Br. 39 d e c e m b a r 2 0 1 6 .

SPECIJALIZOVANI

SLOBODA MEDIJA I SIGURNOST NOVINARANA ZAPADNOM BALKANUBEOGRAD, DECEMBAR 2016.

ovinari na ZapadnomBalkanu su izlo`eni fizi~-kim i verbalnim napadi-ma i pretnjama, pritisci-ma vlasnika medija i poli-ti~ara, socijalno ugro`eni,

sa malim zaradama, ~esto bez ugovo-ra, nedovoljno sna`nim udru`enjima,slabim sindikatima i dr`avama koje neobezbe|uju po{tovanje zakona, poka-zalo je istra`ivanje sprovedeno u Srbi-ji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji,Crnoj Gori i Kosovu.

Istra`ivanje kao deo projekta Regi-onalna platforma za zagovaranje me-dijskih sloboda i bezbednosti novinarana Zapadnom Balkanu, prezentovanoje na Regionalnoj konferenciji „Slobo-da medija i sigurnost novinara na Za-padnom Balkanu“, odr`anoj 6. i 7. de-cembra u Beogradu, u hotelu M.

Na konferenciji je na tri panela i u {estradnih grupa raspravljano o svim bit-nim aspektima ugro`avanja rada medi-ja i polo`aja novinara. Na svakoj sesiji,{to je potkrepljeno rezultatima istra iva-nja, nagla{eno je da se polo`aj novinaraiz godine u godinu pogor{ava. Uo~ena jevisoka nesolidarnost me|u samim no-vinarima, njihovim udru`enjima, sindi-katima i medijima, ali i unutar redakci-ja u kojima su ~esto suprotstavljeni sta-vovi novinara s jedne strane, te vlasnika,menad`menta i urednika, s druge.

Takva bipolarnost pogoduje razvo-ju cenzure i samocenzure, {to je poja-~ano uplivom dr`ave na finansijsketokove u medijskoj sferi. Otuda je i iz-ra`ena podela na provladin i kriti~kisektor, pa su pojedinci i neke redakci-je izlo`eni orkestriranim napadimamedija bliskih vlastima i zvani~nika.

Sve to, udru`eno sa izuzetno lo{imekonomskim polo`ajem ogromne ve-}ine medija, slabljenjem marketin-{kog tr`i{ta i diskrecionom deobomnovca iz javnih fondova, stvara nepo-voljno okru`enje za slobodu izra`ava-nja i novinarstvo kao profesiju.

DAVENPORT – OJA^ATI PROSTOR ZASLOBODNU DEBATU: Primarni zadatakmedija u demokratskom dru{tvu jesteda pru`e prostor za slobodnu debatu.Novinari te`e borbi za slobodu istra iva-nja, ali se suo~avaju sa velikim rizikom,rekao je {ef Delegacije EU u Srbiji MajklDavenport otvaraju}i Konferenciju.

„Prostor za izra`avanje razli~itih mi-{ljenja mogu}e je stvoriti samo slobod-nom diskusijom i treba ga stalno ja~ati,

i to je neophodno u celom regionu. Za-to izve{taj Evropske komisije o stanjumedija, vlada i regulatorna tela treba dakoriste za stvaranje bolje atmosfere unjima“, poru~io je Davenport: „Evrop-ska komisija je blisko sara|ivala sa Vla-dom Srbije kako bi podr`ala uvo|enjenovog zakonodavstva u ovoj oblasti.Novinari nastoje da se bore za sloboduizra`avanja, ali postoje i odre|eni rizici,i o tome je govorila EK a ne ja, u godi-{njem izve{taju o medijskom okru`enjubez pretnji i nasilja“.

Prema njegovoj oceni, „potrebna je

izrada nove medijske strategije kao in-kluzivnog procesa koji se mora bavitivelikim brojem pitanja za koja su zain-teresovani gra|ani i razli~ite interesnegrupe“.

„Vreme za to isti~e! To mora da bu-de jedna efikasna strategija koja pokri-va pitanja koja se odnose na razli~iteinteresne grupe i na gra|ane. Cilj je dase op{toj javnosti obezbede nezavisnei objektivne informacije. To je ~injeni-ca koja mo`e da uti~e na finansijskunesigurnost, jer novinari mogu da sepitaju da li su u stanju da se pridr`ava-

ju ~asnih i eti~kih standarda i da nasto-je da se bore za slobode, a sa drugestrane postoje drugi interesi i postojirizik za bezbednost novinara. Zato jenu`no da se stvori okru`enje koje neuklju~uje pretnje nasiljem. To treba dabude javno osu|eno i podr`ano pravo-su|em“, ukazao je Davenport.

MIJATOVI] – SITUACIJA NIJE OHRABRU-JU]A: „Politi~ari u regionu ZapadnogBalkana se pred stranim zvani~nicimapredstavljaju kao demokrate, dok usvojim dr`avama vr{e sve ve}i pritisak

na medije. Imamo lepe re~i na papirui u etru, ali ni{ta sem toga. Sve {to vi-dimo u stvarnosti jeste upravo ono {tone bi smelo da se doga|a s medijima,jer napadi se nastavljaju“, rekla je Du-nja Mijatovi}, predstavnica OEBS-a zaslobodu medija, koja se u~esnicimaskupa obratila putem video-linka.

Prema njenim re~ima, solidarnosti povezivanje izme|u novinarskihudru`enja su nu`ni da bi se za{titiodignitet profesije koja je ugro`ena, nesamo na Balkanu.

„Situacija nije ohrabruju}a. To {tose de{ava u regionu nije novo. Napadii ubistva iz devedesetih godina se neistra`uju. Dodu{e, postoje pozitivnipomaci, ali stvarnih rezultata nema.Znamo ko je ubio, ali ne znamo ko jenalogodavac. Sudovi i policija na radesvoj posao. Imamo puno obe}anja po-liti~ara, ali rezultata nema. Volela bihda postoji `elja da se istra`e ubistvanovinara. Treba svi da govorimo o to-me javno, glasno“, istakla je predstav-nica OEBS-a za slobodu medija.

Dunja Mijatovi} se osvrnula i na na-pade i pretnje smr}u u „sajber svetu“, ko-ji su sve u~estaliji, i u tom smislu napo-menula da je 2014. pokrenula projekatkojim poku{ava da pomogne novinarka-ma i blogerkama. „Napadi na novinarkeposebno zabrinjavaju, one su ugro`ene ikao `ene i kao profesionalci. Ne}emo ihza{tititi bez iskrene politi~ke volje.“

Ugro`eni novinari i mediji – UGRO@ENA I SLOBODA

Violence againstjournalists is increasingBELGRADE, December 2016 - Number ofattacks against journalists has increased inlast few years. What causes even more wor-ries is the fact that physical attacks and vio-lence against journalists has increased too.That was pointed out at the opening of two-day conference "Media Freedom and Securityof Journalists in Western Balkans".The Conference was organized by IndependentAssociation of Serbian Journalists as the part ofthe project Regional Platform for AdvocatingMedia Freedom and Security of Journalists -network of journalist organizations and unionsin Western Balkan countries. Results of region-

al research about media freedom and journal-ist security, led by Sne`ana Trpevska, Ph. D.from Institute for Communication studies inSkopje, Macedonia, were presented at theConference. The research comprised 5 countriesin the region: Bosnia and Herzegovina, Kosovo,Montenegro, Macedonia and Serbia and in-volved 3 topics: (A) legal framework and its en-forcement, (B) financial and working situationof journalists and (C) security of journalists.Regarding law the research shows that legis-lation is within standards, but law enforce-ment is rather clumsy. In no country Internetis not subjected to specific regulations andthere were some cases of attempted censor-ship. Regulatory bodies and public services inall countries are considered as highly politi-cized and very similar opinion is shared aboutstate advertising, especially at local levels.Defamation is decriminalized in all re-

searched countries, but legislation keeps finesvery high and that influences self-censorship.In Bosnia and Herzegovina, for example, 80%of journalists said they were afraid of beingtaken to court under defamation charges.Online platform safejournalists.net that forthe first time gathers statistics about attacksagainst journalists from the region has beenpresented at the Congress. Platform facilitatesreporting attacks or violation of journalistrights as well as searching data bases aboutthose cases in six regional centers (Sarajevo,Zagreb, Pri{tina, Skopje, Podgorica, Beograd).Online platform is part of System of earlywarning and prevention of attacks againstjournalists that is under developing byRegional Platform for Advocating MediaFreedom and Security of Journalists - networkof journalist organizations and unions inWestern Balkans, established in January 2016.

N

Solidarnost, ja~anje ipovezivanje novinarskihudru`enja nu`ni su da bi seza{titio dignitet profesije koja jeugro`ena, jedna je od klju~nihporuka dvodnevne Regionalnekonferencije „Sloboda medija isigurnost novinara naZapadnom Balkanu“

II D E C E M B A R 2016 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

Sloboda medija i sigurnost novinara na Zapadnom Balkanu, Beograd, decembar 2016.

Najva`nije ~injenice o Projektu

U Bosni i Hercegovini veliki medijiimaju problem sa velikim pritisci-ma i napadima, koji su naro~ito iz-ra`eni prema `enama, tvrdi BorkaRudi}, predsednica Udru`enja BHnovinari. Ona isti~e da su pritisciusmereni na nju li~no, kao i na ~la-nove i klju~ne ljude izovog udru`enja.

„Efikasnost ovogudru`enja i aktivizamkoji je jako vidljiv u BiHpoku{ava se smanjitipritiscima na udru`enje i pojedineljude iz njegovog rukovodstva. Na{eudru`enje reaguje i u tome imamojak socijalni kapital. Smatramo da jena{e najja~e oru je za za{titu novina-ra ukoliko javno reagujemo na svepritiske na njih“, ka`e Rudi}.

U Bosni i Hercegovini veliki pro-blem je podeljenost medijske zajed-nice, a to se ogleda i u stereotipnomgledanju na sedi{te Udru`enja BHnovinari, koje se nalazi u Sarajevu.

„Potpuno se zaboravlja da smomi diversifikovali na{e udru`enje i

da imamo osamnovinarskih klu-bova {irom Bosnei Hercegovine.Percepcija na{egudru`enja kao bo-

{nja~kog ili sarajevskog je iskrivlje-na i na tome moramo vi{e raditi“,obja{njava ona.

Borka Rudi} smatra da su regio-nalni projekti od izuzetne va`nostiza podsticanje solidarnosti u medij-skoj zajednici.

rojekat Regionalnaplatforma zazagovaranje medijskihsloboda i bezbednostinovinara na ZapadnomBalkanu Nezavisno

udru`enje novinara Srbije (NUNS)razvilo je u saradnji sa petnovinarskih organizacija iz regijeZapadnog Balkana. To su:Udru`enje/udruga BH novinari(Bosna i Hercegovina), Hrvatskonovinarsko dru{tvo (Hrvatska),Udru`enje novinara Makedonije(Makedonija) i Udru`enje novinaraKosova (Kosovo) i Sindikat medijaCrne Gore.

[est novinarskih organizacijaokupilo se oko zajedni~kih problema– rastu}eg ograni~avanja medijskihsloboda i sve u~estalijih napada nanovinare u na{im zemljama.U~esnici ovog projekta su iskazalispremnost da kroz saradnju,razmenu iskustava i zajedni~kinastup doprinesu tome da oviproblemi budu prepoznati i re{eni.

Krajnji cilj Projekta je stvaranjepravnog i dru{tvenog ambijenta kojiobezbe|uje pluralizam medija. To }ebiti u~injeno kroz osna`ivanjenovinarskih organizacija. koje }eutvrditi svoju poziciju kao efikasni iodgovorni akteri u zagovaranjuprimene evropskih standardaslobode i integriteta u svojimzemljama i regionu. Na taj na~in,projekat }e doprineti i unapre|enju

prava gra|ana na informisanje iizbor informisanosti.

Da bi ovaj dugoro~ni cilj bioostvaren, {est novinarskihorganizacija }e:

uspostaviti sistem ranogupozoravanja i prevencije kaoodr`iv dugoro~ni mehanizam zapra}enje i zagovaranje slobodemedija i sigurnosti novinara usvojim zemljamaja~ati kapacitete, omogu}itiumre`avanje i razmenu znanja,ve{tina i me|usobnih vezaoja~ati watchdog ulogunovinarskih organizacija kao i

njihove kapacitete za javnozagovaranjeuticati na pobolj{anje polo`aja ibezbednost novinara i slobodemedija kroz doprinos stvaranjupovoljnog pravnog i dru{tvenogokru`enja u vezi sa slobodommedija i za{titom novinara.

U cilju ostvarivanja rezultata,aktivnosti ovog projekta se realizujuu tri faze:

Po~etna faza podrazumevauspostavljanje seta indikatora zamerenje slobode medija i bezbednostinovinara na osnovu Smernica zapodr{ku EU medijskim slobodama iintegritetu u zemljama pro{irenja2014-20, kao i uspostavljanje

odgovaraju}e metodologije i njenuimplementaciju. Istra`ivanje jesprovedeno u svim zemljamau~esnicama projekta, a na krajupo~etne faze proizvedeni sunacionalni izve{taji i predstavljenizajedno sa komparativnom analizomna nivou regiona.

Regionalni izve{taj i Izve{taj zaSrbiju predstavljeni su 6. i 7.decembra 2016. godine u Beograduna regionalnoj konferenciji „Slobodamedija i sigurnost novinara naZapadnom Balkanu“. Kao posebnaaktivnost predvi|eno je osnivanjeneformalne regionalne mre`e zarano upozoravanje i prevenciju

napada na novinare i kr{enje slobodemedija i izra`avanja.

Faza implementacijepodrazumeva primenu mehanizmasistema ranog upozoravanja nanacionalnom i me|unarodnomnivou, ja~anje kapaciteta novinarskihorganizacija kroz razmenu znanja iprakse, proizvodnju strate{kihplanova i sistema za monitoringnapretka i evaluaciju postignutihrezultata.

Na konferenciji je predstavljenaonlajn-platforma safejournalists.netkoja objedinjuje podatke o napadimana novinare iz svih zemalja u regionu.

Tokom faze implementacijeposebne aktivnosti bi}e realizovane uokviru informativne kampanje, kojapodrazumeva i dodeljivanje grantovalokalnim organizacijama civilnogdru{tva. Ovaj regionalni konkurs sefokusira na slobodu izra`avanja islobodu, kredibilitet i integritetmedija kao osnovnih vrednostidemokratskog dru{tva.

Faza evaluacije podrazumevaponavljanje istra`ivanja ikomparativne analize iz 2016. godineradi utvr|ivanja napretka svakezemlje u odnosu na odabrani setindikatora o slobodi medija ibezbednosti novinara.

Projekat Regionalna platforma zazagovaranje medijskih sloboda ibezbednosti novinara na ZapadnomBalkanu traje 36 meseci.

P

Krajnji cilj projektaRegionalna platformaza zagovaranjemedijskih sloboda ibezbednosti novinarana ZapadnomBalkanu jestestvaranje pravnog idru{tvenog ambijentakoji obezbe|ujepluralizam medija

Autori istra`ivanjaIstra`iva~kim timomrukovodila je Sne`a-na Trpevska, a istra-`iva~i i autori publi-kacije “Indicators on the level of mediafreedoms and journalists’ safety in theWestern Balkans – Summary offindings” su: Igor Micevski, ReaAdilagi}, Besim Nebiu, Naser Selmani,Dragan Sekulovski, Marijana Camovi},Petrit ]olaku i Marija Vukasovi}.

BORKA RUDI]: Na metiposebno novinarke

Na{e najja~e oru`je zaza{titu novinara je

javno reagovanje nasve pritiske i napade

Za medijske poslenike u Crnoj Gorijedan od najve}ih problema je lo{ekonomski polo`aj, tvrdi predsed-nica Sindikata medija Crne GoreMarijana Camovi}.

„Pedeset odsto novinara prima do500 evra mese~no, a minimalna po-tro{a~ka korpa u Crnoj Gori je 800evra. Jasno je da odtolike zarade ne mo-`e da se obezbedi ele-mentarno pristojanivot“, ka`e Camovi}.

Ona isti~e da }eSindikat poku{ati dauti~e na popravlja-nje ekonomskog polo`aja novinarapre svega kroz definisanje granskogkolektivnog ugovora.

Prema njenim re~ima, crnogor-ske novinare mu~i i prekovremenirad koji se ne pla}a, kao i nepo{to-vanje eti~kog kodeksa, a nisu ret-kost ni cenzura i autocenzura.

„U na{em istra`ivanju, 83 odstonovinara je reklo da urednici uti~una tekst, novinari znaju koje temene smeju da taknu, a naj~e{}e je re~o biznismenima i firmama protivkojih ne sme da se pi{e. Urednici }elak{e podneti da se negativno pi{e opoliti~arima, nego o ogla{iva~ima“,smatra Camovi}.

Kako ka`e, napadi na novinare uCrnoj Gori su u poslednje dve godi-ne manjeg intenziteta, ali je pro-blem njihovo neka`njavanje.

„Dr`ava do sada nije uspela dare{i do kraja nijedan ve}i slu~aj, iakose u pojedinim slu~ajevima zna koje napada~. Ni u jednom slu~aju ni-

smo uspeli da sazna-mo ko su nalogo-davci i koji je motivkrivi~nog dela izvr-{enog nad novinari-ma i medijima“, ka-zala je Camovi} i do-dala da crnogorski

politi~ari zbog toga dobijaju i „pac-ke“ iz Brisela.

Ona nagla{ava da Sindikat nemo`e sam da sprovodi istrage u ve-zi sa napadima na novinare, ali }ezato vr{iti pritisak na sudove i tu`i-la{tva da kazne odgovorne: „Pro-blem je {to policija i tu`ila{tvo nisubili voljni da daju podatke i da u po-jedinim situacijama omogu}e pri-stup informacijama.“

Sindikat medija Crne Gore jemlado udru`enje, osnovano pre trigodine, dodaje predsednica, i napo-minje da je od velike va`nosti regi-onalna saradnja sa mnogo iskusni-jim i starijim udru`enjima.

MARIJANA CAMOVI]: Zaradaod koje ne mo`e da se `ivi

Osim malih plata, crnogorske novinare

mu~e prekovremeni rad,nepo{tovanje

kodeksa, a nisu retkostni cenzura i autocenzura

Projekat Regionalnaplatforma zazagovaranjemedijskih sloboda i bezbednostinovinara naZapadnom Balkanu

finansira Evropska komisija u okviru Programapodr{ke civilnom dru{tvu i medijima 2014–2015,Podr{ka regionalnim tematskim mre`amaorganizacija civilnog dru{tva.

okom poslednje decenijesloboda medija u zemlja-ma Zapadnog Balkana jeznatno smanjena. Politi~-ke i poslovne elite slu`e serazli~itim formama di-

rektnog i indirektnog pritiska na kri-ti~ki nastrojene medije i novinare.Upravo zato je sloboda izra`avanjapostala jedan od glavnih prioriteta uStrategiji Evropske komisije koja sedugoro~no razvija od 2012. do 2014.godine i koja nastoji da podr`i dostig-nu}a na polju slobode izra`avanja i in-tegriteta medija – jedan je od najva-`nijih zaklju~aka istra`ivanja „Slobo-da medija i bezbednost novinara naZapadnom Balkanu“.

Prema re~ima glavne istra`iva~iceSne`ane Trpevske, ovaj projekat je pro-iza{ao iz Strategije Evropske komisije iz2014. godine, u kojoj je ja~anje kapaci-teta novinarskih udru`enja za sprovo-|enje dru{tvenih promena ozna~enokao jedna od klju~nih oblasti za una-pre|enje medijskih sloboda u regionu.

(NE)PRIMENJIVANJE ZAKONA: Cilj is-tra`ivanja je da se uti~e na kreatore ione koji sprovode politiku, kao i da seoja~aju kapaciteti novinarskih udru`e-nja kako bi na adekvatan na~in moglida procene stanje medija u svojim ze-mljama i kako bi radili na njegovompobolj{anju: „Specifi~an cilj istra`iva-nja je da se uti~e na bolju implemen-taciju zakona.“

Trpevska je ocenila da je medijskaregulativa u zemljama Zapadnog Bal-kana usagla{ena sa evropskim stan-dardima, ali da je implementacija tihzakona u poslednjih nekoliko godina„katastrofalna“.

„Javni servisi u regionu slu`e poli-ti~kim elitama iako je njihova nezavi-snost garantovana zakonom. Regula-torna tela u sferi medija su politi~kikontrolisana, slaba, neefikasna, a opo-zicija nema dovoljno pristupa mediji-ma, ~ak ni tokom predizborne kam-panje“, istakla je Trpevska.

Ona je tako|e navela da postoji ve-liki problem u oblasti reklamiranja i

ogla{avanja, koja se tako|e zloupotre-bljava u politi~ke svrhe.

Socioekonomski polo`aj novinarau regionu je lo{ i drasti~no se pogor{aou poslednjih nekoliko godina. Novina-ri ~esto nemaju radne ugovore i opte-re}eni su strahom od gubitka posla.

„Provladini mediji napadaju nepro-fitne medije kao ’pla}eni~ke’ zato {to se

finansiraju donacijama iz inostranstva.U Srbiji je samocenzura najve}i problemsa kojim se suo~avaju novinari, koja jeuslovljena njihovim ekonomskim sta-njem, ali i pritiscima iz redakcija u koji-ma rade“, objasnila je Trpevska.

Govore}i o bezbednosti novinara,Trpevska je kazala da su u porastu slu-~ajevi verbalnih napada na novinare u

Makedoniji i Srbiji, a najve}i strah zasvoju bezbednost izrazili su novinari izBosne i Hercegovine, sa Kosova i iz Cr-ne Gore. Konstantno se pove}ava brojosu|enih novinara. Ona je naglasila dazvani~nici retko osu|uju napade na no-vinare; naprotiv, ~esto ih zata{kavaju.

„Dr`avne institucije u zemljama re-giona nisu zainteresovane za vo|enjeprecizne statistike o broju verbalnih ifizi~kih napada na novinare, ve} takvustatistiku vode samo novinarskaudru`enja. Saradnja tih udru`enja idr`avnih institucija zadu`enih za ga-rantovanje bezbednosti novinara sko-ro da ne postoji“, kazala je Trpevska.

Govore}i o pristupu informacijama odjavnog zna~aja, ona je istakla da su zakonivrlo nepovoljni, jer su rokovi za dobijanjeinformacija veoma duga~ki, zahtevi se ~e-sto odbijaju, a najnepristupa~nije su vladei politi~ke partije. Tako|e, regulatorna te-la i javni servisi u svim istra ivanim ze-mljama percipirani su kao politizovani, asli~no se do ivljava ogla{avanje dr`ave umedijima, naro~ito na lokalnom nivou.

ANALIZA: Komparativna analiza kojuje predstavila glavna istra`iva~icauklju~uje relevantne rezultate nacio-nalnih istra`ivanja koja uo~avajuklju~ne zajedni~ke probleme i pitanjao kojima novinarske asocijacije trebada zauzmu koordinirane stavove u po-gledu pomaganja i savetovanja nacio-nalnih udru`enja.

Prikupljeni podaci su analizirani iinterpretirani u pet istra`iva~kih izve-{taja da bi poslu`ili nacionalnim novi-narskim udru`enjima kao oslonac iupori{te za medijske slobode i bezbed-nost novinara u njihovim zemljama.

Na osnovu analize razli~itih meto-dologija i smernica utemeljenih na du-gogodi{njem iskustvu, renomiraneme|unarodne i evropske organizacijepredlo`ile su tri grupe pokazatelja ste-pena medijske slobode i bezbednostinovinara. Prilikom istra`ivanja, s pu-nim uva`avanjem u obzir su uzeti spe-cifi~ni sociopoliti~ki konteksti u ze-mljama Zapadnog Balkana i specifi~-ne okolnosti i perspektive lokalnihudru`enja novinara.

Istra`ivanje „Sloboda medija i bez-bednost novinara na Zapadnom Bal-kanu“ sprovedeno je u okviru projek-ta Regionalna platforma ZapadnogBalkana za zastupanje sloboda medi-ja i bezbednosti novinara i u njemu suu~estvovali ~lanovi novinarskih udru-`enja iz Srbije, Makedonije, Bosne iHercegovine, Hrvatske i Kosova, kao iSindikat medija iz Crne Gore.

IIID E C E M B A R 2016 . specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

Iz Makedonije sti`u alarmantne slike i informacije, ~ak je ipotpredsednik Vlade fizi~ki napao novinara, a da zbog toganije snosio posledice. Predsednik Asocijacije novinara Ma-kedonije Naser Selmani tvrdi da je u Makedoniji na delu di-sciplinovanje novinara koji kritikuju vlast, uz pretnje, priti-ske i fizi~ke napade. Nije bezbedna ni imovina novinara.

On isti~e da je makedonska Vlada autoritarna i da sve no-vinare koji kritikuju njen rad progla{ava izdajnicima. Selma-ni u razgovoru za Dosije isti~e i da novinarima nije omogu-}eno da na pravi na~in za{tite svoje izvore, odbijaju se zahte-vi za pristup informacijama od javnog zna~aja, a rad Vladenije transparentan.

Prema njegovim re~ima, u Makedoniji su pritisci takvida se novinarima svakodnevnopreti otkazima.

Selmani kao poseban pro-blem vidi i to {to novinari neret-ko napade na njih tuma~e kaoli~ne i gube iz vida da je to napadna celu profesiju.

Tako|e, u Makedoniji postoje provladina novinarskaudru`enja koja zapravo slu`e tome da bi vr{ila pritisak naostale medijske kolege.

T

NASER SELMANI: Disciplinovanje novinara

Novinari neretko napade tuma~e kao li~ne i gube iz vida da je to napad na

celu profesiju

Sne`ana Trpevska, glavna istra`iva~ica u projektu

Poja~ava se pritisak na medije i novinare

Sa`etak Izve{taja za Srbiju na srpskom jeziku i kompletan izve{taj istra`ivanja na engleskom dostupni su na adresi:

http://safejournalists.net/rs/resources/

Istra`iva~ki uzorakzemlja BiH Makedonija Crna Gora Kosovo Srbija Ukupno

dubinski intervjui 15 11 12 14 16 68

anketirani novinari 207 69 54 50 111 491

Za potrebe istra`ivanja ura|eno je 68 dubinskih intervjua sa novinarima, istra`iva~ima javnog mnenja, pravnicima, predstavnicima civilnog sektora i dr`avnih organa, kao i anketa sa 491 novinarom

Ja~anje kapaciteta novinarskih udru`enja za sprovo|enje dru{tvenih promenajeste jedna od klju~nihoblasti za unapre|enjemedijskih sloboda u regionu

VIVD E C E M B A R 2016 .

specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

icenciranje novinara nijepo`eljno, kao ni dr`avni po-ku{aji definisanja profesijenovinar. Nasuprot tome,nu`no je osna`ivanje regu-latornih tela i samih udru-

`enja, zaklju~ak je radne grupe koja jeraspravljala o temi „Novinarska udru`e-nja pod politi~kim pritiskom: kako iz-graditi jaku i autonomnu novinarsku za-jednicu“.

U zvani~nim zaklju~cima sa raspravenavodi se da se licence za obavljanje no-vinarskog posla ili definisanje pojma

„novinar“ u savremenom svetu pominjuu dva slu~aja, u sklopu prava na posebnuza{titu novinara kao lica koje se bavi po-slovima informisanja od javnog interesaili pak za{tite novinarskog izvora.

Preporuka novinarskim udru`enji-ma je da odbiju da u~estvuju i u defini-sanju pojma novinar, jer postoje mno-gobrojne mogu}nosti zloupotrebe ovoginstituta u cilju ugro`avanja medijskihsloboda. Posebno je to problemati~no ukontekstu razvoja novih medija. Pred-sednica Udru`enja BH novinari BorkaRudi} predla`e da se novinarska udru-

`enja u regionu zajedni~ki i javno ogra-de od bilo kakve ideje licenciranja ili de-finisanja pojma „novinar“, jer to pred-stavlja ozbiljan mogu}i politi~ki pritisakna medijske slobode i novinare. Onasmatra da novinarska udru`enja trebaaktivno da u~estvuju u redefinisanjuprofesije u kontekstu novog tehnolo-{kog okru`enja, a isti~e i zna~aj regional-nih mehanizama za{tite i zajedni~ko jav-no delovanje. Saglasna je sa kolegamakoji smatraju da novinarska udru`enjane bi trebalo da se bave samo uskoesnaf-skim problemima, nego celokupnomdemokratizacijom dru{tva, za {ta je bit-na decentralizacija ukupne aktivnosti.

SARADNJA, NESARADNJA: Prema oceniNedima Sejdimovi}a, predsednika Ne-zavisnog dru{tva novinara Vojvodine,novinarima bi bilo bolje kada bi se boljeorganizovali i vi{e sara|ivali sa NVO. Sa-mostalna konsultantkinja Natalija Bra-tuljevi} isti~e da u Srbiji novinari posta-ju ~lanovi udru`enja samo kada imajuneki problem i da ne shvataju koliki zna-~aj imaju novinarska udru`enja. U naj-boljem slu~aju, novinarsko udru`ivanjeih zanima zbog obave{tenja i popusta.Kako isti~e, saradnja izme|u civilnogsektora i novinarskih udru`enja je veo-ma va`no pitanje, a kroz ovu saradnjumogu se prepoznati razlike izme|u raz-li~itih novinarskih udru`enja.

Deo rasprave posve}en je razu|eno-sti novinarskih udru`enja i dilemi kakosara|ivati sa udru`enjima koja su bliskavlasti. U Srbiji je poseban problem po-stojanje 47 novinarskih udru`enja, pri~emu su neka „fantomska“ i cilj im je sa-mo da pridobiju sredstva kroz projekte ikonkurse. „Na nama novinarima, naudru`enjima je da se zajed-no protiv toga borimo“,poru~io je @eljko Bodro`i},potpredsednik NUNS-a ivlasnik Kikindskih novina.

Prema uvidu u~esnika,kao i rezultatima istra`iva-nja, profesionalna udru`e-nja su meta politi~kih priti-saka i napada dr`avnih or-gana i medija bliskih vlasti,a cilj je naru{avanje ugledaorganizacija i – onemogu-}avanje ostvarenja ciljevaudru`enja. Zbog toga je po-trebno uspostaviti zajedni~-ke mehanizme za za{titu odjavnih pritisaka i razvijatirazne vidove kriznog me-nad`menta za za{titu ugle-da organizacije.

Solidarnost me|u novi-narima i udru`enjima je

preduslov za odupiranje politi~kim pri-tiscima, a novinarske organizacije trebakonstantno da rade na podizanju vlasti-tih kapaciteta i specifi~nih znanja i ve{ti-na kako bi mogli da se kvalitetno suprot-stavljaju svim napadima i pritiscima, alii da uspostave jake i autonomne organi-zacije. Od velikog zna~aja je i aktivnou~e{}e u stvaranju strate{kih i ad hoc ne-vladinih koalicija za pritisak na dr`avneorgane i procese javnog zagovaranja zaslobodu medija, pobolj{anje polo`ajanovinara, ali i druge akcije koje su veza-ne za procese demokratizacije dru{tva.

DIZANJE KAPACITETA: Novinarske orga-nizacije treba da razvijaju kapacitete zaistra`ivanja medijske scene i svog polo-`aja, i o nalazima redovno izve{tavajujavnost, doma}e i me|unarodne institu-cije i organizacije. Za to je va`na jedin-stvena, regionalna metodologija istra`i-

vanja i evidentiranja politi~kih pritisakai drugih pritisaka na novinare, medije inovinarske organizacije.

Novinarske organizacije treba da raz-vijaju sposobnosti za kori{}enje novihmedijskih platformi, komunikaciju sa~lanstvom, drugim organizacijama i gra-|anima i za javno zagovaranje. Ovo mo-`e biti i dobar kanal komunikacije kojim

se pobolj{ava imid organizacije. Tako|e,podizanje nivoa medijske pismenosti tre-ba da bude jedan od zna~ajnijih ciljevanovinarskih organizacija, jer samo visoknivo medijske pismenosti obezbe|ujepogodno okru`enje za rad i ostvarenje ci-ljeva novinarskih udru`enja.

Novinarska udru`enja jo{ dugo ne}emo}i da se izdr`avaju od ~lanarine, pa

je neophodno pove}avatikapacitet za ostvarenjekonstantne finansijskepodr{ke i prona}i meha-nizme da novinarske or-ganizacije raspola`u svo-jom nepokretnom imovi-nom, koja }e umnogomeobezbediti njihovu odr`i-vost i autonomiju.

Napokon, novinarskaudru`enja treba da sara|u-ju sa dr`avnim organima ucilju ostvarenja vlastitih ci-ljeva, kao i da u~estvuju udr`avnim radnim telima, stim {to u ta tela treba dele-girati visokostru~ne osobekoje nisu u sukobu interesa.

Dugoro~no, medijskeslobode i javni interes jesui interes samih novinara,pa esnafske organizacijemoraju da budu spremne

na dono{enje odluka koje nekada ne za-dovoljavaju partikularne interese poje-dinih grupa novinara. Svojim anga`ma-nima novinarska udru`enja treba dadoprinose pobolj{anju dru{tvenog po-lo`aja pripadnika ugro`enih pojedinacai grupa, podsti~u kvalitetno i odgovor-no informisanje na manjinskim jezici-ma, kao i specifi~ne manjinske i margi-nalizovane grupe.

Strukovna udru`enja su u ve}ini zema-lja regiona vode}a snaga na koju se no-vinarska profesija oslanja u borbi zasvoja prava. Budu}i da su u prakti~nosvim zemljama regiona pritisci i pret-nje u porastu, raste i potreba za ja~a-njem kapaciteta strukovnih udru`enja,prvi je zaklju~ak rasprave o „Ulozistrukovnih udru`enja u za{titi bezbed-nosti novinara“.

Udru`enja treba redovno da ukazu-ju na konkretne slu~ajeve kr{enja ili ig-norisanja zakona koji reguli{u medij-sku scenu i drugih zakona, i da predla-`u izmene i dopune tih zakona sa ci-ljem da se obezbede {to bolji uslovi zaza{titu novinara.

Tako|e, nu`no je podsticati razli~i-te odlike saradnje sa organima javnevlasti u ~ijoj je nadle`nosti za{tita bez-bednosti stanovni{tva, po~ev od edu-kacije u~esnika u celom procesu doneposredne podr{ke u istragama opretnjama nasiljem. U celini gledano,saradnja u toj oblasti nije na zavid-nom nivou.

Od velikog je zna~aja saradnja iz-me|u strukovnih udru`enja u regionu,razmena informacija i iskustava, kao izajedni~ki rad na sporovo|enju kon-kretnih akcija.

Praksa pokazuje da razli~iti alati na~ijoj izradi su ve} du`e vremena anga-`ovana strukovna udru`enja imaju ve-liki zna~aj u za{titi novinara od pritisa-ka i pretnji. Re~ je o bazama podatakao napadima na novinare, razli~itim ob-licima pravne pomo}i i drugim alati-ma. Strukovna udru`enja treba da na-stave da grade i ja~aju ove i druge alatei tako doprinesu za{titi novinara odpretnji i ucena. Od izuzetnog je zna~a-ja dostupnost te baze.

Kada je re~ o bezbednosti novina-ra, potpredsednik Nezavisnog udru-`enja novinara Srbije Dragan Janji} is-ti~e da treba raditi na le~enju posledi-ca, a ne uzroka i da je to mogu}e uzsaradnju sa institucijama koje su za-du`ene da {tite novinare. Kako ka`e,u dogledno vreme bi}e potpisan pro-tokol o saradnji udru`enja sa pravo-

su|em, {to bi trebalo da doprinese efi-kasnijoj borbi za medijske slobode ibezbednost novinara.

„Delovanje novinarskih udru`enjabitno je i za ovakvu vrstu pritisaka nainstitucije, kako bi one efikasnije oba-vljale svoj posao“, smatra Janji}.

On je ukazao da veliki broj pretnjisti`e preko dru{tvenih mre`a, pa i nataj segment treba posebno obratiti pa-`nju.

Prema re~ima Borke Rudi}, pred-sednice Udru`enja BH novinari, u Bo-sni i Hercegovini se sve ~e{}e de{avajuciljani napadi na ode|ene medije i no-vinare koji nisu bliski vlasti. „Cilj je dase trajno onemogu}i rad odre|enihnovinara i medija“, ka`e Rudi} i doda-je da je ~ak 11 odsto ispitanika u poje-dinim anketama istaklo da novinareponekad treba tu}i.

Jelena Sur~ulija Milojevi}, sa Fakul-teta politi~kih nauka u Beogradu, pred-la`e javne obuke za politi~are kako biim se na pravi na~in predo~ili principinovinarskih sloboda i njihova va`nost.

Uloga strukovnih udru`enja u za{titi bezbednosti novinara

Pove}ani pritisci zahtevajusna`nija udru`enjaStrukovna udru`enja su izuzetno zna~ajna za bezbednost novinara, a dabi njihova za{tita bila efikasnija neophodna je regionalna saradnja, kao isaradnja sa nadle`nim dr`avnim organima i ve}e anga`ovanje ~lanova

Novinarska udru`enja pod politi~kim pritiskom: kako izgraditi jaku i autonomnu novinarsku zajednicu

Novinari protiv licenciDr`ave ne samo da treba da odustanu od licenciranja novinara, ve} treba da se uzdr`e i od definisanjapojma „novinar“, a novinarska udru`enja uz ja~anje sopstvenih kapaciteta, me|usobnu saradnju i saradnju sa NVO, treba da budu za{titnici profesije, ali i akteri demokratizacije dru{tva

svim zemljama ZapadnogBalkana u kojima je sprove-deno istra`ivanje, dr`avnofinansiranje medija je jedanod najmo}nijih „igra~a“ iuzrok uru{avanja inegriteta

novinarske profesije, distorzije na me-dijskom tr`i{tu i „meke cenzure“ na no-vinarske slobode. Zapa`eno je i da semediji sve vi{e okre}u dr`avnom finan-siranju, a organi vlasti te{ko pu{taju po-luge uticaja na medije. Dr`ava vrlo radokoristi taj mehanizam za nedozvoljenuticaj i ima ~itav dijapazon transparent-nog i manje transparentnog uticaja namedije, ukratko je si`e panela „Dr`avnoreklamiranje, pravne i prakti~ne posle-dice na medijske i novinarske slobode uregionu“, na kome su u~estvovali medij-ski predstavnici iz Srbije, Hrvatske, Ma-kedonije, BiH i Kosova.

Usvojene su i smernice i preporukedelovanja u budu}nosti, kako bi se sta-nje koliko-toliko pobolj{alo, sa poseb-nim akcentom na finansiranje medijatokom izbora, odnosno ogla{avanja po-liti~kih partija u izbornim kampanjama,jer je taj vid finansiranja medija najma-nje transparentan.

DR@AVA KA@NJAVA „NEPOSLU[NE“ MEDI-JE: Nadle`ne institucije moraju da insi-stiraju na transparentnosti tokova nov-ca, a nu`no je da se one oja~aju kao i me-dijska regulatorna tela.

Reklamne kampanje koje se finansi-raju iz bud`eta ne bi smele da uti~u namedije, ali o~igledno je da dr`ava imaparalelan sistem finansiranja kojim ka-`njava „neposlu{ne“ medije. Kao re{e-nje predla`e se centralizovana nabavkaPR usluga.

Tako|e, nu`no je smanjiti diskrecio-nu mo} nosilaca vlasti prilikom sufinan-siranja medija, odnosno onemogu}itiprekrajanje odluka medijskih komisija.To zahteva razlikovanje podsticanja me-dijskog pluralizma od prikrivene propa-gande i nezavisnu evaluaciju projekata,efekata potro{enog novca - {ta su gra|a-ni platili preko bud`eta, a {ta dobili.

Panelisti smatraju nu`nim i uticanjena medije da pove}aju transparentnosti ka`u iz kojih izvora im dolaze prihodi.

U~esnici panela su konstatovali dadr`ava ima {irok dijapazon instrumena-ta uticaja na medije, a to je naj~e{}e pre-ko ogla{avanja, odnosno raspodele nov-ca. Glavni su: javne nabavke, javni kon-kursi, ugovori sa medijskim ku}ama, re-klamiranje iz javnih preduze}a, finansi-ranje javnih servisa. Posredno, sve – iz-uzev finansiranja javnih sesrvisa – oba-vljaju reklamne agencije, koje su svoje-vrsni filter dotoka novca.

Za ~etiri godine na tro{kove javnogobave{tavanja na reprezentativnomuzorku od 124 dr`avna organa, fonda,javna preduze}a, privredna dru{tva save}inskim dr`avnim kapitalom, organa

lokalne samouprave u Srbiji je potro{e-no vi{e od 60,9 miliona evra. Najvi{esredstava potro{ila su privredna dru{tvas ve}inskim dr`avnim kapitalom i javnapreduze}a. Ne{to manje od tre}ine ras-hoda ~ine tro{kovi ogla{avanja u sred-stvima javnog informisanja i tro{kovi zasponzorstva i donacije.

Prema dostupnim podacima u Srbijiima 1.500 medija i prakti~no ne postojina~in da toliki broj medija pre`ivi godi-nu, a koli~ina opredeljenog novca za su-finansiranje medijskih sadr`aja krozprojekte iz bud`eta nije dovoljna za fi-nansiranje polovine. Tako|e, ukazano jeda su u Srbiji izbori redovni na~in finan-siranja medija.

REKLAMIRANJE I PLURALIZAM: Sne`anaTrpevska iz Makedonije smatra nu`nimjasno razgrani~enje izme|u dr`avnogreklamiranja i podsticanja medijskogpluralizma, po{to u postoje}im uslovi-ma „vlada korumpira privatne medije“.

U Crnoj Gori, kako je saop{teno, 116javnih preduze}a nije dostavilo podatkekoliko novca izdvaja za medije. Prilikomogla{avanja organa javnog sektora u cr-nogorskim medijima nema jasnih i kon-zistentnih kriterijuma raspodele, a do-dela sredstava vr{i se na bazi slobodneprocene funkcionera, vrlo ~esto putemneposrednih sporazuma i bez po{tova-nja procedura propisanih Zakonom ojavnim nabavkama. Na ovaj problem su

skrenuli pa`nju i iz Evropske komisije uIzve{taju o Crnoj Gori za 2015. godinu.Imaju}i u vidu sve ove probleme zatra-`ene su izmene medijskih zakona, izme-|u ostalog i izmene Zakona o medijima.

Tim izmenama je, kako su istakli, po-trebno osigurati transparentno ogla{ava-nje dr`avnih institucija, lokalnih samou-prava i svih organizacija koje se finansi-raju delimi~no ili potpuno iz bud`eta u{tampanim i elektronskim medijima. Utom pravcu, predlo`eni amandmani da-ju okvir koji obezbe|uje jednake {anse zasve medije, a ograni~ava diskreciona pra-va stare{ina dr`avnih i lokalnih organada usmeravaju zna~ajna finansijskasredstva prema medijima bez jasnih kri-terijuma i procedura.

Vlada Bosne i Hercegovine predvi|abud`etski fond na razli~itim nivoima zafinansiranje i javnih i privatnih medija.Ipak, ne postoje jasna pravila na bazi ko-jih dr`avni organi treba da raspodele bu-d`et izme|u ovih medija. To potvr|ujenetransparentnost takve politike i krite-rijuma i ovo vodi do nejednakog finansi-ranja. Tako|e, dr`ava medijima dode-ljuje nepovratne nov~ane doznake, bezjasno definisanih kriterijuma ili javnihtendera na koje bi se mediji javljali, uka-zali su u~esnici iz BiH.

Kosovo je potro{ilo 15 miliona evra2015. godine na ogla{avanje, a javnapreduze}a su glavni izvor prihoda ogla-{avanja.

L

U

Samoregulacija i koregulacijaRazvoj i osna`ivanje samoregulatornih tela i mehanizama je neophodno, kao i koregulatornihmehanizama, radi unapre|enja kvaliteta elektronskih medija uz istovremeno obezbe|ivanjenovih mehanizama za ostvarenje ciljeva udru`enja. Tako|e, novinarska udru`enja treba dapodsti~u i ja~anje autonomije redakcije u odnosu na vlasnika, odnosno osniva~a medija, krozpodr{ku uvo|enju unutra{njih akata koji bi regulisali nezavisnost ure|iva~ke politike, bilo da suosniva~i privatna lica bilo institucije/organizacije.

Bez straha od novih tehnologijaNovinarske organizacije ne treba da imaju strah od novih medija i od toga da gra|ani preuzima-ju njihov posao, jer to nije ta~no, sva istra`ivanja pokazuju da na internetu apsolutno dominira-ju medijski sadr`aji koje izra|uju profesionalni novinari. Novinarska udru`enja moraju da se pri-lagode novim tehnologijama i prepoznaju u tome {ansu za razvoj. Prema re~ima Marine Tuneve,novinarska udru`enja su sve relevantniji faktor i zbog toga su na udaru dr`ave i mo}nika.

Dugoro~no, medijske slobode i javni interesjesu i interes samihnovinara, pa esnafskeorganizacije morajuda budu spremne na dono{enje odluka koje nekada ne zadovoljavaju partikularne interese pojedinih grupa novinara

“

Dr`avno reklamiranje, pravne i prakti~ne posledice na medijske i novinarske slobode u regionu

Vlast te{ko ispu{ta poluge uticaja na medijeDr`avno finansiranje medija jedan je od najmo}nijih „igra~a“ i uzrok uru{avanja integriteta novinarske profesije, distorzije na medijskom tr`i{tu i „meke cenzure“. No, mediji se sve vi{e okre}u dr`avnom finansiranju, a dr`ava vrlo rado koristi taj mehanizam za nedozvoljen uticaj

VI D E C E M B A R 2 0 1 6 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

ezbednost novinara naZapadnom Balkanu jeugro`ena. Ne postoji ade-kvatna pravna za{tita. Is-trage o ubistvima, fizi~-kim napadima i verbal-

nim pretnjama novinarima su duge,nestru~ne, naj~e{}e bez sudskog epilo-ga, a nalogodavci nisu obuhva}eni is-tragom. Op{ti utisak je da ne postojipoliti~ka volja da se situacija u ovompogledu pobolj{a. Uo~ljive su razlike upostupanju tu`ila{tava kada je u pita-nju bezbednost novinara ili nekogzvani~nika.

Iako su u krivi~nom zakonodavstvunovinari prepoznati kao posebna kate-gorija, za isti oblik ugro`avanja sigur-

nosti nisu ravnopravni sa politi~arimai drugim visokim zvani~nicima. Kadasu pretnje zvani~nicima u pitanju, vi-novnici se privedu pravdi za nekolikodana, dok za nedela prema novinari-ma gotovo nikada ne budu prona|eni.Veliki broj prijava medijskih radnikaodbacuje se kao neosnovan. Tu`ila{tvoobi~no u~injeno krivi~no delo kvalifi-kuje kao manje od stvarnog.

Svuda u regionu se novinari nele-galno prate i prislu{kuju. U ve}ini ze-malja Zapadnog Balkana nema meha-nizama za evidentiranje i pra}enje slu-~ajeva napada na novinare. Dobri pri-meri su praksa Srbije i Crne Gore da seta pitanja odr`e u o~ima javnosti i dase uti~e na rad tu`ila{tva. Broj napada

Dr`avni mehanizmi za{tite medijskih profesionalaca: policija, tu`ila{tvo, sudstvo

Napadi bez sudskog epilogaIako su u krivi~nom zakonodavstvu novinari prepoznati kao posebna kategorija, za isti oblikugro`avanja sigurnosti nisu ravnopravni sa politi~arima i drugim visokim zvani~nicima

B

Predsednik Hrvatskog novinarskogudru`enja Sa{a Lekovi} smatra da tazemlja, iako je ~lanica Evropske unijeve} ~etiri godine, nije ni{ta bolja od ze-malja u regionu kada je re~ o medij-skim slobodama i bezbednosti novi-nara.

„Poslednjih godinu dana imali smohaoti~nu situaciju sa jednom katastro-falnom vladom, koja jeugro`avala slobodu me-dija, ali i direktno napa-dala Hrvatsko novinar-sko dru{tvo. Imali smoministra kulture koji jebio sve samo ne kulturani nije radio ono {to treba,pa su napadi eskalirali.Imali smo u poslednjihmesec dana najmanje{est direktnih pretnjismr}u novinarima nadru{tvenim mre`ama iraznim portalima. Napadaju se novina-ri i mediji koji se ne uklapaju u sliku ko-ju bi ti ljudi eleli“, upozorava Lekovi}.

Hrvatska nije obuhva}ena projek-tom kroz istra`ivanje, po{to je ~lanicaEU, ali stanje u njoj se ne razlikuje bit-nije od stanja u drugim zemljama re-giona kad je re~ o bezbednosti novina-ra, uslovima rada i stanju profesije.

Lekovi} za Dosije podse}a na to daje u Hrvatskoj odr`ana i sednica Sabo-ra na kojoj se raspravljalo o bezbedno-sti novinara, a na kraju se, kako navo-di, i to pretvorilo u napad na novinare.

Hrvatska, premda ~lanica EU, jo{nije dekriminalizovala uvredu i kleve-tu, ~ak je u zakon u{lo i novo krivi~nodelo – sramo}enje.

„Mo`da sam u pravu, imam doka-ze, ali ako se neko ose}a osramo}enimzbog toga {to sam napisao, mogu iz-gubiti na sudu“, obja{njava Lekovi}.

On ukazuje na to da EU pre zvani~-nog prijema u svoje ~lanstva postavljastroge zahteve, a kada jednom posta-nete njena ~lanica onda ste prepu{tenivlastitom pravosu|u i EU nema efika-

sne instrumente da vampomogne.

U Hrvatskoj, ka`eLekovi}, postoji organi-zacija koja je slu`benonovinarsko udru`enje,a zapravo je ono, kakotvrdi, parapoliti~ka or-ganizacija i jedan od ge-neratora napada na no-vinare, kao i podstreki-va~ govora mr`nje.

„Politi~ari ugro`ava-ju medijske slobode,

neki svojim ~injenjem, a neki i ne~i-njenjem. Pojedini od njih direktno do-prinose govoru mr`nje i napadima nanovinare“, smatra Lekovi}.

On je naveo i podatak da za 37 go-dina, koliko se bavi novinarstvom, ni-je dobio toliko pretnji i uvreda kolikoih je na njegovu adresu stiglo za godi-nu i po dana, koliko je na ~elu Hrvat-skog novinarskog udru`enja.

„To govori koliko je situacija bole-sna. Danas je re}i novinaru da }e{ gaubiti na nivou sva|e izme|u navija~-kih grupa“, kazao je Lekovi}.

Ipak, kao pozitivno isti~e aktivnodelovanje Sindikata novinara Hrvat-ske, ~ije formiranje je podstakaoHND.

SA[A LEKOVI]: Hrvatska u EU, profesija na Balkanu

Hrvatska nije obuhva}ena

projektom kroz istra`ivanje, po{to je~lanica EU, ali stanje u njoj se ne razlikuje

bitnije od stanja u drugim zemljama regiona kad je re~

o bezbednosti novinara, uslovima

rada i stanju profesije

na novinare se konstantno pove}ava,pa je zato neophodno {to pre reagova-ti, zaklju~eno je na panelu „Dr`avnimehanizmi za{tite medijskih profesi-onalaca: policija, tu`ila{tvo, sudstvo“,odr`anom u okviru konferencije „Slo-boda medija i bezbednost novinara naZapadnom Balkanu“.

DR@AVA OHRABRUJE „LOV“ NA NOVI-NARE: Preporu~eno je da se konstant-no vr{i analiza, kritika prakse, da no-vinarska udru`enja sara|uju i sna`nouti~u na vlast kako bi se situacija po-pravila. Tako|e, navedeno je i da jeneophodna obuka u policiji, tu`ila-{tvu, sudstvu i advokaturi. Tako bi no-vinari mogli da shvate s kakvim seproblemima sre}u u tu`ila{tvu i sudo-vima, a i sudije bi, s druge strane, boljeshvatile polo`aj novinara.

Konstatovano je da je Srbija uovom pogledu ispred ostalih zemaljau regionu. Novinari su prepoznati kaoza{ti}ena kategorija. Za{ti}eni su od trikrivi~na dela: ubistva, napada i ver-balnog napada. Navedeno je da bi i fi-zi~ko onemogu}avanje novinara daradi svoj posao trebalo propisati kaokrivi~no delo.

Na pitanje moderatora Sr|ana Gli-ga da li postoji poverenje u dr`avu daona mo`e ne{to da uradi po tom pita-nju, generalni sekretar NUNS-a Sveto-zar Rakovi} je odgovorio da je „uo~ljivporast broja onih koji misle da sa novi-narima mogu da razgovaraju na ulici“:„Utisak je da sudstvo i tu`ila{tvo ohra-bruju sve one koji su spremni da se ob-ra~unavaju sa novinarima“, istakao jeon i to potkrepio nizom primera odbi-janja krivi~nih prijava novinara, jer tu-

`ila{tvo navedene pretnje novinarimane smatra krivi~nim delom. On je upo-zorio da se time ohrabruje nasilni{tvo islobodan „lov“ na novinare!

RAZLI^ITI AR[INI TU@ILA[TVA I UDRU-@ENJA: Uvodni~ar Gligo je upozorio naproblem evidencije, odnosno na to {totu`ila{tvo ne kvalifikuje kao pretnjuono {to novinarsko udru`enje smatrapretnjom.

Predsednik Nezavisnog dru{tva no-vinara Vojvodine Nedim Sejdinovi}smatra da novinarska udru`enja treba

da u~ine maksimum kako bi se unapre-dio zakonski okvir i pobolj{ala zakonskapraksa u tim postupcima. Pravosudniorgani su veoma efikasni u re{avanjuslu~ajeva kada su na meti predstavnicivlasti, ka`e Sejdinovi} uz konstataciju dana donjim nivoima vlasti mo`da i imadobre volje da se napadi na novinareprocesuiraju, ali ne i na visokim.

U izve{taju je navedeno da je u pe-riodu od 2008. do 2015. godine, premapodacima Tu`ila{tva u Srbiji, procesu-iran 91 slu~aj. U okviru tih slu~ajevaneki su bili u postupku, neki su okon-~ani, dok je za 13 slu~ajeva utvr|enoda u njima nema krivi~nih dela. Udru-`enja nemaju stalnu komunikaciju spredstavnicima dr`avnih organa oovim pitanjima, nemaju dovoljno in-formacija o radu na slu~ajevima kojitreba da se istra`e ili koji su procesui-rani. Veliki problem predstavlja upra-vo nedostatak komunikacije s tu`ila-{tvom i policijom i nedostupnost in-formacija o postupcima koji se vode uslu~ajevima napada na novinare.

Vladan Mi}unovi} iz Instituta zamedije kazao je da „moramo osuditijednu pojavu koja se {iri kao tumor –da dr`ava toleri{e i podsti~e mr`njuprema novinarima“. On je istakao datu`ila{tvo i policija blokiraju rad Ko-misije za otkrivanje napada, odnosnoda „dr`ava podsti~e nasilje“.

NOVINARKE NA METI NAPADA^A: Iakosu u svakodnevnom `ivotu izlo`enipritiscima, novinari nisu za{ti}eni naposeban na~in, niti nadle`ne instituci-je prepoznaju tu potrebu, navodi se uizve{taju za Crnu Goru. Od 2013. godi-ne do jula 2016. u Upravi policije Crne

Gore evidentiran je 41 slu~aj koji se od-nosi na pretnje, ugro`avanje zaposle-nih u medijskim ku}ama. Najvi{e {an-se da ponovo budu napadnuti imajuzaposleni u privatnim {tampanim me-dijima. Zbog pritisaka javnosti dr`av-ni zvani~nici redovno reaguju i osu|u-ju napade, ali se sumnja u iskrenost tihosuda jer se stanje ne menja. Osimstandardnih procedura koje preuzima-ju Uprava policija i Tu`ila{tvo kada donapada do|e, nije predvi|en neki po-seban monitoring slu~ajeva napada.Problem neka`njavanja napada na no-

Biraj sam prijavePredsedniku NDNV Nedimu Sejdino-vi}u u~estale su pretnje smr}u otkakoje preuzeo tu funkciju. Redovno ih pri-javljuje, ali iako je re~ o desetinamapretnji istrage nema. Od njega je, ~ak,u odeljenju za borbu protiv visokoteh-nolo{kog kriminala tra`eno da odredipretnje koje }e biti istra`ene zato {toih je – mnogo, pa ne mogu da sve ob-rade. Drugih reakcija nadle`nih zbogmno{tva pretnji nije bilo.

vinare je o~igledan. Postoji ideja da sepredlo`e izmene Krivi~nog zakonikakako bi se novinari dodatno za{titili.

Petrit ]olaku iz Udru`enja novina-ra Kosova ka`e da policija ima listuugro`enih novinara, ali da je to samoformalna procedura, jer se po njoj nepostupa.

„Dva ubistva novinara koja su sedesila 2005. godine jo{ nisu re{ena, jero~igledno ne postoji politi~ka volja zato“, isti~e on. „Od 2013. do 2016. godi-ne, 62 novinara su prijavila slu~ajevenapada i pretnji. Kada smo oti{li u Tu-`ila{tvo da proverimo {ta se sa tim de-{ava, tra`ili su nam da im dostavimodatume kada je policija prijave prosle-dila njima. I to smo im poslali, ali ni-{ta nismo dobili. uo sam da su te pri-jave izgubljene tokom preseljenja Tu-`ila{tva u novu zgradu. Ali, ne}emoodustati. To }emo da istra`ujemo idu-}e godine“, ka`e olaku navode}i da je„istovremeno slu~aj pretnje sinu pre-mijera, koja mu je poslata na fejsbuk-profil, policija re{ila za tri dana!“

Mirna Buljagi} iz BIRN-a BiH tvrdida su novinari u BiH ugro`eni u oba-vljanju svojih zadataka i da nedostajeadekvatna reakcija Tu`ila{tva i policijeu smislu njihove za{tite. Kako navodi,od maja do sada je u BiH bilo deset na-pada, uglavnom na novinarke, a zvani~-ne institucije }ute o tome, te takvi slu~a-jevi ne do`ive sudski epilog. Buljagi} jo{isti~e da su novinari ~esto prislu{kivani,te da zvani~ne institucije imaju „selek-

tivan pristup redakcijama“, navode}ikao primer Tu`ila{tvo BiH, gde pred-nost ima kamera Federalne TV BiH.

Prema statisti~kim podacima, no-vinari u BiH se ~esto susre}u sa razli-~itim formama napada. Od 2013. dosredine 2016. godine zabele`eno je 67pretnji i 15 fizi~kih napada na novina-re. Dr`ave uglavnom zakonima neodvajaju novinare kao kategoriju kojutreba dodatno {tititi, ~ak i kada ima ta-kvih propisa kao u Srbiji gde se napadna novinara tretira kao napad na sva-ko drugo fizi~ko lice.

VIID E C E M B A R 2 0 1 6 . specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

ransparentno tr`i{te bidovelo i do same trija`eme|u medijima, ali i me-|u novinarima, {to bi do-prinelo da novinari koji sedr`e profesionalnih krite-

rijuma budu bolje nagra|eni i imajuodgovaraju}i status. Regulatorna telasu klju~na za medijsku trija`u, ali sadase ne bave svojim poslom i odobrava-ju postojanje ogromnog broja medijakoji ne ispunjavaju ni elementarneuslove propisane zakonom i ne isklju-~uju ih sa tr`i{ta, re~eno je u raspravi„Ekonomski polo`aj novinara i medi-ja – cenzura i autocenzura“.

Tako|e, nagla{eno je da bi, kad binovinari bili samokriti~niji i zaintere-sovaniji da se bave profesionalnim sta-tusom, imali prostor da otvore makardiskusiju za promenu uslova u kojimarade. Iako to ne mo`e biti presudno namedijskoj sceni, ve}i aktivizam mogaobi biti va`an faktor u popravljanju sta-nja u medijima.

Danas najva`niju ulogu u odre|iva-nju ekonomskog polo`aja medija ima-ju politi~ki faktori koji smi{ljeno podr-`avaju netransparentne uslove na me-dijskom tr`i{tu. To stvara prostor zafunkcionisanje dve vrste vlasnika me-dija, onih koji su zainteresovani za de-latnost medija ali od prihoda iz ove de-latnosti ne mogu da finansiraju svojepostojanje i onih drugih vlasnika me-dija koji kroz vlasni{tvo nad medijimaispunjavaju druge politi~ke motive i iz-nose profit u druge delatnosti, navodise u prvom zaklju~ku rasprave.

Dualni vlasni~ki status se reflektujei na radno-pravni status novinara, {toza posledicu ima rad velikog broja no-vinara u sivoj zoni, bilo da rade na cr-no, ili sa neodgovaraju}im ugovorimakoji se ne obnavljaju i sli~no. Kada bimedijsko tr`i{te bilo ure|eno na tran-sparentan na~in i kada bi mediji po-slovali pod tr`i{nim uslovima, stvorili

bi se preduslovi da novinari koji naprofesionalan na~in obavljaju svoj po-sao imaju re{en radni status na odgo-varaju}i na~in, zapo{ljavanjem naneodre|eno vreme i budu pla}eni sra-zmerno kvalitetu svog rada.

UZROCI, POSLEDICE I „LEKOVI“: Mode-ratorka panela Tanja Jakobi konstato-vala je da je polo`aj novinara sve gori.Kao uvod u raspravu {ta je glavni uzroksada{njeg stanja i {ta bi moglo da dove-de do pobolj{anja polo`aja u medijima,ona je postavila nekoliko pitanja kaosmernice za raspravu: Da li je to ja~anjepravne dr`ave, ure|eni tr`i{ni odnosi,transparentno finansiranje medija izbud`eta, bolja organizacija novinara...?

Da li su novinari do`iveli lo{u sud-binu, kao i drugi radnici u dr`avi ili jelo{ ekonomski polo`aj odraz pada tira-`a, oglasa, ili tehnolo{kih promena? Dali su vlasnici medija lo{i poslodavci, jersu u vezi sa politi~kim strukturama, patako mogu da se gore pona{aju, budu-}i da imaju podr{ku politi~ara?

Tako|e, upitala je {ta bi mogli dabudu „lekovi“ za ovakvo stanje? Da li}e se stanje popraviti ako se popraviekonomski polo`aj dr`ave? Da li bi vi-{e oglasa u medijima vodilo ka pobolj-{anju ekonomskog statusa? Da li bikvalitetniji medijski sadr`aji ponovoprivukli ~itaoce i tako se pozitivno od-razili na pobolj{anje tira`a, kao i da libi udru`ivanje novinara i sindikalnoudru`ivanje popravilo situaciju?

U raspravi koja je potom usledilakoleginica Mirna Buljugi} iz BIRN-aBiH je istakla da je mobing vrlo prisu-tan, da su novinari bedno pla}eni i ustalnom strahu od gubitka posla, te dasu tako lako podlo`ni cenzuri i auto-cenzuri. Prema njenom mi{ljenju vla-snici medija su glavni krivci, jer cen-zuri{u novinare, ne daju novac za pra-ve istra`iva~ke projekte i tako uru{a-vaju kvalitet medijskih sadr`aja.

Predrag Blagojevi}, urednik porta-la Ju`ne vesti, kazao je da vlasnici me-

dija razmi{ljaju samo o novcu koji do-bijaju od dr`ave, i da novinari morajuda se bune, a ne da }ute.

U~esnici rasprave su uvereni dapromena ukupne ekonomske situaci-je nije presudna za popravljanje eko-nomskog statusa medija, jer se kaoklju~ni faktor ekonomskog polo`ajamedija izdvaja politi~ka volja. Modali-teti kontrole politi~kih struktura nadmedijima su raznovrsni: pored zavi-

snosti medija od ogla{iva~a iz sektorajavnih i dr`avnih preduze}a i javnihfondova za podr{ku medijima tamogde postoje, mediji se kontroli{u poosnovu nepla}enih poreza i doprinosakoje dr`ava toleri{e u zamenu za po-slu{nost. Tako|e, mediji opstaju i za-hvaljuju}i toleranciji banaka za neizvr-{avanje obaveza po uzetim kreditima.

Novinari smatraju vlasnike dalekoodgovornijim za ekonomski polo`ajmedija i ure|ivanje radnog statusanovinara od ukupnih ekonomskihokolnosti. Prvo, isti~e se da mnogovlasnici kroz vlasni{tvo nad mediji-ma ostvaruju znatne prihode, ali ihne ula`u u razvoj medija i pobolj{anjeekonomskog statusa novinara, ve}tako ste~ene prihode ula`u u drugedelatnosti. Razlog tome je s jednestrane oslanjanje vlasnika medija nadirektne i indirektne subvencije dr`a-ve za odr`avanje rada medija, a s dru-ge, velika ponuda radne snage. Tako-

|e mnogi vlasnici medija imaju pri-marne politi~ke motive kupovine i is-crpljivanja i zatvaranja medija, a neodr`avanja njihovog funkcionisanja(BiH, Srbija).

HOROR NA LOKALU: PredsednikANEM-a Mi{a Tadi} konstatovao jeda sve vi{e novinara napu{ta profesijui odlazi u PR-agencije, gde su znatnove}e plate nego u medijima. On je ista-

kao da najve}i broj medija ne `ivi odsopstvenih prihoda.

„Na lokalu je horor. Bez dr`ave, ko-ja je najve}i donator, mnogi mediji nebi mogli da funkcioni{u bez projekata.Dr`ava jeste donator, ali mi od tog do-bijenog novca, u dr`avni bud`et vrati-mo 49 odsto preko doprinosa i pore-za“, podvukao je on.

Tako|e, prema njegovom mi{lje-nju, nu`no je da regulatorna tela radesvoj posao, da se smanji broj medija zadve tre}ine, jer ih je previ{e, kao i daprioritet za projektno sufinansiranjebude medijski sadr`aj.

Tokom rasprave ukazano je na triozbiljna uzroka ugro`avanja statusaprofesije, a prvi je {to mladi novinarinemaju ose}aj za odbranu profesional-nih standarda i lako se povinuju na-metnutoj cenzuri i smatraju je prirod-

nim na~inom funkcionisanja profe-sije. Tako|e, na tr`i{tu postoji ogro-man broj novinara, a tako visoka po-nuda spram smanjene tra`nje one-mogu}ava borbu za ve}a prava izradnog odnosa, iz profesije se kon-stantno odlazi, naj~e{}e u PR i mar-keting, a glavni razlog izlaska iz no-vinarstva su bolje zarade.

Tokom diskusije, iako je to bilo po-nu|eno kao re{enje, me|u prisutni-ma nije bilo zainteresovanosti za po-kretanje pitanja samoodgovornostimedija/novinara za svoj polo`aj i re-akcija na ponu|eni model aktivizmakroz profesionalna udru`enja/sindi-kate kao sredstvo za skretanje pa`njenosiocima javnih politika na potrebupromene stanja u medijima. Tako|e,nije pokazano interesovanje za orga-nizovanje sopstvenih lokalnih akcijaprotiv vlasnika medija/nosilaca jav-

nih politika, niti je izra`ena solidar-nost/razumevanje za iznete primere no-vinara koji su poku{ali da se pobuneprotiv cenzure ili su protiv njih podignu-te optu`nice iako su istinito izve{tavali odoga|ajima u svojim sredinama.

Napokon, u~esnici panela su saglasnida bi mo`da i pritisak „spolja“ na vlastdoprineo pobolj{anju polo`aja medija imedijskih radnika, pri ~emu se pre sve-ga misli na Evropsku uniju.

PANEL: Ekonomski polo`aj novinara i medija – cenzura i autocenzura

Kako ka`u gazde i – politika Uslove poslovanja medija odre|uju politi~ki faktori i vlasnici, ali kad bi novinari bili samokriti~niji i zainteresovaniji dase bave profesionalnim statusom, imali bi prostor da otvore makar diskusiju za promenu uslova u kojima rade

Male plate, veliki strahNovinari su obespravljeni, malo pla}eni, rade bez ikakvih ugovora o radu, preoptere}enisu poslom, bez sektorskog zadu`enja, i u konstantnom strahu od gubitka posla. U takvimokolnostima podlo`ni su visokom stepenu cenzure i autocenzure. Glavni urednici, vlasni-ci medija i menad`eri vr{e pritisak i ograni~avaju novinarske slobode u istra`ivanju ko-rupcije u preduze}ima koja su im najve}i ogla{iva~i, u strahu da }e izgubiti bitne finansi-je. Javni servisi su pod politi~kim uticajem.

Ove konstatacije bile su uvod u plenarnu sednicu „Polo`aj novinara u redakcijama,profesionalna etika i nivo cenzure“.

Petrit ]olaku sa Kosova alarmantno poni`avaju}i polo`aj novinara na Kosovu ilustro-vao je podatkom da ~ak ne postoji ta~an broj novinara koji se profesionalno bave tim po-slom. „U na{em udru`enju registrovano je 460 novinara. Samo u Javnom servisu RT Ko-sovo ima 740 zaposlenih. Procene su da na Kosovu radi oko 1.000 novinara“, kazao je on.

]olaku je izneo podatak da vi{e od polovine novinara mese~no prima od 200 do 500evra, i to su kolege koje uglavnom rade u privatnim medijima. Istovremeno, novinari naJavnom servisu zara|uju do 600 evra mese~no, a urednici su mnogo vi{e pla}eni.

Tako|e, naveo je on, nije jasna vlasni~ka strruktura mnogih portala na Kosovu. Na nji-ma se ~esto kr{i eti~ki kodeks i sloboda govora, a novinari se ose}aju nesigurno u tim me-dijima. Ipak, prema njegovim re~ima postoje i mediji koji se bave ozbiljnim istra`iva~kimnovinarstvom, kao {to su BIRN, ohu, Kosovo pravni institut i drugi, uprkos stalnim pret-njama i sudskim tu`bama. Na sedi{te redakcije portala Koser u Mitrovici ispaljeno je ne-koliko metaka.

Mehmet Koksal iz Evropske federacije novinara je ukazao da bezbednost i samostal-nost u poslu novinarima moraju biti garantovani. Koksal insistira na tome da mora bitijasna ~injenica da su urednici prvi me|u novinarima, a ne poslednji me|u menad`erima,odnosno da moraju biti solidarni sa kolegama i dati im punu slobodu u istra`ivanju.

Poverenje gra|ana u medije opada, nagla{ava on, gra|ani ne veruju da su medijiosnovni izvor informisanja, te je u tom smislu potrebno vi{e istra`iva~kog i nezavisnognovinarstva, kako bi se to poverenje povratilo.

Pomo}ne delatnostiPojedini vlasnici medija koji su udvostrukoj funkciji vlasnika i novina-ra smatraju da su sami vlasnici medi-ja krivi za svoj lo{ ekonomski polo`aj,tj. upu}enost na pomo} dr`ave, jerne `ele da unaprede i modernizujusvoj poslovni model. Kao primer jenavedeno funkcionisanje Ju`nih ve-sti koje imaju odr`iv model poslova-nja i zapo{ljavaju novinare na neod-re|eno. Naveden je i model neprofit-nog medija koji tako|e odr`ivo po-sluje i zapo{ljava novinare na neod-re|eno. Tre}i zanimljiv primer odr`i-vog finansiranja medija je razvijanjepomo}nih delatnosti – novinarskogkafea, kopirnice itd. – iz ~ijih priho-da se mogu nadomestiti gubici kojinastaju u poslovanju core medijskogbiznisa (Srbija).

T

late novinara su sve ma-nje, radno vreme sve du-`e, mnogi nemaju ugovoro radu, ali novinari ~estosmatraju da im sindikatine}e doneti korist i retko

se u~lanjuju u njih, iako je to neophod-no za pobolj{anje socijalno-ekonom-skog polo`aja i uslova rada, za{titu rad-nih prava i za kolektivno pregovaranje.

Ovo je jedan od zaklju~aka sesije„Radni uslovi novinara u regionu: {taudru`enja i sindikati mogu zajedno daurade kako bi pobolj{ali radnopravnu,profesionalnu i ekonomsku pozicijunovinara?“, uz preporuku da se u svimzemljama Zapadnog Balkana pospe{iformiranje, ukrupnjavanje i rad sindi-kata kako bi se postigla reprezentativ-nost neophodna za socijalni dijalog saposlodavcima.

Prema rezultatima sprovedenog is-tra`ivanja, u svim zemljama regionave}ina novinara ima zarade manje od500 evra, koje se ~esto ispla}uju u celi-ni ili delom u sivoj zoni, s tim {to jeplata u novinarstvu uglavnom ispodprose~ne nacionalne zarade. Jedinina~in da se to izmeni jeste socijalni di-jalog izme|u poslodavaca i sindikata,smatraju u~esnici rasprave.

Uslov za kvalitetno kolektivno pre-govaranje je reprezentativnost sindi-kalnih i poslodava~kih udru`enja, apreduslov za to je precizna statistika obroju zaposlenih, jer se reprezentativ-nost utvr|uje prema tim podacima.

Jedan od zaklju~aka je da treba napra-viti neku vrstu registra novinara i me-dijskih radnika, jer se u svim ovim ze-mljama barata sa procenama, ~estovrlo razli~itim. Jedan od razloga za toje anga`ovanje ljudi bez ugovora, ~imesu pravno nevidljivi. Tako|e, u mno-gim redakcijama u privatnom sektoruvlasnik ~esto obavlja vi{e funkcija, kaoi ostali anga`ovani, {to znatno ote`avastatistiku.

Rezultati istra`ivanja su pokazali daje radni i socijalni status zaposlenih ujavnim servisima i medijima sa deli-mi~nim ili punim dr`avnim vlasni-{tvom uglavnom povoljniji nego statusanga`ovanih u privatnom sektoru, gdeje sindikalno anga`ovanje naj~e{}e za-branjeno. Izuzetak je iskustvo CrneGore gde je Sindikat medija uspeo daokupi i zaposlene u privatnim mediji-ma, kako navodi Marijana Camovi}.Me|utim, anketa sprovedena u istra-`ivanju pokazuje da su tamo novinariu javnom sektoru ugro`eniji i da im se~esto duguje vi{e mese~nih zarada.

Uo~eno je i da se novinari, kao i udrugim delatnostima, lak{e odlu~ujuza sindikalno organizovanje tamo gdesu uslovi rada i zarade bolji nego u re-dakcijama gde je takva vrsta udru`iva-nja neophodna. Jedan od razloga zatakvo pona{anje je negativna percep-cija sindikalnog organizovanja koja se

vezuje za period socijalizma i prepo-znavanje sindikata kao prodr`avnih.Tako|e, ve}ina u~esnika rasprave sa-glasna je sa ocenom da novinari, po-sebno mla|i, ne znaju dovoljno o svo-jim radnim pravima i sindikalnom or-ganizovanju, pa nisu ni zainteresova-ni za anga`ovanje.

„Takav stav novinara je apsurdan,jer bi sindikati bili ja~i kada bi im ~lan-stvo bilo ve}e“, ka`e Sne`ana Trpev-ska, glavna istra`iva~ica ovog projekta.

Izuzetak u praksi regiona je Sindi-kat medija Crne Gore koji je, premare~ima u~esnika iz te zemlje, preuzeojednu od klju~nih uloga u organizacijii zastupanju interesa novinara i medij-skih radnika. Za razliku od toga, u Sr-biji su sindikati slabi, neaktivni i opadaim ~lanstvo. Predstavnik Sindikatanovinara Srbije Dejan Gligorijevi} ka-`e da je posle poslednjeg talasa privati-zacije medija taj sindikat ostao bez oko

800 ~lanova ~iji su mediji izbrisani samedijske mape.

Gligorijevi} je predlo`io da njegovsindikat, uz saradnju sa NUNS-omkao nosiocem projekta, organizuje sa-stanak svih sindikata radi eventualnogstvaranja saveza kojim bi mogla da sepostigne reprezentativnost. Zajedni~-ki nastup mogao bi proizvesti pritisakna udru`enja poslodavaca da postanureprezentativna. „Otvoreni smo za sa-radnju, to je u interesu profesije“, ka-`e Gligorijevi}.

Iako postoji saglasnost o va`nostipotpisivanja granskih i pojedina~nihkolektivnih ugovora, u raspravi je na-gla{eno da je ekonomski polo`aj me-dijske industrije toliko lo{ da bi zara-de primerene novinarskoj profesiji zamnoge medije bila pogubne.

VIII D E C E M B A R 2 0 1 6 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

SPECIJALIZOVANI IMPRES:

Urednica: Jelka Jovanovi} Tekstovi: Bojana Milovanovi} i Ljubomir \or|evi}Fotografije: Agencija Beta, Milo{ ^olovi} i Maja N. Vasi}Lektura: Momir \okovi} i Slavica Uzelac-\okovi}Prelom: Zoran Spahi}Izdava~: NUNS Za izdava~a: Vuka{in Obradovi}

IzdavanjeSpecijalizovanogDosijea omogu}iloMinistarstvo kulturei informisanjaRepublike Srbije

Statistika o napadima na novinare iz regiona

Baza napada na jednom mestuOnlajn-platforma je deo Sistema za rano upozoravanje i prevenciju napada na novinare, koji razvijaRegionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara – mre`a novinarskihorganizacija i sindikata u zemljama Zapadnog Balkana, osnovana u januaru 2016. godine

Na konferenciji „Sloboda medija i bezbednostnovinara na Zapadom Balkanu“ predstavljena jeonlajn-platforma safejournalists.net koja prvi putobjedinjuje podatke o napadima na novinare iz svihzemalja u regionu. Platforma omogu}avajednostavnu prijavu napada i povrede prava kao ipretra`ivanje baza napada na novinare u {estregionalnih centara (Sarajevo, Zagreb, Pri{tina,Skoplje, Podgorica, Beograd). Onlajn-platforma je deoSistema za rano upozoravanje i prevenciju napada nanovinare, koji razvija Regionalna platforma za

zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara –mre`a novinarskih organizacija i sindikata u zemljamaZapadnog Balkana, osnovana u januaru 2016. godine.Platforma safejournalist.net, kao jedan od zajedni~kihproizvoda Regionalnog projekta, jo{ se dopunjava ia`urira. Napadnuti novinari se obra}aju udru`enjimakoja su partneri u ovom projektu, ali slu~aj }e dospetiu bazu tek posle provere. To }e platformusafejournalists.net u~initi pouzdanim izvorompodataka i preciznim indikatorom za stanje(ne)bezbednosti novinara u regionu.

Radni uslovi novinara u regionu: {ta udru`enja i sindikati mogu da urade

Sindikati potrebni, ali su bez snageU svim zemljama Zapadnog Balkana treba pospe{iti formiranje, ukrupnjavanje i rad sindikatakako bi se postigla reprezentativnost neophodna za socijalni dijalog sa poslodavcima

POdnos udru`enja i sindikataPitanje koliko novinarska udru`enjatreba da podsti~u rad sindikata izazi-valo je na momente burnu raspravu,{to se posebno odnosi na stav IliraGa{ija iz Fondacije „Slavko ]uruvija“,koji smatra da NUNS treba da organi-zuje novi sindikat.

U raspravi je, me|utim, nagla{e-no da, za razliku od sindikata, novi-narska udru`enja ne mogu da buduu~esnici u socijalnom dijalogu sa po-slodavcima.

„Mi podr`avamo i podsti~emo de-lovanje sindikata, ali osnivanje sindi-kata i sindikalni rad nije deo na{eg po-sla. Mi treba da se bavimo profesional-nim standardima, ali, na`alost, zboglo{eg ekonomskog polo`aja ~esto sepred nas postavljaju pitanja iz dome-na radnih odnosa i od nas tra`i da re-{avamo probleme“, ka`e generalni se-kretar NUNS-a Svetozar Rakovi}.

Preovladao je stav da novinarskaudru`enja treba da sara|uju sa novi-narskim i medijskim sindikatima i daim pru`e pomo}, ali ne i da buduosniva~i sindikata, jer inicijativa zasindikalno organizovanje treba dapotekne iz redakcija, od zaposlenih.

Partneri i podr{ka ProjektuOdr`avanje Regionalne konferencije podr`ali su Evropskakomisija i Ministarstvo kulture iinformisanja Srbije.

Vi{e informacija o Projektu i radu partnera mo`ete na}i na sajtovima:

Udru`enje/udruga BH novinari (Bosna i Hercegovina) - http://bhnovinari.ba/

Hrvatsko novinarsko dru{tvo (Hrvatska) - http://www.hnd.hr/Udru`enje novinara Makedonije (Makedonija) - http://znm.org.mk/Udru`enje novinara Kosova (Kosovo) - http://www.apjk.org/Sindikat medija Crne Gore (Crna Gora) - http://www.sindikatmedija.me/