Post on 25-Jan-2023
32
Об но ва ра да Ар хи ва Срп ске Пра во слав не Цр кве – по че ци и те шко ће
Срп ски цр кве ни ар хи ви – исто ри ја и зна чај
Средњовековнаархивскаграђацрквеногпорекласачуваласеуглавномизимовинскоправниходносаманастирскихимонашкихобитељи.Штосетичедругихцрквенихсписаизпатријаршијскеиепископскихканцеларија,највећидеотогајестрадао,пропаоинестаоуметежиманационалнеисторијекојајесанајездомТуракапопримилаобликеагонијеитрагизма,испуњенаизнуђеним сеобама, крвавимратнимпоходимаи скрнављењемхришћанскихсветиња.
Такође, треба уважити и констатацију ученог Радослава Грујића(18781955)који јеговорећиотуробномстањуцрквенеархивистикеиархивскедокументацијезаписао:„Алинемасумњедајезнатандеопропаоизбогнемараинезнањапредставникаразнихцрквенихинституцијаукојимасусеналазилистариархиви“.1
Најбоље стање архивске грађе било је на територији Карловачкемитрополије,односнокодСрбакојисубилиподХабзбуршкомвлашћу.Таграђапотичеизепархијских,манастирских,конзисторијскихипарохијскихархива. Најбоље је био уређен Митрополијскопатријаршијски архив изСремскихКарловаца.УњемусеналазинеколикоакатаизXVIIвекаидоставажнихсписапочевшиодпрвеполовинеXVIIIвека.АрхивјеуређеннаредбомИлирскедворскеканцеларијеод21.маја1777,атогпосласеприхватиланарочитакомисијасастављенаодпредставникаЦрквеидржаве.2СадржавнестранесубилизапослениЈозефЈакобиконципистГенералкомандеуОсекуирегистраторХандесенфонЕгендорф.3
Али,малосезнаоначинунакојисуфондовистарогПатријаршијскомитрополијскогархивауСремскимКарловцимастављениподнадзорСрпске академијенаука.СветиАрхијерејскиСинод је 4. јула 1949. „уважио“молбуСрпскеакадемијенаукаод2.јуна1949.бр.3010којомјеАкадемијамолила,„дајојсеуступеначувањеидефинитивноуређењеАрхивеМитрополијеиКонзисторијесремскокарловачке,ноподтимусловом,даовеархивеимајуостатиуцелостикаонеотуђиваимовинаСрпскеправославне цркве и да сеСрпска православна црква ињезине установемогусвагдакориститисањима.ОвеусловекаоитодаовеархивеимајуостатиуСремскимКарловцимафиксиратијошпосебнимуговоромсаСрпском
1АзбучникСрпскеправославнецрквепоРадославуГрујићу,приредиомрСлободанМилеуснић,Београд1996,стр.1617(удаљемтексту:Азбучник...).
2 Азбучник...,стр.17.3 Жарко Димић, Преглед историјата Архива САНУ у Сремским Карловцима
(1949-2009),СремскиКарловци2010,стр15.
Повеља Дубровнику из 1186. од великог жупана Стефана Немање и хумског кнеза Мирослава
Патријарх Пајсеј Јањевац (1614-1647)
Димитрије Руварац (1842-1931) Радослав Грујић (1878-1955)
54
академијомнаука“.4Црквенаархивскаграђаизпериодаод1690.до1933.године је стављена „под заштиту државе“, у време када семолбаЂорђаКрахтиса„отправникапословаАкадемије“завршаваласаускликом„Смртфашизму–слободанароду“! НајбољесачуванисредњовековниархивјеманастирскииналазисеуцарскојлавриХиландару.УшушкануСветојГориАтонскојпредстављадостадоброочувануризницудокуменатазаписањенационалнеисторије.НаконтурскенајездесвизначајнијисписичувалисусеипохрањивалинадворусрпскогпатријархауПећииуосталимепископскимседиштима.ПовластицеиздатеСрбима граничаримауВараждинскомгенералатуStatutaValachorumчувалесусеуепископскомманастируМарчаитоназвонику,адоцнијеусаборнојцрквиСв.ПетрауСеверинукодБеловараунарочитосигурнојиобезбеђенојскривницинаправљенојузиду.5
АрхивскаграђаСрпскеправославнецрквеималајеоперативанзначај,каопотврданационалногидентитетаикаочињеничкиосновзасвакуреалистичнуидоброосмишљенуивођенуполитику.ТакогрофЛилиенберг,аустријскиуправникДалмације,ниједозволио1832.годинеепископуРајачићуувидупородичнеархивеСрбаБокеша(Бокеља)иакојегрофКабогасугерисаодабиРајачићилинекидругивеликодостојниккојипознаје„старисловенскијезикиглагољскосрпскиначинписањамогаоодговорити“...6 Архивскадокументацијанастајаларадомсрпскихправославнихцрквенихинституцијастрадавалаје,уништавана,паљенаипропадалаупохарама.ДрагоцениархивЕпархијебачкенестаојеуратномвихоруустаничке1848.године,спаљенодМађаракојисупродрлиујужнуБачку.ГрађаБеоградскемитрополијечуваласеудворуархиепископаСрбијеимитрополитаБеограда,устаројзгради,асаподизањемновезграде1935,премештенајеуновоподигнутоздање(УлицаКраљаПетраI,бр.5).Оварегистратурскисређенаархивапремештенаје1989.годинеупоткуполниигалеријскипросторкојиводиназвоникЦрквеСв.МаркауБеограду.Непрофесионалнииизнуђенитранспортрастуриојемногепредмете,амногадокументасунетрагомнестала.Драгоценаархивакојајесведочанствооцрквеној,друштвеној,демографској,дипломатскојиполитичкојисторијимодернеСрбијеиСрбауокружењускородвеиподеценијечамиупрашини,препуштенапрезрењу,небризиизапуштености. ДисконтинуитетинововековнеисторијеСрбаставилесуданасуположајматичнеустановекултуреРепубликеСрбиједаразмишљаокултурномнаслеђусвојихсународникаурегиону.Утомконтекстусрпскацрквенаграђауархивима,архивскимфондовимаизбиркамауокружењу(РепубликаСловенија,РепубликаХрватска,РепубликаЦрнаГора,БоснаиХерцеговинаиРепубликаМакедонија)морабитипредметпажњеифокусауправеизапосленихуАрхивуСрпскеправославнецркве.Примераипоређењаради
4Светиархијерејскисинод,бр.1934/Зап.542од4.јула1949.5Азбучник...,стр.17.6 Љубо Влачић, „Противљења намесника Далмације грофа Лилиенберга да се
епископу Рајачићу дозволи преглед архива православних породица у Боки Которској“,ГласникисторискогдруштвауНовомСаду,књ.IX,НовиСад1936,стр.334335.
учетириархиваиједноммузејууХрватској,атосуХрватскидржавниархивуЗагребу,ДржавниархивуОсијеку,ДржавниархивуСлавонскомБродусаодјељењемуПожеги,ДржавниархивуЗадруиХрватскиповијеснимузејуЗагребучувају253дужнихметараархивскеграђе!7
7ГоранЛатиновић, „Фондовии збиркеСрпскеправославнецрквеухрватскимархивимаимузејима“,Архив–ЧасописАрхиваЈугославије,бр.12(2009),стр.5356.
Потврда о пријему царских привилегија и других важних докумената од митрополита Павла Ненадовића из 1750. године
(МПА, ф. “Б” 8/1750)
Натпис Црквеног архива у Сремским Карловцима са почетка XX века
76
Про то кол о са рад њи Све тог Ар хи је реј ског Си но да, Ми ни стар ства кул ту ре и Ар хи ва Ср би је од 14. де цем бра
2007. го ди не
Архивска делатност у Српској православној цркви обновљена јеПротоколомосарадњипотписанимизмеђуСв.АрхијерејскогСинода,АрхиваСрбијеиМинистарствакултуреРепубликеСрбије14.децембра2007.године.ПослепочетничкогодушевљењаимедијскогдитирамбауспелосесамоунепотпуномпремештајуделованеколикоархивскихфондоваСрпскеправославнецрквеизXIXиXXвекаудепопрекопутазградеСрпскеПатријаршијеупросторијебиблиотекестарогБогословскогфакултета(УлицаКраљаПетраI,бр.2).
АрхивСрпскеправославнецрквесаседиштемуБеограду,каоцентрална(матична)установазаштитеграђеуСрпскојправославнојцрквиимазадатакифункцију„даевидентира,прикупља,утврђује,сређује,обрађујечуваи,поодобрењуСв.АрхијерејскогСинода,дајенакоришћењеархивскуграђуодзначајазаСрпскуправославнуцрквуиархивскуграђуоднационалног,културногиисторијскогзначаја“.
АрхивСрпскеправославнецрквејепрактичнонастао,организационоиструктурносеустројиоиуобличиозахваљујућиПротоколуосарадњиизмеђуСрпске православне цркве,Министарства културеРепубликеСрбијеиАрхиваСрбијепотписаним14.децембра2007.године(митрополитцрногорскоприморскиАмфилохије Радовић, министар културе ВојиславБрајовићидрМирославПеришић,директорАрхиваСрбије).КакоСрпскаправославнацркванијеималаперсоналнихрешењаиодговарајућекадровекојибисебавилиархивистичкимпосломиструкомпрвичланпротоколајепредвидеодаће„АрхивСрбијестручнопомагатиАрхивуСрпскеправославнецрквеуорганизацијиархивскеслужбе,заштити,сређивањуиобрадиархивскеграђеСрпскеправославнецркве“.
,Садругестране,ЦрквајесвојимдуховнимзначајемдодатнопотпомогламатичнуфункцијунационалногАрхивајерће,какојеПротоколпредвидео„својимутицајем,угледомиауторитетомпомоћиАрхивуСрбијеусакупљању,заштити,сређивањуичувањуархивскеграђесрпскогпорекланавасцеломпросторуСрпскеправославнецркве“.ПодформулацијомвасцелипростормислисенатоталитетјурисдикцијеСрпскеправославнецркве,којипостојиуземљамаурегиону,бившимчланицамазаједничкеСФРЈ,алииуепархијамаудијаспори(Европаипрекоокеанскисвет).ПримарнизадатакАрхиваСПЦједа„вршиделатностзаштитерегистратурскогматеријалаиархивскеграђенасталеурадуцентралнихтелаиепархија...затериторијуРепубликеСрбије“,алиида„истражујеикопираархивскуграђуодзначајазаисторијуСрпскеправославнецркве,српскогнародаидржавеСрбијекојасеналазиуиностранству“.
ОнаделатностАрхиваСрбијекојајеусмеренаказаштити,чувањуи презентацији српске баштине у земљама нашег непосредног суседствауочавасенесамоускорашњимизложбамадокуменатаизпарохијауЦељу,ТрстуиДубровнику,(упланусуСентАндреја,Темишвар,БечиШибеник)негоиусређивањутамошњихпарохијскихархива, апарохије–основнеорганизационеи јурисдикцијске јединицеЦркве,утаковажнимурбанимсрединама,дајуприликудасенаосновуњиховеграђеидокументацијемогуслојевитопратитиисторијскидогађаји. ГрађаархиваСрпскеправославнецрквекојасетренутноналазиудепоимаилитребадабудепресељенаузинвентаресазвоникацрквеСв.МаркапотичеизфондоваКонзисторије (тј.Духовног суда)МитрополијебеоградскеиархиепископијеКнежевинеиКраљевинеСрбијеод1836.до1918.године.Такође,великидеодокументацијејепосвојојпровенијенцијиодцентралнихтелаиустановауједињенеСПЦиобновљенеПећкепатријаршијенакон1918,каоштосуПатријаршијскиуправниодбор,СветиАрхијерејскиСинодитд.
Потписивање протокола о сарадњи
Стање архивске грађе 2008. године
98
Посета Њ. Св. Патријарха Г. Иринеја, министра културе Предрага Марковића и директора Архива Србије др Мирослава Перишића 24. августа 2011. године
Архивисти у звонику цркве Св. Марка 2008-2011. године
1110
По че так ор га ни зо ва ног ра да Ар хи ва Српске Православне Цркве кра јем 2012. го ди не
УпоткуполномпросторуцрквеСветогМарканалазисејошувекнајвећидео архивске грађеСрпскеправославнецркве, која је тамоодложенапре24године.Сапреношењемсамоједногмањегделапоменутеграђеуприхватнидепо,почевшиод2008.годинеразбијена јеорганскацелинаархивскедокументације.MоралосеприступитисређивањуархивскеграђеСрпскеправославнецрквеуправоодзвоникаипоткуполногпросторацрквеСветогМаркауБеоградујерудепоупривременихпросторија(УлицаКраљаПетраI,бр.2)немаранијеурађеногдосијеафонда,спољашњихиунутрашњихлистанаархивскимкутијама,немабилокаквогпописаграђеисумарноаналитичкихинвентара.
Великаколичинаодложенехартијепредвеиподеценијекријеусебимикроорганизме,нечистоћуинаслагегриња.Затеченајепрепакиванаграђа,смештенаукутијеодсвећаидругукартонскуамбалажукојанасебинеманикаквестручнеевиденцијеибилокојудругуознаку.Садругестране,наишлосенатраговедокументацијекојајеизвађенаизсвојихрегистратурскихфасцикли,даклеприроднихкласификационихознакаипрепакивананагорепоменутиначинизмешанајесапредметимадругихфондова.
СвесуточињеницекојесусенаметалекаовеликапрепрекарадуАрхиваСрпскеПравославнеЦркве.
Дабисеиолемоглобавитиархивистичкомделатношћутребалојестворитиматеријалнотехничкепретпоставкеузаборављеноминехигијенскомпростору,којикаотакавугрожаваздрављељуди.Најпрејеадаптиранпросторзарадсаархивскомграђомкојијеопремљенархивистичкoмопремом.Једнапросторијајепреграђена,дезинфикованаиизолована,ауњуједоведенарасвета,направљен јевентилациониотворипостављенасудвавеликаархивистичкастола.Потписанје,затим,13.новембра2012.годинеУговоропословнотехничкојсарадњиизмеђуАрхиваСПЦиАрхиваСрбије инаправљенјеархивистичкоекспертскитимукомесеистичуипрвуречводеЈованПејин,архивскисаветникипроф.дрМилојеПршић,пуковникупензији.Њиховодугогодишњеискуствонаобављањуодговорнихпословаорганизацијеируковођењаархивистичкеделатностиумногомеједопринелонивоупрофесионализмаупројекту„ИзмештањеархивскеграђесазвоникацрквеСв.МаркаупривременепросторијеАрхиваСрпскеправославнецркве“.ЈованПејинјебиодиректорАрхиваСрбије(20012003),аМилојеПршићдиректорВојногархива(19861992)иВојноисторијскогинститута(20002002).
СређивањеархивскеграђецрквеногпореклајезапочетоодвизуелноуочененајстаријеархивскедокументаицјекојапотичеизКонзисторијеМитрополијебеоградскеизпрвеполовинеXIXвека.УподножјеторњацрквеСветогМаркапостављенајекоморазадезинфекцијупапира,такодаАрхив
Стање архивске грађе септембра 2012. године
1312
СрпскеПравославнеЦркверадивећнапрвојхемијскојзаштитидокумената.УкоморуАС1алфанарешеткесепостављајупредметиидокументи,изнадгрејногтеласагоревасупстанцатимол,хартијанатајначиностајеупариизазванојхемијскомреакцијомијош24сатаборавиузатвореномпростору.Грађаседезинфикује,алисетакоодстрањујуисвимикроорганизмикојиштетепапиру(гљиве,бактерије,итд).Овојепрвикораклечењадокуменатакојисубилизаборављениупросторузвоникатоликогодинаикојисуопасностзаљуде,аликојиибезправовременогконзервацијскогтретманамогуданестанукаоисторијскосведочанство.
Очишћенаграђасезатимкласификује,смештасаетикетамауархивскекутијеисаисторијскомбелешкомполажеупрвифондАрхиваСрпскеПравославнеЦрквекојиносиназивКонзисторијамитрополијебеоградске(1836-1915).АрхивСрпскеПравославнеЦркве јена тајначиндобиопрвипописграђе,првеинвентаре(архивскихкњига,деловоднихпротокола,књигаекспедиције,записникаиосталог)ирадидинамикомкојајеусвакопроверљиваикојасеисказујеубројупрепакованих,евидентиранихисређенихкутијасаархивскомдокументацијом).Тренутносеназвоникуналазиобрађенихисређених40дужнихметараграђе,односно275архивскихкутија,садокументацијомизпрвеполовинеисрединеXIXвека,штојенепроцењиводрагоцениизворзанационалнуицрквенуисториографију!
УдепоупрекопутазградеСрпскеПатријаршијеимасада1372евидентиранихделоводнихпротоколаидругихархивскихкњига,санаправљеномсигнатуром,распономпредмета,хронолошкимпорекломиописомдокументационогконтекста.Исказанодужнимметримарадисео100метарасређенеархиве.Теархивскекњигесеодносенаразличитефондовеграђеислужекаоинформативносредствозадаљесређивањеархивскедокументације.
НачињенаинформативнасредствасудеодокументацијеопословањуАрхиваСрпскеправославнецркве.Атосу:Инвентарархивскихкњига (њих1372сигнираних), аналитичкиАзбучнирегистарПравославног свештенстваКраљевинеСрба,ХрватаиСловенацаиТопографскипоказивач(ОсновазауређењедепоаАрхивамитрополијебеоградске18361920).
Прелиминарни радови и резултати мера заштите крајем 2012. године
1514
Пред ста вља ње Ар хи ва Срп ске Пра во слав не Цр кве у штам па ним и елек трон ским ме ди ји ма
РадАрхиваСрпскеправославнецрквебио јепредметинтересовањајавногмњења.Репортажуоконачномпочеткусређивањацрквенеграђекојаје1989.смештенанагалеријскипросторцрквеСв.МаркауБеоградудонелаје„Политика“,аизперановинараАлександраАпостоловског.8ВестоотварањуобновљенихпросторијаАрхиваСПЦнашласена званичномсајтуПатријаршије.9Тавестсесастојалауследећем:
„Његова Светост Патријарх Српски ГосподинИринеј посетио је дана 5. марта2013.годинеобновљенепросторијеАрхиваСрпскеправославнецрквеузградистарогБогословскогфакултета(ул.КраљаПетраI,бр.2).УразговорусадиректоромАрхиваСрпскеправославнецрквеРадованомПилиповићемЊеговаСветостимаојеприликедасеупознасашестомесечнимрадомархивистаСрпскеправославнецрквекојираденаизмештању,класификацијиисистематизацијиархивскеграђекојасеналазиузвоникуцрквеСв.МаркауБеограду“.
„ТимповодомуСрпскојПатријаршијиприређенјепријемзапредставникецентралнихтелаиорганаСПЦиучесникејавногикултурногживотауРепублициСрбијиирегиону.ОтварањуобновљеногАрхиваСрпскеправославнецрквеприсуствовалисупоредЊеговеСветостиПатријархаСрпскогГосподинаИринеја,члановиСв.АрхијерејскогСинодаСрпскеправославнецркве,ЊеговоПреосвештенствоепископбихаћкопетровачкиг.Хризостом,директорКанцеларијезаодносесцрквамаиверскимзаједницамадрМилетаРадојевић,директорАрхиваСрбиједрМирославПеришић,директорРепубличкогсекретаријатазавјереРепубликеСрпскегосподинЈовоТурањанинимногедругезваницезаслужнезапројекат„ИзмештањеархивскеграђеиззвоникаЦрквеСв.МаркаупривременепросторијеАрхиваСрпскеправославнецркве““.
„Видевши досадашње резултате нове управе црквеног архива, изражена је томприликомспремност,какоцрквенихтакоидржавнихпредставника,дасезаАрхивСПЦнађетрајнорешење“.
ОдатлејевестпренетаипрекоРадиоТелевизијеСрбије.10Некиепархијскисајтовисудан5.март2013.назвали„почеткоморганизованоградаАрхиваСрпскеправославнецркве“,каоштојетослучајсаелектронскоминтернетпрезентацијомЕпархијебихаћкопетровачке.11
8http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ZvonikkrijenajvecetajneSPC.sr.htmlод24.фебруара2013.године.
9http://www.spc.rs/sr/obnovljene_prostorije_intenziviran_rad_arhiva_srpske_pravoslavne_crkveод5.марта2013.године.
10http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1278952/Obnovljene+prostorije+Arhiva+SPC.htmlод5.марта2013.године.
11http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1140:20130306115013&catid=43:20090722124152од6.марта2013.године.
Интересовањејавностијеусмереносајошјачиминтензитетом.ИнформативнаагенцијаТАНЈУГурадила јеинтервјусадиректоромАрхиваСПЦ12одкојесувидеоинтервјукојисеодносинасређивањеграђе,њенојдигитализацији,будућојзградииевентуалнојизложбидокуменатапренелеинекеодТВстаницауРепублициСрбији.13
Ста ри нар ско на ра во у че ни је
ГрађаархиваСрпскеправославнецрквекојасетренутноналазиудепоимаилитребадабудепресељенасазвоникацрквеСветогМаркаузизрадусумарнихианалитичкихинвентарапотичеизфондоваКонзисторије(Духовногсуда)иАпелаторијеМитрополијебеоградскеиархиепископијеКнежевинеиКраљевинеСрбијеод1836.до1918.године.Такође,великидеодокументацијејепосвојојпровенијенцијиодцентралнихтелаиустановауједињенеСПЦиобновљенеПећкепатријаршијепосле1918,каоштосуПатријаршијскиуправниодбор,СветиАрхијерејскиСинод,итд. Овадокументацијаиовакавфактографскифундуссуодизузетногзначајазапредставникеистручњакеиздомаћеистраненауке,какоисториографијетакоитеологије,њенаархивистичкаобрада,заштитаиконзервацијапредстављаимперативнакомесемораистрајаватиичијићесумарниианалитичкиинвентаридаватиприликуисмерницезаписањебудућихоригиналнихнаучноистраживачкихрадованастајалихнаизворимапрвогреда.
12http://www.tanjug.rs/novosti/82221/pilipovicoarhivuspcizlozbidigitalizaciji.htmод30.марта2013.године. 13http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/arhivspccrkvenagradjakaoduhovnavertikala_381731.htmlод30.марта2013.
Хронолошка идентификација грађе
1716
Стање архивске грађе септембра 2012. године Из рада архивиста крајем 2012. и почетком 2013. године
1918
Раз го вор са Ра до ва ном Пи ли по ви ћем, ди рек то ром Ар хи ва Срп ске Пра во слав не
Цр кве
(раз го вор во ди ла Ол га Сто ја но вић)
Ко се сма тра осни ва чем срп ске цр кве не ар хи ви сти ке?
–УструковномзначењуречиархивистикајеуСрпскојПравославнојЦрквиновијегдатума.Онакаодисциплинаинеманеког своганарочитогоснивачаизаговорника.То,наравно,незначиданекебригеостаринаманијебило,алидајетабригабилапрофесионална,развијенаипостојананебисе архивска грађа српскогцрквеногпорекланалазила у данашњој ситуацији.Ипак,нашениједа„ронимосузенизбијелолице“,негодарадимои„унуцимаспремамобусију“–архивистичкуиисториографску.ЈабихуличностиПатријархаПајсејаЈањевца(1618–1648),великогкњигољупцаи
„поновитеља“књигастароставних,богослужбенихиповесничкихподједнако,видеопретечусрпскецрквенеархивистике,јерјеонтрагаоискупљаоонесписекојибимудалиподаткео,ономештојеназивао„темељСрбљем“,(покушавшидапонудиодговор„откудапрозебоше(проклијаше)Србиипочему?“),атосууправоонадокументакојачинеАРХИВ(архе,начелоилитемељ), јер кажеда је различитоналазиоухрисовуљама, родословимаилетописима.ЊеговоЖитијецараУроша–иакохагиографијаимаиелеменатаисторијскогкритицизма!Такође,требапризнатидаједостабригеоцрквенојархивскојдокументацијииспољиладржаваХабзбургакојајесрединомXVIIIвекапрописаланачиннакојићесеуредитиархивсрпскоправославнихмитрополитауСремскимКарловцима.
Ка ква је исто ри ја Ар хи ва СПЦ? Шта се све про ме ни ло од 2007. го ди не, од но сно од пот пи си ва ња „Про то ко ла о са рад њи СПЦ, Ар хи ва Ср би је и Ми ни стар ства кул ту ре Ср би је“?
–АрхивСрпскеПравославнеЦрквејенајмлађаинституцијакултуреунашојпомеснојЦркви.ВашепитањевећуказујеназначајПротоколаосарадњикојијепотписан14.децембра2007.годинеизмеђуСв.АрхијерејскогСинода,МинистарствакултуреРепубликеСрбијеиАрхиваСрбије.ТадајеодлученодасеконачнопредузменештопопитањуархивскедокументацијеСрпскеПравославнеЦрквекојајеодизузетногзначајазаистраживаче,несамоцрквенепрошлости,акојајезаборављенаинатајначиннедоступна.ТусенапрвомместумислилонаонадокументакојасеналазеназвоникуЦрквеСв.МаркауБеограду.Али,идејатадашњегСв.АрхијерејскогСинодајебилапрожетаплеменитомиамбициозноммишљудаСПЦимасвојцентралнииматичниАрхивукојибисе,премасаборскиусвојенојлистикатегорија,сливаладокументацијакојанастајерадомцрквенихтелаиоргананацелокупнојтериторијијурисдикцијинашеСветеЦркве.
Софроније Јовановић, епископ пакрачки (1743-1757) био је
српски архијереј који је имао развијену свест о значају и важности архива. Лично је
сређивао архивску документацију Конзисторије епархије пакрачко-
славонске која је 1758. године пренета у Сремске Карловце.
Проф. др Милоје Пршић
2120
Ка да је и ка ко је гра ђа до спе ла на зво ник Цр кве Св. Мар ка у Бе о гра ду?
–Грађаје1989.годинеипаргодинапослетога,измештанаизпросторијау којима се данасналазиШтампаријаИздавачкогфондаАрхиепископијебеоградскокарловачке.Тојеопштепознатаствар,алипостојималописанихподатакаотомпремештању,оначинунакојијетранспортобављен,ољудимакојисуторадили,отемпупремештањаионачинунакојијеграђаскладиштенапогалеријскомпростору,окопевницеиулазаназвоникЦрквеСв.Марка у Београду.Углавном регистратурска нит и поредак документације,њенаорганскацелинаиповезаностјевећтадаразбијена,аграђа,прецизнимсрпскимјезикомречено,„ћушнута“унеадекватнипростор.Каодајенекисаветодавацжелеоданамерноотежарадипроучавањесрпскецрквенеисторије,инсценирајућинамтако,аданисмобилисвесниdamnatiomemoriae.
Да ли сте до са да от кри ли ко је тај не кри је зво ник? Шта сте до са да зна чај но про на шли?
–Напочетку,звоникнас једочекаосаочигледнимпрепрекама,немноготајновитим.Полумракстарихелектричнихинсталација,прашинастара24године,резигнираностдвадоброћудначовекакојисубилипрепуштениимпровизацијиибезстручнеархивистичкеподршке,алисадобромвољомдасеграђа„измести“са„тавана“и„нагура“узградустарогБогословскогфакултетаупросторијунекадашњебиблиотеке.Штајеурађенонапољукласификацијеисистематизацијеграђе,зашестмесецирада,којасмоинтернаинформативнасредстванаправили–известилисмоСв.АрхијерејскиСинодСрпскеПравославнеЦркве.УпитањуједокументацијаизпрвеполовинеисапочеткаXIXвека.Нијеупитањусамосувопарнаадминистрацијаимавеомаразигранихствари,преписке,плаката,фотографија,новихподатаказабиографијепојединихличности,заживотЦркве,народаидржаве.ШтабинекиисторичарПрвогсрпскогустанкадаодаможесададагледаучитаонициАрхивапрепискународнихпрвакаИсточнеБоснесаКарађорђевимустаницима1807,илинекивојниисторичардаанализирадокументаоразвојуипоследицамаБабинскебуне1876.године?
Јован Пејин, архивски саветник и Никола Тошић Малешевић, историчар
Директор Архива СПЦ Радован Пилиповић и старешина цркве Св. Марка протојереј-ставрофор Трајан Којић
2322
Шта се пла ни ра са гра ђом?
–Грађасесређујепорегистратурскомпринципу,онакокако ју јестваралацграђе(институција)остављаоизасебе.Формирајусепредметикојисурастурениприликомтранспорта,оноштојесадатзв.variaвећсепридружујенекимевидентиранимархивскимкутијама.Направљенјепописсређенеграђе,затимосновазатопографскипоказивачсређеногдепоа,урађенјеинвентарсвихархивскихкњига,којесупренетеиналазесеупросторијамаАрхивауул.КраљаПетра,бр.2.Какосмотоуспели?Самозахваљујућиентузијазмуисвестидачинимодоброделозабудућегенерације,алииблагодарећиСв.АрхијерејскомСинодуиПатријархуСрпскомГ.ИринејукојисублагословилиУговоропословнотехничкојсарадњиизмеђуАрхиваСПЦиАрхиваСрбије,прекокогајенаправљенстручниархивистичкитимукомесуокупљенизналциовогпрашњавогзаната.Планјеинамера–грађаморадасеучинидоступнаистраживачима.Овоштосадарадимо,тојењеназаштитаиспречавањедаљегфизичкогпропадањаумракунемараинезнања.Такође,Протоколиз2007.предвиђаизмештањеграђеизЗвоникаунаменскузграду,дакле,свештосесадарадидоприноситојселидби,којаморабитипоунапредприпремљенимсписковимаиевиденцији.Несменипарченцепразногформулараилинезалепљенатаксенамаркадафалиидасеизгуби!
По че му су осо бе ни ар хи ви СПЦ и гра ђа ко ја се у њи ма чу ва?
–Требаправитиразликуизмеђуоногаштојестручноинаучноархив–каоинституцијаионогаштојеархива–каообичносабиралишноместонакомесечуванекадокументација.Тамогдеиматеполице,кутије,депоиначиневиденције,принциппокомејеграђасређенатојеархив.ТогајеунашојЦрквимало.РеткесуЕпархијекојеимајутусрећуитајстепенсређеностисвоједокументације,алиакосеузмууобзиртешкеприлике,ратови,сеобе,немаштина,ондаинијечудоштојеситуацијабаштаква.Алиданаснесмедабуденемараиоправдањазанебригу.ПодсећамнаречиученогсвештеникаРадославаГрујића(1878–1955)којијевезанозаархиверекао:„Алинемасумњедајезнатандеопропаоизбогнемараинезнањапредставникаразнихцрквенихинституцијаукојимасусеналазилистариархиви“.Српскецрквенеархивалијесучедоадминистративноградацрквенеинституције,аликакојетокичманашегнарода,тојеправадуховнавертикала.Сигниране архивске књиге
Оригиналне фасцикле
2524
Ка ква је са рад ња Ар хи ва СПЦ са дру гим епар хи ја ма, др жав ним ин ститу ци ја ма...?
–ПредставнициМинистарствакултуресудолазиликоднасинагалеријскипросторуЦрквуСв.МаркаиуобновљенепросторијеуУлициКраљаПетрабр.2.Исказалисурешеностдаидаљепомажупројекат„ИзмештањеархивскеграђеиззвоникаЦрквеСв.Марка“.Ималисуприликедасеувереукаквимсузимусусловимаврхунскиархивистипореддвауљанарадијатораисадоводомхладног,алисвежегваздуха,успелидаобрадеиудахнуновиархивистичкиживотузвоник.ХвалаБогу,овазиманијебилајака,азанареднућемосеспремити!СаблагословомЊеговеСветостиподнелисмопријавукодКанцеларијезасарадњусацрквамаиверскимзаједницамаокопокретања издавачке делатности...Желимо сарадњу са свимЕпархијама,држаћемотечајеве, започетакозначајуархивскеграђеиелементимаархивистике...Полако,алисигурно,уверенидапрегаоцимаБогдајемахове.
Ка ко би – и да ли би по Ва шем ми шље њу – би ло мо гу ће ре ши ти ак ту ел но пи та ње ма тич них књи га и дру гих до ку ме на та?
–ОдузимањематичнихкњигајенаконДругогсветскограта,уверенисмоиимамодовољнописанихподатакаотоме,учињенопоналогуКомунистичкепартије,несамодабисеЦрквапонизилаидабијојсеодузеоприматубележењудушаживихиуписаних„укњигуживота“негодасесрпскинарод спречидапопише све својежртвеизДругог светскогратаио томенавреместекнетачнупредставу!Матичнекњигерођенихиумрлихсуглобалниinputиoutput...Учињенјесвесниинамернидисконтинуитет,самосатомпартијскомсмицалицомодузимањакњигаизвласништваЦркве.ПогледајтесамослучајепархијанатериторијиБоснеиХерцеговине,тамосунајчешћеодузиманекњигемлађеод1910,свестарије,нарочитоизпрвеполовине,средине,чакииздругеXIXвекатоникоганијезанимало.МногецрквенематицеданасможетенаћипорегионалнимархивимаширомбившеЈугославије.Акоменепитате,требаиматидобрусарадњусадржавниморганима,учинитиевиденцијуоногаштојеуустановамакултуре,аоноштојеидаљепоматичнимуредимаилиопштинскиморганиматопребациватиуцрквенепросторијеизграде
Делегација Министарства културе Републике Србије (господин Миладин Лукић, помоћник министра и госпођа Невенка Михајловић,
саветница) у посети Архиву СПЦ у звонику цркве Св. Марка
Трибина у Шиду (5. март 2013. године) – Јован Пејин држи слово
2726
Ко ја су ис ку ше ња и иза зо ви са ко ји ма се сре ће но ва упра ва Ар хи ва СПЦ? Ка кав је то иза зов за Вас, на про фе си о нал ном и лич ном ни воу?
–Искушењасусвакакобројна,мањеивишетешка.Нажалост,појединиљудисакојимасесусрећемнесхватајузначајтраговапрошлости,писанихсведочанстава,миследа јецрквени архив егзибиционизамилуксуз, аненасушнапотребаиинвестиција задуховностубудућности.Тако је једанархитектаизашаосаразрађенимпројектомдамермеромпатосагалеријуипевницуЦрквеСв.Марка,башонајпросторнакомесу3(три)дужнакилометраархивскеграђеСрпскеЦрквеизXIXвека,пасмомучакикривиштонеизмештамозамесецданаархивскудокументацијујеронбихтеодабудезиждитељ,атоштобинајпребиоуничтожитељтогауопштенијесвестан.Изазовинапрофесионалномнивоу–радимиучимзанатоднајбољихархивистагосподе:ЈованаПејина,архивскогсаветникаипроф.дрМилојаПршића, пуковника у пензији. То су одговорниљуди, зналци, савеликимискуствомуорганизацијиархивскеделатностиоднајмањегдонајвишегнивоа.ПрвипоменутијебиодиректорАрхиваСрбије(2001–2003),адругидиректорВојногархива(1986–1992)иВојноисторијскогинститута(2000–2002).Наличномплану:волеобихимолимсеБогудамекћериКсенијаиСофијаисинАлимпијеупамтепотомедасењиховотацухватиоукоштацсатешкоћама,започеоиустројиосређивањеАрхиваСПЦ.КадамијеЦркваповерилаовуодговорнудужносттрудићуседанањојчасноисавесноистрајем.
Из вор: „Пра во сла вље – Но ви не Срп ске Па три јар ши је“, бр. 1108.
Сређена грађа из фонда Конзисторија Митрополије београдске 1836-1920.
Просторија за класификацију и систематизацију грађе
2928
Плакат из 1894. године
Документ са потписом и печатом архимандрита Нићифора
Дучића из 1877. године
Из личног фонда шабачког проте Јована Павловића, оца београдског
митрополита Инокентија (1898-1905)
3130Посета Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја Архиву Српске Православне Цркве 5. марта 2013.
године.
CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд
930.25:271.222(497.11)”2012/2013”271.222(497.11)-726.6:929 Пилиповић
Р.(047.53)
ПИЛИПОВИЋ, Радован, 1979-Архив Српске православне цркве : ка
почецима црквене архивистике / Радован Пилиповић. - Београд : Архив Српске
православне цркве, 2013 (Београд : Алтера). -32 стр. : илустр. ; 23 cm
Тираж 200. - Напомене и бибилиографске референце уз текст.
ISBN 978-86-89577-00-6
a) Српска православна црква. Архив Српске православне цркве - 2012-2013
b) Пилиповић,Радован (1979-) - Интервјуи
COBISS.SR-ID 198233356
Издавач:Архив Српске Православне Цркве
Адреса: Краља Петра I, бр. 211000 Београд
Аутор текста: Радован Пилиповић
Фотографије: Ђакон Драган Танасијевић, светлописац; Архив СПЦ,
archives.org.rs, spc.rs, politika.rs, tanjug.rs, blic.rs.
Рецензенти: проф. др Милоје Пршић
Јован Пејин, архивски саветник
Ликовна опрема и графички дизајн: Дејан В.Ђурић
Штампа: Алтера – књижевно издавачка задруга
Тираж: 200 примерака