ZBORNIKMATICE SRPSKE

ZA DRU!TVENE NAUKE

127

NOVI SAD2009Z

BO

RN

IK

MA

TI

CE

SR

PS

KE

ZA

DR

U!

TV

EN

EN

AU

KE

127

MATICA SRPSKAODEQEWE ZA DRU!TVENE NAUKE

Z B O R N I KMATICE SRPSKE

ZA DRU!TVENE NAUKE

MATICA SRPSKADEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES

PROCEEDINGS FOR SOCIAL SCIENCES

Pokrenut 1950. godineDo 10. sveske (1955) pod nazivom Nauåni zbornik, serija dru"tvenih nauka,od 11. sveske (1956) — Zbornik za dru!tvene nauke, a od 76. sveske (1984)

pod dana"wim nazivom

GLAVNI UREDNICIDr Milo" Jovanoviã (1950), Ÿivojin Bo"kov (1951—1952),

Rajko Nikoliã (1953—1965), akademik Slavko Gavriloviã (1966—1969),dr Aleksandar Magara"eviã (1970—1973), dr Mladen Stojanov (1974—1999)

dr Milovan Mitroviã (2000—2004), dr Åaslav Ociã (2005— )

127

Uredni"tvo

Dr BO!KO BOJOVIÃ (Francuska)Dr SAWA #AJIÃ

Dr BRANISLAV S. #UR#EVDr MASAJUKI IVATA, inostrani ålan SANU (Japan)

Dr MILO! MARJANOVIÃDr BOŸO MILO!EVIÃ

Dr MILOVAN MITROVIÃDr DRAGO WEGOVAN

Dr ÅASLAV OCIÃ, dopisni ålan SANU

Dr MILIJAN POPOVIÃ

Dr ALEKSANDRA PRA!ÅEVIÃDr PITER RADAN (Australija)

Dr VOJISLAV STANOVÅIÃ, dopisni ålan SANU

Blok o tranziciji u Ma$arskoj uredio jeProf. dr BOŸO MILO!EVIÃ

Glavni i odgovorni urednikDr ÅASLAV OCIÃ, dopisni ålan SANU

SADRŸAJCONTENTS

B o ÿ o M i l o ! e v i ã, Kom!ijska iskustva: postsocijalistiåka tranzi-cija ma"arskog dru!tva — Neighbouring experience: postsocialist transi-tion of the Hungarian Society . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

ÅLANCI I RASPRAVE / ARTICLES AND TREATISES

A l p a r L o ! o n c, Politiåko-ekonomski aspekti tranzicije u Ma"ar-skoj — A l p á r L o s o n c z, Politico-economical aspects of transition inHungary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

I m r e P a s k a, Promena sistema u Ma"arskoj — I m r e P á s z k a, Changeof system in Hungary . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

I v a n B a l o g, Druga promena sistema u Ma"arskoj — I v á n B a l o g,The second change of system in Hungary . . . . . . . . . . . . 53

I m r e N a ", Za!tita okoline u Ma"arskoj posle promene sistema napoåetku devedesetih godina HH veka — I m r e N a g y, Environmentprotection in Hungary after the change of the system in the early 1990s . 61

M i r j a n a R a ! e v i ã, #est zabluda relevantnih za populacionu po-litiku — Six misjudgements relevant for population policy . . . . . 73

B o ! k o I. B o j o v i ã, Vizantija—Balkan—Evropa: Od univerzalnog donacionalnog. Od nacionalne do supranacionalne Evrope — Byzan-tin—Balkans—Europe from universal to national. From national to supra-national Europe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

T r i v o I n " i ã, Kirajxije iz Xehanine kuãe: Sluåaj Prirodwaåkog mu-zeja ili o nacionalnom nehatu — Tenants from Dÿehana's house: a caseof Natural History Museum or of National Negligence . . . . . . . 107

B o j a n M i l o ! e v i ã, Socioantropolo!ke osobenosti nasiqa u sport-skim aktivnostima. Uticaj mas-medija na mlade — Socioanthropologi-cal factures of violence in sports activities. Influence of mass-media on theyouth . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

OSVRTI / COMMENTS

B r a n i s l a v P e l e v i ã, Ekonomija obima, proizvodna diferencija-cija i nova teorija me"unarodne trgovine. Povodom dodele Nobelo-ve nagrade za ekonomiju 2008. godine . . . . . . . . . . . . . 133

R a j k o B u k v i ã, Kako je demontirano karolin!ko vreme — Fomenkonije usamqen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

S t e v a n D e v e t a k o v i ã, Ekonomska politika i privredni razvoj . 151

PRIKAZI / REVIEWS

M a r i c a # q u k i ã, Novi sociolo!ki åasopis . . . . . . . . . 157B i q a n a R a t k o v i ã - W e g o v a n, Medijska produkcija . . . . . . 159I g o r N o v a k o v i ã, Postoji li i daqe levica i desnica? . . . . . 160D r a g o W e g o v a n, O protagonistima nacionalnog auto!ovinizma . 163

IN MEMORIAM

Å a s l a v O c i ã, Aleksandar Miqkoviã (1928—2008) . . . . . . . . 165

Zbornik Matice srpske za dru!tvene nauke izdaje Matica srpskaIzlazi åetiri puta godi!we

Uredni!tvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1Telefon: 021/420-199

Proceedings for Social Sciences published by Matica SrpskaPublished quartarly

Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1Phone: 381 21 420-199

www.maticasrpska.org.yue-mail: zmsd@maticasrpska.org.yu

—————————————————————————————————————————————————Redakcija Zbornika Matice srpske za dru!tvene nauke zakquåila je

127. svesku 20. novembra 2008. godineZa izdavaåa: prof. dr Du!an Nikoliã

Struåni saradnik Odeqewa: Julkica BoarovLektor i korektor: Mirjana ZrniãTehniåki urednik: Vukica Tucakov

"tampawe zavr!eno novembra 2009. godine—————————————————————————————————————————————————

Kompjuterski slog: Mladen Mozetiã, GRAFIÅAR, Novi Sad"tampa: IDEAL, Novi Sad

"tampawe ovog Zbornika omoguãilo jeMinistarstvo za nauku i tehnolo!ki razvoj Republike Srbije

CIP — Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

3(082)

ZBORNIK Matice srpske za dru!tvene nauke /glavni i odgovorni urednik Åaslav Ociã. — 1984,sv. 76— . — Novi Sad : Matica srpska, Odeqewe zadru!tvene nauke, 1984—. — 24 cm

Åetiri puta godi!we. — Rezimei na eng. jeziku. —Nastavak publikacije: Zbornik za dru!tvene nauke

ISSN 0352-5732

COBISS.SR-ID 3360258

9 770352 573002

ISSN 0352-5732

UDC 930.85(4-11)94(4-11)

Originalan nauåni rad

B o ! k o I. B o j o v i ã

VIZANTIJA—BALKAN—EVROPA

Od univerzalnog do nacionalnog.Od nacionalne do supranacionalne Evrope1

SAŸETAK: Veze izme!u Vizantije, Balkana i Evrope jesu uzroåno--poslediåne vrste u interakciji dugog trajawa. Da bi se mogla razumetispecifiånost regiona Jugoistoåne Evrope, potrebno je imati u vidu wego-vu bliÿu i daqu pro"lost, posebnost wegovog kulturno-istorijskog nasle-!a. Od posebnog je znaåaja uvid u strukturne osobenosti tog regiona, kao"to su odnos drÿave i dru"tvene zajednice, strukturnih, kulturnih i psi-holo"kih posebnosti nasle!enih iz prethodnih perioda istorije. Dispa-ritet u dinamici razvoja u oblasti trÿi"ne ekonomije, predstavniåkih idrÿavnih institucija, dru"tvenih odnosa, civilnog dru"tva, kolektivnogpamãewa i urbanizacije, znaåajno oteÿavaju smawivawe antagonizama, pro-ces modernizacije kao i integracione procese u pomenutom regionu. Tako-!e nije moguãe zanemariti geostrate"ki poloÿaj Balkana, koji je uvekpredstavqao podruåje najneposrednijeg dodira, preplitawa, trvewa i anta-gonizama najåe"ãe nepomirqivih univerzalizama. Prostor Jugoistoka Evro-pe sadrÿi dvosmerni potencijal povezivawa i sintetizacije razliåitihdru"tveno-politiåkih i civilizacijskih sistema, ali i velike destruk-tivne naboje koji se, u kriznim okolnostima lako moÿe reaktivirati. Sto-ga nije na odmet podsetiti da, kao i u bliÿoj i daqoj pro"losti, na Bal-kanu, pre ili kasnije, Evropa pada ili opstaje.

KQUÅNE REÅI: drÿavnost, imperija, crkva, dru"tvo, narod, nacija,zajednica, kultura, civilizacija, geopolitika, veroispovest, istorija, sin-teza, struktura, region, autarkiånost, anahronizam, modernitet, razvoj, ci-vilno dru"tvo, neoliberalizam, globalizacija, integracije, destruktura-cija, kulturni obrazac, kriza, dezintegracija, Zapadni Balkan, Srbija, Ju-goslavija, Istoåno pitawe, Turska, Rusija, Francuska, revolucija

1 Saÿetak predavawa odrÿanih na Fakultetu politiåkih nauka (Beograd, 27. decem-bra 2007), Universitetu Aras (21. januara 2008), Kaliforniji (25—30. mart 2008), Åikagu(2. april 2008), Bogoslovskom fakultetu (Beograd, 15. maj 2008); Honoluluu i Oranÿ Kaun-tiju, (28. i 29. juna 2008), kao i na Me!unarodnoj konferenciji „Srbija = most premaEvropskoj uniji" (Beograd, 17. oktobar 2008).

Kao hiqadugodi!wa imperija (324—1453)2, univerzalna Drÿava ko-ju su novovekovni istoriåari potcewivaåki nazvali Vizantijom3, bilaje hri!ãanski i sredwovekovni nastavak Rimskog carstva, åiji stanov-nici su sebe nazivali Romejima — Rimqanima. Hri!ãanstvo kao dr-ÿavna religija i Carigrad (Konstantinopoq) kao prestonica oznaåava-ju najvaÿnije razlike izme"u dotada!weg — antiåkog — i sredwovekov-nog Rimskog (u ÿargonu Vizantijskog) carstva4. Wegova najvaÿnija oso-benost je u svo"ewu rimskog prava, helenske kulture i hri!ãanstva u,do tada, kao i kasnije, nepoznatu sintezu celokupnog mediteranskog ba-sena5. Jedinstvenog pravnog poretka, veroispovesti i ideologije, kultu-re i identiteta, Vizantija je neponovqena sinteza na tri kontinenta,spoj vremenskog i prostornog kvantuma bez presedana u istoriji.

Od najveãeg znaåaja je ne gubiti iz vida ekonomsku koheziju hri-!ãanske imperije Romeja6. Ona je jedini produÿetak antiåke urbane ci-vilizacije i wene monetarne ekonomije, u vreme kada u ostalim delovi-ma Evrope preovla"uje naturalna privreda i primitivna razmena doba-ra. Stabilnost i univerzalnost vizantijskog novca predstavqa jedan odnajpouzdanijih pokazateqa nadmoãi wene civilizacije na daleko !i-rim prostorima diqem tri kontinenta, koji su gravitirali mediteran-skom basenu kao kolevci u toj istorijskoj epohi najrazvijenije civili-zacije. Åiwenica da je od Konstantina Velikog, pa sve do AleksejaKomnina (1081—1118), od 4. do 11. veka, za åitavih sedam i po vekova,nomizma (lat. solidus), imala savr!eno istu trÿi!nu vrednost, po te-ÿini, åistoãi svog sastoja u zlatu7, najboqe pokazuje neprikosnovenosti hegemoniju monetarnog, ekonomskog i civilizacijskog standarda Vi-zantije.

Nestanak te monetarne hegemonije, koju u poznom sredwem veku naj-veãim delom od vremena krsta!kih pohoda preuzima Venecija (praktiå-no sve do otkriãa Novog Sveta), oznaåava poåetak kraja hiqadugodi!we

94

2 B o j o v i ã, B. (2008) Le millénaire byzantin (324—1453), Paris, Ellipses, 277.3 Velika izloÿba o Vizantiji, koja se ovih dana (krajem 2008) odrÿava u Londonu

(Royal Academy of Arts, BYZANTIUM 330—1453, 25 October 2008 — 22 March 2009) premapojedinim tumaåewima teÿi nekoj vrsti „rehabilitacije" imperije koju su zapadni isto-riåari kao Gibon predstavqali u najgorem svetlu. Prouåavawe vizantijske istorije dono-si, samo po sebi, saznawa koja potiskuju stare stereotipe nastale koliko iz neznawa to-liko iz konfesionalnih predrasuda, tako da se moÿe reãi da je takozvana rehabilitacijaVizantije posledica nauåne spoznaje (koja inaåe omoguãava i sve boqe razumevawe uzrokawenog nestanka) ali i osloba"awa od verskih i kulturnih predube"ewa. Ona je tako"e i usve veãoj meri rezultat !irewa EU na prostore vizantijskog civilizacijskog kruga.

4 P a t l a g e a n, Evelyne (2007). Un Moyen Age grec. Byzance IXe—XVe siècle, Paris.5 O s t r o g o r s k y, G. (1956). Histoire de l'Etat byzantin, Paris (rééd. 1983).6 The Economic History of Byzantium: From the Seventh through the Fifteenth Century,

Angeliki E. Laiou, Editor-in-Chief, Scholarly Committee, Charalambos Bouras, Cécile Morrisson,Nicolas Oikonomides†, Constantine Pitsakis, Published by Dumbarton Oaks Research Library andCollection, Washington, D.C., in three volumes as number 39 in the series, Dumbarton Oaks Stu-dies, 2002 Dumbarton Oaks Trustees for Harvard University Washington, D.C.

7 M o r r i s s o n, Cécile (1994). Monnaie et finances Byzance: analyses, techniques, Alder-shot.

imperije, postepeni gubitak wenog univerzalnog karaktera, pretvaraweu monoetniåku, uslovno reåeno „nacionalnu" Drÿavu8.

Civilizacijski zaokret s poåetka drugog milenijuma nastaje i od-raÿava se u neumoqivom, s tendencijom eksponencijalnog, rastu ekono-mije kontinentalne, u prvom redu Zapadne Evrope9. Krsta!ki pohodi suvi!e odraz i posledica tog ekonomskog i demografskog rasta, koji ãeEvropu krajem sredweg veka dovesti u samo sredi!te istorije åoveåan-stva, jer otkriãem Novog Sveta nastaje period planetarne ekspanzije ihegemonije evopskog civilizacijskog modela, period åije ishodi!te bimogla najavqivati dana!wa globalna finansijska kriza.

Dok je Vizantijska civilizacija tokom vekova neumoqivo klizilaod univerzalnog ka partikularnom, ulogu globalizatora i hegemona pre-uzimao je od we Zapad Evrope. Dva su åinioca u osnovi te opreåne evo-lucije: ekonomski i ideolo!ki (koji sadrÿi kao okosnicu veroispo-vednu i crkvenu komponentu).

U ekonomiji Zapad unosi novi, takozvani „arterijalni" naåin rob-nonovåane razmene — „na daleko", åime ostavqa za sobom stari „kapi-larni" (prema Brodelu) naåin razmene, kakav je do tada vladao u Vizan-tiji, kao i u ostalim delovima sveta, uostalom10. Ekonomska autarkiå-nost postaje anahroniåna i gubi korak pred novim modelom globaliza-torske ekonomije11. Prenos teÿi!ta trÿi!ne razmene na nedogledneprostore okeana i novih svetova daje osnove za pojam „nevidqive ruketrÿi!ta" Adama Smita, kao samoregulatorskom åiniocu ideologije li-beralizma. Pri tom se gubilo iz vida da pojam samoregulative, simbo-liåno izraÿen u sintagmi „nevidqive ruke", moÿe matematiåki bitivalidan samo u sluåaju zaista neograniåenih razmera trÿi!nog prosto-ra. Ako je u vreme otkriãa novih kontinenata, taj za ono vreme gotovonesaglediv prostor, mogao izgledati bez granica, danas, u vreme pood-maklog procesa globalizacije, to vi!e ne moÿe biti sluåaj. Globalnakriza, dosad nevi"enih razmera i nesagledivih implikacija, tu je danas podseti na prostorne i vremenske granice koje se ne mogu prevaziãi.

U versko-konceptualnoj i ideolo!koj ravni, disparitet izme"u re-gresije i razvoja imao je sliåni logiåni sled. Poznoantiåka i ranogsredweg veka Pentarhija imala je karakter administrativnih crkvenihregiona, ali su oni bili åisto teritorijalnog, iako i kulturno-isto-

95

8 A r v e l e r, Elen (1988). Politiåka ideologija vizantijskog carstva, (predgovor:prof. dr Qubomir Maksimoviã, prevod: B. Bojoviã, Beograd: Filip Vi!wiã); origi-nalni naslov: A h r w e i l e r, Hélène (1975). L'idéologie politique de l'empire byzantin, éd.Presses Universitaires de France, Paris.

9 B o j o v i ã, B. (2005). Entre Venise et l'Empire ottoman, les métaux précieux des Bal-kans (XVe—XVIe s.), Annales: Histoire, Sciences Sociales, novembre-décembre 2005, n° 6, p.1277—1297 (sa bibliografijom).

10 B r a u d e l, F. (1979). Monnaies et civilisations. De l'or du Soudan à l'argent d'Améri-que. Un drame méditerranéen, Annales, janvier—mars 1946, p. 9 sq.; Id., Civilisation matérielle,économie et capitalisme, XVe—XVIIIe siècle, t. 1. Les structures du quotidien: le possible et l'im-possible, Paris, p. 394—396, 403.

11 B r a u d e l, F. (1985). La dynamique du capitalisme, Paris, p. 28—29, 47. O ekspanzijiurbane ekonomije na Zapadu krajem sredweg veka, cf. T e n e n t i, A. (1980). La formazionedel mondo moderno, XIV—XVII secolo, Bologna, p. 58—65, 126—129.

rijskog karaktera. U poznom sredwem veku na prostorima vizantijskogcarstva veã se stvaraju, samo uslovno reåeno „nacionalne", taånije re-åeno drÿavne, autokefalne crkve: bugarska, srpska, kasnije ruska iostale. Crkva je po prirodi stvari i po logici carske autokratije uvekbila podre!ena carstvu12, iako je imala svoju ne malu autonomiju koja seogleda u kanonskom i naroåito braånom pravu13. Kako su Rim i Italijatokom vremena izmicali carskoj vlasti Konstantinopoqa, tako su ra-sle univerzalistiåke pretenzije Rimske kurije. Ona tako na Zapadu po-staje najvaÿnija nadnacionalna institucija, arbitar u me!udrÿavnim,ali i u unutra"wim odnosima dru"tvenih i politiåkih åinilaca. Po-drÿavajuãi najåe"ãe plemstvo u odnosu na vladarsku autokratiju, rimo-katoliåka crkva tako biva vaÿan åinilac u uravnoteÿivawu odnosasnaga drÿave i dru"tva (u sredwem veku oliåenog feudalnim stale-ÿom). U ovoj ulozi regulatora i moderatora, katoliåka crkva je na veo-ma znaåajan naåin doprinela civilizacijskom usponu Zapada. Kasnijesu reforma i protestantizam tom razvoju doprineli jo" veãom dinami-kom kroz razvijenu etiku protestantizma14, sve u prilog eksponenci-jalnog razvoja kapitalizma. Koliko god da je pruÿio civilizacijskomusponu, rimokatolicizam je u tom procesu moÿda jo" vi"e izgubio odizvornog ideala hri"ãanstva, koji je Homjakov formulisao kao „jedin-stvo u slobodi". Dok je Rim, postajuãi drÿavna tvorevina, doslednoslobodu ÿrtvovao jedinstvu (sliåno kao i determinizmu), Reformacijaje jedinstvo ne mawe dosledno ÿrtvovala slobodi. Stoga i pored svihsvojih slabosti i stranputica, ideologizirawa i op"terastuãe duhovnekrize, pravoslavqe u sebi sadrÿi jo" uvek potencijal izvornog duhov-nog nasle!a, sve"tene harizme i liturgijskog kontinuiteta, osmi"qa-vawa, u izvesnoj meri i resocijalizacije.

Nestanak i opadawe velikih civilazacija je sloÿen istorijskiproces koji se proteÿe na duÿe periode koji mogu trajati i vi"e veko-va. Hiqadugodi"wa imperija, åije trajawe je ome!eno osnivawem Kon-stantinopoqa i wegovim padom pod vlast Osmanlija, podlegla je prednezadrÿivom dvostranom plimom suprotstavqenih i nepomirqivih uni-verzalizama istoka i zapada åime je nestala sredwovekovna sinteza me-diteranskog prostora15. Kraj sredweg i poåetak novog veka su protekli uznaku vojniåke nadmoãi imperije istoånog monoteizma, koja je teÿilada zaokruÿivawem mediteranskog basena vaspostavi teritorijalnu hege-moniju nekada"weg Rimskog i Vizintijskog carstva16. Nadmoã zapadne

96

12 M a y e n d o r f f, J. (1991). L'Eglise et l'Empire, Paris.13 L a i o u, Angéliki (1992). Mariage, amour et parenté Byzance aux XIe—XIIIe siècles,

Paris.14 W e b e r, M. (1964). L'Ethique protestante et l'esprit du capitalisme, Paris (1905).15 B o j o v i ã, B. (1996). Sindrom trougla na raskr"ãu svetova, u: Srbi i Evropa, u

izdawu Istorijskog instituta SANU, Beograd, str. 413—425.16 B r a u d e l, F. (1982). La Méditerranée et le monde méditerranéen l'époque de Philippe

II, t. I—II, Paris (première édition, Paris 1949); I n a l c i k, H. (1973). The Ottoman Empire. TheClassical Age (1300—1600), Londres; M a n t r a n, R. (1989) (grupa autora pod rukovodstvomR. Mantrana), Histoire de l'Empire ottoman, Paris.

trÿi!ne ekonomije i zaostajawe otomanske drÿavne privrede17 re!ilisu taj sukob u korist Zapada. Slom finansijskog sistema ogromne oto-manske imperije, tada jo! uvek na vrhuncu moãi, krajem 16. veka, ozna-åio je prekretnicu u tom procesu18. Opadawe i agonija moãne imperijetrajali su jo! puna tri veka, sve dok Kemal Ataturk nije stvorio jakunacionalnu drÿavu na ru!evinama umiruãe supranacionalne drÿave.

Centralizovane nacionalne drÿave zamenile su na ishodi!tu Pr-vog svetskog rata multinacionalne imperije, Otomansku, Austrougar-sku, Nemaåku, Rusku. Obnova snaÿne drÿave je vaÿnija i trajnija posle-dica Boq!eviåke revolucije nego !to je to bila u privredi neefika-sna drÿavna ekonomija takozvanog komunistiåkog modela. Sliåno je bi-lo i sa nastankom jake jakobinske drÿave koja je zamenila sklerotiånifrancuski „stari reÿim".

Taj model nacionalne drÿave (Etat-nation) odneo je prevagu u evrop-skom 20. veku. Model multinacionalne monarhije koji preovla"uje u 19.veku je bio dotrajao, s tim !to ne treba zaboraviti da je Evropi 19. ve-ka dao stabilnost, mir bez ratova kontinentalnih razmera, tokom åita-vog stoleãa — od Beåkog kongresa pa sve do Sarajevskog atentata19. To jeperiod u kome je Evropa gotovo u svakom pogledu najrazvijeniji deo sve-ta; kolonijalne imperije su uzrok i posledica globalizacije wene hege-monije, cena i sredstvo planetarizacije wene civilizacije.

Prevlast jakobinskog modela nacionalne drÿave oznaåava istovre-meno vrhunac Evrope kao åinioca i modela za sve kontinente i delovesveta, ali gotovo uporedo s tim prouzrokuje i radikalnu regresiju we-nog obrasca20, sve do sumraka evropske hegemonije. Svetski ratovi suEvropu od vodeãeg åinioca svetske istorije, doveli u poloÿaj drugora-zrednog politiåkog, vojnog i ekonomskog åinioca. Vodeãu ulogu u me"u-narodnimm odnosima preuzele su super sile SAD i SSSR. Moã nacio-nalnih egocentrizama jakobinskih drÿava Evrope je bila isuvi!e ve-lika da bi dozvolila prevagu ekonomskih i civilizacijskih imperati-va koji bi omoguãili wen daqi uspon.

Svetski ratovi su vratili åoveåanstvo, Evropu u prvom redu, unajdubqe ponore negacije veãine civilizacijskih dostignuãa, negacijenajvaÿnijih qudskih vrednosti, na najniÿi stepen cene i vrednostiqudskog ÿivota, na industrijsku proizvodwu smrti i istrebqewa åita-

97

17 B o j o v i ã, B. (2006). Entre économie Monde et économie d'Etat — l'argent des Bal-kans (XVe—XVIe siècles), in Serbia e Italia nel Medioevo (secc. X—XV), Venise 2002 — Bel-grade 2006, Glas LCIV, 13, str. 183—195.

18 B e l d i c e a n u, N. (1957). La crise monétaire ottomane au XVIe siècle et son influencesur les principautés roumaines, Südost-Forschungen XVI, p. 70—86; S e v k e t, P. (1997). TheDisintegration of the Ottoman Monetary System during the Seventeenth Century, dans Metals andMonnies in a Gobal Economy, edited by Dennis O. Flynn and Arturo Girâldez, Variorum, An Ex-panding World. The European Impact on World History 1450—1800, Vol. 14, Princeton Papers inNear Eastern Studies, str. 72.

19 B o j o v i ã, B. (2002). L'attentat de Sarajevo 1914. La „Jeune Bosnie" et la „Main noi-re", Histoire de guerre, N° 7. Hors série, Un siècle de terrorisme, septembre-octobre-novembre,p. 14—25.

20 M i t r o v i ã, A. (1971). Vreme netrpeqivih, Beograd: SKZ.

vih rasa i naroda, na negaciju svakog qudskog dostojanstva, etike izdravog razuma. Kolektivistiåke ideologije marksizma i nacional-so-cijalizma bile su glavni nosioci te regresije u kojoj je kolektivitetsve, a åovek kao pojedinac samo bezliåno sredstvo u funkciji drÿavnezajednice. Posledica tog bezumqa bila je podela evropskih prostora uzone uticaja super sila i wihovih vojnih saveza.

Na ishodi!tu Drugog svetskog rata, pred imperativom da se takvobezumqe vi!e ne sme ponoviti, poåelo je stvarawe Evropske ekonomskezajednice kao zajedniåkog trÿi!ta koje moÿe transcendirati dotada-!we suprotstavqene drÿavne egoizme, rivalske interese i nacionalneostra!ãenosti. Tako je jedan od prvih imperativa jo! u vreme stvarawaZajednice ugqa i åelika koja prefigurira EEZ, bila preporuka wenihinicijatora da se posebna paÿwa posveti prevazilaÿewu nepomirqi-vosti u istoriografskim interpretacijama bliÿe i daqe pro!losti unacionalnim istoriografijama.

Na taj naåin je poåela konstrukcija Evropske zajednice i unije,kao nadnacionalne institucije evropskih zajedniåkim interesom i slo-bodnim izborom udruÿenih zemaqa. Put konsenzusa, sinergija i kom-plementarnosti zamenio je logiku sukoba, rivalstava i grubog odnosasnaga. Donedavno nepomirqiv animozitet i suprotstavqenost Francu-ske i Nemaåke, postao je sinergija koja åini osovinu EU. Posle blizudva veka od nastanka moderne nacionalne drÿave, ro"ene u vreme Fran-cuske revolucije, ta vrsta drÿavnosti odigrala je svoju istorijsku uloguu najboqem, ali i u najgorem, obliku. Evropa u drugoj polovini 20. vekauporno gradi novi tip zajednice drÿava i naroda. Slom komunistiåkogdrÿavnog i dru!tvenog modela oznaåio je i nestanak multinacional-nih zajednica koje su postojale pod okriqem tog modela21. SSSR i Åe-

98

21 Tokom 90-ih godina Zapad je propustio priliku da pridobije Rusiju i na taj na-åin daleko efikasnije podstakne i ubrza wenu demokratizaciju. Sebiånost i jo! vi!ekratkovidost politike SAD jo! jednom je pokazala da mudrost nije u pobedi (posebno kadje ona vi!e umi!qena nego stvarna, kao !to je raspad SSSR-a bio vi!e posledica slo-ma komunizma nego pobede Zapada). #ta bi tek bilo sa SAD kad bi se olak!alo pribli-ÿavawe EU s Rusijom, kad bi se Rusija ubrzano prilago"avala evropskim standardima,kad bi se jedan trÿi!ni prostor pruÿao od Atlantika do zapadne obale Pacifika. Ume-sto toga Rusija se danas ponovo ubrzano nauoruÿava. EU neãe jo! dugo moãi da sluÿi kao„logistiåka baza za daqe stezawe omåe oko Rusije" (dixit Zbigwev Bÿeÿinski, u emisijiFree-Europe, 12. decembra 2007). Åim vi!e u orbiti Rusije, Centralna Azija je tim preizgubqena za SAD. Turska se sve vi!e nalazi u procepu izme"u EU integracije i sve ve-ãeg zao!travawa unutra!we polarizacije koja moÿe dovesti i do wene dezintegracije.Zapad (na åelu sa SAD) ponavqa istorijsku fatalnu gre!ku iz prve polovine drugog mi-lenijuma, kada je nastojeãi da disciplinuje Vizantiju, gurnuo je u susret mawoj verskojiskquåivosti i tako prepustio ceo jugoistoåni deo Evrope i veãi deo Mediterana moã-nom i nepomirqivom otomanskom rivalu. Sukob civilizacija koji je dopu!ten na Balka-nu 90-ih, moÿe se vratiti kao bumerang onima koji su ga favorizovali. Kolaps patronatana BiH koji danas konstatuju weni zapadni prokuratori, samo je jedan od pokazateqa is-crpqivawa tog oblika hegemonije. Bezizlaz na Sredwem istoku pokazuje pre"enu granicumilitaristiåkog avanturizma. Finansijsko uru!avawe i ekonomska depresija dokaz suop!te krize zapadnog modela. Slom komunistiåko-sovjetskog „alter ega" bio je wen ini-cijalni preduslov. Iscrpqivawe suåeqavawa teze i antiteze dovodi evropski Zapad iIstok u stawe koje asocira na antiåku Heladu, koja se nikad nije oporavila od pelopone-

hoslovaåka razdvojili su se na miran i sporazuman naåin. Pokazuje seda nacionalne drÿave imaju prednost u evropskim integracionim pro-cesima, nasuprot multinacionalnim drÿavnim zajednicama kakva je bi-la i Jugoslavija22.

U åemu je bila specifiånost Jugoslavije, koja se prostirala veãimdelom na Balkanskom poluostrvu, pripadajuãi, pritom, vi!e jugoistoå-nom nego sredwoevropskom regionu? Prostoru na kome je etno-konfesi-onalna homogenost znatno mawa nego u drugim delovima Evrope, regio-ni gde se susreãu i prepliãu u prvom redu tri velike monoteistiåkereligije i konfesije, koje po svojoj prirodi i po svom istorijskom na-sle"u ne predstavqaju model tolerancije i dijaloga. Åiwenica da jeversko-konfesionalna struktura stanovni!tva ovog prostora u pribli-ÿno dvotreãinskoj veãini pravoslavne veroispovesti, dok je preostalatreãina pribliÿno jednako podeqena na katoliåku i muslimansku re-ligiju, ali naroåito znaåajan disparitet u demografskom rastu te trigrupe, veã sama po sebi determini!e stabilnost ili taånije mawakstabilnosti na Balkanu. Prostoru, na kome su najstarije drÿavne zajed-nice znatno mla"e od veãine dugih evropskih drÿava, gde nove drÿave,pa i nacije nastaju na ishodi!tu svetskih i lokalnih ratova. Jo! u 19.veku taj deo kontinenta je bio jedan od najveãih izazova za stabilnostEvrope u vreme wenog najveãeg uspona. Veãim delom tog zlatnog vekaEvrope, wene velike sile su se morale nositi s otomanskim nasle"emBalkana. Sa zvuånim nazivom „Istoåno pitawe" iz åijeg epiloga je is-krsla „sarajevska varnica" iz koje je nastao svetski rat i novi evrop-ski i svetski poredak kao wegove neposredne posledice.

Balkanska heterogenost, me"utim, nije podjednaka u svim zemqamajugoistoåne Evrope. Rumunija, Bugarska, naroåito Gråka i Turska, imajuhomogenost veãu od dvotreãinske zastupqenosti jedne etnokonfesio-nalne grupe. Sa zemqama biv!e Jugoslavije (uz izuzetak homogenizovaneHrvatske i jo! vi!e Slovenije), to nije sluåaj. Dok Makedonija i Sr-bija (åak i bez Kosova), imaju jake mawinske grupe, Bosna i Crna Gorapak nemaju kvalifikovanu veãinu (vi!e od 50%) najveãe etnokonfesio-nalne grupe23. Sliåno je, izgleda, i sa Albanijom (ako se uzme u obzir

99

skih ratova. Helenska kultura je, me"utim, nadÿivela gråku civilizaciju. Imaju li evro-azijski Istok i Zapad, kao daleki ba!tinici wenog nasle"a, snage i trezvenosti za nekunovu sintezu, ili smo svedoci poåetka wihovog sumraka. Ovo tim pre !to se pokazuje darazvojna dinamika zapadnog modela moÿe biti veoma uspe!no prihvaãena u sasvim druga-åijim uslovima. Kad bi Rusija uspostavila zaista demokratski sistem, pokazalo bi se daje ona pobednik hladnog rata i wegovog produÿetka.

22 D i m i ã, Q. (1998). Srbi u Jugoslaviji, Beograd, 191 str.; P o p o v i ã, D. (2003). Lefédéralisme de l'ancienne Yougoslavie revisité, Qu'est-ce qui n'a pas fonctionné?, Revue interna-tionale de la Politique Comparée 10, n° 1, Paris, De Boeck Université, str. 43—45.

23 A r n a k i s, E. (1963). The role of religion in the development of Balkan nationalism, inCharles et Barbara Jelavich, The Balkans in transition: Essays on the development of Balkan lifeand politics since the eighteenth century, Univesity of California Press, str. 115; D u i j z i n g s,D. (2000). Religion and the Politics of Identity in Kosovo, London, str. 211—243; Religion andthe politics of 'Albanianism'. Naim Frashëri's Bektashi writings. In: Stephanie S c h w a n d n e r -- S i e v e r s & B. J. F i s c h e r (eds.) (2002). Albanian Identities: Myths, Narratives and Poli-tics. London, str. 60—69.

znaåajan procent stanovni!tva Bekta!i veroispovesti), u kojoj glavnaveroispovest muslimani jedva da dostiÿe polovinu stanovni!tva (ne-dostatak versko-etniåkih pokazateqa u popisima stanovni!tva u ovojzemqi ne dopu!ta preciznije odrednice). Zanimqivo je da upravo tako-zvani Zapadni Balkan, uz izuzetak Hrvatske posle izgona srpskog sta-novni!tva, karakteri!e srazmerno visoka stopa heterogenosti (veãanego na ostalim delovima Balkana) od 25 ili vi!e procenata mawin-skog stanovni!tva24. To i jeste jedan od vaÿnijih razloga !to integra-cija tog dela jugoistoåne Evrope predstavqa tako znaåajan izazov za da-qe !irewe EU na tom delu kontinenta. Pitawe integracije Turske, ko-joj pripada jo! jedino preostali neitegrisani istoåni deo Balkana,svakako je jo! teÿi izazov za buduãnost EU.

Osim ovih sloÿenih pitawa strukturne prirode, postoje jo! iideolo!ki, kulturni i subjektivni uzroci koji jo! uvek ostaju na pututih integracionih procesa. Ne treba zaboraviti da je interakcija iz-me"u dru!tvenih i mentalnih struktura25 jedan od kquånih pojmova zarazumevawe dru!tveno-istorijskih procesa. Aksiom, bez koga bi zaistajo! mnogo teÿe bilo shvatiti specifiånosti regiona, dramatiku ras-pada Jugoslavije26, zaostatak u tranziciji i dugotrajni raskorak Srbijeu odnosu na savremeni istorijski proces. Raskorak koji je nestanak Ju-goslavije, naåin na koji je do!lo do wenog raspada, uåinio je i jo!uvek preti da uåini, hroniånim i ireverzibilnim.

Politiåka i institucionalna, ideolo!ka i psiholo!ka, zamka ukoju je zapala Srbija i srpski narod, ispoqava se kao dvostruka omåa,kao dvostruki obruå, iz kojeg ni posle znaåajnih politiåkih promenaposle oktobra 2000, ona jo! uvek ne uspeva da se izbavi. EU i me"una-rodna zajednica naåinili su niz propusta, pogre!nih procena i po-stupaka u tretmanu dramatiånog raspada Jugoslavije, dok su lideri ju-goslovenskih naciokratija uspe!no odra"ivali regresivne politiåkeobrasce populizma. Dok su ostali u tome nailazili na preãutnu iliizriåitu podr!ku me"unarodne zajednice, Srbi su istovremeno bilikaÿwavani i inkriminisani i kad je to bilo opravdano, kao i kad nijebilo opravdano odrÿavati dvostruke ar!ine. Jugoslavija jeste bila ze-mqa koja je u najveãoj meri, ako ne i jedina, profitirala od hladnog ra-ta, dok su wene delove posle pada Berlinskog zida vodili oni koji kao

100

24 „Prema popisu iz 1981, Jugoslavija je spadala u evropske zemqe s najslabijom ko-herantno!ãu stanovni!tva, ispod 50% (…) Srba je bilo 36,3%, Hrvata 19,7%, Muslimana8,9%, Slovenaca 7,8%, Makedonaca 5,9%, Crnogoraca 2,5%. Onih koji su se izjasnili kaoJugosloveni bilo je 5,4% (najveãim delom Srbi van Srbije)", L a k o v i ã, Dragana (2006).L'héritage juridique de l'ex-Yougoslavie, le TPI et les processus d'intégrations euro-atlantiques,Pariz, Master 2, EHESS, str. 4—7.

25 D u m é z i l, G. (1958). L'idéologie tripartie des Indo-Européens, Bruxelles, 122 str.; Id.,Mythe et Epopée, I—III, Gallimard, Paris 1968, 1971, 1973; M e s l i n, M. (1972). De la mytholo-gie comparée l'histoire des structures de la pensée: l'oeuvre de Georges Dumézil, Revue Histori-que, 503; Georges Dumézil, numéro spécial des Cahiers pour un temps, Centre Georges Pompi-dou, Pandora Editions, Paris, 1982, 350 str.

26 L u k i ã, R. (2003). L'Agonie yougoslave (1986—2003), les Etats-Unis et l'Europe faceaux guerres balkaniques, Les Presses de l'Université Laval, Québec, str. 213—218.

da nisu hteli da znaju da je do!lo neko novo doba. Jo! veãi problemnastaje iz svojevrsne pomenute simetrije. Me"unarodna zajednica kao daje jedva åekala da na tom posloviåno trusnom podruåju simulira produ-ÿetke blokovskih podela i hladnog rata. Simulacija koja preti oÿiv-qavawem demona bliÿe i daqe pro!losti. Balkan je uvek bio predmetpodela interesnih zona i poligon odnosa snaga u regionalnim, ali i uglobalnim razmerama27. Stvari su se odvijale, pa i jo! uvek se odvijajuu nekoj meri, tako kao da me"unarodna zajednica olako nalazi alibi iopravdawe za svoju politiåku jednostranost28 u autistiåkom anahroni-zmu srpske politiåke elite, dok u isto vreme vladajuãi sloj Srbije do-bija na poklon najjaåe argumente i alibi za svoj autarhiåni populizam.Iz ovako neumoqivog dvostrukog procepa i mnogo veãe zemqe i vital-niji narodi te!ko bi na!li izlaz.

Bilo kakva teorija zavere te!ko da moÿe doprineti razumevawu ijo! mawe traÿewu izlaza iz postojeãeg stawa za Srbiju od åije daqesudbine u mawoj ili veãoj meri zavisi i daqi razvoj ili zastoj regio-na, koji se najveãim delom sastoji od jo! mawih i statiånijih drÿavi-ca. Stoga, jedino strukturalistiåka analiza moÿe doprineti raciona-lizaciji i demistifikaciji kao preduslovu za odgovor na izazove sada-!weg i buduãeg vremena na Balkanu.

Reå je o osobenosti drÿavnih institucija, drÿave kao takve, po-sebno odnosa drÿave i dru!tva, åija deficitarna dinamika predstavqaanahroniånu karakteristiånost tog tipa drÿavnosti, specifikuma dr-ÿavnog obrasca proisteklog iz civilizacijskog nasle"a vizantijskogkulturno-istorijskog prostora, tipa drÿavnosti åiji dru!tveno-poli-tiåki obrazac su jo! Marks i Engels oznaåili u duhu evrocentriånog19. veka kao „istoånu despotiju". Osobenosti nasle"enih obrazaca geo-politiåkog prostora koji predstavqa, ne mawe i danas, kquåni izazovpo pitawu odre"ivawa granica takozvane judeo-hri!ãanske civiliza-cije.

Kriterijumi prema kojima se odre"uju te granice nisu iskquåivojednostrane prirode, oni imaju svoje upori!te u istorijskim procesi-ma, kao i u objektivnim strukturnim razlikama. Zemqe JugoistoåneEvrope, ali i Turska, na drugi naåin i u drugaåijoj meri i Rusija, na-sledile su sliåan tip drÿavnosti od Vizantije. To, posledwe Rimskocarstvo, koje je u svoje vreme predstavqalo najrazvijeniji civilizacij-ski model, iscrpelo je svoje razvojne moguãnosti i nestalo sa istorij-ske scene, ugasiv!i se koliko nasilnim spoqa!wim dejstvom, moÿda i

101

27 B o j o v i ã, B. (1997). Les Balkans entre convergences et disparités (XIXe—XXe siè-cles). La question d'Orient: les Balkaniques entre ingérences et leur responsabilité propre, inStructures fédérales et coopération interrégionale dans l'espace balkanique. Rapports et docu-ments, actes du Symposium International, Gex, 12—14 septembre 1996, sous le patronage du Se-crétaire Général du Conseil de l'Europe, Daniel Tarschys, du Président de l'Organisation pour lasécurité et la coopération en Europe, Flavio Cotti et sous les auspices du Centre de politique desécurité, Présidence de MM. Prof. Charles Ricq, Prof. Théodore Dimitrof (Directeur du Foyer Eu-ropéen de la Culture), Genève, str. 63—75.

28 D e l s o l, Chantal (2004). La grande méprise, „La Table Ronde", Paris; V a r r o, Ga-brielle (2005). Regards croisés sur l'ex Yougoslavie, „L'Harmattan", Paris.

vi!e pod dejstvom unutra!wih i rastuãih protivureånosti, putem pri-rodnog procesa, kao prirodne smrti, poput tolikih drugih velikih ci-vilizacija. Drÿavnost, koja je kroz vekove bila najmoãniji åinilac vi-talnosti Vizantije, postala je vremenom grobar wene civilizacije. Tasvemoãna, rigidna i krajwe normativna, univerzalistiåka drÿavnost,uz svu nepomirqivost svog mesijanizma, postala je anahronizam kojiiskquåuje svaki daqi razvoj. Pozna Vizantija nije vi!e bila u stawu daprihvati sintezu s najbliÿim i jednovernim susedima, koja bi mogla dajoj produÿi trajawe29. Vo"ena imperativom opstanka po svaku cenu, sa-mo sebi jednaka, bila je nemoãna da organizuje savez, makar i s najbli-ÿim zemqama, kako bi pruÿila efikasniji otpor svojim osvajaåima.Carigradska patrijar!ija iako univerzalnih pretenzija, delovala jejednosmerno u odnosu na ostale, naroåito novije pravoslavne crkve idrÿave. To se vidi i po tome !to u kalendaru i liturgijskoj praksiVizantijske crkve nije bilo mesta za kultove svetih iz drugih pravo-slavnih zemaqa30. Samoqubivost, nasle"ena od helenskog lingvistiåkogi kulturnog etnocentrizma, osudila je Vizantiju na tautolo!ku i autar-hijsku samoizolaciju. Sinadinos, gråki sve!tenik iz Sereza, pisao je uprvoj polovini 16. veka o tome kako je verski i kulturni etnocentrizambio glavni uzrok propasti Vizantije31.

Drÿavnost koja je sama sebi svrha, drÿava koja postaje vaÿnija oddru!tva, u kojoj nema prave interakcije izme"u dru!tvenog korpusa idrÿave kao institucije, nego je sve podre"eno drÿavnim institucijama,drÿava u kojoj je crkva u funkciji religije velikodrÿavqa, ne moÿeimati razvojnu perspektivu dugog trajawa. Ta vrsta drÿavnosti odlikujese sistematskim konfliktom interesa izme"u drÿave i dru!tva, hro-niånim mawkom investicija, odsustvom bilo kakve razvojne strategije,statiåno!ãu dru!tvenih procesa, mawkom dinamike izme"u dru!tve-nih grupa. Vizantija nije imala plemstvo nego samo funkcionerskuaristokratiju koja je bila u sistemskom konfliktu interesa izme"u dr-ÿavnog i privatnog ineresa na !tetu i drÿave i dru!tva. Srbija je, uto vreme, imala drÿavnost koju je istaknuti srpski medijevista NikolaRadojåiã svrstao u „privilegijalni tip Drÿave"32.

Simptomatiåno je da navedene pojave karakteri!u i danas veãinuzemaqa vizantijskog kulturno-istorijskog nasle"a. To su u na!e vremezemqe gde vlada hroniåan mawak investicija, iz kojih se kapital vi!eiznosi nego !to se reinvestira ili unosi, u kojima vlada sistematskikonflikt interesa izme"u drÿavne funkcije i drÿavnog interesa, iz-me"u drÿave i dru!tva; Zemqe u kojima je dru!tveni korpus amorfna

102

29 Dok je Zapad bio vo"en imperativom da po svaku cenu disciplinuje Vizantince,otomanski islam je bio verski tolerantniji !to je bio jedan od odluåujuãih åinilaca upreuzimawu nasle"a Vizantije. Cf. B o j o v i ã, B., C o n t i c e l l o, Vassa, J e h e l, G. (2006).Le monde byzantin (VIIIe—XIIIe siècle). Economie et société, Editions du Temps, Paris (205 str.).

30 D u j å e v, I. (1971). La littérature des Slaves méridionaux au XIIIe siècle, in Id., Medie-vo bizantino-slavo, vol. III, Rome, str. 232—234, 240—241.

31 B o j o v i ã, B. (1999). Ne!to novo o Svetoj Petki, Politika, 25. oktobar 1999.32 R a d o j å i ã, N. (1940). Srpski drÿavni sabori u sredwem veku, Beograd.

masa, bez inicijative i profila, nemoãan da se za!titi od zloupotre-be drÿavne funkcije i krajwe uslovqen drÿavnim institucijama; Ze-mqe u kojima je komunistiåki sistem gotovo sasvim neutralisao civil-ni sektor, rastoåio i ono malo civilnog dru!tva i demokratskih in-stitucija koji su postojali; zemqe u kojima politika uvek ide ispredekonomije, demagogija ispred odgovornosti, populizam ispred kulture,mitska svest na !tetu racionalnosti, primitivni infantilizam is-pred savesti i samoispravqawa; zemqe u kojima drÿavna funkcija, samapo sebi, uklawa svaku pravnu regulativu i odgovornost, osim ako nijeiskquåivo politiåki motivisana; drÿave koje !tite samo interes svogtankog vladajuãeg sloja, ali ne i interes i svojinu svojih podanika; Ze-mqe u kojima se privatizacija vr!i putem rasprodaje nacionalizovaneimovine. Na taj naåin dobijena sredstva ne idu u razvojne investicije,proizvodwu i stvarawe radnih mesta, nego iskquåivo u izdrÿavawe sa-modovoqne drÿavne funkcije; u kojima se sistematska uzurpacija dr-ÿavnog i dru!tvenog, privatnog i zakonitog, vr!i po iskquåivo par-tijskim i policijskim kriterijumima; u kojima umesto slobodne konku-rencije i kvalitativne selekcije preovla"uje monopolistiåki nepoti-zam i negativna selekcija; u kojima je svaka transparencija nepoÿeqnadok je autizam i samoopravdawe glavno pravilo javnog i politiåkogÿivota; u kojima vodeãi tajkun moÿe biti i odluåujuãi politiåki fak-tor, na primer — predsednik odbora za borbu protiv korupcije. Takvesu Drÿave ne u funkciji dru!tvenog korpusa i op!teg interesa, negodejstvuju na !tetu i jednog i drugog, to su drÿavne institucije protiv-ne dru!tvu i gra"aninu, drÿave protivne dru!tvu, drÿave protivnesame sebi, jer podrivaju sopstvene osnove. U takvim zemqima nije mogu-ãe otvoreno dru!tvo, to su zatvoreni sistemi demokrature koje se lakomogu prepoznati. Takve drÿave ne mogu biti ni nacionalne ni gra"an-ske nego samo sistemske i privilegijalne, autarhijske i regresivne.

Kakva je realna perspektiva zemaqa Zapadnog Balkana33 u odnosu narazvojne procese i evropske integracije? Kraj 20. i poåetak 21. veka,

103

33 Kao !to je poznato, novoskovani termin „Zapadni Balkan" odnosi se na prostorbiv!e Jugoslavije, kome je oduzeta Slovenija a pridodata Albanija. Za razliku od ostalihdelova Balkana i Jugoistoåne Evrope, Zapadni Balkan, sa izuzetkom sada!we Hrvatske,odlikuje znatno mawa etno-konfesionalna kohezija [L a k o v i ã, Dragana (2006). L'héritagejuridique de l'ex-Yougoslavie, le TPI et les processus d'intégrations euro-atlantiques, Paris, Ma-ster 2]. Ona se na ovom prostoru kreãe na oko dve treãine ili mawoj veãini najveãe gru-pe, dok se na ostalim delovima Jugoistoåne (sliåno kao i ostalim delovima Evrope kojanajveãim delom ima stopu od oko 90% etno-nacionalne kohezije), ta homogenost kreãe od80 ili vi!e posto. Izvesno je da samostalnost KiM na odluåujuãi naåin pomera ostatakSrbije i KiM od grupe sa mawe ka onoj sa vi!e homogenim stanovni!tvom (procentual-no vi!e od 80%). Kao !to je izvesno da Srbija neçe prihvatiti i priznati unilateralnootcepqewe KiM-a. Jasno je uoåqivo da je me"unarodna zajednica (ili Evroatlanski sa-vez) od poåetka raspada Jugoslavije privilegovala separatistiåka opredeqewa, te, sa izu-zetkom BiH, favorizovala odvajawe etnokonfesionalnih zajednica, dajuãi svoju podr!kuwihovom odvojenom ÿivotu, jednih pored drugih, na !tetu multietniånosti i multikul-turalnosti — bez mnogo obzira, prema upravo takvim proklamovanim principima istandardima. Sve se odvija kao da zemqe koje nisu na vreme u!le u proces evroatlantskihintegracija neumoqivo dospevaju u dezintegrativne procese. Postavqa se pitawe da li jekriza s KiM, koja je po nekim novijim analizama bila inicijator raspada Jugoslavije,

pokazalo se, da zemqe koje zaostaju u procesu evro-atlanskih integraci-ja mogu biti podloÿne dezintegracionim procesima. Jugoslavija je udva navrata imala moguãnost da skraãenim putem pristupi EEZ. Prviput (1974) je tu ponudu odbacio Tito, drugi put (1990) su ne!to sliånouåinili Milo!eviã i Tu"man. Ako se razlozi za odbijawe te ponude odstrane Tita (ideolo!ki i geopolitiåki u vreme hladnog rata) i Tu"ma-na (stvarawe hrvatske nacionalne drÿave), jo! i mogu razumeti, teÿi jesluåaj sa stvarawem „jake federacije", razlog koji je navodno predoåa-vao Milo!eviã34. Te!ko je poverovati da je iskusni bankar i pragma-tiåni politiåar koji je dosta vremena proveo u SAD, u vreme raspadaSSSR-a i Jugoslavije, mogao jo! uvek gajiti iluzije o stvarawu bilokakve, ponajmawe jake federacije. Kao prosovjetski politiåar, pre ãebiti da je poput Gorbaåova verovao u odrÿavawe komunistiåkog siste-ma, makar i putem rastakawa federacije, kao i po cenu vi!e kozmetiå-kih, prividnih reformi, kroz uspostavqawe jedne vrste drÿavnog ka-pitalizma. Odlaskom Milo!eviãa sa politiåke scene, ova se pojavanije u pravoj meri demantovala — dosovski reÿim je sve do sada poka-zao znatno vi!e kontinuiteta nego diskontinuiteta u odnosu na pret-hodni. Sliåno je i u veãem delu zemaqa biv!e Jugoslavije.

Svedoci smo visoke cene tog dalekoseÿnog i poraÿavajuãeg konti-nuiteta, kome pripada ne samo krvavi raspad federacije, nego i nasil-no otcepqewe dela Srbije koja jo! uvek prolazi kroz ekonomsku, insti-tucionalnu, politiåku i dru!tvenu, regresiju nepoznatu u novijoj isto-

104

okonåawe ili nastavak tih dezintegracijskih procesa? Ako ne razre!ewe, sanirawe iokonåawe tih procesa, te!ko je zamisliti mimo evroatlanske integracije. Znatno je teÿepredvideti naåin i dinamiku tih integracija. Åiwenica da se EU opredelila za pojedi-naåne, ako ne i selektivne pristupe EU, jo! vi!e oteÿava uvid u tu vrstu predvi"awa.Uvid od posebnog znaåaja zbog promene odnosa snaga u !irem regionu, koji moÿe donetijo! veãa zao!travawa i udaqiti od za sve, povoqnijih kompromisnih re!ewa. Zbog togabi jedan regionalni plan re!ewa kriza, od kojih ona sa KiM izgleda sve teÿe re!ivom,mogao obuhvatiti ceo prostor Zapadnog Balkana, !to bi moglo imati poseban znaåaj i za!iri region. Dok se zemqe Zapadnog Balkana takmiåe u pribliÿavawu trÿi!nim i de-mokratskim standardima EU, wihovo uzajamno pribliÿavawe moÿe samo olak!ati tran-zicijske te!koãe i ubrzati pripreme za evroatlanske integracije. Wihova saradwa uoblasti privrednih i kulturnih razmena se moÿe razvijati u multilateralnim me"uso-nim odnosima, koji se mogu stimulisati odgovarajuãim olak!icama u odnosu na trÿi!niprostor EU. Razmene u oblasti kulture i ekonomije treba jo! dodatno olak!ati investi-cijama u oblasti komunikacija, turizma, prosvete i sporta. Pored uslovqenosti pribli-ÿavawem EU, ta multilateralna saradwa zemaqa Zapadnog Balkana treba da bude u najveãojmeri otvorena i prema Turskoj. Razra"ivawe te ideje o stvarawu trÿi!nog prostora odpreko 100 miliona potro!aåa zahteva izradu opseÿnog projekta, za !ta je neophodan si-stematiåan i multidisciplinarni pristup uz veoma dobro poznavawe jugoistoånoevrop-skog i maloazijskog prostora. Taj projekt bi mogao na odluåujuãi naåin doprineti sani-rawu zapadnobalkanskog i maloazijskog åvora. Åvora i ÿari!ta koji u odsustvu delotvor-nih inicijativa mogu u bliskoj buduãnosti postati dodatni faktor nestabilnosti iugroziti uloÿene napore i te!kom mukom do sada postignute rezultate u tom osetqivomdelu Evrope i Bliskog Istoka.

34 P e t r o v i ã, Z. (2008). Anatomie d'une auto-décomposition. L'ascension de Milo!eviãau pouvoir en Serbie, 1982—1992, doktorska teza, E.H.E.S.S., Paris, str. 56—57, 112—117,469—471; M l y n a r, Z. (1980). Nightfrost in Prague: The End of Humane Socialism, New York:Karz Publishers.

riji Evrope. Regresiju i dekompoziciju kojima se jo! ne moÿe s pouzda-no!ãu sagledati kraj, regresivni proces u dijametralnom raskoraku sevropskim integracijama.

Slom komunistiåkog sistema, nestanak bipolarnog rasporeda snagau kome je Jugoslavija imala specifiånu i privilegovanu ulogu, glo-balizacija zapadnog modela i hegemonija evro-atlanskih integracija,imali su porazne posledice za veãinu zemaqa biv!e Jugoslavije. Iakose pokazala kao najkompatibilnija s tim promenama, åak je i Slovenijadoÿivela odre"eno zaostajawe, pa i relativnu regresiju u odnosu na me-sto i ulogu koje je imala u Jugoslaviji, nekada jedinoj zemqi Evrope ko-ja je primewivala odre"ene elemente trÿi!ne ekonomije u okviru jed-nopartijskog komunistiåkog obrasca. Umesto da postane spona izme"udva sistema i obrazac ubrzane i uspe!ne tranzicije, biv!a Jugoslavijaje najveãim delom postala koånica u !irewu EU na Jugoistoku Evrope.Kao da se fantom ukletog Istoånog pitawa ponovo nadvija nad sudbi-nom Nove Evrope i uspe!nog !irewa wenog modela. Nameãuãi pitawewenih normativnih i konceptualnih okvira, Zapadni Balkan i Turska,svaki na svoj naåin, danas predstavqaju najveãi izazov za EU. Najteÿi inajvaÿniji izazov, jer se na tom prostoru EU najdirektnije suoåava snasle"em alternativnih antesedana, jugoslovenskog, turskog i vizantij-skog supranacionalnog modela.

Srbi u tom nasle"u sticajem okolnosti predstavqaju, u regional-nim razmerama znaåajan, ako ne i presudan åinilac. Geografski polo-ÿaj na osovinama evro-azijskih i evro-balkanskih transferzala, kao!to pokazuje uvid u posledwe vekove evropske istorije, ne dopu!tamarginalnu ulogu tog naroda, kako u regionalnim tako i u evropskimrazmerama. Veã i sâma marginalizacija tog balkanskog i sredwoevrop-skog naroda, kakvu je diktirala i jo! uvek diktira politika vodeãihsila u postblokovskom periodu, stvorila je nemale presedane u savre-menoj istoriji Evrope35. Mobilizacija NATO pakta, kako bi se staviokraj na krvavo ishodi!te razpada Jugoslavije, najboqi je pokazateq danije sve najboqe u najsavr!enijem od svetova, kako je sve do aktuelnogfinansijskog kolapsa i op!te ekonomske recesije izgledalo u samoqu-bivom ogledalu slavodobitnog neoliberalizma. Jugoslovenska kriza kaoodluåujuãi argument za odrÿavawe NATO saveza, neãe uvek moãi da za-magli protivureånosti izazova postblokovske savremenosti i multipo-larne buduãnosti. Ako se u kraãem roku ne ostvari evropska integraci-ja Zapadnog Balkana, ali po svoj prilici i Turske, evro-atlanski savezãe izgubiti istorijsku priliku da stabilizuje i evropeizuje taj presud-no osetqiv deo eropskog kontinenta. Vaÿan i osetqiv u toj meri da se

105

35 C h e n u, G. M. (1997). Les limités des interventions européennes, Ed. A l l a i n, Ma-rie-Françoise, C a l o r i, François, C u s t e r, Olivia (1997). L'ex Yougoslavie en Europe, Parisdécembre 1995, L'ex Yougoslavie en Europe, de la faillite des démocraties au processus de paix,Edition: L'Harmattan, Paris, str. 60—69; B o i s, P. de (2000). L'Union européenne et le naufragede la Yougoslavie (1991—1995), Relation internationale 104, Genève, str. 477—480; B r o s s a r d,Y., V i d a l, J. (2001). L'éclatement de la Yougoslavie de Tito (1980—1995), Désintégrationd'une fédération et guerres interethniques, Paris, str 43—50.

na sredwi, ako ne i na kraãi rok, lako moÿe pokazati da, kao i tolikoputa do sada u istoriji, na Balkanu Evropa pada ili opstaje. Ro!en uNi"u, Konstantin Veliki je to dobro znao, zato je hiqadugodi"wu im-periju zasnovao na jugoistoånom rogu Balkana. Nestankom te velike grå-ko-latinske i op"te mediteranske sinteze poåiwe, u stvari, globalnisukob civilizacija. Aktuelna finansijska i ekonomska depresija upu-ãuje na moguãi poåetak kraja hegemonije jednog dela åoveåanstva nadostalima, ako ne i jednog modela, jer alternativni obrazac danas vi"ene postoji. Ta globalna kriza, koja ne moÿe mimoiãi bilo koji deo åo-veåanstva, moÿe samo ubrzati razre"ewe dileme: kojim ãe pravcem kre-nuti daqi razvoj globalnih odnosa u svetu. Na simboliåkoj osi Bri-sel—Beograd—Istambul—Ankara moÿe se traÿiti odgovor odluåujuãegizazova evropske buduãnosti — pitawa izbora izme!u produbqivawasukoba civilizacija ili kretawe pravcem neke nove i dalekoseÿnesinteze.

Pariz, novembra 2008.

BYZANCE, BALKANS, EUROPE DE L'UNIVERSEL AU NATIONAL.DE L'EUROPE DES NATIONS JUSQU'À L'UNION SUPRANATIONALE

Bo!ko I. Bojoviã

Resumé

Les liens entre Byzance, les Balkans et l'Europe sous-tendent une relation d'inter-action dans la longue durée. Afin de mieux comprendre la spécificité sud-est européen-ne, il est nécessaire de tenir compte des particularités de son patrimoine culturel et his-torique. Il est notamment important d'avoir en vue les caractéristiques structurelles ré-gionales telles que les rapports entre les institutions d'Etat et les corps de société, lesspécificités structurelles, culturelles et anthropologiques héritées des périodes révolues,ainsi que des disparités quant à la dynamique des échangés dans le domaine de l'écono-mie d'Etat relayée par l'économie de marché. L'inertie des corps représentatifs, les in-suffisances des institutions démocratiques, la déliquescence des rapports sociaux, la fai-blesse de la société civile, les lacunes de l'urbanisation. Pénomènes dont les effets en-travent de manière significative l'apaisement des antagonismes ethno-confessionels, leprocessus de modernisation, ainsi que la dynamique des intégrations européennes dansla région. Situé sur un plan géopolitique cet espace implique une antériorité de zone decontact faite d'enchevêtrement, de frictions et d'animosités interethniques et confession-nelles issus d'universalismes les plus souvent antagonistes et peu compatibles. LeSud-Est européen comprend en outre un considérable potentiel d'alternance entre bras-sages et synthèses de différents systèmes et d'hiérarchies de valeurs, d'une part, et decharge conflictuelle d'autre part. Faut-il rappeler ainsi l'expérience d'un passé aussibien récent que plus lointain, celui qui énonce que c'est dans cette partie de notre Con-tinent que l'Europe joue tout ou partie de son devenir?

106