АРХИВ Српске Православне Цркве

ка почецима црквене архивистике

32

Об но ва ра да Ар хи ва Срп ске Пра во слав не Цр кве – по че ци и те шко ће

Срп ски цр кве ни ар хи ви – исто ри ја и зна чај

Средњовековнаархивскаграђацрквеногпорекласачуваласеуглав­номизимовинско­правниходносаманастирскихимонашкихобитељи.Штосетичедругихцрквенихсписаизпатријаршијскеиепископскихканцела­рија,највећидеотогајестрадао,пропаоинестаоуметежиманационалнеисторијекојајесанајездомТуракапопримилаобликеагонијеитрагизма,испуњенаизнуђеним сеобама, крвавимратнимпоходимаи скрнављењемхришћанскихсветиња.

Такође, треба уважити и констатацију ученог Радослава Груји­ћа(1878­1955)који јеговорећиотуробномстањуцрквенеархивистикеиархивскедокументацијезаписао:„Алинемасумњедајезнатандеопропаоизбогнемараинезнањапредставникаразнихцрквенихинституцијаукоји­масусеналазилистариархиви“.1

Најбоље стање архивске грађе било је на територији Карловачкемитрополије,односнокодСрбакојисубилиподХабзбуршкомвлашћу.Таграђапотичеизепархијских,манастирских,конзисторијскихипарохијскихархива. Најбоље је био уређен Митрополијско­патријаршијски архив изСремскихКарловаца.УњемусеналазинеколикоакатаизXVIIвекаидоставажнихсписапочевшиодпрвеполовинеXVIIIвека.Архивјеуређеннаред­бомИлирскедворскеканцеларијеод21.маја1777,атогпосласеприхва­тиланарочитакомисијасастављенаодпредставникаЦрквеидржаве.2СадржавнестранесубилизапослениЈозефЈакобиконципистГенералкомандеуОсекуирегистраторХандесенфонЕгендорф.3

Али,малосезнаоначинунакојисуфондовистарогПатријаршиј­ско­митрополијскогархивауСремскимКарловцимастављениподнадзорСрпске академијенаука.СветиАрхијерејскиСинод је 4. јула 1949. „ува­жио“молбуСрпскеакадемијенаукаод2.јуна1949.бр.3010којомјеАка­демијамолила,„дајојсеуступеначувањеидефинитивноуређењеАрхивеМитрополијеиКонзисторијесремско­карловачке,ноподтимусловом,даовеархивеимајуостатиуцелостикаонеотуђиваимовинаСрпскеправо­славне цркве и да сеСрпска православна црква ињезине установемогусвагдакориститисањима.Овеусловекаоитодаовеархивеимајуоста­тиуСремскимКарловцимафиксиратијошпосебнимуговоромсаСрпском

1Азбуч­ник­Срп­ске­пра­во­слав­не­цр­кве­по­Ра­до­сла­ву­Гру­ји­ћу,приредиомрСлобо­данМилеуснић,Београд1996,стр.16­17(удаљемтексту:Азбуч­ник...).

2 Азбучник...,стр.17.3 Жарко Димић, Преглед­ историјата­ Архива­ САНУ­ у­ Сремским­ Карловцима­

(1949-2009),СремскиКарловци2010,стр15.

Повеља Дубровнику из 1186. од великог жупана Стефана Немање и хумског кнеза Мирослава

Патријарх Пајсеј Јањевац (1614-1647)

Димитрије Руварац (1842-1931) Радослав Грујић (1878-1955)

54

академијомнаука“.4Црквенаархивскаграђаизпериодаод1690.до1933.године је стављена „под заштиту државе“, у време када семолбаЂорђаКрахтиса„отправникапословаАкадемије“завршаваласаускликом„Смртфашизму–слободанароду“! НајбољесачуванисредњовековниархивјеманастирскииналазисеуцарскојлавриХиландару.УшушкануСветојГориАтонскојпредстављадостадоброочувануризницудокуменатазаписањенационалнеисторије.НаконтурскенајездесвизначајнијисписичувалисусеипохрањивалинадворусрпскогпатријархауПећииуосталимепископскимседиштима.По­властицеиздатеСрбима граничаримауВараждинскомгенералатуSta­tu­ta­Va­lac­ho­rumчувалесусеуепископскомманастируМарчаитоназвонику,адоцнијеусаборнојцрквиСв.ПетрауСеверинукодБеловараунарочитосигурнојиобезбеђенојскривницинаправљенојузиду.5

АрхивскаграђаСрпскеправославнецрквеималајеоперативанзна­чај,каопотврданационалногидентитетаикаочињеничкиосновзасвакуреалистичнуидоброосмишљенуивођенуполитику.ТакогрофЛилиенберг,аустријскиуправникДалмације,ниједозволио1832.годинеепископуРаја­чићуувидупородичнеархивеСрбаБокеша(Бокеља)иакојегрофКабогасугерисаодабиРајачићилинекидругивеликодостојниккојипознаје„ста­рисловенскијезикиглагољскосрпскиначинписањамогаоодговорити“...6 Архивскадокументацијанастајаларадомсрпскихправославнихцр­квенихинституцијастрадавалаје,уништавана,паљенаипропадалаупоха­рама.ДрагоцениархивЕпархијебачкенестаојеуратномвихоруустаничке1848.године,спаљенодМађаракојисупродрлиујужнуБачку.ГрађаБео­градскемитрополијечуваласеудворуархиепископаСрбијеимитрополитаБеограда,устаројзгради,асаподизањемновезграде1935,премештенајеуновоподигнутоздање(УлицаКраљаПетраI,бр.5).Оварегистратурскисре­ђенаархивапремештенаје1989.годинеупоткуполниигалеријскипросторкојиводиназвоникЦрквеСв.МаркауБеограду.Непрофесионалнииизну­ђенитранспортрастуриојемногепредмете,амногадокументасунетрагомнестала.Драгоценаархивакојајесведочанствооцрквеној,друштвеној,де­мографској,дипломатскојиполитичкојисторијимодернеСрбијеиСрбауокружењускородвеиподеценијечамиупрашини,препуштенапрезрењу,небризиизапуштености. ДисконтинуитетинововековнеисторијеСрбаставилесуданасупо­ложајматичнеустановекултуреРепубликеСрбиједаразмишљаокултур­номнаслеђусвојихсународникаурегиону.Утомконтекстусрпскацрквенаграђауархивима,архивскимфондовимаизбиркамауокружењу(Републи­каСловенија,РепубликаХрватска,РепубликаЦрнаГора,БоснаиХерцего­винаиРепубликаМакедонија)морабитипредметпажњеифокусауправеизапосленихуАрхивуСрпскеправославнецркве.Примераипоређењаради

4Светиархијерејскисинод,бр.1934/Зап.542од4.јула1949.5Азбучник...,стр.17.6 Љубо Влачић, „Противљења намесника Далмације грофа Лилиенберга да се

епископу Рајачићу дозволи преглед архива православних породица у Боки Которској“,ГласникисторискогдруштвауНовомСаду,књ.IX,НовиСад1936,стр.334­335.

учетириархиваиједноммузејууХрватској,атосуХрватскидржавниар­хивуЗагребу,ДржавниархивуОсијеку,ДржавниархивуСлавонскомБро­дусаодјељењемуПожеги,ДржавниархивуЗадруиХрватскиповијеснимузејуЗагребучувају253дужнихметараархивскеграђе!7

7ГоранЛатиновић, „Фондовии збиркеСрпскеправославнецрквеухрватскимархивимаимузејима“,Архив–ЧасописАрхиваЈугославије,бр.1­2(2009),стр.53­56.

Потврда о пријему царских привилегија и других важних докумената од митрополита Павла Ненадовића из 1750. године

(МПА, ф. “Б” 8/1750)

Натпис Црквеног архива у Сремским Карловцима са почетка XX века

76

Про то кол о са рад њи Све тог Ар хи је реј ског Си но да, Ми ни стар ства кул ту ре и Ар хи ва Ср би је од 14. де цем бра

2007. го ди не

Архивска делатност у Српској православној цркви обновљена јеПротоколомосарадњипотписанимизмеђуСв.АрхијерејскогСинода,Ар­хиваСрбијеиМинистарствакултуреРепубликеСрбије14.децембра2007.године.ПослепочетничкогодушевљењаимедијскогдитирамбауспелосесамоунепотпуномпремештајуделованеколикоархивскихфондоваСрпскеправославнецрквеизXIXиXXвекаудепопрекопутазградеСрпскеПа­тријаршијеупросторијебиблиотекестарогБогословскогфакултета(УлицаКраљаПетраI,бр.2).

АрхивСрпскеправославнецрквесаседиштемуБеограду,каоцен­трална(матична)установазаштитеграђеуСрпскојправославнојцрквиимазадатакифункцију„даевидентира,прикупља,утврђује,сређује,обрађујечуваи,поодобрењуСв.АрхијерејскогСинода,дајенакоришћењеархивскуграђуодзначајазаСрпскуправославнуцрквуиархивскуграђуоднацио­налног,културногиисторијскогзначаја“.

АрхивСрпскеправославнецрквејепрактичнонастао,организацио­ноиструктурносеустројиоиуобличиозахваљујућиПро­то­ко­лу­о­са­рад­њи­из­ме­ђу­Срп­ске­ пра­во­слав­не­ цр­кве,­Ми­ни­стар­ства­ кул­ту­ре­Ре­пу­бли­ке­Ср­би­је­и­Ар­хи­ва­Ср­би­јепотписаним14.децембра2007.године(митрополитцрногорско­приморскиАмфилохије Радовић, министар културе ВојиславБрајовићидрМирославПеришић,директорАрхиваСрбије).КакоСрпскаправославнацркванијеималаперсоналнихрешењаиодговарајућекадровекојибисебавилиархивистичкимпосломиструкомпрвичланпротоколајепредвидеодаће„АрхивСрбијестручнопомагатиАрхивуСрпскеправо­славнецрквеуорганизацијиархивскеслужбе,заштити,сређивањуиобра­диархивскеграђеСрпскеправославнецркве“.

,Садругестране,Црквајесвојимдуховнимзначајемдодатнопотпо­могламатичнуфункцијунационалногАрхивајерће,какојеПротоколпред­видео„својимутицајем,угледомиауторитетомпомоћиАрхивуСрбијеуса­купљању,заштити,сређивањуичувањуархивскеграђесрпскогпорекланавасцеломпросторуСрпскеправославнецркве“.ПодформулацијомвасцелипростормислисенатоталитетјурисдикцијеСрпскеправославнецркве,ко­јипостојиуземљамаурегиону,бившимчланицамазаједничкеСФРЈ,алииуепархијамаудијаспори(Европаипрекоокеанскисвет).ПримарнизадатакАрхиваСПЦједа„вршиделатностзаштитерегистратурскогматеријалаиархивскеграђенасталеурадуцентралнихтелаиепархија...затериторијуРепубликеСрбије“,алиида„истражујеикопираархивскуграђуодзначајазаисторијуСрпскеправославнецркве,српскогнародаидржавеСрбијеко­јасеналазиуиностранству“.

ОнаделатностАрхиваСрбијекојајеусмеренаказаштити,чувањуи презентацији српске баштине у земљама нашег непосредног суседствауочавасенесамоускорашњимизложбамадокуменатаизпарохијауЦељу,ТрстуиДубровнику,(упланусуСент­Андреја,Темишвар,БечиШибеник)негоиусређивањутамошњихпарохијскихархива, апарохије–основнеорганизационеи јурисдикцијске јединицеЦркве,утаковажнимурбанимсрединама,дајуприликудасенаосновуњиховеграђеидокументацијемо­гуслојевитопратитиисторијскидогађаји. ГрађаархиваСрпскеправославнецрквекојасетренутноналазиудепоимаилитребадабудепресељенаузинвентаресазвоникацрквеСв.МаркапотичеизфондоваКонзисторије (тј.Духовног суда)МитрополијебеоградскеиархиепископијеКнежевинеиКраљевинеСрбијеод1836.до1918.године.Такође,великидеодокументацијејепосвојојпровенијенцијиодцентралнихтелаиустановауједињенеСПЦиобновљенеПећкепатри­јаршијенакон1918,каоштосуПатријаршијскиуправниодбор,СветиАр­хијерејскиСинодитд.

Потписивање протокола о сарадњи

Стање архивске грађе 2008. године

98

Посета Њ. Св. Патријарха Г. Иринеја, министра културе Предрага Марковића и директора Архива Србије др Мирослава Перишића 24. августа 2011. године

Архивисти у звонику цркве Св. Марка 2008-2011. године

1110

По че так ор га ни зо ва ног ра да Ар хи ва Српске Православне Цркве кра јем 2012. го ди не

УпоткуполномпросторуцрквеСветогМарканалазисејошувекнај­већидео архивске грађеСрпскеправославнецркве, која је тамоодложе­напре24године.Сапреношењемсамоједногмањегделапоменутеграђеуприхватнидепо,почевшиод2008.годинеразбијена јеорганскацелинаархивскедокументације.MоралосеприступитисређивањуархивскеграђеСрпскеправославнецрквеуправоодзвоникаипоткуполногпросторацр­квеСветогМаркауБеоградујерудепоупривременихпросторија(УлицаКраљаПетраI,бр.2)немаранијеурађеногдосијеафонда,спољашњихиунутрашњихлистанаархивскимкутијама,немабилокаквогпописаграђеисумарно­аналитичкихинвентара.

Великаколичинаодложенехартијепредвеиподеценијекријеусе­бимикро­организме,нечистоћуинаслагегриња.Затеченајепрепакиванаграђа,смештенаукутијеодсвећаидругукартонскуамбалажукојанасебинеманикаквестручнеевиденцијеибилокојудругуознаку.Садругестране,наишлосенатраговедокументацијекојајеизвађенаизсвојихрегистратур­скихфасцикли,даклеприроднихкласификационихознакаипрепакивананагорепоменутиначинизмешанајесапредметимадругихфондова.

СвесуточињеницекојесусенаметалекаовеликапрепрекарадуАрхиваСрпскеПравославнеЦркве.

Дабисеиолемоглобавитиархивистичкомделатношћутребалојестворитиматеријално­техничкепретпоставкеузаборављеноминехигијен­скомпростору,којикаотакавугрожаваздрављељуди.Најпрејеадаптиранпросторзарадсаархивскомграђомкојијеопремљенархивистичкoмопре­мом.Једнапросторијајепреграђена,дезинфикованаиизолована,ауњуједоведенарасвета,направљен јевентилациониотворипостављенасудвавеликаархивистичкастола.Потписанје,затим,13.новембра2012.годинеУго­вор­о­по­слов­но­тех­нич­кој­са­рад­њи­из­ме­ђу­Ар­хи­ва­СПЦ­и­Ар­хи­ва­Ср­би­је инаправљенјеархивистичко­експертскитимукомесеистичуипрвуречводеЈованПејин,архивскисаветникипроф.дрМилојеПршић,пуковникупензији.Њиховодугогодишњеискуствонаобављањуодговорнихпословаорганизацијеируковођењаархивистичкеделатностиумногомеједоприне­лонивоупрофесионализмаупројекту„Измештањеархивскеграђесазво­никацрквеСв.МаркаупривременепросторијеАрхиваСрпскеправославнецркве“.ЈованПејинјебиодиректорАрхиваСрбије(2001­2003),аМилојеПршићдиректорВојногархива(1986­1992)иВојно­историјскогинститута(2000­2002).

СређивањеархивскеграђецрквеногпореклајезапочетоодвизуелноуочененајстаријеархивскедокументаицјекојапотичеизКонзисторијеМи­трополијебеоградскеизпрвеполовинеXIXвека.УподножјеторњацрквеСветогМаркапостављенајекоморазадезинфекцијупапира,такодаАрхив

Стање архивске грађе септембра 2012. године

1312

СрпскеПравославнеЦркверадивећнапрвојхемијскојзаштитидокумена­та.УкоморуАС­1­ал­фанарешеткесепостављајупредметиидокументи,изнадгрејногтеласагоревасупстанцати­мол,хартијанатајначиностајеупариизазванојхемијскомреакцијомијош24сатаборавиузатвореномпро­стору.Грађаседезинфикује,алисетакоодстрањујуисвимикро­организмикојиштетепапиру(гљиве,бактерије,итд).Овојепрвикораклечењадоку­менатакојисубилизаборављениупросторузвоникатоликогодинаикојисуопасностзаљуде,аликојиибезправовременогконзервацијскогтретма­намогуданестанукаоисторијскосведочанство.

Очишћенаграђасезатимкласификује,смештасаетикетамауархив­скекутијеисаисторијскомбелешкомполажеупрвифондАрхиваСрпскеПравославнеЦрквекојиносиназивКон­зи­сто­ри­ја­ми­тро­по­ли­је­бе­о­град­ске­(1836-1915).АрхивСрпскеПравославнеЦркве јена тајначиндобиопр­випописграђе,првеинвентаре(архивскихкњига,деловоднихпротокола,књигаекспедиције,записникаиосталог)ирадидинамикомкојајеусвакопроверљиваикојасеисказујеубројупрепакованих,евидентиранихисре­ђенихкутијасаархивскомдокументацијом).Тренутносеназвоникуналазиобрађенихисређених40дужнихметараграђе,односно275архивскихку­тија,садокументацијомизпрвеполовинеисрединеXIXвека,штојенепро­цењиводрагоцениизворзанационалнуицрквенуисториографију!

УдепоупрекопутазградеСрпскеПатријаршијеимасада1372еви­дентиранихделоводнихпротоколаидругихархивскихкњига,санаправље­номсигнатуром,распономпредмета,хронолошкимпорекломиописомдо­кументационогконтекста.Исказанодужнимметримарадисео100метарасређенеархиве.Теархивскекњигесеодносенаразличитефондовеграђеислужекаоинформативносредствозадаљесређивањеархивскедокумента­ције.

Начињенаинформативнасредствасудеодокументацијеопослова­њуАрхиваСрпскеправославнецркве.Атосу:Ин­вен­тар­ар­хив­ских­књи­га (њих1372сигнираних), аналитичкиАзбуч­ни­ре­ги­стар­Пра­во­слав­ног­ све­штен­ства­Кра­ље­ви­не­Ср­ба,­Хр­ва­та­и­Сло­ве­на­цаиТо­по­граф­ски­по­ка­зи­вач­(Осно­ва­за­уре­ђе­ње­де­поа­Ар­хи­ва­ми­тро­по­ли­је­бе­о­град­ске­1836­1920).

Прелиминарни радови и резултати мера заштите крајем 2012. године

1514

Пред ста вља ње Ар хи ва Срп ске Пра во слав не Цр кве у штам па ним и елек трон ским ме ди ји ма

РадАрхиваСрпскеправославнецрквебио јепредметинтересова­њајавногмњења.Репортажуоконачномпочеткусређивањацрквенеграђекојаје1989.смештенанагалеријскипросторцрквеСв.МаркауБеоградудонелаје„Политика“,аизперановинараАлександраАпостоловског.8ВестоотварањуобновљенихпросторијаАрхиваСПЦнашласена званичномсајтуПатријаршије.9Тавестсесастојалауследећем:

„Његова Светост Патријарх Српски ГосподинИринеј посетио је дана 5. марта2013.годинеобновљенепросторијеАрхиваСрпскеправославнецрквеузградистарогБо­гословскогфакултета(ул.КраљаПетраI,бр.2).УразговорусадиректоромАрхиваСрпскеправославнецрквеРадованомПилиповићемЊеговаСветостимаојеприликедасеупознасашестомесечнимрадомархивистаСрпскеправославнецрквекојираденаизмештању,класификацијиисистематизацијиархивскеграђекојасеналазиузвоникуцрквеСв.МаркауБеограду“.

„ТимповодомуСрпскојПатријаршијиприређенјепријемзапредставникецен­тралнихтелаиорганаСПЦиучесникејавногикултурногживотауРепублициСрбијиирегиону.ОтварањуобновљеногАрхиваСрпскеправославнецрквеприсуствовалисупоредЊеговеСветостиПатријархаСрпскогГосподинаИринеја,члановиСв.АрхијерејскогСи­нодаСрпскеправославнецркве,ЊеговоПреосвештенствоепископбихаћко­петровачкиг.Хризостом,директорКанцеларијезаодносесцрквамаиверскимзаједницамадрМилетаРадојевић,директорАрхиваСрбиједрМирославПеришић,директорРепубличкогсекре­таријатазавјереРепубликеСрпскегосподинЈовоТурањанинимногедругезваницеза­служнезапројекат„ИзмештањеархивскеграђеиззвоникаЦрквеСв.МаркаупривременепросторијеАрхиваСрпскеправославнецркве““.

„Видевши досадашње резултате нове управе црквеног архива, изражена је томприликомспремност,какоцрквенихтакоидржавнихпредставника,дасезаАрхивСПЦнађетрајнорешење“.

ОдатлејевестпренетаипрекоРадиоТелевизијеСрбије.10Некиепар­хијскисајтовисудан5.март2013.назвали„почеткоморганизованоградаАрхиваСрпскеправославнецркве“,каоштојетослучајсаелектронскоминтернетпрезентацијомЕпархијебихаћко­петровачке.11

8http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zvonik­krije­najvece­tajne­SPC.sr.htmlод24.фебруара2013.године.

9http://www.spc.rs/sr/obnovljene_prostorije_intenziviran_rad_arhiva_srpske_pravo­slavne_crkveод5.марта2013.године.

10http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1278952/Obnovljene+prostorije+Arhiva+SPC.htmlод5.марта2013.године.

11http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1140:2013­03­06­11­50­13&catid=43:2009­07­22­12­41­52од6.марта2013.године.

Интересовањејавностијеусмереносајошјачиминтензитетом.Ин­формативнаагенцијаТАНЈУГурадила јеинтервјусадиректоромАрхиваСПЦ12одкојесувидеоинтервјукојисеодносинасређивањеграђе,њенојдигитализацији,будућојзградииевентуалнојизложбидокуменатапренелеинекеодТВ­станицауРепублициСрбији.13

Ста ри нар ско на ра во у че ни је

ГрађаархиваСрпскеправославнецрквекојасетренутноналазиудепоимаилитребадабудепресељенасазвоникацрквеСветогМаркаузиз­радусумарнихианалитичкихинвентарапотичеизфондоваКонзисторије(Духовногсуда)иАпелаторијеМитрополијебеоградскеиархиепископијеКнежевинеиКраљевинеСрбијеод1836.до1918.године.Такође,великидеодокументацијејепосвојојпровенијенцијиодцентралнихтелаиуста­новауједињенеСПЦиобновљенеПећкепатријаршијепосле1918,каоштосуПатријаршијскиуправниодбор,СветиАрхијерејскиСинод,итд. Овадокументацијаиовакавфактографскифундуссуодизузетногзначајазапредставникеистручњакеиздомаћеистраненауке,какоисто­риографијетакоитеологије,њенаархивистичкаобрада,заштитаиконзер­вацијапредстављаимперативнакомесемораистрајаватиичијићесумар­ниианалитичкиинвентаридаватиприликуисмерницезаписањебудућихоригиналнихнаучно­истраживачкихрадованастајалихнаизворимапрвогреда.

12http://www.tanjug.rs/novosti/82221/pilipovic­o­arhivu­spc­­izlozbi­­digitalizaciji.htmод30.марта2013.године. 13http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/arhiv­spc­crkvena­gradja­kao­duhovna­vertikala_381731.htmlод30.марта2013.

Хронолошка идентификација грађе

1716

Стање архивске грађе септембра 2012. године Из рада архивиста крајем 2012. и почетком 2013. године

1918

Раз го вор са Ра до ва ном Пи ли по ви ћем, ди рек то ром Ар хи ва Срп ске Пра во слав не

Цр кве

(раз го вор во ди ла Ол га Сто ја но вић)

Ко се сма тра осни ва чем срп ске цр кве не ар хи ви сти ке?

–УструковномзначењуречиархивистикајеуСрпскојПравославнојЦрквиновијегдатума.Онакаодисциплинаинеманеког своганарочитогосни­вачаизаговорника.То,наравно,незначиданекебригеостаринаманијебило,алидајетабригабилапрофесионална,развијенаипостојананебисе архивска грађа српскогцрквеногпорекланалазила у данашњој ситуа­цији.Ипак,нашениједа„ронимосузенизбијелолице“,негодарадимои„унуцимаспремамобусију“–архивистичкуиисториографску.ЈабихуличностиПатријархаПајсејаЈањевца(1618–1648),великогкњигољупцаи

„поновитеља“књигастароставних,богослужбенихиповесничкихподјед­нако,видеопретечусрпскецрквенеархивистике,јерјеонтрагаоискупљаоонесписекојибимудалиподаткео,ономештојеназивао„темељСрбљем“,(покушавшидапонудиодговор„откудапрозебоше(проклијаше)Србиипочему?“),атосууправоонадокументакојачинеАРХИВ(архе,начелоилитемељ), јер кажеда је различитоналазиоухрисовуљама, родословимаилетописима.ЊеговоЖи­ти­је­ца­ра­Уро­ша–иакохагиографијаимаиеле­менатаисторијскогкритицизма!Такође,требапризнатидаједостабригеоцрквенојархивскојдокументацијииспољиладржаваХабзбургакојајесре­диномXVIIIвекапрописаланачиннакојићесеуредитиархивсрпско­пра­вославнихмитрополитауСремскимКарловцима.

Ка ква је исто ри ја Ар хи ва СПЦ? Шта се све про ме ни ло од 2007. го ди не, од но сно од пот пи си ва ња „Про то ко ла о са рад њи СПЦ, Ар хи ва Ср би је и Ми ни стар ства кул ту ре Ср би је“?

–АрхивСрпскеПравославнеЦрквејенајмлађаинституцијакултуреуна­шојпомеснојЦркви.ВашепитањевећуказујеназначајПро­то­ко­ла­о­са­рад­њикојијепотписан14.децембра2007.годинеизмеђуСв.АрхијерејскогСинода,МинистарствакултуреРепубликеСрбијеиАрхиваСрбије.ТадајеодлученодасеконачнопредузменештопопитањуархивскедокументацијеСрпскеПравославнеЦрквекојајеодизузетногзначајазаистраживаче,несамоцрквенепрошлости,акојајезаборављенаинатајначиннедоступна.ТусенапрвомместумислилонаонадокументакојасеналазеназвоникуЦрквеСв.МаркауБеограду.Али,идејатадашњегСв.АрхијерејскогСи­нодајебилапрожетаплеменитомиамбициозноммишљудаСПЦимасвојцентралнииматичниАрхивукојибисе,премасаборскиусвојенојлистикатегорија,сливаладокументацијакојанастајерадомцрквенихтелаиорга­нанацелокупнојтериторијијурисдикцијинашеСветеЦркве.

Софроније Јовановић, епископ пакрачки (1743-1757) био је

српски архијереј који је имао развијену свест о значају и важности архива. Лично је

сређивао архивску документацију Конзисторије епархије пакрачко-

славонске која је 1758. године пренета у Сремске Карловце.

Проф. др Милоје Пршић

2120

Ка да је и ка ко је гра ђа до спе ла на зво ник Цр кве Св. Мар ка у Бе о гра ду?

–Грађаје1989.годинеипаргодинапослетога,измештанаизпросторијау којима се данасналазиШтампаријаИздавачкогфондаАрхиепископијебеоградско­карловачке.Тојеопштепознатаствар,алипостојималописа­нихподатакаотомпремештању,оначинунакојијетранспортобављен,ољудимакојисуторадили,отемпупремештањаионачинунакојијеграђаскладиштенапогалеријскомпростору,окопевницеиулазаназвоникЦрквеСв.Марка у Београду.Углавном регистратурска нит и поредак докумен­тације,њенаорганскацелинаиповезаностјевећтадаразбијена,аграђа,прецизнимсрпскимјезикомречено,„ћушнута“унеадекватнипростор.Каодајенекисаветодавацжелеоданамерноотежарадипроучавањесрпскецр­квенеисторије,инсценирајућинамтако,аданисмобилисвесниdam­na­tio­me­mo­ri­ae.

Да ли сте до са да от кри ли ко је тај не кри је зво ник? Шта сте до са да зна чај но про на шли?

–Напочетку,звоникнас једочекаосаочигледнимпрепрекама,немноготајновитим.Полумракстарихелектричнихинсталација,прашинастара24године,резигнираностдвадоброћудначовекакојисубилипрепуштениим­провизацијиибезстручнеархивистичкеподршке,алисадобромвољомдасеграђа„измести“са„тавана“и„нагура“узградустарогБогословскогфа­култетаупросторијунекадашњебиблиотеке.Штајеурађенонапољукла­сификацијеисистематизацијеграђе,зашестмесецирада,којасмоинтернаинформативнасредстванаправили–известилисмоСв.АрхијерејскиСинодСрпскеПравославнеЦркве.УпитањуједокументацијаизпрвеполовинеисапочеткаXIXвека.Нијеупитањусамосувопарнаадминистрацијаимавеомаразигранихствари,преписке,плаката,фотографија,новихподатаказабиографијепојединихличности,заживотЦркве,народаидржаве.ШтабинекиисторичарПрвогсрпскогустанкадаодаможесададагледаучита­онициАрхивапрепискународнихпрвакаИсточнеБоснесаКарађорђевимустаницима1807,илинекивојниисторичардаанализирадокументаораз­војуипоследицамаБабинскебуне1876.године?

Јован Пејин, архивски саветник и Никола Тошић Малешевић, историчар

Директор Архива СПЦ Радован Пилиповић и старешина цркве Св. Марка протојереј-ставрофор Трајан Којић

2322

Шта се пла ни ра са гра ђом?

–Грађасесређујепорегистратурскомпринципу,онакокако ју јествара­лацграђе(институција)остављаоизасебе.Формирајусепредметикојисурастурениприликомтранспорта,оноштојесадатзв.va­riaвећсепридру­жујенекимевидентиранимархивскимкутијама.Направљенјепописсре­ђенеграђе,затимосновазатопографскипоказивачсређеногдепоа,урађенјеинвентарсвихархивскихкњига,којесупренетеиналазесеупростори­јамаАрхивауул.КраљаПетра,бр.2.Какосмотоуспели?Самозахваљу­јућиентузијазмуисвестидачинимодоброделозабудућегенерације,алииблагодарећиСв.АрхијерејскомСинодуиПатријархуСрпскомГ.ИринејукојисублагословилиУговоропословно­техничкојсарадњиизмеђуАрхиваСПЦиАрхиваСрбије,прекокогајенаправљенстручниархивистичкитимукомесуокупљенизналциовогпрашњавогзаната.Планјеинамера–гра­ђаморадасеучинидоступнаистраживачима.Овоштосадарадимо,тојењеназаштитаиспречавањедаљегфизичкогпропадањаумракунемараинезнања.Такође,Про­то­колиз2007.предвиђаизмештањеграђеизЗвоникаунаменскузграду,дакле,свештосесадарадидоприноситојселидби,којаморабитипоунапредприпремљенимсписковимаиевиденцији.Несменипарченцепразногформулараилинезалепљенатаксенамаркадафалиидасеизгуби!

По че му су осо бе ни ар хи ви СПЦ и гра ђа ко ја се у њи ма чу ва?

–Требаправитиразликуизмеђуоногаштојестручноинаучноархив–каоинституцијаионогаштојеархива–каообичносабиралишноместонако­месечуванекадокументација.Тамогдеиматеполице,кутије,депоиначиневиденције,принциппокомејеграђасређенатојеархив.ТогајеунашојЦрквимало.РеткесуЕпархијекојеимајутусрећуитајстепенсређеностисвоједокументације,алиакосеузмууобзиртешкеприлике,ратови,сеобе,немаштина,ондаинијечудоштојеситуацијабаштаква.Алиданаснесмедабуденемараиоправдањазанебригу.Подсећамнаречиученогсвештени­каРадославаГрујића(1878–1955)којијевезанозаархиверекао:„Алинемасумњедајезнатандеопропаоизбогнемараинезнањапредставникаразнихцрквенихинституцијаукојимасусеналазилистариархиви“.Српскецр­квенеархивалијесучедоадминистративноградацрквенеинституције,аликакојетокичманашегнарода,тојеправадуховнавертикала.Сигниране архивске књиге

Оригиналне фасцикле

2524

Ка ква је са рад ња Ар хи ва СПЦ са дру гим епар хи ја ма, др жав ним ин сти­ту ци ја ма...?

–ПредставнициМинистарствакултуресудолазиликоднасинагалериј­скипросторуЦрквуСв.МаркаиуобновљенепросторијеуУлициКраљаПетрабр.2.Исказалисурешеностдаидаљепомажупројекат„ИзмештањеархивскеграђеиззвоникаЦрквеСв.Марка“.Ималисуприликедасеувереукаквимсузимусусловимаврхунскиархивистипореддвауљанарадија­тораисадоводомхладног,алисвежегваздуха,успелидаобрадеиудахнуновиархивистичкиживотузвоник.ХвалаБогу,овазиманијебилајака,азанареднућемосеспремити!СаблагословомЊеговеСветостиподнелисмопријавукодКанцеларијезасарадњусацрквамаиверскимзаједницамаокопокретања издавачке делатности...Желимо сарадњу са свимЕпархијама,држаћемотечајеве, започетакозначајуархивскеграђеиелементимаар­хивистике...Полако,алисигурно,уверенидапрегаоцимаБогдајемахове.

Ка ко би – и да ли би по Ва шем ми шље њу – би ло мо гу ће ре ши ти ак ту ел но пи та ње ма тич них књи га и дру гих до ку ме на та?

–ОдузимањематичнихкњигајенаконДругогсветскограта,уверенисмоиимамодовољнописанихподатакаотоме,учињенопоналогуКомунистич­кепартије,несамодабисеЦрквапонизилаидабијојсеодузеоприматубележењудушаживихиуписаних„укњигуживота“негодасесрпскинарод спречидапопише све својежртвеизДругог светскогратаио то­менавреместекнетачнупредставу!Матичнекњигерођенихиумрлихсуглобалниin­put­иout­put...Учињенјесвесниинамернидисконтинуитет,са­мосатомпартијскомсмицалицомодузимањакњигаизвласништваЦркве.ПогледајтесамослучајепархијанатериторијиБоснеиХерцеговине,тамосунајчешћеодузиманекњигемлађеод1910,свестарије,нарочитоизпрвеполовине,средине,чакииздругеXIXвекатоникоганијезанимало.МногецрквенематицеданасможетенаћипорегионалнимархивимаширомбившеЈугославије.Акоменепитате,требаиматидобрусарадњусадржавнимор­ганима,учинитиевиденцијуоногаштојеуустановамакултуре,аоноштојеидаљепоматичнимуредимаилиопштинскиморганиматопребациватиуцрквенепросторијеизграде

Делегација Министарства културе Републике Србије (господин Миладин Лукић, помоћник министра и госпођа Невенка Михајловић,

саветница) у посети Архиву СПЦ у звонику цркве Св. Марка

Трибина у Шиду (5. март 2013. године) – Јован Пејин држи слово

2726

Ко ја су ис ку ше ња и иза зо ви са ко ји ма се сре ће но ва упра ва Ар хи ва СПЦ? Ка кав је то иза зов за Вас, на про фе си о нал ном и лич ном ни воу?

–Искушењасусвакакобројна,мањеивишетешка.Нажалост,појединиљудисакојимасесусрећемнесхватајузначајтраговапрошлости,писанихсведочанстава,миследа јецрквени архив егзибиционизамилуксуз, аненасушнапотребаиинвестиција задуховностубудућности.Тако је једанархитектаизашаосаразрађенимпројектомдамермеромпатосагалеријуипевницуЦрквеСв.Марка,башонајпросторнакомесу3(три)дужнаки­лометраархивскеграђеСрпскеЦрквеизXIXвека,пасмомучакикривиштонеизмештамозамесецданаархивскудокументацијујеронбихтеодабудези­жди­тељ,атоштобинајпребиоунич­то­жи­тељтогауопштенијесвестан.Изазовинапрофесионалномнивоу–радимиучимзанатоднај­бољихархивистагосподе:ЈованаПејина,архивскогсаветникаипроф.дрМилојаПршића, пуковника у пензији. То су одговорниљуди, зналци, савеликимискуствомуорганизацијиархивскеделатностиоднајмањегдонај­вишегнивоа.ПрвипоменутијебиодиректорАрхиваСрбије(2001–2003),адругидиректорВојногархива(1986–1992)иВојно­историјскогинститу­та(2000–2002).Наличномплану:волеобихимолимсеБогудамекћериКсенијаиСофијаисинАлимпијеупамтепотомедасењиховотацухватиоукоштацсатешкоћама,започеоиустројиосређивањеАрхиваСПЦ.КадамијеЦркваповерилаовуодговорнудужносттрудићуседанањојчасноисавесноистрајем.

Из вор: „Пра во сла вље – Но ви не Срп ске Па три јар ши је“, бр. 1108.

Сређена грађа из фонда Конзисторија Митрополије београдске 1836-1920.

Просторија за класификацију и систематизацију грађе

2928

Плакат из 1894. године

Документ са потписом и печатом архимандрита Нићифора

Дучића из 1877. године

Из личног фонда шабачког проте Јована Павловића, оца београдског

митрополита Инокентија (1898-1905)

3130Посета Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја Архиву Српске Православне Цркве 5. марта 2013.

године.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

930.25:271.222(497.11)”2012/2013”271.222(497.11)-726.6:929 Пилиповић

Р.(047.53)

ПИЛИПОВИЋ, Радован, 1979-Архив Српске православне цркве : ка

почецима црквене архивистике / Радован Пилиповић. - Београд : Архив Српске

православне цркве, 2013 (Београд : Алтера). -32 стр. : илустр. ; 23 cm

Тираж 200. - Напомене и бибилиографске референце уз текст.

ISBN 978-86-89577-00-6

a) Српска православна црква. Архив Српске православне цркве - 2012-2013

b) Пилиповић,Радован (1979-) - Интервјуи

COBISS.SR-ID 198233356

Издавач:Архив Српске Православне Цркве

Адреса: Краља Петра I, бр. 211000 Београд

Аутор текста: Радован Пилиповић

Фотографије: Ђакон Драган Танасијевић, светлописац; Архив СПЦ,

archives.org.rs, spc.rs, politika.rs, tanjug.rs, blic.rs.

Рецензенти: проф. др Милоје Пршић

Јован Пејин, архивски саветник

Ликовна опрема и графички дизајн: Дејан В.Ђурић

Штампа: Алтера – књижевно издавачка задруга

Тираж: 200 примерака