razumevanje ljudskih prava - ETC Graz

MINISTARSTVO ZA LJUDSKAI MANJINSKA PRAVASRBIJE I CRNE GORE

RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVAPRIRUČNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA

Prava deteta

Verske slobode

Demokratija

Sloboda medija

Vladavina prava

Ljudska pravažena

Sloboda odsiromaštva

Slobodaizražavanja

Ljudska prava uoružanom sukobu

Ljudska bezbednost

Nediskriminacija

Razvoj

Pravo na zdravlje

Rad

Ljudskodostojanstvo

Zabrana mučenja

Pravično suđenje

Pravo naobrazovanje

Socijalna prava

Beogradskicentar zaljudskaprava

RAZUMEVANJELJUDSKIH PRAVA

PRIRUČNIK O OBRAZOVANJU

ZA LJUDSKA PRAVA

MINISTARSTVO ZA LJUDSKAI MANJINSKA PRAVASRBIJE I CRNE GORE

Izdaje:MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GOREBEOGRADKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA

Za izdavače:Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Jelena Marković

Beogradski centar za ljudska pravaVesna Petrović

Prevod:Beogradski centar za ljudska prava

Lektor: Leopoldina Lolić

Priprema i štampa:Čugura print, Beograd

Naziv originala:UNDERSTANDING HUMAN RIGHTSMANUAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION

Urednici originalnog izdanja:Wolfgang Benedek i Minna Nikolova

RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVAPRIRUČNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA

Tiraž:1.000

ISBN: 86-84849-10-8

Ljudska prava su osnova i opšti princip na kojem se izgrađuju politički sistemi.Osim te, interno sistemske karakteristike, može se istaći da ljudska prava čineosnovu globalnih civilizacijskih vrednosti, začetak nove univerzalne političkekulture, pretpostavku međusobnog uvažavanja različitih političkih sistema isuživota različitih vera i nacija. U tom smislu, ljudska prava u savremenimuslovima postojanja izazova svetske bezbednosti oličenih u teškim kršenjimaljudskih prava u pojedinim zemljama i globalne opasnosti od terorizma, post-aju i sredstvo za očuvanje i unapređenje ljudske bezbednosti, a obrazovanje oljudskim pravima ima značaj prevencije narušavanja bezbednosti.

Srbija i Crna Gora, javne institucije u zemlji i predstavnici civilnog sektora, uvi-đajući značaj svih aspekata ljudskih prava, snažno su privrženi njihovoj zašti-ti i unapređenju. Izloženi odnos ispoljava se posredstvom niza mera i aktivno-sti na unapređenju ljudskih prava i na njihovom razumevanju kroz izgradnjusvesti o ljudskim pravima. Ljudska prava postaju u Srbiji i Crnoj Gori značajnaobrazovna tema, kako u obrazovnom procesu na svim nivoima njegovog orga-nizovanja, tako i posredstvom izuzetno velikog broja publikacija posvećenihljudskim pravima koja su dostupna zvaničnicima javnih institucija, aktivistimaNVO, predstavnicima manjina i ranjivih grupa, mladima, svim zaintersovanimpojedincima i zajednicama. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije iCrne Gore, poštujući svoju ustavnu i zakonsku ulogu, nastoji da svojom izda-vačkom delatnošću promoviše ljudska prava i utiče na proces njihovog razum-evanja. U tom cilju, Ministarstvo objavljuje radove koji mogu značajno unapre-diti razumevanje ljudskih prava i smatra da će u tom smislu i ovaj priručnik bitiod velike koristi.

Beograd, novembar 2005. godineRasim Ljajić,

ministar za ljudska imanjinska prava

Na ministarskom sastanku Mreže za ljudsku bezbednost u Gradu ljudskih pravaGracu u Austriji u maju 2003. godine javnosti je prvi put predstavljen Priručnik oobrazovanju za ljudska prava „Razumevanje ljudskih prava“ u svojoj originalnoj ver-ziji na engleskom jeziku. Priručnik je plod jedne inicijative koju je pokrenula mojaprethodnica Benita Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajućeg „Mreže“ 2002/2003.i nastao je zahvaljujući predanom radu tima sastavljenog od austrijskih i međunarod-nih eksperata koje predvodi Evropski centar za obuku i istraživanje u oblasti ljudskihprava i demokratije (ETC) u Gracu, Austrija.

Mreža za ljudsku bezbednost je grupa država iz svih regiona sveta koje su odlučne dareše goruće probleme ljudske bezbednosti kroz konkretno delovanje. Obraćajući se utom smislu publici širom sveta, ovaj priručnik treba da posluži kao istinsko i praktič-no „sredstvo za obuku“. On se sastoji od modula obuke koji su raznoliki i koje koris-nici prilagođavaju shodno različitim kontekstima i situacijama obuke.

Danas, samo dve godine nakon objavljivanja, ovaj priručnik je dostupan na engle-skom, francuskom, španskom, kineskom, arapskom, nemačkom, albanskom, ruskomi hravatskom jeziku. Zahvaljujući zalaganju gospodina Rasima Ljajića, ministra zaljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore i moje koleginice, gospodje ElisabethGehrer, saveznog ministra za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije, sada je i verzijana srpskom jeziku spremna za upotrebu. Autori Priručnika žele da sa svojim moduli-ma za obuku dođu do ljudi iz svih regiona, kultura i socijalnih grupa sveta. Što sukorisnici raznovrsniji, to će Priručnik više ostvariti svoj cilj unapređenja ljudskihprava i ljudske bezbednosti širom sveta.

S obzirom na bliske prijateljske veze i saradnju između Austrije i Srbije i Crne Gore,meni je posebno drago što mogu pozdraviti sadašnje izdanje ove knjige i poželeti jojuspeh u svakom pogledu!

Beč, novembar 2005. godineDr Ursula Plassnik,

savezni ministar spoljnih poslovaRepublike Austrije

MENSCHENRECHTE DER FRAU6

Doprinos Mreže za ljudsku bezbednost

na inicijativu austrijske ministarke spoljnih poslovagospođe Benite Ferrero-Waldner

u svojstvupredsedavajuće Mreže za ljudsku bezbednost

Impresum:Objavilo Savezno ministarstvo spoljnih pos-lova Austrije u saradnji sa Evropskim cen-trom za obuku i istraživanje o ljudskim pra-vima i demokratiji (ETC)

Urednici:Wolfgang Benedek i Minna Nikolova (ETC)

© 2003, Evropski centar za obuku iistraživanje o ljudskim pravima i demokratiji(ETC), Grac

Ljudska bezbednost usmerena je ka ljudima –njene ključne referentne tačke su pojedinci izajednice. Izgradnja globalne političke kultu-re zasnovane na ljudskim pravima za sve neo-phodan je uslov unapređenja ljudske bezbed-nosti.

Ljudska bezbednost traži ispravno razume-vanje ljudskih prava. Zato sam u svojstvupredsedavajuće Mreže za ljudsku bezbed-nost, obrazovanje za ljudska prava, uz proble-matiku dece zahvaćene oružanim sukobom,proglasila prioritetnom temom Mreže za ljud-sku bezbednost tokom 2002/2003. godine.

Prenosom znanja, razvijanjem veština i iz-gradnjom stavova, obrazovanje za ljudskaprava podiže svest o našoj zajedničkoj osnoviza zaštitu ljudskog dostojanstva i ljudske bez-bednosti. U tu svrhu zatražila sam od Evrop-skog centra za obuku i istraživanje o ljudskimpravima i demokratiji iz Graca da izradi pri-ručnik „Razumevanje ljudskih prava“. Pri-ručnik je izrađen uz pomoć više od tridesetmeđunarodnih stručnjaka, uključujući insti-tucije partnere Mreže za ljudsku bezbednostsa svih kontinenata. Zahvaljujući kulturnoosetljivom gledištu zasnovanom na univerzal-nosti ljudskih prava, priručnik se može upo-trebljavati globalno.

VORWORT 7

Priručnik polazi od Deklaracije o načelimaobrazovanja za ljudska prava i ljudsku bez-bednost koju su ministri država članica Mrežeza ljudsku bezbednost usvojili na sastankuodržanom u maju 2003. godine u Gracu, pr-vom evropskom Gradu ljudskih prava. Pri-ručnik je trajni doprinos Mreže pod austrij-skim predsedništvom, na dobrobit ljudskebezbednosti danas i u budućnosti.

Uverena sam da će ovaj priručnik biti podrškanastojanjima na obrazovanju za ljudska pravasvih partnera Mreže za ljudsku bezbednost iVisokog predstavnika UN za ljudska prava uispunjavanju njegovog mandata i da će dopri-neti i nadahnuti dalje delatnosti posle istekaDecenije obrazovanja za ljudska prava.

Dr Benita Ferrero-Waldner,ministarka spoljnih poslova Austrije

Grac, 5. ministarski sastanak Mreže za ljud-sku bezbednost

9. maj 2003. godine

PREDGOVOR

8

Ministarstvo spoljnih poslova Austije poveriloje Evropskom centru za obuku i istraživanje oljudskim pravima i demokratiji iz Graca izra-du priručnika „Razumevanje ljudskih prava“.Rad na priručniku započeo je u avgustu 2002.godine. Centar je razradio koncept i pozvaopartnere iz Mreže za ljudsku bezbednost idrugih institucija da daju svoj doprinos, apredviđeno je da se priručnik štampa povo-dom ministarskog sastanka Mreže za ljudskubezbednost 8–9. maja 2003. godine u Gracu.Tokom dva stručna sastanka, kojima je do-maćin bilo Ministarstvo spoljnih poslova Au-strije, pozvani su brojni stručnjaci i praktičariu obrazovanju za ljudska prava iz zemalja čla-nica Mreže za ljudsku bezbednost da dopri-nesu ovom uistinu interkulturalnom, interge-neracijskom i pionirskom nastojanju u oblastiobrazovanja za ljudska prava.Priručnik „Razumevanje ljudskih prava“ na-

stao je zahvaljujući iskustvu, velikom profesi-onalizmu i neverovatnoj energiji mnogih odnjih. Posebnu zahvalnost za izuzetnu posvećenostradu treba iskazati glavnim autorima sledećihradova:Uvod u sistem ljudskih prava: Wolfgang Bene-dek, ETC, GracZabrana mučenja: Minna Nikolova, ETCSloboda od siromaštva: Alpa Vora, YUVA i Mi-nar Pimple, Nagpur, PDHRE, IndijaNediskriminacija: Eva Schöfer, ETC, GracPravo na zdravlje: Kathleen Modrowski,PDHRE, Njujork

IZRAZI ZAHVALNOSTILjudska prava žena: Susana Chiarotti,PDHRE/CLADEM, Argentina; Anke Sembac-her, ETC, GracVladavina prava i pravično suđenje: Leo Zwa-ak i Hatice Senem Ozyavuz, SIM, Utreht; An-gelika Kleewein i Catrin Pekari, ETC, GracVerske slobode: Verena Lahousen, ETCPravo na obrazovanje: Petra Sulovska, ETC,GracLjudska prava deteta: Helmut Sax, Institut zaljudska prava „Ludwig Boltzmann“, BečLjudska prava u oružanom sukobu: Alexan-dra Boivin i Antoine A. Bouvier, Međunarodnikomitet Crvenog krsta, ŽenevaRad: Angelika Kleewein, ETC, GracSloboda izražavanja i sloboda medija: Wol-fgang Benedek, ETC, GracDemokratija: Satya Das, Centar za mir i ljud-ska prava „John Humphrey“, Edmonton, Ka-nada, i Christoph Weritsch, Angelika Kleewe-in, Minna Nikolova i Catrin Pekari, ETC, GracDodatni izvori: Angelika Kleewein, Verena La-housen, Claudia Pekari, Evelin Kammerer iPetra Sulovska, ETC, GracOpšte napomene o metodama obrazovanja zaljudska prava: Claudia Pekari, ETCSaradnici i konsultanti za odabrane aktivno-sti: Barbara Schmiedl, Claudia Pekari i VerenaLahousen, ETC, GracIstraživački asistenti: Klaus Kapuy, UrsulaPrinzl, Maddalena Vivona, ETC, GracKorektura: Elisabeth Ernst-McNeil i SuzanneMarlow, Univerzitet u GracuDizajn: Markus Garger, Robert Schrotthofer iWolfgang Gosch, Kontrapart, Grac

Urednici i koordinatori projekta: Wolfgang Be-nedek i Minna Nikolova, ETC, GracPosebno se zahvaljujemo mreži Narodnog po-kreta obrazovanja za ljudska prava (PDHRE)za bitne doprinose izradi priručnika. Najiskreniju zahvalnost za trajnu podršku,vredne komentare i predloge kojima su pomo-gli ostvarenje projekta izražavamo sledećimstručnjacima, savetnicima, prijateljima i insti-tucijama: Shulamith Koenig, PDHRE, Njujork; AdamSamassekou i tim PDHRE, Mali; Renate Kic-ker, Univerzitet u Gracu; Manuela Rusz i timInstituta za međunarodno pravo i međuna-rodne odnose Univerziteta u Gracu; AntonKok, Centar za ljudska prava Univerziteta uPretoriji; Yannis Ktistakis, Fondacija za ljud-ska prava „Marangopoulos“, Atina; OttoKönig, Univerzitet u Gracu; Debra Long i Bar-bara Bernath, Udruženje za sprečavanjemučenja (APT), Ženeva; Gerd Oberleitner,Londonska škola ekonomije i političkih nau-ka; Christian Pippan, Pravni fakultet Univerzi-teta u Njujorku; Yvonne Schmidt, Univerzitetu Gracu; Manfred Nowak, Institut za ljudskaprava „Ludwig Boltzmann“, Beč; MoniquePrindezis, Međunarodni centar za obuku oljudskim pravima i miru (CIFEDHOP), Žene-va; Liga protiv kleveta (ADL), Njujork;Međunarodni komitet Crvenog krsta, Ženeva itim Odeljenja za ljudska prava Ministarstvaspoljnih poslova Austrije, pod vođstvom Ge-orga Mautner-Markhofa i Ursule Werther-Pi-etsch.

KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUČNIK

Ideja o priručniku za ljudska prava koji bi kori-stio svima i bio konkretan doprinos raduMreže za ljudsku bezbednost (HSN) pod pred-sedništvom Austrije, potekla je od Evropskogcentra za obrazovanje i istraživanje o ljudskimpravima i demokratiji (ETC) iz Graca. TimEvropskog centra razradio je teorijski okvirknjige, a posle mu je Ministarstvo spoljnih pos-lova poverilo zadatak razrade priručnika.Priručnik „Razumevanje ljudskih prava”zamišljen je kao izvor koji zainteresovanima istručnjacima iz zemalja članica Mreže zaljudsku bezbednost i šire može pomoći u nji-hovom nastojanju ka obrazovanju i učenju oljudskim pravima u različitim kulturama, kojepredstavlja strategiju unapređenja ljudskebezbednosti. Kao takav, priručnik može bitikorisno polazište za razumevanje ljudskihprava i ljudskih grešaka, obuku budućih tre-nera, kao i za pokretanje foruma za međukul-turnu razmenu i osvešćivanje.Ovaj priručnik predstavlja odabrani skuppraksom vođenih teorija, te uz to sadrži odelj-ke posvećene razvijanju veština i oblikovanjustavova. Obrađene teme imaju za cilj prvenst-veno da podstaknu traganje za dodirnim tač-kama i opšteljudskim gledištem, kao i daprikažu kontroverzna pitanja s kulturnoosetljivog gledišta.Priručnik čine tri velike celine: opšti uvod uosnove ljudskih prava, celina sa odabranimcentralnim pitanjima u obliku modula, kojatreba da pomogne u razumevanju funkcionis-anja ljudskih prava u svakodnevnom životu, itreća celina, tzv. dodatni izvori, koja sadržikorisne informacije o relevantnim institucija-ma, uputstva za dalju literaturu i online izvore.

Kretanje kroz tekst olakšaće vam sledećeoznake:

potrebno je znati

dobra praksa

pitanja za raspravu

odabrane aktivnosti

interkulturalna gledišta ikontroverzna pitanja

za detaljnije informacije pogle-dati

Ovim priručnikom mogu se služiti raznikorisnici na različite načine. Njegovom fleksi-bilnom modularnom strukturom koja je bli-ska korisniku nastojimo podstaći kritičkočitanje i aktivno razumevanje ne samo polaz-nika nego i stručnjaka.

Ako tražite opšti uvod u glavne pojmove inačela ljudskih prava, možete početi od prveceline priručnika koja sadrži uvod.Oni koji traže primere pitanja iz pojedinihoblasti ljudskih prava koja su ključna za posti-

zanje ljudske bezbednosti mogu početi oddela modula pod naslovom „dobro je znati”.Ako vas zanima detaljnija, dubinska analizapojedinih ljudskih prava, možete početi oddela koji je u različitim modulima naslovljen„potrebno je znati”. Na kraju, oni od vas kojezanima istraživanje i predavanje ljudskihprava za adolescente i odrasle putem inventiv-nih vaspitnoobrazovnih metoda mogu odmahpočeti sa odabranim aktivnostima i uz to raz-motriti opšte napomene o metodama obrazo-vanja za ljudska prava.Priručnik je zamišljen kao otvoreno štivo. Unjemu se namerno obrađuje samo odabranibroj ključnih pitanja. Želja nam je da vas pod-staknemo da ga neprestano dopunjujete pri-merima, pričama, pitanjima i iskustvima izvašeg lokalnog okruženja.Pozdravljamo svaku povratnu informaciju,budući da nam one pomažu u proširivanjupriručnika u skladu s namerom da budekorisno štivo polaznicima, radnicima uvaspitanju i obrazovanju i trenerima koji pri-padaju različitim sredinama i raspolažu razli-čitim nivoom znanja o ljudskim pravima. Uživajte u čitanju i osećajte se slobodnim dadoprinesete ovom nezavršenom delu, dadodajete svoja korisna iskustva iz prakse,pitanja koja su od interesa za vašu zajedni-cu, kao i da podstičete druge na čitanje iistraživanje goruće aktuelnosti i trajne priv-lačnosti ljudskih prava.

Wolfgang Benedek i Minna Nikolova, email:[email protected]

KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUČNIK

9

SKRAĆENICE 10

ACHR – Američka konvencija o ljudskim pravima (AmericanConvention on Human Rights)

ACHPR – Afrička povelja o ljudskim pravima i pravima naroda(African Charter on Human and People’s Rights)

ACP – Zemlje Afrike, Kariba i Pacifika (African, Caribbean andPacific States)

ANC – Afrički narodni kongres (African National Congress)AU – Afrička unija (African Union)ASEM – Sastanak Azije i Evrope (Asia and Europe Meeting)BIM – Institut za ljudska prava Ludvig Bolcman, Beč, Austrija

(Ludwig Boltzmann, Institute of Human Rights, Vienna,Austria)

CCW – Konvencija o zabrani ili ograničavanju upotrebe od-ređenih vrsta klasičnih oružja (Convention on prohibiti-ons or restrictions on the use of certain conventional wea-pons)

CEDAW – Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminaciježena (Convention on the Elimination of All Forms of Di-scrimination against Women)

CERD – Konvencija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblikarasne diskriminacije (United Nations Convention on theElimination of All Forms of Racial Discrimination)

CESCR – Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava(Committee on Economic, Social and Cultural Rights)

CJ – Porote građana (Citizens’ Juries)CRC – Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (United

Nations Convention on the Rights of the Child)ECHR – Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnov-

nih sloboda (European Convention for the Protection ofHuman Rights and Fundamental Freedoms)

ECOSOC – Ekonomski i socijalni savet (Economic and SocialCouncil)

ETC – Evropski centar za obuku i istraživanje ljudskih prava idemokratije, Grac, Austrija (European Training and Rese-arch Centre for Human Rights and Democracy, Graz, Au-stria)

EU – Evropska unija (European Union)EUMC – Evropski centar za praćenje rasizma i ksenofobije

(European Monitoring Centre on Racism and Xenopho-bia)

FARE – Mreža „Fudbal protiv rasizma u Evropi“ (Football aga-inst Racism in Europe Network)

FDC – Koalicija „Sloboda od dugova“ (Freedom from Debt Co-alition)

SKRAĆENICEFGM – sakaćenje ženskih genitalija (Female Genital Mutilati-

on)GATS – Opšti sporazum o trgovini uslugama (General Agree-

ment on Trade in Services)GC – Globalni sporazum (Global Compact)HDR – Izveštaj o ljudskom razvoju UNDP (UNDP Human De-

velopment Report)HIPC – prezadužene siromašne zemlje (Heavily Indebted Poor

Countries)HRE – obrazovanje za ljudska prava (Human Rights Educati-

on)ICC – Međunarodni krivični sud (International Criminal Co-

urt)ICCPR – Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima

(International Covenant on Civil and Political Rights)ICESCR – Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kul-

turnim pravima (International Covenant on Economic,Social and Cultural Rights)

ICRC – Međunarodni komitet Crvenog krsta (InternationalCommittee of the Red Cross)

ICTR – Međunarodni krivični tribunal za Ruandu (Internatio-nol Criminal Tribunal for Rwanda)

ICTY – Međunarodni krivični tirubnal za bivšu Jugoslaviju (In-ternationol Criminal Tribunal for Former Yugoslavia)

IJC – Međunarodna komisija pravnika (International Commis-sion of Jurists)

ILO – Međunarodna organizacija rada (International LabourOrganization)

IMF – Međunarodni monetarni fond (International MonetaryFund)

IPEC – Međunarodni program za suzbijanje dečjeg rada (Inter-national Programme for the Elimination of Child Labour)

NPA – nacionalni akcioni plan (National Plan of Action)OAU – Organizacija afričkog jedinstva (Organization of Afri-

can Unity)OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organi-

zation for Economic Cooperation and Development)ODIHR – Kancelarija za demokratske institucije i ljudska pra-

va (Office for Democratic Institutions and Human Rights)OSCE – (OEBS) Organizacija za evropsku bezbednost i sarad-

nju (Organization for Security and Cooperation in Europe)PDHRE – Narodni pokret za obrazovanje za ljudska prava (Pe-

ople’s Movement for Human Rights Education)PRODEC – Decenijski program razvoja obrazovanja (The Dece-

nial Development Programme on Education)

PRSPs – Dokumenti strategije za smanjenje siromaštva (Po-verty Reduction Strategy Papers)

SAPs – Programi za strukturno prilagođavanje Svetske banke(Structural Adjustment Programmes of the World Bank)

SIM – Holandski institut za ljudska prava, Utreht, Holandija(Netherlands Institute of Human Rights, Utrecht, the Net-herlands)

TRIPs – Aspekti prava intelektualne svojine koji se odnose natrgovinu (Trade-Related Aspects of Intellectual PropertyRights)

UDHR – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Univer-sal Declaration of Human Rights)

UEFA – Unija evropskih fudbalskih asocijacija (Union of Euro-pean Football Associations)

UNCED – Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini irazvoju (United Nations Coference on Environment andDevelopment)

UNDP – Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United NationsDevelopment Programme)

UNESCO – Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, na-uku i kulturu (United Nations Educational, Scientific andCultural Organization)

UNICEF – Dečiji fond Ujedinjenih nacija (United Nations Chil-dren’s Fund)

UNMIK – Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (United NationsMission in Kosovo)

UNMISET – Misija podrške Ujedinjenih nacija u Istočnom Ti-moru (United Nations Mission of Support in East Timor)

UNTAET – Prelazna administracija Ujedinjenih nacija uIstočnom Timoru (United Nations Transitional Admini-stration in East Timor)

WCAR – Svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskrimi-nacije, ksenofobije i netolerancije (World Confernce Aga-inst Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Re-lated Intolerance)

WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Orga-nization)

WSSD – Svetski samit o održivom razvoju (World Summit onSustainable Development)

WTO – Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organi-zation)

WUK Kinderkultur – Kuća za radionice i kulturu dece(Werkstätten und Kulturhaus Kinderkultur)

SAŽETI SADRŽAJ 11

Predgovor 7Izrazi zahvalnosti 8Kako koristiti ovaj priručnik 9Skraćenice 10Detaljni sadržaj 11

I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA 17

II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA 45

A. ZABRANA MUČENJA 47B. SLOBODA OD SIROMAŠTVA 67C. NEDISKRIMINACIJA 87D. PRAVO NA ZDRAVLJE 107E. LJUDSKA PRAVA ŽENA 125F. VLADAVINA PRAVA I PRAVIČNO SUĐENJE 145G. VERSKE SLOBODE 163H. PRAVO NA OBRAZOVANJE 179I. LJUDSKA PRAVA DETETA 197J. LJUDSKA PRAVA U ORUŽANOM SUKOBU 215K. RAD 235L. SLOBODA IZRAŽAVANJA I SLOBODA MEDIJA 255M. DEMOKRATIJA 273

III. DODATNI IZVORI 295

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 323

Opšte napomene o metodologijiobrazovanja za ljudska prava 327

Rečnik 333

Indeks pojmova 341

Predgovor 7Izrazi zahvalnosti 8Kako koristiti ovaj priručnik 9Skraćenice 10Sažeti sadržaj 11Detaljni sadržaj 11

I. UVOD U SISTEMLJUDSKIH PRAVA 17

A. Razumevanje ljudskih prava 18B. Ljudska prava i ljudska bezbednost 20C. Istorija i filozofija ljudskih prava 22D. Pojam i priroda ljudskih prava 24E. Standardi ljudskih prava na opštem nivou 26F. Primena opštih instrumenata o ljudskim pravima 28G. Ljudska prava i građansko društvo 30H. Regionalni sistemi zaštite i širenja ljudskih prava 31

I. Evropa: Evropski instrumenti ljudskih prava – 1. Sistem ljudskih pravaSaveta Evrope: a. Pregled – Evropske institucije i tela za ljudska prava – b.Evropski sud za ljudska prava – 2. Sistem ljudskih prava Organizacije zaevropsku bezbednost i saradnju (OSCE) – 3. Politika ljudskih prava i Evropskaunija – II. Severna i Južna Amerika: Interamerički sistem ljudskih prava –III. Afrika: Afrički sistem ljudskih prava – IV. Ostali regioni

I. Univerzalna jurisdikcija i problem nekažnjivosti 39J. Međunarodno krivično sudstvo 39K. Inicijative za ljudska prava u gradovima 40L. Globalni izazovi i mogućnosti za ljudska prava 42M. Reference 43

SAŽETI SADRŽAJ DETALJNI SADRŽAJ

DETALJNI SADRŽAJ12

II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMALJUDSKIH PRAVA 45

A. ZABRANA MUČENJA 47

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 48POTREBNO JE ZNATI 491. Svet slobodan od mučenja: Zabrana mučenja i ljudska bezbednost – 2.Definicija i opis problema: Šta je mučenje? – Metode mučenja – Kako se spro-vodi mučenje? – Motivi mučenja – Zašto se sprovodi mučenje? – Žrtve i poči-nioci mučenja, nečovečnih i ponižavajućih postupaka – 3. Interkulturalna gle-dišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i praćenje: Najnoviji događaji

DOBRO JE ZNATI 561. Dobra praksa: Delatnosti međunarodnih organizacija – Posebni izvesti-lac za mučenje: ciljevi, ovlašćenja i delatnosti – Evropska komitet za spre-čavanje mučenja (CPT) – ... Zato što imam četrnaest godina – Aktivnostinevladinih organizacija (NVO) – Amnesty International: Program za spre-čavanje mučenja u 12 tačaka – Etički kodeks o pitanjima mučenja i drugihokrutnih, nečovečnih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja u prit-voru i zatvoru – 2. Trendovi – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI: 61Aktivnost I: Mučiti teroriste? - Aktivnost II: Kampanja protiv mučenja

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 64

B. SLOBODA OD SIROMAŠTVA 67

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 68„Umiranje od gladi u zemlji izobilja“

POTREBNO JE ZNATI 691. Uvod – 2. Definicija i opis problema: Definisanje siromaštva – Dimenzijesiromaštva – Grupe podložne siromaštvu – Zašto siromaštvo i dalje traje – 3.

Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja: Relativno siromaštvo i apso-lutno siromaštvo – Socijalna isključenost – 4. Primena i praćenje: Ugovornatela za praćenje siromaštva – Posebni izvestioci i nezavisni stručnjaci

DOBRO JE ZNATI 771. Dobra praksa: Siromašne vredi kreditirati – Inicijativa 20-20 u Maliju – Našavoda nije na prodaju – Održiva budućnost – Sloboda od gladi – Ekonomskapravda – Sporazum iz Kotonua – 2. Trendovi: Napredak prema Milenijumskimciljevima razvoja – Koliko zemalja ostvaruje napredak – 3. Hronologija:Sloboda od siromaštva – Ključne odredbe međunarodnih instrumenata

ODABRANE AKTIVNOSTI 82Aktivnost I: „Svet kao selo“ – Aktivnost II: Akcijska kampanja


C. NEDISKRIMINACIJA 87

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 88POTREBNO JE ZNATI 891. „Nediskriminacija – beskonačna i trajna borba za jednakost”: Diskriminacijai ljudska bezbednost – 2. Definicija i opis problema: Stavovi ili postupci –Akteri diskriminacije – Diskriminacija – Rasizam – Rasna diskriminacija –Ksenofobija – Srodne pojave – Netolerancija i predrasude – Međunarodni stan-dardi – Obaveze u privatnom sektoru (NVO, mediji, itd.) – 3. Interkulturalnagledišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i praćenje

DOBRO JE ZNATI 1001. Dobra praksa: Dobrovoljni kodeks ponašanja u privatnom sektoru –Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi – Ukidanje apartheida – 2.Trendovi: Odnos između siromaštva i rasizma/ksenofobije – Rasizam naInternetu – Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001 – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 103Aktivnost I: „Sva ljudska bića rađaju se jednaka“ – Aktivnost II: „Pogodi kodolazi na večeru“


DETALJNI SADRŽAJ 13

D. PRAVO NA ZDRAVLJE 107

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 108POTREBNO JE ZNATI 1101. Pravo na zdravlje u širem kontekstu: Ljudska bezbednost i zdravlje – 2.Definicija i opis problema: Zdravlje i ljudska prava – Dostupnost, pristupač-nost, prihvatljivost i kvalitet – Nediskriminacija – Pravo na uživanje pogodno-sti naučnog napretka – Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje – Zdravlje iokolina – 3. Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i pra-ćenje: Poštovanje, zaštita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje – Ograničenjaljudskog prava na zdravlje – Mehanizmi praćenja

DOBRO JE ZNATI 1171. Dobra praksa: Prevencija HIV/AIDS – Porote građana i politika javnogzdravstva – Zavet Malikounde – Knjige sećanja – 2. Trendovi: Strategije pove-zivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja – Statistika – Smrtnost porodilja – 3.Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 121Aktivnost I: Promena predstave o „Stanju potpunog fizičkog, psihičkog i dru-štvenog blagostanja” – Aktivnost II: Izrada atlasa ostvarivanja ljudskog pravana zdravlje


E. LJUDSKA PRAVA ŽENA 125

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 126Priča Marie Da Penha Maria Fernandes

POTREBNO JE ZNATI 1271. Ljudska prava žena: Rod i rašireno pogrešno shvatanje ljudskih prava žena– Ljudska bezbednost i žene – 2. Definicija i opis problema: Pogled u prošlost– Svetska konferencija o ljudskim pravima – Platforma za delovanje izPekinga – Žene i siromaštvo – Žene i zdravlje – Žene i nasilje – Žene i oružanisukob – Žene i prirodni resursi – Ženska deca – 3. Interkulturalna gledišta ikontroverzna pitanja – 4. Primena i praćenje

DOBRO JE ZNATI 138

1. Dobra praksa: CLADEM – Interamerička konvencija za sprečavanje,kažnjavanje i ukidanje nasilja nad ženama – PDHRE – 2. Trendovi:Međunarodni krivični sud – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 141Aktivnost I: Parafraziranje CEDAW – Aktivnost II: Govor tela žena i muš-karaca


F. VLADAVINA PRAVA I PRAVIČNO SUĐENJE 145

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 146POTREBNO JE ZNATI 1471. Uvod: Vladavina prava – Istorijski razvoj vladavine prava – Pravičnosuđenje kao centralni element vladavine prava – Vladavina prava, pravičnosuđenje i ljudska bezbednost – 2. Definicija i opis pravičnog suđenja:Minimalni standardi prava optuženog – Dokumenti i instrumenti koji sadržeodredbe o pravićnom sudskom postupku – Jednakost pred zakonom i sudom– Pristup delotvornom, pravičnom pravnom leku – Nezavisnost i nepristras-nost – Javno saslušanje – Pravo na pretpostavku nevinosti – Pravo na suđen-je bez neopravdanog odlaganja – Pravo optuženog da se brani sam ili uzpomoć branioca i pravo na suđenje u prisustvu – Pravo na pozivanje i naneposredno ili posredno ispitivanje svedoka – Pravo na besplatnu pomoćtumača – Načelo Nulla Poena Sine Lege – 3. Interkulturalna gledišta i kontro-verzna pitanja – 4. Primena i praćenje: Primena – Slučaj Albanije – Praćenje– Izgradnja kulture poštovanja vladavine prava na Kosovu

DOBRO JE ZNATI 1571. Dobra praksa: Razvojna pomoć za uspostavljanje efikasnog pravosudnogsistema – Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini –Rezolucija o poštovanju i jačanju nezavisnosti sudstva (Afrika) – 2. Trendovi:Međunarodni sudovi: Medijacija i arbitraža – Unapređenje javnosti suđenja –3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 159Aktivnost I: Biti saslušan ili ne biti saslušan? - Aktivnost II: „Kako odbraniti oveljude?”REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 162

DETALJNI SADRŽAJ14

G. VERSKE SLOBODE 163

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 164POTREBNO JE ZNATI 1651. Verske slobode: Dugi put pred nama: Verske slobode i ljudska bezbednost– 2. Definicija i opis problema: Što je religija? – Šta je uverenje? – Šta su ver-ske slobode? – Međunarodni standardi – Načelo nediskriminacije –Obrazovanje – Granice verskih sloboda – 3. Interkulturalna gledišta i kontro-verzna pitanja: Država i vera – Apostaza – sloboda da se izbere i promenivera – Prozelitizam – pravo na širenje uverenja – Prigovor savesti protiv vojneobaveze – 4. Primena i praćenje: Preventivne mere i buduće strategije

DOBRO JE ZNATI 1721. Dobra praksa: Međuverski dijalog za religijski pluralizam – 2. Trendovi:Kultovi, sekte i novi verski pokreti – Žene i vera – Verski ekstremizam i njego-ve posledice – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 175Aktivnost I: Reči koje ranjavaju – Aktivnost II: Vera moga bližnjeg i moja vera


H. PRAVO NA OBRAZOVANJE 179

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 180Mayina priča

POTREBNO JE ZNATI 1811. Uvod: Zašto ljudsko pravo na obrazovanje? – Obrazovanje i ljudska bezbed-nost – Istorijski razvoj – 2. Definicija i opis problema: Sadržaj prava na obra-zovanje i obaveze države – Standardi koje treba postići – Dostupnost – Pristup– Prihvatljivost – Prilagodljivost – 3. Interkulturalna gledišta i kontroverznapitanja: Supsaharska Afrika – Latinska Amerika i Karibi – Srednja i istočnaEvropa i Zajednica nezavisnih država – Razvijene zemlje – 4. Primena i pra-ćenje: Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava – Problemi primene

DOBRO JE ZNATI 1901. Dobra praksa – 2. Trendovi: Današnje stanje u pogledu opšteg osnovnogobrazovanja – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 193Aktivnost I: Odigrajte to! – Aktivnost II: Dijamantski uzorak


I. LJUDSKA PRAVA DETETA 197

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 198Deca pogođena oružanim sukobom – Komercijalno polno iskorišćavanje dece

POTREBNO JE ZNATI 1991. Borba za zaštitu prava deteta – Dečja prava i ljudska/dečja bezbednost – 2.Definicija i opis problema: Priroda i sadržaj ljudskih prava dece – Ključna načelaKonvencije o pravima deteta – Osnaženje deteta, starosni i rodni aspekti –Holistički pristup detetu – Odnos dete-roditelj-država – Nediskriminacija dece –Najbolji interes deteta – Definicija „deteta” prema Konvenciji – Prava iz Konvencije:učešće - zaštita - podrška – Sažetak: zašto upotrebljavati pristup zasnovan na pra-vima dece? – 3. Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i pra-ćenje

DOBRO JE ZNATI 2061. Dobra praksa: „Izveštaji u senci” i „nacionalne koalicije” nevladinih orga-nizacija – 2. Trendovi: Činjenice i brojke – Statistički podaci o pravima dece –3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 210Aktivnost I: Okrugli sto o delatnostima za smanjenje dečjeg rada – AktivnostII: Roditeljsko zanemarivanje i zlostavljanje


J. LJUDSKA PRAVA U ORUŽANOM SUKOBU 215

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 216POTREBNO JE ZNATI 217

1.Čak i ratovi imaju ograničenja: Međunarodno humanitarno pravo (MHP) iljudska bezbednost – Nastanak MHP – MHP kao međunarodno pravo – MHPi ljudska prava – Kada se primenjuje MHP? – 2. Definicija i opis prava koja se

DETALJNI SADRŽAJ 15

štite: Koja su osnovna pravila međunarodnog humanitarnog prava uoružanom sukobu? – Šta MHP štiti i kako? – Ko mora poštovati međunarod-no humanitarno pravo? – 3. Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja:Važnost kulturne osvešćenosti – Sukobljena mišljenja u pogledu sprovodi-vosti MHP – 4 .Primena i praćenje: Preventivne mere – Mere za praćenje pri-mene – Represivne mere

DOBRO JE ZNATI 2241. Dobra praksa: Zaštita civila – Zaštita zarobljenika – Ponovno uspostavljanjeporodičnih veza – O simbolu – Radna načela humanitarnog delovanja –Osnovna načela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca – 2. Trendovi: Zabranaprotivpešadijskih mina – Nekoliko podataka o pomoći Međunarodnogkomiteta Crvenog krsta u 2001 – 3. Hronologija: Glavni instrumenti MHP idrugi srodni instrumenti

ODABRANE AKTIVNOSTI 230Aktivnost I: Zašto treba poštovati MHP? – Aktivnost II: Etika humanitarnogdelovanja


K. RAD 235

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 236Zastrašujući uslovi rada u zoni slobodne trgovine

POTREBNO JE ZNATI 2371. „Svet rada u 21. veku”: Rad i ljudska bezbednost – 2. Definicija i opis pro-blema: Međunarodno radno zakonodavstvo – Najvažnije konvencijeMeđunarodne organizacije rada – Ljudska prava u vezi s radom uMeđunarodnoj povelji o ljudskim pravima – UDHR – ICCPR – Koje vrste ropst-va postoje danas? – ICESCR – Pravo na pravedne i povoljne uslove rada –Pravo na osnivanje i uključivanje u radničke sindikate – Nivoi obaveza – 3.Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i praćenje

DOBRO JE ZNATI 2461. Dobra praksa: Međunarodni program za ukidanje dečjeg rada (IPEC) –Kodeks ponašanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima –Etiketiranje proizvoda – Globalni sporazum – 2. Trendovi: Zone proizvodnjeradi izvoza – Propadanje sindikata – Povećana međunarodna pokretljivost:migracije radnika – Nezaposlenost mladih

ODABRANE AKTIVNOSTI 250Aktivnost I: Žene - deca - rad – Aktivnost II: Ekonomska pravda


L. SLOBODA IZRAŽAVANJA I SLOBODA MEDIJA 255

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 256POTREBNO JE ZNATI 2571. Odnos prošlog i sadašnjeg: Ljudska bezbednost, sloboda izražavanja i slo-boda medija – Stari i novi izazovi – 2. Sadržaji i kršenja: Glavni elementi slo-bode izražavanja: Kršenja prava, pretnje i opasnosti – Legitimna ograničenjaprava – 3. Primena i praćenje: Uloga strukovnih udruženja i drugih nevladi-nih organizacija – 4. Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja:Hronologija

DOBRO JE ZNATI 2651. Uloga slobodnih medija za demokratsko društvo – 2. Mediji i manjine – 3.Sloboda medija i ekonomski razvoj – 4. Ratna propaganda i zagovaranje mržnje– 5. Dobra praksa – 6. Sloboda medija i obrazovanje za ljudska prava – 7. Trendovi:Mediji i Internet – Rast medija u zemljama u razvoju – 8. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 268Aktivnost I: Naslovna strana – Aktivnost II: Uticaj Interneta


M. DEMOKRATIJA 273

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 274Stvaranje demokratije u Istočnom Timoru – Pravda i pomirenje – Više izazovau budućnosti

POTREBNO JE ZNATI 2761. Demokratija u usponu?: Demokratija i ljudska bezbednost – 2. Definicija iopis problema: Šta je demokratija i kako se ona razvila? – Ključni elementimoderne demokratije – Teorije demokratije – Oblici demokratije – 3.Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja: Debata o „azijskim vrednosti-ma” – Izazovi demokratije u muslimanskom svetu – Još nekoliko pitanja zarazmišljanje – 4. Primena i praćenje

DETALJNI SADRŽAJ16

DOBRO JE ZNATI 2851. Dobra praksa: Na putu prema demokratiji – 2. Trendovi: Političko učešćežena – Žene u parlamentu – Online demokr@tija – Globalizacija i demokrati-ja – Demokratski deficit u međunarodnim organizacijama, multinacionalnimkorporacijama i nevladinim organizacijama

ODABRANE AKTIVNOSTI 289Aktivnost I: Pokretanje kampanje – Aktivnost II: Minaret u našoj zajednici?


III. DODATNI IZVORI 295

A. LJUDSKA PRAVA – BORBA KOJATRAJE - HRONOLOGIJA 296

B. PREDLOŽENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA 299

C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA 302

OSNOVNE INFORMACIJE 302PRIRUČNICI I NASTAVNI MATERIJALI 302

Za decu 302Mladi 304Odrasli 306

OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA INTERNETU 307Nastavni materijali 307Online biblioteke 309

D. KORISNI KONTAKTI 309

ORGANIZACIJE 309Međunarodne organizacije 309Regionalne organizacije 310

Afrika 310

Severna i Južna Amerika 311Evropa 311

NEVLADINE ORGANIZACIJE 312Međunarodne nevladine organizacije 312Regionalne nevladine organizacije 313

Afrika i Bliski istok 313Azija i Pacifik 315Evropa 315Severna i Južna Amerika 316

POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM PRAVIMA 316

E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA UOKVIRU MREŽE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST 318

AUSTRIJA 318KANADA 318ČILE 319GRČKA 319IRSKA 319JORDAN 319MALI 319HOLANDIJA 320NORVEŠKA 320SLOVENIJA 320JUŽNA AFRIKA 321ŠVAJCARSKA 321TAJLAND 322

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 323

Opšte napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava 327

Rečnik 333

Indeks pojmova 341

I. UVOD U SISTEMLJUDSKIH PRAVA

»Najveća snaga kulture ljudskih prava izvire iz znalačkihočekivanja svakog pojedinca. Odgovornost za zaštitu ljudskihprava počiva na državama. No, razumevanje, poštovanje iočekivanja vezana za ljudska prava od strane svake pojedineosobe jesu ono što ljudskim pravima daje njihovo dnevno tkivo,njihovu svakodnevnu otpornost.«

SERGIO VIEIRA DI MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.

LJUDSKO DOSTOJANSTVO

LJUDSKA PRAVA

OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA

LJUDSKA BEZBEDNOST

UVOD18

Težnja za zaštitom ljudskog dostojanstva svihljudi čini srž pojma ljudskih prava. Ona stav-lja ljudsku ličnost u središte pažnje. Zasnivase na zajedničkom opštem vrednosnom siste-mu posvećenom nepovredivosti života i pred-stavlja okvir za izgradnju sistema ljudskihprava zaštićenih normama i standardima kojisu prihvaćeni na međunarodnom nivou. To-kom 20. veka, ljudska prava oblikovala su sekao moralni, politički i pravni okvir, te smer-nica za razvoj sveta oslobođenog straha i ne-maštine.

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-vima koju su usvojile Ujedinjene nacije (UN)1948. godine odnosi se na glavna uporišta si-stema ljudskih prava: slobodu, jednakost isolidarnost. Slobode, kao što su sloboda mi-sli, savesti i veroispovesti, zatim slobodamišljenja i izražavanja, zaštićene su kao ljud-ska prava. Slično tome, ljudska prava obez-beđuju jednakost, na primer, jednaku zaštituprotiv svih oblika diskriminacije u uživanjusvih ljudskih prava, uključujući punu ravno-pravnost žena i muškaraca. Solidarnost se od-nosi na ekonomska i socijalna prava, poputprava na socijalnu sigurnost, poštenu nakna-du za rad, odgovarajući standard života izdravlja i dostupnost obrazovanja, koji su sa-stavni deo sistema ljudskih prava. Ljudska

prava razvrstana su u pet kategorija: politička,građanska, ekonomska, socijalna i kulturnaljudska prava, i pravno su uređena u dva pak-ta koji zajedno sa Univerzalnom deklaracijomo ljudskim pravima čine Povelju ljudskih pra-va.

„Sva ljudska prava za sve”

bio je slogan Svetske konferencije o ljudskimpravima u Beču 1993. godine. Ljudska pravaosnažuju pojedince i zajednice za napore ko-je ulažu na preobraženju društva prema pu-nom ostvarenju svih ljudskih prava. Sporovetreba rešavati mirnim putem na osnovu vlada-vine prava i u duhu ljudskih prava.

Međutim, ljudska prava mogu biti u sukobujedna s drugima; ona su ograničena pravima islobodama drugih ili zahtevima morala, jav-nog reda i opšteg blagostanja u demokrat-

skom društvu (član 29 Univerzalne deklaraci-je o ljudskim pravima). Ljudska prava drugihtreba poštovati, a ne tek tolerisati. Ljudskaprava ne smeju se koristiti za kršenje drugihljudskih prava (član 30 Univerzalne deklaraci-je); stoga se svi sukobi moraju rešavati u skla-du s ljudskim pravima, iako su u vreme van-rednog stanja ili u izuzetnim slučajevima do-puštena izvesna ograničenja prava.

Stoga svi, žene, muškarci, mladi i deca, trebada poznaju i razumeju svoja ljudska pravakao nešto što se odnosi na njihove probleme itežnje. To je moguće postići obrazovanjem i

A. RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA»Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona ...jedna prema drugima treba dapostupaju u duhu bratstva.«

ČLAN 1 UNIVERZALNE DEKLARACIJE OLJUDSKIM PRAVIMA

»Nijedan izraz u novijoj istorijičovečanstva nije zaslužio dabude nosilac i misije i teretaljudske sudbine kao što je to(izraz) „ljudska prava” ... -najveći dar klasične i savremeneljudske misli je pojam ljudskihprava. Zaista, iznad svakog drugog moralnog jezika koji namje dostupan u ovom trenutkuistorije (jeste) jezik ljudskihprava ...«

IZ „NELJUDSKE NEPRAVDE I LJUDSKA PRAVA”– PROF. UPENDRA BAXI

UVOD 19

učenjem za ljudska prava koje može biti form-alno ili neformalno. Razumevanje načela i po-stupaka ljudskih prava omogućuje ljudimaučešće u donošenju odluka koje određuju nji-hove živote, pomaže u rešavanju sukoba iočuvanju mira vođenog ljudskim pravima ipredstavlja održivu strategiju ljudskog, soci-jalnog i ekonomskog razvoja usredsređenu naljude.

Obrazovanje i učenje za ljudska prava trebada sprovode svi akteri i svi zainteresovani,građansko društvo, vlade i multinacionalnekompanije. Učenjem o ljudskim pravimamože se razviti istinska „kultura ljudskihprava”, zasnovana na poštovanju, zaštiti, is-punjenju, pravnom osiguranju i sprovođenjuljudskih prava.

Pravo na obrazovanje za ljudska prava možese izvesti iz člana 26 Univerzalne deklaraci-je o ljudskim pravima, prema kome „Svakoima pravo na vaspitanje i obrazovanje ...Vaspitanje i obrazovanje mora da budeusmereno ka punom razvoju ljudske ličnostii da jača poštovanje ljudskih prava i osnov-nih sloboda ...”. U Rezoluciji 49/184 Gene-ralne skupštine UN od 23. decembra 1994.godine, kojom se proglašava Decenija obra-zovanja za ljudska prava UN, navodi se sve-

obuhvatni proces učenja tokom čitavogživota, a u Planu delovanja Decenije obrazo-vanja za ljudska prava (1995–2004) detaljnose određuju i razrađuju sadržaji i metodeobrazovanja za ljudska prava (UN Doc.A/51/506, Add. 1, od 12. decembra 1996).

U Rezoluciji Generalne sku-pštine UN 49/184 od 23. de-

cembra 1994. godine, koja najavljuje UN Dece-niju obrazovanja za ljudska prava, piše: „obra-zovanje za ljudska prava treba da obuhvati višeod pružanja informacija i da bude sveobuhvat-ni proces kojim se ljudi na svim nivoima razvo-ja, iz svih društvenih slojeva, uče, tokom čita-vog života, poštovanju dostojanstva drugih,kao i sredstvima i metodama obezbeđenja togpoštovanja u svim društvima.”

U Planu delovanja Decenije obrazovanja zaljudska prava UN (1995-2004) ističe se da se„obrazovanje za ljudska prava određuje kaonastojanje u oblasti obučavanja, širenja i in-formisanja, čiji je cilj izgradnja sveopšte kultu-re ljudskih prava putem razvoja znanja i vešti-na, i oblikovanja stavova, usmereno na:(a) jačanje poštovanja ljudskih prava i osnov-

nih sloboda;(b) puni razvoj ljudske ličnosti i osećaja nje-

nog dostojanstva;(c) promovisanje razumevanja, tolerancije,

rodne jednakosti i prijateljstva međusvim nacijama, starosedeocima, kao i ra-snim, nacionalnim, etničkim, verskim ijezičkim grupama;”

...

»Obrazovanje, učenje i dijalog oljudskim pravima morajupodsticati kritičko mišljenje isistemsku, rodno osetljivu analizupolitičkih, građanskih,ekonomskih, socijalnih ikulturnih pitanja u okvirimaljudskih prava.«

SHULAMITH KOENIG, PDHRE

»Obrazovanje za ljudska prava jesvako učenje koje razvija znanja,veštine i vrednosti ljudskih prava,promoviše pravičnost, tolerancijui dostojanstvo, kao i poštovanjeprava i dostojanstva drugih.«

NANCY FLOWERS, CENTAR ZA LJUDSKAPRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI

UVOD20

U saopštenju Generalne skupštine UN o De-ceniji obrazovanja za ljudska prava UN(1995–2004) navodi se da treba težiti„najširoj mogućoj osvešćenosti i razumevanjusvih normi, pojmova i vrednosti sadržanih uUniverzalnoj deklaraciji o ljudskim pravi-ma”. Shulamith Koenig, osnivač Decenijenaroda za obrazovanje za ljudska prava, težini manje ni više nego dugoročnoj viziji do-stupnosti ljudskih prava svima na našoj pla-neti, „da ih ljudi poznaju i zahtevaju”. Shod-no tome, cilj obrazovanja za ljudska prava je-ste „pismenost iz ljudskih prava za sve”. Ili,rečima Nelsona Mandele: „razvoj nove poli-tičke kulture zasnovane na ljudskim pravi-ma”.

Izrada Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-vima bila je podstaknuta najstrašnijom povre-dom ljudskog dostojanstva, posebno isku-stvom holokausta tokom Drugog svetskog ra-ta. Deklaracija je usredsređena na ljudskuličnost. U njenoj preambuli spominje se „slo-boda od straha i nemaštine”. Isti pristup svoj-stven je i pojmu ljudske bezbednosti.

Na Međunarodnoj radionici o ljudskoj bezbed-nosti i obrazovanju za ljudska prava u Gracuu julu 2000. godine rečeno je da ljudska bez-bednost ima za cilj zaštitu ljudskih prava, i tosprečavanjem sukoba i rešavanjem dubokihuzroka nesigurnosti i ranjivosti. Strategijaljudske bezbednosti teži vaspostavljanju glo-balne političke kulture zasnovane na ljudskimpravima. U tom kontekstu, obrazovanje zaljudska prava je strategija koja vodi ljudskoj

bezbednosti, budući da osnažuje ljude darešenje svojih problema iznalaze na osnova-ma zajedničkog globalnog vrednosnog siste-ma i pristupa zasnovanog na pravima i pravu,a ne na moći. Ljudska bezbednost promovišese u celokupnom društvu na decentralizovannačin, počevši od osnovnih potreba ljudi, ka-ko žena tako i muškaraca, odnosno od pitan-ja lične sigurnosti, siromaštva, diskriminacije,socijalne pravde i demokratije. Sloboda od is-korišćavanja i korupcije nastupa onda kadaljudi prestanu da prihvataju kršenje svojihprava. Institucije građanskog društva (poputorganizacije Transparency International)podupiru taj proces emancipacije zasnovanna poznavanju ljudskih prava.

B. LJUDSKA PRAVA I LJUDSKA BEZBEDNOST

O metodama obrazovanja za ljudska pravavinjeta Opšte napomene o metodama obrazo-vanja za ljudska prava.

»Većina pretnji ljudskojbezbednosti otkriva posrednu ilineposrednu dimenziju ljudskihprava.«II MINISTARSKI SASTANAK MREŽE ZA LJUDSKUBEZBEDNOST, U LUCERNU, MAJ 2000.

»Ljudska prava obezbeđujutemelj s kojeg je moguće težitiostvarenju ljudskog razvoja iljudske bezbednosti.«IV MINISTARSKI SASTANAK MREŽE ZALJUDSKU BEZBEDNOST U SANTJAGO DEČILEU, JUL 2002.

UVOD 21

Mnogo toga povezuje ljudska prava i ljud-sku bezbednost. „Bezbednost”, u smislu ličnebezbednosti (npr. zaštita od samovoljnog pri-tvaranja), socijalne sigurnosti (npr. osigura-vanje osnovnih potreba kao što je hrana) imeđunarodne bezbednosti (pravo na život ubezbednom međunarodnom poretku) istovet-na je s postojećim ljudskim pravima. „Politikabezbednosti mora biti znatno više povezanasa strategijama širenja ljudskih prava, demo-kratije i razvoja. Ljudska prava, humanitarnopravo i izbegličko pravo daju normativni okvirod koga polazi pristup ljudska bezbednost.”(Ljudska bezbednost: Bezbednost ljudi u pro-menljivom svetu, Ministarstvo spoljnih poslo-va i međunarodne trgovine, Kanada, 1999).

Kršenja ljudskih prava ukazuju na pretnjeljudskoj bezbednosti, pa se stoga koriste kaopokazatelji u sklopu mehanizama ranog upo-zorenja za sprečavanje sukoba. Ali, ljudskaprava takođe imaju ulogu i u rešavanju suko-ba, preobražaju sukoba i izgradnji mira poslesukoba. Obrazovanje za ljudska prava, putemprenošenja znanja, razvoja veština i obliko-vanja stavova, predstavlja temelj istinske kul-ture sprečavanja sukoba.

Osim što su bitno sredstvo sprečavanja suko-ba, ljudska prava su takođe i ključni pojam

izgradnje vlasti i demokratije. Ona obez-beđuju temelje za rešavanje društvenih i glo-balnih problema putem aktivnog učešća, po-većane transparentnosti i odgovornosti. „Iz-gradnju vlasti” čine dva komplementarna ob-lika izgradnje kapaciteta: „izgradnja države” i„društveni razvoj”. Izgradnja države pruža„demokratsku bezbednost” koja se najboljepokazuje u naporima koji se ulažu za rehabi-litaciju i obnovu posle sukoba. „Društvenirazvoj uključuje široko rasprostranjeno obra-zovanje za ljudska prava kojim se ljudi ohra-bruju da zahtevaju svoja prava i poštuju pra-va drugih.” (Walther Lichem, Ministarstvospoljnih poslova Republike Austrije).

Komisija za ljudsku bezbednost, osnovana2001. godine pod kopredsedništvom SadakoOgate (bivšeg Visokog predstavnika UN za iz-beglice) i Amarty Sena (dobitnika Nobelovenagrade za ekonomiju), u saradnji s Interame-ričkim institutom za ljudska prava i Univerzi-

tetom za mir, održala je radionicu o odnosuljudskih prava i ljudske bezbednosti u SanHozeu, Kostarika, u decembru 2001. godine,na kojoj je nastala „Deklaracija o ljudskimpravima kao bitnom elementu ljudske bezbed-nosti“ (http://www.humansecuritychs.org-/doc/sanjosedec.html). Prema Bertrandu G.Ramcharanu, pomoćniku generalnog sekreta-ra UN i zameniku Visokog predstavnika zaljudska prava, značenje ljudske bezbednostiodređeno je međunarodnim normama ljud-skih prava.

Članom 3 Univerzalne deklaracije o ljudskimpravima i članom 9 Međunarodnog pakta ograđanskim i političkim pravima takođe se šti-ti pravo na slobodu i ličnu bezbednost, kojese uglavnom odnosi na slobodu od straha.Osim toga, članom 22 Univerzalne deklaracijeo ljudskim pravima i članom 9 Međunarod-nog pakta o ekonomskim, socijalnim i kultur-nim pravima priznaje se pravo na socijalnu si-gurnost koje, uz ostala ekonomska i socijalnaprava, odgovara slobodi od nemaštine. I Mile-nijumskim izveštajem generalnog sekretaraUN Kofija Annana iz 2000. godine reč je o od-

»(Ljudska bezbednost) je, usuštini, nastojanje ka izgradnjiglobalnog društva, pri čemu sebezbednost pojedinca nalazi usredištu međunarodnihprioriteta ...; gde postoje visokimeđunarodni standardi ljudskihprava i vladavine prava, utkaniu čvrsto ispletenu mrežu koja štitipojedinca ...«LLOYD AXWORTHY, BIVŠI MINISTARSPOLJNIH POSLOVA KANADE

»U svetu ne može vladati mirako ljudi ne uživaju bezbednostu svom svakodnevnom životu.«IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, UNDP,1994.

UVOD22

nosu između globalizacije i ljudske bezbed-nosti. U njemu se takođe pravi razlika izmeđuslobode od straha i slobode od nemaštine.Razlika vuče korene iz četiri slobode koje jeamerički predsednik Roosevelt 1940. godine,tokom Drugog svetskog rata, proglasio vizi-jom posleratnog poretka. Borba protiv siro-maštva, odnosno borba za ekonomska, soci-jalna i kulturna prava jednako je važna zabezbednost kao i borba za političke i drugeosnovne slobode. One se ne mogu deliti; onesu međusobno zavisne i nedeljive.

Ljudska bezbednost znači mogućnost uživan-ja u plodovima ljudskog razvoja. Prema Iz-veštaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2000. go-dine, ljudska prava i ljudski razvoj imaju istuviziju i isti cilj. Indeks ljudskog razvoja koji sekoristi u UNDP izveštajima o ljudskom razvo-ju sadrži više pokazatelja, kao što su pristupobrazovanju, sigurnost prehrane, zdravstveneusluge, rodna jednakost i učešće u politici,koji neposredno ukazuju na ljudska prava.„Izveštaj o ljudskoj bezbednosti”, koji se sa-stavlja pod vođstvom Andrewa Macka, odno-si se na pretnje ljudskoj bezbednosti. Najzad,pojmovi ljudske bezbednosti, ljudskih prava iljudskog razvoja poklapaju se i uzajamno po-jačavaju.

Ideja ljudskog dostojanstva stara je koliko ičovečanstvo. Ona postoji u različitim oblicimau svim kulturama i religijama. Primera radi,duboko poštovanje ljudskog bića vidljivo je uafričkoj filozofiji „ubuntu” ili u islamskojnormi o zaštiti stranaca. „Zlatno pravilo” dase prema drugima odnosimo onako kako želi-mo da se oni odnose prema nama postoji usvim velikim religijama. Isto važi i za odgo-vornost društva da se brine o siromašnima iza osnovne ideje socijalne pravde.

Međutim, ideja „ljudskih prava” ishod je savre-menog filozofskog mišljenja koje polazi od fi-lozofije racionalizma i prosvetiteljstva, liberali-zma i demokratije, ali i od socijalizma. Iako jesavremeni pojam ljudskih prava uglavnom pro-izišao iz Evrope, valja istaći da su ideje slobodei socijalne pravde, na kojima se zasnivaju ljud-ska prava, deo svih kultura. UN su podvođstvom Eleanor Roosevelt, René Cassina iJosepha Malika razradile Univerzalnu deklara-ciju o ljudskim pravima, ali je na njoj radiloosamdesetoro ljudi sa Severa i Juga kako bi ob-likovalo njene ideje i reči. Pojam ljudskih pravaproširio se po celom svetu pod snažnim utica-jem Istoka i Juga, što se ogleda u pojmovimaekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, pra-vu na samoopredeljenje, pravu na razvoj i slo-bodi od rasne diskriminacije i apartheida.

Dok su tokom istorije građani postajali kori-snici ustavno zajemčenih ljudskih prava za-hvaljujući svojoj borbi za osnovne slobode iekonomska i socijalna prava, stranci su mogliuživati ta prava samo u izuzetnim slučajevi-ma ili na osnovu bilateralnih sporazuma. Nji-ma je bila potrebna zaštita vlastite države ko-ja je predstavljala svoje građane u inostran-stvu.

Humanitarno pravo odigralo je veliku uloguu razvoju pravila zaštite stranaca. Ono je bilousmereno na utvrđivanje osnovnih pravilapostupanja prema neprijateljskim vojnicima icivilima zahvaćenim oružanim sukobom(vinjeta Modul Ljudska prava u oružanomsukobu). Današnjim međunarodno prizna-tim ljudskim pravima prethodili su sporazu-mi o slobodi veroispovesti, kao što je Vest-falski ugovor iz 1648. godine i inicijative zazabranu ropstva, kao što su Deklaracija o tr-govini robljem Bečkog kongresa iz 1815. go-dine, osnivanje Američkog društva protivropstva 1833. godine i Međunarodna konven-

C. ISTORIJA I FILOZOFIJA LJUDSKIH PRAVA»Ja sam ljudsko biće zato što metvoje oči vide takvim ... «AFRIČKA IZREKA, MALI

UVOD 23

cija protiv ropstva iz 1926. godine. Zaštitaprava manjina takođe ima dugu istoriju. Onaje bila centralna tema Versajskog mirovnogugovora 1919. godine i Društva naroda koje jeosnovano iste godine (vinjeta Hronologija uIII delu: Dodatni izvori).

Ipak, pojam opštih ljudskih prava za svaljudska bića države su prihvatile tek posleužasa Drugog svetskog rata, kada je 48država, uprkos tome što su se osam socijali-stičkih zemalja i Južna Afrika uzdržale, posti-glo dogovor o Univerzalnoj deklaraciji o ljud-skim pravima, učinivši je nezaobilaznom ka-rikom sistema UN. Od tada je broj zemaljačlanica UN narastao na 191, ali nijedna državanikada nije stvarno uložila prigovor na Dekla-raciju, koja se danas uveliko smatra međuna-rodnim običajnim pravom.

U tom kontekstu treba spomenuti Kairskudeklaraciju o ljudskim pravima u islamu iz1990. godine, koju su sastavili ministrispoljnih poslova Organizacije islamskekonferencije, ali koja nikada nije službenoprihvaćena. Sva prava određena tom deklara-cijom podležu islamskom šerijatskom pravu.

Pitanjem koje se s vremena na vreme pokrećeo prioritetu određenih prava i univerzali-

zmu nasuprot kulturnog relativizma bavilesu se dve svetske konferencije o ljudskim pra-vima, u Teheranu i Beču. Na konferenciji u Te-heranu održanoj 1968. godine razjašnjeno jeda su sva ljudska prava nedeljiva i međuzavi-sna, a na konferenciji u Beču održanoj 1993.godine konsenzusom je prihvaćeno da„(I)ako se važnost nacionalnih i regionalnihposebnosti, kao i istorijske, kulturne i verskerazlike moraju uzeti u obzir, države imajuobavezu da, bez obzira na njihove političke,ekonomske i kulturne sisteme, promovišu i šti-te sva ljudska prava i osnovne slobode”. (stav5 Bečke deklaracije i Programa delovanja iz1993).

»Držimo da su ove istinesamorazumljive - da su svi ljudistvoreni jednaki; da ih je njihovstvoritelj obdario određenimneotuđivim pravima; da sumeđu njima život, sloboda itežnja ka sreći i da, uobezbeđivanju tih prava, ljudiosnivaju vlade koje dobijajusvoja pravična ovlašćenja naosnovu saglasnosti onih kojimavladaju.«AMERIČKA DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI(1776)

»Prva je sloboda govora iizražavanja - svugde u svetu.Druga je sloboda svakog čovekada poštuje Boga na svoj način -svugde u svetu. Treća je slobodaod nemaštine - što u svetskimokvirima znači ekonomskorazumevanje koje će svakomnarodu obezbediti zdrav i miranživot njegovih pripadnika -svugde u svetu. Četvrta je sloboda od straha ...«PREDSEDNIK ROOSEVELT, ČETIRI SLOBODE(1941)

»Previše međunarodnih akteradanas sprovodi politiku koja sezasniva na strahu, misleći da setako učvršćuje bezbednost. No,prava bezbednost ne može segraditi na takvom temelju. Pravabezbednost mora polaziti oddokazanih načela ljudskihprava.«SERGIO VIERA DE MELO, VISOKIPREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.

UVOD24

Danas pojam ljudskih prava uživa opšte pri-znanje, što se može videti iz Deklaracije pri-hvaćene na Svetskoj konferenciji o ljudskimpravima održanoj u Beču 1993. godine i iz re-zolucija Ujedinjenih nacija donetih 1998. go-dine povodom pedesete godišnjice Univerzal-ne deklaracije o ljudskim pravima. Neke skep-tike koji dovode u pitanje univerzalnost ljud-skih prava treba podsetiti na to da su državepoput Kine, Libana ili Čilea učestvovale u iz-radi nacrta pojma ljudskih prava u drugoj po-lovini četrdesetih godina. U svakom slučaju,od tada je još mnogo država iskazalo svojupodršku Univerzalnoj deklaraciji o ljudskimpravima i ratifikovalo Međunarodni pakt ograđanskim i političkim pravima (ICCPR) iMeđunarodni pakt o ekonomskim, socijalnimi kulturnim pravima (ICESCR), koji polaze odUniverzalne deklaracije. Što se tiče Konvenci-je o ukidanju svih oblika diskriminacije žena(CEDAW), nju je ratifikovalo 177 država, ali smnogim rezervama.

Izvorište pojma ljudskih prava je pojamurođenog dostojanstva svih članova ljudskeporodice koji je potvrđen Univerzalnom dekla-racijom i međunarodnim paktovima iz 1966.godine. Ti dokumenti takođe potvrđuju idealslobodnih ljudskih bića koja uživaju sloboduod straha i nemaštine i koja imaju jednaka i

neotuđiva prava. Shodno tome, ljudska pra-va su opšta i neotuđiva, što znači da se pri-menjuju svugde i ne mogu biti oduzeta ljud-skoj ličnosti čak ni uz njen pristanak. Kaošto je na Svetskoj konferenciji o ljudskimpravima održanoj u Beču 1993. godini izjaviogeneralni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali,„ljudska prava su prava stečena rođenjem”.

Ljudska prava su takođe nedeljiva i međuzavi-sna. Treba razlikovati različite dimenzije ilikategorije ljudskih prava: građanska i poli-tička prava, kao što je pravo na slobodu iz-ražavanja, te ekonomska, socijalna i kultur-na prava, kao što je pravo na socijalnu sigur-nost. Ta prava se „ostvaruju postupno” zbogtoga što podrazumevaju finansijske obavezedržave. U prošlosti su određene države ili gru-pe država, na primer, socijalističke, davaleprednost ekonomskim, socijalnim i kultur-nim pravima vis-á-vis građanskih i političkihprava, dok su Sjedinjene Američke Države idržave članice Saveta Evrope izvesnu pred-nost davale građanskim i političkim pravima.Međutim, barem na Svetskoj konferenciji oljudskim pravima održanoj u Beču 1993. godi-ne, ako ne već i na Svetskoj konferenciji oljudskim pravima održanoj u Teheranu 1968.godine, ta neproduktivna rasprava zaključenaje potvrđivanjem da obe kategorije, odnosno

dimenzije ljudskih prava imaju jednakuvažnost. Već su u Teheranu 1968. godine oneproglašene nedeljivim i međuzavisnim, jer jepuno uživanje ekonomskih, socijalnih i kul-turnih prava skoro nemoguće bez građanskihi političkih prava, i obrnuto.

U osamdesetim godinama 20. veka još jednakategorija ljudskih prava stekla je priznanje:pravo na mir, pravo na razvoj i pravo na zdra-vu okolinu. Ta prava pružaju okvir koji jenužan za puno uživanje svih drugih prava. Paipak, ne postoji uslovljenost u smislu da jejedna kategorija ljudskih prava preduslov zadrugu kategoriju. Tu novu kategoriju najboljeje odrediti kao prava solidarnosti, jer onaviše od drugih traže međunarodnu saradnju iteže izgradnji zajednice.

Dok ljudska prava pripadaju svim licima, bezobzira na to jesu li ili nisu građani nekedržave, prava građana su ona prava koja suzajemčena isključivo građanima određenedržave, na primer, pravo glasa, pravo da sebude biran ili pravo pristupa javnim službamaodređene zemlje.

Ljudska prava takođe treba razlikovati od pra-va manjina, tj. prava određene grupe kojaima posebne etničke, verske ili jezičke osobi-

D. POJAM I PRIRODA LJUDSKIH PRAVA

UVOD 25

ne. Lica koja pripadaju manjini, pojedinačnoili u zajednici sa ostalim pripadnicima te man-jine, imaju pravo da neguju vlastitu kulturu,propovedaju ili praktikuju vlastitu religiju i dakoriste svoj maternji jezik (član 27 Međuna-rodnog pakta o građanskim i političkim pravi-ma). Detaljnija pravila postoje u evropskimregionalnim instrumentima o ljudskim pravi-ma.

Posebna pažnja poklanja se ljudskim pravimastarosedelačkog stanovništva. Od 1982. go-dine Radna grupa UN za starosedelačko sta-novništvo razmatra načine širenja i zaštite nji-hovih ljudskih prava, posebno u pogledu nji-hovog odnosa prema zemlji.

Deklaracija o ljudskim pravi-ma starosedelačkih naroda je

u nacrtu, ali još nije usvojena. Međunarodnaorganizacija rada, prepravivši prethodnu de-klaraciju, usvojila je 1989. godine Konvencijubr. 169 o starosedelačkim i plemenskim naro-dima u nezavisnim državama, dok je 2001.godine uspostavljena institucija Posebnog iz-vestioca o ljudskim pravima i osnovnim slobo-dama starosedelačkih naroda. Sledeći prepo-ruke Svetske konferencije o ljudskim pravimaodržane u Beču 1993. godine, pokrenut je2000. godine Stalni forum za starosedelačkapitanja kao pomoćni instrument Ekonom-skog i socijalnog saveta, koji je prvi sastanakodržao 2002. godine. Afrička komisija za ljud-ska prava i prava naroda takođe je osnovalaradnu grupu za starosedelačke narode.

Danas je pojam ljudskih prava prihvaćen glo-balno i kao takav predstavlja temelj međuna-rodne zajednice država, međunarodnih orga-nizacija i društvenih pokreta, koji se svi sma-traju pripadnicima međunarodne zajednice.Ljudska prava, takođe, mogu biti sredstvodruštvene transformacije na nacionalnom iliregionalnom nivou, što se može videti iz na-stojanja Evropske unije i Saveta Evrope, po-sebno prilikom prijema novih članica.

Međutim, transformacioni učinak ljudskihprava zavisi od toga koliko ljudi poznaju i raz-umeju ljudska prava i da li su ih spremni ko-ristiti kao oruđe za promene.

Tradicionalni pojam ljudskih prava trpi kritikefeministkinja zbog toga što nedovoljnoodražava jednakost žena i muškaraca i rodnuosetljivost. Svetske konferencije o ženama iKonvencija UN o ukidanju svih oblika diskri-minacije žena doprinele su, uz ostalo, rodnoosetljivom pristupu ljudskim pravima žena,što se takođe odražava u Deklaraciji UN o na-silju nad ženama i u nacrtu Protokola o pravi-ma žena uz Afričku povelju o ljudskim pravi-ma i pravima naroda (vinjeta Modul Ljudskaprava žena). Važno je primetiti da instrumen-ti o ljudskim pravima predstavljaju novidruštveni i politički koncept time što pravnopotvrđuju žene kao potpuna i ravnopravnaljudska bića.

Neke države koriste argument da se zbog nji-hovih istorijskih, verskih i kulturnih poseb-nosti ljudska prava na njih ne mogu primeni-ti na isti način kao na druge države. U Dekla-raciji o ljudskim pravima donesenoj na Svet-skoj konferencije održanoj u Beču potvrđenoje postojanje različitih pristupa primeni ljud-skih prava koji proizlaze iz istorijskih, verskih

UVOD26

i kulturnih razlika, ali je istovremeno ponov-ljena obaveza svih država prema primeni ljud-skih prava. Stoga se postojanje kulturnih iliverskih razlika ne sme koristiti kao izgovor zanepotpunu primenu međunarodnih obavezau oblasti ljudskih prava. To znači da kulturnikontekst treba uzeti u obzir. Dijalog civiliza-cija koji se danas vodi u Ujedinjenim nacija-ma upravo ima za svrhu da potvrdi pozitivnevrednosti različitih civilizacija, ali se time nepruža izgovor za neispunjenje obaveza. Jednood najtežih pitanja jeste pitanje položaja ženau nekim kulturama jer može predstavljatiozbiljno kršenje ljudskih prava pa ga trebastavljati na dnevni red svakog dijaloga.

Novija istorija utvrđivanja standarda na glo-balnom nivou započela je Univerzalnom de-klaracijom o ljudskim pravima (UDHR) ko-ju je Generalna skupština UN usvojila 10. de-cembra 1948. godine nakon završetka Drugogsvetskog rata koji je doveo do najvećih povre-da ljudskih prava u istoriji. Sprečavanje ikažnjavanje genocida koji je počinjen nad Je-vrejima u holokaustu bilo je predmet Konven-cije o sprečavanju i kažnjavanju zločina geno-cida, usvojene dan pre Univerzalne deklaraci-je o ljudskim pravima.

Da bi načela sadržana u Univerzalnoj deklara-ciji o ljudskim pravima učinila pravno obave-zujućim, Kancelarija Visokog predstavnika zaljudska prava UN razradila je dva pakta: Pakto građanskim i političkim pravima (ICCPR) iPakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnimpravima (ICESCR). Zbog uticaja hladnog rata,oni su usvojeni tek 1966, a na snagu su stupi-li 1976. godine, pošto ih je ratifikovalo 35država. Prvog januara 2003. godine ICCPR jeimao 149, a ICESCR 146 članica. Najpre jeusvojen Pakt o ekonomskim, socijalnim i kul-turnim pravima, što je bio pokazatelj naklo-nosti zemalja u razvoju i socijalističkih zema-

lja, koje su tada činile većinu u UN, premaekonomskim i socijalnim pravima.

U šezdesetim godinama u prvom planu bila jeborba protiv rasne diskriminacije i aparthei-da, što je rezultiralo dvema konvencijama:protiv rasne diskriminacije i o sprečavanjuzločina apartheida. Potom su usvojene Kon-vencija o ukidanju svih oblika diskriminaciježena; Konvencija protiv mučenja i drugogokrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg po-stupanja ili kažnjavanja, kao i Konvencija opravima deteta. U tim konvencijama pojašnja-vaju se i detaljnije razrađuju odredbe dvajupaktova ili posvećuje se posebna pažnja ljud-skim potrebama posebnih ciljnih grupa. Uslučaju Konvencije o ukidanju svih oblika dis-kriminacije žena iz 1979. godine, „problem re-zervi“, koji predstavlja opšti problemmeđunarodnih ugovora o ljudskim pravima,posebno je dobio na važnosti s obzirom na toda su brojne muslimanske zemlje rezervamapokušale ograničiti osnovna ljudska pravažena.

Prema načelu nediskriminacije, države mora-ju poštovati i obezbediti svakom pojedincu u

E. STANDARDI LJUDSKIH PRAVA NA OPŠTEM NIVOU

UVOD 27

svom području sva ljudska prava bez ikakvediskriminacije u pogledu rase, boje kože, pola,jezika, vere, političkog ili drugog mišljenja, na-cionalnog ili društvenog porekla, imovine,rođenja ili drugog statusa (član 2 Pakta ograđanskim i političkim pravima i Pakta o eko-nomskim, socijalnim i kulturnim pravima). Šta-više, Protokolom br. 12 uz Evropsku konvenci-ju o ljudskim pravima propisuje se opšta zabra-na diskriminacije od strane bilo koje javne vla-sti.

Takođe, postoji i mogućnost odustajanja odsprovođenja ugovorne obaveze u određenimokolnostima i primene tzv. claw-back klau-zule. U slučaju vanrednog stanja koje pretiopstanku nacije, država može da derogirasvoje obaveze ako je vanredno stanje službe-no objavljeno i u obimu koji je strogo određenvanrednim okolnostima. Mere ne smeju pod-staći diskriminaciju (član 4, stav 1 Pakta ograđanskim i političkim pravima), a pri tomtreba poštovati propisani postupak. Naime,posredstvom generalnog sekretara UN, o to-me treba obavestiti ostale države koje su stra-ne ugovornice Pakta. Međutim, neki članovise ne mogu derogirati, na primer, pravo naživot, zabrana mučenja i ropstva, neretroak-tivnost kaznenih dela ili pravo na slobodu mi-sli, savesti i veroispovesti (član 4, stav 2 Pakta

o građanskim i političkim pravima). Ta pravase stoga nazivaju nederogativnim pravima.Odredbe o vanrednom stanju dobile su većuvažnost zbog borbe protiv terorizma. Sličneodredbe postoje i u Evropskoj konvenciji oljudskim pravima (član 15). Komitet UN zagrađanska i politička prava razjasnio je obave-ze država u Opštem komentaru (br. 29, 2001)o „vanrednim stanjima“ (član 4), a Interame-rička komisija za ljudska prava i Glavni komi-tet za ljudska prava pri Savetu Evrope usvojilisu izveštaj i smernice pod nazivom „Terori-zam i ljudska prava“.

Neka prava mogu sadržati „claw back klauzu-lu“ kojom se dopušta njihovo ograničavanjeako je to nužno za nacionalnu bezbednost,javni red, javno zdravlje ili prava i slobodedrugih itd. Takva mogućnost postoji naročitou odnosu na slobodu kretanja; slobodu na-puštanja svake zemlje, uključujući i vlastituzemlju; slobodu misli, savesti i veroispovesti,uključujući izražavanje vere ili uverenja; slo-bodu izražavanja i informisanja, slobodu oku-pljanja i udruživanja. Ograničenja moraju bitiutvrđena zakonom, što znači da ih mora iz-glasati parlament. Tela koja tumače pravne in-strumente dužna su da nadziru svaku zloupo-trebu tih odredbi. U vezi s tim, Evropski sudza ljudska prava i Interamerička komisija i

PREGLED NAJVAŽNIJIHKONVENCIJA O LJUDSKIMPRAVIMA UN

� Univerzalna deklaracija o ljudskim pravi-ma (1948)

� Međunarodni pakt o ekonomskim, socijal-nim i kulturnim pravima (1966)

� Međunarodni pakt o građanskim i poli-tičkim pravima (1966)

� Konvencija o sprečavanju i kažnjavanjuzločina genocida (1948)

� Konvencija protiv mučenja i drugog okrut-nog, nečovečnog i ponižavajućeg postu-panja ili kažnjavanja (1984)

� Međunarodna konvencija o ukidanju svihoblika rasne diskriminacije (1965)

� Konvencija o ukidanju svih oblika diskri-minacije žena (1979)

� Konvencija o pravima deteta (1989)

Sud razmatrali su nekoliko sporova u vezi sprimenom ovlašćenja u slučaju vanrednogstanja, odnosno odredbe o odustajanju.

UVOD28

Države imaju dužnost da poštuju, štite i is-punjavaju ljudska prava. U mnogim slučaje-vima primena znači da država i njeni organimoraju poštovati prihvaćena prava, na primer,pravo na privatnost ili slobodu izražavanja. Tonaročito važi za građanska i politička prava,dok za ekonomska, socijalna i kulturna pravavaži pozitivno delovanje države kako bi taprava bila ispunjena, na primer, garantovanjeili obezbeđenje određenih usluga, kao što suobrazovanje i zdravstvena zaštita, kao i ob-zbeđenje određenih minimalnih standarda. Utom kontekstu uzimaju se u obzir mogućnostipojedine države. Na primer, u članu 13 Paktao ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi-ma potvrđuje se pravo svakoga na obrazo-vanje. Međutim, precizira se da samo osnov-no školsko obrazovanje mora biti dostupnobez plaćanja. Što se tiče srednjeg i visokogobrazovanja, ono se mora učiniti raspo-loživim i dostupnim svima, a uvođenje bes-platnog obrazovanja očekuje se samo progre-sivno. Pojam postupnog ispunjenja u skladu smogućnostima primenjuje se na više ekonom-skih, socijalnih i kulturnih prava.

Dužnost zaštite zahteva od države da sprečinasilje i druge oblike kršenja ljudskih pravameđu ljudima na svojoj teritoriji. Shodno to-me, ljudska prava imaju i horizontalnu di-

menziju, koja u vreme globalizacije sve višedobija na važnosti, recimo, postavljanjem pi-tanja o društvenoj odgovornosti transnacio-nalnih korporacija.

Još jedan pravac razvoja odnosi se na sve većenaglašavanje prevencije kršenja ljudskihprava korišćenjem strukturalnih mera, naprimer, nacionalnih ustanova ili uključivan-jem dimenzije ljudskih prava u operacijeočuvanja mira. Prevencija je takođe prioritetu pristupu ljudskim pravima s polazištaljudske bezbednosti. vinjeta Ljudska prava iljudska bezbednost.Ljudska prava najpre treba sprovoditi na naci-onalnom nivou. Tu postoje mnoge prepreke,kao što su nedostaci „dobrog upravljanja“, naprimer, korumpirana i neefikasna uprava ilisudstvo. Kako bi se obezbedilo da država is-punjava svoje obaveze, za većinu međunarod-nih konvencija o ljudskim pravima uspostav-ljen je međunarodni nadzor nad delovanjemdržave. Nadzor može imati različite oblike.Mnoge međunarodne konvencije imaju svojsistem izveštavanja. Države moraju izvešta-vati o svom radu u oblasti zaštite ljudskih pra-va u pravilnim razmacima. Izveštaje običnopregleda komitet stručnjaka koji daje prepo-ruke o tome kako poboljšati sprovođenje. Ko-mitet, takođe, može da daje „opšte komenta-

re“ o pravilnom tumačenju konvencije. U ne-kim slučajevima, kao što je to slučaj s Paktomo građanskim i političkim pravima, postoji do-datni protokol koji ovlašćuje, u ovom slučaju,Komitet za ljudska prava da prima predstavkepojedinaca po pitanju navodnih povreda nji-hovih ljudskih prava. Međutim, to je mogućejedino pojedincima koji žive u državama kojesu ratifikovale dodatni protokol. Neke kon-vencije sadrže, takođe, odredbe o tužbamameđu državama, ali se te mogućnosti retkokoriste. Sudski postupak postoji samo uslučaju Evropske i Interameričke konvencije oljudskim pravima koje Evropskom i Interame-ričkom sudu za ljudska prava omogućuju do-nošenje za države obavezujućih odluka. Ta-kođe, osnovaće se Afrički sud za ljudska pra-va i prava naroda pošto njegov statut stupi nasnagu.

Osim postupaka sadržanih u instrumentimaljudskih prava, kao što su konvencije o ljud-skim pravima, postoje i takozvani postupcizasnovani na Povelji, koji su razvijeni premaPovelji Ujedinjenih nacija radi zaustavljanjakršenja ljudskih prava širom sveta. Jedan odnjih polazi od Rezolucije br. 1235, koju jeEkonomski i socijalni savet UN (ECOSOC) do-neo 1967. godine. Ovom rezolucijom je do-pušteno Komisiji za ljudska prava da se ona u

F. PRIMENA OPŠTIH INSTRUMENATA O LJUDSKIM PRAVIMA

UVOD 29

javnom postupku bavi teškim i sistematskimkršenjima ljudskih prava širom sveta. Drugipoverljivi postupak 1503 zasnovan je na Re-zoluciji br. 1503 Ekonomskog i socijalnog sa-veta UN iz 1970. godine, a omogućuje slanjepredstavki Kancelariji Visokog predstavnikaza ljudska prava UN u Ženevi. Predstavkepregleda grupa stručnjaka Potkomisije UN zaširenje i zaštitu ljudskih prava. Taj postupakse uglavnom primenjuje kod grubih kršenjaljudskih prava. Time je omogućeno da o situ-aciji u nekoj zemlji raspravlja i Komisija zaljudska prava.

Na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, poseb-ni postupci u radu Komisije za ljudska pra-va i njene Potkomisije, a to su delatnosti po-sebnih izvestilaca i predstavnika Komisije zaljudska prava ili generalnog sekretara UN uoblasti ljudskih prava, postaju sve važniji. Po-stoje „izvestioci po zemljama“ i „tematski izve-stioci“, poput posebnog izvestioca za Bosnu iHercegovinu i Saveznu Republiku Jugoslavi-ju, za Avganistan, Sudan ili Haiti, kao i poseb-ni izvestioci o mučenju ili o nasilju nad žena-ma. Ukupno postoji četrdesetak takvih poseb-nih institucija koje prikupljaju podatke premadomenu svoje delatnosti, koje mogu pokriva-ti određenu zemlju ili celi svet. One svedoče opovećanoj aktivnosti Ujedinjenih nacija i

obezbeđuju mehanizam praćenja i nadzora uonim slučajevima u kojima mere sprovođenjanisu predviđene ili nisu efikasne, kao što jeslučaj s mnogim ekonomskim i socijalnimpravima, na primer, ljudskim pravom na obra-zovanje, prehranu, stanovanje, zdravlje, iliproblemima koje izaziva politika struktural-nog prilagođavanja i spoljni dug. Zatim, po-stoje „nezavisni stručnjaci“, na primer, za pra-vo na razvoj i „radne grupe“, poput onih kojese bave pitanjem prisilnih i nedobrovoljnihnestanaka.

Zatim, Visoki predstavnik za ljudska pravaUN sve češće uspostavlja misije kancelarijeVisokog predstavnika u zemljama s proble-matičnim stanjem ljudskih prava. Takve misi-je osnovane su u zemljama poput Avganista-na, Bosne i Hercegovine, Kambodže, Kolum-bije, Gvatemale, Haitija, Kosova, Crne Gore,Srbije, Sijera Leone itd. One prikupljaju po-datke i promovišu standarde ljudskih prava,na primer, pružaju savete u procesu izmenazakonodavstva ili učestvuju u radu međuna-rodne zajednice.

Delatnosti tih posebnih ustanova imaju izaštitnu i prosvetiteljsku ulogu. One razvijajusvest o ljudskim pravima i promovišu njihovouključivanje u sve delatnosti kako bi usvojena

rešenja bila čvrsto zasnovana i na ljudskimpravima. Međutim, širenje ljudskih pravapredstavlja znatno veći zadatak, koji ne moguizvršiti same međunarodne ustanove i tela.Širenje ljudskih prava, pre svega, značiosvešćivanje i informisanje ljudi o njihovimpravima i poučavanje ljudi načinu na koji mo-gu najbolje koristiti svoja ljudska prava. U tusvrhu moguće je uključiti različite učesnike,kao što su fakulteti, obrazovni sektor uopšte,ali i nevladine organizacije.

Na nacionalnom nivou Ujedinjene nacijepreporučuju uspostavljanje „nacionalnihustanova“ za širenje i zaštitu ljudskih prava,kao što su narodni pravobranilac (ombud-sman) ili nacionalne komisije za ljudska pra-va. U tu svrhu Generalna skupština UN usvo-jila je niz načela o ovlašćenjima i odgovorno-stima kojima se garantuje nezavisnost i plura-lizam (Nacionalne institucije za širenje i zašti-tu ljudskih prava, UN GA-Res. 48/134 od 20.decembra 1993).

UVOD30

Uloga nevladinih organizacija kao ključnihaktera građanskog društva u zaštiti i promovi-sanju ljudskih prava, od presudne je važnosti.Nevladine organizacije (NVO) zasnivaju sena slobodi udruživanja koja je zaštićena čla-nom 22 Međunarodnog pakta o građanskim ipolitičkim pravima. One su ključni akterigrađanskog društva u zaštiti i promovisanjuljudskih prava. U Ujedinjenim nacijama onepredstavljaju u izvesnom smislu „savest sve-ta“. Nevladine organizacije često se bave od-ređenim specifičnim oblastima zaštite prava,kao što su sloboda izražavanja i sloboda me-dija (na primer, organizacija Član 19), ilisprečavanje mučenja i nečovečnog ili po-nižavajućeg postupanja (na primer, Udružen-je za sprečavanje mučenja, APT). Nevladineorganizacije, poput Amnesty International,koriste posebne postupke, kao što su „pozivina hitnu akciju“, kako bi vršile pritisak na vla-de. Strategija „mobilizacije srama“, koja seuglavnom ostvaruje uz pomoć nezavisnihmedija, može biti veoma efikasna. Nevladineorganizacije, poput Međunarodne helsinškefederacije (IHF), Međunarodne krizne gru-pe (ICG) ili Human Rights Watch, vrše uti-caj na vlade i međunarodnu zajednicu putemizveštaja visokog kvaliteta koji se zasnivajuna utvrđivanju činjenica i nadzoru. Još jedanefikasan pristup NVO je izrada „izveštaja u

senci“ međunarodnim nadzornim telima pa-ralelno sa službenim izveštajima država.

Prema rezoluciji Generalne skupštine iz 1998.godine, pod nazivom Deklaracija branilacaljudskih prava, pojedincima i NVO koje radeza ljudska prava treba obezbediti nužnu slo-bodu za takav rad i zaštititi ih od progona bi-lo koje vrste. U nekim državama organizacije,poput Amnesty Internationala ili Helsinškogodbora, zbog svog rada izložene su kritici, a unekim slučajevima čak i progonu. Brojni suslučajevi širom sveta da su aktivisti za ljudskaprava zatvarani zbog svog legitimnog rada.Država ima dužnost da zaštiti te aktiviste nesamo od svojih službi, kao što je policija, veći od nasilnih grupa, kao što su odredi smrtikoji pokušavaju da uzmu zakon u svoje ruke.

Kako bi podržao primenu pomenute deklaraci-je, generalni sekretar UN odredio je Posebnogpredstavnika za branioce ljudskih prava.

Nevladine organizacije, takođe, imaju velikuulogu u obrazovanju i učenju za ljudska pra-va, budući da pišu nastavne programe, spro-vode programe obuke i sastavljaju nastavnematerijale, često u saradnji sa UN, UNESCO,Savetom Evrope i drugim međuvladinim insti-tucijama. Na globalnom nivou, Decenija naro-

da za obrazovanje za ljudska prava, koja jepodstakla proglašenje Decenije obrazovanjaza ljudska prava UN, dospela je i do Juga, gdeje podstakla osnivanje regionalnih institucijaza učenje za ljudska prava, na primer, u Indi-ji, Argentini i Maliju. U oblasti obuke protivrasizma i diskriminacionog ponašanja širomsveta deluje Liga protiv klevete (ADL).

Mreže nevladinih organizacija zauzele su na-ročito važnu ulogu u borbi za jednakost izaštitu žena. Razvojni fond za žene UN(UNIFEM), Komitet za odbranu prava ženaLatinske Amerike i Kariba (CLADEM) iliEvropska mreža žena za razvoj (WIDE) po-stavile su obrazovanje za ljudska prava međusvoje prioritete, radi osnaživanja žena za pre-vladavanje prepreka punoj jednakosti i nedi-skriminaciji. Nevladine organizacije u Africiredovno se sastaju pre zasedanja Afričke ko-misije za ljudska prava i prava naroda,učestvuju na njenim sednicama i zajedničkiorganizuju obuke. Austrijska NVO - Evropskicentar za obuku i istraživanje o ljudskim pra-vima i demokratiji (ETC), sarađuje s brojnimcentrima za ljudska prava u jugoistočnoj Evro-pi na lokalnim i regionalnim programimaobrazovanja i obuke za ljudska prava, a takođeorganizuje i međunarodnu letnju akademiju oljudskim pravima i ljudskoj bezbednosti.

G. LJUDSKA PRAVA I GRAĐANSKO DRUŠTVO

UVOD 31

Uz opšte instrumente zaštite ljudskih pravarazvili su se i regionalni sistemi ljudskih pra-va koji obično obezbeđuju više standarde pra-va i njihove primene.

Prednost regionalnih sistema je u tome štoomogućuju efikasnije razmatranje predstav-ki i tužbi. Regionalni sudovi donose obave-zujuće odluke i mogu naložiti naknadu štete,a komisije za ljudska prava izdaju preporukekoje države uglavnom shvataju ozbiljno. Za-hvaljujući njihovom delovanju, nastaju „vo-deći slučajevi“ za tumačenje i pojašnjavanjeodredaba instrumenata za ljudska prava, atakođe dolazi i do promena nacionalnih za-kona radi usklađivanja s međunarodnimobavezama ljudskih prava. Osim toga, regi-onalni sistemi uglavnom su osetljiviji nakulturna i verska pitanja, ako za to postojevaljani razlozi.

I. EVROPA

Evropski sistem ljudskih prava ima tri sloja:sistem Saveta Evrope (trenutno 45 zemaljačlanica), sistem Organizacije za evropskubezbednost i saradnju (55 zemalja članica) isistem Evropske unije (trenutno 25 zemaljačlanica).

Evropski sistem ljudskih prava najrazvijenijije regionalni sistem. Nastao je kao reakcija namasovna kršenja ljudskih prava tokom Dru-gog svetskog rata. Ljudska prava, vladavinaprava i pluralistička demokratija su kamenitemeljci evropskog pravnog poretka.

EVROPSKI INSTRUMENTI LJUDSKIH PRAVA

� Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnov-nih sloboda (1950) i 13 dodatnih protokola

� Evropska socijalna povelja (1961), dopun-jena 1991. i 1996. i dodatni protokoli iz1988. i 1995.

� Evropska konvencija za sprečavanjemučenja i nečovečnog ili ponižavajućegpostupanja ili kažnjavanja (1987)

� Helsinški završni akt (1975) i potonji pro-ces Konferencije za evropsku bezbednost isaradnju /Organizacije za evropsku bez-bednost i saradnju, uključujući i Pariskupovelju za Novu Evropu (1990)

� Evropska povelja o regionalnim jezicima ijezicima manjina (1992)

� Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnihmanjina (1994)

� Povelja osnovnih prava Evropske unije(2000)

1. SISTEM LJUDSKIH PRAVA SAVETAEVROPE

a. PregledGlavni instrument je Evropska konvencija oljudskim pravima iz 1950. godine i njenih 13dodatnih protokola. Od posebne važnosti suProtokol br. 6, Protokol br. 13 o ukidanjusmrtne kazne, po čemu se evropski pristupljudskim pravima razlikuje od pristupa Sje-dinjenih Američkih Država i Protokol br. 11kojim se zamenjuje Evropska komisija zaljudska prava i Evropski sud za ljudska pravajedinstvenim Evropskim sudom za ljudskaprava. Evropska konvencija uglavnom sadržigrađanska i politička prava.

Evropska socijalna povelja iz 1961. godinenastala je sa idejom da se sistem zaštite dopu-ni ekonomskim i socijalnim pravima, ali onadosada nije stekla jednaku važnost kaoEvropska konvencija. Od početka pati od sla-bog i neefikasnog sistema sprovođenja. Paipak, zbog sve većeg značaja koji se daje eko-nomskim i socijalnim pravima na globalnomnivou od kasnih osamdesetih, veći značaj setakođe pridaje i Evropskoj socijalnoj povelji,koja je dva puta izmenjena, 1988. i 1995. go-dine, pa sada uključuje sistem kolektivnihtužbi prema dodatnom protokolu.

H. REGIONALNI SISTEMI ZAŠTITE I ŠIRENJA LJUDSKIH PRAVA

UVOD32

Glavna inovacija je Evropska konvencija zasprečavanje mučenja i nečovečnog ili po-nižavajućeg postupanja ili kažnjavanja iz1987. godine, kojom je uspostavljen Evropskikomitet za sprečavanje mučenja i nečovečnogili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.Komitet šalje delegacije u sve države ugovor-nice Konvencije radi redovnih ili posebnihpregleda svih mesta lišavanja slobode. Shodnotome, logika sistema je u preventivnom delo-vanju, nasuprot ex post zaštite koju i daljeobezbeđuje Evropska konvencija o ljudskimpravima i njen Sud. U decembru 2002. godineGeneralna skupština UN usvojila je dodatniprotokol uz Konvenciju UN protiv mučenja,kojim se predviđa sličan mehanizam i na glo-balnom nivou.

Evropska okvirna konvencija o zaštiti naci-onalnih manjina (1995) izrađena je nakonsastanka na vrhu Saveta Evrope održanog uBeču 1993. godine kao odgovor na sve većeprobleme u oblasti prava manjina u Evropi. Tiproblemi pojavili su se kao posledica raspadaSovjetskog Saveza i Socijalističke FederativneRepublike Jugoslavije i uopšte procesa samo-opredeljenja u Evropi tokom devedesetih go-dina 20. veka.

Prema Konvenciji, države moraju štititi indivi-dualna prava lica koja pripadaju nacionalnimmanjinama, ali i obezbediti uslove koji ćemanjinama omogućiti održanje i razvoj nji-hove kulture i identiteta. Međutim, mehani-zam izvršavanja ograničen je na sistem iz-veštavanja i Savetodavni komitet stručnjakazaduženih za pregled tih izveštaja.

Godine 1999. Savet Evrope uspostavio je Ko-mesara za ljudska prava koji izveštaje o svo-jim delatnostima podnosi jednom godišnje.Potom, postoji i poverljiv sistem nadzoranad delovanjem zemalja članica u različitimoblastima ljudskih prava, o kome odluku do-nosi Komitet ministara na osnovu izveštajakoji priprema Sekretarijat.

Savet Evrope:� Evropski sud za ljudska prava (jedinstveni

sud od 1998) � Evropski komitet za socijalna prava (iz-

menjen 1999)� Evropski komitet za sprečavanje mučenja

(CPT, 1989)� Savetodavni komitet Okvirne konvencije o

zaštiti nacionalnih manjina (1998)� Evropska komisija za rasizam i netoleran-

ciju (ECRI, 1993)� Evropski komesar za ljudska prava (1999)� Komitet ministara Saveta Evrope

OSCE:� Kancelarija za demokratske institucije i

ljudska prava (ODIHR, 1990)� Visoki predstavnik za nacionalne manjine

(OSCE, 1992)� Predstavnik za slobodu medija (OSCE,

1997)

Evropska unija:� Evropski sud pravde� Evropski centar za praćenje rasizma i kse-

nofobije (EUMC, 1998)� Povelja o osnovnim pravima u EU (2000)

EVROPSKE INSTITUCIJE ITELA ZA LJUDSKA PRAVA

UVOD 33

b. Evropski sud za ljudska pravaGlavni instrument zaštite ljudskih prava uEvropi je Evropski sud za ljudska prava u Stra-zburu, čiju obavezujuću jurisdikciju danaspriznaju sve države članice Saveta Evrope.Broj sudija jednak je broju država članica Sa-veta Evrope. U svakom sporu uključen je ta-kozvani nacionalni sudija kako bi se olakšalorazumevanje nacionalnog zakonodavstva.Imenovane sudije, međutim, obavljaju svojudužnost isključivo u svoje lično ime.

Da bi neka tužba bila prihvaćena, moraju seispuniti četiri glavna uslova:

a. prekršeno pravo zaštićeno je Evropskomkonvencijom o ljudskim pravima ili njenimdodatnim protokolima;

b. tužilac/i je žrtva kršenja prava;c. iscrpeni su svi efikasni domaći pravni leko-

vi;d. tužba je podneta pre isteka roka od šest

meseci po ispunjenju uslova pod tačkom c.

Ako se predmet primi na razmatranje, veće sa-stavljeno od sedam sudija odlučuje o suštinistvari. Njihova presuda je konačna, osim akose predmet smatra izuzetno važnim, ili akopredstavlja novu vrstu spora koja nema prese-dana, u kom slučaju predmet rešava velikoveće sastavljeno od 17 sudija.

Presude su obavezujuće i mogu uključivatinaknadu štete. Komitet ministara vrši nadzornad sprovođenjem presuda Suda. Glavni pro-blem sistema trenutno je veliki broj podnese-nih tužbi, koji je od 1998. godine, kad je bilooko 1.000 predmeta, narastao na preko29.000 u 2002. godini, što dovodi do preopte-rećenja sistema.

2. SISTEM LJUDSKIH PRAVAORGANIZACIJE ZAEVROPSKU BEZBEDNOST ISARADNJU (OSCE)

Organizacija za evropsku bezbednost i sarad-nju, koja je do 1994. godine bila poznata podnazivom Konferencija za evropsku bezbed-nost i saradnju, veoma je specifična organiza-cija. Ona nema ni pravnu povelju ni međuna-rodnopravni subjektivitet, a njene deklaracijei preporuke samo su političke prirode i nisupravno obavezujuće za države. Uprkos tome,često veoma detaljni popisi obaveza usvojenina različitim konferencijama ili sastancimastručnjaka, koje nadzire Komitet predstavni-ka država članica, kao i redovno organizova-ne follow-up konferencije, predstavljaju pri-lično uspešan mehanizam nadzora. „Hel-sinški proces“ je imao važnu ulogu u uspo-stavljanju saradnje između Istoka i Zapada to-kom hladnog rata i obezbedio osnove za sa-radnju u proširenoj Evropi 55 država.

Pod nazivom „ljudska dimenzija“ OSCE spro-vodi brojne aktivnosti u oblasti ljudskih pra-va, naročito prava manjina. One imaju pre-sudnu ulogu u različitim misijama na terenu,kao što su misije u Bosni i Hercegovini ili Sr-biji i Crnoj Gori i na Kosovu. U tu svrhu misi-

UVOD34

je OSCE uključuju i odeljenje za ljudska pra-va, a zvaničnici za ljudska prava raspoređujuse širom zemlje kako bi nadgledali i izveštava-li o stanju ljudskih prava, ali i promovisaliljudska prava i pomagali u određenim slučaje-vima zaštite. U zemljama u kojima ima svojumisiju, OSCE podržava i nacionalne ustanoveza ljudska prava, kao što je narodni pravobra-nilac (ombudsman) u Bosni i Hercegovini ilina Kosovu.

Razvijeni su i posebni mehanizmi poput Vi-sokog predstavnika za manjine, sa sedištemu Hagu, i Predstavnika za slobodu medija,sa sedištem u Beču (vinjeta Modul Sloboda iz-ražavanja). Visoki predstavnik za nacionalnemanjine je instrument za sprečavanje sukobasa ovlašćenjem rešavanja etničkih napetosti unajranijoj mogućoj fazi. OSCE je imao važnuulogu u nadziranju demokratskih izbora ubrojnim evropskim državama koje su prolazi-le proces preobražaja u pluralističku demo-kratiju. Proces demokratizacije i širenja ljud-skih prava pomaže Kancelarija za demokrat-ske ustanove i ljudska prava (ODIHR), sa se-dištem u Varšavi. Takođe, OSCE ima važnuulogu u rešavanju sukoba i postkonfliktnoj re-konstrukciji u Evropi.

3. POLITIKA LJUDSKIHPRAVA I EVROPSKA UNIJA

Evropska ekonomska zajednica koja je uspo-stavljena 1957. godine nije se bavila političkimpitanjima kao što su ljudska prava. Međutim,od osamdesetih godina 20. veka s političkomintegracijom Evrope u pravcu Evropske unije,ljudska prava i demokratija postaju ključnipojmovi jedinstvenog evropskog pravnog po-retka. Glavnu ulogu u toj promeni ima Evrop-ski sud pravde koji je ojačao svoju nad-ležnost nad ljudskim pravima izvodeći je iz„zajedničkih ustavnih tradicija država člani-ca“ i međunarodnih ugovora čije su državečlanice strane ugovornice, poput Evropskekonvencije o ljudskim pravima. Neka ljudskaprava utvrđena su kao opšta načela evropskogprava, na primer, pravo svojine, slobodaudruživanja, sloboda veroispovesti, ili paknačelo jednakosti, koje ima posebnu važnostu pravu Evropske zajednice.

Od osamdesetih godina Evropska zajednica,takođe, razvija politiku ljudskih prava i u svo-jim odnosima prema trećim zemljama, što seodražava i u tzv. Kriterijumima iz Kopenha-gena za otvaranje prema državama iz istočneEvrope. U Ugovoru o Evropskoj uniji u čl. 6 i7 izričito se spominje Evropska konvencija iz

1950, iako Evropska unija zasad nije pristupi-la Evropskoj konvenciji.

Godine 2000. sazvan je skup za izradu Po-velje osnovnih prava Evropske unije, usvo-jene na sastanku na vrhu u Nici 2000. godi-ne. Ta povelja je trenutno najsavremeniji do-kument o ljudskim pravima u Evropi. PoputUniverzalne deklaracije o ljudskim pravima,ona uključuje građanska i politička, kao i eko-nomska, socijalna i kulturna prava, ali kao niUniverzalna deklaracija, ni ona nema statuspravno obavezujućeg dokumenta. Ipak, s ob-zirom na to da obuhvata brojne obaveze uoblasti ljudskih prava koje su ionako deomeđunarodnih ugovora čije su države članiceEvropske unije strane ugovornice, Povelju jemoguće razumeti kao dokument kojim se tu-mače i pojašnjavaju ti obavezujući sporazu-mi. Od 1995. godine EU uključuje odredbe oljudskim pravima u svoje bilateralne ugovo-re, kao što su „sporazumi o stabilizaciji i pri-druživanju“, Sporazum iz Kotonua ili Euro-med sporazum. Očekuje se da će budućievropski ustav doneti Povelji osnovnih pravaEvropske unije obavezujući status kao svomdelu.

Evropska unija razvila je politiku ljudskih pra-va ne samo za svoje unutrašnje odnose nego i

UVOD 35

za svoje odnose s drugim zemljama u kojimaje ta politika deo zajedničke spoljne i bezbed-nosne politike Unije. Godišnji izveštaj o ljud-skim pravima koji objavljuje Savet Evropskeunije odražava opštu važnost politike ljudskihprava za Evropsku uniju. Savet daje javne iz-jave, ali je aktivan i iza pozornice, u „diplo-matiji ljudskih prava“ usmerenoj na pojedi-načne slučajeve, a zajedno sa Evropskom ko-misijom vodi „dijalog o ljudskim pravima“ snekoliko zemalja, poput Kine i Irana. Evrop-ski parlament drži ljudska prava visoko nadnevnom redu Evropske unije i izdaje go-dišnje izveštaje o ljudskim pravima. Zahvalju-jući inicijativi Evropskog parlamenta, nevladi-ne organizacije mogu dobiti finansijsku po-dršku za projekte u oblasti ljudskih prava i de-mokratije od Evropske inicijative za demo-kratiju i ljudska prava, kojom rukovodiEvropska pomoć u ime Evropske komisije ko-ja određuje političku strategiju. Posebnapažnja posvećuje se borbi protiv smrtne ka-zne i mučenja i kampanji za Međunarodnikrivični sud.

Evropski centar za praćenje rasizma i kse-nofobije (EUMC), koji je Unija otvorila uBeču 1998. godine radi rešavanja rastućegproblema rasizma i ksenofobije u Evropi,nadzire situaciju u Evropi i promoviše delo-

vanje protiv rasizma i ksenofobije. Iste godi-ne je u Ugovor o Evropskoj zajednici uvedenčlan 13 kojim se Zajednici daju ovlašćenja usuzbijanju diskriminacije na osnovu rasnogili etničkog porekla, vere ili uverenja, starosti,sposobnosti ili seksualne orijentacije. Godine2000. Evropski savet usvojio je Direktivu2000/43/EC o primeni načela jednakog po-stupanja bez obzira na rasno ili etničko pore-klo, naročito u oblasti zapošljavanja, pristupaobrazovanju i obuci, socijalnim povlasticamaitd, što važi i za javni i za privatni sektor uEU.

U skladu s tim, Evropska unija je posebnousmerena na pitanje jednakosti. Prema članu141 Ugovora o Evropskoj zajednici, državečlanice obavezne su da primenjuju načelo„jednake naknade za rad muškaraca i žena“ ida usvoje mere koje će obezbediti primenunačela jednakih mogućnosti. To je takođe sa-držano u propisima koje je usvojio Evropskisavet, a koji su posebno važni u oblasti radnihodnosa.

II. SEVERNA I JUŽNAAMERIKA

Interamerički sistem ljudskih prava nastao jezahvaljujući Američkoj deklaraciji o pravi-ma i dužnostima čoveka, usvojenoj 1948. go-dine, zajedno s Poveljom Organizacije ame-ričkih država (OAS). Interamerička komisijaza ljudska prava, koju je osnovala Organiza-cija američkih država 1959. godine, a čini jesedam članova, najvažnije je telo tog sistema.Godine 1978. stupila je na snagu Američkakonvencija o ljudskim pravima, usvojena1969. godine. Naknadno su usvojena i dva do-datna protokola, jedan o ekonomskim, soci-jalnim i kulturnim pravima i drugi o ukidanjusmrtne kazne. Sjedinjene Američke Državenisu članica Konvencije, iako se sedište Komi-sije nalazi u Vašingtonu. Konvencija je takođeutemeljila Interamerički sud za ljudska prava,osnovan 1979. godine, sa sedištem u Kostari-ci, gde se takođe nalazi Interamerički institutza ljudska prava.

Među brojnim pravnim instrumentima po-svećenim pravima žena naročitu pažnju za-služuje Interamerička konvencija zasprečavanje, kažnjavanje i iskorenjivanjenasilja nad ženama (Konvencija Belem doPara), koja je stupila na snagu 1995. godine i

UVOD36

već ju je potpisala 31 država od 34 države čla-nice Organizacije američkih država. Konven-cija obavezuje države članice na podnošenjeredovnih nacionalnih izveštaja Interame-ričkoj komisiji za žene, koja je osnovana još1928. godine. Osim toga, od 1994. godine po-stoji i Posebni izvestilac za prava žena.

INTERAMERIČKI SISTEMLJUDSKIH PRAVA

� Američka deklaracija o pravima i dužno-stima čoveka (1948)

� Interamerička komisija za ljudska prava(1959)

� Američka konvencija o ljudskim pravima(1969/1978)

� Dodatni protokol o ekonomskim, socijal-nim i kulturnim pravima (1988)

� Dodatni protokol o ukidanju smrtne ka-zne (1990)

� Interamerički sud za ljudska prava(1979/1984)

� Interamerička komisija za žene (1928)� Američka konvencija za sprečavanje,

kažnjavanje i iskorenjivanje nasilja nadženama (1994)

Pojedinci, grupe i nevladine organizacije mo-gu podnositi predstavke, tzv. peticije Interame-ričkoj komisiji za ljudska prava. Osim toga,Komisija ima ovlašćenje da traži informacije omerama koje se preduzimaju za zaštitu ljud-skih prava. Interameričkom sudu ne može seobratiti neposredno, nego jedino preko Komi-sije, koja odlučuje o slučajevima za Sud. Za-hvaljujući tome, Sud ranije nije dobijao puno

predmeta, no čini se da se situacija menja. Po-tom, Sud može da daje savetodavna mišljenja,na primer, u vezi s tumačenjem Konvencije.Kao i Komisija, Sud ima sedam članova i delu-je povremeno.

Isto tako, Komisija može preduzimati istragena terenu i izdavati posebne izveštaje o od-ređenim pitanjima. Mnoge nevladine organi-zacije pomažu žrtvama kršenja ljudskih pra-va, u iznošenju slučajeva pred Interameričkukomisiju i Sud za ljudska prava.

III. AFRIKA

Afrički sistem ljudskih prava nastao je 1981.godine kada je tadašnja Organizacija afričkogjedinstva usvojila Afričku povelju o ljudskimpravima i pravima naroda, koja je stupila nasnagu 1986. godine. Prema Povelji, osnovanaje Afrička komisija za ljudska prava i pravanaroda, koja ima 11 članova, a sedište joj je uBandžulu, Gambija. Danas su sve 53 državečlanice Afričke unije (AU), koja je 2001. godi-ne zamenila Organizaciju afričkog jedinstva,ratifikovale Afričku povelju, koja sledi pristupUniverzalne deklaracije o ljudskim pravimaujedinjujući sve kategorije ljudskih prava u

UVOD 37

jednom dokumentu. U njenoj preambuli na-vode se „vrednosti afričke civilizacije”, kojenadahnjuju afrički pristup ljudskim pravima ipravima naroda. Osim prava pojedinaca, njo-me se potvrđuju i prava naroda. Potom, u Po-velji su nabrajane i dužnosti, na primer, pre-ma porodici i društvu, koje, međutim, nalazemalo odjeka u praksi.

AFRIČKI SISTEM LJUDSKIHPRAVA

� Afrička povelja o ljudskim pravima i pravi-ma naroda (1981)

� Afrička komisija za ljudska prava i pravanaroda (1987)

� Protokol o osnivanju Afričkog suda zaljudska prava i prava naroda (1997, još ni-je na snazi)

� Protokol o pravima žena (Afrička unija gajoš nije usvojila)

� Afrička povelja o pravima i dobrobiti dete-ta (1990)

Komisija ima velika ovlašćenja u oblastiširenja ljudskih prava. Ona može prihvatitipredstavke od država (što se dosad nije dogo-dilo), pojedinaca i grupa. Kriterijumi prihva-tanja su široki i dopuštaju da se nevladine or-ganizacije ili pojedinci obrate Komisiji u imežrtava. Nažalost, Komisija ne može donositipravno obavezujuće odluke, što je bio jedanod razloga za usvajanje Protokola o uspostav-ljanju Afričkog suda za ljudska prava i pra-va naroda, koji će stupiti na snagu nakog pri-jema 15 ratifikacija. U njemu će delovati 11sudija. Međutim, pojedinci će moći da se ne-posredno obraćaju Sudu samo ako dotičnadržava to odobri posebnom izjavom. Inače,Sud će moći da prihvata tužbe samo putemKomisije, kao i u interameričkom sistemu.

Komisija bi trebalo da redovnim pregledomdržavnih izveštaja prati stanje ljudskih pravau pojedinim državama. Međutim, izveštaji sučesto neredovni i nezadovoljavajući. Sledećipraksu UN, Komisija je imenovala posebneizvestioce za vanzakonska, preka i proiz-voljna pogubljenja, za zatvore i zatvorskeuslove i za žene. Planirani dodatni protokolo pravima žena još nije donet.

Komisija, takođe, šalje misije za utvrđivanječinjenica i organizuje vanredne sednice u

posebnim slučajevima, kao što se dogodilonakon smaknuća devet članova Pokreta za op-stanak naroda Ogoni 1995. godine i nepraved-nog suđenja kome se bili podvrgnuti. Znatandeo delatnosti Komisije podstaknut je od stra-ne nevladinih organizacija iz Afrike i šire,kojima je dopušteno učešće na svim javnimsednicama Komisije. One često iznoseslučajeve kršenja i podržavaju rad Komisije injenih posebnih izvestilaca. Potom, bitno jeda vlade proglase Povelju neposredno pri-menjivom u svom nacionalnom zakonodav-stvu. To je sprovedeno, na primer, u Nigeriji izahvaljujući tome nigerijske nevladine organi-zacije, kao što je „Projekt ustavnih prava“,uspešno iznose slučajeve kršenja Povelje prednigerijskim sudovima.

Nakon usvajanja Konvencije UN o pravimadeteta 1989. godine, 1990. godine usvojena jeAfrička povelja o pravima i dobrobiti deteta.Međutim, ona je stupila na snagu tek 1999.godine, a 2002. godine ratifikovalo ju je samo27 država Afričke unije. Poveljom je pred-viđeno uspostavljanje Afričkog odborastručnjaka za prava i dobrobit deteta, koji ćese sastajati najmanje jednom godišnje. S obzi-rom na spori proces ratifikacije, budućnost ćepokazati hoće li ta konvencija i njen odbor da-ti dobre rezultate.

UVOD38

IV. OSTALI REGIONI

Arapski stručnjaci za ljudska prava sastavilisu Arapsku povelju ljudskih prava, koju jeusvojilo Veće Arapske lige 1994. godine (Rez.5437 od 15. septembra 1994), ali do 2002. go-dine nije stupila na snagu.

Uprkos više pokušaja, poput Konvencije o re-gionalnom sistemu za širenje dobrobiti detetaiz 2002. godine Južnoazijske organizacije zaregionalnu saradnju, još uvek nije usvojen re-gionalni instrument za ljudska prava u Azijiniti je uspostavljena Azijska komisija za ljud-ska prava, delimično i zbog razlika u samomregionu. Međutim, u regionalnim integracio-nim inicijativama, poput ASEAN ili Azijsko-pacifičkom forumu nacionalnih institucija zaljudska prava, preduzimaju se napori koji ćemožda na kraju dovesti do uspostavljanjaAzijske komisije za ljudska prava. Na nivougrađanskog društva više od 200 azijskih ne-vladinih organizacija predvođenih Azijskimcentrom za pravne resurse iz Hong Konga,povodom 50. godišnjice Univerzalne deklara-cije o ljudskim pravima 1998. godine, izradiloje nacrt Azijske povelje ljudskih prava kao Po-velje naroda. Takođe, odvija se i Evroazijskidijalog o ljudskim pravima između Evropskeunije i 10 država učesnica Sastanka Evrope i

Azije, u sklopu koga su održane već četiri sed-nice. Sličan dijalog odvija se i između Evrop-ske unije i Kine.

Sporazum iz Kotonua o saradnji, međuregi-onalni sporazum 78 afričkih, karipskih i paci-fičkih (ACP) država i 15 članica Evropske uni-je od 2000. godine, u članu 9 (2) sadrži sle-deću odredbu: „poštovanje ljudskih prava, de-mokratskih načela i vladavine prava ... pred-stavlja bitne elemente ovog sporazuma.”

PRIMER PAKTA ZASTABILNOST UJUGOISTOČNOJ EVROPI

Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi, službe-no potpisan u Sarajevu 1999. godine, takođe po-svećuje posebnu pažnju ljudskim pravima i pra-vima manjina. U tu svrhu njegov Task Force zaljudska prava i manjine, sa sedištem u Ljublja-ni, razvija opštu strategiju i povezuje brojne de-latnosti usmerene na poboljšanje etničkih odno-sa i zaštite manjina i ljudskih prava.Među projektima u sklopu kojih se sarađuje sTask Forceom za ljudska prava je i Mreža Cen-tara za ljudska prava u jugoistočnoj Europi(SEE HRC-Net). Ta mreža od devet centarasmeštenih većinom na univerzitetima, kojimakoordinira Evropski centar za obuku iistraživanje u ljudskim pravima i demokratiji izGraca zajedno sa Centrom za ljudska prava izSarajeva, organizuje obuku za ljudska prava nanacionalnom i regionalnom nivou, letnje škole iistraživačke projekte, kao što je priručnik „Ljud-ska prava za nepravnike”. Mreža nastoji da do-prinese razvoju kulture ljudskih prava u jugoi-stočnoj Evropi, podstičući kod građana razvojsvesti o pravima i ohrabrujući ih da tim znanjemdoprinesu preobražaju svojih društava u pravcuvladavine prava, ljudskih prava i demokratije,što su tri glavna elementa evropskog identiteta.

UVOD 39

Borba protiv nekažnjivosti, a za odgovornost,zauzima globalne razmere. Najvažnije je pritom sprečiti dalje zločine, koji obično popri-maju oblik teških kršenja ljudskih prava i hu-manitarnog prava. U celom svetu postoji prak-sa da se počiniocima teških kršenja ljudskihprava daje status nekažnjivosti da bi se nede-mokratski vladari, najčešće generali, naveli daustupe vlast demokratski izabranoj vladi.„Nekažnjivost” se ne sme mešati s „pomilo-vanjima” koja se daju počiniocima manjihprestupa na kraju rata ili usled promenerežima. Na nacionalnom i međunarodnom ni-vou raste uverenje da je nekažnjivost suprot-na načelu odgovornosti, pa se stoga uspostav-ljaju posebni i opšti međunarodni krivični tri-bunali i sudovi.

Radi sprečavanja kršenja ljudskih prava ne-kim međunarodnim konvencijama, poputKonvencije UN protiv mučenja iz 1984. godi-ne, propisuje se obaveza univerzalnog sud-skog gonjenja počinilaca zločina. U slučajubivšeg čileanskog diktatora generala AugustaPinocheta, španski sudija je 1998. godine za-tražio njegovo izručenje iz Velike Britanije,koje je zahvaljujući vanrednoj odluci Doma

lordova najzad odobreno, ali zbog lošegzdravstvenog stanja generala nije sprovedeno.Međunarodni krivični sud potvrđuje načelouniverzalne jurisdikcije i traži njegovu prime-nu na nacionalnom nivou.

Drugi oblici utvrđivanja odgovornosti kojine vode nužno kažnjavanju počinilaca su ko-misije za istinu i pomirenje, uspostavljene uJužnoj Africi i drugim zemljama kao oblik ne-retributivne pravde. One žrtvama omogućujuda istina izađe na videlo, a društvu da nauči izpouka prošlosti.

U slučaju Argentine, Interamerička komisijaza ljudska prava utvrdila je da se zakonima opomilovanju kojima se dopušta nekažnjavanjekrši pravo na sudsku zaštitu i pravično suđen-je. Usledila je međunarodna kampanja protivnekažnjivosti, u kojoj su lokalne NVO odigralevažnu ulogu. Konačno su 1998. godine zakonio pomilovanju ukinuti.

Prema Statutu Međunarodnog krivičnog su-da (ICC) usvojenog u Rimu 1998. godine, ko-ji je stupio na snagu 2002. godine, Međuna-rodni krivični sud uspostavlja se u Hagu kaostalni sud. Njegova nadležnost obuhvatazločin genocida, zločine protiv čovečnosti„počinjene kao deo širokog sistematskog na-pada usmerenog protiv civilnog stanovništva“,što, osim spomenutih kršenja u slučaju silo-vanja, uključuje i seksualno ropstvo, nasilnutrudnoću ili bilo koji oblik teškog polnog na-silja, zatim nasilni nestanak lica i sličnenečovečne postupke koji prouzrokuju velikupatnju, kao što su ozbiljne povrede tela, od-nosno psihičkog ili fizičkog zdravlja.

Međunarodni krivični tribunal za bivšu Ju-goslaviju (ICTY) osnovao je Savet bezbedno-sti 1993. godine kao ad hoc sud koji se bavimasovnim kršenjima ljudskih prava i humani-tarnog prava počinjenih na teritoriji bivše Ju-goslavije. Shodno tome, u njegovu nadležnostspadaju teške povrede Ženevske konvencije iz1949. godine o zaštiti žrtava oružanog suko-ba, zločini protiv čovečnosti, kao što su ubi-stva, mučenja, silovanja ili drugi nečovečnipostupci počinjeni u oružanom sukobu, kao i

I. UNIVERZALNA JURISDIKCIJAI PROBLEM NEKAŽNJIVOSTI

J. MEĐUNARODNOKRIVIČNO SUDSTVO

UVOD40

genocid. Zatim, nakon genocida 1994. godine,u Aruši je osnovan Međunarodni tribunal zaratne zločine u Ruandi (ICTR), a posebni su-dovi osnovani su za Sijera Leone i Kam-bodžu.

Jednako kao i kod međunarodnih krivičnihsudova za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, nad-ležnost Međunarodnog krivičnog suda kom-plementarna je krivičnopravnoj nadležno-sti nacionalnih sudova. Samo ako država nijevoljna ili nije sposobna da sudski goni počini-oce zločina, slučaj preuzima Međunarodnikrivični sud. Svi sudovi zasnivaju se nanačelu individualne odgovornosti, bez obzirana službenu funkciju optuženika.

Polumeđunarodni Posebni sud za Sijera Leo-ne istraživaće slučajeve ubistava, silovanja,seksualnog ropstva, istrebljenja, terora, poro-bljavanja, pljačke i paljenja. Goniće samo onepojedince koji snose najveću odgovornost zapatnje naroda države Sijera Leone. Očekuje seda će putem sudskih mehanizama podstaćinacionalno pomirenje i tako doprineti traj-nom miru.

Inicijative za jačanje ljudskih prava na grad-skom nivou predstavljaju nov pristup ko-rišćenju okvira ljudskih prava kao smernicaza društveni i ekonomski razvoj. Na inicijati-vu Decenije naroda za vaspitanje i obrazo-vanje za ljudska prava (PDHRE) da se obra-zovanje za ljudska prava učini strategijomdruštvenog razvoja, gradovi Rosario (Argenti-na), Ties (Senegal), Nagpur (Indija), Kati(Mali), Dinapur (Bangladeš), starosedilačkinarod Abre (Filipini) i grad Grac (Austrija)proglasili su se „gradovima ljudskih prava” ili„zajednicama ljudskih prava”.

Drugu inicijativu preduzela je Barselona kojaje, u saradnji sa Sen Denijem, 1998. godine sa-stavila „Evropsku povelju za zaštitu ljudskihprava u gradu“. Povelju je do 2003. godinepotpisalo više od 300 gradova, uglavnom izsredozemnog dela Evrope. Povelja sadrži poli-tičke obaveze koje proizlaze iz međunarodnopriznatih ljudskih prava, na primer, o pravimamigranata i preporuke za uspostavljanje lo-kalnih ustanova i postupaka za ljudska prava,kao što su ombudsman, veća za ljudska pravaili izveštaji o primeni i poštovanju prava. Gra-dovi i zajednice koji su potpisali Povelju raz-

menjuju iskustva dobre prakse na redovnimsastancima.

Prednost strategije širenja ljudskih prava u za-jednicama, počevši od lokalnog nivoa, jeste utome što omogućuje rešavanje problema kojise odnose na ljudska prava u svakodnevnomživotu. Metod koji se preporučuje i primenju-je u sklopu Decenije počinje sa zajedničkomizradom popisa zadataka koje treba izvršiti,odnosno identifikovanjem ostvarenja i kršen-ja ljudskih prava u određenom gradu, što vo-di razradi strategije koja se prevodi u programdelovanja. U tom procesu građani proučavajuzakone i politike o korišćenju gradskih resur-sa. Oni razvijaju planove za unapređenje pri-mene ljudskih prava i rešavanje problema uzaštiti ljudskih prava u njihovom gradu. Za-jedno s vlastima oni se obavezuju da će sveodluke, politike i strategije donositi u skladu snačelima ljudskih prava.

U tu svrhu koristi se holistički pristup ljud-skim pravima, pod kojim se podrazumeva dase sva ljudska prava: građanska, politička,ekonomska, socijalna i kulturna, uključujućirodno gledište, razmatraju kao celina. Za upo-

K. INICIJATIVE ZA LJUDSKA PRAVA UGRADOVIMA

UVOD 41

znavanje ljudi s njihovim ljudskim pravimaizuzetno su važne aktivnosti učenja i obuke,uključujući programe „obuke trenera” na-menjene učiteljima, javnim službenicima,policiji, zdravstvenim i socijalnim radnicima,lokalnim aktivistima i nevladinim organizaci-jama. Sistem praćenja preko posebnog nad-zornog odbora, koji obuhvata sve sektoredruštva, nadgleda taj dugotrajni proces.

Na međunarodnom nivou trenutno se formiraudruženje gradova ljudskih prava, sa zadat-kom praćenja preko potrebnog samonadzora iozbiljnosti nastojanja svojih članova.

PRIMER NAGPURA, GRADALJUDSKIH PRAVA U INDIJI

1. faza (januar - jun 1999):Određivanje problema i neposrednouključenih lica/organizacija

2. faza (jul 1999 - jun 2000):Utvrđivanje aktivnosti uz pomoć radnih grupa

3. faza (jul 2000 - decembar 2002):Aktivnosti za jačanje sposobnosti i obuku;mobilizacija zajednice itd.

PRIMER KATIJA, GRADA LJUDSKIHPRAVA U MALIJU

April 2000:Početak procesa

Februar 2001:Opšta skupština strateških aktera: uspostav-ljanje Odbora za orijentaciju i koordinaciju iOperativne kancelarije

Decembar 2001:Savetodavno veće istaknutih ličnosti

2002/2003:Razvoj programa i seminari u obrazovanju zaljudska prava

PRIMER GRACA, GRADALJUDSKIH PRAVA U AUSTRIJI

Septembar 2000:Najava austrijske ministarke spoljnih poslova,gospođe Ferrero-Waldner na Milenijumskojskupštini UNFebruar 2001:Jednoglasna odluka Gradskog veća Graca

Maj 2001:Službena svečanost otvaranja na Univerzite-tu u Gracu u prisustvu gospođe ShulamithKeonig

Jun 2002:Predstavljanje popisa zadataka i nacrta pro-grama delovanja izrađenih zahvaljujući sarad-nji više od 100 pojedinaca i organizacija ugradskoj većnici u Gracu

Oktobar 2003:Konferencija o rezultatima prve faze primene

Procesom koordinira Evropski centar za obu-ku i istraživanje o ljudskim pravima i demo-kratiji iz Graca, koji takođe pruža razne pro-grame obrazovanja i obuke za ljudska prava.

UVOD42

Posle nekoliko decenija uspešnog utvrđivanjastandarda, najveći izazov za ljudska prava po-stala je primena preuzetih obaveza. U toku jerazvoj nekoliko novih metoda kojima će seoobezbediti bolja primena ljudskih prava nalokalnom, nacionalnom i međunarodnom ni-vou. Među njima je i aktivniji pristupmeđunarodne zajednice, koji trenutnouključuje slanje komesara za ljudska prava usklopu međunarodnih misija, čime se institu-cionalizuje razmatranje pitanja ljudskih pravau određenoj oblasti. Očekuje se da će takavpostupak imati važno preventivno delovanje.

Poštovanje ljudskih prava osnažuje se na lokal-nom i nacionalnom nivou, takođe, razvijanjemsposobnosti u oblasti ljudskih prava za lokalneinstitucije, recimo, putem gradova ljudskih pra-va, kao i uspostavljanjem nacionalnih institucijaza širenje i praćenje ljudskih prava, pri čemu vo-deću ulogu imaju nevladine organizacije kaopredstavnici građanskog društva. Još uvek po-stoji potreba za utvrđivanjem standarda u obla-stima u kojima se u novije vreme pojavljuju pro-blemi, kao što je vidljivo iz dodatnog protokolaza zaštitu prava dece, ili pitanja vezanih uz bio-tehnologiju, genetski inženjering i trgovinu ljud-skim organima.

Istovremeno, postojeća ljudska prava mogu seučiniti vidljivijim usredsređenjem na „glavnaprava”, što je pristup karakterističan zaMeđunarodnu organizaciju rada. Novi izazovi

javljaju se i u potrebi da se više pažnje posvetimeđusobnoj povezanosti ljudskih prava i hu-manitarnog prava, kao „osnovnih standardačovečnosti” (vinjeta Modul Ljudska prava uoružanom sukobu). Isto vredi i za odnosizmeđu ljudskih prava i izbegličkog prava, ukontekstu sprečavanja progona, kao i u kontek-stu povratka izbeglica. U oba slučaja presudnoje stanje ljudskih prava u državi porekla izbegli-ca. Zatim, sastavljena su osnovna načela zazbrinjavanje prognanika. To proširuje problemljudskih prava i sprečavanja sukoba, kao iproblematiku obnove i izgradnje posle suko-ba, kojima treba pristupiti na osnovu ljudskihprava i vladavine prava.

Odgovornost za kršenja i poštovanje ljudskihprava postala je globalno pitanje, a zahteva sene samo od pojedinaca nego i od nedržavnihaktera, poput transnacionalnih korporacija, kaoi od međuvladinih organizacija, poput Svetskebanke, Međunarodnog monetarnog fonda iSvetske trgovinske organizacije.

U slučaju transnacionalnih korporacija, napredlog generalnog sekretara UN Kofija Anna-na u maju 2000. godine pokrenut je Globalnisporazum, kao novi, inventivni pristup proce-su globalizacije. Kompanije učesnice prihvata-ju devet osnovnih načela u oblasti ljudskihprava, standarda rada i okoline i učestvuju udijalogu usmerenom na ishod, posvećenom

globalnim problemima, kao što je uloga poslo-vanja u zonama sukoba.

Novi izazov ljudskoj bezbednosti i ljudskimpravima predstavljaju pojačane antiterori-stičke mere koje su razne države uvele nakon11. septembra, i time delimično ograničileosnovna ljudska prava.

L. GLOBALNI IZAZOVI I MOGUĆNOSTI ZA LJUDSKA PRAVA

»Dobro utvrđene međunarodnenorme - pravo ličnosti da nebude proizvoljno uhapšena ilizatvorena na neodređeno vreme;pravo na pošten sudski postupak,nepristrasnu porotu inepristrasnog sudiju, nazakonskog branioca, pravo da nebude podvrgnuta neljudskim iliponižavajućim postupcima - tesu norme danas ugrožene.Moramo povući crtu i braniti ih.To je takođe ozbiljno pitanjebezbednosti. Jer kada sebezbednost definiše preusko - naprimer, samo kao dužnost državeda štiti svoje državljane - ondatežnja za bezbednošću možedovesti do kršenja ljudskih pravaonih koji su van krugazaštićenih.«SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKIPREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.

UVOD 43

Alfredson, Gundumur i dr. 1999. The Universal Declaration

of Human Rights. Oslo: Scandinavian University Press.

Alston, Philip i James Crawford (ur.). 2000. The Future of

UN Human Rights Treaty Monitoring. Cambridge: CambridgeUniversity Press

Alston, Philip (ur.). 1999. The EU and Human Rights. Oxford:Oxford University Press.

Andreopoulos, George J. i Richard Pierre Claude. 1997.Human Rights Education for the Twenty-First Century.Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

An-Na’im, Abdullahi Ahmed (ur.). 1992. Human Rights in

Cross-cultural Perspectives, A Quest for Consensus.Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

Asia-Europe Foundation (ASEF). 2000. The Third Informal

ASEM Seminar on Human Rights. Singapore.

Bankie, B. F., C. Marias i J. T. Namiseb (ur.). 1998. Towards

Creating a Sustainable Cutlure of Human Rights: the Southern

African human rights reader. Windhoek: Macmillan.

Bayefsky, Anne F. 2002. How to Complain to the UN Human

Rights Treaty System. Transnational Publishers.

Baxi, Upendra. 1994. Inhuman Wrongs and Human Rights:

Unconventional Essays. Delhi: Har-Anand Publications.

Baxi, Upendra. 2002. The Future of Human Rights. OxfordUniversity Press.

Benedek, Wolfgang (ur.). 1999. Human Rights in Bosnia and

Herzegovina, Theory and Practice. The Hague: MartinusNijhoff Publishers.

Benedek, Wolfgang, Esther M. Kisaakye i Gerd Oberleitner(ur.). 2002. The Human Rights of Women: International

Instruments and African experiences. London: Zed Books.

Benedek, Wolfgang i Alice Yotopoulos-Marangopoulos(ur.). 2003. Anti-Terrorist Measures and Human Rights,Kluwer Law International (u štampi).

Binder, Johannes. 2001. The Human Dimension of the OSCE:

From Recommendation to Implementation. Vienna: VerlagÖsterreich.

Bjeković, Siniša, Vedrana Spajić-Vrkas i Nebojša Vučinić(ur.). 2003. Human Rights for Non-Lawyers. Sarajevo: DDStamparija Svjetlost – Fojnica.

Buergenthal, Thomas, Diana Shelton i David Stewart. 2002.International Human Rights in a Nutshell. St. Paul: WestGroup.

Buergenthal, Thomas i Diana Shelton. 1995. Protecting

Human Rights in the Americas – Cases and Materials. 4. revi-dirano izdanje, Kehl: Engel.

Caney, Simon i Peter Jones (ur.). 2001. Human Rights and

Global Diversity. London: Frank Cass Publishers.

Cassese, Antonio. 2001. International Criminal Law. A

Commentary on the Rome Statute for an International

Criminal Court. Oxford: Oxford University Press.

Council of Europe (ur.). 2000 (2. izdanje). Human rights inInternational Law, Basic texts. Strasburg: Council of EuropePublishing.

Council of the European Union. 2002. Annual Report on

Human Rights. Brussels: European Communities.

Davidson, Scott. J. 1997. The Inter-American Human Rights

System. Aldershot: Ashate Publishing Company.

de Mello, Sergio Vieira. 2003. Statement to the Opening ofthe Fifty-Ninth Session of the Commission on Human Rightsof 17 March 2003; Report of the UN High Commissioner forHuman Rights and Follow-Up to the World Conference onHuman Rights, UN Doc. E/CN.4/2003/14 of 26 February2003.

Donnelly, Jack. 2003 (2. izdanje). Universal Human Rights

in Theory and Practice. Ithaca etc: Cornell University Press.

Drinan, Robert F. 2001. The Mobilization of Shame, A World

View of Human Rights. New Haven: Yale University Press.

Dunne, Tim. i Nicholas J. Wheeler (ur.). 1999. Human

Rights in Global Politics. Cambridge: Cambridge UniversityPress.

Evans, D. Malcolm i Rachel Murray. 2002. The African

Charter on Human and Peoples’ Rights. The System in Practice,

1986-2000. Cambridge: Cambridge University Press.

Forsythe, David P. 2000. Human Rights in International

Relations. Cambridge: Cambridge University Press.

Freeman, Michael. 2002. Human Rights. Oxford: Polity.

Galtung, Johan. 1994. Human Rights in Another Key. PolityPress.

Garcia, Ramirez. 2001. El Futuro del Sistema Inter-americano

de Protección de los Derechos Humanos, u: Garcia Ramirez, S.,(ur.), La jurisprudencia de la Corte Interamericana deDerechos Humanos. México D. F.: Universidad NacionalAutónoma de México, 1118–1144.

Ghai, Yash. 1999. Human Rights, Social Justice and

Globalisation, u: Bell, D. i Bauer, J. (ur.), The East AsianChallenge to Human Rights. Cambridge: CambridgeUniversity Press.

Ghai, Yash. 1998. Human Rights and Asian Values’. PublicLaw Review, Vol. 9/3, 168-182.

Goldewijk, Berma K., Adalid C. Baspineiro i Paulo C.Carbonari (ur.). 2002. Dignity and Human Rights. The

Implementation of Economic, Social and Cultural Rights.

Antwerp: Intersentia.

M. REFERENCE

UVOD44

Gomien, Donna. 1998. Short Guide to the European

Convention on Human Rights. Strasbourg: Council of Europe(2. izdanje)

Gomien, Donna, David Harris i Leo Zwaak. 1996. Law and

practice of the European Convention on Human Rights and the

European Social Charter. Strasburg: Council of EuropePublishing.

Gutmann, Amy (ur.). 2001. Human Rights as Politics and

Idolatry. Princeton and Oxford: Princeton University Press.

Hanski, Raija i Markku Suksi (ur.). 1999. An Introduction to

the International Protection of Human Rights, A Textbook,Turko/Abo: Institute for Human Rights. Abo AkademiUniversity (2. izdanje).

Ishay, Micheline R. (ur.). 1997. The Human Rights Reader:

Major Political Writings, Essays, Speeches and Documents

from the Bible to the Present. London, Routledge.

Jones, John R.W.D. 2000. The Practice of the International

Criminal Tribunals for the Former Yugoslavia and Rwanda.Irvington-on-Hudson, NY: Transnational Publishers (2. izdan-je).

Maddex, Robert. L. 2000. International Encyclopaedia of

Human Rights. Washington: Congressional Quarterly Press.

McRae, Rob i Don Hubert (ur.). 2001. Human Security and

the New Diplomacy, Protecting People, Promoting Peace.Montreal: McGill-Queen’s University Press.

Mernissi, Fatima. 1995. Arab Women’s Rights and the Muslim

State in the Twenty-first Century: Reflections on Islam as

Religion and State. Faith and Freedom: Women’s Human

Rights in the Muslim World. London, I. B. Tauris & Co.

Newman, Edward i Oliver P. Richmond (ur.). 2001. The

United Nations and Human Security. New York: Palgrave.

Nowak, Manfred. 1999. Human Rights „Conditionality” in

Relation to Entry to, and Full Participation in, the EU, u:Alston, Ph. (ur.), The EU and Human Rights. Oxford: OxfordUniversity Press, 687ff.

Nowak, Manfred. 2003. International Human Rights Regime.Kluwer Law International.

Office of the High Commissioner for Human Rights i dr.1997. Manual on Human Rights Reporting. Geneva: UnitedNations Publication.

Office of the High Commissioner for Human Rights. 1998.(3. izd). Basic Human Rights Instruments. Geneva.

OSCE. 2000. OSCE Handbook. Vienna.

Ramcharan, Bertrand G. 2002. Human Rights and Human

Security. The Hague itd.: Martinus Nijhoff Publishers.

Robertson, Geoffrey. 2002. Crimes Against Humanity. The

Struggle for Global Justice. London: Penguin.

Sen, Amartya K. 1999. Culture and Human Rights.

Development as Freedom. Oxford: Oxford University Press.

Sicilianos, Linos-Alexander i Christiane Bourloyannis-Vrailas (ur.). 2001. The Prevention of Human Rights

Violations. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers.

Smith, Rhona. 2003. Textbook on International Human

Rights. Oxford: Oxford University Press.

Steiner, Henry J. i Philip Alston. 2000 (2. izdanje).International Human Rights in Context, Law, Politics, Morals,

Text and Materials. New York: Oxford University Press.

Symonides, Janusz i Vladimir Volodin (ur.). 2001. A Guide

to Human Rights, Institutions, Standards, Procedures. Paris:UNESCO.

Symonides, Janusz i Vladimir Volodin. 1999. (2. izd).UNESCO and Human Rights, Standard-Setting Instruments,

Major Meetings, Publications. Selection of documents and

introduction. Paris: UNESCO.

Symonides, Janusz (ur.). 2000. Human Rights: Concept and

Standards. Ashgate: UNESCO.

Todorović, Mirjana (ur.) 2003. Culture of Human Rights.

Belgrade Human Rights Centre.

Umozurike, U. Oji. 1997. The African Charter on Human and

Peoples’ Rights. The Hague: Martinus Nijhoff Publishers.

Weston, Burt H. i Stephen P. Marks. 1999. The Future of

International Human Rights. New York: Transnational.

Willets, Peter (ur.). 1996. The Conscience of the World, The

Influence of Non-Governmental Organizations in the UN

System. London: Hurst.

Wilson, Richard A. 1997. Human Rights, Culture and

Context, Anthropological Perspectives. London: Pluto Press

II. MODULI OODABRANIM PITANJIMA

LJUDSKIH PRAVA

»Međunarodna zajednicaupravo je izašla iz dobaobavezivanja. Sada morastupiti u doba primene,tokom koga trebapokrenuti volju i resursepotrebne za ispunjenje datihobećanja.«

KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN, 2001.

UNIVERZALNOST

JEDNAKOST

NEDELJIVOST I MEĐUZAVISNOST

»Niko se ne sme podvrgnuti mučenjuili okrutnom, nečovečnom iliponižavajućem postupanju ilikažnjavanju.«ČLAN 5 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

ZABRANAMUČENJA

LJUDSKO DOSTOJANSTVO I CELOVITOST LIČNOSTI

NEČOVEČNI I PONIŽAVAJUĆI POSTUPCI

MUČENJE

ZABRANA MUČENJA48

Zaustavili su me na ulici 25. novembra 1991.godine oko 9 sati ujutro. U tom trenutku nijebilo nikakvih problema ... Zatim su me odveliu policijsku stanicu Bobinji. Odveli su me naprvi sprat, gde me je otprilike osmoro ljudipočelo da tuče. Morao sam kleknuti. Jedan po-licajac me je podigao vukući me za kosu. Dru-gi me je više puta udarao po glavi predmetomnalik bejzbol palici. Treći me je nogama i ru-kama tukao po leđima. Ispitivanje je trajalooko sat vremena bez prekida.

26. novembra 1991. godine opet me je ispitiva-lo nekoliko policajaca – trojica ili četvoricaistovremeno ... Tom prilikom vukli su me zakosu, tukli i udarali štapom ...

Fizički su me maltretirali do 1 sat posle po-noći. Mislim da je taj put zlostavljanje počelooko 7 sati uveče. U jednom trenutku sateralisu me u dugački kancelarijski hodnik, gde mejedan policajac, pretpostavljam nadležni,zgrabio za kosu i naterao da trčim duž hodni-ka, dok su mi ostali, postrojeni s obeju stranahodnika, podmetali noge ...

Posle toga, odveli su me u neku kancelariju ipretili da će mi naneti opekotine ako ne progo-vorim. Pošto sam odbio da progovorim, upali-li su dve let-lampe koje su bile spojene s dvema

malim plavim plinskim bocama. Naterali sume da sednem, skinuli mi cipele i postavili let-lampe otprilike metar od mojih stopala. Isto-vremeno su me tukli. Potom su mahali neka-kvim špricom, preteći da će sadržaj ušpricati umene. Na to sam poderao rukav svoje košulje,rekavši: „Samo napred, ako smete.” Kao štosam predvideo, pretnju nisu ostvarili ...

Policajci su me ostavili na miru petnaestakminuta, a onda je jedan od njih rekao: „ViArapi volite da vas ševe.” Zgrabili su me, svu-kli i jedan on njih ugurao je mali crni pendreku moj anus.

N. B. Dok je govorio, gospodin Selmouni jebriznuo u plač.

Svestan sam ozbiljnosti ovoga što sam vamupravo ispričao, ali to je u potpunosti istina,stvarno sam pretrpeo ta zlostavljanja ...

Utvrdivši činjenice i dokaze u slučaju Selmo-uni protiv Francuske, Evropski sud za ljudskaprava 28. jula 1999. godine jednoglasno jeustanovio da je prekršen član 3 Evropske kon-vencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih slo-boda.

IZVOR:EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, SLUČAJ SELMOU-NI PROTIV FRANCUSKE, PRESUDA OD 28. JULA 1999,STRAZBUR, FRANCUSKA.

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Kako biste okarakterisali postupke koje jepretrpeo gospodin Selmouni? Kakve mislije u vama pobudila njegova priča?

2. Šta se, po vašem mišljenju, može učiniti ka-ko bi se sprečili slični slučajevi? Jeste liupoznati s postojećim mehanizmima zašti-te na lokalnom, regionalnom i međunarod-nom nivou?

3. Kako društvo, po vašem mišljenju, možepomoći žrtvama poput gospodina Selmou-nija?

4. Da li biste imali drugačiji stav kada bisteznali da je gospodin Selmouni preprodavaodrogu? Zašto?

PRIČA ZA ILUSTRACIJU

ZABRANA MUČENJA 49

1. SVET SLOBODAN OD MUČENJA

Zamislite da vas celo telo boli, a duša vamplače, skamenjena od straha. Lišeni ste slobo-de i dostojanstva. Trpite bol, poniženje i bes-pomoćnost – žrtva ste mučenja ...

Često se smatra da se teški oblici zlostavljan-ja događaju samo u društvima i državama gdeje kršenje ljudskih prava svakodnevna pojava.Uprkos tome što se smatra da je mučenje ka-rakteristično samo za siromašna i „necivilizo-vana” društva, ono je prisutno u dve trećinezemalja sveta, uključujući visoko industrijali-zovane i razvijene zemlje. Iako mučenja i dru-gih oblika zlostavljanja ima u celom svetu, urazličitim delovima sveta oni se sprovode narazličite načine i u različitim stepenima.

Zabrana mučenja je apsolutna, što potvrđujumnogi međunarodni i regionalni ugovori. Pra-vo na slobodu od mučenja pripada ljudskimpravima koja države ne smeju derogirati, odno-sno koja vrede u svim okolnostima. Državamanije dopušteno ograničavanje tih prava ni iz bi-lo kog razloga.

Mučenje i zlostavljanje takođe su zabranjenimeđunarodnim običajnim pravom. No, upr-kos tome, još uvek se sprovode, i to često.

Možda je upravo u ovom trenutku neko pod-vrgnut takvim postupcima. Oni se sprovodenad osobama koje su lišene slobode, osobamakoje pripadaju različitim etničkim, socijalnimi kulturnim grupama, mladima i starima,ženama i muškarcima. Niko nije imun namučenje. Žrtva može postati svako – bilo ka-da!

Dugo se mislilo da mučenje, nečovečni i po-nižavajući postupci postoje isključivo u rat-nim sukobima i robovlasničkim društvenimodnosima, pa se na njih nije obraćala pažnjau vreme mira. Ali, iscrpno istraživanje savre-menih slučajeva mučenja, nečovečnih i po-nižavajućih postupaka otkriva da teški oblicizlostavljanja nisu samo stvar prošlosti. To-kom vekova, s napretkom i razvojem čovečan-stva brutalne metode Starog i Srednjeg vekazamenjene su složenijim, ali podjednakookrutnim metodama. Njihov učinak i ishodnisu se promenili. Mučenje i drugi teški obli-ci zlostavljanja i dalje čine ozbiljnu pretnjuljudskoj bezbednosti i telesnoj i psihičkoj ce-lovitosti ljudskog bića. Stoga su preko potreb-ni usklađeni napori ka njihovom sprečavanju.

Zahvaljujući razvoju međunarodnog prava,kao i bržem i obuhvatnijem načinu širenja in-formacija, u novije vreme raste svest o proble-

mu mučenja i ostalih teških oblika zlostav-ljanja, pa se uspelo u skretanju pažnje svetskejavnosti na taj problem. Brojne vladine i ne-vladine organizacije počele su da se bave nesamo posledicama nego i uzrocima različitihoblika zlostavljanja. Dogovoreni su i širokoprihvaćeni jasni standardi zaštite i prevencijena međunarodnom nivou. Zatim, uspostav-ljen je niz tela za istragu, praćenje i nadzor nanacionalnom i međunarodnom nivou radiočuvanja standarda zaštite i apsolutnog pravana slobodu od mučenja i drugih oblika okrut-nih, nečovečnih i ponižavajućih postupanja ikažnjavanja.

POTREBNO JE ZNATI

ZABRANA MUČENJA50

Zabrana mučenja i ljudska bezbednostMučenje i zlostavljanje su neposredna pretnjaličnoj bezbednosti. Stoga su zaštita ljudskogživota i očuvanje fizičke i psihičke celovitostiljudskog bića postali središnja nit pristupa„ljudska bezbednost“. Zaštita nepovredivostiljudskog života u tesnoj je vezi sa apsolut-nom zabranom mučenja i drugih oblika zlo-stavljanja. Puno ostvarenje prava na život icelovitost ličnosti i apsolutna zabranamučenja i drugih oblika okrutnih,nečovečnih i ponižavajućih postupanja ilikažnjavanja nalaze se na prvom mestu u sva-kom obliku delovanja za ljudsku bezbednost.Nedvosmisleno, svest o ljudskim pravima ko-ja raste zahvaljujući obrazovanju i učenju zaljudska prava, uz poboljšanu pravnu zaštituod mučenja i zlostavljanja i njihovosprečavanje, postaće temelj pojačane ljudskebezbednosti i blagostanja. U Statutu Međuna-rodnog krivičnog suda, čije osnivanje je„Mreža za ljudsku bezbednost“ žestoko za-stupala, mučenje se izričito određuje kaozločin protiv čovečanstva i ratni zločin, čimese dodatno ističe važnost očuvanja ljudskogživota i ljudske bezbednosti.

2. DEFINICIJA I OPIS PROBLEMA

Šta je mučenje?Pojave kao što su mučenje i zlostavljanje većduže vreme su bez opšteprihvaćene definici-je, iako se njihova zabrana smatra normommeđunarodnog običajnog prava i važi za svedržave. Odredbe o apsolutnoj zabranimučenja iz niza međunarodnih ugovora nisuse pokazale dovoljnim jemstvom protivmučenja. Čini se da u samoj definiciji postojiodređeni manevarski prostor kojim se držav-nim vlastima ostavlja sloboda interpretacijekako bi se olakšalo načelno prihvatanje tihmeđunarodnih normi.

Pravnu definiciju mučenja prihvatile su svedržave potpisnice Konvencije UN protivmučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i po-nižavajućih kazni ili postupaka (UNCAT) iz1984. godine. Konvencija je usvojena i otvore-na za potpisivanje i ratifikaciju Rezolucijombr. 39/46 Generalne skupštine UN 10. decem-

bra 1984. godine, a stupila je na snagu 26. ju-na 1987. godine. Definicija mučenja premačlanu 1. Konvencije glasi: „ ... svaki čin kojim se nekom licu namernonanose velike patnje, fizičke ili duševne, saciljem da se od njega ili trećeg lica dobiju oba-veštenja ili priznanja, da se kazni za neko de-lo koje je ono ili neko treće lice počinilo ili sesumnja da je počinilo, da se uplaši ili da se nanjega ili na neko treće lice izvrši pritisak, ili izbilo koje pobude zasnovane na bilo kakvomobliku diskriminacije, kad takav bol ili patnjenanosi službeno lice ili neko drugo lice kojedeluje po službenoj dužnosti ili na osnovu iz-ričitog naloga ili pristanka službenog lica. Tajizraz ne odnosi se na bol ili patnje koje proiz-laze isključivo iz zakonitih kazni, neodvojivisu od njih ili njima izazvani.”

Važno je primetiti da ova definicija, iako obu-hvata i psihičku i fizičku dimenziju mučenja izlostavljanja, nije sveobuhvatna i u njoj nisuiscrpno razrađeni različiti nivoi zlostavljanja.Zatim, ona ne sadrži pravne sankcije propisa-ne nacionalnim zakonima, što u određenimslučajevima ostavlja dvoumljenja u pogleduduha i ciljeva Konvencije. Međutim, definicijaipak podržava opšte mišljenje da se, rečimaKomisije za ljudska prava, „nijedan oblikmučenja i drugih okrutnih, nečovečnih ili po-

»Čovek koji muči drugog čovekaneizrecivi je zlotvor.«HENRY MILLER

ZABRANA MUČENJA 51

nižavajućih postupanja ili kažnjavanja [...] nemože opravdati nikada, ni u kojim okolnosti-ma”. Posebni izvestilac za mučenje takođe jepotvrdio da je „pravna i moralna osnova za-brane mučenja i drugih okrutnih, nečovečnihili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanjaapsolutna i neotklonjiva i ni pod kojim uslovi-ma se ne sme podrediti drugim interesima,politici ili praksi”.Povodom uspostavljanja UN Međunarodnogdana podrške žrtvama mučenja, 26. juna,Međunarodno veće za rehabilitaciju žrtavamučenja istaklo je da je „mučenje jedna odnajstrašnijih stvari koju jedna osoba možeučiniti drugoj. Cilj mučenja je nanošenje naj-većeg mogućeg bola, a da žrtva pri tom osta-ne u životu...” Namerno nanošenje bola ipatnje, fizičkog ili psihičkog, karakteristika jene samo mučenja nego i nečovečnih i po-nižavajućih postupaka. U pravnim termini-ma, razlika između nečovečnih i ponižava-jućih postupaka, s jedne strane, i mučenja, sdruge strane, iako tanana, odnosi se na pri-rodu počinjenog dela, njegov cilj, stepentežine i okrutnost sredstava koja se koriste.Drugim rečima, što je čin okrutniji, bolniji išto je jasnije vođen namerom, to ga je sudspremniji da razmatri kao slučaj mučenja.

Prema Konvenciji UN protiv mučenja,mučenje je označeno sledećim obeležjima:� namerni čin koji prouzrokuje veliku fi-

zičku ili psihičku patnju;� počinjen sa određenim ciljem;� počinio ga je državni službenik ili lice koje

deluje u svojstvu predstavnika države.

Metode mučenja – Kako sesprovodi mučenje?

U načelu, bilo koji predmet, od vode do ku-hinjskog pribora, može se koristiti kao sred-stvo mučenja. U današnje vreme oruđa i me-tode mučenja stalno se razvijaju, postajući jošokrutnija i nečovečnija. Niz tehnika mučenjakoje se danas upotrebljavaju ne ostavljaju vi-

dljive tragove na telu, nego oštećuju unu-trašnje organe i psihički integritet žrtve.Metode mučenja mogu se svrstati u dve gru-pe: fizičke i psihičke.Fizičko mučenje prouzrokuje neopisiv bol iogromnu patnju žrtve. U najokrutnijim oblici-ma ono može dovesti do sakaćenja, una-kaženja ili trajne ozlede. Najčešće metodemučenja su bičevanje, udaranje metalnimpredmetima, kamenjem, kablovima ili palica-ma, udaranje nogama i lupanje o zid. Metodazvana falanka ili phalange (žestoko udaranježrtve po tabanima) koristi se gotovo jednakočesto kao i metode elektrošokova, davljenja,vezivanja i prženja cigaretama ili izlaganja ja-ko niskim ili visokim temperaturama.Psihičko mučenje obuhvata tehnike us-kraćivanja ili iscrpljivanja, kao što su us-kraćivanje hrane, vode, sna i upotrebe sanitar-nog čvora, tehnike uskraćivanja komunikacije,poput zatvaranja u samicu i zabrane kontaktas drugim zatvorenicima ili spoljnim svetom,tehnike iznuđivanja ili zastrašivanja, poput pri-silnog gledanja mučenja drugih ljudi, pretnjesmaknućem ili simulirano smaknuće, nepre-stano ponižavanje i zastrašivanje itd. Osim to-ga, kao sredstvo fizičkog i psihičkog onesposo-bljavanja žrtava često se koristi seksualno na-silje. Sve metode mučenja ozbiljno ugrožavajudostojanstvo ljudskog bića i krše njegova/nje-

»Mučenje je krajnje kršenjeljudskog dostojanstva. Onodehumanizuje i žrtvu ipočinioca. Bol i strahote kojejedno ljudsko biće namernozadaje drugom ljudskom bićuostavljaju trajne ožiljke: kičmeiskrivljene udarcima, lobanjeoštećene kundacima, noćne morekoje se ponavljaju iz noći u noć,zbog čega žrtva živi u stalnomstrahu. Sloboda od mučenja jeosnovno ljudsko pravo koje morabiti zaštićeno u svimokolnostima.«KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN

ZABRANA MUČENJA52

na ljudska prava. Svet slobodan od mučenjabiće svet u kom ljudi neće jedni drugima na-merno nanositi bol niti upotrebljavati okrutnasredstva.

Motivi mučenja – Zašto sesprovodi mučenje?

Postoji više različitih motiva mučenja, ali usrži svakog od njih leže namera i cilj. Mučenjei teški oblici zlostavljanja često se sprovodekao posledica želje za iskazivanjem moći ili,jednostavno, za prikrivanjem slabosti.Tokom različitih perioda ljudske istorijemučenje se koristilo kao sredstvo kontroleprimenom sile nad protivnicima ili ljudimačije su napredne ideje predstavljale pretnjuvlastima i vladajućem sistemu. Mučenje sečesto koristilo kao sredstvo političkog priti-ska i tlačenja, kažnjavanja i osvete, kao iućutkivanja protivnika. Tradicionalno semučenje i drugi oblici zlostavljanja koriste zadobijanje informacija i iznuđivanje pri-znanja, iako je vrednost priznanja dobijenihprinudom i fizičkom prisilom prilično disku-tabilna.Okrutni i ponižavajući postupci takođe se pri-menjuju u svrhu pretnji, zastrašivanja, dehu-manizovanja, ponižavanja, usađivanjaosećaja beskorisnosti i inferiornosti, a u kraj-nosti radi zatiranja ličnosti. Sva ta dela, koja

mogu biti podstaknuta različitim motivima,ostavljaju dugotrajne posledice na ličnostžrtve. Fizička rehabilitacija i oporavak čestotraju godinama, a rane ne mogu uvek u pot-punosti zaceliti. Psihički ožiljci prate žrtvu dokraja života i često sprečavaju osećaj životneispunjenosti.

Žrtve i počinioci mučenja, nečovečnih iponižavajućih postupakaSvako može postati žrtva, naročito u društvimagde ne postoji tradicija vladavine prava, ili sezakoni i preuzete obaveze slabo poštuju i spro-vode. Zlostavljanje se najčešće događa u zatvo-rima, policijskim stanicama i drugim centrimaza pritvor, ali nisu retki ni slučajevi zlostavljanjana privatnom prostoru ili u specijalizovanimmedicinskim ustanovama za neizlečive bolesni-ke ili mentalno obolele osobe. Osumnjičeni uistražnim zatvorima i osuđenici posebno suosetljivi na zlostavljanje jer zadovoljavanje nji-hovih najosnovnijih potreba zavisi od vlasti.Mesta za pritvor po svojoj su definiciji zatvore-nog karaktera, pa se pritvorena lica nalaze vanočiju javnosti koja za njih neretko i nema pre-više saosećanja ni razumevanja. Manjine, bilosocijalne, verske ili etničke, kao i izbeglice iazilanti takođe su često žrtve ponižavajućihpostupaka i ponovne traumatizacije. Starije ilimentalno retardirane osobe koje žive u speci-

jalnim ustanovama i bolnicama, a često su za-nemarene ili čak zaboravljene, mogu postatižrtve postupaka koji nalikuju mučenju zbogloših materijalnih uslova, odnosno nedostatkaresursa za pristojan životni standard, lekarskunegu i dostojanstvenu starost.Deca, muškarci i žene, mladi i stari, svi mogupostati žrtve mučenja. Niko nije imun na po-sledice teških oblika zlostavljanja – njihoveposledice osećaju i sami počinioci. Najčešćesu to policijski ili vojni službenici koji delujukao predstavnici svoje službe. U mnogimslučajevima počinioci deluju po naređenju ilisu deo specijalizovane grupe za koju su takvipostupci uobičajena pojava. Osim toga, medi-cinsko i tehničko osoblje u ustanovama zaosobe s posebnim potrebama mogu postatipočinioci zlostavljanja zbog nebrige, odsustvanadzora, nedostajućih resursa ili neznanja.

3. INTERKULTURALNA GLEDIŠTA IKONTROVERZNA PITANJA

Običaji i shvatanja raz-ličitih kultura bez sumnje

utiču na razumevanje međunarodnih pravnihnormi i standarda, uslovljavajući njihovu in-terpretaciju kroz specifičnu kulturnu prizmu.Na primer, telesno kažnjavanje štapom ili

ZABRANA MUČENJA 53

bičem kao korektivna mera široko je raspro-stranjen oblik zlostavljanja. U tradiciji islam-skog šerijatskog zakona telesno kažnjavanje,pa čak i odsecanje udova, nisu samo opštepri-hvaćeni u životnoj praksi, nego su i legalizo-vani. Brojni verski sudovi odlučuju ne samo opitanjima porodičnog prava i nasleđivanja,nego i o drugim pitanjima materijalnog i du-hovnog života muslimana. Šerijatski Krivičnizakon pokrajine Zamfara u Nigeriji, na pri-mer, kao kazne za određene zločine, osimsmrtne i zatvorske kazne, od januara 2000.godine propisuje batinanje i odsecanje udova.Slične kazne izriču i verski sudovi koji delujupo šerijatskom zakonu u Saudijskoj Arabiji,Iranu, Libiji i Avganistanu.Izraelske službe javne bezbednosti, na pri-mer, neprekidno su izložene kritici zbog togašto u postupku ispitivanja primenuju „umere-ni fizički pritisak”, koji često prerasta umučenje. Preporuke Landau komisije o po-stupcima ispitivanja iz 1987. godine, gde seupotreba „umerenog fizičkog pritiska” tokomistrage opravdava kao nužnost, izazvale sužučne rasprave. Preporukama, međutim, nijepojašnjeno gde prestaje „umereni fizički priti-sak” i počinje mučenje. Tek 1999. godine Vr-hovni sud Izraela je u slučaju Javni komitetprotiv mučenja u Izraelu protiv države Izra-el proglasio upotrebu „umerenog fizičkog pri-

tiska” protivustavnom, budući da se time kršiustavno pravo ličnosti na dostojanstvo.Međutim, Komitet UN protiv mučenja u svo-jim zaključcima i preporukama: Izrael:23/11/2001. navodi: „Komitet ostaje neuvereni još jednom izražava svoju zabrinutost zbogtoga što zabrana mučenja, kako je ono defini-sano u Konvenciji, još nije postala deo do-maćeg zakonodavstva.”Ta dva primera pokazuju da se standardi za-brane mučenja, iako opšteprihvaćeni, tumačei primenjuju od zemlje do zemlje na različitenačine. Međutim, nije jasno doprinose li raz-like apsolutnoj zabrani mučenja u kulturnoosetljivim kontekstima ili pak podrivaju cilje-ve i duh običajnog i kodifikovanog međuna-rodnog prava.Niz drugih pitanja i kontroverzi s tim u vezijoš nema odgovora. Trenutno se naročito uSAD vodi žestoka rasprava o tome treba li te-rorizam razlučiti od ostalih zločina i kršenjaljudskih prava i treba li uspostaviti posebnestandarde za sprečavanje i borbu protiv tero-rizma. Nekoliko zemalja, poput Irske, Turske

i SAD, ima antiterorističke zakone kojima seomogućuje znatno brži postupak od uobičaje-nog krivičnog postupka, što dovodi do ogra-ničenja nekih ljudskih prava i sloboda. Nakon11. septembra 2001. godine iznova se ras-plamsala prastara rasprava o tome da li je do-pustivo mučiti teroriste, odnosno zločince,kako bi se spasili životi drugih ljudi. Pri tomse postavlja pitanje treba li prava žrtava štititibolje od prava zločinaca i ima li život počini-oca zločina ili terorističkog napada jednakuvrednost kao život svakog drugog čoveka.Iako te zamršene protivrečnosti i nerešenemoralne dileme nemaju ispravnih i pogrešnihrešenja, stručnjaci za međunarodno pravo do-sledno zastupaju stav da dvostruki standardinisu dopustivi i da se norme međunarodnogprava ne smeju primenjivati selektivno. Mno-gi smatraju da je to jedini način da se očuvaduh i delotvornost međunarodnog prava uzaštiti svetskog mira, ljudske bezbednosti irazumevanja među državama.

»Stalno su molili da ih ubiju.Mučenje je gore od smrti.«JOSE BARRERA

ZABRANA MUČENJA54

4. PRIMENA I PRAĆENJE

Od 1948. godine do danas odredbe međuna-rodnog prava koje se odnose na zabranumučenja i drugih oblika okrutnih, nečovečnihi ponižavajućih postupaka stalno se menjaju iunapređuju. Veliki broj država potpisao je, ra-tifikovao i uključio u svoje zakonodavstvo ipraksu te međunarodnopravne obaveze. Us-postavljeni su snažni regionalni sistemisprečavanja i zaštite od mučenja (na primerevropski) i nacionalni mehanizmi nadzo-ra/inspekcije.

Na međunarodnom nivou Komitet UN pro-tiv mučenja i Posebni izvestilac UN zamučenje, kao i brojne nevladine organizaci-je nadgledaju primenu državnih obaveza uvezi sa zabranom mučenja i postupakasličnih mučenju.

Komitet Ujedinjenih nacija protiv mučenja(UNCAT), nadzorno telo obrazovano naosnovu člana 17. Konvencije UN protivmučenja, počeo je s radom 1. januara 1988.godine. Komitet razmatra izveštaje kojedržave strane ugovornice Konvencije morajuslati svake četiri godine. Može uputiti pitanjai zatražiti razjašnjenja ili dodatne informacijeu vezi sa činjenicama iznesenim u izveštaji-

ma. Uz to, država može potpisati izjavu ko-jom Komitetu dopušta da prima i razmatra in-dividualne i međudržavne predstavke i dase o njima izjašnjava preko svojih zaključakai preporuka za delovanje. Komitet tesno sa-rađuje s Posebnim izvestiocem za mučenje,(vinjeta Dobro je znati) Evropskim komite-tom za sprečavanje mučenja i Fondacijom UNza žrtve mučenja. Sva dokumentacija o raduKomiteta objavljuje se i distribuira jednom go-dišnje.

Najnoviji događaji: na 57. zase-danju Generalne skupštine UN u Njujorku2002. godine usvojen je Fakultativni proto-kol uz Konvenciju UN protiv mučenja i dru-gih oblika okrutnih, nečovečnih i ponižava-jućih kazni ili postupaka iz 1984. godine.Protokolom se uspostavlja sistem redovnihposeta međunarodnih i nacionalnih stručnihtela mestima za pritvaranje i zatvorima radisprečavanja mučenja i drugih oblika zlostav-ljanja. U tu svrhu osniva se međunarodnostručno inspekcijsko telo kao Potkomitet Ko-miteta UN protiv mučenja. Osim toga, Proto-kolom se obavezuju države na osnivanje naci-onalnih inspekcijskih tela. Međunarodna i na-cionalna tela posećivaće redovno pritvore i za-tvore i davati preporuke kako bi se unapredili

postupci prema ljudima lišenim slobode.

Usmerenost na prevenciju predstavlja inven-tivni razvojni korak u sistemu zaštite ljudskihprava u okviru UN, budući da većina ranijeuspostavljenih međunarodnih tela može delo-vati tek po kršenju prava. Posete pritvorima izatvorima jedan su od najefikasnijih načinapoboljšanja zatvorskih uslova i sprečavanjamučenja. Fakultativnim protokolom se prviput nekim međunarodnim instrumentom us-postavljaju kriterijumi i daje jemstvo za pre-ventivne posete nacionalnih stručnih tela.Stoga se Protokol smatra velikim napretkom uučvršćenju međunarodnih i nacionalnih me-hanizama sprečavanja mučenja i nečovečnihili ponižavajućih postupaka.

Međutim, iako na međunarodnom nivou po-stoji niz pravnih jemstava za sprečavanjemučenja, na nacionalnom nivou ona se nesprovode u celosti. Preko je potrebno uskladi-ti nacionalne pravne norme s međunarodnimstandardima i uspostaviti nacionalne sistemepraćenja i izveštavanja. Mučenje će biti pot-puno iskorenjeno tek kad sistemi primene ipraćenja na nacionalnom i lokalnom nivou usvim državama članicama UN budu delovalinepristrasno, na osnovu međunarodnih stan-darda. Zatim, nužan element pravednog i

ZABRANA MUČENJA 55

poštenog nacionalnog zakonodavstva je omo-gućavanje žrtvama mučenja, nečovečnih iliponižavajućih postupaka rehabilitacije, prav-ne pomoći i odštete, kao i pomoći pri njiho-vom uključivanju u društveni život.

Delotvorno sprečavanje mučenja čine triosnovna aspekta:

1. uspostaviti delotvoran pravni okvir, obez-bediti njegovu primenu i jemstva zasprečavanje mučenja - na primer, osnovnajemstva za lica koja se nalaze u pritvoru(pristup braniocima, lekarima, sudijamaitd. i zabranu pritvaranja bez mogućnostikomunikacije);

2. uspostaviti nadzorne mehanizme, na-ročito nacionalne inspekcijske mehanizmeza pritvore i zatvore i omogućiti nevladinimorganizacijama nezavisno praćenje i iz-veštavanje;

3. kontinuirano sprovoditi obuku svih radni-ka u sistemu, poput policijskih službenika,zatvorskih čuvara, advokata, sudija, lekaraitd.

Svako može aktivno doprineti sprečavanjumučenja kampanjama, lobiranjem za ratifika-ciju međunarodnih dokumenata i njihovosprovođenje na nacionalnom nivou, slanjem

pisama i apela. Preko nevladinih organizacijana dobrovoljnoj osnovi svi možemo delovatina podizanju svesti i obrazovanju u porodici,lokalnoj zajednici ili regionu. Na kraju,možemo pomoći žrtvama mučenja da preva-ziđu traumu prouzrokovanu mučenjem, takošto ćemo ih uputiti u to kako i kome da prija-ve svoj slučaj i kako da podignu tužbu protivpočinioca.

»Otvorite li novine bilo koji danu nedelji, pročitaćete da je unekom delu sveta neko zatvoren,mučen ili pogubljen zato štovlada njegove zemlje njegovomišljenje ili veroispovest smatraneprihvatljivim ... Čitaoca tadaobuzima mučan osećaj nemoći.Kada bi se takvi osećaji gnušanjapreveli u zajedničku akciju, to bimoglo imati učinka.«

PETER BENENSON, OSNIVAČ AMNESTYINTERNATIONAL

ZABRANA MUČENJA56

1. DOBRA PRAKSA

U delu sveta gde se živi relativno dobro teškoje shvatiti da su milioni ljudi svake godinezbog svog identiteta, dela ili uverenja podvrg-nuti okrutnim, nečovečnim ili ponižavajućimpostupcima. Danas širom sveta deluju mreže inicijativa zamobilizaciju društva protiv mučenja gde godse ono provodi sistemski, mreže za obrazo-vanje o sprečavanju nečovečnih postupaka ipravnu pomoć, kao i fizičku i psihičku reha-bilitaciju žrtava mučenja.Mnoge od tih aktivnosti sprovode se u civil-nom sektoru radi podsticanja aktivizma; po-moću drugih se nastoje izgrađivati lokalnesposobnosti i znanja kao sredstvo sprečavanjai zaštite. Na kraju, važnu ulogu u tom procesu,takođe, ima razvoj institucionalnih kapacitetai unapređenje zakonodavstva. Svi ti nivoi suneophodni i međusobno povezani i deluje sena svakom od njih.

Dobra praksa za sprečavanje mučenja i zlo-stavljanja može biti:� građanski aktivizam - kampanje, lobi-

ranje, podizanje svesti, obrazovne aktiv-nosti na lokalnom nivou;

� razvijanje institucija i jačanje kapaciteta,delovanje na strukture i institucije kako bise podstakle reforme postojećih ili uspo-stavile nove institucije, uz razvoj lokalnihkapaciteta za rešavanje problema.

Delatnosti međunarodnih organizacija

Posebni izvestilac za mučenje - ciljevi,ovlašćenja i delatnostiKomisija za ljudska prava UN je Rezolucijom1985/33 ustanovila Posebnog izvestioca za pi-tanja mučenja, čiji je zadatak da istraži vero-dostojne i pouzdane informacije i efikasnoodgovara na njih. Posebni izvestilac podnosiKomisiji obiman godišnji izveštaj o svojim ak-tivnostima, u kojima razmatra slučajevemučenja i njihov obim i donosi preporukevladama radi iskorenjivanja mučenja. Posebniizvestilac deluje u svim državama, bez obzirana to da li su ratifikovale Konvenciju protivmučenja i drugih okrutnih, nečovečnih ili po-nižavajućih postupanja ili kažnjavanja.Ovlašćenja Posebnog izvestioca obuhvatajutri glavne grupe aktivnosti: saopštenja vlada-ma u obliku hitnih apela i pisama o navodnimslučajevima mučenja koje treba istražiti; misi-je radi utvrđivanja činjenica u zemljama u ko-jima, prema postojećim informacijama,slučajevi mučenja nisu izolovani ili spora-

dični i godišnje izveštaje Komisiji za ljudskaprava i Generalnoj skupštini o aktivnostima,ovlašćenjima i metodama rada Posebnog izve-stioca.Za razliku od nadzornih tela osnovanihmeđunarodnim ugovorima, Posebni izvestilacmože istraživati pojedinačne slučajeve kodkojih postoji opravdana sumnja da bi moglodoći do mučenja („hitni apeli”) ili da semučenje navodno već dogodilo („pretpostav-ke”), čak i kad domaći pravni lekovi nisu iscr-peni.Informacije Posebnom izvestiocu mogu seuputiti na adresu:Special Rapporteur on TortureOffice of the High Commissioner for HumanRights8-14 Avenue de la Paix1211 Geneva 10, Switzerland

IZVOR:PREGLED ČINJENICA BR. 4: „SUZBIJANJE MUČENJA” IZSERIJE PUBLIKACIJA „PREGLED ČINJENICA O LJUD-SKIM PRAVIMA“ KANCELARIJE VISOKOG PREDSTAVNI-KA ZA LJUDSKA PRAVA UN, 2002.

DOBRO JE ZNATI

ZABRANA MUČENJA 57

Evropski komitet za sprečavanje mučenjai nečovečnih ili ponižavajućih kazni ilipostupaka (CPT)

OsnivanjeCPT je osnovan na osnovu Evropske konvenci-je za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili po-nižavajućih postupanja ili kažnjavanja, usvo-jene 1987. godine, a započeo je s radom 1989.godine, kada je Konvencija stupila na snagu.

ČlanstvoDržave članice Saveta Evrope. Od marta 2002.godine i države koje nisu članice Saveta Evro-pe takođe mogu pristupiti Konvenciji na pozivKomiteta ministara.CPT čine lekari, advokati i stručnjaci za pi-tanja iz oblasti delovanja policije, zatvora iljudskih prava. Broj članova jednak je brojudržava članica Konvencije. Od marta 2002.godine predsednica Komiteta je britanski kri-minolog Silvia Casale.

DelokrugKomitet nadzire postupanje prema ljudimališenim slobode posećujući policijske stanice,zatvore, psihijatrijske bolnice i ostala mestagde se ljudi zadržavaju, kao što su prihvatilištaza azilante u tranzitnim delovima međunarod-nih vazdušnih luka. Članovi Komiteta imaju

pravo da razgovaraju nasamo s licima smešte-nim u takvim ustanovama.

Metode Komitet periodično posećuje sve države ugo-vornice, a, po potrebi, može preduzeti i adhoc posete. Svoje nalaze i preporuke iznosi upoverljivim izveštajima koje upućuje vladi do-tične države. Poverljivost izveštaja važna je zakredibilitet Komiteta, koji je trajnim, kon-struktivnim dijalogom s vladama povećaosvoj međunarodni ugled. Ako dotična vladapristane, izveštaj Komiteta i vladini komenta-ri mogu se objaviti.

Moguće sankcijeAko dotična vlada odbije da sarađuje ili da po-boljša stanje u skladu s preporukama Komite-ta, on može izjavom za javnost izvršiti poli-tički pritisak. Dosad je to ovlašćenje primeniotri puta: 1992. i 1996. godine u slučaju Turskei 2001. godine u slučaju Čečenske RepublikeRuske Federacije.

Posete i izveštaji CPTOd 7. aprila 2003. godine CPT je ostvario 152posete (100 periodičnih i 52 ad hoc posete) iobjavio 115 izveštaja.

IZVOR:HTTP://WWW.CPT.COE.INT/EN/ABOUT.HTM

... Zato što imam četrnaest godinaTeško mi je da pišem o mučenju zato što sadaimam tek četrnaest godina. Ne želim mislitina to, zato što imam tek četrnaest godina. Mo-ram misliti o tome - moj grad i njegovi stanov-nici bili su mučeni. Zbog toga smo postali po-znati u cijelom svijetu. Moj grad su mučili, aline i ubili. Pokušali su ubiti Dunav i Vuku, alinisu uspjeli. Kako bi i mogli ubiti srca moggrada? Dvije rijeke, kao sestre: jedna stara,druga mlada. Mučili su ih bombama i meci-ma. Ali one i dalje teku, njihova srca i daljekucaju. Pokušali su ubiti drveće i travu, ali ni-su mogli. Kako bi i mogli ubiti pluća mogagrada? Mučili su ih vatrom i crnim dimom, aliona i dalje dišu. Ponovno sam u Vukovaru na-kon svih tih godina. Ponovno vidim izmučeneulice, kuće, škole, crkve... Osjećam slobodu imir, ali negdje duboko u srcu ne mogu opro-stiti zato što imam tek četrnaest godina.

Ovaj sastav napisalo je jedno dete u Vukova-ru, a prikazan je Centru za mentalno zdravljei ljudska prava u Zagrebu, Hrvatska, 26. juna2001. godine.

ZABRANA MUČENJA58

Aktivnosti nevladinihorganizacija

Godine 1997. UN je proglasio 26. jun zaMeđunarodni dan podrške žrtvama mučenja.Međunarodne mreže za sprečavanje i zabra-nu mučenja iz celoga sveta, poput Koalicijemeđunarodnih nevladinih organizacija protivmučenja (CINAT), od tada vode kampanju zapotpuno iskorenjivanje mučenja. U tim aktiv-nostima učestvuju i mnoge poznate ličnosti.

Aktivnosti Amnesty Internationala(AI) širom sveta primer su holističkogpristupa građanskom aktivizmu i izgrad-nji institucija i kapaciteta.

Dana 28. maja 1961. godine britanski advokatPeter Benenson objavio je članak „Zaboravlje-ni zatvorenici” u britanskom časopisu TheObserver, kojim je podstakao osnivanje Am-nesty Internationala. Danas Amnesty Inter-national ima međunarodni sekretarijat u Lon-donu i okuplja više od milion članova, pret-platnika i redovnih donatora u više od 140 ze-malja. Pokret AI čini oko 7.800 lokalnih, omla-dinskih, specijalističkih i profesionalnih gru-pa u otprilike 100 država i teritorija. AmnestyInternational je demokratski pokret kojimupravlja devetočlani Međunarodni izvršni od-bor (IEC) čiji se članovi biraju svake dve godi-

ne u Međunarodnom savetu koji čine pred-stavnici AI sekcija.Svake godine AI pokreće kampanje, izveštavao stanju ljudskih prava, lobira vlade u pogle-du određenih problema ljudskih prava, itd.

Godine 2001. AI je pokrenuokampanju „Učinite korak kaiskorenjivanju mučenja”protiv mučenja i zlostavljanjažena, dece, pripadnika et-ničkih manjina, homoseksu-alnih i biseksualnih osoba,kao i osoba promenjenog po-la (LGBT).Do kraja godine više od35.000 ljudi iz 188 zemaljapristupilo je web-stranici

kampanje protiv mučenja www.stoptortu-re.org, kako bi e-mailom poslali apel u hitnimslučajevima.U oktobru 2000. godine AI je usvojio Pro-gram za sprečavanje mučenja u 12 tačakakoji je postao platforma međunarodnog delo-vanja na sprečavanju mučenja i učvršćenjumehanizama zaštite protiv mučenja i njegoveinstitucionalizacije.

PROGRAM ZASPREČAVANJE MUČENJAU 12 TAČAKA

Amnesty International poziva sve vlade dasprovedu Program za sprečavanje mučenja u12 tačaka.

1. Zvanična osuda mučenjaNajviša vlast svake zemlje treba da pokažeda se u potpunosti protivi mučenju. Svimizvršiocima zakona treba dati na znanje dase mučenje neće tolerisati ni u kojim okol-nostima.

2. Ograničavanje zatvaranja bezmogućnosti komunikacijeMučenje se često događa kad se pritvore-nim i zatvorenim licima zabranjuje kontakts licima na slobodi koja im mogu pomoći ilisaznati šta se s njima događa. Vlade trebada jemče da zatvaranje bez mogućnosti ko-munikacije neće postati prilika za mučenje.Izuzetno je važno da svi pritvoreni budu iz-vedeni pred istražnog sudiju odmah nakonhapšenja i da im se hitno obezbedi redovnakomunikacija s rodbinom, advokatima i le-karima.

ZABRANA MUČENJA 59

3. Zabrana tajnog zatvaranjaU nekim zemljama mučenje se sprovodi utajnim centrima, često nakon što su žrtve„nestale”. Vlade treba da obezbede da sezatvorenici drže u mestima koja su pozna-ta javnosti i da rodbini i advokatima bududostupne pouzdane informacije o njiho-vom boravištu.

4. Zaštita tokom ispitivanja i pritvoraVlade treba da omoguće redovan nadzornad postupcima pritvaranja i ispitivanja.Sve uhapšene treba odmah upoznati s nji-hovim pravima, uključujući pravo na žalbuu vezi s postupkom prema njima. Mesta zapritvor treba redovno obilaziti. Važna zašti-ta protiv mučenja je odvajanje nadležnih zapritvaranje od onih koji su odgovorni za is-pitivanje.

5. Nezavisno razmatranje izveštaja omučenjuVlade treba da obezbede nepristrasno i efi-kasno razmatranje svih tužbi i izveštaja omučenju. Metode i rezultati takvih razma-tranja treba da budu javni. Tužioci i svedo-ci treba da budu zaštićeni od pretnji.

6. Nekorišćenje izjava iznuđenihmučenjemVlasti u sudskom postupku treba da zabra-ne pozivanje na priznanja i druge dokazeiznuđene mučenjem.

7. Zakonska zabrana mučenjaVlasti treba da uvrste mučenje među kri-vična dela uređena krivičnim zakondav-stvom. Prema međunarodnom pravu, za-brana mučenja ne sme se ukidati ni pod ko-jim okolnostima, čak ni u ratnom ili dru-gom vanrednom stanju.

8. Istraživanje navodnih mučenjaLica odgovorna za mučenje treba izvestipred lice pravde. To načelo treba primenji-vati bez obzira na to gde se krivci nalaze,gde su počinili zločin i koje su nacionalno-sti oni sami ili njihove žrtve. Za mučiteljene sme biti sigurnog utočišta.

9. ObukaU obuci svih službenika koji učestvuju uprocesu pritvora, ispitivanja ili zatvorskekazne treba jasno naglasiti da je mučenjekrivično delo. Treba ih uputiti da su dužnida odbiju izvršenje svakog naloga po kombi trebalo bilo koga podvrgnuti mučenju.

10. Odšteta i rehabilitacijaŽrtve mučenja i od njih zavisni članovi po-rodice treba da imaju pravo na novčanuodštetu. Žrtvama treba obezbediti prime-renu lekarsku negu i rehabilitaciju.

11. Odgovor međunarodne zajedniceVlade treba da, na sve raspoložive načine,utiču na one vlade koje su optužene zamučenje. Treba uspostaviti međuvladinemehanizme za hitno istraživanje izveštajao mučenju i preduzimanje efikasnih akci-ja. Vlade treba da obezbede da se tokomvežbi i drugih programa vojske, bezbed-nosnih službi ili policije ne sprovodimučenje.

12. Ratifikacija međunarodnihinstrumenataSve vlade treba da ratifikuju međunarod-ne instrumente koji sadrže jemstva i prav-ne lekove protiv mučenja, uključujućiMeđunarodni pakt o građanskim i poli-tičkim pravima i njegov Fakultativni proto-kol kojim su predviđene predstavke poje-dinaca.

ZABRANA MUČENJA60

Etički kodeks: Svetski lekar-ski savez (WMA) usvojio je1975. godine u Tokiju Smer-

nice za lekare o pitanjima mučenja i drugihokrutnih, nečovečnih ili ponižavajućih po-stupanja ili kažnjavanja u pritvoru i zatvo-ru. WMA je jasno izrazila protivljenje lekar-ske profesije svakom mučenju i zlostavljanju:„lekar ne sme podržati, odobriti ili učestvova-ti u mučenju ili drugim oblicima okrutnih,nečovečnih ili ponižavajućih postupaka ni ukojoj situaciji, uključujući oružani sukob iligrađanski rat, bez obzira na to za koji prestupje žrtva tih postupaka osumnjičena, optuženaili kriva i bez obzira na uverenja ili pobudežrtve”. Brojne nacionalne lekarske organizaci-je razradile su etičke kodekse protiv učešća le-kara u mučenju i zlostavljanju.

IZVOR:SVETSKI LEKARSKI SAVEZ ONLINE:HTTP://WWW.WMA.NET

2. TRENDOVI

� Trgovina spravama za mučenje poput la-naca, okova za noge, sprava za mučenjestezanjem palca, bičeva i naprava za elek-trošokove u poslednjih 20 godina drama-tično je porasla. Prema izveštaju AmnestyInternationala „Zaustaviti trgovinumučenjem” iz 2001. godine, broj zemaljaza koje se zna da proizvode i prodaju apa-raturu za elektrošokove porastao je od1980. do 2000. godine s 30 na više od 130.

� Danas je broj zatvorenika u skoro svim de-lovima sveta u porastu. Broj zatočenihžena i maloletnika, takođe, dramatično ra-ste. U poslednjem Izveštaju o zatočenimau svetu Ministarstva unutrašnjih poslovaVelike Britanije, u poslednjih 10 godina u200 nezavisnih zemalja i teritorija broj za-tvorenika porastao je za 69%. Taj porast si-gurno predstavlja pritisak na zatvorskoosoblje i upravu i ukazuje na potrebu do-punske obuke, porasta svesti o ljudskimpravima i povećanja resursa.

3. HRONOLOGIJA

Zabrana mučenja i drugih okrutnih,nečovečnih ili ponižavajućih postupanja ilikažnjavanja – osnovni elementi

1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-vima

1949: Četiri Ženevske konvencije1957: Standardna minimalna pravila UN za

postupanje prema zatvorenicima1966: Međunarodni pakt o građanskim i poli-

tičkim pravima1979: UN Kodeks ponašanja za zaposlene ko-

ji rade na sprovođenju zakona 1982: Načela lekarske etike u pogledu uloge

zdravstvenog osoblja, posebno lekara, u

zaštiti zatvorenika i uhapšenika odmučenja i drugih okrutnih, nečovečnihili ponižavajućih postupanja ili kažnja-vanja

1984: Konvencija UN protiv mučenja i drugihokrutnih, nečovečnih ili ponižavajućihpostupanja ili kažnjavanja

1990: Pravila UN za zaštitu maloletnikališenih slobode

1998: Statut Međunarodnog krivičnog suda2002: Fakultativni protokol uz Konvenciju UN

protiv mučenja i drugih okrutnih,nečovečnih ili ponižavajućih postupanjaili kažnjavanja (još nije stupio na snagu)

ZABRANA MUČENJA 6161

AKTIVNOST I:MUČITI TERORISTE?

DEO I: UVODPosle 11. septembra 2001. terorizam i mučenjeterorista i zločinaca postali su predmet žučnihrasprava. Mnogi su na različite načine iskazalisvoje mišljenje i zabrinutost. Ovde nastojimoda podstaknemo raspravu kojom se dolazi doargumenata i protivargumenata o tim pitanji-ma, a zatim da ih analiziramo u skladu snačelima ljudskih prava i razgovaramo o srod-nim problemima.

Tip aktivnosti: rasprava

Pitanje za raspravu:Da li je dopustivo mučiti počinioce zločina iliteroriste kako bi se spasli životi drugih ljudi?

DEO II: OPŠTI INFORMACIJE ZARASPRAVUCiljevi i zadaci:� oblikovati, razmenjivati i braniti mišljenje� sticati znanje i podizati svest o načinima

na koje se demokratsko društvo može no-siti s problemima mučenja

� pokazati da se zakonske odredbe i normeljudskih prava i vladavine prava mogu ko-ristiti kao dobar okvir za razumevanjesloženih pitanja

Ciljna grupa: mladi i odrasliVeličina grupe/organizacija: 10 - 12Vreme: 90 minuta

Priprema:� Prikupite novije članke i fotografije iz na-

cionalne i međunarodne štampe i pripre-mite i umnožite zbirku međunarodnih iregionalnih standarda ljudskih prava ko-jim se zabranjuje mučenje.

� Zamolite učesnike da donesu neki pred-met, tekst i sl. koji se odnosi na temu.

Materijal: kartice u boji, kopije pripremljenihmaterijala, ploča ili papir, markeri

Potrebne veštine:� veštine argumentacije i kritičkog pristupa� veštine komunikacije� veštine rešavanja sukoba

Pravila rasprave:Pre rasprave zamolite učesnike da sami odredepravila rasprave i pazite da se cela grupa slažeoko predloženih pravila i da ih prihvata.Izložite pravila na vidno mesto i pozovite sena njih jedino ako iskrsne neki problem.Moderator treba da pazi da sledeća dva pravi-la budu uključena u popis:1. učesnici govore jedan po jedan;

2. grupa treba da dogovori znak kojim će sva-ko moći da iskaže svoje neslaganje ili neza-dovoljstvo na uljudan način.

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO RASPRAVIUvod u temu:Kao uvod u temu ukratko prepričajte priprem-ljene novinske odlomke, međusobno kontra-diktorne izjave javnih službenika, dokumenteo ljudskim pravima i odredbe koje se odnosena terorizam i zabranu mučenja ili slične te-me.Podelite učesnike u dve manje grupe i za-tražite da razrade argumente za ili protiv, gra-deći ih na načelima opštih ljudskih prava, mo-ralnim i etičkim razlozima itd.

Tok rasprave:Raspravu treba usmeravati sa uvažavanjem iosetljivošću. Nijedan učesnik ne sme ni u jed-nom trenutku imati osećaj da je njen/njegovargument neprikladan ili glup. Zamoliteučesnike da izlože svoje zaključke.Odredite vreme od 45 minuta za rad u manjimgrupama i razradu argumenata.Za početak rasprave zatražite od učesnika daiznesu argumente i zalepe ih na papiriće s le-ve (protiv) ili desne (za) strane crte koja deliprostoriju. Pitajte slažu li se svi s položajem

ODABRANE AKTIVNOSTI

ZABRANA MUČENJA6262

gde su postavljeni pojedini argumenti i po-kušajte ih navesti na raspravu o razlikama upristupu, razumevanju problema i razlozimastavova.(planirajte 45 - 60 min.)

Povratna informacija:Posle rasprave podelite svakom učesniku cr-venu i zelenu karticu i zatražite da na njih na-piše svoje pozitivne i negativne reakcije na sa-držaj i način odvijanja rasprave. Na krajupročitajte kartice naglas i ostavite vremena zarazmišljanje. Učesnici mogu pričvrstiti karti-ce na zid ili ploču.

Metodološki saveti:� Uvek imajte na umu da, po potrebi,

možete uvesti 5 minuta odmora (smiri-vanja) kad se rasprava užari i kad postojiopasnost da bi mogla izmaći kontroli.

� Odvojite vreme za tiho promišljanje u tre-nucima povećane zbunjenosti ili ljutnje.

� Nastojte sažeti, pojasniti i ublažiti argu-mente i nemojte otvoreno stati ni na jednustranu.

Predlozi za varijacije:Ako želite strukturiraniju raspravu, možeteučesnicima da podelite letak pod nazivom„Lestvice mučenja“.

Lestvice mučenja� Neko je postavio bombu i priznaje da je to

učinio. Primena mučenja je neophodnakako bismo spasili živote ljudi.

� Neko je osumnjičen da je postavio bombu.Primena mučenja je neophodna kako bi-smo doznali više.

� Neko je blizak licu osumnjičenom za po-stavljanje bombe. Mučenje tog lica je neo-phodno kako bismo saznali planoveosumnjičenog lica.

� Neko je prijavio lice koje deli političkomišljenje bombaša. Mučenje političkog is-tomišljenika je neophodno kako bismopreko njega došli do informacija o osum-njičenom licu.

� Neko je odbio reći policiji gde se nalaziosumnjičeni. To lice moramo podvrgnutimučenju kako bismo demotivisali drugalica da postupe isto.

Ovaj letak stavlja nas pred pitanje gde po-vući crtu – kada je i da li je uopšte mogućeopravdati mučenje?

IZVOR:NANCY FLOWERS I DR. 2000. PRIRUČNIK O OBRAZO-VANJU ZA LJUDSKA PRAVA. EFIKASNA PRAKSA ZAUČENJE, DELOVANJE I PROMENU. MINESOTA: CENTARZA LJUDSKA PRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI.

DEO IV: NASTAVAKSrodna prava/sledeće oblasti istraživanja:pravo na život, smrtna kazna, ljudska bezbed-nost

AKTIVNOST II: KAMPANJAPROTIV MUČENJA

DEO I: UVODSprečavanje mučenja i drugih okrutnih,nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kazni,podizanje svesti o postupcima sličnim mučenjui njihova zabrana, kao i poboljšanje domaće za-konske regulative svuda u svetu, traže mnogoznanja, kreativnosti i razumevanja.Ovom aktivnošću učesnici se podstiču da svo-je znanje prevedu u delovanje razvojem vešti-na vođenja kampanje i uveravanja.

DEO II: OPŠTE INFORMACIJEO AKTIVNOSTI

Ciljevi i zadaci:� podizati svest� razvijati kreativne i inventivne pristupe

složenim problemima� stvarati rešenja primenjiva u stvarnom

životu i taktike i metode sprečavanjamučenja

ZABRANA MUČENJA 6363

Ciljna grupa: mladi i odrasliVeličina grupe/organizacija: 10 do 20učesnika podeljenih u grupe od po četiri ilipetVreme: 150 minuta

Priprema:� Prikupite primere akcija usmerenih na

sprečavanje mučenja koje se sprovode nalokalnom, regionalnom i međunarodnomnivou.

� Uvedite i pojasnite elemente moguće kam-panje.

� Prikupite i umnožite relevantne međuna-rodne i regionalne standarde ljudskih pra-va za zabranu mučenja.

Materijal: kartice u boji, primerci pripremlje-nih materijala, veliki blok ili papir, markeri,potresne fotografije i priče žrtava mučenja isl.

Potrebne veštine:� kreativno mišljenje� veštine uveravanja i komunikacije� veštine rešavanja sukoba

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO AKTIVNOSTI

Uvod u temu:Za zagrevanje zamolite učesnike da nađu štoviše antonima reči mučenje. Zapišite ih u blokili na ploču. Da li ih ima puno? Koliko ih semožete setiti?

Odvijanje aktivnosti:Pomoću „oluje ideja“ odredite odlike Četvrtimučenja i Četvrti slobodne od mučenja (zavi-sno od grupe, moderator će možda morati pri-premiti definicije unapred). Zatim, označitedva suprotna ugla prostorije kao Četvrt mučen-ja i Četvrt slobodnu od mučenja. Uglovemožete unapred ukrasiti plakatima, relevant-nim novinskim isečcima, fotografijama itd.Podelite učesnike u manje grupe (najviše četi-ri do pet članova) i odaberite jednog pred-stavnika za svaku grupu.Cilj igre je pretvoriti Četvrt mučenja u Četvrtslobodnu od mučenja, koristeći kampanju zapodizanje svesti protiv mučenja, plakate, pro-teste, radijske programe, pozorišta, lobiranje,sport itd. Grupe imaju 60 minuta za pripremustrategije svoje kampanje. Predstavnici grupase kreću među drugim grupama, pregovarajus njihovim članovima i pomažu svojoj grupida izbegne ponavljanje ideja i rešenja.

Poslednjih 45 minuta ostavite za prezentacijurezultata grupnog rada.

Povratna informacija:Zamolite učesnike da jedan po jedan opišusvoj doživljaj ove vežbe jednom rečju ilirečenicom.U sledećem krugu možete ih pitati šta im senajviše svidelo, a šta im je smetalo.Sastanak možete zaključiti podstičući učesni-ke na komunikaciju s najbližom kancelarijomorganizacije Amnesty International ili nekomdrugom nevladinom organizacijom za ljudskaprava i sprovođenje svojih zamisli u delo.

Metodološki savet:� Omogućite učesnicima da budu kreativni i

izbegavajte komentare ili cenzuru ideja.� Nastojte da sažmete, pojasnite i ublažite

argumente i nikad ne zagovarajte nijednustranu.

Predlozi za varijacije:Zavisno od grupe s kojom radite, treba dabudete veomao pažljivi pri izlaganju potre-snih pojedinosti, fotografija ili izveštaja omučenju!

ZABRANA MUČENJA6464

DEO IV: NASTAVAKPozovite nekog iskusnog aktivistu iz lokalnekancelarije Amnesty Internationala ili nekedruge slične organizacije radi razmene isku-stava i pokretanja nove grupe/kampanje.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:pravo na život, smrtna kazna, ljudska bezbed-nost

Amnesty International News Service 102/99. 1999. Israel Su-preme Court to Rule on Torture and the Holding of Hostages. AIIndex: MDE 15/39/99,25 May.

Amnesty International. 2001. Creating a Torture Free World.London: Amnesty International. Dostupno na adresi:http://web.amnesty.org/ai.nsf/4e5be749f06b3e4880256af600687348/0f211018993b3f2e80256b0a00 4c486e/$FI -LE/POL3200201.pdf

Association for the Prevention of Torture (APT). August2002. Torture under International Law – Compilation of Stan-

dards. Geneva: APT.

Burgers, J. Herman i Hans Danelius. 1988. The United Nations

Convention against Torture – A Handbook on the Convention

against Torture and Other Cruel, Inhuman and Degrading Treat-

ment or Punishment. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers.

Coyle, Andrew. 2002. A Human Rights Approach to Prison Ma-

nagement – A Handbook for Prison Staff. London: InternationalCenter for Prison Studies. Dostupno na adresi:http://www.kcl.ac.uk/depsta/rel/icps/human_rights-_prison_management.pdf

European Court of Human Rights. Case of Selmouni v Francefrom 28 July 1999. Dostupno na adresi: http://hudoc.ec-hr.coe.int/hudoc/default.asp?Cmd=Query

Evans, Malcolm D. i Rod Morgan. 1998. Preventing Torture – A

Study of the European Convention for the Prevention of Torture

and Inhuman and Degrading Treatment or Punishment. Ox-ford: Oxford University Press.

Giffard, Camille. 2000. The Torture Reporting Handbook. Es-sex: Human Rights Center of the University of Essex.

Office of the United Nations High Commissioner for HumanRights. 2002. Fact Sheet No. 4 „Combating Torture” of the Hu-

man Rights Fact Sheet series. Geneva: OHCHR.

OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights.1999. Preventing Torture – A Handbook for OSCE Field Staff.

Warsaw: ODIHR. Dostupno na adresi:http://www.osce.org/odihr/documents/guidelines/pre-venting_torture/th_index.htm

Popović, Sabina. 1999. Torture, Consequences and Rehabilita-

tion – Bosnia and Herzegovina: Manual. Sarajevo: CTV.

UN Doc. A/55/290 from 11 August 2000. Interim Report ofthe Special Rapporteur of the Commission on Human Rightson the question of torture and other cruel, inhuman or degra-ding treatment or punishment.

UN Doc. A/56/156 from 3 July 2001. Report of the SpecialRapporteur of the Commission on Human Rights on the que-stion of torture and other cruel, inhuman or degrading treat-ment or punishment.

UN Doc. A/57/173 from 2 July 2002. Report of the SpecialRapporteur of the Commission on Human Rights on the que-stion of torture and other cruel, inhuman or degrading treat-ment or punishment.

UN Doc. CAT/C/XXVII/Concl.5 (Sadrži zaključke/komenta-re) from 23. November 2001. Conclusions and Recommenda-tions of the Committee against Torture: Israel.

United Nations Convention against Torture and Other Cru-el, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment, 1984.

Walmsley, Roy. 2002. Findings 166: World Prison Population

List. London: Home Office. Dostupno na adresi:http://www.homeoffice.gov.uk/rds/pdfs/r166.pdf

Zamfara State of Nigeria Shari’a Penal Code Law from Janu-ary 2000. Dostupno na adresi: http://www.zamfaraonli-ne.com/sharia/introduction.html

REFERENCE

ZABRANA MUČENJA 65

DODATNE INFORMACIJE

Amnesty International USA:http://www.amnestyusa.org/stoptorture/

Amnesty International: http://www.amnesty.org/

Association for the Prevention of Torture:http://www.apt.ch/

Canadian Centre for Victims of Torture:http://www.icomm.ca/~ccvt/about.html

European Committee for the Prevention of Torture:http://www.cpt.coe.int/en/

International Rehabilitation Council for Torture Victims:http://www.irct.org

Special Rapporteur of the Commission on Human Rightson the question of torture:http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mtor.htm

United Nations Committee against Torture (UNCAT):http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/cat.htm

World Organisation against Torture: www.omct.or

SLOBODAOD SIROMAŠTVA

SMANJENJE NERAVNOPRAVNOSTI

DOSTOJNO ZARAĐIVANJE ZA ŽIVOT

PRISTUP RESURSIMA

UČEŠĆE

PRISTOJAN ŽIVOTNI STANDARD

»Svako . . . ima pravo da ostvaruje . . . ekonomska, socijalnai kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo . . .

Svako ima pravo na rad . . .

Svako ima pravo na standard života koji obezbeđuje zdravlje iblagostanje, njegovo i njegove porodice, uključujući hranu,odeću, stan, lekarsku negu i potrebne socijalne službe . . .

Svako ima pravo na obrazovanje . . . «ČLANOVI 22, 23, 25 I 26 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

SLOBODA OD SIROMAŠTVA68

„Umiranje od gladi u zemlji izobilja”Kad im je žetva propala i nije bilo posla, selja-ci iz Mundiara počeli su tražiti hranu u džun-gli, ali našli su samo travu. I tako, skoro celoleto 60 seoskih domaćinstava jelo je slamu ko-ja se daje stoci. Ali ljudi nisu stvoreni da jedutravu, pa su seljaci bivali sve slabiji, a obrazisu im upali. Žalili su se na zatvor i letargiju.Na kraju su počeli umirati.Jedan seljak, Murari, gledao je kako mu celaporodica polako umire. Najpre mu je umrootac, Ganpat, a nakon toga supruga, Bordi.Četiri dana kasnije izgubio je kćer.Širom tog zabačenog dela severne Indije - ne-kad prekrivenog gustom zelenom šumom, asada opustošenog sušom – stanje je isto. U po-slednja dva meseca više od 40 pripadnika ple-menske zajednice Sahariya umrlo je od gladi.U vladinim silosima trenutno se nalazi oko 60miliona tona žitarica koje predstavljaju višak.Prema svim merilima, to je ogromna količinahrane. Nažalost, ništa od toga nije stiglo uMundiar niti bilo koje drugo selo u unu-trašnjosti jugoistočnog Rajastana.

***Prema službenim podacima, u Indiji niko negladuje. U javnom sistemu raspodele seljacikoji padnu ispod granice siromaštva imajupravo na kupone za nabavku, koji im omo-

gućuju kupovinu subvencionisanih žitarica udržavnim prodavnicama. Međutim, u Bojalu idrugim mestima sistem ne funkcioniše. Lokal-ni seoski starešina podelio je sve kupone svo-jim prijateljima i pripadnicima svoje kaste,kažu seljaci. Osim toga, izbrisao je imenaudovica koje su imale pravo na državnu pen-ziju. Istovremeno, državne prodavnice su od-bijajale da prodaju jeftine žitarice pripadnici-ma plemena Sahariya, koje spada među nedo-dirljive. Umesto toga, prodavale su žitarice nacrnom tržištu. Kad su Sahariye počeli da umi-ru, vlasnici prodavnica ispunili su njihoveobrasce za kupone ne bi li prikrili svoje ne-poštenje.Stepen pothranjenosti u Indiji - zemlji s više odmilijardu stanovnika - najviši je u svetu. Ot-prilike polovina indijske dece je pothranjena,a skoro 50% žena u Indiji boluje od anemije.Uprkos tome, većina žitarica iz velikih indij-skih zaliha hrane biva bačena u smeće ili ihpojedu pacovi.Najviše trpe oni s dna indijskog hijerarhijskogkastinskog sistema. Primera radi, plemenskezajednice, koje čine 30% stanovništva okrugaBaran, žrtve su istorijske nepravde. Pre negošto je Indija stekla nezavisnost 1947. godine,Sahariye su još nekako preživljavali zahvalju-jući lovu i gajenju nekih kultura. Nakon sti-canja nezavisnosti, vlasti su ih isterale iz

džungle i konfiskovale njihovu zemlju. Saha-riye su bili prisiljeni da traže posao kao poljs-ki radnici. Kad je žetva ovog leta propala, osta-li su bez posla i bez hrane.„Mi nismo zanimljivi političarima”, rekla jepedesetogodišnjakinja Nabbo, pripremajućivečeru - indijski hleb chapatti napravljen odsame - semenki korova.

IZVOR:ODLOMCI IZ KNJIGE „UMIRANJE OD GLADI U ZEMLJI IZ-OBILJA. ZBOG KASTI I KORUPCIJE SIROMAŠNI LJUDI IN-DIJE NEMAJU HRANE”, LUKE HARDING U BARANU, RA-JASTAN, PETAK 15. NOVEMBRA 2002, THE GUARDIAN.

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Šta je sve uskraćeno siromašnim ljudimaokruga Baran i šta ih čini ranjivim? Izraziteto u obliku „Kršenja ljudskih prava na ...”

2. Šta ta situacija budi u vama i šta po vašemmišljenju treba učiniti?

3. Uporedite položaj siromašnih u Baranu spoložajem siromašnih u vašoj zemlji, odno-sno sredini. Kakve prizore siromaštva stesusreli?

4. Vidite li povezanost između pogoršavanjasiromaštva i ljudske bezbednosti? Smatrateli da postupanje s ljudima na način prika-zan u priči može uticati na ljudsku bezbed-nost? Kako?


SLOBODA OD SIROMAŠTVA 69

1. UVOD

Iako se siromaštvo smatra istorijskom poja-vom, oblici u kojima se ono pojavljuje danaspostaju sve složeniji. Ta složenost posledicaje mnogih činilaca, uključujući promenjenuprirodu odnosa među ljudima, odnos društvaprema činiocima i postupcima proizvodnje,kao i pristupima vlada i međunarodnih insti-tucija, poput Svetske banke, Međunarodnogmonetarnog fonda ili Ujedinjenih nacija, raz-ličitim dimenzijama siromaštva.

Pojam siromaštva razvijao se tokom vremena.Nekada se siromaštvo merilo jedino premaličnim primanjima, a danas se smatra višedi-menzionalnim fenomenom koji je utemeljen iu tesnoj je vezi s politikom, geografijom, isto-rijom, kulturom i društvenim specifičnosti-ma. U zemljama u razvoju siromaštvo je veo-ma prisutno, a karakteriše ga glad, nedostatakzemlje i sredstava za život, neefikasna politi-ka raspodele, nezaposlenost, nepismenost,epidemije, kao i nedostatak zdravstvenihusluga i pitke vode. U razvijenim zemljama si-romaštvo se pojavljuje u obliku društveneisključenosti, porasta nezaposlenosti i niskihprimanja. U obe grupe zemalja siromaštvopostoji zbog nedostatka pravde, jednakosti,ljudske bezbednosti i mira.

Siromaštvo označava nedostatak pristupa usvetu izobilja. Siromašni nisu u stanju da pro-mene svoj položaj pošto nemaju sredstava zato, zbog nedovoljnih političkih sloboda, ne-mogućnosti učešća u procesima odlučivanja,loše vlasti, nedostatka lične bezbednosti, ne-

mogućnosti učešća u životu zajednice i zbogpretnji održivoj i međugeneracijskoj praved-nosti. Uskraćivanje ekonomske, socijalne ipolitičke moći i sredstava drži siromašne umreži siromaštva.

POTREBNO JE ZNATI

Siromaštvo i ljudska bezbednostSiromaštvo, koje vodi velikim prehrambenim idrugim društvenim neizvesnostima, neposred-no ugrožava ljudsku bezbednost. Osim štougrožava egzistenciju velikog broja ljudi, ono ta-kođe doprinosi njihovoj izloženosti nasilju, zlo-stavljanju, kao i socijalnoj, političkoj i ekonom-skoj obespravljenosti.Prema rečima jedne siromašne žene iz Belorusi-je, siromaštvo je ponižavajuće, ono ljude lišavanjihovog dostojanstva.Naglašavajući potrebu za razmatranjem izazovaglobalne pravičnosti i ljudske bezbednosti, profe-sor Amartya Sen nešto drukčijim rečnikom tvr-dio je: „Hitni zadaci pred nama obuhvataju kon-

ceptualna razjašnjenja, kao i javne rasprave, uzutvrđivanje konkretnih projekata za delovanje usmeru institucionalnih promena za promovisanjepravičnosti i zaštitu osnovne ljudske bezbednosti.Bolje razumevanje sukoba i vrednosti trebaudružiti sa istraživanjem zahteva za zdravljem iobrazovanjem, otklanjanjem siromaštva, kao ismanjenjem nejednakosti među polovima i nebe-zbednosti.”Stoga je siromaštvo istovremeno stanje us-kraćenosti i stanje ranjivosti. Sve veća nejedna-kost i diskriminacija među narodima i u okvirunjih krši pravo siromašnih na dostojanstvenživot u bezbednosti.



Definisanje siromaštvaPostoje različite definicije siromaštva i njego-vih pojavnih oblika:� Iz perspektive prihoda, osoba je siro-

mašna ako, i samo ako su njeni prihodi is-pod određene granice siromaštva. Mnogedržave su usvojile granicu siromaštva kojase meri prihodima, kako bi mogle pratitinapredak u smanjenju siromaštva. Grani-ca siromaštva definiše se pomoću količinenovca koji je potreban za određenu ko-ličinu hrane. Prema Izveštaju o ljudskomrazvoju Programa za razvoj UNDP iz1997. godine, „siromaštvo znači us-kraćivanje prilika i izbora koji su preko po-trebni za ljudski razvoj - za dug, zdrav, kre-ativan život i odgovarajući životni stan-dard, slobodu, dostojanstvo, samopošto-vanje i poštovanje drugih”.

� Indeks ljudskog siromaštva (UNDP, HDR1997) kao indikatore koristi osnovne di-menzije uskraćivanja - kratak životni vek,nedostatak osnovnog obrazovanja i nedo-statak pristupa javnim i privatnim resursi-ma, potvrđujući time da se ljudsko siro-maštvo ne odnosi samo na niske prihode.

� Iz perspektive ljudskih prava, Kancelarija

Visokog predstavnika za ljudska pravasmatra siromaštvo „ljudskim stanjem kojese odlikuje trajnim ili hroničnim us-kraćivanjem resursa, sposobnosti, izbora,bezbednosti i moći neophodnih za uživan-je odgovarajućeg životnog standarda i dru-gih osnovnih građanskih, kulturnih, eko-nomskih, političkih i socijalnih prava”.

� U Nacrtu smernica: Pristup ljudskihprava u strategijama smanjenja siro-maštva Kancelarije Visokog predstavnikaza ljudska prava iz septembra 2002. godi-ne, siromaštvo se opisuje kao „krajnji ob-lik uskraćivanja”. U Izveštaju se iznosi dasiromaštvom treba smatrati samo one ne-dostatke koji se smatraju osnovnim u po-retku prioriteta. Iako se prioriteti razlikujuod društva do društva, zajednički skuppotreba koje se smatraju osnovnim u već-ini društava obuhvataju odgovarajuću pre-hranu, izbegavanje bolesti koje se mogusprečiti i prerane smrti, odgovarajuće sta-novanje, osnovno obrazovanje, ličnu bez-bednost, jednak pristup pravdi, mo-gućnost pojavljivanja u javnosti bez sra-ma, mogućnost zarađivanja za život i uče-šće u životu zajednice.

Rasprave o tome kako označavati i meriti siro-maštvo neprestano traju, ali zbog složenosti

ljudskog života siromaštvo ne može dobiti ko-načnu definiciju. Ranjivost i uskraćivanje, ko-ji su po prirodi subjektivni, ne mogu se ogra-ničiti na neki strogi okvir koji bi bio univerzal-no primenjiv.

Dimenzije siromaštvaPojava siromaštva shvata se i izražava na raz-ličite načine, zavisno od specifičnog ekonom-skog, socijalnog, kulturnog i političkog kon-teksta. Sada ćemo poći korak napred i po-kušati da povežemo pojmove koji se upotre-bljavaju u definiciji siromaštva (npr. pravda,ranjivost, dostojanstvo, bezbednost, prilikeitd.) s problemima iz stvarnog života, što ćenam pomoći u tumačenju različitih dimenzijasiromaštva.

Sredstva za život – Uskraćivanje pristupazemlji, šumama, vodi; na primer, zakonima ošumama starosedeocima u ruralnim područji-ma nije dopušteno skupljanje hrane i slamena koju oni imaju prirodno pravo. U urbanomkontekstu, gradovima su potrebni ruralni mi-granti radi njihovog rada, ali ne preuzimajuodgovornost za njihovo stanovanje, zdravlje iobrazovne potrebe, gurajući ih još dublje uranjivost i nebezbednost. Zatim, diskrimina-cija zasnovana na kastinskoj, etničkoj ili ra-snoj pripadnosti takođe je ključni faktor pri


uskraćivanju zajednicama i grupama pristupaprirodnim resursima od vitalne važnosti, a ti-me i njihovog ljudskog prava na život u dosto-janstvu.

Osnovne potrebe – Uskraćivanje hrane, obra-zovanja, zdravlja i stanovanja; na primer, ko-mercijalizacija vode, električne energije, ško-la i bolničkih usluga dovodi do toga da cenenajneophodnijih usluga porastu toliko da si-romašnima postanu nedostupne, pa su oniprisiljeni da prodaju svoj bedni imetak i dažive ispod ljudskog minimuma, što ih najzadlišava prava na život u dostojanstvu.

Pravda – Uskraćivanje pravde kao takve ili us-kraćivanje blagovremene pravde; na primer,siromašni u mnogim zemljama nemaju pri-stup sudstvu zbog visokih troškova postupka.Mladi iz slamova, pripadnici etničkih, rasnihili verskih manjina prvo se sumnjiče zazločine koje nisu ni počinili, a ženama kojetraže intervenciju policije zbog porodičnognasilja ne obezbeđuje se zaštita, pod izgovo-rom da je reč o problemu privatne prirode.Zbog pritiska od strane države i drugihmoćnih lobija, sudovi često odugovlače po-stupke u vezi s naknadom za radnike ili reha-bilitacijom prognanika, što siromašne čestokošta čitavog imetka.

Organizovanje – Uskraćivanje prava na orga-nizovanje, osnaženje i suprostavljanje ne-pravdi; na primer, siromaštvo ugrožava slobo-du radnika da se organizovano bore za boljeradne uslove.

Učešće – Uskraćivanje prava na učešće u do-nošenju odluka i uticanja na odluke koje od-ređuju naš život; na primer, zbog sve tešnjegpovezivanja političkih i poslovnih interesasužava se prostor koji građanima stoji na ras-polaganju za efikasno učešće u odlučivanju ojavnim pitanjima, kao što je pitanje pružanjaosnovnih usluga. Nepismenost i neinformisa-nost zbog preseljenja uskraćuje izbeglicamapravo da određuju svoju budućnost. Zbogsvoje nomadske prirode većina Roma čestonije ni upisana u biračke spiskove, pa ne mo-gu ni glasati.

Ljudsko dostojanstvo – Uskraćivanje pravana život u poštovanju i dostojanstvu; naprimer, pripadnici kastinskih, etničkih, ra-snih i drugih manjinskih grupa u ruralnimpodručjima čine veliki deo onih koji ne po-seduju zemlju ili su sitni zemljoposednici,pa su prisiljeni da kompromituju svoje do-stojanstvo da bi zaradili bednu platu. Ume-sto da pohađaju školu, deca su naterana narad u kojem ih iskorišćavaju, kao što je re-

cikliranje otpada, štavljenje kože ili zemljo-radnja.

Grupe podložne siromaštvuIako je siromaštvo široko raširena pojava i od-nosi se na ljude u celom svetu, ono naročitopogađa žene i decu.

Feminizacija siromaštva postala je značajanproblem u zemljama u tranziciji zbog po-većane migracije muškaraca, nezaposlenosti iporasta broja porodičnih preduzeća okrenu-tih izvozu koja su premalo plaćena za svojrad. Većina ženskog rada nije prijavljena nitiplaćena. U mnogim sektorima ekonomiježene imaju prednost nad muškarcima u za-pošljavanju jer se žene smatraju „poslušnomradnom snagom”. U mnogim zajednicamažene niti poseduju niti imaju kontrolu nadzemljištem, vodom, imanjem i drugim resur-sima, pa nailaze na društvene i kulturne pre-preke u ostvarivanju svojih ljudskih prava.vinjeta Modul Ljudska prava žena.

Siromaštvo lišava decu prilika za ispunjenjenjihovog ljudskog potencijala i čini ih ranji-vim za nasilje, trgovinu, iskorišćavanje i zlo-stavljanje. Visoka smrtnost novorođenčadi idece često je prouzrokovana pothranjenošću.


Veliki broj dece je dodatni uzrok niskih pri-manja. Sa ubrzanom urbanizacijom raste brojdece koja žive na ulici. Oko 113 miliona deceiz celog sveta (od kojih je 97% u zemljama urazvoju) nikada nije pohađalo školu i lako po-staju plen različitih oblika iskorišćavanja ilidečjeg rada. Zatim, sve veća komercijalizacijaobrazovnih i zdravstvenih usluga lišava decunjihovih osnovnih ustavnih prava u mnogimzemljama.

Zašto siromaštvo i dalje traje?Vlade zemalja Severa (Evropa i Severna Ame-rika) kontrolišu upravljanje svetskom ekono-mijom, tolerišu i održavaju trgovinu i finansij-ske strukture koje koncentrišu bogatstvo u in-dustrijalizovanom delu sveta i isključuju naj-siromašnije zemlje i ljude iz udela u global-nom blagostanju, što dovodi do nejednakostimeđu narodima Severa i Juga. Zanimljiv jepodatak da se jaz između bogatih i siro-mašnih proširuje ne samo u razvijenim nego iu zemljama u razvoju.

Programi strukturnog prilagođavanja(SAPs) Svetske banke i stabilizacioni paketiMeđunarodnog monetarnog fonda obećavalisu da će proširiti mogućnosti zaposlenja, sti-canja prihoda i bogatstva, kao i ekonomskog

razvoja integrisanjem nacionalnih ekonomijau globalni ekonomski sistem. Programi struk-turnog prilagođavanja koji teže iskorenjivanjusiromaštva putem fiskalne discipline, a pritom ne rešavaju probleme nepravednosti u si-stemima raspodele, mogu povećati siro-maštvo, budući da države troše novac na ot-platu dugova, a osnovne usluge, poput zdrav-stva, obrazovanja i stanovanja, ostaju zane-marene.

Neoliberalna globalizacija stavlja naglasak naproizvodnju za izvoz i ne obazire se na osnov-na prava ljudi za ispunjenjem vlastitih potrebai dostojanstvenim zarađivanjem za život. Poštodržava ne ispunjava svoje socijalne obaveze uoblasti zdravstva, obrazovanja, hrane i stano-vanja, a budući da ne postoji mreža socijalnesigurnosti, siromašni su izloženi pritisku. In-flacija, smanjenje broja radnih mesta isnižavanje plata, čiji su uzrok liberalizacija iprivatizacija, takođe, pogoršavaju položaj siro-mašnih.

U Izveštaju o ljudskom razvoju Programa zarazvoj UN iz 2002. godine ističe se da je ubr-zani ekonomski razvoj u već ionako bogatimzemljama Zapadne Evrope, Severne Amerikei Okeanije, u kombinaciji sa sporim rastom naindijskom potkontinentu i Africi, doprineo

povećanju globalne nejednakosti u drugojpolovini 20. veka. Čak i u zemljama Organiza-cije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)profit odlazi u ruke najbogatijih, pa su priho-di 1% najimućnijih porodica porasli za 140%,što je trostruko više od proseka, a posledicatoga je dramatičan porast nejednakosti priho-da i pojava „nove sirotinje”.

� Prihodi 5% najbogatijih ljudi sveta su 114puta veći od prihoda 5% najsiromašnijih.

� Prihodi 25 miliona najbogatijih Amerika-naca jednaki su prihodima gotovo dve mi-lijarde najsiromašnijih ljudi sveta.

Četvrtina svetskog stanovništva danas živi uprilično velikom siromaštvu na marginamadruštva. U Izveštaju o ljudskom razvoju Pro-grama za razvoj UN iz 2002. godine procenju-je se da 1,2 miliona ljudi preživljava s manjeod jednog američkog dolara dnevno. Milijar-du ljudi je nepismeno. Svakog dana 30.000dece širom sveta umire od bolesti koje je mo-guće sprečiti, a do kraja 2000. godine skoro 22miliona ljudi umrlo je od AIDS. Smatra se datrećina stanovnika najnerazvijenijih zemalja,većinom iz Afrike južno od Sahare, nećedoživeti četrdesetu godinu života.


3. INTERKULTURALNA GLEDIŠTAI KONTROVERZNA PITANJA

Relativno siromaštvo i apsolutnosiromaštvoRelativno siromaštvo znači da je pojedinac iligrupa ljudi siromašna u poređenju s drugimaili u odnosu na ono što se smatra primerenimživotnim standardom/nivoom potrošnje u od-ređenom društvu. Apsolutno siromaštvo ljudeodređuje kao siromašne u odnosu na opšte-prihvaćeni standard minimalnih potreba. Po-jedinac koji je, prema američkim standardi-ma, apsolutno siromašan, u afričkom kontek-

stu, na primer, može biti tek relativno siro-mašan.

Jim Harvey, stanovnik mesta Posilpark u Uje-dinjenom Kraljevstvu, govori o svom iskustvusiromaštva koje se može nazvati relativnim si-romaštvom: „Siromaštvo! Šta siromaštvoznači za mene? Eto, meni je četrdeset osam go-dina, oženjen sam i moja porodica ne zavisiod mene. Živim u mestu Posilpark koje se na-lazi severno od Glazgova. Jasno, potičem izradničke sredine. Doduše, o tome bi se daloraspravljati, jer sam već godinama nezaposleni potpuno zavisim od socijalne pomoći. A siro-maštvo? Meni to znači biti švorc, ne moći po-boljšati svoj način života zbog loše ishrane i nemoći učestvovati u aktivnostima za razonodu.Isto tako, siromaštvo znači stigmatizaciju. Atu je i apatična zamka osećaja nemoći, po-tlačenosti, bezvrednosti, isključenosti: Zašto?Zašto baš ja? ...”

IZVOR:LOTSKI SAVEZ PROTIV SIROMAŠTVA, HTTP://WWW.LAPA.ORG.UK

Iako su Jimove osnovne ekonomske potrebepodmirene, on se oseća isključenim kao onajko ne napreduje pa je nesrećan zbog svoje iz-dvojenosti i nemoći. Nemoć znači da je Jimrelativno siromašan u poređenju s drugima iznjegovog društva koji su društveno i političkiaktivni.

Socijalna isključenostSocijalna isključenost često se koristi kao si-nonim za „relativno siromaštvo”, ali ti pojmo-vi nisu istovetni. Socijalna isključenost moževoditi siromaštvu, ili biti posledica siro-maštva. Jimu je socijalna isključenost onemo-gućila političko delovanje, a zajednicu Saha-riya u Rajastanu ekonomsko siromaštvo i be-da doveli su do socijalne isključenosti.

PITANJA ZARASPRAVU

Znači li brojnije stanovništvo automatski iveće siromaštvo?Često se veruje da je uzrok velikog siromaštvanajnerazvijenih zemalja i zemalja u razvojuvisok prirodni priraštaj stanovništva. Taj argu-ment koriste vlade Juga i Severa kako bi skre-nule pažnju od centralnih problema i pravihuzroka siromaštva na tim područjima. To suproblemi kontinuiranog iscrpljivanja i isko-


rišćavanja prirodnih resursa za komercijalnepotrebe razvijenih zemalja, zbog čega zajed-nice gube pravo na te resurse; uskraćivanjesredstava za zadovoljavanje osnovnih potre-ba, poput obrazovanja, zdravlja i vode, kojimabi se mogle znatno smanjiti stope smrtnosti ibolesti žena i dece; sve češći sukobi i ratoviradi preuzimanja kontrole nad resursima, ko-ji prouzrokuju političku, društvenu i ekonom-sku nestabilnost.

Teza da država koja ima veliki broj siro-mašnih ne može napredovati, polazi od po-grešnih premisa, jer je zapravo politika vladeodgovorna za pravednu raspodelu rezultatarazvoja. Slično tome, tvrdnja da su siromašniodgovorni za trošenje prirodnih resursa i za-gađenje okoline takođe je sporna, jer bogatitroše mnogo više od siromašnih.

Hoće li održivi razvoj dovesti do smanjenjasiromaštva?Siromaštvo tera siromašne na izbor neo-drživog načina života. Nepostojanje, na pri-mer, sanitarnih čvorova i sistema uklanjanjaotpada, kao i nedostatak goriva, mogu nave-sti siromašne na postupke koji doprinose za-gađenju okoline. Samo ako razvijene zemljepočnu da odlučno sprovode svoje obaveze,kao što je smanjenje izduvnih gasova koji do-

vode do efekta staklene bašte, uvođenje stan-darda za efikasno korišćenje energije iplaćanje poreza na transakcije pri prenosukapitala preko granice, moći će se ostvaritiodrživi razvoj, čime će se znatno smanjiti si-romaštvo.

Da li je moguće novčano pomoći iskorenjivanjusiromaštva?Da, moguće je. Troškovi osnovnih socijalnihusluga za sve u zemljama u razvoju procenju-ju se na 40 milijardi američkih dolara go-dišnje, što je otprilike desetina budžeta za od-branu SAD za period 2002–2003, ili osam mi-liona dolara manje od neto prihoda najbogati-jeg čoveka u periodu 2001–2002. Veći deo tihresursa moguće je namaknuti prestrukturi-ranjem postojeće potrošnje nacionalnih vla-da, multilateralnih banaka (Svetska banka,Azijska banka za razvoj i druge) i drugihagencija za pomoć.

Bilo bi mnogo lakše novčano pomoći isko-renjivanje siromaštva kada bi međunarodneinstitucije, poput Svetske banke, Međuna-rodnog monetarnog fonda i vlada zemaljaOrganizacije za ekonomski razvoj i saradnju(OECD), otpisale postojeće dugove zemlja-ma u razvoju, pod uslovom da se njihove vla-de čvrsto obavežu da će usmeriti ta sredstva

na iskorenjivanje siromaštva u skladu s lo-kalnim socijalnim potrebama.

Procenjuje se da bi se troškovi dodatnosmanjili kada bi spomenute države pokrenu-le radikalne promene u raspodeli bogatstavai resursa i dale prednost izdvajanju za razvojnad izdvajanjem za odbranu.


Globalizacija i njene kontroverzne implikacijestvaraju nove oblike siromaštva. Novi oblici si-romaštva javljaju se u društvima koja su narazličitim nivoima društveno-političkog i eko-nomskog razvoja, među ljudima različitih ve-ra, uverenja i kultura. Uticaj globalizacije, naprimer, na plemena u Africi znatno se razliku-je od uticaja globalizacije u Indiji, pre svega,zbog različitih društveno-političkih i ekonom-skih uslova Afrike i Indije. Velike razlike međukulturama i geografskim područjima utiču daljudi različito vide pretnje koje proizlaze iz osi-romašenja i društvene marginalizacije.

Stoga je od presudne važnosti unapređenjeokvira za praćenje različitih oblika siro-maštva na globalnom i lokalnom nivou, a iosnaženje ljudi za pružanje otpora i borbuprotiv iskorišćavanja.


Povelja UN i Univerzalna deklaracija o ljud-skim pravima trebalo je da obezbede moralniokvir za uspostavljanje novog sistema prava iobaveza, uz naglasak na obezbeđenju ljud-skog dostojanstva, mira i bezbednosti za sveljude u periodu posle Drugog svetskog rata.

Holistički pristup ljudskim pravima daje od-govor na višedimenzionalnu prirodu siro-maštva. Taj pristup prevazilazi dobrotvorstvo,jer polazi od ideje da je sloboda od siromaštvamoguća jedino ako su siromašni osnaženiobrazovanjem za ljudska prava. Tim pristu-pom potvrđuje se da siromašni imaju pravapo zakonu, a da države i nedržavni akteri ima-ju pravne obaveze koje moraju ispuniti. Od-govornost za ostvarivanje ljudskih prava poje-dinaca koji žive na teritoriji neke države snosita država, a ostale države i nedržavni akteriimaju obavezu da doprinose tom procesu i daga podržavaju. To je od najveće važnosti zaostvarenje nepristrasnog, pravednog i nepro-tekcionističkog sistema multilateralne trgovi-ne, odgovarajućeg protoka finansijske pomoćii učešća siromašnih u procesu razvoja u glo-balizovanom svetu.

Te vrednosti ogledale su se u političkim izja-vama, kao što su Deklaracija iz Rija, Agenda21, Deklaracija iz Kopenhagena, Platforma za

delovanje sa Četvrte svetske konferencije oženama iz Pekinga i Habitat agenda. Međuna-rodna zajednica država donela je te doku-mente kao međunarodni razvojni obrazac zaiskorenjivanje siromaštva i ostvarenje neop-hodnih preduslova za održivi razvoj.

Ugovorna tela za praćenjesiromaštva

Tela za praćenje siromaštva redovno razma-traju državne izveštaje, mogu prihvatati pred-stavke i davati komentare i preporuke država-ma, ekonomskim institucijama, telima UN idrugim organizacijama kako bi oni preduzelimere ka poboljšanju stanja ljudskih prava,uključujući mere za smanjenje siromaštva.

Prema Zaključnim zapažanjima Komitetaza ekonomska, socijalna i kulturna prava oizveštajima država stranaka Međunarodnogpakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnimpravima, činioci koji ometaju ostvarenje pravajesu nejasan status Pakta u nacionalnim prav-nim sistemima, nesprovođenje zakona zasno-vanih na međunarodnim obavezama u oblastiljudskih prava i neobaveštenost o instrumen-tima Pakta. U različitim izveštajima se navodida primenu strategija za smanjenje siro-maštva ometaju: opterećenost dugovima, ne-dostatak detaljnih podataka, velika korumpi-

ranost državnih vlasti, nefunkcionisanje sud-stva zbog vojnih režima i zastarela, konzerva-tivna verska stanovišta koja podstiču diskri-minaciju.

Iako se broj zemalja koje su ratifikovale raz-ličite konvencije za ljudska prava, od 1990.godine naglo povećava, postoji ogroman jazizmeđu obaveza, političkih namera i njihoveprimene. Najgore pretnje jesu nedostatak po-litičke volje vlada, međusobno suprotstavlje-ne međunarodne norme na osnovu kojih sedržave obavezuju, poput onih Svetske trgo-vinske organizacije (npr. sporazumi o trgo-vinskim aspektima autorskih prava [TRIPS],koji mogu dovesti do povećanja cena lekovazbog pohlepe velikih kompanija, lišavajući ti-me pojedince osnovnoga ljudskog prava nazdrav i dostojanstven život), kao i neprimere-na raspodela resursa potrebnih za ispunjenjeobaveza.

Posebni izvestioci i nezavisnistručnjaci

Komisija za ljudska prava imenovala je dvanezavisna stručnjaka: jedan izveštava poseb-nu radnu grupu o sprovođenju prava na raz-voj (Rezolucija 1998/72), a drugi ispituje i da-je preporuke u pogledu uticaja krajnjeg siro-


maštva na ljudska prava (Rezolucija1998/25). Nezavisni stručnjak za krajnje si-romaštvo ocenjuje mere koje se na nacional-nom i međunarodnom nivou preduzimaju ra-di punog ostvarenja ljudskih prava krajnje si-romašnih ljudi, razmatra prepreke na tom pu-tu i napredak koji su postigli ljudi koji žive ukrajnjem siromaštvu i daje preporuke i pred-loge u oblasti tehničke pomoći i drugim obla-stima za smanjenje i konačno otklanjanje si-romaštva.

U Izveštaju Komisiji za ljudska prava[E/CN.4/2001/54, 16. februara 2001] nezavi-sni stručnjak iznosi predloge za poboljšanjepoložaja siromašnih. Obrazovanje za ljudskaprava ima veliku ulogu u osnaženju siro-mašnih kako bi im se pomoglo da promenesvoju sudbinu. Obrazovanjem za ljudska pra-va podstiče se kritička analiza okolnosti iuslova života siromašnih. Ono razvija znanja,veštine i sposobnosti koje siromašnima omo-gućuju da se uhvate u koštac sa snagama kojeih drže u siromaštvu. Ono, takođe, promovišeorganizacije i mreže za samopomoć, prekokojih siromašni mogu tražiti postupno ostva-renje svih svojih ljudskih prava i potpuno is-korenjivanje siromaštva.

ISKORENJIVANJE SIROMAŠTVA I RAZVOJCILJ: Do 2015. godine prepoloviti ukupanbroj ljudi u svetu koji imaju prihod manjiod jednog dolara dnevno i koji pate od gla-di.

Strategije napredovanja

SIROMAŠTVO MERENO PRIHODIMA� Obezbediti podršku nacionalnim eko-

nomskim i socijalnim inicijativama zasmanjenje siromaštva;

� Razvijati kapacitete za pružanje osnovnihsocijalnih usluga;

� Pomoći razvoj kapaciteta za procenu,praćenje i planiranje smanjenja siro-maštva.

GLAD� Oceniti akcije preduzete od održavanja

Svetskog sastanka na vrhu o hrani 1996.godine do danas i predložiti nove planoveza smanjenje gladi na nacionalnom imeđunarodnom nivou;

� Obezbediti da prehrambena, poljoprivred-na i opštetrgovinska politika doprinosebezbednosti prehrane za sve putem pra-vednog svetskog trgovinskog sistema;

� Promovisati mala seoska imanja i po-državati njihove napore na promovisanjujednostavnih, jeftinih tehnologija i svesti ookolini.

IZVOR:PUTOKAZ ZA SPROVOĐENJE MILENIJUMSKIH CILJEVAUN, IZVEŠTAJ GENERALNOG SEKRETARA, 6. SEPTEM-BRA 2001.


Zahvaljujući iskustvima narodnih pokreta iradu nevladinih organizacija i agencija za po-moć, došlo je do opšteg uverenja da siromašnimogu uživati dobrobit razvoja jedino ako sepreduzmu obimne reforme u oblasti zemljo-posedništva, opismenjavanja i obrazovanja,zdravstva, stanovanja i prehrane, kao i ako seostvari vlasništvo i kontrola siromašnih nadprirodnim i drugim izvorima.Inicijative kao što je podela hibridnih kravaumesto zemlje ljudima koji ne poseduju zem-lju, zajmovi za kupovinu poljoprivrednogzemljišta bez rešavanja infrastrukturnih pro-blema u područjima gde rod zavisi od navod-njavanja, fleksibilna nastava za decu koja ra-de umesto da redovno pohađaju školu, poka-zale su se neuspešnim! Takve inicijative samopodupiru siromaštvo. Glavni problemi su po-litička volja i preraspodela.

Iskorenjivanje siromaštva pokazalo seuspešnim kada se sprovodilo decentralizova-no, na lokalnom nivou. Pravedan ljudski raz-voj moguć je samo kada siromašni učestvujuu procesu razvoja kao subjekti, a ne tek kaoobjekti.

Opšte i specifične pouke stečene lokalnim,nacionalnim i međunarodnim iskustvima uoblasti smanjenja siromaštva:

� Siromaštvo je socijalno, kulturno i poli-tičko, jednako kao i ekonomsko pitanje.

� Političko i ekonomsko osnaženje siro-mašnih način je iskorenjivanja siromaštva.

� Pristup informacijama i obrazovanje zaljudska prava omogućuju marginalizova-nima da postanu svesni svojih ljudskihprava i aktivno se zauzmu za promenusvog položaja.

� Obezbeđenje zaposlenja i naknada za radkoji omogućuju dostojanstven životnistandard i obezbeđenje pristupa sredstvi-ma za život, ključni su za smanjenje siro-maštva.

� Smanjenje siromaštva treba da bude pra-ćeno smanjenjem nejednakosti. Prednosttreba dati ukidanju svih oblika diskrimina-cije žena i diskriminacije zasnovane na ka-sti, rasi i etničkom poreklu.

� Povećana izdvajanja za obrazovanje,zdravstvo, stanovanje, vodu, sanitarije ihranu smanjuju siromaštvo.

� Država i njene agencije imaju važnu uloguu smanjivanju siromaštva, posebno u do-ba globalizacije.

� Povećana odgovornost međunarodne i do-maće razvojne pomoći i finansijskih insti-tucija može voditi ravnomernom i praved-nom ekonomskom rastu.

� Mnoge zemlje nisu u stanju da brzo isko-rene siromaštvo. Njihova nastojanja trebapodržati i dopuniti putem međunarodnepomoći i saradnje.

� Otpisivanje dugova neposredno je poveza-no sa smanjivanjem siromaštva. Kad bi ot-pisivanje dugova bilo povezano sa investi-ranjem u obrazovanje, zdravstvo i drugedruštvene sektore, ono bi neposredno do-prinelo smanjenju siromaštva.

� Rat i sukobi pogoršavaju siromaštvo. Na-stojanja na iskorenjivanju siromaštva bezobezbeđenja uslova za mir i ljudsku sigur-nost neminovno propadaju.

DOBRO JE ZNATI


1. DOBRA PRAKSA

Siromašne vredi kreditiratiGrameen banka iz Bangladeša osnovana jekao mala seoska kreditna zadruga u Jobri1976. godine. Do 2002. godine skupila je 2,4miliona klijenata, od kojih 95% čine žene. Sasvojih 1.175 ekspozitura banka danas pružausluge u 41.000 sela, odnosno u više od 60%sela Bangladeša.

Grameen banka nastoji da mobiliše siro-mašne i da ih pokrene prvenstveno putemakumulacije lokalnog kapitala i stvaranjemimovine. Cilj joj je da pruža bankarske uslugesiromašnom stanovništvu ruralnog Bangla-deša, stane na kraj zelenaštvu, stvara mo-gućnosti samozapošljavanja za neiskorišćeneili nedovoljno iskorišćene ljudske resurse,obezbedi siromašnima organizacioni okvirkoji razumeju i u kojem mogu delovati za ne-zavisni društveno-ekonomski razvoj uz uza-jamnu podršku.

Kreditiranjem ljudi koji se smatraju veomakreditno rizičnim, banka je potvrdila da se si-romašnima mogu davati krediti. Siromašnežene s kojima banka posluje dvostruko sumarginalizovane, svojim rodom i svojim siro-maštvom. Grameen banka uspela je da pokre-

ne značajne promene u strukturi vlasništvanad sredstvima za proizvodnju i uslovimaproizvodnje u ruralnim područjima. Reč je označajnim promenama zato što se uspelo nesamo u uzdizanju siromašnih iznad granicesiromaštva nego je i veoma osetljivom po-drškom podstaknuta izuzetna kreativnostmeđu seoskim stanovništvom. Primer Grame-en banke pokušavaju da slede u susednimzemljama.http://www.grameen-info.org/bank

Inicijativa 20-20 u MalijuNakon Svetskog socijalnog sastanka na vrhuodržanog 1995. godine u Kopenhagenu, Malije usvojio inicijativu 20-20, obavezavši se daće 20% državnog budžeta i 20% međunarod-ne pomoći usmeriti na finansiranje osnovnihsocijalnih usluga. Potom, 1995. godine mesecoktobar proglašen je Mesecom solidarnosti iborbe protiv isključenosti.

Strategije za smanjenje siromaštva (PRSPs)Godine 1999. u okviru pojačane Inicijative zaprezadužene siromašne zemlje (HIPC) dogo-voreno je da će se svi koncesijski zajmovi Svet-ske banke i Međunarodnog monetarnog fonda,kao i pregovori oko otpisa dela dugova odvijatipreko nacionalnih participativnih strategija zasmanjenje siromaštva. Na osnovu tog dogovora,

vlade pojedinih država razvile su strategije zasmanjenje siromaštva. Od januara 2003. godine13 afričkih država (među njima i Mali), četiri la-tinoameričke, dve evropske i srednjoazijske,jedna azijska i jedna bliskoistočna država pred-stavile su nacionalnu strategiju za smanjenje si-romaštva odborima guvernera Svetske banke iMeđunarodnog monetarnog fonda.

Ti dokumenti izrađeni su u skladu s petosnovnih načela izrade i sprovođenja strategi-ja za smanjenje siromaštva:

� strategiju razrađuje i sprovodi svaka poje-dina zemlja - uključujući široko učešćegrađanskog društva i privatnog sektora usvakoj fazi;

� usmerenost na rezultate – strategija jeusredsređena na rezultate koji će koristitisiromašnima;

� sveobuhvatnost - prihvatanje višedimenzi-onalnosti siromaštva;

� usmerenost partnerstvu - koordiniranoučešće razvojnih partnera (bilateralnih imultilateralnih i partnera iz nevladinogsektora);

� dugoročna perspektiva za smanjenje siro-maštva.

IZVOR:HTTP://WWW.WORLDBANK.ORG/POVERTY/STRATE-GIES/OVERVIEW.HTM


Građanska udruženja upućuju kritike naračun strateških dokumenata za smanjenje si-romaštva zbog niza manjkavosti u njima, naprimer, zavisnost finansijske strukture odspoljne pomoći ili promovisanje direktnihstranih ulaganja. Učešće lokalnih aktera, po-sebno marginalizovanih grupa, ostaje podznakom pitanja, budući da institucionalnimehanizmi za njihovo sistemsko uključivanjeu proces na mnogim mestima nisu uspostav-ljeni, niti su savladane prepreke, kao što suprepreke jezičke prirode, jer se informacije idokumenti ne prevode na lokalne jezike. Ta idruga ograničenja treba na vreme otklanjati.

Naša voda nije na prodajuVeće Kanađana je vodeća kanadska organiza-cija za zaštitu građana, s više od 100.000 čla-nova i oko 70 podružnica širom zemlje. Delu-jući strogo nestranački, Veće lobira među po-slanicima i sprovodi istraživanja i nacionalnekampanje radi usmeravanja pažnje javnostina najveće kanadske probleme: održivost so-cijalnih programa, promovisanje ekonomskepravde, obnova demokratije, odbrana nacio-nalnog suvereniteta, promovisanje alternativakorporativnoj tržišnoj ekonomiji i očuvanježivotne sredine.Početkom 1999. godine Veće je pokrenulouspešnu kampanju za zaštitu Kanađana i ka-

nadske životne sredine od posledica velikogizvoza vode i privatizacije izvora vode. Kam-panja se zasniva na uverenju da je voda javniresurs koji pripada svima i niko nema pravoda ga prisvoji i da na njemu zarađuje. Upozo-rivši na materijalne interese korporacija i ula-gača koji u kanadskim jezerima, rekama i iz-vorima vide bogate rezervoare koje treba isko-rišćavati, kampanja je pokrenula javnu ras-pravu i akciju protiv komercijalizacije i priva-tizacije tog neprocenjivo vrednog resursa.

Kako bi poduprli borbu protiv privatizacije,odnosno krađe vode u svetu i uključili ta na-stojanja u viziju budućeg sveta, Veće Ka-nađana i niz drugih organizacija iz celog sve-ta pokrenuli su inicijativu za Globalni ugovoro vodama na Svetskom socijalnom forumuodržanom u Porto Alegreu, Brazil, u februaru2002. godine. Taj predlog predstavljen je naSvetskom sastanku na vrhu o održivom raz-voju, u Južnoj Africi, u avgustu 2002. godine.Delatnosti Veća postupno su se proširile nadruge javne službe, kao što su zdravstveni iobrazovni sektor, kao i trgovina i ulaganja.http://www.canadians.org

Održiva budućnostKao pozitivan primer u oblasti zaštite okolineu industrijalizovanoj zemlji može se navesti

Holandija, čija se Vlada obavezala na postav-ljanje specifičnih, vremenski određenih cilje-va za smanjenje negativnog uticaja na okolinui obavlja procene uticaja na okolinu uključnim sektorima kao što su energetika ipoljoprivreda. Holandija redovno podnosi iz-veštaje o napretku Komisiji za održivi razvojUN i izveštaje o sprovođenju Agende 21.

Sloboda od gladiOrganizacija Hrana na prvom mestu, sa se-dištem u Kaliforniji, SAD, posvećuje se isprav-ljanju nepravdi koje su uzrok gladi. Ona sma-tra da svi ljudi imaju osnovno pravo na pre-hranu i moraju imati demokratsku kontrolunad resursima koji su im potrebni za samoo-držanje i održanje njihovih porodica. Organi-zacija radi na osvešćivanju ljudi o njihovojsnazi i mogućnostima da pomoću istraživan-ja, analiza, obrazovanja i zagovaranja pokre-nu društvene promene, odnosno rasprše mi-tove i razotkriju osnovne uzroke nepravdi,uoče prepreke na putu promena i nađu načinza njihovo otklanjanje i procene i obelodaneuspešne i obećavajuće alternative.http://www.foodfirst.org

Ekonomska pravdaKoalicija za oslobođenje od dugova (FDC),sa sedištem na Filipinima, deluje u oblasti


ljudskog razvoja, promovišući ravnopravnost(uključujući rodnu ravnopravnost); ekonom-ska prava i pravdu; pravedan i održivi razvoj;odgovornost vlada; ekonomske odnose međunarodima na dobrobit svih. Koalicija učestvu-je u svetskoj kampanji za otpis dugova najsi-romašnijim zemljama. Osim toga, bavi se bez-bednošću prehrane, javnom potrošnjom i uti-cajem ekonomske politike na žene. Koalicijaradi na javnom obrazovanju i informisanju,mobilizaciji masa, istraživanju i analizi politi-ka, razvijanju partnerstva i umrežavanju lo-kalnih središta.http://www.freedomfromdebtcoalition.org

Sporazum iz KotonuaU Sporazumu o partnerstvu izmeđuafričkih, karipskih i pacifičkih država iEvropske unije, sklopljenom u Kotonuu 23.juna 2000. godine, posebno se ističe bezbed-nost prehrane. Član 54 Sporazuma odnosi seisključivo na bezbednost prehrane, po-tvrđujući važnost prehrane za ljudsku bez-bednost i blagostanje. Sporazumom se, ta-kođe, prikazuje mreža prioriteta u aktuelnojpolitici razvojne pomoći Evropske unije u od-nosu na unapređenje ljudske bezbednosti.

2. TRENDOVI

Tokom Milenijumske skupštineUN 2000. godine šefovi država ivlada potvrdili su svoju kolek-

tivnu odgovornost za održanje načela ljud-skog dostojanstva, ravnopravnosti i pravično-sti na globalnom nivou. Pri tom su postavili

osam ciljeva za iskorenjivanje siromaštva irazvoj koje treba ostvariti do 2015. godine: is-korenjivanje krajnjeg siromaštva i gladi,ostvarenje opšteg osnovnog obrazovanja, pro-movisanje ravnopravnosti polova i osnaženježena, smanjenje smrtnosti dece, poboljšanjezdravlja majki, obezbeđenje održivosti okoli-ne i razvoj globalnog partnerstva za razvoj.

NAPREDAK PREMA MILENIJUMSKIM CILJEVIMA RAZVOJA - KOLIKOZEMALJA OSTVARUJE NAPREDAK?

{{{

Ostvarile ilidelimično ostvarile

Zaostaju,daleko

ispod ili upogoršanju

Bez podataka

57

43

68

CILJ 1Iskoreniti

krajnjesiromaštvo i glad

IZVOR:PROGRAM RAZVOJA UN, IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002.

CILJ 2Ostvariti

opšte osnovnoobrazovanje

CILJ 3Promovisati

ravnopravnostpolova i

osnaživati žene

CILJ 4Smanjitismrtnost

deceCILJ 7

Obezbeditiodrživostokoline

51

24

93

44

8

116

90

14

64

81

20

67

85

81

2

68

25

75

Smrtnostdece mlađeod 5 godina

Stanovništvosa odgovarajućomprehranom

Upis uprvi

razred

Deca kojadosegnu

peti razred

Upis ženskedece u

prvi razred

Upisženskedece u

srednju školu

Stanovništvokoje koristipoboljšaneizvore vode

Broj zemalja


Decenija od 1997. do 2006. proglašena je Pr-vom decenijom Ujedinjenih nacija za isko-renjivanje siromaštva, a 17. oktobarMeđunarodnim danom Ujedinjenih nacijaza iskorenjivanje siromaštva.

Mnoge zemlje postigle su značajan napredak,ali mnoge druge, uglavnom, one najsiro-mašnije, čini se da neće uspeti da ostvare za-date ciljeve. Iako je 55 zemalja s 23% svetskogstanovništva na dobrom putu da ostvari ba-rem tri četvrtine ciljeva, 33 zemlje s 26% svet-skog stanovništva ne uspevaju da ostvare nipolovinu. Naročito je potrebno u podsahar-skoj Africi uložiti izuzetne napore. U 85 ze-malja s više od 60% svetskog stanovništvasmrtnost dece se ne smanjuje. U zemljama zakoje nedostaju podaci situacija je možda naj-gora, a zbog nedovoljnog broja podatakastiče se lažni utisak o broju zemalja koje na-preduju.

3. HRONOLOGIJA

Sloboda od siromaštva - ključne odredbemeđunarodnih instrumenata1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-

vima (čl. 22, 23, 25, 26).1961: Evropska socijalna povelja; sprovođenje

nadzire Evropski komitet za socijalnaprava.

1965: Konvencija o ukidanju svih oblika ra-sne diskriminacije (član 5; sprovođenjenadzire Komitet za ukidanje rasne dis-kriminacije).

1966: Međunarodni pakt o ekonomskim, so-cijalnim i kulturnim pravima (čl. 6, 7, 9,11, 12, 13; sprovođenje nadzire Komitetza ekonomska, socijalna i kulturna pra-va).

1979: Konvencija o ukidanju svih oblika dis-kriminacije žena (čl. 10, 11, 12, 13, 14;

sprovođenje nadzire Komitet za ukidan-je diskriminacije žena).

1981: Afrička povelja o ljudskim pravima ipravima naroda (čl. 14-17, 20-22; spro-vođenje nadzire Afrička komisija zaljudska prava i prava naroda).

1988: Dodatni protokol o ekonomskim, soci-jalnim i kulturnim pravima iz San Sal-vadora uz Američku konvenciju o ljud-skim pravima; sprovođenje nadzire In-teramerička komisija za ljudska prava).

1989: Konvencija o pravima deteta (član 27;sprovođenje nadzire Komitet za pravadeteta).


AKTIVNOST I:„SVET KAO SELO”

DEO I: UVODU vežbi se pomoću međunarodnih instrume-nata za ljudska prava razmatraju neravno-pravnost i nemaština kojoj su izloženi siro-mašni.

Tip aktivnosti: vežba

DEO II: OPŠTA UPUTSTVA O VEŽBICiljevi i zadaci: podstaći osetljivost mladihza pitanja neravnopravne raspodele bogat-stava i resursa u svetu. Vežba pomaže mladi-ma da razmisle o vlastitom položaju u odno-su na siromaštvo u svetu i koliko se njihovaljudska prava ostvaruju. Vežba omogućujeučesnicima da saznaju koliko su neophodnei hitne promene u svetu radi ispravljanja ne-ravnopravnosti i nepravdi koje pogađaju si-romašne, kao i koliko je nužno da se posta-ve prioriteti kako bi se obezbedio razvoj zasve.

Ciljna grupa: deca i mladi

Veličina grupe/organizacija: 20 - 25 učesnika

Vreme: 90 minuta

Priprema: umnožite po jedan primerak rad-nog listića za svakog učesnika

Materijal: primerci radnog listića (u prilogu),flomasteri ili markeri

Potrebne veštine: analitičke veštine, veštineraspravljanja i refleksije

DEO III: POSEBNA UPUTSTVA O VEŽBIOvo je prilagođena verzija vežbe preuzete izkurikuluma za medijsko obrazovanje, Abhi-vjakti, Indija.http://www.abhivyakti.org.in

Opis aktivnosti/uputstva:Podelite radne listiće. Zamolite učesnike daslede uputstva s listića koje čitate naglas.

I. Dajte sledeća uputstva: Neka zamisle da je celi svet (šest milijardi sta-novnika) predstavljen selom u kom živi samo10 seljaka.1. U prvom redu zaokružite lik koji predstav-

lja vas na skali od najbogatijeg (prvi lik) donajsiromašnijeg čoveka na svetu (desetilik).

2. 50% svetskog stanovništva (pet seljaka) pot-hranjeno je, gladno ili umire od gladi. Precr-tajte zadnjih pet činija u drugom redu.

3. Osmoro seljaka živi u supstandardnim na-seobinama (80% svetskog stanovništva). Tusu uključeni stanovnici slamova, beskućni-ci, prognanici i izbeglice. Precrtajte zadnjihosam kućica.

4. Sedmoro seljaka ne zna čitati, tj. 70% lju-di na svetu ne zna čitati. Utisnite otisakpalca na zadnjih sedam knjiga u četvrtomredu.

5. Jedna osoba poseduje 60% ukupnog svet-skog bogatstva – ostaloj devetorici ostaje40%. Precrtajte prvih šest svežnjeva novcau petom redu i označite prvu osobu u pr-vom redu velikim brojem 6.

6. Samo 1% ljudi u svetu poseduje kompjuter(jedna desetina prvog kompjutora u šestomredu). Obojite nos prvog čoveka za kom-pjuterom crvenom bojom.

7. 1% svetskog stanovništva ima pristup viso-kom obrazovanju. Zaokružite resu diplom-ca u sedmom redu, kao jednu desetinu cr-teža.

8. Još jednom pogledajte ovaj listić i od-lučite želite li promeniti mesto koje stedodelili sebi. Dvaput zaokružite svoje no-vo mesto.

ODABRANE AKTIVNOSTI


II. Zamolite učesnike da poslušaju sledećetvrdnje:� Ako kod kuće imate hrane za sledeći

obrok, odeću, krov nad glavom i mesto zaspavanje, ubrajate se među tri najbogatijačoveka.

� A ako vi (ili vaši roditelji, ako ste malolet-ni) imate novca u banci, nešto novca unovčaniku i nešto sitniša u kasici kodkuće, možete se smatrati najbogatijomosobom na našoj skali.

III. Iznesite najnovije statističke podatke oobrazovanju, zdravlju, vodi, sanitarnomstanju, izdacima za vojsku itd. iz poslednjegIzveštaja o ljudskom razvoju UNDP i/ili Iz-veštaja o svetskom razvoju Svetske banke, zajednu ili više zemalja, zavisno od profilaučesnika.

Povratna informacija:Podstaknite učesnike da iznesu svoje reakcijena različite statističke podatke koje ste im po-kazali. Možete posmatrati:� suprotnosti koje podaci prikazuju;� da li je život učesnika u skladu sa stati-

stičkim podacima ili se razlikuje od njih;� povezanost iznesenih podataka sa ostvari-

vanjem ili kršenjem ljudskih prava u po-gledu siromaštva;

� ciljeve i prioritete razvoja koje učesnicižele postaviti i zašto.

Praktični saveti: Dok učesnici rade vežbu po-jedinačno, navedite ih na razmenu stavova sdrugima. Uloga voditelja je da stalno iznosipodatke i podstiče raspravu.

DEO IV: NASTAVAK

Učesnike treba podstaći na izradu plana aktiv-nosti u obrazovanju za ljudska prava po obra-scu gornje vežbe radi senzibilisanja vršnjaka.

Radni listić za aktivnost I


AKTIVNOST II:AKCIJSKA KAMPANJA

DEO I: UVODU ovoj aktivnosti razrađuje se akcijska kam-panja o nekom lokalnom problemu u vezi sasiromaštvom. Činjenica da je siromaštvo toli-ko rasprostranjeno može delovati obeshra-brujuće i ljudi možda misle da ne mogu do-prineti njegovu iskorenjivanju.

II DEO: OPŠTA UPUTSTVA O CILJEVIMA IZADACIMA AKTIVNOSTI� Svest o siromaštvu i osetljivost za siro-

maštvo u neposrednom kontekstu učesni-ka.

� Uočavanje povezanosti između pojavnihoblika siromaštva i njegovih uzroka.

� Odluka o delovanju - šta učesnici moguučiniti u pogledu određenog problema si-romaštva.

Ciljna grupa: odrasli/mladi

Veličina grupe: 20 učesnika ili manje radnegrupe od četiri do pet članova

Vreme: 150 minuta

Priprema: veliki pano za pisanje, markeri, bo-je, voštane boje, flomasteri, papir za slikanje,fotografije siromašnih ljudi. Sa internet strani-ca preporučenih u delu „Uspešna praksa“ovog modula skinite studije slučajeva koje ilu-struju različita kršenja prava. Na primer, vladekoje multinacionalnim korporacijama dozvol-javaju da privatizacijom preuzmu osnovneusluge ili im ustupaju koncesije na šume ili je-zera u svrhu komercijalnog ribolova. Iz Glaso-va siromašnih http://www.worldbank.org ilinekog drugog izvora odaberite navode u koji-ma siromašni govore o svom položaju.

Potrebne veštine: analiza, veštine izražavanja,empatija – hodanje u cipelama siromašnih

DEO III: POSEBNA UPUTSTVAO UVOĐENJU U TEMU� Započnite čitanjem odabranih navoda si-

romašnih u različitim situacijama.� Podstaknite učesnike da se prisete pojedi-

naca/grupa/zajednica iz njihove sredinekoji žive u apsolutnom ili relativnom siro-maštvu ili su isključeni iz društva. Nekagrupa odluči koje slučajeve želi da obradi.Podelite učesnike u manje grupe od četirido pet članova.

� Dobrovoljac koji izveštava o određenomslučaju siromaštva preuzima ulogu siro-

mašne osobe, a ostali razgovaraju snjim/njom, istražujući socijalne, političke,ekonomske, kulturne, ekološke i druge di-menzije života te osobe ili zajednice.

Zatim, učesnici nabrajaju probleme, odnosnodimenzije siromaštva, njegove neposredne istrukturalne uzroke, istražuju ko i šta utiče nato i, najzad, povezuju to sa članovima ugovo-ra o ljudskim pravima.Sada uputite svaku grupu da razradi svojukampanju u obrazovanju za ljudska prava po-svećenu problemima koje su uočili i predložirealne kratkoročne i dugoročne mere. Mogupripremiti brošuru, poster ili bilo koji drugimaterijal za kampanju kako bi uverili ostalegrupe da im se pridruže.

Povratna informacija:Grupa koja predstavlja kampanju nastoji dauveri druge da joj se pridruže.

Ostali učesnici mogu zatražiti pojašnjenja otome zašto je ta kampanja važna. Ova vežbapruža životni kontekst za raskrinkavanje mi-tova, zabluda i predrasuda. Voditelj može daiznese činjenice o siromaštvu/globalizaciji,sažme uvide o mikro-makro odnosima kojiuslovljavaju siromaštvo i podstakne kreativneideje za dalje aktivnosti.


DEO IV: NASTAVAK

Pogledajte film o kampanji koja se bavi nekimaspektom siromaštva ili organizujte posetunekoj nevladinoj organizaciji koja radi s mar-ginalizovanim grupama. Podstaknite članoveda se uključe u nevladinu organizaciju ili lo-kalnu kampanju koja se bavi problemima iznjihovog života.


Focus on the Global South. 2001. Profiting from Poverty: The

ADB, Private Sector and Development in Asia. Focus on theGlobal South, Thailand.

Haq, Mahbub-ul. 1995. Reflections on Human Development.New York: Oxford University Press.

Harris, John. 1994. Poverty and Anti- Poverty Policy: A Per-

spective for SCF in the South Asian Region. Saro Briefing PaperNo. 2. Save the Children.

International Human Rights Internship Programme, AsianForum for Human Rights and Development. 2000. Circle of

Rights: Economic Social and Cultural Rights Activism: A Trai-

ning Resource.

Khan, Azizur Rahman i Carl Riskin, 2001. Inequality and

Poverty in China in the Age of Globalization. New York: OxfordUniversity Press.

Nayyar, Rohini. 1992. Rural Poverty in India – An Analysis of

Inter-State Differences. Oxford University Press, India.

People’s Decade for Human Rights Education. 2002. Pas-

sport to Dignity.

People’s Movement for Human Rights Education (PDHRE).A Call for Justice: Resource Packet.

Pernia, Ernesto M. 1999. Urban Poverty in Asia: A Survey of

Critical Issues. Oxford University Press, China.

Subramanian, S. 1998. Measurement of Inequality and Po-

verty. Oxford University Press, India.

United Nations Development Programme. 1997. Human De-

velopment Report 1997. Oxford University Press.

United Nations Development Programme. 1998. Training

Manual on Human Rights and Sustainable Human Develop-

ment. UNDP, New York.


velopment Report 2002: Deepening Democracy in a Fragmen-

ted World. Oxford University Press.

SAARC, 1992. Report of the Independent South Asian Commis-

sion on Poverty Alleviation: Meeting the Challenge.

Sainath, Palagummi. 1996. Everybody Loves A Good Drought.

Penguin Books.

Watkins , Kevin. 1995. The Oxfam Poverty Report. Oxfam UK& Ireland.

World Bank. World Development Report 2000/2001. Attac-

king Poverty.

Yanus, Muhammad i dr. 1999. Banker to the Poor: Micro-Len-

ding and the Battle against World Poverty. Public Affairs.

DODATNE INFORMACIJE

50 Years Is Enough: http://www.50years.org

Child Rights: http://www.unicef.org/crc

Combat Poverty Agency: http://www.cpa.ie

Commission on Human Rights: http://www.unhchr.ch

Development Gateway:http://www.developmentgateway.org

Division for the Advancement of Women:http://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/po-verty

ELDIS: http://www.ids.ac.uk/eldis/poverty

Eliminating World Poverty and Making Globalization Workfor the Poor:http://www.globalisation.gov.uk

Focus on the Global South: http://www.focusweb.org

Friends of River Narmada: http://www.narmada.org

International Monetary Fund: http://www.imf.org

Jubileesouth: http://www.jubileesouth.org

Lothian Anti Poverty Alliance: http://www.lapa.org.uk

OneWorld International: http://www.oneworld.net

Our World is Not For Sale: http://www.ourworldisnotforsale.org

PovertyNet: http://www.povnet.org

Sub-Commission on the Promotion and Protection for Hu-man Rights:http://www.unchchr.ch/html/menu2/2/sc.htm

United Nations Development Programme (UNDP): http://www.undp.org

World Bank: http://www.worldbank.org/poverty

REFERENCE

NEDISKRIMINACIJANAČELO NEDISKRIMINACIJE

RASIZAM I KSENOFOBIJA

NETOLERANCIJA I PREDRASUDE

»Svakome pripadaju sva prava islobode proglašene u ovoj deklaraciji bezikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola,jezika, veroispovesti,političkog ili drugog mišljenja,nacionalnog ili društvenog porekla,imovine, rođenja ili drugih okolnosti ...«ČLAN 2 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

NEDISKRIMINACIJA88

Jedne večeri gospodin S. silazio je niz stepeni-ce stambene zgrade vraćajući se iz posete pri-jatelju. U podnožju stepenica iznenada ga jeneko udario u glavu s leve strane, potom jošdvaput s desne strane i posred lica. Prisilili suga da legne na pod i pretražili ga. Tada je vi-deo da su ga napali osmorica do desetorica po-licajaca (u građanskoj odeći, ali s policijskimprslucima i uperenim pištoljima). Na pitanjezašto ga tuku i drže na podu, policajci nisu od-govarali. Udarili su ga u nos i začepili mu nosi usta. Najzad su mu dopustili da ustane. Iznosa i usta curila mu je krv. Ponovo je upitaošto se događa. Rečeno mu je da ućuti i pokaželične isprave, što je i učinio.

Policajci su izgledali iznenađeni što se ne radio osobi koju su tražili. Uprkos tome, nisu gapustili, nego su ga naterali da pođe s njima nagornji sprat gde su razvalili vrata jednog stanai uhapsili nekog crnca (koga gospodin S. nijepoznavao). Tada su, služeći se svetiljkom s bi-cikla gospodina S., pretražili stan. U međuvre-menu su gospodinu S. rekli da sedne na stoli-cu i pretili mu pištoljem. Nakon pola satatražili su da im da svoju adresu i broj telefona,što im je on bez oklevanja dao. Dok je sve totrajalo, često su ga nazivali „crnčuga“ koji je„došao iz džungle“. Na kraju su ga pustili daode.

Pošto je o svemu obavestio suprugu, gospodinS. otišao je u policijsku stanicu u blizini mestastanovanja kako bi prijavio incident. Dežurnipolicajac zapisao je njegovu izjavu, ali mu jesavetovao da sutradan ode u glavnu policijskustanicu.Potom su pozvali hitnu pomoć koja je gospodi-na S. odvezla u bolnicu. Sledećeg dana prija-vio je incident u glavnoj policijskoj stanici, alimu nije uručen službeni zapisnik o izjavi kojuje dao. Kasnije je primio sumnjiv telefonski po-ziv iz policije, u kojem su rekli da se u njego-vom stanu krije neki čovek, što nije bilo istina.

(Slučaj je prijavljen nacionalnoj nevladinoj or-ganizaciji koja pruža savetodavne, pravne iinformacione usluge žrtvama i svedocima ra-sizma. Gospodin S. nije na vreme uputiotužbu o incidentu nezavisnom komitetu).

IZVOR:HTTP://WWW.ZARA.OR.AT/DOWNLOAD/RASS_-REP_2001_E.PDF

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Šta nam govori ovaj događaj?2. Koja prava su prekršena?3. Šta je gospodin S. mogao učiniti kako bizaštitio svoja prava?4. Zašto su se policajci tako ponašali?5. Zašto gospodin S. nije podneo tužbu?6. Da li se tu radi o stereotipima ili predrasu-dama prema određenoj grupi ljudi i, ako je ta-ko, prema kojoj grupi?7. Da li ste čuli za slične slučajeve u vašojzemlji?8. Zašto ljudi imaju rasističke stavove?


NEDISKRIMINACIJA 89

1. „NEDISKRIMINACIJA – BESKONAČNA ITRAJNA BORBA ZA JEDNAKOST“

Razmislite da li poznajete nekog ko nikad uživotu nije bio izložen nijednom obliku dis-kriminacije! Videćete da se nećete setiti ni-koga!

Načelo da sva ljudska bića imaju jednaka pra-va i da se prema njima mora postupati jedna-ko je kamen temeljac ideje ljudskih prava, iproizlazi iz urođenog i jednakog ljudskog do-stojanstva svakog pojedinca. Međutim, pri-rodno pravo na jednakost nije nikad bilostvarnost za sve ljude, u prošlosti kao ni da-nas.Diskriminacija različitih vrsta problem je kojipostoji od samih početaka čovečanstva. Staro-sedelački narodi i manjine diskriminisani susvuda, od šuma Ekvadora do japanskih ostrvai rezervata Južne Dakote. Jevreji, australijskistarosedeoci i evropski Romi takođe su diskri-minisani. Diskriminaciji su izloženi radnicimigranti, izbeglice i tražioci azila u SevernojAmerici i Evropi. Ona postoji i među raznimplemenima u Africi. Predmet diskriminacijesu deca izložena nasilju i zlostavljanju, ženeprema kojima se postupa kao prema manjevrednim ljudskim bićima, osobe zaražene vi-rusom HIV/AIDS, osobe s telesnim ili psi-

hičkim nedostacima i osobe drugačije polneorijentacije. Diskriminacija se ogleda čak i ujeziku, kojim se ponekad, svesno ili nesve-sno, ograđujemo od drugih. Diskriminacija sepojavljuje u toliko različitih oblika, da semože pretpostaviti da je svaka osoba u većojili manjoj meri bila izložena diskriminaciji.Stoga je svest o tom problemu izuzetnovažna, kako bi se s njime efikasno uhvatili ukoštac.

U ovom modulu istražuju se neki od najtežihi najopasnijih oblika diskriminacije na osnovurase, boje kože ili etničkog porekla, kao što surasizam, rasna diskriminacija i drugi srodnistavovi koje karakteriše ksenofobija i netole-rancija.

Tokom istorije, biološke razlike su se dugozloupotrebljavale za opravdavanje posto-janja „viših” i „nižih” rasa i podelu ljudi porasama. Pomoću teorija evolucije i preživ-ljavanja najsposobnijih Charlesa Darwina,na primer, „naučno” se opravdavao pojamrasne nadmoći. Oblici diskriminacije i rasi-zma bili su prisutni u indijskom kastinskomsistemu, kao i u shvatanju kulturne nadmoćistarih Grka i Kineza. Uz to, predistoriju rasi-zma obeležio je progon Jevreja u celom sve-tu. Španska kolonijalna vlast, posebno u 16.

i 17. veku, prva je uvela moderni rasno – ka-stinski poredak u „Novi svet“ (južnoameričkikontinent), pa je čistoća krvi onde postalanajviše načelo. Žrtve tog sistema bili su ame-rički starosedeoci i robovi dovedeni iz Afri-ke. Kolonijalne sile postavile su te strukturekao osnovu društvenog uređenja u kolonija-ma. Reč „crnac“ je u „Novom svetu“ bila si-nonim za roba, pripadnika „niže“ rase, nasu-prot pripadnika bele, dominantne rase. Kra-jem 18. i početkom 19. veka ideologija rasi-zma dobila je novu dimenziju. Nakon ame-ričkog građanskog rata u državama Konfede-racije došlo je do rasnih nereda i terorisanjacrnaca koje je sprovodio Ku Klux Klan.Evropski kolonizatori iskoristili su ideologijurasizma i socijalni darvinizam koji je u 19.veku bio opšteprihvaćen, kako bi uspostavilii održali prevlast na afričkom kontinentu. U20. veku pojavili su se krajnji oblici rasizma:rasistička mržnja nacističkog režima u Evro-pi, institucionalizovana rasna diskriminacijau sistemu apartheida u Južnoj Africi i geno-cid zbog etničke i rasne netrpeljivosti u bivš-oj Jugoslaviji i Ruandi.

Usled tih istorijskih iskustava, mnogi savre-meni međunarodni ugovori i nacionalni prav-ni sistemi sadrže zabranu diskriminacije. Upr-kos tome, diskriminacija na osnovu rase, boje

POTREBNO JE ZNATI

NEDISKRIMINACIJA90

kože, etničkog porekla, vere, pola, polne ori-jentacije itd., još uvek predstavlja jedan odnajčešćih oblika kršenja ljudskih prava u sve-tu.vinjeta Modul Ljudska prava žena i ModulVerske slobode.

Diskriminacija i ljudska bezbednost

Jedan od glavnih ciljeva ljudske bezbednostije da se omogući ljudima korišćenje raznihprilika, izbora i sposobnosti u bezbednomokruženju. Diskriminacija bilo koje vrstesprečava jednakost u pravima i mogućnosti-ma, vodi ekonomskoj i društvenoj nebezbed-nosti i narušava samopoštovanje, samoo-dređenje i dostojanstvo diskriminisane osobe.Rasna diskriminacija, kršenje prava manjina,radnika migranata i osoba koje pripadaju ran-jivim grupama, takođe vode do ozbiljnih su-koba koji prete međunarodnom miru i stabil-nosti. Kao što je navedeno u preambuli Uni-verzalne deklaracije o ljudskim pravima, pri-znanje urođenog dostojanstva i jednakih pravasvih članova ljudske porodice je temelj slobo-de, pravednosti i mira u svetu. U skladu s tim,ispravljanje stvarnih nejednakosti zasnovanihna rasi, polu, etničkom poreklu, veri, jeziku ilibilo kom drugom društvenom obeležju, morabiti visoko na lestvici prioriteta ljudske bez-bednosti.

2. DEFINICIJA I OPISPROBLEMA

Za početak važno je da se razmotre i razliku-ju dva osnovna aspekta ove problematike:

Stavovi ili postupci:Postoji velika razlika između ličnih stavova iuverenja, s jedne strane, i iskazivanja tih sta-vova i uverenja, odnosno delovanja na osno-vu njih, s druge strane. Lični stavovi i uveren-ja pripadaju privatnoj sferi pojedinca, doknjihovo iskazivanje, odnosno delovanje naosnovu njih utiče na druge ljude. Ako stavovii mišljenja nisu iskazani, oni ne štete nikomei većinom nisu kažnjivi. Međutim, rasistički iksenofobični stavovi i uverenja najčešće vodepostupcima koji negativno utiču na druge,kao što su uvrede, verbalni delikti, po-nižavanja, pa čak i fizički napadi. Takve po-stupke možemo smatrati diskriminacijom,koja je u određenim uslovima zakonskikažnjiva.

NEDISKRIMINACIJA 91

Akteri diskriminacije –država ili pojedinci:Sledeće važno pitanje odnosi se na aktere dis-kriminacije. Međunarodni sistem zaštite ljud-skih prava i pravni mehanizmi za zabranu dis-kriminacije tradicionalno se zasnivaju na ide-ji zaštite pojedinca od države. Stoga su glavniakteri diskriminacije (bilo u pozitivnom ili ne-gativnom smislu) oduvek bile države, a dis-kriminacija među pojedincima uglavnom nijebila pravno regulisana. To shvatanje počelo semenjati tek nedavno, zahvaljujući novijimuspesima u međunarodnoj borbi protiv rasi-zma i diskriminacije, što je rezultiralo celovi-tijim razumevanjem diskriminacije iuvažavanjem činjenice da u mnogim slučaje-vima diskriminaciju sprovode privatna lica, ane državne institucije.

� PRIMER: Privatni kućevlasnici često nežele da iznajme stanove migrantima, izbe-glicama ili osobama tamnije kože.Međutim, u pogledu uvođenja zakonskezabrane diskriminacije u privatnom sekto-ru još uvek postoji mnoštvo nedoumica,odnosno to područje uglavnom je siva zo-na bez jasnih pravila.

DiskriminacijaDefinicija: Diskriminacija uopšte, odnosnosvako razlikovanje, isključivanje, ograničenjeili favorizovanje koje ima za cilj da ospori iliporekne jednakost u pravima i zaštitu prava,predstavlja osporavanje načela jednakosti inapad na ljudsko dostojanstvo. Zavisno odrazloga različitog postupanja, govorimo o„diskriminaciji na osnovu rase, etničkog pore-kla, boje kože, pola, vere, polne orijentacijeitd“. Važno je znati da ne možemo svako raz-likovanje smatrati diskriminacijom kojom sekrše ljudska prava. Razlikovanje se možeopravdati ako se zasniva na razumnim i nepri-strasnim kriterijumima.

� PRIMER: na poslovima u vojsci, policiji idrugim javnim službama u skoro svimdržavama mogu se zaposliti samo držav-ljani dotične države.

Problem je kako odrediti „razumne kriteriju-me“. Šta oni zapravo znače i mogu li biti isti urazličitim društvima? Zbog tih nejasnoćanačelo jednakosti jedno je od najkontroverz-nijih načela ljudskih prava, budući da jedna-kost u zakonu ne znači uvek i jednakost ustvarnosti.

Tri elementa diskriminacije: Uopšte uzevši,tri elementa su zajednička svim oblicima dis-kriminacije:

� postupci koji se označavaju kao diskrimi-nacioni, poput razlikovanja, isključenja,ograničenja i favorizovanja.

� uzroci diskriminacije su lične karakteristi-ke poput rase, boje kože, porekla, nacio-nalnog/etničkog porekla, pola, starosti, te-lesnog integriteta itd.

� svrha i/ili posledica diskriminacije - svrhaili posledica diskriminacije je sprečavanježrtava da ostvare svoja ljudska prava iosnovne slobode. U skladu s tim, trebarazlikovati neposrednu diskriminaciju (ko-ja se sprovodi ciljno), u kojoj počinilacima nameru da izvrši diskriminaciju oso-be ili grupe, i posrednu diskriminaciju(koja je posledica nečega), u kojoj naoči-gled neutralna odredba ili mera de factodaje prednost nekoj osobi ili grupi u odno-su na druge.

� PRIMER posredne diskriminacije: nekeprodavnice i fabrike ne zapošljavaju ljudekoji nose duge suknje ili pokrivaju glavu.Te neutralne odredbe o odevanju u praksimogu neravnomerno pogoditi pripadnikeodređenih grupa.

NEDISKRIMINACIJA92

Druge odlike diskriminacije: Obično domi-nantna grupa sprovodi diskriminaciju slabijeili malobrojnije grupe. Dominacija se odnosina brojnost (većina naspram manjine) ili namoć (npr „viša klasa“ naspram „niže klase“).Dominantna grupa postupa prema nedomi-nantnoj grupi kao prema manje važnoj i čestojoj uskraćuje osnovna ljudska prava. PremaBetty A. Reardon sa Univerziteta Kolumbija,„diskriminacija je ugrožavanje ljudskog dosto-janstva i jednakih prava onih koji su diskrimi-nisani“.

Sledeći zanimljiv aspekt je pozitivna diskri-minacija, koja se još naziva „afirmativna ak-cija“. Pojam potiče iz SAD i označava privre-mene posebne mere koje država preduzima sciljem postizanja de facto jednakosti i ukidan-ja institucionalnih oblika diskriminacije. In-stitucionalizovana diskriminacija odnosi sena zakone, politike i običaje koji sistemski vo-de nejednakosti i diskriminaciji u društvu, or-ganizaciji ili instituciji. Mere afirmativne akci-je uvek su veoma osetljivo pitanje zbog togašto se tim merama privremeno daje prednostodređenoj grupi u odnosu na druge, radi is-pravljanja nejednakosti iz prošlosti. Time seciljnoj grupi - npr. ženama, etničkim manjina-ma – daju jednake prilike u sadašnjosti kakobi ostvarila sve svoje osnovne slobode, poseb-

no u oblasti obrazovanja, zapošljavanja i po-slovanja.Treba primetiti da, s obzirom na to da se „po-zitivna diskriminacija“ sprovodi samo u ogra-ničenom periodu, ne treba je smatrati diskri-minacijom, nego merom borbe protiv diskri-minacije.

Šta mislite o ovimmerama?

* Da li zabrana diskriminacije označava samojednako postupanje?

* Što mislite o pojmu jednakih mogućnosti,pod kojima se može podrazumevati nejed-nak odnos prema jednakim ljudima u jedna-kim situacijama, kako bi se ispravila nejed-nakost iz prošlosti? Da li je afirmativna ak-cija opravdana?

* Kakvo je delovanje opravdano – ono kojimse nešto sprečava ili ono kojim se nečemudaje prednost?

RasizamRasizam izoluje i povređuje ljude i unosi po-dele u zajednicu. Aktivni rasizam jednakokao i pasivno prihvatanje povlastica na osno-vu rase narušavaju mentalno i psihičko zdrav-lje žrtava kao i počinilaca nepravde. Uzrocirasizma i rasne netolerancije i načini njihovogodržavanja složeni su, a obuhvataju zakonskunezaštićenost i diskriminaciju, ekonomsku iobrazovnu deprivilegovanost, društvenu i po-litičku marginalizaciju i psihološku viktimiza-ciju.

Zanimljivo je da ne postoji opšteprihvaćenadefinicija rasizma, budući da ima nizmeđusobno oprečnih gledišta o značenju iobimu tog pojma. Rasizam se može odreditikao svesno ili nesvesno uverenje o urođenojnadmoći jedne rase nad drugom, ili kao si-stem stavova i postupaka kojima se „nastojiuspostaviti rasno uređenje, trajna hijerarhijameđu grupama, za koju se veruje da odražavaBožji zakon“. Ta definicija nalazi se izmeđurazumevanja rasizma kao moderne pojave iz-rasle iz naučnih teorija o rasi i razumevanjarasizma kao iskazivanja drevnih plemenskihpodela.

U svakom slučaju, o pojmu rasizma vodi semnogo rasprava, budući da se pod njim pod-

NEDISKRIMINACIJA 93

razumeva postojanje različitih rasa, što je na-uka osporila. Danas se „rasa“ održava kaodruštvena konstrukcija, pa se više pažnje po-svećuje kulturnim razlikama nego biološkimodlikama, zbog čega je skovan pojam „kultur-ni rasizam“, koji verovatno bolje opisuje sa-vremene rasističke stavove. Rasizam kaonačin mišljenja može biti štetan, ali ako se neiskazuje, ne može se ni kažnjavati. Drugimrečima, rasističke ideje ne mogu se smatratikršenjem ljudskih prava, zbog toga što slobo-da mišljenja i uverenja sama po sebi jestevažno ljudsko pravo. O krivičnom delu rasnediskriminacije možemo govoriti jedino akopredrasude i ideje dovedu do diskriminacio-nih politika ili društvenih običaja, odnosnodo razdvajanja grupa na osnovu kulture. Dis-kriminaciju može sprovoditi bilo „dominant-na rasa“ stvaranjem hijerarhijskog poretka, bi-lo pojedinci kontrolom drugih osoba.

Rasizam postoji na različitim nivoima, zavi-sno od sile koja se koristi i o odnosu izmeđužrtve i počinioca:

� lični nivo (stavovi, vrednosti, uverenja)� međuljudski nivo (ponašanje prema dru-

gima)� kulturni nivo (vrednosti i pravila socijalne

interakcije)

� institucionalni nivo (zakoni, običaji, tradi-cije i prakse)

Prethodni sistem apartheida u Južnoj Africipravi je primer institucionalizovanog rasizmai rasne diskriminacije, u kom su crnci zakoni-ma bili strukturalno odeljeni od belaca.vinjeta Dobro je znati.

Rasna diskriminacija: Kon-vencija UN o ukidanju svih oblika rasne dis-kriminacije (CERD) iz 1965. godine sadržisveobuhvatnu pravnu definiciju rasne diskri-minacije, koja je bila osnov mnogim drugimdefinicijama i instrumentima protiv diskrimi-nacije:

U članu 1 piše: „u ovoj konvenciji, izraz „rasnadiskriminacija“ odnosi se na svako razliko-vanje, isključivanje, ograničavanje ili davanjeprvenstva koje se zasniva na rasi, boji, preci-ma, nacionalnom ili etničkom poreklu i kojeima za cilj ili za posledicu da naruši ili daugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, podjednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnihsloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj,kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnogživota.“

Ta konvencija (vinjeta Međunarodni standar-di i Primena i praćenje) nastala je kao odgo-vor Generalne skupštine UN na antisemitskeizgrede, naročito one u Nemačkoj, budući daje međunarodna zajednica bila šokirana za-prepašćujućim slikama sinagoga u plamenuiz nekih nemačkih gradova.

»Kad se osoba koja je godinamabila sputana lancima nađe naslobodi, ne možete je samodovesti na startnu liniju i reći:„Slobodna si da se takmičiš sasvima drugima“, u uverenju daste potpuno pravedni. Dakle, nijedovoljno samo otvoriti vrataprilikama. Svi naši građanimoraju biti sposobni da prođukroz ta vrata ... Ne tražimo ...samo jednakost kao pravo iteoriju, nego jednakost kaočinjenicu i jednakost kao ishod. «LYNDON B. JOHNSON, PREDSEDNIKSJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA, 1965.

NEDISKRIMINACIJA94

Rasističko nasilje je naročito teška posledi-ca rasizma, a odnosi se na specifična delanasilja ili zlostavljanja pojedinca ili grupezbog njihove rase, boje kože, porekla ili na-cionalnog ili etničkog porekla. Konstrukcijakojom se stvara utisak da određena grupapredstavlja pretnju nezaobilazni je deodruštvenog i političkog ambijenta u kom sedogađaju dela nasilja izrasla iz mržnje.

Rasizam i rasističko nasilje vidno su prisutniu vestima širom sveta, na primer, u SAD u ve-stima o neredima u Los Anđelesu izazvanimpresudom u slučaju Rodneya Kinga i, kasni-je, u vestima o kontroverznom suđenju O. J.Simpsonu.

Tokom poslednjih decenija borbe protiv ra-sizma i rasne diskriminacije pojam rasizmashvata se u širem značenju i raste svest o to-me da rasizam ugrožava sva društva u svetu.Međunarodna zajednica nastoji da odrediosnovne uzroke rasizma i poziva na reform-e radi sprečavanja sukoba kojima koren ležiu rasizmu ili rasnoj diskriminaciji. Nažalost,uprkos svim pokušajima ukidanja rasi-stičkih politika i postupaka, oni još uvek po-stoje, ili se čak šire i dobijaju nove oblike,kao što je okrutna, zločinačka politika et-

ničkog čišćenja, na primer, u sukobima ubivšoj Jugoslaviji i Ruandi.

KsenofobijaKsenofobija, kao bolesni strah od stranaca istranih zemalja, takođe označava stavove,predrasude i ponašanje kojima se ljudi odba-cuju, isključuju ili okrivljuju jer se smatrajuautsajderima, odnosno strancima u zajednici,društvu ili naciji. Drugim rečima, radi se oosećaju zasnovanom na iracionalnim predsta-vama i idejama, koji vodi pojednostavljenomscenariju o dobru i zlu.

Premda je u pravne i naučne svrhe važno raz-likovati rasizam od ksenofobije, učinak rasi-stičkog ili ksenofobičnog ponašanja i delo-vanja na žrtvu uvek je isti. Ono ljude lišavanjihovog potencijala i mogućnosti da ostvaresvoje planove i snove, strahovito narušava nji-hovo samopoštovanje i sliku o sebi, a milioniljudi zbog toga su čak izgubili život. Rasizami rasna diskriminacija posebno pogubno utiču

na decu, jer rasizam izaziva osećaje velikogstraha i pomutnje u detetu.

Tokom panel-rasprave UN u Njujorku, gde segovorilo o uticaju rasizma na decu, jednažena iz Konga ispričala je da je rasizam prviput doživela već pri rođenju u bolnici, kad jebolničarka, budući da majka te žene nije bilaiz istog dela zemlje kao bolničarka, odbila dapomogne pri teškom porođaju. Kad je odra-sla, brzo je uvidela da je sredina iz koje dola-zi, pleme kome pripada, jezik koji govori ipodručje u kojem živi, uticalo na sve što sedogađalo u svakom vidu njenog života i zatoju je od najranijeg detinjstva pratio osećaj bes-korisnosti, nesigurnosti i nesposobnosti.

Srodne pojave -netolerancija i predrasude

Netolerancija: Državni univerzitet u Pensilva-niji u svojoj politici netoleranciju definiše kao„stav, osećaj ili uverenje kojim pojedinac po-kazuje prezir prema drugim pojedincima iligrupama na osnovu osobina poput rase, bojekože, nacionalnog porekla, pola, polne orijen-tacije ili političkog ili verskog uverenja”.

»Ne volim Kineze, pa sam ga prebiona mrtvo ime.«POLICIJSKI VIDEO-ZAPIS ISPITIVANJA UBICEVOZAČA TAKSIJA, PERT, AUSTRALIJA

NEDISKRIMINACIJA 95

Predrasude: Klasična definicija potiče od po-znatog psihologa s Harvarda, Gordona Allpor-ta: „predrasuda je netrpeljivost zasnovana napogrešnoj i krutoj generalizaciji; može biti nanivou osećaja ili pak izražena; može bitiusmerena na grupu ili nekog člana grupe.“

Predrasude i netolerancija mogu lako pod-staći diskriminaciju bilo koje vrste. Uopštenogovoreći, netolerancija i predrasude često sesmatraju osnovom i polazištem drugih, „od-ređenijih“ oblika ponašanja, kao što su rasi-zam i ksenofobija.

Pojam etničke predrasude nastao je nedav-no, a označava netrpeljivost zasnovanu na na-vodnoj kulturnoj nadmoći određene grupenad nekom drugom grupom. U evropskomkontekstu primer za to su predrasude premaTurcima, Poljacima ili Rusima. Budući da sepredrasude obično odnose na kulturna/ver-ska (stvarna ili izmišljena) obeležja određenegrupe, to je blisko novijem shvatanju rasizmakao „kulturnog rasizma“.

Obično je veoma teško boriti se protiv tih dve-ju pojava, predrasuda i netolerancije.S jedne strane, to su lične osobine koje činečoveka i stoga zalaze duboko u oblast privat-nosti. Iako se lična mišljenja mogu menjati

(pomoću obrazovanja, prosvećivanja, dijalo-ga), treba pažljivo razgraničiti gde prestajeobrazovanje, a gde počinje indoktrinacija!

S druge strane, važno je znati gde treba „po-vući crtu“ između tolerancije i netolerancije,odnosno kada i u pogledu čega ne smemo bi-ti tolerantni, a kada i u pogledu čega je po-trebna tolerancija. Zatim, ne zaboravimo da uvezi sa izrazom „tolerancija” postoje po-teškoće, budući da se pod njim u izvesnomsmislu podrazumeva neprihvatljiv osećaj nad-moći zbog podnošenja postojanja drugih, a neprihvatanje ili poštovanje drugih.

* Ko odlučuje o tim stvari-ma?

* Postoje li gotova pravila ili standardi za raz-likovanje tolerancije i netolerancije, a akone postoje, da li ih možemo doneti?

* Postoje li regionalne, odnosno kulturne raz-like u razumevanju tih pravila?

Ograničenja i standardi koji čine međunarod-no pravo ljudskih prava predstavljaju mini-malni stepen. Ako ne poštuju taj nivo, društ-va i pojedinci krše ljudska prava i možemo ihsmatrati netolerantnim.

Opšte je prihvaćeno da se ljudi ne rađaju kaorasisti, nego postaju takvi, pa je zbog togaglavni uzrok rasizma neznanje. Generalni se-kretar UN Kofi Annan prilikom obeležavanjaMeđunarodnog dana ukidanja rasne diskrimi-nacije, 21. marta 1999. godine, rekao je: „Ne-znanje i predrasude su glavni pomagači pro-pagande ... Naša misija stoga je usprotiviti seneznanju znanjem, zadrtosti tolerancijom, aizolaciji ispruženom rukom plemenitosti. Ra-sizam može, hoće i mora biti pobeđen.“

»Kad bismo se jednog jutraprobudili i videli da su svi ljudiiste rase, vere i boje kože, dopodneva bismo već našli nekedruge povode za predrasude.«GEORGE AITKEN

NEDISKRIMINACIJA96

Međunarodni standardiZahvaljujući poukama stečenim iz istorijskihiskustava ropstva, kolonijalizma i prvenstve-no Drugog svetskog rata, načelo nediskrimi-nacije uključeno je u mnoge nacionalne usta-ve i međunarodne ugovore. Najvažnijimeđunarodni ugovor o rasnoj diskriminacijije Konvencija o ukidanju svih oblika rasne dis-kriminacije, na snazi od 7. marta 1966. godi-ne. Konvencija se zasniva na načelu dostojan-stva i jednakosti, osuđuje svaki oblik rasnediskriminacije i upućuje države da svim odgo-varajućim sredstvima rade na ukidanju rasnediskriminacije. Dosad ju je ratifikovalo 165država i pokazala se veoma korisnim sred-stvom u borbi protiv rasne diskriminacije.

Načelo nediskriminacije traži različite nivoeobaveza od država, privatnog sektora i, u iz-vesnoj meri, od pojedinaca.� Obaveza poštovanja: U tom kontekstu

državama je zabranjeno delovati u suprot-nosti s priznatim pravima i osnovnim slo-bodama. Drugim rečima, reč je o obavezidržave da „ne deluje“, osim ako je o od-ređenom pitanju uložila rezervu.

� Obaveza zaštite: Ovaj element zahteva dadržava štiti pojedince od kršenja njihovihprava. U vezi s diskriminacijom, to takođeuključuje rasizam između privatnih lica,

tako da država mora aktivno suzbijati ra-snu diskriminaciju koju sprovode pojedin-ci u društvu. Međutim, ta obaveza jošuvek izaziva kontroverze, budući da zadi-re u oblast privatnosti pojedinca. Još nijepostignut dogovor o tome koliko daleko taobaveza sme da seže.

� Obaveza ispunjavanja: Ova obaveza zahte-va od države da obezbedi najdelotvornijeostvarenje zajemčenih prava odgovara-jućim zakonskim, upravnim, sudskim ilifizičkim merama. Član 5 CERD obavezujedržave ugovornice Konvencije da predu-zmu mere za zabranu i ukidanje rasne dis-kriminacije i svima zajemče slobodu oddiskriminacije.

Obaveze u privatnom sektoru (nevladineorganizacije, mediji, i dr.): Osim vlada, pri-vatni sektor, takođe, raspolaže ogromnomsnagom za borbu protiv diskriminacije i rasi-zma. Njegovi akteri predstavljaju najširi deodruštva, a najsnažniji otpor diskriminaciji i ra-sističkim stavovima u civilnom društvuobično kreće „od dna naviše”. vinjetdsf Dobrapraksa.

Programi obrazovanja i obučavanja: Rasizam,ksenofobija i slični stavovi mogu dobiti veo-ma tanane i podmukle oblike, koje je često

teško uočiti i prepoznati, ali uprkos tomeugrožavaju pojedince i zajednice. To možedovesti do opasnog shvatanja da rasizamsprovodi jedino neko drugi, i da on nije našaodgovornost. Kako bi se uspešno suprotstavi-li takvim mišljenjima i uverenjima, rasizamtreba posmatrati kao izazov s kojim se trebasuočiti jačanjem kulture ljudskih prava nasvim nivoima društva. To uključuje sistemskouvođenje vrednosti interkulturalizma, pošto-vanja i razumevanja rasne, etničke i kulturneraznolikosti u obrazovanju mladih.

Tokom priprema za Svetskukonferenciju protiv rasizmapojavilo se mnoštvo zanim-

ljivih ideja i inicijativa. Na primer, u višeafričkih zemalja radi se na suzbijanju rasnihpredrasuda u udžbenicima i obrazovnim pro-gramima, a u Evropi je predložena inicijativa,prema kojoj mreže škola treba da sastave svojkodeks ponašanja, jasno uvodeći načelo nedi-skriminacije u obrazovne ciljeve. U mnogimzemljama postoje školski programi razmene,koji podstiču učenike različitih zemalja naučešće u kulturnoj razmeni i učenje stranih je-zika. Mnoge vlade i nevladine organizacijeuključuju programe obuke o kulturnoj razno-likosti i osetljivosti u materijale u obrazovanju

NEDISKRIMINACIJA 97

za ljudska prava, kojim se neguje razume-vanje doprinosa svake kulture i nacije.

Presudna uloga medija: Nažalost, preko mno-gih radijskih i televizijskih stanica u celomsvetu podstiče se etnička i rasna diskriminaci-ja i mržnja. Moć medija vidljiva je na primeruRadija Mille Collines u Ruandi, preko koga suHutui bili podsticani na masakr Tutsija ugrađanskom ratu 1994. godine. Takođe, trebapomenuti Internet, koji u poslednje vreme do-bija sve važniju ulogu jer olakšava širenje in-formacija i mišljenja.vinjeta Trendovi i Modul Sloboda izražavanja.

3. INTERKULTURALNAGLEDIŠTA IKONTROVERZNA PITANJA

Rasizam i rasna diskriminacija su globalniproblemi koji se manifestuju na različite nači-ne. Iako se reč rasizam spontano povezuje sdiskriminacijom nebelaca od strane belaca, nepostoji društvo koje je u potpunosti slobodnood rasizma. Antisemitizam, rasna diskrimina-cija ili konstruisana nadmoć nedvosmisleno senajviše pojavljuju u zapadnom svetu, ali to neznači da rasizam ne postoji u Aziji, Africi i La-tinskoj Americi.

Korejanci u Japanu, na primer, samo zato štosu korejanskog etničkog porekla nemaju pra-vo da obavljaju javne dužnosti. Sve donedav-no kineska etnička manjina u Indoneziji ni-je mogla javno slaviti tradicionalnu kineskuNovu godinu, a u kastinskom sistemu u In-diji, iako se često opisuje kao rezultat „speci-fičnih istorijskih procesa“, nedodirljivi suteško diskriminisani, što uključuje masovnosilovanje i organizovane masakre od straneviših kasti. Zatim, poznato je da kineska Hanvećina manjine, poput Tibetanaca i Mongola,smatra „prljavim, primitivnim i zaostalimvarvarima“.

Afričke zemlje ne stoje ništa bolje - okrut-nom rasističkom politikom hiljade Azijataproterano je iz istočne i centralne Afrike. Za-kon o trgovini Kenije, Ugande i Zambije, naprimer, dodelio je određene poslovne zoneisključivo državljanima tih zemalja afričkogporekla, dok je Azijatima bilo dopušteno po-slovanje samo ako su imali licence koje sumorali obnavljati svake godine. Najzad, ne za-boravimo diskriminaciju među različitim ple-menima - naime, članovi manjinskih pleme-na, koja ne pripadaju većinskom vladajućemplemenu, u svakodnevnom životu izloženi surasističkom zlostavljanju, diskriminaciji i poživot opasnim situacijama.

U Evropi diskriminacija Roma - pretpostavljase da na evropskom kontinentu živi osam mi-liona Roma - predstavlja jedan od najozbiljni-jih, iako najzanemarenijih i najbolje prikrive-nih problema ljudskih prava u Evropi. Romi,najvećim delom svoje istorije nomadi, običnosu bili prisiljeni na asimilaciju, u nekim zem-ljama njihov jezik je zabranjivan, a deca odva-jana od roditelja. Danas su romske zajednicejoš uvek diskriminisane u mnogim oblastimaživota, poput zapošljavanja, stanovanja, obra-zovanja, pristupa pravosuđu ili pristupazdravstvenim uslugama.

Još jedan zanimljiv i važan aspekt, koji je izi-šao na videlo tokom Treće svetske konferen-cije protiv rasizma u Durbanu 2001. godine,tiče se različitog konceptualnog razumevanjapojma „rasizam“ u Africi, s jedne strane, iEvropi i Severnoj Americi, s druge strane. Po-kušaj evropskih zemalja da iz Nacrta uklonereč „rasa“, budući da se pokazala naučno ne-istinitom, oštro su kritikovale afrička i karip-ska delegacija, navodeći da se taj dokaz o ko-lonijalnom potlačivanju želi odbaciti tek sadakad zapadne zemlje više ne nalaze prednost utim „kategorijama nadmoći“.

NEDISKRIMINACIJA98

Sledeći veoma emocionalni trenutak to-kom Svetske konferencije bilo je nesla-ganje među različitim grupama u pogle-

du toga treba li antisemitizam definisati kaooblik rasizma, zavisno od toga definiše li sejevrejska zajednica kao verska ili etnička gru-pa. Ta dilema (između ostalih) ostala je ne-rešena i o njoj se još uvek živo raspravlja narazličitim međunarodnim skupovima.

Antisemitizam je široko prisutan u savreme-noj evropskoj istoriji sve do danas. Mržnja,koja ponekad prelazi u otvoreno nasilje pre-ma Jevrejima kao zasebnoj verskoj ili manjin-skoj etničkoj grupi, danas je podjednako pri-sutna, samo je pokatkad bolje skrivena i iz-ražava se na prikriven način. Pojavom fašizmapočetkom 20. veka, antisemitizam je postaodeo fašističke ideologije. Tokom holokausta,nacistički režim sistematski je poubijao okošest miliona Jevreja, samo zato što su bili Je-vreji. Nažalost, napadi na jevrejske zajednicei nasleđe ni danas nisu retkost i brojne neona-cističke grupe otvoreno izražavaju svoje anti-semitske poglede. Štaviše, sve veći broj inter-net stranica i literature koja sadrži nacističkupropagandu doprinose zabrinjavajućem raz-voju situacije u svetu.


Činjenica da diskriminacija predstavlja jednood najčešćih kršenja ljudskih prava pokazujekoliko toga tek treba da se učini u toj oblasti.U načelu, primena međunarodnih instrume-nata ljudskih prava odgovornost je država, pastoga države treba da ratifikuju i primenjujuinstrumente za suzbijanje rasne diskriminaci-je. Efikasna primena međunarodnih standar-da može se garantovati jedino ako postoje de-lotvorni sistemi praćenja i snažni mehanizmisprovođenja. Konvencijom o ukidanju rasnediskriminacije, osim što su određene obavezedržava ugovornica, takođe je osnovan Komi-tet za ukidanje rasne diskriminacije(CERD), koji je bio prvo ugovorno telo UN zanadzor i praćenje sprovođenja Konvencije ipodsticanje njene dosledne primene. Sistemse sastoji od tri postupka: postupka izvešta-vanja obaveznog za sve države ugovornice,postupka međudržavnih predstavki koji jena raspolaganju svim državama ugovornica-ma, i prava na predstavku - izjavu - kojom sepojedinci ili grupe pod jurisdikcijom državeugovornice obraćaju Komitetu ako su im pre-kršena prava.

Budući da se rasizam i ksenofobija u proteklihnekoliko decenija sve više iskazuju, međuna-

rodna zajednica je obnovila napore na njiho-vom suzbijanju. Komisija za ljudska pravaimenovala je Posebnog izvestioca za savre-mene oblike rasizma (tu dužnost trenutnoobavlja Doudou Diéne iz Senegala) sa zadat-kom da istražuje slučajeve savremenih oblikarasizma i rasne diskriminacije.

Sledeći važan instrument praćenja su antidi-skriminacijski ili antirasistički ombudsma-ni. Obično se postavljaju na nacionalnom ni-vou i imaju važnu ulogu u dokumentovanjuslučajeva diskriminacije, informisanju o naci-onalnim i međunarodnim propisima i izna-laženju mogućih rešenja.

Proteklih decenija sve više se koriste međuna-rodni mehanizmi i instrumenti za praćenje isprovođenje antidiskriminacijskih načela.Međutim, važnost preventivnih strategija,poput sistema za rano upozoravanje, pre-ventivnih inspekcijskih mehanizama, hit-nih postupaka, kao i informisanja i obrazo-vanja građana, dugo je bila potcenjena, čimese propuštala mogućnost efikasnog suprot-stavljanja diskriminaciji i rasizmu, budući danavedene strategije zaustavljaju te pojave usamom korenu.

NEDISKRIMINACIJA 99

FBI je 2001. godine u SAD primio ukupno9.721 prijavu izvršenja krivičnih dela motivi-sanih predrasudama:

a. 44,9 % motivisanih rasnim predrasudamab. 21,6 % motivisanih etničkim/nacionalnim

poreklomc. 18,6 % motivisanih verskom netolerancijomd. 14,3 % motivisanih predrasudama o polnoj

orijentacijie. 0,4 % motivisanih predrasudom o invalid-

nosti

IZVOR: KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ O KRIMINALU,STATISTIKA O ZLOČINU MRŽNJE, FEDERALNIISTRAŽNI BIRO (FBI), 2001.

Jaz između „slova zakona” i „zakona upraksi”: Ratifikovane konvencije, deklaracijei planovi delovanja samo su korak u susretpravoj strategiji borbe protiv rasizma i diskri-minacije. Ako nisu potpuno primenjene isprovedene u praksi, uticaj im je ograničen.Efikasna primena traži čvrstu političku volju,koja nažalost u stvarnosti često mora ustuk-nuti pred drugim političkim interesima. Utom kontekstu ne sme se potceniti velika ulo-ga nevladinih organizacija i ogranizacija u

zajednici, koje sprovode dalekosežne kam-panje i projekte, lobiraju i vrše pritisak na vla-de kako bi ispunile svoje nacionalne imeđunarodne obaveze.

Šta MI možemo učiniti?Pravi izazov nije zaštita od diskriminacije ili nje-no kažnjavanje, nego sprečavanje diskriminaci-je, što znači odvraćanje dela diskriminacije prenego što se dogode. Stoga je neophodno raditi na

stavovima i uverenjima, kao i na postupcima iponašanju koje iz njih proizlazi. Taj težak zada-tak može se izvršiti samo putem institucionali-zovanog obrazovanja za ljudska prava, lokalnoginformisanja odozdo prema gore i punog učešćanacionalnih vlasti u saradnji sa svim relevantnimnedržavnim akterima.Nadgledanje diskriminacionog ili rasističkogdelovanja: Važno je razviti moralnu hrabrost,umešati se ako je moguće, prijaviti primećeneslučajeve ili incidente nadležnim institucija-ma i obratiti se postojećim nacionalnim imeđunarodnim telima, poput CERD UN ili na-cionalnih ombudsmana.Uopšte, svaki pojedinac može naći načine nakoje organizacije u zajednici mogu sarađivatina promovisanju pozitivnih međurasnih od-nosa i podsticanju dijaloga o rasizmu i ljud-skim pravima u svojoj sredini.

»Često je lakše sablazniti se nadnepravdom na drugom krajusveta nego nad ugnjetavanjem idiskriminacijom u sopstvenojulici.«CARL T. ROWAN

NEDISKRIMINACIJA100

1. DOBRA PRAKSA

� Dobrovoljni kodeks ponašanja uprivatnom sektoru

Mnoge multinacionalne kompanije (npr. Ni-ke, Reebok, Daimler Chrysler, Volkswagen,Hennes & Mauritz) uspostavile su samooba-vezujuće kodekse ponašanja za sebe i svojepartnere, uz ostalo, radi sprečavanja rasnediskriminacije.

� Suzbijanje rasizma u evropskojfudbalskoj ligi

„Unija evropskih fudbalskih saveza“ (UEFA)izdala je plan delovanja u deset tačaka, gdedaje različite mere kojima podstiče klubovena antirasističke kampanje među navijačima,igračima i zvaničnicima. Plan obuhvata merepoput pokretanja disciplinskog postupka pro-tiv igrača koji učestvuju u rasnom zlostavljan-ju, ili javnih izjava kojima se osuđuje rasi-stičko pevanje na utakmicama.

Zatim, UEFA novčano pomaže Mrežu za fud-bal protiv rasizma u Evropi (FARE), koja po-država i koordinira akcije na lokalnom i naci-onalnom nivou za suzbijanje rasizma i kseno-fobije u fudbalu širom Evrope.

� Ukidanje apartheidaU slučaju „AZAPO protiv predsednika Južno-afričke Republike“ Komisije za istinu i pomi-renje Južne Afrike, sudija Mahomed, ta-dašnji zamenik predsednika Ustavnog suda,izjavio je: „Decenijama je istorijom JužneAfrike dominirao duboki sukob između be-lačke manjine koja je držala potpunu kontro-lu nad državnim političkim instrumentima icrnačke većine koja se nastojala odupreti tojdominaciji. Najveća žrtva tog sukoba bila suosnovna ljudska prava, budući da je otporonih kojima su ona bila uskraćivana, nad-vladavan zakonima skrojenim upravo radislamanja otpora (. . .).“ Ubrzo nakon dola-sku na vlast 1948. godine, Nacionalna strankapočela je donositi zakone koji su imali za ciljda odele rase u Južnoj Africi, od čega i dolazireč „apartheid“ (engl. apart - odeljeno). Belcisu uživali povlastice u svim oblastima života.Najzad je svima postalo jasno da Južna Afri-ka srlja u ponor, pa su ubrzo nakon ukidanjazabrane delovanja Afričkog nacionalnog kon-gresa i drugih oslobodilačkih pokreta ipuštanja iz zatvora Nelsona Mandele, čuve-nog vođe Afričkog nacionalnog kongresa i ka-snijeg predsednika Južne Afrike, u februaru1990. godine otpočeti pregovori za demokra-tizaciju zemlje.

Prvi demokratski izbori održani su u aprilu1994. godine, nakon više od tri veka kolonija-lizma i ugnjetavanja.

Očigledno je da su posledice diskriminacijejoš uvek vidno izražene i biće potrebno vero-vatno mnogo generacija da potpuno iščeznu,ali Ustavom i Poveljom prava postavljen je te-melj jasnoj zabrani nepravedne diskriminaci-je.

DOBRO JE ZNATI»Rasizam ponižava i onoga nakoga je mržnja usmerena i onogakoji mrzi, zato što rasisti,osporavajući potpunu ljudskostdrugima, izdaju ljudskost u sebisamima. Kao i plemenskepodele, fundamentalizam,homofobija i svaki drugi plitkiodnos prema drugima, rasizamse usredsređuje na ono ŠTO vijeste, a zanemaruje ono KO vijeste. Rasizam vidi samo etiketu– ne i osobu koja je nosi.Rasizam voli „nas“, a mrzi„njih“ , a da nikada ne otkrivapravi identitet „njih“. «TIMOTHY FINDLEY

NEDISKRIMINACIJA 101

2. TRENDOVI

� Odnos između siromaštvai rasizma/ksenofobije

Mogući odnos između siromaštva, s jednestrane, i rasizma i ksenofobije, s druge strane,može se posmatrati na različite načine. Da lirasizam i ksenofobija izazivaju siromaštvo?Da li siromaštvo vodi do aktivnih ili pasivnihoblika rasizma ili ksenofobije? Na ta pitanjanema nedvosmislenih odgovora; interpretaci-je različitih studija i istraživanja međusobnose veoma razlikuju. Međutim, sve višestručnjaka potvrđuje da postoji povezanost.

U mnogim delovima sveta siromaštvo proizla-zi iz etničkog porekla. Prema Ministarstvupoljoprivrede SAD, problem nebezbednostiishrane i stopa gladi čak su tri puta viši u afro-američkim i hispanoameričkim nego u be-lačkim domaćinstvima. Manjinske imigrant-ske zajednice suočavaju se s nemaštinomširom sveta. Često je tome uzrok rasizam (naprimer, prepreke ravnopravnom učešću natržištu rada).

Izuzetno je sporno pitanje, oko kojeg se voderasprave, jesu li siromašni društveni slojeviskloniji rasizmu nego ostali. Neki stručnjaciističu da je siromašno stanovništvo u proseku

slabije obrazovano. Iz toga izvode zaključakda, iako rasizam sigurno postoji i među „višimklasama visoko obrazovanih“, veća verovat-noća je postojanje rasističkih stavova među si-romašnim stanovništvom koje je slabije obra-zovano. Međutim, njihov rasizam može se od-rediti kao stav isključivosti kome je glavna mo-tivacija borba za vlastiti opstanak, a ne rasi-stička ideologija.

� Rasizam na InternetuInternet je postao forum za više od 300 milio-na potencijalnih korisnika širom sveta. To jevažan medij za sve društvene aktere.Međutin, mogućnosti koje nudi taj takozvanisuper-autoput za informisanje i zabavu naglobalnom nivou imaju i svoju tamnu stranu.Rasističke, nasilničke i ekstremističke organi-zacije i grupe brzo su naučile koristiti i zlou-potrebljavati taj medij. Rasizam na Internetupredstavlja sve veći problem. Prema go-dišnjem izveštaju Evropskog centra zapraćenje rasizma i ksenofobije (EUMC) iz1999. godine, 1995. godine postojala je samojedna internet stranica koja je podsticala narasnu mržnju. Do novembra 1997. godine po-brojano je već 600 stranica, a u januaru 1999.godine – 1.429. Pretpostavlja se da mnogestranice još nisu ni otkrivene.

Suzbijanje ekstremizma na Internetu nailazina ogromne tehnološke i pravne teškoće. Ra-sistički materijal na Internetu postaće protiv-zakonit u Evropi, budući da je Savet Evropeizglasao „Dodatni protokol uz Konvenciju osajber-kriminalu“. U Protokolu se „dela rasi-stičke i ksenofobične prirode počinjena putemkompjuterskih sistema“ proglašavaju kri-vičnim delima. Pretpostavlja se da će Protokolposlužiti kao uzor za dalji razvoj u toj oblasti.

Antiislamizam:Posledice11. septembra 2001.

U nedelji dana posle napada 11. septembra2001. godine na teritoriji SAD zabeleženo je540 napada na Amerikance arapskog poreklai najmanje 200 napada na sike (indijskog po-rekla), dok je, poređenja radi, od početka2001. godine do 11. septembra zabeleženoukupno 600 napada na Amerikance arapskogporekla (prema Vodiču za ponašanje u kri-znim situacijama, Amnesty International,2001).vinjeta Modul Verske slobode.

U Evropi su statistike slične. U sledećem član-ku naveden je lični primer koji ilustruje izne-sene podatke i može poslužiti kao polazišteza raspravu:

NEDISKRIMINACIJA102

(Delovi intervjua američkog novinara s mla-dom američkom državljankom poreklom izBangladeša):

(. . .) Seema ima 18 godina, upravo je završi-la srednju školu. Rođena je u Bangladešu, askoro polovinu života provela je u SjedinjenimAmeričkim Državama, u Wudsajdu, Kvins, uNjujorku. Najstarija od troje dece u porodicidoseljenika, sitna, ozbiljna, i, kako sama zasebe kaže, sklona neprestanoj zabrinutosti.Brine je, rekla je, kako će svaki njen postupakuticati na njenu porodicu (. . .). Seema govoriengleski sa izgovorom karakterističnim zaKvins, uz blago bengalski naglasak. Držav-ljanka je SAD. No, istini za volju, rekla je, nemože se smatrati Amerikankom. „Prvo Ben-galka“, rekla je, s prizvukom zbunjenosti okopitanja što čoveka čini Amerikancem (. . .) Ta-kva pitanja uvek su pratila devojke poput nje,a zbog 11. septembra ona su jasno izbila nasvetlo dana. Nedeljama posle napada musli-manske devojke koje je poznavala nisu nosilemaramu na glavi. (Seema je muslimanka, aline pokriva glavu). Mladići su brijali bradu.Neki mladići koji su nosili turbane bili su pre-tučeni, iako nisu bili muslimani. Njen otac,radnik u restoranu, bojao se da će izgubiti po-sao. Njena majka bojala se da hoda u svojimširokim haljinama od podzemne železnice do

kuće. A najgore je bilo u školi. Jednom prili-kom kad je učiteljica klicanjem izrazila zado-voljstvo zbog bombardovanja Avganistana,Seema je, seća se, dignula ruku da spomeneavganistanske civile, ali su je školski drugoviismejali. Neka druga učiteljica rekla je nešto otome kako je John Walker Lindh, navodnisimpatizer Talibana iz Kalifornije, potpao podčari islama. Seema se zgrčila. Rekla je: „Islamnije veštičiji, niti nekakva magija“ (. . .).

IZVOR:ODLOMCI IZ ČLANKA OBJAVLJENOG U NEW YORK TI-MESU 7. JULA 2002. „NOSITI TERET SVETA, NA TAKOUSKIM RAMENIMA“, SOMINI SENGUPTA (NYT), IZVOR-NO 831 REČ

PITANJA ZA RASPRAVU

� Koja prava su prekršena u ovoj priči?� Šta žrtve mogu učiniti kako bi ponovo

ostvarile svoja prava?� Koja pitanja ste sebi postavljali posle 11.

septembra?� Smatrate li da događaji od 11. septembra

treba da promene ljudska prava?� Ko odlučuje o tome koja se prava odnose

na pojedine ljude?

3. HRONOLOGIJA

Najvažniji koraci u istoriji suzbijanja rasnediskriminacije:1945: Povelja Ujedinjenih nacija (član 1, stav

3)1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-

vima (čl. 1 i 2)1963: Deklaracija UN o ukidanju svih oblika

rasne diskriminacije1965: Međunarodna konvencija o ukidanju

svih oblika rasne diskriminacije(CERD)

1973: Međunarodna konvencija o sprečavanjui kažnjavanju zločina apartheida (član1, stav 1)

1978: Deklaracija UNESCO o rasi i rasnimpredrasudama

1978: Prva svetska konferencija u Ženevi o su-zbijanju rasizma i rasne diskriminacije

1983: Druga svetska konferencija u Ženevi osuzbijanju rasizma i rasne diskrimina-cije

1998: Statut Međunarodnog krivičnog suda 2002: Treća svetska konferencija protiv rasi-

zma, rasne diskriminacije, ksenofobijei srodnih oblika netolerancije (Deklara-cija i program delovanja)


AKTIVNOST I. „SVA LJUDSKA BIĆARAĐAJU SE JEDNAKA”

DEO I: UVODRazgovorom o diskriminaciji ljudi se moguupoznati s njenim uzrocima i mehanizmima,ali razgovor nikad ne deluje na čoveka takosnažno kako na njega deluju osećaji kojeproživljava kao žrtva diskriminacije. Stogaova aktivnost omogućuje učesnicima da pre-poznaju i lično dožive diskriminaciju.

DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O VEŽBITip aktivnosti: jednokratna aktivnost

Ciljevi i zadaci: omogućiti učesnicima da in-telektualno i emocionalno upoznaju diskrimi-naciju

Ciljna grupa: mladi i odrasli

Veličina grupe/organizacija: 15 - 20

Vreme: 30 - 60 minuta

Materijal: nasumice odabrani predmeti, kre-da, veliki blok i hemijske olovke

Potrebne veštine:� razmatranje svih aspekata� empatija

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEŽBIOpis aktivnosti/uputstva:� Podelite učesnike u manje grupe. Od neke

grupe zatražite da navedu pet prednosti ipet nedostataka pripadanja ženskom po-lu/etničkoj manjini/seksualnoj manjini, adruge da učine to isto za pripadanje muš-kom polu/etničkoj većini/heteroseksual-cima.

� Upišite rezultate na veliki blok i zatražiteod učesnika da brojkama od 1 do 5 ocenekoliko je svako od navedenih svojstavavažno u životu pojedinca (5 označava „vr-lo važno“, 1 označava „nevažno“)

� Na podu nacrtajte početnu crtu i zatražiteod učesnika da stanu iza nje. Recite im dasu tek rođene bebe, rođene „slobodne ijednake“. Potom neka svaki učesnik izradikarticu na kojoj će napisati da li je„muško“ ili „žensko“, „pripadnik većinskegrupe“ ili „pripadnik manjinske grupe“.

� Tada po redu čitajte prednosti i nedostatkesvake grupe i ocene koje su im dodeljene.Članovi dotične grupe treba da stupe na-pred ili nazad, zavisno od ocena (npr.prednost sa ocenom 5 znači da će članovite grupe stupiti pet koraka napred, nedo-statak sa ocenom 3 znači da stupaju tri ko-raka nazad). Učesnici ne smeju razgovara-ti za vreme aktivnosti.

� Kada se grupe udalje jedne od drugih, pre-stanite sa čitanjem i zamolite učesnike dase okrenu i pogledaju jedni druge. Pitajtenekoliko učesnika iz svake grupe: Kako seosećate u svom položaju? Želite li neštoreći osobama iz drugih grupa? Kako bistese osećali da ste u nekoj drugoj grupi?

Povratna informacija:Okupite se u krugu i zamolite učesnike daukratko izraze osećaje i misli koje su im sejavljale tokom aktivnosti.

Metodološki saveti:Ako učesnici sami ne spomenu, ne zaboraviteda naglasite kumulativni i proizvoljni aspektdiskriminacije.

Predlozi za varijacije:Ova aktivnost može se prilagoditi za bilo kojutemu ili ciljnu grupu, zavisno od pitanja kojase obrađuju.

DEO IV: NASTAVAKSrodna prava/sledeće oblasti istraživanja:ljudska prava uopšte, prava žena, prava manjina

IZVOR: PRILAGOĐENO IZ KNJIGE „METODOLOGIJE OBRAZO-VANJA ZA LJUDSKA PRAVA“, CENTAR ZA LJUDSKAPRAVA, UNIVERZITET U MINESOTI.

ODABRANE AKTIVNOSTI

NEDISKRIMINACIJA104

AKTIVNOST II. „POGODI KODOLAZI NA VEČERU”

DEO I: UVODMali broj ljudi sebe smatra rasistima, ali kadje porodica u pitanju ... Šta bi rekli vaši rodi-telji da im predstavite svog mladića ili devoj-ku drukčije boje kože od vaše (ili druge vere,ili polne orijentacije, ili sa invaliditetom ...)?

Tip aktivnosti: igra uloga

DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O IGRI ULOGACiljevi i zadaci:� naglašavanje uloge porodice u izgradnji i

prenošenju vrednosti� analiziranje poruka koje mladi dobijaju u

porodici� analiziranje vrednosti koje stoje iza tih po-

rukaCiljna grupa: mladi

Veličina grupe/organizacija: 8 - 30


Priprema: kartice sa ulogama (ako ih ne pri-preme učesnici)

Materijal: papir i olovke za posebne posma-trače

Potrebne veštine: socijalne veštine: slušanjedrugih, postavljanje pitanja, rešavanje proble-ma; veštine kritičkog mišljenja: logičko raz-mišljanje, kritičko analiziranje.

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRI ULOGAUputstva (jedna od mogućih varijacija: be-lačka porodica - roditelji i dvoje dece, kći od25 godina, njen mladić iz neke afričke zem-lje).

Objasnite grupi da treba da pripreme i odigra-ju „porodični razgovor“: devojka saopštavaroditeljima da odlazi da živi sa svojim mla-dićem. Zatražite od učesnika da zamisle raz-govor između devojke i njenih roditelja, sestreili brata i mladića. Podelite učesnike u onoli-ko grupa koliko ima uloga. Svaka grupa trebada osmisli ulogu jednog člana porodice i oda-bere osobu koja će odigrati tu ulogu.

Izvođenje uloga:Zatražite dobrovoljce za ulogu posebnih po-smatrača, po jednog za svaku ulogu, sa zadat-kom da zapisuje sve argumente koje izvođačuloge koristi. Ostali učesnici su opšti posma-

trači. U sredinu prostorije postavite onolikostolica koliko ima izvođača uloga. Prostorijapredstavlja dnevnu sobu, mesto odvijanja po-rodičnog razgovora.

Dajte znak za početak igre uloga. Kad prođe15 minuta, zavisno od razvoja radnje, dajteznak za kraj.

Povratna informacija:Najpre svim izvođačima uloga omogućite dakažu kako su se osećali. Tada zamolite poseb-ne posmatrače da pročitaju argumente kojesu izvođači koristili. Potom možete početiopštu raspravu. Tokom rasprave možete na-glasiti pitanja različitih društvenih i kulturnihsredina, rodnog identiteta, homoseksualnosti(šta ako je kći predstavila svoju devojku, a sinsvog mladića?) itd.

Metodološki saveti:Ako je grupa od ranije upoznata sa igranjemuloga, dalja uputstva nisu potrebna. Ako nije,važno je naglasiti da igranje uloga nije isto štoi gluma. Dok predstavlja određenu ulogu ilistav, izvođač uloge ostaje ono što jeste, a glu-mac tumači lik koji se razlikuje od njega sa-mog ili nje same.


Predlozi za varijacije:Ako nema puno vremena za aktivnost, vodi-telj može pripremiti kartice sa ulogama. Pre-poručuje se prilagođavanje aktivnostidruštvenoj i kulturnoj stvarnosti učesnika.Porodici ne treba predstaviti „egzotičnu” oso-bu, nego nekoga koga mogu susresti svakidan na ulici - uključujući pripadnike različitihmanjina, odnosno različitih društvenih i kul-turnih sredina.

DEO IV: NASTAVAKAko uspete da nabavite snimak, bilo bi dobropogledati stari film s Katherine Hepburn iSpencerom Tracyjem Pogodi ko dolazi navečeru, kao večernju razonodu.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:prava manjina, imigracija, „sukob civilizacija”

IZVOR:PRILAGOĐENO IZ KNJIGE „SVI RAZLIČITI – SVI JEDNA-KI: OBRAZOVNI PAKET: IDEJE, IZVORI, METODE I AK-TIVNOSTI ZA NEFORMALNO INTERKULTURNO OBRA-ZOVANJE MLADIH I ODRASLIH“. EVROPSKI CENTAR ZAMLADE, 1995.

Allport, Gordon. [1954.] 1988. The Nature of Prejudice. Cam-bridge: Perseus Publishing.

Amnesty International USA, 2001. September 11th Crisis Re-

sponse Guide, Human Rights Education Program. New York:Amnesty International.

Anti-Defamation League. 1999. Poisoning the Web: Hatred

Online, An ADL Report on Internet Bigotry, Extremism and Vi-

olence. New York: Anti-Defamation League.

BBC News. 2001. Europe’s Neglected Race. Dostupno na adre-si: http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/europe/1525617.stm.

Burgmer, Christoph, ( ur.). 1999. Rassismus in der Diskussi-

on. Berlin: Elefanten Press Berlin.

Capitanchik, David i Michael Whine. 1996. The Governance

of Cyberspace: Racism on the Internet. Dostupno na adresi:http://www.media-awareness.ca/eng/issues/internet/resour-ce/jpr.htm.

Cervenakova, Anna. 2001. Institutionalised Racism and Ro-

ma. Speech held at panel discussion, Institutionalised Ra-cism/Castism. NGO Forum of the World Conference on Ra-cism.

Constitutional Court of South Africa. Case AZAPO v. Presi-

dent of the Republic of South Africa. Dostupno na adresi:www.concourt.gov.za/idex.html.

Council of Europe. 2002. COMPASS, A Manual on Human

Rights Education with Young People. Council of Europe, Stras-bourg: Council of Europe.

Danckwortt, Barbara, Thorsten Querg i Claudia Schöningh,( ur.). 1995. Historische Rassismusforschung. Ideologien-Täter-

Opfer. Hamburg: Argument Vlg.

European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia(EUMC). 2001. Statement on Behalf of EUMC at Public Hearing

of the EC Regarding Computer-Related Crime”. Brussels. Dostup-no na adresi: http://europa.eu.int/ISPO/eif/InternetPoliciesSi-te/Crime/PublicHearingPresentations/EUMC.html.

Flinterman, Cees i Catherine Henderson. 1999. Special Hu-

man Rights Treaties. Uredili Raija Hanski i Markku Suksi. An

Introduction to the International Protection of Human Rights.Turku/Abo: Institute for Human Rights, Abo Akademi Univer-sity.

Geiss, Imanuel. 1988. Geschichte des Rassismus. Frankfurt:Suhrkamp.

Hagendoorn, Louk. 1999. Introduction: A Model of the Effects

of Education on Prejudice and Racism. Uredili Louk Hagendo-orn i Shervin Nekuee. Education and Racism. Aldershot: Ashga-te Publishing Ltd.

Heckmann, Friedrich. 2001. Racism, Xenophobia, Anti-Semi-

tism: Conceptual Issues in the Raxen Project. Paper read at Ra-xen Workshop, 5 – 6 November in Vienna, ustria.

Jackson, Andrew. 2001. Poverty and Racism. Article based ona presentation made to the Canadian Human Rights Commis-sion’s Forum on Racism, 21 March. Dostupno na adresi:http://www.ccsd.ca/perception/244/racism.htm.

Jusuf, Ester I. 2000. About Racism. Preuzeto iz: Jennie S. Bev.2000. Human Rights Law and Issues. Dostupno na adresi:http://www.suite101.com/article.cfm/human_rights/43265.

Kongidou, Dimitri, Evangelia Tressou-Mylona i GeorgiosTsiakalos. 1994. Rassismus und Soziale Ausgrenzung unter

Bedingungen von Armut. UredioSiegfried Jäger. Aus der Werk-

statt: Antirassistische Praxen. Konzepte – Erfahrungen – For-

schung. Duisburg: DISS.

REFERENCE

NEDISKRIMINACIJA106

Lodenius, Anna-Lea for Save the Children Sweden. 2000.How to Fight Racism on the Internet. Dostupno na adresi:http://www.rb.se/pdf/HowToFightRacismOnTheInter-net.PDF.

Maddex, Robert L. 2000. International Encyclopedia of Hu-

man Rights, Freedoms, Abuses, and Remedies. Washington:CQ Press.

Marschik, Nikolaus. 1999. Die UN-Rassendiskri-minierung-

skonvention im Österreichischen Recht. Wien: Verlag Österre-ich.

Morawa, Alexander H. E. 2002. The Concept of Non-Discrimi-

nation: An Introductory Comment. Journal on Ethnopoliticsand Minority Issues in Europe (Flensburg), no. 3/2002.

Nowak Manfred. 2000. Civil and Political rights. Uredio Ja-nusz Symonides. Human Rights: Concept and Standards. Pa-ris: UNESCO Publishing.

Nowak Manfred. 2002. Einführung in das Internationale

Menschenrechtssystem. Wien: NWV.

Oxford Advanced Learner’s Dictionary. 2000. Dostupno naadresi: http://www1.oup.co.uk/elt/oald/.

Reardon, Betty A. 1995. Educating for Human Dignity, Lear-

ning about Rights and Responsibilities. Philadelphia: niversityof Pennsylvania Press.

Reardon, Betty A. 1997. Tolerance – the Threshold of Peace.vol.1. Paris: UNESCO Publishing.

Taran, Patrick A. 2001. Foundations of Dignity, Current Dyna-

mics of Migration and the Response of International Standards.

Speech held at parallel event of World Conference on Racismand Xenophobia in Durban 2001. Dostupno na adresi:http://www.december18.net/UNWConfNGO16.htm.

UNESCO & Office of High Commissioner of Human Rights.2001. United To Combat Racism, Selected Articles and Stan-

dard-setting Instruments. Paris: UNESCOPublishing.

Zivilcourage i Anti-Rassismus-Arbeit (ZARA). 2001. Racism

Report: Case Reports on Racist Excesses and Structures in Austria.Vienna: Manz Crossmedia.

Kok, Anton. Human Rights Centre of University of Pretoria,November 2002. Special contribution to the Module on„Apartheid in South Africa”.

DODATNE INFORMACIJE

Anti Racism Network: http://www.antiracismnet.org

Commission for Racial Equality: http://www.cre.gov.uk.

Convention on the Elimination of All Forms of Racial Di-scrimination: http://193.194.138.190/html/menu3/b/d_icerd.htm

Committee on the Elimination of Racial Discrimination:http://193.194.138.190/html/menu2/6/cerd.htm

ECRI – European Commission against Racism and Intolerance:http://www.ecir.coe.int

ENAR – European Network against Racism:http://www.enar-eu.org

European Monitoring Centre on Racism and Xenophobia: http://www.eumc.at

European Roma Rights Centre: http://www.errc.org

Focus on the Global South: http://www.focusweb.org

Football Against Racism in Europe: http://www.farenet.org/

International Movement Against All Forms of Discriminati-on and Racism:http://www.imadr.org

South African Human Rights Commission: http://www.sahrc.org.za

The Asia Foundation: http://www.asiafoundation.org

Third World Network: http://www.twnside.org.sg

United Nations High Commissioner on Human Rights: http://www.unhchr.ch

United Nations World Conference against Racism, RacialDiscrimination, Xenophobia and Related Intolerance:http://www.unhchr.ch/html/racism/program.htm

PRAVO NAZDRAVLJE

»Svako ima pravo na standardživota koji obezbeđuje zdravlje iblagostanje, njegovo i njegoveporodice, uključujući ishranu,odeću, stan, lekarsku negu ipotrebne socijalne službe.«

ČLAN 25 UNIVERZALNE DEKLARACIJE OLJUDSKIM PRAVIMA

DRUŠTVENE IMPLIKACIJE

NAPREDAK NAUKE

DOSTUPNOST I KVALITET

PRAVO NA ZDRAVLJE108

Maryam ima 36 godina i majka je šestoro de-ce. Odrasla je na selu, daleko od urbanih sre-dišta. Napustila je školu posle drugog razreda.Roditelji su joj bili siromašni, a škola je bilaudaljena četiri sata hoda od njihovog sela.Njen otac je smatrao da je školovanje ženskogdeteta gubitak vremena i truda, budući da sudevojke predodređene za udaju, a ne za za-rađivanje za život.

Kada joj je bilo 12 godina, Maryam je obre-zana u skladu s lokalnim običajem. U šesna-estoj godini udali su je za muškarca koji jebio u ranim pedesetim godinama. Mla-doženja je njenom ocu platio dosta veliku su-mu novca. Već sledeće godine rodila je sina.Dete je rođeno mrtvo. Lokalna bolnica bila jeudaljena od sela 10 km i nije obavljala po-rođaje. Maryam je verovala da je dete rođenomrtvo zbog toga što ju je muž tokom trud-noće često tukao. Međutim, njena porodica imnogi seljani krivili su nju za mrtvorođenče.

Maryam nije imala želju za snošaj s mužem.Bojala se i njega i trudnoće. On je smatrao svo-jim pravom da ima snošaj s njom i redovno juje na to prisiljavao. Nije želela da ponovo za-trudni, ali nije imala izbora. Posećivala je lo-kalnog travara, pila biljne napitke i nosilaamajlije, ali bez rezultata. Malo kad je imala

vremena da ode u ambulantu, osim kad su jojdeca bila bolesna, ali se nije usuđivala da raz-govara s bolničarkom o kontracepciji. Iako jerazumela Maryamino lokalno narečje, bol-ničarka je govorila dominantnim jezikom kojise govori u glavnom gradu i među školovani-ma. Maryam se bojala bolničarke.

Maryamin život bio je duga saga o nasilju, si-romaštvu i oskudici. Borila se da održi telo idušu, uz nekoliko trudnoća i brigu o deci. Ob-rađivala je komadić zemlje kako bi prehraniladecu, budući da joj muž nije davao dovoljnonovca. Obratila se svojim roditeljima, pa čak imisionaru koji je bio u poseti. Svi su joj govo-rili da bude poslušna mužu i podsećali je na toda je njeno mesto uz njega i porodicu.

Jednoga dana muž je optužio Maryam da„pravi društvo“ drugom muškarcu. Tvrdio jeda ju je na pijačni dan video kako se smeje irazgovara s nekim muškarcem iz sela. Kada seusprotivila, nekoliko puta ju je udario, srušivšije na zemlju, nazivajući je droljom i zaklinjućise da će osvetiti sramotu koju mu je nanela.Maryam je bila teško povređena; mislila je dasu joj slomljena rebra. Nedeljama nije moglaizaći iz kuće. Nije imala novca da plati pregledu ambulanti, niti prevoz do tamo. Iako su ne-ki iz sela mislili da je muž preterao, niko joj ni-

je pritekao u pomoć. Žena je vlasništvo muža.Budući da nije mogla otići na pijacu i neštoprodati, niti je mogla obrađivati vrt, ona i de-ca gotovo su umrli od gladi.

Maryam je osećala da će se nasilje nastaviti.Strahovala je za svoj život i život dece. Sanjalaje vlastitu smrt i znala je da mora otići. Čim jeponovo mogla hodati, uzela je dvoje najmlađedece i napustila selo. Sada živi u drugom selu,izbeglica u vlastitoj zemlji, u strahu da će jemuž pronaći i vratiti kući.

(Prilagođeno iz nastavnog programa za obukuSvetske zdravstvene organizacije Rod i prava ureproduktivnom zdravlju)


PRAVO NA ZDRAVLJE 109

PITANJA ZA RASPRAVU

Razmotrite dole navedena pitanja s gledištadefinicije zdravlja iz Ustava Svetske zdrav-stvene organizacije (WHO) od 1946. godine:„stanje potpunog fizičkog, psihičkog i društve-nog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ilislabosti”.

1. Kada su počeli Maryamini problemi?2. Kako su se prema njoj odnosili ljudi koji su

bili na poziciji moći (otac, suprug, bol-ničarka, misionar)? Zašto?

3. Kako je siromaštvo uticalo na životMaryam i njene dece? Šta mislite, jesu liMaryam i njen suprug bili podjednako siro-mašni?

4. Kako biste poređali pojedine grupe(muškarce, žene i decu) u Maryaminoj za-jednici prema položaju i moći koju su ima-le u zajednici? Objasnite.

5. Šta bi Maryam trebalo da zna kako bi pro-menila okolnosti svog života i života svojedece?

6. Iako u njenom području postoji ambulanta,da li je Maryam imala kakve koristi od nje?Objasnite.

7. Pogledajte donji grafikon: U njemu se pri-kazuju veze između zdravlja i ljudskih pra-va. Koje od tih veza se neposredno odnosena probleme izložene u Maryaminoj priči?

Primeri veza između zdravlja i ljudskih prava

U UU UNasilje nad ženama

i decom

MučenjeMučenje

Štetni tradicionalnipostupci

UU

U

U

Pravo naučešće

Sloboda oddiskriminacije

Pravo nainformisanje

Pravo naprivatnost

U

UU

U

Pravo nazdravlje

Pravo naobrazovanje

Sloboda oddiskriminacije

Pravo na hranui ishranjenost

Kršenja ljudskih prava kojavode lošem zdravlju

Smanjivanjepodložnostibolestima putemljudskih prava

Promovisanje ilikršenje ljudskihprava putemunapređenjazdravlja

Zdravljei ljudska

prava


1. PRAVO NA ZDRAVLJE U ŠIREMKONTEKSTU

Ljudsko pravo na zdravlje predstavlja veliki,složeni sklop međusobno prepletenih pitanja,zato što su zdravlje i blagostanje povezani sasvim stadijumima i aspektima života. Poseb-na prava koja se odnose na zdravlje navode seu međunarodnim dokumentima za ljudskaprava. U suštini, sva ljudska prava su međuza-visna i međusobno povezana. Zato se ostva-renje ljudskih prava, isto kao i njihovo zane-marivanje ili kršenje, uvek odnosi na veći brojljudskih prava, a ne samo na jedno pravo. Nji-hova međupovezanost postaje očigledna akose uzme u obzir da ljudsko blagostanje (tj.zdravlje) zahteva zadovoljenje svih ljudskihpotreba, bilo fizioloških, poput potrebe za va-zduhom, vodom, hranom i polnim odnosom,bilo društvenih i psihičkih, poput potrebe zaljubavlju i pripadanjem prijateljima, porodici izajednici.

Pod ljudskim pravima podrazumevaju se oba-veze država da doprinose ispunjenju navedenihpotreba i omoguće grupama i pojedincimaživot u dostojanstvu. Nakon završetka Drugogsvetskog rata u Povelji Ujedinjenih nacija propi-sano je da države članice imaju obaveze u po-gledu ljudskih prava. Ljudsko pravo na zdravlje

izričito se pominje u članu 25 Univerzalne de-klaracije o ljudskim pravima iz 1948: „ Svakoima pravo na standard života koji obezbeđujezdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodi-ce, uključujući ishranu, odeću, stan, lekarskunegu i potrebne socijalne službe …”

U preambuli Ustava Svetske zdravstvene orga-nizacije izložena je široka, vizionarska defini-cija zdravlja: „stanje potpunog fizičkog, psi-hičkog i društvenog blagostanja, a ne samoodsustvo bolesti ili slabosti.” U takvom, holi-stičkom pristupu zdravlju naglašava se da nazdravlje utiču brojni društveni činioci i politi-ke van zdravstvenog sektora.

LJUDSKA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE

Zbog sve češćih oružanih sukoba i vanrednihstanja, kao i ogromnog broja izbeglica kojetraže zaštitu od rata i elementarnih nepogo-da, pravo na život postaje ključna odrednicaprava na zdravlje. Organizacije poputMeđunarodnog komiteta Crvenog krsta, Le-kari za ljudska prava, Lekari bez granica i Le-kari sveta podstiču zdravstvene radnike naprimenu standarda ljudskih prava kako biobezbedili pravo na zdravlje u vanrednimstanjima i drugim situacijama u kojima jeugrožena ljudska bezbednost.Nasilje najpogubnije deluje na javno zdravljei ozbiljna je prepreka ostvarenju prava nazdravlje. Svake godine milioni ljudi umiru odposledica povreda izazvanih nasiljem. Drugiprežive, ali ostaju telesni i psihički invalidi.Nasilje se može sprečiti. Ono je rezultatsloženih činilaca društva i okoline. U izvešta-jima se navodi da su u zemljama u kojima sedogodilo masovno nasilje, građanski ilimeđunarodni sukob, nasilna dela češća negou ostalim zemljama.

POTREBNO JE ZNATI»Kao živa bića, svi želimo daostvarimo sreću i izbegnemopatnju. Naša želja za zdravljem,za potpunim fizičkim i psihičkimblagostanjem, izraz je te težnje,jer svako želi da bude dobro,niko ne želi da bude bolestan. Uskladu s tim, zdravlje nije teklična stvar, nego briga svih,odgovornost sviju nas.«DALAI LAMA



Zdravlje i ljudska pravaZdravlje i ljudska prava tesno su povezani.Njihove dodirne tačke odnose se na nasilje,mučenje, ropstvo, diskriminaciju, vodu, hra-nu, stanovanje, tradicionalne postupke i dru-go.Obaveza poštovanja ljudskog prava na zdrav-lje, koja je, prema Univerzalnoj deklaraciji oljudskim pravima, deo prava na odgovarajućiživotni standard, još je jasnije izražena u čla-nu 12 Međunarodnog pakta o ekonomskim,socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR). Tajpakt usvojen je istovremeno kad i Međuna-rodni pakt o građanskim i političkim pravima(ICCPR). Podela ljudskih prava u dve katego-rije, izražena preko dva pakta, odslikava na-petosti koje su karakterisale period hladnograta, kada su istočne zemlje davale prvenstvoekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,a zapadne zemlje zagovarale građanska i poli-tička prava kao okosnicu ljudskih prava. Dodanas je Pakt o građanskim i političkim pravi-ma ratifikovalo 149 zemalja, a Pakt o ekonom-skim, socijalnim i kulturnim pravima 146 ze-malja; Sjedinjene Države potpisale su obapakta, ali ratifikovale samo Pakt o građanskimi političkim pravima, a Kina je takođe potpisa-

la oba pakta, ali ratifikovala samo Pakt o eko-nomskim, socijalnim i kulturnim pravima.Član 12 Pakta o ekonomskim, socijalnim ikulturnim pravima je osnovni tekst o pravuna zdravlje:

1. Države ugovornice ovog pakta priznajupravo svakog lica da uživa najbolje stanjefizičkog i duševnog zdravlja koje može po-stići.

2. Mere koje će države ugovornice ovoga pak-ta preduzeti radi postizanja ovog prava mo-raju obuhvatati mere neophodne za:

a. smanjenje broja mrtvorođenčadi i dečjesmrtnosti, kao i zdrav razvoj deteta;

b. poboljšanje svih vidova higijene okoline iindustrijske higijene;

c. sprečavanje i lečenje zaraznih, endemskih,profesionalnih i drugih oboljenja, kao i bor-be protiv tih bolesti;

d. stvaranje pogodnih uslova za obezbeđenjesvima lekarskih usluga i nege u slučaju bo-lesti.

Postoji niz regionalnih ugovora o ljudskimpravima u kojima se iscrpnije definiše pravona zdravlje, kao što su član 11 Evropske soci-jalne povelje iz 1961. godine i revidiraneEvropske socijalne povelje iz 1996. godine,član 10 Dodatnog protokola uz Američku kon-venciju o ljudskim pravima u oblasti ekonom-skih, socijalnih i kulturnih prava iz 1988. go-dine, kao i član 16 Afričke povelje o ljudskimpravima i pravima naroda iz 1981. godine.

Vlade pristupaju na različite načine svojimobavezama koje proizlaze iz člana 12Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-nim i kulturnim pravima, pa je stoga telo ko-je prati primenu Pakta, radi pojašnjenjadržavnih obaveza, u maju 2000. godine usvo-jilo tumačenje teksta Pakta pod nazivomOpšti komentar br. 14. U Opštem komentarunavodi se da ostvarenje ljudskog prava nazdravlje zavisi od ostvarenja drugih ljudskihprava, kao što su pravo na život, hranu, stano-vanje, rad, obrazovanje, učešće, uživanje upogodnostima naučnog napretka i njegovihprimena, sloboda traženja, primanja i širenjasvih vrsta informacija, nediskriminacija, za-brana mučenja i sloboda udruživanja, oku-pljanja i kretanja.

»Jako želim da zdravlje više nebude blagoslov za kojim ljudičeznu, nego ljudsko pravo za kojese bore. «KOFI ANNAN


Dostupnost, pristupačnost,prihvatljivost i kvalitet

U opštem komentaru iznose se četiri kriteriju-ma prema kojima se vrednuje ostvarivanjeprava na zdravlje:

Dostupnost uključuje efikasnu infrastruktu-ru, dobra, usluge i programe javnog zdravstvai zdravstvene zaštite koji moraju biti dostupniu odgovarajućoj količini.

Pod pristupačnošću zdravstvene infrastruktu-re, dobara i usluga podrazumeva se nediskri-minacija, fizička pristupačnost, pristupačnecene i odgovarajuće informacije.

Prihvatljivost znači da se u sveukupnojzdravstvenoj infrastrukturi, dobrima i usluga-ma poštuju načela lekarske etike, kulturneosetljivosti, rodne osetljivosti i osetljivosti zarazličita životna doba, kao i da svojom struk-turom zdravstvene institucije omogućuju po-verljivost i poboljšavaju zdravlje i zdravstvenostanje svih korisnika.

Kvalitet znači da zdravstvena infrastruktura,dobra i usluge treba da budu naučno, odno-sno medicinski primerene i kvalitetne.

NediskriminacijaDiskriminacija na osnovu pola, etničke pri-padnosti, starosti, društvenog porekla, vere,telesnog ili duševnog nedostatka, zdravstve-nog stanja, polne orijentacije, nacionalnosti,građanskog, političkog ili drugog položajamože ugroziti ostvarenje prava na zdravlje. Utom kontekstu posebno su važni Univerzalnadeklaracija o ljudskim pravima, Međunarod-na konvencija o ukidanju svih oblika rasnediskriminacije (CERD) iz 1965. godine iMeđunarodna konvencija o ukidanju svih ob-lika diskriminacije žena (CEDAW) iz 1979. go-dine, u kojima se spominje pristup zdravstve-noj i lekarskoj nezi bez diskriminacije. U čl.10, 12 i 14 CEDAW potvrđuje se jednako pra-vo žena na pristup zdravstvenoj zaštiti, štouključuje planiranje porodice, odgovarajućeusluge u oblasti reproduktivne zdravstvenezaštite i trudnoće, kao i usluge zdravstvenezaštite porodice.

U Pekinškoj deklaraciji iPlatformi za delovanje (1995) podržava seholistički pristup zdravlju i ističe potreba zapunim učešćem žena u društvu:

„Zdravlje žena obuhvata njihovo emocional-no, socijalno i telesno blagostanje i određenoje društvenim, političkim i ekonomskim kon-tekstom u kojem žene žive i biologijom. Neop-hodni uslovi za postizanje optimalnog zdrav-lja su jednakost, uključujući podelu poro-dičnih odgovornosti, razvoj i mir.” Ta načeladolaze u prvi plan u celom sistemu UN, kao iu naporima nevladinih organizacija. Žene, de-ca, osobe s posebnim potrebama i starosede-lački i plemenski narodi neke su od ranjivih,marginalizovanih grupa koje su zdravstvenougrožene zbog diskriminacije. Način na kojije pravo na zdravlje razrađeno u Pekinškoj de-klaraciji primer je koji svedoči o potrebi davlade pojačaju svoja nastojanja na punomostvarenju prava na zdravlje.

»Čovek je čoveku lek. «NARODNA POSLOVICA WOLOFA

»Kad su ga upitali: „Kada će uAtini zavladati pravednost?”,Tukidid je odgovorio:„Pravednost će u Atini zavladatikada oni kojima nije nanesenanepravda budu podjednakognevni kao i oni kojima jeste.”«


Pravo na uživanje pogodnostinaučnog napretkaPandemija AIDS upozorila je na potrebu da selekovi i naučna otkrića brzo učine dostupnimstanovništvu zemalja u razvoju. Zbog ogra-ničenja u pristupu protivretroviralnim terapi-jama porasla je svest o tome da ljudi širomsveta, radi ostvarenja najvišeg mogućeg stan-darda zdravlja, treba da imaju mogućnost dakoriste otkrića medicinske nauke i slobodnosprovode naučna istraživanja. Vlade su još učlanu 15 Međunarodnog pakta o ekonom-skim, socijalnim i kulturnim pravima prizna-le pravo „uživanja pogodnosti naučnog na-pretka i njegove primene” i svoju obavezuočuvanja, razvoja i nauke i naučnihistraživanja. Pravo korišćenja lekova koji mo-gu spasiti život sputano je autorskim pravimafarmaceutskih preduzeća koja štite svoje pa-tente. U zemljama poput Južne Afrike, Indije,Brazila i Tajlanda političkim merama izbeg-nuta je zaštita patenata. Svetska trgovinskaorganizacija (WTO) tokom ministarske konfe-rencije u Dohi 2001. godine složila se da pra-vila koja štite takve patente „treba tumačiti iprimenjivati tako da se podrže prava članicaSvetske trgovinske organizacije na zaštitu jav-nog zdravlja i, posebno, na promovisanje pri-stupa lekovima za sve”, uz posebnu napome-nu da svaka država ima pravo „da odredi šta

predstavlja vanredno stanje koje ugrožava op-stanak naroda ili drugo vanredno stanje (kojeopravdava izuzetke u zaštiti patenata), pričemu se podrazumeva da krize javnog zdrav-lja, uključujući krize izazvane HIV/AIDS, tu-berkulozom, malarijom i drugim epidemija-ma, mogu predstavljati vanredno stanje kojeugrožava opstanak naroda ili drugo vanrednostanje”.

Globalizacija i ljudsko pravo na zdravljeOd 1970. godine globalizacija duboko menjasvetsku ekonomiju, što posredno i neposred-no utiče na zdravlje. Globalizacija je dovelado pozitivnih promena, kao što su porast mo-gućnosti zapošljavanja, razmena naučnih ot-krića, povećanje potencijala za obezbeđenjevisokih zdravstvenih standarda u celom svetuzahvaljujući saradnji vlada, građanskogdruštva i preduzeća. Međutim, globalizacijaima i ozbiljne negativne posledice. Bilo zbogpropusta vlada ili zbog nedovoljne zakonskeregulative, liberalizacija trgovine, ulaganja uzemljama gde vladaju niski standardi zaštiteradnika i trgovina novim proizvodima širomsveta, u nekim slučajevima nejednako dopri-nose različitim zemljama i različitim grupa-ma u pojedinim zemaljama, što pak negativ-no utiče na zdravlje. Sposobnost vlada daublaže moguće negativne posledice po-

većanog protoka robe, novca, usluga, ljudi,kultura i znanja preko državnih granica nijese pokazala takvom da održi korak s tim tren-dom. Istovremeno, multinacionalne kompa-nije uspešno izbegavaju odgovornost. Radnagrupa za zdravlje i privredu pri Svetskojzdravstvenoj organizaciji, na primer, napo-minje da se štetnim stvarima, poput duvana,slobodno trguje, a pri tom se ne obezbeđujeodgovarajuća zaštita zdravlja stanovništva.

Protivljenje trgovinskim zakonima i postupci-ma na osnovu prava ljudskih prava bilo je ve-likim delom podstaknuto zaštitom prava nazdravlje. Svest o neophodnosti bolje zakonskeregulative porasla je zbog problema u vezi sfarmaceutskim licencama. Deklaracijom uDohi (2001) članice Svetske trgovinske orga-nizacije potvrdile su da vlade mogu izdavatiobavezujuće licence za proizvodnju lekova uslučaju vanrednog stanja (član 5), da zemlja-ma koje nemaju vlastitu farmaceutsku proiz-vodnju treba obezbediti pomoć za nabavkulekova (član 6), kao i da razvijene zemlje tre-ba da pomognu zemljama u razvoju u preno-su tehnologije i otkrića u oblasti farmacije(član 7).


Zdravlje i okolinaPrema rezoluciji 45/94 Generalne skupštineUN od 14. decembra 1990. godine, pravo nazdravu okolinu znači da ljudi imaju pravo „dažive u okolini koja odgovara njihovom zdrav-lju i blagostanju”. To pravo sadrže ustavi 90država, uključujući većinu država čiji su usta-vi doneseni posle Konferencije o okolini i raz-voju u Rio de Žaneiru (1992). Sastanak na vr-hu o Zemlji u Rio de Žaneiru i plan Agenda 21(1992) jedinstven su politički okvir koji obje-dinjuje društvena, ekonomska i ekološka pi-tanja kao međupovezane stubove održivograzvoja. Zdrava, čista voda i vazduh i dovoljnezalihe hrane visoke prehrambene vrednostivezani su za zdravu okolinu i ostvarenje pra-va na zdravlje. Međutim, deset godina nakondonošenja Agende 21, statistike pokazuju dase ne ulaže dovoljno napora u postizanje žel-jenih ciljeva:

� 800 miliona ljudi gladuje;� 1,5 milijarda ljudi nema pristup pitkoj vo-

di;� 2,5 milijarde ljudi nema odgovarajuće sa-

nitarne usluge;� 5 miliona ljudi, većinom žena i dece, umi-

re svake godine od bolesti vezanih za kva-litet vode.

U tužbi upućenoj Afričkoj komisiji za ljudskaprava i prava naroda 1996. godine, nekolikonevladinih organizacija optužilo je vojnirežim u Nigeriji za neposrednu uključenost uposao proizvodnje nafte preko državne naftnekompanije i Shell Petroleuma, koji je doveodo zagađenja okoline, što je izazvalo zdrav-stvene probleme među ljudima naroda Ogoni.U oktobru 2001. godine Afrička komisija jezaključila da je Nigerija prekršila sedam čla-nova Afričke povelje o ljudskim pravima i pra-vima naroda, uključujući pravo na zdravlje.Taj slučaj predstavlja važan presedan u pogle-du odgovornosti države za zaštitu okoline izdravlja lokalnog stanovništva od posledicadelatnosti kao što je proizvodnja nafte.

Na Svetskom sastanku na vrhu o održivomrazvoju (WSSD) u Johanesburgu 2002. godi-ne razmotrena je primena Agende 21. U Planuprimene iz Johanesburga izražava se snažnaopredeljenost za poboljšanje zdravstvenih in-formacionih sistema i zdravstvene informisa-nosti širom sveta, smanjenje učestalosti HIV,

smanjenje otrovnih elemenata u vazduhu ivodi, kao i objedinjavanje napora na brizi zazdravlje i napora na iskorenjivanju siro-maštva.

Tokom poslednjih desetak godina razvija senovo načelo kojim se ljudske delatnosti usme-ravaju ka ekološkoj svesti i očuvanju ljudskogzdravlja: načelo preventivnog delovanja, tj.načelo prevencije. Definisala ga je međuna-rodna grupa naučnika, državnih zvaničnika,pravnika, sindikalista i ekoloških aktivista1998. godine u Viskonsinu, SAD. Njime se odsvih koji žele uvesti nove tehnologije traži da,pre nego što ih daju u javnost i pre nego štoone utiču na okolinu, dokažu da je reč o bez-bednim tehnologijama. Najzad, ali ne naj-manje važno, sve odluke u kojima se poštujenačelo prevencije moraju biti „otvorene, za-snovane na informacijama i demokratske” i„moraju uključiti strane na koje se odnose”.

»Ljudi su u središtu nastojanjaza održivi razvoj.«DEKLARACIJA IZ RIA, 1992.


3. INTERKULTURNA GLEDIŠTAI KONTROVERZNA PITANJA

U Bečkoj deklaraciji iz 1993. jasno se govorida razlike treba poštovati, ali one ne smejuugroziti univerzalnost ljudskih prava. UOpštem komentaru br. 14 o pravu na zdravljetraži se da zdravstvena infrastruktura, dobra iusluge budu primerene kulturi. Jedan od kul-turoloških aspekata ljudskog prava na zdrav-lje jeste veliko isticanje biomedicinskog siste-ma zdravstvene zaštite i njegovih postupaka uostvarenju ljudskog prava na zdravlje.Međutim, u mnogim delovima sveta u zdrav-stvenoj zaštiti prevladava tradicionalna me-dicina (TM). U Africi čak 80% stanovništvaprimenjuje postupke tradicionalne medicineu svrhu zdravstvene nege. U Aziji (posebno uKini), Latinskoj Americi i među starosede-lačkim stanovništvom Australije, Severne iJužne Amerike, naveliko se koristi tradicio-nalna medicina (više od 40%). Svetska zdrav-stvena organizacija definiše tradicionalnumedicinu kao načine lečenja u kojima se kori-ste „biljni medikamenti, životinjski delovi,minerali, lečenje bez lekova, ručno lečenje iduhovno lečenje”. Praktikovanje tradicionalnemedicine u bliskoj je vezi s kulturnim pravi-ma, zakonom o autorskima pravima, pravomna zemljište i pravom na održivi razvoj. Sve-

sna raširenosti i blagodeti tradicionalne medi-cine, kao i važnosti ekonomski i kulturološkiprimerenih načina lečenja, Svetska zdravstve-na organizacija razvila je Strategiju tradicio-nalne medicine (2002–2005) kako bi pomo-gla obezbeđenje racionalne upotrebe tradici-onalne medicine u svim zemljama u razvoju.

U drugim slučajevima, pravo na zdravlje za-nemaruje se ili krši zbog nejednakosti uslov-ljene odnosima moći koji vladaju u grupamau vezi s rodom, uzrastom, rasom, verom, et-ničkom pripadnošću itd., a koje se smatrakulturološkim obeležjima. I tu treba primenji-vati načelo nediskriminacije. Sakaćenje žen-skih genitalija široko je rasprostranjeno u ve-likom delu Afrike, delovima Sredozemlja i Bli-skog istoka. Istorija te prakse, koja se čestolažno opravdava verskim razlozima, seže višeod 2000 godina unazad. Njome se možeozbiljno ugroziti telesno i psihičko blagostan-je devojčica i žena. U zajedničkoj izjavi Svet-ske zdravstvene organizacije, UNICEF i Fon-dacije za stanovništvo UN iz februara 1996.godine navodi se: „Neprihvatljivo je dameđunarodna zajednica ostane pasivna u imeizopačenog viđenja multikulturalizma. Ljud-ski postupci i kulturne vrednosti, ma kako be-smisleno i razorno izgledali s ličnog i kultur-nog gledišta drugih, za one koji ih sprovode

imaju smisla i ispunjavaju funkciju.Međutim, kultura nije statična, nego je u ne-prestanom pokretu, prilagođavanju i prome-ni.”


Poštovanje, zaštita iostvarenje ljudskog pravana zdravlje

Zadatak vlada da građanima obezbedi najvišimogući standard zdravlja obuhvata niz obave-za. Obaveza poštovanja ljudskog prava nazdravlje znači da država ne sme ometati nitionemogućavati ostvarenje tog prava. Nedopu-stivo je, na primer, uskraćivati zdravstvenubrigu određenim grupama, recimo, etničkimmanjinama i zatvorenicima, ili proizvoljno us-kraćivati ženama zdravstvenu negu lekaramuškog roda, a da se pri tom ne obezbedežene lekari. Obaveza zaštite prava na zdrav-lje znači da država mora da spreči nedržavneaktere da na bilo koji način ometaju uživanjetog ljudskog prava. Država, na primer, trebada spreči kompanije da odlažu otrovni otpadu vodozaštitno područje. Ako se prekršaj do-godi, država mora oštećenim ljudima obez-bediti naknadu u nekom obliku. To, takođe,


znači da je država dužna da donese odgova-rajuće zakone koijima će se regulisati odla-ganje i nadzor otrovnog otpada. Obaveza is-punjavanja prava znači da država mora bitiproaktivna u obezbeđenju pristupa zdrav-stvenoj zaštiti. Treba, na primer, osnovatidovoljan broj ambulanti za zdravstvene uslu-ge stanovništvu, koje će biti dostupne s obzi-rom na mogućnosti dotičnog stanovništva.Država treba da informiše javnost o sedištu,uslugama i propisima ambulante. To se nemože obezbediti onde gde je zdravstvenazaštita prepuštena isključivo privatnom sek-toru.

Ograničenja ljudskog prava na zdravljeNeka ljudska prava su tako bitna da se nikadane smeju ograničavati. To su sloboda odmučenja, sloboda od ropstva, pravo na pošte-no suđenje i sloboda mišljenja. Druga ljudskaprava mogu se ograničiti ako je to neophodnoradi važnijeg javnog dobra. Zbog zaštite pravana zdravlje, odnosno zbog javnog zdravljadržave su ograničavale druga ljudska prava. Unastojanju da se spreči širenje neke zaraznebolesti, često se ograničavaju druge slobode.Mere kao što su zabrana slobode kretanja, us-postavljanje karantina i izolacija ljudi predu-zimaju se radi sprečavanja širenja opasnih za-raznih bolesti poput ebole, AIDS, tifusa i tu-

berkuloze. S takvim merama se ponekad pre-tera. Kako bi se sprečile zloupotrebe ljudskihprava u ime javnog zdravlja, vladama je do-pušteno da uvode restriktivne mere jedinoako se sve drugo pokazalo neuspešnim.Načelima iz Sirakuze određuje se uski okviru kome je dopušteno nametnuti ograničenja:

� ograničenje je predviđeno zakonom isprovedeno u skladu sa zakonom;

� ograničenje je u interesu legitimnog ciljaod opšteg interesa;

� ograničenje je apsolutno neophodno u de-mokratskom društvu za postizanje cilja;

� ne postoje manje teške i manje ogra-ničavajuće mere za postizanje istog cilja;

� ograničenje nije određeno i nametnutoproizvoljno, tj. na nerazuman ili drukčijediskriminacioni način.

Mehanizmi praćenjaKako bi se obezbedilo da vlade izvršavajusvoje obaveze poštovanja, zaštite i ispunja-vanja prava na zdravlje, potrebni su mehani-zmi na nacionalnom i međunarodnom nivou.Kad zemlja ratifikuje neki od ugovora koji sa-drže pravo na zdravlje, vladine komisije, om-budsmani i nevladine organizacije moguučestvati u formalnom procesu ocenjivanja nanacionalnom nivou. Svaka država koja je stra-na ugovornica ugovora o ljudskim pravimamora podnositi izveštaje telu koje prati njego-vo sprovođenje. U vreme ocenjivanja nevladi-ne organizacije, takođe, podnose izveštaje ko-ji se često nazivaju „izveštajima u senci“. Oneiznose mišljenja građanskog društva koja sene moraju slagati s mišljenjima iznesenim uvladinim izveštajima. Ugovorno telo prilikompriprema završnih primedbi i zapažanja uzi-ma u obzir sve iznesene podatke. Iako ne po-stoji način da se država prisili na saradnju, iz-veštaji postaju javni dokumenti, a nijednadržava ne želi biti optužena za kršenja ljud-skih prava, između ostalog, i zato što takveoptužbe mogu neposredno uticati na njeneodnose s drugim državama.


1. DOBRA PRAKSA

� Prevencija HIV/AIDSPrimeri uspešnog preventivnog delovanja uKambodži, Ugandi, Senegalu, Tajlandu, urba-nom delu Zambije i razvijenim zemljama po-kazuju efikasnost sveobuhvatnog pristupaprevenciji. Dokazi potvrđuju sledeće:

� Promene u ponašanju traže usmereno in-formisanje koje odgovara lokalnoj zajedni-ci, obuku u veštinama pregovaranja i od-lučivanja, socijalnu i pravnu podršku, pri-stup metodama prevencije (kondomi ičiste igle), kao i motivisanost za promenu.

� Nijedan pristup prevenciji, sam po sebi,bez upotrebe drugih pristupa, ne dovodido promena u ponašanju većeg dela sta-novništva. Programi prevencije na nacio-nalnom nivou treba da se usredsrede naviše različitih dimenzija i razvijaju u te-snoj saradnji sa ciljnom populacijom.

� Programi prevencije za građanstvo trebada se posebno usredsrede na mlade.

� Za uspeh je neophodna saradnja. Usloženim programima, koji su namenjenirazličitim slojevima populacije, treba daučestvuje mnogo partnera, uključujućiosobe zaražene virusom HIV/AIDS.

� Političko vođstvo mora se nužno uključitiako se želi da se stanovništvo odazove uznatnom broju.

� Porote građana i politika javnogzdravstva

Porote građana (CJ) predstavljaju model od-lučivanja o politici javnog zdravstva. U mode-lima koji se koriste u Ujedinjenom Kraljev-stvu, Nemačkoj, skandinavskim zemljama i

SAD, porota građana sastoji se od 12 do 16prosečnih građana, koji predstavljaju narod.Njihov zadatak je da pomno ispitaju podatkekoji su im predočeni, ispitaju stručne svedokei posle rasprave donesu presudu i obelodanesvoje nalaze. Vlasti na njih moraju odgovoritiu utvrđenom roku. U obimnim pilotistraživanjima sprovedenim u UjedinjenomKraljevstvu iznosi se da porote građana boljerešavaju složene probleme i donose jasne za-ključke, nego što se do rešenja i zaključakastiže pomoću anketa, fokus-grupa i javnihskupova. Očigledno je da su obični građanivoljni da se neposredno uključe u odlučivanjei imaju čvrste i dosledne poglede o tome ka-kvo javno zdravlje žele za sebe i svoje porodi-ce.

� Zavet MalikoundeJedna nevladina organizacija iz Senegala je1980-ih godina izradila je nastavni programza rešavanje problema, u sklopu koga je celoselo učilo o ljudskim pravima i primenilo toznanje u svakodnevnom životu. Program jeučesnicima pružio priliku da se bave proble-mima, kao što su zdravlje, higijena, okolina,veštine finansijskog i materijalnog upravljan-ja. TOSTAN je počeo da sprovodi taj programu Malikoundiju, selu od 3.000 stanovnika,jednom od brojnih Bambara sela, gde se još

DOBRO JE ZNATI

»Kada su prijateljske biljke čuleda su životinje odlučile dapošalju pošast na ljude, odlučilesu da pomognu ljudima. Svakostablo, grm, travka i mahovinapristali su da ponude lek zajednu od bolesti koje su smislileživotinje i insekti. Posle toga,kada su Čiroki bili ranjeni,bolesni ili imali loše snove, nji-hovi vračevi bi se posavetovali sbiljkama i uvek bi pronašli lek.To je bio početak lečenja uplemenu Čiroki u davna, davnavremena.«LEGENDA ČIROKI INDIJANACA O POSTANKU MEDICINE


uvek praktikuje infibulacija, jedan od najobu-hvatnijih i najbrutalnijih oblika obrezivanjažena. Nakon mnogih javnih rasprava,uključujući uličnu predstavu u kojoj su prika-zani problemi infekcije, riskantnog porođaja ibola pri snošaju uzrokovanih infibulacijom,celo selo položilo je zavet da prekida s prak-som obrezivanja žena. To se pročulo pod na-zivom „Zavet Malikoundi“. Dve seoske sta-rešine su se tada uputile u ostala sela da pre-nesu poruku da tu praksu treba ukinuti. Dofebruara 1998. godine trinaest sela je dalo ta-kav zavet. U junu iste godine praksu je preki-nulo sledećih petnaest sela. Pokret je pridobiomeđunarodnu pažnju. Dana 13. januara 1999.godine Nacionalna skupština Senegala donelaje zakon kojim se zabranjuje genitalno sa-kaćenje žena. Pravno delovanje, samo po se-bi, ne bi dovelo do ukidanja prakse. Moć jeležala u društvenoj kontroli koju su odredilasela i volji seljaka koju su izrazili zavetom.TOSTAN program naglašava povezanost pra-va na zdravlje i drugih ljudskih prava.

� Knjige sećanjaU mnogim zemljama knjige sećanja postale suvažan način pokretanja komunikacije u poro-dici o HIV, a posebno su pomogle HIV-pozitiv-nim majkama da svojoj deci saopšte o bolesti.

Smrtno bolesne osobe i njihova deca rade za-jedno na sastavljanju knjige sećanja, koja po-staje album u koji se stavljaju fotografije,anegdote i ostale porodične uspomene.U Ugandi je korišćenje knjiga sećanja prvapočela promovisati Organizacija podrške obo-lelima od AIDS (TASO) ranih 1990-ih. Od1998. godine Nacionalno udruženje žena koježive sa AIDS proširilo je taj pristup uz pomoćPLAN Ugande. Udruženje je uvidelo da je maj-kama zaraženim HIV veoma teško da razgova-raju sa svojom decom o toj bolesti, pa su knji-ge sećanja bile dobar način da te žene svojojdeci objasne pojam HIV i razgovaraju o njego-vim posledicama. Knjiga služi kao podsetnikdeci o njihovim korenima kako ne bi izgubilaosećaj pripadnosti. Knjiga, takođe, promovišeprevenciju HIV, zato što deca gledaju i razu-meju patnje kroz koje roditelj prolazi i tako iz-građuju stav da ne žele da i sama dožive istusudbinu.

2. TRENDOVI

� Strategije povezivanja ljudskih prava irazvoja zdravlja:

Pristup zdravlju s gledišta ljudskih prava jeokvir kojim se države i međunarodna zajedni-ca mogu pozvati na odgovornost za ono štočine i što tek treba da učine za zdravlje ljudi.Stepen uključivanja ljudskih prava u izradupolitika, analizu uslova društvenog i telesnogzdravlja i zdravstvenu negu pokazuje pozitiv-ne pomake prema ostvarenju ljudskog pravana zdravlje. Sledeći popis pokazuje sadašnje trendove:

»Da bi se uspelo ukinutigenitalno sakaćenje žena,potrebne su korenite promenestavova o ljudskim pravima ženau društvu.«EFUA DORKENOO


Oblasti u kojima postoje primeri povezi-vanja zdravlja i ljudskih prava u postupci-ma vlada i njihovih partnera i u naučnojliteraturi:– Reproduktivna i seksualna prava – HIV/AIDS– Mučenje (prevencija i lečenje žrtava)– Nasilje nad ženama– Zarazne bolesti

Oblasti u kojima se svest o vrednosti pove-zivanja zdravlja i ljudskih prava počinjeogledati u politikama i programima:– Prava starosedelačkih naroda– Bioetičke i ljudskopravne implikacije gene-

tičke modifikacije – Zdravlje majki i dece– Prava osoba s posebnim potrebama

Oblasti u kojima se zdravlje i ljudska pravapovezuju tek u malom broju istraživanja iprimera u praksi.Jaz je naročito primetan u sledećim oblastima:– Medicina rada– Hronične bolesti– Ishrana– Okolina (vazduh, voda, ribolovna područja,

itd.)

Statistika:Statistički podaci koji se navode u nastavkuteksta samo su deo dostupnih podataka kojiukazuju na neophodnost pojačanih napora nausvajanju pristupa zdravlju s gledišta ljudskihprava:

� Predviđeno povećanje broja dece čiji suroditelji umrli od AIDS 2001–2010.

Region 2001. 2010.Globalno 14 miliona 25 milionaAfrika 9 miliona 20 milionaAzija 1,8 miliona 4,3 milionaLatinska Amerika/Karibi 578.000 898.000

� Danas je svaka država strana ugovornicabarem jednog ugovora o ljudskim pravimakoji sadrži pravo na zdravlje i srodna pra-va, kao i mnoga prava vezana za usloveneophodne za zdravlje.

IZVOR: SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA, 25 PITANJA IODGOVORA O ZDRAVLJU I LJUDSKIM PRAVIMA, 2002.

� Nasilje predstavlja jedan od glavnih uzro-ka smrti ljudi starosti od 15 do 44 godineu celom svetu. Ono prouzrokuje 14%smrtnih slučajeva među muškarcima i 7%smrtnih slučajeva među ženama.

IZVOR: IZVEŠTAJ SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE ONASILJU, 2001.

� Žene fizički napadnute od strane intimnogpartnera po zemljama i procenat žena ko-je su bile napadnute barem jednom prika-zan je u sledećoj tabeli:

IZVOR:IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP.

Država %Bangladeš 47Novi Zeland 35Barbados 30Nikaragva 28Švajcarska 21Kolumbija 19Filipini 10

»Informacije i statistika sumoćno sredstvo za stvaranjekulture odgovornosti i ostvarenjeljudskih prava.«IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000.


� Diskriminacija prema prihodima – najsiro-mašniji primaju najmanji udeo javne po-trošnje i popusta u javnom zdravstvu: skalaod 1 do 50; 1 predstavlja najnižu vrednost

IZVOR: IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP.

Država Najbogatiji NajsiromašnijiGvineja 45 5Gana 33 11Obala Slonovače 31 10

� Nacionalni prosek očekivane dužine zdra-vog života počevši od rođenja:

Država Ukupno Muškarci Ženestanovništvo

Avganistan 33,4 31,1 35,7Zimbabve 31,3 31,6 31,0Mali 35,7 33,7 37,7Burkina Faso 35,1 33,9 36,3Australija 71,6 70,1 73,2Švedska 71,8 70,5 73,2SAD 67,6 66,4 68,8Kuba 66,6 64,7 68,5Gruzija 59,8 57,5 62,2Kina 63,2 62,0 64,3Indija 51,4 51,5 51,3

� Smrtnost porodilja:

Država Rizik od smrtiporodilja 1 na:

Avganistan 15Zimbabve 33Mali 19Burkina Faso 7Australija 7.700Švedska 5.800SAD 3.500Kuba 2.200Gruzija 1.900Kina 710Indija 55

IZVOR:IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000, UNDP.

3. HRONOLOGIJA

1946: Osnivanje Svetske zdravstvene organi-zacije

1966: Usvajanje Međunarodnog pakta o eko-nomskim, socijalnim i kulturnim pravi-ma

1975: Deklaracija o upotrebi naučnog i teh-ničkog napretka u interesu mira i za do-brobit čovečanstva

1975: Deklaracija o pravima osoba s poseb-nim potrebama

1978: Deklaracija iz Alma Ate1991: Načela za zaštitu mentalno bolesnih

osoba i poboljšanje zaštite mentalnogzdravlja

1991: Načela UN o starijim osobama1992: Konferencija UN o okolini i razvoju

(UNCED)1993: Deklaracija o ukidanju nasilja nad

ženama1994: Međunarodna konferencija o stanov-

ništvu i razvoju (ICPD)1995: Četvrta svetska konferencija o ženama

(FWCW)1997: Opšta deklaracija o ljudskom genomu i

ljudskim pravima1998: Deklaracija o pravima i odgovornosti-

ma pojedinaca, grupa i društvenih telau promovisanju i zaštiti opštepriznatihljudskih prava i osnovnih sloboda

1998: Smernice o premeštanju lica u državi2002: Svetski sastanak na vrhu o održivom

razvoju2002: Imenovanje Posebnog izvestioca o pra-

vu na zdravlje


AKTIVNOST I: PROMENAPREDSTAVE O „STANJUPOTPUNOG FIZIČKOG,PSIHIČKOG I DRUŠTVENOGBLAGOSTANJA“

DEO I: UVODMnogi ljudi ne shvataju zdravlje kao pojamkoji obuhvata široke potrebe društva kao istanje pojedinca. Ova aktivnost omogućujeučesnicima da prepoznaju različite elementeoptimalnog zdravlja i razmene svoje ideje sdrugim članovima grupe kako bi razvili zajed-ničko viđenje zdravlja.

Tip aktivnosti: oluja ideja i grupna refleksija

Pitanje za raspravu: U preambuli Statuta Svetske zdravstvene or-ganizacije zdravlje se definiše kao „stanje pot-punog fizičkog, psihičkog i društvenog blago-stanja, a ne samo odsustvo bolesti”. Koji suelementi i uslovi potrebni za ostvarenje ta-kvog široko shvaćenog stanja zdravlja u vašojzajednici?

DEO II: OPŠTE INFORMACIJE ZA RASPRAVUCiljevi i zadaci: � razvijati svest o širokom obimu pojma

zdravlje, koji nadilazi „odsustvo bolesti”

� razvijati samosvest učesnika u vezi s ljud-skim pravom na zdravlje

� stvarati veze između zdravlja i drugihosnovnih potreba

� povezivati osnovne potrebe i ljudska prava

Ciljne grupe: mladi i odrasli

Veličina grupe: 10 - 30

Vreme: dva sata

Materijal: veliki listovi papira, markeri i le-pljiva traka za pričvršćivanje papira na zid.Primerci Univerzalne deklaracije o ljudskimpravima ili nekog drugog izvora koji sadržipopis ljudskih prava po tematskim područji-ma, na primer „Poziv na pravednost: Paket ak-tivnosti o opredeljenjima i obavezama vlada upogledu ljudskih prava”, Decenija naroda zaobrazovanje za ljudska prava, 2002. godine.

Potrebne veštine:� verbalna komunikacija� participativna analiza

Pravila oluje ideja:Svi učesnici, uključujući voditelja, sede nastolicama poređanim ukrug ili sede u kruguna podu. Tako se neguje osećaj jednakosti

svih. Aktivnost uključuje brzo razmišljanje,jer prilozi učesnika podstiču ideje i misaoneprocese u grupi. Voditelj treba da održava redpomoću sledećih pravila:1. Svi učesnici glasno izriču svoje ideje, ali tre-ba da pomognu zapisničaru da ih zapiše takokako su izrečene;2. Za vreme faze prepisivanja, učesnici mora-ju pomno slušati dok izvestioci pojedinih gru-pa predstavljaju novi popis koristeći se jezi-kom ljudskih prava.

Uvod u temu:Voditelj pročita definiciju pojma „zdravlje”Svetske zdravstvene organizacije i postavljapitanje. Pri tom vodi računa da svako razumedefiniciju i pitanje. Ako se učesnici u početkusporije uključuju, voditelj im može zatražitibrze odgovore po redu sedenja u krugu. Sveideje zapisuju se na velike papire, dovoljnovelike da svi jasno čitaju s njih. Nijedna idejane sme biti izostavljena. Kad grupa iscrpi sveideje, neka ih neko pročita onako kako su za-pisane. Papiri se zatim pričvršćuju na zid ka-ko bi ih svi videli. Potom voditelj zatraži odučesnika da pojasne šta su mislili pod pojedi-nim idejama. Učesnici mogu jedni druge pita-ti o zapisanim idejama (taj deo može trajatiotprilike sat vremena).

ODABRANE AKTIVNOSTI


Drugi korak:Voditelj deli primerke Univerzalne deklaracijeo ljudskim pravima ili nekog drugog izvora te-matski organizovanog sadržaja i pojašnjavada sve zdravstvene potrebe navedene na papi-rima predstavljaju ljudska prava. Na primer,pravo na život iz člana 3 Univerzalne deklara-cije o ljudskim pravima, shvaćeno u najširemsmislu, podržava ljudsko pravo na zdravlje.

Treći korak:Voditelj upućuje učesnike da se podele u gru-pe od 4 do 6 članova. U grupama treba, premapopisima koje su načinili, potražiti odgovara-juća ljudska prava. Svaka grupa imenuje izve-stioca koji će zaključke grupe prikazati svimučesnicima. Tokom rada u manjim grupama,voditelj ih obilazi, posmatra i pomaže im, akoga zamole za pomoć (obezbediti 30 minuta).

Četvrti korak:Voditelj ponovo saziva veliku grupu. Izvestio-ci prikazuju zaključke svojih grupa. Na čistepapire, pričvršćene na zid da ih svi vide, nekozapisuje novi niz ljudskih prava koja po-državaju i obezbeđuju pravo na zdravlje. Gru-pa može celo vreme da postavlja pitanja. Po-pisi ostaju na zidu za buduću upotrebu (obez-bediti 30 minuta).

Peti korak:Radi vrednovanja sprovedene aktivnosti, vo-ditelj traži od učesnika da kažu šta su naučilitokom aktivnosti i da iznesu predloge za nje-no poboljšanje.

Metodološki saveti:� Ovo je vežba osnaživanja. Voditelj treba

da podstiče učesnike na korišćenje vlasti-tih ideja, kritičko mišljenje i vlastitoistraživanje. Voditelj ne sme biti u ulozi„stručnjaka“ koji ima odgovor na sve.

� Svi učesnici treba da govore, kako tokomoluje ideja, tako i u refleksivnom delu ak-tivnosti. Ako jedna osoba ili nekoliko njihdominira raspravom, voditelj može pred-ložiti pravilo da svako sme govoriti samojednom, a ponovo dobija reč tek kad su sviostali došli do reči.

� Kako biste naglasili zdravorazumsku pri-rodu ljudskih prava, recite učesnicima daje Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-vima protkana idejama ljudskog dostojan-stva, koje svi narodi smatraju istinitima.

AKTIVNOST II: IZRADAATLASA OSTVARIVANJALJUDSKOG PRAVA NAZDRAVLJE

DEO I: UVODZa ostvarivanje prava na zdravlje na svim ni-voima društva neophodna je svest o instituci-jama koje obezbeđuju promovisanje tog ljud-skog prava. Za obezbeđenje prava na zdravljepodjednako su važni odgovornost vlada, kao isvest građana o snagama i slabostima nacio-nalne zdravstvene infrastrukture i stepenuodgovornosti koji počiva na svakom nivou si-stema. Uz to, izuzetno je važna spremnostgrađana da učestvuju u određivanju zdrav-stvenih potreba i procesima rešavanja proble-ma.

Tip aktivnosti: rasprava, rešavanje problemai izrada atlasa

DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O AKTIVNOSTI

Ciljevi i zadaci:� odrediti institucije u zajednici koje imaju

obavezu da postupno ostvaruju pravo nazdravlje

� povećati svest o različitim nivoima odgo-vornosti za zdravlje u zajednici, uključu-jući nivo lokalnih vlasti, regionalni, nacio-nalni i međunarodni nivo


� razvijati analitičke veštine u području pro-blematike zdravlja


Veličina grupe: 10 - 50 u grupama 5 - 10


Materijal:Primerci teksta člana 12 Međunarodnog paktao ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi-ma i Opšteg komentara br. 14.Veliki papiri, markeri, lepljiva traka.

Potrebne veštine: � komunikacione veštine� apstraktno mišljenje� kritička analiza

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O AKTIVNOSTIOpšta pravila:Pre podele u manje grupe učesnici treba daodluče na koji način će sprovesti podelu ugrupe. Treba im objasniti opšti tok aktivnosti,a svi zajedno treba da odluče o tome koliko jepribližno vremena potrebno za svaki pojedinideo aktivnosti: raspravu u manjim grupama,opšte predstavljanje, nastavak i vrednovanje.Učesnicima, takođe, treba reći da svaka man-ja grupa izabere svog zapisničara i izvestioca.

Uvod u temu:Okvirno predstavite Opšti komentar br. 14 opravu na zdravlje, u kom se tumači član 12Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-nim i kulturnim pravima. Dopustite speci-fična pitanja kako biste razjasnili pojmove islično, ali nemojte podsticati opštu raspravu otemi. Zatražite od svake grupe koju čine od 5do 10 učesnika da navedu institucije koje suodgovorne za ispunjenje prava na zdravlje (20minuta).

Prvi korak:Grupe sede u krugu oko velikog papira nakom zapisničar crta atlas institucija kojepružaju, nadgledaju i prate usluge potrebneza ostvarenje prava na zdravlje. Atlas će obu-hvatiti i područja koja prevazilaze početnetačke od kojih grupa krene. U atlas se, na pri-mer, mogu uključiti vladine institucije,međunarodne agencije i organizacije, itd. Za-visno od grupe, analiza se može usredsreditina različite strukturalne nivoe. Homogenagrupa koja pripada istoj zajednici, na primer,verovatno će početi od gradskog ili seoskognivoa. Grupa zdravstvenih radnika koji pripa-daju istom regionu možda će početi od regio-nalnog nivoa. Tokom cele vežbe voditelj će sekretati od grupe do grupe kako bi im pomo-gao (60 minuta).

Drugi korak:Na zaseban papir učesnici zapisuju u kojojmeri institucija ispunjava očekivanja zajedni-ce (20 minuta).

Treći korak:Učesnici se okupe u veliku grupu. Izvestiocimanjih grupa pomoću atlasa i popisa očeki-vanja prikazuju zaključke svoje grupe.

Četvrti korak:Cela grupa nastoji sažeti sve zaključke u je-dan atlas i sastaviti popis očekivanja.

NASTAVAK:Potom svi odlučuju koje je hipotetičke ilistvarne akcije moguće preduzeti kako bi seunapredilo ostvarenje ljudskog prava nazdravlje u zajednici.

Metodološki saveti:� Pri tumačenju člana 12 i Opšteg komenta-

ra koristite pojmove i jezik koji su razum-ljivi svim učesnicima.

� Neka se rasprava po manjim grupama od-vija ujednačeno.

� Pomozite učesnicima u planiranju daljihdelatnosti, budući da je ova vežba pripre-ma za aktivno delovanje u zajednici.


Farmer, Paul. 1999. Infections and Inequalities. Berkeley: Uni-versity of California Press and 2003. Pathologies of Power. Uni-versity of California Press.

Fourth World Conference on Women, Beijing. 1995. Beijing

Declaration and Platform for Action, and its follow-up, Beijing

Plus 5.

Jackson, Helen. 2002. Aids in Africa. Harare, Zimbabwe: SA-FAIDS.

Mann, Jonathan, Sofia Gruskin, Michael A. Grodin i Geor-ge J. Annas (ur.). 1999. Health and Human Rights. New York:Routledge.

Marks, Stephen (ur.). 2002. Health and Human Rights: The

Educational Challenge. Boston: François- Xavier BagnoudCenter for Health and Human Rights. Harvard School of PublicHealth.

PDHRE. 2002. A Call for Justice. New York: PDHRE; i 2002.Passport to Dignity: Working With the Beijing Platform for Ac-

tion for the Human Rights of Women. New York: PDHRE.

Second United Nations Conference on Human Settlements (Habitat II), Istanbul (1996): Istanbul Declaration on Human Settlements.

Second World Assembly on Ageing. 2002. Political Declara-tion.

Stott, Robin. 2000. The Ecology of Health. Devon, U.K:GreenBooks Ltd.

UNAIDS. 2002. Report on the Global HIV/AIDS Epidemic.

UNDP. 2002. Human Development Report 2000. NewYork/London: Oxford University Press.

United Nations Conference on Environment and Develop-ment, Rio de Janeiro. 1992. Rio Declaration on Environmentand Development and Agenda 21.

United Nations General Assembly Special Session (UN-GASS) on AIDS. 2001. Declaration of Commitment onHIV/AIDS „Global Crisis-Global Action.”

UNU. 2002. Report on Sustainable Development. United Nati-ons University.

World Conference Against Racism, Racial DiscriminationXenophobia and Related Intolerance, Durban. 2001. DurbanDeclaration and Programme of Action.

World Conference on Human Rights, Vienna. 1993. ViennaDeclaration and Programme of Action.

World Food Summit, Rome. 1996. Rome Declaration onWorld Food Security and World Food Summit Plan of Action,and its follow-up, Declaration of the World Food Summit: FiveYears Later, International Alliance Against Hunger (2002).

World Health Organization. 2001. Report on Violence

and Health. International Conference on Population and Deve-lopment, Cairo, 1994: Programme of Action.

World Summit for Children, New York. 1990. World Declarati-on on the Survival, Protection and Development of Children andPlan of Action for Implementing the World Declaration, and itsfollow-up, the United Nations General Assembly Special Session(UNGASS) on Children (2002): A World Fit for Children.

World Summit for Social Development, Copenhagen. 1995.Copenhagen Declaration on Social Development; Develop-ment and Programme of Action of the World Summit for Soci-al Development, and its follow-up, Copenhagen Plus 5.

DODATNE INFORMACIJE

Data compiled in UNAIDS’ Report on the Global HIV/AIDS Epidemic, 2002: www.unaids.org

François-Xavier Bagnoud Center for Health and Human Rights: www.hsph.harvard.edu/fxbcenter/

Health and Human Rights: www.who.int/hhr/readings/en/

Health Statistics: www.who.int//whosis/menu.cfm

World Report on Violence and Health:w w w 5 . w h o . i n t / v i o l e n c e _ i n j u r y _ p r e ve n t i o n / m a -in.cfm?p=0000000714

Traditional Medicine:www.who.int/dsa/cat98/trad8.htm-41kwww.who.int/medicines/organization/trm/orgtrmma-in.shtml

REFERENCE

LJUDSKA PRAVAŽENA

RODNO OSETLJIV POGLED NA LJUDSKA PRAVA

OSNAŽIVANJE ŽENA

»Unapređenje žena iostvarenje jednakosti ženai muškaraca sastavni sudeo ljudskih prava i uslovsocijalne pravednosti, i nebi se smela izdvajati kaožensko pitanje.«

PEKINŠKA DEKLARACIJA I PLATFORMA ZADELOVANJE

LJUDSKA PRAVA ŽENA126

Slučaj iz života: Priča Marie da PenhaMaria FernandesNa Mariu da Penha Maia Fernandes 29. maja1983. godine pucao je njen suprug Marco An-tonio Heredia Viveiros, dok je spavala. Srećompreživela je, ali je zadobila teške ozlede i raznetelesne i psihičke traume, uključujući neiz-lečivu paraplegiju. Samo dve nedelje nakonnjenog povratku iz bolnice, suprug, koji je pr-vi napad zataškao izjavom da se radilo opljački, pokušao ju je usmrtiti električnimudarom dok se kupala. Nakon tog napada,Državno tužilaštvo podnelo je krivičnu prijavuprotiv gospodina Viveirosa. Sudski postupakna Prvostepenom opštinskom sudu u Fortalesitrajao je osam godina. Četvrtog maja 1991. go-dine porota je gospodina Viveirosa proglasilakrivim za napad i pokušaj ubistva i osuđen jena 10 godina zatvora. Pošto je okrivljeni uložiožalbu, u drugostepenom postupku koji jepočeo 1996. godine osuđen je na kaznu zatvo-ra u trajanju 10 godina i 6 meseci. Međutim,odbrana je ulagala nove žalbe, tako da ko-načna presuda zbog sporog delovanja pravo-sudnih organa nije ni donesena. Dvadesetogavgusta 1998. godine Maria da Penha MaiaFernandes, Centar za pravdu i međunarodnopravo (CEJIL), kao i Latinoamerički i karipskiodbor za zaštitu prava žena (CLADEM) pod-neli su tužbu Interameričkoj komisiji za ljud-

ska prava, navodeći da Brazil u 15 godina ni-je uspeo da okonča krivični postupak protivgospodina Viveirosa. Osim što su izneli da suprekršeni član 1, stav 1 (obaveza poštovanjaprava), član 8 (pravo na pravedan sudski po-stupak), član 23 (pravo na jednaku zaštitu) ičlan 25 (pravo na sudsku zaštitu) Američkekonvencije o ljudskim pravima, u vezi sa čl. 2i 18 Američke deklaracije o pravima i dužno-stima čoveka, podnosioci zahteva naveli su ikršenje čl. 3, 4, 5 i 7 Interameričke konvencijeo sprečavanju, kažnjavanju i iskorenjivanjunasilja nad ženama, izuzetno važnog doku-menta koji je sačinjen 1994. godine u graduBelem do Para u Brazilu. Kao i u mnogim dru-gim predmetima, Brazil nije komentarisaotužbu. U izveštaju od 16. aprila 2001. godineInteramerička komisija utvrdila je da je Brazilprekršio prava Marie da Penha Maia Fernan-des na pravedan sudski postupak i sudskuzaštitu. Štaviše, utvrđeno je da je Brazil pre-kršio i član 7 Konvencije iz Belem do Para. Naosnovu izveštaja Interameričke komisije go-spodin Viveiros uhapšen je i priveden u zatvor2002. godine, skoro 20 godina posle prvog po-kušaja da ubije suprugu.

IZVOR:INTERAMERIČKA KOMISIJA ZA LJUDSKA PRAVA – ORGANI-ZACIJA AMERIČKIH DRŽAVA. 2001. IZVEŠTAJ BR. 54/01,PREDMET 12.051, MARIA DA PENHA MAIA FERNANDES –BRAZIL, 16. APRILA 2001, DOSTUPNO NA INTERNET STRA-NICI: HTTP://WWW.CIDH.OAS.ORG/ANNUALREP/2000NG/CHAPTERIII/MERITS/BRAZIL12.051.HTM

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Na koje osnovne probleme ukazuje opisanislučaj?

2. Kako se pravda može izvršiti ako pristupsudovima i tok sudskog postupka zavise odpola žrtve?

3. Da li su li zakoni i propisi dovoljno jemstvoobezbeđenja jednakih mogućnosti za sveljude? Šta još obezbeđuje jednako postu-panje prema ženama i muškarcima?

4. Da li je moguće sprečiti slične situacije? Na-vedite mehanizme na lokalnom, regional-nom i međunarodnom nivou koji moguposlužiti u tu svrhu.


LJUDSKA PRAVA ŽENA 127

1. LJUDSKA PRAVA ŽENA

Žene se već dugo bore da budu priznate kaopunopravna ljudska bića i da im se zajemčeosnovna ljudska prava. Nažalost, ta borba jošuvek traje. Iako je položaj žena na globalnomnivou umnogome poboljšan, društvene struk-ture i predrasude još uvek sprečavaju potpu-no i neodložno sprovođenje ljudskih pravažena širom sveta. Dvadeseti vek doneo jemnoga poboljšanja, ali i mnoga nazadovanja,pa se čak ni u doba mira i napretka nije po-sebno obraćala pažnju na žene i njihova ljud-ska prava. No, ipak, u svim istorijskim perio-dima bilo je junakinja koje su se borile za svo-ja prava, bilo oružjem ili rečima. Na primer,1948. godine, prilikom izrade nacrta Univer-zalne deklaracije o ljudskim pravima, EleanorRoosevelt insistirala je na tome da se u članu1 umesto izraza „svi su ljudi braća“ upotre-bljava izraz „sva su ljudska bića jednaka“. Taformulacija jasno je posvedočila da ljudskaprava pripadaju svakom ljudskom biću, bezobzira na to da li je ono žensko ili muško ipotvrdila jednakost kao jedno od osnovnihnačela ljudskih prava.

Pod načelom jednakosti u formalno prav-nom značenju, u kom se ne pravi razlikaizmeđu žena i muškaraca, često se podrazu-

meva skrivena diskriminacija žena. Zbog raz-ličitih položaja i uloga žena i muškaraca udruštvu, jednakost „de iure“ često vodi diskri-minaciji „de facto“. Stoga su aktivistkinje zaljudska prava žena primorane da upozoravajuna razlike između formalne i stvarne jednako-sti.

Formalno shvatanje jednakosti koje se zasni-va na pretpostavci jednakosti svih ljudi umnogim situacijama nije pomoglo ljudima ko-ji se nalaze u nepovoljnom položaju. Pojamjednakosti treba pomaći prema pravoj defini-ciji jednakosti koja uzima u obzir pluralnost,razlike, nepovoljan položaj i diskriminaciju.Kao što naglašava Dairian Shanti u člankuJednakost i strukture diskriminacije: „Neu-tralnost ne dopušta osetljivost za nepovoljanpoložaj određenih ljudi, zbog koga se premanjima ne postupa jednako kao prema drugi-ma. Zato pažnju treba usmeriti na ‘jednake is-hode’ ili ‘jednake dobrobiti’.“ Istinska jedna-kost žena i muškaraca biće postignuta samoako se i formalna i stvarna jednakost u potpu-nosti realizuju.

Rod i rašireno pogrešno shvatanje ljudskihprava ženaPojam „rod“ je složen pojam koji obuhvata nesamo žene i njihova ljudska prava nego imuškarce. Počinje se upotrebljavati 1970-ihgodina, a Susan Moller Okin, autorka knjige„Jednakost i strukture diskriminacije“, defi-niše ga kao „duboko ukorenjenu instituciona-lizaciju polnih razlika koja prožima našedruštvo“. Pojam „rod“ dalje se razvijao poduticajem dinamičnih političkih, društvenih iekonomskih transformacija širom sveta. To-kom izrade nacrta Rimskog statuta Međuna-rodnog krivičnog suda, državni predstavniciintenzivno su raspravljali o sadržini pojma„rod“, a neki među njima protivili su seproširenju tog pojma na polnu orijentaciju, paje 1998. godine u članu 7 Rimskog statuta roddefinisan kao: „dva pola, muški i ženski, udruštvenom kontekstu …“.

Uprkos tome, žene se često definišu kao po-sebna grupa, umesto da se prihvati činjenicada žene čine polovinu stanovništva sveta i po-

POTREBNO JE ZNATI »Preneti snagu brojnosti u snagudelovanja za žene, od žena, i upartnerstvu s muškarcima, bićesmisao sledećeg milenijuma.«AZZA KARAM


lovinu stanovništva svake zemlje, svakog sta-rosedelačkog naroda i zajednice. Takvo raz-mišljanje srećemo u dokumentima u kojimase žene spominju u stavu ili poglavlju po-svećenom ranjivim grupama, kao što su staro-sedelački narodi, starije osobe, osobe s raz-ličitim sposobnostima i deca. Sve te ranjivegrupe povezuje činjenica da su bile i još uveksu žrtve diskriminacije, a i dalje nisu u mo-gućnosti da u potpunosti uživaju svoja osnov-na prava.

Međutim, rod je korisna kategorija za analizukoja pomaže da se razumeju kako žene imuškarci preuzimaju različite odgovornosti,uloge i položaje u društvu. Uvođenje rodneanalize u teoriju i praksu ljudskih prava senzi-biliše nas za razlike između žena i muškaracau društvu i za specifične načine na koje sekrše ljudska prava žena.

Očigledno je da treba podsticati rodno osetlji-vo razmišljanje kako bi svi mogli uživati istaprava, bez obzira na svoj pol, boju kože, rasui religiju.

Ljudska bezbednost i žene

Ljudska bezbednost i položaj žena tesno supovezani, budući da se tokom sukoba rodnanejednakost i razlike među rodovima po-goršavaju. Izbeglicama i prognanicima, od ko-jih većinu čine žene, starije osobe i deca, mo-ra se posvetiti posebna pažnja i obezbediti po-sebna zaštita.Osim toga, ljudska bezbednost obuhvataobezbeđenje jednakog pristupa obrazovanju,socijalnim službama i zaposlenju svima umirnodopsko vreme. Ženama se često us-kraćuje puni pristup tim područjima. Dakle,ljudskopravni pristup ljudskoj bezbednosti,prema kome se ljudska bezbednost ne možepostići ako se u potpunosti ne poštuju ljudskaprava, može naročito koristiti ženama i deci.U skladu s tim, iskorenjivanje svih oblika dis-kriminacije, posebno diskriminacije žena idece, treba da bude prioritet ako se želi po-stići bezbednost za čovečanstvo.Od posebne važnosti za ljudsku bezbednostje položaj žena u oružanom sukobu, o čemuće biti reči kasnije.

2. DEFINICIJA I OPISPROBLEMA

Ako se želi bolje razumeti zašto žene danastraže ljudska prava, korisno je razmotriti isto-riju pokreta za prava žena.

Pogled u prošlostFrancuska revolucija važan je istorijski do-gađaj koji označava početak nastojanja ženada im se prizna jednakost u muškom svetu. Uto vreme nije samo započeo pokret za građan-ska i politička prava, nego je tada, takođe, utrtput prvom ženskom pokretu za slobodu i jed-nakost. Jedna od najpoznatijih zagovornicaženskog pokreta bila je Olympe de Gouges,autorica Deklaracije o pravima žene i građan-ke. Ona i mnoge njene saradnice platile su nagiljotini cenu za svoju posvećenost.

„Žena se rađa slobodna i u svakom smisluima jednaka prava kao muškarac.“Član 1 Deklaracije o pravima žene i građanke,1789.


Velika Britanija takođe ima dugu i snažnu tra-diciju borbe žena za jednakost u pravima, pase često naziva „kolevkom feminizma“. Bri-tanke su već 1830-ih godina počele da zahte-vaju pravo glasa. Borile su se različitim meto-dama više od 70 godina, pa su 1918. godinežene od 30 godina naviše konačno dobile pra-vo glasa. Takođe su se zauzimale za pristupobrazovanju, pravo udatih žena na vlasništvoi pravo žena na obavljanje javnih dužnosti.

Žene su, posebno u Velikoj Britaniji i SAD,često pribegavale radikalnim merama,uključujući štrajk glađu. Čuvena sufražetkinjaEmily Davison svesno je odabrala smrt, ba-civši se pod konja kralja Georgea V tokom jed-ne trke 1913. godine.

Međunarodno veće žena osnovano je davne1888. godine, a postoji još i danas. Sedište muje u Parizu i aktivno deluje na promovisanjuprava žena putem međunarodnih susreta, re-gionalnih, subregionalnih i nacionalnih semi-nara i radionica, intenzivnih razvojnih proje-kata u saradnji s međunarodnim agencijama,rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenihnacija, saradnje s drugim nevladinim organi-zacijama na svim nivoima i trogodišnjih pla-

nova delovanja koje sastavlja pet stalnih od-bora Veća.

Prvo međuvladino telo posvećeno ljudskimpravima žena bila je Interamerička komisijaza žene (CIM), osnovana 1928. godine za re-gion Latinske Amerike. Interamerička komisi-ja za žene bila je zadužena za izradu nacrtaInterameričke konvencije o državljanstvužena, koju je usvojila Organizacija američkihdržava (OAS) 1933. godine. Taj dokumentpodstaknuo je raspravu o razradi pravnogokvira za zaštitu ljudskih prava u LatinskojAmerici.

Od samog početka osnivanja Ujedinjenih na-cija 1945. godine žene su stremile učešću ustrukturama Ujedinjenih nacija i skretanjupažnje na ženska pitanja u sadržaju instrume-nata i mehanizama za ljudska prava, kao i unjihovom sprovođenju.

Komisija za položaj žena (CSW) osnovana je1946. godine sa zadatkom promovisanja pra-va žena širom sveta. Prva predsedavajuća Ko-misije bila je Bodil Boegstrup iz Belgije. Tre-nutno tu dužnost obavlja Kyung-wha Kang.Komisija se zalagala da se prava žena izričito

uključe u Univerzalnu deklaraciju o ljudskimpravima.

Premda su žene od samih početaka jednakodoprinosile razvoju međunarodnih političkih,ekonomskih i društvenih sistema, ženskim pi-tanjima posvećivana je minimalna pažnja. Bu-dući da se u dokumentima o ljudskim pravi-ma decenijama ogledala neosetljivost za pi-tanja rodne ravnopravnosti, mnogi ljudi ta-kođe su bili neosetljivi za ta pitanja. Osnovnaprava više od polovine čovečanstva bila su za-nemarena, što neizbežno navodi na zaključakda, s obzirom na to da mnoga društva širomsveta još uvek nisu rodno neutralna i u njimasu žene i dalje diskriminisane, međunarodni inacionalni zakoni ne mogu biti rodno neutral-ni.


Tek 1970-ih godina, usled nejednakosti umnogim područjima svakodnevnog života, si-romaštva žena i diskriminacije devojčica, Uje-dinjene nacije proglašavaju UN Decenijužena: jednakost, razvoj i mir od 1976. do

1985. godine. Decenija je kulminirala 1979.godine usvajanjem Konvencije o ukidanjusvih oblika diskriminacije žena (CEDAW). Toje najvažniji instrument u oblasti ljudskihprava za zaštitu i promovisanje prava žena.

Njime su žene prvi put priznate kao puno-pravna ljudska bića. CEDAW sadrži građanskai politička, kao i ekonomska, socijalna i kul-turna prava, ujedinjujući ljudska prava kojasu dotad bila podeljena u dve kategorije.

„U svrhu ove konvencije izraz „diskrimi-nacija žena“ označava bilo koju razliku,isključenje ili ograničenje u pogledu po-

la, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ilionemogući priznanje, ostvarenje ili vršenjeod strane žena, ljudskih prava i osnovnih slo-boda ženama, na političkom, ekonomskom,društvenom, kulturnom, građanskom ili dru-gom polju, bez obzira na njihovo bračno stan-je, na osnovu ravnopravnosti muškaraca ižena.“ČLAN 1 CEDAW

Osim toga, CEDAW obavezuje države ugovor-nice da:� uvrste načelo jednakosti muškaraca i žena u

svoj ustav i druge odgovarajuće zakone;� obezbede primenu načela jednakosti u

praksi;� usvoje odgovarajuće zakonske i druge me-

re, uključujući sankcije gde je to neophod-

no, kojima će zabraniti svaku diskriminaci-ju žena;

� uspostave pravnu zaštitu prava žena na jed-nakoj osnovi kao što se štite prava muškara-ca;

� uzdrže se od uključivanja u bilo koje delo ilipraksu diskriminacije žena i da se pobrinuda vlasti i institucije deluju u skladu s tomobavezom;

� preduzmu sve potrebne mere da se iskorenidiskriminacija žena od strane bilo koje oso-be, organizacije ili preduzeća;

� povuku sve odredbe nacionalnih krivičnihzakona kojima se diskriminišu žene;

� obezbede potpuni razvoj i napredak žena ucilju njihovog uživanja ljudskih prava iosnovnih sloboda na osnovu jednakosti smuškarcima;

� promene društvene i kulturne obrasce po-našanja muškaraca i žena;

� iskorene predrasude, običajne i druge prak-

se koje se zasnivaju na ideji inferiornosti ilisuperiornosti jednog od polova ili na stereo-tipnoj ulozi muškarca i žene;

� obezbede da porodično vaspitanje obuhva-ti ispravno razumevanje majčinstva kao so-cijalne funkcije i prepoznavanje zajed-ničke odgovornosti muškaraca i žena zapodizanje i razvoj njihove dece, uz razu-mevanje da su interesi deteta od najvećevažnosti u svim slučajevima;

� preduzmu sve potrebne mere za suzbijanjesvih oblika trgovanja ženama i isko-rišćavanja prostitucije žena;

� obezbede ženama pravo glasa na svim izbo-rima i javnim referendumima, kao i pravoda budu birane na svim izborima;

� zajemče ženama jednakost u pravima smuškarcima u pogledu sticanja, promene ilizadržavanja državljanstva;

� obezbede ženama jednakost u pravima smuškarcima u oblasti obrazovanja.


Konvencijom se uređujuju pitanja javnog iprivatnog života žena. U nekoliko članovaKonvencije uređuje se uloga žene u porodici idruštvu, potreba za podelom odgovornosti uporodici i neophodnost promene društvenih ikulturnih sistema u kojima su žene u pod-ređenom položaju. Jedino takve korenite pro-mene dovešće do ostvarenja ljudskih pravažena na globalnom nivou. Kada ratifikuje CE-DAW, država se obavezuje da svim odgovara-jućim sredstvima i bez odlaganja sprovodi po-litiku ukidanja diskriminacije žena, kao i sva-kog drugog oblika diskriminacije.

Generalna skupština UN donela je 6. oktobra1999. godine istorijsku odluku i usvojila kon-senzusom Fakultativni protokol uz Konven-ciju o ukidanju svih oblika diskriminaciježena, koji se sastoji od 21 člana, pozivajućisve države strane ugovornice Konvencije daga što je pre moguće ratifikuju. U Protokoluse predviđa mogućnost upućivanja individu-alnih predstavki Komisiji osnovanoj CEDAW.Fakultativni protokol potpisalo je 75 država, aveć su ga ratifikovale 62 države (do 18. juna2004).

IZVOR:HTTP://WWW.UN.ORG/WOMENWATCH/DAW/CEDAW/SI-GOP.HTM

Svetska konferencija o ljud-skim pravima održana u junu1993. godine u Beču okupila je

hiljade aktivista i stručnjaka za ljudska prava.U Bečkoj deklaraciji i Programu delovanja,koji su usvojeni na Konferenciji, naglašava sepromovisanje i zaštita ljudskih prava žena idevojčica, kao i sprečavanje nasilja nad žena-ma. Bečkom deklaracijom potvrđuje se da suljudska prava žena i devojčica neotuđiv, sa-stavni i nedeljivi deo opštih ljudskih prava.Takođe se iznosi da potpuno i jednako učešćežena u političkom, građanskom, ekonom-skom, društvenom i kulturnom životu na na-cionalnom, regionalnom i međunarodnom ni-vou i iskorenjivanje svih oblika diskriminacijena osnovu pola, predstavljaju prioritetne cilje-ve međunarodne zajednice.

U okviru svog mandata Komisija za položajžena organizovala je četiri globalne konfe-rencije sa ciljem da prava žena učini sastav-nim delom ljudskih prava:� Meksiko, 1975.� Kopenhagen, 1980.� Najrobi, 1985.� Peking, 1995.

Zatim, 2000. godine održana je 23. vanrednasednica Generalne skupštine UN na temu:„Žene 2000: jednakost polova, razvoj i mir za21. vek“ u Njujorku sa ciljem procene napret-ka u ispunjavanju obaveza koje su vlade pre-uzele na Svetskoj konferenciji o ženama u Pe-kingu 1995. godine. Stoga je skup u Njujorkunazvan „Peking + 5“.

Plan delovanja, instrument koji se donosi na-kon konferencije, sadrži niz politika i merakoje države treba da sprovode radi postizanjajednakosti žena i muškaraca.

Platforma za delovanje izPekinga, usvojena naČetvrtoj svetskoj konferen-

ciji UN o ženama 1995. godine, posebno jevažna. Preambula i 12 poglavlja Platforme sunajpotpuniji program ljudskih prava žena, sa-drže globalnu analizu položaja žena i pregledpolitika, strategija i mera za promovisanjeprava žena širom sveta. Posebna pažnjausmerena je na sledećih 12 kritičnih oblasti:siromaštvo, obrazovanje, zdravlje, nasilje,oružani sukob, privreda, odlučivanje, institu-cionalni mehanizmi, ljudska prava, mediji,životna sredina, devojčice i institucionalni i fi-nansijski sporazumi.


Žene i siromaštvoDa bi se razumelo kako siromaštvo različitoutiče na žene i muškarce, neophodno je raz-motriti rodnu podeljenost koja karakteriševećinu svetskih tržišta rada. Žene veomačesto rade u domaćinstvu, brinu se o deci, bo-lesnim i starijim licima, obavljaju poslove zakoje nisu plaćene i skoro nikad nemaju odgo-varajuće osiguranje, uprkos tome što je dopri-nos žena društveno i ekonomski nužan i tre-balo bi ga visoko ceniti.

Podela rada zasnovana na rodu jedna je odstrukturalnih dimenzija siromaštva koja po-gađa žene. Pod biološkom funkcijom materin-stva, koja je takođe strukturalna dimenzija,podrazumeva se društvena funkcija rodi-teljstva i društvene odgovornosti.vinjeta Modul Rad i Modul Sloboda od si-

romaštva.

Siromaštvo, takođe, nastaje zbog nejednakihnaknada za jednaki rad i zbog uskraćivanja iliograničavanja pristupa obrazovanju, javnim isocijalnim službama, pravima nasleđivanja ivlasništvu nad zemljom.

Politička dimenzija siromaštva ukazuje na ne-jednakost u pravima pojedinih članova društ-va, koja je karakteristična za naša društva, apredstavlja i značajnu prepreku u ostvarenjupristupa građanskim, političkim, ekonom-skim, socijalnim i kulturnim ljudskim pravi-ma. Osim toga, siromaštvo smanjuje pristupinformacijama i mogućnosti učešća građana uodlučivanju pri javnim institucijama. U kon-tekstu migracija siromaštvo vodi širenju trgo-vine ženama, što je naročito karakterističnoza Latinsku Ameriku, Aziju i istočnu Evropu.

Žene i zdravljeZdravlje žene obuhvata emocionalno, socijal-no i telesno blagostanje žene. Određuju gasocijalni, politički i ekonomski kontekst u ko-jem žene žive, kao i biologija. Reproduktivno

zdravlje je stanje potpunog telesnog, mental-nog i socijalnog blagostanja i polnog zdravlja,čija je svrha unapređenje života i međuljud-skih odnosa. Odnosi jednakosti izmeđumuškaraca i žena u pitanjima seksualnih ve-za i reprodukcije zahtevaju obostrano pošto-vanje, pristanak i deljenje odgovornosti.Stvarnost je, međutim, drugačija, što se moževideti iz sledećeg primera s Filipina:

Najveći uzrok smrtnosti žena u reproduk-tivnoj dobi povezan je s trudnoćom i po-rođajem. Krvarenje posle porođaja na samomje vrhu lestvice, za njim slede poremećaji s vi-sokim pritiskom u trudnoći (predeklampsija ieklampsija). Na Filipinima svaka šesta trud-

»Iako siromaštvo pogađadomaćinstvo u celini, zbog rodnepodele rada i odgovornosti zadomaćinstvo, ono nesrazmernopogađa žene, koje nastoje daupravljaju potrošnjomdomaćinstva i proizvodnjom uuslovima sve veće nemaštine.« PLATFORMA ZA DELOVANJE IZ PEKINGA

Prema statistikama iz Čilea za 1996. godinu,zastupljenost muškaraca u komercijalnoj pro-izvodnji iznosi 65% i ne obavljaju nikakve po-slove u domaćinstvu, dok zastupljenost ženau komercijalnoj proizvodnji iznosi 37% iobavljaju 100% poslova u domaćinstvu. Ne-plaćeni rad takvog obima održava postojećedruštvene odnose i predstavlja strukturalnuosnovu siromaštva žena.ROSA BRAVO (1998)


noća završi ilegalnim pobačajem, bilo zato štoje neplanirana ili pak zato što je neželjena.Procenjuje se da se godišnje izvede između300.000 i 400.000 ilegalnih pobačaja, od kojihmnogi završe komplikacijama, kao što su sep-sa ili smrt. Najmanje dva miliona udatih ženau reproduktivnoj dobi želi da sprovodi plani-ranje porodice, ali to im nije omogućeno zbograzličitih razloga, uključujući nedostatak pri-stupa službama za planiranje porodice.Procenjuje se da je sedam miliona žena u re-produktivnoj dobi izloženo visokom riziku utrudnoći, zbog nekog od sledećih razloga:žena je premlada (mlađa od 18 godina); rodi-la je već četiri ili više puta; trudnoće su sledi-le vremenski preblizu jedna iza druge; žena jeistovremeno bolesna. Uprkos navedenim rizi-cima, očekuje se da će 2,6 miliona tih ženasvake godine, ipak, ostati u drugom stanju.… Stopa smrtnost majki od 172 na 100.000rođene žive dece, i stopa smrtnosti dece od 36na 1.000 rođene žive dece … spadaju međunajviše stope u svetu.DOMINI M. TORREVILLAS (2002)

vinjeta Modul Zdravlje.

„Policija je oslobodila 24 žene iz Poljske, Ru-sije, Italije, Albanije i Turske prilikom upada unemačku javnu kuću gde su bile držane kaoropkinje i prostitutke. Dve žene bile su za-ključane sedam meseci bez dnevne svetlosti.Uhapšena je banda od šesnaestoro kriminala-ca iz Tuske, Italije i Albanije, a za šestoricomse još traga. Navodno je troje policijskihslužbenika iz Ledensajda radilo s mrežom tr-govaca ljudima. To je bila jedna od najvećihoperacija protiv organizovanog kriminala uNemačkoj.“ERICH REIMANN (1996)

Žene i nasiljeU mnogim društvima žene i devojke, bez obzi-ra na imovno stanje, klasu i kulturu kojoj pri-padaju, izložene su fizičkom, seksualnom ipsihičkom nasilju, kako u javnom tako i u pri-vatnom životu. Žene su često žrtve silovanja,seksualnog zlostavljanja, seksualnog uznemi-ravanja ili zastrašivanja. Seksualno ropstvo,prisiljavanje na trudnoću, prisiljavanje na pro-stituciju, sterilizacija, prisiljavanje na pobačaj,prenatalni izbor pola i ubistvo ženske dece, ta-kođe, predstavljaju nasilje nad ženama.Sva ta nasilna dela krše ljudska prava i osnov-ne slobode žena ili onemogućuju njihovoostvarenje. Stoga Deklaracija o ukidanju na-

silja nad ženama, koju je Generalna skupšti-na Ujedinjenih nacija usvojila konsenzusom1993. godine, ima veliku važnost kao oruđeza sprečavanje nasilja nad ženama. Dalje,1994. godine ustanovljena je institucija Speci-jalnog predstavnika za nasilje nad ženama.vinjeta Sprovođenje i praćenje.

Nasilje nad ženama obuhvata, ali nije ogra-ničeno na sledeće:a) fizičko, seksualno i psihičko nasilje u poro-

dici, uključujući batine, seksualno zlostav-ljanje ženske dece u domaćinstvu, nasiljevezano uz miraz, silovanje u braku, sa-kaćenje ženskih genitalija i druge tradicio-nalne prakse koje su štetne za žene, nasiljeu vanbračnim zajednicama i nasilje vezanouz iskorišćavanje;

b) fizičko, seksualno i psihičko nasilje u za-jednici, uključujući silovanje, seksualnozlostavljanje, seksualno uznemiravanje izastrašivanje na poslu, u obrazovnim usta-novama i drugde, trgovanje ženama i pri-siljavanje na prostituciju;

c) fizičko, seksualno i psihičko nasilje kojedržava počini ili pak propusti da kazni, gdegod da se dogodi.

Član 2 Deklaracije o ukidanju nasilja nadženama


Osim međunarodnog sistema, sprečavanju iliiskorenjivanju nasilja nad ženama posvećenesu i neke regionalne organizacije. U Interame-ričkom sistemu ljudskih prava, na primer, po-stoji Interamerička konvencija o sprečavan-ju, kažnjavanju i iskorenjivanju nasilja nadženama, nastala 1995. godine u Belem do Pa-ra.vinjeta Dobra praksa.

Žene i oružani sukobŽene često postaju prve žrtve nasilja tokomrata i oružanog sukoba. U eseju „Drugi front:logika seksualnog nasilja“ Ruth Seifert poka-zuje da vojna strategija u mnogim slučajevi-ma radi uništenja neprijatelja kao metu uzi-ma žene. Silovanje, koje je tokom oružanihsukoba česta pojava, predstavlja krivično de-lo, a može predstavljati čak i genocid kad sečini s namerom da se u celosti ili delimičnouništi grupa ljudi, kako se izjasnio Međuna-rodni krivični sud za Ruandu u presudi Jean-Paul Akayesuu. „Etničko čišćenje“ kao ratnastrategija i silovanje kao jedna od metoda mo-raju se krivično goniti i ne smeju se više skri-vati iza nekažnjivosti. U Statutu Međunarod-nog krivičnog suda iz 1998. prvi put u istorijiizričito se navode krivična dela kao što su si-lovanje, prisiljavanje na trudnoću, prisilja-vanje na prostituciju itd. i omogućuje sistem

čiji je cilj pravda za žrtve i kazna za počiniocetakvih zlodela koja su pod njegovom jurisdik-cijom.

Žene retko kada imaju aktivnu ulogu u od-lučivanju koje dovodi do oružanih sukoba.Umesto toga, one rade na očuvanju društve-nog poretka tokom sukoba i trude se da obez-bede što normalniji život. Osim toga, žene„često snose nesrazmeran udeo posledica ra-ta“, kako se navodi u informacionom glasilu oposleratnoj obnovi Međunarodnog centra zaistraživanje žena. Mnoge žene ostaju udovice

i suočavaju se s nesagledivim teretom iz-državanja porodice, dok se istovremeno i sa-me moraju nositi s traumama prouzrokova-nim nasiljem tokom sukoba, naročito seksual-nim nasiljem. Sve su to činioci na koje trebada se obrati više pažnje, naročito u budućimmirovnim misijama, kako bi se ženama štoviše pomoglo u skladu s njihovim posebnimpotrebama.

Žene i prirodni resursiU delu „Monokulture, monopoli, mitovi i ma-skulinizacija poljoprivrede“ autorka VandanaShiva pokazuje da u Indiji žene imaju važnuulogu u očuvanju znanja o prirodnim resursi-ma i okolini. Prema autorki, „žene poljopri-vrednici već milenijumima čuvaju semena igaje semenske kulture“. To nije slučaj samo uIndiji, već u celom svetu. Zahvaljujući uprav-ljanju prirodnim resursima i njihovoj upotre-bi, žene obezbeđuju hranu svojoj porodici izajednici.Propadanje prirodnih resursa negativno utičena zdravlje, dobrobit i kvalitet života celogstanovništva, ali posebno negativno utiče nažene. Uz to, donosioci odluka, većinommuškarci, retko uzimaju u obzir znanje, vešti-ne i iskustvo žena.

„Većina dokumentovanih slučajeva dogodilase od jeseni 1991. do kraja 1993. godine, s naj-većom koncentracijom slučajeva između apri-la i novembra 1992. godine Potom, iako suprijavljeni slučajevi silovanja Muslimanki, Hr-vatica i Srpkinja, većina slučajeva odnosi sena silovanje Muslimanki iz Bosne i Hercegovi-ne koje su počinili Srbi. Počinioci su bili voj-nici, paravojne formacije, lokalna policija i ci-vili. Broj silovanja nije utvrđen. DelegacijaEvropske zajednice iznela je brojku od20.000; Ministarstvo unutrašnjih poslova Bo-sne govori o broju od 50.000; Stručna misijaodbila je špekulisanje o brojevima“.CATHERINE N. NIARCHOS (1995)


Ženska decaU mnogim zemljama ženska deca su diskrimi-nisana od najranijeg životnog doba, tokomdetinjstva, sve do odraslog doba. Zbog štetnihstavova i običaja, kao što su osakaćivanje žen-skih genitalija, davanje prednosti sinovima,rano stupanje u brak, seksualno iskorišćavan-je i običaji vezani uz zdravlje i podelu hrane,u nekim delovima sveta manji broj devojčicanego dečaka doživi odraslo doba. U društvi-ma koja daju prednost sinu nad kćerkomčedomorstvo ženske dece je raširena praksa.Zbog nedostatka zakona kojim bi bilizaštićeni ili nesprovođenja postojećih zakona,devojčice su izloženije svim vrstama nasilja,naročito seksualnom nasilju. U mnogim delo-vima sveta devojčice se suočavaju s diskrimi-nacijom u pristupu obrazovanju i specijalizo-vanim obukama.

Novinski članak iz IndijeU još jednom nedavnom slučaju čedomorstvaženskog deteta, roditelji, baka i deda otrovomsu usmrtili novorođenu devojčicu u jednom se-lu u okrugu. Roditelji, baka i deda uhapšenisu i protiv njih je pokrenut postupak premačlanu 302 indijskog krivičnog zakonika (kojise odnosi na ubistvo), izjavio je okružni načel-nik policije M. N. Manjunatha novinarima usubotu. Rekao je da je administrativni načel-nik sela Molahali Pudur podneo prijavu protivporodice Kavitha koja je prošle nedelje otrova-la svoju novorođenu treću devojčicu.

IZVOR:HTTP://NEWSARCHIVES.INDIA-INFO.COM/2000/12/17/17FEMALE.HTML

3. INTERKULTURALNAGLEDIŠTA IKONTROVERZNAPITANJA

Ideja univerzalnosti izuzetno je važna za ljud-ska prava, a naročito za prava žena. Kulturnerazlike prečesto se koriste kao izgovor, odno-sno prepreka za punu primenu ljudskih pravažena. Dokument usvojen na Svetskoj konfe-renciji o ljudskim pravima u Beču 1993. godi-ne od ključne je važnosti za žene, jer se u nje-mu navodi:

„Sva ljudska prava su univerzalna, nedeljiva,i međusobno zavisna i povezana ... Iako semoraju imati u vidu značaj nacionalnih i regi-onalnih posebnosti i različito istorijsko, kul-turno i religijsko nasleđe, države su dužne,bez obzira na njihove političke, ekonomske ikulturne sisteme, da promovišu i štite svaljudska prava i osnovne slobode.“

Uprkos širokoj prihvaćenosti koncepta uni-verzalnosti, u mnogim delovima sveta u po-gledu svakodnevnog života žena još uvek po-stoji mnoštvo nerešenih pitanja. U nekim reli-gijama prema ženama se ne postupa jednako

«Fenomen biopiratstva, odnosno pojava dazapadne korporacije kradu vekovima skuplja-no kolektivno znanje i inovacije žena trećegsveta, dosegao je razmere epidemije. „Biopi-ratstvo“ se danas opravdava kao novo „part-nerstvo“ između poljoprivrednih kompanija ižena trećeg sveta. Za nas krađa ne može bititemelj partnerstva. «VANDANA SHIVA (1998)


kao prema muškarcima. Uskraćivanje žena-ma jednakog pristupa obrazovanju i mo-gućnostima zaposlenja i otvoreno isključivan-je žena iz političkog odlučivanja smatra senormalnim. U nekim ekstremnim slučajevi-ma takve politike i shvatanja čak predstavlja-ju pretnju za ličnu bezbednost žena i njihovopravo na život.

Godine 2002. šerijatski sud osudio je jednumladu Nigerijku na smrt kamenovanjem. Pre-ma australijskom ogranku organizacije Am-nesty International, jedini navodni zločinAmine Lawal bio je rođenje vanbračnog dete-ta. Presuda je izazvala veliko negodovanje umeđunarodnoj zajednici i dovela u pitanje us-klađenost nekih kulturoloških i religijskihobičaja sa univerzalnošću ljudskih prava.

Jedan drugi religijski običaj koji pogađa životžena karakterističan je za Indiju. Reč je o hin-duističkoj tradiciji spaljivanja udovice s pre-minulim suprugom, tzv. sati. Iako su ga bri-tanske vlasti zabranile 1829. godine sati jošuvek postoji, što pokazuje poslednji doku-mentovani slučaj iz 2002. godine.

Učešće žena u političkom životu danas sesmatra važnijim nego ikad jer žene na tajnačin najbolje mogu unapređivati svoj po-

ložaj. U poslednjih 50 godina sve veći brojžena ostvaruje pravo glasa, kandidovanja zajavne funkcije i njihovo obavljanje. Očekujese da će to dovesti do politike osetljivije narodna pitanja širom sveta.vinjeta Modul Demokratija.

Od vremena pada komunizma, žene u postko-munističkim zemljama zarađuju otprilike zatrećinu manje od svojih muških kolega naistom radnom mestu, sa istim kvalifikacija-ma. U Evropskoj uniji članom 141 Ugovora oEvropskoj zajednici zahteva se ista plata zaisti posao za muškarce i žene sa istim kvalifi-kacijama. Međutim, praksa u mnogim zemlja-ma članicama EU još uvek je daleko od istenaknade za isti posao za muškarce i žene.. vinjeta Modul Rad.

Običaji i tradicije, takođe, predstavljaju izvoropasnosti za devojčice i tinejdžerke. Sa-

kaćenje ženskih genitalija (FGM) izvedenoje, prema nekim procenama, na 135 milionadevojaka i žena u svetu. Štaviše, prema orga-nizaciji Amnesty International, dva milionadevojaka godišnje izloženo je opasnosti od sa-kaćenja, što znači da se svakoga dana s tomopasnošću suočava približno 6.000 devojaka.Glavna područja gde se sprovodi ovaj običajsu delovi Afrike i neke zemlje Bliskog istoka.Iseljeničke zajednice prenele su običaj sa-kaćenja ženskih genitalija u neke delove Azi-je i Pacifika, Severne i Latinske Amerike iEvrope.

Tradicija sklapanja brakova među decom, ta-kođe, dovodi do mnogih zdravstvenih proble-ma ženske dece. Običaj je uglavnom uvreženu Aziji. Brak u ranom dobu neizbežno rezul-tira ranim materinstvom i prouzrokuje „stopusmrtnosti majki koja je pet puta veća među de-vojčicama starosti od 10 do 14 godina negomeđu ženama starosti od 20 do 24 godine“,navodi se u dokumentu Odbora nevladinihorganizacija pri UNICEF, posvećenom zdrav-stvenim problemima ženske dece. Odbor ne-vladinih organizacija pri UNICEF, takođe, iz-nosi podatke o virusu HIV/AIDS, koji pokazu-ju da su ženska deca izložena većem riziku odzaraze tim virusom, bilo preko majki ili zbogseksualnog nasilja kao što je silovanje.

»Učešće žena u političkom životune može se više shvatati kaousluga koju ženama omogućujuustanove u kojima još uvekdominiraju muškarci, nego kaoodgovornost i obaveza za stva-ranje sveta u kom će biti višejednakosti i demokratije.«BENGT SÄVE-SÖDERBERGH, GENERALNISEKRETAR MEĐUNARODNE IDEA



Da bi se ljudska prava žena u potpunostiostvarila, potrebno je uložiti velike napore ureinterpretaciju mnogih međunarodnih in-strumenata za ljudska prava i u razvoj novihmehanizama koji će obezbediti ravnoprav-nost polova.

U primeni ljudskih prava žena postoje raz-ličiti pristupi, koje mogu koristiti ne samo vla-de nego i civilno društvo.

� Primarno je širenje znanja o instrumentimai mehanizmima za ljudska prava žena pu-tem obrazovanja za ljudska prava u form-alnom i neformalnom obrazovnom sistemu.Nema načina da žene ostvare svoja pravaako ne znaju koja im prava pripadaju.

� Sledeći korak je da se podstaknu žene danadziru svoju državu kako bi pratile da liona ispunjava dužnosti propisane instru-mentima za ljudska prava koje je ratifikova-la. Ako država ne ispunjava ispravno svojeobaveze, nevladine organizacije mogu pri-premiti alternativne izveštaje, tj. tzv. iz-veštaje „u senci“ i podneti ih posebnom ko-mitetu. Žene treba podstaći da izrađuju al-ternativne izveštaje za Komitet CEDAW idruga ugovorna tela. Izveštaji u senci omo-

gućuju članovima civilnog društva da pozo-vu na odgovornost svoje vlade u pogledudužnosti i obaveza koje su preuzele nameđunarodnom planu. Takođe, oni dopri-nose podizanju svesti o postupcima izvešta-vanja o sprovođenju CEDAW u pojedinimzemljama.

� U zemljama koje još nisu ratifikovale Fakul-tativni protokol uz CEDAW potrebno je or-ganizovati kampanje radi lobiranja za brzuratifikaciju Protokola. Ratifikacijom Fakul-tativnog protokola država dopušta Komitetuza ukidanje diskriminacije žena da prima irazmatra predstavke pojedinaca ili grupapod jurisdikcijom te države. Komitet takođeprati da li države strane ugovornice delujuu skladu sa obavezama CEDAW.

� Važan korak ka potpunom sprovođenju in-strumenata za prava žena jeste da se ženeobuče da se zalažu za upotrebu mehani-zama za ljudska prava. Trenutno je veomamalo žena upoznato s međunarodnim in-strumentima za ljudska prava, a još ih man-je poznaje pravilan postupak upotrebe tihinstrumenata.

Svetska konferencija o ljud-skim pravima održana u Beču1993. godine podržala je uspo-

stavljanje novog mehanizma, Posebnog izve-stioca o nasilju nad ženama. Gospođa Rad-hika Coomaraswamy iz Šri Lanke obavljala jetu dužnost od 1994. do 2003. godine, kada juje nasledila Yakin Ertürk iz Turske. U sklopusvog mandata ona posećuje različite zemljegde istražuje nasilje nad ženama i daje prepo-ruke o tome kako uskladiti nacionalne zakon-ske norme s međunarodnim zakonskimnormama u oblasti ljudskih prava žena.

Uprkos znatnim poboljšanjima u oblasti ljud-skih prava žena tokom poslednjih 30 godina,jačanje ultrakonzervativne misli i fundamen-talizma u mnogim društvima dovelo je doogromnog nazadovanja u pogledu ostvarenjaljudskih prava žena. Stoga je krajnje važno is-trajno i po svaku cenu naglašavati neophod-nost punog sprovođenja ljudskih prava žena.


1. DOBRA PRAKSA

Poslednjih godina vlade i nevladine organiza-cije upustile su se u težak proces razradepravno obavezujućih normi za obezbeđenjeprava žena i u projekte velike praktične vred-nosti za ostvarivanje postavljenih ciljeva.

Postupak tumačenja međunarodnih instru-menata ljudskih prava na rodno osetljivinačin već je započeo. Kao jedan od najboljihprimera u prilog tome jeste Opšti komentarbr. 28 koji je Komitet za ljudska prava UNusvojio u martu 2000. godine. Komitet je utom komentaru na osnovu člana 3. Međuna-rodnog pakta o građanskim i političkim pravi-ma, kojim se propisuju jednaka prava muška-raca i žena na uživanje svih građanskih i poli-tičkih prava, protumačio sve članove Paktakroz rodno osetljivu prizmu.

Godine 1992. CLADEM, Latinoamerički i ka-ripski odbor za odbranu prava žena, pokre-nuo je kampanju u kojoj su učestvovale orga-nizacije iz celog sveta, radi izrade nacrtaOpšte deklaracije o ljudskim pravima s gle-dišta roda. Danas se ta deklaracija koristi kaodeklaracija „u senci“ u svrhu obučavanja. Ciljje podstaći žene ne samo da uče o ljudskimpravima nego i da u taj okvir unesu vlastita is-

kustva, potrebe i želje izražene na vlastitomjeziku.

Usvajanje Interameričke konvencije zasprečavanje, kažnjavanje i ukidanje nasiljanad ženama 1995. u Belem do Para u Brazilupredstavlja jedan od najznačajnijih događajau istoriji borbe za prava žena u okviru sistemaljudskih prava. Konvenciju je izradila Intera-merička komisija za žene. Proces izrade tra-jao je pet godina. Ratifikovale su je gotovo svedržave regiona. Ona predstavlja politički ipravni okvir za sistemsko rešavanje problemanasilja, koji obavezuje države na sprovođenjepolitike sprečavanja nasilja i pomoći žrtvamanasilja.

U pogledu Afričke poveljeza ljudska prava i pravanaroda pozitivan korak ka

većoj rodnoj osetljivosti u tumačenju Poveljepredstavlja „Dodatni protokol o pravimažena“, koji je Afrička unija (AU) usvojila 11.jula 2003. godine.

Pokret naroda za obrazovanje za ljudskaprava (PDHRE) znatno je doprineo una-pređenju prava žena svojim Pasošem za do-stojanstvo i serijom video - filmova pod na-slovom Žene drže nebo. U Pasošu za dosto-

janstvo, globalnom pregledu 12 ključnih pro-blemskih oblasti Platforme za delovanje izPekinga, razmatraju se pravne obaveze u od-nosu na stvarni položaj žena u nizu zemalja,na osnovu stručnih izveštaja i iskustavažena. Jedan drugi priručnik, Između njiho-vih priča i naših stvarnosti, nastao je uz po-dršku Bečkog instituta za razvoj i saradnju iOdeljenja za razvojnu saradnju Ministarstvaspoljnih poslova Austrije 1999. godine povo-dom 20. godišnjice CEDAW. Priručnik se ko-risti uz pomenutu seriju video–filmova Ženedrže nebo. Svojim dragocenim doprinosomorganizacija Pokret naroda za obrazovanjeza ljudska prava dala je vredan materijal zaobrazovanje budućih generacija aktivista zaprava žena.

Godine 2002. nemačka nevladina organizaci-ja „Terre des Femmes“ organizovala je kam-panju protiv trgovanja ženama i dala podrškuprojektu „Malinowka iz Minska u Belorusiji“,kojim se žene informišu i upozoravaju naopasnost trgovanja ženama radi seksualnogzlostavljanja i prisiljavanja na prostituciju.Nova kampanja te organizacije usredsređenaje na zaustavljanje prisilnog sklapanja brako-va i borbu protiv nasilja nad ženama.

DOBRO JE ZNATI


2. TRENDOVI

Tokom poslednje decenije ženske nevladineorganizacije aktivno su se uključile u raspra-vu o brojnim pitanjima ljudskih prava i huma-nitarnog prava. Godine 1998. grupa ženaučestvovala je na konferenciji za izradu Nacr-ta statuta Međunarodnog krivičnog suda u Ri-mu, kako bi obezbedile punu zastupljenost iuključenost ljudskih prava žena. Žene sushvatile da bez organizovanog učešća žena,ženska pitanja neće biti primereno zastupanai promovisana. Sudeći prema Rimskom statu-tu, koji je stupio na snagu 1. jula 2002. godi-ne, u tome su uspele.

Međunarodno humanitarno pravo našlo se naprekretnici zahvaljujući Statutu Međunarod-nog krivičnog suda iz 1998. godine. Zbivanjana teritoriji bivše Jugoslavije i Ruande poka-zala su da zaštita žena i njihovih ljudskih pra-va mora biti deo mandata Međunarodnog kri-vičnog suda. Do 10. aprila 2003. Rimski statutpotpisalo je 139, a ratifikovalo već 89 država.

U Rimskom statutu se prvi put u istoriji iz-ričito navode i sankcionišu različita krivičnadela čije žrtve su najčešće žene. U članu 7 (1),na primer, piše da silovanje, seksualno rop-stvo, prisiljavanje na prostituciju, prisiljavanje

na trudnoću, prisiljavanje na sterilizaciju ilibilo koji drugi sličan oblik seksualnog nasilja,predstavljaju zločin protiv čovečnosti. Zatim,posebna pažnja posvećuje se žrtvama i svedo-cima. U članu 68 Statuta piše da će se pazitina „bezbednost, fizičko i psihičko blagostanje,dostojanstvo i privatnost žrtava i svedoka“ i dasudsko veće može dati nalog za „sprovođenjebilo kog dela postupka in camera ili dopustitiiznošenje dokaza putem elektronskih ili dru-gih posebnih sredstava. Takve mere primenji-vaće se posebno kada se radi o žrtvama sek-

sualnog nasilja ili kada je žrtva ili svedok de-te …“ Te zaštitne mere preduzete su, uz osta-lo, zahvaljujući iskustvima stečenim tokomsudskih postupaka sprovedenih na Međuna-rodnom sudu za ratne zločine počinjene nateritoriji bivše Jugoslavije i Međunarodnomsudu za zločine počinjene u Ruandi.

IZVOR: HTTP://WWW.ICCNOW.ORG

Osim toga, ženski pokreti na nacionalnom ni-vou, takođe, uspešno promovišu ljudska pra-va žena. U Ugandi su pravnici koji se baveženskim pitanjima lobirali za donošenje no-vog Zakona o vlasništvu nad zemljom, kojiženama omogućuje nasleđivanje zemljišta odnjihovih pokojnih supruga. To su običaji dugozabranjivali. Na kraju je lobiranje imalo uspe-ha, pa danas mnoge žene znaju da imaju pra-vo na zemljište koje im je potrebno za samoi-zdržavanje. Uspeh je ohrabrio pravnike da sepozabave i drugim za žene važnim pitanjima,kao što je Zakon o porodičnim odnosima, čijije cilj da se proglase nezakonitim prakse, po-put poligamije i fizičkog zlostavljanja supru-ge.

IZVOR:HTTP://WWW.ONEWORLD.ORG/IPS2/SEPT9817_03_046.HTML.

»Na ovoj tački bih volela daodam priznanje ženama uŽenskom pokretu za rodnupravdu koje su iskusile položajžena u ratu, identifikovalestrategije za suočavanje skršenjima i, prevazilažećisnažnu opoziciju mnogihpredstavnika u pregovorima okoMeđunarodnog krivičnog suda,uspele da obezbede da silovanje,seksualno ropstvo, prisilnatrudnoća i drugi obliciseksualnog i nasilja zasnovanogna rodu budu uključeni u statutICC. «MERY ROBINSON, BIVŠI VISOKI KOMESAR UN ZA LJUDSKA PRAVA


3. HRONOLOGIJA

1789: Deklaracija o pravima žene i građanke,Olympe de Gouges

1888: Uspostavljanje Međunarodnog većažena

1921: Međunarodna konvencija o suzbijanjutrgovine ženama i decom i Dodatni pro-tokol

1933: Međunarodna konvencija o suzbijanjutrgovine punoletnim ženama

1950: Konvencija o suzbijanju trgovine ljudi-ma i iskorišćavanja prostitucije drugih

1953: Konvencija o političkim pravima žena1957: Konvencija o državljanstvu udatih žena1962: Konvencija o pristanku na brak, mini-

malnoj starosti za sklapanje braka i re-gistraciji brakova

1967: Deklaracija o ukidanju svih oblika dis-kriminacije žena

1975: Prva svetska konferencija UN o ženama(Meksiko Siti)

1976: Početak Decenije UN za žene: jedna-kost, razvoj i mir

1979: Konvencija o ukidanju svih oblika dis-kriminacije žena (CEDAW)

1980: Druga svetska konferencija UN o žena-ma (Kopenhagen)

1985: Treća svetska konferencija UN o žena-ma (Najrobi)

1985: Usvajanje naprednih strategija iz Najro-bija za promovisanje žena do 2000. go-dine

1995: Četvrta svetska konferencija UN o žena-ma (Peking)

1995: Konvencija o sprečavanju, kažnjavanjui ukidanju nasilja nad ženama (Belemdo Para)

1998: Rimski statut Međunarodnog krivičnogsuda

1999: Fakultativni protokol uz Konvenciju oukidanju svih oblika diskriminaciježena

2000: Protokol za sprečavanje, suzbijanje ikažnjavanje trgovine ljudima, posebnoženama i decom, koji dopunjuje Kon-venciju UN protiv organizovanogmeđunarodnog kriminala

2000: 23. posebna sednica Generalne skupšti-ne UN na temu „Žene 2000: rodna rav-nopravnost, razvoj i mir za 21. vek“


AKTIVNOST I:PARAFRAZIRANJE CEDAW

DEO I: UVODCilj ove aktivnosti je da unapredi razume-vanje CEDAW i namenjena je naročito licimakoja nisu pravnici, odnosno nisu upoznata spravnom terminologijom.

Tip aktivnosti: vežba

DEO II: OPŠTE INFORMACIJEO AKTIVNOSTICiljevi i zadaci:� povećati svest o pravima žena� upoznati učesnike s pravnom terminologi-

jom� razmotriti različite poglede na prava žena� razgovarati o pravnim instrumentima za

zaštitu prava žena


Veličina grupe/organizacija: 20 - 25; rad umalim grupama i rasprava cele grupe

Vreme: približno 60 minuta

Materijal: kopije CEDAW, papir, olovke

Potrebne veštine: čitanje i parafraziranje pravnih izraza, komu-nikacija, saradnja, procena različitih stavova

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO AKTIVNOSTIOpis aktivnosti/uputstva:Voditelj daje uvod u CEDAW i potom zamoliučesnike da se podele u grupe od četiri ili petčlanova. Svaka grupa dobija određeni deo CE-DAW, koji treba da prevedu na NE-PRAV-NIČKI, svakodnevni jezik. Takođe, sve grupemogu dobiti isti članak ili članke, što omo-gućuje iscrpniju i zanimljiviju raspravu jerrazličiti ljudi različito shvataju pojedine form-ulacije.Nakon predstavljanja svog „prevoda“, gruparazmatra neku situaciju iz svoje zemlje. Ras-prava o sledećim pitanjima može doprinetiproceni potrebnih promena:� Da li se u vašem društvu prava žena odvaja-

ju od ljudskih prava? Ako se odvajaju, kakose to sprovodi, zakonom ili običajima?

� Da li je to odvajanje neskriveno? Da li je to„životna činjenica“ o kojoj zapravo niko nine govori?

� Utiče li na sve žene? Ako ne utiče, na koježene najviše utiče?

� Opiši primere odvajanja rodova.� Kako žene reaguju na odvajanje?

� Postoje li neka ljudska prava koja muškarciuživaju kao nešto normalno, dok žene da biim se ta prava priznala moraju uložiti pose-ban napor?

� Postoje li područja života gde se od ženaočekuje da deluju putem muškog posredni-ka? Koje su prepreke nezavisnosti žena?

� Što piše u ustavu vaše zemlje o pravimažena? Postoji li nesrazmera između stvarno-sti i ustava?

� Znate li za neki sudski postupak koji se tre-nutno vodi u vezi s ljudskim pravima žena?Na što se odnosi? Koja prava su pogođena?

� Da li su pravnici uglavnom upoznati sa CE-DAW i ostalim pravnim instrumentima kojise bave pravima žena?

Praktični saveti:Rad u malim grupama od četiri do pet člano-va omogućuje intenzivniju raspravu i dajećutljivim ili povučenim učesnicima više prili-ka da se uključe. Međutim, rezultate grupnograda uvek treba predstaviti i raspraviti predsvima kako bi se obezbedio isti nivo znanja zasve učesnike.

Predlozi za varijacije:Aktivnost se može izvesti s bilo kojim prav-nim dokumentom, zavisno od interesaučesnika i tema tečaja.

ODABRANE AKTIVNOSTI


DEO IV: NASTAVAKPrikladan nastavak rada može biti organizaci-ja kampanje za prava žena.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:ljudska prava, prava manjina

AKTIVNOST II: GOVOR TELA ŽENAI MUŠKARACA

DEO I: UVOD„Ono što kažeš čini 10% poruke – kako tokažeš čini 90%.“ Većina ljudi nije svesna u ko-joj meri govor tela utiče na spoljni utisak i ko-munikaciju, a još manje je svesna da se komu-nikacija žena i muškaraca razlikuje ne samo urečima nego i u pokretima i gestovima.

Tip aktivnosti: jedna vežba/igranje uloga


Ciljevi i zadaci:� produbljivati osetljivost u komunikaciji� razvijati empatiju� razumeti uloge rodova

Ciljna grupa: mladi i odrasli, odnosno mla-dići i devojke od 12 godina naviše

Veličina grupe/organizacija: 20 - 25; rad umalim grupama i parovima i svi zajedno

Vreme: približno 60 minuta

Priprema: obezbedite učesnicima dovoljnomesta za kretanje

Potrebne veštine: kreativne veštine, gluma

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO AKTIVNOSTIOpis aktivnosti/uputstva:Najpre učesnice razmatraju govor tela karak-terističan za žene, a učesnici govor tela karak-terističan za muškarce. To obuhvata karakte-ristične položaje tela pri hodanju, sedenju ilirazgovoru s drugima u raznim situacijama.Učesnici treba ne samo da razgovaraju o go-voru tela, nego i da isprobaju različite gestovei položaje tela.Potom voditelj pokazuje rodno specifično po-našanje i govor tela u različitim situacijama(npr. pomoću slika ili fotografija). Učesnicitreba da pokušaju oponašati položaje koje vi-de na slikama i osvestiti svoje osećaje u poje-dinim situacijama.Nakon te uvodne vežbe grupu treba podeliti uparove, po mogućnosti mešovite. Svaki parima zadatak da pripremi jednu od sledećih si-tuacija kao skeč koji će izvesti pred ostalima:

� Otac se naljutio na kćer zato što je kasnodošla kući.

� Mladić se pokušava udvarati ženi na ulici. � Nova koleginica moli kolegu za pomoć jer

ne zna mnogo o preduzeću.� Par večera u restoranu. Plaćaju i odlaze.

Skečeve treba odglumiti pred publikom. Na-kon toga može se razgovarati o učinku neste-reotipnog govora tela, npr. kako društvo rea-guje kad se muškarac ponaša kao žena i obr-nuto.

Praktični saveti:Učesnicima može biti zanimljivo da doživesebe u ulozi drugog pola, ali to može bititeško onima koji potiču iz kultura u kojima supolne uloge strogo podeljene i uveliko se raz-likuju. Stoga neka voditelj odluči u kom ćesmeru krenuti bez izlaganja opasnosti od „po-bune“.

DEO IV: NASTAVAKAnaliza interakcija žena i muškaraca, na pri-mer, tokom rasprave ili na filmu.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:opšta ljudska prava, prava manjina


Abiella, Rosalie. 1987. The Evolutionary Nature of Equality.

in: Mahoney, Kathleen i Sheilah Martin. Equality and JudicialNeutrality. Toronto: Carswell.

Achieng, Judith. 1998. RIGHTS-UGANDA: Women benefit

from new Land Legislation. Dostupno na adresi:http://www.oneworld.org/ips2/sept98/17_03_046.html

Amnesty International Australia. Defending women’s rights.

Nigeria: Condemnation of the death penalty. Concerns on the

implementation of new Sharia-based penal codes. Dostupnona adresi:http://www.amnesty.org.au/women/action-letter09.html

Amnesty International. Female Gender Mutilation – A Hu-

man Rights Information Pack. Dostupno na adresi:http://www.amnesty.org/ailib/intcam/femgen/fgm1.htm

Another girl child killed in Tamil Nadu. Dostupno na adresi:http://newsarchives.indiainfo.com/2000/12/17/17fema-le.html

Benedek, Wolfgang, Gerd Oberleitner i Esther Kisaakye(ur.). 2002. Human Rights of Women: International Instru-

ments and African Experiences. London: Zed Books.

Boletín Red Feminista Latinoamericana y del Caribe contrala violencia doméstica y sexual. Isis, Br. 20. July/September1998.

Bravo, Rosa. 1998. Pobreza por razones de género. Precisando

conceptos. En Género y Pobreza, Nuevas dimensiones. Santia-go de Chile: Editores Isis.

Cook, Rebecca. 1994. State Accountability under the Wo-men`s Convention. In: Human Rights of Women. Universityof Pennsylvania.

ECLAC Women and Development Unit. 2000. The challenge

of gender equity and human rights on the threshold of the

twenty-first century. Santiago.

Emily Davison. Dostupno na adresi:http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/Wdavison.htm

Falcón O´Neill, Lidia. 1999. Historia de los Derechos de las

Mujeres. La construcciňn del Sujeto Politico. Seminario Inter-nacional de Derechos Humanos. Movimiento Manuela Ramos.Lima.

Inter-American Commission on Human Rights – Organiza-tion of American States. Report N°54/01, Case 12.051, Maria

da Penha Maia Fernandes – Brazil, 16 April 2001. Dostupno naadresi:http://www.cidh.oas.org/annualrep/2000eng/ChapterIII/Me-rits/Brazil12.051.htm

International Center for Research on Women. 1998. Inform-

ation Bulletin: After the Peace: Women in Post-Conflict Recon-

struction. Dostupno na adresi:http://www.icrw.org/docs/postconflictinfobulletin.pdf

Kamat, Jyostna. The tradition of Sati in India. Dostupno naadresi:http://www.kamat.com/kalranga/hindu/sati.htm

Karam, Azza. 1998. Beyond Token Representation, in: Womenin Parliament: Beyond Numbers. Dostupno na adresi:http://www.idea.int/women/parl/toc.htm

Koenig, Shulamith. 1998. Embracing Women as Full Owners

of Human Rights, in: Haxton, Eva i Claes Olsson (ur.), GenderFocus on the WTO. Uppsala: ICDA.

Moller Okin, Susan. 1998. Justice, Gender and the family,

New York: Basic Books.

Neuhold, Brita i Birgit Henökl. 2000. Women’s Rights – Hu-

man Rights: From Dream to Reality. Vienna: Austria Servicefor Development Co-Operation.

NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issu-

es. Dostupno na adresi: http://www.girlsrights.org/factsheets/health.pdf

NGO Committee on UNICEF. Factsheet: Girl Child Health Issu-

es. Dostupno na adresi:http://www.girlsrights.org/factsheets/hivfactsheet.pdf

Niarchos, Catherine M. 1995. Women, War, and Rape: Chal-

lenges Facing The International Tribunal for the Former Yugo-

slavia. Human Rights Quarterly 17.4 (1995) 649-690. Dostup-no na adresi: http://muse.jhu.edu/demo/human_rights_qu-arterly/17.4niarchos.html#Rape

Pandjiarjian, Valeria. 2003. Investigating and Analyzing a

Strategy, in: Women, Law and Development International. SaőPaulo: Cladem Brazil.

People’s Decade for Human Rights Education. 2002. Passport to Dignity. New York.

People’s Decade for Human Rights Education. 2002. Women hold up the Sky. New York.

People’s Decade for Human Rights Education. 1999. Between their Stories and our Realities. New York.

Power, Carla. 2002. The Shackles of Freedom. The end of com-

munism was supposed to make life better for women. Has it?

Newsweek International, 18 March 2002. Dostupno na adresi: http://www.cdi.org/russia/johnson/6142-2.cfm

Reimann, Erich. 1996. Germany Breaks Up Sex Slave Ring,

Associated Press, 13 December 1996. Dostupno na adresi:http://www.catwinternational.org/fb/Germany.html

Resolution A/Res/48/104, 20 December 1993. Declaration

on the Elimination of Violence against Women.

Seifert, Ruth. 1996. „The Second Front: The Logic of Sexual Vi-

olence in Wars” in: Women’s Studies International Forum 19(1/2) 1996, 35-43.

Shanti, Dairian. 1998. Equality and the Structures of Discrimi-

nation. in: Yaeli, Danieli i Elsa Stamatopoulou, Clarence Dias(ur.). New York.

REFERENCE


Shiva, Vandana. 1998. Monocultures, Monopolies, Myths and

The Masculinisation of Agriculture. http://gos.sbc.edu/s/shi-va2.html

The Prosecutor vs. Jean-Paul Akayesu. ICTR-96-4, 2 Septem-ber 1998.

The Vienna Declaration and Programme of Action. 1993.

Torrevillas, Domini M. 2002. Why I am for House Bill 4110,

The Philippine Star, August 29, 2002. Dostupno na adresi:http://www.remedios.com.ph/fhtml/mk4q2002_wiaf.htm

United Nations. 2001. Multilateral Treaty Framework: An In-

vitation to Universal Participation, Focus 2001: Right of Wo-

men and Children.

United Nations. 2000. Women, Peace and Security, Study sub-mitted by the Secretary-General pursuant to Security Councilresolution 1325 (2000).

DODATNE INFORMACIJE

Campaign for a Latin American and CaribbeanConvention on Sexual Rights and Reproductive Rights:www.convencion.org.uy

CLADEM – Latin American and Caribbean Committee for the Defense of Women Rights: www.cladem.org (na engleskom, portugalskom i španskom).

Economic Commission for Latin America and the Caribbean: http://www.eclac.org

Equality Now: http://www.equalitynow.org

International Council of Women:http://www.icwcif.org

Terre des Femmes – Menschenrechte für die Frau e.V.:http://www.terredesfemmes.de

Organization of American States: http://www.oas.org

People’s Movement for Human Rights Education: http://www.pdhre.org

RSMLAC – Latin American Women’s Health Network: http://www.rsmlac.org

United Nations: Commission on the Status of Women:http://www.undp.org/fwcw/csw

United Nations: Committee on the Elimination of Discrimination against women: http://www.un.org/DPCSD/daw/cedaw

United Nations: Division for the Advancement of Women: http://www.un.org/DPCSD/daw

VLADAVINA PRAVAI PRAVIČNO SUĐENJE

VLADAVINA PRAVA U DEMOKRATSKIM DRUŠTVIMA

PRAVIČAN SUDSKI POSTUPAK –KLJUČNI ELEMENT VLADAVINE PRAVA

ELEMENTI VLADAVINE PRAVA

»Vladavina prava nije samo formalnaprimena pravnih instrumenata, negotakođe vladavina pravde i zaštita svihčlanova društva od preterane moćionih koji vladaju.« MEĐUNARODNA KOMISIJA PRAVNIKA

VLADAVINA PRAVA I PRAVIČNO SUĐENJE146

Rano ujutro 16. decembra 1988. godine gospo-din A uhapšen je u svom domu na osnovuodeljka 12 britanskog Zakona o sprečavanjuterorizma iz 1984. godine, zbog povezanosti spokušajem bombaškog napada na vojno oso-blje. Odveden je u policijsku stanicu Kastere-ha. Izjavio je da je odmah nakon dolaska za-tražio kontakt sa svojim advokatom. Taj zah-tev je bio odbijen. Zadržan je u skladu saUredbom o dokazima u krivičnom postupku iz1988. godine. Budući da mu je taj novi propisbio nepoznat, A je ponovo zatražio konsultaci-je sa advokatom, ali je i taj zahtev odbijen.Istog dana dva tima istražitelja pet puta su is-pitivala A. Poslednje ispitivanje odvijalo seoko ponoći.

Gospodin A se 17. decembra 1988. godinepožalio na zlostavljanje kom je bio podvrgnuttokom dva ispitivanja prethodnog dana leka-ru. Lekar je u zabeleškama zapisao kako je Aizjavio da su ga tokom drugog i trećeg ispiti-vanja šamarali i povremeno udarali u potiljaki nekoliko puta u stomak.

Istog datuma sprovedeno je šesto, sedmo iosmo ispitivanje. Tokom šestog ispitivanjaA je prekinuo ćutanje i dao detaljne odgovo-re na brojna pitanja, priznajući da jeučestvovao u izradi i postavljanju bombe.

Tokom sedmog ispitivanja A je potpisaodužu izjavu, u kojoj se dosta detaljno opisu-je njegovo učešće u zaveri montaže i postav-ljanja bombe.

Dopušteno mu je 18. decembra 1988. godineda se konsultuje sa svojim advokatom, koji jezabeležio navode A o zlostavljanjima kojimaje bio podvrgnut. Advokat je odlučio da te pri-govore ne prosledi policiji.

Na sudu u Belfastu 19. decembra 1988. godinepodignuta je optužnica protiv A i drugih za za-veru kojom su planirane eksplozije, svesno po-sedovanje eksploziva, zaveru radi ubistva ipripadnost Irskoj republikanskoj armiji.

Na Kraljevskom sudu u Belfastu 17. septembra1990. godine počelo je suđenje A i saoptuženi-ma pred jednim sudijom i bez porote.Tužitaštvo se pozvalo na priznanje dobijenotokom ispitivanja A i, posebno, na pisanu iz-javu koju je A potpisao. A je izjavio da se neoseća krivim. Posle toga A više nije svedočiotokom suđenja. Osuđen je na dvadeset godinazatvora.

(Evropski sud za ljudska prava doneo je presu-du o tom slučaju 6. juna 2000. godine –utvrđeno je da je bilo prekršeno pravo na pra-

vično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije oljudskim pravima.)

IZVOR:PREUZETO IZ SLUČAJA MAGEE PROTIV UJEDINJENOGKRALJEVSTVA, EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA, 6. JU-NA 2000.; DOSTUPNO NA: HTTP://HUDOC.ECHR.COE.INT/HUDOC2DOC2/HE-JUD/200 207/MAGEE.BATJ.DOC

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Šta su razlozi ovakvogpostupka prema A povašem mišljenju? Koja su prava bilaugrožena?

2. Šta mislite, šta se može preduzeti kako bise sprečila takva događanja u budućnosti?

3. Da li su vam poznati sistemi zaštite koji suveć uspostavljeni u tu svrhu?


VLADAVINA PRAVA I PRAVIČNO SUĐENJE 147

1. UVOD

Zamislite da sedite u sudnici i nemate pojmazašto ste tu. Još više ste zbunjeni kad sudijapočne da čita optužnicu – zločin za koji steoptuženi nikad ranije nije smatran protivza-konitim delom, a nije ni utvrđen kao krivičnodelo u važećim zakonima. Niko vam ne odgo-vara na pitanja, osećate se apsolutno nemoćnida se odbranite, a advokat vam nije dostupan.Štaviše, kad započne ispitivanje svedoka,shvatite da neki od njih ne govore jezikom ko-ji vi razumete, a nemate prevodioca. Tokomsuđenja iz izlaganja sudije doznajete da je todruga rasprava, dok je prva bila održana uvašem odsustvu. Što sudski postupak teče

dalje, postaje vam jasnije da su svi uvereni uvašu krivicu i da je jedino stvarno pitanje ka-kva kazna će biti izrečena …

Navedeni primer pokazuje šta se događa kadje prekršeno jemstvo pravičnog sudskog po-stupka. Pravo na pravično suđenje, koje sejoš zove i „pravično deljenje pravde“ jedan jeod kamena temeljaca demokratskog društvakoje je verno „vladavini prava“.

Vladavina pravaVladavina prava zadire u mnoga područja po-litike i obuhvata politička, ustavna i zakonskapitanja, kao i pitanja ljudskih prava. Svako de-mokratsko društvo koje teži usvajanju i pro-movisanju ljudskih prava mora prihvatiti pr-venstvo prava kao osnovno načelo.vinjeta Modul Demokratija.

Iako je vladavina prava kamen temeljac de-mokratskog društva, ne postoji pravi konsen-zus o svim njenim elementima. Međutim, ne-ma sumnje da su građani zaštićeni od samo-voljnog delovanja javne vlasti samo ako su nji-hova prava regulisana zakonom. Zakon semora javno objaviti, na sve jednako primenji-vati i efikasno sprovoditi. Stoga je očiglednoda se državna vlast mora zasnivati na zakoni-

ma koji su u skladu sa ustavom, a cilj im jeočuvanje slobode, pravde i pravne bezbedno-sti.

Na Svetskoj konferenciji o ljudskim pravimaUN održanoj 1993. godine u Beču, potvrđenaje nerazdvojna povezanost između načela vla-davine prava i zaštite i promovisanja ljudskihprava. Na konferenciji je istaknuto da je odsu-stvo vladavine prava jedna od najvećih pre-preka primeni ljudskih prava. Vladavina pravaobezbeđuje podlogu za pravično upravljanjeodnosima među ljudima i time podstiče ra-znovrsnost. Vladavina prava, takođe, obez-beđuje odgovornost onih koji vladaju i za-konski nadzor nad njima.

POTREBNO JE ZNATI

»Moj izbor vladavine prava kaovrhovne teme u mom vlastitomradu nije podstaknut samonjenom univerzalnošću.Vladavina prava takođe jenajčvršći temelj bezbednosti.«

SERGIO VIEIRA DE MELLO, VISOKIPREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.

SVRHA OVOG SUĐENJA JE DA TE U POSTUPKUPRAVIČNOG SUĐENJA OSUDIMO NA SMRT!


Istorijski razvoj vladavine pravaNačelo vladavine prava ima korene u srednjo-vekovnoj Engleskoj. Još 1066. godine WilliamOsvajač uspostavio je centralnu vlast. Iako jekralj bio oličenje centralne zakonodavne, iz-vršne i sudske vlasti, on sam nije bio iznad za-kona – njegova kraljevska čast proizlazila je izzakona. Zahvaljujući tome, sudovi i parla-ment, u saradnji s plemstvom, osnažili su svojuticaj u nacionalnom sistemu, gradeći prvuparlamentarnu monarhiju u Evropi. Kamenitemeljci u razvoju vladavine prava bili suMagna Charta (1215), koja je obezbedila izve-sna građanska i politička prava plemstvu i za-kon Habeas Corpus (1679), koji je ljudima upritvoru dao neotuđivo pravo da budu oba-vešteni o razlozima zbog kojih su lišeni slobo-de. Na evropskom kontinentu načelo vladavi-ne prava dobija na važnosti zahvaljujućigrađanskim revolucijama tokom sedamnae-stog i osamnaestog veka. Danas je vladavinaprava centralno načelo nacionalnih i regional-nih institucija gotovo u celom svetu.

Pravično suđenje kao centralnielement vladavine prava

Vladavina prava znači, pre svega, da postojejavno objavljeni zakoni u kojima nema diskri-minacije. Sama činjenica da zakoni postoje neznači ništa ako nije obezbeđeno njihovo efi-kasno sprovođenje. Stoga država mora usta-noviti institucije koje će štititi pravni sistem,uključujući sudove, tužilaštvo i policiju. Teinstitucije i same su obavezane jemstvimaljudskih prava, utvrđenim u opštim i regional-nim sporazumima za zaštitu ljudskih prava,kao što je Međunarodni pakt o građanskim ipolitičkim pravima, Evropska konvencija oljudskim pravima, Američka konvencija oljudskim pravima i Afrička povelja o ljudskimpravima i pravima naroda.

Važno je napomenuti da se u Međunarodnompaktu o građanskim i političkim pravima po-sebno naglašava problem maloletnika. Pre-ma Paktu, u upravnom ili sudskom postupkuu slučaju maloletnih prestupnika mora seuzeti u obzir njihova starost i poželjnost pro-movisanja njihove rehabilitacije. To znači dadržave treba da propišu: najnižu starost malo-letnika protiv koga se može podići optužnicaza krivično delo, granicu punoletstva, uspo-stavljanje posebnih sudova i postupaka, zako-ne kojima se uređuje postupak protiv malolet-

nika, kao i na koje načine se svim tim poseb-nim rešenjima za maloletnike obezbeđuje„poželjnost promovisanja njihove rehabilitaci-je“ .

Tokom leta i jeseni 2002. godine serija ubista-va pogodila je Wašington DC. Desetoro ljudiustrelio je snajperista tokom mesec dana du-gog perioda okrutnog ubijanja, a još troje jebilo ozbiljno ranjeno. Policija je 24. oktobrauhapsila dva muškarca: četrdesetdvogo-dišnjeg Johna Allena Muhamada i njegovogsedamnaestogodišnjeg saradnika Johna LeeaMalva. Ovaj drugi, iako je bio maloletnik,našao se pred sudom u Virdžiniji, gde možebiti osuđen na smrt. To je podstaklo javnuraspravu u SAD o tome može li uopšte smrtnakazna biti izrečena sedamnaestogodišnjaku.Smrtna kazna moguća je sankcija u ame-ričkim državama Marilend i Louiziana za ubi-stva počinjena na njihovoj teritoriji. Još većapometnja izbila je u martu 2004. godine zbogmoguće smrtne kazne nad dvoje ubica koji suu vreme kad su počinili zločin imali 12 godi-na. Vrhovni sud SAD trenutno rešava pitanjesmrtne kazne nad maloletnicima.


Vladavina prava, pravično suđenje i ljudskabezbednostBezbednost ljudi ne može se ostvariti bez vla-davine prava i pravičnog suđenja. Načela vla-davine prava i pravičnog suđenja doprinoseličnoj bezbednosti pojedinca jer jemče da ni-ko neće biti samovoljno optužen i uhapšen,da svako ima pravo na pravično suđenje prednezavisnim i nepristrasnim sudom. Pra-vičnost sudskog postupka obezbeđuje pravdui poverenje građana u pogledu jasno određenesudske nadležnosti. Zatim, snažan pravosudni sistem pomaže uodržavanju niske stope kriminala i korupcije,pa time doprinosi slobodi od straha. U post-konfliktnim situacijama, na primer u Bosni iHercegovini, posebno je važno obnoviti vla-davinu prava i pravo na pravično suđenje, ra-di povećanja ljudske bezbednosti putem prav-ne sigurnosti, vršenja pravde i dobre vladavi-ne. To su sredstva pomoću kojih će građaniponovno steći poverenje i veru u državu i nje-nu vlast. Što se tiče ekonomske pouzdanosti i razvoja,bezbednost ulaganja, takođe, umnogome za-visi od funkcionisanja upravnog i pravosud-nog sistema. Dakle, ekonomski rast i socijalnoblagostanje, koji vode slobodi od siromaštva,tj. socijalnoj i ekonomskoj sigurnosti, takođe,zavise od vladavine prava i pravičnog suđenja.

2. DEFINICIJA I OPIS PRAVIČNOGSUĐENJA

Šta je pravično suđenje? Pravona pravično suđenje odnosi se

na sporove i u građanskom i krivičnom kon-tekstu. Pre svega, važno je razumeti da pra-

vičnost sudskog postupka ima dva aspekta:institucionalni (npr. nezavisnost i nepristra-snost suda) i proceduralni (npr. pravičnost to-kom rasprave). Načelo pravičnog suđenja po-država niz pojedinačnih prava, kojima seobezbeđuje ispravnost postupka od osum-njičenja lica do izvršenja presude.

Minimalni standardi prava optuženog:1. Sva lica moraju biti jednaka pred sudovima

i uživati minimalna jemstva pravičnog sud-skog postupka u punoj jednakosti;

2. Svako ima pravo na slobodan pristup efika-snom i pravičnom pravnom leku;

3. Sud mora biti nadležan, nezavisan, nepri-stran i zasnovan na zakonu;

4. Svako ima pravo na pravičnu i javnu sud-sku raspravu; u skladu s tim, javnost će seisključiti jedino u jasno određenim slučaje-vima;

5. Svako ko je optužen za krivično delo imapravo da se smatra nevinim sve dok se nedokaže krivica u skladu sa zakonom;

6. Svako ima pravo da mu se sudi bez neo-pravdanog odlaganja;

7. Svako ima pravo da mu se sudi u prisustvu.Optuženi ima pravo da se brani sam ili uzpomoć branioca po svom ličnom izboru;ako nema branioca, optuženom se mora

saopštiti da ima pravo na branioca; op-tuženi ima pravo da mu se uvek kad to na-lažu interesi pravičnosti po službenojdužnosti dodeli besplatni branilac, ako onnema dovoljno sredstava da plati branioca;

8. Optuženi ima pravo da ispituje svedoke op-tužbe i da se obezbedi prisustvo i ispitivan-je svedoka odbrane. Optuženi se ne smeprisiljavati na svedočenje protiv sebe ili napriznavanje krivice;

9. Optuženi ima pravo na besplatnu pomoćtumača ako ne razume ili ne govori jezikkoji se upotrebljava na sudu;

10. Niko ne sme biti proglašen krivim za kri-vično delo učinjeno činom ili propustomkoji, po nacionalnim zakonima ilimeđunarodnom pravu, u času činjenja ni-je bio utvrđen kao krivično delo. Ne smese odrediti ni teža kazna od kazne koja jebila primenjiva u času kad je krivično de-lo učinjeno.


Međunarodni propisi, npr. član 14 Međuna-rodnog pakta o građanskim i političkim pravi-ma, o pravu na pravično suđenje, važe za svesudove bez obzira na to da li su redovni ili po-sebni. U mnogim zemljama postoje vojni iposebni sudovi koji vode postupke protiv ci-vila. Često se takvi sudovi osnivaju kako bi seomogućila primena vanrednog postupka kojise ne odvija prema redovnim pravosudnimstandardima. Iako Paktom nisu zabranjene ta-kve kategorije sudova, uslovi koji su određeniPaktom, međutim, jasno upućuju da se na ta-kvim sudovima može suditi civilima jedino uvanrednim slučajevima, a tokom suđenja mo-raju se ispuniti uslovi kojima se u potpunostiobezbeđuje sprovođenje odredaba utvrđenihčlanom 14.

Jednakost pred zakonom isudom

Jemstvo jednakosti jedno je od opštih načelavladavine prava. Ono sadrži zabranu diskri-minacionih zakona i obuhvata pravo na jed-nak pristup sudovima i jednak sudski postu-pak.

Najvažniji praktični aspekt jednakosti predzakonom i sudom je jednakost sredstava, od-nosno pravilo da svaka strana u postupku mo-ra imati jednaku mogućnost da predstavi svo-je viđenje spora i da nijedna strana ne možeuživati nikakvu prednost pred suprotnomstranom.

Drugi aspekt jednakosti pred sudom odnosise na pravo svakog optuženog da se premanjemu postupa jednako kao prema ostalimoptuženima u sličnom položaju, bez diskrimi-nacije po bilo kojoj osnovi. Međutim, u tomkontekstu treba imati na umu da jednako po-stupanje ne znači identično postupanje. Jed-nako postupanje znači da u slučajevima gdesu objektivne činjenice slične, upravni i pra-vosudni organi moraju postupati slično, a gdese činjenice razlikuju, načelo jednakosti tražirazličito postupanje.

Pristup delotvornom, pravičnom pravnomlekuNorme pravičnog sudskog postupka sadrženiz elemenata koji zajedno obezbeđuju pra-vično deljenje pravde. U izvesnom smislumože se reći da su ti elementi opšte osobi-ne pravosudnih institucija i široki parametriprema kojima se može proceniti pravičnostsudskog postupka. Međutim, pre nego štose uopšte može vršiti bilo kakvo procenji-vanje, pojedincu se mora obezbediti mo-gućnost da bude saslušan na sudskoj ras-pravi.

Važno načelo u vezi s kršenjem prava na pri-stup sudu jeste da država, u određenim obla-stima i za određene kategorije pojedinaca, ne

Dokumenti i instrumenti koji sadržeodredbe o pravičnom sudskom postupku

� 1948. Univerzalna deklaracija o ljudskimpravima, član 11

� 1950. Evropska konvencija o ljudskim pravi-ma , član 6

� 1966. Međunarodni pakt o građanskim i po-litičkim pravima, član14

� 1969. Američka konvencija o ljudskim pra-

vima, član 8� 1985. Osnovna načela UN o nezavisnosti

sudstva� 1985. Standardna minimalna pravila UN za

postupke protiv maloletnika� 1986. Afrička povelja o ljudskim pravima i

pravima naroda, član 7� 1990. Osnovna načela UN o ulozi advokata� 1990. Smernice UN o ulozi tužilaca


može ograničiti niti ukinuti pravo na žalbu ižalbeni postupak.

Jemstvo slobodnog pristupa sudu ne sme seograničiti na građanske parnice. Ono je jedna-ko važno za pravilni tok krivičnog postupka,budući da obezbeđuje zaštitu od presude sud-skog tela koje ne zadovoljava kriterijume pra-vičnog sudskog postupka.

Nezavisnost i nepristrasnost Jedan od osnovnih elemenata efikasne vlada-vine prava je nezavisnost i nepristrasnost su-dova u pravnom sistemu. Prema načelu pode-le vlasti, sudska vlast mora biti potpuno odvo-jena od zakonodavne i izvršne vlasti.

Godine 2001. organizacija Amnesty Internati-onal izvestila je o slučaju 94 civila koji su iz-vedeni pred vojni sud u Egiptu zbog navodnepovezanosti s naoružanom islamističkomgrupom. Bili su izloženi mučenju i zadržani upritvoru bez mogućnosti komunikacije. Nji-hovo pravo na pravično suđenje bilo je pre-kršeno, takođe, zbog toga što nije bila obez-beđena nepristrasnost i nezavisnost vojnogsuda od izvršne vlasti.

Nezavisnost sudija jedan je od stubova neza-visnog pravosuđa. Ako vlada ili drugi državniorgani mogu u bilo koje vreme da smene su-diju, institucionalna nezavisnost sudstva jedovedena u pitanje. Zatim, ako nepravosudniorgani vrše nadzor ili uticaj na sudove ili sa-me sudije, ne može se obezbediti pravičansudski postupak. Takav nadzor, recimo, možese odnositi na uslove plaćanja sudija, mo-gućnost ostalih delova vlasti da daju uputstvasudovima ili pretnje premeštajem na drugoradno mesto ako odluke sudija ne budu sagla-sne sa očekivanjima i uputstvima.

Nepravosudni organi ne smeju menjati sud-ske presude, osim u slučajevima amnestijakoje su u skladu sa ustavom, a obično ih do-deljuje šef države.

U normama pravičnog sudskog postupka nepropisuje se neki određeni sastav sudija, nai-me, sudije mogu biti ili samo profesionalnesudije, ili može biti kombinovani sastav pro-fesionalnih sudija i sudija laika ili može po-stojati neka druga kombinacija. Međutim, po-stoje međunarodni standardi nezavisnog sud-stva koji uključuju odredbe o imenovanju su-dija. Nijednim međunarodnim instrumentomljudskih prava ne zahteva se suđenje pred po-rotom. Ali, ako je u državi uspostavljen sistem

porota, zahtevi nezavisnosti i nepristrasnostiodnose se i na porote.

Javno saslušanjeDa bi se podstaklo poverenje u pravosudneorgane i obezbedilo pravično saslušanje svihstranaka, sudske rasprave moraju biti otvore-ne za javnost. Prema maksimi da pravda mo-ra ne samo biti izvršena nego njeno izvršenjetreba da bude javno objavljeno, javnost imapravo da zna kako se pravda izvršava i koje supresude donesene. Pod javnim saslušanjempodrazumeva se usmeno saslušanje o činjeni-cama slučaja, koje treba da bude otvoreno zajavnost i mogu mu prisustvovati građani ipredstavnici medija. Sudovi moraju obavestitijavnost o vremenu i mestu održavanja usme-nog saslušanja. Načelo javnosti mora se u pot-punosti poštovati, osim ako postoje opravdanirazlozi za izuzeće javnosti.

Opravdani razlozi za ograničenje prava najavno saslušanje navedeni su u međunarod-nim instrumentima: moral (npr. saslušanjekoje se odnosi na seksualni delikt), javni red(uglavnom u sudnici), nacionalna bezbed-nost u demokratskom društvu, interesi privat-nosti stranaka i posebne okolnosti kada jav-nost može ugroziti izricanje pravične i prime-rene presude.


Međutim, čak i u slučajevima kad je jav-nost isključena iz rasprave, presuda morabiti javno objavljena, osim u izvesnimstrogo definisanim izuzetnim slučajevimakad treba zaštititi interes maloletnika iliporodice.

Pravo na pretpostavku nevinosti Pravo na pretpostavku nevinosti znači da sva-ko ko je optužen za krivično delo ima pravoda se smatra nevinim i da se prema njemu po-stupa kao prema nevinom licu sve dok mu seu pravičnom sudskom postupku ne dokažekrivica u skladu sa zakonom. To načelo pri-menjuje se od trenutka kada se lice stavljapod sumnju do trenutka kada je krivica po-tvrđena u najvišoj instanci. Stoga u krivičnimsporovima tužilac mora dokazati krivicu op-tuženog, a ako postoji razumna nedoumica upogledu krivice, optuženi se mora proglasitinevinim.

Pod pravom na pretpostavku nevinosti podra-zumeva se da se sudije i porota moraju su-zdržati od svakog prejudiciranja. To se takođeodnosi i na druge javne službenike kojiučestvuju u postupku. Međutim, treba uzeti uobzir da to pravo nije prekršeno kada vlastiobaveštavaju javnost o istragama krivičnih

dela i pri tom imenuju osumnjičene, osim akopri tom ne tvrde da je kriv.

Pravo na ćutanje i pravo da se ne svedočiprotiv sebe, kao i pravo da se ne prizna kri-vica takođe su deo načela pretpostavke ne-vinosti. Pravo na ćutanje zahteva, takođe,da tužilaštvo pre istrage ne uzima u obzirćutanje pri utvrđivanju krivice ili nevinosti.Pod pravom da se ne svedoči protiv sebe ipod pravom da se ne prizna krivica podra-zumevaju se zabrana svakog oblika priti-ska.

Pravo na suđenje bez neopravdanogodlaganjaOdredbe o pravu na suđenje bez neopravda-nog odlaganja odnose se ne samo na vremedo početka suđenja nego i na ukupno trajanjepostupka, uključujući moguću žalbu višemsudu, sve do vrhovnog suda ili drugih sudskihorgana koji imaju ovlašćenje da donesu ko-načnu presudu.

Koliko je dugo potrebno vreme, zavisi od pri-rode predmeta oko kog se vodi spor. Pri pro-cenjivanju da li je u nekom postupku biloneopravdanog odlaganja, uzimaju se u obzirokolnosti predmeta, kao što su njegovasloženost, ponašanje stranaka u sporu, posle-

dice za podnosioca i stav organa pred kojimse spor vodi.

Zatim, treba uzeti u obzir da pravo na pra-vično suđenje bez neopravdanog odlaganja ukrivičnom postupku, takođe, ima žrtva.Osnovno načelo na kome se zasniva to pravodobro je definisano izrekom „Odložiti pravduznači uskratiti pravdu”.

Pravo optuženog da se brani sam ili uzpomoć branioca i pravo na suđenje uprisustvuSvako ko je optužen za krivično delo ima pra-vo da se brani sam ili uz pomoć branioca. Pra-vo na branioca u fazama koje prethode suđen-ju u krivičnom pravu jasno je povezano s pra-vom na odbranu tokom suđenja. U Međuna-rodnom paktu o o građanskim i političkimpravima navodi se da pri utvrđivanju oprav-danosti optužbe za krivično delo optuženiima pravo na to „da mu se sudi u njegovomprisustvu i da se brani sam ili uz pomoćslužbenog branioca po svom ličnom izboru;da se, ako nema svog branioca, uputi u pravona izbor i da mu se uvek kad to nalažu intere-si pravičnosti po službenoj dužnosti dodelibesplatni branilac, svaki put kad on nema do-voljno sredstava da plati branioca” – član 14(3d).


Sadržaj prava da se optuženi brani sam iliuz pomoć branioca i prava na suđenjeu prisustvu� pravo na suđenje u prisustvu� pravo da se optuženi brani sam � pravo na slobodan izbor branioca� pravo da se bude obavešten o pravu na

branioca i � pravo na besplatnu pravnu pomoć

Zavisno od težine moguće kazne, država nijeobavezna da dodeli branioca u svakom pred-metu. Komitet za ljudska prava UN, na pri-mer, smatra da licu optuženom za krivičnodelo za koje je moguća smrtna kazna, morabiti dodeljen branilac. Međutim, lice op-tuženo za prebrzu vožnju ne mora nužnoimati pravo na branioca o trošku države. Pre-ma Interameričkom sudu za ljudska prava,branilac mora biti na raspolaganju ako je toneophodan uslov za pravično suđenje.

Prilikom dodele branioca, treba uzeti u obzirda optuženi ima pravo na iskusnog, kompe-tentnog i efikasnog branioca. Optuženi, ta-kođe, ima pravo na poverljivu komunikacijusa svojim advokatom.

Iako postoji pravo na suđenje u prisustvu,mogu se održavati i suđenja u odsustvu, u iz-uzetnim slučajevima i kada za to postojeopravdani razlozi, ali tada je još važnije stro-go poštovati pravo na odbranu.

Pravo na pozivanje i na neposredno iliposredno ispitivanje svedokaCilj ove odredbe je da optuženom garantujeistu pravnu mogućnost pozivanja svedoka, is-pitivanja i unakrsnog ispitivanja svakog sve-doka koji je na raspolaganju tužiocu. Njomese obezbeđuje da odbrana ima mogućnost daispituje svedoke koji mogu navesti dokaze ukorist optuženog i dovesti u pitanje dokazeprotiv optuženog.

Postoje izvesna ograničenja u ispitivanju sve-doka optužbe. Ona zavise od ponašanja op-tuženog, u slučaju kada svedok opravdanostrahuje od odmazde ili kada svedok više nijedostupan.

Pravo na besplatnu pomoć tumačaAko lice ne razume ili ne govori jezik koji seupotrebljava na sudu, ima pravo na besplatnupomoć tumača, što uključuje i prevod doku-menata. Pravo na tumača odnosi se jednakona domaće stanovnike i strance koji ne pozna-ju dovoljno jezik koji se upotrebljava na sudu.

Osumnjičeni ili optuženi može zatražiti tu-mača tokom ispitivanja od strane policije iliistražnog sudije, ili pak tokom suđenja. To-kom rasprave tumač usmeno prevodi op-tuženom i sudu.

Načelo Nulla Poena Sine LegeLatinska izreka „nulla poena sine lege“ značida niko ne može biti osuđen za delo koje uvreme kad je počinjeno nije bilo zakonom za-branjeno, čak i ako je zakon naknadno izmen-jen. Isto tako, ne može se odrediti teža kaznaod kazne koja je bila propisana u vreme kadaje krivično delo počinjeno. To je takozvananeretroaktivnost zakona, kojom se obez-beđuje da lice koje živi poštujući zakone, nijeizloženo riziku da iznenada bude kažnjeno zaneko delo koje u vreme kad ga je učinilo nijebilo protivzakonito. Stoga je primena načelaneretroaktivnosti nužan sastavni deo pravnebezbednosti.



Načelo vladavine prava je opšteprihvaćeno.Međutim, kad se uporede tumačenja sadržajavladavine prava u različitim zemljama,uočavaju se značajne kulturne razlike. Naj-više se međusobno razlikuju američko i azij-sko shvatanje vladavine prava. Američki prav-nici skloni su da vladavinu prava gledaju krozprizmu američkog pravnog sistema, pa sma-traju da vladavinu prava karakterišu porot-nička suđenja, prava koja obuhvataju pravaoptuženog i jasna podela vlasti, dok azijskipravnici naglašavaju važnost sistematske i efi-kasne primene zakona, ali ne insistiraju da seizvršna vlast nužno povinuje zakonu. To užetumačenje vladavine prava, koje je bolje opi-sati kao vladavinu pomoću prava nego vlada-vinu prava, tesno je vezano za pojam „demo-kratije azijskog tipa“.

U nekim zemljama šerijatsko pravo – kodifi-kovano islamsko pravo – ograničava pravažena na pravično suđenje, jer žene nemajupravo pristupa sudu na jednakoj osnovi kaomuškarci. Međutim, razlike na osnovu polazabranjenje su čl. 2 i 3 Međunarodnog paktao građanskim i političkim pravima.vinjeta Modul Verske slobode.

Neki od problema s kojima se suočavaju zem-lje u tranziciji ka demokratiji ne mogu se pri-pisati kulturnim razlikama. U mnogimslučajevima građani ne mare za vladu i pravnisistem koji su skloni protežiranju i korupciji,što vodi povećanju uličnog kriminala igrađanskog nasilja. Naime, za uspostavljanjeefikasnog režima vladavine prava treba vre-mena i finansijskih sredstava. Zatim, tamogde vodeći političari ne poštuju demokratskevrednosti i građanske slobode, teško se možepostići nezavisnost pravosuđa. Međutim, usvetu ekonomske globalizacije širom sveta ra-ste potreba za stabilnošću, odgovornošću itransparentnošću, koje može jemčiti jedinorežim vladavine prava.


Primena Zaštita ljudskih prava počinje na nacional-nom nivou. Stoga primena vladavine pravazavisi od spremnosti države da uspostavi si-stem koji jemči vladavinu prava i pravičansudski postupak. Država mora ustanoviti iodržavati institucionalnu infrastrukturu po-trebnu za ispravno delovanje pravosuđa i do-nositi i sprovoditi zakone i propise koji jemčepravičnost sudskog postupka.

Budući da je ideja vladavine prava tesno pove-zana sa idejom demokratije, obuhvatagrađanske i političke slobode i neophodna jeza razvoj tržišne ekonomije, primena vladavi-ne prava zavisi od ostvarivanja tih vrednosti.Mnoge studije slučaja iz tranzicionih zemaljapokazuju da se vladavina prava ne može us-postaviti ako političko vođstvo nije spremnoda se pridržava osnovnih demokratskihnačela, pa svojim ponašanjem otvara put po-stojanju korupcije i zločinačkim organizacio-nim strukturama.


Slučaj Albanije: Burni tranzicioni proces splanske državne ekonomije na tržišnu iza-zvao je ogromne probleme. Iako je prva fazapolitičkih i ekonomskih promena dala razlogaza optimizam, zbog slabog sistema izvršne isudske vlasti domaće i međunarodnezločinačke organizacije dobile su veliki uticaj.Te organizacije su uspostavile takozvanu fi-nansijsku piramidu, kojom su opljačaleušteđevinu preko 75% stanovništva i timezemlju dovele pred skoro potpuni kolaps1997. godine.

Po pravilu, jačanje vladavine prava je jedininačin borbe protiv korupcije, sprečavanja po-jave autoritarnih crta kod novoizabranihvođa, kao i osnaživanja poštovanja ljudskihprava putem sistema podele vlasti. Ali kakosve to sprovesti u stvarnosti? U suštini, po-trebno je učiniti tri koraka. Prvo, postojeće za-kone treba analizirati i – ako to već nijeurađeno – kodifikovati ih. Drugo, treba ojačatiinstitucije koje jemče ispravno delovanje pra-vosudnih organa, npr. obukom sudija. Naj-zad, a to je verovatno najteži korak, treba po-boljšati poštovanje zakona od strane samihvlasti – prvenstveno radi obezbeđenja nezavi-snosti sudstva.

Postoje posebna savetodavna tela, kao što jeVenecijanska komisija Saveta Evrope, usta-novljena radi jačanja vladavine prava, ili pro-fesionalna udruženja sudija, koja pomažu iprate delovanje vlasti.

PraćenjeU većini zemalja osnovne odredbe o ljudskimpravima nalaze se u ustavu. U slučaju povre-de ljudskih prava u ustavu su obično date mo-gućnosti pozivanja na te odredbe pred sudovi-ma dotične države. Na međunarodnom nivouradi zaštite ljudskih prava zaključuju se ugo-vori o ljudskim pravima. Kada država postanestrana ugovornica takvog ugovora, obaveznaje da jemči i sprovodi njegove odredbe na ni-vou zemlje. Međunarodnim pravom nije pro-pisano kako da države sprovode te odredbe.To zavisi od strukture pravnog poretka svakepojedine države.

Radi nadzora primene odredbi o ljudskimpravima i njihovog jemčenja, neki ugovori oljudskim pravima, kao što je Međunarodnipakt o građanskim i političkim pravima, sa-drže mehanizam praćenja. Taj mehanizamčini sistem izveštavanja, po kome su državestrane ugovornice obavezne da, u redovnimrazmacima, izveštavaju međunarodno telo zapraćenje o tome kako sprovode odredbe ugo-

vora. Komitet za ljudska prava UN, na primer,daje komentare u pogledu toga kako pojedinadržava izvršava svoje ugovorne obaveze izPakta, a takođe može da donosi predloge ipreporuke radi unapređenja sprovođenja oba-veza. Osim toga, Komitet daje opšte komen-tare s tumačenjima Pakta, kao što su Opštikomentari br. 13 iz 1984. godine o članu 14Pakta.

Neki ugovori o ljudskim pravima predviđaju imehanizam predstavke. Nakon što iscrpi svedomaće pravne lekove, pojedinac može pod-neti „predstavku” o navodnom kršenju ljud-skih prava koja se ugovorom jemči. Na pri-mer, takva mogućnost postoji u Fakultativ-nom protokolu Međunarodnog pakta ograđanskim i političkim pravima, Evropskojkonvenciji o ljudskim pravima (član 34),Američkoj konvenciji o ljudskim pravima(član 44), Afričkoj povelji o ljudskim pravimai pravima naroda (član 55). Prema tim spora-zumima, pojedinac može svoju predstavku iz-neti pred Komitet za ljudska prava UN, Evrop-ski sud za ljudska prava, Interameričku komi-siju za ljudska prava ili Afričku komisiju zaljudska prava i prava naroda. Ta ugovorna te-la mogu ispitati tužbu, a ako ustanove da imakršenja ljudskih prava, preporučuju dotičnojdržavi da preduzme potrebne mere za prome-


nu prakse ili zakona, kao i da ispravi neprav-du nanesenu žrtvi.

U sklopu svojih tematskih postupaka, Komitetza ljudska prava UN imenovao je posebnogizvestioca o vansudskim i samovoljnim po-gubljenjima (1982) i o nezavisnosti sudova iadvokata (1994), kao i Radnu grupu za sa-movoljno lišavanje slobode (1991).

Izgradnja kulture poštovanja vladavineprava na Kosovu Posle mnogih godina oružanog sukoba, situa-cija na Kosovu pokazuje jasne znake napretkau susret demokratskom društvu koje ćepoštovati vladavinu prava. Važnu ulogu u tomprocesu ima OSCE, koji pomaže obnovuosnovnih struktura pravosudnog sistema. Tajzadatak otežava činjenica da sama izgradnjainstitucija nije dovoljna, jer ne postoji pove-renje u pravosudni sistem, pa treba uspostavi-ti kulturu poštovanja zakona i kulturu ljud-skih prava uopšte. Osim podrške nevladinimorganizacijama, profesionalnim organizacija-ma pravnika i sličnim institucijama, OSCE jedao podršku pri uspostavljanju sledećih insti-tucija:

Pravosudni institut Kosova – Institut je osno-van radi unapređenja pravnog obrazovanjasudija i tužilaca. Većina seminara obuke po-svećena je aspektima krivičnog i građanskogprava u vezi s međunarodnim standardimaljudskih prava, sa ciljem da se obnove stara idonesu nova pravna znanja. Programi prav-nog obrazovanja, takođe, uključuju i posetezemljama u regionu kako bi se podstakle ras-prave o izazovima koji stoje pred pravosud-nim sistemima u zemljama u tranziciji, kao ikako bi se pronašla rešenja za poboljšanje tre-nutne sudske prakse na Kosovu. I dalje sepažnja usmerava na obuku domaćih stručnja-ka u tom području, pa mnogi sudski službeni-ci s Kosova rade kao nastavnici u Institutu.

Centar za krivično pravo – Najmlađa institu-cija koju je osnovao OSCE usmerena je naosposobljavanje advokata koji deluju kaobranioci u krivičnim sporovima, kako bi mo-gli na odgovarajući način zastupati optužene.Centar pruža neposrednu pomoć u sudskim

sporovima i sprovodi istraživanja i obuku. Nataj način Centar svojim delatnostima obez-beđuje advokatima podršku, sredstva istručno znanje koje druge institucije obez-beđuju sudijama i tužiocima.

Kosovski pravni centar – Kosovski pravnicentar deluje na razvijanju profesionalnihveština lokalnih pravnika. Aktivno pomažePravnom fakultetu Univerziteta u Prištini urazličitim oblastima, uključujući reformu ku-rikuluma, uspostavljanje programa stipendi-ranja i razmene, obogaćivanje knjižnog fondabiblioteke, kao i pravne klinike. Jedan od naj-važnijih projekata Centra je sastavljanje zbir-ki zakona koji se sprovode na Kosovu, na-menjenih pravnicima. Dosad su objavljenjetri zbirke: Zbirka zakona krivičnog prava,Zbirka zakona porodičnog prava i Zbirka za-kona imovinskog prava.

IZVOR:HTTP://WWW.OSCE.ORG/KOSOVO/LAW


1. DOBRA PRAKSA

Razvojna pomoć za uspostavljanjeefikasnog pravosudnog sistemaVećina zapadnih zemalja podržava reforme usmeru vladavine prava u sklopu svoje politikerazvojne pomoći. Rusija je, na primer, dobilazajam od Svetske banke u iznosu od 58 milio-na američkih dolara; projekte pomoći usme-rene na razvoj finansiraju i SAD, Nemačka,Holandija, Danska, Evropska unija i Evropskabanka za obnovu i razvoj. Neke azijske i lati-noameričke zemlje takođe su dobile znatnufinansijsku pomoć, što se ne može reći zazemlje Bliskog istoka i Afrike. Podršku dobija-ju i projekti usmereni ka jačanju vladavineprava u obnovi društava posle sukoba, na pri-mer u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

Nezavisna pravosudna komisija (IJC)u Bosni i HercegoviniVisoki predstavnik je 2001. godine uspostaviopravosudnu komisiju za Bosnu i Hercegovi-nu. Njen zadatak je da promoviše vladavinuprava i reformu pravosuđa pomoću vredno-vanja sudstva, tužilaštva i vladinih institucija,koordinira reforme, pomaže domaćim telimaza obuku sudija i obavlja savetodavnu funkci-ju za sve aktere, uključujući civilno društvo isamog Visokog predstavnika.

Rezolucija o poštovanju i jačanjunezavisnosti sudstva (Afrika)Afrička komisija za ljudska prava i pravanaroda izradila je 1996. godine nacrt Rezolu-cije o poštovanju i jačanju nezavisnosti sud-stva, kojom je potvrdila važnost nezavisnostisudstva, ne samo za održavanje društveneravnoteže, nego i za privredni razvoj. U Rezo-luciji se pozivaju afričke zemlje da preduzmuzakonske mere kako bi podržale nezavisnostsudstva i obezbedile pravosuđu dovoljnasredstva za delovanje. Izuzetno je važno, naprimer, da sudije imaju dostojan životni stan-dard i prihvatljive uslove rada koji im obez-beđuju nezavisnost. Štaviše, države treba dase suzdržavaju od preduzimanja mera koje bimogle posredno ili neposredno ugroziti neza-visnost sudija.

2. TRENDOVI

Međunarodni sudovi Posle zverstava počinjenih u Ruandi i bivšojJugoslaviji, međunarodna zajednica morala jeda reaguje – uspostavila je dva ad hoc suda zaprocesuiranje najtežih zločina počinjenih to-kom ratova i oružanih sukoba. Iako ti sudovizasad prilično uspešno obavljaju svoje zadat-ke, istovremeno su predmet kritika zbog broj-nih razloga, kao što su: navodna nelegalnostsudova, neizvesnosti u pogledu pravila po-stupka (budući da sudije mogu menjati pravi-la prema potrebama), nepostojanje naknadeza ljude koji su bili pogrešno optuženi i opštistav kojim se na optužene gleda kao na„krajnje zlo pred sudom”. Učeći iz tih nedosta-taka, međunarodna zajednica pristupila jeosnivanju Međunarodnog krivičnog suda nadrugačiji način. Više je nadležnosti ostavljenodržavama ugovornicama Rimskog statuta, auloženi su i napori na jačanju vladavine pra-va.

Medijacija i arbitraža Države aktivnije učestvuju u alternativnimpostupcima rešavanja sporova (medijacija iarbitraža) kako bi se rasteretili sudovi i skrati-li sudski postupci, ali i radi dolaženja do

DOBRO JE ZNATI


rešenja koja su prihvatljiva za sve, odnosnokojima svaka strana dobija. Sudovi, posebnou Sjedinjenim Američkim Državama, sve seteže nose sa sve većim brojem tužbi u razum-nim rokovima, dok u kontinentalnoj Evropisituacija još uvek nije tako kritična.

Dok sudski postupci imaju za cilj izvršavanjepravnih zahteva, medijacija osim toga uzimau obzir potrebe i interese pojedinaca i stogadaje bolje rezultate u sporovima poslovne, po-rodične ili međuljudske prirode.

Medijacija je metoda rešavanja sporova u ko-joj sukobljene strane traže rešenje, a trećastrana deluje kao moderator i daje smernice.Arbitraža je rešavanje spora odlukom arbitra,koja je za sukobljene strane obavezujuća.

U mnogim zemljama zakonski je propisanaobaveza medijacije pre sudskog postupka.Sudski postupak je jedino neophodan ako semedijacijom ne dođe do rešenja. U SAD i Au-straliji, na primer, periodično se održava tako-zvana nedelja poravnanja, kada se u svimpredmetima koji čekaju početak suđenja pri-menjuje metoda medijacije. U velikom brojusporova na taj način zaista se dolazi douspešnog rešenja (na primer, u 70% sporova udržavi Ohajo). Ipak, moglo bi se reći da se su-

kobljenim stranama tako uskraćuje pristupsudu, jer sama činjenica da jedina alternativajesu skupi i dugotrajni sudski postupci možepredstavljati pritisak na sukobljene strane dapronađu rešenje.

Unapređenje javnosti suđenjaTokom poslednjih nekoliko godina reality te-levizija postaje sve popularnija. Na TV semože naći skoro sve, od policijskih gonjenjado prikazivanja opstanka i svakodnevnogživota ljudi koji dele životni prostor. U tom ve-likom spektru i programi iz sudnica našli susvoje, prilično mnogobrojne, poklonike. Bezobzira na to da li je reč o prenosu suđenja ilitelevizijskoj drami, deljenje pravde danas semože pratiti s kauča, uz hladno pivo i čips.Naravno, time se otvaraju neka etička pitanja.S jedne strane, načelo javne rasprave pred-stavlja centralni element prava na pravičnosuđenje. S druge strane, taj oblik prezentacijenema puno veze s prikazivanjem pravde naodgovarajući način – pre je reč o potrazi zasenzacijama i poigravanjem s prolaznim emo-cijama gledalaca. Najprikladnija protivstrate-gija verovatno je u tome da advokatska i sudij-ska udruženja izrade etičke smernice o ovompitanju.

3. HRONOLOGIJA

1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-vima

1950: Evropska konvencija o ljudskim pravi-ma

1966: Međunarodni pakt o građanskim i poli-tičkim pravima

1969: Američka konvencija o ljudskim pravi-ma

1982: Posebni izvestilac UN o vansudskim isamovoljnim presudama

1984: Opšti komentar br. 13 o članu 14Međunarodnog pakta o građanskim ipolitičkim pravima

1985: Osnovni principi UN o nezavisnostipravosudnih organa

1985: Standardna minimalna pravila UN zasudske postupke protiv maloletnika

1986: Afrička povelja o ljudskim pravima ipravima naroda

1990: Opšta načela UN o ulozi advokata1990: Smernice UN o ulozi tužilaca1991: Radna grupa UN o samovoljnom pritvo-

ru 1994: Posebni izvestilac UN o nezavisnosti

sudija i advokata1998: Rimski statut Međunarodnog krivičnog

suda


AKTIVNOST I: BITI SASLUŠAN ILINE BITI SASLUŠAN?

DEO I: UVOD

Ova aktivnost je igra uloga koja pomaže pri-kazivanje pravila i postupaka suđenja.



Ciljevi i zadaci:� doživeti situaciju u sudnici� definisati pojam pravičnog i javnog sudskog

postupka� razvijati analitičke veštine

Ciljna grupa: mladi i odrasliVeličina grupe/organizacija: 15 – 20Vreme: oko 90 minuta

Priprema:Uredite učionicu da liči na sudnicu. Postavitesto za sudiju napred, a dva druga stola podpravim uglom prema prvom, ali tako da su je-dan naspram drugog, jedan za optuženog iodbranu, a drugi za tužilački tim.

Potrebne veštine:kritičko mišljenje i analitičke veštine, komu-nikacione veštine, izgrađivanje stavova, spo-sobnost saosećanja

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRIULOGAUvod:Objasnite da će se odglumiti situacija u sudni-ci s dva različita scenarija, u jednom neće bitiodbrane, a u drugom će postojati mehanizamodbrane. Objasnite uloge i dopustite daučesnici sami odaberu uloge koje će igrati.

� Jedna osoba lažno optužena za krivično de-lo (npr. krađu ili skitnju)

� Tim od dvoje ili troje ljudi koji predstavljajutužilaštvo

� Grupa od troje ili četvoro ljudi koji iznoseoptužbe i ispisuju ih na ploči

� Sudija

Tužioci i grupa koja iznosi optužbu imaju de-set minuta da pripreme optužbu.

Izvođenje igre uloga:U prvom scenariju ne postoji branilac, a op-tuženi ne može sam da se brani. Ostaliučesnici su publika u sudnici. Nikome usudnici nije dopušteno da izrekne svoje

mišljenje. Tužilaštvo iznosi argumente predsudiju, koji jedino na osnovu toga mora do-neti odluku.Potom za drugi scenario izaberite novog sudi-ju da donese presudu o krivici ili nevinosti.Zatim, imenujte tim branilaca sastavljen oddvoje ili troje učesnika. Optuženom i timubranilaca dopušteno je da govore. Publika ta-kođe sme da izrazi svoje mišljenje. Tek naosnovu toga novi sudija može doneti presudu.

Povratna informacija:Okupite učesnike. Najpre pitate one koji su igrali neku ulogu:

� Koliko ste mogli uticati na odluku sudije?� Koliko je cela simulacija izgledala stvarno?

Nakon toga, podstaknite celu grupu da razmi-sli o procesu i svrsi dveju igara.

� Koja je razlika između dva scenarija i zašto?� Da li su se učesnici osećali neugodno u pr-

vom scenariju?� Mislite li da se scenariji kao što je onaj prvi

mogu dogoditi u stvarnom životu?

Praktični saveti:Nastojte da ne objasnite u potpunosti svrhuigrokaza pre početka izvođenja. Vrednost iz-

ODABRANE AKTIVNOSTI


nenađenja može imati veći efekat na učesni-ke, a neće omesti samo izvođenje igre. Buditepažljivi sa izvođenjem, posebno kod prvogscenarija i prekinite ako se optuženi počneosećati uznemireno ili uplašeno. To ne značida igra uloga nije uspela, nego pokazuje koli-ko simulacija može biti stvarna.

Predlozi za varijacije:Za drugi scenario možete imenovati nepristra-snu porotu od tri ili četiri člana umesto sudi-je. Kad budete pitali učesnike za povratnu in-formaciju, razgovarajte o razlici između poro-te i sudije.

DEO IV: NASTAVAK

Pročitajte član 10 Univerzalne deklaracije oljudskim pravima:„Svako ima potpuno jednako pravo na pra-vično javno suđenje pred nezavisnim i nepri-strasnim sudom koji će odlučiti o njegovimpravima i obavezama i o osnovanosti svakekrivične optužbe protiv njega.”

Objasnite da to znači sledeće: ako vam se su-di, suđenje mora biti javno. Javno saslušanjeje ono na kojem je optuženi prisutan i dokazise iznose pred njim ili njom i pred njegovomili njenom porodicom ili zajednicom.

Ljudi koji sude optuženom ne smeju sami bi-ti pod uticajem drugih. Na osnovu izvedeneigre razgovarajte o pravilu da svako mora ima-ti priliku da iznese svoje argumente. To važiza krivične, kao i za građanske sporove, kadajedna osoba tuži drugu. Dajte učesnicima definiciju nezavisnog i ne-pristrasnog suda koju upotrebljava UN: “ne-zavisnost“ i “nepristrasnost“ znači da sud tre-ba u svakom sporu da odluči na osnovu doka-za, a vladavina prava sprečava stavljanje bilokoje strane u sporu u povoljniji položaj zbogpolitičkih razloga.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:pretpostavka nevinosti, pravo optuženog dase prizna kao ličnost pred sudom, pravo nakompetentnu odbranu, elementi demokratije

IZVOR:PRILAGOĐENO PREMA: UNITED NATIONS CYBERSCHOOL-BUS; DOSTUPNO NA INTERNETU NA ADRESI:HTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMAN-RIGHTS/ DECLARATION/10.ASP, FEBRUARY 2003.

AKTIVNOST II: „KAKOODBRANITI OVE LJUDE?”

DEO I: UVODOva aktivnost je rasprava koja polazi odslučajeva iz stvarnog života kako bi se uočilepredrasude i stavovi o pravičnom sudskompostupku.


DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O RASPRAVICiljevi i zadaci:� uočiti predrasude i granice neutralnog po-

smatranja� razvijati analitičke veštine


Veličina grupe/organizacija: 15 – 20

Vreme: oko 60 minuta

Materijal: listići (vidi dalje)

Priprema:Pripremite listiće s govorom advokata GerryjaSpencea (vidi dalje).

Potrebne veštine:kritičko mišljenje i analitičke veštine, iz-građivanje stavova, komunikacione veštine,izražavanje različitih mišljenja i gledišta o ne-kom pitanju.


DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO RASPRAVI:Predstavite temu tako što ćete od učesnika za-tražiti da zamisle počinioce zločina za koje sučuli (ili im pokažite video-snimak nekog odnjih). Možete popisati imena na ploči akoželite. Sada neka učesnici zamisle sebe kao branioceklijenata optuženih za teške zločine.Dajte im izjavu advokata Gerryja Spencea, ukojoj odgovara na pitanje koje mu često po-stavljaju: „Kako možete da branite te ljude?”.

Potom na osnovu Spenceove izjave, započniterazgovor o pravima počinilaca zločina.

� Da li treba svakoga smatrati nevinim dokmu se ne dokaže krivica?

� Ako ste optuženi za zločin, treba li uvek daimate pravo na odbranu?

� Da li treba svima omogućiti da traže pravnupomoć i da je dobiju besplatno ako je nemogu platiti?

� Da li treba svi da budu jednaki pred zako-nom?

Ako želite, možete zapisati neke od argume-nata na ploču kao sažetak rasprave.

Povratna informacija:Da biste dobili povratnu informaciju, za-tražite od učesnika samo da ukratko sažmuraspravu:

� Zašto, po vašem mišljenju, advokati branezločince?

� Smatrate li da se na advokate isto gleda kaona zločince koje brane i zašto?

Praktični saveti:Uvedite učesnike u aktivnost prikazivanjemvideo-zapisa ili čitanjem članaka o poznatimzločincima, kao što su bili nacisti u Ne-mačkoj, pripadnici Ku Klux Klana u SAD ilidiktatori u Latinskoj Americi i Aziji. Takođese možete pozvati na aktuelne lokalne okol-nosti ili svedočenja ljudi koji su osuđeni ujavnoj raspravi pošto su počinili teški zločin.Postupite li tako, budite svesni da takve tememogu izazvati emocije. Ne prosuđujte stavo-ve učesnika, ali jasno izjavite da su ljudskaprava za sve, kao i da se nikad ne mogu sa-movoljno derogirati.

Predlozi za varijacije:Razgovarajte o članu 11 Univerzalne deklara-cije o ljudskim pravima. Napišite ga na ploči iobjasnite njegovo značenje i smisao. Trebasmatrati da ste nevini dok se ne dokaže da ste

krivi. Ako ste optuženi za zločin uvek morateimati pravo na odbranu. Niko nema pravo davas osudi i kazni za nešto što niste učinili.Pretpostavka nevinosti i pravo na odbranudva su važna načela određena članom 11. Tomože biti nastavak aktivnosti „Biti saslušan iline biti saslušan?”.

DEO IV: NASTAVAKPročitajte čl. 6 i 8 Univerzalne deklaracije oljudskim pravima.Član 6: „Svako ima pravo da svuda bude pri-znat kao pravni subjekt.“Objasnite da to znači da moraš svugde bitijednako zakonski zaštićen, kao svako drugi.Definicija: Ličnost pred zakonom je svako ko-me se priznaje da je subjekt zaštite koju pružapravni sistem i subjekt odgovornosti koju tajsistem zahteva od njega.Član 8: „Svako ima pravo da ga nadležni naci-onalni sudovi efikasno štite od dela kršenjaosnovnih prava koja su mu priznata ustavomili zakonima.” To znači da svakome treba bitimoguće da zatraži pravnu pomoć kad njegovaljudska prava nisu poštovana.

IZVOR:PRILAGOĐENO PREMA „CORRESPONDENCE BIAS INEVERYDAY LIFE“, CARLETON COLLEGE, MINNESOTA, USA,DOSTUPNO NA INTERNETU NA: HTTP://CARLE-TON.EDU/CURRICULAR/.


Tekst na listiću:

„Kako možete braniti te ljude?”

Gerry Spence, advokat:„Dakle, mislite li da optuženi ima pravo nasuđenje pre nego što ga obesimo? Ako ima, dali bi to suđenje trebalo da bude pravično? Akosuđenje treba da bude pravično, da li optuženitreba da dobije branioca? Ako optuženi trebada dobije branioca, da li taj branilac treba dabude sposoban? Dakle, ako branilac zna da jeoptuženi kriv, da li treba da nastoji da izgubispor? Ako ne treba, treba li da učini sve što jeu njegovoj moći kako bi tužilaštvu pomogaoda dokaže da nema nikakve razumne sumnjeu krivicu optuženika? Ako branilac učini svešto je u njegovoj moći, a tužilaštvo svejedno neuspe da dokaže da nema nikakve razumnesumnje, pa porota oslobodi optuženog krivice,koga ćete okriviti? Hoćete li okriviti braniocakoji je svoj posao obavio ili tužioca koji nijeobavio svoj posao?”

IZVOR:PRILAGOĐENO PREMA ČASOPISU HARPER’S, JUL 1997.

Amnesty International. 2001. Egypat –Trials of Civilians Befo-

re Military Courts Volate Human Right Standards. Dostupnona adresi:http:// www.amnestyusa.org/news/2001/egypt11192001. html

Becker, Michael, Hans-Joachim Lauth i Gert Pickel. 2001.Rechtsstaat und Demokratie. Theoretische und empirische Stu-

dien zum Recht in der Demokratie. Wiesbaden: WestdeutscherVerlag.

Bell, Ryan Brett i Paula Odysseos. 2002. Sex, Drugs and Co-

urt TV? How America’s Increasing Interest in Trial Publicity Im-

pacts Our Lawyers and the Legal System. 15 Georgetown Jour-nal of Legal Ethics 653.

Carothers, Thomas. 1998. The Rule of Law Revival. ForeignAffairs, Vol. 77, Issue 2.

Cotran, Eugene i Mai Yamani. 2000. The Rule of Law in the

Middle East and the Islamic World, Human Rights and the Ju-

dicial Process. New York: Palgrave.

Goldfarb, Ronald. 1998. TV or not TV: Television, Justice, and

the Courts. New York: New York University Press.

Hofmann Rainer, Joseph Marko i Franz Merli. 1996.Rechtsstaatlichkeit in Europa. Heidelberg: C.F. Müller.

Lawyers Committee for Human Rights. 2000. What is a fair

trial? A basic Guide to Legal Standards and Practice. Dostupnona adresi:http://www.lchr.org/pubs/descriptions/fair_trial.pdf

Huber, Martina. 2002. Monitoring the Rule of Law, Consolida-

ted Framework and Report, The Hague: Netherlands Instituteof International Relations.

Robinson, Mary. 1998. Opening Speech, Building Justice: A

Conference on Establishing the Rule of Law in Post-Conflict Si-

tuations. Vienna 26-27 June 1998.

Office of the High Commissioner for Human Rights. 1985.Basic Principles on the Independence of the Judiciary. Adoptedby the Seventh United NationsCongress on the Prevention of

Crime and the Treatment of Offenders held at Milan from 26August to 6 September 1985 and endorsed by General As-sembly resolutions 40/32 of 29 November 1985 and 40/146 of13 December 1985. Dostupno na adresi: http://193.194.138.190/html/menu3/b/h_comp50.htm

Ramen, Frank. 2001. The Rights of the Accused (Individual

Rights and Civic Responsibility). New York: The Rosen Publis-hing Group.

Weissbrodt, David A. 2001. The Right to a Fair Trial under the

Universal Declaration of Human Rights and the International

Covenant on Civil and Political Rights, Articles 8, 10 and 11 of

the Universal Declaration of Human Rights. The Hague: Klu-wer Academic Publishers.

Weissbrodt, David i Rüdiger Wolfrum. 1997. The Right to a

Fair Trial. Berlin: Springer Verlag.

DODATNE INFORMACIJE

The International Commission of Jurists’ Center for the Independence of Judges and Lawyers:http://www.icj.org/rubrique.php3?id_rubrique=40&lang=en

The COE Venice Commission:http://www.venice.coe.int/site/interface/english.htm

Inter-African Network for Human Rights and Development:http://www.oneworld.org/afronet/afronet.htm

The RIGHTS Consortium:http://www.rightsconsortium.org/

The Asia Foundation:http://www.asiafoundation.org/programs/legal-reform.html

Shah, Nasim Hasan. 1994. Judgement on the Consti-tution,

Rule of Law, and Martial Law in Pakistan. Pakistan: OUP All Africa Com: http://allafrica.com

Centre of Islamic and Middle East Law (CIMEL):http://www.soas.ac.uk/Centres/IslamicLaw/

REFERENCE

VERSKE SLOBODESLOBODA MIŠLJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI

SLOBODA DA SE USVOJI I MENJA VEROISPOVESTILI UBEĐENJE

SLOBODA DA SE TA PRAVA ISKAZUJU

»Svako ima pravo na slobodu misli,savesti i veroispovesti; ovo pravouključuje slobodu promene veroispovestiili ubeđenja i slobodu da čovek sam ili uzajednici s drugima, javno ili privatno,manifestuje svoju veru ili ubeđenjeputem nastave, ispovedanjem vere iobavljanjem obreda.«ČLAN 18 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

VERSKE SLOBODE164

Shalgeldy Atakov, 38-godišnji turkmenskihriršćanin, zatvorenik u radnom logoru Seydyu severnoistočnom Turkmenistanu, oprostiose od svoje supruge Artygul kada su joj dopu-stili da ga poseti. Rekao joj je kako se ne nadada će preživeti brutalno fizičko zlostavljanjekojem je bio podvrgnut.

U vreme njene posete bio je sav u modricamai pretučen, bubrezi i jetra bili su mu oštećeni ibolovao je od žutice. Jedva je hodao i često jegubio svest.

Pre nego što je bio uhapšen u svom domu 18.decembra 1998. godine, Atakovu su u dva na-vrata pretila službena lica, tražeći da prestanes propovedima i delovanjem u svojoj crkvi, ne-registrovanoj evangelističkoj hrišćansko-bapti-stičkoj kongregaciji.

Posle upozorenja od strane tajne policije mesecdana ranije, nedelju dana pre hapšenja pose-tio ga je u njegovoj kući i jedan viši musliman-ski vođa u pratnji predstavnika mesnog odbo-ra za verske poslove da bi ponovio kako mu,bude li uporan, prete i „zakonske mere“.

Tri meseca posle hapšenja, u martu 1999. go-dine Atakov je osuđen na zatvorsku kaznu utrajanju od dve godine, ali tužilaštvo je uložilo

žalbu protiv te odluke smatrajući je „prebla-gom“. U vreme ponovnog suđenja nekolikomeseci kasnije, bio je tako okrutno prebijen daje molio svoju decu da ga ne dodiruju, jer jebio u velikim bolovima.

Njegova supruga i petoro dece u februaru suprisilno deportovani iz svog doma u Mariju uizgnanstvo u mesto Kaka, gde borave u „seo-skom pritvoru“.

Nalozi tajne policije izdati su pošto je njegovasupruga odbila da dopusti deci da se klanjajupred slikom predsednika u svakodnevnom ob-redu u javnim školama.

(Ovaj incident prijavljen je jednoj evropskojnevladinoj organizaciji, koja deluje na promo-visanju demokratije, vladavine prava i pravapojedinca u celom svetu. Daljih izveštaja otom slučaju još nema.)

Prilagođeno prema izveštaju organizacije Hu-man Rights Without Frontiers (Ljudska pravabez granica), dostupno na http://www.hrwf.net/newhrwf/html/tur-key2001.html, oktobar 2002.

PITANJA ZA RASPRAVU:

1. Šta mislite, koji su bili razlozi takvog postu-panja prema gospodina Atakovu? Šta steosećali dok ste čitali ovu priču?

2. Šta se po vašem mišljenju može učiniti ka-ko bi se sprečili takvi događaji? Poznajete lipostojeće sisteme zaštite?

3. Da li ste čuli za slične slučajeve u vašojzemlji?


»Niko nije prirodom vezan zaneku crkvu ili sektu, već se svakosvojom voljom priključuje onomudruženju u kom po svomverovanju nalazi zavet i službukoji su istinski bliski Bogu. Nadau spasenje, kao jedini razlognečijeg ulaska u to, neka bude ijedini razlog da u njemuostane ... Crkva je, stoga,udruženje članova koji su sedobrovoljno ujedinili radi togcilja.«

JOHN LOCKE, PISMO O TOLERANCIJI, 1689.

VERSKE SLOBODE 165

1. VERSKE SLOBODE:DUGI PUT PRED NAMA

Milioni ljudi veruju da postoji nešto iznadčovečanstva što nam pruža duhovno vođstvo.Međutim, zbog onoga u šta verujete možetebiti prisiljeni da se odreknete svog uverenja,napustite svoju porodicu, biti progonjeni, za-točeni, čak ubijeni.

U trećem veku budisti u Indiji bili su pro-gonjeni jer su sledili Budino učenje. Počevšiod devetog veka posle Hrista – u „mračnomdobu“ Evrope – muslimani i drugi ne-hrišćanski vernici bili su progonjeni „u imeBoga“. Nakon toga, Evropu je poharao rat zaproširenje Otomanskog carstva i islama. Je-vreje su zatvarali u geta ne samo hrišćaninego, pre njih, i muslimani. Pokrštavanje In-dijanaca u Latinskoj Americi odvijalo seukorak s njihovim istrebljenjem.U prošlim vremenima, pa i danas, ne samovernici nego i oni koji ne veruju bili su i osta-ju ugroženi zbog onoga u šta veruju ili pak neveruju. Mogućnost verovanja u nešto i iskazi-vanja svog verovanja naziva se verska slobo-da. Verska sloboda nije samo pravno, nego ietičko pitanje. Religijska uverenja uveliko seprepliću s privatnom sferom pojedinca jer se

dotiču ličnih stavova i razumevanja sveta. Vera je jedan od najvažnijih elemenata u iz-ražavanju kulturnog identiteta pojedinca, paverske slobode zato i jesu tako osetljiva temai izazivaju više poteškoća nego druga ljudskaprava. Jedan drugi problem omeo je regulaciju ver-skih sloboda u međunarodnom pravu ljud-skih prava. Širom sveta vera i uverenje suključni element u politici i za političare. Ver-ska uverenja i slobode često se zloupotreblja-vaju radi političkih ciljeva, u borbi za vlast, apovezivanje vere i politike često rađa proble-matične argumente.Odgovarajuća zaštita postala je proteklih go-dina sve neophodnija jer su verska netrpelji-vost i progoni u korenu mnogih tragičnih su-koba širom sveta, koji izviru iz etničkih ili ra-snih problema ili kolektivne mržnje. Progonna verskoj osnovi može se videti u aktuelnimsukobima između vernika i nevernika,između tradicionalnih i „novih“ religija umultureligijskim državama, ili sukobima uzemljama koje imaju službenu ili dominant-nu religiju, a u njima žive pojedinci i zajedni-ce koje toj religiji ne pripadaju. Kršenja verskih sloboda danas imaju rasponod suzbijanja različitih verovanja u Kini, „et-ničkog čišćenja“ muslimana i hrišćana u Bo-sni i Hercegovini i na Kosovu, napetosti u Se-

vernoj Irskoj, pa sve do verski motivisanihrazgraničenja u supsaharskom području odEtiopije do Nigerije i verski motivisanih ubi-stava. Kršenja obuhvataju pojave kao što suporast važnosti religije u sukobima izmeđuIndije i Pakistana, odnosno između hinduistai muslimana, koji su zaoštreni pretnjama nu-klearnog oružja, bujanje verskog ekstremi-zma u islamu i, u još novije vreme, rastućiprotivislamski stavovi u Sjedinjenim Ame-ričkim Državama i Evropi. Nažalost, postoje mnogi drugi primeri koji go-vore o hitnosti potrebe da se bavimo verskimslobodama posebno kada su one povezane saekstremizmom. Taj fenomen treba razmatratiodvojeno. vinjeta Potrebno je znati.

Verske slobode i ljudska bezbednostSloboda od straha je ključna vrednost ljudskebezbednosti. Ta vrednost je ozbiljnougrožena kršenjima verskih sloboda. Ako nesmete verovati u onog „Boga“ ili zamisao osvemiru koje ste sami izabrali, lična sloboda ibezbednost ostaće vam nedostižne.Ugrožavanje slobode mišljenja, savesti, uve-renja i verospovesti neposredno pogađajubezbednost i razvoj ličnog integriteta pojedi-naca i grupa. Kada su diskriminacija i progo-

POTREBNO JE ZNATI

VERSKE SLOBODE166

ni na verskoj osnovi sistematski ili institucio-nalizovani, mogu dovesti do napetosti međuzajednicama ili čak međunarodnih kriza. Uz-ročnik nebezbednosti može biti bilo ko – po-jedinci, grupe ili čak države. Ta moćna, sve-prisutna pretnja ličnoj bezbednosti na osnovuuverenja ili vere zahteva posebne zaštitne me-re. Obrazovanje i učenje za ljudska pravaključni su za poštovanje ideja i religijskih ve-rovanja drugih. Učenje poštovanja, tolerancijei ljudskog dostojanstva ne može se sprovoditisilom. Za to je potrebno dugoročno nastojan-je svakog učesnika na izgradnji lične i global-ne bezbednosti.


Šta je religija?U filozofskim i sociološkim raspravama nepostoji opšteprihvaćena definicija religije.Međutim, nekoliko elemenata zajednički surazličitim predloženim definicijama.Reč „religija“ etimološki se vezuje za latinskureč religare, koja označava povezivanje. Reli-gija je ono što vernika povezuje sa onim „ap-solutnim“ - koje se zamišlja bilo kao ličnost ilibezoblična pojava. Obično je čini skup cere-monija i obreda, pravila i propisa koji pojedin-

cu ili zajednici omogućuju da se povežu s„bogom“ ili „bogovima“. Prema Miltonu J.Yingeru, religija može biti „sistem verovanja ipostupaka pomoću kojih se neka grupa ljudisuočava s konačnim životnim pitanjima“.Radi poređenja, definicija pojma „religija“ uBlackovom Pravnom rečniku glasi:

„Odnos [ljudi] prema božanstvu, prema pošto-vanju Boga, slavljenju i pokoravanju nalozi-ma i poukama natprirodnih ili viših bića. Unajširem smislu religija uključuje sve oblikeverovanja u postojanje viših bića, koja vladajuljudima upotrebom sile, namećući pravila po-našanja, uz nagoveštaj nagrada ili kazni kojeslede u budućnosti.“

Sve ove i druge definicije religije potvrđujupostojanje nečeg vrhovnog, svetog, apsolut-nog, transcendentnog, bilo kao ličnosti ilibezobličnog entiteta. Ono „vrhovno/najviše“ima normativnu funkciju i od vernika seočekuje da slede učenja i pravila ponašanjasvoje religije, koja je put prema „apsolutno-me“. Od vernika se takođe očekuje da svojauverenja iskazuju u različitom oblicima obre-da ili kulta. Obično se, iako ne uvek, osnivacrkva ili neka druga institucija radi organiza-cije grupe i obrednih postupaka.

Šta je uverenje?Uverenje je širi pojam od vere. Uverenjeuključuje veru, ali se ne ograničava na njenatradicionalna značenja. Pravna definicija poj-ma „uverenje“ u Blackovom rečniku glasi:„uverenje u istinitost stava, koje subjektivnopostoji u umu, a proizlazi iz argumenta, shva-tanja ili dokaza koji se obraća rasuđivanju.“Za razliku od tog evrocentričnog tumačenjauverenja kao misaonog čina, značenje togpojma takođe se tumači kao pouzdanje u vr-hovno, sveto, apsolutno ili transcendentno. Umeđunarodnim dokumentima pojam uverenjepokriva i prava osoba koje ne veruju, kao štosu ateisti (osobe koje ne veruju u božanstvo),agnostici (osobe koje smatraju da je posto-

»Nema mira među državama bezmira među religijama. Nema mira među religijama bezdijaloga među religijama. Nema dijaloga među religijamabez istraživanja temelja religija.«HANS KÜNG, PREDSEDNIK FONDACIJE ZA GLOBALNU ETIKU

VERSKE SLOBODE 167

janje „Boga“ neizvesno) i racionalisti. Uve-renja drugačije prirode – bilo politička, kul-turna, naučna ili ekonomska – nisu deo pravana slobodu verskog uverenja i treba ih zaseb-no razmatrati. vinjeta Modul Sloboda izražavanja i slobodamedija.

Šta su verske slobode?U međunarodnom pravu verske slobode sudeo prava na slobodu misli, savesti i veroi-spovesti. Te tri osnovne slobode jednako se odnose nateistička ili verska uverenja i uključuju svauverenja koja sadrže transcendentalne pogle-de na svet i normativni kodeks ponašanja.Sloboda vere i uverenja u strogom smisluuključuje slobodu za i slobodu od vere i uve-renja, što se može razumeti kao pravo da seprihvate ili ne prihvate bilo koje verskenorme ili stavovi.Sloboda misli i savesti zaštićena je na istinačin kao sloboda vere i uverenja. Obuhvataslobodu misli u svim pitanjima, uključujućilična uverenja i privrženost veri ili uverenjubez obzira na to izražavaju li se pojedinačnoili u zajednici s drugima.

Sloboda savesti često se krši, što je vidljivo izčinjenice da se u svetu veliki broj ljudi nalaziu zatvoru zbog prigovora savesti. Uglavnomje reč o pripadnicima manjinskih verskih za-jednica na nekom području, koji su lišeni slo-bode zbog svojih verskih uverenja. Priča gospodina Atakova samo je jedan odbezbroj primera. Sloboda mišljenja i savesti i sloboda izbora imenjanja vere i uverenja uživaju bezuslovnuzaštitu. Niko se ne može prisiliti da razotkri-je svoje misli niti da prigrli neku veru ili uve-renje.

Međunarodni standardiU pravu ljudskih prava zaobiđen je problemdefinisanja religije i uverenja. Pravo ljudskihprava sadrži katalog prava kojima se štite slo-boda mišljenja, savesti, vere i uverenja. Radiboljeg razumevanja složenosti te problemati-ke, verske slobode mogu se podeliti u tri ni-voa:

1. slobode pojedinačnog iskazivanja vere2. slobode kolektivnog iskazivanja vere3. slobode posebnih tela

� Slobode pojedinačnog iskazivanja vere:

U članu 18 Univerzalne deklaracije o ljudskimpravima (UDHR) verske slobode određene sukao pravo svakoga, što znači da to pravo pri-pada deci i odraslima, državljanima i stranci-ma i država ga ne može derogirati čak ni uvreme vanrednog stanja ili rata. U popisuličnih verskih sloboda koji se nalazi u članu18 Međunarodnog pakta o građanskim i poli-tičkim pravima (ICCPR) jasno stoji koja pravaspadaju u međunarodno prihvaćeni minimal-ni standard:

� sloboda bogosluženja ili okupljanja u vezi sverom ili uverenjem, sloboda uspostavljanjai održavanja mesta koja služe toj svrsi;

� sloboda proizvodnje, sticanja i upotrebe uodgovarajućoj meri predmeta i materijalapovezanih sa obredima ili običajima vere iliuverenja;

� sloboda traženja i primanja dobrovoljnih fi-nansijskih i drugih priloga od pojedinaca iinstitucija;

� sloboda obrazovanja, imenovanja, izbora ilinaslednog određivanja odgovarajućih vođaprema uslovima i standardima dotične reli-gije ili uverenja;

VERSKE SLOBODE168

� sloboda poštovanja dana odmora i proslavapraznika i svečanosti u skladu s vlastitomverom ili uverenjem;

� verska sloboda na radnom mestu,uključujući pravo na molitvu, pravila ode-vanja i pravila ishrane;

� sloboda okupljanja i udruživanja radi bogo-služenja;

� sloboda izražavanja vlastitog uverenja;� sloboda da se promeni ili napusti vera;� pravo na versko obrazovanje „u najboljem

interesu“ deteta.

� Slobode kolektivnog iskazivanja vere:Verske slobode ne omogućuju uživanje nave-denih sloboda samo pojedincu. Vera ili uve-renje može se izražavati i obično se izražava uzajednici, odnosno na javnim mestima. Toznači da zajednica vernika mora uživati slo-bodu okupljanja i udruživanja.

� Slobode posebnih tela:Posebna tela koja su uspostavljena zbog ver-skih razloga takođe uživaju slobodu vere. Tomogu biti ustanove za bogosluženje, obrazov-ne institucije koje se bave verskim pitanjima,ili čak nevladine organizacije.

Prava posebnih tela uključuju:

� slobodu osnivanja i održavanja odgovara-jućih dobrotvornih ili humanitarnih institu-cija;

� slobodu pisanja, izdavanja i širenja odgova-rajućih publikacija u tom području;

� slobodu učenja vere ili uverenja na mestimaprimerenim u tu svrhu.

Načelo nediskriminacije Diskriminacija i netolerancija na verskojosnovi, pod čime se podrazumeva svako raz-likovanje, isključenje, ograničenje, ili davanjeprednosti na osnovu vere ili uverenja, zabran-jeni su. Zabrana verske diskriminacije i neto-lerancije nije ograničena na javni život, negoobuhvata i privatnu sferu pojedinca, u kojojse nalaze koreni verskih i drugih uverenja po-jedinca. To znači da ni državi, ni vašem poslo-davcu, ni bilo kom drugom pojedincu nije do-pušteno da vas ni na jedan način diskrimi-nišu.vinjeta Modul Nediskriminacija.

Obrazovanje Roditelji imaju pravo da odluče kako će odga-jati svoju decu u skladu sa svojom verom. Ciljodredbe „u najboljem interesu deteta“ jeste

da se ograniči sloboda delovanja roditelja sa-mo tamo gde verska praksa može da naškoditelesnom ili psihičkom zdravlju deteta. Takvapraksa, na primer, može biti odbijanje medi-cinskog lečenja ili školskog obrazovanja. Akoroditelji koji su, na primer, Jehovini svedocine dopuste da njihovo dete primi transfuzijukrvi, jer se njihovo uverenje protivi takvommedicinskom postupku, dete može umreti.U javnom domenu države imaju obavezu daobezbede obrazovanje u kom se poštujenačelo zaštite deteta od verske netolerancije idiskriminacije, pa kurikulum mora sadržatiobučavanje o slobodi mišljenja, savesti i vere.

PITANJA ZA RASPRAVU

� Kako je versko obrazovanje uređeno u vašojzemlji?

� Da li se u školskim programima i udžbeni-cima u vašoj zemlji obrađuje sloboda verei uverenja, uključujući i slobodu nevero-vanja?

� Da li u vašoj zemlji postoje mehanizmi kojištite nezavisnost verskog obrazovanja?

VERSKE SLOBODE 169

Iskazivanje vere Sloboda iskazivanja verskog uverenjauključuje zaštitu govora, nauka, bogosluženjai poštovanja uverenja. Imate pravo da govori-te o svojoj veri, da obučavate o njoj druge, dasprovodite poštovanje sami ili s drugima, dasledite pravila ishrane i odevanja, ili da upo-trebljavate poseban jezik i druge obrede vaševere. Pod iskazivanjem vere ili uverenja, ta-kođe, podrazumeva se da možete bitipošteđeni radnji koje nisu u skladu sa onimšto vaša vera nalaže. To znači da možete odbi-ti polaganje zakletve, vojnu službu, učešće uverskim ceremonijama, ispovest ili prisilnolečenje.

Granice verskih sloboda Dok sam sadržaj vaših uverenja nije bitan, nji-hovo iskazivanje može se ograničiti kada sekosi sa interesima drugih lica. Ograničenja prava na iskazivanje verskog uve-renja moraju biti proporcionalna i zasnovanana zakonu. Jedino se mogu nametnuti kada jeto neophodno radi zaštite javne bezbednosti,reda, zdravlja ili morala, ili osnovnih prava isloboda drugih. Ograničavanje verskih slobo-da dopušteno je, na primer, u slučaju ljudskežrtve, samoranjavanja, sakaćenja ženskih pol-nih organa, ropstva, prostitucije, subverziv-nih aktivnosti i drugih postupaka koji

ugrožavaju ljudsko zdravlje i telesni integritet.

3. INTERKULTURALNA GLEDIŠTA I KON-TROVERZNA PITANJA

Država i vera Jedna od najvećih razlika u pogledu zaštiteverskih sloboda u svetu tiče se odnosaizmeđu države i veroispovesti/uverenja. Po-stoji nekoliko glavnih modela interakcijeizmeđu države i vere: državna religija, službe-na crkva, neutralnost države prema veri i nje-nim institucijama, nepostojanje službene reli-gije, odvojenost crkve od države i zaštita prav-no priznatih verskih grupa.Međunarodni standardi ne nalažu odvajanjecrkve ili vere od države. To znači da se ne pro-pisuje nikakav posebni model odnosa izmeđudržave i vera, niti se zahteva model sekular-nih društava u kojima se religija odstranjuje izjavnih poslova.Jedini međunarodni zahtev je da, bez obzirana to u kom odnosu bile vera i država, ne smebiti diskriminacije onih koji ne pripadajuslužbenoj religiji ili priznatim verama. Ali jeneizvesno da li se može tamo gde postoji sa-mo jedna vera kao konstitutivni element naci-onalnog identiteta, jemčiti ravnopravno po-

stupanje prema drugim ili manjinskim vera-ma.Prema gledištima koja prevladavaju na Zapa-du, neutralni odnos između vere i države ćeverovatno najbolje jemčiti punu zaštitu ver-skih sloboda pojedinca. Nasuprot tome, naprimer, tradicionalno islamsko šerijatsko pra-vo povezuje državu s verom jer se smatra datakav sistem obezbeđuje najbolju zaštitu ver-skih sloboda zajednice. Međutim, tom gle-dištu može se prigovoriti da tamo gde jedržava vezana uz određenu crkvu ili veru,prava pripadnika verskih manjina verovatnoneće uživati jednaku zaštitu.

PITANJA ZA RASPRAVU

� Kakav je stav vaše države prema različitimuverenjima?

� Da li vaša država priznaje institucije raz-ličitih vera?

� Smatrate li da je moguće uspostaviti sistemjednake zaštite svih vera u kom je jedna ve-ra privilegovana?

� Smatrate li da je legitimno dopustiti posto-janje konfesionalnih ili religijskih političkihstranaka?

VERSKE SLOBODE170

Apostaza – sloboda da se izabere i promenivera

Čin apostaze – napuštanje vere radi druge ve-re ili radi sekularnog načina života – uprkosjasnim međunarodnim standardima, još uvekpredstavlja kontroverzno pitanje. Jedna osoba je apostat ako napušta veroispo-vest i prihvata drugu veroispovest ili pak se-kularni način života. Istorijski gledano, islam,hrišćanstvo i druge religije imaju prilično ne-jasne stavove o apostatima. Kazna je često bi-la pogubljenje. Danas se u nekim zemljama ukojima je na snazi islamski šerijatski zakonapostaza još uvek strogo kažnjava. U praksi toveoma često znači da nema slobode izbora ilipromene veroispovesti ili uverenja. Međunarodno pravo ljudskih prava jasno seprotivi takvim stavovima. Pojedinac ima pra-vo da izabere svoja uverenja slobodno i bezprisiljavanja. Rasprava o tom pitanju je osetlji-va i veoma emocionalna jer se dotiče najdu-bljih uverenja i različitih shvatanja verskihsloboda. U njoj dolaze do izražaja kulturnerazlike u percepciji verskih i drugih sloboda,pa se čini da u tom pogledu postoji crta kojadeli „Zapad” od „ostatka sveta”.

PITANJA ZA RASPRAVU

Smatrate li da u praksi ljudi mogu slobodnobirati i menjati svoja uverenja?Može li to eventualno dovesti do sukoba sdrugim ljudskim pravima?

Prozelitizam – pravo na širenje uverenjaVaše je pravo da širite svoja uverenja i pod-stičete druge ljude da se preobrate s jedne ve-re na drugu sve dok u tu svrhu ne koristiteprisiljavanje, odnosno silu. Takvo delovanjenaziva se prozelitizam ili evangelizacija. U srednjoj i istočnoj Evropi i Africi bilo jesukoba između lokalnih veroispovesti i stra-nih veroispovesti koje su donosili misionari.U nekim slučajevima vlade su zabranjivaletakvo delovanje. Pravo ljudskih prava zahte-va od vlada da štite pravo na slobodu iz-ražavanja i da vernici mogu slobodnoučestvovati u oblicima prozelitizma u koji-ma nema prisiljavanja, kao što je „apelo-vanje na savest” ili izlaganje plakata.Prisiljavanje nekoga da se preobrati na druguveru je očigledno kršenje ljudskih prava, alipitanje šta je dopušteno još uvek nije regulisa-no međunarodnim pravom. Da bi ogra-ničavanje prozelitizma bilo opravdano, mora-ju postojati „okolnosti prisile”: nastojanje dase neko lice preobrati pomoću novca, darova

ili privilegija; prozelitizam na mestima gde suljudi prisutni silom zakona (učionice, vojniobjekti, zatvori i slično).

Prigovor savesti protiv vojne obaveze U vezi s prigovorom savesti protiv obaveznevojne službe neprekidno se vode rasprave in-terkulturne prirode. Pojedinac se može oslo-boditi vojne obaveze ako se upotreba smrto-nosnog oružja ozbiljno kosi s njegovom sa-vešću i ako se time ne diskriminišu ljudi dru-gačijih uverenja.U nekim zemljama gde je kao alternativa voj-noj službi moguće civilno služenje društvu,postoji tendencija da se to pravo prizna u na-cionalnom zakonodavstvu (npr. Austrija,Francuska, Kanada ili SAD). S druge strane, uzemljama u kojima se ne priznaje prigovor sa-vesti protiv vojne obaveze, ljudi mogu da za-vrše u zatvoru zbog toga što odbijaju da noseoružje.

VERSKE SLOBODE 171

PITANJA ZA RASPRAVU

� Da li u vašoj zemlji ima prigovarača savesti?� Mislite li da je u međunarodnim standardi-

ma potrebno izričito priznati pravo pojedin-ca da odbije ubijati?


Glavni problem za sprovođenje verskih slobo-da predstavlja nedostatak međunarodno oba-vezujućeg instrumenta. Deklaracija o ukidan-ju svih oblika netolerancije i diskriminacije naosnovu vere ili uverenja UN iz 1981. godineima izvesnu pravnu snagu budući da se možesmatrati iskazom pravila međunarodnogobičajnog prava. Međutim, deklaracija nijeugovor i zbog toga nije pravno obavezujuća.Uprkos tome što postoji međunarodni kon-senzus u pogledu potrebe da se usvoji kon-vencija, još uvek je sporno na šta bi se onatrebalo da usredsredi.Posebni izvestilac o verskoj netolerancijiustanovljen je 1986. godine radi praćenjasprovođenja Deklaracije iz 1981. godine. Nje-gov/njen glavni zadatak je da upozorava naslučajeve i delatnosti vlasti koje nisu u skladusa odredbama Deklaracije, kao i da donosipreporuke za mere poboljšanja stanja, koje

vlasti treba da sprovode. Pojedinci i zajednicesvih vera širom sveta doživljavaju verski moti-visane progone i diskriminaciju. Oni se krećuu rasponu od povreda načela nediskriminaci-je i tolerancije u pogledu vere i uverenja, donapada na život, telesni integritet i ljudskubezbednost osobe. Osim toga, praksom verskih sloboda bave se iregionalni instrumenti: na primer Afrička ko-misija za ljudska prava u nekim nedavnimsporovima iz Sudana odlučila je da primenušerijatskog zakona treba usaglasiti smeđunarodnim obavezama.

Preventivne mere i buduće strategije Pre pristupanja razradi pravno obavezujućekonvencije treba raditi na promovisanju De-klaraciju o ukidanju svih oblika netolerancijei diskriminacije na osnovu vere ili uverenja iz1981. godine kako bi se razvila kultura zajed-ničkog multireligijskog života. Posebnupažnju treba usmeriti na ulogu obrazovanjakao ključnog sredstva za suzbijanje verske ne-tolerancije i diskriminacije. Države imaju ja-sne obaveze po međunarodnom pravu da sesuprotstave nasilju i diskriminaciji na osnovuuverenja. Nevladine organizacije, verske i se-kularne organizacije imaju jednako jasnu ulo-gu u upozoravanju na slučajeve kršenja ver-skih sloboda od strane država i drugih činila-

ca, u odbrani progonjenih i u promovisanjutolerancije pomoću informativnih kampanja,podizanja svesti, obrazovnih programa iobučavanja.

Šta možemo učiniti? Možemo početi sa sprečavanjem diskrimina-cije i verskih progona tako što poštujemoprava drugih. Verska tolerancija uključujepoštovanje sledbenika drugih vera, bez ob-zira na to da li smatramo njihovo verovan-je istinitim ili ne. Kultura tolerancije ipoštovanja zahteva da ne diskriminišemo,ne ocrnjujemo i ne klevećemo tuđu veru ida poštujemo osnovno pravo na raznoli-kost. Ona takođe znači da ne pristajemo nadiskriminaciju drugih u pogledu zapošlja-vanja, stanovanja i pristupa socijalnimslužbama samo zato što su druge vere. Za-tim, treba da razvijamo poštovanje da bismozapočeli promenu stava. Postoji potreba zameđuverskim dijalogom, kao i potreba davernici i oni koji ne veruju nađu zajedničkijezik kako bi učili da izražavaju međusobnopoštovanje.

VERSKE SLOBODE172

1. DOBRA PRAKSA

Međuverski dijalog za religijskipluralizam

Tokom nekoliko proteklih decenija pitanja re-ligijskog i kulturnog pluralizma pobudila suinteres u crkvama i zajednicama vernika.Oseća se potreba za izgradnjom pozitivnogodnosa među ljudima različitih vera. Kako ra-ste interes za dijalogom, širi se i praksa dijalo-ga, što različitim religijskim zajednicamaomogućuje da se bolje razumeju i tešnje sa-rađuju u obrazovanju, rešavanju sukoba idruštvenoj svakodnevici. Neke od međuna-rodnih nevladinih organizacija koje promo-višu međuverski dijalog i mir su:

� Svetski savet crkava;� Svetska konferencija o verama i miru

(WCRP), sa stalnom radnom grupom za„religiju i ljudska prava”;

� Svetski parlament vera;� Globalna fondacija za etiku; � Svetski kolegijum intereligijskih saveta

(WFIRC).

Zatim, brojne lokalne i regionalne inicijati-ve širom sveta rade pomoću dijaloga narešavanju i sprečavanju sukoba:

� Na Bliskom istoku Sveštenstvo za mir oku-plja rabine, sveštenike, pastore i imame uIzraelu i na Zapadnoj obali radi zajedničkogdelovanja i postizanja mira i pravde u regiji.

� U južnoj Indiji Savet milosti okuplja hindu-iste, hrišćane, muslimane, budiste, džaine,zoroastrijance, Jevreje i sike u nastojanju dareše sukobe u zajednicama (komunalizam).

� Na Pacifiku Međuverska potraga okupljapredstavnike mnogih religija na Fidžiju utraženju načina da se prevaziđu predrasudei promoviše međusobno poštovanje.

� U Evropi u projektu „Međuverska Evropa“prvi put su pozvani urbani političari i pred-stavnici različitih religija iz cele Evrope dase sastanu u Gracu i Sarajevu.

PITANJA ZA RASPRAVU

„U dijalogu uverenja i otvorenost treba da bu-du u ravnoteži.” Kako to postići, pojedinačnoi u zajednici?

„Religije za mir“ putemobrazovanja

Međuversko obrazovanje podstiče poštovanjeza ljude drugih vera i priprema učenike dauklone prepreke predrasuda i netolerancije. � U Izraelu projekat pod nazivom „Zajedničke

vrednosti/različiti izvori“ okuplja Jevreje,muslimane i hrišćane na zajedničkomproučavanju svetih tekstova u potrazi zavrednostima koje su im zajedničke i moguse sprovoditi u svakodnevnom životu, izčega će se načiniti nastavni materijali;

� U Tajlandu i Japanu nedavno su Kampovimladih za etičko vođstvo okupili mladepredstavnike verskih zajednica tih zemaljau programima obuke za razvijanje vizijevođstva, etike, služenja zajednici i jačanjapomirenja;

� U Nemačkoj, Engleskoj i drugim zemljamapedagozi analiziraju kako su u školskimudžbenicima obrađene verske tradicije kojenisu bliske učenicima kojima su knjige na-menjene.

DOBRO JE ZNATI

VERSKE SLOBODE 173

2. TRENDOVI

Kultovi, sekte i novi verski pokreti

Desetine zgrada oštećeno u napadu razbe-snele gomile na islamsku sektu u Indonezi-ji: DŽAKARTA, 24 decembra: Razbesnela go-mila oštetila je i opljačkala dvadesetak kuća idve džamije koje pripadaju islamskoj sektiAhmadiyah u indonežanskoj pokrajini Zapad-na Java, saopštila je danas policija. Jana po-tvrđuje da je istraga u toku, ali zasad niko ni-je uhapšen. (AFP) (postavljeno u 10:00 PST)

IZVOR:HTTP//WWW.DAWN.COM/2002/12/4/WELCOME.HTMJANUAR 2003.

Verske slobode ne treba tumačiti usko, kaoslobode koje pripadaju samo poklonicima tra-dicionalnih svetskih religija. Poklonici novihverskih pokreta ili verskih manjina imaju pra-vo na jednaku zaštitu. To načelo posebno jevažno u svetlu aktuelnih zbivanja u kojima sunovi verski pokreti često meta diskriminacijeili represije. Novi pokreti označavaju se s višerazličitih naziva i trebalo bi ih pažljivijeistražiti. Pojmovi „kult” ili „sekta” koriste seza verske grupe koje se u uverenjima i praksa-ma razlikuju od dominantnih religija. Iako su

oba pojma prilično dvosmislena, sektaoznačava disidentsku versku grupu, koja seodvojila od neke dominantne religije, dok sekult smatra neortodoksnim ili nepravovernimsistemom verskih uverenja, koje često pratejedinstveni obredi.Budući da se oba pojma definišu kao „odstu-panje od normi”, pogledi o tome šta čini sek-tu ili kult razlikuju se od vere do vere. Budi-zam i hinduizam koriste ih u neutralnom smi-slu, dok se u zapadnom svetu pojmovi „sekta”i „kult” često koriste s negativnom konotaci-jom. Razlog tome nije samo činjenica da ta-kve grupe odstupaju od normi, nego i njihovačesta povezanost s fanatizmom ili finansij-skim zloupotrebama. Grupe za koje se utvrdida su više komercijalna preduzeća nego reli-gijske grupe ne uživaju zaštitu verskih slobo-da. Čuveni kontroverzni primer je Scijento-loška crkva, kojoj se u nekim zemljama, naprimer, u Nemačkoj, uskraćuju verske slobo-de jer je smatraju preduzećem.

PITANJA ZA RASPRAVU

� Da li su u vašoj zemlji manjinska uverenjazaštićena i, ako jesu, kako?

� Uživaju li ona ista prava/podršku kao domi-nantna uverenja?

Žene i veraU prošlosti žene su bile diskriminisane u sko-ro svim veroispovestima. Tek u novije vremepočelo se govoriti o verskim slobodama žena.Diskriminacija žena u religiji je dvostruka:one nemaju slobodu iskazivanja svoje vere,budući da nemaju jednak pristup obrednimmestima, ne mogu propovedati niti biti vođe.Osim toga, žene mogu postati žrtve, jer u ne-kim veroispovestima verski zakoni, prakse iliobičaji kažnjavaju žene ili čak ugrožavaju nji-hov život:

� Postotak mladih devojaka kojima su osa-kaćene genitalije u seoskim područjimaEgipta dostiže 95%. Sakaćenje genitalijaženama, verska i kulturna tradicija umnogim zemljama, u potpunosti se kosi smeđunarodnim standardima zaštite ljud-skih prava. Ono može prouzrokovatiozbiljne zdravstvene probleme i smrt.

� Prisilni brakovi koji često dovode do ropstvaobičaj su u delovima Nigerije, Sudana, Paki-stana i drugim područjima, gde se ne tražiženin pristanak na brak. Ponekad „žene” ni-su starije od devet godina.

� Silovanje kao specifični oblik „etničkogčišćenja”: verska pripadnost žrtava u mno-gim slučajevima bila je povod za masovnasilovanja u bivšoj Jugoslaviji, Gruziji, Suda-

VERSKE SLOBODE174

nu, Ruandi i Čečeniji. Prisilne trudnoće silo-vanih žena znače da su one javno žigosanekao silovane i time osramoćene iobeščašćene, uz to što su telesno po-vređene. Među žrtvama bilo je i devojčicaizmeđu 7 i 14 godina.

Verski ekstremizam i njegove poslediceNakon napada 11. septembra 2001. godine te-rorizam je počeo da instrumentalizuje verskauverenja više nego ikad ranije. Mnogi smatra-ju da je taj tragični događaj samo vrh ledenogbrega u spletu vere i terorizma. Otmice avio-na, bombaški napadi na ambasade zapadnihzemalja u muslimanskim zemljama, da i nespominjemo „palestinsko pitanje” i različitesukobe „niskog intenziteta“ širom sveta - usvim tim zbivanjima mobiliše se religija radipolitičkih ciljeva.Međutim, to povezivanje veoma je opasno.Ono dovodi do podele sveta na „dobre“ i„loše” scenarije i žigoše ljude zbog njihove ve-re. Ali, nije svaki terorista ili ekstremista ver-nik, upravo kao što ni svaki vernik nije terori-sta. Kada se ekstremistički napadi povezuju sverom, kada napadači tvrde da su počinilizločin „u ime Boga”, vera i sloboda vere kori-ste se i zloupotrebljavaju da bi se prikrili poli-tički motivisana dela ili zahtevi. Pribegavanje terorizmu u ime vere ne nastaje

iz sukoba različitih kultura zbog verskih uve-renja, jer je ekstremizam globalna pretnja ko-ja nije ograničena samo na neka društva ili ve-re, nego je tu reč o sukobu koji proizlazi iz ne-znanja i netolerancije. Jedini način efikasnog suzbijanja bilo kog ob-lika ekstremizma jeste razbijanje začaranogkruga nasilja koje rađa novo nasilje.

PITANJA ZA RASPRAVU

� Koji su glavni razlozi sukoba u verskim za-jednicama i između njih? Možete li navestiprimere iz vlastitog iskustva?

� Gde vidite ulogu vere u mirovnim nasto-janjima i rešavanju sukoba? Prisetite se pri-mera gde su vere bile činioci pomirenja.

3. HRONOLOGIJA

Najvažniji događaji u istoriji razvoja verskihsloboda

1776: Virdžinijska povelja o pravima, Prviamandman

1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-vima (čl. 2, 18)

1948: Konvencija o sprečavanju i kažnjavanjuzločina genocida (član 2)

1950: Evropska konvencija o zaštiti ljudskihprava i osnovnih sloboda (član 9)

1966: Međunarodni pakt o građanskim i poli-tičkim pravima (čl. 18, 20, 24, 26 f)

1969: Američka konvencija o ljudskim pravi-ma (čl. 12, 13, 16 f, 23)

1981: Afrička povelja o ljudskim pravima ipravima naroda (čl. 2, 8, 12)

1981: Deklaracija UN o ukidanju svih oblikanetolerancije i diskriminacije na osnovuvere ili uverenja

1990: Deklaracija iz Kaira o ljudskim pravimau islamu (član 10)

1992: Deklaracija UN o pravima lica koje pri-padaju etničkim, verskim i jezičkimmanjinama (član 2)

1998: Azijska povelja o ljudskim pravima(član 6)

»Kao što se vera možezloupotrebljavati zaopravdavanje terorizma, tako se iantiterorističke akcije vlastimogu zloupotrebljavati zaopravdavanje delovanja kojaugrožavaju ljudska prava islobodu veroispovesti iliuverenja.«OSCE – KONFERENCIJA O VERSKIMSLOBODAMA I SUZBIJANJU TERORIZMA,BAKU, OKTOBAR 2002.

VERSKE SLOBODE 175

AKTIVNOST I:REČI KOJE RANJAVAJU

DEO I: UVODCilj aktivnosti je da pokaže ograničenja slobo-de izražavanja kada ono što radimo ili govori-mo povređuje verska uverenja i osećaje dru-gih.


DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O VEŽBI Ciljevi i zadaci:� razumeti i prihvatiti verske osećaje drugih

ljudi� saznati o ograničenjima slobode izražavanja



Vreme: najmanje jedan sat

Materijal: veliki papiri i markeri

Priprema: pripremiti papire i markere

Potrebne veštine:slušanje drugih, osetljivost za stavove drugihi prihvatanje njihovih stavova

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEŽBIOpis aktivnosti/uputstva:� Navedite učesnike da pomoću oluje ideja iz-

rade popis uvredljivih komentara i stereoti-pa koji se odnose na savest ili verska uve-renja drugih, naročito stereotipa koji po-vređuju. Izaberite nekoliko najgorih i za-pišite ih.

� Podelite učesnike u grupe od četiri do šestljudi. Neka neko u svakoj grupi pročita prviiskaz. Grupa treba jednostavno da prihvatida taj komentar može nekoga povrediti. Nesmeju da propituju da li ga oni smatrajuuvredljivim.

� Navedite ih na razgovor o tome zašto taj ko-mentar može nekoga povrediti; treba li lju-dima dopustiti da govore takve stvari bezobzira na posledice i šta učiniti kada se todogodi.

� Ponovite isti postupak za svaki iskaz.

POVRATNA INFORMACIJARasprava:� Kako se učesnici osećaju posle aktivnosti?

Da li im je bilo teško da prihvate da su ko-mentari nekoga povredili, a ipak nisu reago-vali?

� Koja ograničenja treba postaviti onome štomožemo govoriti o našim mišljenjima i uve-renjima? Treba li uvek da budemo u mo-gućnosti da kažemo šta god hoćemo?

Metodološki saveti:Pri ovoj aktivnosti budite oprezni, ne pro-suđujte iskaze.

Predlozi za varijacije:Završna aktivnost: pismo svim učesnicima.Napišite imena učesnika na malim ceduljama,neka svako izvuče jednu cedulju i napiše lju-bazno pismo toj osobi – prigodan završetakmnogih aktivnosti koje ostavljaju nedoumicei pobuđuju emocije.

DEO IV: NASTAVAK

Ako učesnici žele dalje zajedno da rade, mo-gu se usmeriti da uspostave pravila za raspra-vu/komunikaciju, koja mogu zakačiti na zidtako da ih se svako, po potrebi, može priseti-ti.

Srodna prava: pravo na slobodu izražavanja

IZVORI: UN PUBLISHING 1989.: TEACHING HUMAN RIGHTS, PRAC-TICAL ACTIVITIES FOR PRIMARY AND SECONDARY SCHO-OLS, CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA, ŽENEVA

ODABRANE AKTIVNOSTI

VERSKE SLOBODE176

AKTIVNOST II: VERA MOGABLIŽNJEG I MOJA VERA

DEO I: UVODAktivnost se bavi načelom nediskriminacije izabranom netolerancije na verskoj osnovi.Najbolje ju je sprovoditi sa učesnicima raz-ličitih verskih uverenja.

Tip aktivnosti: aktivnost koja se sastoji se izviše zadataka

DEO II: OPŠTE INFORMACIJEO AKTIVNOSTICiljevi i zadaci:� razmotriti i razumeti pojam tolerancije� analizirati razne aspekte verskih sloboda� razvijati imaginaciju i kreativne načine

mišljenja� učiti o različitim običajima/kulturama

Ciljna grupa: mladi i odrasli.Uz manje izmene, aktivnost se može primeni-ti i na studente svih starosnih grupa.


Vreme: 2 – 4 sata

Priprema: pripremite velike papire i markere

Potrebne veštine: društvene veštine: slušanjedrugih, analiza, komunikacija; veštine kri-tičkog mišljenja: iznošenje vlastitog stava, re-fleksija; kreativne veštine: stvaranje metaforai ilustrativnih simbola

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO AKTIVNOSTI Opis aktivnosti/uputstva Prvi deo� Grupna aktivnost: napravite tabelu s dve

kolone. Jednu nazovite „tolerancija”, drugu„netolerancija”. Od učesnika zatražite daolujom ideja iznesu primere za obe pojave.

� Potom im tražite da istraže i uporede kolo-ne. (Napomena: ovde se često dogodi da svedefinicije i primeri „tolerancije” izražavaju„pasivni” umesto „aktivni” stav. Ako prime-ri krenu tim smerom, upozorite učesnike nato.)

� Lično iskustvo netolerancije: zamoliteučesnike da opišu neki događaj u kom jedošla do izražaja netolerancija, a kom suprisustvovali. Kako su ga mogli zaustaviti iliizbeći? Smatraju li da je moguće ljude obra-zovati za tolerantno ponašanje?

Povratna informacija:Pojam tolerancije: šta učesnici primećujuupoređujući dve kolone? Šta mora uključiti

opšta definicija tolerancije/netolerancije? Pi-tajte učesnike i zabeležite zajedničke tačke unjihovim odgovorima. Potom iznesite prvideo definicije iz Deklaracije UN o načelima to-lerancije: „[Tolerancija] je aktivan stav i odgo-vornost koja podržava ljudska prava, plurali-zam (uključujući kulturni pluralizam), demo-kratiju i vladavinu prava.”

Drugi deo � Organizujte multikulturalni skup. Zamolite

sve učesnike/grupe da preuzmu ulogu pri-padnika neke verske ili duhovne grupe.

� Zatražite od njih da slikom, pantomimom,pesmom, stripom ili kratkim igrokazom pri-kažu nešto što će pokazati običaje ili vero-vanja veroispovesti koju predstavljaju.

� Dajte učesnicima 20 minuta za pripremu.� Zamolite ih da izvedu prezentaciju o raz-

ličitim običajima religija koje prikazuju.

Povratna informacija:� Šta učesnici mogu naučiti iz prezentacija?

Da li različite prezentacije imaju nešto za-jedničko?

� Da li je učesnicima lakše da budu tolerantniprema drugim uverenjima/verama pošto sunaučili nešto o njima?

� Iznesite drugi deo definicije tolerancije izDeklaracije UN o načelima tolerancije: [To-

VERSKE SLOBODE 177

lerancija] obavezuje države članice da„obrazuju brižne i odgovorne građane kojisu otvoreni prema drugim kulturama, spo-sobni da cene vrednost slobode, poštujuljudsko dostojanstvo i razlike, kao i sposob-ni da sprečavaju sukobe ili ih rešavaju nanenasilne načine“.

Metodološki saveti:Kod drugog dela aktivnosti vodite računa o to-me da grupa poštuje uverenja svih učesnika.Nemojte ovu aktivnost koristiti kao aktivnostupoznavanja. Pazite da prezentacija različitihobičaja ne povredi verske osećaje drugih. Uuvodu recite učesnicima da prezentacije trebada prikažu verske obrede, a nije im cilj daistražuju jesu li oni jedini „istiniti” ili „pravi”.Pre početka bolje je da se svi učesnici dogovo-re o znaku (npr. crveni papirić poput crvenogsvetla na semaforu) kojim će prekinuti pre-zentaciju ako je uvredljiva, sadrži neispravnorazumevanje ili pogrešne informacije.

Ako se učesnici uprkos vašim uputstvima bu-du osećali diskriminisano, prekinite prezenta-ciju i započnite razgovor o uzrocima nerazu-mevanja sa obeju strana.

Predlozi za varijacije:Ako radite s decom, možete sprovesti oba de-la aktivnosti i pri tom izostaviti definicije izDeklaracije UN o načelima snošljivosti. Akoradite u školi, drugi deo aktivnosti možetesprovesti u saradnji s nastavnikom likovnog.U prezentacijama se mogu koristiti plastelin idrugi materijali.

DEO IV: NASTAVAK Posle ove aktivnosti u kojoj se polazi od isku-stva i kreativnosti, možete nastaviti s nekimintelektualnim prilogom, npr. nekim tekstovi-ma o toleranciji/netoleranciji.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja: diskriminacija na osnovu rase, boje kože, po-la ili etničke pripadnosti

IZVOR:PRILAGOĐENO IZ UN CYBERSCHOOLBUS, DOSTUPNO NAHTTP://WWW.UN.ORG/CYBERSCHOOLBUS/HUMAN-RIGHTS/DECLARATION/18ASP, DECEMBAR 2002.

VERSKE SLOBODE178

Amor, Abdelfattah. Report of the Special Rapporteur on Reli-gious Intolerance, U.N. ESCOR 54th Sess., Agenda Item 18,U.N. Doc. E/CN.4/1998/6. Dostupno na adresi:http://www.hri.ca/fortherecord1998/documentation/com-mission/e-cn4-1998-6.htm

Black’s Law Dictionary, 6th (ur.). 1990. West Group.

Boyle, Kevin i Juliet Sheen. 1997. Freedom of Religion and

Belief- A World Report. Pointing - Green Publishing Services,

London and New York.

Evans, Malcolm D. i Rachel Murray, (ur.). 2002. The African

Charter on Human and Peoples’ Rights. The System in Practi-

ce, 1986- 2000. Cambridge University Press.

Krishnaswami, Arcot. Study of Discrimination in the Matter

of Religious Rights and Practices, U.N. Doc.E/CN.4/Sub.2/200/Rev.1, U.N. Sales No. 60.XIV.2 (1960), re-

printed in 11 N.Y.U.J. Int’l. L. & Pol. 227 (1978) Publication,Sales No. 60.XIV.2.

General Comment on Art 18 of the ICCPR by the HumanRights Committee, CRP.2/Rev.1.20 July, 1993.

Küng, Hans, i Karl-Josef Kuschel, (ur.). 1993. A Global Ethic.

The Declaration of the Parliament of World’s Religions. Conti-nuum, London.

Marshall, Paul. 2000. Religious Freedom in the World: A Glo-

bal Report of Freedom and Persecution. Broadman &Holman,Nashville, Tenn. Lerner, Natan, 2000. Religion, Beliefs, and In-

ternational Human Rights. Orbis Books, New York.

Odio Benito, Elisabeth. Study of the Current Dimensions ofthe Problem of Intolerance and Discrimination Based on Reli-gion and Belief, U.N. ESCOR 39th Sess., Agenda Item 13, U.N.Doc. E/CN.4/Sub.2/1987/26.

Witte, John J. Jr., i Johan van der Vyver. (ur.). 1996. Religi-

ous Human Rights in Global Perspective: Legal Perspectives.

Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/London/Boston.

Yinger, J. Milton. 1970. The Scientific Study of Religion.McMillan, New York.World Council of Churches- Inter-religio-us Relations & Dialogue. http://www.wcc-coe.org/wcc/what/interreligious/inde-xe.html

World Conference on Religion and Peace (WCRP):http://www.wcrp.org/

International Consultative Conference on School Educationin Relation with Freedom of Religion and Belief, Toleranceand Non-Discrimination in Madrid, November 2001. Dostup-no na adresi:http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/main.htm

DODATNE INFORMACIJE

Afhkami, Mahnaz. (ur.). 1995. Faith and Freedom: Womens’

Human Rights in the Muslim World. (Gender, Culture and Po-

litics in the Middle East). Syracuse University Press, Syracuse.

Diouf, Sylviane A. 1998. Servants of Allah: African Muslims

Enslaved in the Americas. New York University Press, NewYork.

Gahrana, Kanan. 2001. Right to Freedom of Religion: A Study

in Indian Secularism. International Academic Publishing.

Lipton, Edward P i Bob P. Temple, (ur.). 2002. Religious Fre-

edom in the Near East, Northern Africa and the Former Soviet

States. Nova Science Publishers.

Surush, Abd Al- Karim i dr. 2000. Reason, Freedom and De-

mocracy in Islam: Essential Writings of Abdolkarim Souroush.

Oxford University Press.

Annual (United States) Department Report on Internatio-nal Religious Freedom:http://www.uscirf.gov/dos01Pages/irf_exec.php3?mode=print

Anti-Defamation League (ADL): http://www.adl.org/

Centre for Religious Freedom - A Division of Freedom Hou-se: http://www.freedomhouse.org/religion

Council for a Parliament of the World’s Religions:http://www.cpwr.org/

European Court of Human Rights. Case of Kokkinakis v.Gre-ece from 25 May, 1993. Dostupno na adresi:http://hudoc.echr.coe.int/hudoc/ViewRoot.asp?Item=2&Acti-on=Html&X=604114335&Notice=0&Noticemode=&Related-Mode=0

Global Ethic Foundation: http://www.weltethos.org

Human Rights Watch:http://www.hrw.org/religion/

Human Rights without Frontiers:http://www.hrwf.net/newhrwf/

International Association for Religious Freedom:http://www.iarf-religiousfreedom.net/

International Journal of Philosophy of Religion, Department of Philosophy, University of South Carolina: USA.http://www.kluweronline.com/issn/0020-7047/contents

Journal of Religion and Society, Center for the Study of Religion & Society, Creighton University, http://www.creighton.edu/JRS

Marburg Journal of Religion. Dostupno na adresi: http:// www.uni-marburg.de/religionswissenschaft/journal/mjr

Ontario Consultants on Religious Freedomshttp://www.religioustolerance.org

Soka Gakkai International (SGI) Worldwide Buddhist Association: http://www.sgi.org./

Special Rapporteur of the Commission on Human Rights on Freedom of Religion or Belief:http://www.unhchr.ch/html/menu2/7/b/mrei.htm

REFERENCE

PRAVO NAOBRAZOVANJEDOSTUPNOST I PRISTUP OBRAZOVANJU

OSNAŽENJE PUTEM OBRAZOVANJA

» … Školovanje treba dabude usmereno ka punomrazvoju ljudske ličnosti iučvršćivanju poštovanjaljudskih prava i osnovnihsloboda ... «ČLAN 26 (2) UNIVERZALNE DEKLARACIJEO LJUDSKIM PRAVIMA

PRAVO NA OBRAZOVANJE180

MAYINA PRIČA

„Zovem se Maya. Rođena sam pre 14 godina usiromašnoj seljačkoj porodici. Moji roditelji većsu imali puno dece, tako da niko nije bio po-sebno srećan kad sam se ja rodila.Dok sam još bila sasvim mala naučila sam dapomažem majci i starijim sestrama u kućnimposlovima. Mela sam pod, prala odeću i bri-nula o vodi i ognjištu. Neki od mojih prijateljaigrali su se napolju, ali ja im se nisam moglapridružiti.Bila sam veoma srećna kad su mi dopustili dapohađam školu. Tamo sam stekla nove prija-telje i naučila čitati i pisati. Ali, kad je trebaloda pođem u četvrti razred, roditelji su prekinu-li moje školovanje. Otac je rekao da nema do-voljno novca za školarinu. Osim toga, moralasam pomagati majci i ostalim ukućanima.Kad bih se mogla ponovo roditi, radije bih bi-la dečak.“

IZVOR:MILENIJUMSKI IZVEŠTAJ, UN, 2000.

PITANJA ZA RASPRAVU

Na koje velike probleme ukazuje ova priča?Saosećate li s Mayom i smatrate li da postojineki način da ona izađe iz siromaštva i nasta-vi obrazovanje? Ako smtrate da postoji, kako?

Koji su razlozi što veliki postotak nepismenihčine žene?

Mislite li da postoje različite vrste znanja? Ko-ja vrsta znanja je važna? Koja znanja su manjevažna?

Mislite li da je pravo na obrazovanje trenutnoprioritet međunarodne zajednice?

Ko je odgovoran za iskorenjivanje neznanja inepismenosti?

Koje se mere mogu preduzeti za iskorenjivan-je nepismenosti?

Da li je obrazovanje važno da bi ljudsko bićemoglo uživati druga ljudska prava? Akosmtrate da je važno, zašto?

Smatrate li da obrazovanje može doprinetiljudskoj bezbednosti? Ako smatrate da može,kako?


»Živi kao da ćeš sutra umreti. Učikao da ćeš živeti večno.«(NEPOZNATI AUTOR)

Foto

: ISA

AC

PRAVO NA OBRAZOVANJE 181

1. UVOD

Zašto ljudsko pravo na obrazovanje?Skoro milijardu ljudi je ušlo u 21. vek, a da nemogu pročitati knjigu ili potpisati se. Reč je ošestini ukupnog svetskog stanovništva, iliukupnom broju stanovnika zemlje kao što jeIndija, a njihov broj i dalje raste.Ljudsko pravo na obrazovanje može se nazva-ti „osnažujućim pravom“. Ono pojedincu dajeviše kontrole nad sopstvenim životom, i po-sebno, mogućnost da kontroliše uticaj državena svoj život. Drugim rečima, ostvarivanjeosnažujućeg prava omogućuje ličnosti dauživa dobrobit drugih prava.Uživanje mnogih građanskih i političkih pra-va, kao što su sloboda informisanja, slobodaizražavanja, pravo da se bira i bude biran imnoga druga, zavisi od barem minimalnognivoa obrazovanja. Isto tako, brojna ekonom-ska, socijalna i kulturna prava, kao što su pra-vo na izbor zaposlenja, pravo na jednaku pla-tu za jednaki rad, pravo na uživanje dobrobitinaučnog i tehnološkog napretka, pravo na vi-soko obrazovanje na osnovu sposobnosti,mogu se ostvarivati u svom punom značenjutek pošto pojedinci dobiju minimalno obrazo-vanje.Isto to važi i za pravo učešća u kulturnomživotu. Za etničke i jezičke manjine pravo na

obrazovanje ima veliki značaj u očuvanju iosnaženju njihovog kulturnog identiteta.Obrazovanjem se takođe može promovisati(iako se njime ne može jemčiti) razumevanje,tolerancija, poštovanje i prijateljstvo među na-cionalnim, etničkim i verskim grupama, kao ipomoći izgradnja kulture univerzalnih ljud-skih prava.

Obrazovanje i ljudska bezbednostUskraćivanje, isto kao i kršenje prava na obra-zovanje, uništavaju sposobnost čoveka darazvije vlastitu ličnost, održi i zaštiti sebe isvoju porodicu i na odgovarajući načinučestvuje u društvenom, političkom i eko-nomskom životu. Na opštem društvenom ni-vou uskraćivanje obrazovanja šteti ciljevimademokratije i društvenog napretka, a onda imeđunarodnom miru i ljudskoj bezbednosti.Pravo pojedinca da pomoću obrazovanja iučenja za ljudska prava dozna koja ljudskaprava mu/joj pripadaju, predstavlja vitalni do-prinos ljudskoj bezbednosti. Putem obrazo-vanja i učenja o ljudskim pravima i humani-tarnom pravu mogu se sprečiti i regulisatikršenja ljudskih prava i oružani sukobi iolakšati obnova društva posle sukoba.

Obrazovanje nije samo učenje čitanja, pisanjai računanja. Izvorno latinsko značenje reči je„izvesti nekog“. Pravo pojedinca na obrazo-vanje uključuje mogućnosti i pristup osnov-nom, srednjem i visokom obrazovanju. Akoustrajemo na široj koncepciji prava na obra-zovanje, ovaj modul usmeren je na primarnoili osnovno obrazovanje, budući da su veli-kom broju ljudi uskraćeni čak i sami temeljiceloživotnog učenja.Prema Međunarodnoj povelji o ljudskim pra-vima Ujedinjenih nacija, ljudsko pravo naobrazovanje odnosi se na besplatno obrazo-vanje na „elementarnom i osnovnom“ nivou.Međutim, države taj zahtev tumače na raz-ličite načine.Većina zemalja ispunjava obavezu obez-beđenja besplatnog „elementarnog i osnov-nog“ obrazovanja na nivou osnovnog školo-vanja (prvi nivo formalnog obrazovanja). UEvropi, Severnoj Americi, Australiji i nekimdelovima južne Azije, „elementarno“ obrazo-vanje prošireno je i na srednje obrazovanje;međutim, barem 22 države u svetu uopšte ni-su odredile u kojoj je starosti dete obu-hvaćeno sistemom obaveznog obrazovanja.

POTREBNO JE ZNATI


Istorijski razvojPre doba prosvetiteljstva u Evropi obrazo-vanje je bilo prvenstveno odgovornost rodi-telja i crkve. Na obrazovanje se počelo gleda-ti kao na predmet javnog interesa i odgovor-nost države tek s pojavom moderne sekular-ne države. Početkom šesnaestog i tokom se-damnaestog veka ugledni filozofi John Loc-ke i Jean Jacques Rousseau u svojim spisimaukazali su na savremenu zamisao prava po-jedinca na obrazovanje. Uprkos tome, klasični građanski instrumenti,kao što su britanska Povelja o pravima (1689),Deklaracija o pravima iz Virginije iz 1776. go-dine, američka Deklaracija o nezavisnosti iz1776. godine ili francuska Deklaracija o pravi-ma čoveka i građanina, ne sadrže odredbe opravu na obrazovanje.Pojavom socijalizma i liberalizma u devetna-estom veku razvija se razumevanje obrazo-vanja kao ljudskog prava. Marx i Engels usvojim delima državi dodeljuju paternali-stičku, socijalnu ulogu. Liberalne i antikleri-kalne ideje devetnaestog veka takođe su do-prinele određenju prava na obrazovanje, kojeje formulisano kako bi se zaštitile i unapredi-le akademske slobode istraživanja i učenja oduplitanja crkve i države.Tokom druge polovine devetnaestog veka,pravo na obrazovanje dobija neposredno pri-

znanje. Ustav Nemačke iz 1871. godine sa-državao je poglavlje pod nazivom „Osnovnaprava nemačkog naroda“, a nemački Wei-marski ustav iz 1919. godine – poglavlje o„Obrazovanju i školovanju“, u kojima je iz-ričito utvrđena obaveza države da zajemčiobrazovanje u vidu besplatnog obaveznogškolovanja.Različiti sporazumi zaključeni posle Prvogsvetskog rata i Ženevska deklaracija iz 1924.godine značili su korak napred ka međuna-rodnom priznanju prava na obrazovanje. Tokom dvadesetog veka različiti aspekti pravana obrazovanje uključeni su u nacionalneustave ili međunarodne povelje prava, ili suprihvaćeni putem vanustavnih i drugih za-konskih propisa pojedinih država. Pravo naobrazovanje izričito se spominje u ustavimaotprilike pedeset i dve zemlje, na primer, uustavu Nikaragve, Kipra, Španije, Vijetnama,Irske, Egipta, Japana, Paragvaja i Poljske.Engleska i Peru priznale su pravo na obrazo-vanje zakonima, a Južna Koreja, Maroko i Ja-pan i ustavom i zakonima.Ustav Sjedinjenih Američkih Država ne sadržipravo na obrazovanje. U sudskoj praksi SAD –kako na federalnom nivou tako i na nivoudržava – razvijena je jurisprudencija o nekimaspektima prava na obrazovanje, posebno uodnosu na jednakost obrazovnih mogućnosti.


Sadržaj prava na obrazovanjei obaveze države

Pravo na obrazovanje čvrsto je zasnovano umeđunarodnom pravu ljudskih prava. Nalazise u više opštih i regionalnih dokumenataljudskih prava, na primer, u Univerzalnoj de-klaraciji o ljudskim pravima (član 26),Međunarodnom paktu o ekonomskim, soci-jalnim i kulturnim pravima (čl. 13 i 14), Kon-venciji o ukidanju svih oblika diskriminaciježena (član 10) i Konvenciji o pravima deteta(čl. 28 i 29). Na regionalnom nivou pravo naobrazovanje postoji u Evropskoj konvenciji oljudskim pravima i osnovnim slobodama(član 2 Prvog protokola), Američkoj konven-ciji o ljudskim pravima (član 13 Dodatnogprotokola Američkoj konvenciji o ljudskimpravima u oblasti ekonomskih, socijalnih ikulturnih prava) i Afričkoj povelji o ljudskimpravima i pravima naroda (član 17).Osnovno pravo na obrazovanje je pravo svihpojedinaca na određene oblike ponašanja nji-hovih državnih vlasti. Države imaju obavezuda poštuju, štite i ostvaruju pravo na obrazo-vanje.Obaveza poštovanja prava zabranjuje država-ma da deluju suprotno prihvaćenim pravima islobodama, da se mešaju u/ili ograničavaju


ostvarenje prava i sloboda. Države moraju, in-ter alia, poštovati slobodu roditelja da izaberuprivatne ili javne škole za svoju decu i da impruže versko i moralno vaspitanje u skladu svlastitim uverenjima. Mora se poštovatinačelo jednakosti dečaka i devojčica u obra-zovanju, u svim verskim, etničkim i jezičkimgrupama.

Obaveza zaštite prava na obrazovanje značida države moraju preduzeti korake kako bizakonskim ili drugim merama sprečavale i za-branile kršenje prava i sloboda pojedinca odstrane trećih lica. Države moraju da obezbededa se u privatnim školama ne sprovode diskri-minacione mere ni telesno kažnjavanje učeni-ka.Prema Međunarodnom paktu o ekononom-skim, socijalnim i kulturnim pravima, obave-za ostvarivanja prava na obrazovanje je oba-veza postupnog ostvarivanja tog prava. Osimtoga, u tom smislu postoje obaveza delovanjai obaveza postizanja rezultata.Obaveza delovanja odnosi se na određene ak-cije ili mere koje država mora preduzeti, od-nosno usvojiti. Najbolji primer za to je član 14Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-nim i kulturnim pravima (ICESCR), prema ko-me nove države ugovornice koje još nisuobezbedile besplatno i obavezno osnovno

obrazovanje imaju obavezu da „izrade i usvo-je detaljan plan akcije u kom će odrediti razu-man rok za postupno ostvarenje načela obave-znog i besplatnog vaspitanja i obrazovanja zasve“.

Standardi koje treba postići:� besplatno i obavezno osnovno obrazovanje;� svima dostupno srednje obrazovanje;� svima dostupno visoko obrazovanje na

osnovu sposobnosti;� pojačano osnovno obrazovanje za one koji

nisu završili osnovnu školu;� uklanjanje nepismenosti i neznanja putem

međunarodne saradnje, uz uvažavanje po-sebnih potreba zemalja u razvoju.

To znači da unapređenje pristupa obrazo-vanju za sve na osnovu načela jednakosti inediskriminacije i slobode izbora vrste školei nastavnih sadržaja odražavaju duh i osnov-nu bit prava na obrazovanje.U Opštem komentaru br. 13 Komitet za eko-nomska, socijalna i kulturna prava navodičetiri elementa koji čine obaveze država u od-nosu na pravo na obrazovanje: dostupnost,pristup, prihvatljivost i prilagodljivost.

Dostupnost Dužnost obezbeđenja obaveznog i besplatnogosnovnog obrazovanja je nedvosmislena pret-postavka za ostvarenje prava na obrazovanje.Obezbeđenje dostupnosti osnovnih škola zasvu decu zahteva znatna politička i finansij-ska ulaganja. Iako obezbeđenje obrazovanja

»... obrazovanje ima da budeusmereno ka punom procvatuljudske ličnosti i osećanju njenogdostojanstva, kao i da će jačatipoštovanje ljudskih prava iosnovnih sloboda. One su takođesaglasne da obrazovanje moraomogućiti svakome da imakorisnu ulogu u slobodnomdruštvu, da unapredirazumevanje, trpeljivost iprijateljstvo među svim nacijamai svim rasnim, etničkim iverskim grupama i da pomognerazvoj delatnosti Ujedinjenihnacija na očuvanju mira.«ČLAN 13 (1) MEĐUNARODNOG PAKTA O EKONOMSKIM, SOCIJALNIM I KULTURNIMPRAVIMA


nije isključiva dužnost države, međunarodnopravo ljudskih prava obavezuje, prvenstveno,državu da to obezbeđuje, kako bi bilo sigurnoda sva deca školskog uzrasta mogu pohađatiosnovnu školu. Ako su raspoloživi kapacitetiosnovnih škola niži od ukupnog broja dece uuzrastu za osnovnu školu, tada država nijesprovela u praksu svoju zakonsku obavezu upogledu obaveznog obrazovanja, pa dostup-nost obrazovanja ostaje potreba koju tek trebaostvariti kao pravo.Odredba o srednjem i visokom obrazovanjutakođe je važan element prava na obrazo-vanje. Zahtev za „postupnim uvođenjem bes-platnog obrazovanja“ ne znači da se državamože razrešiti te obaveze.

Pristup Minimalna obaveza vlada je da obezbedeuživanje prava na obrazovanje jemčenjem pri-stupa postojećim obrazovnim institucijamasvima, devojčicama i dečacima, ženama imuškarcima, na osnovu jednakosti i nedi-skriminacije.Pozitivna obaveza obezbeđenja jednakog pri-stupa obrazovnim institucijama obuhvata i fi-zički i konstruktivni pristup. Obaveza obez-beđenja fizičkog pristupa institucijama po-sebno je važna za starije osobe i osobe s po-sebnim potrebama. Konstruktivni pristup

znači da treba ukloniti prepreke kojeisključuju neke osobe, npr. ukloniti stereotip-ne zamisli o ulozi muškaraca i žena iz udžbe-nika i obrazovnih struktura, kao što je od-ređeno članom 10 Konvencije o ukidanju svihoblika diskriminacije žena.

PrihvatljivostPosebni izvestilac o pravu na obrazovanje Ka-tarina Tomasevsky napisala je u jednomsvom izveštaju da je „država obavezna daobezbedi da škole zadovolje minimalne krite-rijume koje je država razvila, kao i da se po-brinu da obrazovanje bude prihvatljivo i zaroditelje i za decu“. To uključuje pravo izbo-ra vrste obrazovanja i pravo osnivanja,održavanja, upravljanja i praćenja privatnihobrazovnih ustanova. Budući da učenici i ro-ditelji imaju pravo da ne budu izloženi in-doktrinaciji, obaveza učenja nastavnih sa-držaja koji su nespojivi s verskim ili drugimuverenjima učenika može ugroziti njihovopravo na obrazovanje.

Pitanje nastavnog jezika podstaklo je mnogerasprave. Ne postoji opšte međunarodno pri-znato ljudsko pravo lica koja pripadaju je-zičkoj manjini u nekoj zemlji na učenje vla-stitog maternjeg jezika u školi. U članu 27Međunarodnog pakta o građanskim i poli-tičkim pravima utvrđuje se samo da se upo-treba jezika ne sme zabraniti, ali nema reči opitanjima nastave na maternjem jeziku. UOkvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnihmanjina Savet Evrope priznaje pravo naučenje maternjeg jezika, ali nije izrekom pri-znao pravo na nastavu na maternjem jeziku.Evropska povelja o regionalnim i manjinskimjezicima otišla je korak dalje u promovisanjuprava na obrazovanje na maternjem jezikukao mogućoj opciji za države koje su potpisa-le i ratifikovale Povelju, radi postizanja dvoje-zičnosti manjina koje su priznate u dotičnojdržavi. Međutim, postoje manjine koje nisuzaštićene na takav način i nemaju čak ni pra-vo da uče svoj maternji jezik u školama, naprimer, Romi u Evropi ili Aboridžini u Au-straliji.

PrilagodljivostOno što dete uči u školi trebalo bi da bude od-ređeno u skladu s budućim potrebama koje ćeimati kad odraste. To znači da sistem obrazo-vanja treba da bude prilagodljiv, da uvažava

»Obrazovanje žene značiobrazovanje porodice, zajednice,nacije.«AFRIČKA POSLOVICA


najbolje interese deteta, kao i društveni razvoji napredak na nacionalnom i međunarodnomnivou.

Odgovornost za obezbeđenje obrazovanja ko-je će pomoći ostvarenju prava na bezbednosttreba da zauzme centralno mesto u razume-vanju zahteva ljudske bezbednosti. Vladeimaju obavezu da obezbede poštovanje, zašti-tu i ostvarenje ljudskog prava na obrazovanje.Međutim, odgovornost za sprovođenje tihobaveza nije samo na državi. Civilno društvo,takođe, ima zadatak da promoviše i podržavapotpuno ostvarenje prava na obrazovanje.

3. INTERKULTURALNA GLEDIŠTA I KONTROVERZNA PITANJADanas se ostvarivanje prava na obrazovanjemože najefikasnije pratiti preko nacionalnihizveštaja i verodostojnih, vremenski uporedi-vih pokazatelja. Ti indikatori pokazuju velikerazlike u primeni prava na obrazovanje u raz-ličitim područjima sveta.

SUPSAHARSKA AFRIKAUpis: Regionalna stopa upisa u osnovnu ško-lu sa samo 25% u 1960. godini, porasla je nablizu 60% do 1980. godine. Posle pada tokom

1980-ih, stopa upisa je ponovno blizu 60%.Više od 40 miliona dece osnovnoškolskog uz-rasta ne pohađa školu.

Pol: Razlika se znatno smanjuje, pa danas57% devojčica osnovnoškolskog uzrasta po-hađa školu, u odnosu na 61% dečaka istog uz-rasta (međutim, najveće razlike u upisu uosnovnu školu postoje u Beninu, gde je stopapohađanja škole devojčica 30% niža negodečaka).

Efikasnost: Trećina dece upisane u osnovnuškolu u regionu napušta školu pre petog raz-reda.

Ograničenja: Oružani sukobi i ekonomskipritisci zbog zaduženosti i politika struktural-nog usklađivanja uzimaju veliki danak u obra-zovanju. Više od 30 zemalja regiona teško suzadužene, a na otplatu dugova vlade troše ko-liko na zdravstvenu zaštitu i osnovno obrazo-vanje zajedno.

Napredak i promene: Među zemljama kojesu dostigle stopu upisa u osnovnu školu od90% ili više nalaze se: Bocvana, Kape Verde,Malavi, Mauricijus, Južna Afrika i Zimbabve.

LATINSKA AMERIKA IKARIBI

Upis: Pristup osnovnom obrazovanju imajudoslovno svi, upisna stopa je viša od 90%.

Pol: Iako je diskriminacija žena i devojčicaproblem u regionu, upis devojčica u osnovnoobrazovanje već je decenijama izjednačen saupisom dečaka.

Efikasnost: Visoke stope prekida osnovnogobrazovanja i ponavljanja razreda su ozbiljanproblem u regionu.

Ograničenja: Region ima najveće nejednako-sti između bogatih i siromašnih, a starosede-lačko i osiromašeno stanovništvo suočava se steškoćama u ostvarivanju pristupa kvalitet-nom obrazovanju.

Napredak i promene: Stopa upisa u osnovneškole porasla je sa ispod 60% u 1969. godinina 90%.

SREDNJA I ISTOČNAEVROPA I ZAJEDNICANEZAVISNIH DRŽAVA

Upis: Opšti pristup besplatnom osnovnomobrazovanju postignut je već u ranim 1980-imgodinama.


Pol: Stope upisa i završetka obrazovanja jed-nake su kod devojčica i dečaka.

Efikasnost: Iako su u zemljama za koje posto-je podaci stope završavanja škole praktičnoiznad 90%, skoro trećina zemalja regiona ne-ma podatke o završetku obrazovanja.

Ograničenja: Realna javna ulaganja u obrazo-vanje pala su u mnogim zemljama, u RuskojFederaciji za trećinu, a u Azerbejdžanu, Bu-garskoj, Gruziji i Kirgistanu za tri četvrtine,pa čak i više. Mnoge školske zgrade treba ob-noviti, a u više zemalja ima problema s gre-janjem.

Napredak i promene: U mnogim zemljamaplaniraju se reforme obrazovanja.

RAZVIJENE ZEMLJE Upis: Stopa upisa u osnovnu školu u razvije-nim zemljama iznosi skoro 100%.

Pol: Postoji jednakost u stopi upisanih de-vojčica i dečaka i u osnovnom i u srednjemobrazovanju.

Efikasnost: Tokom 1960-ih godina više odpolovine stanovnika razvijenih zemalja za-

vršilo je srednju školu. Do osamdesetih brojse povećao na dve trećine, a i dalje raste.Međutim, u proseku više od 15% odraslih u12 najrazvijenijih zemalja je funkcionalnonepismeno: u Irskoj, Ujedinjenom Kraljev-stvu i Sjedinjenim Američkim Državama sto-pe premašuju 20%.

Ograničenja: Nije iznenađujuće da siro-maštvo uslovljava niža akademska postignućai više stope prekida školovanja.

Napredak i promene: Više od tri četvrtinemlađe dece u Zapadnoj Evropi obuhvaćeno jeprogramima predškolskog vaspitanja.

IZVOR:UNICEF, 1999.

Uprkos tome što su napori da se deci omogućipotpuno uživanje prava na obrazovanje daliznatne rezultate, još uvek predstoji veliki po-sao da bi se postigli postavljeni ciljevi. I daljeima bezbroj nerešenih pitanja u vezi s diskri-minacijom, nejednakosti, zanemarivanjem i is-korišćavanjem devojčica, žena i manjina.Društva zbog toga moraju intenzivirati naporekoje preduzimaju na izmeni društvenih i kul-turnih praksi koje još uvek sprečavaju pome-nute grupe u uživanju njihovih prava i time ne-posredno doprinose njihovoj nebezbednosti.

4. PRIMENA I PRAĆENJEOd samog svog osnivanja 1945. godine, Uje-dinjene nacije prepoznale su potrebu„međunarodne saradnje u rešavanju međuna-rodnih problema ekonomskog, socijalnog,kulturnog i humanitarnog karaktera“.Međunarodna saradnja putem razmene in-formacija, znanja i tehnologija bitna je za efi-kasno ostvarenje prava na obrazovanje, po-sebno dece iz zemalja u razvoju. Porasla jesvest o tome da je pravo na obrazovanje eko-nomska potreba od koje zavisi razvoj tih ze-malja. Sve zemlje treba da shvate da obez-beđenje obrazovanja traži dugoročno, visokoprioritetno ulaganje, jer obrazovanje razvijapojedinačne ljudske resurse koji su preko po-trebni u procesu nacionalnog razvoja.

Međunarodne finansijske institucije, kao štosu Svetska banka i Međunarodni monetarnifond, naglašavaju važnost obrazovanja, sma-trajući ga ulaganjem u razvoj ljudskih poten-cijala. Međutim, upravo te institucije strogimuslovima svojih programa strukturalnog us-klađivanja prisiljavaju vlade na smanjenje jav-nih troškova, uključujući troškove za obrazo-vanje.

Svetska konferencija o obrazovanju za sveodržana 1990. godine na Tajlandu poručila je


da efikasno obezbeđenje osnovnog obrazo-vanja za sve zavisi od političkih obaveza i po-litičke volje koju moraju da pomognu odgova-rajuće fiskalne, ekonomske, trgovinske, radnei zdravstvene politike, kao i politika za-pošljavanja. UNICEF studija, sprovedena nadevet zemalja identifikovala je šest širokoodređenih zadataka za postizanje boljegobezbeđenja opšteg prava na osnovno obra-zovanje: politička i finansijska obavezanost,centralna uloga javnog sektora, jednakost ujavnom sektoru, smanjenje troškova obrazo-vanja za domaćinstva i integracija reform-i obrazovanja u šire strategije ljudskog raz-voja.

Svetski forum o obrazovanju održan u Daka-ru od 26. do 28. aprila 2000. godine bio je pri-lika za najobuhvatnije vrednovanje koje jeikad preduzeto u oblasti obrazovanja. Foru-mu su prisustvovali predstavnici ukupno 164zemlje i 150 građanskih organizacija,uključujući nevladine organizacije. Pripremaforuma bila je izuzetno temeljna. Sakupljenoje mnoštvo informacija, na osnovu kojih sepokazalo da postoje velike razlike među zem-ljama, jer neke zemlje ostvaruju izuzetan na-predak, dok druge imaju sve većih poteškoćau različitim oblastima obrazovanja. Najza-paženiji ishod foruma bilo je usvajanje Dakar-

skog okvira za delovanje. vinjeta Trendovi.

Preko je potrebna snažna institucionalna po-drška punoj primeni prava na obrazovanje.Vodeću ulogu u tome ima UNESCO, kome jeobrazovanje specijalnost i najvažnija oblastdelovanja. UNESCO je posredovao u iniciran-ju reformi obrazovanja i promovisanju puneprimene prava na obrazovanje, što pokazuje iširoki korpus standardizovanih instrumenata,različiti dokumenti, izveštaji i brojni forumi,sastanci, radne grupe i aktivnosti u koordina-ciji i saradnji s državama, međunarodnimmeđuvladinim i nevladinim organizacijama.Stoga je UNESCO vodeća agencija za međuna-rodnu saradnju u oblasti obrazovanja.

UNESCO je razvio seriju mehanizama kojiomogućuju efikasnu primenu usvojenih odre-daba i obezbeđuju bolje ispunjavanje preuze-tih obaveza u pogledu prava na obrazovanje.

U periodičnim izveštajima države izveštavajuo merama koje su preduzele na svom pod-ručju da ispune obaveze koje proizlaze izkonvencija čije su one strane ugovornice.Države koje su strane ugovornice Konvencijeprotiv diskriminacije u obrazovanju morajuGeneralnoj skupštini UNESCO u periodičnimizveštajima da podnose informacije o zakon-skim i administrativnim merama koje suusvojile i ostalim akcijama koje su preduzeleradi primene Konvencije. Da bi obezbediooperacije bez prepreka, UNESCO je osnovaopomoćna tela koja su odgovorna za pregledizveštaja država članica, na primer, Odbor zakonvencije i preporuke.

Komitet za ekonomska, soci-jalna i kulturna prava kaonadzorno telo odgovoran je za

praćenje primene Međunarodnog pakta oekonomskim, socijalnim i kulturnim pravimau državama stranama ugovornicama, pregle-da redovne nacionalne izveštaje država člani-ca i vodi dijalog s njima radi obezbeđenja naj-efikasnije moguće primene prava sadržanih uPaktu.

Pravo na obrazovanje može se potpunijeostvarivati unapređenjem procesa izvešta-vanja i praćenja, kao i većom odlučnošću

»Efikasna primena prava decena obrazovanje prvenstveno jepitanje volje. Jedino uz političkuvolju vlada i međunarodnezajednice moguće je promovisatito bitno pravo do nivoa na komće ono doprineti ispunjenjusvakog pojedinca i napretkusvakog društva.«AMADOU-MAHTAR M'BOW,BIVŠI GENERALNI SEKRETAR UNESCO


država da savesno i u dobroj veri ispunjava-ju svoje obaveze izveštavanja, koje proizla-ze iz odgovarajućih međunarodnih instru-menata. Kao i u pogledu drugih ekonom-skih, socijalnih i kulturnih prava, praćenjepostupne primene prava na obrazovanje u ve-likoj meri je olakšano usvajanjem i korišćen-jem pouzdanih pokazatelja, poređenjem raz-ličitih zemalja i rangiranjem zemalja. U obra-zovnom sektoru pouzdani, uporedni vre-menski pokazatelji su stopa pismenosti, nivoupisa, stopa završavanja i napuštanja škole,broj učenika po nastavniku i visina javnih iz-dataka za obrazovanje u odnosu na ukupnujavnu potrošnju ili u poređenju s drugim sek-torima, na primer, odbranom.

Problemi primeneKao što je jedan komentator dobro primetio,nije dovoljno proglasiti uzvišena načela akoona ostaju mrtvo slovo na papiru zbog nedo-statka ili manjkavosti mera za sprovođenje. Efikasno ostvarenje ekonomskih, socijalnih ikulturnih prava često zahteva stalno rastućekapitalne izdatke tokom dužeg perioda. Zai-sta, iskustvo mnogih zemalja pokazuje daobrazovanje predstavlja jednu od najkrupni-jih stavki državnog budžeta.

Siromaštvo je često jedna od glavnih prepre-ka ostvarenju prava deteta na obrazovanje uzemljama u razvoju (vinjeta Modul Slobodaod siromaštva). Problem nije prvenstveno unedostupnosti škola za svu decu. Zapravo,više od 90% dece u zemljama u razvoju kreneu osnovnu školu. Pravi problem predstavljajuvisoke stope napuštanja škole i ponavljanjarazreda.

Zbog nedostatka sredstava vlasti nisu u mo-gućnosti da grade i održavaju škole, osnivajuinstitucije za obuku nastavnika, zapošljavajustručne nastavnike i administrativno osoblje,obezbeđuju nastavne materijale i drugu opre-mu i učenicima obezbeđuju odgovarajući pre-voz. Sve to neposredno zavisi od ekonomskihresursa kojima država raspolaže. Zbog siro-maštva porodice teško plaćaju školarine ili iz-datke za knjige i školski pribor, a čak i tamogde je školovanje besplatno, siromašne poro-dice nevoljno šalju decu u školu ako njihovrad može doprineti ionako niskom poro-

dičnom budžetu. Jedna studija fondacije Spa-simo decu pokazala je da su afričke zemljezbog tereta dugova u nekim slučajevima bileprisiljene da uvedu ili povećaju školarine i ta-ko porodicama povise troškove školovanja.Zbog toga milioni dece nisu nikada pohađališkolu ili nisu završili osnovno obrazovanje. Druga prepreka obrazovanju dece u mnogimzemljama je rašireno iskorišćavanje dečjegrada (vinjeta Modul Rad). Nažalost, mnogimporodicama treba taj dodatni prihod da bi sa-stavile kraj s krajem. Nedostatak ekonomskihresursa i siromaštvo sprečavaju decu da isko-riste prilike za obrazovanje. Siromaštvo izazi-va glad i pothranjenost koji mogu nepopravlji-vo da oštete mozak deteta u razvoju.

Prosečni učenik u Zambiji svakog jutra pešačisedam kilometara do škole, gladan je, premo-ren, pothranjen i pati od crevnih parazita. Onili ona sedi u razredu zajedno s pedesetakdrugih učenika koji su u sličnom stanju. Nji-hova sposobnost primanja znanja je minimal-na. Akustika je slaba, nema krede ni dovoljnosvesaka.

»Obrazovanje nije način dazemlja pobegne od siromaštva,nego sredstvo borbe protivsiromaštva.«JULIUS NYERERE


Siromaštvo i dečji rad predstavljaju posebnovelike prepreke obrazovanju devojčica(vinjeta Modul Ljudska prava žena). Mno-ge devojčice moraju preuzeti ozbiljna radnazaduženja u veoma ranom uzrastu kako bipreživele. Od njih se očekuje ne samo da op-služuju porodice i obavljaju naporne poslo-ve u domaćinstvu nego im se često namećui društvene obaveze ranog materinstva i tra-dicionalnog načina ponašanja. Iako kratko-vidi i ograničeni, tradicionalni pogledi naobrazovanje devojčica još uvek preovladava-ju i najzad demotivišu roditelje da devojčicešalju u školu. Neke grupe devojčica – npr.devojčice iz starosedelačkih ili nomadskihzajednica, etničkih manjina, kao i napušte-ne i hendikepirane devojčice – suočavaju ses posebnim preprekama. Stoga rastu nasto-janja međunarodne zajednice da se de-vojčicama obezbedi jednak pristup obrazo-vanju i omogući ostvarenje njihovih ljudskihpotencijala.

Međunarodni oružani sukobi, građanski ra-tovi (vinjeta Modul Ljudska prava uoružanom sukobu) i građanski nemiri remetenormalan način života. Redovno pohađanješkole može biti onemogućeno ako su školesmeštene u blizini područja sukoba. Uprkostome što su škole zaštićene prema međuna-rodnom humanitarnom pravu, one su čestometa napada.

Zemlje u kojima su tokom 1990-ih plamtelisukobi: Alžir, Burundi, Kongo, Obala Slono-vače, Etiopija, bivša Jugoslavija, Gambija,Gvineja Bisao, Haiti, Lesoto, Nigerija, Paki-stan, Ruanda, Sijera Leone, Somalija, itd.

DA LI STE ZNALI?

Ostvarivanje opšteg osnovnog obrazovanja uroku od deset godina u svim zemljama u raz-voju koštalo bi sedam do osam milijardi ame-ričkih dolara godišnje, što je otprilike sedmo-dnevna vrednost ulaganja u vojne svrhe naglobalnom nivou; sedmodnevna vrednost fi-nansijskih špekulacija na svetskom tržištu;manje od polovine iznosa koji roditelji u Se-vernoj Americi godišnje potroše na igračke zasvoju decu.

»Obrazovanje je bolji čuvarslobode nego stalna vojska.«EDWARD EVERETT


DOBRA PRAKSA

� U Egiptu vlada radi na integraciji uspešnogkoncepta lokalnih škola prilagođenih de-vojčicama u formalni obrazovni sistem, apokrenula je i sveobuhvatni paket reform-i s ciljem stvaranja zdravih škola i škola ko-je unapređuju zdravlje.

� U Malaviju su sniženi troškovi školovanjakoje snose roditelji tako što su ukinute ško-larine i obavezne uniforme.

� Program Busti u Pakistanu, koji se odvijazahvaljujući saradnji jedne nevladine orga-nizacije iz Karačija i UNICEF, ima za cilj daobezbedi obavezno obrazovanje dece kojapotom mogu biti primljena u redovne škole.Namenjen je deci uzrasta od 5 do 10 godina;oko tri četvrtine učenika su devojčice. Inici-jativa je uspela da ublaži uobičajene rodnepredrasude delimično i putem obrazovanjau kući. Osnovano je više od 200 kućnih ško-la, u koje je upisano više od 6.000 učenika,s troškovima od šest dolara po osobi, što jedaleko ispod prosečnih troškova u javnimosnovnim školama.

� Mauritanija je zakonom zabranila ranebrakove, propisala obavezno osnovno obra-zovanje i podigla minimalnu starosnu grani-cu za dečji rad na 16 godina. Osnovala jeveća za decu radi sprovođenja Konvencije o

pravima deteta i pokrenula osnivanje sudo-va za maloletne prestupnike u svim većimgradovima.

� U okrugu Mašan u Kini sela i domaćinstvakoja preduzimaju efikasne mere kako biobezbedili školovanje devojčica imaju pred-nost pri dobijanju zajmova za razvoj.

� Narodna Demokratska Republika Laosuspešno sprovodi plan za rodnu jednakostkojim omogućuje devojčicama u područji-ma gde žive manjine pristup kvalitetnomosnovnom obrazovanju. Dugoročni cilj jeuvesti više žena u glavne tokove društveno-ekonomskog razvoja postupnim una-pređenjem nivoa njihovog obrazovanja.

� U Mumbaju (nekadašnjem Bombaju) u In-diji u sklopu inicijative Pratham MumbayEducation, u kojoj je uspostavljeno partner-stvo između pedagoga, zajednice, korpora-cija koje deluju kao sponzori i vladinih tela,osnovano je 1.600 škola i potpomognutamodernizacija više od 1.200 osnovnih ško-la.

� U Avganistanu, gde su devojčice bileisključene iz formalnog obrazovnog siste-ma, UNICEF je, podržavši kućne škole zadevojčice i dečake, preduzeo hrabar korak;od 1999. godine do kraja 2001. godine ukućnim školama učilo je 58.000 dece.

� Projekt CHILD u Tajlandu, koji je počeo do-

nacijama polovnih računara, prati poveza-nost obrazovanja dece i zdravlja.

� Ključni cilj desetogodišnjeg programa raz-voja obrazovanja (PRODEC) u Maliju je dase ostvari nivo od 75% upisa u osnovnuškolu do 2008. godine. Centri za razvojobrazovanja (CED) su obrazovne ustanoveu Maliju za petnaestogodišnju decu koja nadrugi način ne bi mogla ići u školu. Tamodobijaju osnovna znanja o svom jeziku i za-nimanju. Svaki razred ima 30 učenika, 15dečaka i 15 devojčica.

� UNESCO delatnosti u obrazovanju usmere-ne su ka tri strateška cilja:

- promovisati obrazovanje kao osnovno pra-vo;

- unapređivati kvalitet obrazovanja;- promovisati eksperimente, inovacije,

širenje informacija i dobrih praksi, kao ipolitiku dijaloga u obrazovanju.

Komisija za ljudska prava ustanovila je 1997.godine Posebnog izvestioca o pravu na obra-zovanje sa zadatkom da izveštava o stanju po-stupnog ostvarivanja prava na obrazovanje,uključujući pristup osnovnom obrazovanju ipoteškoće koje ometaju ostvarenje tog prava.

DOBRO JE ZNATI


2. TRENDOVI

Dakarski okvir za delovanje –Obrazovanje za sve, usvojen naSvetskom forumu o obrazovanju(Dakar, Senegal, 26 - 28. aprila 2000)odražava zalaganje cele međunarod-

ne zajednice za potpuno ostvarenje prava naobrazovanje. Dakarski okvir za delovanje po-stavio je šest ciljeva za ostvarenje osnovnogobrazovanja za sve do 2015. godine:

1. proširiti i unaprediti sveobuhvatnu negu iobrazovanje u ranom detinjstvu, naročitoza najugroženiju decu i decu iz siromašnihporodica;

2. obezbediti da do 2015. godine sva deca, na-ročito devojčice, deca koja žive u teškimuslovima i deca koja pripadaju etničkimmanjinama imaju pristup i završavaju bes-platno, obavezno kvalitetno osnovno obra-zovanje;

3. obezbediti da se obrazovne potrebe mladihi odraslih zadovolje ravnopravnim pristu-pom odgovarajućim obrazovnim i stručnimprogramima;

4. postići do 2015. godine 50% unapređenje ni-voa pismenosti odraslih osoba, posebnožena i ravnopravni pristup svih odraslih oso-ba obaveznom i celoživotnom obrazovanju;

5. ukloniti rodne disparitete u osnovnom isrednjem obrazovanju do 2005. godine ipostići rodnu jednakost u obrazovanju do2015, s naglaskom na puni i ravnopravanpristup devojčica kvalitetnom osnovnomobrazovanju;

6. unaprediti sve aspekte kvaliteta obrazo-vanja i obezbediti dobre uslove svima, ta-ko da svi mogu postići merljive i priznateobrazovne rezultate, prevashodno u pi-smenosti i bitnim životnim veštinama.

Opšte osnovno obrazovanje do 2015. postav-ljeno je za milenijumski razvojni cilj na Mile-nijumskom samitu na vrhu u septembru2000. godine.

Južna Azija

Procena stopa nepismenosti u svetupo regionima i polu, 2000.

muškarci

žene

Izvor: UNESCO Institut za statistiku* Ne uključuje Japan, Australiju i Novi Zeland

Razvijenezemlje

LatinskaAmerika/

Karibi

Istočna Azija/Okeanija*

Supsahara Arapskezemlje

Današnje stanje u pogledu opšteg osnovnogobrazovanja:

51 zemlja, sa 40 posto svetskog stanovništva,približava se ostvarenju opšteg osnovnogobrazovanja do 2015. godine ili ga je većostvarila. Ali, 24 zemlje nazaduju ili vidno za-ostaju u njegovom ostvarenju – a 93 zemlje,sa skoro 40 posto svetskog stanovništva, ne-maju podatke o tome. Na globalnom nivou,od šestoro dece osnovnoškolskog uzrasta jed-no ne pohađa školu.

Benin, s bruto domaćim proizvodom od samo990 dolara po stanovniku, na putu je da svojdeci školskog uzrasta obezbeđuje osnovnoobrazovanje do 2015. godine, dok Katar, saskoro 20 puta većim dohotkom, daleko zao-staje za Beninom.

Dohodak po glavi stanovnika Egipta manji jeod trećine dohotka po glavi stanovnikaMađarske, ali dok se Egipat približava posti-zanju opšteg upisa u osnovnu školu, Mađar-ska trenutno zaostaje u tom pogledu.

IZVOR: IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2000, UNDP


- Ukupni upis u osnovnu školu u zemljama urazvoju povećao se sa 50% u 1970. godini na80% u 1990. godini i 84% u 1998. godini.Stopa pismenosti u zemljama u razvoju ta-kođe je porasla sa 43% u 1970. godini na65% u 1990. godini i više od 70% u 1995. go-dini. Nasuprot tome, primećuje se da u ne-kim zemljama upis stagnira.

- Prema procenama, u svetu ima 854 milionanepismenih odraslih osoba, od toga su 544miliona žene.

- 60% dece koja ne pohađaju osnovnu školu usvetu su devojčice.

- Upis devojčica u osnovnu školu raste kao iupis dečaka. Međutim, postoji zabrinutostda se jaz među njima povećava.

- 113 miliona dece osnovnoškolskog uzrastane može ostvariti pravo na obrazovanje.97% njih živi u zemljama u razvoju.

- 93 zemlje, u kojima živi 39% svetskog sta-novništva, nemaju podatke o upisu u osnov-nu školu.

3. HRONOLOGIJA

1948: U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskimpravima obrazovanje je proglašenoosnovnim ljudskim pravom.

1959: Deklaracija o pravima deteta usvojenana Generalnoj skupštini UN. Obrazo-vanje proglašeno pravom svakog dete-ta.

1960–1966: UNESCO Svetske regionalne kon-ferencije o obrazovanju.

1969: Međunarodna konvencija o ukidanjusvih oblika rasne diskriminacije stupana snagu i proglašava opšte pravo naobrazovanje, bez obzira na rasnu ili et-ničku pripadnost.

1976: Međunarodni pakt o ekonomskim, soci-jalnim i kulturnim pravima stupa nasnagu jemčeći pravo na obrazovanje zasve.

1981: Konvencija o ukidanju svih oblika dis-kriminacije žena stupa na snagu, pozi-vajući na jednaka prava na obrazovanje.

1985: Treća svetska konferencija o ženama.Obrazovanje je proglašeno osnovom zaunapređenje položaja žena.

1990: Svetska deklaracija o obrazovanju zasve u Jomtienu u Tajlandu. Na konfe-renciji koja se odvijala pod pokrovi-teljstvom UNDP, UNESCO, UNICEF,Svetske banke i kasnije UNFPA postig-

nut je globalni konsenzus o proširenojviziji osnovnog obrazovanja.

1993: Sastanak na vrhu o obrazovanju E-9 uNju Delhiju u Indiji. Predstavnici vladadevet najnaseljenijih zemalja u razvoju(Bangladeš, Brazil, Kina, Egipat, Indija,Indonezija, Meksiko, Nigerija i Paki-stan) obavezali su se da će ostvariti ciljopšteg osnovnog obrazovanja do 2000.

1994: Svetska konferencija o obrazovanjuosoba s posebnim potrebama: pristup ijednakost, u Salamanki. Učesnici su ob-javili da sve zemlje treba da uključeobrazovanje osoba s posebnim potreba-ma u nacionalne obrazovne strategije.

1994: Međunarodna konferencija o stanov-ništvu i razvoju. Zemlje učesnice oba-vezale su se da će promovisati i ostvari-ti jednak pristup kvalitetnom obrazo-vanju radi borbe protiv siromaštva, ra-sta zaposlenosti i jačanja socijalne inte-gracije, s posebnim naglaskom na obra-zovanje devojčica.

1996: Amanska afirmacija na sastanku na po-lovini decenije Međunarodnog saveto-davnog foruma o obrazovanju za sve.

2000: Dakarski okvir za delovanje usvojen naSvetskom forumu o obrazovanju u Se-negalu.


AKTIVNOST I:ODIGRAJTE TO!

DEO I: UVODCilj ove aktivnosti je da se produbi razume-vanje pitanja izloženih u teorijskom delu mo-dula Pravo na obrazovanje.


DEO II: OPŠTE INFORMACIJE OIGRI ULOGACiljevi i zadaci:Tehnika igranja uloga može pospešiti učenje.Njena svrha je da učesnici dožive nepoznatusituaciju i razvijaju saosećanje i poštovanje zadrugačije stavove.

Ciljna grupa: mladi, odrasli

Veličina grupe/organizacija: oko 20 osoba

Vreme: 60 minuta

Priprema: pažljivo pročitati Modul Pravo naobrazovanje

Materijal: listovi za crtanje, markeri

Potrebne veštine: gluma i govorne veštine,veštine empatije, kreativne veštine

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRIULOGAUvod u temu:� Objasnite da je svrha aktivnosti dramatski

predstaviti sadržaj modula o obrazovanju.� Zamolite učesnike da se podele u male gru-

pe (4 - 6) i svakoj grupi dajte veliki komadpapira i markere.

� Dajte grupama deset minuta da u oluji idejaizlože svoje ideje o temi i potom odrede dveili tri ključne ideje koje najradije žele prika-zati igrom uloga.

� Sada im ostavite 30 minuta da osmisle iuvežbaju uloge. Objasnite da to mora bitigrupni rad i da svako mora imati ulogu uigri.

� Potom, okupite sve grupe, tako da svi gleda-ju igre uloga drugih grupa.

� Ostavite nekoliko minuta nakon svake igreuloga za reakcije i razgovor.

�� Pozovite posmatrače i glumce da kažu svo-je mišljenje.

Izvođenje:� Formirajte krug tako da u sredini bude do-

voljno mesta za igru uloga. � Neka svaka grupa odglumi svoju kratku

„dramu“.� Saveti za moderatora:�� Uzviknite „stop“ usred razigrane radnje i

zamolite glumce da opišu svoje emocije utom trenutku ili pozovite druge da analizi-raju scenu.

�� Bez upozorenja zaustavite radnju, zamoliteglumce da zamene uloge i nastave radnju.

�� Neka neko stoji iza svakog glumca. Zausta-vite radnju usred neke scene i tražite da„senke“ kažu šta misle šta njihov lik oseća imisli u tom trenutku i zašto.

Povratna informacija:Analizirajte igru uloga:� Šta učesnici misle o ovoj aktivnosti? D li je

bila teža ili lakša nego što su očekivali? Štaje bilo najteže odglumiti?

� Da li su ljudi naučili nešto novo?� Da li je bilo sličnosti i razlika među grupa-

ma i ako jeste, u čemu?

ODABRANE AKTIVNOSTI


Metodološki saveti:� Igra uloga može imati različite oblike, ali u

svakom od njih učesnici glume u kratkimdramskim prikazima koji obično izazivajujake emocije kod glumaca i publike. Zatovoditelj grupe treba da podstiče učesnike davrednuju ono što se odigralo i potom anali-ziraju važnost toga za ljudska prava.

� Pre nego što grupe počnu izvođenje dajteim jasna uputstva i obezbedite dovoljno vre-mena da ideju potpuno razviju i rasprave.

� Budite osetljivi u pogledu osećanja koje igrauloga može izazvati kod glumaca i publike.

� Ostavite dovoljno vremena za pitanja glum-cima i publici o tome kako su se osećali.

� Podstaknite učesnike da vrednuju ono štose događalo i analiziraju koliko je aktivnostrelevantna za modul i ljudska prava uopšte.

Predlozi za varijacije:Ovu aktivnost možete sprovesti pomoću cr-tanja: neka grupe izrade i predstave plakat ko-jim će izraziti svoje ključne ideje.

DEO IV: NASTAVAKPotražite pozorišne scenarije i druge tekstovena temu ljudskih prava i organizujte dramskupredstavu za vašu lokalnu zajednicu.

Srodna prava: sva ostala ljudska prava

Izvor: Compass: Priručnik o obrazovanjumladih za ljudska prava, 2002, Strasbourg Ce-dex: Council of Europe Publishing

AKTIVNOST II:DIJAMANTSKI UZORAK

DEO I: UVODCilj ove aktivnosti je unapređenje razumevan-ja načela i odredaba Konvencije o pravima de-teta i povezivanje s pravom na obrazovanje.

Tip aktivnosti: grupni rad

DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O VEŽBICiljevi i zadaci:U ovoj aktivnost razmatraju se i vrednuju ne-ki članci Konvencije o pravima deteta kako bise razumelo pravo svakog deteta na obrazo-vanje.

Ciljna grupa: mladi

Veličina grupe/organizacija: oko 20

Vreme: najmanje 60 minuta

Priprema:* Šematski prikažite čl. 12, 13, 14, 17, 18, 27,

28, 29, 32 Konvencije o pravima deteta navelikom listu papira.

* Priredite po jedan komplet karata s navede-nim članovima za svaku manju grupu.

Materijal: kompleti karata sa članovima Kon-vencije o pravima deteta u kovertama

Potrebne veštine: jezičke veštine, saradnja,veštine argumentacije i kritičkog mišljenja,refleksivne veštine

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O VEŽBIOpis aktivnosti/uputstva:� Počnite od kratkog pregleda Konvencije o

pravima deteta. Pitajte učesnike šta znaju oKonvenciji i razmotrite šematski prikaz čla-naka.

� Podelite učesnike u nekoliko manjih grupa.Svakoj grupi dajte koverte s karticama.

� Svaka grupa mora porazgovarati o tih devetčlanova i razmotriti koliko je svaki od njihrelevantan za njihove vlastite živote. Zatimih treba složiti u obliku dijamanta po važno-sti – treba im oko 25 minuta za razgovor,slaganje i eventualno preslagivanje dija-manta.


� Kada sve grupe završe zadatak, obilaze pro-storiju da vide kako su druge grupe rangira-le članove.

� Tada pozovite sve na raspravu.

Povratna informacija/vrednovanje:� Na početku pozovite grupe da predstave

svoje rezultate. Zatim ih pitajte o tome kakosu se osećali i šta su naučili.

� Postavite nekoliko pitanja, npr.: sličnosti irazlike između grupa; zašto imamo različiteprioritete; koji argumenti su bili najuvjerlji-viji; da li u Konvenciji o pravima deteta ne-dostaju neka prava, kako je stanje u vašojzajednici?

Metodološki saveti:� Podelom učesnika u manje grupe dobija se

veća mogućnost za učešće i saradnju. Ra-dom u manjoj grupi brzo se dolazi do idejai učesnici su podstaknuti da lično iskustvopovežu sa apstraktnim idejama.

� Naglasite da nema pravog i pogrešnog po-retka karata.

� Podstaknite učesnike da rasprave različitamišljenja i stavove.

� Naglasite važnost postizanja dogovora ugrupi.

Predlozi za varijacije:� Odaberite jedan član i crtežom, pripovet-kom, poezijom, glumom itd., načinite per-formans kojim ćete izraziti ideju tog člana.

� Neka učesnici izaberu jedan član i razgova-raju o njemu jedan minut.

DEO IV: NASTAVAKPregledajte školske politike i programe da vi-dite u kojoj meri škola ispunjava svoje obave-ze i odgovornosti prema Konvenciji o pravimadeteta.

Srodna prava: socijalna i ekonomska prava,sva druga ljudska prava

Izvori: prilagođeno iz Compass: Priručnik oobrazovanju mladih za ljudska prava, 2002,Strasbourg Cedex: Council of Europe Publis-hing


Beetham, David. 1998. Human Rights: New Dimensions and

Challenges. Uredio Janusz Symonides. Democracy and Hu-

man Rights: Civil, Political Economic, Social and Cultural. Ma-

nual on Human Rights. UNESCO Publishing.

Coomans, Fons. 1998. Identifying Violations of the Right to

Education. Uredili Van Boven, Theo, Cees Flinterman i IngridWestendorp. The Maastricht Guidelines on Violations of Eco-

nomic, Social and Cultural Rights. SIM Special No. 20,Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights.

Coomans, Fons. 1995. Clarifying the Core Elements of the

Right to Education. Uredili Coomans, Fons i Fried van Hoof.The Right to complain about Economic, Social and Cultural

Right, SIM Special No.18. Utrecht: The Netherlands Institutefor Human Rights.

Council of Europe. 2002. COMPASS- A Manual on Human

Rights Education with Young People. Strasbourg: Council ofEurope.

Daudet, Ives i Kishore Singh. 2001. The Right to Education:

An Analysis of UNESCO´s Standard-Setting Instruments. Paris.UNESCO Publishing.

Deutsche Gesellschaft für die Vereinten Nationen. 2002. Be-

richt über die Menschliche Entwicklung. Bonn: DGVN (forUNDP).

Fernandez, Alfred i Siegfried Jenkner. 1995. International

Declarations and Conventions on the Right to education and

the Freedom of Education. Frankfurt am Main: Info3 – Verlag.

Hodgson, Douglas. 1998. International Cooperation and De-

velopment in the Human Right to Education. A textbook. Al-dershot: Ashgate Publishing.

Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic,

Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Do-stupno na adresi:http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/circle/toc.htm

Nowak, Manfred. 2001. The Right to Education in the Econo-

mic, Social and Cultural Rights. Uredili Eide, Asbjorn, Catari-na Krause i Rosas Allan. Economic, Social and Cultural Rights,A textbook. Dordrecht: Martinus Nijhoff Publishers.

Office of the United Nations High Commissioner for HumanRights. 1999. The United Nations Decade for Human Rights

Education (1995-2004) no.3, A compilation of provisions of in-

ternational and regional instruments dealing with human

rights education. Geneva: United Nations.

Sen, Amartya. 2002. „Basic Education and Human Security”

at the „Workshop on education, equity and security” at Kolka-ta, India, on 2-4 January 2002.

Symonides, Janusz. 2000. Human Rights: Concept and Stan-

dards. Aldershot: Ashgate Publishing.

The Interdependent, Monthly nr.104, February 2002.www.nscentre.org

Tomasevsky, Katarina. 1999. Preliminary Report of the Speci-

al Rapporteur on the Right to Education, UN doc.E/CN.4/1999/49. See also the progress report of the SpecialRapporteur, UN doc. E/CN.4/2000/6.

UNICEF. 1999. The State of the World’s Children 1999. Paris:UNICEF.

United Nations. 2001. Beijing to Beijing+5- Review and Appra-

isal of the Implementation of Beijing Platform for Action-Re-port of the Secretary General. New York.

United Nations. 2001. We the Peoples: the Role of the United

Nations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. NewYork: UN Publishing.

DODATNE INFORMACIJE

Education International: www.ie-ei.org

Electronic Resource Centre for Human Rights Education: http://erc.hrea.org

Gateway to e-learning on the Internet:www.unesco.org/education/elearning

Human Rights Education Associates: www.hrea.org

Human Rights Internet: www.hri.ca

Human Rights Network: www.derechos.net

Office of the High Commissioner for Human Rights:www.unhchr.ch

Right to Education: www.right-to-education.org

The People´s Movement for Human Rights Education:www.pdhre.org

The World Bank: www.worldbank.org

UN Children’s Fund: www.unicef.org

UN Educational, Scientific and Cultural Organization: www.unesco.org

United Nations Development Programme:www.undp.org

World Education Forum 2000: www.unesco.org/efa

REFERENCE

LJUDSKA PRAVADETETA

OSNAŽIVANJE I ZAŠTITA DETETA

UČEŠĆE I ZAŠTITA

NEDISKRIMINACIJA DECE

NAJBOLJI INTERES DETETA

»U svim aktivnostima koje se tiču dece,bez obzira na to da li ih preduzimajujavne ili privatne institucije socijalnogstaranja, sudovi, administrativniorgani ili zakonodavna tela, najboljiinteresi deteta biće od prvenstvenogznačaja ...«ČLAN 3 KONVENCIJE UN O PRAVIMA DETETA

LJUDSKA PRAVA DETETA198

Deca pogođena oružanim sukobom„Oteli su me (Božja vojska otpora) kad sam smajkom išla u polje... Jedna od otetih de-vojčica pokušala je pobeći, ali uhvatili su je.Pobunjenici su nam rekli da je pokušala po-beći i da će je morati ubiti. Naterali su novo-pridošlu decu da je ubiju. Rekli su nam da ćepoubijati naše porodice ako pobegnemo.Naterali su nas da hodamo nedelju dana ...Neka manja deca nisu mogla držati korak, jersmo hodali dugo bez odmora, pa su ih ubili ...Neka deca umrla su od gladi. Osećala sam sebespomoćno gledajući svu tu decu koja suumirala ili su ih ubijali. Mislila sam da će imene ubiti.“

IZVOR:„OŽILJCI SMRTI: DECA KOJU JE OTELA BOŽJA VOJSKA OT-PORA U UGANDI“, HUMAN RIGHTS WATCH, SEPTEMBAR1997.

Trinaestogodišnju devojčicu Sharon otela jeBožja vojska otpora, grupa pobunjenika, sasedištem u severnoj Ugandi, koja se bori pro-tiv vlade i pri tom teroriše lokalno stanov-ništvo, posebno otmicama dece kojuuključuju u svoje redove.

PITANJA ZA RASPRAVU

U više od 85 zemalja sveta decu mlađu od 18godina mobilišu u nacionalnu vojsku i opozi-cione grupe koje pružaju oružani otpor.300.000 dece aktivno učestvuje u oružanimsukobima. Koji je razlog iskorišćavanja deceza ratove odraslih?

Komercijalno polno iskorišćavanje dece„Sedeći u mračnom baru Del Ray hotela, tride-settrogodišnji David, konobar iz Kalifornije,ispričao je kako je drugi put u dve godine po-setio Kostariku. Bestidno je govorio o web-stra-nicama sa oglasima o mladim prostitutkamaiz Kostarike, gde je tražio devojku koja pret-hodno nije imala seksualnog iskustva. David,zdepast čovek neurednog izgleda, insistirao jeda ga oslovljavamo samo imenom. Hvalio sekako je dogovorio s jednim od mnogih taksistapovezanih sa seksualnom trgovinom da mu uhotel gde je odseo dovede trinaestogodišnju de-vojčicu iz njenog roditeljskog doma u siro-mašnoj četvrti San Hozea. Njeni roditelji su zato tražili 400 dolara, što je David rado platio.“

IZVOR:„POLNO ISKORIŠĆAVANJE DEVOJČICA I DEČAKA U SRED-NJOJ AMERICI, VEĆINOM OD STRANE AMERIČKIH MUŠKA-RACA, DOSTIGLO JE ALARMANTNE RAZMERE“, WASHING-TON POST, 2. JANUAR 2000.

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Smatrate li da deca imaju pravo da buduzaštićena od nasilja?

2. Kako ih zaštititi od takvih oblika isko-rišćavanja?

3. Znate li da li su se u vašoj zemlji turisti željniseksualnih usluga našli pred sudom zbogpolnog iskorišćavanja dece u drugim zemlja-ma?


LJUDSKA PRAVA DETETA 199

1. BORBA ZA ZAŠTITU PRAVADETETA

Raspravljati o pravima dece ponekad nije jed-nostavno. Najpre se svi slažu da mladi ljudiimaju pravo na dom, život s porodicom i pri-jateljima, na mogućnosti za razvoj ličnosti italenata, kao i pravo da ih poštuju i ozbiljnoshvataju. Međutim, iako su prava dece nepo-bitna, u pogledu njihovog ostvarenja postojiniz problema. Kada se postavi pitanje odgo-vornosti za ostvarenje pravno obavezujućihprava dece, na videlo izlazi mnoštvo neja-snoća.Osvrnimo se na Konvenciju UN o pravima de-teta (CRC). Taj međunarodni ugovor, koji jeGeneralna skupština UN usvojila 1989. godi-ne, predstavlja temelj međunarodne zaštiteprava dece. Konvencija je uspešna s obziromna to da su je trenutno, samo 14 godina nakonusvajanja, ratifikovale 192 zemlje, uključujućisve članice UN, osim dveju (Somalije i SAD).Stoga je očigledno da je Konvencija o pravimadeteta postavila univerzalne standarde ljud-skih prava dece. Međutim, dok su standardiopšteprihvaćeni, njihova primena je po-ražavajuće slaba. U nedavnom UN/UNICEFizveštaju o rezultatima decenije, pripremlje-nom za Posebnu sednicu UN o deci, navodise, na primer, da su se šanse za opstanak de-

ce u podsaharskoj Africi čak pogoršale, 149miliona dece širom sveta i dalje je pothranje-no, a 100 miliona dece nije uključeno u form-alno obrazovanje (vinjeta činjenice i statistikeiznesene niže).

Stoga je 3.355 vladinih delegata, 1.732 pred-stavnika nevladinih organizacija i više od 600mladih (između 7 i 18 godina) koji su se u ma-ju 2002. godine okupili u Njujorku na Poseb-noj sednici Generalne skupštine posvećenojdeci, imalo visoka očekivanja. Na toj konfe-renciji usvojen je Plan delovanja pod nazivom„Svet po meri deteta“, oko koga su vlade, UNI-CEF i druge međuvladine i nevladine organi-zacije pregovarale dve godine, s tek deli-mičnim uspehom. Jedno od najkontroverzni-jih pitanja o kom se raspravljalo bilo je pitan-je statusa Konvencije o pravima deteta u za-vršnom dokumentu, jer su se neke države,poput SAD, žestoko protivile ideji da završnidokument polazi od prava deteta.

Dečja prava i ljudska/dečja bezbednostPojam ljudske bezbednosti odnosi se na pro-movisanje slobode ljudskog bića od straha inemaštine, uz jednake mogućnosti za punirazvoj njegovih ili njenih ljudskih potencijala.Prema tome, taj pojam obuhvata situacije ne-bezbednosti pruzrokovane nasiljem i siro-maštvom, kao i pogoršane diskriminacijom idruštvenom isključenošću. Zahtev za postav-ljanjem prioriteta i potreba za uklanjanjemneposrednih pretnji bezbednosti osobe pot-puno je u skladu sa idejom prava dece, na-ročito u pogledu prvenstva načela najboljeginteresa deteta.Međutim, za nekoliko nedoumica još uveknema rešenja.Pre svega, pravni okvir za ljudska prava decekao deo opšteg sistema ljudskih prava već po-stoji i štiti sveobuhvatna prava, što podrazu-meva odgovarajuće obaveze država. Ljudskabezbednost zasad još nema takvo normativnoutemeljenje. S tim u vezi, Institut za ljudskaprava „Ludwig Boltzmann“ razradio je kuri-kulum za obrazovanje o zaštiti, praćenju iunapređenju ljudskih prava. Drugo, pristupiljudske i dečje bezbednosti ponekad pred-viđaju preveliku zaštitu, naglašavajući ranji-vost i zavisnost deteta, dok istovremeno zane-maruju dečje mogućnosti i resurse. U skladus tim, konceptualni izazovi bezbednosti dece

POTREBNO JE ZNATI»Beba je stav Boga da svet treba idalje da postoji.«CARL SANDBURG


odnose se na načine što boljeg uključivanjaaspekta osnaženja deteta, koji čini okosnicudiskursa ljudskih prava.Na osnovu toga sledi da treba isticati komple-mentarnost pristupa prava dece i pristupabezbednosti dece, na primer, u kontekstu da-našnjih rasprava o učešću dece u mirovnimprocesima i obnovi posle sukoba.Od samih svojih početaka Mreža za ljudskubezbednost posvećuje naročitu pažnju bez-bednosti dece, posebno u situacijamaoružanih sukoba (uključujući pitanja sitnognaoružanja i mina). Ta obaveza je takođe bilaizražena tokom austrijskog predsedavanjaMrežom, u periodu 2002/2003. godine, kadasu prioriteti Mreže bila deca pogođenaoružanim sukobima i obrazovanje za ljudskaprava.


Priroda i sadržaj ljudskih pravadece

Pojam prava dece potiče ne samo od širokogpokreta za ljudska prava nego i od razvojnihkoraka ostvarenih u društvu, obrazovanju ipsihologiji tokom poslednjih 300 godina. Tirazvojni koraci u vezi su sa uticajem oddržave finansiranog, institucionalizovanog,

obaveznog školovanja, s negativnim učinci-ma industrijalizacije na decu (na primer, is-korišćavanje dece u fabrikama i rudnicima)i s posledicama rata. Pojavilo se novo razu-mevanje razvoja deteta, od novih ideja oobučavanju i novih vaspitnih modela, do„pokreta oslobođenja deteta“ 1970-ih godi-na. To razumevanje pomoglo je u preusme-ravanju žarišta s ranjivosti deteta i potrebeza zaštitom deteta, na novi diskurs nezavi-snosti, sposobnosti, samoodređenja i učešćadeteta, kojim su odbačena tradicionalna pa-trijarhalna gledišta na dete kao puki pred-met kontrole od strane roditelja ili odraslih.Najzad, sve to zajedno dovelo je do poli-

tičkog procesa koji je pokrenut 1979. godineu sklopu Ujedinjenih nacija, kada je počelaizrada nacrta prvog pravno obavezujućegdokumenta o ljudskim pravima deteta –Konvencije o pravima deteta (CRC). Danusvajanja Konvencije, 20. novembar 1989.godine, proglašen je Međunarodnim danomprava deteta.

KLJUČNA NAČELAKONVENCIJE OPRAVIMA DETETA

Osnaženje deteta, starosni i rodni aspekti Zasnovana na poštovanju dostojanstva svihljudskih bića, Konvencija o pravima detetapriznaje svako dete kao nosioca vlastitih ljud-skih prava, koja ne proizlaze iz, odnosno nezavise od prava roditelja ili neke druge odra-sle osobe. To je temelj zamisli osnaženja dete-ta, omogućavanja detetu kao poštovanom su-bjektu i građaninu društva da izaziva i menjaograničena i diskriminaciona gledišta i očeki-vanja u pogledu mladih ljudi.Činjenica je da deca zavise od odraslih (zbogsvog telesnog i emocionalnog razvoja, nepo-sedovanja materijalnih sredstava, odnosnoprihoda) i od promena ekonomskog i društve-nog položaja roditelja (nezaposlenost, razvod

»Svako društvo koje deci, ili bilokojoj drugoj grupi, uskraćujeprava koja pripadaju ostalimgrupama, treba da ponudi jasne,održive razloge za to. Teretdokaza uvek počiva na onimakoji žele isključiti druge; od decese ne sme tražiti da dokazuju daim pripadaju ista prava kao isvima ostalima.«BOB FRANKLIN (1995)


roditelja), što se neposredno odražava nastandard života deteta. Prema tome, jemčenjeprava deci ne stvara posebno „povlašćenu“društvenu grupu. Nasuprot tome, to je neop-hodan preduslov za osnaženje položaja deceu društvu kako bi im se omogućilo da moguzastupati svoje interese na jednakim osnova-ma kao odrasli. Jedino će tako dete biti sa-slušano na sudu u slučaju starateljstva, a de-vojčica će se osećati dovoljno bezbednom daprijavi polno zlostavljanje. Time se takođe na-glašava preventivni aspekt i podiže svest u po-gledu osnaživanja dece.

I jedino će se tada interes dece kao društvenegrupe ozbiljno shvatati – što predstavljaključni izazov, s obzirom na demografsku si-tuaciju zapadnih „društava koja stare“, ali ijužne hemisfere, gde mladi često čine i do50% stanovništva.

Osim starosne dimenzije, veliku važnost zaosnaženje dece ima i rodna dimenzija. Trgo-vanje devojčicama radi polnog iskorišćavanja,ubijanje devojčica u ime „porodične časti“,isključenost i nepovlašćenost u obrazovanju izapošljavanju, kao i ponižavajući stereotipi umedijima i industriji zabave, jasan su dokazdvostruke diskriminacije devojčica, kako naosnovu roda tako i na osnovu uzrasta.

Holistički pristup detetuKonvencija o pravima deteta jedinstvena jeutoliko što predstavlja prvi opšteprihvaćeniugovor o ljudskim pravima u kom se ekonom-ska, socijalna, kulturna, kao i građanska i po-litička prava nalaze u jednom dokumentu.Konvencija polazi od sveobuhvatnog, „holi-stičkog“ pristupa deci; budući da sadrži od-redbe koje jemče poštovanje identiteta, samo-određenja i učešća deteta, ona je napredna upoređenju s prethodnim deklaracijama o pra-vima dece, koje su se usredsređivale na zašti-tu deteta tokom njegovog razvoja.

Odnos dete – roditelj – državaIstovremeno, važno je istaći da te dve dimen-zije – prava na zaštitu i prava na nezavisnost –ne isključuju jedna drugu, nego se međusob-no osnažuju; Konvencijom se ne daje pred-

nost pravima nezavisnosti nad pravima zašti-te, kako ponekad tvrde njeni kritičari, koji jenazivaju „antiporodičnom“ u strahu da će seporodica raspasti ako se deci zajemče ljudskaprava. Konvencijom se izričito potvrđuje „od-govornosti, prava i dužnosti” (oba!) roditeljada daju „odgovarajuće smernice i vođstvo” de-tetu. Međutim, roditeljska odgovornost uslov-ljena je time što treba da bude „u skladu s raz-vojnim sposobnostima deteta”, što znači da senjome ne daju roditeljima nikakva apsolutnaprava nad detetom, nego se radi o dina-mičkom odnosu. Osim toga, s obzirom nadržavu, roditelji nose primarnu odgovornostza vaspitanje i obrazovanje deteta, ali ako nisusposobni ili spremni da ispune svoje dužnosti,pravno je opravdano da država/društvo in-terveniše.

Nediskriminacija deceKonvencija sadrži jasnu zabranu diskrimina-cije među decom, uz dugački spisak osobinana osnovu kojih nije prihvatljivo praviti raz-like (što se takođe odnosi i na detetove rodi-telje/staratelje): „rasa, boja kože, pol, jezik,vera, političko ili drugo uverenje, nacional-no, etničko ili socijalno poreklo, imovina,teškoće u razvoju, porodično poreklo ili nekedruge okolnosti.” (član 2)

»Stotinu dece, stotinupojedinaca koji su ličnosti – nekoji će tek postati ličnosti, nitikoji će biti ličnosti tek ubudućnosti, nego koji su ličnostisada, upravo ovog trena –danas.«JANUSZ KORCZAK, „KAKO VOLETI DETE“ (1919)


Ne postoji izričita odredba kojom bi se za-branjivala diskriminacija dece u odnosu naodrasle (diskriminacija na osnovu starosnogdoba). Međutim, uzimajući u obzir široki ka-talog prava u Konvenciji o pravima deteta, bi-lo koja mera koja bi ograničavala prava izKonvencije samo na osnovu starosti, teško bibila održiva u smislu čl. 1 i 3 (1).

Najbolji interes deteta

Član 3 (1) sadrži vodeće načelo Konvencije,načelo „najboljeg interesa deteta”. Tom odred-

bom naglašava se da prvenstvo treba dati in-teresu deteta. Načelo najboljeg interesa detetanije ograničeno na delatnosti neposrednousmerene na decu (kao što je obrazovanje,sudski sporovi za starateljstvo itd.), nego jerelevantno za sve delatnosti koje mogu po-sredno ili neposredno uticati na dete (politikazapošljavanja, raspodela budžeta itd.). Toznači da svaki akter (državni ili privatni) imaobavezu najpre da sprovede „procenu uticajana dete“, da razmotri posledice svake mere injenih alternativa, kao i da prati primenu oda-brane mere. Načelo „najboljeg interesa dete-ta“ služi kao krovna odredba i vodilja uslučajevima sukoba prava iz Konvencije ili uslučajevima u kojima se ne može primeniti ni-jedna odredba Konvencije.

Definicija „deteta” premaKonvenciji

Najzad, treba razmotriti ključno pitanje: ko jezapravo „dete” prema Konvenciji o pravimadeteta? U Konvenciji je „dete” definisano kaosvako ljudsko biće mlađe od 18 godina (osimako se prema nacionalnom zakonu primenji-vom na dete punoletstvo ne stiče ranije, član1), što znači da je odabran jednostavan krite-rijum, odvajanje odraslih od onih koji nisuodrasli. U Konvenciji se nigde drugde ne po-minje starosna granica (osim u članu 38). Ko-

mitet za prava deteta - međunarodno stručnotelo UN za praćenje primene Konvencije –više puta je naglasio da Konvencija traži oddržava da razmotre da li su njihovi nacionalnizakoni u pogledu starosnih granica u skladus Konvencijom i da li su još uvek opravdani. Osim toga, definicija iz člana 1 sadrži nekenepogodnosti u pogledu primene Konvenci-je, jer grupa „mlađih od 18” sadrži veoma ra-znoliko, nehomogeno društveno telo. Stogapri određivanju mera treba jasno da se odre-di ciljna grupa.

Prava iz Konvencije: učešće -zaštita – podrška Detaljni sadržaj Konvencije, kojim se raz-rađuju već pomenuta vodeća načela i osnovnipojmovi, često se prikazuje u obliku struktu-re koju čine učešće, zaštita i podrška:� Aspekt učešća neposredno se pominje u

članu 12 (1) kao pravo deteta na učešće.Ključni element te odredbe je važnostmišljenja deteta; traži se uključenje dece ra-di stvarnog uticaja na procese i donošenjeodluka. Uz to, Konvencija sadrži i drugaosnovna politička i građanska prava kojamogu biti prava dece, kao što su sloboda sa-vesti, veroispovesti, udruživanja, pravo napoštovanje privatnosti, pravo na život(uključujući izričitu zabranu smrtne kazne

»Sanjam da će moje četvoro decejednog dana živeti u zemlji ukojoj ih neće prosuđivati premaboji njihove kože, nego premasadržaju njihovog karaktera.«MARTIN LUTHER KING JR.

»Budući uspeh nekog narodamože se neposredno izmeritiprema sadašnjem napretku nje-govih mladih ljudi.«JOHN F. KENNEDY


za maloletne prestupnike), pravo na zaštituod mučenja i proizvoljnog pritvaranja i jem-stva pravednog suđenja.

� U pogledu pitanja zaštite, Konvencija obu-hvata zaštitu deteta „od svakog oblika tele-snog ili duševnog nasilja, povreda ili zlou-potreba, zanemarivanja ili zapuštenosti,zlostavljanja ili iskorišćavanja, uključujućipolno zlostavljanje, dok o njemu brine(u)roditelj(i), zakonski staratelj(i) ili neko dru-go odgovorno lice kome je poverena briga odetetu“. Ta odredba takođe je bitna u pogle-du disciplinskih mera u školi. Zaštituosnažuju i odredbe koje se odnose na mereprotiv ekonomskog izrabljivanja (dečji rad),polnog iskorišćavanja, trgovanja decom izloupotrebe opojnih droga, kao i na stan-darde međunarodnog humanitarnog pravakoji se odnose na decu pogođenu oružanimsukobom.

� Prava podrške koja su obuhvaćena Konven-cijom su pravo na zdravlje, obrazovanje, so-cijalno osiguranje i odgovarajući životnistandard.

U Konvenciji se takođe razvijaju novi standar-di, koji se odnose na pravo deteta na zaštitusvog identiteta, pravo na porodicu i druge

društvene odnose (uključujući ponovno uje-dinjenje porodice), ograničenja za međuna-rodno usvajanje dece, pravo deteta na odmor,slobodno vreme, igru i kulturne aktivnosti iobavezu države da obezbede oporavak i po-vratak u zajednicu svoj deci koja su žrtve bilokog oblika nasilja ili iskorišćavanja.

Sažetak: zašto upotrebljavati pristup zasnovan na pravima dece? � Prava dece su ljudska prava - poštovanje

ljudskog dostojanstva bez obzira na staro-sno doba.

� Prava dece preusmeravaju žarište pažnje -na dete kao pojedinca i na decu kaodruštvenu grupu.

� Prava dece su sveobuhvatna i međusobnopovezana - nema slobode govora bez zabra-ne nasilja, nema prava na obrazovanje bezodgovarajućeg životnog standarda.

� Prava dece su pravno obavezujuća - državeimaju obavezu da štite i ostvaruju prava de-ce.

� Prava dece osnažuju decu - ona iziskujunovu kulturu interakcije s decom, zasnova-nu na priznavanju dece kao subjekata i no-silaca prava.


Pod zaštitom prava dece podrazumeva sepreispitivanje položaja deteta u društvu, do-minantnih ideja o detinjstvu, uloga koje seočekuju od dece, životnih uslova i infra-strukture koja se odnosi na decu. Kad se železaštititi prava dece u nekom društvu, razot-kriva se mnogo o položaju porodice i žena unjemu.

Tipičan primer oko koga vladaju suprot-stavljena mišljenja odnosi se na telesnokažnjavanje dece. Iako se namerno na-nošenje bola drugima među odraslima usvim kaznenim zakonima u svetu određujekao krivično delo, to načelo ne primenjujese na decu. Umesto toga, može se naići narasprave o „razumnom“ broju udaraca, pro-pise o veličini batine i materijalu od kogtreba da se izradi, ili pak pravilo da kažnja-

»Želimo li ostvariti trajni mir,moramo početi od dece.«MAHATMA GANDHI


vanje mora biti u prisustvu lekara. Zapre-pašćujuća je činjenica da je tek desetak ze-malja u svetu potpuno ukinulo telesnokažnjavanje. Komitet za prava deteta po-svetio je dve tematske rasprave, 2000. i2001. godine, nasilju nad decom od stranedržave, u porodici i školi. Na osnovu prepo-ruke Komiteta, 2002. godine pokrenuto jeveliko istraživanje UN o nasilju nad decom,kako bi se politička pažnja na globalnomnivou usmerila na taj problem.

Drugi tipični problemi oko kojih se voderasprave odnose se na položaj devojčica(npr. „preferiranje sina“ u porodici, obra-zovanju i zapošljavanju, ograničena inter-pretacija verskih zakona, tradicionalni ob-redi, kao što je sakaćenje ženskih genitali-ja, pristup službama za reproduktivnozdravlje), vinjeta Modul Ljudska pravažena. Vode se rasprave i o problemu dečjegrada, što je vezano za razne činioce i uslo-ve koji vladaju u određenoj zemlji,uključujući ekonomsku strukturu, stopunezaposlenosti i siromaštva, kvalitet obra-zovnog sistema, položaj porodice i žena.vinjeta Modul Rad.


Za oblast ljudskih prava karakterističan jejaz između načela i prakse, između obavezai njihove primene, ali najveći jaz vlada upra-vo u vezi s pravima dece. Za to se može na-vesti niz razloga (pitanja prava deteta pove-zana su s veoma kontroverznim raspravamao „porodičnim vrednostima“, kulturnim iliverskim tradicijama, nepostojanju infra-strukture usmerene na dete, nedostatku ini-cijativa za osnaživanje deteta, nedovoljnojpolitičkoj podršci), ali jedan od razloga jestesvakako i slab sistem praćenja primene Kon-vencije.

Konvencijom se predviđa samo jedan mehani-zam praćenja primene njenih odredbi: držav-ne izveštaje Komitetu za prava deteta kao te-lu zaduženom za praćenje. Prema tom po-stupku, države su dužne da Komitetu podno-se izveštaje o napretku koji ostvaruju u pri-meni Konvencije (i fakultativnih protokola).Komitet pregleda izveštaje u „konstruktiv-nom dijalogu“ s vladom dotične države i ob-javljuje saopštenja i preporuke.

Ne postoji nikakav drugi mehanizampraćenja kakvi postoje u drugim ugovorimao ljudskim pravima (pojedinačna predstav-ka, međudržavna tužba, postupak istrage),iako nevladine organizacije lobiraju za pri-hvatanje mehanizma pojedinačne predstav-ke, kako bi Komitet mogao primati predstav-ke pojedinaca, što bi bio snažan podsticaj raz-radi pravnih okvira za zaštitu prava dece.

»Ima li svetijeg zadatka od našedužnosti da zaštitimo pravadeteta jednako revnosno kao štoštitimo prava bilo koje drugeličnosti? Ima li većeg ispita zavođstvo od zadatka da te slobodeobezbedi svakom detetu, usvakoj zemlji, bez izuzetka?«KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN

»Primena Konvencije nije stvarizbora, dobrotvorstva ilimilosrđa, nego ispunjavanjapravnih obaveza.«GRUPA ZA PRAVA DECE(MEĐUNARODNA PLATFORMA NEVLADINIHORGANIZACIJA ZA PRAĆENJE NASTAVKAPOSEBNE SEDNICE O DECI), 2002.


Međutim, Komitet se pokazao veoma kreativ-nim da nadomesti tradicionalne mehanizme.Pre svega, zauzeo je veoma otvoren stav pre-ma uključivanju nevladinih organizacija, po-zivajući ih da podnesu vlastite izveštaje ostanju prava dece u njihovoj zemlji, kako bidobio potpuniju sliku stvarnog stanja. Komi-tet je pokrenuo godišnje javne forume („Daniopštih rasprava“) o specifičnim temama (npr.„dete i porodica“, „pravda za maloletnike“,„HIV/AIDS“) kako bi usmerio pažnjumeđunarodne javnosti na ta pitanja.

Rastući broj standarda, instrumenata i institu-cija postavlja nove izazove pred praćenje itraži bolju koordinaciju između svihuključenih aktera.

Na nacionalnom nivou, u sklopu procesa po-krenutog na Posebnoj sednici o deci UN 2002, postavljen je veliki zadatak u pogle-du primene i praćenja. U završnom dokumen-tu te sednice pozivaju se sve države da preda-ju nacionalne planove delovanja kao osnovpolitika i mera usmerenih na dete najkasnijedo kraja 2003. godine „ako je moguće“.

U završnom dokumentu sastanka na vrhudržave su se takođe obavezale da uspostave iojačaju svoja nacionalna tela za podršku decii praćenje sprovođenja prava dece, kao što sunezavisni ombudsmani za decu. Ombudsma-ni mogu koristiti mehanizme tužbe i odštete,davati savete za decu i roditelje, kao i obavlja-ti funkcije obaveštavanja, lobiranja i praćenja– uopšte, mogu delovati kao institucionalizo-vani, nezavisni lobisti za decu. Osim toga, za-govaranje prava dece još uvek je u velikoj me-ri pokret odraslih, pa stoga treba istraživatinove načine podrške inicijativama koje vodedeca/mladi.

Osim toga, u više država pokrenuto je lobiranjeza uključivanje načela Konvencije u nacionalniustav, radi osnaženja nacionalnog pravnogokvira za prava dece. U zemljama kao što suFrancuska i Belgija odredbe Konvencije već seneposredno primenjuju na sudu.

Konačno, svako nastojanje ka promovisanjutreba da pođe od efikasnih i pouzdanih strate-gija obaveštavanja, obrazovanja i obuke, aobrazovanje za prava dece i ljudska prava tre-ba neposredno da dopre do dece i mladih. Ko-mitet za prava deteta u svom prvom Opštemkomentaru o „Ciljevima obrazovanja“ (član29) iz 2001. godine iznosi: „Obrazovni sa-držaji čvrsto ukorenjeni u vrednostima člana29 (1) neophodno su sredstvo koje svakomdetetu može pomoći u njenim ili njegovim na-porima da tokom svog života na uravnotežennačin, u duhu ljudskih prava, odgovara izazo-vima koje prate doba velikih promena pod-staknutih globalizacijom, novim tehnologija-ma i srodnim pojavama.“

»Ovim se obavezujemo danećemo štedeti napore udaljem stvaranju sveta po merideteta, gradeći nadostignućima iz prošledecenije i vođeni načelom dasu deca na prvom mestu.«„SVET PO MERI DETETA“, DEKLARACIJA I PLAN DELOVANJA KOJE JEUSVOJILA GENERALNA SKUPŠTINA UN NAPOSEBNOJ SEDNICI O DECI 10. MAJA 2002.


1. DOBRA PRAKSA

Slede primeri inicijativa i projekata u kojimase uspešno primenjuje Konvencija o pravimadeteta. vinjeta Reference i dodatne informaci-je.

„Povezivati ljude“ – projekat sponzorstva zamlade izbeglice u Austriji, koji sprovodiAsylkoordination Österreich (Austrijsko koor-dinaciono telo za organizacije posvećene iz-beglicama i imigrantima) uz podršku Austrij-skog odbora za UNICEF.

Osnovna ideja projekta je povezanje mladihkoji su izbeglice u Austriji bez porodice, saodraslima koji žive u Austriji, a spremni suda tim mladim posvete nešto vremena, da imponude konkretnu podršku, na primer, u po-gledu obrazovanja, tečajeva jezika, posla,predstavljanja pred vlastima, sportskih ak-tivnosti i sl. Tako se izgrađuje odnos pove-renja između mladih i sponzora, a mladaosoba se lakše uklapa u okruženje. Sponzorpak stiče bogato lično iskustvo. Svi sponzoripažljivo su odabrani i prolaze obuku o prav-nim i psihosocijalnim pitanjima, načinimasaradnje s nadležnim organima, itd. Odpočetka projekta 2000. godine, svake godineokuplja se nova grupa sponzora, što nailazi

na pozitivnu reakciju učesnika, javnosti, vla-sti i medija.

„Recht hat jede/r – Trainings zum alltäglic-hen Umgang miteinander“ (Svako ima pra-vo/je u pravu – obuka za svakodnevni za-jednički život) – serija radionica koje spro-vodi organizacija WUK KinderKultur (otvo-rena inicijativa za dečje kulturne aktivno-sti) i Uslužni centar za obrazovanje za ljud-ska prava Boltzmann instituta za ljudskaprava. Serija radionica namenjena je deci od7 do 15 godina u školi, kao i u grupama de-ce/mladih, a posvećena je mirnom rešavan-ju sukoba, toleranciji i komunikaciji prekorasprava, igre uloga i grupnih aktivnosti.Svaka radionica traje oko dva i po sata, a vo-di je tim sastavljen od dvaju stručnjaka(obrazovanih medijatora, animatora zaba-ve, psihologa, glumaca, učitelja itd). Od2001. godine razrađeni su moduli o „Odgo-vornosti“, „Mirnom rešavanju sukoba“ i„Poštovanju“, a održano je više od 80 radio-nica na kojima je učestvovalo više od 1.600dece.

„Izveštaji u senci“ i„nacionalne koalicije“ nevladinihorganizacija o domaćoj primeni Konvencije

Države strane ugovornice Konvencije o pravi-ma deteta moraju redovno podnositi izveštajeKomitetu UN za prava deteta o napretku kojiostvaruju u primeni Konvencije. Kako biolakšao sveobuhvatni pregled državnih iz-veštaja, Komitet prihvata „izveštaje u senci“nevladinih organizacija ili mreža organizacija(„nacionalne koalicije“) koje iznose svoje pro-cene položaja dece i adolescenata u vlastitojzemlji. Takve nacionalne koalicije za pravadece već su formirane u više od 90 zemalja, ipromovišu i nadziru primenu Konvencije. Uzto, međunarodna grupa nevladinih organiza-cija za Konvenciju pruža podršku organizaci-jama i koalicijama u procesima izveštavanja ipraćenja.

� Učešće dece/mladih na Posebnoj sednici odeci Generalne skupštine UN, maj 2002.

Najznačajniji aspekt drugog Sastanka na vr-hu o deci sveta u UN u Njujorku bilo je nepo-sredno učešće više od 600 dece i mladih (sko-ro 10 % od ukupno 7.000 učenika) iz više od150 zemalja. Od 5. do 7. maja zasebno je

DOBRO JE ZNATI


održan Forum dece, a poruku Foruma iznelisu mladi predstavnici na Posebnoj sednici Ge-neralne skupštine (8–10. maja). Da bi to biloomogućeno, bila je potrebna rezolucija Gene-ralne skupštine. Uprkos tome što je bilo jasnoda su učesnici „mlađi od 18“ u takvoj struktu-ri UN mogli imati tek ograničen uticaj na po-litičke pregovore, ta nastojanja (koja obuhva-taju i verzije glavnih dokumenata „prila-gođene deci“) odražavaju duh prava naučešće iz Konvencije i postavljaju standardeza buduće procese u Ujedinjenim nacijama.

2. TRENDOVI

Konvencija kao okvir zaštite prava dece nije„statičan“ dokument, nego se stalno razvija.Komitet za prava deteta osnažuje taj processvojim tumačenjima Konvencije i usvajanjemnovih standarda, kao što su fakultativni proto-koli (2000) uz Konvenciju, o uključivanju de-ce u oružane sukobe, prodaji dece, prostituci-ji dece i pornografiji dece (oba protokola stu-pila su na snagu 2002).

Ostali noviji trendovi u oblasti prava dece ob-uhvataju:� Strukturalni aspekt: inicijative i organiza-

cije dece i mladih, uspostavljanje pravobra-nilaca za decu i mlade, uvođenje infrastruk-ture usmerene na decu, praćenje prava de-ce.

� Učešće dece i mladih: (na lokalnom, nacio-nalnom i međunarodnom nivou) na primer,omogućavanjem političkog učešća/pravaglasa.

� Starosni aspekti: nediskriminacija dece uodnosu na odrasle; raspodela bogatstava ipristup resursima; predstavljanje interesadece i mladih; demografske promene.

� Prava devojčica: (društvene uloge/medij-ski stereotipi/versko i kulturno poreklo, re-produktivno zdravlje).

� Pravo na informaciju: pristup Interne-tu/zaštita podataka; nasilni sadržaji u me-dijima/TV/kompjuterskim igricama itd.;dečja pornografija na Internetu.

� Nasilje nad decom i polno iskorišćavanjedece: opšta zabrana telesnog kažnjavanja;psihosocijalna podrška.

� Prava dece s poteškoćama u razvoju:(uključujući obrazovanje i strukovnu obu-ku).

� Deca i ekonomija: uključivanje pitanjadečjih prava u programe smanjenja siro-maštva; dečji rad/ukidanje najgorih oblikadečjeg rada; učinci ekonomske globalizacijei liberalizacije javnih usluga (zdravstvo,obrazovanje - GATS); učinak sportske i za-bavne industrije, oglašavanja, masovnihmedija na kulturu mladih.

� Osnovne socijalne usluge, učinak koji imaHIV/AIDS.

� Deca u oružanom sukobu, reintegracijadece boraca; odgovornost nevladinih akte-ra/privatnih firmi; uloga Saveta bezbedno-sti; uloga Međunarodnog krivičnog suda;obuka o pravima dece i kodeksi ponašanjaosoblja na mirovnim misijama i misijamana ratištu.

»Čovečanstvo duguje detetu ononajbolje što može da pruži.«DEKLARACIJA UN O PRAVIMA DETETA, 1959.


Činjenice i brojke - statistički podacio pravima dece� Upis u matične knjige rođenih: više od 50

miliona novorođenčadi godišnje ostane ne-upisano u matične knjige rođenih (75% odtog broja živi u podsaharskoj Africi).

� Smrtnost dece mlađe od pet godina: oko11 miliona dece godišnje umre od bolestikoje se mogu lako sprečiti (glavne „bolestiod kojih se umire“: proliv, akutne disajneinfekcije, difterija, tuberkuloza, velikikašalj, boginje, tetanus); u više od 175 ze-malja iskorenjena je dečja paraliza.

� Smrt majki pri porođaju: globalni prosek:400 smrti pri porođaju na 100.000 živih no-vorođenčadi; podsaharska Afrika: 1.100;Južna Azija: 430; Bliski istok i severna Afri-ka: 360; Latinska Amerika/Karibi: 190;istočna Azija/Pacifik: 140; srednja i istočnaEvropa, bivše sovjetske republike i baltičkedržave: 55; industrijski razvijene zemlje: 12.

� Tinejdžerske trudnoće: svake godine rodise 15 miliona novorođenčadi kojima je maj-ka mlađa od 18 godina; samo 23% žena (ubraku ili vanbračnoj zajednici) u podsahar-skoj Africi koriste kontracepciju.

� HIV/AIDS: procenjuje se da je zbog ovebolesti do 2000. godine oko 13 miliona deceizgubilo majku ili oba roditelja; 95% te deceživi u podsaharskoj Africi.

� Hrana: procenjuje se da je oko 150 milionadece još uvek pothranjeno.

� Siromaštvo: tri milijarde ljudi preživljavana manje od dva dolara dnevno, 1,2 milijar-de (50% njih su deca!) na manje od jednogdolara dnevno; osim toga, svako šesto deteživi ispod nacionalne granice siromaštva unajbogatijim zemljama sveta.

� Dečji rad: oko 250 miliona dece starosti od5 do 14 godina radi; procenjuje se da u zem-ljama u razvoju 70% dece radi u poljoprivre-di i neformalnom sektoru.

� Deca ulice: oko 100 miliona dece (starostiod četiri godine naviše) živi i radi na ulici.

� Obrazovanje: 82% dece u svetu pohađaosnovnu školu, ali 100 miliona dece ne po-hađa školu, od čega su 53% devojčice.

� Socijalne usluge i politički prioriteti: u pro-seku zemlje u razvoju troše više na odbranunego na osnovno obrazovanje ili osnovnuzdravstvenu zaštitu; industrijalizovane zem-lje troše na odbranu deset puta više nego nameđunarodnu pomoć za razvoj.

� Oružani sukobi: 1990-ih: dva miliona deceumrlo je u oružanim sukobima; šest milio-na dece bilo je ranjeno ili su postali invalidi;300.000 dece bilo je neposredno uključenou sukob kao deca vojnici.

� Deca izbeglice i prognanici: u svetu ima 11miliona dece izbeglica.

� Poteškoće u razvoju: procenjuje se da od120 do 150 miliona dece ima poteškoće urazvoju.

� Nasilje: 40 miliona dece mlađe od 15 godi-na svake godine su žrtve porodičnog zlo-stavljanja ili zanemarivanja zbog kog im jepotrebna lekarska pomoć; za dva milionadevojčica godišnje postoji verovatnoća da ćebiti podvrgnute sakaćenju genitalija.

� Trgovanje decom: u Africi i jugoistočnojAziji godišnje 400.000 devojčica i dečakapredmet su trgovine; čak dva miliona dece ižena godišnje širom sveta predmet su trgo-vine.

� Samoubistvo: oko četiri miliona adolesce-nata širom sveta godišnje pokuša da izvršisamoubistvo i najmanje njih 100.000 uspe utome.

� Pravobranioci/ombudsmani za decu: do-sad osnovani u barem 40 zemalja.

� Nacionalni plan delovanja: posle Svetskogsastanka na vrhu o deci 1990. godine, oko155 zemalja pripremilo je nacionalni plandelovanja.

IZVOR: IZVEŠTAJ GENERALNOG SEKRETARA UN „MI, DECA“ PRI-PREMLJEN ZA POSEBNU SEDNICU O DECI, SEPTEMBAR2001, WWW.UNICEF.ORG/SPECIALSESSION.


3. HRONOLOGIJA

1923/24: Deklaracija o pravima deteta(Eglantyne Jebb/Društvo naroda)

1959: Deklaracija UN o pravima deteta1989: Konvencija UN o pravima deteta (usvo-

jena 20. novembra 1989, stupila nasnagu 2. septembra 1990)

1990: Komisija za ljudska prava UN imenova-la je Posebnog izvestioca za prodajudece, dečju prostituciju i dečju porno-grafiju (tu dužnost trenutno obavlja Ju-an Miguel Petit)

1990: Svetski sastanak na vrhu o deci u Nju-jorku (29–30. septembra); usvojenaSvetska deklaracija i Plan delovanja zaopstanak, zaštitu i razvoj dece

1990: Usvojena Afrička povelja o pravima idobrobiti dece (stupila na snagu 29.novembra 1999)

1996: Graca Machel podnosi svoju potresnustudiju „Učinak oružanog sukoba nadecu“ Generalnoj skupštini UN

1998: Šest međunarodnih nevladinih organi-zacija pokreće koaliciju za prekid ko-rišćenja dece vojnika, kako bi lobiraliza zabranu uključivanja dece u rat ioružani sukob

1999: Mreža za ljudsku bezbednost razvija seiz grupe zemalja srodnih stavova isnažno se usredsređuje na položaj decepogođene oružanim sukobom

1999: Konvencija br. 182 o najgorim oblicimadečjeg rada (usvojila ju je Međunarod-na organizacija rada; stupila na snagu19. novembra 2000)

2000: Usvajanje dva fakultativna protokolauz Konvenciju: o uključivanju dece uoružane sukobe (stupio na snagu 12.februara 2002) i o prodaji dece, dečjojprostituciji i dečjoj pornografiji (stupiona snagu 18. januara 2002)

2002: Komisija UN za ljudska prava pokrećeveliku studiju o nasilju nad decom

2002: Forum dece (5–7. maja) i Posebna sed-nica o deci Generalne skupštine UN uNjujorku (8–10. maja); usvojene su no-va Deklaracija i Plan delovanja (Svet pomeri deteta)


AKTIVNOST I: OKRUGLI STO ODELATNOSTIMA ZA SMANJENJEDEČJEG RADA

DEO I: UVODTip aktivnosti: igra uloga o dečjem radu

DEO II: OPŠTE INFORMACIJEO IGRI ULOGA

Ciljevi i zadaci: produbiti razumevanje raz-ličitih interesa i motiva koji stoje iza dečjeg ra-da i njegovih posledica, radi razvoja strategijai mogućih alternativa; igri uloga treba da pret-hodi rasprava o pitanjima dečjeg rada, kako bise učesnici bliže upoznali s pozadinom te te-matike.


Veličina grupe: 15 - 20 učesnika

Vreme: 1 - 2 sata (zavisno od raspona „Planadelovanja“)

Priprema: uređenje sobe/učionice, kartice simenima i funkcijama učesnika; dodatne in-formacije o različitim ulogama i pozicijama iznovijih novinskih članaka, izveštaj koji jeizradio UNICEF/ILO/nevladine organizacija o

dečjem radu, itd. vinjeta Dodatne informaci-je.Materijal: papir, pano za pisanje i drugi pri-bor za beleženje

Potrebne veštine: komunikacijske i analitičkeveštine

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE O IGRIULOGA

Uvod u temu: Proglasite da je problem dečjegrada u zemlji X predmet sve žešćih kritika lo-kalnih organizacija za prava dece i Međuna-rodne organizacije rada. Vlada je odlučila daposveti okrugli sto raspravi o merama za su-zbijanje dečjeg rada. Učesnici (ako je mo-guće, timovi učesnika) predstavljaju razne ak-tere (ne moraju svi biti predstavljeni): decuradnike, decu u školi, roditelje, učitelje, orga-nizacije poslodavaca, sindikate, vladine zva-ničnike, nevladine organizacije za prava dece,UNICEF/ILO. Krajnji cilj rasprave je razradaosnovne strategije za nastavak procesa (ili,kao alternativa, razrada plana delovanja).

Izvođenje igre uloga: odaberite učesnike zaokrugli sto, dajte im do 20 minuta za obliko-vanje vlastite pozicije, odnosno strategije zaraspravu (ili im unapred ponudite materijale

za čitanje); predstavnici UNICEF/ILO ili ne-vladinih organizacija mogu predsedavati sa-stanku, predstavljaju učesnike i njihove„funkcije“. Rasprava može početi kratkimprikazom današnjeg položaja dece, npr. decazaposlena u fabrici tekstila, ili zabrinuti rodi-telji koji se žale na odnos prema deci. Učesni-ci treba da predstave svoje glavne stavove uvođenoj raspravi. Rezultat treba da bude stra-tegija ili plan delovanja razrađen u posebnojstudijskoj grupi.

Povratna informacija, metodološkauputstva:Pitajte učesnike kako su se osećali, što su mi-slili i kako su reagovali tokom igre; posebnose osvrnite na ulogu „dece“ u raspravi.

DEO IV: NASTAVAK

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:Član 3 (najbolji interes deteta), član 6 (opsta-nak i razvoj), član 32 (ekonomsko izrablji-vanje), član 24 (zdravlje), čl. 26 - 27 (socijal-na sigurnost, odgovarajući životni standard),čl. 28 - 29 (obrazovanje), član 31 (slobodnovreme i igra) Konvencije o pravima deteta.Konvencija o najgorim oblicima dečjeg radaMeđunarodne organizacije rada iz 1999. go-dine. Porazgovarajte o delatnostima Međuna-

ODABRANE AKTIVNOSTI


rodne organizacije rada (inicijativa Međuna-rodni program za ukidanje dečjeg rada(IPEC). Obratite pažnju na decu u vašoj lokal-noj zajednici koja rade, osim što/umesto daidu u školu.

AKTIVNOST II: RODITELJSKOZANEMARIVANJE I ZLOSTAVLJANJE

DEO I: UVOD

Tip aktivnosti: studija slučaja o pravu nazaštitu od nasilja/zanemarivanja/zlostav-ljanja

DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O STUDIJISLUČAJA

Ciljevi i zadaci: razumeti odnos između od-govornosti države i roditeljske odgovornostiza zaštitu prava dece

Ciljna grupa: odrasli i mladi

Veličina grupe: 10 - 20

Vreme: 1 - 2 sata

Priprema: tekst studije slučaja

Materijal: papir, tekstovi o relevantnimnormama ljudskih prava

Potrebne veštine: analitičke veštine

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO STUDIJI SLUČAJA

Predstavljanje slučaja; uočavanje ključnihpitanja:Troje dece starosti od jedne do pet godinaživelo je s roditeljima u gradskom predgrađu.Susedi su se počeli žaliti lokalnoj policiji i so-cijalnim službama da se roditelji čestosvađaju, a deca izgledaju nezbrinuto i čestosu uplakana. Narednih meseci usledilo je višedojava da deca kradu hranu, da nisu voljna dase operu i očiste u školi, bilo je i znakova dasu pretučena i zlostavljana na druge načine.Potom je socijalna služba nadležna za dečjapitanja organizovala sastanak kako bi razmo-trila situaciju. Zaključeno je da su uslovi sta-novanja te porodice veoma loši (loš sanitarničvor, slomljeni kreveti itd.), ponuđena je po-moć jedino roditeljima, ali ništa nije preduze-to u pogledu dece. Međutim, deca su počelapokazivati znakove psihičkih poremećaja, po-stala su asocijalna, pa su lokalne vlasti, rodi-telji, psiholozi i socijalni radnici održali višesastanaka. To je trajalo četiri godine, sve dok

deca nisu privremeno udaljena iz roditeljskogdoma u dom staratelja na nekoliko meseci.Ubrzo nakon njihovog povratka u roditeljskidom, roditelji su se razveli i majka je reklanadležnim vlastima da preuzmu brigu o decijer ona o njima više ne može brinuti i tući ćeih ako ih ne odvedu. Najzad, pet godina posleprvih dojava, socijalna služba odredila je decistaratelje i ona su prešla kod njih. Psiholog jeiskustva kroz koja su deca prolazila opisalarečima „jednostavno, užasno“, dodajući da jeto bio najgori slučaj zanemarivanja i emocio-nalnog zlostavljanja koji je doživela u svojojkarijeri.

Na kraju su deca, uz pomoć advokata, tužilalokalne vlasti kako bi dobila odštetu za trau-me kroz koje su prošla, optužujući vlasti dasu bile upoznate sa činjenicom da se radilo okrajnjem zanemarivanju i zlostavljanju odstrane roditelja, a da nisu na vreme interveni-sale. Međutim, sud je našao da nema zakon-ska ovlašćenja da odredi odštetu i predmet jeodbijen. Deca sada razmatraju mogućnostipodnošenja tužbe međunarodnom telu zaljudska prava.

Što biste im vi savetovali? Koja su prava izKonvencije o pravima deteta verovatno bilaprekršena? Koji drugi ugovori za ljudska pra-


va mogu biti relevantni i primenjivi u ovomslučaju? Koji mehanizmi se mogu upotrebitiza podnošenje tužbe?

Analiza slučaja/srodna prava:U analizi možete koristiti i Konvenciju o pra-vima deteta i Evropsku konvenciju o ljudskimpravima - relevantni članovi Konvencije opravima deteta su: član 3 (najbolji interes de-teta, odgovornost države), čl. 5, 9, 18 (odgo-vornosti roditelja, zaštita porodice), čl. 19, 37(zaštita od nasilja, neljudskih i ponižavajućihpostupaka), član 27 (odgovarajući životnistandard). Relevantni članovi Evropske kon-vencije o ljudskim pravima su: član 3 (zaštitaod neljudskih i ponižavajućih postupaka),član 8 (zaštita privatnog života i ličnog inte-griteta), član 6 (pristup pravdi), član 13 (efi-kasan pravni lek). Mehanizam individualnihtužbi postoji jedino u okviru Evropske kon-vencije o ljudskim pravima.

Predlozi za varijacije:Slučaj se može prikazati igrom uloga: formi-rajte tri grupe: podnosioci tužbe – portparolivlade – sudije. Neka učesnici raspravljaju oslučaju i predlože rešenje.

DEO IV: NASTAVAKIzvori: Studija slučaja zasniva se na slučaju Z.i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, o komje Evropski sud za ljudska prava doneo presu-du 10. maja 2001. godine, tužba broj29392/95; videti takođe i nedavni slučaj K. A.protiv Finske, presuda od 14. januara 2003.godine, tužba br. 27751/95 (udaljavanje deceod roditelja zbog navoda o polnom zlostav-ljanju od strane roditelja – kršenje člana 8Evropske konvencije o ljudskim pravima,zbog neuspeha vlasti da preduzmu odgovara-juće mere za ujedinjenje porodice).


Annan, Kofi/UNICEF. 2001. We the Children, Report for the

General Assembly Special Session on Children. UNICEF, NewYork.

Asylkoordination Austria/Connecting People Project:http://www.asyl.at

Boltzmann Institute of Human Rights/Service Centre forHuman Rights Education: http://www.humanrights.at/

Bruderlein, Claude, i Theresa Stichick. 2001. Children Fa-

cing Insecurity: New Strategies for Survival in a Global Era. Do-stupno na adresi: http://www.humansecuritynetwork.org./

Coalition to Stop the Use of Child Soldiers. 2001. Global Re-

port. Coalition publication, London.

Freeman, Michael. 1997. The Moral Status of Children: Essays

on the Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dor-drecht/Boston/London.

Hammarberg, Thomas. 1996. Making Reality of the Rights of

the Child. Save the Children Sweden, Stockholm.

Machel, Graça. 2001. The Impact of War on Children. C. Hurst&Co., London.

Sen, Amartya. 2002. Basic Education and Human Security.Statement at the Commission on Human Security’s KolkataWorkshop. Dostupno na adresi:http://www.humansecurity-chs.org./

UN Committee on the Rights of the Child:

http://www.unhchr.ch/html/menu2/6/crc/

UN General Assembly Special Session on Children 2002:http://www.unicef.org/specialsession

UNICEF (pripremili Hodgkin, Rachel i Peter Newell). 2002.Implementation Handbook for the Convention on the Rights of

the Child (potpuno revidirano izdanje). UNICEF, Geneva –New York.

WUK-Werkstätten- und Kulturhaus Vienna:http://www.wuk.at/index/id/7/index.htm

DODATNE INFORMACIJE

African Network for the Prevention and Protection AgainstChild Abuse and Neglect (ANPPCAN): http://www.anppcan.org/

Alston, Philip (ur.). 1994. The Best Interests of the Child: Re-

conciling Culture and Human Rights. Clarendon Press, Oxford.

Amnesty International Children’s Action 1999:http://www.amnesty.org/ailib/intcam/children/kids99/ki-dindex.htm

Asquith, Stewart, i Malcolm Hill (ur.). 1994. Justice for Chil-

dren. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/Lon-don.

Brett, Rachel, i Margaret McCallin. 1996. Children – the Invi-

sible Soldiers. Save the Children Sweden, Stockholm.

Casa Alianza (Guatemala):http://www.casaalianza.org/

Centre for Europe’s Children:http://eurochild.gla.ac.uk/

Child-hood.com (internet platform against sex tourism):http://www.child-hood.com/

Children’s House:http://www.child-abuse.com/childhouse/

Child Rights Information Network (CRIN):http://www.crin.org/

Child Soldiers Coalition: http://www.child-soldiers.org/

Childwatch International Research Network:http://www.childwatch.uio.no/

Council of Europe/European Youth Centre. 1995. All Diffe-

rent – All Equal (Education Pack). Dostupno na adresi:http://www.coe.int/T/E/human_rights/Ecri/3-Educatio-nal_resources/

Defence for Children:http://www.defence-for-children.org/

Detrick, Sharon (ur.). 1992. The United Nations Convention

on the Rights of the Child: A Guide to the „Travaux Préparatoi-

res”. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London.

Detrick, Sharon. 1999. A Commentary on the United Nations

Convention on the Rights of the Child. Kluwer Academic Pu-blishers, The Hague.

Dorsch, Gabriele. 1994. Die Konvention der Vereinten Natio-

nen über die Rechte der Kindes [The UN Convention on the

Rights of the Child]. Berlin: Duncker & Humblot.

End Child Prostitution, Pornography, and Trafficking (ECPAT): http://www.ecpat.net/

European Centre for Social Welfare Policy and Rese-arch/Childhood and Youth Programme:http://www.euro.centre.org/ec_pa5.htm

European Children’ s Network (EURONET):http://europeanchildrensnetwork.gla.ac.uk/

European Network of Ombudsmen for Children (ENOC): http://www.ombudsnet.org/

Focal Point against Sexual Exploitation of Children:http://www.focalpointngo.org/

Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children: http://www.endcorporalpunishment.org/

REFERENCE


Global March Against Child Labour:http://www.globalmarch.org/

Goodwin-Gill, Guy i Ilene Cohn. 1994. Child Soldiers. OxfordUniversity Press, Oxford.

Fountain, Susan. 1993. It’s Only Right!. UNICEF, New York.

Franklin, Bob (ur.). 2001. The New Handbook of Children’s

Rights: Comparative Policy and Practice (2. izdanje). Routled-ge, London/New York.

Freeman, Michael (ur.). 1996. Children’s Rights: A Compara-

tive Perspective. Dartmouth Publishing Company, Aldershot.

Freeman, Michael i Philip Veerman. (ur.). 1992. The Ideolo-

gies of Children’s Rights. Martinus Nijhoff Publishers, Dor-drecht/Boston/London.

Hammarberg, Thomas. 1995. The Rights of Disabled Chil-

dren: The UN Convention on the Rights of the Child. u: Dege-ner/Koster-Dreese (ur.). Human Rights and Disabled Persons:

Essays and Relevant Human Rights Instruments. Martinus Nij-hoff Publishers, Dordrecht/Boston/London.

Hayward, Ruth Finney. 2000. Breaking the Earthenware Jar:

Lessons from South Asia to end violence against women and

girls. Kathmandu: UNICEF Regional Office for Southeast Asia.

Himes, James R.. 1995. Implementing the Convention on the

Rights of the Child: Resource Mobilization in Low-Income Co-

untries. Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/Lon-don.

Human Rights Watch Children’s Rights Division:http://www.hrw.org/children

International Programme on the Elimination of Child Labo-ur (IPEC):http://www.ilo.org/public/english/standards/ipec/

Jensen, An-Magritt i Angelo Saporiti. 1992. Do Children Co-

unt? Childhood as a Social Phenomenon – A Statistical Com-

pendium (EUROSOCIAL Reports No. 36). European Centre forSocial Welfare Policy and Research, Vienna.

Kuper, Jenny. 1997. International Law Concerning Child Civi-

lians in Armed Conflict. Clarendon Pres, Oxford.

National Coalition to Abolish the Death Penalty (US):http://www.ncadp.org/

NGO Group for the CRC:http://www.crin.org/NGOGroupforCRC

NGO Watchlist on Children and Armed Conflict:http://www.watchlist.org/

Save the Children Alliance. 1997. CRC Training Kit. London

Sax, Helmut Christian Hainzl. 1999. Die verfassungsrechtlic-

he Umsetzung der UN-Kinderrechtskonvention in Österreich

[The Constitutional Implementation of the CRC in Austria].Verlag Österreich, Vienna.

Separated Children in Europe Programme. Dostupno naadresi: http://www.sce.gla.ac.uk/

SOS Kinderdorf International:http://www.sos-childrensvillages.org/

Special Representative for the UN Secretary-General on theimpact of armed conflict on children:http://www.un.org/special-rep/children-armed-conflict

Terre des Hommes: http://www.terredeshommes.org/

UNICEF. The State of the World’s Children Report (annual publication).

UNICEF Innocenti Research Centre:http://www.unicef-icdc.org/

UNICEF Statistical Database: http://www.childinfo.org/

Van Bueren, Geraldine (ur.). 1993. International Documents

on Children.: Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Bo-ston/London.

Van Bueren, Geraldine. 1995. The International Law on the

Rights of the Child. Martinus Nijhoff Publishers, Dor-drecht/Boston/London.

Verhellen, Eugeen (ur.). 1996. Understanding Children’s

Rights. Ghent: Children’s Rights Centre.

Woll, Lisa. 2000. International Convention on the Rights of

the Child Impact Study. Save the Children Sweden, Stockholm.

Working Group on Girls: http://www.girlsrights.org/

World Organisation Against Torture (OMCT) Children’s Rights Programme: http://www.omct.org/

World Vision International: http://www.wvi.org/

World Congress against Commercial Sexual Exploitation ofChildren:http://www.csecworldcongress.org/

LJUDSKA PRAVA UORUŽANOM SUKOBU

MEĐUNARODNO HUMANITARNO PRAVO:

ČAK I RATOVI IMAJU OGRANIČENJA

»… zabranjeni su i zabranjuju se, u svako doba i na svakom mestu,prema gore navedenim licima sledeći postupci [...]- povrede koje se nanose životu i telesnom integritetu, naročito sve

vrste ubistva, sakaćenja, svireposti i mučenja;- uzimanje talaca;- povrede ličnog dostojanstva, naročito uvredljivi i ponižavajući

postupci; izricanje i izvršavanje kazni bez prethodnog suđenja odstrane redovno ustanovljenog suda i propraćenog svim sudskimgarancijama [...]

- Ranjenici i bolesnici biće prihvaćeni i negovani.«

ČLAN 3 (1) I (2) ČETIRI ŽENEVSKE KONVENCIJE IZ 1949.

LJUDSKA PRAVA U ORUŽANOM SUKOBU216

Imao sam 19 godina kada sam otišao u Vijet-nam i bio sam strelac specijalista četvrte klase.Bio sam treniran za ubijanje, ali ubiti nekogau stvarnosti i vežbati potezanje obarača dve susasvim različite stvari.

Nisam znao da ću to raditi. Znao sam da sutamo bile žene i deca, ali da mi je neko rekaoda ću ih ubijati, to nisam znao dok se nije do-godilo. Nisam znao da ću bilo koga ubiti. Ni-sam ni želeo nekoga ubiti. Ja nisam bio takoodgajan.

Žena je trčala leđima okrenutim drvoredu, alinešto je nosila. Nisam znao da li je to oružje ilinešto drugo. Video sam da je to bila žena, ni-sam hteo pucati u ženu, ali dobio sam na-ređenje da pucam. Zato sam i mislio da nosioružje i pucao sam. Kad sam je preokrenuo,video sam da je nosila dete. Ispalio sam otpri-like četiri metka koji su prostrelili njeno telo itelo deteta. Kada sam je okrenuo, video samda nema polovine detetovog lica. Samo samzanemeo. Bio sam programiran za ubijanje ijednostavno sam počeo da ubijam.

Varnado Simpson, američki veteran iz Vijet-nama, opisuje događaje iz 1968.

IZVOR:PRILAGOĐENO PREMA ONCE A WARRIOR KING: MEMORIES

OF AN OFFICER IN VIET NAM DAVIDA DONOVANA, NAVE-DENO U EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION

MODULES FOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2001.

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Zašto je ovaj vojnik odlučio da puca iako jeznao da žene i deca nisu legitimni ciljevi?

2. Po vašem mišljenju, zašto su u oružanomsukobu žene i deca zaštićena lica?

3. Mislite li da je poslušnost u ratu važna? Dali treba vojnici uvek da slušaju naređenja?

4. Ko po vašem mišljenju određuje šta je za-konito, a šta protivzakonito ponašanje u ra-tu?

5. Koliko je važno da vojnici nauče šta je pro-tivzakonito ponašanje? Zašto postoje pravi-la?

6. Kako se mogu sprečiti tragedije kao ovaupravo opisana?

PRIČA ZA ILUSTRACIJU»Uzevši u obzir [... ]

Da je jedini legitimni cilj komedržave treba da teže u ratuslabljenje neprijateljskih snaga;

Da je u tu svrhu dovoljnoonesposobiti što veći brojljudstva;

Da bi ovaj cilj bio premašenupotrebom oružja kojenepotrebno povećava patnjeonesposobljenog ljudstva ilinjihovu smrt čini neizbežnom.«PREAMBULA DEKLARACIJE IZ SANKT PETERBURGAKOJOM SE ZABRANJUJE UPOTREBA ODREĐENIHPROJEKTILA U RATU, 1886.

LJUDSKA PRAVA U ORUŽANOM SUKOBU 217

1. ČAK I RATOVI IMAJU OGRANIČENJA

Malo je situacija koje ugrožavaju bezbednostljudi na tako drastičan način kao rat. U eks-tremnim okolnostima kakav je oružani su-kob, vlasti moraju donositi teške odluke, bira-jući između potreba društva i potreba poje-dinca. Ljudska prava nikad ne prestaju davaže, ali pojava organizovanog i sistematskognasilja koje karakteriše oružani sukob napadje na sama načela na kojima se zasnivaju ljud-ska prava. Situacija oružanog sukoba kao ta-kva zahteva dodatna, zasebna pravila koja sezasnivaju na veoma jednostavnoj ideji da čaki ratovi imaju ograničenja. Ta pravila su po-znata pod nazivom međunarodno humanitar-no pravo (MHP) ili pravo oružanog sukoba.Međunarodno humanitarno pravo može sesažeti kao načela i pravila koja postavljajuograničenja primeni nasilja tokom oružanogsukoba radi:

� zaštite lica koja nisu neposredno uključenau sukobe („civili“);

� ograničavanja učinaka nasilja (čak i nasiljausmerenog na „vojnike“), koje je dopuštenosamo u meri u kojoj je neophodno za vojnicilj.

MHP i ljudska bezbednostPostoje dileme o tome da pravo može reguli-sati ponašanje ljudi u vanrednoj, haotičnoj inasilnoj situaciji oružanog sukoba. Kako semože očekivati da će u situaciji kad jeugrožen opstanak pojedinca ili društva, prav-ni razlozi zauzdati ljudsko ponašanje? Iako naprvi pogled može izgledati neobično, postojemnogi uverljivi razlozi zbog kojih napadači inapadnuti treba da se pokoravaju pravilimaponašanja koje određuje međunarodno hu-manitarno pravo. Mada nasilje predstavlja ne-gaciju samog pojma bezbednosti, važno je dase shvati da međunarodno humanitarno pra-vo doprinosi ljudskoj bezbednosti idejom dačak i ratovi imaju ograničenja. MHP prepo-znaje stvarnost oružanog sukoba i reaguje nanju na pragmatičan način, razrađenim i prak-tičnim normama, čiji su predmet interesa po-jedinci. Cilj ove grane prava nije da utvrđujeda li neka država ili pobunjenička grupa imapravo da pribegne oružanoj sili ili nema.MHP, pre svega, teži tome da ograniči patnjekoje rat može izazvati. U težnji da očuva ljud-sko dostojanstvo, MHP takođe pomaže ko-načno uspostavljanje mira jer doprinosi mo-gućnosti pomirenja.

Nastanak međunarodnog humanitarnogprava Iako se naučnici uglavnom slažu da je moder-no međunarodno humanitarno pravo stvore-no 1864. godine, usvajanjem Prve ženevskekonvencije, jasno je da pravila koje ta konven-cija sadrži nisu bila potpuno nova. Zapravo,veliki deo Prve ženevske konvencije potekaoje iz postojećeg međunarodnog običajnogprava. U stvari, pravila kojima se štite neke ka-tegorije žrtava u oružanim sukobima i običajivezani za sredstva i metode, dopuštene i za-branjene načine borbe među neprijateljima,datiraju još od 1000. godine pre Hrista.

Do polovine 19. veka kodeksi i običaji od ko-jih se sastoji međunarodno humanitarno pra-vo bili su geografski ograničeni i nisuodražavali sveopšti konsenzus. Podsticaj pr-vom sveopštem sporazumu o međunarodnompravu dao je, najvećim delom, švajcarski po-slovni čovek po imenu Henry Dunant. Videvšiklanicu koja se dogodila kod Solferina u se-

POTREBNO JE ZNATI»Rat uvek treba voditi imajući naumu mir.«HUGO DE GROOT (GROTIUS)


vernoj Italiji 1859. godine, u bici u kojoj su sesukobile francuske i austrijske snage, Dunantje odlučio da napiše knjigu u kojoj je opisaoužase bitke i pokušao da sugeriše i objavi mo-guće mere za olakšanje sudbine žrtava rata.Ženevska konvencija za unapređenje statusaranjenika oružanih snaga na bojnom polju,usvojena 1864. godine, predstavlja međuna-rodni sporazum otvoren za opštu ratifikacijuu državama koje dobrovoljno pristaju da ogra-niče upotrebu sile, a u korist pojedinca. Takoje oružani sukob prvi put regulisan pisanimopštim pravom.

MHP kao međunarodno pravo Pravila i načela međunarodnog humanitarnogprava su opštepriznate pravne norme, a ne sa-mo moralna i filozofska načela ili društveniobičaji. S obzirom na to da je reč o pravnimnormama, postoji razrađeni režim prava iobaveza različitih učesnika u oružanom suko-bu. Oni koji ne poštuju pravila međunarod-nog humanitarnog prava odgovaraće pred su-dom. Međunarodno humanitarno pravo treba razu-meti i proučavati kao poseban deo jednogšireg okvira: pravila i načela kojima se regulšekoordinacija i saradnja među članovimameđunarodne zajednice, to jest kao deomeđunarodnog javnog prava.

Međunarodno humanitarnopravo i ljudska prava

U nastojanju da se umanje patnje i štete kojeprouzrokuje oružani sukob, međunarodnohumanitarno pravo štiti „čvrsto jezgro“ ljud-skih prava u vreme sukoba. To zaštićeno je-zgro čine: pravo na život, zabrana ropstva, za-brana mučenja i nečovečnog postupanja i za-

brana svake retroaktivne primene zakona. Zarazliku od drugih prava (kao što su slobodagovora, kretanja ili udruživanja) koja se uvanrednim stanjima za državu mogu ukinuti,osnovna zaštita koju pruža međunarodno hu-manitarno pravo ne može se nikada suspen-dovati. Budući da se međunarodno humani-tarno pravo primenjuje upravo na vanrednesituacije, što, po svojoj prirodi, jesu oružanisukobi, sadržaj „čvrstog jezgra“ ljudskih pra-va odgovara osnovnim pravnim jemstvimakoja obezbeđuje humanitarno pravo. Načini na koje međunarodno humanitarnopravo štiti osnovna ljudska prava u oružanomsukobu jesu sledeći:

� Zaštita koja se pruža žrtvama rata mora bitilišena svake diskriminacije.

� Veliki deo humanitarnog prava posvećen jezaštiti života, posebno života civila i licakoja ne učestvuju u sukobu; međunarodnohumanitarno pravo takođe ograničava izri-canje smrtne kazne.

� Međunarodno humanitarno pravo šire je odtradicionalnog građanskog prava na život,jer štiti sredstva neophodno za život, što jepravo koje se može uvrstiti u „ekonomska isocijalna“ prava u okviru ljudskih prava.

�Međunarodno humanitarno pravo apsolutnozabranjuje mučenje i nečovečno postupanje.

»Kada je dvadeset petog juna1859. godine sunce izašlo,ukazao se najužasniji prizor kojise mogao zamisliti. Leševi ljudi ikonja pokrivali su bojno polje;leševi su bili razasuti poputevima, jarkovima,gudurama, gustišima, poljima …Siroti ranjenici koje su skupljalicelog dana bili su sablasno bledii izmoždeni. Neki, koji su bilinajteže ranjeni, gledali su tupokao da ne mogu shvatiti što imse govori … drugi su bili nemirnii uzbuđeni od nervne napetosti itresli su se u grčevima. Neki, saotvorenim ranama koje su većpočele pokazivati znake infekcije,bili su skoro ludi od bolova. Slicima iskrivljenim u samrtnojborbi molili su da ih oslobodemuka.« HENRY DUNANT, SEĆANJE NA SOLFERINO,

ICRC


� Međunarodno humanitarno pravo izričitozabranjuje ropstvo: ratni zarobljenici nemogu se tretirati kao vlasništvo onih koji suih zarobili.

� Pravosudna jemstva kodifikovana su uŽenevskim konvencijama i Dodatnim proto-kolima.

� Zaštita života dece i porodice jasno je na-glašena u međunarodnom humanitarnompravu: primeri obuhvataju pravila o uslovi-ma zatočenja dece i pravila koja zabranjujuodvajanje članova porodice.

� Pri utvrđivanju pravila za ratne zarobljeni-ke, kao i kod pogrebnih običaja, mora se vo-diti računa o veroispovesti lica.

Kada se primenjuje MHP?Međunarodno humanitarno pravo primenjujese u dvojakim situacijama, tj. ono pruža dvasistema zaštite: jedan koji se primenjuje umeđunarodnim oružanim sukobima i drugi,koji se primenjuje u oružanim sukobima kojinisu međunarodni. Pre nego što definišemo tedve situacije u kojima se primenjuje međuna-rodno humanitarno pravo, treba nešto reći opojmu „oružani sukob“ koji je od 1949. godi-ne zamenio tradicionalni pojam „rata“. Međunarodni oružani sukobi su sukobi u koji-ma se dve države ili više njih bore upotrebljava-jući oružje, kao i sukobi u kojima ljudi ustaju u

borbi protiv kolonijalne sile, strane okupacije ilirasističkih zločina, poznatih pod zajedničkimnazivom kao ratovi za nacionalno oslobođenje.Iznad i van pravne zaštite ljudskih prava, takvesituacije su predmet širokog raspona pravilameđunarodnog humanitarnog prava,uključujući i pravila iz četiri Ženevske konven-cije iz 1949. godine i Dodatnog protokola I.

Nešto manji skup pravila primenjuje se u unu-trašnjim oružanim sukobima. Ona su sadržananaročito u članu 3 koji je zajednički za sve četi-

ri Ženevske konvencije i Dodatnom protokoluII. Član 3 predstavlja minimalni humanitarnistandard i zbog toga se odnosi na sve oružanesukobe. Štaviše, taj skup pravila istovremenose primenjuje sa aspektima ljudskih prava kojise odnose na vanredna stanja.Međunarodno humanitarno pravo ne odnosise na situacije u kojima nasilje po intenzitetune prerasta u oružani sukob. U tim slučajevi-ma postupanje prema počiniocima nasilnihdela uređeno je zakonima o ljudskim pravimai drugim relevantnim nacionalnim zakonima.

Ljudska prava

- zabrana uzimanjatalaca

- poštovanje pravosud-nih jemstava - briga o bolesnima iranjenima: humanopostupanje s licimakoja ne učestvuju uneprijateljstvima- pravila o vođenju

sukoba

MHP

U SVIM OKOLNOSTIMA ...

- zabrana ropstva - zabrana retroaktivneprimene krivičnih pro-pisa- pravo na priznanje kaoličnosti pred sudom- pravo na slobodu save-sti i veroispovesti- zabrana zatvaranja

zbog nemogućnostiispunjenja ugovorne

obaveze

- pravo na život - zabrana mučenja i

okrutnog, nečovečnogili ponižavajućegpostupanja- zabrana diskrimina-cije (na osnovu rase,boje kože, pola ili

vere)


2. DEFINICIJA I OPIS PRAVA KOJASE ŠTITE

Koja su osnovna pravila međunarod-nog humanitarnog prava u oružanomsukobu?

1. Lica koja su van borbe kao i lica koja neučestvuju neposredno u neprijateljstvimaimaju pravo na poštovanje vlastitog života imoralnog i telesnog integriteta. Oni u svimokolnostima moraju uživati zaštitu i premanjima treba postupati čovečno, bez razlike iiskazivanja neprijateljskog stava.

2. Zabranjeno je ubijati ili ranjavati neprija-telja koji se predao ili je van borbe.

3. Ranjena i bolesna lica moraju se okupiti i onjima se mora brinuti ona strana u sukobupod čijom se vlašću nalaze. Zaštita se od-nosi i na medicinsko osoblje, zgrade, pre-voz i opremu. Simbol Crvenog krsta ili Cr-venog polumeseca znak je takve zaštite imora se poštovati.

4. Zarobljeni vojnici i civili koji su u vlasti pro-tivničke strane imaju pravo na poštovanjevlastitog života, dostojanstva, ličnih prava i

uverenja. Oni moraju biti zaštićeni od svihnasilnih radnji ili odmazde. Imaju pravo dase dopisuju s porodicom i da primaju po-moć.

5. Svako ima pravo na osnovna sudska jem-stva. Niko ne može biti pozvan na odgovor-nost za radnje koje nije počinio. Niko nemože biti podvrgnut fizičkoj ili mentalnojtorturi, telesnom kažnjavanju ili okrutnimili ponižavajućim postupcima.

6. Strane u sukobu i pripadnici njihovihoružanih snaga nemaju neograničen izbor

načina i sredstava ratovanja. Zabranjena jeupotreba oružja, ili načina ratovanja koji,po svojoj prirodi, prouzrokuju nepotrebnegubitke ili prekomerne patnje.

7. Strane u sukobu moraju u svakom trenutkurazlikovati civilno stanovništvo od boraca,kako bi se poštedelo civilno stanovništvo iimovina. Civilno stanovništvo kao takvo icivilna lica ne mogu biti ciljevi napada. Na-padi se moraju usmeravati samo na vojneciljeve.

Napomena: Ova pravila, kako ih je utvrdioMeđunarodni komitet Crvenog krsta, sažima-ju bit međunarodnog humanitarnog prava.Ona nisu pravno obavezujuća i ni na kojinačin ne zamenjuju sporazume koji su nasnazi. Sročena su sa ciljem da se omogućiunapređivanje međunarodnog humanitarnogprava.

»Rat ni u kom slučaju nije odnosčoveka sa čovekom, već je odnosizmeđu država, u kom supojedinci neprijatelji samosticajem okolnosti; ne kao ljudi,čak ne ni kao državljani, već kaovojnici (...). Kako je cilj u ratu dase uništi neprijateljska država,opravdano je ubijati one koji jebrane dokle god oni nose oružje;ali čim oni polože oružje ipredaju se, oni prestaju da buduneprijatelji ili izvršiocineprijatelja, i ponovo postajusamo ljudi, i više nije opravdanoda im se oduzme život.«JEAN-JACQUES ROUSSEAU


Šta međunarodno humanitarno pravoštiti i kako?

Međunarodno humanitarno pravo štiti poje-dince koji ne učestvuju (ili više ne učestvuju)u borbama, kao što su civili, ranjenici, bole-sni, ratni zarobljenici, brodolomci, medicin-sko i versko osoblje. Zaštita je zagarantovanatime što strane u sukobu imaju obavezu da impruže materijalnu pomoć i postupaju premanjima u svakom trenutku na human način bezrazlike i iskazivanja neprijateljskog stava.Neka mesta i objekti, kao što su bolnice iambulante, takođe su zaštićeni i ne smeju senapadati. Međunarodno humanitarno pravo

utvrđuje određeni broj jasno prepoznatljivihsimbola i znakova – naročito znak Crvenogkrsta i Crvenog polumeseca – kojim se ras-poznaju zaštićena lica i mesta. Takođe suzaštićeni istorijski spomenici, umetničkadela ili verska obredna mesta. Upotreba ta-kvih objekata u vojne svrhe strogo je za-branjena. Štaviše, međunarodno humanitar-no pravo obuhvata i životnu sredinu, takoda zabranjuje metode i sredstva ratovanjakoja imaju za cilj, ili se može očekivati da ćeprouzrokovati, veliko, dugoročno i ozbiljnorazaranje prirodne sredine.

Mora se praviti razlika između boraca i civilatokom neprijateljstava, ali i između civilnihobjekata i vojnih ciljeva. To znači da nisuzaštićeni samo civili, već i dobra koja su ovi-ma potrebna za preživljavanje ili održanje(namirnice, stoka, voda za piće itd.).

Međunarodno humanitarno pravo pružazaštitu od nepotrebne patnje zabranom upo-trebe oružja čije je dejstvo nesrazmernoočekivanoj vojnoj koristi, kao što su rasprska-vajući meci kojima se izazivaju nezalečive ra-ne. Načela čovečnosti, nužne vojne svrhe israzmernosti ključna su za postizanje ciljevazaštite civila od slučajnih i kolateralnih dej-stava i zaštite boraca od nepotrebne patnje.

Nužna vojna svrha definiše se kao akcije kojesu nužne za savladavanje protivnika, što pra-vila međunarodnog humanitarnog prava upotpunosti uvažavaju. Rezultat toga je da unekim svojim delovima humanitarno pravomože nekom braniocu ljudskih prava izgleda-ti prilično „nehumano“, ali pozitivna stranameđunarodnog humanitarnog prava je što jeprecizno i realno.

Čovečnost»Štiteći područje čovečnosti usredoružanog sukoba, međunarodnohumanitarno pravo čuvaotvorena vrata pomirenju idoprinosi ne samo ponovnomuspostavljanju mira međuzaraćenim stranama, nego jača isklad među ljudima.«INTERPARLAMENTARNA UNIJA, 90.KONFERENCIJA, SEPTEMBAR 1993.

Razlikovanje»Žrtve današnjih sukoba su nesamo anonimne, već doslovnonebrojene (…). Strašna istina jeda danas civili nisu samo„uhvaćeni u unakrsnoj vatri“,nisu tek slučajne žrtve ili„kolateralna šteta“, kako to kažemoderni eufemizam. Prečesto onijesu planirani ciljevi.«KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETARUJEDINJENIH NACIJA


Ko mora poštovati međunarodno humani-tarno pravo? Budući da strane ugovornice međunarodnihugovora mogu biti jedino države, isto važi i zaŽenevske konvencije iz 1949. godine i njihoveDodatne protokole iz 1977. godine. Međutim,međunarodno humanitarno pravo obavezujesve strane u oružanom sukobu – bez obzirana to da li je reč o državama ili disidentskimsnagama. 191 država je strana ugovornicačetiri Ženevske konvencije iz 1949. godine.Činjenica da je te ugovore prihvatio najvećibroj zemalja svedoči o njihovoj univerzalno-sti. U ovom trenutku 160 država su straneugovornice Dodatnog protokola I, koji se od-nosi na zaštitu žrtava međunarodnihoružanih sukoba, dok su Dodatni protokol II,koji se odnosi na zaštitu žrtava nemeđuna-rodnih oružanih sukoba, prihvatile 153države.

Ako želite proveriti da li je vaša zemlja stranaugovornica Ženevskih konvencija i Protokola,kontaktirajte s MKCK ili posetite njihovu web– stranicu http://www.icrc.org .


Važnost kulturne osvešćenosti Ljudi oduvek nastoje da obuzdaju brutalnostrata. U istoriji su mnoge kulture tražile načineda se ograniči primena nasilja, kako bi seumanjile nepotrebne patnje i razaranje. Iako upočetku Ženevske i Haške konvencije nisu bi-le univerzalnog karaktera budući da su ihformulisali i usvojili pravnici i diplomati kojisu pripadali evropskoj hrišćanskoj kulturi,vrednosti koje su sadržane u njihovim osnova-ma jesu univerzalne. Dimenziju univerzalno-sti međunarodnog humanitarnog prava nika-da ne treba potceniti niti zaboraviti: veomačesto poštovanje i sprovođenje pravila zapravozavisi od uspostavljanja vidljive usklađenostiizmeđu ugovora i lokalnih tradicija i običaja.

Sukobljena mišljenjau pogledusprovodivostimeđunarodnoghumanitarnog prava

Iako postoji kvaziuniverzalna saglasnost onačelima međunarodnog humanitarnog pra-va, mogući su problemi u njegovom spro-vođenju zbog suprotstavljenih ideja o tome ukom trenutku nasilje postaje oružani sukob.

Kvalifikacija sukoba kao oružanog najvažnijije korak, jer je to prvi uslov za primenumeđunarodnog humanitarnog prava. Kada sedržave suoče s delima nasilja na svojoj terito-riji, često su sklonije takve situacije rešavatikao svoje unutrašnje stvari. To se događa čaki kada je druga država posredno umešana u teprobleme. Prihvatanje postojanja oružanogsukoba znači i prihvatanje činjenice da bi onikoji su odgovorni za sprovođenje nasilja mo-gli biti zaštićeni normama međunarodnog hu-manitarnog prava, što znači bolje zaštićeninego što to nalaže osnovna zaštita kojupružaju norme ljudskih prava. Stoga nije iz-nenađujuće da su vlade sklonije da počiniocekarakterišu kao zločince, bandite ili teroriste,nego kao vojnike, čime izbegavaju normemeđunarodnog humanitarnog prava.Jedan od načina da se međunarodno humani-tarno pravo učini prihvatljivim državama u ta-kvim situacijama jeste jemstvo da primenanormi međunarodnog humanitarnog pravaneće dati legitimnost grupama koje učestvujuu sukobu. Realističan i pragmatičan pristupmeđunarodnog humanitarnog prava ima ciljda zaštiti žrtve sukoba, bez obzira na to kojojstrani pripadaju. Važno je da se primeti dameđunarodno humanitarno pravo predstavljaravnotežu između sukobljenih koncepata –nužne vojne svrhe, na jednoj strani, i humani-tarnih razloga, na drugoj strani.



S obzirom na teškoće u sprovođenju zakonau oružanom sukobu, predstavnici država ko-ji su formulisali ugovore koji čine međuna-rodno humanitarno pravo morali su osmislitiposebne mehanizme za sprovođenje i usvo-jiti opšte mehanizme međunarodnog pravaradi posebnih potreba žrtava oružanog suko-ba. Nažalost, opšti i posebni mehanizmi za-jedno ne mogu jemčiti ni minimum pošto-vanja pojedinca u oružanim sukobima. To semože postići samo putem obrazovanja i usa-vršavanja kako bi svako bio svestan da je ne-prijatelj u oružanom sukobu još uvek ljudskobiće koje zaslužuje poštovanje.

Uopšteno govoreći, postoje tri vrste strategijakoje se koriste u međunarodnom humanitar-nom pravu kako bi se obezbedila njegova pri-mena:

� preventivne mere;� mere za obezbeđenje sprovođenja tokom

oružanog sukoba;� represivne mere.

Preventivne mereDržave strane ugovornice Ženevskih konven-cija – što znači skoro sve države sveta – imajuobavezu da šire znanje o međunarodnom hu-

manitarnom pravu što je moguće više. Nijedovoljno da se o međunarodnom humanitar-nom pravu obučavaju samo oružane snage:veoma je važno da i civilno društvo i mladiljudi budu upućeni u humanitarne aspekteoružanog sukoba. Najneposredniji ciljmeđunarodnog humanitarnog prava jestezaštita života i ljudskog dostojanstva u vremerata; međutim, međunarodno humanitarnopravo, takođe, štiti te vrednosti u svim okol-nostima u kojima se možemo naći. Kao takvo,međunarodno humanitarno pravo, uz obra-zovanje za ljudska prava, predstavlja jedin-stven doprinos obrazovanju građana na lokal-nom, nacionalnom i međunarodnom nivou.Obrazovanje i usavršavanje moraju početi u

vreme mira da bi autentični humanitarni re-fleks zaista zaživeo.

Mere za praćenje primene Međunarodni komitet Crvenog krsta(ICRC) ima veliku ulogu u podsećanju državada su se obavezale da upoznaju ljude sa od-redbama humanitarnog prava i da morajupreduzeti sve potrebne mere kako bi obezbe-dile da se ono efikasno sprovodi i u potpuno-sti poštuje.

Represivne mereMeđunarodno humanitarno pravo obavezujedržave na suzbijanje svih kršenja njegovihnormi. Međunarodno pravo kriminalizuje ne-ka teška kršenja ljudskih prava, poznata kaoratni zločini. Postoji zahtev da države donesunacionalne propise o kažnjavanju ratnihzločina, da traže navodne počinioce ratnihzločina i da im sude pred vlastitim sudovima,ili ih izruče drugim državama radi suđenja.Ove represivne mere mogu poslužiti i kao me-re odvraćanja i sprečiti ponavljanje kršenjaljudskih prava. Međunarodna zajednica je nedavno osnovalastalni Međunarodni krivični sud, u čijoj ćenadležnosti biti suđenja za ratne zločine,zločine protiv čovečnosti i genocid. Za razlikuod ad hoc tribunala koji su osnovani zbog su-koba u Jugoslaviji i Ruandi, Međunarodni kri-vični sud imaće opštu nadležnost.

»Možemo videti kako je lako dapojedinac, bilo kojenacionalnosti, upadne u zamkupsihologije brutalnosti kada jeuvučen u rat. Takvu brutalnostčesto izaziva mržnja drugih, kaošto jasno pokazuju rasističkadela. Najosnovniji problem kojimoramo da rešimo kada seradi o bilo kom ratnom zločinujeste duboki strah od smrti kojiobuzima vojnike. Da binadvladali taj strah tokom rata,ljudi su skloni da pribegnunasilju, koje pak uništava njihovmoral i ogleda se kao provalabrutalnosti.« YUKI TANAKA, JAPANSKI NAUČNIK


Pokret Međunarodnog Crvenog krsta i Crve-nog polumeseca sastoji se od Međunarodnogkomiteta Crvenog krsta, oko 180 nacionalnihdruštava Crvenog krsta i Crvenog polumesecai Međunarodne federacije Crvenog krsta i Cr-venog polumeseca. Nacionalna društva delu-ju kao tela javne vlasti svojih zemalja na hu-manitarnom polju, pružaju pomoć u širokomrasponu, uključujući pomoć u različitim ne-srećama, kao i zdravstvene i socijalne progra-me. Federacija je organizacija koja promovišesaradnju među nacionalnim društvima i jačanjihove kapacitete. Kao čuvar i promoter međunarodnog humani-tarnog prava, Međunarodni komitet Crvenogkrsta ima važnu ulogu u nastojanjima da seočuva mera čovečnosti u oružanim sukobima.

1. DOBRA PRAKSA

Zaštita civila Humanitarno pravo zasniva se na načelu imu-niteta civilnog stanovništva. Ljudi koji neučestvuju u neprijateljstvima ne mogu ni ukakvim okolnostima biti cilj napada; oni mo-raju biti pošteđeni i zaštićeni. Međutim, u da-našnjim sukobima civili često trpe strašno na-silje, a ponekad su neposredni cilj tog nasilja.Masakri, uzimanje talaca, seksualno nasilje,

zlostavljanje, progon, prisilno preseljenje ipljačke, namerno uskraćivanje pristupa vodi,hrani i zdravstvenoj nezi, neke su od praksikojima se širi teror i patnja među civilnim sta-novništvom.Međunarodni komitet Crvenog krsta stalno jeprisutan u područjima gde postoji izraziti ri-zik za civilno stanovništvo. Posebna pažnjausmerava se prema ženama i deci, jermeđunarodno humanitarno pravo njima po-svećuje posebnu zaštitu.

Žene u oružanom sukobu su višestruko iz-ložene – od aktivnog učešća u borbi do togada se izlažu napadu kao deo civilnog stanov-ništva zbog same činjenice da su žene. Žen-sko iskustvo u ratu ima više aspekata – ononosi odvajanje, gubitak članova porodice isredstava za život, kao i povećani rizik seksu-alnog nasilja, ranjavanja i smrti. Odgovor nato uključuje:

� obučavanje o pravima žena za one koji noseoružje;

� pružanje pomoći medicinskim objektima imestima koja pružaju žrtvama ginekološkubrigu;

� podsećanje zatvorskih ili logorskih vlasti dažene zarobljenici moraju biti pod neposred-nim nadzorom žena i da njihove spavaonice

i sanitarne prostorije moraju biti odvojeneod sličnih prostorija za muškarce;

� rad na ponovnom uspostavljanju kontaktameđu članovima porodice razdvojenimzbog oružanog sukoba;

� podršku porodicama nestalih.

Deca su prečesto neposredni svedoci brutal-nosti kojima su podvrgnuti njihovi roditelji ilidrugi članovi porodice. Decu ubijaju, sakate,zatvaraju, ili na druge načine odvajaju od po-rodice. Odvojeni od sredine koja im je bliska,čak i oni koji uspeju da pobegnu, nemaju ni-kakvu izvesnost u pogledu svoje budućnosti ibudućnosti svojih voljenih. Često moraju dabeže, prepušteni sami sebi i odbačeni bezidentiteta. Osim toga, deca koja žive sa svojim

DOBRO JE ZNATI»Dezintegracija porodice u vremerata čini žene i devojke posebnoizloženim nasilju. Skoro 80% od53 miliona ljudi koji su se zbograta našli van svog mesta stano-vanja, čine žene i deca. Kadaočevi, muževi, braća i sinovi oduu borbu, oni ostavljaju žene,najmlađe i starije da se samisnalaze. Izbegle porodice navodestrah od silovanja kao ključnifaktor u njihovoj odluci dapotraže sklonište.«STANJE DECE U SVETU, 1996.


porodicama, ili deca koja su prepuštena samasebi u zonama sukoba, potencijalni su kandi-dati za regrutovanje u vojne jedinice. Bez po-rodice ta deca vojnici više ne mogu ni zamisli-ti život bez rata. Pristupanje vojsci način je daprežive. Odgovori na ove situacije uključuju:

� promovisanje poštovanja prava dece međunosiocima oružja;

� zabranu regrutovanja i učešća dece uoružanim sukobima;

� pružanje odgovarajuće medicinske, psiho-loške i socijalne podrške deci koja su žrtvesukoba;

� rad na ponovnom uspostavljanju poro-dičnih veza putem zaštite napuštene dece itraženja nestalih lica;

� nadziranje uslova života dece u pritvoru –treba obezbediti da deca budu odvojena ododraslih, osim ako se radi o članovima isteporodice – kao i nastojanje na oslobađanjudece iz zarobljeništva.

Zaštita zarobljenikaJedna od posledica oružanog sukoba je uzi-manje i držanje zarobljenika. Lišeni slobode,ljudi postaju ranjivi u odnosu prema zatvor-skim ili logorskim vlastima i u okruženju za-tvora. Ta ranjivost posebno je naglašena u si-tuaciji sukoba ili unutrašnjeg nasilja, kada jeprekomerna i nezakonita upotreba sile uo-bičajena, a strukturni nedostaci još više dola-ze do izražaja. Međunarodno humanitarnopravo obuhvata mere koje su posebno usme-rene na zaštitu zarobljenika. Načini da seobezbedi poštovanje života i dostojanstva za-robljenika su:

� oni koji upravljaju mestima na kojima se za-robljenici nalaze treba da dobiju obuku o

pravilima i da budu kažnjeni ako ih se nepridržavaju;

� vlasti treba da obezbede odgovarajuće fon-dove i sredstva za mesta na kojima se nala-ze zarobljenici;

� dopuštanje neutralnim humanitarnim orga-nizacijama, kao što je Međunarodni komitetCrvenog krsta, da posećuju zarobljenike inadziru kako se s njima postupa;

� uspostavljanje prekinutih porodičnih veza;� podrška organizacijama za ljudska prava,

kao što su Amnesty International, HumanRights Watch ili lokalne organizacije zaljudska prava, da objave javnosti ono što susaznali o zlostavljanju zarobljenika od stra-ne onih koji su ih zarobili.

Ponovno uspostavljanjeporodičnih veza

U skoro svim vanrednim situacijama –oružanim sukobima, masovnim raseljenjimastanovništva, ili drugim kriznim situacijama –deca se odvajaju od roditelja, porodice ili dru-gih osoba koje su za njih odgovorne. Budućida je njihov status retko kad odmah jasan, onise definišu kao „odvojena ili deca bez prat-nje”, pre nego „siročad”. Ostali, kao što su sta-re i nemoćne osobe, takođe, mogu biti uteškoj situaciji tokom sukoba. Mogu biti

»Postoje deca koja se pridružujuna takozvanoj dobrovoljnojosnovi, ali mislim da treba bitiveoma oprezan u takvoj oceni jertako nešto ne postoji, pa velikavećina dece koja su dobrovoljnopristupila vojsci to čine iz nužde,zato što su žrtve, iz straha ilipotrebe za bezbednošću.Napuštena deca koja nemajuroditelja da ih štite, ljudi koji seboje da će umreti od gladi, iliimaju neprimerenu zdravstvenunegu dobrovoljno pristupajuvojsci.«DR MIKE WESSELLS


ostavljeni, izolovani i odvojeni od porodice, anesposobni su da se brinu o sebi. Zbog njiho-ve naročite ranjivosti, Međunarodni komitetCrvenog krsta preduzeće, tamo gde je to po-trebno, posebne mere za njihovu zaštitu i spa-janje porodica. Neke od tih mera su:

� obaveštavanje porodica putem radio emisi-ja, telefona i Interneta, putem Crvenog krstai Crvenog polumeseca;

� organizovanje repatrijacija i spajanja poro-dica;

� omogućavanje porodičnih poseta zaroblje-nim rođacima ili poseta s druge strane lini-je borbi;

� izdavanje putnih isprava Crvenog krstaonim licima koja zbog sukoba nemaju iliviše nemaju identifikaciona dokumenata, atreba da se vrate u domovinu ili presele utreće zemlje;

� informisanje i podrška porodicama nestalihlica.

Radna načela humanitarnog delovanja Da bi bila kvalifikovana kao humanitarna,svaka organizacija mora da poštuje određenaključna načela. Najvažnija od ovih načela suneutralnost i nepristrasnost. Neutralnost semože shvatiti kao nezauzimanje strana. Tonačelo omogućuje humanitarnim radnicimada pridobiju i očuvaju poverenje svih učesni-

ka u sukobu. Nepristrasnost znači određivan-je prioriteta na osnovi potreba. Zaista, huma-nitarni radnici ne prave razliku na osnovu na-cionalnosti, rase, vere, socijalne pripadnostiili političkih uverenja. Njih vode samo potre-be pojedinca, a prioritet moraju dati najhitni-jim slučajevima.

O simbolu U Ženevskim konvencijama spominju se trisimbola: crveni krst, crveni polumesec i crve-ni lav i sunce, iako su samo prva dva danas uupotrebi. Međunarodno humanitarno pravoreguliše upotrebu, veličinu, namenu i postav-ljanje simbola, lica i imovinu koju oni štite, koih može upotrebljavati i kakve su kazne zanjihovu zloupotrebu.

U situaciji oružanog sukoba simbol mogu ko-ristiti kao zaštitu samo: � medicinske službe oružanih snaga;� nacionalne organizacije Crvenog krsta i Cr-

venog polumeseca koje su regularno pri-znate i ovlašćene od strane svojih vlada dapružaju pomoć medicinskoj službioružanih snaga;

� civilne bolnice i drugi medicinski objektikoji su kao takvi priznati od strane vlade;

� ostale dobrovoljne agencije za pomoć kojepodležu istim uslovima kao i nacionalne or-ganizacije.

Postoje tri vrste zloupotrebe simbola: 1. imitacija: ako humanitarna organizacija

koristi zbunjujuće sličan simbol za svojuidentifikaciju;

2. uzurpacija: ako apotekar označava svojufirmu koristeći zastavu Crvenog krsta;

3. prevara: ako borci koriste bolnička vozilasa simbolom Crvenog krsta za prevozoružja.

Države moraju preduzeti mere kako bisprečile i kaznile zloupotrebu simbola. Naj-teži slučajevi zloupotrebe smatraju se ratnimzločinom.


Osnovna načela Crvenog krsta i CrvenogpolumesecaČovečnost – zaštita života, zdravlja i pošto-vanje ljudskih bića.Nepristrasnost – ukidanje diskriminacije ponacionalnosti, rasi, veri, klasi ili političkimuverenjima; u delovanju vodi se samo potre-bama.Neutralnost – u neprijateljstvima se ne zauzi-maju strane.Nezavisnost – puna autonomija od svih vrstaspoljnih vlasti.Dobrovoljna služba – neprofitna organizacija.Jedinstvenost – u jednoj zemlji može postoja-ti samo jedna organizacija Crvenog krsta iliCrvenog polumeseca.Univerzalnost – prisustvo u celom svetu.

Zbog politički osetljive prirode rada Međuna-rodnog komiteta Crvenog krsta, bilo da se radio posetama zarobljenicima ili preuzimanjuuloge neutralnog posrednika među zaraćenimstranama, a i zbog toga što Komitet želi da bu-de prisutan i u najmanju ruku tolerisan odsvih strana, poverljivost ima važnu ulogu u ra-du Komiteta. To načelo, s načelima neutralno-sti i nepristrasnosti, otvara neke etičke dilemeza humanitarne radnike koji ne smeju prijavi-ti zlostavljanja kad to može ugroziti živote

žrtava, ili omesti pristup onima kojima je po-trebna pomoć humanitarnih radnika.

2. TRENDOVI

IZVOR:THE 20TH CENTURY, THE DEADLIEST OF ALL, „THE PARLI-AMENTARIAN HANDBOOK“

Zabrana protivpešadijskih mina Tokom devedesetih godina dvadesetog vekaMeđunarodni Crveni krst i Crveni polumesec,međunarodne organizacije i široka koalicija

nevladinih organizacija neumorno su radilina zabrani protivpešadijskih mina i na po-moći žrtvama mina i zajednicama koje suugrožene minama. Taj rad je kulminirao spo-razumom iz Otave 1997. godine i usvajanjemKonvencije o zabrani upotrebe, čuvanja, pro-izvodnje i prenosa protivpešadijskih mina i onjihovom uništenju, koja je stupila na snagu1. marta 1999. godine. To je prva konvencijakojom se zabranjuje, u skladu s međunarod-nim humanitarnim pravom, neko oružje uširokoj upotrebi i koja je stupila na snagu brženego ijedan prethodni multilateralni spora-zum o oružju. Kao rezultat procesa priprema i usvajanjaKonvencije iz Otave stvorena je Mreža zaljudsku bezbednost. Prioriteti u programuMreže i zalaganje država članica odnose sena smanjenje broja lakog oružja i zabranuprotivpešadijskih mina.

Do 23. oktobra 2003. godine 150 država potpi-salo je Konvenciju o zabrani mina, a dosadaju je ratifikovala 141 država. Države članiceMreže za ljudsku bezbednost bile su međunajžešćim zagovornicima sporazuma, aMreža je takođe postala jedna od vodećihmeđunarodnih koalicija za potpunu i blago-vremenu primenu sporazuma.

140

120

100

80

60

40

20

18. vek

Mil

ion

i lj

ud

skih

živ

ota

19. vek 20. vek

0

18. vek: 5,5 miliona19. vek: 16 milionaPrvi svetski rat: 38 milionaDrugi svetski rat: > 60 miliona1949–1995: 124 miliona

GUBICI LJUDSKIH ŽIVOTA


3. HRONOLOGIJA

Neki oružani sukobi imali su više ili manjeneposredno dejstvo na razvoj humanitarnogprava. Prvi svetski rat doneo je metode ratovanja kojesu primenjene ako ne prvi put, onda u dotadaneviđenim razmerama. To se odnosi na otrov-

ni gas, prvo bombardovanje iz vazduha i zaro-bljavanje desetina hiljada zarobljenika. Spora-zum iz 1925. godine, kojim se zabranjuju nekinačini ratovanja, i sporazumi iz 1929. godine,kojima se propisuje postupanje s ratnim zaro-bljenicima, bili su reakcija na ta događanja.Drugi svetski rat (1939–1945) doneo je pod-jednak broj žrtava među civilima i vojnicima,

dok je u Prvom svetskom ratu taj odnos bio1:10. Godine 1949. međunarodna zajednica,kao odgovor na ove tragične brojke, a naročitona strašno dejstvo rata na civilno stanov-ništvo, revidirala je tada važeće konvencije iusvojila jedan novi instrument: Četvrtuženevsku konvenciju za zaštitu civila. Dodatni protokoli doneseni 1977. godine bilisu odgovor na nove izazove u zaštiti civila uratovima za oslobođenje kolonija, kao i u raz-voju nove vojne tehnologije. Posebno Dodatniprotokol II uključuje disidentske oružane sna-ge i druge organizovane vojne grupe koje pododgovornom komandom drže kontrolu nadnekom teritorijom.

Nekoliko podataka o pomoćiMeđunarodnog komiteta Crvenog krsta u2001. godini

Posete zatvorima346.807 posećenih zarobljenika; 1.988 mesta na kojima su smešteni zaroblje-nici u više od70 zemalja, uključujući 24.479 zarobljenika koji su bili registrovani ikoje do tada niko nije posetio;70.164 lica su posetila zarobljenog člana po-rodice uz pomoć ICRC;32.815 izdatih potvrda o zarobljavanju.

Uspostavljanje porodičnih veza447.004 prikupljenih poruka Crvenog krsta;418.461 poruka Crvenog krsta je distribuirana;1.897 lica je pronađeno pošto su porodice

podnele zahtev za traženje;1.662 lica su spojena s porodicama;7.463 lica su dobila putne isprave uz pomoćkojih su se mogli vratiti kućama ili se nastani-ti na drugom mestu.

Pomoć1.000.000 lica dobilo je neposrednu pomoć, amesečna pomoć je obezbeđena za 320.000 interno raseljenih lica i oko 260.000 domaćih stanovnika. 96.000 lica lišenih slobode dobijalo je redov-no pomoć. Ukupno, 135.000 tona hrane, odeće, pokrivača, šatora idrugih potrepština u vrednosti128 miliona švajcarskih franaka, a i29 miliona lekova, vode i sanitetskog i orto-pedskog materijala distribuirano je u60 zemalja.


Glavni instrumenti međunarodnoghumanitarnog prava i drugi srodniinstrumenti

1864: Ženevska konvencija za unapređenjepoložaja ranjenika oružanih snaga

1868: Deklaracija iz Sankt Peterburga (zabra-na upotrebe u ratu nekih vrsta projekti-la)

1899: Haška konvencija o zakonima i običaji-ma rata na kopnu i prilagođavanju rato-vanja na moru načelima Ženevske kon-vencije iz 1864.

1906: Revizija Ženevske konvencije iz 1864. 1907: Revizija Haške konvencije iz 1899. go-

dine i usvajanje nove konvencije1925: Ženevski protokol o zabrani upotrebe

zagušljivca, otrovnih i drugih gasova ibakterioloških metoda ratovanja

1929: Dve Ženevske konvencije� Revizija Ženevske konvencije iz 1906. � Ženevska konvencija koja se odnosi na

postupanje prema ratnim zarobljenici-ma (nova)

1949: Ženevske konvencije I Konvencija za unapređenje položaja

ranjenika i bolesnika u oružanim sna-gama u ratu

II Konvencija za unapređenje položajaranjenika, bolesnika i brodolomacaoružanih snaga u ratu

III Konvencija o postupanju s ratnim zaro-bljenicima

IV Konvencija o zaštiti civilnih lica u vre-me rata

1954: Haška konvencija o zaštiti kulturnihdobara u uslovima ratnog sukoba

1972: Konvencija o zabrani razvoja, proizvod-nje i skladištenja biološkog oružja i boj-nih otrova i njihovom uništavanju

1977: Dva dodatna protokola uz četiri Ženevskekonvencije, koja jačaju zaštitu žrtava umeđunarodnim (Protokol I) i nemeđuna-rodnim (Protokol II) oružanim sukobima

1980: Konvencija o zabrani ili ograničenjuupotrebe određenih konvencionalnihoružja koja se mogu smatrati preteranorazornim ili imaju nediskriminacionadejstva, što uključuje:

� Protokol (I) o fragmentima koji se nemogu detektovati

� Protokol (II) o zabrani ili ograničenjuupotrebe mina i drugih sredstava

� Protokol (III) o zabrani ili ograničenjuupotrebe oružja koje izaziva požar

1993: Konvencija o zabrani razvoja, proizvod-nje, skladištenja i upotrebe hemijskogoružja i njegovom uništenju

1995: Protokol koji se odnosi na zaslepljujućalaserska oružja (Protokol IV /novi/ uzKonvenciju iz 1980)

1996: Revidirani Protokol o zabrani ili ogra-ničenju upotrebe mina i drugih sredsta-va

1997: Konvencija o zabrani upotrebe, skla-dištenja, proizvodnje i prenosa protiv-pešadijskih mina i o njihovom uništen-ju

1998: Rimski statut Međunarodnog kri-vičnnog suda

1999: Protokol uz Konvenciju o kulturnim do-brima iz 1954.

2000: Fakultativni protokol uz Konvenciju opravima deteta, o uključivanju dece uoružani sukob

2001: Amandman na član 1 Konvencije o kon-vencionalnom oružju

2002: Stupanje na snagu Rimskog statuta ko-jim se osniva prvi stalni međunarodnikrivični sud

2002: Stupanje na snagu Fakultativnog proto-kola uz Konvenciju o pravima deteta, ouključivanju dece u oružani sukob

IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULESFOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002.


AKTIVNOST I:ZAŠTO TREBA POŠTOVATIMEĐUNARODNO HUMANITARNOPRAVO?

DEO I: UVOD Za mnoge ljude izgleda besmisleno da u ratumogu postojati pravila, jer smatraju da je sa-ma ideja rata suprotna pojmu zakona ili ljud-skih prava. Ali, činjenica je da većina zemaljau svetu prihvata norme međunarodnog hu-manitarnog prava i pridržava ih se. Zašto? Upredloženoj raspravi učesnici će dobiti neko-liko pitanja koja će im pomoći u razumevanjurazloga zašto države poštuju svoje humanitar-ne obaveze u vreme ratnog sukoba.


Pitanja za raspravu: 1. Ako pobeđujem u ratu, zašto bih se pokora-

vao pravilima koja ograničavaju moje po-našanje?

2. Ako se ta pravila stalno krše, zašto su namuopšte potrebna?

3. Da li nam zaista treba međunarodno humani-tarno pravo s obzirom na to da postoji niz in-strumenata ljudskih prava? Zašto države jed-nostavno ne onemoguće suspendovanje oba-veze poštovanja ljudskih prava u vreme rata?

4. Kako međunarodno humanitarno pravomože imati za cilj unapređenje izgleda zamir i ljudsku bezbednost ako prihvatastvarnost rata?

DEO II: OPŠTE INFORMACIJECiljevi: � razumeti neke od razloga zbog kojih su u

oružanim sukobima potrebna pravila� osvestiti činjenicu da međunarodno huma-

nitarno pravo postavlja neka teška pitanja� upoznati se s razlozima zbog kojih se zem-

lje pridržavaju međunarodnog humanitar-nog prava

� razumeti komplementarnost između pravaljudskih prava i međunarodnog humanitar-nog prava

� upoznati neke od osnovnih normi međuna-rodnog humanitarnog prava


Veličina grupe/organizacija: između 12 i 20

Vreme: 90 minuta

Priprema i materijal:� Podelite učesnicima primerke osnovnih

normi međunarodnog humanitarnog pravai grafički prikaz koji pokazuje komplemen-tarnost međunarodnog humanitarnog pravai prava ljudskih prava.

� Potrebna je ploča na vidnom mestu, na ko-ju će se zapisivati neke od ključnih ideja izrasprave.

� Podelite pitanja za raspravu nedelju danapre same aktivnosti, tako da učesnici imajupriliku da razmisle i raspravljaju o njimameđusobno, s prijateljima ili članovima po-rodice.

Potrebne veštine:� sposobnost argumentacije� sposobnost kritičkog mišljenja� sposobnost delotvorne komunikacije � sposobnost suočavanja sa suprotstavljenim

mišljenjima

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Uvod u temu: Rasprava se bavi nekim složenim pitanjimana koja ne postoje laki odgovori. Učesnike tre-ba podstaći na kreativno i kritičko mišljenje,tako da ne gube vreme u traženju pravog od-govora. Takođe je važno da se ne ignorišu ci-nični odgovori, jer je cilj aktivnosti da učesni-ci otkriju kako države imaju razloga da se pri-državaju međunarodnog humanitarnog pravane samo zbog toga što im to nalažu moralneili pravne obaveze. Cinične komentaremožete iskoristiti da se razotkriju ti razlozi ipokaže pragmatični karakter međunarodnoghumanitarnog prava.

ODABRANE AKTIVNOSTI


Tok rasprave:Učesnici su podeljeni u četiri manje grupe isvakoj je dato jedno od pitanja za raspravu.Svaka manja grupa ima 30 minuta za raspra-vu, a za to vreme moderator može obilazitipojedine grupe i pomoći im da se raspravarazvije postavljajući neka od pitanja koja sunavedena u nastavku teksta. Svaka manja gru-pa treba da imenuje izvestioca koji će posle 30minuta ostale izvestiti o zaključcima raspra-ve. U sledećih sat vremena svi mogu rasprav-ljati o svakom od pitanja u kontekstu onogašto su izvestioci izložili.

Pitanje 1� Razmislite o dugoročnom interesu zemlje.� Šta ako vaša strana počne da gubi rat?� Kakvu ulogu ima javno mnjenje?

Pitanje 2 � Da li je situacija u kojoj se poštuju pravila

predmet vesti u medijima?� Kako znamo da se pravila stalno krše?� Može li čak i nepotpuno poštovanje pravila

ipak da zaštiti neke ljude?� Šta bi bilo kad bi se sankcije za kršenje pra-

vila sprovodile doslednije?

Pitanje 3� Razmislite o valjanim razlozima za suspendo-

vanje nekih prava tokom oružanog sukoba.

� Da li međunarodno humanitarno pravo štitiljudska prava?

� Da li se može od vojnika tražiti da poštujupravo na život dok se bore u ratu?

� Da li instrumenti za ljudska prava govoreišta o sredstvima i metodama ratovanja?

Pitanje 4� Mislite li da sukobljene strane nakon za-

vršetka sukoba zaborave što se događalo zavreme neprijateljstava?

� Može li sprečavanje masovnog razaranjadoprineti miru?

� Razmislite o represivnim merama koje semogu primeniti da bi se obezbedila pravdaposle sukoba. Kako one doprinose miru? Ili,doprinose li uopšte?

Povratna informacija: Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanjugrupe o tome što im se svidelo, a šta nije u ve-zi s raspravom. Ako su u raspravi neka pitan-ja ostala otvorena, treba ih zabeležiti na tablii možda obraditi u budućim raspravama.

Metodološki saveti:Podstaknite učesnike da u istraživanju pođudalje od ideje o pogrešnom i pravilnom, upu-tite ih na istraživanje zašto je u interesudržava da se pridržavaju pravila međunarod-nog humanitarnog prava.

Predlozi za varijacije:Posle rasprave u manjim grupama organizuj-te predstavu u kojoj svaka grupa ima desetminuta da iskoristi odgovore do kojih se došlokako bi uverila svoju vladu da ratifikuje ugo-vore međunarodnog humanitarnog prava.Jednog učesnika možete zamoliti da igra ulo-gu sumnjičavog šefa države koji ne vidi smi-sao međunarodnog humanitarnog prava.

DEO IV: NASTAVAKU novinama u rubrici Vesti iz sveta potražiteprimere kršenja međunarodnog humanitar-nog prava u različitim sukobima. Prihvataju limediji, vlade ili Ujedinjene nacije takve do-gađaje kao uobičajeni deo oružanih sukoba,ili uočavate da se takvo ponašanje osuđuje?

Sledeće oblasti istraživanja:Komplementarnost ljudskih prava i međuna-rodnog humanitarnog prava

IZVOR:EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULESFOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 93.


AKTIVNOST II

ETIKA HUMANITARNOG DELOVANJA

DEO I: UVOD Etička dilema može se definisati kao situacijau kojoj je ostvarivanje jednog vrednog cilja usuprotnosti s drugim vrednim ciljem, ili pakproizvodi isto toliko loših učinaka koliko i do-brih. Humanitarni radnici u svom radu čestodoživljavaju etičke dileme. Posledica toga jeda humanitarne akcije uopšte postaju pred-met kritika. Važno je da se razume kakve sedileme javljaju pri pružanju humanitarne po-moći i da se raspravi o tome postoje li održivealternative. U predloženoj aktivnosti učesnicitreba da analiziraju situacije u kojima postojietička dilema i da odluče šta bi oni učinili.Pri tome treba da razrade argumente kojimaće pobiti kritike.

Tip aktivnosti: studija slučaja

DEO II: OPŠTE INFORMACIJECiljevi:� znati da su načela kao što su neutralnost i

nepristranost vodilje humanitarnih akcija� razumeti neke dileme s kojima se suočavaju

humanitarni radnici u svom radu� razumeti da čak i u „pat“ situacijama huma-

nitarni radnici ne mogu izbeći donošenjeodluke: ne činiti ništa je odluka jednako kaoi učiniti nešto određeno


Veličina grupe/organizacija: između 12 i 20

Vreme: 60 minuta

Priprema i materijal:Podeliti primerke četiri slučaja opisana u na-stavku i postaviti pitanja o svakom od njih navidno mesto.

Potrebne veštine:� sposobnost sagledavanja problema s raz-

ličitih gledišta� sposobnost razvijanja ličnog mišljenja � sposobnost rešavanja problema� sposobnost empatije

DEO III: POSEBNE INFORMACIJE Uvod u temu: Pitajte poznaje li neko od učesnika neke ko-dekse koji obavezuju na određeno ponašanjeu pojedinim profesijama. Odgovori se moguodnositi na pravila i obaveze koje mora pošto-vati lekar, ili na novinarski etički kodeks koji

im sprečava da otkriju imena lica koja su imdala informaciju ako bi time ugrozili privat-nost tih lica. Pogledajte deo modula pod na-slovom „Radna načela humanitarnog delo-vanja“ i nastojte da učesnici shvate šta značenačela neutralnosti i nepristrasnosti. Ispišitena tabli ciljeve prema kojima humanitarniradnici postupaju u svom u delovanju: pomoći zaštita onima kojima su potrebne.

Obrada studije slučaja:Podelite studije slučajeva, neka ih učesnicipročitaju naglas. Zatim moraju odrediti etičkedileme u njima. Rasprava treba da se koncen-triše na pitanje treba li nastaviti s humanitar-nim naporima s obzirom na utvrđene etičkedileme.

A. Humanitarne agencije pristigle su u pomoćočajnim civilima na ratom pogođenompodručju. Budući da su agencije donelepomoć spolja radi preživljavanja civila, za-raćene grupe mogle su da ignorišu potrebesopstvenog civilnog stanovništva. Stranapomoć omogućila im je da svoje nacional-ne resurse koriste za snabdevanje vojnika,što je produžilo rat.

� Produžavamo li rat?


B. Civili su pobegli u zaštićenu zonu uspo-stavljenu za žrtve „etničkog čišćenja“ u nji-hovoj zemlji. Humanitarci su pomagali nji-hovu evakuaciju iz zone sukoba u izbe-gličke centre van zemlje. Time je humani-tarni rad podržao etničko čišćenje tako štoje njegove žrtve još više udaljio od njihovogzavičaja.

� Pomažemo li politiku etničkog čišćenja?

C. Dve zemlje su zaratile, žrtve među civil-nim stanovništvom su mnogobrojne. Udrugim zemljama čuju se zahtevi za po-moć žrtvama, ali nijedna strana vlada nijespremna da interveniše kako bi nateralazaraćene strane da obustave sukobe, ili iz-vršila pritisak na njih da poštede civilnostanovništvo. „Šta znači nastojati da se do-nese humanitarna pomoć kada dobro zna-mo da će to biti samo kap u moru i da bezspoljnog političkog pritiska ili vojne in-tervencije mi, humanitarne organizacije,samo umirujemo savest sveta“, lamentira-ju humanitarci.

� Pruža li humanitarni rad političarima iz-govor za nedelovanje?

D. Da bi zadobile bolju kontrolu nad jednimselom u zoni borbi, koje pobunjenici kori-ste kao sklonište, vlasti su prisilile civile daodu u logor udaljen 30 km od njihovihkuća. Humanitarne agencije zamoljene suda odnesu vodu i medicinsku pomoć u lo-gor. Međutim, time bi podržale prisilno ra-seljavanje stanovništva.

� Podržavamo li prisilno raseljavanje civil-nog stanovništva?

Da bi pomogao učesnicima da misle o ovoj si-tuaciji, moderator treba da pita da li je nečinjenje opravdana alternativa.

Povratna informacija:Na kraju posvetite desetak minuta ispitivanjugrupe o tome šta im se u raspravi svidelo, ašta nije. Ako su tokom rasprave bila postavlje-na pitanja o radu konkretnih organizacija, tre-ba ih zabeležiti jer mogu biti polazište za ne-ku buduću aktivnost.

Metodološki saveti:Ova aktivnost može da frustrira učesnike, jerneće dobiti jasne odgovore. Ali važno jeusmeriti analizu na gledišta humanitarnihradnika, kao i da se učesnici stalno vraćaju napotrebu zaštite i pomaganja onima kojima jeto nužno, ali i na načela neutralnosti i nepri-

strasnosti. Ako se razgovor udalji od ovih re-ferentnih tačaka, moderator može naglasitičinjenicu da u oružanom sukobu postojimnogo učesnika čije delatnosti nadopunjujudelatnosti humanitaraca.

Predlozi za varijacije:Posle rasprave, zamolite nekoliko učesnika daodigraju sledeću situaciju: Jedan humanitarac stoji na ulazu izbegličkoglogora. Ispred njega je porodica koja želi dauđe, ali se boji neprijatelja u logoru. Otac is-trajava na tome da zadrži svoj pištolj kako bizaštitio ženu i bolesno dete. Porodica se ta-kođe boji razdvajanja. Pošto izvedu ovaj scenario, učesnici razgova-raju o načelima koje humanitarni radnici mo-raju da uzmu u obzir, kao i da li su u ovoj si-tuaciji neka načela u sukobu s drugimanačelima.

DEO IV: NASTAVAKSledeće oblasti istraživanja:Suočavaju li se aktivisti za ljudska prava saetičkim dilemama u svom radu?

IZVOR: EXPLORING HUMANITARIAN LAW, EDUCATION MODULESFOR YOUNG PEOPLE, ICRC, 2002, STR. 359.


Bouvier, Antoine. 2000. International Humanitarian Law

and the Laws of Armed Conflict, Distance Learning CourseDesigned for the United Nations Institute for Training andResearch, UNITAR POCI.

Discover the ICRC, ICRC May 2002. Dostupno na adresi:http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/iwpList2/About_the_ICRC:Discover_the_ICRC.

Dunant Henry. 1986. A Memory of Solferino. ICRC.

ICRC. 2001. Human Rights and the ICRC, InternationalHumanitarian Law, ICRC July 2001.

ICRC. 2002. Exploring Humanitarian Law, Education modules

for young people. ICRC.

ICRC. 2002. International Humanitarian Law: Answers to

your Questions. ICRC.

International Committee of the Red Cross:http://www.icrc.org

DODATNE INFORMACIJE

Action contre la Faim (ACF): http://www.acf-fr.org

CARE International: http://www.care.org

Caritas Internationalis: http://www.caritas.org

Conference of NGOs in Consultative Relationship with theUnited Nations (CONGO): http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html

Disasters Emergency Committee (DEC):http://www.dec.org.uk

European Community Humanitarian Office (ECHO):http://europa.eu.int/comm/echo/index_en.htm.

Fleck, Dieter. 1999. The Handbook of humanitarian law inarmed conflicts.

Handicap International:http://www.handicap-international.org

Human Rights Watch: http://www.hrw.org

InterAction: http://www.interaction.org

International Council of Voluntary Agencies (CVA):http://www.icva.ch

Inter-American Development Bank (IDB):http://www.iadb.org

International Humanitarian Law Research Initiative:http://www.ihlresearch.org/portal/ihli/portalhome.php

International Save the Children:http://www.savethechildren.net

Liaison Committee of Development NGOs to the EuropeanUnion:http://www.ids.ac.uk/eldis/data/d021/e02162.html.

Mac Coubrey, Hilaire. 1990. International humanitarian Law.The regulation of armed conflicts.

Médecins du Monde:http://www.medecinsdumonde.org

Médecins sans Frontičres (MSF): http://www.msf.org

NGO Millennium Forum:http://www.millenniumforum.org

Organization of African Unity (OAU):http://www.africa-union.org/fr/home.asp

Organization of American States (OAS): http://www.oas.org

Organization of the Islamic Conference (OIC):http://www.oic-oci.org

OXFAM: http://www.oxfam.org

Provost, Renâe. 2002. International human rights and humanitarian law.

Save the Children-UK:http://www.savethechildren.org.uk

The Food and Agriculture Organization (FAO):http://www.fao.org

The Office of the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR): http://www.unhcr.ch

The United Nations Department of PeacekeepingOperations (UNDPKO):http://www.un.org/Depts/dpko/dpko/home.shtml

The United Nations High Commissioner for Human Rights(UNHCHR): http://www.unhchr.ch

The United Nations Office of the Coordinator forHumanitarian Affairs (OCHA): http://www.reliefweb.int/ocha_ol

The World Food Program (WFP): http://www.wfp.org

Voluntary Organizations in Cooperation in Emergencies(VOICE): http://www.ngovoice.org

World Vision International: http://www.wvi.org

REFERENCE

RADLJUDSKA PRAVA U SVETU RADA

PRAVO NA RAD I LJUDSKA PRAVAU VEZI S RADOM

» …Opšti i trajni mir možese uspostaviti samo ako jezasnovan na socijalnojpravdi …«USTAV MEĐUNARODNE ORGANIZACIJERADA

RAD236

Zastrašujući uslovi rada u zoni slobodnetrgovine Xiao Shen, mlada devojka koja je živela u ma-lom ruralnom naselju po imenu Zonguan usrednjoj Kini, imala je težak život. Imala je tekmalo pirinča za jelo i nikakvih izgleda za bu-dućnost. Dan za danom morala je klečati udubokoj vodi pomažući ocu u žetvi pirinča.Konačno, jednog dana odlučila je da ode.Čula je da postoji bolje mesto u nekoj drugojzemlji, daleko iza zabranjenih planina. Takoje jednog dana pre izlaska sunca s nekolikoprijateljica, koje su sanjale o boljem životu,otišla od kuće. Nakon dve hiljada kilometara ibeskrajnih dana punih napora, napetosti i ne-brojenih suza, stigle su na odredište – gradŠenžen, zonu slobodne trgovine na jugu Kine,uz granicu s Hong Kongom. Nadale su se da ćetamo naći posao, zaraditi novac i ispuniti sno-ve. Xiao Shen namerila se na dvojicu poslov-nih ljudi, Huanga Guoguanga i Laoa Zhaoqu-ana, koji su zapošljavali radnike u svojoj fa-brici igračaka „Zhili Handicrafts Factor“. XiaoShen bila je jedna od 472 radnika i uskoro jeosetila da joj je sada gore nego u njenom seo-cetu. Od zore do mraka crnčila je u fabrici Zhi-li za bednu crkavicu – tek koliko joj je bilo do-voljno za preživljavanje (26 - 40 evra me-sečno). Vlasnici su se bojali da bi radnici mo-gli ukrasti robu pa su fabriku uredili poput za-

tvora, u kojem su radnici živeli 24 sata dnev-no. Svi prozori su bili blindirani. Državni in-spektori bili su potplaćeni i pravili su se da nevide takve uslove.Dan za danom Xiao Shen živela je iza rešeta-ka, onemogućena da napusti zgradu i da vo-di normalan život. U poslepodnevnim satima19. novembra 1993. godine izbila je vatra iproširila se po celoj zgradi nekontrolisanombrzinom. Po čitavoj zgradi bile su smeštene vi-sokozapaljive hemikalije, što je prouzrokovalopožar stravičnih razmera. Xiao Shen i ostaliočajnički su pokušavali da pobegnu od vatre –ali kako? Svi prozori bili su blindirani, a vratazaključana. Dvesta muškaraca i žena, od ko-jih je mnogima bilo tek šesnaest godina,vrištali su, okruženi plamenom. Xiao Shenuspela je da probije jedan od blindiranih pro-zora na drugom spratu i našla se pred izbo-rom: skočiti ili živa izgoreti. Odlučila je daskoči i slomila je oba nožna zgloba - ali jepreživela.

Tog popodneva život je izgubilo ukupno 87 lju-di, a više od 47 ljudi je teško ranjeno.

IZVOR:OVAJ DOGAĐAJ, KOJI SU ISTRAŽIVALA DVOJICA NOVINA-RA, KLAUS WERNER I HANS WEISS, PREUZET JE IZ NJIHO-VE KNJIGE „CRNA KNJIGA VELIKIH KOMPANIJA“. ČINJENI-CA JE DA SU MEĐUNARODNA TELA ZA LJUDSKA PRAVA INEVLADINE ORGANIZACIJE SVE VIŠE ZABRINUTI ZBOGLOŠIH USLOVA RADA U TAKOZVANIM ZONAMA SLOBOD-NE TRGOVINE.

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Koja su ljudska prava prekršena uslovima ukojima radi Xiao Shen?

2. Koji su glavni problemi u vezi s pravom narad?

3. Koje se mere mogu preduzeti na međuna-rodnom nivou za poboljšanje mogućnosti,ili barem uslova rada radnika poput XiaoShen?


RAD 237

1. „SVET RADA U 21. VEKU“

Nove tehnologije i globalna razmena podata-ka imaju potencijal da dovedu do preobražajasveta rada još i više nego industrijska revolu-cija.Zahvaljujući trajnoj industrijalizaciji, u 20. ve-ku došlo je do daljeg propadanja poljoprivred-nog sektora i porasta važnosti uslužnog sek-tora. Liberalizacija svetskog tržišta i „kiber-netska revolucija“ znače da mogućnosti u glo-balnoj ekonomiji veoma rastu.Nova globalna ekonomija traži visoko speci-jalizovane radnike, koji moraju biti dobroobrazovani, fleksibilni i visoko motivisani,kao i voljni da se sve brže prilagode trenut-nim zahtevima tržišta. Radnici se susreću sasve većim stresom i promenjivim uslovimarada u svetlu ubrzanih tehnoloških i struktu-ralnih promena. Sve više ljudi je zaposlenona pola radnog vremena, imaju status privat-nika, ili se suočavaju s nesigurnim radnimuslovima. U tom smislu globalizacija razot-kriva duboke socijalne razlike između ljudisa obrazovanjem, veštinama i pokretljivošćukoji im omogućuju uspeh u integrisanoj svet-skoj ekonomiji i ljudi bez tih preduslova. Tenove nejednakosti i nesigurnosti vode nape-tostima između različitih sektora društva.

Povećana konkurencija kao posledica liberali-zacije trgovine i finansijskih režima vrši velikipritisak na preduzeća za smanjenjem troško-va proizvodnje. Kako bi ostvarile te ciljeve,preduzeća mogu ili da smanje rastuće troško-ve proizvodnog rada putem automatizacije,kojom se rad čini suvišnim, ili da prenesu pro-izvodnju u zemlje gde radnici imaju niske pri-hode i gde su socijalni standardi mnogo niži.Uopšte, plata i uslovi rada mogu se snižavati.Posledice toga veoma često su iskorišćavanje,prisilni rad i dečji rad.Globalizacija utiče na ljude u svim delovimasveta, ali njeni pozitivni rezultati nejednakosu raspodeljeni. Vlade imaju sve manju moćublaživanja negativnih učinaka smanjenjaprepreka trgovini, većinom zbog novih „svet-skih igrača“: multinacionalnih korporacija.

Društvena dimenzija globalizacije treba dapostane glavni predmet interesa međunarod-ne politike. Više nego ikad važno je promovi-sati društvene standarde i ljudska prava nameđunarodnom nivou kako bi se obezbediladruštvena stabilnost, mir i razvoj, a globalnojekonomiji dala ljudska dimenzija.

Rad i ljudska bezbednostDruštvena i ekonomska bezbednost predstav-lja važan aspekt ljudske bezbednosti. U tomsmislu pravo na rad i prava radnika igraju od-lučujuću ulogu u ostvarenju ljudske bezbed-nosti. Ljudi koji nemaju mogućnost da radesu zavisni od socijalne pomoći, ili nemaju ni-kakvih izgleda. Pravo na rad kao standardljudskih prava seže mnogo dalje od pukogpreživljavanja, zbog toga što zadovoljenjeosnovnih potreba nije dovoljno za povećanjeljudske bezbednosti. Prava radnika obez-beđuju pristojne uslove rada, ali i štite od dis-kriminacije i izrabljivanja na radnom mestu.Rad ne sme samo obezbediti preživljavanje iblagostanje, nego je takođe povezan sa odno-som i učešćem čoveka u društvu. Rad je uskopovezan sa samoodređenjem, samopoštovan-jem, samoostvarenjem, a time i s ljudskim do-stojanstvom. Opasni, nezdravi ili nehumaniuslovi rada, nezaposlenost i zabrana rad-ničkih sindikata, osim što vode ličnoj nesigur-nosti, takođe prouzrokuju nemire i tako stva-raju nesigurnost i nestabilnost u društvu.Zbog tih razloga promovisanje standarda do-stojnog rada bez izrabljivanja predstavljapreduslov za povećanje ljudske sigurnosti.

POTREBNO JE ZNATI

RAD238

Radi razumevanja napredovanja ljudske di-menzije, potreban je

„POGLED UNAZAD U ISTORIJU“

Uloga društvene pravde i pravednih uslova ra-da u promovisanju mira i razvoja ne sme sepotceniti. Nepravda, teški uslovi rada i oskud-ne mogućnosti za rad mogu prouzrokovatinerede. Činjenica da je dostojan rad predu-slov ljudskog dostojanstva, danas je opštepri-hvaćena pretežno zahvaljujući borbi radnikaza svoja prava. Efekat te borbe bilo jeuključivanje radnih prava u radno zakonodav-stvo Međunarodne organizacije rada od 1912.godine i u postavljanje standarda pri UN posleDrugog svetskog rata.

18. vek: Ideja da je rad osnovno pravo svihčlanova društva prvobitno je istaknuta uFrancuskoj revoluciji. Charles Fourier, utopi-stički socijalni filozof, prvi je iskoristio pojam„pravo na rad“ i naglasio važnost rada ne sa-mo za društveno nego i za psihičko blago-stanje pojedinca. Smatrao je da države imajuobavezu da obezbede jednake mogućnosti izaključio da ostvarenje tog prava zahteva pot-punu reorganizaciju društva.Takvi pogledi o pravu na rad susreću se ta-kođe u socijalističkim teorijama; kasnije su

slična stajališta promovisale komunističkevlade. Stoga možemo reći da pravo na rad imaprilično „socijalističku tradiciju“.

19. vek: Industrijska revolucija dovela je dopojave radničke klase, društvene grupe zavi-sne od plaćenog rada zbog neposedovanjasredstava za proizvodnju. Radnici su bili isko-rišćavani i trpeli su opasne radne uslove u fa-brikama, predionicama i rudnicima. Osiro-mašenje radnika razvilo je osećaj solidarnostimeđu njima i oni su se počeli organizovati(Karl Marx u „Proleteri svih zemalja, ujedini-te se!“).Postupno je glas radnika postajao jači i o nji-hovom položaju sve se više pisalo. Zahvalju-jući pritisku prvih radničkih sindikata, u iz-vesnom broju zemalja izglasani su reformskizakoni u vezi s radnim vremenom i uslovimarada. Međutim, stalni radnički neredi nateralisu industrijalce i vlade da razmotre dalje me-re.

20. vek: Neki industrijalci predložili su uspo-stavljanje jedinstvenih međunarodnih stan-darda kako bi se izbegle relativne prednostinacija koje ne poštuju radne standarde, pa sutako konačno 1905. i 1906. godine usvojeneprve dve međunarodne konvencije o radu.Inicijative za nacrt i usvajanje daljih konven-

cija prekinuo je Prvi svetski rat.Versajski ugovor je nakon završetku rata ko-načno priznao međuzavisnost uslova rada,socijalne pravde i opšteg mira na međunarod-nom nivou, označavajući osnivanje Međuna-rodne organizacije rada kao mehanizma zameđunarodno određivanje standarda u obla-sti rada i zaposlenja.U tom kontekstu razvio se i osnažio pojam ra-da kao ljudske vrednosti, društvene potrebe isredstva samoostvarenja.Između 1919. i 1933. godine Međunarodna or-ganizacija rada sačinila je četrdeset konvenci-ja koje se odnose na širok obim pitanja u vezis radom.Propast tržišta akcija 1929. godine, poznatapod imenom „Crni petak“, imala je za posle-dicu ozbiljno nazadovanje, prouzrokujući ve-liki ekonomski zastoj koji je pratila velika ne-zaposlenost. Usledile su demonstracije i nere-di nezaposlenih radnika. U Nemačkoj je svet-sku ekonomsku krizu pratila ozbiljna poli-tička kriza, koja je doprinela usponu AdolfaHitlera i na kraju dovela do Drugog svetskograta.

RAD 239

Posle Drugog svetskog rata: Ujedinjene na-cije su shodno tome uključile ekonomske isocijalne probleme u svoje ciljeve i programeza novi svetski poredak, kako bi sprečile po-navljanje krize.Veza između rada i ljudskog dostojanstva is-taknuta je u Deklaraciji u vezi s ciljevima i svr-hom Međunarodne organizacije rada, usvoje-noj u Filadelfiji 1944. godine (poznatoj podnazivom „Deklaracija iz Filadelfije“ iuključenoj u Statut Međunarodne organizaci-je rada 1946. godine), u kojoj se tvrdi da „Radnije roba“ i da „svi ljudi ... imaju pravo da tra-gaju za materijalnim blagostanjem i duhov-nim razvojem u uslovima slobode i dostojan-stva, ekonomske sigurnosti i jednakih prili-ka“.To je takođe utvrđeno i u papskoj enciklici„Laborem exercens“ iz 1981. godine, gde sepromoviše unapređenje položaja radnika, ko-ji su s filozofskog i religijskog stajališta viđenikao subjekti, a ne objekti. Međunarodna organizacija rada i Ujedinjenenacije učinili su mnogo na poboljšanju sudbi-ne radnika u celom svetu. Danas, međutim, usvetlu globalne ekonomije, novi izazovi i no-ve nesigurnosti zahtevaju nova i složenijarešenja.


Primeri kršenja ljudskih prava u kontekstu ra-da kreću se od dece koja rade u rudnicimauglja, pritvorenih članova sindikata, do mo-dernog robovlasništva, poput odrađivanjaobaveze ili komercijalnog seksualnog isko-rišćavanja dece. Ljudska prava s tog gledištatakođe se bave lošim uslovima rada, poputnezdravog ili opasnog mesta rada ili nepra-vednog radnog vremena. Pitanja u vezi s timodnose se na zaštitu posebno osetljivih grupau svetu rada, kao što su žene ili migranti. I nakraju, ali podjednako važno, treba analizirativezu između ljudskog dostojanstva, ljudskebezbednosti i dostojnih uslova rada.U sledećem delu izložićemo dva glavnameđunarodna mehanizma za zaštitu prava narad i prava radnika: sistem Međunarodne or-ganizacije rada i Međunarodnu povelju o ljud-skim pravima.

MEĐUNARODNO RADNOZAKONODAVSTVO

Međunarodna organizacija rada (ILO)Međunarodna organizacija rada osnovana je1919. godine. Njeno osnivanje odraz je ra-stućeg nastojanja na socijalnim reformamaposle Prvog svetskog rata. Organizacija se za-sniva na snažnom uverenju da siromaštvougrožava napredovanje i bezbednost svuda, acilj joj je poboljšanje uslova za radnike u ce-lom svetu, bez diskriminacije u pogledu rase,pola ili društvenog porekla.Godine 1947. Međunarodna organizacija radapostala je specijalizovana agencija Ujedinje-nih nacija, a 1969. godine dodeljena joj je No-belova nagrada za mir.

Među agencijama UN Međunarodna organi-zacija rada jedinstvena je zbog toga što imatripartitnu strukturu u kojoj odluke koje nje-na tela donose predstavljaju stajališta poslo-davaca i radnika kao i vlada.

Međunarodna organizacija rada� oblikuje politiku i programe za promovisan-

je osnovnih ljudskih prava, poboljšanjeuslova rada i života, kao i povećanje prilikaza zaposlenje;

� utvrđuje međunarodne standarde (konven-cije i preporuke) u ovim područjima i pratinjihovu nacionalnu primenu;

»Dostojan rad danas predstavljaglobalni zahtev s kojim sesuočavaju politička i poslovnavođstva u celom svetu. Veliki deonaše zajedničke budućnostizavisi od toga kako ćemo na tajizazov odgovoriti.«MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA, 1999.

RAD240

� sprovodi obiman program tehničke sarad-nje kako bi pomogla zemljama u efikasnojprimeni relevantnih politika.

Međunarodna organizacija rada izradila je na-crte oko 180 konvencija, postavljajući stan-darde u područjima uslova rada, bezbednostii zdravlja na radu, socijalnog osiguranja, poli-tike zapošljavanja, stručne obuke i zaštite

žena, migranata i starosedelačkih naroda.Samo nekoliko konvencija Međunarodne or-ganizacije rada naziva se osnovnim konven-cijama o ljudskim pravima. U nastavku tek-sta možete naći popis tih najvažnijih konven-cija Organizacije i podatke o njihovoj ratifika-ciji.

Kao odgovor na nove izazove stvorene globa-lizacijom, 18. juna 1998. godine Organizacijaje usvojila Deklaraciju o osnovnim načelimai pravima na rad i njen nastavak. Deklaraci-ja precizno definiše koji su radni standardi iliprava radnika osnovni, a to su već pomenuteosnovne konvencije Organizacije. Deklaracijapredstavlja važan prvi korak ka pažljivousmerenim međunarodnim naporima nasuočavanju s tim izazovima. To odražavaopredeljenost država za zajednički skup vred-nosti izraženih u određenom broju pravila ko-ja čine „socijalni minimum“.Deklaracijom se obavezuju sve članiceMeđunarodne organizacije rada, bez obzirana to da li su ili nisu ratifikovale dotične kon-vencije. Od država koje nisu ratifikovaleosnovne konvencije zahteva se da podnesu iz-veštaje o napretku postignutom u primeninačela iznesenih u Deklaraciji.Međunarodna organizacija rada takođe objav-ljuje globalni izveštaj svake četiri godine o na-pretku postignutom na primeni osnovnihnačela svih članica, što služi kao osnova zaocenu efikasnosti akcija preduzetih u pret-hodnom periodu.

Najvažnije konvencije Međunarodne organizacije rada

Ratifikacija osnovnih konvencija Međunarodne organizacije rada(do 15. marta 2004)

Načelo Konvencije Broj država koje su ratifikovale

Sloboda udruživanja i zaštita Konvencija 87 (1948) 142prava na organizovanje i Konvencija 98 (1949) 154kolektivno pregovaranje

Najmanja dopuštena starost radnika Konvencija 138 (1973) 132

Zabrana prisilnog rada Konvencija 29 (1930) 163

Konvencija 105 (1957) 158

Pravo na jednaku naknadu i Konvencija 100 (1951) 161zabrana diskriminacije pri Konvencija 111 (1958) 159zapošljavanju i obavljanju posla

IZVOR:ILO, 2004.

RAD 241

LJUDSKA PRAVA U VEZI SRADOM U MEĐUNARODNOJPOVELJI O LJUDSKIMPRAVIMA

Univerzalna deklaracija o ljudskimpravimaUniverzalna deklaracija o ljudskim pravimasadrži široki obim ljudskih prava u vezi s ra-dom. Sva ta prava su dalje obrađena u ugovo-rima koji obavezuju države ugovornice napoštovanje tih prava. U nastavku teksta nave-den je odlomak iz Univerzalne deklaracije oljudskim pravima u kojoj se navode dotičnapitanja, koja će naknadno biti detaljno opisa-na.„Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjeno-sti ... Svako ima pravo na slobodu mirnogokupljanja i udruživanja ... Svako ima pravona rad, slobodan izbor zaposlenja, pravedne izadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od ne-zaposlenosti. Svako bez ikakve razlike imapravo na jednaku platu za jednak rad. Svakoko radi ima pravo na pravednu i zadovoljava-juću naknadu koja njemu i njegovoj porodiciobezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljud-skom dostojanstvu i koja će, ako bude potreb-no, biti upotpunjena drugim sredstvima soci-jalne zaštite. Svako ima pravo da osniva i dase uključi u sindikate radi zaštite svojih intere-

sa ... Svako ima pravo na odmor i razonodu,uključujući razumno ograničenje radnog vre-mena... Svako ima pravo na standard životakoji obezbeđuje zdravlje i blagostanje, njegovoi njegove porodice ... i pravo na osiguranje uslučaju nezaposlenosti, bolesti, onesposo-bljenja ... ili drugih slučajeva gubljenja sred-stava za izdržavanje usled okolnosti nezavi-snih od njegove volje.“

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMAČL. 4, 20, 23, 24 i 25

Međunarodni pakt o građanskim ipolitičkim pravimaSloboda od ropstvaČlanom 8 Međunarodnog pakta o građan-skim i političkim pravima utvrđuje se da se„niko ne sme držati u ropstvu ... Niko se nesme prisiljavati na prinudni ili obavezanrad ... „Ropstvo i prisilni rad, iako su opšte osuđeni,danas još uvek postoje u različitim oblicima.Često imaju duboke korene u ideologiji ili unasleđu tradicionalnih kulturnih sredina. Pre-ma Međunarodnoj organizaciji rada, postojiočigledna povezanost ropstva i prisilnog radas nedemokratskim strukturama. Milionimuškaraca, žena i dece u svetu prisiljeni suda žive kao robovi. Iako se to izrabljivanje

često ne naziva ropstvom, uslovi su jednakikao i kod ropstva. Rob je:� prisiljen na rad – putem psihološke ili fi-

zičke pretnje;� u vlasništvu ili pod kontrolom „poslodav-

ca“, obično putem psihološkog ili fizičkogzlostavljanja;

� dehumaniziran, tretiran kao roba, kupljenili prodan kao „vlasništvo“;

� fizički sputan ili mu je sloboda kretanjaograničena.

Koje vrste ropstva postojedanas?

Dužnički rad – pogađa najmanje 20 milionaljudi u svetu. Ljudi postaju dužnički radniciuzimajući, ili su na prevaru navedeni dauzmu zajam, čak za tako malu sumu novcakoliko iznosi lek za bolesno dete. Da bi otpla-tili dug, prisiljeni su da rade prekovremeno,sedam dana nedeljno, 365 dana godišnje. Do-bijaju najosnovniju hranu i sklonište kao „pla-tu“ za svoj rad, ali često nikada ne uspevajuda otplate zajam, koji može preći i na nekoli-ko sledećih generacija.Prisilni rad – pogađa ljude koje vlade, poli-tičke stranke ili privatna lica ilegalno vrbuju iprisiljavaju na rad – obično pod pretnjom na-silja ili drugih kazni.

RAD242

Najgori oblici dečjeg rada – odnose se na de-cu koja rade u nepravednim ili opasnim uslo-vima. Desetine miliona dece u celom svetu ra-di puno radno vreme, lišeni su obrazovanja irazonode koji su ključni za njihov lični idruštveni razvoj.Komercijalno seksualno iskorišćavanje de-ce – deca se iskorišćavaju radi njihove komer-cijalne vrednosti putem prostitucije, trgovanjai pornografije. Često su kidnapovana, kuplje-na ili prisiljena da uđu na seksualno tržište.Trgovina – uključuje prevoz i/ili trgovinu lju-dima, obično ženama i decom za ekonomskudobit, uz upotrebu sile ili prevare. Žene mi-grantkinje često su uhvaćene na prevaru i pri-siljene na rad u kući ili prostituciju.Rani brak ili prisilni brak – pogađa žene idevojčice koje su udate bez prava na izbor iprisiljene na život proveden u služenju, čestouz izloženost fizičkom nasilju.Tradicionalno ili „imovinsko“ ropstvo –uključuje kupovinu i prodaju ljudi. Ljudi seotimaju iz njihovih domova, nasleđuju ili po-klanjaju.

IZVOR:PROTIV ROPSTVA, 2002.

Međunarodni pakt o ekonomskim,socijalnim i kulturnim pravima

Pravo na radČlanom 6 Međunarodnog pakta o ekonom-skim, socijalnim i kulturnim pravima od-ređuje se pravo na rad, koje uključuje pravosvakog lica na priliku da zarađuje za život ra-dom koji je slobodno izabralo i prihvatilo. Me-re koje treba preduzeti ... za postizanje punogostvarenja ovoga prava moraju uključiti pro-grame tehničkog i stručnog vođstva i obuke.

Rad: pravo ili obaveza?Zašto nam treba ljudsko pravo na nešto što jeobaveza, vezana uz mentalni ili fizički napor?Zbog tih negativnih implikacija često se jav-ljaju nejasnoće u vezi s pojmom prava na rad.Rad je usko povezan s ljudskim dostojan-stvom i učešćem pojedinca u društvu, dok ne-zaposlenost može da dovede do ozbiljne fru-stracije, pa čak i depresije. Rad može biti isredstvo samoostvarenja i doprinosi razvojuličnosti.Pravo na rad obezbeđuje da niko ne budeisključen iz sveta rada per se, tj. ovo pravo od-nosi se najvećim delom na pristup radu, ali ta-kođe pokriva i zaštitu od nepoštenog ot-puštanja. Međutim, ono ne uključuje jemstvona rad. Nezaposlenost postoji u svim država-

ma, ali vlade treba da preduzmu mere svimodgovarajućim sredstvima kako bi postiglepostupno puno ostvarenje prava na rad (član2 Međunarodnog pakta o ekonomskim, soci-jalnim i kulturnim pravima).

Pravo na pravedne i povoljne uslove radaČlan 7 Međunarodnog pakta o ekonom-skim, socijalnim i kulturnim pravima – ...Države ugovornice ... priznaju pravo svakomena ... pravedne i povoljne uslove rada kojimase obezbeđuje ... pravedna plata i jednaka na-knada za rad iste vrednosti bez ikakvog razli-kovanja ...; pristojan život ... bezbedne i zdra-ve radne uslove, svakome jednaka mogućnostnapredovanja u zaposlenju na odgovarajućiviši stepen ...; odmor, slobodno vreme i ra-zumno smanjenje radnih sati ...Ovim članom, između ostalog, predviđa seminimalna naknada koja garantuje pristojanživot i pravedne i povoljne uslove rada. Uskoje povezan s velikim brojem konvencija kojeje usvojila Međunarodna organizacija rada, akoje takođe koristi Komisija za ekonomska,socijalna i kulturna prava u svrhu konkretizo-vanja obaveza država koje proizlaze iz ove od-redbe.

RAD 243

Pravo na osnivanje sindikata i uključivanje uradničke sindikateČlan 8 Međunarodnog pakta o ekonom-skim, socijalnim i kulturnim pravima ...Države ugovornice priznaju svakome pravoda osniva sindikate i pristupi sindikatu posvom izboru ... radi unapređenja i zaštite svo-jih ekonomskih i socijalnih interesa ...; pravona štrajk ... Okupljanje u organizacije uvek je bio načinna koji su ljudi pojačavali svoju sigurnost, bi-lo na radnom mestu, ili u zajednici ili naciji.Član 8 Pakta usko je povezan uz pravo na slo-bodu udruživanja. Pravo na zajedničko prego-varanje čini slobodu udruživanja efikasnom usvetu rada. Ova prava smatraju se takovažnim zato što često sadrže ključ za ostva-renje ostalih osnovnih prava i prava na radu.Ipak, ona nisu javno priznata i obavezna kaošto je, na primer, nastojanje na suzbijanjudečjeg rada.

Jednakost postupanja i prava nediskriminacijeKad raspravljamo o pravima u vezi s radom,ne možemo izostaviti odredbe o načelima ne-diskriminacije i jednakosti postupanja. Pravi-la o nediskriminaciji i jednakom postupanjuprevladavaju u čitavom zakonodavstvu o soci-jalnim pravima. Posebnu pažnju treba poklo-niti pravilima koja obezbeđuju jednako postu-

panje prema ženama na tržištu rada.vinjeta Modul Ljudska prava žena.

Važno dostignuće u priznavanju jednakih pra-va žena u pristupu ekonomskim prilikama bi-lo je usvajanje Konvencije UN o ukidanju svihoblika diskriminacije žena (CEDAW),međunarodnog instrumenta koji se takođebavi reproduktivnim pravima žena. Radisprečavanja diskriminacije žena u pogledubraka ili majčinstva i obezbeđenja njihovogprava na rad, države ugovornice moraju za-braniti otpuštanje zbog trudnoće ili porodiljs-kog odsustva, kao i diskriminaciju u pogledubraka. Zatim, one moraju uvesti plaćeno po-rodiljsko odsustvo ili porodiljsko odsustvo sasličnim socijalnim povlasticama bez gubitkazaposlenja.

Nivoi obavezaKrajnje dejstvo međunarodnih instrumenatauvek je uslovljeno merama koje vlade predu-zimaju kako bi sprovele svoje međunarodnepravne obaveze.Dužnosti država u vezi s gore navedenim pra-vima uključuju:

�� obavezu poštovanja:Najosnovnija obaveza država je da poštujuslobodu od ropstva i prisilnog rada. Drugi ve-

oma važan aspekt je poštovanje slobodeudruživanja, uključivanja i osnivanja rad-ničkih sindikata. Ta prava se često krše bu-dući da pomoću njih radnici mogu izvršiti pri-tisak na državu da sprovodi druga važna rad-nička prava.

�� obavezu zaštite:Države ugovornice obavezne su da odrede mi-nimalne standarde koji označavaju najnižedopustive uslove rada svakog radnika. Pravona rad zahteva i zaštitu od nepoštenih ot-puštanja, a države u svakom slučaju morajuobezbediti zaštitu od diskriminacije u pristu-pu radu.

�� obavezu promovisanja:U vezi s pravom na rad, ova obaveza se možeshvatiti kao obaveza za olakšavanjem pristu-pa radu, obezbeđenjem stručnog vođstva imogućnosti obuke.

�� obavezu ispunjavanja:Iako je pravo na rad često pogrešno shvaćenou tom pogledu, ono ne zahteva da državejemče posao svakome, ali poziva države da iz-rađuju politike za ostvarenje uravnoteženogekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja,kao i punog i produktivnog zaposlenja.

RAD244


U ovom međunarodnom pravnom okviru ak-tivnosti na primeni treba uzeti u obzir razvoji institucionalnu raznolikost ljudi koji na raz-ličite načine doživljavaju sve širi zajedničkisvet rada. Poznata parabola o ribaru dobra jeilustracija za činjenicu da „rad“ ima različituvrednost u različitim kulturnim sredinama ida mere za promenu obrazaca rada moraju bi-ti dobro uravnotežene.

Parabola: RibarJednog kasnog popodneva neki ribar ležao jena prekrasnoj plaži, uz mreže rasute po pesku,uživajući u toplini sunca, gledajući blještavoplavetnilo mora.

Upravo tada plažom je hodao neki turista. Pri-metio je ribara koji je sedeo na plaži i odlučioda sazna zbog čega se ovaj ribar odmara ume-sto da se baci na posao i zaradi za život sebe isvoje porodice.

„Ovako nećeš uloviti puno ribe“, rekao je turi-sta. „Zašto se ne daš na posao, umesto da seizležavaš na plaži?“

Ribar je podigao glavu, nasmešio se i odgovo-rio: „A šta ću time dobiti?“

„Pa, možeš kupiti veće mreže i uloviti više ri-be!“, odgovorio je turista.

„A šta ću onda dobiti time?“, pitao je ribar idalje se smešeći.

Turista je odgovorio: „Zaradićeš više novca imoći ćeš sebi kupiti čamac kojim ćeš moći ulo-viti još više ribe!“

„I šta ću onda dobiti time?“, opet je upitao ri-bar.

Turista je već bio iritiran ribarevim odgovori-ma. „Kupićeš veći brod, uposliti ljude da radeza tebe!“, rekao je.

„I šta ću onda dobiti time?“

Turista se počeo ljutiti. „Pa zar ne razumeš?Možeš izgraditi čitavu flotu ribarskih brodova,ploviti po svetu, a tvoji radnici neka rade za te-be!“

I opet je ribar upitao: „I šta ću onda dobiti ti-me?“

Turista je pocrveneo od besa i povikao na riba-ra. „Pa zar ne razumeš da možeš postati takobogat da više nikada ne budeš morao raditi uživotu! Možeš provesti ostatak života sedeći naovoj plaži, gledajući zalazak sunca. Nećeš višeni o čemu morati da brineš!“.

Ribar, i dalje se smešeći, pogledao ga je i re-kao: „A šta misliš da sada radim?“


Konvencije koje su države potpisale obave-zujuće su. Ipak, efikasnost međunarodnihinstrumenata zavisi od volje država da ihsprovode putem nacionalnih zakona i da seravnaju prema zaključcima tela za praćenje.Ograničene su mogućnosti sankcija premadržavi koja ne ispunjava svoje obaveze; pri-mena često zavisi od „mobilizacije srama“.U globalnoj ekonomiji slabi mehanizmisprovođenja doveli su do ideje da se pove-zuju ljudska prava, posebno prava u vezi sradom, s trgovinom. To bi otvorilo mo-gućnost trgovinskih sankcija prema država-ma koje krše međunarodne standarde. Topitanje je, međutim, veoma kontroverzno.Trgovinske sankcije prisilile bi države dapreduzmu mere, npr. zabrane dečji rad, ali

RAD 245

obično problemi zahtevaju puno složenijarešenja.

Za sprovođenje međunarodnih standardaMeđunarodna organizacija rada i UN od-ređuju razlićite postupke nadzora i tužbi.

Države ugovornice konvencija Međunarodneorganizacije rada treba povremeno da podno-se izveštaje koje analizira i tumači Komisijastručnjaka za primenu konvencija i prepo-ruka. Izveštaji Komisije se potom podnosegodišnjoj Međunarodnoj konferenciji o radu.Iako se ovaj postupak možda čini nedelotvor-nim instrumentom primene, od 1967. godineprimećeno je oko 2.000 promena u nacional-nim radnim i socijalnim zakonodavstvima uviše od 130 zemalja!Osim tog mehanizma nadzora, Međunarodnaorganizacija rada omogućuje dva tužbenapostupka za primenu standarda rada. Prvipostupak dopušta organizacijama poslodava-ca ili radnika da ulože predstavku protivdržave članice. Drugi postupak dopuštadržavama članicama da ulože predstavku pro-tiv drugih država članica. Posle toga može seosnovati istražna komisija. Zaključke tih ko-misija redovno primaju vlade država na kojese slučaj odnosi.

Potrebno je spomenuti da osim navedene ko-misije, postoji i posebna Komisija o slobodiudruživanja koja ispituje navodna kršenjaprava sindikata. Predstavke se mogu uložitiprotiv bilo koje vlade, bez obzira na to da li je-ste ili nije ratifikovala dotičnu konvenciju. Odsvog osnivanja 1950. godine Komisija je bilauspešna u donošenju zakonskih amandmana,ponovnom nameštanju otpuštenih radnika i upuštanju na slobodu pritvorenih članova sin-dikata.

Telo UN koje prati odgovarajuću primenuMeđunarodnog pakta o ekonomskim, socijal-nim i kulturnim pravima je Komisija o eko-nomskim, socijalnim i kulturnim pravima.Za razliku od drugih ugovornih tela za ljud-ska prava, ta komisija nije osnovana samiminstrumentom, nego joj je 1985. godine Eko-nomski i socijalni savet UN (ECOSOC) pove-rio praćenje sprovođenja Pakta. Čini je 18 ne-zavisnih stručnjaka.Države potpisnice Pakta moraju podnositi iz-veštaje svake pete godine, ističući sudske, po-litičke i druge mere koje su preduzele u svrhugarantovanja ekonomskih, socijalnih i kultur-nih prava. Nakon što izveštaji budu proučeniu Komitetu i preko diskusija sa delegatima od-nosne države, Komitet objavljuje svoje za-ključke. U nekoliko slučajeva Komitet je iden-

tifikovao kršenja Pakta i shodno tome naložiodržavama da se suzdrže od budućih kršenjaodnosnog prava. Ipak, još uvek nije moguće da pojedinci iligrupe podnesu formalne pritužbe Komitetuna kršenja njihovih prava.

RAD246

1. DOBRA PRAKSA

��Međunarodni program za ukidanjedečjeg rada (IPEC)

Međunarodna organizacija rada razvila jeMeđunarodni program za ukidanje dečjeg ra-da (IPEC). Radeći zajedno s nacionalnim vla-dama, kao i s nevladinim organizacijama, Or-ganizacija razvija posebne programe, vodećiračuna o složenosti pitanja i neophodnostipromišljenih i doslednih metoda za isprav-ljanje problema. IPEC ima za cilj da pronađealternative dečjem radu, na primer, pokretan-jem programa za povlačenje dece iz rada iobezbeđenje obrazovnih alternativa deci, kaoi obezbeđenje drugih izvora zarade i sigurno-sti njihovim porodicama. Tokom desetogo-dišnjeg postojanja, IPEC je uspeo da povećaoperativno delovanje od početnih 6 do trenut-no 82 zemlje.

Globalne procene o broju ekonomskiaktivne dece starosti od pet do sedamgodina u 2000. godini

Starosna Udeo broja zaposlenih ugrupa ukupnom stanovništvu (%)5 - 9 12,210 - 14 23,0Ukupno (5 - 14) 17,615 - 17 42,4Ukupno (5 - 17) 23,0

IZVOR:MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA RADA

U saradnji sa Afričkom fudbalskom konfede-racijom i organizatorima Afričkog kupa nacija(COCAN), IPEC je sproveo veliku kampanjukako bi podigao svest o pitanjima rada decepovodom fudbalskog prvenstva u Maliju2002. godine. Jednostavnom i jasnom poru-kom „Crveni karton dečjem radu“, razumlji-vom svakome ko poznaje fudbal, kampanja seslužila raznim medijima – videom, popular-nom muzikom i štampom, distribucijom pu-tem televizije, radija, dve međunarodne avio-kompanije i samim fudbalskim utakmicama –kako bi dospela do miliona ljudi u Africi i vannje. Aktivnosti su se sprovodile u 21 afričkoj

državi, pa su nacionalni mediji više država da-li veliki publicitet kampanji. Pretpostavlja seda je 12 miliona ljudi čulo poruku u Keniji ipet miliona u Zambiji. U nekim afričkim zem-ljama, poput Egipta i Gane, oduševljenostkampanjom bila je tako velika da je i dalje pri-sutna u mnogim nacionalnim i lokalnim fud-balskim takmičenjima i drugim javnim mani-festacijama.

DA LI STE ZNALI DA...... oko 250 miliona dece starosti od 5 do 14 go-dina radi ili puno radno vreme, ili pola radnogvremena. To znači da od 100 dece na svetu,njih 16 zarađuje za život.... skoro polovina njih, otprilike 120 miliona,radi puno radno vreme, svaki dan, tokom ce-le godine.... 70% te dece radi u poljoprivredi.... 70% te dece radi u opasnim uslovima.... od tih 250 miliona dece, oko 50 – 60 milio-na starosti od 5 do 11 godina radi, po definici-ji, u opasnim situacijama, uzimajući u obzirnjihovu starost i osetljivost.... rad dece čest je i u razvijenim zemljama. USjedinjenim Američkim Državama, na primer,više od 230.000 dece radi u poljoprivredi, a13.000 u fabrikama koje eksploatišu radnike.

IZVOR:UJEDINJENE NACIJE

DOBRO JE ZNATI

RAD 247

�� Kodeks ponašanja velikih kompanija uvezi s radom i ljudskim pravima

Multinacionalne kompanije ne mogu više iz-begavati odgovornost za svoje delovanje. Po-trošači i nevladine organizacije vrše veliki pri-tisak na njih kako bi poboljšali uslove rada usvojim kompanijama. Taj pritisak sve češćevodi usvajanju kodeksa ponašanja velikihkompanija, koji uključuju ljudska prava, rad-ne standarde kao i ekološka pitanja. Za daljeprimere pogledajtehttp://ww1.umn.edu/humanrts/links/sicc.html

Najpoznatiji primer verovatno su Uslovi poslo-vanja i smernice za izbor zemlje kompanijeLevi Strauss & co. namenjeni saradnicima idobavljačima. Oni pokrivaju, između ostalog,profesionalnu sigurnost i zdravlje, sloboduudruživanja, plate i povlastice, radno vreme,dečji rad, prisilni rad i nediskriminacione po-stupke pri zapošljavanju.

Ti napori sigurno imaju pozitivan uticaj nadruštvene okolnosti, ali često ne teže veomavisokim standardima, kakvi su predviđenimeđunarodnim instrumentima za ljudskaprava, nego zadovoljavaju nacionalne stan-darde. Uprkos tome, predstavljaju korak upravom smeru, u susret povećanoj društvenojodgovornosti.

�� Etiketiranje proizvodaEtiketiranje proizvoda proizvedenih u skladus dobrom društvenom praksom sve češće seističe kao doprinos boljoj društvenoj praksi izaštiti ljudskih prava. Na taj način po-trošačima se omogućuje da svojom kupov-nom moći utiču na proizvodnu praksu kakobi je podržali. Inicijative za etiketiranje proiz-voda danas postoje u 17 zemalja, većinom uEvropi i Severnoj Americi, a među proizvodi-ma koji se tako obeležavaju su kafa, čokolad-ni napici, čokolada, sok od pomorandže, čaj,med, šećer i banane.

Rugmark, na primer, svet-ska neprofitna organizacijakoja deluje na ukidanjudečjeg rada, pruža prilikeza obrazovanje deci u Indi-ji, Nepalu i Pakistanu. Eti-keta RUGMARK garantuje

da u proizvodnji tepiha ili prostirača nije ko-rišćen nelegalni rad dece.

Zadužbina Fairtrade postoji ka-ko bi obezbedila bolje uslove zaproizvođače Trećeg sveta koji sumarginalizovani, ili u lošijempoložaju u odnosu na druge.Zadužbina dodeljuje etiketu

marke FAIRTRADE proizvodima koji ostvaru-ju međunarodno priznate standarde poštenogposlovanja. Roba s tom etiketom prodaje se uvećini velikih evropskih trgovačkih lanaca.

�� Globalni sporazum

„Globalni sporazum“ (GC) zasniva se na idejikoju je predložio generalni sekretar UN KofiAnnan u obraćanju Svetskom ekonomskomforumu 31. januara 1999. godine, pozivajućiposlovne kompanije da se pridržavaju sve-opštih i opšteprihvaćenih vrednosti. Novomtrendu odgovornosti velikih kompanija nedo-stajao je međunarodni okvir za pomoć kom-panijama u razvijanju i promovisanju global-

c

»Neka naš izbor bude ujedinitisnagu tržišta sa autoritetom sveopštih načela.«KOFI ANNAN, GENERALNI SEKRETAR UN

RAD248

nog upravljanja zasnovanog na vrednostima.Taj nedostatak ispunio je Globalni sporazum,odlično prihvaćen u poslovnom svetu.On postavlja devet glavnih vrednosti, obuhva-tajući pitanja ljudskih prava, rada i okoline. Uvezi s radom uključuje obaveze poštovanjanajosnovnijih radnih standarda Međunarod-ne organizacije rada.

�� sloboda udruživanja istvarno priznavanjeprava na kolektivnopregovaranje

�� ukidanje svih oblikaprisilnog ili prinudnograda

�� stvarno ukidanje rada dece,�� ukidanje diskriminacije u pogledu za-

pošljavanja i zanimanja.Međunarodna organizacija rada pomaže u ob-likovanju konkretnih mera za promovisanjetih standarda na efikasan način.Web–stranica http://www.unglobalcompact.orgpruža lak pristup informacijama o načelima teinicijative, uključujući popis kompanija kojeučestvuju u njoj. Otkada je pokrent Globalnisporazum, pristupilo mu je stotine kompanijai organizacija.

Globalni sporazum je dobrovoljni skupnačela. Iako je opštepriznat kao pozitivan ko-

rak u podsticanju korporacija na odgovornodelovanje, neki sumnjaju u njegovu efika-snost u praksi. Kritičari tvrde da su izazoviefikasnosti inicijative nedostatak pravno oba-vezujućih standarda, nezavisnog praćenja imehanizama sprovođenja, kao i nejasnoće upogledu značenja samih standarda.

2. TRENDOVI

� Zone proizvodnje radi izvoza (EPZs):Radi privlačenja stranih ulagača, sve više ze-malja osniva takozvane zone slobodne trgovi-ne, koje nude izuzeća ne samo od fiskalnihporeza nego i od odgovornosti za pridržavan-je zakona koji štite prava radnika. Iako multi-nacionalne kompanije imaju koristi od niskihtroškova radne snage, radnici hrle u te zonezbog toga što su plate ipak veće nego za istuvrstu posla van tih zona. Međutim, ostali rad-ni uslovi mogu biti manje zadovoljavajući, naprimer, bezbednosni i zdravstveni uslovi. Ne-poštovanje protivpožarnih pravila, nepristu-pačnost stanice za pružanje hitne medicinskepomoći, kao i nesigurna postrojenja samo suneki od problema koji se javljaju u zonamaproizvodnje radi izvoza. Uslovi su se svakakopoboljšali porastom publiciteta, ali problemi idalje traju.

Zone proizvodnje radi izvoza postoje u naj-manje 70 zemalja. U svetu postoji 845 zonakoje zapošljavaju 27 miliona radnika.

IZVOR:UNDP 2000.

� Propadanje sindikataU nekim razvijenimzemljama broj čla-nova u radničkimsindikatima mali jekao nikad do sada.Na primer, u SAD jesamo oko 15% rad-nika uključeno uradničke sindikate.Snaga sindikatamnogo je manja ne-go u ne tako dale-koj prošlosti. Uvećini zemalja urazvoju slobodaudruživanja u sin-

dikate jedva da i postoji; prepreke raznih vrstapostavljaju se na put organizovanju radnika, au nekim zemljama nasilje, mučenje, proizvol-jna ubistva i hapšenja rutinski se koriste usprečavanju radnika da se udruže u traženjusvojih prava.

RAD 249

� Povećana međunarodna pokretljivost: mi-gracije radnika

Siromaštvo i nasilje danas prisiljavaju milioneljudi da napuste svoje domovine u potrazi zaboljom budućnošću. Taj trend je u porastuzbog nesrazmere u ekonomskom razvoju.Radnici migranti često su izloženi raznim ob-licima diskriminacije i eksploatacije.Ukupno postoji 150 miliona migranata, kojipredstavljaju 2% svetskog stanovništva. Njih50 miliona živi u Africi. Prema Međunarodnojorganizaciji rada više od 100 miliona migrana-ta su radnici, uključujući veoma veliki udeožena (47,5%). Osim toga, raste broj radnikana crno, tj. bez dozvole (30 do 40 miliona).Ove brojke će verovatno porasti, osim ako senejednakosti u našem globalizovanom svetune budu rešavale na odgovarajuće načine.Relevantne konvencije o radnicima migranti-ma Međunarodne organizacije rada (konven-cije 97 i 143) ratifikovao je nažalost relativnomali broj zemalja zbog toga što se države bo-je daljeg uslovljavanja svoje imigracone politi-ke. Pozitivan razvoj predstavlja stupanje nasnagu Konvencije UN o zaštiti prava svih rad-nika migranata i članova njihovih porodica ujanuaru 2002. godine (zahvaljujući tome štoju je ratifikovao Istočni Timor, pređena je kri-tična granica od 20 država članica), što otvarabolje izglede migrantima u celom svetu.

� Nezaposlenost mladihJedan od zastrašujućih problema s kojim sepodjednako suočavaju razvijene zemlje izemlje u razvoju, predstavlja veliki broj neza-poslenih mladih ljudi, koji i dalje raste.

Najviše pogođena područja su južna Evropa(Grčka, Italija i Španija), istočna Evropa (po-sebno Bugarska, Letonija, Makedonija i Poljs-ka) i Karibi (uključujući Jamajku i Trinidad,kao i Tobago). Međutim, nezaposlenost mla-dih nije velika u svim zemljama. U Austriji,Japanu, Meksiku, Singapuru, Južnoj Koreji iTanzaniji nezaposleno je manje od jednog na12 mladih radnika, pa je razlika između stopanezaposlenosti mladih i odraslih relativnomala. (Podaci o zemljama preuzeti su odMeđunarodne organizacije rada i odnose sena 1997. godinu ili prethodne godine.)

... prema proceni Ujedinjenih nacija, danas usvetu živi više od 510 miliona devojaka i 540miliona mladića.... to znači da otprilike svaka peta osoba u sve-tu ima između 15 i 24 godine, tj. mladi čineskoro 18% svetskog stanovništva.... u proseku, skoro svuda, na svaku nezapo-slenu odraslu osobu dolaze dve mlade osobebez posla.... otprilike 70 miliona mladih u svetu je neza-posleno, prema proceni Međunarodne organi-zacije rada.... u zemljama tako različitim kao što su Ko-lumbija, Egipat, Italija i Jamajka, od tri mladeosobe, više od jedne je „nezaposleno“ - tj.smatraju da su bez posla, u potrazi za poslomi/ili su slobodne za posao.

Pojave poput dugotrajne nezaposlenosti pro-uzrokuju društvene poteškoće, a posledicenezaposlenosti mladih mogu biti ozbiljne.Nezaposlenost mladih često je povezana sozbiljnim društvenim problemima, kao štosu nasilje, kriminal, samoubistvo i zloupotre-ba droga i alkohola, što čini zatvoreni krug.Efikasna politika i programi za mlade trebada se pažljivo usmere kako bi uzeli u obzirposebne mogućnosti, potrebe i razlike.

»Mladi čine više od 40% svihnezaposlenih u svetu. Danas usvetu ima otprilike 66 milionanezaposlenih mladih ljudi – štoje gotovo 10 miliona više nego1965. godine. Nedovoljnazaposlenost je još jedan rastućiproblem. Većina novih poslovaslabo su plaćeni i nestabilni.Mladi ljudi sve više se obraćajuneformalnom sektoru zazarađivanje za život, uz malu, ilinikakvu zaštitu posla, povlasticeili izglede za budućnost.«KOFI ANNAN,GENERALNI SEKRETAR UN, 2001.

RAD250

AKTIVNOST I:ŽENE – DECA – RAD

DEO I: UVODOva aktivnost uključuje igru uloga o pitanji-ma reproduktivnih prava žena na radnom me-stu. Reproduktivna prava uključuju pravo naizbor da li se žele da imaju ili nemaju deca.


DEO II: OPŠTE INFORMACIJEO IGRI ULOGACiljevi i zadaci:Cilj ove igre je da poveća znanje o reproduk-tivnim pravima žena. Učesnicima se želi po-kazati kako se oseća diskriminisano lice ipromovisati jednakost, pravičnost i odgovor-nost.Ciljna grupa: mladi, odrasliVeličina grupe/organizacija: 15 - 25Vreme: oko 1 1/2 satPotrebne veštine: kritičko mišljenje, izgrad-nja stavova, jezičke veštine i empatija

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO IGRI ULOGAUvod u temu:� Naglas pročitajte scenario za igru uloga

„Maria je nezaposlena već skoro godinu danai intenzivno traži novi posao. Pre deset danabila je na intervjuu za posao koji bi bio idea-lan za nju. Sve je teklo dobro i posao joj je po-nuđen. Kompanija je zatražila da ode na sa-stanak s gospodinom W., kadrovskim referen-tom, kako bi potpisala ugovor. Za vreme inter-vjua već su joj bile objašnjene dužnosti i osta-la pitanja u vezi s poslom, ali baš kad se Ma-ria spremala da potpiše ugovor, gospodin W.rekao je da je uslov za posao potpisivanje iz-jave da neće roditi dete u sledeće dve godine.“

Odvijanje igre uloga:� Podelite učesnike u manje grupe (4 - 6 oso-

ba u svakoj grupi).� Pročitajte naglas scenario i dajte svakoj gru-

pi dvadeset minuta da odluče o završetkupriče i razrade je u igru uloga. Igra ulogatreba da počne sastankom između Marie igospodina W. i ne sme da traje više od 5 mi-nuta.

� Pozovite svaku grupu da izvedu svoju scenu– možete se takođe koristiti sledećim meto-dama:

�� Zamena uloga: bez upozorenja zaustaviteakciju, zamolite glumce da zamene uloge inastave akciju od tog trenutka. Sproveditetemeljno propitivanje o tome.

�� Ponovno odigravanje: posle igre uloga pro-menite situaciju (npr. ne možete da zatrud-nite, već ste trudni...) i zatražite od učesni-ka da ponovo odigraju istu scenu s tom pro-menom.

� Komentare ostavite za propitivanje.

Povratna informacija:� Zatražite povratnu informaciju od svake

manje grupe (kako su razvili igru uloga, dali je bilo teško?), zatim razgovarajte o impli-kacijama i o tome šta treba učiniti u vezi sdiskriminacijom te vrste.

�� Da li je koga iznenadila takva situacija?�� Na kakav su se završetak grupe odlučile (re-

alistični završetak?; dobre strane – loše stra-ne?; da li je bolje biti nepopustljiv, agresivanili poslušan?)

�� Koja prava imaju žene u vašoj zemlji (poseb-no kad zatrudne?)

�� Zašto je kompanija reagovala na takavnačin; da li je to bilo pošteno?)

�� Da li je došlo do kršenja ljudskih prava? Akojeste, kojih prava?

�� Da je Maria muškarac, da li bi joj se dogodi-la ista stvar?

�� Na koji način muškarci vide ovaj problem;da li se njihova viđenja razlikuju od viđenjažena?

ODABRANE AKTIVNOSTI

RAD 251

�� Šta se može učiniti za promovisanje i zašti-tu reproduktivnih prava žena?

Metodološki saveti:� Objasnite grupi šta su reproduktivna prava.� Možda biste mogli da pokušate da formira-

te grupe po polu, koje bi mogle doći do pro-vokativnijih zaključaka.

� Imajte na umu da može doći do rasprave opobačaju, što zahteva od učesnika da odba-ce stereotipe i unapred izgrađene stavove.

Predlozi za varijacije:� Počnite s dva dobrovoljca koji će odigrati

igru uloga, dok ostatak grupe posmatra.�� Zaustavite izvođenje u određenim trenuci-

ma i zatražite komentare.�� Neka posmatrači zamene uloge s glumcima.�� Uvedite druge likove u situaciju (suprug,

predstavnik sindikata).� Neka grupa istraži reproduktivna prava u

vašoj zemlji (intervjui, učešće u scenskimprikazima ljudskih prava na javnim mesti-ma – pozovite posmatrače neka se uključe).

DEO IV: NASTAVAKSrodna prava/sledeće oblasti istraživanja:socijalna prava, rodna jednakost, diskrimina-cija, ksenofobija

Izvori: Prerađeno iz: Kompas: Priručnik oobrazovanju mladih za ljudska prava. 2002.Strasbourg Cedex: Council of Europe Publis-hing.

AKTIVNOST II:EKONOMSKA PRAVDA

DEO I:UVODRaspodela bogatstva i moći u društvu običnoutiče na mogućnosti pojedinca za potpunoostvarenje svojih ljudskih prava i život u do-stojanstvu. U ovom slučaju učesnici ispitujuzamisao „pravednosti“ sa osvrtom na vlastitusituaciju. Uspostavljaju veze između svojeodeće i ljudi koji je izrađuju.

Tip aktivnosti: studija slučaja

DEO II: OPŠTE INFORMACIJEO STUDIJI SLUČAJACiljevi i zadaci:Ova aktivnost pomaže učesnicima da povežusvoju odeću i ljude koji je izrađuju. Osim to-ga, postavljaju pitanja o našim odgovornosti-ma.


Veličina grupe/ organizacija: oko 25

Vreme: oko 1 1/2 sat

Materijal: veliki blok na preklapanje ili ploča,flomasteri ili kreda, pitanja za raspravuUmnoženi materijal: tekst „matematika majice“

Potrebne veštine: analiza, razmišljanje, je-zičke veštine i veštine kritičnog mišljenja,veština pisanja

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO STUDIJI SLUČAJA

Uvod u slučaj:„Matematika majice“(umnoženi materijal):Majicu koja se prodaje za 20 dolara u Sjedin-jenim Američkim Državama proizvela je

RAD252

međunarodna kompanija u jednoj od svojihfabrika u El Salvadoru. Ova fabrika je primermaquiladore, tj. fabrike u stranom vlasništvukoja sastavlja proizvode za izvoz. Salvadorskiradnici su za izradu majice bili plaćeni 0,56dolara po satu. U proseku radnik može dasašije otprilike 4,7 majica za sat vremena.

Koristeći se gornjim podacima, izračunajtesledeće:� Koliko radnik dobije po majici?

Godine 1994. salvadorska vlada izračunala jeda je za izdržavanje porodice na granicipreživljavanja potrebno oko četiri plate kojedobije radnik u maquiladori.� Ako bi se plate radnika povećale za četiri

puta, koliko bi zarađivali po satu?� Koliko bi zarađivali po majici?� Ako bi kompanija uračunala ovo povećanje

troškova u cenu majice, koliko bi majicakoštala?

Sada zamislite da se plate radnika povećajudeseterostruko:� Kolika bi bila zarada po satu?� Koliko bi zarađivali po majici?� Ako bi kompanija uračunala ovo povećanje

troškova u cenu majice, koliko bi trebaloplatiti za jednu majicu?

Uputstva za studiju slučaja:Zagrevanje:Zamolite polovinu članova grupe da provereetikete na svoj odeći koju nose. Načinite popis(blok, papir, ploča) i zapišite sve podatke oetiketama i zemljama u kojima je odeća iz-rađena. Kada završite s popisom, zamoliteučesnike da analiziraju rezultate. U skoro sva-kom slučaju pokazuje se da je najviše odećeproizvedeno u siromašnim zemljama. Raspra-vite s čitavom grupom o sledećim pitanjima:

KO� mislite da je proizveo vašu odeću, sunčane

naočare, cipele, dugmad, patentne zatva-rače, ostale ukrase ... ?

� Mislite li da je to bio muškarac, žena, de-te???

KAKVE� plate mislite da su primili ti radnici?� uslove rada imaju?

Ispišite rezultate na blok/ploču.

Ocena slučaja:� Objasnite grupi da na osnovu gore opisanog

slučaja treba da ocene istinitost tvrdnje ko-ju često izriču prodavci odeće kada se odnjih traže bolje plate za radnike koji proiz-vode našu odeću. Oni često tvrde da platemoraju ostati niske kako bi potrošači moglidobiti jeftine proizvode.

� Dajte studiju slučaja svima, učesnici odgo-varaju na pitanja u parovima.

� Podelite svakoj grupi sledeća pitanja:�� Da li biste bili spremni platiti više za maji-

cu? Ako jeste, koliko?�� Da li su prekršena ljudska prava iz Univer-

zalne deklaracije o ljudskim pravima? Nave-dite tačne članove.

�� Zašto proizvođači prodaju robu u zapadnimzemljama, a proizvode je u El Salvadoru?

�� Ko treba da snosi odgovornost za obez-beđenje plata salvadorskim radnicima, do-voljnih za izdržavanje sebe i svoje porodice?

�� Raspravite o tim pitanjima u grupi.

RAD 253

Povratna informacija:� Postavite pitanje za zaključke:�� Koje ste informacije danas ovde čuli, a koje

ćete posebno zapamtiti kao značajne?�� Pokušajte da iskažete svoje osećaje jednom

rečju ili rečenicom.� Zamolite učesnike da odgovaraju redom.

Metodološki saveti:Opisi pojedinog slučaja često se koriste za po-kretanje snažnih rasprava. U ovom slučajuneophodno je stvoriti okolinu poverenja ipoštovanja kako bi učesnici učestvovali u ras-pravi. Stoga čitava grupa treba da izložinačela rasprave za koja smatraju da bi svi tre-balo da ih slede. Ispišite sve predloge i izložiteih negde gde svi mogu da ih vide.

Predlozi za varijacije:Neka cela grupa izvede neku (besmislenu)vežbu. Podelite nalepnice koje označavajupol, starost i koliko ta osoba zarađuje za svojrad (npr. 10 slatkiša za pet minuta rada; 2 slat-kiša za 10 minuta ...). Kad je zadatak završen,platite svakoj osobi prema starosti, polu i ona-ko kako je označeno na njihovim listićima. Iz-brojte novac (slatkiše) naglas tako da svi videkoliko drugi dobijaju za ISTI posao koji jeSVAKO izvršio. Razgovarajte o tome kako seosećaju. Podelite „matematiku majice“.

DEO IV: NASTAVAKSrodna prava/sledeće oblasti istraživanja:socijalna, politička i ekonomska prava

IZVORI:PRERAĐENO IZ: DAVID A. SHIMAN. 1999. EKONOMSKA I SO-

CIJALNA PRAVDA. GLEDIŠTE LJUDSKIH PRAVA. MINNESOTA:

RESURSNI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA PRI UNIVERZITETU

U MINESOTI.

RAD254

Anti-Slavery and ICFTU. 2001. Forced Labour in the 21st Cen-

tury. London: Anti-Slavery International.

Anti-Slavery International: http://www.antislavery.org

Craven, Matthew. [1995] 2002. The International Covenant

on Economic, Social and Cultural Rights, A Perspective on its

Development. Oxford: Clarendon Press.

Deutsche Gesellschaft für die Vereinten Nationen. 2001.Menschenrechte und menschliche Entwicklung. Anregungen

zur Arbeit mit dem UNDP-Bericht über die menschliche Entwic-

klung 2000 in Schulen. Bonn: DGVN.

Drzewicki, Krzystof. 2001. The Right to Work and Rights at

Work. Uredili Eide, Asbjorn, Catarina Krause i Allan Rosas.Economic, Social and Cultural Rights, A Textbook. Dordrecht:Martinus Nijhoff Publishers.

Goldewijk, Berma Klein, Adalid Contreras Baspineiro i Pa-ulo César Carbonari. 2002. Dignity and Human Rights, The

Implementation of Economic, Social and Cultural Rights. Ant-werp: Intersentia.

Human Rights Resource Center. Circle of Rights. Economic,

Social and Cultural Rights Activism: A Training Resource. Do-stupno na adresi: http://hrusa.org/hrmaterials/IHRIP/cir-cle/toc.htm

International Labour Office. 1999. Decent Work. Internatio-nal Labour Conference, 87th Session 1999. Geneva: ILO Publi-cations.

International Labour Office. 2000. Your voice at Work. Global

Report under the Follow-up to the ILO Declaration on Funda-

mental Principles and Rights at Work. Geneva: ILO Publicati-ons.

International Labour Office. 2001. Stopping forced labour,

Global Report under the Follow-up to the ILO Declaration on

Fundamental Prinicples and Rights at Work. Geneva: ILO Pu-blications.

Leary, Virginia A. 1995. A Violations Approach to the Right to

Work (Labour Rights). Uredili Van Boven, Theo, Cees Flin-terman i Ingrid Westendorp. The Maastricht Guidelines on Vi-

olations of Economic, Social and Cultural Rights. SIM SpecialNo. 20, Utrecht: The Netherlands Institute for Human Rights.

Leary, Virginia A. 1998. Globalisation and Human Rights.

Uredio Symonides, Janusz. Human Rights: New Dimensions

and Challenges. Aldershot: Dartmouth Publishing CompanyLimited.

Levin, Leah. [1981] 1996. Human Rights. Questions and An-

swers. Paris: UNESCO Publishing.

McChesney, Allan. 2000. Economic, Social and Cultural

Rights. New York: American Association for the Advancementof Science.

Shiman, David A. 1999. Economic and Social Justice. A Hu-

man Rights Perspective. Minneapolis: The Human Rights Reso-urce Center.


velopment Report. Human Rights and Human Development.

New York: Oxford University Press.

United Nations. 1996. The Committee on Economic, Socialand Cultural Rights, Fact Sheet No. 16. Geneva: United Nati-ons.

United Nations. 1998. The United Nations in our daily lives, Abrief description of the UN and its Specialized Agencies. Ge-neva: United Nations Publishing.

United Nations. 2001. We the peoples: the Role of the UnitedNations in the 21st Century, Briefing Papers for Students. NewYork: UN Publishing.

ILO. What are International Labour Standards? Dostupno na adresi:http://www.ilo.org/public/english/standards/norm/whata-re/index.htm

DODATNE INFORMACIJE

Anti-Slavery International:http://www.antislavery.org

Bread and Roses:http://www.bread-and-roses.com/

China Labour Bulletin http://www.china-labour.org.hk

Child Workers in Asiahttp://www.cwa.tnet.co.th

Global March Against Child Labour:http://www.globalmarch.org/

International Confederation of Free Trade Unions:http://www.icftu.org

International Labour Organisation:http://www.ilo.org

International Organization for Migration:www.iom.int

The Anti-Slavery Portal:http://www.iabolish.com

The Concerned for Working Children (CWC):http://www.workingchild.org/htm/cwc.htm

The Fairtrade Foundation:http://www.fairtrade.org.uk/

The Reference Centre on Corporate Social Responsibility:http://www.csreurope.org/home/default.asp

UNICEF:http://www.unicef.org/crc/

REFERENCE

SLOBODAIZRAŽAVANJA

I SLOBODA MEDIJA»Svako ima pravo na slobodu izražavanja: pod timpravom podrazumeva se sloboda traženja, primanjai širenja obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzirana granice, bilo usmeno, pismeno, putem štampeili u umetničkom obliku, ili ma kojim drugimsredstvom po svom izboru.«

ČLAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

SLOBODA IZRAŽAVANJA I SLOBODA MEDIJA256

zultat vašu smrt u najneočekivanijem trenut-ku… Jedino vas ćutnja može zaštiti.“ (Jan Ba-uer, Jedino vas ćutnja može zaštiti; Žene, slo-boda izražavanja i jezik ljudskih prava,Međunarodni centar za ljudska prava i demo-kratski razvoj 1996)

U novembru 2002. godine Fond za humanitar-no pravo u Beogradu obavestio je javnost da jegradonačelnik jednog grada u Srbiji otvorenopretio da će „ubiti i uništiti“ novinara i njego-vu porodicu zbog izveštavanja o njegovojumešanosti u mutne poslovne transakcije.Kad je članak objavljen, policija je bez ikakvog

naloga privela novinara na ispitivanje. Protivnjega je takođe podignuta tužba za klevetu inaknadu štete.

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Koja su ljudska prava u navedenim primeri-ma bila prekršena i ko ih je kršio?

2. Zbog kojih razloga je moguće ograničitislobodu izražavanja i slobodu medija?

3. Šta bi trebalo učiniti da se na efikasnijinačin zaštite ove slobode?

4. Šta mogu učiniti žrtve kršenja ljudskih pra-va?

5. Koje su obaveze odgovornih novinara?

Kao odgovor na tragične događaje u moskov-skom pozorištu u oktobru 2002. godine, ruskiparlament je po hitnom postupku – na zahtevpredsednika Rusije – usvojio novi zakon, pre-ma kome je ruska vlada ovlašćena da ogra-niči izveštavanje o terorističkim napadima uRusiji …

Dr. Manorani Saravanamuttu je majka Ric-harda de Zoysa, novinara koji je bio otet i ubi-jen u Šri Lanki u februaru 1990. godine. Dr.Saravanamuttu je pokrenula kampanju da biobelodanila istinu o ubistvu svog sina. Priba-vila je podatke i obavestila nadležne da pokre-nu istragu o ubistvu, ali jedini odgovor koji jeikada dobila bilo je pismo u kome se navodi:„Oplakujte smrt svoga sina. Kao majka to mo-rate učiniti. Bilo koji drugi korak imaće za re-

PRIČA ZA ILUSTRACIJU»Naše prirodnopravo je da sekoristimo perom ijezikom uprkosopasnosti, riziku ineizvesnosti.«

„SLOBODA MEDIJA“ U REČNIKU FILOZOFIJE (1764)

SLOBODA IZRAŽAVANJA I SLOBODA MEDIJA 257

1. ODNOS PROŠLOG I SADAŠNJEG

Sloboda mišljenja i izražavanja – uključujući„slobodu primanja i širenja informacija i ide-ja putem bilo kojeg sredstva javnog informi-sanja i bez obzira na granice“, (član 19 Uni-verzalne deklaracije o ljudskim pravima) –jedno je od osnovnih ljudskih i političkih pra-va, koje je primereno ugrađeno u sve instru-mente o ljudskim pravima. Koreni tog pravasu u borbi za lične slobode u 18. i 19. veku,što je u to vreme bilo ugrađeno u evropskimustavima i ustavu SAD. Britanski filozof JohnStuart Mill nazvao je slobodu štampe „osigu-ranjem od korupcije i tiranskih vlada“ (O slo-bodi, 1859) To je takođe ustavno pravo za de-mokratske sisteme u kojima svako, a ne samodržavljani, ima ljudsko pravo da kaže šta mi-sli i kritikuje vladu. U januaru 1941. godinepredsednik Roosevelt objavio je slobodu go-vora i izražavanja kao jednu od četiri slobodena kojima će se zasnivati budući svetski pore-dak posle Drugog svetskog rata. Pristup i slo-bodan protok informacija preko granica suglavni elementi otvorenog i pluralističkogdruštva.

Ljudska bezbednost, sloboda izražavanja isloboda medijaPod „Slobodom od straha“ takođe se podrazu-meva sloboda izražavanja vlastitog mišljenja isloboda medija. Budući da se koncept ljudskebezbednosti, takođe, zasniva na pravu poje-dinca da traži i dobija informacije i ideje bilokoje vrste, uključujući i one koje se tiču kriti-ke vladajućih snaga, zastrašivanja novinara inadziranja medija kao glavnih pretnji ljudskojbezbednosti. Nove pretnje ljudskoj bezbedno-sti, ali, isto tako, i nove mogućnosti dolaze s„novim tehnologijama“. Nova „povezanost“ može se koristiti u obra-zovne svrhe jednako kao za organizovani kri-minal. Međunarodne kampanje protiv upotre-be pešadijskih mina i za Međunarodni kri-vični sud se lakše sprovode, ali novi rizici sejavljaju u obliku „kibernetskog kriminala“.Kako ekonomije postaju zavisnije od novihtehnologija, tako se razvijaju novi obliciuključenosti i isključenosti. Na primer, Orga-nizacija za medije u jugoistočnoj Evropi, sasedištem u Beču (SEEMO), prigovarala je daTelekom Srbija „ograničava“ zakup internet-skih linija kako bi prisilio privatne internetoperatere da se koriste internet uslugama Te-lekoma Srbija.

„CNN-faktor“ koji bilo koji sukob unosi nepo-sredno u dnevnu sobu, promenio je ulogumedija. Zbog važnosti javnog mnjenja, medijisu postali važan deo ratnog pohoda, kao štose videlo u slučaju Kosova.“Inforatovi“ i „info-zabava“ predstavljaju trend po kome su in-formacije podređene drugim ciljevima.

Stari i novi izazoviSloboda informisanja, izražavanja i medija bi-la je naročito važna tokom hladnog rata, ka-da ljudi u socijalističkim zemljama istočneEvrope nisu imali pristup stranim ili nezavi-snim novinama i časopisima. Kasnije je kine-ska vlada pokušala ograničiti upotrebu satelit-skih antena kako bi sprečila svoje građane daprate zapadnjačke kanale. I danas određenezemlje ograničavaju pristup Internetu kako bisprečile svoje građane da pretražuju web-stra-nice koje one smatraju nepoželjnima.Mediji mogu imati dvojaku ulogu – onu kojaomogućava i krši slobodu izražavanja. Uloga

POTREBNO JE ZNATI»Gospodine, ne delim vašestavove, ali ću rizikovatisopstveni život da biste imalipravo da ih izrazite.«VOLTAIRE (1694-1778)


medija može biti obaveštavanje o globalnimproblemima, jačajući globalnu solidarnost, aliisto tako može biti jedan od instrumenatadržavne propagande ili pojedinačnih i drugihinteresa. Prema Uneskovom Predstavništvuza kulturu i razvoj, savremene komunikacij-ske tehnologije sve više otežavaju kontroludotoka informacija, stvarajući nove mo-gućnosti, ali i nove pretnje, posebno ako me-diji postanu cilj napada ili političke kontrole.Raznovrsnost i kvalitet programa kao posledi-ca komercijalizacije mogu biti redukovani ka-ko bi se postigla veća gledanost ili doprlo dovećeg broja čitalaca i istomišljenika koncen-trišući se na priče o seksu i kriminalu.

Glavna pretnja slobodi medijaje koncentracija medija, na lo-kalnom i na globalnom nivou.

Stoga, u mnogim zemljama i Evropskoj unijipostoje zakoni protiv koncentracije medijakako bi se obezbedio medijski pluralizam.

Dalji i šire elaborirani novi izazovi za sloboduinformisanja i medija rezultat su tehnološkograzvoja, poput širenja satelitskih komunikaci-ja i pojačanog pristupa Internetu. Veomačesto države pokušavaju ograničiti pristupnovim medijima zbog suprotnih gledišta ilisadržaja za koje se boje da su protiv njihovih

nacionalnih politika, a tiču se temelja religijei morala. Budući da postoji mnoštvo web-stra-nica koje nude rasističku i ksenofobičnu pro-pagandu ili dečju pornografiju, takva zabrinu-tost zaista nije uvek neopravdana. Ipak, po-stavlja se pitanje kako održati krhku ravno-težu između slobode izražavanja i legitimnezaštite interesa demokratskih država. S obzi-rom na bezgraničnu prirodu Interneta, odgo-vore je moguće pronaći uglavnom nameđunarodnom nivou. Konvencija o kiber-netskom kriminalu OECD već je osudila dečjupornografiju i pokušala proširiti nacionalnuodgovornost jednako kao i međunarodnu sa-radnju u području krivičnog gonjenja; u tokuje rad na dodatnom protokolu koji se bavi ra-sističkom i ksenofobičnom propagandom.Konvencija još nije stupila na snagu.

Zasedanja Ujedinjenih nacija o informacio-nom društvu, u Ženevi 2003. godine i u Tu-nisu 2005. godine bave se još jednim važnimpitanjem: uključenošću i isključenošću u do-ba komunikacije, takođe nazvano „digitalnodoba“. Glavni cilj je da se razvije akcioni plankako premostiti digitalni i jaz znanja izmeđuonih koji „imaju“ i onih koji „nemaju“ pristupinformacionim i komunikacionim tehnologi-jama. Budući da se takozvana digitalna pode-la na Sever i Jug dramatično širi (ali i na Seve-

ru gde ruralna i manje prosperitetna područjaznačajno zaostaju), zaista je krajnje vreme dase pronađe globalni pravac delovanja. Za slo-bodu izražavanja od presudnog je uticaja ne-dostatak pristupa informacionoj infrastruktu-ri, jer rastuća važnost Interneta omogućavada se pronađu ili prošire ideje, što nije tako la-ko moguće u bilo kom drugom mediju.

U svakom slučaju, potrebno je istaći da nemaslobode bez odgovornosti i da neograničeneslobode mogu voditi u kršenja drugih ljud-skih prava, kao što je pravo na privatnost.Ipak, restrikcije iz legitimnih razloga morajubiti opravdane od strane vlada, mora ih po-držati javnost i, u krajnjoj nuždi, institucijepravosuđa.


2. SADRŽAJI I KRŠENJA

Sloboda izražavanja zapravo je okvir koji sa-drži nekoliko elemenata, kao što je slobodainformisanja i sloboda štampe i medijauopšte. Zasniva se na slobodi mišljenja i istin-ski je s njom povezana. Njene manifestacijeprotežu se od ličnog izražavanja mišljenja doinstitucionalne slobode medija. Slobodamišljenja je apsolutno građansko pravo, dokje sloboda izražavanja političko pravo, koje semože podvrgnuti određenim ograničenjima.

Sloboda izražavanja dvostruko je pravo u smi-slu slobode saopštavanja, tj. izražavanjamišljenja i ideja bilo koje vrste i slobode da setraže i primaju informacije i ideje, u bilo komobliku – izgovorene, napisane ili štampane, uformi umetničkog dela, ili u bilo kom od me-dija, uključujući nove tehnologije. Granice nebi trebalo da zaustavljaju to pravo. Dosledno,sloboda izražavanja je integralni deo „pravana komunikaciju”. Deklaracija o ovom pravutrenutno se izrađuje, ali budući da je kompila-cija već postojećih ljudskih prava (kao što jeosim slobode izražavanja, pravo na slobodumisli, savesti i veroispovesti, pravo na učešćeu kulturnom životu i pravo na privatnost), ane novo pravo samo po sebi, koncept još nijedo kraja jasan.

Glavni elementi slobode izražavanja su:� sloboda da se ima mišljenje bez mešanja

(sloboda mišljenja); � sloboda da se traže, primaju i daju informa-

cije i ideje (sloboda govora, sloboda inform-isanja)- govorom, pisanjem ili štampanjem, u

formi umetničkog dela- putem bilo kog medija (sloboda medija)- bez obzira na granice (sloboda međuna-

rodnog komuniciranja).

IZVORI:ČLAN 19 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVI-MA (UDHR); ČLAN 19 MEĐUNARODNOG PAKTA OGRAĐANSKIM I POLITIČKIM PRAVIMA (ICCPR); ČLAN 10 EVROPSKE KONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA(ECHR); ČLAN IV AMERIČKE DEKLARACIJE O PRAVIMA IDUŽNOSTIMA ČOVEKA (ADRDM) I ČLAN 13 AMERIČKEKONVENCIJE O LJUDSKIM PRAVIMA (ACHR); ČLAN 9AFRIČKE POVELJE O LJUDSKIM PRAVIMA I PRAVIMA NA-RODA (ACHPR).

Određeni elementi prava na izražavanje ta-kođe su povezani s drugim ljudskim pravi-ma, kao što je:

� pravo na slobodu misli, savesti i veroispove-sti (član 18 Međunarodnog pakta o građan-skim i političkim pravima)

vinjeta Modul Verske slobode;� pravo autora na korist od zaštite moralnih i

materijalnih interesa koji proizlaze iz bilokog naučnog, literarnog ili umetničkog pro-izvoda, tj. autorsko pravo (član 15 (2)Međunarodnog pakta o ekonomskim, soci-jalnim i kulturnim pravima);

� pravo na obrazovanje (član 13 Međunarod-nog pakta o ekonomskim, socijalnim i kul-turnim pravima), pravo na objavljivanje re-zultata u okviru akademskih sloboda i au-tonomija institucija visokog obrazovanja dazaštiti te slobode.

Glavna kvalifikacija slobode izražavanja je na-vedena u članu 20 Međunarodne konvencije ograđanskim i političkim pravima, kojim se za-branjuje ratna propaganda i bilo koje zagova-ranje nacionalne, rasne ili verske mržnjekojima se podstiče diskriminacija, neprija-teljstvo i nasilje. Država ima obavezu da naci-onalnim zakonodavstvom sprovede ove za-brane.vinjeta Modul Nediskriminacija.


Kršenja prava, pretnje i opasnostiU praksi smo svedoci široke rasprostranjeno-sti kršenja osnovnih ljudskih prava kroz ogra-ničenja slobode izražavanja i medija u mno-gim zemljama sveta kao što se vidi iz go-dišnjih izveštaja Amnesty Internationala iliHuman Rights Watcha. Prema Reporterimabez granica, 31 novinar je ubijen i 489 novina-ra je bilo u zatvoru zbog izvršavanja svojihdužnosti u 2001. godini. Organizacija Reporte-ri bez granica je zbog toga predložila posebnepravne instrumente, kao što je Povelja o bez-bednosti novinara na radu u ratnim zonama iopasnim područjima.

„Rat protiv terorizma” posle 11. septembra2001. godine doneo je nove pretnje slobodi in-formisanja od strane različitih vlada. Na pri-mer, udruženje pisaca, PEN, u tom smislu jepokrenulo pregled američkog Patriotskog za-kona. Međutim, sloboda izražavanja i medijamože se takođe zloupotrebiti za podsticanjemržnje i sukoba, kao što je organizacija Inter-national Helsinki Federation dokumentovalau svojoj publikaciji o Govoru mržnje u balkan-skim zemljama.

Postoji pretnja cenzurom, koja se javlja u ob-liku državne cenzure ili cenzure ekonomskimili drugim sredstvima. To može značiti da se

članci mogu objaviti pošto ih odobri autoritet,kao što je bila praksa u većini socijalističkihzemalja istočne Evrope pre kraja hladnog rata1989. godine. To takođe može da znači daekonomski interesi mogu sprečiti objavljivan-je određenih mišljenja, na primer, ako vojnaindustrija zabranjuje članke koji izražavajukritičan stav prema ratu.

Takođe, cenzura se može pojaviti kroz auto-cenzuru, kada su politički ili drugi interesiveć uzeti u obzir od strane novinara ili ured-nika medija. Konačno, odluka o autocenzurimože da isključi informacije za koje se smatrada nije oportuno da ih objavljuje, stavovemanjina ili nešto što se dobro ne prodaje.

Odluka šta objaviti često će biti sporna. Ko-deks dobre prakse može dati smer. S drugestrane, svrha medijskog pluralizma je da seobezbedi da se različiti stavovi čitaju, čuju ivide.

Legitimna ograničenja prava Prema članu 29 Univerzalne deklaracije oljudskim pravima, praktikovanje prava i slo-boda za sve mogu biti ograničeni pod uslovi-ma određenim zakonom, posebno ako su„neophodna za poštovanje prava i sloboda

drugih”. Član 19 (3) Međunarodnog pakta ograđanskim i političkim pravima podseća daprava koja se navode sadrže posebne dužno-sti i odgovornosti. To pokazuje da je slobodaizražavanja i medija veoma osetljivo pravo,kojim se mora upravljati sa odgovarajućompažnjom. Dužnosti i odgovornosti nisuutvrđene, ali su obično u kodeksima profesio-nalne etike ili državnog zakonodavstva, kojenaravno ne sme ograničiti sadržaj ljudskihprava. Tipične dužnosti i odgovornosti odno-se se na dužnost objektivnog informisanja, tj.traženje istine ili barem dozvoljavanje raz-ličitog mišljenja itd.

Neke odgovornosti podudaraju se s razlozimaza ograničavanje slobode izražavanja, doknaprotiv nema legitimnih ograničenja slo-bode mišljenja.

Prema članu 19 (3), moguća su tri tipa ogra-ničenja, a omogućuju se kroz zakonodavstvoi smatraju se potrebnim za:

� poštovanje prava i ugleda drugih lica;� zaštitu nacionalne bezbednosti ili javnog

poretka; � zaštitu javnog zdravlja i morala.


Ograničenja prava treba tumačiti restriktivno,tj. glavno pravo ne bi trebalo oslabiti ili ogra-ničenja ne bi trebalo da budu veća nego što jepotrebno da bi se zaštitila prava drugih i po-menuta prava javnih dobara.

U članu 10 Evropske konvencije o ljudskimpravima, lista mogućih ograničenja je čakduža i jasnija. Navodi se da korišćenje slobo-de izražavanja može biti predmet „uslova,ograničenja ili kazni propisanih zakonom i uskladu s potrebama demokratskog društva”.Takva ograničenja mogu biti opravdana zbog:

� „interesa nacionalne bezbednosti, teritori-jalne celovitosti ili javne bezbednosti,

� sprečavanja nereda ili kriminala, zaštitezdravlja i morala,

� zaštite ugleda ili prava drugih,� sprečavanja otkrivanja tajno prikupljenih

informacija,� odbrane autoriteta i nepristrasnosti sud-

stva.”

Nijedno drugo pravo nema toliki popis razlo-ga za izuzetke. Međutim, dva glavna predu-slova treba da se ispune da bi se opravdaloograničenje prava. Izuzeci moraju biti:

� propisani zakonom i

� u skladu s potrebama demokratskogdruštva.

„Propisano zakonom” znači da ograničenjemora biti utvrđeno aktom skupštine, a ne iz-vršnom odlukom vlade. Od posebne važnostije kvalifikacija „u skladu s potrebama demo-kratskog društva”. To povezuje slobodu iz-ražavanja i medija s konceptom otvorenog ipluralističkog društva vođenog demokratskimsredstvima. Evropski sud za ljudska prava jeveoma strog u vezi s tim zahtevima, kao što sevidi iz tzv. Lingens slučaja. Evropski sud zaljudska prava u Strazburu je 1986. godine od-lučio da političar mora da prihvati viši nivokritike nego obično lice i ne može ućutkatinovinara pozivajući se na potrebu zaštite svogugleda. Shodno tome, propisi o kleveti, kojidozvoljavaju gonjenje novinara koji kritikujulica na javnim funkcijama, moraju se uskladi-ti sa slobodom štampe.


Postoji velika raznolikost instrumenata i po-stupaka za primenu ljudskog prava na slobo-du izražavanja i pripadajućih prava. Najpre,obaveza država je da ugrade slobode u nacio-nalno zakonodavstvo i obezbede pravne leko-

ve za navodna kršenja. Shodno tome, pravo semože naći regulisano u većini ustava kao sa-stavni deo osnovnih prava i sloboda. Mini-mum standarda proizlazi iz međunarodnihobaveza na globalnom i, ako postoji, na regio-nalnom nivou.

Različiti zakoni i pravila kojima se regulišumediji i komunikacije takođe su veomavažni. Njima se dalje uređuje pravo i njegovaograničenja u svakodnevnoj praksi, a u skladus međunarodnim obavezama i nacionalnimustavnim zakonodavstvom. Moguće je uspo-staviti nacionalno telo za nadzor koje regu-liše medije - kao što su saveti za štampu ilimedije – najčešće sastavljeno od eksperatai/ili predstavnika civilnog društva. Da bi seregulisao sektor medija, obezbedili standardikvaliteta i stimulisala konkurencija, državamože dodeljivati licence, koje moraju biti do-stupne bez diskriminacije.

Udovoljavanje standardu nadzora od stranedržave zadatak je nekoliko kontrolnih ili nad-zornih mehanizama. Na primer, premaMeđunarodnom paktu o građanskim i poli-tičkim pravima iz 1966. godine, države imajuobavezu da u redovnim razmacima (svakihpet godina) o sprovođenju svojih obavezapodnose državne izveštaje, koji su predmet


razmatranja Komiteta za ljudska prava UN.Komitet je dao tumačenje člana 19 u svomOpštem komentaru br. 10 iz 1983. godine. Ko-mitet, takođe, može primati predstavke, tj.prigovore pojedinaca, ako je određena državaratifikovala Prvi fakultativni protokol uzMeđunarodni pakt o građanskim i političkimpravima (104 od 149 država do kraja 2002).

Regionalni mehanizmi nadzora, kao što suinteramerički i afrički sistemi, omogućuju ko-munikaciju pojedinaca s komisijama koje mo-gu davati zaključke ili preporuke. U slučajuevropskog i interameričkog sistema, sudmože odlučiti da obaveže države određujućiujedno i naknadu štete. Osim toga, postoji„procedura praćenja od strane Komiteta mini-stara”, koja, između ostalog, takođe pokrivaslobodu izražavanja i informisanja u zemlja-ma članicama.

Takođe, svim konvencijama predviđa se mo-gućnost „prigovora države”, što se retko kori-sti.

Osim postupaka zasnovanih nakonvencijama, postoje, takođe,tzv. postupci zasnovani na po-

veljama, kao što su izveštaji Posebnog izve-stioca za širenje i zaštitu slobode mišljenja

i izražavanja, koji izveštava Visokog pred-stavnika za ljudska prava UN o stanju slobodeizražavanja širom sveta i omogućuje davanjepreporuka i mišljenja o elementima ovog ljud-skog prava.

Za 55 članica Organizacije za evropsku bez-bednost i saradnju (OSCE), Predstavnik zaslobodu medija postavljen je 1997. godine.Njegov mandat obuhvata praćenje razvoja upodručju medijskog sektora u zemljama čla-nicama radi promovisanja slobodnih, nezavi-snih i pluralističkih medija, koji su od presud-ne važnosti za slobodno i otvoreno društvo iodgovorni sistem vlasti, zasnovan nameđunarodnim obavezama i standardimaOSCE usvojenim na nizu konferencija i sasta-naka eksperata, počevši od Helsinškog za-vršnog dokumenta iz 1975. godine.

Uloga strukovnih udruženja i drugihnevladinih organizacijaStrukovna udruženja kao Međunarodna fe-deracija novinara, Međunarodni press insti-tut (IPI), Međunarodni PEN ili Međunarodnoudruženje izdvača (IPA) imaju sveobuhvatneinformacije o stanju slobode medija u raz-ličitim zemljama ili regionima sveta i po-državaju svoje članove u borbi protiv ogra-ničenja. One upozoravaju na situacije gde su

te slobode zanemarene, objavljuju ogra-ničenja, lansiraju kampanje ili hitne pozivena delovanje i pripremaju izveštaje o od-ređenim problemima, kao što su koncentra-cija medija, državne tajne i transparentnostu skladu s pravilima slobode informisanja, ilio korupciji. U njihovom radu podržavaju ihnevladine organizacije specijalizovane zazaštitu slobode štampe i medija, poput Čla-na 19 ili Reportera bez granica (videti popisinstitucija u Dodatnim izvorima), kao i ne-vladine organizacije za opšta ljudska prava,kao što je Amnesty International ili Međuna-rodni savet za politiku ljudskih prava. Sa-rađuju s međunarodnim organizacijama injihovim posebnim institucijama, kao što jePosebni izvestilac UN za slobodu izražavan-ja i OSCE Predstavnik za slobodu medija.

Međunarodna tela za nadzor ili strukovnaudruženja i nevladine organizacije skoro uvekimaju za cilj sprečavanje kršenja ljudskihprava na koja se odnose, preterano nepraved-nih zakona i prakse kojima se mogu ućutkatikritički nastrojeni novinari.


4. INTERKULTURALNAGLEDIŠTA IKONTROVERZNA PITANJA

Kulturne razlike vode pluralizmu u primeniprava. U poređenju sa SAD, Evropa i drugedržave imaju različit stav u slučaju govoramržnje kojim se napada dostojanstvo od-ređene grupe. Evropa ne toleriše zagovaranjenacionalne, rasne ili verske mržnje, posebnoantisemitizma, nacističke propagande ili negi-ranje holokausta, ili drugih oblika desnogekstremizma, dok je to barem delomično po-kriveno slobodom izražavanja (Prvi amand-man) u ustavu Sjedinjenih Američkih Država.

Ponekad se jedva primetne razlike mogu vi-deti u slučaju „Jersild protiv Danske“ Evrop-skog suda za ljudska prava, kada je Sud usta-novio da je kažnjavanje novinara, koji je obja-vio intervju s mladim rasistom, navodeći rasi-stičke izjave, bilo kršenje slobode informisnjaiz člana 10 Evopske konvencije o ljudskimpravima, dok prema tom istom članku nisubili zaštićeni oni koji su davali izjave.

Prema načelu „procene uvažavanja razlika”Evropskog suda za ljudska prava, takođe po-stoji prostor za razlike između evropskihdržava. To je od posebne važnosti za zaštitu

morala s obzirom na govor, pisanje ili emito-vanje koji se smatraju pornografskim. Pitanjedruštvene norme ponašanja ili zaštite malo-letnika, kao i drugih osetljivih sadržaja, ostav-ljeno je državama, koje za tu svrhu običnoosnivaju nezavisna tela za nadzor medija.

Različiti standardi, takođe, postoje s obzi-rom na javnu kritiku političara ili verskih in-stitucija. Na primer, ono što neki smatrajuumetničkom slobodom drugi smatraju bo-gohuljenjem. Shodno tome, sloboda iz-ražavanja i medija je veoma osetljivo pravokoje mora poštovati određena ograničenja,ali, takođe, mora biti zaštićeno od tendenci-je države i uticajnih pojedinaca da ućutkajukritiku na sopstveni račun.

U azijskim zemljama ozbiljna ograničenjaslobode izražavanja i medija dugo su bilaopravdavana uspostavljenom stabilnošćuzemlje kojoj preti „neodgovorno izveštavanje”štampe čime se podstiče politički sukob.Međutim, na ASEM seminaru održanom2000. godine, koji se bavio pitanjem evroazij-skog dijaloga, zaključeno je da vlade imajutendenciju da prekomerno reaguju i na tajnačin ograničavaju slobodu medija više negošto je potrebno. Utvrđeno je da su mnogoveći od regionalnih razlika uobičajeni proble-

mi koncentracije medija ili nedostatak neza-visnosti novinara. U slučaju spora, odgovor-nost je na nezavisnom sudstvu da odredi tan-ku liniju razgraničenja između slobode iz-ražavanja i medija i legitimnih ograničenja zadobro stabilnosti demokratske države i mo-ralnog integriteta pojedinca, koja je postalapredmet neopravdanih optužbi u medijima.

U Banjaluci u Bosni i Hercegovini, na primer,nekoliko godina posle završetka građanskograta, novine su objavile listu lica optuženih dasu počinili ratne zločine. To je bilo zakonskizabranjeno od strane vlasti zbog opasnosti dabi ova lica, koja nisu (još) bila službeno op-tužena, mogla postati predmet lične osvete.

U slučaju spora Constitutional Rights Project,Civil Liberties Organisations and MediaRights Agenda protiv Nigerije, Afrička komi-sija za ljudska prava i prava naroda moralase baviti slučajem kada je vojna vlada Nigeri-je naredbom zabranila novine, što je bilousmereno protiv opozicije. Komisija je za-ključila: „Naredbe poput ove predstavljaju ozbiljnupretnju pravu javnosti da dobije informacijekoje nisu u skladu sa onim što bi vlada volelada javnost zna. Pravo da se dobiju informaci-je je važno: članom 9 (Afričke povelje o ljud-


skim pravima i pravima naroda) ne dozvolja-va se ukidanje bez obzira na predmet inform-acije ili mišljenja i bez obzira na političku situ-aciju u zemlji. Stoga Komisija zaključuje da jezabrana novina kršenje člana 9 (1).”(Trinaesti izveštaj o radu 1999–2000, Aneks V,paragraf 38 Afričke komisije za ljudska pravai prava naroda)

S obzirom na mere protiv novinara posledržavnog udara u Gambiji, Afrička komisija jezaključila:„Zastrašivanje i hapšenje ili pritvor novinarazbog objavljenih članaka i postavljenih pi-tanja uskraćuje ne samo novinarima njihovopravo na slobodno izražavanje i širenje sop-stvenog mišljenja, već i javnosti pravo na in-formacije. Ovakva dela su jasno kršenje od-redbe člana 9 Povelje.” (Trinaesti izveštaj o radu 1999–2000, Aneks V,paragraf 65 Afričke komisije za ljudska pravai prava naroda)

HRONOLOGIJA1948: Univerzalna deklaracija o ljudskim pra-

vima1966: Međunarodni pakt o građanskim i poli-

tičkim pravima 1978: Deklaracija UNESCO o osnovnim

načelima doprinosa medija jačanju mi-ra i međunarodnog razumevanja, pro-movisanju ljudskih prava protiv rasi-zma, apartheida i izazivanja rata

1983: Opšti komentar člana 19 Međunarod-nog pakta o građanskim i političkimpravima Komiteta za ljudska prava UN

1993: Posebni izvestilac UN za zaštitu i pro-movisanje prava na slobodu mišljenja iizražavanja

1999: Rezolucija (1999/36) Visokog pred-stavnika za ljudska prava o slobodimišljenja i izražavanja

2003: Svetski sastanak o informisanju, prvideo, u Ženevi

2005: Svetski sastanak o informisanju, drugideo, u Tunisu

»Govoriti nije lako, ćutati jeopasno.«POSLOVICA; IZVOR: CUN CA KI CA, KALILU TERA, ABIDJAN: IZDANJE EDILS, 2002.


1. ULOGA SLOBODNIH MEDIJA ZADEMOKRATSKO DRUŠTVO

Medijski pluralizam je preko potreban ele-ment pluralističke demokratije. Važnost vla-davine medija kao takozvane četvrte vlasti,osim zakonodavne, izvršne i sudske, od novi-nara i vlasnika medija ujedno zahteva poseb-nu brigu i odgovornost da se zbog slobodemedija ne krše prava drugih. vinjeta Modul Demokratija.

Sloboda određenog društva lako se može od-rediti slobodom štampe i medija. Prvi korakkoji autoritarne vlade ili diktature običnopreduzimaju je ograničenje ili ukidanje slobo-de izražavanja i medija.Za obnovu i rehabilitaciju demokratskihdruštava posle rata i sukoba, od najvećevažnosti je pluralistički medijski sistem, kojiradi na osnovama poštovanja i tolerancije dru-

gih mišljenja suzdržavajući se od podsticanjamržnje i nasilja.

To zahteva odgovarajući pravni okvir kojim seobezbeđuje nezavisnost javnih medija i plura-lizam među privatnim medijima, prati aktiv-nosti medija s obzirom na standarde objektiv-nosti, pravičnosti i pristojnosti.

2. MEDIJI I MANJINE

Manjine se često suočavaju s problemom pri-stupa medijima i mogućnošću da raspolažumedijima na svom jeziku. U Evropi postoje po-sebni obavezujući standardi na osnovu člana19 Međunarodnog pakta o građanskim i poli-tičkim pravima i člana 10 Evropske konvencijeo ljudskim pravima, odnosno u članu 9.

Evropske okvirne konvencije za zaštitu nacio-nalnih manjina Saveta Evrope iz 1995. godine.U skladu s tim, lica koja pripadaju nacional-nim manjinama, takođe, imaju pravo na slo-bodu mišljenja i izražavanja. Javne vlasti mo-raju da poštuju njihovu slobodu da traže, pri-maju ili dele informacije ili ideje na manjin-skim jezicima bez obzira na granice. Vlademoraju da obezbede da lica koja pripadaju na-cionalnim manjinama ne budu diskriminisanau pristupu medijima. Mediji bi trebalo da imbudu pristupačni. Ne bi smeli da budusprečeni da stvaraju sopstvene štampane me-dije i u skladu sa zakonom, sopstvene elek-tronske medije. Dalji standardi postoje u okvi-ru OSCE. Situacija je, međutim, često proble-matičnija kad su u pitanju nove manjine nasta-le migracijom. Nasuprot nacionalnim ili „sta-rim” manjinama, ove manjine obično nemajunikakva pravno zasnovana prava koja imobezbeđuju pristup medijima. To posebno za-brinjava kad se uzme u obzir ksenofobičninačin na koji se ponekad prikazuju u konven-cionalnim medijima, a njihove mogućnosti daih demantuju su ograničene.

Evropskom poveljom o regionalnim i manjin-skim jezicima Saveta Evrope iz 1992. godine,u članu 11 obavezuju se države potpisnice daprimereno omoguće ponudu programa koji bi

»Informacije su kiseonik zademokratiju.«ČLAN 19

(NEVLADINA ORGANIZACIJA SA SEDIŠTEM U

LONDONU)

DOBRO JE ZNATI»Centralna uloga medija udemokratiji je informisanjejavnosti i istraživanje postupakau javnim poslovima bez strahaod gonjenja, tužbe ili zabrane.«KEVIIN BOYLE, JEDAN OD AUTORA ČLANA 19U: OGRANIČENJA SLOBODE IZRAŽAVANJA,2000.


se emitovali na regionalnim ili manjinskim je-zicima, ili da obezbede, podstaknu i/ili omo-guće otvaranje barem jedne radio–stanice ijednog televizijskog kanala na regionalnim ilimanjinskim jezicima.

3. SLOBODA MEDIJA I EKONOMSKIRAZVOJ

Sloboda medija i ekonomski razvoj su takousko povezani kao što su povezani sloboda istrah ili sloboda i siromaštvo. Međuzavisnosti nedeljivost ukupnih ljudskih prava, što zah-teva sveobuhvatni pristup ljudskim pravima,moguće je takođe sagledati kao važnost slo-bode izražavanja i slobode medija za eko-nomski razvoj, prevazilaženje siromaštva iomogućavanje ostvarivanja osnovnih socijal-nih i ekonomskih prava ljudi. Bez medijskogizveštavanja mogli bi proći neprimećeni ne-dostaci pristupa resursima ili njihova prera-spodela i korupcija.

4. RATNA PROPAGANDA IZAGOVARANJE MRŽNJE

Prema članu 20 Međunarodnog pakta ograđanskim i političkim pravima, svaka pro-paganda rata biće zabranjena zakonom.Shodno tome, zaključeno je da mediji snosedeo odgovornosti za ratove u bivšoj Jugoslavi-ji propagirajući rat ili podstičući na mržnju ietničko čišćenje. Utvrđeno je da je emitovanje Radio Mille Col-linnes imalo glavnu ulogu u nasilju u Ruandi1994. godine, tokom kog je više od milion lju-di bilo ubijeno. „Ne ubijaj te bubašvabe met-kom, saseci ih mačetom na komadiće“ jednaje od izjava koje su emitovane na radiju, pozi-

vajući Hutue da zakolju Tutse i one Hutue ko-jima su bile bliske ideje Tutsa. Samu radio-stanicu osnovali su 1993. godine članovi poro-dice Habyarimana, predsednika Hutua, čija jesmrt bila jedan od glavnih razloga za početakgenocida. Većina novinara Radio Mille Colli-nesa odgovornih za ratno huškanje bili su po-sle krize uhapšeni.

Bilo koje zagovaranje nacionalne, rasne iliverske mržnje kojim se podstiče na diskri-minaciju, neprijateljstvo ili nasilje, biće za-branjeno zakonom.ČLAN 20 (2) MEĐUNARODNOG PAKTA O GRAĐANSKIM IPOLITIČKIM PRAVIMA

5. DOBRA PRAKSA

� UNESCO je inicirao Svetski dan slobodeštampe koji se obeležava 3. maja i Svetskunagradu za slobodu štampe.

� Projekat o ratnim zločinima okuplja novi-nare, pravnike i univerzitetske profesore ka-ko bi se osvetlile zakonitosti rata među me-dijima, vladama i nevladinim organizacija-ma za ljudska prava i humanitarno pravo(www.crimesofwar.org).

»… nikada nije postojala istinskabeda u zemlji s demokratskimoblikom vlasti i relativnoslobodnom štampom.«AMARTYA SEN, NOBELOVA NAGRADA ZA EKONOMIJU

»Kad se objavi rat, istina je prvažrtva.«ARTHUR PONSONBY, BRITANSKI POLITIČAR, 1871-1946.

»Reči prve ubijaju, meci nažalostkasnije.«ADAM MIHNIK,POLJSKI PISAC


� U slučaju Bosne i Hercegovine, uspostavlje-no je nezavisno telo za medije, kasnije na-zvano Agencija za regulaciju medija (CRA),koja putem svog saveta i izvršnog odbora zaprimenu nadzire sprovođenje standarda sa-držanih u njenom Kodeksu emitovanja. Ta-kođe je nadležna za davanje koncesija. Jav-ni pravobranilac za Bosnu i Hercegovinu je2001. godine izvestio o zajedničkompraćenju tog procesa i u nekoliko slučajevaje intervenisao s obzirom na transparent-nost i jednake uslove za sve koji su se prija-vili na tender za licence. Agencija je prihva-tila te preporuke koje su imale pozitivan uti-caj i na javnost i na novinare.

� Na inicijativu Republike Austrije, SavetEvropske unije je 29. maja 2000. godine do-neo odluku o merama koje treba preduzetiu borbi protiv dečje pornografije na Interne-tu.

6. SLOBODA MEDIJA I OBRAZOVANJE ZALJUDSKA PRAVA

„U novinarstvu postoji ozbiljan nedostatakznanja šta su to ljudska prava. Mnogi novina-ri – kao mnogi političari i drugi koji rade u jav-nim službama – nisu upoznati s Univerzal-nom deklaracijom o ljudskim pravima i

međunarodnim ugovorima i mehanizmimaljudskih prava. Često ne razumeju razlikuizmeđu zakona o ljudskim pravima i zakonarata. Rezultat toga je da se ljudska prava čestopogrešno smatraju relevantnim jedino kad seizveštava o sukobu.”

IZVOR:MEĐUNARODNI ODBOR O POLITICI LJUDSKIH PRAVA, NO-VINARSTVU, MEDIJIMA, IZAZOVU IZVEŠTAVANJA O LJUD-SKIM PRAVIMA, 2002.

Međunarodno udruženje izdavača (IPA), kojepredstavlja 78 institucija u 65 zemalja, u svomizveštaju o Deceniji obrazovanja za ljudskaprava UN, istaklo je važnost aktivnosti zaosvešćivanje u vezi sa slobodom izražavanja islobodom štampe.

IZVOR:IZVEŠTAJ VISOKOG PREDSTAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVAUN O SPROVOĐENJU DECENIJE OBRAZOVANJA ZA LJUD-SKA PRAVA UN, E/CN.4/2003/100.

7. TRENDOVI

� Mediji i InternetPrema Izveštaju o ljudskom razvoju UNDP iz2001. godine, Internet se eksponencijalno raz-vio tokom poslednjih deset godina, od 16 mi-liona korisnika 1995. godine do 400 miliona

2000. godine. U 2005. godini više od jedne mi-lijarde ljudi će koristiti Internet. Taj porastWorld Wide Web-a ima važan uticaj na medi-je, nudeći raznovrsnost novih mogućnosti inovinarima i izdavačima. Sada čak i manjemedijsko preduzeće ima mogućnost da do-segne globalnu javnost. Državna kontrola icenzura mogu se lakše izbeći.

� Rast medija u zemljama u razvoju Tokom poslednjih trideset godina tiraž dnev-ne štampe u zemljama u razvoju se više negoudvostručio; 1996. godine tiraž je bio 69 pri-meraka na 1.000 stanovnika – u poređenju s1970. godinom kada je iznosio 29 primeraka.U poređenju s razvijenim zemljama, gde brojljudi koji čitaju dnevne novine lagano pada, s292 na 1.000 stanovnika u 1970. godini, na226 stanovnika u 1996. godini, taj podatak ni-je u potpunosti zadovoljavajući, ali jeznačajan. Pojačani pristup stvara novo i efika-snije „tržište ideja” na kome je dostupna mno-go šira raznolikost mišljenja i pogleda. In-formacije se mogu lakše objaviti i pronaći, štoomogućuje stabilne osnove za demokratskestrukture i dobru upravu.


AKTIVNOST I: NASLOVNA STRANA

DEO I: UVODOvo je igra uloga grupe saradnika koji radenaslovnu stranu novina spremnih za štampu.Učesnici će raspravljati o pitanjima cenzure,stereotipa i objektivnosti u medijima.


DEO II: OPŠTE INFORMACIJEO IGRI ULOGA Ciljevi i zadaci:� razmisliti o medijima i njihovom pristupu

pitanjima ljudskih prava� istražiti i razmisliti o senzacionalizmu, ste-

reotipima i objektivnosti u medijima� prepoznati mehanizme cenzure i problema

slobode izražavanja i medija


Veličina grupe/organizacija: 8 do 25


Priprema: odaberite naslovne strane lokalnihili međunarodnih novina

Potrebne veštine: komunikacija, analitičko ikritičko mišljenje

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO IGRI ULOGA Izvođenje igre uloga:� Objasnite da se radi o oponašanju radne

grupe o slobodi štampe i njenim granicamai da će to biti emitovano na lokalnoj TV sta-nici.

Obavestite učesnike da će se rasprava zasniva-ti na nekim naslovnim stranama koje ste do-neli za bolju ilustraciju mišljenja i pokažite ih.

Odredite grupu od četiri osobe za igru uloga:� Aktivista za ljudska prava: On/a će naglasi-

ti dvostruki karakter medija. S jedne strane,mediji izveštavaju o kršenjima ljudskih pra-va, a s druge pak strane, i sami krše ljudskaprava, šireći neistinine ili podstičućimržnju. Aktivista će potkrepiti svoju izjavuna primerima priča prikazanih na naslovnojstrani.

� Novinar: On/a će se zalagati za ljudsko pra-vo na slobodu izražavanja i slobodu medija.On/a će govoriti o potrebi slobodnog iz-veštavanja medija i argumentovaće svojemišljenje pričama prikazanim na naslovnimstranama. Šta ako ljudi uopšte ne budu ima-li priliku da pročitaju takve priče? Novinariimaju obavezu da istraže i održe svoju čita-lačku publiku obaveštenom.

� Državni predstavnik za regulisanje medija:On/a će jasno istaći ograničenja slobode iz-ražavanja i medija. Ona se javljaju kada su usukobu s drugim pravima, kao što je pravona privatnost. On/a će podsetiti na odgovor-nosti države kao zaštitnika i na posebnuulogu određenog autoriteta, kao što supredsednik države, verske vođe, vladajućastranka ili policija.

� Moderator: On/a će voditi raspravu o slobo-di štampe i postavljati pitanja učesnicima.On/a će se osvrnuti na prikazane naslovnestrane da bi se postigli konkretni odgovori.

Sada postavite učesnike zajedno ukrug i pu-stite moderatora da započne raspravu. On/abi trebalo da završe raspravu posle 30 minuta.

Povratna informacija:Neka se svi zajedno okupe. Sada se osvrnitena igru uloga postavljajući pitanja za raspra-vu:- Koji je glavni problem slobode izražavanja i

medija?- Koje oblike može poprimiti cenzura u

slučaju javne ili privatne cenzure?- Da li ste lično iskusili neki oblik cenzure ili

autocenzure u vlastitom životu?- Zašto je sloboda mišljenja, štampe i medija

tako važna?

ODABRANE AKTIVNOSTI


- Šta se može učiniti za bolju zaštitu tih slo-boda?

- Postoje li ličnosti ili institucije koje se nesmeju kritikovati?

- Da li bi neki oblici cenzure trebalo da bududozvoljeni da bi se čuvala (demokratska)stabilnost, verski mir, međuetničko pove-renje, itd?

Metodološki saveti:Što pažljivije odaberete naslovne strane, življaće biti igra i rasprava. Najpre odlučite hoćeteli odabrati lokalne ili međunarodne novine.Neka budu sa ilustracijama i po mogućnostipisane stilom koje privlači pažnju.

Predlozi za varijacije:Koristite novinske članke s fotografijama.Odvojite sliku od naslova i pustite učesnike dapogode koja slika pripada kojem članku.Uključite ih u raspravu.

DEO IV: NASTAVAKMnoge lokalne radio ili TV stanice imaju ko-munikacione grupe za sopstveni programemitovanja. Radite na grupnom projektu dabiste istražili i proizveli emisiju o pitanjimakoja ih zanimaju. Koristite se naslovom kao„Misli globalno, deluj lokalno” i sl.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:pravo na slobodu misli, mišljenja i iz-ražavanja, pravo na razvoj, život i zdravlje,pravo na privatnost

AKTIVNOST II: UTICAJ INTERNETA

DEO I: UVODOva aktivnost uključuje rad u malim grupamai plenarne rasprave za analizu pozitivnih i ne-gativnih aspekata korišćenja Interneta, njego-ve implikacije na slobodu izražavanja i izazo-ve za budućnost Interneta.


DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O RASPRAVICiljevi i zadaci:� podići svest o uticaju Interneta na pristup

informacijama širom sveta� prepoznati uticaj Interneta na ljudska prava� istražiti fenomen Interneta


Veličina grupe/organizacija: bilo koja


Priprema: letak, tabla

Materijal: kopije priručnika, flipčart

Potrebne veštine: analitičke veštine, iz-ražavanje različitog mišljenja, razvijanje vešti-na timskog rada

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO RASPRAVIUvod u temu:Predstavite aktivnost dajući neka opštaznanja, dajte grupi nekoliko osnovnih poda-taka o Internetu, tj. kao što je izloženo u mo-dulu; zamolite ih da razgovaraju u parovimao sopstvenim iskustvima sa Internetom i oprednostima i nedostacima korišćenja/neko-rišćenja. Neka to traje oko 10 minuta.

Tok rasprave:Podelite prethodno pripremljene letke. Naosnovu toga raspravite o uticaju Interneta,njegovim nedostacima, ali i prednostima, po-stavljajući sledeća pitanja:� Znaju li učesnici za kršenja ljudskih prava

putem Interneta (kao što je dečja pornogra-fija, kibernetski kriminal)?

� Zašto ta kršenja pojačano utiču na društvo?


� Šta može učiniti Internet da bi se sprečiletakve stvari?

Neka jedan ili dva učesnika napišu ključnepojmove na tabli.

Povratna informacija:Počnite s tim šta su učesnici naučili o Interne-tu. � Koliko ljudi već znaju o Internetu? Kako ga

koriste? Zašto ga koriste? Pogledajte kojeste prednosti popisali na tabli.

� Pretežu li prednosti korišćenja Internetanad nedostacima?

� Šta bi trebalo učiniti da se otklone nedosta-ci?

Metodološki saveti:Procenite pre nego što počnete aktivnost koli-ko su učesnici upoznati sa Internetom tako damožete da podignete nivo aktivnosti i celovitopristupite problemu. Za povratni učinak trebase dobro usredsrediti na globalna jednako kaoi na lokalna pitanja pristupa novim informaci-onim tehnologijama, tako da obezbedite da sečuje glas onih koji nemaju uopšte pristup In-ternetu ili imaju teškoća u pristupu.

Predlozi za varijacije:„Internet za ljudska prava“ može biti varijaci-ja ili sledeća aktivnost. Prikupite informacijeo različitim organizacijama za ljudska pravana međunarodnom i/ili lokalnom nivou. Akoimate pristup Internetu, odštampajte njihoveweb-stranice i podelite kopije. Pitajte učesni-ke da li su im poznate te organizacije. Upore-dite njihove aktivnosti i njihovo promovisanjeputem Interneta. Na osnovu toga raspravite onajvažnijim prednostima ili upotrebama In-terneta za promovisanje ljudskih prava.

DEO IV: NASTAVAKPodstaknite učesnike da posete web-straniceorganizacija za ljudska prava. Tada mogu danastave razmišljanje o projektu za� upotrebu dostupnih resursa za podizanje

svesti o pitanjima ljudskih prava u svom su-sedstvu,

� stvaranje vlastite web-stranice i povezivanjes drugim organizacijama za mlade u borbiza određeno ljudsko pravo koje je ugroženou njihovoj zajednici.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:bilo koje ljudsko pravo

IZVOR:PRILAGOĐENO IZ KOMPASA - PRIRUČNIK O OBRAZOVANJUMLADIH ZA LJUDSKA PRAVA, IZDANJA SAVETA EVROPE:STRAZBUR 2002.


TROVANJE WEBA: MRŽNJA ONLINEInternet, a naročito WWW, dramatično su serazvili od stvaranja Stormfronta, prve ekstre-mističke stranice iz 1995. godine i njihov rastne pokazuje znakove jenjavanja. Budući dasve veći broj ljudi koristi Internet, više ih jepotencijalno izloženo rastućoj količini netole-rancije koja je lako dostupna. Stavovi i po-našanje korisnika mogu doći pod uticaj njenezlokobne prisutnosti i podmuklih apela.

Pojava stranica koje propagiraju mržnju sa sa-držajima posebno stvorenim od strane ženaekstremista i za njih, kao što su Her Face (Nje-no lice), Women for Aryan Unity (Žene za ari-jevsko jedinstvo) i World Church (Svetska cr-kva) od strane Women’s Frontier (Granicažena), najavljuje novi razvoj mržnje na Inter-netu. Govoreći i radeći na definisanju svojeuloge u belom rasističkom „pokretu“, ovežene ekstremisti prisvojile su feminističkuborbu za žene u svrhu propagiranja podlogširenja netolerancije. Neke omražene žene nawebu oponašaju poziciju koju promovišu nji-hovi muški pandani: otpor prema nebelcima,mešanju rasa i bes na „protivbelačku“ kontro-lu medija.

S web-stranice Her Face, koja je smeštena naStormfront, proizlazi: „Gaia: Majka svih“.

Kaže se: „Belci se suočavaju sa izumiranjemšto se više nebelaca rađa i zauzima našu zem-lju.“ Tvrdi se da „belci imaju pravo da imajuviše dece nego nearijevci“.

Antisemiti i rasisti nisu jedini koji šire mržnjuna Internetu. Web-stranice protiv homoseksu-alnosti, abortusa, kao i protivvladin nastupraznih policija i pokreta pridružili su im se,jednako kao stranice za izradu bombi, kojepromovišu nasilni ekstremizam svih vrsta.

Suzbijanje ekstremizma na Internetu postav-lja ogromne tehnološke i pravne teškoće. Čaki kad bi bilo moguće zadržati stranice van In-terneta, zbog međunarodne prirode ovog me-dija, potpuno pravno uređenje virtualno je ne-moguće.

IZVOR: TROVANJE INTERNETA: MRŽNJA ONLINE; ADL IZVEŠTAJ OMRŽNJI, EKSTREMIZMU I NASILJU NA INTERNETU; ADLIZDANJE, SAD, 1999.

Asia-Europe Foundation. 2000. The Third Informal ASEM Se-

minar on Human Rights. Singapore.

Asia Media Information and Communication Centre. 2000.Media and Human Rights in Asia. Singapore: AMIC.

Boyle, Kevin. 2000. Restrictions on the Freedom of Expression,in: Asia-Europe Foundation (ASEF), The Third Informal ASEMSeminar on Human Rights. Singapore, 27-37.

Burnheim, Sally. 1999. The Right to Communicate – The Inter-

net in Africa. London: Članak 19.

Carver, Richard. 1995. Who Rules the Airwaves – Broadca-

sting in Africa. London: Article 19 and Index on Censorship.

Chrétien, Jean-Pierre, i dr 1995. Rwanda – Les Médias du

Génocide. Paris: Karthala.

Cohen, Stanley. 1995. Denial and Acknowledgement: The Im-

pact of Information about Human Rights Violations. Jerusa-lem: Centre for Human Rights, the Hebrew University of Jeru-salem.

Council of Europe. 2002. Freedom of Expression in Europe,

Case law concerning Article 10 of the European Convention on

Human Rights. Strasbourg.

Council of Europe. 2002. The media in a democratic society:

reconciling freedom of expression with the protection of human

rights, Conference. Luxembourg: 30 September – 1 October2002. Dostupno na adresi: http://www.coe.int/MediaLuxem-bourgE.

Emirates Centre for Strategic Studies and Research. 1998.

The Information Revolution and the Arab World – Its Impact on

State and Society. London: I. B. Tauris.

Fallows, James. 1997. Breaking the News – How the Media Un-

dermined American Democracy. New York: Vintage.

Letak:

REFERENCE


Freire, Antonio. 1999. El Kike, la Checchi, La Elvira, El Gon-

zato y El Malo: La Tevedécada de los Noventa. Santiago de Chi-le: Ediciones Eace.

Goff, Peter (ur.). 1999. The Kosovo News and Propaganda

War. Vienna: International Press Institute.

Gutman, Roy i David Rieff (ur.). 1999. Crimes of War – What

the Public Should Know. New York: W. W. Norton.

Hammond, Philip i Edward Herman (ur.). 2000. Degraded

Capability – The Media and the Kosovo Crisis. London: PlutoPress.

Heyns, Christof. 2002. Civil and political rights in the African

Charter, u: Evans, Malcolm D. i Rachel Murray , The AfricanCharter on Human and People’s Rights, The System in Practi-ce, 1986-2000. Cambridge University Press, 137-177, 164ff.

Human Rights Watch. 1998. Los Limites de la Tolerancia: Li-

bertad de Expresión y Debate Publico en Chile, LOM.

International Council on Human Rights Policy. 2002. Jour-

nalism and the challenge of human rights reporting. Geneva.

Keane, John. 1991. The Media and Democracy. Cambridge:Polity Press.

Lenkova, Mariana (ur.). 1998. Hate Speech in the Balkans.Athens: International Helsinki Federation.

McRae, Rob. 2001. Human Security, Connectivity, and the

New Global Civil Society, u: McRae, Rob i Don Hubert (ur.),Human Security and the New Diplomacy. McGill-Queens Uni-versity Press, 236-249.

Moeller, Susan D. 1999. Compassion Fatigue – How the Media

Sell Disease, Famine, War and Death. New York: Routledge.

Nowak, Manfred. 1993. Commentary on the U.N. Covenant on

Civil and Political Rights. Kehl am Rhein: N. P. Engel.

Pritchard, David (ur.). 2000. Holding the Media Accountable

– Citizens, Ethics and the Law. Bloomington: Indiana Univer-sity Press.

Rothberg, Robert I. i Thomas G. Weiss. 1996. From Massac-

res to Genocide – The Media, Public Policy, and Humanitarian

Crises, Washington. D. C.: The Brookings Institution Press.

Said, Edward. 1997. Covering Islam: How the Media and the

Experts Determine How We See the Rest of the World. London:Vintage.

South African Human Rights Commission. 2000. Faultlines

– Inquiry into Racism in the Media. Johannesburg.

Todorović, Mirjana. 2003. Freedom of Expression and the

Right to Dignity and Reputation, u: Todorovic, M. (ur.), Cultu-re of Human Rights. Belgrade Human Rights Centre, 161-175.

United Nations Children Fund. 1999. The Media andChil-

dren’s Rights – A Practical Introduction for Media Professio-

nals. London: PressWise, 1999.

Uribe, Hern n. 1999. La Invisible Mordaza: El Mercado Contra

la Prensa. Chile: Cuarto Proprio.

Welch, Claude E. 1998. The African Charter and Freedom of

Expression in Africa. Buffalo Human Rights Law Review 4.

White, Aidan. 2002. Journalism, Civil Liberties and the War

on Terrorism, Final Report on The Aftermath of September 11

and the Implications for Journalism and Civil Liberties. Inter-national Federation of Journalists.

DODATNE INFORMACIJE

Relevant Institutions and Associations/NGOs

African Women’s Media Centre: http://www.awmc.com

Asia Media Information and Communication Centre:http://www.amic.org.sg

Crimes of War Project: http://www.crimesofwar.org

International Federation of Journalists: www.ifj.org

International P.E.N: www.internatpen.org

International Publishers Association (IPA): http://www.ipa-uie.org

Media Foundation for West Africa:http://www.mediafoundationwa.org

Reporters Without Borders, Annual Report 2002:http://www.rsf.fr

South East Europe Media Organization (SEEMO):http://www.freemedia.at/seemo

UNESCO Advisory Group for Press Freedom:http://www.unesco.org/webworld/fed/temp/communication_democracy/group.htm

DEMOKRATIJA

»Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovimasvoje zemlje, neposredno ili preko slobodno izabranihpredstavnika.Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnuslužbu u svojoj zemlji.Volja naroda je osnov državne vlasti: ova volja treba da seizražava na povremenim i slobodnim izborima, koji će sesprovoditi opštim i jednakim pravom glasa, tajnim glasanjem iliodgovarajućim postupkom kojim se obezbeđuje sloboda glasanja.«

ČLAN 21 UNIVERZALNE DEKLARACIJE O LJUDSKIM PRAVIMA

REPREZENTACIJA I PARTICIPACIJA

PLURALIZAM

DEMOKRATIZACIJA

DEMOKRATIE274

Stvaranje demokratije u Istočnom TimoruGodine 1999, posle 450 godina strane vlasti i25 godina indonežanske okupacije, stanovniciIstočnog Timora glasali su za nezavisnost nareferendumu koji su nadgledale UN. Zahtev zanezavisnošću u Indoneziji je odmah bio pro-praćen lokalnim nasiljem. Potpomognute in-donežanskim oružanim snagama, proindo-nežanske policijske snage ubile su najmanjehiljadu i deportovale stotine hiljada ljudi u in-donežanski Zapadni Timor. Vojnici su razoriligradove i sela.

Kao odgovor na krizu UN su 20. septembra1999. godine rasporedile vojnike u Istočni Ti-mor, a 26. oktobra uvele prelaznu vlast (UN-TAET).

Uz pomoć UN, Demokratska Republika IstočniTimor zvanično je uspostavljena 20. maja2002. godine. Na prvim slobodnim demokrat-skim izborima u Istočnom Timoru, 30. avgu-sta 2001. godine, izabrana je ustavotvornaskupština koja ima 88 članova. Skupština jeizradila ustav na osnovu koga je uspostavljenademokratska republika s parlamentom, pre-mijerom i ceremonijalnim predsednikom.

Prvi presednički izbori održani su 14. aprila2002. godine. Na tim izborima pobedio je Xa-nana Gusmao, bivši vođa gerilaca u borbi zanezavisnost. Gusmao je postao legenda usvom narodu, zbog čega se veruje da će njego-va popularnost doprineti stabilizaciji zemlje.UNTAET je u maju 2003. godine zamenjenMisijom podrške Istočnom Timoru UN (UNMI-SET). Sa svojih 5.000 vojnika i 1.250 policaja-ca, UNMISET pomaže vlastima da pruže bez-bednost svojim građanima tokom prve godinesvog postojanja.

Godine 2002, 27. septembra, Istočni Timor jepostao 191. članica Ujedinjenih nacija.

Pravda i pomirenjePrelaz Istočnog Timora na demokratiju zasen-jen je činjenicom da većina ljudi koji su počini-li zločine 1999. godine nije optužena.

Većina lica živi u Indoneziji, čija Vlada odbi-ja da osumnjičene izruči vlastima Istočnog Ti-mora.

Na inicijativu i preporuku međunarodne za-jednice indonežanska vlada je osnovala Tribu-nal za ljudska prava u Džakarti radi gonjenjazločina protiv čovečnosti počinjenih 1999. go-dine. Sud je uspostavljen kako bi sudio vladi-

nim zvaničnicima i članovima bezbednosnihsnaga.

Mnogi posmatrači kritikovali su Tribunal zbogtoga što nije uspeo da optuži glavnog osum-njičenog, generala Wiranta, vrhovnog zapo-vednika indonežanskih oružanih snaga iz do-ba pokolja. Štaviše, zvaničnici kojima jesuđeno su ili oslobođeni ili su dobili blage pre-sude.

I Komisija za ljudska prava Ujedinjenih nacijai grupe za ljudska prava, poput Amnesty Inter-nationala i Human Rights Watcha, tvrdili suda je od samog početka suđenje imalo punopropusta.

Zagovornici ljudskih prava smatraju da bi zaIstočni Timor trebalo uspostaviti međunarod-ni krivični sud pod pokroviteljstvom UN, naisti način na koji je to učinjeno za zločinepočinjene u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi.

Međutim, vođe Istočnog Timora su podeljeneoko pitanja sudbine pripadnika policijskihsnaga koji su počinili zločine.

Radi promovisanja nacionalnog jedinstva ipomirenja, predsednik Gusmao je tražio am-nestiju za one koji su bili optuženi za nasilje.


DEMOKRATIJA 275

Ali, premijer Mari Alkatiri tvrdi da pravdamora biti zadovoljena.

Više izazova u budućnosti Vlada se, takođe, mora suočiti s pitanjem po-vratka hiljada izbeglica.

Posle referenduma za nezavisnost 1999. godi-ne, više od 250.000 stanovnika Istočnog Timo-ra pobeglo je u Zapadni Timor; mnogi podpretnjom sile. Iako su se proteklih meseci i go-dina mnogi vratili u Istočni Timor, procenjujese da oko 30.000 građana Istočnog Timora idalje žive kao izbeglice u indonežanskimkampovima.

Prema izjavama UN, sve izbeglice koje ostanuu Zapadnom Timoru do kraja 2002. godinesmatraće se građanima Indonezije.

Pred novom nacijom stoje mnogi izazovi,uključujući odnos prema počiniocima zločina,stotinama hiljada izbeglica i siromaštvu, i,štaviše, jačanje novouspostavljenih demokrat-skih struktura.

IZVOR:PRILAGOĐENO IZ: BBC WORLD SERVICE, DOSTUPNO NA: HTTP://WWW.BBC.CO.UK/WORLDSERVICE/PEOPLE/FEA-TURES/IHAVERIGHTTO/INDEX.SHTML

PITANJA ZA RASPRAVU

1. Da li su vam poznate neke druge države ko-je se bore za demokratiju? S kojim proble-mima se one suočavaju?

2. Koje ključne elemente treba imati i koje tre-ba jačati u procesu demokratizacije?

3. Kako se demokratski može odgovoriti iza-zovima s kojima se suočava nova admini-stracija Istočnog Timora?

4. Kako aktivni građani mogu doprineti pro-cesu demokratizacije u svojim zemljama?Pokušajte da date konkretne predloge.

DEMOKRATIJA276

1. DEMOKRATIJA U USPONU?

Pravo na učešće nalazi se u samoj srži ljud-skih prava i temelj je načela, vizija i vrednostikoje odražava Mreža za ljudsku bezbednost.Poseban politički program koji slede zemlječlanice - unapređivanje ljudske bezbednosti –oslanja se i na učešće i na demokratiju.

Demokratija se obično shvata kao vladavinanaroda. Međutim, demokratiju je teško odre-diti – ona je oblik vladavine, ali i ideja kojomse naglašava društveno-politička i pravna or-ganizacija države. Može se posmatrati i kaoideologija. Pojavljuje se u velikom broju mo-dela, kako u stvarnosti tako i u naučnoj teori-ji. Uopšte uzevši, demokratija je pojam s ve-oma mnogo različitih značenja.

Demokratija je čvrsto povezana s načelimaljudskih prava i ona ne može funkcionisatibez obezbeđenja punog poštovanja i zaštiteljudskog dostojanstva. Postoji jasna vezaizmeđu nedemokratskih struktura i kršenjaljudskih prava. Demokratija je nedvosmislenosistem koji do danas najbolje osigurava zašti-tu ljudskih prava i ljudsku bezbednost.

POTREBNO JE ZNATI

IZVOR: UNDP, IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, 2002.

GLOBALNI DEMOKRATSKI NAPREDAK

Od 1980. godine 81 zemlja je napravila zna-čajne korake prema demokratiji, uključujući33 vojna režima koja su zamenjena civilnimvladama.

GLOBALNA FRAGMENTACIJA

Od 81 nove demokratije svega je 47 potpunodemokratskih. Mnoge druge, čini se, jošnisu ušle u proces prelaza u demokratiju ilisu ponovo skrenule u autoritarnost ilisukob.

140 od oko 200 zemalja koliko ih je danas usvetu, sprovodi višestranačke izbore, što jeviše nego ikad u istoriji.

Samo 82 zemlje (57% svetske populacije) upotupnosti su demokratske.

125 zemalja (62% svetske populacije) imaslobodne ili delimično slobodne medije.

61 zemlja (38% svetske populacije) još nemaslobodne medije.

Broj zemalja koje su ratifikovale šestnajvažnijih konvencija o ljudskim pravimaznatno se povećao od 1990. godine. Brojratifikacija međunarodnih paktova o ljuds-kim pravima povećao se sa 90 na skoro 150.

106 zemalja i danas ograničava bitne građ-anske i političke slobode. 38 zemalja nijeratifikovalo ili potpisalo ICCPR, a 41 još nijeratifikovala ili potpisala ICESCR.

38 zemalja nije ratifikovalo ili potpisaloICCPR, a 41 zemlja još nije ratifikovala ilipotpisala ICESCR.

U parlamentima 10 zemalja više od 30%poslanika čine žene.

U svetu je svega 14% žena parlamentarnihposlanika, a u 10 zemalja nema ih uopšte.

DEMOKRATIJA 277

Demokratija zavisi od zainteresovanosti i ak-tivnog učešća njenih korisnika. Informisanosti pristup znanju preduslovi su značajnijegučešća u demokratskom sistemu. Samo onikoji razumeju funkcionisanje sistema i pozna-ju mehanizame i institucije mogu doprineti iimati koristi od demokratskog društva. Sa-opštavanje ove poruke jedna je od najbitnijihfunkcija demokratskog obrazovanja čiji je ciljstvaranje odgovornih građana.

Cilj ovog modula je da predstavi demokratijui ljudska prava kao proces koji zahteva nepre-stani rad i obavezu, a ne kao nešto što se stičejednom i zasvagda.

Demokratija i ljudska bezbednostProgram ljudske bezbednosti usmeren je naslobodu od sveprisutnih pretnji ljudskomživotu ili uslovima življenja, kako poli-tičkim, društvenim tako i ekonomskim pret-njama, a polazi od ideje da je poštovanjeljudskih prava i demokratskih sloboda, kao iosnaživanje ljudskog razvoja, nezamenjivou očuvanju i promovisanju ljudske bezbed-nosti. Napredak ljudskih prava, ljudskograzvoja i ljudske sigurnosti – tri konceptakoja se preklapaju, koja su međusobno po-

vezana i koja čine jezgro vizije jednog novogsvetskog poretka – mogu se uistinu ukoreni-ti samo u društvima u kojima se demokrat-ske vrednosti ne samo propagiraju već i pri-menjuju.

Samo u demokratiji poštovanje ljudskih pravauključuje slobodu od straha i pretnji egzisten-ciji pojedinca. Ljudska bezbednost ističe pra-vo na sposobnosti i slobode koje pojedinacmora razviti kako bi u potpunosti razvio svojljudski potencijal. Ljudska bezbednost pozivana slobodu od gladi, rata, ekoloških katastro-fa, korumpirane vlasti i ostalih prepreka živo-tu u pravdi, solidarnosti i jednakim mogućno-stima za sve.

Uopšte uzevši, jedino ravnopravno, slobodnoi demokratsko učešće u političkom, društve-nom i ekonomskom životu države ili zajedni-ce može promovisati ljudsku bezbednost. Sa-mo potpuno garantovanje ljudskih prava, par-ticipativna vlast, vladavina prava, održivi raz-voj i jednak pristup resursima mogu osiguratida ljudska bezbednost pređe iz nove diplo-matske paradigme u široko polazište za de-mokratsko donošenje odluka i međunarodnusaradnju.


Šta je demokratija i kako seona razvila?

Demokratija je oblik vladavine u kom državnavlast proizlazi iz naroda. Reč „demokratija“potiče od antičkih grčkih reči demos – štoznači narod, i kratos – što znači moć. Načelamoderne demokratije postupno su se razvija-la iz kalvinističkog verskog pokreta tokom 17.veka, posebno u Škotskoj, Engleskoj i Holan-diji gde zajednice počinju podržavati i delitine samo verske nego i političke ideje. Potomse pojavljuje filozofija slobode i jednakosti zasve koja se dalje unapređuje tokom ere Pro-svetiteljstva, posle čega postaje priznata kaocentralna vrednost demokratije.

Prva moderna demokratska država bila je us-postavljena u SAD, dok je Francuska bila prvaevropska država zasnovana na demokratskimnačelima, posle Francuske revolucije.

Posle 1945. godine liberalna zapadna demo-kratija širi se u Evropi i svetu zamenjujući au-toritarne oblike vlasti. Posle porazafašističkih režima, činilo se da je prevaziđenakriza s kojom se demokratija suočila u 20. ve-ku. Dug i mučan proces dekolonizacije ukom su zapadne zemlje priznale pravo na sa-

DEMOKRATIJA278

moopredeljenje, napokon je uveo demokrati-ju u većinu bivših kolonija. Diktature u Špa-niji, Portugalu, Grčkoj, Argentini i Urugvajuprerasle su u demokratije tokom proteklihnekoliko decenija. Padom Berlinskog zida1989. godine i propašću staljinističkih siste-ma u srednjoj i istočnoj Evropi činilo se da jedemokratija napokon uistinu uspela.Međutim, još uvek mnoge zemlje koje teorij-ski podržavaju demokratiju kao oblik vlasti ucelosti ne poštuju demokratska načela ili neostvaruju demokratiju u praksi. Taj skoro pa-radoksalan razvoj potvrđuje neophodnostkritičke rasprave o demokratiji i demokrati-zaciji.

Ključni elementi modernedemokratije

Teško je odrediti u kojoj meri je neko društvodemokratsko. Ali, postoji nekoliko ključnihelemenata koji čine osnovu svakog demokrat-skog društva. Obrazovanje i učenje na svimnivoima imaju ključnu ulogu u boljem razu-mevanju tih elemenata.

� Jednakost – Princip jednakosti znači da susva bića rođena jednaka i da treba da uživa-ju jednake mogućnosti i jednako učestvujuu političkom životu zajednice, kao i da ima-ju pravo na jednak postupak pred zakonom.

To, takođe, uključuje društvenu i ekonom-sku jednakost muškaraca i žena.

vinjeta Modul Ljudska prava žena.

� Učešće – Demokratija je besmislena bezučešća u društvenom životu. Učešće u za-jednici i političkim pitanjima preduslov jeza izgradnju demokratskog sistema. Demo-kratija je oblik učešća, ali je učešće širi po-jam koji nema samo snažne političke impli-kacije nego i društvene i ekonomske.Međutim, samo učešće ne može biti jem-stvo demokratije.

� Vladavina većine i prava manjina – Iako jedemokratija po definiciji vladavina naroda,ona je zapravo vladavina većine. Pod njomse, takođe, podrazumeva obaveza većine davodi računa o pravima i potrebama manjin-skih grupa. Mera u kojoj se ispunjava taobaveza je pokazatelj unapređenja demo-

kratskih vrednosti u društvu.vinjeta Modul Nediskriminacija.

� Vladavina prava i pravično suđenje – De-mokratija bi trebalo da spreči pojedinca iligrupu da vladaju narodom na arbitrarannačin. Vladavina prava osigurava da državaima nezavisan pravni poredak koji osigura-va jednakost pred zakonom, ograničavan-jem moći javne vlasti i obezbeđivanjem jed-nakog pristupa nezavisnom i pravičnompravnom sistemu.

vinjeta Modul Vladavina prava i pravičnosuđenje.

� Poštovanje ljudskih prava – Prihvatanje dase ”sva ljudska bića rađaju slobodna i jed-naka u dostojanstvu i pravima” je osnovfunkcionisanja demokratske zajednice. De-mokratska država ima obavezu da obezbedipoštovanje, zaštitu i ispunjavanje ljudskihprava kako bi obezbedila da njeni građanimogu živeti slobodni od straha i nemaštine.U demokratiji bi trebalo posvetiti posebnupažnju onim pravima koja su ključna zaučešće građana, kao što su pravo na oku-pljanje, sloboda govora i sloboda mišljenja,savesti i veroispovesti. Građanska i političkaprava sama po sebi ne mogu jemčiti mir iljudsku bezbednost. Samo ako se u obzir

»Moja predstava demokratije jeona u kojoj najslabiji treba daimaju iste mogućnosti kao inajjači.«MAHATMA GANDHI

DEMOKRATIJA 279

uzmu osnovne ekonomske, društvene i kul-turne potrebe, moguće je uspostaviti povol-jno okruženje za demokratiju.

� Politički pluralizam – Tradicionalni zada-tak političkih stranaka je da konsoliduju ra-znolikost ideja i mišljenja i da ih predstaveu javnoj debati. Jedino politički pluralizammože obezbediti strukture koje su dovoljnofleksibilne da se mogu prilagoditi novim po-trebama, pri čemu, ipak, ostaju čvrsto tlo zademokratsko upravljanje. Ali, politička slo-boda se, takođe, može zloupotrebiti zaširenje ideja koje podstrekavaju mržnju,izazivaju nasilje i na taj način predstavljajupretnju demokratskom društvu i poretku.Takve tendencije je teško savladati na de-mokratski način, a da se ne ograniči slobo-da izražavanja i da se pri tom zaštiti interesdruštva u celini. Do određene mere demo-kratije moraju štiti i same sebe, na primer,protiv terorizma.

� Slobodni i pošteni izbori – Izbori su osnov-no i jedinstveno obeležje demokratije. Nije-dan drugi režim ne prepušta odluku o poli-tičkom vođstvu onima na koje prvenstvenoutiče sistem vlasti – narodu. Na bilo kojimizborima oni mogu izraziti svoju želju zapromenom kao i svoje slaganje s trenutnom

politikom i učestvovati u stalnom procesuevaluacije. Ali, istorija je pokazala da nijesamo po sebi očigledno ko ima, a ko nemamogućnost učešća. Žene su, na primer, veo-ma dugo bile isključene iz tog procesa. UApenzel-Inerhodenu, delu Švajcarske, kojije veoma poznat po svojim visoko razvije-nim demokratskim strukturama, one su do-bile pravo glasa tek početkom 1990-ih. Odnajveće važnosti je da se obezbedi da pravoglasa bude opšte, slobodno, jednako, tajno ineposredno.

� Podela vlasti – Podela vlasti, koju je kaokoncept uveo Lok („Dve rasprave o vladi”,1690), a unapredio Monteskje („O duhu za-kona”, 1748) boreći se protiv apsolutističkedržave, predstavlja osnovno načelo moder-nih demokratija. U skladu s tim načelomdržavna vlast podeljena je između zakono-davnih, izvršnih i sudskih tela koja funkcio-nišu nezavisno, ali su odgovorna jedna dru-gima i narodu. Takav sistem „kočnica i rav-noteža“ obezbeđuje adekvatne kontrolnemehanizme i kao takav sprečava zloupotre-bu državne vlasti.

Teorije demokratijeZbunjujuća složenost demokratske stvarnostiproizvela je širok spektar teorija i modela.

Ovde ćemo spomenuti jednu razliku izmeđugrupa teorija zbog njene tradicionalne uloge,uprkos tome što je ona suviše jednostavna zasavremenu debatu: razliku između teorijeidentiteta i teorije demokratske utakmice.Ukratko, gledanje na demokratiju kao nautakmicu omogućava nadmetanje različitihlegitimnih mišljenja (mišljenja koje se običnousaglašavaju po pravilu vladavine većine).Demokratija kao identitet vidi identitet kaonešto što se nalazi između vladara i onih ko-jima se vlada, osporavajući postojanje legi-timnih razlika, ali teži da postupno ozakoniono što Ruso naziva „volonté générale – opštavolja“.

DEMOKRATIJA280

Oblici demokratijeDanas se demokratije umnogome razlikujupo obliku i strukturi. Tradicionalno se, u sklo-pu liberalne demokratije, razlikuju modelineposredne i predstavničke demokratije.

IZVOR:D@DALOS

Neposredna demokratija je oblik vlasti ukom pravo na donošenje političkih odlukaostvaruju neposredno svi građani prema po-stupku vladavine većine. Takav oblik je mo-guć samo u malim zajednicama. Nijedan sa-vremeni demokratski sistem nije potpuna ne-posredna demokratija, iako skoro svi sadržeelemente neposredne demokratije. Institucijeneposredne demokratije su neposredna iz-jašnjavanja naroda, zakonodavne inicijative,opozivi, referendumi, itd.

Drugi osnovni oblik je predstavnička demo-kratija. To je oblik vlasti u kom građani ostva-ruju isto pravo, ali ne neposredno nego prekopredstavnika koga su odabrali i koji im je od-govoran. Dva bitna elementa predstavničkedemokratije su razdvajanje onih koji vladajuod onih nad kojima se vlada i povremeni izbo-ri kao sredstvo kontrole nad vladajućima odstrane onih nad kojima se vlada.

Predstavnička demokratija se povezuje s dvaosnovna sistema vlasti: parlamentarnom ipredsedničkom demokratijom.

– Parlamentarna demokratija: U tom oblikuvlasti parlament ima centralnu ulogu. Načelu izvršnog tela je premijer, a izvršna vlastzavisi od poverenja parlamenta. Šef države

uglavnom ima malu ili nikakvu izvršnuvlast. Ona ima samo reprezentativnu funkci-ju.

– Predsednička demokratija: Izvršno telo vodisam šef države koji je neposredno izabranod naroda i ne zavisi od poverenja parla-menta.

Kada se ta dva modela uporede, pojavljuju sesledeće razlike:

- U predsedničkom sistemu održavaju se po-sebni izbori za vladu i parlament, dok u par-lamentarnim demokratijama isti izbori od-lučuju o jednom i drugom (a šef državemože se birati posebno).

- U parlamentarnim sistemima parlamentodobrava vladu i može je opozvati. Ta opcijaje uskraćena parlamentima u predsedničkimsistemima, osim kad je reč o javnoj optužni-ci zbog koje se može opozvati šef države.

- S druge strane, šef države u parlamentar-nim sistemima, po pravilu, može raspustitiparlament pod određenim uslovima.

- Članstvo u parlamentu je uslov za članstvo uvladi u mnogim parlamentarnim sistemima,što nije slučaj u većini predsedničkih siste-ma.

- Parlament i vlada, po pravilu, jače sumeđusobno povezani u parlamentarnim de-

Tipovi demokratije

Neposrednademokratija

Predstavničkademokratija

Parlamentarnademokratija

Predsedničkademokratija

Stvarnost: mešoviti oblici demokratije

DEMOKRATIJA 281

mokratijama, dok u predsedničkim sistemi-ma postoji jasnija podela vlasti. Izvršnavlast, pak, sama je često podeljena izmeđušefa države, s jedne strane, i premijera, sdruge strane.

- Zakonodavna inicijativa u parlamentarnimdemokratijama u velikoj meri se zasniva nainicijativi vlade.

- Stranke, a posebno stranke opozicije, imajuznantno važniju ulogu u predstavničkim de-mokratijama.

Danas je među brojnim mešovitim modelimauobičajen oblik parlamentarne demokratije sjačom ulogom šefa države.

Oblici demokratije u stvarnostiNajveći broj postojećih demokratija je kombi-nacija tih idealnih tipova, pa oni sadrže ele-mente koji pripadaju svim oblicima.

Primeri: Klasični primeri koji odslikavaju po-menute modele su: parlamentarna demokra-tija kao model koji čini podlogu sistema u Ve-likoj Britaniji i većini zapadnoevropskihdržava i SAD kao najpoznatiji primer predsed-ničke demokratije. Čak su i u Zapadnoj Evro-pi posebni modeli dosta česti: Švajcarska,Francuska (polupredsednička demokratija),Portugal. Razlike se mogu naći u ostalim de-mokratijama širom sveta, iako one ne morajunužno slediti iste tradicije koje proizlaze iz li-beralizma.

3. INTERKULTURALNAGLEDIŠTA IKONTRAVERZNAPITANJA

Demokratija poprima mnoge oblike, različitose manifestuje i drugačije shvata u različitimkulturama. Dok neke demokratije stavljajunaglasak na podelu vlasti i vladavinu prava,druge mogu biti pretežno organizovane okokoncepta učešća. Razlike koje se pojavljujuuglavnom se zasnivaju na razlikama umeđudelovanju ključnih elemenata koji činedemokratiju.

Glavna linija kritike u ovom kontekstu odnosina „evrocentrizam“ koji je u velikoj meriuključen u političku misao, kao i teoriju ipraksu demokratije.

Takvo nešto kao što je „savršena demokratija“ne postoji ni na istočnoj ni na zapadnoj he-misferi. Možemo se uopšteno složiti oko ne-koliko konstitutivnih elemenata demokratije,ali se važnost koja se pridaje tim elementimai njihovoj realizaciji često razlikuje među kul-turama. Zapadnjačko shvatanje demokratijenajčešće se zasniva na ideji pojedinca koji udemokratskom društvu stiče maksimum slo-bode i prava na izražavanje u odnosu na dru-ge slobodne pojedince. Preveliki naglasak nagrađanskim i političkim pravima, koji činipodlogu ovoga modela, predstavlja problemza neke druge zemlje.

Debata o „azijskim vrednostima“Neki azijski društveni modeli zasnivaju se nakonceptu učešća, ali oni imaju veoma malozajedničkog s demokratijom kako je onashvaćena na Zapadu. Oni se zasnivaju na pri-vrženosti zajednici i tradicionalnim koncepti-ma oligarhijskog vođstva, a ne na ideji maksi-malne slobode pojedinca. Taj model nijenužno nespojiv sa učešćem i demokratijom.On potiče od osnovnog konfučijanskog

DEMOKRATIJA282

učenja i zahteva aktivno učešće moralne ipraktične vladajuće elite koja deluje u inte-resu opšteg dobra. Takozvani jaz između„azijskih“ i „zapadnih“ vrednosti i zamislidemokratije potiče od pogrešnog shvatanjademokratije i učešća. Zato je kritika singapur-skog vođe/filozofa Lee Kuan Yewa i ostalih,umesto da napada samu demokratiju, usme-rena protiv društvenog i kulturnog poretkaSAD i nekih drugih zapadnih zemalja.

Izazovi demokratije u muslimanskom svetuDefinisanje odnosa između islama i demokra-tije predstavlja problem i za muslimane i zanemuslimane. Zapadni posmatrači koji su tvr-dili da su islam i demokratija nespojivi zasni-vali su svoje argumente na islamskom shva-tanju vrhovne vlasti Boga kao jedinog izvorapolitičkog autoriteta iz čijih božanskih zako-na proizlaze sva pravila koja važe za vladanjezajednicom vernika.

Muslimani su, takođe, žestoko podeljeni usvojim shvatanjima i pristupima demokratiji. Idok vođe vodećih struja islamskih pokreta imnogi stručnjaci smatraju islam i demokrati-ju spojivima, ekstremisti ili radikalni islamistipropagiraju suprotno. Ovi poslednji odbacujudemokratiju tvrdeći da koncept narodnog su-vereniteta negira fundamentalno islamsko ve-

rovanje u suverenitet Boga. Alah je odredioosnovni zakonodavni okvir i on se ne možemenjati. Njegove zakone može primenjivatisamo njegov predstavnik. Takav radikalanpristup je u suprotnosti sa osnovnim demo-kratskim vrednostima, kao što su otvorenost,pluralizam i raspodela vlasti.Islamska vizija demokratije manifestuje se uShuri, islamskom konceptu konsultacije urešavanju zajedničkih pitanja. Konsultacija jepotrebna kod zajedničkih pitanja koja utičuna život zajednice, a preko nje narod ima pu-nu slobodu izražavanja. Međutim, Shura jeograničena Alahovim zakonima, zbog čega tajnačin islamskog učešća, takođe, predstavljaprepreku demokratiji kako je shvaćena na Za-padu. vinjeta Modul Verske slobode.

PITANJA ZA RASPRAVU

� Zašto su neki elementi demokratije bitnijiod drugih u različitim kulturama?

� Da li je prihvatljivo imati različite pojmove odemokratiji u različitim kulturama?

� Ako su različite interpretacije demokratijeneizbežne i prihvatljive, gde se nalaze gra-nice, tj. koji se osnovni elementi moraju za-držati bez obzira na okolnosti kako bi se po-jedina država mogla odrediti kao „demo-kratska“?

� Koja je uloga medija u oblikovanju pojmademokratije u različitim kulturama?

Još nekoliko pitanja za razmišljanje� Odnos između većine i manjine, a poseb-

no zaštita političke manjine, ključno je pi-tanje. Demokratsko načelo izbora na osno-vu glasova većine koja time dobija pravo nakorišćenje moći znači da se time stvaramanjina koja je često isključena iz poli-tičkog donošenja odluka. Manjina se morapovinovati odlukama većine. Manjine, sto-ga, zahtevaju posebnu zaštitu kako bi im seobezbedilo poštovanje njihovih prava i od-govarajući nivo uvažavanja njihove poli-tičke volje.

DEMOKRATIJA 283

� Civilno društvo je postalo jedna odključnih tema u raspravi o praksi demokra-tije. Demokratiji su potrebna slobodna i ak-tivna ljudska bića, a isto tako i odgovorannarod. Bertolt Brecht je jednom prilikomironično sugerisao da bi vlada, kad je već to-liko nezadovoljna narodom, trebalo da ras-pusti narod i izabere novi. Jedino se slobod-ni i aktivni građani mogu suprotstaviti svo-joj vladi i držati je odgovornom za ispunja-vanje predizbornih obećanja.

� Slobodni i nezavisni mediji su važna po-drška svakoj demokratiji. Kontrola nadsredstvima informisanja je u današnje dobaskoro istovetna kontroli nad donošenjemodluka u demokratiji. Mediji imaju od-lučujuću ulogu u svakodnevnom životu de-mokratije, bez obzira na to da li je reč o no-vinama, televiziji, radiju, industriji zabave iliInternetu. Pojedinci, društva i države mora-ju biti sposobni da komuniciraju jedni s dru-gima. Da bi se biračkom telu olakšalo do-nošenje odluka, ono mora biti obavešteno ociljevima i namerama onih koji žele da bu-du izabrani. Sloboda izražavanja je, stoga,još jedno bitno i veoma osetljivo ljudsko pra-vo za realizaciju delotvorne demokratije. vinjeta Modul Sloboda izražavanja i slobo-da medija.

� Demokratija i ljudska prava su neodvojivi– odnos varira od međudelovanja do identi-teta. U tom smislu, sva su ljudska prava ododlučujuće važnosti za demokratiju i u de-mokratiji. Pravni sistemi nekih zemalja pra-ve razliku između građanskih prava i ljud-skih prava, što znači da su neka prava, po-sebno neka politička prava, zajemčena sa-mo građanima, dok se druga jemče svimljudskim bićima. Ljudska prava se mogujemčiti samo u demokratiji i kroz demokra-tiju koja je delotvorna. Formalna demokra-tija, sama po sebi, ne može jemčiti ljudskaprava i ljudsku bezbednost. Ostvarivanjeljudskih prava je, stoga, pokazatelj vitalno-sti demokratije.


Ne postoje i nikada nisu postojale savršenedemokratije. Savremene demokratije u od-ređenoj meri integrišu sve osnovne elementedemokratije u javni život kao merilo jednako-sti, nediskriminacije i društvene pravde. De-mokratija je neprestani proces interakcije,usavršavanja i usklađivanja osnovnih potrebadruštva s društvenim strukturama koje posto-je da bi zadovoljavale te potrebe.

Na regionalnom nivou postoje različiti meha-nizmi očuvanja načela demokratije. Primerkoji to potvrđuje je Evropska konvencija oljudskim pravima, koja pruža mogućnost dase tuži država članica za kršenja Konvencije.Budući da je demokratija jedini oblik uprav-ljanja koji se spominje u Konvenciji, ona jeujedno i jedini oblik koji je kompatibilan snjom. Godine 1967. Danska, Norveška i Šved-ska odlučile su da ulože žalbu protiv Grčke,pošto je okrutni vojni režim tamo preuzeokontrolu. Grčka vlast se, potom, odlučila naogradu od Konvencije, ali uprkos tomesuđenje je nastavljeno, i završilo je suspenzi-jom Grčke iz Saveta Evrope. Ponovnim uspo-stavljanjem demokratske vlasti 1974. godine,u Grčkoj je Konvencija ponovo stupila na sna-gu, a morala se isplatiti i kompenzacija žrtva-ma vojnog režima.

Nisu svi mehanizmi tako uspešni kao što jeonaj koji je uspostavio Savet Evrope, ali posto-je i razne druge organizacije koje se bore zazaštitu demokratije. Godine 1990. OSCE je uVaršavi uspostavio Kancelariju za demokrat-ske institucije i ljudska prava (ODIHR) sa za-datkom da, između ostalog, pomaže država-ma članicama u izgradnji, jačanju i zaštiti de-mokratskih institucija. Organizacija je za-dužena za nadgledanje nacionalnih izbora,

DEMOKRATIJA284

čime obezbeđuje vernost demokratskimnačelima.

Na međunarodnom nivou, važnu ulogu imaInterparlamentarna unija (IPU). IPU je sastav-ljena od parlamenata suverenih nacionalnihdržava i cilj joj je negovanje dijaloga i saradnjemeđu narodima radi jačanja demokratije usvetu. Osnovana je još 1889. godine i do da-našnjeg dana postoji kao organizacija koja po-maže u umrežavanju nacionalnih parlamena-ta i promovisanju demokratije.

Program za razvoj Ujedinjenih nacija jeu Izveštaju o ljudskom razvoju iz 2002.godine predstavio izvestan broj objektiv-

nih pokazatelja za merenje napretka demo-kratije. Oni uključuju:

� datum poslednjih izbora� broj birača na izborima� godinu kada su žene stekle pravo glasa� broj mesta u parlamentu koja zauzimaju

žene � članstvo u sindikatu� nevladine organizacije� ratifikaciju Međunarodnog pakta o građan-

skim i političkim pravima� ratifikaciju Konvencije ILO o slobodi

udruživanja i kolektivnog pregovaranja

Osim toga, izvestan broj subjektivnih poka-zatelja, a među njima su građanske slobode ipolitička prava, sloboda i odgovornost štam-pe, politička stabilnost i izostanak nasilja,vladavina prava i indeks opažanja korupcije,predstavljaju korisna sredstva za procenu de-mokratskog upravljanja. Svi ti pokazateljiukazuju do kojeg stepena se isprepliću i krozvreme razvijaju osnovni elementi koji činedemokratiju. Oni obezbeđuju osnov za upo-ređivanje demokratija i drugih režima, kao iza procenjivanje napretka prema demokrati-ji, a isto tako i kvalitativno i kvantitativnomerenje dostignutog napretka ili pretnji s ko-jima se neka zemlja susreće.

U svim pravim demokratijama, nacionalno ililokalno javno glasanje je najjači mehanizamnadzora uz slobodne i nezavisne medije i raz-vijeno civilno društvo. Takvo javno glasanje,koje nezavisno kontroliše nivo sprovođenjaobaveza preuzetih od strane demokratski iza-branih predstavnika, može za rezulat imatipromenu vladinog programa ili struktura kojedrže vlast.

Ne postoji univerzalna saglasnost o standardi-ma koje demokratija mora ispuniti. Međutim,standardi na osnovu kojih se može doći došireg konsenzusa su standardi ljudskih prava.

Obezbeđenje ljudskih prava je, stoga, ključnideo obezbeđenja demokratije. Zbog tog razlo-ga su garanti ljudskih prava, uistinu, garantidemokratije.

Ostvarivanje demokratije širom sveta zavisiod svakog pojedinca, država i međunarodnihinstitucija koji su potrebni da bi u nju udah-nuli život i pomogli joj da pretrpi sva autorita-rna kretanja. Korišćenje prava pojedinca daglasa, da izražava mišljenje i da učestvuje upolitičkom životu i donošenju odluka odključne je važnosti. Učešće u aktivnom civil-nom društvu u potpunosti pogoduje demo-kratiji. Obrazovanje ima ključnu ulogu u tomprocesu s obzirom na to da stvara znanje kojeu stvarnosti omogućava učešće na prvom me-stu. Upravo će na te elemente civilnog sektoraizgradnje demokratije biti usmerena pažnja ioni će se i dalje razvijati kako bi omogućili de-mokratiji procvat koji će dati rezultate za sve,jednako i ravnopravno.

DEMOKRATIJA 285

DOBRA PRAKSA

Na putu prema demokratiji

U februaru 1990. godine, u svom istorijskomgovoru, Fredrik Willem de Klerk je govorio ukorist kraja apartheid režima i u korist demo-kratske Južne Afrike. Njegova politika bila jepotvrđena na referendumu na kojem je 70%bele populacije podržalo njegove reforme. Pr-vi demokratski izbori u Južnoj Africi održanisu u aprilu 1994. godine, a u maju 1994. godi-ne Nelson Mandela je postao prvi crni pred-sednik Južne Afrike. Time je otvoreno novopoglavlje u razvoju zemlje.

Srednja i istočna Evropa, srednja Azija: Od1989. godine zemlje bivšeg komunističkogbloka su prošle talas demokratizacije. Noveslobodne i demokratske stranke su stvorene uPoljskoj, Bugarskoj, Češkoj Republici,Istočnoj Nemačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Slo-vačkoj i u izvesnom broju bivših sovjetskih re-publika, pa je mirna demokratska tranzicijapočela da menja njihove nacionalne političkepejzaže. Od tada se u njima održavaju demo-kratski parlamentarni i predsednički izbori u

pravilnim razmacima na osnovu višestra-načkih ustava.

Čile: Za razliku od drugih južnoameričkih ze-malja, Čile ima 150 godina dugu istoriju kaoustavna republika s demokratski izabranimvladama. Ponovno uspostavljanje demokrati-je u Čileu 1990. godine, posle 17 godina vojnevladavine pod generalom Augustom Pinoche-tom, dalo je novi podsticaj demokratskom di-jalogu i regionalnoj i međunarodnoj saradnji.Danas je Čile demokratija koja se učvršćuje iaktivno širi ljudska prava i ljudsku bezbed-nost u čitavom regionu.

Filipini: Diktatura Ferdinanda Marcosa na Fi-lipinima trajala je od 1965. do 1986. godine.Godine 1986. predsednik je postala CorazonAquino koja je obnovila osnovne građanskeslobode (slobodu govora, slobodu okupljanjai slobodu štampe) – Filipini su krenuli putemprema uspostavljanju prave demokratije.

2. TRENDOVI

Političko učešće žena Ni danas učešće žena u političkom životu ni-je srazmerno učešću muškaraca, iako ženečine više od polovine svetske populacije. Taočigledna nesrazmera ukazuje na niz nedo-stataka nacionalnih institucija koje se, inače,smatraju demokratskim.

Uvođenje kvota radi ohrabrivanja i po-državanja učešća žena u političkom životuupotrebljavalo se kao sredstvo da se unapredisituacija koja je okarakterisana kao nepropor-cionalna zastupljenost i nejednak statusmuškaraca i žena u nacionalnim parlamenti-ma. Dosada je u svetu u samo 10 zemalja po-stignuta zastupljenost žena u parlamentuveća od 30%, uglavnom, uvođenjem kvota(utvrđeni postoci koji su uvedeni u zakon ikoji obezbeđuju prisutnost žena u parlamen-tima). Ako se napredak nastavi sadašnjimtempom biće potrebno više od 50 godina dase postigne potpuno proporcionalna i praved-na zastupljenost žena.

DOBRO JE ZNATI

DEMOKRATIJA286

Pitanje za raspravu: Možete li se setiti ijednogdrugog podsticaja ili oruđa kojim je pre-mošćen jaz u zastupljenosti između muškara-ca i žena u političkom životu?

Žene u parlamentu: 1945–1995.U 50 godina, od 1945. do 1995.� broj suverenih država koje imaju parlamen-

te povećao se sedam puta;� postotak žena parlamentarnih poslanika se

u svetu povećao četiri puta;� rekordni prosečni nivo postignut je 1988.

godine kada je 14,8% od svih poslanika biložena.

vinjeta Modul Ljudska prava žena.

Online demokr@tijaKada se sredinom 1990-ih počela širiti upotre-ba Interneta neki su gajili snove o boljem sve-tu – svetu u kojem bi svako učestvovao u pro-cesu donošenja političkih odluka zahvaljujućionline komunikaciji, svetu koji bi bio bliži ne-go ikada ranije grčkom idealu demokratije. Tisnovi se još nisu ostvarili. Uistinu, veoma jeneizvesno hoće li se ikada ostvariti.

Jedini dom ili Gornji dom Oba doma

donji dom ili senat zajedno

Nordijske zemlje 39,7% – 39,7%

Evropa – zemlje članice OSCE,

uključujući nordijske zemlje 17,7% 15,4% 17,3%

Severna i Južna Amerika 18,2% 18,2% 18,2%

Evropa – zemlje članice OSCE,

isključujući nordijske zemlje 15,6% 14,8% 15,5%

Azija 15,4% 13,0% 15,2%

Supsaharska Afrika 15,1% 17,3% 15,3%

Pacifik 10,9% 20,5% 12,2%

Arapske zemlje 6,0% 7,5% 6,2%

Godina 1945. 1955. 1965. 1975. 1985. 1995.

Broj parlamenata 26 61 94 115 136 176

% žena poslanika 3,0 7,5 8,1 10,9 12,0 11,6

% senatorki 2,2 7,7 9,3 10,5 12,7 9,4

IZVOR:INTERPARLAMENTARNA UNIJA,WWW.IPU.ORG, STANJE 29. MARTA 2004.

IZVOR:INTERPARLAMENTARNA UNIJA, WWW.IPU.ORG, 2003.

DEMOKRATIJA 287

Dostupnost Interneta nije zamena za demo-kratske strukture i sama po sebi ne stvara po-litičku svest, ali uprkos tome ima svoje pred-nosti. Informacija se može tražiti i dobitiširom sveta u stvarnom vremenu i, što jemnogo važnije, može se razmenjivati i koristi-ti za stvaranje neformalnih organizacijskihstruktura. To se često događa tokom posled-njih godina.

Aktivnosti nevladinih organizacija širom sve-ta znatno su se povećale zahvaljujući onlinekomunikaciji, pa su uspostavljene veze međupokretima sa svih strana sveta. Kampanje mo-gu stići do većeg broja ljudi brže nego ikadaranije i mobilisati nove oblike prekograničnesaradnje orijentisane na određena pitanja. To-talitarni režimi ili uopšte nemaju ili imaju ve-oma ograničena sredstva kojima bi mogli za-braniti online razmenu „revolucionarnih“ ide-ja. Pojedinci mogu lakše izražavati svojemišljenje i učiniti ga široko dostupnim, nala-zeći tako podršku istomišljenika.

U tome postoje novi potencijali za demokra-tiju, ali i novi rizici. Nedostatak političke sve-sti i demokratskih struktura u offline svetuodražava se i online.

Danas se otprilike 400 miliona ljudi širom sve-ta zna koristiti Internetom, dok se 5,8 milijar-di nalazi van toga. Takozvana digitalna pode-la između razvijenih i nerazvijenih zemalja(kao i između urbanih i ruralnih područja urazvijenim zemaljama) ima ozbiljan uticaj nasvaki demokratski model. Ako je veći deo po-pulacije kompjuterski nepismen, ona nemože lako učestvovati u online aktivnostima.

Demokratski izazovi ne odnose se samo naobezbeđenje pristupa, nego i na sadržaje. Naprimer, izuzetno rasistički američki Ku-Klux-Klan tvrdi da se zahvaljujući onlineu broj nje-govih članova bitno povećao, kao i njihov ste-pen organizovanosti. U Francuskoj je Internetportal „Yahoo!“ tužen zbog ponude neonaci-stičkih memorabilia na svojim aukcijskimstranicama. Međutim, ponude postoje i uSAD, gde takvo ponašanje nije nezakonito. Umeđuvremenu je „Yahoo!“ izjavio da će do-brovoljno nadgledati i sprečavati takve radnje.

Demokratija je složen proces. Da bi pravilnofunkcionisala, potrebna joj je naša potpunapredanost. Internet može biti medij kojiolakšava komunikaciju, ali nikada neće bitizamena za nedostatak predanosti u offlinesvetu.vinjeta Modul Sloboda izražavanja i sloboda

medija.

Globalizacija i demokratijaTradicionalno se linija razgraničenja poli-tičkog učešća određuje kao nacionalna grani-ca, a odluke koje utiču na živote ljudi donosese uz uvažavanje teritorije.

U doba globalizacije mnoge odluke i njihoviishodi protežu se van nacionalnih granica.Novi snažni globalni akteri poput multinacio-nalnih kompanija i međunarodnih organizaci-ja odgovorni su za dalekosežne socioekonom-ske promene u svetu. Globalizacija, takođe,može olakšati širenje demokratije čineći do-stupnijima nove tehnologije i informacije.

Odgovor na propust demokratije u svetu glo-balizacije, u kome je donošenje odluka čestou rukama ekonomskih sila ili moćnih institu-cija, jedan je od najširih međunarodnihdruštvenih pokreta koji su pokrenuti u po-slednje vreme – antiglobalistički pokret. Pri-stalice antiglobalizma dižu glas radi niza raz-ličitih razloga, uključujući zaštitu okoline, ot-pis dugova, prava životinja, zaštitu dece, anti-kapitalizam, mir i ljudska prava. Ono što im jezajedničko jeste da globalizovanom svetu ne-dostaje demokratskog prostora za javnu ras-pravu.

DEMOKRATIJA288

Ključna metoda sprovođenja kampanje u po-kretu su masovne demonstracije. Prvi put jeprivukao pažnju međunarodnih medija 1999.godine kada je 100.000 demonstranatamarširalo prilikom otvaranja Trećeg ministar-skog sastanka Svetske trgovinske organizacije(WTO) u Sijetlu. Posle toga su se pojavili idrugi protesti na sastanku Svetske banke iMeđunarodnog monetarnog fonda (IMF) uVašingtonu i Pragu, pa na Svetskom ekonom-skom forumu u Davosu (Švajcarska), samituEvropske unije u Geteburgu (Švedska) i sami-tu Grupe 8 u Đenovi (Italija).

Za razliku od većine demonstranata koji nisunasilni, postoji grupa radikalnih demonstra-nata koji aktivno raspiruju nasilje bacajući pi-rotehnička sredstva ili uništavajući imovinu.Oni odvraćaju pažnju od glavnog programapokreta jer privlače previše pažnje medija nasebe, što mnogi smatraju nesrećnom okol-nošću. Stoga su se u februaru 2002. godineaktivisti okupili na Svetskom socijalnom foru-mu u Porto Alegreu u Brazilu, i još jednom uMumbaiju (Indija) 2004. godine, kao alterna-tiva eksplozivnim masovnim demonstracija-ma. Oko 60.000 učesnika skupa raspravljaloje o alternativama globalnom kapitalizmu,opoziciji militarizmu i podršci miru i društve-noj pravdi.

Koristeći svoje pravo na okupljanje civilnodruštvo je podstaklo javnu debatu o global-nom demokratskom upravljanju, demokrati-zaciji međunarodnih ekonomskih odnosa iučešću civilnog društva u međunarodnim in-stitucijama. Pokret upozorava na stalnu opa-snost od ekonomskog liberalizma koji bi mo-gao da potkopa svoje vlastite temelje ugrađanskim i političkim slobodama ignori-sanjem važnosti ekonomskih i socijalnih pra-va.

Iako su, kako izgleda, promene scene na kojojse donose međunarodne odluke i praktikujunovi načini učešća nedostižni snovi, (novi)globalni akteri sve više moraju odgovarati otome šta rade zbog povećanog interesa javno-sti i primorani su da razmišljaju o novimnačinima demokratskog predstavljanja, tran-sparentnosti i odgovornosti.

Modul Sloboda od siromaštva i Mo-dul Rad

Demokratski deficit u međunarodnimorganizacijama, multinacionalnimkorporacijama i nevladinim organizacijama

Uloga države se menja i na regionalnom i naglobalnom nivou. Na scenu su stupilemeđunarodne organizacije, multinacionalnekorporacije i nevladine organizacije kao važniprotagonisti svetske politike. Njihove odluke ipravila utiču na politike država i živote milio-na ljudi. Stoga, jedno od glavnih pitanja nakoje je potrebno odgovoriti jeste: Koliko sudemokratski, odnosno nedemokratski ti ne-državni protagonisti? Pronalaženje odgovorana to pitanje traži istraživanje praksi i politi-ka, kao i procesa odlučivanja svake međuna-rodne organizacije, multinacionalne kompa-nije i nevladine organizacije, kao i ostvareno-sti načela demokratije – odgovornosti, zakoni-tosti, učešća, zastupanja i transparentnosti.Naširoko se razmatraju predlozi demokratiza-cije nedržavnih protagonista. Primeriuključuju reformu Saveta bezbednosti; stva-ranje Globalne skupštine naroda i demokrat-skijeg i efikasnijeg sistema donošenja odlukau WTO, IMF i Svetskoj banci, kao i uvođenjeKodeksa ponašanja i Etičkih kodeksa za ne-vladine organizacije i multinacionalne kom-panije.

DEMOKRATIJA 289

AKTIVNOST I:POKRETANJE KAMPANJE

DEO I: UVODOva aktivnost zasniva se na raspravi kojom sepreispituju prava i odgovornosti povezane sdemokratijom i demokratskom debatom


DEO II: OPŠTE INFORMACIJE O RASPRAVICiljevi i zadaci:� vežbati i razvijati veštine koje su potrebne

za slušanje, raspravu i uveravanje� podstaknuti saradnju i timski rad

Ciljna grupa: odrasli i mladi

Veličina grupe/organizacija: bilo koja

Vreme: 60 minuta

Materijal: papir i olovke u boji za pripremuznakova, lepljiva traka, papir i olovke za be-leške

Priprema:� Izradite dva znaka, „Slažem se“ i „Ne

slažem se“ i zalepite ih ili na dva suprotnakraja dugog zida ili na pod.

� Postavite dve stolice u sredinu prostorije,ostavljajući prostor oko njih da bi se ljudimogli kretati okolo.

Potrebne veštine: komunikacija, saradnja, izražavanje različitihpogleda o nekom pitanju, poštovanje tuđihmišljenja

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO RASPRAVI

– Pokažite oba znaka na krajevima zidova/po-du i objasnite da ćete pročitati stav s kojimse učesnici mogu slagati u većoj ili manjojmeri.

– Odaberite jedan stav s donje liste i pročitaj-te ga grupi.

– Recite učesnicima da se postave uza zidizmeđu dva znaka prema stepenu slaganjasa stavom

– Kada se učesnici postave u dva reda, pozo-vite dvoje s krajeva da zauzmu mesta na sto-licama. Ostali treba da se okupe oko stolica,tako da stanu iza osobe sa čijim se stavomslažu u većoj meri; ili da ostanu u centruako su neodlučni.

– Dajte učesnicima na stolicama minut vre-mena da iznesu svoje razloge za slaganje ilineslaganje sa stavom. Niko ih ne bi smeo

prekidati ili im pomagati. Svi treba da budutihi.

– Posle njihovih objašnjenja zatražite odostalih da se postave iza jednog ili drugoggovornika (nema uzdržanih), tako da se nakraju dobije jedna grupa koja je „za“ i dru-ga koja je „protiv“ stava. Dajte grupama de-set minuta da pripreme argumente kojimaće podržati svoju poziciju i da izaberu dru-ge govornike koji će izneti te argumente.

– Dajte govornicima po tri minuta da iznesusvoje argumente. Posle toga pristalice jedneili druge grupe mogu preći u drugu grupuako im se argumenti suprotne strane čineuverljivijim.

Povratna informacija:Okupite grupu ponovo radi povratne informa-cije. Sada pređite na razmatranje procesa isvrhe diskusije kao oblika, kao i na razlogezbog kojih se na pluralističko društvo možegledati kao na najveću vrednost. Ne vraćajtese na raspravu o temi.

� Da li je neko promenio mišljenje tokom ras-prave? Ako jeste, koji su ga argumenti uverili?

� Smatraju li učesnici da je neki drugi faktor,osim pomenutih faktora, uticao na njih?Primeri mogu biti pritisak grupe, emocio-nalni govor ili osećaj rivalstva.

ODABRANE AKTIVNOSTI

DEMOKRATIJA290

� Za one koji nisu promenili svoj stav, da li jepostojao neki razlog u pozadini i u vežbi?Da li se mogu setiti nekog dokaza koji bi ihmogao prisiliti na promenu svojih stavova?

� Zašto ljudi imaju različita mišljenja? Da li jeto prihvatljivo ili bi nešto u vezi s tim treba-lo u demokratiji?

� Da li treba da se sva mišljenja tolerišu u de-mokratiji?

Metodološki saveti:Prvi deo aktivnosti kada učesnici zauzimajumesta ne bi trebalo da traje duže od nekolikominuta. Cilj aktivnosti zagrevanja je uspo-stavljanje „startnih pozicija“. Svrha te aktiv-nosti je vežbanje veština komuniciranja iuveravanja, kao i razmatranje pitanja.Učesnike bi trebalo podsticati da ne raz-mišljaju samo o sadržaju i predstavljanju vla-stitih stavova, nego i o tipu i obliku argumen-ta koji su najuverljiviji.

Napomena: Biće potrebno oko 30 minuta dabi se raspravio jedan stav prolazeći kroz svekrugove rasprave. Treba biti fleksibilan u od-ređivanju redosleda događaja, zavisno od gru-pe. Uopšte uzevši, nemir u grupi ima pred-nost pred samom raspravom.

Predlozi za varijacije:Možete postaviti pitanje da li bi „pluralizam“ili slobodu izražavanja trebalo ograničiti u de-mokratskom društvu. Da li bi, na primer, rasi-stičke ili nacionalističke demonstracije treba-lo zabraniti? Gde u demokratiji treba povućicrtu između prihvatljivog i neprihvatljivog? Utom kontekstu, može se raspravljati o ideji to-lerancije i načinu na koji ljudi razumeju tajpojam.

DEO IV: NASTAVAKIzaberite iz novina i časopisa slike koje ilu-struju kontroverzna pitanja iz najnovije de-bate. Pokušajte da obradite teme diskrimina-cije pojedinih grupa (dece, žena, stranaca,verskih grupa, osoba sa invaliditetom itd.),zagađenja, nezaposlenosti, siromaštva,državne represije i, uopšte, kršenja ljudskihprava. Izrežite slike i pokažite ih učesnicima.Neka svako od njih izabere jednu sliku kojumože i jednu koju ne može tolerisati. Učesni-ci treba da iznesu razloge zbog kojih su oda-brali određene slike, ali bez pokretanja ras-prave. Upozorite ostale da moraju poštovatimišljenje svakog učesnika.

IZVOR:DODATAK JE PRILAGOĐEN IZ: SUSANNE ULRICH. 2000.ACHTUNG (+) TOLERANZ – WEGE DEMOKRATISCHERKONFLIKTLOSUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG.

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:sloboda izražavanja i bilo koje drugo ljudskopravo

IZVOR:AKTIVNOST POSVEĆENA RASPRAVI PRILAGOĐENA JE IZ:COMPASS – A MANAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATIONWITH YOUNG PEOPLE. 2002. COUNCIL OF EUROPE PU-BLISHING: STRASBOURG.

Stavovi koji se mogu koristiti u raspravi:– Imamo moralnu obavezu da koristimo naš

glas na izborima.– Treba da poštujemo sve zakone, čak i one

koji su nepravedni.– U demokratiji jedino političari imaju moć.– Ljudi dobijaju vođe kakve zaslužuju.– „U demokratiji svako ima pravo da bude za-

stupan, čak i kreteni“. (Chris Patten)– 51% nacije može da uspostavi totalitarni

režim, potisne manjinu i još ostane demo-kratski.

– „Posao građanina je da drži svoja usta otvo-rena.“ (Gunter Grass, pisac)

– „Najbolji argument protiv demokratije je petminuta razgovora s prosečnim glasačem.“(Winston Churchill)

Napomena: Možete pronaći druge stavove ve-zane za bilo koje drugo ljudsko pravo. Stavo-ve bi trebalo formulisati na takav način dapodstiču različita mišljenja.

DEMOKRATIJA 291

AKTIVNOST II: MINARET U NAŠOJ ZAJEDNICI?

DEO I: UVODOva aktivnost simulira otvorenu sednicu lo-kalnog veća u vašoj zajednici ili zamišljenommalom selu. To je scena u kojoj se različiti in-teresi i briga za različite društvene i političkepokrete sudaraju nad tzv. vrućom temom. No-vinari prate i vode beleške o sastanku.

Tip aktivnosti: simulacija - igra

DEO II: OPŠTE INFORMACIJEO SIMULACIJICiljevi i zadaci:� upoznati procese koji se odvijaju kada lju-

di/zajednica nastoje da razumeju ono što sedogađa

� prepoznati i shvatiti političke kontekste imehanizme

� elaborirati i izneti različita gledišta� prepoznati granice demokratskog i dosto-

janstvenog ponašanja� razviti simpatiju za sve strane koje učestvu-

ju u sukobu


Veličina grupe/organizacija: 15-30

Vreme: 2-3 sata

Priprema: listići papira za imena, tabla i papir

Potrebne veštine:komunikacija, saradnja, izražavanje različitihgledišta o nekom pitanju, poštovanje tuđihmišljenja

DEO III: POSEBNE INFORMACIJEO SIMULACIJIUvod u temu:Predstavite aktivnost objašnjavajući zamišlje-nu situaciju u kojoj će grupa učestvovati.

Namera da se podigne minaret izaziva nemiru vašoj zajednici. U kratkom roku saziva seotvoreno veće zajednice da bi se odlučilo ozahtevu islamske zajednice da sagradi mina-ret koji bi nadvisio zvonik crkve.

Ispišite na tabli popis različitih uloga koje ćeimati učesnici. Sledeće osobe mogu daučestvuju u otvorenom veću:

� gradonačelnik zajednice kao presedavajućisednice

� članovi gradskog veća (3-5 osoba) koji pred-stavljaju različite stranke

� članovi radne grupe „Za jedan svet – protivksenofobije“ (3-6 osoba)

� članovi odbora građanske akcije „Dobro-došli u našu lepu zajednicu“ (3-5 osoba)

� članovi islamske zajednice (3-5 osoba)� štampa: novinari dveju lokalnih novina su-

protnih političkih pristupa (1-2 osobe zasvake novine)

� građani (ako ima dovoljno učesnika)

Imajte na umu da će simulacija biti utolikoefikasnija ukoliko se bolje opišu različite ulo-ge. Ako želite, možete zapisati karakteristikepojedinih uloga na tabli. Pokušajte uspostavi-ti niz uloga koje sadrže suprotstavljena obe-ležja kako bi podstakli bolju raspravu.

Sada odredite vremenski okvir: Pre početkasimulacije učesnici određuju svoje osobine ipišu ih kao ključne reči (oko 15 minuta). Sviučesnici moraju se držati dobijenih uloga i za-govarati odgovarajuće stavove.

Simulacija:Elementi koji su potrebni da bi se odredilotrajanje.

Faza 1: Priprema (20 minuta)Zamolite učesnike da se razvrstaju u grupukoju su odabrali. Ako je moguće, oni bi treba-

DEMOKRATIJA292

lo da mogu da izađu iz učionice i da imaju do-voljno prostora za sebe. Likovi će se moćimeđusobno upoznati i odabrati i pripremitisvoju strategiju za otvoreno veće. Štampapočinje da uređuje novine i vodi prve inter-vjue. Tokom ove faze vi pripremate prostorijuza veće: grupe treba da se smeste uz četiri sto-la. Oznake sa imenima stavljaju se na svakisto. Gradonačelnik sedi na uzvišenom po-ložaju na kojem se nalazi zvono i sat. Pravilapostupka tokom sednice treba zasebno obja-sniti osobi koja ima ulogu gradonačelnika.

Faza 2: Sastanak veća (45 minuta)Gradonačelnik predsedava sednici. On otvarasednicu kraćim govorom u kom predstavljatemu i izražava dobrodošlicu učesnicima.Njegov/njen glavni zadatak je upravljanjesednicom. Od grupa se redom traži da iznesusvoje stavove i ciljeve. Smernice za izlaganjesu pripremljene skice uloga. Potom, grado-načelnik poziva na glasanje kojim bi se treba-lo da odluči da li će islamskoj zajednici dopu-stiti gradnja minareta u punoj veličini.

Faza 3: Povratna informacija (45 minuta)Postavite učesnike ponovo ukrug za raspravui povratnu informaciju pozdravljajući svakogapravim imenom. To je posebno važno jeromogućava učesnicima da izađu iz uloga koje

su igrali i da se počnu ponašati shodno sami-ma sebi.

Na ličnom nivou, pitajte učesnike:� Odražava li rezultat simulacije zadatak vaše

uloge?� Koliko ste vi (u vašoj ulozi) uticali na rezul-

tat?� Da li je interakcija sa ostalima dovela do

promena u vašoj strategiji?

Nastojte da izbegnete nastavak simulacije idržite se razmatranja.

Kako bi analizirali simulaciju u odnosu nastvarno otvoreno većanje, pitajte:� Da li ste se lako ili teško identifikovali s

vašom ulogom?� Koliko je simulacija bila slična stvarnoj situ-

aciji?

Metodološki saveti:Ako je moguće, ovu aktivnost trebalo bi spro-voditi s još jednim trenerom kako biste mogliistovremeno odgovoriti na pitanja i koordini-rati svaki korak tokom aktivnosti. Kada do-deljujete uloge, imajte na umu da je ulogagradonačelnika veoma zahtevna s obziromna to da ona određuje tok simulacije. Stoga bitrebalo da, zajedno sa učesnikom koji glumi

gradonačelnika, prođete sve korake pre simu-lacije. Međutim, znajte da vi vodite aktivnosti da će možda biti potrebna i vaša intervenci-ja tokom simulacije ako učesnici počnu davređaju jedni druge. Prekinite simulaciju akoje ne možete kontrolisati (izmislite nove čin-jenice, promenite temu). Ako otvoreno većene postigne dogovor, istaknite da do togamože doći i u stvarnom životu i da to neznači da aktivnost nije uspela.

Predlozi za varijacije:Zavisno od konteksta vaše zajednice, temu ominaretu možete i morate promeniti u temu„Crkva u našoj zajednici“ ili „Budistički hramu našoj zajednici“.

DEO IV: NASTAVAK

Ako je moguće, neka lica koja predstavljajuštampu u igri simulacije snime sednicu otvo-renog veća, a tu dokumentaciju upotrebitekao polazište za analizu rasprave i njenih pra-vila u sledećoj aktivnosti.

U pristupu temi lokalne demokratije u raz-ličitim okruženjima, učesnici mogu dobitiuvid u svoju okolinu pronalaženjem stvarnihslučajeva koje mogu dokumentovati. Njihovirezultati se mogu izložiti na manjoj izložbi.

DEMOKRATIJA 293

Srodna prava/sledeće oblasti istraživanja:diskriminacija, verske slobode, sloboda iz-ražavanja i sloboda medija

IZVOR:PRILAGOĐENO IZ: SUSANNE ULRICH. 2000. ACHTUNG (+)TOLERANZ – WEGE DEMOKRATISCHER KONFLIKTLO-SUNG. VERLAG BERTELSMANN STIFTUNG.

DEMOKRATIJA294

Annan A. Kofi. 2000. We the Peoples: The Role of the United

Nations in the 21st Century. New York: United Nations. Do-stupno na adresi: http://www.un.org/millennium/sg/report/

Democracy Coalition Project:http://www.demcoalition.org/html/home.html

Fox, Jonathan. 1999. The World Bank Inspection Panel: Will it

increase the Bank’s Accountability?. Santa Cruz: University ofCalifornia. Dostupno na adresi:http://hypatia.ss.uci.edu/brysk/Fox.html

IDEA International: www.idea.int

Inter-Parliamentary Union: www.ipu.org

UNDP. 2002. Human Development Report. Oxford: Oxford University Press.

DODATNE INFORMACIJE

Beetham David i Kevin Boyle. 1995. Introducing Democracy:

80 Questions and Answers. Cambridge: Polity Press.

Inoguchi Takashi, Newman Edward i Keane John. 1998.The changing nature of democracy. United States: United Nati-ons University Press.

Held David. 1995. Democracy and the global order: From the

Modern State to Cosmopolitan Governance. Oxford: PolityPress.

Keohane O. Robert i Nye S. Joseph. 2001. Global Governance

and Democratic Accountability. Paper. Durham: Duke Univer-sity. Dostupno na adresi:http://www.poli.duke.edu/people/Faculty/docs/millpa-per.pdf

Kovach Hetty, Neligan Caroline i Benall Simon. 2003. The

Global Accountability Report 2003: Power without accountabi-

lity?. London: One World Trust. Dostupno na adresi:http://www.wto.org/english/news_e/news03_e/gar2003_e.pdf

Nayyar Deepak i Court Julius. 2002. Governing Globalizati-

on: Issues and Institutions. Helsinki: UNU/WIDER.

Nye Joseph S. 2001. Globalization’s Democratic Deficit: How

to make International Institutions more accountable. ForeignAffairs (Volume 80, Issue 4). New York: Coucil on Foreign Re-lations.

Porter Tony. 2001. The democratic deficit in the institutional

arrangements for regulating global finance. Global Governan-ce: A Review for Multilaterism (Vol. 7, Issue 2, 2001). Califor-nia: Lynne Rienner Publishers, ACUNS + UNU.

Reinalter Helmut. 2002. Die Zukunft der Demokratie.

Innsbruck: Studien Verlag.

Resolution establishing the Inspection Panel: ResolutionNo.IBRD 93-10 = Resolution No.IDA 93-6

Scholte Jan Aart. 2002. Civil Society and Democracy in Global

Governance. Global Governance: A Review for Multilaterism(Vol. 8, Issue 3, 2002). California: Lynne Rienner Publishers,ACUNS + UNU.

UNDP. 2002. Human Development Report 2002: Deepening

Democracy in a fragmented world. New York: Oxford Univer-sity Press. Dostupno na adresi: http://hdr.undp.org/reports/global/2002/en/

Woyke Wichard. 2000. Handwörterbuch Internationale Poli-

tik. Opladen: Leske+Budrich.

Bank Information Center: www.bicusa.org

Bretton Woods Project: www.brettonwoodsproject.org

Charter99: www.charter99.org

Foreign Policy in Focus: www.foreignpolicy-infocus.org

Inspection Panel of the World Bank: www.inspectionpanel.org

One World Trust: www.oneworldtrust.org

Open Society Foundation: www.soros.org

United Nations: www.un.org

United Nations Development Programme:www.undp.org

World Bank: www.worldbank.org

World Trade Organization: www.wto.org

REFERENCE

III. DODATNIIZVORI

»Obrazovanje i učenje u oblastiljudskih prava može dati presudnidoprinos ljudskoj bezbednostipostavljajući ciljeve ljudskebezbednosti u okvire ljudskihprava. S obzirom na ovo, razvijaćese saradnja među članovimaHSN.«DEKLARACIJA IZ GRACA O PRINCIPIMA OBRAZOVANJAU OBLASTI LJUDSKIH PRAVA I LJUDSKOJ BEZBEDNOSTI,2003.

LITERATURA

IZVORI

KONTAKTI

DODATNI IZVORI296

A. LJUDSKA PRAVA – BORBA KOJA TRAJE –HRONOLOGIJA

BORBA I ISTORIJSKI DOGAĐAJI Mnogi religijski tekstovi naglašavaju jednakost, dosto-janstvo i dužnost pomaganja drugimaPre više od 3.000 godina indijske Vede, Agame i Upa-nišade; jevrejski tekstovi i Tora Pre 2.500 godina budistička Tripitaka i Aguttara-Ni-kaya i konfučijski analekti Nepokolebljiva sredina i Ve-liko učenjePre 2.000 godina hrišćanski Novi zavet; 600 godinakasnije islamski Ku’ran

18–19. VEK 1789. Francuska revolucija i Deklaracija o pravimačoveka i građanina 1815. Pobune robova u Latinskoj Americi i Francuskoj1830-te Pokreti za socijalna i ekonomska prava - Ra-makrishna u Indiji, verski pokreti na Zapadu 1840. Pokret Chartista u Irskoj traži opšte pravo glasai prava radnika i siromašnih 1847. Liberijska revolucija1861. Ukidanje kmetstva u Rusiji

20. VEK1900–29.1900–15. Narodi u kolonijama Azije i Afrike ustajuprotiv imperijalizma 1905. Radnički pokreti u Evropi, Indiji, i SAD; u Mo-skvi 300.000 radnika izlazi na ulice 1910. U Meksiku seljaci se mobilišu radi prava na zem-lju 1914–18. Prvi svetski rat 1914. Počinju pokreti za nezavisnost i nemiri u Evropi,Africi i Aziji 1915. Pokolj Jermena u Turskoj1917. Ruska revolucija 1919. Opšti protesti protiv izostavljanja rasne jednako-sti iz Konvencije o Društvu naroda

KONFERENCIJE, DOKUMENTI I DEKLARACIJE Etički kodeksi – Menes, Ašoka, Hamurabi, Drakon,Cyrus, Mojsije, Solomon i Manu1215. Potpisana Magna Carta, po kojoj suveren nije iz-nad zakona 1625. Holandski pravnik Hugo Grotius stvara početkemeđunarodnog prava 1690. John Locke razvija ideju prirodnih prava u Dru-goj raspravi o vladi

1792. Mary Wollstonecraft objavljuje Odbranu pravažena 1860-te Mirza Fath Ali Akhundzade u Iranu i Tan Si-tong u Kini zalažu se za ravnopravnost polova1860-te Časopis La Camelia Rose Guerra zagovara rav-nopravnost žena u celoj Latinskoj Americi 1860-te U Japanu Toshiko Kishida objavljuje esej „Go-vorim vam, sestre moje“ 1860–80. Više od 50 bilateralnih sporazuma o uki-danju trgovine robljem u svim područjima

1900. Prvi sveafrički kongres u Londonu1906. Međunarodna konvencija o zabrani noćnog radažena u industriji 1907. Mirovna konferencija u Srednjoj Americi dajestrancima pravo žalbe pred sudom u mestu boravka 1916. Lenjin se bavi pravom na samoopredeljenje u de-lu „Imperijalizam, najviši stadijum kapitalizma” 1918. Wilson govori o samoopredeljenju u tekstu„Četrnaest tačaka”1919. Versajski ugovor naglašava pravo na samoopre-deljenje i manjinska prava1919. Sveafrički kongres traži pravo na samoopre-deljenje kolonija

INSTITUCIJE

1809. U Švedskoj osnovana institucija ombudsmana1815. Odbor za pitanje međunarodne trgovine robljemna Bečkom kongresu 1839. Udruženje protiv ropstva u Britaniji, posle kogsledi Confederaçăo Abolicionista u Brazilu tokom1860-ih1863. Međunarodni komitet Crvenog krsta1864. Međunarodno udruženje radnika1898. Liga za ljudska prava, nevladina organizacijaosnovana zbog afere Dreyfus

1902. Međunarodni savez za pravo glasa i ravnoprav-no građanstvo 1905. Sindikati osnivaju međunarodne federacije1910. Međunarodni sindikat radnika u industriji žen-ske odeće1919. Društvo naroda i Međunarodni sud pravde 1919. Međunarodna organizacija rada (ILO), zastupaljudska prava u radnom pravu1919. Međunarodna liga žena za mir i slobodu1919. Nevladine organizacije za prava žena počinju sebaviti pravima dece; Save the Children (Velika Britani-ja)

DODATNI IZVORI 297

1920-te Kampanje za prava žena na kontracepciju,pod vođstvom Ellen Key, Margaret Sanger, Shizue Ishi-moto1920-te Opšti štrajk i oružani sukob između radnika ivlasnika u industrijskim zemljama

1923. Peta konferencija američkih republika u Santja-gu u Čileu bavi se pravima žena 1924. Ženevska deklaracija o pravima deteta 1924. Kongres SAD usvaja Snyderov zakon koji dajesvim američkim starosedeocima puna građanska pra-va 1926. Ženevska konferencija usvaja Konvenciju o rop-stvu

1922. 14 nacionalnih liga za ljudska prava osnivaMeđunarodnu federaciju liga za ljudska prava1920-te Nacionalni kongres Britanske zapadne Afrikeu Akri promoviše samoopredeljenje1925. Predstavnici osam nerazvijenih zemalja osniva-ju Obojene sveta radi okončanja rasne diskriminacije 1928. Međuamerička komisija o ženama osnovana ra-di borbe za priznavanje građanskih i političkih pravažena

1930-49.1930. U Indiji Gandhi predvodi stotine ljudi u maršuka Dandiju kao protest protiv poreza na so1939–45. Hitlerov nacistički režim ubija šest milionaJevreja; u koncentracionim logorima ubija Rome, ko-muniste, sindikalne vođe, Poljake, Ukrajince, Kurde,Jermene, hendikepirane, Jehovine svedoke i homo-seksualce1942. U Francuskoj René Cassin zalaže se za osnivanjemeđunarodnog suda za ratne zločine 1942. Vlada SAD internira oko 120.000 američkih Ja-panaca tokom Drugog svetskog rata1942–45. Antifašistička borba u mnogim evropskimzemljama 1949. Kineska revolucija

1930. Konvencija Međunarodne organizacije rada oprinudnom i prisilnom radu1933. Međunarodna konvencija o suzbijanju trgovinepunoletnim ženama 1941. Predsednik SAD Roosevelt definiše četiri osnov-ne slobode – slobodu govora i vere, slobodu od siro-maštva i straha1945. Povelja UN, u kojoj se naglašavaju ljudska prava 1948. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. Konvencija Međunarodne organizacije rada oslobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje 1949. Konvencija Međunarodne organizacije rada opravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje

1933. Organizacija izbeglica1935–36. Međunarodno povereništvo za kazne i ka-znene zavode s ciljem promovisanja osnovnih pravazatvorenika1945. Suđenja u Nirnbergu i Tokiju1945. Ujedinjene nacije 1946. Komisija za ljudska prava UN1948. Organizacija američkih država1949. Savet Evrope

1950–59.1950-te Ratovi za nacionalno oslobođenje i pobune uAziji; neke afričke zemlje izborile nezavisnost 1955. Pokret za politička i građanska prava u SAD;Martin Luther King Jr. predvodi bojkot autobusa uMontgomeriju (381 dan)

1960-69.1960-te U Africi 17 zemalja ostvaruju pravo na samoo-predeljenje kao i druge zemlje u svetu 1962. Ujedinjeni poljoprivrednici Amerike organizujuprotest radi zaštite radnika migranata u SAD1960-te–70-te Feministički pokreti traže ravnoprav-nost

1950. Komisija Međunarodne organizacije rada zautvrđivanje činjenica bavi se povredama sindikalnihprava1951. Odbor Međunarodne organizacije rada za slobo-du udruživanja1954. Evropska komisija za ljudska prava1959. Evropski sud za ljudska prava

1960. Interamerička komisija za ljudska prava održavaprvu sednicu1961. Amnesty International1963. Organizacija afričkog jedinstva1967. Pontifikalna komisija za međunarodnu pravdu imir

1965. Međunarodna konvencija UN o ograničenju svihoblika rasne diskriminacije1966. Međunarodni pakt o građanskim i političkimpravima1966. Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim ikulturnim pravima 1968. Prva svetska konferencija o ljudskim pravima uTeheranu

1950. Evropska konvencija o ljudskim pravima1951. Konvencija Međunarodne organizacije rada ojednakim naknadama1957. Konvencija Međunarodne organizacije rada oukidanju prisilnog rada1958. Konvencija Međunarodne organizacije rada odiskriminaciji u zapošljavanju i zanimanju

DODATNI IZVORI298

1970–79.1970-te Ljudska prava izazivaju širu pažnju – aparthe-id u Južnoj Africi, postupanja prema Palestincima naokupiranim područjima, mučenje političkih protivni-ka u Čileu, „prljavi rat” u Argentini, genocid u Kam-bodži 1970-te Protesti protiv arapsko-izraelskog sukoba, vi-jetnamskog rata, građanskog rata u Nigeriji - Bijafri 1976. Amnesty International dobija Nobelovu nagraduza mir

1980–89.1980-te Kraj južnoameričkih diktatura – u Argentini,Boliviji, Paragvaju, Urugvaju1988. Na Filipinima mirni Pokret Snaga naroda zbacu-je Markosovu diktaturu 1989. Trg Tiananmen1989. Pad Berlinskog zida

1990-2003.1990-te Demokratija se širi Afrikom; Nelson Mandelaoslobođen iz zatvora i izabran za predsednika JužneAfrike1990-te Etničko čišćenje u bivšoj Jugoslaviji, genocid imasovna kršenja ljudskih prava u Ruandi 1998. Španija pokreće postupak izručenja čileanskoggenerala Pinocheta1999. Lekari bez granica dobijaju Nobelovu nagraduza mir2000. Sud u Senegalu optužuje bivšeg čadskog dikta-tora H. Habrea za „mučenje i varvarstvo”2000. Eskalacija nasilja između Izraelaca i Palestinacaod 2000. (Al-Aqsa Intifada)2001. UN i Kofi Annan dele Nagradu za mir 2001. Teroristički napad na Svetski trgovinski centar iPentagon; predsednik Bush započinje „rat protiv tero-rizma” napadajući „terorističku infastrukturu” u Avga-nistanu2002. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju(ICTY) počinje suđenje Slobodanu Miloševićumart 2003. SAD napadaju Irak

1973. Međunarodna konvencija UN o suzbijanju ikažnjavanju zločina apartheida 1973. Konvencija Međunarodne organizacija rada ominimalnom uzrastu1974. Svetska konferencija o hrani u Rimu1979. Međunarodna konvencija UN o ukidanju svihoblika diskriminacije žena (CEDAW)

1981. Afrička povelja o ljudskim pravima i pravima na-roda 1984. Konvencija UN protiv mučenja i okrutnog, nečo-večnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnavanja 1986. Deklaracija UN o pravu na razvoj 1989. Konvencija UN o pravima deteta

1990–96. Globalne konferencije UN i sastanci na vrhuo deci, obrazovanju, okolini i razvoju, stanovništvu,ženama, socijalnom razvoju i ljudskim naseljima1998. Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda1999. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinačnetužbe1999. Konvencija Međunarodne organizacije rada onajgorim oblicima dečjeg rada 2000. Milenijumski sastanak na vrhu: „Uloga UN u 21.veku” (Njujork, 6 – 8. septembra)2000. „Peking + 5” – Konferencija o pravima žena 2000. Fakultativni protokol uz CEDAW za pojedinačnetužbe stupa na snagu 2001. Svetska konferencija o rasizmu, rasnoj diskrimi-naciji, ksenofobiji i netoleranciji (Durban, Južna Afri-ka, od 31. avgusta do 7. septembra)2002. Usvaja se Fakultativni protokol uz KonvencijuUN protiv mučenja (opšti sistem poseta radi praćenjasprovođenja Konvencije) 2002. Maj 2002: Generalna skupština UN: Posebnasednica o deci

1970. Prve komisije za pomirenje i pravdu u Paragva-ju i Brazilu 1978. Helsinki Watch (Human Rights Watch)1979. Interamerički sud za ljudska prava

1983. Arapska organizacija za ljudska prava 1985. Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna pra-va1988. Afrička komisija za ljudska prava i prava naroda

1992. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za nacio-nalne manjine 1993. Prvi Visoki predstavnik OSCE (OEBS) za ljudskaprava imenovan na Bečkoj konferenciji1993–94. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Ju-goslaviju i Ruandu1995. Južnoafrička komisija za utvrđivanje istine i po-mirenje 1995-99. Deset zemalja iniciraju nacionalne akcioneplanove zaštite i širenja ljudskih prava 1999. Osniva se Mreža za ljudsku bezbednost2002. Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda(ICC) stupa na snagu (1. jula 2002)2003. ICC počinje s radom 1. januara 2003.

IZVOR:PRILAGOĐENO IZ „UNDP, IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU 2000.”

DODATNI IZVORI 299

Sledeće knjige sadrže osnovne informacije omeđunarodnom sistemu ljudskih prava i njegovimizvorima. One predstavljaju korisnu osnovu za sva-koga koga zanimaju pitanja ljudskih prava, poseb-no za one koji se bave obrazovanjem za ljudskaprava. One, takođe, daju osnovno znanje i inform-acije za buduća istraživanja.

Naslov: A Guide to Human Rights: Institutions,Standards, Procedures (Vodič o ljudskim pravima:Institucije, standardi, postupci)Autor/urednik: Janusz Simonides, Vladimir Volo-din Mesto izdanja: Francuska Izdavač: UNESCO Godina izdanja: 2001.Sadržaj: Ova publikacija daje sažetu informaciju onajvažnijim instrumentima ljudskih prava; postup-cima i mehanizmima za zaštitu ljudskih prava;glavnim događajima i institucijama koje se bave pi-tanjima ljudskih prava. Namenjena je svima koji sezanimaju za ljudska prava, naročito nastavnicima,onima koji uče o ljudskim pravima, aktivistima iradnicima u masovnim medijima.

Naslov: An Introduction to the International Pro-tection of Human Rights (Uvod u međunarodnuzaštitu ljudskih prava)Autor/urednik: Hanski Raija i Suksi Markku (ur.)Mesto izdanja: Turku/AboIzdavač: Abo Akademy University; Institute for Hu-man RightsGodina izdanja: 1999, drugo izdanje ISBN: 952-12-047-5Sadržaj: Cilj ove knjige je da se da opšta i ujedno is-

crpna slika međunarodne zaštite ljudskih prava.Ona je uvod u glavne sisteme i standarde, a name-ra joj je da posluži kao dopuna specijalizovanimstudijama. Knjiga će naročito zanimati nediplomi-rane studente, ali je mogu na tečajevima o ljudskimpravima koristiti i radnici i aktivisti nevladinih or-ganizacija, kao i svi drugi koje zanima ova oblast.

Naslov: Economic, Social and Cultural Rights: ATextbook (Second revised edition) (Ekonomska,socijalna i kulturna prava, udžbenik, drugo iz-menjeno izdanje)Autor/urednik: Asbjorn Eide, Catarina Krause, Al-lan RosasMesto izdanja: Dordrecht; Boston; LondonIzdavač: Martinus NijhoffGodina izdanja: 2001.ISBN: 90-411-1595-1Sadržaj: Ova knjiga je iscrpan udžbenik o međuna-rodno priznatim ekonomskim, socijalnim i kultur-nim pravima. Takođe analizira u kakvom su odno-su ove kategorije s građanskim i političkim pravi-ma. Drugo izmenjeno izdanje sadrži poglavlja oostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnihprava u pojedinim zemljama.

Naslov: Effective Strategies for Protecting HumanRights: Economic Sanctions, Use of National Co-urts and International Fora and Coercive Power(Efikasne strategije za zaštitu ljudskih prava: Eko-nomske sankcije, obraćanje nacionalnim sudovimai međunarodnim forumima i sredstva prinude) Autor/urednik: David Barnhizer (ur.) Mesto izdanja: DartmouthIzdavač: Ashgate

Godina izdanja: 2001.Sadržaj: Ovaj tekst objedinjuje iskustva iz različitihoblasti vodećih promotera i aktivista za ljudska pra-va, iz kojih se mogu videti strategije za zaštitu ljud-skih prava. Knjiga utvrđuje strateške probleme ipristupe i nudi raspon strategija za sankcionisanjeprekršilaca ljudskih prava i za sprečavanje po-našanja koja bi mogla voditi kršenju ljudskih prava.Autori priloga u knjizi su Noam Chomsky, RichardGoldstone, sudija Ustavnog suda Južne Afrike i Da-vid Rawson, ambasador SAD u Ruandi u vreme tra-gičnog genocida.

Naslov: Human Rights: Concept and Standards(Ljudska prava: Koncept i standardi)Autor/urednik: Janusz Simonides (ur.) Mesto izdanja: AldershotIzdavač: Dartmouth Publishing Company LimitedGodina izdanja: 2000.ISBN: 92-3-103589-4Sadržaj: Ova knjiga sadrži razmišljanja o istorij-skim perspektivama i filozofskim osnovama ljud-skih prava. Knjiga daje iscrpnu analizu građanskih,političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih pra-va, kao i prava lica koje pripadaju ranjivim grupa-ma, kao što su žene, deca, manjine, starosedelačkinarodi i radnici migranti. Prikazuje i veze izmeđuhumanitarnog prava i ljudskih prava.

Naslov: Human Rights: New Dimensions andChallenges: Manual on Human Rights (Ljudskaprava: Nove dimenzije i izazovi: Priručnik o ljud-skim pravima)Autor/urednik: Janusz SimonidesMesto izdanja: Brookfield (ao)

B. PREDLOŽENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA

DODATNI IZVORI300

Izdavač: UNESCO, Ashgate Godina izdanja: 1998.ISBN: 1 84014 426 2Sadržaj: U knjizi je pokazana povezanost imeđuzavisnost ljudskih prava, mira, demokratije,razvoja i okoline. Analizirane su prepreke i opasno-sti za ljudska prava, predlaženi načini i sredstva zanjihovo prevazilaženje i razmatrani su pozitivni inegativni uticaji globalizacije, informatičke revolu-cije i naučnog i tehnološkog napretka na ljudskaprava.

Naslov: Human Rights: Questions and Answers(Ljudska prava: Pitanja i odgovori)Autor/urednik: Leah LevinMesto izdanja: Paris Izdavač: UNESCO Godina izdanja: 1996.ISBN: 92- 3-103261-5Sadržaj: Knjiga sadrži osnovne informacije o naj-važnijim instrumentima ljudskih prava, postupci-ma njihove primene i aktivnostima međunarodnihorganizacija na širenju i zaštiti ljudskih prava. Knji-ga koristi učenicima i nastavnicima, kao i svima ko-ji učestvuju ili su zainteresovani za širenje i zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda.

Naslov: Human Rights Protection: Methods andEffectiveness (Zaštita ljudskih prava: Metode i de-lotvornost)Autor/urednik: Frances ButletMesto izdanja: The HagueIzdavač: Kluwer Godina izdanja: 2002.ISBN: 90-411-1702-4

Sadržaj: U knjizi se istražuju mehanizmi zaštiteljudskih prava i njihova efikasnost u praksi. Sadržiobilje materijala koji pokazuju da je zaštita ljudskihprava danas ne manje važna nego ranije. U knjizi seistražuje šta je potrebno za efikasno ostvarivanjeljudskih prava.

Naslov: Human Rights Reference Handbook (Re-ferentni priručnik o ljudskim pravima)Autor/urednik: Theo R.G. van Banning, WillemJ.M. van Genugten Mesto izdanja: NetheralndsIzdavač: Ministarstvo spoljnih poslova Holandije,Odeljenje za ljudska prava, dobru upravu i demo-kratizaciju Godina izdanja: 1999.Sadržaj: Cilj knjige je da pomogne međunarodnojzajednici da razvije koherentniju i dosledniju poli-tiku ljudskih prava, koja bi omogućila unapređenjepoštovanja ljudskih prava širom sveta. Dostupno na Internetu: http://www.minbuza.nl

Naslov: Human Rights Standards and the Re-sponsibility of Transnational Corporations (Stan-dardi ljudskih prava i odgovornost transnacional-nih korporacija)Autor/urednik: Michael K. AddoMesto izdanja: The HagueIzdavač: Kluwer Law InternationalGodina izdanja: 1999.Sadržaj: U knjizi se razmatraju pitanja prirode iobima odgovornosti korporacija u pogledu ljudskihprava. Da li treba korporacije da budu odgovorneza kršenje ljudskih prava u koje su upletene one ilinjihove filijale (zavisna preduzeća)? Kojim načeli-

ma treba da se rukovode preduzeća koja rade uzemljama poznatim po kršenju ljudskih prava? Dali je samoregulacija dovoljna, ili je ponašanje kor-poracija bolje regulisati nacionalnim zakonima ilimeđunarodnim kodeksima? Na čemu ti kodeksitreba da se zasnivaju?

Naslov: Human Rights Today. UN Briefing Papers(Ljudska prava danas. Dokumenti UN) Autor/urednik: United NationsMesto izdanja: New York Izdavač: United Nations Publications Godina izdanja: 1998.ISBN: 92- 1-100797-6Sadržaj: U dokumentu se navode konkretne merekoje su UN preduzele na međunarodnom i nacio-nalnom nivou na unapređenju svojih programa zaljudska prava i efikasnijem delovanju u saradnji spartnerima u vladama i civilnom društvu radijemčenja ljudskih prava za sve. Takođe, daje se pri-kaz rada različitih međuvladinih tela za ljudskaprava.

Naslov: International Encyclopedia of HumanRights: Freedoms, Abuses and Remedies(Međunarodna enciklopedija ljudskih prava: Slobo-de, zloupotrebe i pravni lekovi)Autor/urednik: Robert L.Maddex Mesto izdanja: Washington D.C.Izdavač: CQ Press Godina izdanja: 2000.ISBN: 1-56802-490-8 Sadržaj: Ilustrovani referentni izvor koji sadrži poj-move i termine, sporazume, lica i organizacije kojesluže jemčenju ljudskih prava širom sveta.

DODATNI IZVORI 301

Naslov: Manual on Human Rights Reporting (Pri-ručnik o izveštavanju o ljudskim pravima)Autor/urednik: United Nations Mesto izdanja: Geneva Izdavač: United Nations Publications Godina izdanja: 1997.ISBN: 92- 1-100752-6Sadržaj: Glavna svrha Priručnika je da bude prak-tično sredstvo za vladine službenike u pripremi ipodnošenju izveštaja koji su njihova obaveza pre-ma međunarodnim ugovorima o ljudskim pravimaUN.

Naslov: International Human Rights in Context:Law, Politics, Morals (Međunarodna ljudska pravau kontekstu: Pravo, politika, moral)Autor/urednik: Henry J. Steiner, Philipp Alston Mesto izdanja: OxfordIzdavač: Oxford University Press Godina izdanja: 2000.ISBN: 0-19-829849-8Sadržaj: Ovaj priručnik sadrži raznovrstan izborpažljivo uređenih primarnih i sekundarnih materi-jala sa iscrpnim tekstovima, komentarima urednikai pitanjima za istraživanje. Pokriva široki raspon te-ma o ljudskim pravima: osnovne karakteristikemeđunarodnog prava, razvoj pokreta za ljudskaprava; građanska, politička, ekonomska i socijalnaprava; međunarodno humanitarno pravo; globali-zacija; samoopredeljenje; prava žena; primena isprovođenje.

Naslov: International Human Rights Regime(Međunarodni režim ljudskih prava)Autor/urednik: Manfred Nowak

Izdavač: Kluwer Law InternationalGodina izdanja: 2003.Sadržaj: Ovaj udžbenik daje kratak, ali sveobuhva-tan uvod u ideju i doktrinu ljudskih prava, kao i ustrukturu, mehanizme i postojeće izazove zameđunarodni sistem zaštite ljudskih prava.

Naslov: Textbook on International Human Rights(Udžbenik o međunarodnim ljudskim pravima)Autor/urednik: Rhona K.M. Smith Izdavač: Oxford University Press Godina izdanja: 2003.Sadržaj: Ovaj udžbenik uvodi nas u istoriju ljud-skih prava, opšte i regionalne standarde i metodezaštite ljudskih prava, kao i u niz konkretnih pravakao što su jednakost i nediskriminacija, pravo naživot i prava manjina.

Naslov: UNDP Report 2000 (UNDP – Izveštaj 2000)Autor/urednik: United NationsMesto izdanja: New York, OxfordIzdavač: United Nations Publishing, Oxford Univer-sity Press Godina izdanja: 2000.Sadržaj: Izveštaji o ljudskom razvoju UNDP, koji seobjavljuju svake godine, izvrstan su izvor informa-cija o tome šta se događa u oblastima ljudskih pra-va u širem kontekstu. Izveštaj UNDP za 2000. godi-nu posmatra ljudska prava kao neodvojivi deo raz-voja i razvoj kao sredstvo ostvarivanja ljudskih pra-va.

Naslov: Universal Human Rights in Theory andPractice (Univerzalna ljudska prava u teoriji i praksi)Autor/urednik: Jack Donnelly

Mesto izdanja: Ithaca, London Izdavač: Cornell University Press Godina izdanja: 2003, drugo izdanjeSadržaj: Jack Donnelly razrađuje teoriju ljudskihprava, bavi se argumentima kulturnog relativizma iistražuje efikasnost bilateralnih i multilateralnihmeđunarodnih aktivnosti. U potpuno novom po-glavlju drugog izdanja reč je o istaknutim pitanjimakoja su se pojavila posle hladnog rata, među kojimasu humanitarne intervencije, demokratska i ljud-ska prava, „azijske vrednosti“, kolektivna prava,diskriminacija seksualnih manjina.

DODATNI IZVORI302

Sadržaj: Ova knjiga prethodno neobjavljenih esejaodnosi se na konceptualne i praktične probleme ina izazove obrazovanja za ljudska prava. Knjiga jenamenjena praktičarima, ne samo kao teorijski vo-dič nego i kao osnovni savetnik u pogledu planiran-ja i primene programa formalnih i neformalnih ak-tivnosti obrazovanja za ljudska prava.

Naslov: Human Rights Here and Now: Celebra-ting the Universal Declaration of Human Rights(Ljudska prava ovde i sad: Uz proslavu Univerzalnedeklaracije o ljudskim pravima)Autor/urednik: Nancy FlowersMesto izdanja: University of MinnesotaIzdavač: Human Rights Resource CenterGodina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadržaj: Početni priručnik u obrazovanju za ljud-ska prava koji sadrži osnovne informacije i strategi-je za obučavanje o ljudskim pravima i aktivnosti zarazličite starosne grupe i situacije.Dostupna online:http://www.hrusa.org/hrh-and-n/default.htm

Naslov: Methodologies for Human Rights Educa-tion (Metodologije obrazovanja za ljudska prava)Autor/urednik: Richard Pierre ClaudeMesto izdanja: New YorkIzdavač: NY: People Decade for Human Rights Edu-cationGodina izdanja: 1995.Jezici: engleski Sadržaj: Praktični uvod u pedagogiju obrazovanjaza ljudska prava, koji uključuje i esej o pravu na po-znavanje svojih prava, vodič za planiranje kuriku-

luma, predloge za osnaživanje i rad s posebnimgrupama korisnika, kao i metode vrednovanja.http://www.pdhre.org

Naslov: Tips for the Classroom (Uputstva za učio-nice)Autor/urednik: Felisa TibbittsMesto izdanja: Cambridge, MA, AmsterdamIzdavač: HREAGodina izdanja: 1996.Jezici: engleskiSadržaj: Praktične vežbe koje se mogu koristiti uusavršavanju nastavnika. Uključuje uputstva zavođenje rasprave, utvrđivanje pravila rasprave, radu parovima i malim grupama, razvijanje nastavnogčasa i njegovo vrednovanje.Dostupno na: http://www.hrea.org/pubs/tips.html

PRIRUČNICI I NASTAVNI MATERIJALI

Za decu

Naslov: ABC of Teaching Human Rights: Practi-cal Activities for Primary and Secondary Schools(Abeceda obučavanja ljudskih prava: Praktične ak-tivnosti za osnovne i srednje škole)Autor/urednik: UN PublicationsMesto izdanja: New York, GenevaIzdavač: UN Centre for Human RightsGodina izdanja: 1989.Jezici: engleskiSadržaj: Cilj ove knjige je da podstakne osvešćivan-je i razumevanje ljudskih prava pružajući osnovne

C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVAU nastavku teksta navodi se poglavlje koje sadržiinformacije o knjigama i materijalima u obrazo-vanju za ljudska prava, u rasponu od metodološkihuvoda do sveobuhvatnih priručnika u obrazovanjuza ljudska prava.

OSNOVNE INFORMACIJE

Naslov: Amnesty International Educators’ Net-work Human Rights Education Resource Notebo-oks (Priručnici o izvorima u obrazovanju za ljudskaprava Mreže nastavnika Amnesty Internationala)Autor/urednik: Amnesty InternationalMesto izdanja: New YorkIzdavač: Amnesty International Educators’ Net-workGodina izdanja: 1997.Jezici: engleskiSadržaj: Zbirka programa obrazovanja za ljudskaprava o specifičnim pitanjima, uključujući ljudskaprava žena; prava dece; religija, rasa i etnička pi-tanja; starosedeoci; smrtna kazna; rešavanje suko-ba i mir; obučavanje ljudskih prava putem književ-nosti.

Naslov: Human Rights Education for the Twenty-First Century (Obrazovanje za ljudska prava zadvadeset prvi vek)Autor/urednik: George J. Andreopoulos; RichardPierre Claude (urednici)Mesto izdanja: PhiladelphiaIzdavač: University of Pennsylvania PressGodina izdanja: 1997.Jezici: engleski

DODATNI IZVORI 303

informacije o pravima i poštovanju sebe i drugih, ukontekstu Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-vima. Predložene su aktivnosti za decu svih staro-snih grupa; aktivnosti za mlađu decu usmerene suna negovanje osećaja samopoštovanja i poštovanjadrugih.

Naslov: All Human Beings … A Manual for Hu-man Rights Education (Sva ljudska bića ... Pri-ručnik za obrazovanje za ljudska prava)Autor/urednik: UNESCOMesto izdanja: ParisIzdavač: UNESCO PublishingGodina izdanja: 1998.Jezici: engleskiSadržaj: Štampan povodom pedesete godišnjiceUniverzalne deklaracije o ljudskim pravima, ovajpriručnik ima za cilj da pomogne učenicima iučiteljima osnovnih i srednjih škola u razumevanjuopštih načela ljudskih prava. Sadrži osnovnu doku-mentaciju, posebne nastavne materijale i praktičnevežbe.

Naslov: Educating for Human Dignity: Learningabout Rights and Responsibilities (Obrazovanjeza ljudsko dostojanstvo: Učenje o pravima i odgo-vornostima)Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Philadelphia Izdavač: Pennsylvania Studies in Human Rights Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski Sadržaj: Ovo je jedna od najvažnijih knjiga iz obla-sti obrazovanja za ljudska prava za osnovnoškolskii srednjoškolski nivo. Pisana je za nastavnike kao i

za trenere nastavnika. To je izvor koji pružavođstvo i radne materijale za nastavnike u obrazo-vanju za ljudska prava od dečjeg vrtića do srednješkole. Otvara mogućnosti holističkog pristupaobrazovanju za ljudska prava.

Naslov: First Steps: A Manual for Starting HumanRights Education (Prvi koraci: Priručnik za počet-no obrazovanje za ljudska prava)Autor/urednik: Amnesty International Mesto izdanja: London Izdavač: Amnesty International Godina izdanja:1996. Jezici: engleski Sadržaj: Ovaj priručnik je izradio Amnesty Interna-tional posebno za korišćenje u istočnoj i srednjojEvropi. Priručnik se upotrebljava u velikom brojuzemalja regiona. Prvi koraci su zamišljeni kao obra-zovno sredstvo nastavnika i kao izvor za organizo-vane aktivnosti u obrazovnom okruženju. Tekst sa-drži ukupno 27 lekcija za mlađu decu (do 12 godi-na) i 18 lekcija za decu starijeg uzrasta.

Naslov: Human Rights for Children: A Curricu-lum for Teaching Human Rights to ChildrenAges 3 – 12 (Ljudska prava za decu: Kurikulum zaobučavanje o ljudskim pravima dece od 3 do 12 go-dina)Autor/urednik: Virginia Hatch, Patsy Hegstad,Norman Heimgarten Mesto izdanja: Alameda, California Izdavač: Hunter House, Inc. Publishers Godina izdanja: 1992. Jezici: engleski Sadržaj: Ova knjiga sa izvorima za nastavnike

usmerena je na deset osnovnih načela koja proizla-ze iz Konvencije o pravima deteta. Knjiga sadržistrategije i aktivnosti obučavanja za nastavnike.

Naslov: Raising Children with Roots, Rights &Responsibilities: Celebrating the UN Conventionon the Rights of the Child (Vaspitavati decu o ko-renima, pravima i odgovornostima: Uz proslavu UNKonvencije o pravima djeteta)Autor/urednik: Lori Dupont, Joanne Foley, Annet-te GagliardiMesto izdanja: University of MinnesotaIzdavač: Human Rights Resource Center, StanleyFoundationGodina izdanja: 1999.Jezici: engleskiSadržaj: Knjiga predstavlja odgovor na zahtevutvrđen u preambuli Univerzalne deklaracije oljudskim pravima, jer podstiče svakog pojedinca isvako društveno telo da „nastoji obučavanjem iobrazovanjem da promoviše poštovanje tih prava isloboda“.

Naslov: Siniko: Towards a Human Rights Culturein Africa (Siniko: U susret kulturi ljudskih prava uAfrici)Autor/urednik: Amnesty International – Internatio-nal SecretariatMesto izdanja: LondonIzdavač: Amnesty InternationalGodina izdanja: 1999.Jezici: engleski i francuskiSadržaj: Ovaj priručnik za nastavnike i vaspitače uAfrici koji rade s mladim ljudima u formalnom i ne-formalnom obrazovnom okruženju i žele uvesti

DODATNI IZVORI304

ljudska prava u svoju vaspitnu praksu, zamišljen jekao osnovni uvod – sa savetima o metodologiji, ak-tivnostima za stariju i mlađu decu, kao i idejama zaaktivnosti.

Naslov: Tolerance – the Threshold of Peace: Pri-mary School Resource Unit (Tolerancija – Prag mi-ra: Izvor za osnovnu školu)Autor/urednik: Betty A. ReardonMesto izdanja: ParisIzdavač: UNESCO PublishingGodina izdanja: 1997.Jezici: engleskiSadržaj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje jeizdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancijeUjedinjenih nacija, 1995. godine i početku Deceni-je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija(1995–2004). To je deo UNESCO Celovitog okviradelovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de-mokratiju.

Naslov: One World, One Earth, Educating Chil-dren with Social Responsibility (Jedan svet, jednaZemlja: Obrazovati decu za društvenu odgovornost)Autor/urednik: Rob Collins i Merryl HammondMesto izdanja: Gabriola Island, British ColumbiaIzdavač: New Society PublishersGodina izdanja: 1993.Jezici: engleskiSadržaj: Jedan svet, jedna Zemlja je udžbenik zaodrasle koji žele raditi s decom u istraživanju mira,u pitanjima okoline i socijalne pravde. Sadrži ose-tljive rasprave o tome kako učiti zajedno s mladimai voditi mlade ljude, kao i detaljne napomene za or-ganizovanje grupe u okviru postojećih institucija

(škola, izviđačkih grupa, crkava), stvarajući koope-rativno okruženje za učenje, što uključuje širu za-jednicu i održavanje entuzijazma.

Mladi

Naslov: Compass – A Manual on Human RightsEducation with Young People (Kompas – Pri-ručnik o obrazovanju za ljudska prava za mlade lju-de)Autor/urednik: Savet Evrope Mesto izdanja: Strasbourg Izdavač: Savet Evrope Godina izdanja: 2002. Jezici: engleski, ruski, hrvatski Sadržaj: Ovaj obrazovni vodič predstavlja širok ra-spon pristupa temama i metodama koje bi trebaloda nadahnjuju sve koje zanimaju ljudska prava, de-mokratija i građansko društvo. Vodič, takođe, sa-drži 49 radnih listića za celovite praktične aktivno-sti, nudeći detaljni okvir za radne aktivnosti u ško-li i odgovarajuće tekstove i dokumente.

Naslov: Economic and Social Justice: A HumanRights Perspective (Ekonomska i socijalna pravda:Perspektive ljudskih prava)Autor/urednik: David A. ShimanMesto izdanja: University of MinnesotaIzdavač: Human Rights Resource Center; StanleyFoundationGodina izdanja: 1999.Jezici: engleskiSadržaj: Knjiga nudi informacionu podlogu, idejeza preduzimanje akcija i interaktivnih aktivnostikoje ljudima mogu pomoći da o ljudskim pravima

razmišljaju na širi način. Nastoji da pomogne u od-ređenju pitanja kao što su beskućništvo, siro-maštvo, glad i neodgovarajuća zdravstvena briga,ne samo u smislu ekonomskih i socijalnih proble-ma nego i kao izazova za ljudska prava.

Naslov: Education Pack: Ideas, Resources, Met-hods and Activities for Informal InterculturalEducation with Young People and Adults (AllDifferent All Equal Campaign) (Obrazovni paket:Ideje, izvori, metode i aktivnosti za neformalno in-terkulturalno obrazovanje mladih ljudi i odraslih:Kampanja Svi različiti – Svi jednaki)Autor/urednik: Mark Taylor, Pat Brander, CarmenCardenas, Rui Gomes i Juan de Vincente Abad Mesto izdanja: Strasbourg Izdavač: Savet Evrope Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski, francuski Sadržaj: Obrazovni paket Svi različiti – Svi jednakirazvila je Uprava za mlade Saveta Evrope kao deoKampanje evropske omladine protiv rasizma, kse-nofobije, antisemitizma i netolerancije. Obrazovnipaket je knjiga čija je namera da koristi okruženjeneformalnog obrazovanja, ali aktivnosti mogu bitiuključene i u okruženje učionica. Knjiga ima dvaglavna dela, prvi deo sadrži ključne pojmove inter-kulturalnog obrazovanja, a u drugom delu pred-lažu se aktivnosti, metode i izvori.

Naslov: Human Rights for All (Ljudska prava zasve)Autor/urednik: Edward O’Brien, Eleanor Greene iDavid McQuoid-Mason Mesto izdanja: Minneapolis

DODATNI IZVORI 305

Izdavač: National Institute for Citizenship Educati-on in the Law (NICEL) Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski, ruski, rumunski, mađarski, špan-ski Sadržaj: Ljudska prava za sve je udžbenik na-menjen upotrebi u celogodišnjem kurikulumu.To je udžbenik za učenike, a ujedno priručnik zanastavnike. Namenjen je srednjim školama (uz-rast od 12 do 18 godina), ali se može koristiti i zaodrasle. Lekcije se nižu logički od izvora i klasi-fikacije ljudskih prava do sadržaja političkih, so-cijalnih i ekonomskih prava, kao i postupaka zasuočavanje s kršenjima ljudskih prava.

Naslov: It’s Only Right! A Practical Guide to Lear-ning about the Convention on the Rights of theChild (To je samo pravo! Praktični vodič u učenju oKonvenciji o pravima deteta)Autor/urednik: Susan FountainMesto izdanja: New YorkIzdavač: UNICEFGodina izdanja: 1993.Sadržaj: Knjigu je izdao UNICEF, a namenjena jenastavnicima koji rade sa učenicima od trinaestgodina naviše. Knjiga je izrađena u saradnji sastručnjacima iz Latinske Amerike, Azije, Afrike,Zapadne Evrope i Severne Amerike, a namenjenaje različitim nacionalnim kontekstima. Glavnasnaga ovog vodiča je njegov multikulturalni pri-stup. Navedeni su primeri iz različitih zemalja,koji ohrabruju učenike da koriste komparativnipristup u razumevanju situacija u kojima se nala-ze deca. Druga značajna osobina ove knjige je po-glavlje o preduzimanju akcija, koje vodi učenike

kroz pitanja identifikacije problema i istraživanjai planiranja projekta.

Naslov: Lesbian, Gay, Bisexual and TransgenderRights: A Human Rights Perspective (Prava ho-moseksualaca, biseksualaca i transseksualaca: Gle-dište ljudskih prava)Autor: Dave Donahue Mesto izdanja: Minneapolis Izdavač: University of Minnesota Human RightsResource Center Godina izdanja: 2000. Jezik: engleski Sadržaj: Program razvija iscrpno istraživanje i od-govorno delovanje među srednjoškolcima u odno-su na prava homoseksualaca, biseksualaca i trans-seksualaca.

Naslov: Our World, Our Rights (Naš svet, našaprava)Autor: Margot Brown Mesto izdanja: London Izdavač: Educators in Human Rights Network Godina izdanja: 1995. Jezici: engleski Sadržaj: Naš svet, naša prava sastavila je Mreža na-stavnika o ljudskim pravima (Educators in HumanRights Network) i britanski ogranak organizacijeAmnesty International za više razrede osnovneškole (uzrast 8 - 12). Namena knjige je da upoznadecu sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pra-vima. Sadrži 20 lekcija koje se mogu koristiti u ško-li, ali i u vanškolskom okruženju. Iako je prvenstve-no osmišljena za korišćenje u Ujedinjenom Kraljev-stvu, vaspitači iz drugih zemalja mogu prilagoditi

nastavne jedinice kako bi odgovarale njihovom lo-kalnom kontekstu.

Naslov: The Human Rights Education Handbook:Effective Practices for Learning, Action andChange (Udžbenik za obrazovanje za ljudska pra-va: Efikasni zadaci za učenje, akciju i promene)Autor/urednik: Nancy Flowers Mesto izdanja: University of Minnesota Izdavač: Human Rights Resource Center, StanleyFoundation Godina izdanja: 2000. Jezici: engleski Sadržaj: Namena priručnika je da pomogne vaspi-tačima u oblasti ljudskih prava u njihovom radu.Radi unapređenja obrazovanja za ljudska prava usvim oblicima knjiga donosi iskustva mnogih vas-pitača i organizacija, ilustrujući njihovu efikasnupraksu i uvide.

Naslov: Tolerance – the Threshold of Peace: Se-condary School Resource Unit (Tolerancija – Pragmira: Izvor za srednju školu)Autor/urednik: Betty A. ReardonMesto izdanja: ParisIzdavač: UNESCO PublishingGodina izdanja: 1997.Jezici: engleskiSadržaj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje jeizdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancijeUjedinjenih nacija, 1995. godine i početku Deceni-je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija(1995–2004). To je deo UNESCO Celovitog okviradelovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de-mokratiju.

DODATNI IZVORI306

Odrasli

Naslov: A Call for Justice (Zov pravde)Autor/urednik: PDHRE Mesto izdanja: New York Izdavač: PDHRE Godina izdanja: 2000. Jezici: engleski Sadržaj: U knjizi je reč o obavezama vlada u spro-vođenju ljudskih prava i o okviru ljudskih prava ko-jim se osnažuje delovanje nevladinih organizacija,zajednice i svih onih koji su posvećeni poštovanjuljudskih prava. GRUPE: starije osobe, deca i mladi,osobe drugačijih sposobnosti, starosedeoci, radnicimigranti, manjinske i etničke grupe, izbeglice,žene.PITANJA: razvoj, diskriminacija, obrazovanje zazdravu okolinu i stanovanje, zarađivanje za život izemlja, učešće; mir i razoružanje, siromaštvo, rasa,vera, seksualna orijentacija, rad.

Naslov: Learning, Reflecting and Acting: 149 Ac-tivities Used in Learning Human Rights (Učenje,razmišljanje i delovanje: 149 aktivnosti u učenjuljudskih prava)Mesto izdanja: New York Izdavač: PDHRE Sadržaj: Ova knjiga PDHRE je kompilacija progra-ma obuke iz celog sveta.

Naslov: Passport to Dignity (Pasoš za dostojan-stvo) Autor/urednik: PDHRE Mesto izdanja: New York Izdavač: PDHRE

Godina izdanja: 2001. Jezici: engleski Sadržaj: 536 stranica vodiča i radne beležnice pri-kazuje holističku prirodu ljudskih prava kaomoćnog oružja za akcije u postizanju pune jedna-kosti, dobrobiti i učešća u odlučivanju koje od-ređuje živote žena. Uz ovaj priručnik preporučuje-mo video-seriju „Žene drže nebo“ koja sadržiosam kratkih priča.

Naslov: Popular Education for Human Rights: 24Participatory Exercises for Facilitators and Teac-hers (Popularno obrazovanje za ljudska prava: 24participativne vežbe za moderatore i nastavnike)Autor/urednik: Richard Pierre Claude Mesto izdanja: Amsterdam Izdavač: Human Rights Education Associates Godina izdanja: 2000. Sadržaj: Priručnik za obuku sa vežbama smišlje-nim za neformalno osnovno obrazovanje koji,između ostalog, naglašava: žensko pitanje i pitanjedece, određene vrednosti, npr. poštovanje dosto-janstva i poštena pravila, veze između ljudskih pra-va i odgovornosti, izgradnju civilnog društva, su-protstavljanje predrasudama, „informacije zaosnaživanje“, itd. Metode koje traže visok stepenučešća iz priručnika mogu se primeniti na različitesredine i kulture pa se, iako su osmišljene za popu-larno obrazovanje, ipak mogu uspešno koristiti i uprogramima formalnog obrazovanja.Engleska verzija celog teksta dostupna je na:http://www.hrea.org/pubs/claude00.html

Naslov: Self-Help Human Rights Education Hand-book (Priručnik za samopomoć u obrazovanju za

ljudska prava) Autor/urednik: J. Paul Martin Mesto izdanja: New York Izdavač: Center for Study of Human Rights, Colum-bia University Godina izdanja: 1996. Jezici: engleski Sadržaj: Ovaj online-priručnik osmišljen je kao po-moć iskusnim i budućim nastavnicima u oblastiljudskih prava. Postavlja jasne obrazovne ciljeve zaprograme o ljudskim pravima, nastoji da unapredisposobnosti nastavnika u pogledu planiranja ivrednovanja programa, kao i da ih vežba kako daizvuku najviše što mogu od dostupnih nastavnihmaterijala i kreiraju vlastite materijale kad je tonužno ili moguće.Dostupan online na:http://www.hrea.org/erc/Library/curriculum_me-thodology/SELFHELP.html

Naslov: Tolerance – the Threshold of Peace: Teac-her-training Resource Unit (Tolerancija – Prag mi-ra: Izvor za obuku nastavnika)Autor/urednik: Betty A. Reardon Mesto izdanja: Paris Izdavač: UNESCO Publishing Godina izdanja: 1997. Jezici: engleski Sadržaj: Ova knjiga jedna je od triju knjiga koje jeizdao UNESCO kao doprinos Godini tolerancijeUjedinjenih nacija, 1995. godine i početku Deceni-je obrazovanja za ljudska prava Ujedinjenih nacija(1995–2004). To je deo UNESCO Celovitog okviradelovanja u obrazovanju za mir, ljudska prava i de-mokratiju.

DODATNI IZVORI 307

Naslov: „We the Peoples“: The Role of the UnitedNations in the Twenty-first Century: Briefing Pa-pers for Students („Mi narodi“: Uloga Ujedinjenihnacija u dvadeset prvom veku: Podsetnici za učeni-ke)Autor/urednik: Ujedinjene nacije Mesto izdanja: New York Izdavač: UN Godina izdanja: 2001. Jezici: engleski Sadržaj: Publikacija je izvor za nastavnike o izazo-vima s kojima se danas suočava čovečanstvo i o to-me šta vlade i narodi mogu da učine da se s njimasuoče. Sadrži osnovne informacije, statističke po-datke, priče, izvore i predloge aktivnosti za učenikeu razredu.

OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NAINTERNETU

Nastavni materijali

Baza podataka o obrazovanju za ljudska pravaUNHCHRhttp://193.194.138.190/hredu.nsf

Ova baza podataka Visokog predstavnika za ljud-ska prava Ujedinjenih nacija (UNHCHR) daje in-formacije o organizacijama, materijalima i progra-mima za obrazovanje za ljudska prava. Baza poda-taka je doprinos Deceniji obrazovanja za ljudskaprava Ujedinjenih nacija (1995–2004) i cilj joj je daolakša razmenu informacija u oblasti obrazovanjaza ljudska prava i usavršavanje svih zainteresova-

nih učesnika.Vidi takođe:http://193.194.138.190/education/main.htm

Ovo je glavna UNHCHR stranica o obrazovanju iobuci za ljudska prava. Sadrži, između ostalog, ma-terijale i aktivnosti UNHCHR i linkove na internetstranice o obrazovanju za ljudska prava.

Council of Europe Portal (Portal Saveta Evrope)http://www.coe.int/portalT.asp

Stranice Saveta Evrope pod rubrikom Odnosi s jav-nošću nude dve stranice s linkovima: Činjenice oobrazovanju i Činjenice o ljudskim pravima. Onenude opšte informacije o istoriji Saveta Evrope,evropskoj istoriji, kulturi i jezicima, ali i informaci-je o ljudskim pravima i njihovoj zaštiti. Činjenice oljudskim pravima sadrže zaštitu ljudskih prava, da-ju pojednostavljenu verziju Evropske konvencije oljudskim pravima i sadrže veliki broj vežbi i igara.

UNICEF http://www.unicef.org

UNICEF pod linkom „obrazovanje za ljudska pra-va“ nudi niz tema u oblasti obrazovanja za ljudskaprava, kao i niz drugih linkova. Na primer, može sepronaći link na stranicu s crtanim filmovima o pra-vima dece.

United Nations Cyberschoolbus (Kiber-školski autobus Ujedinjenih nacija)http://www.cyberschoolbus.un.org

Kiber-školski autobus Ujedinjenih nacija osnovanje 1996. godine kao obrazovni online-deo Projektao globalnom obučavanju i učenju, čija je misija pro-movisanje obrazovanja o međunarodnim pitanjimai Ujedinjenim nacijama. Projekt stvara visokokvali-tetne nastavne materijale i aktivnosti koji suosmišljeni za korišćenje u obrazovanju (na nivouosnovne i srednje škole) i za usavršavanje nastavni-ka. Na toj internet stranici mogu se pronaći brojneaktivnosti i projekti koji učenike uvode u globalnapitanja na interaktivni, angažujući i zabavni način.

Human Rights Education Associates (Udruženje za obrazovanje za ljudska prava)http://www.erc.hrea.org

Udruženje za obrazovanje za ljudska prava (HREA)je međunarodna nevladina organizacija koja pružapodršku učenju o ljudskim pravima; osposobljavaaktiviste i profesionalce; razvija nastavne materija-le i programe; deluje na razvoju zajednica putemonline-tehologija. Elektronski centar o izvorimaHREA je online-knjižara materijala za obrazovanjei obuku o ljudskim pravima. Tu je i online-forum,baza podataka i linkovi na druge organizacije i iz-vore. To je novi deo internet stranica HREA.

People’s movement for Human Rights Education (Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava)http://www.pdhre.org

Internet stranice ove organizacije u obrazovanju zaljudska prava posvećene su učenju o ljudskim pra-vima radi socijalnih i ekonomskih promena. Strani-

DODATNI IZVORI308

ce nude linkove na metodologiju i nastavne materi-jale u obrazovanju za ljudska prava. Takođe su ko-ristan izvor za sve koje zanima da doznaju više oinicijativi Gradovi za ljudska prava.

Human Rights Internet(Ljudska prava na Internetu)http://www.hri.ca

Organizacija Ljudska prava na Internetu (HRI),osnovana 1976. godine, vodeća je organizacija urazmeni informacija o ljudskim pravima na nivousvetske zajednice. HRI se posvetio jačanju statusaaktivista i organizacija za ljudska prava kao i obra-zovanju vladinih i nevladinih agencija, službenika iostalih učesnika u javnoj i privatnoj sferi. Cilj mu jeda ojača ulogu civilnog društva u podizanju svestio različitim pitanjima ljudskih prava.

National Center for Human Rights Education (Nacionalni centar za obrazovanje za ljudska pra-va)http://www.nchre.org

Misija Nacionalnog centra za obrazovanje za ljud-ska prava (NCHRE) ima zadatak da razvija pokretza ljudska prava u Sjedinjenim Američkim Država-ma, podučavajući lidere u zajednicama i studenteaktiviste da primenjuju standarde ljudskih prava naprobleme nepravde. Programi NCHRE odražavajuuverenje da će višestrani pristup socijalnim prome-nama stvoriti snažan pokret za ljudska prava.

Human Rights Education Programme(Program obrazovanja za ljudska prava)

http://www.hrep.com.pkProgram je pokrenut u avgustu 1995. godine kaonezavisna, neprofitna organizacija. Uglavnom jeusmeren na školsku decu i nastavnike, a koristi ce-lokupni spektar prava kao osnov svog delovanja.Krajnji cilj programa je doprinos razvoju civilnog ihumanog društva obezbeđujući deci i mladimaobrazovanje koje karakteriše socijalna i osetljivostna ljudska prava.

The Human Rights Resource Center (Resursni centar za ljudska prava)http://www.hrusa.org

Ovaj centar je sastavni deo Centra za ljudska pravaUniverziteta u Minnesoti i deluje sa Univerzitet-skom bibliotekom za ljudska prava na stvaranju idistribuciji građe o obrazovanju za ljudska pravaelektronskim putem i u štampanim verzijama, kaoi na obuci aktivista, profesionalaca i studenata, naširenju mreža za podsticanje efikasnog praktičnograda u obrazovanju za ljudska prava, a takođe i kaopodrška Deceniji obrazovanja za ljudska prava Uje-dinjenih nacija (1995–2004).

D@dalos http://www.dadalos.org

D@dalos ima za cilj da doprinese izgradnji kulturemira, demokratije i aktivnog građanstva putem„programa obrazovanja za mir“ i da pruža tehničkupomoć na povezivanju građanske inicijative u BiH iostalim zemljama jugoistočne Evrope. Deluje uuskoj saradnji sa školama, nevladinim organizacija-ma i organizacijama osnovanim u zajednici i stav-lja poseban naglasak na osnaživanje organizovanja

mladih ljudi i onih koji rade s mladima i decom zadruštvene akcije koje promovišu vrednosti jedna-kosti, pravde i građanske odgovornosti u zajednici.

The Amnesty International USA Human Rights Education Network (Mreža obrazovanja za ljudska prava organizacije Amnesty International SAD)http://www.amnesty-volunteer.org/usa/educati-on/educate.html

Ova stranica sadrži linkove na nastavne materijale iizvore, primere nastavnih jedinica, nastavne plano-ve za ljudska prava, informacije o daljim izvorima,posebno o pravima dece (sa studijama slučaja).

Teaching Human Rights Online (Online-učenje o ljudskim pravima)http://www.oz.uc.edu/thro/index.html

Ova stranica nastoji da unapredi etičko razmišljanjei međukulturnu komunikaciju među učenicimasrednjih škola i studentima društvenih smerova. Sa-drži vežbe kritičkog mišljenja za individualno učen-je, zbirku studija slučaja i vodič za vaspitače.

BBC World Service / I have right to … (Imam pravo na …) http://www.bbc.co.uk/worldservice/people/fea-tures/ihaverightto/index.html

Imam pravo na … je globalni obrazovni programkoji je razvio BBC World Service Trust. Cilj mu jeda pomogne ljudima da budu informisani pre negošto se odluče o stvarima koje se tiču njihovih živo-

DODATNI IZVORI 309

ta i da učestvuju u raspravama i debatama. Obu-hvata radijske programe na 25 jezika, događaje ko-jima je cilj podizanje međunarodne svesti, debate ipoznatu internet stranicu, a pokrenut je u oktobru2000. godine. Deluje kao globalni čvor za informa-cije o ljudskim pravima.

Online biblioteke

Stephen A. Hansen, Getting Online for Human Rights. Frequently Asked Questions and Answers About Using the Internet in Human Rights Work: http://shr.aaas.org/online/cover.htm

Concise Guide to Human Rights on the Internet(Derechos, Septiembre 1998): http://www.derechos.org/human-rights/manu-al.htm

Projekt DIANA Online Human Rights Archive:http://diana.law.yale.edu

University of Minnesota Human Rights Library:http://www.umn.edu/humanrts

International Law and Human Rights putem po-služitelja:http://doddel.cs.unimaas.nl

Human Rights Education Bibliography:http://soros.org/fmp2/html/bib_intro.html

Za audiovizuelne materijale pogledajte sledećuinternet stranicu: http://www.hrea.org/pubs/HRE-sourcebook/2nd/

U nastavku tekstu navedene su informacije omeđunarodnim institucijama i organizacijama kojese bave oblašću ljudskih prava i obrazovanja zaljudska prava. Mnoge od njih izdaju materijale oljudskim pravima, održavaju radionice i pružaju in-formacije i savete o ljudskim pravima.

ORGANIZACIJE

Međunarodne organizacije

Ujedinjene nacije United Nation (UN)UN HeadquartersFirst Avenue at 46th StreetNew York, NY 10017;USAWeb-stranica: www.un.orgEmail adresa: [email protected] UN sadrži sve informacije o specijali-zovanim organizacijama ili podorganizacijama ko-je su date u nastavku teksta. Međutim, tim strani-cama često nije lako pristupiti, pa zbog toga daje-mo spisak najvažnijih institucija koja se baveoblašću ljudskih prava i obrazovanja za ljudskaprava.

Visoki predstavnik UN za ljudska prava United Nations High Commissioner for Human Rights (OHCHR-UNOG)8–14 Avenue de la Paix 1211 Geneva 10SwitzerlandTelefon: + 41 22 917 9000

Web-stranica: http://www.unhchr.ch/Email adresa: videti na adresi http://www.un-hchr.ch/html/hchr/contact.htmRadni jezici: engleski, francuski, španskiProgram: razvoj nacionalnih planova delovanja, po-drška nevladinim organizacijama, obuka različitihgrupa stručnjaka, izveštavanje o primeni međuna-rodnih ugovora i obaveza, razvoj kurikulumaCiljne grupe: zakonodavci, sudije, advokati, policij-ski službenici, zatvorski službenici, nastavnici, vla-dini službenici, mediji, pripadnici javnih službiBaza podataka pruža informacije o organizacijama,materijalima i programima obrazovanja za ljudskaprava. Baza podataka predstavlja doprinos Deceni-ji obrazovanja za ljudska prava UN (1995–2004) iomogućuje širenje informacija o brojnim resursimau oblasti obrazovanja i obuke za ljudska prava.Može se pretraživati pet odeljaka po geografskomkriterijumu, ciljnim grupama, temama, zemlji/regi-onu, vrsti i jeziku. Informacije u bazi podataka do-stupne su na engleskom, francuskom i španskomjeziku.

Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu United Nations Educational, Scientific and Cultural Organisation (UNESCO)7 Place de Fontenoy75352 PARIS 07 SPFranceTelefon: + 33 1 45 68 10 00Web-stranica: www.unesco.orgEmail adresa: [email protected] jezici: francuski, engleskiProgram: formulisanje politike obrazovanja za ljud-

D. KORISNI KONTAKTI

DODATNI IZVORI310

ska prava, štampanje publikacija, jačanjeistraživačkih mreža za ljudska prava i obrazovanjeza ljudska prava; obrazovanje za ljudska prava uškolama; obuka različitih grupa (parlamentarci, lo-kalni političari, članovi nevladinih organizacija);obrazovanje za ljudska prava na univerzitetskomnivou. Ciljne grupe: srednje škole i univerziteti; grupestručnjakaUNESCO za glavni cilj ima doprinos miru i bezbed-nosti u svetu širenjem saradnje među zemljamakroz obrazovanje, nauku, kulturu i komunikacijuradi unapređivanja opšteg poštovanja pravde, vla-davine prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda ko-je se u Povelji Ujedinjenih nacija utvrđuju za sveljude sveta, bez razlike na osnovu rase, pola, jezikaili religije.

Visoki predstavnik UN za izbeglice United Nations High Commissioner forRefugees (UNHCR)P. O. Box 2500,1211 Geneva 2 Depot 2SwitzerlandTelefon: + 41 22 739 8111Web-stranica: www.unhcr.chEmaila adresa: [email protected] Radni jezici: engleski, francuskiProgram: javno obrazovanje; javne kampanje podi-zanja svesti; izrada tekstovaCiljne grupe: nastavnici, izbeglice, vladine agencije Kancelarija Visokog predstavnika UN za izbegliceima zadatak da vodi i koordinira međunarodne ak-cije radi zaštite izbeglica i rešavanja problema izbe-glica širom sveta. Njegov osnovni cilj je zaštita pra-

va i dobrobiti izbeglica. Nastoji obezbediti da svakomože uživati pravo na traženje azila i naći sigurnoutočište u drugoj državi, s mogućnošću da se do-brovoljno vrati u svoje prebivalište, integriše u lo-kalnu sredinu ili preseli u drugu zemlju.

Fond za decu UN United Nations Children Fund (UNICEF)UNICEF House 3 United Nations PlazaNew York, NY 10017USATelefon: + 1 212 326 7000Web-stranica: www.unicef.orgEmail adresa: [email protected] jezici: engleski, francuski, španski UNICEF je od Generalne skupštine UN dobio man-dat da promoviše zaštitu prava dece, pomaže zado-voljavanje njihovih osnovnih potreba i omogućavada dostignu svoj puni potencijal. UNICEF se ruko-vodi Konvencijom o pravima deteta i deluje naostvarenju prava dece, istrajući na etičkim načeli-ma i međunarodnim standardima ponašanja premadeci.

Međunarodna organizacija rada International Labor Organization (ILO)4 Route des Morillons CH-1211 Geneva 22,SwitzerlandTelefon: + 41 22 799 6111Web-stranica: www.ilo.orgEmail adresa: [email protected] jezik: engleskiMeđunarodna organizacija rada je specijalizovana

agencija UN koja promoviše socijalnu pravdu imeđunarodno priznata ljudska prava i prava radni-ka. ILO formuliše međunarodne radne standarde uobliku konvencija ili preporuka koje postavljajuminimalne standarde osnovnih radnih prava. Pro-moviše razvoj nezavisnih organizacija poslodavacai radnika i pruža obuku i savetodavne usluge timorganizacijama.

Regionalne organizacije

AFRIKA

Afrička komisija za ljudska prava i prava naroda African Commission on Human and Peoples’ Rights (ACHPR)90 Kairaba Avenue, P. O. Box 673 Banjul, The GambiaTelefon: + 220 392962; 372070Faks: + 220 390764Web-stranica: www.achpr.orgEmail adresa: [email protected], [email protected] jezici: engleski, francuski, arapski i španski Afrička komisija za ljudska prava i prava naroda jeglavno telo u afričkom sistemu zaštite ljudskih pra-va. Njen glavni zadatak je širenje i zaštita ljudskihprava - ona širi informacije o afričkom sistemu ljud-skih prava i organizuje radionice i konferencije iprima predstavke od pojedinaca ili grupa o kršenji-ma ljudskih prava. Sedište Komisije je u Bandžuluu Gambiji; Komisija je telo Afričke unije, bivše Or-ganizacije afričkih jedinstva. Nakon stupanja nasnagu Dodatnog protokola uz Afričku povelju bićeosnovan Afrički sud za ljudska prava i prava naro-

DODATNI IZVORI 311

da, koji će dopunjavati delatnost Afričke komisije.Odluke Suda moći će da sadrže nalog za naknaduštete i biće pravno obavezujuće.

SEVERNA I JUŽNA AMERIKA

Interamerička komisija za ljudska prava Inter-American Commission on Human Rights (IACHR)1889 F Street, N. W. Washington D.C., 20006USATelefon: +1 202 458 – 6002Web-stranica: www.cidh.oas.org/DefaultE.htmEmail adresa: [email protected] jezici: engleski, francuski, portugalski, špan-ski Program: praćenje; tečajevi o ljudskim pravima,postdiplomske stipendije za proučavanje ljudskihpravaCiljne grupe: univerziteti, starosedelački narodi Interamerička komisija za ljudska prava jedno je oddva tela u interameričkom sistemu širenja i zaštiteljudskih prava. Komisija ima sedište u Wašingtonu,D.C. Drugo telo je Interamerički sud za ljudska pra-va u San Hozeu u Kostariki. Komisija je autonom-no telo Organizacije američkih država (OAS). Glav-na funkcija joj je promovisanje poštovanja i odbra-ne ljudskih prava u opštem kontekstu ljudskih pra-va i na nivou pojedinca. Svaki pojedinac, grupa ilinevladina organizacija može predati prijavu Komi-siji, navodeći kršenje prava zaštićenih Američkomkonvencijom i/ili Američkom deklaracijom.

Interamerički institut za ljudska prava Inter-American Institute of Human Rights (IIDH)P. O. Box 10081-1000San José, Costa RicaTelefon: + 506 234 04 04Web-stranica: www.iidh.ed.crEmail: [email protected] jezici: engleski, španskiProgram: praćenje; izdavaštvo; različiti tečajevi iobuka o regionalnim i međunarodnim mehanizmi-ma za zaštitu ljudskih prava i međunarodnog pra-va, obrazovanje za ljudska prava u srednjim škola-maCiljne grupe: aktivisti nevladinih organizacija, gru-pe stručnjaka, vladini službenici, nastavniciInstitut radi na širenju i ostvarivanju prava iz Ame-ričke konvencije o ljudskim pravima i doprinosikonsolidaciji demokratije putem obrazovanja,istraživanja, političkog posredovanja, programaobuke, tehničke pomoći vezane za ljudska prava,kao i širenjem znanja putem specijalizovanih pu-blikacija. Rad Instituta zasniva se na načelimapredstavničke demokratije, vladavine prava, ideo-loškog pluralizma i poštovanja osnovnih prava isloboda. Institut sarađuje sa Interameričkim su-dom i Interameričkom komisijom za ljudska prava,svim sektorima civilnog društva i državnim telimau zemljama zapadne hemisfere, kao i s međuna-rodnim organizacijama.

EVROPA

Savet Evrope Council of Europe (CoE)F-67075 Strasbourg CedexStrasbourg, FranceTelefon: + 33 3 88 412 000Web-stranica: www.coe.intEmail adresa: [email protected] jezici: engleski, francuskiProgram: dokumentacioni centri; izdavaštvo; obu-ka nastavnika Ciljne grupe: osnovna i srednja škola, profesional-ne grupeSavet Evrope pokriva sva najvažnija pitanja s koji-ma se suočava evropsko društvo, osim odbrane.Njegovi radni programi uključuju sledeća područjadelovanja: ljudska prava, mediji, pravna saradnja,socijalna kohezija, zdravlje, obrazovanje, kultura,nasleđe, sport, mladi, lokalna demokratija i preko-granična saradnja, okolina i regionalno planiranje.Savet Evrope ne treba mešati sa Savetom Evropskeunije. Te dve organizacije su sasvim različite.Međutim, sve države članice EU članice su SavetaEvrope, koji ima 45 država članica.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Organization for Security and Cooperation in Europe (OSCE)Kaerntner Ring 5–71010 Vienna, AustriaTelefon: + 43-1 514 36 180Web-stranica: www.osce.orgEmail adresa: [email protected]

DODATNI IZVORI312

Radni jezik: engleskiOSCE je najveća regionalna bezbednosna organiza-cija u svetu, s 55 zemalja članica iz Evrope, Azije iSeverne Amerike. Deluje na ranom upozoravanju,sprečavanju sukoba, upravljanju krizama i društve-noj obnovi posle sukoba. OSCE ima pristup bez-bednosti koji je sveobuhvatan i uključuje široki ra-spon bezbednosnih pitanja kao što su nadzor nao-ružanja, preventivna diplomatija, mere izgradnjepoverenja, ljudska prava, demokratizacija, posma-tranje izbora i ekonomska i ekološka bezbednost.

OEBS – Kancelarija za demokratske institucijei ljudska prava

OSCE – Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR)Al. Ujazdowskie 1900–557 Warsaw, PolandTelefon: + 48 22 520 0600Web-stranica: www.osce.org/odihrEmail: [email protected] jezik: engleskiKancelarija za demokratske institucije i ljudskaprava je glavna institucija OSCE odgovorna za ljud-sku dimenziju. ODIHR promoviše demokratske iz-bore putem pažljivog posmatranja nacionalnih iz-bora i projekata kojima pomaže jačanje demokrati-je, dobrog upravljanja i stabilnosti. Pruža praktičnupodršku osnaženju demokratskih institucija ipoštovanja ljudskih prava, kao i razvoju civilnogdruštva. Služi kao mesto kontakta za pitanja Roma.Takođe, doprinosi ranom upozoravanju isprečavanju sukoba posmatranjem ispunjenja oba-veza koje proizlaze iz ljudske dimenzije OSCE.

Nevladine organizacije

Međunarodne nevladine organizacije

Liga za borbu protiv kleveta Anti-Defamation League (ADL)823 United Nations Plaza New York, NY 10017USATelefon: + 1 212 885 7805Faks: + 1 212 885 5860Web-stranica: www.adl.orgEmail adresa: [email protected] jezik: engleskiProgram: izvori za škole i zajednice, različiti inter-aktivni oblici obuke za izvršna tela vlasti koja spro-vode zakone (obuka o ekstremizmu, zločinima izmržnje, o nepristranosti), uputstva o reagovanju nazločin mržnje; studentski filmski i video-radoviCiljne grupe: predškolska deca, učenici osnovnih isrednjih škola, studenti, civilno društvo u celini

Amnesty International (AI)1 Easton Street London WC1 8DJUnited KIngdomTelefon: + 44 20 7413 5500Web-stranica: www.amnesty.orgEmail: [email protected]; [email protected] jezici: engleski, arapski, francuski, španskiProgram: materijali za obrazovanje za ljudska pra-va; obuka nastavnika; obuka policajaca, vojnih idrugih stručnjaka Ciljne grupe: osnovna i srednja škola; profesional-

ne grupeAmnesty International je pokret za kampanje akti-van širom sveta radi širenja međunarodno prizna-tih ljudskih prava. Njegova misija je istraživanje idelovanje na sprečavanju i okončanju teških kršen-ja prava na telesni i mentalni integritet pojedinca,prava na slobodu savesti i slobodu izražavanja, kaoi slobodu od diskriminacije, u kontekstu njihovograda na širenju svih ljudskih prava. Amnesty Inter-national ima više od milion članova i pobornika uviše od 140 zemalja.

Udruženje za obrazovanje za ljudska prava Human Rights Education Associates (HREA)P. O. Box 382396Cambridge, MA 02238 – 2396, USATelefon: + 1 617 625 0278Web-stranica: www.hrea.orgEmail: [email protected] jezik: engleskiHREA je međunarodna nevladina organizacija kojapodržava učenje za ljudska prava, obuku aktivista istručnih radnika; razvoj edukativnih materijala iprograma, kao i izgradnju zajednice putem onlinetehnologija. Posvećena je kvalitetnom obrazovanju,stavovima i delovanju na zaštiti ljudskih prava ijačanju razvoja slobodnih i pravednih zajednica po-svećenih miru.

Human Rights Watch350 Fifth Avenue, 34th FloorNew York, NY 10118-3299, USATelefon: + 1 212 290 4700Web-stranica: www.hrw.orgEmail: [email protected]

DODATNI IZVORI 313

Radni jezici: engleskiHuman Rights Watch je najveća organizacija po-svećena ljudskim pravima u SAD. Istraživači Hu-man Rights Watcha vode operacije utvrđivanjačinjenica o kršenju ljudskih prava u svim pod-ručjima sveta. Human Rights Watch svake godineobjavljuje svoje nalaze u knjigama i izveštajima,koje iscrpno prenose nacionalni i međunarodnimediji, na osnovu kojih Human Rights Watchtraži od vladinih službenika da izmene politiku ipraksu.

Međunarodni komitet Crvenog krsta International Committee of the Red Cross (ICRC)19 Avenue de la Paix1202 Geneva, SwitzerlandTelefon: + 41 22 734 60 01Web-stranica: www.icrc.orgEmail: [email protected] jezici: engleski, francuski, španskiMeđunarodni komitet je nepristrasna, neutralna inezavisna organizacija čija je humanitarna misijaisključivo zaštita života i dostojanstva žrtava rata imeđunarodnih sukoba i pružanje pomoći. Komitetusmerava i koordinira akcije međunarodne pomoćiu situacijama sukoba. Takođe nastoji da spreči pat-nje širenjem i jačanjem načela humanitarnog pra-va, kao i njihovu primenu.

Decenija naroda za obrazovanje za ljudska prava People’s Decade of Human Rights Education (PDHRE)526 West 111th Street, Suite 4ENew York, NY 100025, USA

Telefon: + 1 212 749 – 3156Web-stranica: http://www.pdhre.org Email: [email protected]: resursni centri za istraživanje i razvojobrazovnih materijala, obuka odraslih, konferenci-je i stvaranje saveza Ciljne grupe: formalni i neformalni sektori obrazo-vanjaDecenija posmatra ljudska prava kao vrednosni si-stem koji može ojačati demokratske zajednice idržave naglašavanjem odgovornosti, reciprociteta iravnopravno i informisano učešće u odlukama ko-je se tiču njihovih života. Bilo je presudno pri lobi-ranju Ujedinjenih nacija da proglase Deceniju obra-zovanja za ljudska prava i pri formulisanju i lobi-ranju za različite rezolucije Svetske konferencije oljudskim pravima, Generalne skupštine UN, Viso-kog predstavnika UN za ljudska prava, ugovorna te-la u okviru UN i Četvrte svetske konferencije oženama.

Svetsko udruženje za školu kao instrument mira World Association for the School as an Instrument for Peace (EIP)5, Rue de SimpionCH-1207 Geneva,SwitzerlandTelefon: + 41 22 7352422 (fax)Web-stranica: http://www.eip-cifedhop.org/Email: [email protected]: Međunarodni centar za obuku o ljudskimpravima i izgradnji mira (International TrainingCenter on Human Rights and Peace Twining - CI-FEDHOP);

sa engleskim, francuskim i španskim sekcijama Ciljne grupe: edukatori ljudskih prava EIP obavlja svoje aktivnosti u oblasti obrazovanjaza ljudska prava, mir i građanstvo.Širom sveta doprinosi tome da obrazovni krugovi,vladina tela i javnost postanu svesni potreba za ta-kvim obrazovanjem u školama i u zajednici. Tako,predlaže obuku nastavnika, strategiju i sadržaj ku-rikuluma, kao i konkretne akcije koje doprinoserazvitku gledišta, veština i znanja za jačanje ljud-skih prava, osnovnih sloboda i nenasilno rešavanjesukoba.

Regionalne nevladine organizacije

Afrika i Bliski istok

Afrička prava African RightsDirektor: Rakiya Omaar P.O. Box 18368 London EC4 A4JE England/U.KTelefon: + 44 20 7947 3276Fax + 44 20 7947 3253Program: Afrička prava je organizacija posvećenaradu na pitanjima teških kršenja ljudskih prava, su-koba, gladi i građanske obnove u Africi. AfricanRights naročito istražuje kršenja ljudskih prava uRuandi, Somaliji, Sudanu i nastoji da utvrdi struk-ture i elemente za trajni mir i održive režime ljud-skih prava.

AfronetP. O. Box 31145

DODATNI IZVORI314

Lusaka, ZambiaTelefon: + 260 1 251813/4Fax.: + 260 1 251776Web-stranica: http://afronet.org.zaE-mail: [email protected]: Afronet teži omogućavanju umrežavan-ja, saradnje i organizovanja među nevladinim or-ganizacijama u Africi. Preduzima programe kojiomogućavaju da afričke države sprovode Afričkupovelju o ljudskim pravima i pravima naroda kao idruge regionalne sporazume i instrumente kojeafričke države usvajaju radi podizanja životnogstandarda u Africi. Bori se protiv korupcije po-moću programa povećanja narodne participacijeradi osiguranja javne odgovornosti na svim nivoi-ma afričkog društva.

Arapski institut za ljudska prava Arab Institute for Human Rights (AIHR)10, rue Ibn MasoudEl Manzah, 1004 Tunis, TunisiaTelefon: + 216 1 767 889/767 003Web-stranica: www.aihr.org.tnEmail: [email protected] jezici: engleski, francuski, arapski Program: različiti programi obuke za nevladine or-ganizacija za ljudska prava; tečajevi o ljudskim pra-vima za studente; dokumentacija; istraživanja Ciljne grupe: nevladine organizacije; grupestručnjaka; nastavnici; učenici; deca; ženeOsnovan 1989. godine Arapski institut za ljudskaprava je nezavisna arapska nevladina organizacija.Institut radi na podizanju svesti o građanskim, po-litičkim, kulturnim, socijalnim i ekonomskim ljud-skim pravima. Takođe, širi informacije i promoviše

obrazovanje za ljudska prava putem seminara, ra-dionica, istraživanja, anketa o pravima žena, pravi-ma dece itd.

Kairski institut za proučavanje ljudskih prava Cairo Institute for Human Rights Studies(CIHRS)P.O. B o x 11 7Maglis El Shaab Cairo, EgypatTelefon: + 202 354 – 3715Web-stranica: http://www.cihrs.org/Email: [email protected]: istraživanje; obuka nastavnika; obuka oCEDAW i Konvenciji o pravima deteta; Filmski klubljudskih prava; štampanje publikacija; godišnji re-gionalni arapski programi obuke, godišnji letnjiobrazovni tečaj o ljudskim pravima za studente Ciljne grupe: nevladine organizacije za ljudska pra-va, verske zajednice, žene, nastavniciRadni jezici: engleski, arapski Kairski institut je istraživački centar specijalizovanza ljudska prava. Glavni zadatak mu je da analizirai objasni teškoće u procesu sprovođenja ljudskihprava u arapskom svetu. Radi na širenju ljudskihprava u arapskim zemljama putem razvoja intelek-tualno snažnih i novih pristupa u rešavanju proble-ma implementacije ljudskih prava.

Institut za ljudska prava i razvoj u Africi Institute for Human Rights and Development in AfricaP.O. Box 1896BanjulThe Gambia

Telefon: + 220 496421, Fax.: + 220 494 178Web-stranica: www.AfricanInstitute.orgEmail: [email protected] Instituta je davanje doprinosa ljudskim pravi-ma i razvoju Afrike koristeći instrumente sporazu-ma o ljudskim pravima, naročito Povelju o ljudskimpravima i pravima naroda. Takođe ima savetodavnufunkciju za pojedince i nevladine organizacije za-stupajući njihove predmete u sporovima protivdržava stranaka pred Afričkom komisijom.

Pravnici za ljudska prava Lawyers for Human Rights (LHR)National Office, Kutlwanong Democracy Centre357 Visagie Street (cnr. Prinsloo Street)Pretoria 0002, South AfricaTelefon: + 27 12 320 2943 (fax)Web-stranica: http://www.lhr.org.zaEmail: [email protected]: edukacija glasača, pravni saveti, zastu-panje u parnicama, obuka pomoćnog pravnog oso-blja, krivičnopravna reforma, pravna reforma; pra-va izbeglica, prava žena Ciljne grupe: grupe stručnjaka; škole, javni službe-nici, opšta javnost Zemlje: Južna Afrika, južnoafričke zemlje, supsa-harska AfrikaPravnici za ljudska prava je nevladina, neprofitna or-ganizacija čija je vizija da bude vodeći i efikasan po-bornik i zaštitnik ljudskih prava i ustavnosti;međunarodna snaga u razvoju i realizaciji ljudskihprava, s prvenstvenom pažnjom ka Africi i prvora-zredni saradnik u definisanju jasne strateške politikesocijalnih i ekonomskih prava za one kojima je to po-

DODATNI IZVORI 315

trebno. Organizacija je ubrzo postigla izvrsne rezul-tate u borbi protiv represije i kršenja ljudskih prava urežimu apartheida. Kasnije je pomogla u tranziciji kademokratiji putem edukacije glasača i nadzora.

Azija i Pacifik

Azijski regionalni resursni centar za obrazovanje za ljudska pravaAsian Regional Resource Center for Human Rights Education (ARRCHR)2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, BangkapiBangkok 10240, ThailandTelefon: + 66 2 377 5641Web-stranica: www.arrc-hre.comEmail: [email protected] jezici: engleskiProgram: mesto razmene materijala u vezi sa obra-zovanjem za ljudska prava u Aziji i pacifičkom re-gionu; obuka nastavnika u obrazovanju za ljudskaprava; popularna edukacija Ciljne grupe: formalna edukacija; neformalna edu-kacija; grupe stručnjakaCentar teži popularisanju i institucionalizovanjuobrazovanja za ljudska prava u azijsko-pacifičkomregionu. Radi na mobilisanju ljudi na učešću utransformisanju društva ka osetljivosti na ljudskaprava i u razvijanju kulture mira, demokratije ipravde. Centar je takođe institucija i mreža za obrazovanjeza ljudska prava u azijsko-pacifičkom regionu,pružajući obuku u pitanjima ljudskih prava,održavanjem radionica, razvijanjem i razmenomobrazovnih i drugih materijala, istraživanje i kam-panje za obrazovanje za ljudska prava.

Azijska komisija za ljudska prava Asian Human Rights Commission (AHRC)Unit D, 7th Floor, Mongkok Commercial Centre, 16-16B Argyle Street, KowloonHong Kong, Republic of ChinaTelefon: + 852 2698–6339Web-stranica: http://www.ahrchk.orgEmail: [email protected] Radni jezici: engleski, kineskiProgram: edukacija na lokalnom nivou radiširenjem svesti o ljudskim pravima; izveštavanje;nadzor; obuka kroz praksuCiljne grupe: lokalne grupe, nevladine organizaci-je, stručni radnici, učeniciKomisiju je 1986. godine osnovala grupa uglednihpravnika i aktivista za ljudska prava u Aziji, kaonezavisno nevladino telo koje radi na širenju sve-sti i ostvarenju ljudskih prava u Aziji, kao i na mo-bilizaciji azijskog i međunarodnog javnog mnjenjau cilju pomoći žrtvama kršenja ljudskih prava. Ko-misija promoviše građanska i politička, ekonom-ska, socijalna i kulturna prava i teži ostvarenju cil-jeva zapisanih u Azijskoj povelji.

Evropa

Danski centar za ljudska pravaDanish Centre for Human RightsGrundtvigs HusStudiestraede 38DK–1455 Copenhagen K, Denmark Telefon: +45 33 30 88 68, Fax: +45 33 30 88 00E-mail: [email protected]: www.humanrights.dk

Cilj Centra je da okupi i razvije znanja o ljudskimpravima na nacionalnom, regionalnom i međuna-rodnom nivou. Rad Centra obuhvata istraživanje,informisanje i štampanje, obrazovanje, dokumen-tacione i interdisciplinarne projekte. U njemu radestručnjaci iz različitih oblasti, počevši od prava, an-tropologije, sociologije, ekonomije, istorije do me-dija.Od 1999. godina viši savetnik radi na pitanjima pra-va žena i polnim i reproduktivnim pravima. Centarsarađuje s nevladinim organizacijama i telima vla-sti na nacionalnom i međunarodnom nivou. Ta-kođe sarađuje i s Nordijskim savetom, SavetomEvrope, OEBS i Ujedinjenim nacijama.

Helsinška fondacija za ljudska prava Helsinki Foundation for Human Rights (HFHR)18 Bracka street apt. 62,00-028 Warsaw, Poland Telefon: +48 22 828 10 08/828 69 96Web-stranica: www.hfhrpol.waw.pl/En/in-dex.htmlEmail: [email protected] jezik: engleskiProgram: obrazovanje i obuka stručnjaka za ljud-ska prava; Škola ljudskih prava; kampanje javneedukacije; nadzor; zakonodavne inicijativeCiljne grupe: pravnici, parlamentarci, predstavnicinevladinih organizacija; sudije, policajci; zatvorskoosoblje Helsinška fondacija za ljudska prava je neprofitnaorganizacija nezavisna od države i političkim stran-kama, deluje u obrazovanju za ljudska prava, o vla-davini prava i ustavnosti pripadnika nevladinihoragnizacija, državnih institucija i medija. Takođe

DODATNI IZVORI316

uči delotvornim akcijama za zaštitu i širenje ljud-skih prava.

Međunarodna helsinška federacija International Helsinki Federation (IHF)Rummelhardtgasse 2/18A-1090 Vienna, AustriaTelefon: + 43-1–408 88 22Web-stranica: www.ihf-hr.orgEmail: [email protected] jezik: engleskiProgram: obuka grupa stručnjaka; nadzor stanjaljudskih prava Ciljne grupe: članovi organizacija Međunarodnehelsinške federacije; pravosudni radnici, aktivistiljudskih pravaZemlje: države članice OSCEMeđunarodna Helsinška federacija za ljudska pra-va je samostalna grupa nevladinih neprofitnih or-ganizacija koje rade na zaštiti ljudskih prava širomEvrope, Severne Amerike i srednje Azije. Glavni ciljjoj je nadzor nad primenom odredbi o ljudskimpravima Završnog helsinškog akta i iz njega prois-teklih dokumenata. Sekretarijat Federacije u Bečudaje podršku i održava vezu između 41 članice„Helsinškog komiteta” i pridruženih grupa za ljud-ska prava i predstavlja ih na međunarodnoj poli-tičkoj sceni. Federacija takođe povezuje pojedince igrupe za ljudska prava u zemljama u kojima nemaHelsinškog komiteta.

Institut za ljudska prava i humanitarno pravo Raoul WallenbergRaoul Wallenberg Institute of Human Rights and Humanitarian Law

P. O. Box 1155S-22105 LundSweden Tel: +46 46 222 12 08, Fax: +46 46 222 12 22Web-stranica: http://www.rwi.lu.seE-mail : [email protected] za ljudska prava i humanitarno pravo Rao-ul Wallenberg je akademska institucija osnovana1984. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta uLundu u Švedskoj. Cilj Instituta su istraživanja,obuka i akademsko obrazovanje u oblasti ljudskihprava i humanitarnog prava.

Severna i Južna Amerika

Komisija za odbranu ljudskih prava u Srednjoj Americi Comisión para Defensa de los Derechos Humanos en Centroamérica (CODEHUCA)189-1002, San José, Costa RicaTelefon: + 506 224 5970Web-stranica: www.codehuca.or.cr/Email: [email protected] jezici: španski, engleskiKomisija za odbranu ljudskih prava u SrednjojAmerici je nezavisna, neprofitna, nevladina, never-ska regionalna asocijacija. Od svog osnivanja 1978.godine ona je kao institucija duboko ukorenjena ugrađansko društvo Srednje Amerike. Najvažniji ciljjoj je da osnaži poštovanje ljudskih prava u Sred-njoj Americi. U tu svrhu razvija i sprovodi integral-ni koncept ljudskih prava, produbljuje srednjoame-rički koncept ljudskih prava, naglašava prevencijukršenja ljudskih prava i podupire najugroženije de-love srednjoameričkog društva.

POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIMPRAVIMA

Evropski postdiplomski program o ljudskim pravima i demokratizaciji European Master’s Degree in Human Rights and DemocratisationEuropean Inter-University Centre (EIUC) for Human Rights and DemocratisationE.MA Secretariat: Monastery of San Nicolň, RivieraSan Nicolň, 26, I-30126 Venice – The Lido Tel: + 39 041 2720 923 (direktan)Tel: + 39 041 2720 911 (secretarijat)Email: [email protected], [email protected]://hrd-euromaster.venis.it

Evropski regonalni postdiplomski program za demokratizaciju i ljudska prava u jugoistočnojEvropiEuropean Regional Master in Democracy and Human Rights in South-East EuropeCentar za interdisciplinarne postdiplomske studijeUniverzitet u Sarajevu, Obala Kulina bana 7/I,71 000 Sarajevo, Bosna i HercegovinaTel. + 387 33 668 685Email: [email protected], [email protected]:// www.eurobalk.net

Mediteranski postdiplomski program u ljudskim pravima i demokratizaciji Mediterranean Master’s Degree in HumanRights and DemocratisationUniversity of Malta Old University Building, St, Paul Street, Valletta

DODATNI IZVORI 317

VLT 07, MaltaTel: (356) 242791, 234121 ext 242E-mail: [email protected]://home.um.edu.mt/laws/test/hrd/

Afrički postdiplomski program u ljudskim pravima i demokratizaciji African Master on Human Rights and DemocratisationCentre for Human Rights, University of Pretoria,Pretoria 0002, South AfricaTel: + 27 12 420 3228Email: [email protected]://www.up.ac.za/chr/newmasters/masters.html

Azijski postdiplomski program u ljudskim pravima Asian Master in Human RightsCentre for Comparative and Public Law, 4thFloor K. K. Leung Building, Pokfulam Road,University of Hong KongTel.: (852) 2859 – 2951Email. [email protected]://www.hku.hk/ccpl/hr-programs/i

Postdiplomski program studija međunarodnog prava i ljudskih pravaGraduate Program in International Law and Human Rights StudiesUniversity for Peace, Apdo. 138 – 6100, Ciudad Colon, Costa RicaTel: + 506-205-9000Email: [email protected]://www.upeace.org/academic/masters/int_law.htm

Postdiplomski program o ljudskim pravima Instituta Raoul Wallenberg Master Program in Human Rights Law of the Raoul Wallenberg InstituteFaculty of Law, University of Lund,Box 207, SE-221 00 LUND, SwedenTel: + 46 46 222 1249E-mail: [email protected] [email protected]://www.rwi.lu.se

DODATNI IZVORI318

U ovom odeljku naći ćete korisne informacije osvim državama članicama Mreže za ljudsku bez-bednost, uključujući podatke o njihovim nacional-nim i međunarodnim inicijativama i programima upodručju ljudskih prava, obrazovanja za ljudskaprava i ljudske bezbednosti.

AUSTRIJA

Evropski centar za obuku i istraživanje o ljudskim pravima i demokratijiEuropean Training and Research Centerfor Human Rights and Democracy, (ETC)Adresa: Schubertstraße 29, A-8010 Graz, Austria Telefon/faks: + 43 316 322 8881, +43 316 322 888 4Web-stranica: www.etc-graz.atEmail: [email protected] jezici: engleski, nemačkiProgrami: obrazovanje za ljudska prava na lokal-nom, regionalnom i međunarodnom nivou i pro-grami obuke; godišnja letnja škola za ljudska prava;konceptualizacija i koordinacija programa obrazo-vanja za ljudska prava u jugoistočnoj Evropi po-sredstvom Mreže univerzitetskih centara za ljudskaprava u jugoistočnoj Evropi; konferencije i radioni-ce, istraživački projektiCiljne grupe: učenici i studenti, nastavnici srednjihškola, mladi istraživači i univerzitetski nastavnici,nastavnici u obrazovanju za ljudska prava, pred-stavnici nevladinih organizacija, vladini službenici,

nezavisne nacionalne institucije za ljudska prava,policijski službenici, itd.

Institut za ljudska prava Ludwig Boltzmann Ludwig Boltzmann Institute for Human Rights – Vienna (BIM)Adresa: Heßgasse 1, A-1010 Wien, AustriaTelefon/faks: + 43 1 4277 27420, +43 1 4277 27429Web-stranica: www.univie.ac.at/bimEmail: [email protected] jezici: engleski, nemačkiProgrami: istraživački programi; Institut je do-maćin Uslužnog centra u obrazovanju za ljudskaprava (Human Rights Education Service Center) iredovno organizuje obuku, radionice i seminare. Ciljne grupe: učenici, nastavnici, civilno društvo,itd.

Austrijski institut za ljudska pravaThe Austrian Human Rights InstituteAdresa: Mönchsberg 2, Edmundsburg, A-5020 Salzburg, AustriaTelefon/faks: + 43 662 84 25 21 181, + 43 662 84 2521 182Web-stranica: www.sbg.ac.at/oim/home.htmEmail: [email protected] jezici: engleski, nemačkiCiljne grupe: pravnici, univerziteti, uprava Programi: Bilten (Newsletter) o praksi Evropskekonvencije za ljudska prava, seminari, istraživanja

KANADA

Kanadska fondacija za ljudska pravaCanadian Human Rights Foundation (CHRF)Adresa: 1425 René-Lévesque Blvd. West, Suite 407Montréal, Québec, H3G 1T7, CANADATelefon/faks: + 1 514 954-0382, +1 514 954-0659Web-stranica: www.chrf.caEmail: [email protected] jezici: engleski, francuski, ruski, indonežan-ski Programi: Međunarodni program obuke za ljudskaprava: godišnji tečaj obuke za jačanje sposobnostiorganizacija za ljudska prava u aktivnostima obra-zovanja za ljudska prava, programi obrazovanja zaljudska prava u Aziji, Africi i srednjoj i istočnojEvropi i centralnoj Aziji; konferencije i radioniceCiljne grupe: civilno društvo, posebno nevladineorganizacije angažovane u obrazovanju za ljudskaprava, vladini službenici, nezavisne nacionalne in-stitucije za ljudska prava

Centar John HumphreyJohn Humphrey CentreAdresa: Box/PC 11661, Edmonton, AB, T5J 3K8, CANADATelefon/faks: + 1 780 453–2638, +1 780 482–1519Web-stranica: www.johnhumphreycentre.orgEmail: [email protected]: letnji kampovi i programi u ljudskim pra-

E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA U OKVIRU MREŽEZA LJUDSKU BEZBEDNOST

DODATNI IZVORI 319

vima za mlade, publikacije o ljudskim pravimaCiljne grupe: posebno deca i mladi

ČILE

Interdisciplinarni program istraživanja i eduka-cije Programa Inter-disciplinario de Investigacionesen Educación (PIIE)Adresa: Enrique Richard 3344, Ńuńoa, Santiago de Chile, CHILETelefon/faks: + 56-2–209 66 44, +56-2–2204 74 60Web-stranica: www.piie.clEmail: [email protected]: tečajevi i projekti o ljudskim pravima, se-minari i publikacije o ljudskim pravima, itd.

GRČKA

Centar za odbranu ljudskih pravaHuman Rights Defence CentreAdresa: 3, Lempessi Street, Makrygianni, Athens 117 42, GREECETelefon/faks: + 30 210-92 10 977, +30 210-92 46 056Web-stranica: www.kepad.grEmail: [email protected] jezik: engleskiProgrami: obrazovanje za ljudska pravaCiljne grupe: mladi, osobe od 20 do 30 godina(učenici, studenti, pripadnici nevladinih organiza-cija, novinari i drugi članovi društva) iz zemalja ju-goistočne Evrope (uskoro i s Bliskog istoka i istočneEvrope)

Fondacija za ljudska prava Marangopoulos Marangopoulos Foundation for Human RightsAdresa: 1, Lycavittou Street, Athens 106 72, GREECETelefon/faks: + 30 10 3637455, + 30 10 3613527,+30 10 3622454Web-stranica: www.mfhr.grEmail: [email protected] jezici: engleski, francuski, grčki, italijanskiProgrami: tečajevi i seminari u obrazovanju za ljud-ska prava, stipendije za studente koji se specijalizu-ju za ljudska prava, publikacije i predavanja izoblasti ljudskih prava

IRSKA

Irski centar za ljudska pravaIrish Centre for Human RightsAdresa: National University of Ireland Galway, Galway, IRELANDTelefon/faks: + 353 91 750464, +353 91 750575Web-stranica: www.nuigalway.ie/human_rightsEmail: [email protected] jezik: engleskiProgrami: konferencije o ljudskim pravima, letnjaškola, programi obuke, studijski programi, publika-cije i projekti o pitanjima vezanim za ljudska pravaCiljne grupe: studenti, istraživači

JORDAN

Amanski Centar za proučavanje ljudskih pravaAmman Center for Human Rights Studies (ACHRS)

Adresa: Amman-1121, P. O. box 212524, JORDANTelefon/faks: + 962-6-4655043Web-stranica : www.achrs.orgEmail: [email protected] jezik: arapskiProgrami: obrazovni tečajevi o ljudskim pravima,pravima žena i dece, radu s mladima i dobrovoljnomradu, reformi pravosuđa i krivičnopravnog sistema;programi širenja socijalnih, obrazovnih i ekonom-skih ljudskih pravaCiljne grupe: žene, deca, adolescenti, volonteri, no-vinari, školski nastavnici, pravnici, sudije, itd.

MALI

Malijsko udruženje za ljudska pravaAssociation Malienne des Droits de l’Homme (AMDH)Adresa: Avenue Mamadou KONATE, Porte 400, Bamako-Coura, Bamako, B. P. 3129, MaliTelefon/faks: + 223-222-34-62Web-stranica: www.afrdh.org/amdhEmail: [email protected]: širenje i zaštita ljudskih prava (seminari,konferencije, radionice) dokumentacija, obrazo-vanje za ljudska prava

Pokret naroda za obrazovanje za ljudska prava iAfrički institut za obučavanje u obrazovanju zaljudska prava Mouvement de People pour l’Education aux Dro-its Humains, (PDHRE/DPEDH-MALI, and the In-stitut Africain d’Apprentissage pour l’Educationaux Droits Humains (INAFAEDH/ALIHRE)Adresa: B. P. E 5168 Bamako Mali

DODATNI IZVORI320

Telefon/faks: + 223 220 4173, +223 220 4174Email: [email protected]: programi obrazovanja za ljudska prava,Grad ljudskih prava (Kati)

HOLANDIJA

Holandski institut za ljudska pravaNetherlands Institute of Human Rights (SIM)Adresa: Utrecht University, Janskerkhof 3, 3512 BK Utrecht, The NETHERLANDSTelefon/faks: + 31 30 2538033, +31 30 2537168Web-stranica: www2.law.uu.nlEmail: [email protected]: istraživački projekti, distribucija inform-acija o ljudskim pravima na nacionalnom imeđunarodnom nivou, tečajevi, konferencije, sim-pozijumi, predavanja

NORVEŠKA

Norveški centar za ljudska prava (ranije: Norv-eški institut za ljudska prava) Norwegian Centre for Human RightsAdresa: University of Oslo – Faculty of Law, Norwegian Centre for Human Rights (NCHR), P. b.6706 St. Olavs plass, 0130 Oslo, NORWAYTelefon/faks: + 47 – 22842001, +47 – 22842002Web-stranica:http://www.humanrights.uio.no/engleski/Email: [email protected] jezici: norveški, engleskiProgrami: studijski programi za ljudska prava,tečajevi, druge aktivnosti vezane uz obrazovanje zaljudska prava, projekti izrade udžbenika

Ciljne grupe: studenti, nastavnici u srednjim škola-ma, nastavnici u osnovnim školama

Norveški savet za izbegliceThe Norwegian Refugee Council (NRC)Adresa: P. O. Box 6758 St. Olavs Plass, N-0130 Oslo, NORWAYTelefon/faks: + 47-23 10 98 00, +47-23 10 98 01Web-stranica: www.nrc.noEmail: [email protected] jezici: engleski, francuski, portugalski i lo-kalni službeni jezici (jermenski, azerski, gruzijski,burundi)Programi: podrška društvima sa akutnim i hro-ničnim potrebama ili društvima u fazi tranzicijeGlavni ciljevi: obrazovanje za ljudska prava, radio-nice, proizvodnja nastavnih materijala na nacional-nim jezicima Ciljne grupe: nacionalna tela nadležna za obrazo-vanje, regionalni službenici u oblasti obrazovanja,donosioci odluka i školski direktori, nastavnici imentori nastavnika, učenici i roditelji

SLOVENIJA

Centar za istraživanje obrazovanjaEducational Research Institute (ERI)Adresa: Gerbizceva 62, 1000 Ljubljana, SLOVENIJATelefon/faks: + 386 1 420 12 40, +386 1 420 12 66Web-stranica: www2.arnes.si/~uljpeins/Email: [email protected]: fundamentalni, istraživački, razvojni iprimenjeni projekti u obrazovanju i srodnim obla-stima, obuka i postdiplomsko usavršavanje

istraživača, organizacija seminara, stručni sastancii međunarodne konferencije

Fondacija ”Zajedno” – Regionalni centar za psihocosijalnu dobrobit deceFoundation ”Together” – Regional Centre for Psychosocial Wellbeing of ChildrenAdresa: Resljeva 30, 1000 Ljubljana, SLOVENIJATelefon/faks: + 386 1 430 12 99, +386 1 430 12 98Web-stranica: www.together-foundation.siEmail: [email protected]: programi jačanja lokalnih struktura upodručju brige o deci i razvoja modela psihosocijal-ne zaštite i osnaživanja dece pogođene ratom i so-cijalnim teškoćama u jugoistočnoj EvropiCiljne grupe: nastavnici, školsko osoblje, zdrav-stveni radnici, nevladine organizacije, itd.

Institut za etnička istraživanjaInstitute for Ethnic Studies (IES)Adresa: Erjavzceva 26, 1000 Ljubljana, SLOVENIJATelefon/faks: + 386 1 200 18 70, +386 1 251 09 64Web-stranica: www.inv.siEmail: [email protected]: istraživački programi i projekti u oblastietničkih studija, stručne studije naročito za držav-ne institucije koje se bave manjinskim i kulturnimpolitikama

Mirovni institutPeace InstituteAdresa: Metelkova ulica 6, 1000 Ljubljana, SLOVE-NIJATelefon/faks: + 386 1 234 77 20, +386 1 234 77 22

DODATNI IZVORI 321

Web-stranica: www.mirovni-institut.siEmail: [email protected]: konferencije, seminari, istraživanja i pro-jekti u oblasti ljudskih prava, demokratizacije, mi-ra i rata, rasizma, rodnih i kulturnih studija itd.

HUMANITASAdresa: Gosposka 10, 1000 Ljubljana, SLOVENIJATelefon: + 386 1 43 00 343Web-stranica: www.humanitas-slovenia.orgEmail: [email protected]: projekti podrške i zaštite deprivilegova-nim članovima društva u zemlji i u svetu; zastu-panje njihovih interesa, posebno interesa dece;širenje i omogućavanje obrazovanja i saveta na te-melju ljudskih prava

JUŽNA AFRIKA

Centar za ljudska prava – Univerzitet u PretorijiCentre for Human Rights – University of PretoriaAdresa: University of Pretoria, 0002, Pretoria, SOUTH AFRICATelefon/faks: + 27 12 420–4111, +27 12 362–5168Web-stranica: www.up.ac.za/chrEmail: [email protected]: radionice, seminari, konferencije, speci-jalizovani programi obuke, obrazovni programi,projekti o obrazovanju za ljudska prava i zakonimao ljudskim pravima u AfriciCiljne grupe: socijalni radnici, nastavnici, pravnici,policijski radnici, nevladine organizacije

UNESCO katedra za ljudska prava „Oliver Tam-bo“ UNESCO „Oliver Tambo“ Chair of Human RightsAdresa: University of Fort Hare, Private Bag X1314, Alice 5700, SOUTH AFRICATelefon/faks: + 27–40 602 2220, +27–40 602 2544Web-stranica: http://www.ufh.ac.za (search un-der: departments/research)Email: [email protected] jezik: engleskiProgrami: obrazovanje za ljudska prava, stručnaobuka, dokumentacija u oblasti ljudskih prava, de-mokratije, vrednosti, mira i tolerancije Ciljne grupe: profesionalne grupe, nacionalne insti-tucije za ljudska prava, nevladine organizacije,učenici i nastavnici u srednjim školama i na univer-zitetu, nosioci društvenih promena, strukture civil-nog društva

ŠVAJCARSKA

Informacioni i dokumentacioni sistemi za ljud-ska pravaHuman Rights Information and DocumentationSystems, International (HURIDOCS)Adresa: 48, chemin du Grand-Montfleury, CH-1290 Versoix, SWITZERLANDTelefon/faks: + 41-22 755 52 52, +41-22 755 52 60Web-stranica: http://www.huridocs.orgEmail: [email protected] jezici: engleski, francuski, španski (prevodipublikacija i na arapski, ruski i druge jezike)Programi: regionalni susreti i obuka o upravljanjuinformacijama i dokumentaciji o ljudskim pravima,tečajevi za usavršavanje instruktora nastavnika

Ciljne grupe: radnici na informacionim i dokume-ntacionim sistemima organizacija koje se bave ljud-skim pravima

Međunarodni centar za obučavanje o ljudskimpravima i miruInternational Training Centre on Human Rightsand Peace Teaching (CIFEDHOP)Adresa: 5, rue du Simplon, 1207 Geneva, SwitzerlandTelefon/faks: + 41-22 735 24 22, +41-22 735 06 53Web-stranica: www.eip-cifedhop.orgEmail: [email protected] jezici: francuski, engleskiProgrami: međunarodni skupovi u obrazovanju zaljudska prava, regionalni i nacionalni skupovi u ne-koliko zemalja; publikovanje i distribucija materija-la u oblasti obrazovanja za ljudska prava; podrškaistraživanjima i studijama i izrada nastavnih mate-rijalaCiljne grupe: nastavnici u osnovnim, srednjim istrukovnim školama, na učiteljskim fakultetima ko-ji se bave ljudskim pravima i mirom

Ljudska prava Švajcarska Menschenrechte Schweiz MERS Adresa: Gesellschaftsstraße 45, 3012 Bern, SWITZERLANDTelefon/faks: + 41-31 302 01 61, +41-31 302 00 62Web-stranica: www.humanrights.chEmail: [email protected] jezik: nemačkiProgrami: online-informacije, obrazovanje odraslihCiljne grupe: uprava, socijalni radnici, policija, itd.

DODATNI IZVORI322

TAJLAND

Azijski regionalni resursni centar u obrazovanjuza ljudska prava Asian Regional Resource Center for HumanRights Education (ARRC)Adresa: 2738 Ladprao, 128/3 Klongchan, Bangkapi, Bangkok 10240, THAILANDTelefon/faks: + 66 2 377 5641, +66 1 642 7278Web-stranica: www.arrc-hre.comEmail: [email protected] jezik: engleskiProgrami: organizacija obuke u obrazovanju zaljudska prava na regionalnom i nacionalnom nivou,izveštavanje i izdavanje publikacija u oblasti obra-zovanja za ljudska pravaCiljne grupe: nastavnici u organizacijama koje sebave obrazovanjem za ljudska prava

Kancelarija za studije ljudskih prava i socijalnirazvoj, Univerzitet MahidolOffice of Human Rights Studies and Social Deve-lopment, Mahidol UniversityAdresa: Faculty of Graduate Studies, Mahidol, University, Salaya Campus, Nakhon Pathom 73170, THAILANDTelefon/faks: (66 2) 441-4125 ext. 400, 401Email: [email protected]

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA 323

UvodPošto je priznavanje urođenog dostojanstva ijednakih i neotuđivih prava svih članova ljud-ske porodice temelj slobode, pravde i mira usvetu;pošto je nepoštovanje i preziranje ljudskihprava vodilo varvarskim postupcima, koji suvređali savest čovečanstva, i pošto je stvaranjesveta u kojem će ljudska bića uživati slobodugovora i ubeđenja i biti slobodna od straha inestašice proglašeno kao najviša težnja sva-kog čoveka;pošto je bitno da ljudska prava budu zaštiće-na pravnim poretkom kako čovek ne bi bioprimoran da kao krajnjem izlazu pribegne po-buni protiv tiranije i ugnjetavanja;pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljs-kih odnosa među narodima;pošto su narodi Ujedinjenih nacija u Poveljiponovo proglasili svoju veru u osnovna ljud-ska prava, u dostojanstvo i vrednost čovekoveličnosti i ravnopravnost muškaraca i žena ipošto su odlučili da podstiču društveni napre-dak i poboljšaju uslove života u većoj slobodi;pošto su se države članice obavezale da u sa-radnji s Ujedinjenim nacijama obezbedeopšte poštovanje i primenu ljudskih prava iosnovnih sloboda; pošto je opšte shvatanje ovih prava i slobodaod najveće važnosti za puno ostvarenje oveobaveze;

Generalna Skupština proglašava ovu univerzalnu deklaraciju oljudskim pravima kao zajednički standardkoji treba da postignu svi narodi i sve nacijeda bi svaki pojedinac i svaki organ društva,imajući ovu deklaraciju stalno na umu, težioda učenjem i vaspitavanjem doprinese pošto-vanju ovih prava i sloboda i da postupnimunutrašnjim i međunarodnim merama obez-bedi njihovo opšte i stvarno priznanje ipoštovanje kako među narodima samihdržava članica, tako i među narodima onihteritorija koje su pod njihovom upravom.

Član 1Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednakau dostojanstvu i pravima. Ona su obdarena ra-zumom i svešću i treba jedni prema drugimada postupaju u duhu bratstva.

Član 2Svakom pripadaju sva prava i slobode pro-glašene u ovoj deklaraciji bez ikakvih razlikau pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispove-sti, političkog ili drugog mišljenja, nacional-nog ili društvenog porekla, imovine, rođenjaili drugih okolnosti. Dalje, neće se praviti ni-kakva razlika na osnovu političkog, pravnogili međunarodnog statusa zemlje ili teritorijekojoj neko lice pripada, bilo da je ona nezavi-

sna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ilida joj je suverenost na ma koji drugi načinograničena.

Član 3Svako ima pravo na život, slobodu i bezbed-nost ličnosti.

Član 4Niko se ne sme držati u ropstvu ili potčinjeno-sti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su usvim oblicima.

Član 5Niko se ne sme podvrgnuti mučenju ili svire-pom, nečovečnom ili ponižavajućem postup-ku ili kažnjavanju.

Član 6Svako ima pravo da svuda bude priznat kaopravni subjekt.

Član 7Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravobez ikakve razlike na podjednaku zaštitu za-kona. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu pro-tiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ovadeklaracija i protiv svakog podsticanja na ova-kvu diskriminaciju.

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA324

Član 8Svako ima pravo na delotvorni pravni lek prednadležnim nacionalnim sudovima protiv delakojima se krše osnovna prava koja su mu pri-znata ustavom ili zakonima.

Član 9Niko ne sme biti proizvoljno uhapšen, pritvo-ren, niti proteran.

Član 10Svako ima potpuno jednako pravo na pra-vično javno suđenje pred nezavisnim i nepri-strasnim sudom koji će odlučiti o njegovimpravima i obavezama, i o osnovanosti svakekrivične optužbe protiv njega.

Član 11Svako ko je optužen za krivično delo ima pra-vo da se smatra nevinim dok se na osnovu za-kona krivica ne dokaže na javnom pretresu nakojem su mu obezbeđena sva jemstva potreb-na za njegovu odbranu.Niko se ne sme osuditi za dela ili propuštanjakoja nisu predstavljala krivično delo po unu-trašnjem ili međunarodnom pravu u vremekada su izvršena. Isto tako, ne sme se izricatiteža kazna od one koja se mogla primeniti uvreme kada je krivično delo izvršeno.

Član 12Niko se ne sme izložiti proizvoljnom mešanjuu privatni život, porodicu, stan ili prepisku,niti napadima na čast i ugled. Svako ima pra-vo na zaštitu zakona protiv ovakvog mešanjaili napada.

Član 13Svako ima pravo na slobodu kretanja i izborastanovanja u granicama pojedine države.Svako ima pravo da napusti svaku zemlju,uključujući svoju vlastitu, i da se vrati u svojuzemlju.

Član 14Svako ima pravo da traži i uživa u drugimzemljama azil od proganjanja.Na ovo pravo se ne može pozvati u slučajugonjenja koje se istinski odnosi na krivičnadela nepolitičke prirode ili na postupke pro-tivne ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.

Član 15Svako ima pravo na državljanstvo.Niko ne sme samovoljno biti lišen svog držav-ljanstva niti prava da promeni državljanstvo.

Član 16Punoletni muškarci i žene, bez ikakvih ogra-ničenja u pogledu rase, državljanstva ili vero-

ispovesti, imaju pravo da sklope brak i da za-snuju porodicu. Oni su ravnopravni prilikomsklapanja braka, za vreme njegovog trajanja iprilikom njegovog razvoda.Brak se može sklopiti samo uz slobodan i pot-pun pristanak lica koja stupaju u brak.Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva iima pravo na zaštitu države i društva.

Član 17Svako ima pravo da poseduje imovinu, sam iu zajednici s drugima.Niko ne sme biti samovoljno lišen svoje imo-vine.

Član 18Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i ve-roispovesti; ovo pravo uključuje slobodu pro-mene veroispovesti ili uverenja i slobodu dačovek sam ili u zajednici s drugima, javno iliprivatno, manifestuje svoju veru ili uverenjepodučavanjem, običajima, molitvom i obre-dom.

Član 19Svako ima pravo na slobodu mišljenja i iz-ražavanja, što obuhvata i pravo da ne budeuznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravoda traži, prima i širi obaveštenja i ideje bilokojim sredstvima i bez obzira na granice.

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA 325

Član 20Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanjai udruživanja.Niko se ne može primorati da pripada nekomudruženju.

Član 21Svako ima pravo da učestvuje u upravljanjujavnim poslovima svoje zemlje, neposrednoili preko slobodno izabranih predstavnika.Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovistupa u javnu službu u svojoj zemlji.Volja naroda je osnova državne vlasti: ovavolja treba da se izražava na povremenim islobodnim izborima, koji će se sprovoditiopštim i jednakim pravom glasa, tajnim gla-sanjem ili odgovarajućim postupkom kojimse obezbeđuje sloboda glasanja.

Član 22Svako, kao član društva, ima pravo na socijal-no osiguranje i pravo da ostvaruje privredna,društvena i kulturna prava neophodna za svo-je dostojanstvo i za slobodan razvoj svojeličnosti, uz pomoć države i putem međuna-rodne saradnje, a u skladu sa organizacijom isredstvima svake države.

Član 23Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor za-poslenja, na pravične i zadovoljavajuće usloverada i na zaštitu od nezaposlenosti.Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jedna-ku platu za jednaki rad.Svako ko radi ima pravo na pravednu i zado-voljavajuću naknadu koja njemu i njegovojporodici obezbeđuje egzistenciju koja odgo-vara ljudskom dostojanstvu i koja će, ako bu-de potrebno, biti upotpunjena drugim sred-stvima socijalne zaštite.Svako ima pravo da osniva sindikat i učlanju-je se u njega radi zaštite svojih interesa.

Član 24Svako ima pravo na odmor i razonodu,uključujući razumno ograničenje radnog vre-mena i povremeno plaćeni odmor.

Član 25Svako ima pravo na standard života koji obez-beđuje zdravlje i blagostanje, njegovo i njego-ve porodice, uključujući hranu, odeću, stan ilekarsku negu i potrebne socijalne službe,kao i pravo na osiguranje u slučaju nezaposle-nosti, bolesti, onesposobljenja, udovištva, sta-rosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstavaza izdržavanje usled okolnosti nezavisnih odnjegove volje.

Majke i deca imaju pravo na naročito staranjei pomoć. Sva deca, rođena u braku ili van nje-ga, uživaju jednaku socijalnu zaštitu.

Član 26Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazo-vanje treba da bude besplatno bar u osnov-nim i nižim školama. Osnovno obrazovanjeje obavezno. Tehničko i stručno obrazovan-je treba da bude svima podjednako dostup-no na osnovu njihove sposobnosti.Obrazovanje treba da bude usmereno ka pu-nom razvitku ljudske ličnosti i učvršćivanjupoštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.Ono treba da unapređuje razumevanje, trpelji-vost i prijateljstvo među svim narodima, ra-snim i verskim grupama, kao i delatnost Uje-dinjenih nacija za održanje mira.Roditelji imaju prvenstveno pravo da birajuvrstu obrazovanja za svoju decu.

Član 27Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kul-turnom životu zajednice, da uživa u umetno-sti i da učestvuje u naučnom napretku i u do-brobiti koja otuda proističe.Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materi-jalnih interesa koji proističu iz svakognaučnog, književnog ili umetničkog dela čijije on tvorac.

UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA326

Član 28Svako ima pravo na društveni i međunarodniporedak u kojem prava i slobode objavljeni uovoj deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.

Član 29Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj jejedino moguć slobodan i pun razvitak njego-ve ličnosti.U vršenju svojih prava i sloboda svako semože podvrgnuti samo onim ograničenjimakoja su predviđena zakonom isključivo u ciljuobezbeđenja potrebnog priznanja i poštovanjaprava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja pra-vičnih zahteva morala, javnog poretka i opštegblagostanja u demokratskom društvu. Ova prava i slobode se ni u kom slučaju nemogu ostvarivati protivno ciljevima i načeli-ma Ujedinjenih nacija.

Član 30Nijedna odredba ove deklaracije ne može setumačiti kao pravo za ma koju državu, grupuili lice da obavlja bilo koju delatnost ili da vršibilo kakvu radnju usmerenu na rušenje pravai sloboda koji su u njoj sadržani.

OPŠTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA 327

OPŠTE NAPOMENE O METODOLOGIJIOBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA

Obrazovanje za ljudska prava je učenje kojerazvija znanje, veštine i vrednosti ljudskihprava. Ono afirmiše odgovornost država ipojedinaca za poštovanje, zaštitu i promovi-sanje ljudskih prava svih ljudi bez obzira narasu, pol, starost, etničku i nacionalnu pri-padnost i uverenja.

Aktivnosti razrađene u modulima ovog pri-ručnika pomoći će onima koji uče da razume-ju glavna načela ljudskih prava i razvijaju ko-munikacione veštine, kreativnost i veštineuveravanja, koje su od vitalne važnosti za de-mokratiju. U aktivnostima se opšta borba zapravdu i dostojanstvo stavlja u multikulturni,socioekonomski i istorijski kontekst. Osim to-ga, u ponuđenim aktivnostima potrebno jeangažovati i srce i razum, budući da su onikoji uče o ljudskim pravima pozvani da razu-meju šta ona znače za njih lično, a i ohrabre-ni da svoje razumevanje pretvore u promišlje-no, nenasilno delovanje. Na kraju, ali ne i ne-važno, cilj aktivnosti je da se istraže pitanjaljudskih prava u svoj njihovoj složenosti, ne-pristrasno i iz različitih perspektiva, putemrazličitih obrazovnih praksi. Stoga je krajnjicilj svih aktivnosti pokazati da svako može

nešto da promeni i doprinese ostvarenju ljud-skih prava, pravde i dostojanstva za sve.

Aktivnosti uključene u priručnik obuhvatajurazgovore, studije slučaja, igre uloga i alter-nativno, slobodne aktivnosti. Glavne odlikesvake metode date su u nastavku teksta za-jedno s drugim korisnim savetima o metodi,što bi trebalo da pomogne moderatorima urazvijanju kreativnog i inovativnog pristupakompleksnim problemima predstavljenim upojedinačnim aktivnostima.

OLUJA IDEJA

Oluja ideja podstiče kreativnost i brzorađanje mnogih ideja. Može se koristiti u na-laženju alternativnih načina rešavanja kon-kretnih problema, odgovora na pitanja,uvođenju novih tema, izazivanju zaintereso-vanosti i ispitivanju nivoa znanja i stavova.

Sesija oluje ideja može se odvijati u sledećimoblicima:

� postavljanjem pitanja, problema ili teme(usmenim i/ili pismenim putem);

� pozivanjem članova grupe da odgovore našto više ideja ili sugestija, najbolje jednom

rečju ili kratkim rečenicama;� beleženjem odgovora na tabli (imati na

umu da su često najkreativniji ili najgoripredlozi najkorisniji i najzanimljiviji);

� određivanjem prioriteta, analizom ishoda igrupisanjem odgovora.

Sesije oluje ideja dobre su za „razbijanje leda“i uvođenje u različite teme, a mogu se prime-niti i kao podsticaj dijalogu, igri ili aktivnosti.

RASPRAVA

Rasprave podstiču razmišljanje, analizu i kri-tičko mišljenje, omogućuju nehijerarhijsko,demokratsko, saradničko učenje i pomažuučesnicima da prihvate i poštuju različita gle-dišta i mišljenja. Da bi se razgovor držao te-me, možete na početku postaviti nekolikoključnih pitanja. Što je grupa veća, to je vero-vatnije da će neki njeni članovi dominirati, adrugi ćutati. Zato grupu možete podeliti nanekoliko manjih grupa kako bi svako dobiopriliku da govori. Nakon završetka raspraveusmeno sažmite glavne ideje, a zatim ih i za-pišite. Moderatori treba jasno da imaju naumu cilj rasprave i da postavljaju pitanja kojapodstiču angažman i analizu.

OPŠTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA328

� Hipotetičko: „Šta bi učinio/la, kad bi ...?“� Spekulativno: „Kako možemo rešiti taj pro-

blem?“� Određujuće: „Možeš li nam reći kako će to

da funkcionše?“� Ispitivački: „Zašto to misliš?“� Razjašnjujuće/sumirajuće: „Jesam li u pra-

vu kad kažem da ti misliš ...?“

Jedan od načina stvaranja klime poverenja iuzajamnog poštovanja je da učesnici stvoresopstvena „pravila rasprave“:

� Tražite da razmisle o nekim načelima ras-prave kojih se, po njihovu mišljenju, svi tre-ba da pridržavaju.

� Zapišite sve predloge tako da svako može daih vidi, spajajući ih i pojednostavljujući gdeje to potrebno. Ako niko ne predloži sledećapravila, dodajte ona za koja mislite da su ap-solutno neophodna:

�� Slušajte onoga ko govori.�� Ne mogu istovremeno govoriti dve osobe ili

više njih.�� Dogovorite znak za javljanje kad neko želi

nešto da kaže.�� Izbegavajte da prekidate druge dok govore.�� Ako se s nekim ne slažete, pobrinite se da

kritikujući ideju ne kritikujete i osobu.

�� Ne smejte se dok neko govori – osim ako jeispričao šalu.

�� Ohrabrite svakoga da učestvuje.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, umnožitepravila i istaknite ih tako da ih svi mogu vide-ti i dopisati ili uneti izmene ako je potrebno.

STUDIJE SLUČAJA

Slučajevi mogu podstaći analizu, kritičkomišljenje, veštine rešavanja problema i plani-ranja, kao i saradnju i izgradnju tima. Oni semogu koristiti i za otvaranje delotvornih ras-prava (npr. kada grupe imaju zadatak da ras-prave utvrđena gledišta o nekom pitanju) ipoređenja (npr. različite analize ili rešavanjeproblema u datom slučaju). Slučaj koji ste iza-brali može biti:

� Stvarni slučaj, izveden iz prošlih ili aktuel-nih zbivanja.

� Izmišljeni ili hipotetički slučaj koji govori okonkretnom pitanju ili temi radionice. Iz-mišljene situacije mogu često otvoriti pitanjakoja su osetljiva za neke sredine, a da pri tomne izazovu reakcije o konkretnim pojedinci-ma, organizacijama, društvenim grupama iligeografskim područjima.

� Slučaj s terena koji može navesti učesnikeda deluju i reaguju u svojim zajednicama.

Igra uloga U igri uloga učesnici se stavljaju u izmišljeneokolnosti. Moderatori mogu ili da zadaju većrazrađenu igru uloga, ili da daju tek informa-ciju o igri i ostave učesnicima da je sami raz-viju. Učesnici u igri mogu se praviti da su ne-ko drugi, ili čak glumiti sebe u novoj situaciji.Međutim, potrebno je na samom početku ja-sno reći da igra ne sme da bude suviše dugaili suviše razrađena u detaljima, kako bi jeučesnici i gledaoci mogli pratiti. Međutim,pažljivo ispitivanje na kraju igre neophodnoje da bi učesnici izvukli paralele između svogiskustva i situacija u stvarnom svetu. Modera-tori moraju biti veoma osetljivi na činjenicuda se neki ljudi mogu osećati neugodno, uz-nemireno ili čak bespomoćno u zadatim situ-acijama.

UVOD / ZAGREVANJE

Na početku aktivnosti navedite ljude da sepredstave i uložite napor da se osećaju dobro-došli. Ako je potrebno, pribegnite “razbijanjuleda“, što je aktivnost koja pomaže učesnici-ma da saznaju više jedni o drugima i da seosećaju slobodno u izražavanju.


„RAZBIJANJE LEDA“:

� Grupna mrtva priroda: Svako donese odkuće neki njemu/njoj značajan predmet ko-ji se izloži na početku aktivnosti kao načinda predstavi nešto važno o sebi.

� Vrsta: Učesnici stanu jedni pored drugihprema visini, godinama, mesecu rođenja,broju cipela itd.

� Razgovori: Svako formira par s nekim i po-stavlja toj osobi nekoliko pitanja. Tada sva-ki partner predstavlja drugog celog grupi.

� I ja, i ja! Jedna osoba kaže svoje ime ipočinje govoriti o sebi. Čim neko čuje neštošto mu je zajedničko s govornikom, upada urazgovor predstavljajući se i počinje pričatio sebi. Nastavlja se dok se svi u grupi nepredstave na ovaj način.

� Muzičke stolice: Postavite stolice ukrug izamolite učesnike da sednu. Stanite u sredi-nu i kažite svoje ime i nešto o sebi. Zatimsvako za koga važi to isto može da promenistolicu (npr. ja sam X i imam dvoje dece; jasam X i mrzim pacove...) Nastojte da sebinađete stolicu. Osoba koja ostaje bez stolicepredstavlja se i kaže nešto što može biti i za-jedničko s nekim drugim (kao u navede-nom slučaju).

� Čvorovi: Recite svima da stanu ukrugleđima okrenuti jedni prema drugima, sa is-

pruženim rukama. Zatim treba da hvatajuruke u krugu. Niko ne sme da uhvati rukusvog suseda. Tada im recite da razvežu čvor,a pri tom ne puste ruke.

Nakon što se učesnici upoznaju, moderatoritreba da naglase nekoliko stvari celoj grupikako bi najbolje iskoristili aktivnost:

� Odredite vreme za ovu aktivnost i istakniteda vam je namera da poštujete vremeučesnika pomoću brzog počinjanja i za-vršavanja. Možete nekoga zamoliti da pazina vreme, naročito pri radu u maloj grupi.

� Objasnite svrhu aktivnosti i zamoliteučesnike da iznesu svoja očekivanja: za-pišite ih na tabli, zatim pregledajte popis ipošteno ocenite hoće li sesija ispuniti izne-sena očekivanja.

� Pitajte grupu šta ne žele i to takođe za-pišite. Ovo predstavlja dobru osnovu za de-finisanje pravila grupe.

� Zajedno s grupom uspostavite osnovna pra-vila, što će doprineti da se stvori klima po-verenja i da se u grupi komunicira s pošto-vanjem, poverenjem i uspešno.

Povratna informacija Povratna informacija važan je deo aktivnosti.Postoje različiti načini da se ona dobije od

učesnika i uzvrati učesnicima. U tu svrhu mo-deratori moraju sebi postaviti ova pitanja:

� Šta učesnici misle o ovoj aktivnosti?� Da li je bila teža, ili lakša nego što su u

početku zamišljali?� Koji su njeni aspekti bili najteži, ili šta je bi-

lo najteže predstaviti?� Jesu li ljudi naučili išta novo o ljudskim pra-

vima?� Koje su bile razlike, ili sličnosti među gru-

pom/grupama?� Da li je bilo ikakvog bitnog neslaganja u po-

gledu ideje ljudskih prava? Zašto?

Kod povratne informacije važno je poštovatidruge, usredsrediti se na ono što kažu, ili činei dati obrazloženje za svoj stav.

Nekoliko načina za ostvarenje povratne in-formacije:

� Kutija: Svi učesnici napišu svoje mišljenje oaktivnosti na listu papira koji stave u kutiju.Tada svako uzme po jedan list i pročita ganaglas, a zatim cela grupa raspravlja o to-me.

� Nastavi, slušam te: Svaki učesnik ima petminuta da kaže svoje mišljenje o aktivnosti.

OPŠTE NAPOMENE O METODOLOGIJI OBRAZOVANJA ZA LJUDSKA PRAVA330

� Ljudska „mašina“: Učesnici načine krugdržeći se za ruke, a jedna osoba počne dagovori šta joj se sviđa, ili ne sviđa. Sledećaosoba ponavlja ovo mišljenje, da li seslaže ili se ne slaže s njom, a zatim dajemišljenje o nečem drugom.

� Vremenska prognoza: Učesnici opisuju ka-ko vide aktivnost kao da daju vremenskuprognozu.

ZAVRŠETAK AKTIVNOSTI

Veoma je važno na odgovarajući način za-vršiti aktivnost. Učesnici naročito treba daimaju priliku da rezimiraju ono što su naučili,pojedinačno, ali i zajedno. Uopšte, način za-ključivanja aktivnosti zavisi u velikoj meri odciljeva i duha. Evo nekoliko ideja:

� Dodavanje lopte: Učesnici dodaju loptujedni drugima. Svako ko uhvati loptu iznesejednu stvar koju je naučio/naučila, ili jemože iskoristiti s te sesije.

� Zajednički sažetak: Postavite rezimirajućepitanje (koje današnje napomene ćete pam-titi kao posebno značajne?), ili izjavu kojapoziva na razgovor (pokušajte da smislitereč, ili frazu koja sažima vaše mišljenje). Za-molite učesnike da redom odgovore.

� Slajdovi: Moderator fotografiše sesiju i sveučesnike. Kao refleksiju o aktivnosti svakiučesnik može dati kratki osvrt na svoj do-prinos i na svoje mišljenje pre, tokom i po-sle sesije.

ZAŠTO OBRAZOVANJE ZA LJUDSKAPRAVA? – METODIKA OBRAZOVANJA ZALJUDSKA PRAVA

Obrazovanje za ljudska prava je od temeljnevažnosti za aktivno građanstvo u demokrat-skom i pluralističkom društvu. Građani mora-ju imati sposobnost kritičkog mišljenja, mo-ralnog izbora, zauzimanja načelnih stavova onekom pitanju i osmišljavanja demokratskihakcija. Samo osobe koje razumeju ljudskaprava radiće na obezbeđenju i odbrani svojihi tuđih ljudskih prava. No, za takav angažmanpotrebna je dobra informisanost. Delotvornoobrazovanje za ljudska prava ima dva osnov-na cilja: učenje O ljudskim pravima i učenjeZA ljudska prava. Učenje O ljudskim pravimaje uglavnom kognitivno, obuhvata istorijuprava, dokumente i primenu mehanizama.Obrazovanje ZA ljudska prava znači razume-vanje i prihvatanje načela jednakosti i dosto-janstva, kao i obaveze poštovanja i zaštite pra-va svih ljudi. Ne radi se toliko o tome šta zna-mo, nego o tome kako se ponašamo.

Ljudska prava su težnja, ali ona se takođe od-nose na svakodnevni život. Ona otelovljujunade i ideale većine ljudi, ali im daju i sred-stva da ih postignu. Obrazovanje za ljudskaprava, takođe, sadrži sve te aspekte. Ono po-stavlja standarde, ali donosi i promene. Takoobrazovanje za ljudska prava može:

� promeniti vrednosti i stavove;� promeniti ponašanje;� dati sredstva za ostvarenje društvene prav-

de;� doprineti razvoju solidarnosti u mnogim pi-

tanjima, među zajednicama i među država-ma;

� doprineti razvoju znanja i analitičkih vešti-na;

� ohrabriti participacitivno obrazovanje.

U toj novoj oblasti pojavili su se mnogi cilje-vi, a sadržaj kojim treba ispuniti te ciljevepredmet je stalne i kreativne rasprave. Nekiod ciljeva koji najviše motivišu su:

� razvoj kritičke analize životne situacije po-jedinca;

� promena stava;� promena ponašanja;� razjašnjenje vrednosti;� razvoj solidarnosti;


� analiza situacije u kontekstu ljudskih pra-va;

� definisanje strategije i primerena reakcijana nepravde.

Cilj priručnika „Razumevanje ljudskih prava“je da doprinese aktuelnoj raspravi o obrazo-vanju za ljudska prava ne samo u pogledu sa-držaja nego i forme, kao i da obogati procesoblikovanja autentične kulture ljudskih pravaširom sveta. Naša namera je da pomognemoučenicima da steknu znanja i veštine kojimamogu preuzeti kontrolu nad svojim životom.Verujemo da razumevanje ljudskih prava,proces u kom obrazovanje za ljudska pravaima ključnu ulogu, znači osposobljavanje zabolji život za mnoge ljude. Samo poštovanjenačela ljudskih prava u nečijem životu možestvoriti temelje za suživot i poštovanje pravadrugih.

REFERENCE:

Flowers, Nancy, 2000. Obrazovanje za ljudska prava, Pri-ručnik. Postojeće prakse učenja, delovanja i promena. SerijaObrazovanje za ljudska prava. Tematska sveska 4. Universityof Minnesota: Human Rights Resource Center i Stanley Foun-dation.

REČNIK 333

REČNIK

Afirmativna akcija: skup izričitih delovanjaili programa osmišljenih za povećanje obra-zovnih ili radnih prilika pojedinaca ili grupakojima je uskraćena puna participacija ili pri-stup dotičnim oblastima obrazovanja ili za-pošljavanja.

Antisemitizam: mržnja, predrasude, ili re-presija usmerena ka Jevrejima ili jevrejstvuodnosno diskriminacija Jevreja. Zapravo, ovoje pogrešna upotreba pojma, jer je izraz „se-mitski“ izvorno naziv za narode koji potiču odShema, među koje spadaju i Jevreji i Arapi naBliskom istoku. Danas se pojam odnosi uglav-nom na Jevreje.

Apartheid: burska reč za sistemsku i legalizo-vanu diskriminaciju koja je bila na snazi uJužnoj Africi od 1948. do 1994. godine. Zako-nom o registraciji stanovništva iz 1950. godi-ne stanovnici su razvrstani u rasne kategorije,a obrazovanje, stanovanje i brakovi bili su do-zvoljeni samo unutar iste kategorije ljudi. Iz-borom Nelsona Mandele na mesto predsedni-ka države 1994. godine taj sistem je ukinut,iako neke apartheidske prakse na neformal-nom nivou još uvek opstaju.

Apsolutistička država: pojam označava da jejedini legitimni izvor vlasti u takvim država-ma monarh. Posebno su vladari u takvimdržavama nastojali da liše plemstvo i crkvusposobnosti da se takmiči s monarhom. Po-jam ne označava da je monarh imao nepo-sredni nadzor nad svakodnevnim životom.

Arbitraža: (pravno) rasprava i razrešenje spo-ra, naročito ekonomskog, od strane nepristra-nog sudije koga izaberu i o kom se saglasestranke u sporu; u međunarodnom pravu –postupak za rešavanje međunarodnih sporo-va.

Bioetika: istraživanje moralnih pitanja kojaproizlaze iz načela i praksi širokog rasponanaučnih disciplina. Oblast bioetike obuhvataistraživanje moralnih pitanja koja se javljaju unaučnim praksama, kao i filozofsko preispiti-vanje vrednosti i istraživanje o pitanjima jav-ne politike.

Borac: osoba koja neposredno učestvuje u ne-prijateljstvima ili je pripadnik oružanih snagadržave ili organizacije koja učestvuje uoružanom sukobu.

Civil: osoba koja nije borac.

Civilni objekt: svaki objekt koji nema vojnunamenu.

Civilno društvo: skup institucija, organizaci-ja i ponašanje koje se odvija u prostoruizmeđu države, privrednog sveta i porodice.Konkretno, ono uključuje raznovrsne dobro-voljne i neprofitne organizacije, dobrotvorneinstitucije, društvene i političke pokrete, dru-ge oblike društvene participacije i delovanja is njima povezane vrednosti i kulturne mode-le. (izvor: London School of Economics).

Čovečnost: ljudska priroda svih ljudi, bez ob-zira na to ko su i bez obzira na njihovu nacio-nalnost, rasu, verska uverenja, društvenu kla-su, politička uverenja ili druge lične ili kolek-tivne osobine.

Dečja pornografija: vizuelni prikaz osobe ko-ja je mlađa od 18 godina ili izgleda mlađa od18 godina u situaciji očiglednog seksualnogponašanja. Vizuelni prikaz takođe može pred-stavljati dečju pornografiju ako se oglašava,promoviše ili prikazuje tako da “odaje utisak“da materijal sadrži prikaz maloletnog lica uočigledno seksualnom kontekstu. Dečja por-nografija može biti sadržana na video-traka-ma, fotografijama, nerazvijenim filmovima idokumentima kompjuterske grafike.

REČNIK334

Dečji rad: rad koji decu lišava detinjstva, nji-hovih potencijala i dostojanstva, i koji je šte-tan za njihov fizički i mentalni razvoj. U Kon-venciji UN o pravima deteta iz 1989. godinepropisuje se zaštita deteta „od ekonomskog iz-rabljivanja i obavljanja svakog rada koji bi zanjega bio pogibeljan ili ometao njegovo obra-zovanje, ili bio štetan za njegovo zdravlje ilinjegov telesni, duševni, duhovni, moralni ilisocijalni razvoj“ (član 32).

Deklaracija: svečana izjava koju daje ugovor-no telo, može sadržavati preporuke, ali nijepravno obavezujuća. Deklaracija može biti iizjava jedne države o tumačenju neke obave-ze.

Deprivacione tehnike: metode psihološkogmučenja koje uključuje društvenu i obrazov-nu deprivaciju, ograničenje slobode, us-kraćivanje zaposlenja i kulturnih, političkih iverskih aktivnosti, čulnu deprivaciju, us-kraćivanje fizičkog prostora, sna, komunika-cije, higijene, prehrane, medicinske nege, itd.

Derogacija: ukidanje neke obaveze koja seodnosi na ljudska prava u određenim jasnodefinisanim okolnostima kao što su kriznastanja.

Dete: Konvencija UN o pravima deteta iz1989. godine definiše dete kao „svako ljudskobiće mlađe od 18 godina, osim ako se premazakonu primenjivom na dete punoletnost nestiče ranije“.

Dete izbeglica: dete izbeglica ili prognanik jesvaka osoba mlađa od 18 godina koja traži sta-tus izbeglice ili drugi oblik međunarodnezaštite, a koja se smatra izbeglicom u smisluvažećih međunarodnih ili nacionalnih zakonai postupaka, bilo da dete nema pratnju ili gaprate roditelji ili druge odrasle osobe, ili je pri-siljeno da beži preko međunarodne granice(na primer zbog rata, građanskog rata iliopšteg nasilja).

Diskriminacija: uskraćivanje osobama iligrupama jednakog postupanja, građanskihsloboda ili prilika za obrazovanje, smeštaja,zdravstvene brige, zapošljavanja, ili pristupauslugama, dobrima ili sredstvima. Diskrimi-nacija se sprovodi na osnovu rase, nacional-nosti, pola, vere, političke ili etničke pripad-nosti, bračnog ili porodičnog statusa, tele-snog, razvojnog ili mentalnog nedostatka.

Dokumenti strategije smanjenja siro-maštva: 1999. godine Svetska banka je, u sa-radnji s Međunarodnim monetarnim fondom,

uvela koncept Dokumenata za strategiju bor-be protiv siromaštva. Svrha Dokumenata je daopiše makroekonomsku situaciju zemlje,uključujući i strukturalne i socijalne politike.Pripremaju ih vlade, ali putem novih partici-pacijativnih procesa kako bi se uključili broj-ni činioci civilnog društva.

Endemska bolest: stalna prisutnost bolesti iliuzročnika zaraze u datom geografskom pod-ručju; može se odnositi i na čestu dominacijudotične bolesti u nekom području.

Epidemijska bolest: bolest koja napada ili po-gađa istovremeno mnogo ljudi u nekoj zajed-nici ili području.

Etničko čišćenje: prisilno raseljavanje ili is-trebljenje jedne etničke populacije iz nekogpodručja da bi se nametnuo identitet i moćdruge etničke grupe.

Evrocentrizam: proces isticanja evropskih (iuopšte zapadnih) teorija i ideja, nauštrb dru-gih kultura. Pod ovom definicijom podrazu-meva se pretpostavka da se zapadne ideje uosnovi razlikuju od ideja drugih kultura i civi-lizacija. Ponešto kontradiktorna, ali takođevažna implikacija tog pojma je pretpostavka ouniverzalnosti evropskih ideja. Drugim

REČNIK 335

rečima, pretpostavlja se da su one postale ne-ka vrsta univerzalne kulturne monete u kojuse elementi drugih kultura mogu relativno la-ko konvertovati. Postoji mnoštvo takvihevropskih ideja, uvek u opticaju. Obično sepod idejama definisanim kao zapadnim pod-razumevaju individualizam, ljudska prava, se-kularna vlast i pravo, kao i odvajanje vere oddržave.

Genetska modifikacija: brisanje, izmena iliuklanjanje gena u organizmu, kao i prenosgena iz jednog organizma u drugi organizam.Takođe, može značiti preinačenje postojećihgena ili konstruisanje novih gena i njihovougrađivanje u bilo koji organizam.

Genitalno sakaćenje žena: sastoji se od po-stupaka delimičnog ili potpunog uklanjanjaspoljnih genitalija žene i/ili povređivanja žen-skih genitalnih organa, zbog kulturnih ili bilokojih drugih razloga koji nisu uslovljenilečenjem (definicija Svetske zdravstvene or-ganizacije iz 1995).

Genocid: smišljeno i sistematsko uništenjeneke rasne, etničke, verske ili kulturne grupe,ubijanjem, ranjavanjem, pogoršanjem život-nih uslova sprečavanjem rađanja ili preseljen-jem dece.

Ekonomska prava: ljudska prava koja se od-nose na proizvodnju, razvoj i upravljanje re-sursima neophodnim za život.

Ekonomski i socijalni savet UN: telo Ujedin-jenih nacija koje se sastoji od 54 člana. Prven-stveno se bavi stanovništvom, ekonomskimrazvojem, ljudskim pravima i krivičnim pra-vom. To visoko telo dobija i objavljuje izvešta-je o ljudskim pravima u brojnim prilikama.Skraćeni naziv: ECOSOC.

Indeks siromaštva: Program za razvoj UN(UNDP) formirao je indeks siromaštva kakobi kvantifikovao siromaštvo na način kojim seobuhvataju i drugi elementi, osim distribucijedohotka. Pet realnih elemenata siromaštvakoji se obuhvataju jesu nepismenost, pot-hranjenost dece, prerana smrt, loše zdravlje inedovoljan pristup sigurnoj pitkoj vodi.

Individualni rasizam: oblik rasne diskrimi-nacije čiji je uzrok svesna lična predrasudapojedinaca.

Internirano lice: civil ili borac koji nije op-tužen za zločin, ali je zatočen u smislu pre-ventivne bezbednosne mere tokom oružanogsukoba.

Izbačeni iz stroja (hors de combat): borci ko-ji su zarobljeni ili ranjeni, bolesni ili supreživeli brodolom pa više nisu u stanju daučestvuju u borbi.

Jednakost: nepristrasno, odnosno pravičnopostupanje koje traži da se u sličnim slučaje-vima postupa na sličan način.

Kolateralna šteta: šteta ili gubitak prouzroko-van slučajno tokom napada, koji se dogodiouprkos svim potrebnim merama opreza koji-ma je cilj sprečavanje ili, u svakom slučaju,svođenje na najmanju moguću meru, pogibi-je i ranjavanja civila i oštećenja civilnih obje-kata.

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturnaprava: osnovao ga je ECOSOC 1985. godine;primarna funkcija Komiteta je da nadzire ka-ko države sprovode Pakt o ekonomskim, soci-jalnim i kulturnim pravima. Komitet teži raz-vijanju konstruktivnog dijaloga s državama inastoji, korišćenjem različitih sredstava, daodredi da li se norme sadržane u Paktu (kojese odnose na osnovne životne potrebe – rad,hrana, stanovanje, zdravstvena briga, obrazo-vanje i kultura) odgovarajuće primenjuju udržavama, kao i kako se primena Pakta možeunaprediti na način da osobe kojima ta prava

REČNIK336

pripadaju, uživaju svoja prava u punom obi-mu.

Konvencija: multilateralni ugovor koji premameđunarodnom pravu obavezuje sve stranke.

Ksenofobija: mržnja i strah od stranaca. Kadase ovi osećaji usmere ka vidljivoj manjini,često se koristi pojam “rasizam“. Verovatno jebolje rasizam posmatrati kao posebni slučajksenofobije, nego ga upotrebljavati u suvišeslobodnom značenju.

Kulturna prava: prava kojim se čuva i ostva-ruje nečiji kulturni identitet ili razvoj.

Legitimitet: stepen do kog su postupci vla-sti u donošenju ili primeni zakona ljudimaprihvatljivi; legitimni sistem je zakonit i, štoje još važnije, građani imaju poverenja unjegovu ispravnost i pridržavaju se njegovihpravila. Legitimnost je takođe tesno vezanas vladavinom: dobrovoljno pridržavanje za-kona i propisa vodi većoj delotvornosti negooslanjanje na prinudu i lične lojalnosti.

Maquiladora: fabrika, obično u stranom vla-sništvu, koja slaže proizvode za izvoz. Rečpotiče iz španskog i obično se upotrebljava uskraćenom obliku maquila (makila).

Medijacija: proces pregovora s ciljemrešavanja problema u kojem treća strana radisa stranama u sporu kako bi im pomogla dadođu do zadovoljavajućeg sporazuma. Medi-jatori nemaju ovlašćenja da odlučuju o sporumeđu strankama (kao arbitri); umesto togastranke daju medijatoru punomoćje da im po-mogne da reše spor među njima.

Međunarodna organizacija rada (ILO):osnovana 1919. godine na osnovu Versajskogmirovnog ugovora, radi poboljšanja uslova ra-da i promovisanja socijalne pravde; ILO je1946. postala specijalizovana agencija UN.

Međuverski dijalog: pokušaj iniciranja dija-loga, saradnje i razumevanja među pojedinci-ma različitih vera. Međureligijski dijalog imaisto značenje.

Mučenje: svaka radnja kojom se namerno na-nosi teški bol ili patnja, bilo telesna ili mental-na, licu u zatočeništvu ili pod nadzorom usvojstvu optuženoga; mučenje ne uključujebol ili patnju koji potiču isključivo iz zakoni-tih sankcija, bilo da su im svojstvene ili ih pra-te.

Nepismenost: nesposobnost osobe da čita ipiše.

Neposredna diskriminacija: pojava kada seprema jednoj osobi ili grupi ljudi postupa ne-povoljnije nego što bi se postupalo premadrugoj osobi ili grupi u istoj situaciji, a zbognjihove rase, boje, porekla ili nacionalne ili et-ničke pripadnosti.

Nepristrasnost: odlučivanje o ljudimaisključivo na osnovu njihovih potreba, bezosvrtanja na njihovu nacionalnost, rasu, ver-ska uverenja, društvenu klasu ili političkauverenja.

Nereligijski: naturalistički pogledi na svet iuverenja u sferi ljudske misli koja se odnosena konačna uverenja i načela svesti po kojimapojedinci žive svoj život.

Netolerancija: nespremnost da se prihvatei/ili poštuju uverenja i prakse drugih osoba.Rasna netolerancija odnosi se na sprečavanjepripadnika drugih rasnih grupa da u jednakojmeri učestvuju ili u punoj meri koriste prilikekoje postoje u zajednici, a verska netoleranci-ja odnosi se na odbijanje prihvatanja ili pošto-vanja tuđih verskih uverenja.

Neutralnost: nezauzimanje strane u nekomsukobu.

REČNIK 337

Nevladina organizacija: svaka neprofitna,dobrovoljna grupa građana koja je organizo-vana na lokalnom, nacionalnom ili međuna-rodnom nivou. Vođene ciljem ostvarenja za-dataka, od strane ljudi koji imaju zajedničkeinterese, nevladine organizacije obavljaju ra-znovrsne humanitarne funkcije, iznose pro-bleme građana pred vlasti, zalažu se za i nad-ziru politike i promovišu političku participa-ciju posredstvom informisanja.

Obrazovanje: disciplina koja se, u ovom kon-tekstu, bavi uglavnom metodama obučavanjai učenja u školama i sličnim sredinama, kojase razlikuju od raznih neformalnih oblika so-cijalizacije (npr. između roditelja i dece).

Održivi razvoj: razvoj koji zadovoljava sa-dašnje potrebe, a ne ugrožava sposobnost bu-dućih generacija da zadovolji svoje potrebe.

Ombudsman: instutucija čiji je posao daistražuje i izveštava o pritužbama građana narad vlade ili organa javne vlasti.

Oružani sukob: situacija u kojoj su dve orga-nizovane grupe ili više njih u oružanoj borbi,bilo međunarodnoj ili unutrašnjoj. Svako ne-slaganje između dveju država koje za ishodima intervenciju oružanih snaga jeste oružani

sukob, čak ako jedna od strana opovrgava po-stojanje ratnog stanja.

Osnovno obrazovanje: prva faza tradicional-nog formalnog obrazovanja, počinje u uzra-stu od 5 do 7 godina, a završava u uzrastu od12 do 15 godina.

Posebni izvestilac: osoba koju imenuje telona globalnom ili regionalnom nivou, kao npr.Komisija za ljudska prava UN, sa zadatkom iz-rade redovnih izveštaja o stanju ljudskih pra-va u nekoj zemlji ili nekom polju ljudskih pra-va („tematski izvestilac“). Ako ga imenuje ge-neralni sekretar UN, ta funkcija naziva se „po-sebni predstavnik“. Slična funkcija može sedati i „nezavisnom stručnjaku“.

Posebni predstavnik: vidi Posebni izvestilac.

Posredna diskriminacija: prakse ili politikekoje izgledaju „neutralne“ ili „pravične“, alinepovoljno utiču na veliki broj ljudi neke ra-sne, nacionalne ili etničke grupe. Može posto-jati čak i tamo gde ne postoji namera diskrimi-nacije.

Poverljivost: sposobnost da se nešto drži utajnosti. Poverljivost je uzeta kao standardnaradna metoda Međunarodnog komiteta Crve-

nog krsta čiji je cilj ostvarenje pristupa žrtva-ma i zaštite putem delotvornog dijaloga sa or-ganima vlasti.

Pravičan postupak (due process): propisanizakonski postupak pravosudnih organa. Jem-stvo pravičnog postupka zahteva da svako liceuživa zaštitu pravičnog suđenja.

Predrasuda: stanje duha koje teži da unapredprosuđuje o osobi ili grupi u negativnom sve-tlu. Takav negativan sud obično se donosi bezodgovarajućih dokaza. Ti negativni stavovičesto se ne prepoznaju kao neosnovane pret-postavke, jer se učestalo ponavljaju. One po-staju široko prihvaćene „zdravorazumske“ideje i koriste se kao opravdanje za dela dis-kriminacije.

Predstavka: pojedinačna ili grupna tužbaupućena ugovornom telu o kršenju ljudskihprava. Takođe se zove „tužba“ ili „peticija“.

Prisilna prostitucija: prisiljavanje osobe naprostituciju, koje se koristi kao sredstvooružanog sukoba.

Prisilna trudnoća: bespravno ograničenjeslobode žene koja je zatrudnela pod prisilom,s namerom da se utiče na etnički sastav bilo

REČNIK338

koje populacije ili izvrše drugi teški zločiniprema međunarodnom pravu.

Prognanik: lice koje je napustilo svoj dom, alinije napustilo svoju zemlju, zbog straha odprogona, da bi izbeglo od posledica oružanogsukoba ili nasilja, kršenja ljudskih prava iliprirodnim ili tehnološkim katastrofama.

Program strukturnog prilagođavanja:većina zajmova Međunarodnog monetarnogfonda je uslovljena, jer MMF postavlja raz-ličite zahteve koje zemlja mora ispuniti da bidobila sredstva. Budući da su ti uslovi – tzv.programi strukturnog prilagođavanja – usme-reni ka snižavanju troškova u socijalnom sek-toru i ka liberalizaciji tržišta, često su pred-met kritika.

Prosvetiteljstvo: intelektualni pokret koji jepočeo u Engleskoj u 17. veku, a karakteriše gaintelektualni skepticizam prema tradicional-nim uverenjima i dogmama, označava „pro-svetljenu“ suprotnost pretpostavljanom mra-ku i praznoverju Srednjeg veka. Od svogpočetka prosvetiteljstvo se usredsređuje nasnagu i dobrotu ljudskog razuma.

Rasa: pojam „rasa“ je veštačka konstrukcijakoja se koristi za svrstavanje ljudi na osnovu

pretpostavljenih telesnih i kulturnih sličnostikoje potiču iz njihovog zajedničkog porekla.Moderna nauka je pokazala da je biološka ka-tegorija rase beznačajna kada se primenjujena ljudsku vrstu. Biološki, ljudska vrsta imaisti genetski fundus, a genetske varijacije sumnogo veće u jednoj tzv. rasnoj grupi negoizmeđu njih. Ponekad je ova ideologija osno-va za društvene akcije, vladine politke iopravdanje za različito postupanje prema raz-ličitim grupama.

Rasizam: skup pogrešnih pretpostavki,mišljenja i akcija koje dolaze iz uverenja da jejedna grupa, sama po sebi, superiornija oddruge. Rasizam je ne samo društveni stav pre-ma etnokulturnim manjinskim grupama, veći socijalna struktura koja isključuje takve po-jedince i grupe. Rasizam može biti prisutan uorganizacionim i institucionalnim struktura-ma i programima, kao i u stavovima i po-našanju pojedinaca.

Ratifikacija: postupak u kome se država, po-nekad posle saglasnosti parlamenta, pro-glašava pravno vezanom nekim ugovorom.

Ratni zarobljenik: zarobljeni borac umeđunarodnom oružanom sukobu. Samoborci koji ispunjavaju određene uslove imaju

pravo na taj status (uglavnom pripadnicioružanih snaga).

Rehabilitacija od mučenja: čin osposoblja-vanja žrtava mučenja da povrate sposobnost,pouzdanje i snagu kako bi mogle što normal-nije živeti. Rehabilitacioni centri i programiusvajaju i primenjuju različite postupke, vo-deći računa o specifičnim telesnim i psi-hičkim potrebama pojednih žrtava mučenja,kao i kulturnom, socijalnom i političkomokruženju u kom deluju.

Rezervacija: izjava države povodom ratifika-cije nekog ugovora kojom isključuje ili menjapravna dejstva neke odredbe na tu državu.

Rod: član 7 stav 3 Rimskog statuta Međuna-rodnog krivičnog suda definiše rod kao „dvapola, muški i ženski, u kontekstu društva. Po-jam rod nema nikakvo značenje različito odnavedenog“. Liberalnije definicije, takođe, ob-uhvataju položaj žena i muškaraca u društvu.

Ropstvo: prepoznaje se po elementu vla-sništva ili kontrole nad nečijim životom, prisi-lom, ograničenjem kretanja ili činjenicom dalice nije slobodno da napusti ili promeni po-slodavca. Savremeno ropstvo nije uvek lakoprepoznati ili iskoreniti jer je često pri-

REČNIK 339

hvaćeno u nekim kulturama. Dužničko rop-stvo se praktikuje u mnogim područjima sve-ta.

Seksualno nasilje: nasilno ponašanje zasno-vano na polu čiji je cilj da se povredi ili ubijeneka osoba.

Sekularan: označen sekularizmom; koji seodnosi na svetovne stvari i razlikuje od stvarikoje su povezane s religijom. Sekularizam jeuverenje da religija i crkveni poslovi ne trebada se mešaju u funkcionisanje države, npr. ujavno obrazovanje.

Sindikat: organizacija radnika stvorena radizaštite i unapređenja interesa svojih članovaputem pregovora s poslodavcima o platama iuslovima rada. Sindikati takođe pružaju prav-ne savete, finansijsku pomoć, podršku za bo-lovanje i mogućnosti obrazovanja. Nezavisnisindikat nije podređen niti pod kontrolom po-slodavca i finansijski je nezavisan od poslo-davca.

Siromaštvo: siromaštvo karakterišu nedosta-tak prihoda/novca i proizvodnih resursa do-voljnih da obezbede stalna sredstva za život;nedostatak hrane, glad i pothranjenost; lošezdravstveno stanje; rastuća smrtnost; ogra-

ničeni ili nepostojeći pristup obrazovanju;beskućništvo i socijalna diskriminacija iisključenje.

Siromaštvo radnih slojeva: siromaštvo ima idruga značenja osim pothranjenosti i iznemo-glosti. Ono se takođe može odnositi i na rad-nike – one koje imaju posao, ali ne mogu sa-staviti kraj s krajem.

Socijalna i ekonomska prava: prava koja da-ju ljudima socijalnu i ekonomsku sigurnost, aponekad se nazivaju i bezbednosna ili pravadruge generacije. Primer su prava na hranu,stanovanje i zdravstvenu zaštitu.

Srazmernost: načelo po kome civilni gubici ištete na civilnim objektima ne smeju biti ne-srazmerni vojnoj koristi koja se očekuje odnapada na neki vojni objekt.

Stopa napuštanja: postotak osoba koje na-puštaju školu ili fakultet pre završetka školo-vanja.

Strukturni rasizam: nejednakosti ukorenje-ne u sistemskom delovanju društva, kojeisključuje veliki broj pripadnika određenih et-ničkih kategorija iz značajnijeg učešća uvažnijim društvenim institucijama.

Sufražetkinja: naziv za britanske i američkefeministkinje koje su se borile za prava žena,naročito za njihovo prava glasa.

Trgovina ljudima: nezakonita trgovina ljudi-ma, naročito ženama i decom; nedopušteno,tajno kretanje ljudi preko nacionalnih imeđunarodnih granica, većinom iz zemalja urazvoju i nekih tranzicionih zemalja, sa ciljemprisilnog dovođenja žena, devojaka i dece useksualno i ekonomski represivne i izrablji-vačke situacije radi ostvarivanja profita trgo-vaca, kriminalnih organizacija i radi drugihnezakonitih aktivnosti vezanih uz takvu trgo-vinu, kao što je prisilni kućni rad.

Tužba: pojedinačna ili grupna predstavkaupućena ugovornom telu zbog kršenja ljud-skih prava. Vidi i pojam predstavka.

Upis: čin službenog uključenja u tečaj, školuitd.

Vera: religija ili svaki oblik priznate zajednicelica koja dele religiozna uverenja.

Vladavina prava: vladavina prava je iznadvlade, štiti građane od samovoljnog delovanjadržave, kao i društva uopšte, jer upravlja od-nosima privatnih interesa. Obezbeđuje da se

REČNIK340

prema svim građanima postupa jednako i dapodležu zakonu, a ne hirovima moćnika. Vla-davina prava je bitan preduslov odgovornostii predvidivosti i u javnom i privatnom sekto-ru. Uspostavljanje i održanje vladavine pravazavise od jasne komunikacije pravila, nedi-skriminacione primene, delotvornog spro-vođenja zakona, predvidivih i pravno sprovo-divih metoda izmena zakona, kao i od toga dali građanstvo vidi zakone kao pravedne,poštene i legitimne i da li je spremno da ihpoštuje.

Vojna nužda: pojam po kome je upotreba si-le u stepenu neophodnom da bi se postigaocilj rata opravdana, ako je cilj potpuno potčin-javanje neprijatelja što je brže moguće i s mi-nimumom ljudskih, materijalnih i finansij-skih gubitaka.

Vojni ciljevi: objekti koji po svojoj prirodi,mestu, nameni ili upotrebi delotvorno dopri-nose vojnom delovanju i čije uništenje nedvo-smisleno predstavlja vojnu korist.

Zatvorska izolacija: odvojeni pritvor zatvore-nika sa ograničenim ili povremenim pristu-pom drugih lica, u okruženju koje ima samonajosnovnije uslove za održanje života i u

kom su svetlo, zvuk, ishrana, literatura, fi-zička vežba i ponekad toplota uglavnomoskudni.

Zločini protiv čovečnosti: ubijanje, istre-bljenje, porobljavanje, deportacija, zatočenjeili mučenje, kada su počinjeni kao deo širokoraširenog i sistematskog napada usmerenogprotiv civilnog stanovništva.

Zločini protiv mira: planiranje, priprema, za-počinjanje ili vođenje rata ili agresije ili rat ko-jim se krše međunarodni sporazumi.

Zona slobodne trgovine: područje u komdržava dozvoljava stranim kompanijama dauvoze materijal za proizvodnju i izvoze final-ne proizvode bez plaćanja visokih poreza ilicarina (davanja državi). Na taj način zone slo-bodne trgovine kompanijama snižavajutroškove proizvodnje.

INDEKS POJMOVA 341

INDEKS POJMOVA

Afrička komisija za ljudska prava i prava nar-oda 310

Afrička povelja o ljudskim pravima i pravimanaroda 36, 37, 43, 44, 81, 150, 158, 174, 178,182, 259, 263, 272, 298

Afrička unija 36, 138, 310Afrički sud za ljudska prava i prava naroda 28,

37Američka deklaracija o pravima i dužnostima

čoveka 35, 36, 259Američka konvencija o ljudskim pravima 36,

150, 155, 158, 174, 259, 311Apartheid 13, 22, 26, 89, 93, 100, 102, 106,

264, 285, 298, 314, 333Apostaza 14, 170Arapska povelja o ljudskim pravima 38Azijske vrednosti 15, 43, 281, 301Dečiji rad 208, 242, 334Dete, definicija 14, 202, 334Dete, ljudska prava deteta 14, 199, 200Diskriminacija, zabrana 89, 91, 240, 334Društvo naroda 23, 296Evropski centar za praćenje rasizma i

ksenofobije 35Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska

prava 35Evropski komitet za sprečavanje mučenja 12,

57, 64

Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava174

Evropska okvirna konvencija za zaštitunacionalnih manjina 32

Evropska povelja za zaštitu ljudskih prava ugradu 40

Evropska socijalna povelja 31, 44, 81, 111Evropski sud za ljudska prava 11, 32, 33, 48,

64, 178, 263, 297Evropska unija 11, 25, 31, 32, 34, 43, 267, 288Genocid 26, 27, 39, 40, 90, 134, 223, 266, 298,

299, 335Globalizacija i ljudska prava 21Globalni sporazum 15, 42, 247, 248Gradovi ljudskih prava 37Humanitarno pravo, međunarodno 15, 139,

215, 217, 220-223, 234Interamerička komisija za ljudska prava 126,

143, 297Interamerički sud za ljudska prava 298, Iscrpenost domaćih pravnih lekova 33, 56Istorija i filozofija ljudskih prava 22Jednaka naknada 240, 242Jednakost pred zakonom 150, 278, Jednakost žena 25Kairska deklaracija o ljudskim pravima u

islamu 23, 174Kancelarija za demokratske institucije i

ljudska prava (ODIHR) 32, 34, 312Kancelarija Visokog predstavnika UN za

ljudska prava (OHCHR) 64, 309Komisija UN za ljudska prava 29Komitet ministara (Savet Evrope) 32, 33, 262Komitet UN protiv mučenja (CAT) 54Komitet UN za ljudska i građanska prava 27Komitet UN za prava deteta 205Komitet UN za rasnu diskriminaciju 92Konvencija o pravima deteta (CRC) 14, 27, 81,

197, 202, 207, 298Konvencija o ukidanju svih oblika

diskriminacije žena (CEDAW) 24-26, 81,112, 243

Konvencija o ukidanju svih oblika rasnediskriminacije (CERD) 102, 106, 112, 194

Konvencija protiv mučenja 27, 54, 60, 298Ljudska bezbednost 17, 20-21, 28, 42, 49, 50,

69, 90, 110, 128, 149, 165, 181, 199, 200, 217,227, 237, 257, 276, 277, 278, 283, 285, 298

Ljudska dimenzija (OSCE) 33, 43Ljudska prava, pojam i priroda 24Ljudska prava, standardi 26, 300Ljudska prava žena 25, 37, 43, 71, 125-133,

135-144, 189, 205, 243, 278, 286Manjine, zaštita (manjina) 24, 38, 265, 282Mediji, sloboda (medija) 30, 34, 255, 256-259,

262-267Međunarodna organizacija rada (ILO) 42,

238, 239-242, 245, 246, 248, 249, 254, 284,296-298, 310, 336

INDEKS342

Međunarodni komitet crvenog krsta (ICRC)218, 220, 222-229, 234, 313

Međunarodni krivični sud (ICC) 39, 40, 134,139, 207, 223, 298

Međunarodno krivično sudstvo 39Međunarodni krivični tribunal za bivšu

Jugoslaviju (ICTY) 39, 40, 139, 298Međunarodni krivični tribunal za Ruandu

(ICTR) 40, 134, 139, 298Međunarodni monetarni fond (IMF) 42, 69,

74, 78, 86, 186, 288, 334, 338Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim

i kulturnim pravima (ICESCR) 24, 26-28,111, 113, 120, 182, 242, 243, 245, 259, 276,335

Međunarodni pakt o građanskim i političkimpravima (ICCPR) 24-28, 111, 148, 150, 152-155, 158, 178, 183, 184, 259, 260, 264-266,276, 335

Mehanizam predstavke 155, 204Metodologija obrazovanja za ljudska prava

330Milenijumski razvojni ciljevi 191Mreža za ljudsku bezbednost (HSN) 20, 200,

209, 227, 276, 298, 318Mržnja, zagovaranje (mržnje) 15, 266, 271Mučenje, zabrana (mučenja) 27, 47-51, 52,

54, 56-60, 111, 218, 219Nevladine organizacije (NVO) 30, 37, 58, 199,

284, 288, 312, 313, 337

Obrazovanje i učenje za ljudska prava 19, 30,75, 267, 295, 330

Obrazovanje, pravo na 11, 14, 19, 67, 179-185,187, 188, 196, 259, 325

Opšti komentari 28, 155Organizacija afričkog jedinstva (OAU) 36, 37,

234, 297Organizacija američkih država (OAS) 35, 126,

129, 144, 234, 297, 311Organizacija UN za obrazovanje, nauku i

kulturu (UNESCO) 30, 102, 106, 187, 190,192, 258, 266, 272, 299, 300, 303, 305, 306,309

Organizacija za evropsku bezbednost isaradnju, OEBS (OSCE) 31-34, 44, 156, 262,283, 286, 298, 311

Oružani sukob, predgovor 14, 15, 22, 39, 60,134, 156, 157, 181, 185, 189, 198, 203, 207,208, 209, 217, 226, 228, 229-234, 297, 337

Osnovna prava 24, 31, 32, 34, 183, 243, 261,323

Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu 38Posebni izvestilac/predstvanik 25, 28, 29, 36,

37, 51, 54, 56, 75, 98, 120, 133, 156, 158,171, 184, 190, 262, 263, 337

Potkomisija UN za širenje i zaštitu ljudskihprava 29, 86

Povelja osnovnih prava Evropske unije 31, 32,34

Prava građana 24, 296

Pravični sudski postupak 42, 337Pravično suđenje 11, 13, 37, 39, 126, 145-156,

158, 162, 278Prisilna prostitucija/trudnoća 139, 337Pritvor, uslovi (pritvora) 54, 224Protivpešadijske mine 227Rasizam 32, 35, 87, 89, 90-102, 105, 106, 124,

263, 298, 304, 338Ratna propaganda 15, 259, 266Rod 13, 14, 19, 22, 24, 40, 69, 78, 80, 90, 91,

95, 112, 115, 125, 127-129, 131, 132, 137,142, 185, 186, 190 ,191, 200, 201, 239, 296,338

Ropstvo ili položaj sličan ropstvu 23, 96, 111,133, 218, 219, 241-243, 296, 297, 323, 338

Savet Evrope 11, 27, 31-33, 43, 57, 101, 105,155, 184, 213, 265, 271, 297, 304, 307, 311

Sloboda medija 15, 30, 32, 34, 256, 257, 259,266-268

Sloboda misli, savesti i veroispovesti 18, 27,116, 163, 167, 259, 278, 324

Sloboda mišljenja i izražavanja 93, 255, 257,259, 260, 262, 324

Sloboda udruživanja 30, 240, 243, 248, 284,298

Smrtna kazna 35, 36, 143, 148, 202, 218, 302Sporazum iz Kotonua 12, 80Starosedelački narodi 25, 40, 70, 115, 119,

128, 240, 299, 302, 306Svetska banka 42, 69, 72, 74, 78, 86, 186, 192,

INDEKS POJMOVA 343

288, 334Svetska konferencija o ljudskim pravima

(Beč) 131, 299Svetska konferencija protiv rasizma 102.106,

124, 292Svetska konferencija UN o ljudskim pravima

23, 124, 131, 135, 147, 299Ujedinjene nacije 24, 26-30, 64, 69, 80, 102,

110, 120, 124, 140, 144, 181, 196, 200, 205,207, 239, 246, 254, 258, 284, 294, 297, 300,301, 309, 323, 335

Unapređivanje žena 86, 130, 138, 144UNICEF 115, 136, 186, 187, 190, 192, 196, 199,

208, 214, 305, 307, 310UN Program za razvoj (UNDP) 22, 70, 72, 86,

124, 191, 192, 254, 276, 301, 335Utvrđivanje činjenica 37, 297, 312Visoki predstavnik za nacionalne manjine

(OSCE) 32, 34Vladavina prava 145-147, 150-157, 162, 278,

339Završni akt iz Helsinkija 33Zdravlje, pravo na 11, 13, 107, 110-116, 118,

123Zločini protiv čovečnosti 39, 44, 139, 223, 340Žene, Svetska konferencija o (ženama) 120,

131, 140Ženevske konvencije 60, 215, 219, 222, 223,

226, 229Ženska prava 71, 296, 297

Žensko dete/devojčica 13, 131, 135, 136, 143,207

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

341.231.14(035)342.72/.73(035)

RAZUMEVANJE ljudskih prava : priru~niko obrazovanju za ljudska prava. - Beograd :Ministarstvo za ljudska i manjinska pravaSrbije i Crne Gore : Beogradski centar zaljudska prava, 2005 (Beograd : ^uguraprint). - 343 str. ; 24 cm

Prevod dela: Understanding human rightsmanual on human rights education. - Tira`1.000. - Re~nik: str. 333-340. - Napomene ibibliografske reference uz tekst. -Bibliografija uz svako poglavlje. -Registar.

ISBN 86-84849-10-8

a) Prava ~oveka - Priru~niciCOBISS.SR-ID 126855692

Mreža za ljudsku bezbednost (HSN) je međuregionalna grupa zemalja koja obuhvata trajnu saradnju akademskih istraživačkih institucija. Politička vizija Mreže je humani svet u kom ljudi žive u bezbednosti i dostojanstvu, slobodni od pretnji nasiljem, siromaštva i očaja. Mreža je pokrenuta 1999. godine, a proizašla je iz kampanje protiv nagaznih mina.

Države članice Mreže su: Austrija, Kanada, Čile, Grčka, Irska, Jordan, Mali, Holandija, Norveška, Švajcarska, Slovenija, Tajland i Južna Afrika kao posmatrač.

Austrijska ministarka spoljnih poslova, gospođa Benita Ferrero-Waldner, u svojstvu predsedavajuće Mreže, proglasila je obrazovanje za ljudska prava i decu zahvaćenu oružanim sukobom prioritetnim temama Mreže u periodu 2002/2003.

Ovaj priručnik, kao inventivno sredstvo za obrazovanje za ljudska prava koji se može koristiti u celom svetu na kulturno osetljiv način, dostupan je na Internetu na adresi: http://www.bmaa.gv.at

Priručnik je nastao na inicijativu austrijske ministarke gospođe Benite Ferrero-Waldner, u svojstvu predsedavajuće Mreže za ljudsku bezbednost, a izradio ga je Evropski centar za obuku i istraživanje u ljudskim pravima i demokratiji iz Graca, Austrija, u saradnji s partnerima iz Mreže, odnosno više od trideset institucija i stručnjaka.

Svrha priručnika je da posluži kao konkretan doprinos osnaženju ljudske bezbednosti putem obrazovanja i učenja za ljudska prava. On odražava kulturno osetljivi pristup koji se zasniva na univerzalnosti ljudskih prava.

Priručnik je namenjen svima koji se bave obrazovanjem za ljudska prava i uče o tome širom sveta i može poslužiti nastavnicima u obrazovanju za ljudska prava u formalnom i neformalnom obrazovanju. Sadrži niz pedagoških materijala koji se mogu koristiti u obrazovanju za ljudska prava mladih i odraslih. Zamišljen je kao otvoreno štivo, koje treneri i učenici mogu dopunjavati sopstvenim iskustvima.

Evropski centar za obuku i istraživanja o ljudskim pravima i demokratiji (ETC) iz Graca počeo je s radom 2000. kao centar za obrazovanje, učenje i istraživanje u ljudskim pravima, uz veliku podršku grada Graca, prvog Grada ljudskih prava u Evropi.

ETC koordinira učešće Univerziteta u Gracu u Evropskim postdiplomskim programima u ljudskim pravima i demokratiji u Veneciji i Sarajevu, a deluje i kao evropski partner organizacije Narodni pokret obrazovanja za ljudska prava (PDHRE). ETC je pomogao stvaranje mreže centara za ljudska prava u jugoistočnoj Evropi (HRC-Net).

Obrazovne i istraživačke delatnosti ETC podržava međunarodni savetodavni odbor. Žarište obrazovnih i istraživačkih programa ETC je u odnosu između ljudskih prava, ljudske bezbednosti i ljudskog razvoja, nediskriminacije, migracije, demokratije i ljudskih prava na lokalnom nivou. Za dalje informacije pogledajte:http://www.etc-graz.at

razumevanje ljudskih prava - ETC Graz

Documents

Transcript of razumevanje ljudskih prava - ETC Graz