ТМ Г. XXXVII Бр. 4 Стр. 1731-1748 Нишоктобар - децембар 2013.

UDK 340.131 Прегледни рад Александар Мојашевић Примљено: 22. 08. 2013. Универзитет у Нишу Одобрено за штампу: 22. 11. 2013. Правни факултет Ниш

ИМПЛИКАЦИЈЕ ВЛАДАВИНЕ ПРАВА НА ПРИВРЕДНИ РАСТ

Апстракт

Предмет анализе у овом раду јесте веза између владавине права, схваће-не као универзална заштита приватних својинских и уговорних права, и привре-дног раста. Циљ је испитати у којој мери је владавина права значајна за повећа-ње дохотка per capita и да ли је владавина права довољан услов тог повећања. Због тога се у раду приказују савремена теоријска и емпиријска истраживања односа појединих индикатора владавине права (пре свега, заштите својинских и уговорних права, али и других повезаних индикатора) и привредног раста. Посе-бан акценат ставља се и на оцену владавине права у нашој земљи према једин-ственој методологији релевантних међународних организација (Фрејзер инсти-тута, Херитиџ фондације и других), које мере степен економских слобода у зе-мљама широм света. Циљ је установити место Србије у свету у погледу заштите приватних својинских и уговорних права, импликације које установљени ниво владавине права у Србији има на привредни раст и, на тој основи, упутити одре-ђене препоруке носиоцима политике привредног развоја на плану предузимања реформских мера неопходних за повећање стопе привредног раста. Генерални закључак јесте да је потребно направити снажан заокрет у нашој земљи усмерен на јачање владавине права, али и других компоненти економских слобода, како би био остварен дугорочни привредни раст, односно раст дохотка per capita.

Кључне речи: владавина права, својинска права, уговорна права, привредни раст, економске слободе

mojasevic@prafak.ni.ac.rs Овај чланак је резултат рада у оквиру пројекта под називом Заштита људских и мањинских права у европском правном простору, финансираног од стране Ми-нистарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (референ-тни број 179046).

1732

THE RULE OF LAW AND ITS IMPLICATIONS FOR ECONOMIC GROWTH

Abstract

The subject matter of this paper is the causal relation between the rule of law, understood as universal protection of private property rights and contract rights, and economic growth. The aim is to examine to what extent the rule of law is important for the increase of per capita income and whether the rule of law is a sufficient condi-tion for that increase. Hence, the author provides an overview of the current theoreti-cal and empirical research on the relation between certain rule of law indicators (pri-marily the protection of property rights and contract rights, and other related indica-tors) and economic growth. In particular, the author focuses on the evaluation of the rule of law in our country based on the unique methodology applied by relevant inter-national organizations (the Fraser Institute, the Heritage Foundation, and others) to measure the degree of economic freedom in countries worldwide. The goal is to de-termine Serbia’s position in the world regarding the protection of property rights and contract rights, examine the implications of the rule of law for economic growth in Serbia and, on these grounds, make specific recommendations to the officials in charge of our economic development policy to institute the reform measures which are necessary for increasing the economic growth rate. The general conclusion is that it is essential to make a sharp turn in our country towards strengthening the rule of law and other components of economic freedom in order to accomplish a long-term economic growth (growth of per capita income).

Key Words: rule of law, property rights, contract rights, economic growth, economic freedom

УВОД

Рад оваквог карактера може се започети Хајековом (Hayek) де-финицијом владавине права која је добро позната у теорији полити-чке филозофије и економије:

„...Ово [начело владавине права] једноставно значи да је влада у свим својим поступцима везана унапред утврђеним и прокламо-ваним правилима, која омогућавају да се с приличном сигурно-шћу предвиди како ће власт употребљавати моћ принуде у датим околностима, и да појединац планира своје личне послове на основу овог знања“ (Хајек, 2012, стр. 70).

Овај аутор (Хајек, 2012, стр. 71) види разлику између владави-не права и арбитрарне власти у томе што је владавина права сред-ство које помаже људима да предвиде понашање оних са којима са-рађују, а не средство које служи за задовољавање интереса посебних група или појединаца.

1733

Да власт (влада) треба да буде ограничена правилима, и да треба да се спречи њено арбитрарно деловање, добро је познато ма-ње-више свим теоретичарима који се баве овом темом. У овом раду не залази се дубље у правну димензију владавине права, иако је та димензија нужно повезана и преплиће се са оном коју настојимо да испитамо. Интересује нас владавина права у инструменталном сми-слу, тј. у смислу последица које може имати на привредни раст и жи-вотни стандард. Да ли владавина права може послужити као сред-ство привредног раста и, ако да, у којој мери може да утиче на при-вредни раст, питање је које заокупља нашу пажњу. Одговор на ово питање има и практичну димензију, будући да желимо да упутимо одређене препоруке у правцу редефинисања појединих сегмената ак-туелне политике привредног раста у нашој земљи. Полазећи од тога, нужно је да се концепт владавине права редукује и, на неки начин, симплификује, будући да је потребно издвојити оне индикаторе из тог концепта који су мерљиви и чији се утицај на привредни раст мо-же квантитативно изразити. Из тог разлога, у економској теорији ко-ја проучава однос владавине права и привредног раста (Беговић, 2011; Јовановић, 2011), појам владавине права има донекле различи-то значење. Наиме, будући да се испитује корелација владавине пра-ва и привредног раста, овај правни појам посматра се искључиво са становишта привредних субјеката. Управо с тог аспекта, појам вла-давине права се редукује и своди на ефикасну заштиту приватних својинских права,1 односно ефикасну контролу поштовања уговора и, ако стране уговорнице не приступе добровољном извршењу уго-ворних обавеза, ефикасно принудно извршење уговора. Дакле, ефика-сна заштита приватних својинских и уговорних права представља, са економске тачке гледишта, срж владавине права. 1 Појам својинска права више је својствен економској теорији, за разлику од правне теорије у којој је појам својина доминантан. У овом раду прихватамо по-јам својинских права који је својствен економској литератури која испитује од-нос различитих институција, схваћених као правила игре, и привредног раста. „Систем својинских права дефинише се као сет економских и друштвених одно-са који дефинише положај сваког појединца у односу на коришћење ретких ре-сурса“ (Furubotn, Pejovich, 1972, p. 1139). С друге стране, појам институције у економску теорију уводи један од најпознатијих теоретичара нове економске историје Норт (North). Према овом аутору, институције су „правила игре у дру-штву“ или „људски осмишљена ограничења која обликују интеракције између људи“ (North, 1990, p. 3). Док су институције правила игре, организације су играчи, тј. „групе појединаца окупљене ради заједничке сврхе постизања неког циља“, од којих нарочито овај аутор издваја политичке организације, попут: парламента или регулаторних агенција (North, 1990, p. 3, p. 5). Термини „инсти-туције“ и „организације“, схваћени у горенаведном смислу, могу довести до за-буне ако се упореде са идентичним правним терминима. Управо да би се избегла могућност терминолошке забуне, дате су дефиниције институција и организаци-ја на начин како ћемо их користити у овом раду.

1734

У овом раду прихватамо дефиницију владавине права са еко-номског гледишта, с обзиром на то да желимо да, на један система-тичан начин, прикажемо досадашња достигнућа у теоријском и ем-пиријском истраживању односа владавине права (заштите приватних својинских права и уговора) и привредног раста. Притом, под при-вредним растом се подразумева повећање обима производње у једној земљи, мерено бруто домаћим производом (БДП). Привредни раст је значајан будући да генерише повећање расположивог дохотка, по-тенцијалне потрошње, а то значи да се увећава богатство једне зе-мље, односно животни стандард. Увећање богатства једне земље, а нарочито кретање од сиромаштва ка просперитету (што је од посе-бног значаја за нашу земљу), несумњиво представља пожељан друш-твени циљ. Свакако, свесни чињенице да остварење овог друштвеног циља зависи од мноштва фактора (рецимо, од политичке стабилно-сти, развијености демократије), ради аналитичке једноставности, ак-ценат стављамо на однос правне заштите приватних својинских и уговорних права и привредног раста, без обзира на то што је реч о међусобно повезаним факторима. Затим, у оквиру заштите уговор-них права, настојимо да испитамо и однос извршења уговора и при-вредног раста. У том циљу, полазимо од тога да правни систем који гарантује извршење уговорних обавеза креира подстицаје за повећа-ње инвестиција и експанзију пословања. Та гаранција бива остварена кроз легалну судску заштиту уговором утврђених права и, ако је по-требно, ефикасно принудно извршење уговорних обавеза.

Да би одговорили дефинисаним циљевима, прво приказујемо релевантна теоријска и емпиријска истраживања односа двеју вари-јабли – ефикасне заштите приватних својинских права и привредног раста; потом, испитујемо корелацију ефикасног извршења уговорних обавеза и привредног раста.

ЗАШТИТА ПРИВАТНИХ СВОЈИНСКИХ ПРАВА И ПРИВРЕДНИ РАСТ

Теоријска истраживања односа заштите својинских права и привредног раста

У теорији која се бави испитивањем односа својинских права и тржишне размене (Јовановић, 1998, стр. 31−40; Furubotn, Pejovich, 1972), јасно је указано на значај прецизно дефинисаних и трансфера-билних приватних својинских права за ефикасну тржишну размену. Акценат је на приватним својинским правима, јер једино приватна својина поседује обележје преносивости, чиме ствара подстицаје привредним субјектима да ступају у размену и увећају корисност од размене. То је нешто што је одавно познато у економској теорији својинских правa. Но, оно што нас занима јесу извори привредног

1735

раста и њихова веза са ефикасном заштитом приватних својинских права. У економској теорији (Беговић, 2011, стр. 57−60), истичу се два основна извора привредног раста: повећање акумулираних произ-водних фактора (реалног капитала, људског капитала и радне сна-ге), односно раст њихове ангажоване количине; и повећање укупне факторске продуктивности, што се своди на унапређење техноло-гије и повећање ефикасности производње. Ако су то основни покре-тачи привредног раста, питање је које институције креирају подсти-цаје за њихово деловање. Одговор је да је реч о правилима која пру-жају универзалну заштиту приватних својинских права, с обзиром на то да таква врста заштите креира подстицаје за акумулацију произ-водних фактора, односно за инвестиције у производне факторе и остварење приноса од те инвестиције (Беговић, 2011, стр. 108). Да-кле, заштита приватних својинских права је један од предуслова привредног раста и око тога постоји консензус у економској теорији која се бави овим питањем (видети преглед литературе у: Acemoglu, Johnson & Robinson, 2001, p. 1369).

Осим што добра заштита приватних својинских права ствара подстицаје привредним субјектима да инвестирају (инвестиције су предуслов привредног раста), ова заштита уноси сигурност привре-дним субјектима да њихова инвестиција, као и приноси од ње, неће бити екпроприсани.2 С тим у вези, емпиријска истраживања (између различитих земаља и на микро нивоу) потврђују тезу да земље са до-бро заштићеним приватним својинским правима, и квалитетним ин-ституцијама генерално, више инвестирају у производне факторе (ре-ални и људски капитал), и да ефикасније користе ове производне факторе у сврху постизања вишег нивоа дохотка (видети преглед ем-пиријских истраживања у: Acemoglu et al., 2001, p. 1369). Додајмо то да међународна организација Група за мерење политичког ризика (Political Risk Services Group) користи јединствену методологију ко-јом, између осталог, мери ризик инвестиција у земљама широм све-та. Према једној од тих методологија,3 којом се утврђује политички, економски и финансијски ризик у различитим земљама, у оквиру по-литичког ризика, као компонента појављује се и профил инвестици-ја. Једна од субкомпоненти овог профила јесте и ризик од експропри-јације. Управо мерење овог ризика указује на то колико је заштита

2 Термин експропријација, који користимо у овом раду, нема истоветно значење као правни појам експропријације, будући да се под њим подразумева одузима-ње нечега што припада привредном субјекту (рецимо, принос од инвестиције) без икакве надокнаде. Експропријација у економском смислу поистовећује се са пљачком (Јовановић, 1998, стр. 50). Додајмо да пљачка може бити спроведена било од других привредних субјеката било од државе. 3 Видети: http://www.prsgroup.com/ICRG_Methodology.aspx

1736

својинских права од експропријације (и не само она, свакако) важна компонента добрих економских перформанси једне земље у дугом року. Осим тога, и емпиријска истраживања потврђују ову корелаци-ју (видети преглед емпиријских истраживања у: Haggard, MacIntyre & Tiede, 2007, p. 208). Затим, једно релативно новије истраживање (Acemoglu, Johnson, 2005) указује на то да земље које пружају вишу заштиту својинских права (веће ограничење политичке моћи или мо-ћи елита) уживају вишу стопу дугорочног привредног раста (већи доходак per capita), вишу стопу инвестиција, већу количину кредита намењених приватном сектору у односу на БДП, и развијеније фи-нансијско тржиште. Но, према истом истраживању, заштита уго-ворних права има лимитирани (или никакав) утицај на дугорочни привредни раст, стопу инвестиција и укупну количину кредита наме-њених приватном сектору. Притом, ово истраживање пружа одређе-не доказе да земље са слабом заштитом уговорних права имају нера-звијеније финансијско тржиште. Из овог налаза следи да квалитет правне заштите уговора има утицаја на избор начина финансирања пословања – у земљама са слабијом правном заштитом уговора у већој мери је заступљено финансирање пословања емитовањем дужничких хартија од вредности. Већа количина емитованих дужничких хартија од вредности указује на то да су зајмови у одређеној земљи већи.

Поставља се и питање обрнуте каузалности – да ли привре-дни раст утиче на квалитет институција, односно да ли земље са ви-шом стопом дохотка per capita могу да приуште квалитетније инсти-туције (квалитетнију заштиту својинских права и уговора). У теорији (Acemoglu et al., 2001, p. 1369) ово питање је наговештено и дат је потврдан одговор – богатије земље4 могу да изаберу и приуште боље институције. Осим тога, неки аутори (Glaeser, LaPorta, Lopez-de-Silanes, Shleifer, 2004) указују на то да привредни раст не зависи је-дино од квалитета институција, него да примарно зависи од других фактора, попут људског капитала. Другим речима, ови аутори изно-се емпиријске доказе5 да људски капитал представља фактор првог реда који детерминише квалитет институција и привредни раст. За- 4 Не оспоравајући повратно дејство привредног раста на владавину права (за-штиту својинских и уговорних права), Беговић (2011, стр. 197−198) указује на то да је потребно правити разлику између богатих и развијених земаља у разматра-њу овог питања. Прве могу имати високе нивое дохотка per capita, али низак ни-во владавине права. Томе додаје и да ресурси за успостављање владавине права имају своје опортунитетне трошкове и да су они већи у сиромашним земљама. Имајући то у виду, овај аутор закључује да је неспорно повратно дејство привре-дног раста (богатства) на владавину права, али да је, ипак, од одлучујуће важности смер ове узрочно-последичне везе од владавине права ка привредном расту. 5 Такође, до овог налаза су дошли Ђанков (Djankov) и остали (Djankov, La Porta, Lopez-de-Silanes, Shleifer, 2003).

1737

тим, постоје истраживања (Sachs, 2003) која наглашавају утицај не-ких специфичних фактора на привредни раст, попут географских и еколошких варијабли (климатских зона, ризика од одређених боле-сти – маларије, и удаљености од морске обале). Даље, постоје и ми-кро-економске студије које објашњавају каузалну везу између квали-тета институција и привредног раста. Рецимо, једна од старијих сту-дија (Cheung, 1968) објашњава како варијације у заштити својинских права над земљиштем утичу на продуктивност, инвестиције и радне напоре. У једној новијој студији (Field, 2004) истражен је однос ин-ституционалне реформе, у виду побољшане заштите својинских (станарских) права, с једне стране, и алокације ресурса (времена), с друге стране, и то на узорку становника који нелегално живе у град-ским зонама у држави Перу. Конкретније речено, у овој студији истражено је да ли побољшана заштита сталног боравка у градским зонама – давањем својинских (станарских) права становницима који у овим зонама живе нелегално, утиче на алокацију њиховог времена проведеног у кући или ван куће и, самим тим, да ли утиче на повећа-ње запослености, односно слободних активности ван куће. Налаз је позитиван, будући да су становници након спроведене реформе (до-дељивања станарских права) више времена проводили ван куће (на послу или у слободним активностима), за разлику од ситуације пре реформе – када су више времена проводили у кући, првенствено због чувања имовине, или обављања кућних (предузетничких) послова. Дисторзија оптималне алокације времена, која настаје првенствено због потребе за (неформалним) чувањем имовине, према овој микро-студији, представља кључну компоненту трансакционих трошкова и, самим тим, кључни индикатор вредности имовине. Коначно, ва-жност заштите својинских права потврђена је и емпиријским истра-живањем спроведеним у бившим комунистичким земљама (Johnson, McMillan, Woodruff, 2002), узимајући у обзир следећи налаз: у зем-љама са слабом заштитом својинских права (попут Руске Федерације и Украјине) слабе подстицаји предузећа за реинвестирање профита, и обрнуто, у земљама са релативно снажнијом заштитом својинских права (као што су Пољска и Румунија), предузећа бивају подстакну-та да реинвестирају профит. Очита је и разлика између предузећа у погледу процентуалног дела профита који издвајају за инвестиције – предузећа која перципирају да је најслабија заштита својинских пра-ва, реинвестирају 32% профита, док предузећа која перципирају да је најјача заштита својинских права, реинвестирају 56% профита. У це-лини гледано, несигурна заштита својинских права, ceteris paribus, снижава подстицаје предузећа за реинвестирање профита, и то за ви-ше од 30%. Додајмо и то да ово истраживање показује да је, упркос доступности извора (првенствено путем банкарских зајмова), ниска стопа екстерног финансирања предузећа, односно висока стопа ин-

1738

терног финансирања предузећа (реинвестирањем профита). Обја-шњење овог феномена лежи у чињеници да су предузећа која су пр-ва ушла на тржишта ових земаља остваривала високе профите, те су могла да приуште високу стопу интерног финансирања, али се исто-времено наглашава да ће са развојем ових тржишта, као и потребом за јачањем заштите својинских права, нужно све више јачати тражња за екстерним финансирањем (Johnson et al., 2002, p. 1355).

Како потврђују горенаведена истраживања, очито је да појача-на заштита приватних својинских права има позитиван утицај на привредни раст, то јест, ова варијабла представља неопходан услов повећања дохотка per capita. Но, да ли је то и довољан услов? На ово питање ћемо дати одговор, али тек након елаборације односа при-вредног раста и заштите уговорних права, као и других повезаних индикатора владавине права.

Ефикасност правне заштите својинских права у Србији

Намеће се питање ефикасности правне заштите приватних својинских права у Србији. Одговор на ово питање пружају релеван-тне међународне организације, попут: Херитиџ фондације (The Heritage Foundation) из Вашингтона, Светске банке (World Bank), или Фрејзеровог института (Fraser Institute) из Ванкувера, које је-динственом методологијом мере степен економских слобода у зем-љама широм света. Управо истраживања ових организација потврђу-ју чињеницу да земље са вишим нивоом економских слобода (међу које спада, између осталог, и заштита својинских и уговорних права) уживају виши доходак per capita, односно привредни раст. Полазећи од тога, представљамо најновије податке за Србију, како би позицио-нирали место наше земље у свету у погледу степена економских сло-бода, и установили какве импликације поједини индикатори тих сло-бода имају на привредни раст.

Према најновијем Извештају Херитиџ фондације о стању еко-номских слобода у свету за 2013. годину (Miller, Holmes, Feulner, 2013), Србија не стоји најбоље. Наиме, наша земља је рангирана ис-под светског и регионалног просека, будући да заузима 37. место у Европи (од 43 европске земље) и 94. место на свету. Бројчано иска-зано, скор економских слобода Србије износи 58,6, док је светски просек 59,6, а регионални (европски) просек 66,4.

Из индекса економских слобода за 2013. годину, који се састо-ји од десет компоненти подељених у четири целине: владавина пра-ва, ограниченост власти, ефикасност регулације и отвореност тр-жишта, акценат стављамо на први индикатор владавине права – заштита својинских права (други индикатор је заштита од коруп-ције). Генерално гледано, када је реч о владавини права, Србија се оцењује као земља са неефикасним правним системом подложним

1739

политичком утицају. Својинска права (стварна и интелектуална) је-су, правно гледано, заштићена, али се та заштита фактички не при-мењује. Осим тога, привредни раст у нашој земљи је угрожен и при-суством организованих криминалних група и широко распрострање-ном корупцијом. Интересантан је податак да 25% потрошње на јавне набавке, или 15% БДП-а, одлази на корупцију. Све у свему, према индикаторима владавине права (заштита својинских права и заштита од корупције) наша земља се налази испод светског просека; тачније речено, са скором 40, односно 33, налази се на 70. односно 84. ме-сту, према сваком споменутом индикатору посебно.

Према Извештају из 2012. године Фрејзеровог института о стању економских слобода у свету (Gwartney, Lawson, Hall, 2012), који обухвата економске слободе подељене у пет целина: слобода од државне интервенције, правни систем и заштита својинских права, приступ привредних субјеката здравом новцу, размена са иностран-ством и слобода од државне регулације, Србија се налази на 102. ме-сту у свету, са скором 6,41, што је испод просека земаља обухваће-них истраживањем.6 Овакав скор по питању економских слобода сврстава нашу земљу у трећи квартил, који обухвата земље са дохо-тком по глави становника, за 2010. годину, у износу од 6,596 долара, односно привредним растом од 2,38% у периоду од 1990. до 2010. године. Компарације ради, економски најслободније земље имале су у овом периоду привредни раст од 3,56%, односно доходак per capita у износу од 37,691 долара.

Из Извештаја Фрејзер института интересују нас индикатори правног система и заштите својинских права.7 Према овим индика-торима, Србија се налази на 91. месту у свету, са скором од 4,92. Од ових индикатора издвајамо индикатор заштите својинских права, према којем је Србија оцењена са 4,62 поена за 2005. годину; 3,68 поена за 2009. годину; и 3,54 поена за 2010. годину. Следи да је у овом периоду наша земља забележила одређени пад према индикато-ру заштите својинских права, упркос томе што је на основу свих ин-дикатора правног система и заштите својинских права задржала при-блично исти ниво (4,78 поена 2005. године; 4,76 поена 2009. године; 4,92 поена 2010. године).

6 Просечан скор за 102 земље обухваћене истраживањем кретао се од 5,30 (1980. године) до 6,83 (2010. године). Интересантно је, примера ради, да су од 1990. го-дине, од бивших комунистичких земаља, Пољска, Румунија, Бугарска и Албани-ја забележиле највећи напредак на листи (big movers). 7 У ове индикаторе спадају: судска независност, непристрасно правосуђе, за-штита својинских права, војно мешање у владавину права и политички процес, интегритет правног система, извршење уговора, регулаторне рестрикције при продаји непокретне имовине, поверење у полицију и трошкови криминала.

1740

Коначно, из годишњег извештаја Светске банке о лакоћи (те-шкоћи) отпочињања и обављања пословања у Србији за 2013. годину (The World Bank, 2013), можемо издвојити индикатор формалног стицања својинских права на непокретности или индикатор реги-стровања непокретне имовине. Овај индикатор, који обухвата број процедура, време и трошкове преноса својинских права на непокре-тности, издваја се према својој важности, јер уколико су високи трошкови преноса својинских права, и ако је компликована процеду-ра тог преноса, јачаће неформални канали трансфера својинских права између привредних субјеката. У земљама у којима доминира неформални пренос својинских права на непокретности, приступ кредитима постаје ограничен, будући да банке немају интерес да прихватају нерегистровану непокретну имовину као средство обе-збеђења својих потраживања. Стога, ефикасан пренос својинских права на непокретности показује се као важна „полуга“ функциони-сања финансијског тржишта, од чије развијености, свакако, зависи привредни раст.

Подаци за Србију су следећи: за регистрацију непокретне имо-вине потребно је шест процедура, 11 дана и 2,8% од вредности имо-вине. Ови подаци Србију сврставају на 41. место, што је изнад реги-оналног просека земаља Источне Европе и Централне Азије. Србија је боље позиционирана од Мађарске, Бугарске и Румуније, али ло-шије од Словачке (8. место). Интересантан је податак да је 2011. го-дине у Србији скраћено време регистрације непокретне имовине на 11 дана (са 91 дан колико је било потребно 2010. године). С друге стране, 2009. година је кључна у погледу трошкова регистрације не-покретне имовине, када су пали на 2,9% са 5,4% од вредности непо-кретне имовине из претходне године. Основни разлог пада трошкова јесте снижење пореза на пренос права својине (тзв. пореза на пренос апсолутних права), са 5% на 2,5% од вредности имовине (Закон о по-резима на имовину, чл. 30). Од 2009. године до данас трошкови пре-носа својинских права на непокретности одржавају се мање-више на том нивоу. Број процедура се од 2005. године до данас није мењао. Значајније реформске мере нису предузете, осим увођења убрзане процедуре преноса права својине 2012. године.

ЗАШТИТА УГОВОРНИХ ПРАВА И ПРИВРЕДНИ РАСТ

Теоријска истраживања односа заштите уговорних права и привредног раста

Уговор, као правна основа тржишне размене, представља „ка-мен темељац“ тржишне привреде. С тим у вези, ефикасна универзал-на заштита уговорних права, и ефикасно принудно извршење угово-ра, јесу qonditio sine qua non привредног раста, односно раста дохо-тка per capita.

1741

У теорији (Беговић, 2011, стр. 187−188) веза између уговора и привредног раста објашњава се тиме што квалитетнија заштита уго-вора доводи до веће специјализације и продубљења друштвене поде-ле рада, који чине мотор повећања укупне факторске продуктивно-сти, самим тим, и привредног раста. Кључну детерминанту овог узрочно-последичног односа, економски гледано, чине трансакцио-ни трошкови, као трошкови размене својинских права, то јест: трош-кови преговарања између (потенцијалних) страна уговорница, трош-кови сачињавања уговора, трошкови контроле извршења уговорних обавеза и други. Ако су ови трошкови високи, чиниће препреку тр-жишној размени, односно подели рада и специјализацији, као прет-поставкама привредног раста. За привредни раст је од кључног зна-чаја да трошкови размене својинских права буду ниски. Но, нису трансакциони трошкови размене једини трошкови те врсте, с обзи-ром на то да и држава својом активношћу, односно неактивношћу, може да буде извор истих. Наиме, ако држава не обезбеђује ефика-сну заштиту и принудно извршење уговорних обавеза, повећавају се трансакциони трошкови извршења уговора, а то свакако не погодује тржишној размени, односно привредном расту.

Постоје и други правци деловања појачане заштите уговорних права на привредни раст. У литератури (Беговић, 2011, стр. 189−193) се издвајају следећи: утицај на обим и структуру инвестиција (путем економије обима), самим тим, и на привредни раст; затим, утицај на тржишну конкуренцију, која је одлучујућег значаја за повећање уку-пне факторске продуктивности, тиме и привредног раста; потом, ути-цај на финансијско посредовање, односно развијеност финансијског тржишта, што свакако позитивно утиче на привредни раст.

За обезбеђење ефикасне правне заштите уговорних (и својин-ских) права потребно је да земља располаже значајним људским и материјалним ресурсима. Истраживања су потврдила да сиромашне земље не могу да пруже ефикасну судску заштиту ових права будући да се суочавају са недостатком хуманог и финансијског капитала (Buscaglia, 1998). Поред овог налаза, који се и интуитивно могао на-слутити, постоје и студиознија истраживања појединих индикатора правне заштите уговорних права и привредног раста. Један од тих индикатора јесте независност судске власти. Према једном истражи-вању, утврђена је позитивна корелација између независности судске власти и економских слобода, које чине предуслов привредног раста (La Porta, Lopez-de-Silanes, Pop-Eleches, Shleifer, 2003). Затим, једно релативно новије истраживање указује на то да постоји позитивна корелација између тзв. de facto независности највиших инстанци судске власти (она која се фактички примењује) и привредног раста, за разлику од de jure независности највиших инстанци судске власти (независности судске власти која се мери према ономе што је запи-

1742

сано у правним документима различитих земаља) која нема утицаја на привредни раст (Feld & Voigt, 2003). Значај овог истраживања је у томе што указује на то да се привредни раст не мора нужно оствари-ти у земљама које „на папиру“ задовољавају принцип независности судске власти. За привредни раст су битне стварне (фактичке) ин-ституције, то јест, правила које се примењују, а не формалне инсти-туције (формална правила). Коначно, наведимо и то да истраживања која испитују порекло правних система истичу то да је континен-тални систем подложнији политизацији, односно утицају извршне власти на судску власт, за разлику од англосаксонског система који је резистентнији по питању утицаја политике на судску власт (Glaeser & Shleifer, 2002).

Питање је да ли се може безрезервно прихватити налаз да је независност судске власти нужан услов привредног раста. Примера ради, САД су оствариле одрживи привредни раст упркос чиненици да је судска власт у овој земљи институционално зависна од других грана власти, пре свега Конгреса. С тим у вези, указује се на то да је хетерогеност америчке политичке сцене кључни разлог неформира-ња већине у Конгресу која би могла евентуално да угрози незави-сност судске власти (Ferejohn, 1999, p. 382). Из овог налаза следи да политички фактори држе независност судске власти у Америци у прихватљивим границама, што имплицитно значи да имају и инди-ректни утицај на привредни раст.

У теорији је неспорно да повећање правне заштите уговорних (као и својинских) права има позитиван утицај на привредни раст. При том, дубља анализа односа ових варијабли показује да земља мо-ра да располаже и материјалним и људским ресурсима како би пове-ћала ефикасност те заштите. Овакав став посебно долази до изражаја када је реч о сиромашним земљама, попут наше. Осим тога, поједини индикатори ове правне заштите издвајају се по својој важности, као што је независност судске власти, при чему је фактичка независност судске власти релевантнија за привредни раст. При том, наглашено је и то да политички фактори имају одређени утицај на привредни раст, бар како искуства појединих земаља, попут САД, показују.

У наставку текста бавимо се питањем правне заштите уговор-них права у нашој земљи и утицаја те заштите на привредни раст, ослањајући се првенствено на доступне податке из годишњег изве-штаја Светске банке о лакоћи (тешкоћи) отпочињања и обављања пословања у Србији за 2013. годину (The World Bank, 2013).

Ефикасност правне заштите уговора у Србији

Од бројних индикатора које ова релевантна међународна орга-низација користи за мерење лакоће, односно тешкоће отпочињања и обављања пословања у Србији, попут: заштите инвеститора, формал-

1743

ног стицања својине, плаћања пореза, доступности кредита и других, по природи ствари, ослањамо се на индикатор извршења уговорних обавеза који мери: број процедура за извршење уговорних обавеза судским путем; време потребно за окончање тих процедура; и трош-кове потребне за окончање тих процедура.

Подаци за Србију су следећи: за извршење уговора потребно је 635 дана; трошкови извршења уговора чине око једне трећине вредности тужбеног захтева (тачније 31,3%); потребно је укупно 36 процедура за извршење уговорних обавеза. Затим, Србија се налази на 103. месту од 185 земаља обухваћених истраживањем лакоће из-вршења уговора. У односу на Србију, боље су позициониране све државе са којима се, у економском смислу, можемо упоређивати: Гр-чка заузима 87. место, Бугарска 86. место, Словачка 69. место, итд. Наша држава лоше стоји и у односу на регионални просек – Источна Европа и Централна Азија (59. место).

Слика 1. Место Србије у односу на друге државе према индикатору лакоће извршења уговора (извор:The World Bank, 2013, p. 87)

Figure 1. Serbia's ranking in relation to other countries on the ease of enforcing contracts (source: The World Bank, 2013, p. 87)

Интересантно је посматрати временско кретање појединих ин-дикатора лакоће извршења уговора (Табела 1). Уочава се значајно скраћење времена потребног за извршење уговора у Србији од 2006. године. Трошкови извршења уговорних обавеза одржавају се мање-више на истом нивоу, док је број процедура незнатно смањен. Када се подаци за Србију упореде са регионалним просеком и земљама

1744

ОЕЦД-а, добијају се следећи налази: прво, у Србији је потребан 221 дан више за окончање свих процедура извршења уговорних обавеза у односу на регионални просек, и 125 дана више у односу на земље ОЕЦД-а;8 затим, једна процедура мање у односу на регионални про-сек и пет процедура више у односу на земље ОЕЦД-а; коначно, 5,5% трошкова, односно 11,2% трошкова више у односу на регио-нални просек, односно земље ОЕЦД-а (Табела 2).

Табела 1. Лакоћа извршења уговора у Србији кроз време

Table 1. Ease of enforcing contracts in Serbia over time

Индикатор 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. Позиција - - - - - - - - 102. 103. Време 1028 1028 635 635 635 635 635 635 635 635 Трошкови 33.4 33.4 28.4 28.4 28.4 28.9 28.9 28.9 31.3 31.3 Процедуре 39 39 36 36 36 36 36 36 36 36

Извор: The World Bank, 2013

Табела 2. Сумаран приказ места Србије у односу на регионални просек (РП) и земље ОЕЦД-а према индикатору лакоће извршења

уговора

Table 2. Summary of Serbia’s position compared to the regional average and the OECD countries on the ease of enforcing contracts

Индикатор Србија РП ОЕЦД Време 635 414 510 Трошкови 31.3 25.8 20.1 Процедуре 36 37 31

Извор: The World Bank, 2013

Затим, интересантан је податак да, у периоду од 2008. године до 2012. године, Србија није предузела никакве реформске мере у правцу побољшања ефикасности система извршења уговора. Тек 2013. године, наша земља одлучује се за један важан корак у том правцу – уводи систем приватног извршитељства. Прецизније ре-чено, уведена је значајна законска новина, будући да је предвиђена могућност да извршитељ обавља делатност као предузетник или као члан ортачког друштва чији чланови могу бити искључиво изврши-тељи (Закон о извршењу и обезбеђењу, 2011, чл. 312, ст. 2.).

8 Од тог укупног времена, 30 дана отпада на подношење тужбе, 495 дана на су-ђење и доношење пресуде и 110 дана на извршење пресуде.

1745

ЗАКЉУЧАК

У овом раду је низом теоријских и емпиријских истраживања указано на то да су институције, схваћене као правила игре, битне за привредни раст. Фокусирајући пажњу на (приватна) својинска и уговорна права, као важне индикаторе владавине права, апострофи-рано је то да је њихова универзална правна заштита од виталног ин-тереса за повећање дохотка per capita сваке земље. Потом је пажња преусмерена на универзалну заштиту (приватних) својинских и уго-ворних права у нашој земљи. Налази су такви да је у Србији потре-бно предузети низ реформских корака у правцу јачања владавине права. Све релевантне међународне организације својим истражива-њима потврђују оно што се и интуитивно могло наслутити: Србија јако лоше стоји у погледу економских слобода и појединих њених индикатора које смо у овом раду издвојили као битне. Пре свега, ми-сли се на заштиту приватних својинских права, која у Србији фор-мално постоји, али се фактички не примењује. Штавише, последњих година овај вид заштите је ослабио. Затим, корупција је свеприсутна појава у Србији. Спорадично, у нашој земљи бивају предузете одре-ђене реформске мере, попут снижења пореза на пренос својинских права, али се углавном указује на недостатак озбиљних реформских потеза ради јачања заштите својинских права. Даље, ни у погледу формалне заштите уговорних права, ситуација у Србији се не разлику-је. Осим међународних организација које указују на слабу заштиту уговорних права, попут Фрејзер института, и Светска банка указује на чињеницу да Србија последњих пет година није предузела никакве ре-формске кораке у циљу побољшања ефикасности система извршења уговора. Једина „светла тачка“ јесте увођење система приватног извр-шитељста 2013. године. Све у свему, може се дати генерална оцена да су предузете реформске мере у Србији, усмерене на јачање универзал-не заштите приватних својинских и уговорних права, минорне.

Речено је да једна земља може рачунати на одрживи привре-дни раст побољшањем и других индикатора владавине права (реци-мо, снижењем корупције), као и јачањем демократије и повећањем политичке стабилности. У овом раду нисмо могли студиозније да ис-питамо и друге факторе привредног раста. Но, свесни њиховог зна-чаја, као и чињенице да за привредни раст није довољно једино и са-мо побољшати универзалну заштиту својинских и уговорних права, апострофирано је следеће: побољшање универзалне заштите прива-тних својинских и уговорних права можда није довољан, али је сва-како потребан услов повећања дохотка per capita. Ако се узме у об-зир наведени податак да доходак per capita у Србији износи 6,596 долара, док у економски најслободнијим земљама, попут Хонг Кон-га, Сингапура, Новог Зеланда, Швајцарске, Аустралије и других, из-носи 37,691 долара, и да је очита позитивна корелација између пове-

1746

ћања економских слобода (од чијих индикатора се владавина права, односно заштита својинских и уговорних права, издваја по својој ре-презентативности), и привредног раста, јасно је шта наша држава треба да чини. Економске слободе, као предуслов свих других сло-бода, јесу condition sine qua non привредног раста, при чему, треба бити свестан Хајекових речи (2012, стр. 95) да то нису слободе од економске бриге, већ слобода наше економске активности, која са правом на избор, неизбежно носи ризик и одговорност за то право. Према томе, у економски слободном друштву, одговорност за про-сперитет друштва у целини лежи на појединцима, док се улога држа-ве (власти) исцрпљује у постављању, и нарочито примени, јасних правила игре, од којих су она (правила) која се односе на заштиту приватних својинских и уговорних права од фундаменталног значаја. Пут до просперитета креће од појединаца и њихових слобода, а не од државе и њене тежње за организацијом економске активности. Ову поруку као да су схватиле земље које данас уживају висок доходак per capita; питање је када ће појединци на власти у Србији то схватити?

ЛИТЕРАТУРА

Acemoglu, D., & Johnson, S. (2005). Unbundling institutions. Journal of Political Economy, 113(5), 949–995.

Acemoglu, D., Johnson, S., & Robinson, J. A. (2001). The Colonial Origins of Com-parative Development: An Empirical Investigation. The American Economic Review, 91(5), 1369−1401.

Беговић, Б. (2011). Институционални аспекти привредног раста. Београд: ЦЛСД и Службени гласник.

Buscaglia, E. (1998). Obstacles to judicial reform in Latin America. In E. Jarqu´ın, F. Carrillo (Ed.), Justice Delayed, Judicial Reform in Latin America (pp. 15−30).Washington, DC: Inter-Am. Dev. Bank.

Glaeser, E. L., LaPorta, R., Lopez-de-Silanes, F., & Shleifer, A. (2004). Do Institu-tions Cause Growth? NBER Working Paper No. 10568, JEL No. O11, O40.

Glaeser, E., & Shleifer, A. (2002). Legal origins. The Quarterly Journal of Econom-ics, 117(4), 1193−1229.

Gwartney, J., Lawson, R., & Hall, J. (2012). Economic Freedom of the World: 2012 Annual Report. Vancouver, B.C.: Fraser Institute.

Djankov, S., La Porta, R., Lopez-de-Silanes, F., & Shleifer, A. (2003). The New Comparative Economics. Journal of Comparative Economics, 31(4), 595−619.

Закон о извршењу и обезбеђењу, Службени гласник РС. Бр. 31/2011 и 99/2011 - др. закон.

Закон о порезима на имовину, Службени гласник РС. Бр. 26/2001, Службени лист СРЈ. Бр. 42/2002 - одлука СУС и Службени гласник РС. Бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС и 47/2013.

Јовановић, А. (2011). Економија владавине права и Србија – отворена питања. Право и привреда, год. XLVIII, 4–6, 113−125.

Jовановић, А. (1998). Увод у економску анализу права. Београд: Савет пројекта Конституисање Србије као модерне правне државе и Центар за публика-ције Правног факултета.

1747

Johnson, S., McMillan, J., & Woodruff, C. (2002). Property Rights and Finance. The American Economic Review, 1335−1356.

La Porta, R., Lopez-de-Silanes, F., Pop-Eleches, C., Shleifer, A. (2003). Judicial Checks and Balances. NBER Working Paper No. 9775, JEL No. K4, O10, P16, P17.

Miller, Т., Holmes, K. R., & Feulner, E. J. (2013). 2013 Index of Economic Freedom, Promoting Economic Opportunity and Prosperity. Washington, DC: The Heritage Foundation and the Wall Street Journal.

North, D. C. (1990). Institutions, Institutional Change and Economic Performance. Cambridge: Cambridge University Press.

Sachs, J. D. (2003). Institutions Don't Rule: Direct Effects of Geography on Per Cap-ita Income. NBER Working Paper No. 9490, JEL No. O11, P16, P51, R11.

The World Bank. Doing Business 2013: Smarter Regulations for Small and Medium-Size Enterprises. Economy Profile: Serbia. 10th edition (2013).

Feld, L. P., & Voigt, S. (2003). Economic growth and judicial independence: cross-country evidence using a new set of indicators. European Journal of Political Economy, 19(3), 497−527.

Ferejohn, J. (1999). Independent judges, dependent judiciary: explaining judicial independence. Southern California Law Review, 72, 353−384.

Field, E. (2004). Property Rights, Community Public Goods, and Household Time Allocation in Urban Squatter Communities: Evidence from Peru. William and Mary Law Review, 45(3), 837−887.

Furubotn, E. G., & Pejovich, S. (1972). Property Rights and Economic Theory: A Survey of Recent Literature. Journal of Economic Literature, 10(4), 1137−1162.

Haggard, S., MacIntyre, A., Tiede, L. (2007). The Rule of Law and Economic Devel-opment. The Annual Review of Political Science, ANRV344-PL11-10, 205−234.

http://www.prsgroup.com/ICRG_Methodology.aspx Hајек, Ф. (2012). Пут у ропство. Београд: Службени гласник. Cheung, S. N. S. (1968). Private Property Rights and Sharecropping. The Journal of

Political Economy, 76(6), 1107−1122.

Aleksandar Mojašević, University of Niš, Faculty of Law, Niš

THE RULE OF LAW AND ITS IMPLICATIONS FOR ECONOMIC GROWTH

Summary

The empirical researches presented in this paper indicate that there is a posi-tive correlation between the increase in the universal protection of private property and contract rights and economic growth (growth of per capita income). Generally, it proves that economic growth depends on the quality of institutions, which are defined as “the rules of the game”. Countries with a higher-quality institutional structure have a higher income per capita while countries with weaker universal protection of private property rights and contract rights have a lower per capita income. This is because economic entities in the latter countries do not receive efficient incentives for the ac-

1748

cumulation of production factors, i.e. for investment in the production factors and re-alization of the return on investment. Yet, apart from the impact of institutions on economic growth, these empirical researches have confirmed the retroactive effect of economic growth on the rule of law (protection of property rights and contract rights). This means that countries with a higher income per capita are in a better position be-cause they are able to afford better institutions. From this perspective, it follows that countries with low rates of economic growth cannot come out of the poverty zone without changing the rules of the game, i.e. without strengthening the protection of private property rights and contracts rights, by means of which they change the incen-tives for the accumulation of production factors, i.e. for investment in production factors and realization of return on investment. This finding is crucial for relatively poor countries such as Serbia.

In this paper, the author examines Serbia’s position in the world regarding the degree of economic freedom by relying on the reports from relevant international or-ganizations, which established a very low position of our country, primarily in terms of the rule of law, which is an important indicator of economic freedom. Beginning with the fact that the rule of law is a necessary, but certainly insufficient, condition for economic growth, the author concludes that it is necessary to make a radical change in the domestic economic development policy in order to strengthen the rule of law and other components of economic freedom. Economic freedom, perceived as the freedom of individuals to perform economic activities, is a precondition for all other liberties; as such, it is a source of economic growth. In this context, the role of the state comes down to generating a good environment for the strengthening and implementation of economic freedom, whereby the legal environment, i.e. the strengthening of the uni-versal protection of private property rights and contract rights, is paramount. Moreo-ver, it is essential that this protection is actually applied in practice in order to provide efficient incentives to the economic entities for the accumulation of production fac-tors, i.e. for the investment in production factors and the realization of financial re-turns. A country with a high degree of economic freedom and strong universal pro-tection of private property rights and contract rights is bound to experience sustaina-ble long-term economic growth. This is the author’s key message addressed to the Serbian government officials in charge of our economic development policy.