NAREDBA O “IZBEGAVAWU PO[TARA”

3Vojni veteran Oktobar 2010.

U OVOM BROJU

CIP –Katalogizacijau publikacijiNarodnabibliotekaSrbijeVojni veteranISSN 1452-3809

Interno glasilovojnih veterana

NASLOVNASTRANA:

SnimioMiladinPetrovi}

IZDAVA^

Udruèwe vojnih penzionera SrbijeBeograd, Bra}e Jugovi}a 19

ZA IZDAVAÂ

Qubomir Dragawac

Godina VIII.Broj 82.Oktobar 2010.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKMiladin Petrovi}

LIKOVNO-GRAFI^KI UREDNIKMilen ûqi}

STALNI SARADNICIDr âslav Anti}, Krsman Milo{evi}, mr Aleksandar Simonovski

DOPISNICIDobrosav Aleksi} (Aleksinac), Ranko Babi} (Ni{), Predrag Dobi}(Sremska Mitrovica), RadivojeZdravkovi} (Podgorica), Ilo Mihajlovski (â~ak), Petar Kneèvi} (Beograd), Budimir M.Popadi} (Novi Sad), mr AleksandarSimonovski (Kru{evac), Stevan Stojanovi} ([abac),Dragoslav \or|evi} (Kragujevac)

FOTOGRAFIJE U BROJUM. ûqi}, M. Petrovi},, dopisnici i saradnici

UNOS TEKSTOVARedakcija

DISTRIBUCIJAPavle Lu~i}

List izlazi mese~no.Tira`: 2. 600 primerakaTelefon-faks: 011/322-8076

[TAMPAPan-plast, Beograd

Adresa, Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

El. po{ta: [email protected]

Pre dvadesetak godina neki na{ivrhunski sportisti izbegavalisu sluèwe vojnog roka. Beàli

su od po{tara i ni{ta nisu potpisi-vali. Pozivi su se vra}ali sa naz-nakom “nepoznat na ku}noj adresi”ili “nije traìo poziv”

{to je nerviralo pojedine vojnerukovodioce, pa su pretilipolicijom ~ak i ~uvenimreprezentativcima.

Sada se doga|a ne{to suprotno.Sada vojne ustanove izbegavaju daprime po{iqke – sudska pisma i daih uru~e Fondu SOVO u Beogradu.Budu}i da im u posledwe vremeprispeva veliki broj sudskihpisama, ovlaš}ena lica VojskeSrbije odbijaju da ih preuzmu ipotpi{u povratnice zahtevaju}i dase povratnice naknadno potpisuju ivra}aju pošiqaocima.

Udruèwe VPS od Javnogpreduze}a PTT saobra}aj „Srbija“traìlo obja{wewe i dobiloodgovor u kome se, izme|u ostalog,kaè: “Preduze}e nije u mogu}nostida uru~uje sudska pisma uz naknadnopotpisivawe povratnica jer je to usuprotnosti sa vaè}im propisima.S tim u vezi, Vojska Srbije jeobustavila preuzimawe svihpoštanskih pošiqaka od 19.avgusta 2010. godine te su svepošiqke vra}ene sa konstatacijom„nije traìo“. Od 2. septembraVojska RS je preina~ila svojuodluku i donela naredbu kojapodrazumeva preuzimawe svihpo{iqaka izuzev sudskih pisama.

S obzirom da po{tarima nijeomogu}en pristup vojnim ustanovama,

Preduze}e uru~ewe po{iqakavojnim ustanovama vr{i iskqu~ivoputem poštanskog pregratka uskladu sa vaè}im propisima. Uslu~aju da primalac ne preuzimapošiqke, Preduze}e nema na~inada ih uru~i i iste vra}a pošiqaocusa konstatacijom nije traìo što jeslu~aj i sa spornim sudskimpošiqkama…”

Povodom takvog postupawaovla{}enih lica Vojske,predsednik Udruèwa VPSQubomir Dragawac, 25. oktobra ovegodine, od ministra odbraneDragana [utanovca zatraìo je stavi mi{qewe po tom pitawu. U tomdopisu se, izme|u ostalog, isti~e:

“Ovako postupawe vojnihjedinica - da odbijaju da primesudske pošiqke i da ih ne uru~ujuFondu za SOVO - izaziva velikonezadovoqstvo kod vojnihpenzionera jer nisu u mogu}nosti daostvare svoja traèna a zakonompripadaju}a prava.

Iz toga razloga obra}amo Vamse, gospodine ministre, da se ovajproblem razreši i sudska pisma napropisani na~in uru~uju Fondu zaSOVO kako bi stranka u zakonskomroku ostvarivala svoja traènaprava.”

Za o~ekivati je da ministarne}e podràti one koji su donelinaredbu da se obustavi primawesudskih pisama.

Ozbiqnoj instituciji nijesvojstveno da wena slu`bena licabeè od po{tara ili da ga gledajukroz “{pijunku” ne otvaraju}i vrata.

Miladin Petrovi}

Za{to sudska pisma ne dolazedo Fonda SOVO

NAREDBA O “IZBEGAVAWU PO[TARA”

êtvrta sednica Glavnog odboraUVPS, koja je odràna 21. okto-bra ove godine u Medija centru

Ministarstva odbrane u Beogradu,imala je samo jednu ta~ku dnevnog re-da: “Razmatrawe problematike dugaprema korisnicima vojne penzije na-stalog neispla}ivawem dela penzi-ja u periodu od 1. avgusta 2004. do 30.novembra 2007. godine i donošewezakqu~aka po tom pitawu”.

Pozdraviv{i prisutne, predsed-nik UVPS Qubomir Dragawac ista-kao je va`nost sednice i veliku od-govornost koju Glavni odbor imapred ~lanstvom UVPS ~ija se pravagodinama grubo kr{e.

Rekao je da ne}e podnositi uvod-no izlagawe kako ne bi nametao stavrukovodstva i kako bi omogu}io {tokvalitetniju raspravu. A, posle jed-noglasnog usvajawa dnevnog reda,predloìo je da u Komisiji za izra-du zakqu~aka budu: Svetomir Obren-~evi}, Marko Negovanovi}, OstojaPopovi}, mr Dragutin Strahiwi} iObrad Milenkovi}, {to je tako|ejednoglasno prihva}eno.

êtiri sastanka Radne grupe

Pre sednice ~lanovi Glavnog od-bora, pored ostalih materijala, ima-li su i informaciju o radu Radnegrupe za pripremu propisa u vezi sarešavawem duga prema korisnicimavojne penzije, koju su sa~inili ~la-novi te Radne grupe iz Udruèwavojnih penzionera Srbije (tri ~la-na). U toj informaciji se, izme|uostalog, navodi:

„Radnu grupu formiralo je Mini-starstvo finansija 9. jula 2010. go-dine, sa zadatkom da pripremi pro-pis kojim }e se sistemski ureditina~in, postupak i dinamika isplatedospelih, a neizmirenih obavezaprema korisnicima vojne penzije, ko-je su nastale po propisima iz penzij-

skog i invalidskog osigurawa vojnihosiguranika do stupawa na snagu Za-kona o Vojsci Srbije. Radnu grupu ~i-nili su: po jedan predstavnik mini-starstva pravde, odbrane, rada i so-cijalne politike i finansija, Fon-da za SOVO, Fonda PIO i tri pred-stavnika UVPS (Qubomir Dragawac,Svetomir Obren~evi} i Ostoja Popo-vi}), a predsednik je bio predstav-nik Ministarstva finansija.

Radna grupa je odràla ~etirisastanka. Na prvom, konstitutivnomsastanku, 23. jula 2010, nije bilo ras-prave, ve} je dogovoreno da ~lanoviradne grupe dostave pisano svojestavove po predmetnoj problemati-ci. Pokušaj predsednika Radne gru-pe da nametne raspravu po pitawu dali KVP imaju pravo na naplatu pred-metnog duga energi~no su odbilipredstavnici UVPS i to pitaweviše nije pokretano.

Predstavnici UVPS su dostavi-li predsedniku Radne grupe stavoveUdruèwa, koje je razmotrio i veri-

fikovao Glavni odbor na sednici od30. jula 2010. godine.

Na drugoj sednici, odrànoj 10.septembra 2010, ~lanovi Radne gru-pe su izneli stanovište organa kojepredstavqaju, pa je zakqu~eno dapredsednik radne grupe obezbedi iz-radu nacrta uredbe na osnovu izne-tih stavova ~lanova Radne grupe.

Dan pre odràvawa tre}e sedni-ce, 26. septembra 2010. godine, ~la-novima radne grupe iz UVPS je fak-som dostavqen nacrt Uredbe o na~i-nu, postupku i dinamici izmirewadospelih, a neizmirenih obavezaprema korisnicima vojne penzije nakoji su predstavnici UVPS staviliprimedbe i predloge za doradu.

Izvesne primedbe, neke podu-darne sa našim, stavili su i ostali~lanovi radne grupe, pa je zakqu-~eno da predsednik radne grupeobezbedi korigovawe i doradu pro-pisa u skladu sa primedbama.

Dan pre odràvawa ~etvrte od-nosno posledwe sednice, 11. oktobra

NA[A TEMA


Glavni odbor UVPS o dugu prema korisnicima vojne penzije

NEPRIHVATQIVA RE[EWAU NACRTU ZAKONA

Imaju}i u vidu dosadašwe ponašawe Fonda za SOVO i Vlade, kao i neustavno inezakonito rešewe u pogledu isplate duga sadràno u Nacrtu zakona, neizvesno

je da li }e i kada dug biti ispla}en, pa se preporu~uje da oni koji su tu`bepodneli nastave parnice do isplate duga u celini, a oni koji tu`be nisu podneli

da to u~ine do 30.11.2010.godine i tako prekinu tok zastarewa potraìvawaisplate duga

Udruèwe o~ekuje pomo} od Ministarstva odbrane: detaq sa sastanka sa ministrom odbrane Draganom [utanovcem

2010, našim predstavnicima je fak-som dostavqen nacrt Zakona o pret-varawu dospelih, a neizmirenihobaveza prema korisnicima vojnihpenzija u javni dug Republike Srbije.

Osporena ustavnost i zakonitost

Predstavnici Udruèwa suosporili ustavnost, zakonitost i

pravi~nost rešewa sadrànih upredmetnom nacrtu. Predsednik Ra-dne grupe je odbacio naše primedbei predloge, a ostali ~lanovi Radnegrupe se o wima nisu izjasnili.

NA[A TEMA


NACRT ZAKONAo pretvarawu dospelih, a neizmirenih

obaveza prema korisnicima vojnih penzijau javni dug Republike Srbije

Predmet ure|ivawa^lan 1.

Ovim Zakonom ure|uje se na~in, postupak i dinimai-ka izmirivawa dospelih a neizmirenih obaveza nasta-lih prema korisnicima vojnih penzija po osnovu deli-mi~nog uskla|ivawa penzija i nov~anih naknada utvr|e-nih Zakonom o Vojsci Jugoslavije („Slu`beni list SRJ“,broj 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i „Slu`benilist SCG“, br. 7/05 i 44/05) u periodu 01.avgusta 2004 do31. novembra 2007. godine, kao i na~in obezbe|ewa sred-stava za ove namene.

Iznos obaveza^lan 2.

Republika Srbija (u daqem tekstu: Republika) preu-zima kao Javni dug Republike obaveze Fonda za socijal-no osigurawe vojnih osiguranika (u daqem tekstu: Fond)po osnovu isplate dospelih a neizmirenih obaveza na-stalih po osnovu delimi~nog uskla|ivawa penzija i nov-~anih naknada prema korisnicima vojnih penzija iz ~la-na 1. ovog Zakona, u ukupnom nominalnom iznosu od3.957.474.704 dinara.

Na neizmirene obaveze iz stava 1. ovog ~lana, obra-~unava se zakonska zatezna kamata za period od dana do-spelosti pojedina~nog mese~nog iznosa zakqu~no sa 31.12. 2010. godine.

Ukupan iznos obaveza koji je utvr|en odredbama sta-va 1. i 2. ovog ~lana predstavqa kona~nu obavezu Repu-blike po ovom Zakonu.

Sredstva za izmirivawe obaveza^lan 3.

Sredstva za izmirivawe obaveza iz ~lana 1. ovog Za-kona obezbe|uju se u buxetu Republike Srbije.

Na~in i dinamika izmirivawa obaveza^lan 4.

Obaveze po osnovu duga prema licima koja ostvarujuprava u skladu sa ovim Zakonom po osnovu dospelih a ne-izmirenih obaveza prema korisnicima vojnih penzija iz~lana 1. ovog Zakona, Republika }e ispla}ivati do izno-sa iz ~lana 2. stav 1. i 2. ovog Zakona, u visini i premaslede}oj dinamici:

-u 2011. godini – u visini 1/3 ukupnog iznosa obavezautvr|ene za korisnika prava uve}anog za iznos kamate uskladu sa ~lanom 2. stav 2. ovog Zakona, koja se obra~u-nava za period od 1. januara 2011. do dana isplate u 2011.godini;

-u 2012 godini – u visini 1/3 ukupnog iznosa obavezeutvr|ene za korisnika prava uve}anog za iznos kamate uskladu sa ~lanom 2. stav 2. ovog Zakona, koja se obra~u-

nava za period od 1. januara 2011. do dana isplate u 2012.godini;

- u 2013. godini - u visini 1/3 ukupnog iznosa obavezeutvr|ene za korisnika prava uve}anog za iznos kamate uskladu sa ~lanom 2. stav 2. ovog Zakona, koja se obra~u-nava za period od 1. januara 2011. do dana isplate u 2013.godini;

Vlada }e svojim aktima odrediti datume izmiri-vawa obaveza korisnicima prava odnosno datuma ispla-te, u skladu sa dinamikom iz stava 1. ovog ~lana.

Obavqawe administrativnih poslova^lan 5.

Administrativne poslove u vezi sa izmirivawemobaveza korisnicima prava, kao i poslove utvr|ivawavisine ukupnih potraìvawa po svakom korisniku pravavrši}e Fond.

Republika }e radi izmirivawa dospelih a neizmi-renih obaveza nastalih po osnovu delimi~noguskla|ivawa penzija i nov~anih naknada prema korisni-cima vojnih penzija Fondu prenositi sredstva za izmiri-vawe obaveza iz ~lana 2. ovog Zakona u skladu sa dina-mikom iz ~lana 4. ovog Zakona.

^lan 6.

Fond }e bliè urediti na~in utvr|ivawa visineukupnih potraìvawa po svakom korisniku, kao i na~inisplate potraìvaewa koja se ostvaruju po odredbamaovog Zakona.

O visini potraìvawa iz stava 1. ovog ~lana i na~i-nu wegove isplate Fond }e obavestiti korisnika prava.

^lan 7.

Pa obaveze utvr|ene odredbama ovog Zakona, premakorisnicima ne obra~unava se i ne pla}a doprinos naime obaveznog zdravstvenog osigurawa.

Prekid parni~nih postupaka^lan 8.

Danom stupawa na snagu Zakona prekidaju se svi za-po~eti parni~ni postupci u kojima se tu`benim zahte-vom potraùje dug po osnovu delimi~nog uskla|ivawapenzija i nov~anih naknada i ne mogu biti postavqenido 1. januara 2014. godine.

Prelazne i završne odredbe^lan 9.

Odredbe ovog Zakona odnose se na korisnike vojnihpenzija i nov~anih naknada koji su ta prava ostvarilido dana stupawa na snagu Zakona o Vojsci Srbije („Slu-beni glasnik Republike Srbije“, broj 116/07 i 88/09).

^lan 10.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana ob-javqivawa u „Slu`benom glasniku Republike Srbije“.

05 Broj:U Beogradu 2010. godine VLADA

POTPREDSEDNIK

Predsednik Radne grupe je izja-vio da daqih sastanaka ne}e bi-ti, a Vladi }e biti dostavqenpredlog Zakona sa rešewima sa-drànim u nacrtu, radi dosta-vqawa Skupštini na usvajawe pohitnom postupku.“

^lanovi Radne grupe izUVPS (tri ~lana) na kraju su za-kqu~ili:

„Radi daqih aktivnostiUdruèwa prema Vladi Srbije,odnosno formulisawu predlogaamandmana na kona~ni predlogZakona, kao i davawa adekvatnihsaveta ošte}enim KVP, neophod-no je da Glavni odbor donese za-

kqu~ke po slede}im bitnim pitaw-ima:

1) Da li se prihvata rok od trigodine za isplatu duga, odnosno kojibi rok bio prihvatqiv;

2) Da li se prihvata rešewe iz~l. 8. Nacrta zakona, odnosno pre-kid zapo~etih parnica do isteka ro-ka za isplatu duga;

3) Da li se prihvata rešewe izNacrta po kome parni~ni troškovinisu obuhva}eni kao deo predmetnogduga, i

4) Kakvu preporuku dati ošte}e-nim KVP u pogledu nastavqawa po-krenutih parnica, odnosno pokreta-wa novih.“


NA[A TEMA

ZAKQU^CIGLAVNOG ODBORA

Na osnovu sprovedene rasprave na4. sednici Glavnog odbora SkupštineUVPS po 1. ta~ki dnevnog reda „Razma-trawe problematike duga prema kori-snicima vojne penzije nastalog neis-pla}ivawem dela penzija u periodu od1. 8. 2004. do 30.11.2007. godine, i do-nošewe zakqu~aka po tom pitawu“,Glavni odbor je jednoglasno usvojioslede}e zakqu~ke:

1. Za ošte}ene KVP neprihvatqi-va su slede}e rešewa sadràna u na-crtu Zakona o pretvarawu dospelih, aneizmirenih obaveza prema korisni-cima vojne penzije u javni dug Republi-ke Srbije:

• Da se dug isplati za tri godine,od 1. 1. 2011 do 31. 12. 2013.godine;

• Da se zapo~ete parnice prekinui ne mogu biti nastavqene do 1. 1.2014. i

• Da se u javni dug ne preuzimajuparni~ni troškovi.

2. Podràvaju se stavovi ~lanovaradne grupe iz UVPS:

• Da rok za isplatu duga bude naj-duè jedna godina po~ev od 1. 1.2011.godine;

• Da se briše odredba kojom sepropisuje prekid parnica;

• Da parni~ni troškovi budu obu-hva}eni preuzetim javnim dugom.

3. Obavezuju se ~lanovi radne gru-pe iz UVPS da odgovaraju}e amadmanena nacrt predmetnog zakona neodlo-`no dostave Vladi Srbije.

4. Nadle`ni organi Udruèwa tre-ba da ostvare odgovaraju}e kontakte saresornim organima Vlade i poslani~-kim grupama, kao i advokatskom komo-rom, radi postizawa politi~ke istru~ne podrške zakonitom rešewupredmetnog duga.

5. O daqem toku rešavawa ispla-te duga, redovno obaveštavati ~lan-stvo.

6. Imaju}i u vidu dosadašwe po-našawe Fonda za SOVO i Vlade, kao ineustavna i nezakonita rešewa u po-gledu isplate duga sadràna u Nacrtuzakona, neizvesno je da li }e i kadadug biti ispla}en, pa se preporu~uje daoni koji su tu`be podneli nastave par-nice do isplate duga u celini, a onikoji tu`be nisu podneli da to u~ine do30.11.2010.godine i tako izbegnu za-starewe potraìvawa isplate duga,koje ina~e nastupa tog datuma.

Penziju nisu zaradili paradirawem nego te{kom mukom

Neophodno blagovremeno i objektivno informisawe: detaq sa skupa u Ni{u

PERISKOP


Uovoj godini od osam brojeva izdawa~asopisa “Veteran“ samo u dva brojanema ~lanka o besku}nicima, a u svim

ostalim neko o tome piše.U „Veteranu“ br. 76 ~lanak gospodi-

na Rabrenovi}a “Gra|ani sivog doma“slikovito i opširno prikazuje ìvotbesku}nika.

Naàlost, tu oko nas ima i vojnihbesku}nika za koje skoro niko ne zna ikoji nisu ni ~uli za Udruèwe vojnihbesku}nika.Pojedinci nemaju ni molbu zastan. To su sve izbeglice iz Hrvatske.Do|oše u Srbiju i naseliše se po seli-ma, udaqeni od grada i garnizona bezi~ega za ìvot. Jedan od wih je RadoslavRadojkovi}, ro|en 1943. godine u seluKaonik, u podno`ju planine Bukovik, uop{tini Raàw. Pešadijsku podofi-cirsku školu završio je u Sarajevu 1960.godine.Slu`bovao je u Klani, Gospi}u,Jasikovcu i Peruši}u. Supruga mu je izokoline Gospi}a. Penzionisan je 1967.godine,kao stariji vodnik, protiv svojevoqe. To je bila tzv. politi~ka penzija.Iste godine dobija stan u Rijeci, gdeìvi sa suprugom i }erkom do 1991. go-dine kada je po~elo povla~ewe JNA izHrvatske. Sa jednom jedinicom pošao jei on, ali se posle predomislio i vratioku}i, porodici. Kad ga je kom{ija videoda se vratio, rekao mu je da odmah beìjer }e u toku no}i biti likvidiran.Vide}i da nema druge, Radoslav ga jeposlu{ao. Kom{ijin prijateq odveo ga jedo Jadranske magistrale i zaèleo musre}an put. Ubrzo je ugledao vozilo izpravca Rijeke i zaustavio ga. Pitao jevoza~a gde ide i ho}e li da ga poveze.Ovaj mu je mu je rekao da nekog seli i davozi za Dubrovnik. „Poveš}u te, ali ne ukabini. Pewi se na karoseriju i sakrij seizme|u stvari.“ Koliko je vo`wa trajalai kuda su sve prolazili nezna. Voza~ jenegde zaustavio vozilo i otišao, a Ra-doslav radoznao, sišao je sa karoserije,pogledao levo-desno i video voza~a is-

pred kafane kako nešto jede. Pri|e mu ipita ga: “Gde smo? Izvini“. “Ja sam zabo-ravio na tebe, ho}eš li da jedeš? –pitao ga je. “Ho}u. Koje je ovo mesto?““Neum. Tu ispred Dubrovnika. Ova cestaispred nas vodi za Mostar”.

Radoslav se zahvalio i krenuoputem prema Mostaru. Ubrzo ga je stiglakolona vojnih vozila sa vojnicima JNA.Zaustavio je prvo vozilo i pitao gde idu.“3a Bawaluku“, rekli su mu i on se ukr-cao u jedno od vozila. Stigao je uBawaluku i opet pronašao drugu kolonuvozila koja je išla za Beograd. Kad jestigao u Beograd no}io je u hotelu “Bris-tol“, kao turista. Morao je da platipreno}ište i hranu. Traìo je da gasmeste kao izbeglicu po{to nije primaopenziju. Poslali su ga na Taru u hotel. Itu je sve morao da plati. Sa Tare jeotišao u Kruševac. Javio se komandigarnizona i podneo molbu za stan. UKruševcu nije mogao da ostane, jer je os-tao bez para pa dolazi u Aleksinac, amolbu za stan prenosi u garnizonAleksinac. Da bi se prehranio, radi poselima razne poslove. Posle tri mesecadobija penziju. Na{ao je stan (jednu sobu)u selu Subotinac, u opštini Aleksinac.

Više puta je pisao i molio da mu ode-qewe za stambene poslove Uprave zatradiciju, standard i veterane daobaveštewe u kojoj je grupi i koji je po re-du. Dobijeni odgovor je bio: “Dostavite namrešewe o stanarskom pravu“. Supruga i}erka ostale su u stanu i nije bilo mogu}eda dobije rešewe iz Rijeke. Kaè “da mu jei supruga pripremala likvidaciju”.

Ponu|en mu je kredit za stan, a on idaqe ~eka da mu se reši stambenopitawe. Mo`da }e mu se, kaè, ispunitièqa do 2030.

U jo{ teèm poloàju je SvetolikMiqkovi}, penzionisani zastavnik izsela Dugo poqe, opština Soko Bawa. Imadva sina. Jedan je sa wim, a za drugog nez-na gde je; završio je pomorsku školu i ot-

plovio trgova~kim brodom i o wemu niš-ta nije ~uo ~etiri godine.

Stanuje u nedovršenoj vikendici sadve prostorije. Vikendica se nalazi upodno`ju planine Device. Udaqena je odputa Soko Bawa - Kwaèvac pet kilo-metara. Sa suprugom i sinom jedva jeizvukao glavu iz Zadra, bez i~ega. Kakoje došao do sela Dugo poqe, duga jepri~a. U tom selu imao je ro|ake i nekepoznanike. Seqaci su prikupili osnovnestvari: stari šporet, dve klupe, sto istaru }ebad. Spavali su na daskama islami...

Molbu za stan nije podneo i neznakome da je podnese. Za sada mu niko nemoè pomo}i. Pre tri godine smo gaobišli i napravili zahtev za jednokrat-nu nov~anu pomo}. Dobio ju je zahvaquju}ikomandantu garnizona Aleksinac koji jedao vozilo da ga posetimo. Ovakvihslu~ajeva ima još, ali su drugi u neštoboqoj situaciji i sve su to zastavnici,stariji qudi, oboleli, bez dovoqnosredstava za ìvot i svi su izbeglice izHrvatske: Rijeke, Zadra, Šibenika...

Dobrosav Aleksi}

Iz Fonda za SOVO

SVAKOM PETOM KVP

5000 DINARA

Povodom isplate jednokratnenov~ane pomo}i od 5000 dinaraKVP ~iji je iznos penzije mawi od

30 000 dinara, iz Fonda za SOVO smodobili slede}u informaciju:

“Zakqu~kom Vlade RepublikeSrbije 05 broj: 401-6678/2010 od 16.septembra 2010. godine odobrena jeisplata jednokratne pomo}i u iznosuod po 5.000,00 dinara svim pen-zionerima Republi~kog fonda zapenzijsko i invalidsko osigurawe iFonda za socijalno osigurawe vojnihosiguranika ~iji iznosi mese~ne pen-zije ne prelaze 29.999,99 dinara a ko-ji imaju prebivalište na teritorijiRepublike Srbije.

Postupaju}i po navedenom Za-kqu~ku Vlade Republike Srbije,Fond za SOVO je ustanovio da pravona isplatu jednokratne pomo}i uiznosu od 5.000,00 dinara ispuwava9.303 korisnika vojne penzije.

Nakon dobijawa obaveštewa odMinistarstva rada i socijalne poli-tike da su obezbe|ena sredstva za is-platu jednokratne pomo}i, Fond zaSOVO je formirao isplatnu doku-mentaciju po isplatiocima i izvršioprenos nov~anih sredstava dana15.10. 2010. godine.

Ukupan iznos ispla}ene jed-nokratne pomo}i za korisnike vojnepenzije iznosi 46,515.000,00 dinara.

Uplata jednokratne pomo}i uiznosu od 5.000,00 dinara na teku}era~une korisnika vojne penzijeizvršena je dana 16.10.2010. godine.”

OKTOBARSKA DODELA STANOVA

Stambena komisija na sednici od 13.10. 2010. godine dodelila 5 stanova - u Ap-atinu, Beogradu, Vrawu i Zaje~aru na osnovu Odluke o raspodeli stanova broj97-3/10 od 31. 3.2010. godine, sa presekom stawa na dan 26.2.2010. godine, i 1

stan u Zaje~aru na osnovu Odluke o raspodeli stanova broj 97-7/10 od 4.06.2010. go-dine, sa presekom stawa na dan 14.5.2010. godine.

Odlukom o raspodeli stanova broj 97-3/10 od 31. 3.2010. godine, sa presekomstawa na dan 26. 2. 2010. godine, ukupno je opredeqeno 88 stanova, od kojih je Stam-bena komisija do sada dodelila 85 stanova, a još nije dodeqeno 3 stana.

Odlukom o raspodeli stanova broj 97-7/10 od 04.06.2010. godine, sa presekomstawa na dan 14. 5.2010. godine, ukupno je opredeqeno 24 stana, od kojih je Stambe-na komisija do sada dodelila 14 stanova, a još nije dodeqeno 10 stanova.

Dodelu preostalih stanova, izvrši}e Stambena komisija po okon~awu postup-ka provere stambenog statusa (pravo na povrat stanova u otcepqenim republikama,priznavawe bolesti po nalazu Više vojno lekarske komisije, prebivalište za no-sioca prava i ~lanove wegovog porodi~nog doma}instva i drugo) za lica koja senalaze na rang listama i interesenti su za iste.

Izvodi iz donetih rešewa sa rang listama lica koja su dobila stanove, nalazese na oglasnoj tabli Uprave za tradiciju, standard i veterane, ul. Krunska 13Beograd, a dostavqeni su i svim organizacijskim jedinicama i ustanovama MO i VSi udruèwima penzionera. (Sajt MO)

@ivot pi{e tu`ne pri~e

BESKU]NICI

AKTUELNO


Vlada Srbije ovih dana povukla je izskupštinske procedure Predlog Za-kona o izmenama i dopunama Zakona

o penzijskom i invalidskom osigurawu. Usaopštewu navodi da je otvorena za di-jalog i razmatrawe svih spornih pitawau vezi sa tim zakonom, kao i da }e taj aktu kratkom roku biti vra}en u skupštin-sku proceduru. Taj iznenadni potezVlade, koji je iznenadio ~ak i pot-predsednika Jovana Krkobabi}a, po sve-mu sude}i, povu~en je zbog najavesindikalnih protesta. Pet sindikalnihorganizacija u Srbiji najavilo je masovneproteste jer je za wih bilo neprihvatqi-vo predloèno rešewe i to što ga jeVlada usvojila, pre nego što ga je razma-trao Ekonomsko-socijalni savet. Predl-ogom spornih izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu bili su, poredostalog, predvi|eni znatno stroìuslovi za odlazak u penziju. Izmenama sepove}avaju i uslovi za dobijawe poro-di~ne penzije, i uslovi za odlazak u pen-ziju policijskih slu`benika, vojnih li-ca, slu`benika poreske policije, pri-padnika Bezbedonosno informativneagencije i pojedinih pripadnika Min-istarstva spoqnih poslova.

Iako se potpredsednik Krkobabi},kako su mediji izvestili, nije slagao sapovla~ewem Zakona iz procedure, topovla~ewe bi mo`da moglo da odgovaravojnim penzionerima. Udruèwe vojnihpenzionera je još u septembru nadle`ni-ma uputilo akt pod naslovom „Primedbei predlozi amandmana na Predlog Za-kona o izmenama i dopunama Zakona openzijskom i invalidskom osigurawu“. A,s druge strane, Vlada u svom saopštewuisti~e da je otvorena za dijalog i razma-trawe svih spornih pitawa u vezi sa Za-konom. I, sad, ako je to Vladinosaopštewe iskreno, onda je ovo pravaprilika da Vlada kona~no obrati pa`wuna zahteve vojnih penzionera koji godi-nama pokušavaju da odbrane ste~ena pra-va, i da povrate ona koja su im bespravnooduzeta. Sada je prava prilika da i pot-predsednik i predsednik Vlade kaù:

„êkajte malo, da vidimo šta i ovivojni penzioneri traè. Godinama ih ig-norišemo a ne bi trebalo, jer wih je50.000 a sa ~lanovima porodice ima ihnajmawe 250.000!“

Vide}emo uskoro da li }e se takonešto dogoditi. Da li }e Vlada uvaìtiprimedbe i predloge amandmana na pred-log pomenutog zakona, koje je UdruèweVPS uputilo nadle`nima. U tom pred-logu amandmana Udruèwe još jednompodse}a nadle`ne da je integrisawe sis-tema socijalnog osigurawa vojnih osigu-ranika u jedinstveni sistem PIO Repub-like Srbije nesvrsishodno i bez uporiš-ta u relevantnim faktorima. Takvorešewe, prema oceni Udruèwa, po sve-mu sude}i, ima}e negativne efekte posegment odbrane, jerspecifi~na vojna pro-fesija se nikako nemoè tretirati kaoobi~na.

Oni koji sada od-lu~uju o mestu soci-jalnog osigurawa vo-jnih osiguranika tre-balo bi da znaju baremnekoliko va`nih~iwenica. Recimo, vo-jne penzije su u Srbijiuvedene pre 175 godi-na (1835) i sve dodonošewa Zakona oVojsci Srbije (2007. go-dine), sem od 1945. do1972, bile su ure|enezakonima o vojsci, štoje bilo jedan od stubo-va visoko cewenog sta-tusa slu`be u vojsci.

Vojna profesija jespecifi~na, a popu-lacija vojnih penzion-era se po mnogim rele-vantnim ~iniocimabitno razlikuje odcivilnih penzionera.Karakterišu je bav-qewe oruànom de-latnoš}u; pove}ani

stepen naprezawa i rizika; uniform-nost, subordinacija i disciplina; poseb-ni uslovi rada; ograni~avawe nekih pra-va; neophodnost psihofizi~kog zdravqai stabilnosti vojnih lica; imperativneprekidnog usavršavawa i tako daqe.Po obrazovnoj strukturi – visoku stru~nuspremu ima 60,12 odsto, višu 7,39 odstoi sredwu 32,49 odsto vojnih penzionera,dok u Srbiji visoku spremu ima 6,52odsto, višu 4,46 odsto a sredwu 42,08odsto penzionera.

Pun radni sta` od 40 godina ima50,51 odsto vojnih penzionera (od toga13,03 odsto preko 40 godina), iznad 35 go-dina 28,80 odsto, a mawe od 35 godinasamo 20,29 odsto. Prose~an radni sta` jesada 38 godina, dok je kod civila znatnokra}i. Naàlost, i mortalitet vojnihpenzionera je veliki, mnogo ve}i negokod civila, a to nije posledica paradi-rawa i privilegija nego je posledicapretrpqenih tegoba specifi~ne vojneslu`be, jedne od najteìh profesija.

Baš zbog tih razloga, više od 85odsto zemaqa sveta, sa svih kontinena-ta, ima autonomno ure|en sistem vojnogPIO, a samo oko 15 odsto wih ima jedin-stveno rešewe za sve osiguranike. U Sr-biji je, do 1. januara 2008, vojni sistemPIO bio autonomno ure|en, kao u ve}inizemaqa sveta, a posle toga je, iz nekihneobjašwivih razloga, gurnut u jedin-stveni PIO Srbije.

Zbog svih navedenih razloga Udru-èwe vojnih penzionera Srbije pred-laè:

„Da se podnošewem odgovaraju}ihamandmana na ~lanove 1, 10, 15, 20, 21,23, 26, 31, 72, 74. i ~l. 76. do 81. Predlo-ga zakona brišu sve odredbe navedenih~lanova koje se ti~u ure|ivawa penzi-

Ho}e li se Vlada Srbije najzadosvrnuti na zahteve vojnih penzionera

AMANDMANIMAPROTIV UKIDAWA

STEÊNIH PRAVAOvo je i dobra prilika da potpredsednik Vlade dr Jovan

Krkobabi} najzad ozbiqno stane iza predloga UVPS jervojni penzioneri to od wega o~ekuju. Surova realnost ih

nagoni na razmišqawe da je došlo vreme da traèzaštitu od onih koji stvarno ho}e i mogu da ih zaštite.

Gorki plodovi reformi: susret posle vi{e decenija

AKTUELNO


jskog i invalidskog osigurawa PVL.Da se neodlo`no pristupi izradi i

donošewu Zakona o socijalnom osigu-rawu vojnih osiguranika, ~ija bi polaznaosnova bila postoje}a regulativa(poglavqa XV i XVI Zakona o Vojsci Ju-goslavije i na tim odredbama zasnovanapodzakonska regulativa), uz eventualnekorekcije primerene izmewenim rele-vantnim faktorima nastalim promenamau dràvi i Vojsci...“

Ukoliko prethodni predlozi ne bibili prihva}eni, Udruèwe predlaèda se podnesu slede}i amandmani:

“(1) U odnosu na ~lan 33. Predloga,kojim se novelira ~lan 80. Zakona o PIO,u celini podràvamo primedbe i pred-loge Saveza penzionera Srbije ireprezentativnih sindikata Srbije.

(2) Iza ~lana 56. dodaje se novi ~lan56a, koji glasi: U ~lanu 155. stav 4., nakraju teksta, dodaje se re~enica: jednogpredstavnika korisnika iz osigurawa za-poslenih imenuje najbrojnije Udruèwevojnih penzionera nezavisno od broja svo-jih ~lanova.“

Udruèwe VPS ovaj amandman obra-zlaè slede}om argumentacijom:

„Specifi~nost vojne slu`be i in-teresi vojnih osiguranika koji iz togaproizilaze name}u i opravdavaju potre-bu da i vojni penzioneri, jednako kao os-iguranici samostalnih delatnosti i os-iguranici poqoprivrednici, budu zas-tupqeni u Upravnom odboru Fonda, apreko predstavnika koga bi imenovalo irazrešavalo reprezentativno udruè-we vojnih penzionera. Sada je toUdruèwe vojnih penzionera Srbije, ko-je obuhvata više od 70 odsto svih koris-

nika vojne penzije,ali obavqa iposlove koji seti~u rešavawastatusnih pitawasvih vojnih pen-zionera, kako li-~nih tako i poro-di~nih, bez obzirada li su ~lanoviUVPS.“

U d r u ` e w eVPS tako|e pred-laè:

„(3) Iza ~lana79. dodaje se novi~lan 79a, koji gla-si: Ukoliko je pen-zija profesion-alnog vojnog licapenzionisanog dostupawa na snaguovog zakona mawaod prose~ne penzi-je ispla}ene pro-fesionalnim vojn-im licima istoga~ina u decembru2010. godine, penz-ija }e se vanrednouskladiti od 1.januara 2011. godi-ne do tog iznosa.“

U obrazloè-wu ovog predlogastoji:

„Odredbama ~lana 197. Zakona o Vo-jsci Srbije stavqen je van snage ~lan261. Zakona o Vojsci Jugoslavije, po komesu vojne penzije uskla|ivane u procentuidenti~nom pove}awu (smawewu) plataaktivnih vojnih lica. Istovremeno,odredbama ~l. 191. i 192. stav 4. Zakonao Vojsci Srbije zadràn je dotadašwina~in utvr|ivawa penzije vojnih lica:penzijski osnov za obra~un visine vojnepenzije ~ini mese~ni iznos plate bezporeza i doprinosa koja vojnom osigu-raniku pripada u mesecu u kojem muprestaje slu`ba, a penzija za pun penzijs-ki sta` iznosi 85 odsto od tog penzijskogosnova.

Posledica citiranih odredaba Za-kona o Vojsci Srbije su enormne, ni~imopravdane, razlike u visini penzija vo-jnih lica istoga ~ina i poloàja pen-zionisanih pre 1. januara 2008. godine iposle tog datuma. Ilustracije radinavodimo stawe posle pove}awa plataprofesionalnih vojnih lica od 1. 1.2008. godine: penzija zastavnika prveklase penzionisanog zakqu~no sa 31.12.2007. godine iznosi 26.097 dinara, a li-ca istog ~ina penzionisanog posle togdatuma iznosi 31.923 dinara ili 22,35odsto više; penzija pukovnika penzion-isanog zakqu~no sa 31. 12. 2007. godineiznosi 46.230 dinara, a lica istog ~inapenzionisanog posle tog datuma 72.002dinara ili 36 odsto više. Penzije licapenzionisanih posle 1. oktobra 2008. go-dine su u proseku mawe za oko 15 odstood penzija PVL istoga ~ina penzion-isanih u periodu od 1. 1. do 30. septem-bra 2008. godine iako im je isti penzijs-ki osnov, jer od 1. 10. 2008. godine nije

bilo pove}awa penzija, a od 1. 1. do30.09.2008. godine penzije su tri putauskla|ivane – pove}avane.“

Udruèwe VPS predlaè još jedanvaàn amandman:

„(4) Iza ~lana 80. Predloga dodatinovi ~lan 80a, koji glasi: „U ~lanu 218.Zakona dodaju se novi stavovi 4. i 5., kojiglase: izuzetno od odredbe stava 2. ovog~lana, vojni osiguranici koji su do danastupawa na snagu ovog Zakona ostvarilipravo iz penzijskog i invalidskog osigu-rawa nastavqaju da koriste ta prava pre-ma zakonu po kojem su ih ostvarili.

Postupci za ostvarivawe prava izpenzijskog i invalidskog osigurawa vo-jnih osiguranika koji su pokrenuti, a nisuokon~ani do stupawa na snagu ovog za-kona, okon~a}e se po propisima koji subili na snazi u vreme pokretawa postup-ka.“

Predlog ovog amandmana Udruèweobrazlaè slede}im ~iwenicama:

„Odredbama ~l. 80. Predloga propi-suje se primena Zakona o PIO u celinina vojne osiguranike od 1. januara 2012.godine. Taj zakon u odnosu na vojne osigu-ranike predstavqa nov propis, štozna~i da bi se wihova prava iz penzi-jskog i invalidskog osigurawa moglapreispitivati po odredbama ~l. 218. st.1. i 2. Zakona o PIO, što nije opravdano,niti je ustavno, pa takvu mogu}nost trebaizri~ito iskqu~iti.

Odredbama stava 2. ~lana 218. Za-kona o PIO zna~i ukidawe ili smaweweve}, po ranijim propisima, ostvarenihprava, ukoliko nisu utvr|ena i Zakonomo PIO.

Takva odredba je u suprotnosti saodredbama ~lana 197. Ustava RepublikeSrbije, kao i odredbama ~lana 190. Za-kona o Vojsci Srbije, jer propisujeretroaktivnu primenu Zakona o PIO upogledu ve} ste~enih, odnosno ost-varenih prava po do tada vaè}impropisima, što se spre~ava odredbompredloènog stava 4. ovog ~lana.

Iz istih razloga se predlaè i novistav 5. budu}i da su brojni slu~ajevi u ko-jima su vojni osiguranici pokrenuli pos-tupak za ostvarewe prava iz penzijskog iinvalidskog osigurawa, koji nisu, i ne}ebiti, okon~ani do po~etka primene Za-kona o PIO, zbog nezakonitog ineaùrnog postupawa Fonda SOVO, pa biizostanak ove odredbe zna~io retroak-tivno ukidawe tih prava.“

Ovo kratko vreme, do vra}awa Pred-loga Zakona u skupštinsku proceduru,sasvim je dovoqno da Vlada Srbije,pored sindikalnih zahteva, razmotri iusvoji i opravdane zahteve vojnih pen-zionera izraène u Predlogu amandmanakoje je uradilo Udruèwe vojnih pen-zionera Srbije. Ovo je i dobra prilikada potpredsednik Vlade dr Jovan Krkob-abi} napokon ozbiqno stane iza predlo-ga UVPS jer vojni penzioneri to od wegao~ekuju. Surova realnost ih nagoni narazmišqawe da je došlo vreme datraè zaštitu od onih koji stvarno ho}ei mogu da ih zaštite. Ne traè ništadrugo osim zaštite ve} ste~enih pravakoja im se posledwih godina otimaju.

M.M.P.

Kuda ide sistem SOVO?

Ima li nekog me|u onima koji se pri-mi~u tre}em dobu a da nije nekad re-kao, ili bar pomislio: samo da se do-

mognem penzije, pa }u da se opustim, dapro~itam nedo~itane kwige, da se posve-tim mom hobiju, da vidim nešto od ovogdivnog sveta.

Nema. Ali, iluzije se brzo rasprše.Penzija je obi~no mala, sustignu ~ovekanove brige i kostoboqe, pa brzo po~ne daiš~ezava i lepota “tre}eg doba”.

Kad je francuski predsednik Mite-ran, pre tri decenije izgurao zakon dawegovi sugra|ani mogu da idu u penziju isa 60, a ne 65 godina, Francuzi su pove-rovali da }e imati dovoqno vremena daosete ~ari ìvotne jeseni.

Srbija za penzije izdvaja iz BDP-a13,2 odsto, a nastoja}e da to smawi na 10procenata. U tom pogledu iste muke mu~ei druge evropske zemqe, neuporedivo bo-gatije od naše. U Italiji situacija je go-ra: tamo na penzije odlazi 14 odsto BDP,u Francuskoj 13, a u Nema~koj 8,7 proce-nata.

Ispalo je da su se uludo i kratko ra-dovali. Danas, tri decenije kasnije, mal-tene cela Francuska se digla na noge dabrani iluzije tog tre}eg doba, koje nika-ko da po~ne. Oko tri i po miliona gra|a-na te zemqe izašlo je na ulice i bloki-ralo ìvot u wenim gradovima, prote-stuju}i protiv novog Sarkozijevog zakonai penzijama. Za razliku od Miterana, sa-dašwi stanar Jelisejske palate mislida rani odlazak u penziju, nije put u lepustarost, nego u katastrofu. Wegov zakonpredvi|a penzionisawe sa 62 godine, aostvarewe pune starosne penzije tek sa67 godina ìvota.

Na ulicama Francuske ne demon-striraju samo penzioneri, nego i radnicii studenti. Prvi brane koliko-tolikodobre penzije, a drugi svoju penzionerskubudu}nost, koja nije nimalo svetla. “Le-po je videti qude kako protestuju, napi-sao je jedan francuski novinar, ali je tu-`no i saznawe da je to šta oni rade ~i-sta iluzija”.

Moglo bi se desiti da je to ta~no. Zarazliku od demografskog buma u Aziji iAfrici, Evropa je u sasvim drugim muka-ma: weno stanovništvo stari, a to }e re-}i da qudi ovde duè ìve, a mladih jesve mawe. Broj penzionera je sve ve}i.Ako je nekada na jednog penzionera dola-zilo pet, pa ~ak i deset zaposlenih, da-nas se stvari kre}u u pravcu da }e se brojonih koji rade i onih koji su u penziji, iz-jedna~iti.

U Španiji, na primer, sada na jednogpenzionera dolaze ~etiri zaposlenaŠpanca, ali }e u naredne tri decenijetaj odnos biti takav da jedan zaposleni“izdràva” jednog penzionera. A to }ebiti jako teško i za jednog i za drugog. Unašoj zemqi na takav odnos snaga izme-|u penzionera i nezaposlenih ne}e seuopšte ~ekati. On ve} postoji.

Ovde se otvaraju dva ozbiqna i bol-na pitawa za skoro sve zemqe Evrope:ho}e li budu}im penzionerima, uz svaova preduzeta i zapre~ena podizawa sta-rosne granice, ostati išta od ìvota utom tre}em, penzionerskom dobu, i drugo,ho}e li penzije biti tolike da qudi mo-gu da ~ekaju mirnu starost?

Odgovor na oba ova pitawa je negati-van: radi}e se duè, a prima}e se maweu odnosu na zaradu onih koji rade.

Zasada, Evropqani u penziju odlazeu proseku sa 61,5 godina ìvota. Na dvazaposlena naslawa se jedan penzioner. Ada bi se taj odnos zaposlenih i penzio-nera (2:1) odrào, prora~unala je Evrop-ska komisija EU, bi}e potrebno da se sta-rosna granica za odlazak u penziju pove-}a na 67, a u naredne ~etiri decenije ~akna 70 godina!

To }e gotovo obesmisliti instituci-ju penzije. Mo`da jedino Japanci ne}e za-àliti što moraju da rade celog ìvo-ta. Sa 70 godina, slaù se stru~waci, ~o-vek nije ni za penziju, a i pitawe da li}e, sa tolikim radnim vekom i wegov ì-votni vek trajati toliko dugo kao što sepredvi|a.

I zato, drugog izbora nema, sempove}awa starosne granice i dizawastope doprinosa. Ovakav penzioni si-stem, tvrde Sarkozijevi savetnici, mo-ra}e da pukne.

Jedno je izvesno - pitawe penzija }esve više tresti Evropu i svet. To ne}emimoi}i ni našu zemqu. U Srbiji vlasti MMF tako|e ho}e da diù starosnu gra-nicu za penziju, a na jednog penzioneradolazi jedva 1,4 zaposlena. I penzione-ra je sve više: svake godine stigne85.000 novih, a sa ovog sveta ode wih50.000.

Proteste penzionera i onih koji }ese na}i u wihovoj koì, pothrawuje i jed-no delikatno pitawe: mogu li pravednoo penzijama da odlu~uju oni koji, ne samoda nisu u penziji, nego od penzije sigurnone}e ni ìveti? I drugo, otkud u raspra-vama teza da dràve, vlade i fondoviovoliki penzioni teret ne mogu izdrà-ti, kada penzija uopšte nije socijala.Svaka penzija je je zara|ena do posled-we pare. Penzije, dakle, nisu teret, negodug onima koji su decenijama odvajali zastare dane.

To jeste ta~no, ali u jesen ìvota utre}em dobu ne}e, po svemu sude}i, unetinikakav boqitak.

Borislav Lali}, “Ve~erwe novosti”

Iinansijski udar zahvatio je PVL ivojne penzionere po~etkom 2002.godinezbog nedovoqnog priliva

finansijskih sredstava u Fond SOVOi kada nije poštovana Uredba da wi-hova primawa iznose 3:1 prema pros-je~noj plati. Zatim, godinama pre-stade redovno uskla|ivawe satroškovima ìvota. Tek 2006. i 2007.godine uslijedi pove}awe u ukupnomiznosu od 23, 9%.

Me|utim boqitak ovog pove}awane osjetiše korisnici vojne penzije uCrnoj Gori, jer ministar finansijaLukši} uputi papir Fondu SOVO dato pove}awe ne obra~unavaju za vojnepenzionere u Crnoj Gori. I bitako,ministrova se poštuje ! ûvariotaxbine ostaše praznih ruku.

Polovinom avgusta 2007. godineMinistarstvo rada i socijalnogstarawa i Fond PIO preuzimaju doku-mentaciju za korisnike vojne penzijena teritoriji Crne Gore sa iznosompenzija, kako oni stru~no kaù, uzate~enom stawu.

Ubrzo zatim, napisaše im i„privremena rješewa“ za koja sadakaù da su postala trajna kao što su,recimo, trajne zdravstvene kwiìceza penzionere?!

Svjesno zanemariše pove}awe od23, 9%. Bi im i to zakidawe malo pane ura~unaše ni kursnu razliku di-nar-evro na dan preuzimawa dokume-nata i tu zakinuše 8. 1%. Ovim manip-ulacijama dovedoše vojne penzionere

PENZIJE


IMA LI @IVOTAPOSLE PENZIJE

Jesen penzionerskog nezadovoqstva - od mirne starosti dokqu~nog politi~kog faktora. Za budu}e penzionere izbora ne-

ma: ili da rade do iznemoglosti, ili da umiru brè

Iz Udruèwa vojnihpenzionera Crne Gore

KORAK DO DELIMI^NE

PRAVDE

u Crnoj Gori, posebno one bez stana,raseqene i porodi~ne, u zonu siro-maštva.

Kada su zakidawa prevršilamjeru otpo~e „finansijski rat“ Gla-vnog odbora i Fonda PIO. Fond tu-ma~i da su vojni penzioneri dobilisve što im pripada, ali pokleknušeoko uve}anih troškova stanovawa, ve}ste~enog prava, i na|oše rješewe daMinistarstvo odbrane iste ispla}ujeali samo one koji su penzionisani pri-je avgusta 2007. godine.

Uslijediše prve tu`be pojedi-naca koje su godinama putovale od su-da do suda i tek 2010. godine Upravnisud donosi pedesetak presuda u koristvojnih penzionera. Ovoga puta pravdai advokati na|oše se na istom tasu.Presudiše da sva pove}awa vaè i zavojne penzionere u Crnoj Gori i da impripada kursna razlika na dan preuz-imawa uz zateznu kamatu od 8%.

Ove presude malo zabrinušeodgovorne u Ministarstvu rada i soci-jalnog starawa i Fondu PIO, jer vojnepenzionere digoše na noge. Uz pomo}opštinskih odbora i Glavnog odbora,koji prona|oše advokate, uslijedišetu`be. I kada tuèni shvati da je vragodnio šalu, odlu~i da bar nešto odtoga popravi.

Izabraše vrijeme kada dràveuskla|uju svoje Zakone o PIO, po na-logu Evropske unije, kako bi u wihugradile i vojne penzionere.

U Glavnom odboru otpo~e stru~naanaliza predloènog nacrta rješewaza vojne penzionere i utvrdiše da imse daje: Pove}awe penzija za kursnurazliku od 8, 1% i 2, 9% na osnovupove}awa penzija,

jer su bila dva pove}awa 2007. i2008. godine u Crnoj Gori u ukupnomiznosu od 21% koja su dobili i KVP.Izra~unaše da }e pove}ati penziju za11% i isplatiti zaostalu razliku oddana preuzimawa dokumenata u šestrata za tri godine, uz kamatu od 2%.

Uslijediše primedbe radnoj grupiza izradu Dopune zakona jer nijeura~unato sve što se potraùje. Nemate kamate od 2%, najnià je šest, rokod tri godine je neprihvatqiv, a pred-loèni iznos od 11% nije u skladu sapresudama Upravnog suda.

Delegacija Glavnog odbora sapredsjednikom Draganom Tiodoro-vi}em, na ~elu, išla je na razgovor uMinistarstvo rada i socijalnogstarawa i u~estvovala u raspravi naokruglom stolu organizovanom povo-dom donošewa Dopune zakona o PIO.

Sve primedbe na Nacrt dopune za-kona koje se odnose na KVP u pismenojformi Glavni odbor je dostavio Min-istarstvu finansija,

Ministarstvu rada i socijalnogstarawa, Fondu PIO i radnoj grupi,pozivaju}i se na ste~ena prava i pre-sude Upravnog suda .

êka se zvani~no usvajawe Dopunezakona u Skupštini Crne Gore.

Pravda }e, ipak, bar djelimi~no,biti zadovoqena.

Radivoje Zdravkovi}

PENZIJE


POVI[ICA U JANUARUPenzioneri ne treba da brinu zbog povla~ewa izmena Zakona

o penzijama. Tri pove}awa penzija u narednoj godini se ne dovode u pitawe

Penzioneri }e, kao i zaposleni u javnom sektoru, u januaru dobiti prvu od pla-nirane tri povišice primawa u narednoj godini - potvr|eno je “Novostima” uVladi Srbije. - Osnov za pove}awe pojedina~nih plata u javnom sektoru i pen-

zija nalazi se u upravo donetim izmenama Zakona o buxetskom sistemu, kojima sedefinišu fiskalna pravila.

Kako napomiwu u Vladi, tri povišice u narednoj godini, kao i plan mogu}eguve}awa plata i penzija u narednim godinama, ve} su regulisani ~lanom 27 pomenu-tog zakona.

- Tako }e se u januaru, prema usvojenim zakonskim odredbama, plate u javnomsektoru i penzije uve}ati za iznos rasta potroša~kih cena u prethodnih šest me-seci - podse}aju iz Vlade.

U vreme kada su predstavnici Vlade, zajedno sa misijom MMF, osmišqavaliformule po kojima bi se u narednim godinama pove}avale zarade u javnom sektorui penzije, inflacija je mirovala, odnosno ra~unalo se da bi ona mogla biti nadowoj granici projektovanog rasta cena - oko šest odsto. Desilo se, me|utim, dasve projekcije ukazuju da }e rast cena do kraja godine premašiti projektovani mak-simum od osam odsto - bi}e mo`da i svih deset. U tom smislu, ra~una se da bi na-javqeno januarsko pove}awe plata u javnom sektoru i penzija moglo iznositi okopet odsto. Naàlost, u slu~aju prose~ne penzije, to zna~i uve}ani ~ek za mawe od1.100 dinara.

- U aprilu 2011. godine plate i penzije pove}a}e se za iznos rasta potroša~-kih cena u prethodna tri meseca, uz uve}awe za polovinu realnog rasta BDP u pret-hodnoj godini, naravno, ukoliko je rast pozitivan. U oktobru naredne godine zara-de u javnom sektoru i penzije bi}e uve}ane, opet, za rast potroša~kih cena u pret-hodnih šest meseci.

Prema odredbamapomenutog zakona, u2012. i u narednim go-dinama penzije i zara-de u javnom sektoru po-ve}ava}e se godišwedva puta. U aprilu2012. godine bi}e uve-}ane za iznos rasta po-troša~kih cena u pret-hodnih šest meseci, uzuve}awe za polovinurealnog rasta BDP uprethodnoj godini, a uoktobru za rast po-troša~kih cena zaprethodnih šest meseci.

- Od 2013. do 2015. godine masa sredstava za plate }e rasti po stopi potroša~-kih cena uve}anoj za polovinu realnog rasta BDP iz prethodne godine, a prose~nepenzije po stopi rasta potroša~kih cena uve}anih za rast BDP, ali samo ako on bu-de preko ~etiri odsto - objašwavaju u Vladi, i dodaju da }e se fiskalna pravilakoja regulišu kretawe penzija i plata primewivati i nakon 2015. godine, sve doku~eš}e penzija u BDP ne padne na deset odsto (sa sadašwih 13), a u~eš}e plata os-am odsto (sa sadašwih deset).

Kako je, nezvani~no, potvr|eno za “Novosti” u Vladi Srbije, izmene i dopuneZakona o penzijsko-invalidskom osigurawu bi}e vra}ene u parlament do po~etkanovembra.

- Postoje}i zakonski predlog nema puno prostora za promene - isti~u u Vladi,i dodaju da su spremni da sednu za pregovara~ki sto sa sindikatima. - O mogu}impromenama predloènog rešewa razgovara}emo i na Socio-ekonomskom savetu.

Da li }e biti prostora za ispuwewe svih zahteva sindikata, me|utim, u Ne-mawinoj ne èle da licitiraju.

- Teško da }e biti mogu}e zakonom predvideti odnos prose~ne i najniè pen-zije sa zaradama, ali, recimo, o beneficiranom radnom staù za rudare svakakomoè biti re~i - isti~u u Vladi, i dodaju da je teško mogu}e, što sindikati traè,od primene Zakona o penzijsko-socijalnom osigurawu izuzeti oko 60.000 qudi kojisu trenutno tehnološki višak.

Gordana BULATOVI], “Ve~erwe novosti”

Uorganizaciji Opštinskog odbora UVP â~ak 17. oktobra ovegodine organizovan je jednodnevni izlet za korisnike vojnepenzije iz â~ka i Poàrevca, u Ov~arsko-kablarsku klisuru,

Ov~ar bawu i manastir Nikoqe.Poàrevqani su stigli u â~ak oko deset ~asova. Dobro-

došlicu su im poèleli predsednik Opštinske organizacijeUVP â~ka \uro Jovanovi} i ~lan Opštinskog odbora UVP zadu-èn za izlete Dragiša Stevanovi}.

Pošto su se gosti odmorili od puta i ~uli plan Opštinskeorganizacije iz â~ka, krenuli su zajedno sa doma}inima put Ov-~arsko-kablarske klisure. Potpredsednik Opštinske organiza-cije â~ka Zvonko Dmitri} objašwavao je gostima šta se sve na-lazi u klisuri i po ~emu je jedinstvena.

Nakon dolaska u Ov~ar bawu skelom smo nastavili put do ma-nastira „Nikoqe“. U manastiru nas je do~ekala monahiwa koja nasje upoznala sa wegovim istorijatom i zna~ajem.

Manastir Nikoqe, najstariji me|u Ov~arsko-kablarskim ma-nastirima, podignut je na padinama Kablara, na levoj obali za-padne Morave. Na osnovu arhitektonskih karakteristika, pret-postavqa se da poti~e iz sredweg veka, najverovatnije kraja XVodnosno po~etka XVI veka.

Arhitektura crkve manastira Nikoqe je skromna, me|utimovo je jedini manastir u klisuri koji je ostao sa~uvan u svom arhi-tektonskom obliku još iz sredweg veka, što mu daje posebnu va-`nost i zna~aj.

Posle obilaska manastira, prisutni su se splavom vratilido restorana, popili osveàvaju}e pi}e, razgledali prelepu oko-linu bawe i stigli na ru~ak u penzionerskom domu u â~ku.

Na zajedni~kom ru~ku uz muziku i pesmu gostima se obratio ipredsednik Opštinske organizacije Poàrevac Dragan Strahi-wi}, zahvalio se na dobro organizovanom do~eku, a posebno su bi-li oduševqeni istorijatom manastira Nikoqe.

Povodom obeleàvawa sedamnaeste godišwice od formi-rawa UVP Srbije, predsednik Opštinske organizacije \uro Jova-novi} na zajedni~kom ru~ku je podelio priznawa najzaslu`nijimiz Opštinske organizacije â~ak.

Plaketa je posmrtno dodeqena Dušanu Krwaji}u koju je pri-mio sin Milan, i apoteci „Hipokrat“ iz ̂ a~ka, koja opsluùje KVPiz â~ka i Lu~ana.

Zahvalnice su dobili, potpredsednik Opštinske organiza-cije â~ak Zvonko Dmitri} i aktivni ~lan Opštinske organiza-cije Dragan \oki}.

Ilo Mihajlovski

SUSRETI


KRAGUJEVÂNINA “ZLATNOJBERBI”

Gradski odbor UVP Kraguje-vac organizovao je, 26. sep-tembra ove godine, jedno-

dnevni izlet i posetu @up-skom Aleksandrovcu gde seproslavqala 47. zlatna ber-ba gro`|a i vina. Rano ujutrukrenuo je autobus pun penzio-nera sa predsednikom Grad-skog odbora UVP KragujevacSlavkom Mini}em na ~elu ivrednim doma}iniima koji suse starali za udobnost Mar-kom Nikoli}em i Zoricom Mi-ladinovi}.

Na putu ka Aleksandrov-cu prvo smo posetili mana-stir Svete Petke u selu Stu-bline blizu Kraqeva, gde suizletnici obi{li kapelu icrkvu Svete Petke.

Kra}e zadràvawe uovom prelepoj svetiwi, kra-tak odmor i nastavak puto-vawa, atmosfera i raspo-loèwe u autobusu se popra-vilo jer posle kišnog i sve-èg jutra u Aleksandrovcupenzionere je do~ekao prija-tan sun~an dan.Gradi} je biopripremqen za proslavu ce-lom duìnom glavne ulice.Sa jedne i druge strane ure|e-ni prostori koji gostima nudesvoje proizvode, vina, rakije,gro`|a i naravno nezaobila-zne specijalitete sa roš-tiqa koji prate ovakve mani-festacije.

Iza fontane sa vinommontirana je bila velika bi-na na kojoj se celog dana odvi-jao kulturno-umetni~ki pro-gram gde su se smewivala kul-turno-umetni~ka društva izviše mesta Srbije.

Posetiocima je prikaza-na svadba onakva kakva se uovim krajevima još organizu-je.Prisutni pored bine kojih

je bilo u velikom broju i onimalo daqe igrali su uz svakonarodno kolo koliko je ko mo-gao izdràti.Neki od izlet-nika nisu mogli da odole do-broj kapqici.

Dragoslav \or|evi}

â~ani i Poàrevqani u Ov~arsko-kablarskoj klisuri

SKELOM DO MANASTIRA “NIKOQE”

DRU@EWE VEZISTA

UKragujevcu je 20. septe-mbra odràno druè-we vezista posve}eno

Danu roda veze i Danu te-lekomunikacija i infor-matike, gde je prisustvo-valo preko 60 pripadnikavezista bivše JNA i Voj-ske Srbije.

Organizatori ovogdruèwa bili su ZlatkoPavlovi} i Dejan Dimi-trijevi}.U veoma prijatnojatmosferi koja je vladalana skupu gde su se srelibivši i sadašwi vezistiKragujeva~kog korpusa iCentra za stacionarne ve-ze Kragujevac.

Druèwu je prisustvo-vao i prvi komandantbataqona veze Kragujeva~-kog korpusa Salem Karzi}a od strane Centra vezepukovnik Milivoj Gerum.

Na druèwu u zaslu-ènu penziju ispra}en jeSvetozar Zuber,tehni~arza automatske centrale idruga sredstva veze - ci-vilno lice, jedan od najbo-qih majstora kojeg je voj-ska i rod veze imala.

Druèwe se nastavi-lo uz muziku i veseqe kojeje potrajalo do kasnih sa-ti.

Vezisti su se dogovo-rili da i idu}e godineobeleè dan roda veze.

D.\or|evi}

SUSRETI


Kruševqani uAleksandrovcu

[ETWA VINSKOMULICOM

Uorganizaciji Opštinskogodbora UVP Kruševac, uznesebi~no zalagawe Bran-

ka Grubi}a i Titusa Dragi}a, auz podršku predsednika \ur-|a Radmanovca, 25.septembraove godine uprili~en je jedno-dnevni izlet za korisnike voj-ne penzije i jednog broja ~lano-va Društva za negovawe slobo-darskih tradicija, posetomAleksandrovcu, a povodom„@upske berbe“.

Na putu do Aleksandrovcaraspoloèwe izletnicima jeraslo, zahvaquju}i iscrpnimpodacima, koje je gospo|a So-fija Brajkovi} saopštavala.Nakon taksativnih podataka o

gradu pod @eqinom, naširokoje govorila o ùpskom vinogor-ju i o kvalitetnim vinogradar-skim proizvodima ovog kraja.

Nakon pristizawa i dogo-vora oko organizacije zajed-ni~kog ru~ka, izletnici su seuputili ka centru grada i je-dinstvenoj u svetu Fontani vi-na, iz koje u dane „Berbe“ ume-

sto vode te~e najkvalitetnija@upska ruìca. Posle degu-stacije, usledila je šetwaVinskom ulicom du` koje jepreko 50 najboqih vinara i vi-nogradara ovog kraja, u speci-fi~nim etno-objektima, pred-stavilo i poput dobrih doma-}ina posluìvalo svoje proiz-vode.

Šetwa je nas-tavqena do Muzeja vi-narstva i vinogradar-stva, smeštenog u sta-rom vinskom podrumuPoqoprivredne škole.Izletnici su imalipriliku da pogledajuoko 500 eksponata kojisu nekada koriš}eni uvinarstvu i vinogra-darstvu ovog kraja, kaoi vinsku salu u kojoj seove godine predstavi-lo 17 najuspešnijih vi-nara @upskog kraja izdva najstarija reda –Majstorskog reda vino-

rodne @upe i Viteškog vin-skog reda monaha Doroteja.

Zatim su izletnici pose-tili Sajam poqoprivrednih ivinogradarskih proizvoda ~u-venih društvenih i privatnihfirmi.

Više~asovna šetwa za-vršena je zajedni~kim ru~kom.

mr Aleksandar Simonovski

Iz Opštinskeorganizacije UVP

Palilula-Stari Grad

POUÂN IZLET

Za aktiviste i ~lanove Opštinskog iNadzornog odbora opštinske organi-zacije Palilula-Stari Grad organizo-

van je jednodnevni izlet sa obilaskom ma-nastira Bogovo|a, Mionice, rodne ku}evojvode @ivojina Miši}a u Struganiku, iBawe Vrujci.

Nakon obilaska i upoznavawa sa ma-nastirom put je nastavqen ka Mionici.Pred spomenikom vojvode Miši}a u Mio-nici, general u penziji, ~lan Opštinskogodbora Lazar Stamenkovi} (ranije osni-va~ i ~lan organa Udruèwa), odrào jeistorijski ~as sa detaqima iz ìvota idela vojvode Miši}a, sa teìštem na voj-ni~koj i ratni~koj karijeri.

O rodnoj ku}i vojvode Miši}a govorio

je Miodrag Miši}, unuk vojvode po bra-tovqevoj liniji.

Druèwe ~lanova UVPS odràno je uku}i ~lana ranijeg predsednika MO UVPSSelimira Golubovi}a koji i daqe zadrà-va ~lanstvo u našoj opštinskoj organiza-ciji.

Novac za prevoz obezbe|en je iz dona-cije opštine Palilula na osnovu odobre-nog projekta kojeg je izradio predsednikOpštinskog odbora Vlajko Todor~evi}.

Na kraju posete u~esnici izleta suobišli znamenitosti Bawe Vrujci.

Bogoqub Palibrk

TRE]EDRU@EWE

Uorganizaciji Opštin-skog odbora Sombor, uGerentološkom centru

u tom gradu, 2. oktobra2010, sve~ano je odrànotre}e druèwe pripadni-ka nekadašwe mehanizova-ne brigade iz Osijeka. Tra-dicije ove brigade, nasta-vili su kasnije kao pripad-nici 12. pbr u Somboru.

Druèwe, koje je po-trajalo nekoliko ~asova,bilo je puno emocija ipodse}awa na lepe pito-ma~ke dane.

B. R.

Svojevremeno sam deo svoje budu}-nosti vezao za divnu planinu iz-nad Sarajeva, Romaniju. Nisam se

bavio smu~awem, nordijskim tr~a-wem i sli~nim sportovima i zbog to-ga nisam preferirao niti Jahorinuniti Bjelašnicu. Moja qubav je osta-la Romanija koliko god je ostalioficiri spomiwu samo po napornimi dugim logorovawima iz prvih ofi-cirskih dana. Oduševqavala mesvojim ogromnim proplancima, lepo-tom svojih ~etinara i iznad svegaskromnoš}u i ~estitoš}u svojih qu-di.

Ta lepota me je odvela da poputdrugih aktivnih vojnih lica pred od-lazak u penziju ali i u godinama predrat u jednom od wenih najlepših se-la, Jelovcima kod Mokrog, izgradimvikend ku}u. Morao sam je napustitiavgusta 1990. Vratio sam se u wu pet- šest godina kasnije. Sa~uvali je,kao i skoro sve druge, dobri qudi,Jelov~ani. Istina, malo je nagrizaozub zremena, a mene još više, alisam u wu dolazio uvek kada mi seukazala prilika, ~ak iz Beograda.Od tih prvih dana tadašwa aktivnavojna lica, danas starine, ili wi-hovi potomci, ukqu~ili su se da po-mognu sebi i Jelov~anima. Napra-vqen je vodovod, uvedena struja,sprema se uli~na rasveta, napra-vqena je nova trasa puta, skoro trikilometra puta kroz selo je asfal-tirano.

Selo je urbanizovano ali nije iz-gubilo svoje ~ari, nadohvat Jahorinena samo 15 kilometara prvoklasnogasfaltiranog puta, skoro 150 sme-štajnih objekata, ku}a i vikend ku}a,~eka qubiteqe belih sportova. U to-ploj i zagrejanoj ku}i doru~kujete,oko devet ~asova sedate u kola, a 30do 45 minuta kasnije vi ste na uspi-wa~i na vrhu Jahorine i vra}ate seku}i ve} u 15 do 16 ~asova. Lepo, alije još lepše da sve to moè da vaskošta upola cene u odnosu na svedruge aran`mane.

U leto 2010. godine šetaju}i selepim asfaltiranim seoskim putem,svratim do oglasne table pored putai tada pored svega ve} doìvqenog,doìvim i jedno drugo ~udo.

Ono me je, moram da priznam, sil-no obradovalo.

Gra|ani Jelovaca sa svojimpredstavnikom g. BranislavomKrqašom predlaù Skupštiniopštine Pale da se „put - ulica odmagistralnog puta br. 19 u Sumbulov-cu celom duìnom kroz selo Jelovcenazove „Put generala“. U daqem

obrazloèwu piše „Neki od wih suu jednom vremenu bili i naši sugra-|ani pri ~emu su imali izuzetne od-nose sa gra|anima Jelovca. Zaslugepojedinaca ne}e nikada biti zabo-ravqene makar ne od sadašwe gene-racije gra|ana Jelovaca, a budu}imgeneracijama ova trasa puta ostajekao zadu`bina“.

Mudri promoter ove ideje i di-nami~ni mladi ~ovek Brano Krqašjoš ranije je okupio oko svojih idejamlade meštane i uz wihovu podrškuurbanizuje selo.

Ganuo me je ne odnos prema gene-ralima ve} ~vrsto uverewe gra|anaJelovca da je JNA u~inila nešto ve-liko za wih. A, sve to je bilo samomalo pa`we a više qubavi i pošto-vawa. I to, nakon što je minula sil-na halabuka koju su vodili razni me-diji i wihovi promoteri, kojima JNAnije zna~ila ništa a koja im je u~i-nila daleko više nego Jelov~anima.

Za neupu}ene, nisu Jelovci bili

samo generalska kolonija. U razli-~ito vreme, u selu je boravilo ukup-no pet generala. Neki, naàlost,nisu me|u ìvima, neko je u zidina-ma Haga, neko vezan za postequ, paje kwiga u Jelovcu spala na jednoslovo.

Ipak, sa dozvolom dragih Jelov-~ana, dopunio bih ovu lepu inicija-tivu. Nisu samo generali dali svojdoprinos trudu Jelov~ana. Uverensam da je zato jednako zasluàn i je-dan pukovnik, stari inìwerijskivuk Lazo Pareànin. Još je ìv, na-zdravite mu kada god pri~ate o Putugenerala. Setimo se i drugih koji suve} bili vojni penzioneri, ali susvojim ugledom i entuzijazmom utica-li da se dogodi ova lepa pri~a. Pri-se}amo se i preminupih Bogdana Bo-àni}a, Todora Bursa}a, Mitra Kon-~ara ali i onih koji još uspešno odo-levaju godinama, Stevana Boltija,Pauna Pavlovi}a.. .

I na kraju, Jelovci danas nebibili ono što jesu da sa nama u istomstroju nisu bili naši sugra|ani Sa-rajlije koji su svemu tome dali svojdoprinos.

Milenko Gligorevi}

SUSRETI


Zapis iz sela Jelovci kod Mokrog

PUT GENERALA

SREMCI NA PALI]U

Posledweg dana septembra penzione-ri èleznice Šida i Sremske Mi-trovice i vojni penzioneri Sremske

Mitrovice organizovali su druèwe i za-jedni~ki izlet do ergele Zobnatice i Su-botice.

Po dolasku na ergelu izletnici su sadoma}inima obišli izletni~ke ta~keer-gele, a posle su krenuli put Subotice.

Došavši u Suboticu, sa doma}inimaobišli smo centralni deo grada a potomsmo se uputili na ~uvenu pijacu, suboti~-ki buvqak.

Posle obilaska pijace i trgovine,krenuli smo do Pali}kog jezera gde smoproveli nezaboravne trenutke. Zatimsmo se uputili u dom penzionera èle-zni~ara Subotice gde su nam kolege iprijateqi pripremili ~uveni vojvo|an-ski gulaš.

Posle druèwa i razmene iskustava,vratili smo se ku}i puni lepih utisaka.

Predrag Dobi}


Branko @ivkovi}

OD PEKARA DO OFICIRA

Branko @ivkovi} jedan je od najstari-jih ìvih nosilaca „Partizanskespomenice 1941“. Još je vitalan iako

je u 87. godini ìvota. Ro|en je u Bistrici kod Nove Va-

roši, gde je završio osnovnu školu.@eleo je da bude pekar, da ne bude gla-dan, kako je tada mislio, pa je otišao uUìce na zanat. Ali uskoro se sve prome-nilo. Nemci su okupirali Jugoslaviju pasu on i wegov gazda i svi pekari iz Uì-ca mobilisani. Morali su da peku hlebza nema~ku vojsku.

Nije se, kaè, mirio sa time da radiza neprijateqa. Neko vreme je raznosiohleb meštanima a posle je uspeo da ode upartizane.

Kasnije je u~estvovao u stvarawuUì~ke republike. Bio je, 22. decembra1941, u sve~anom stroju u Rudom kada seformirala Prva proleterska brigada.Prošao je Igman, Neretu, Sutjesku... U~e-stvovao je u borbama za osloba|awe Beo-grada, na Sremskom frontu, a stigao je ido Trsta.

Više puta je rawavan i pravo je ~u-do kako je preìveo. Pri~a da su u parti-zanima ìveli kao jedna familija i dusu ih spasili jedinstvo i solidarnost.Dobitnik je više doma}ih i stranih od-likovawa.

Spomenicu je dobio 1944. godine naplanini Radan. Kao borac prošao je ~i-tav ratni put Prve proleterske brigade.

Po oslobo|ewu ostao je u vojsci, gdeje kao aktivni oficir promenio jedana-est garnizona. Oficirsku karijeru za-vršio je u Somboru, 1965.

Kao vojni penzioner bio je aktivan uradu Saveza boraca, u Udruèwu rezer-vnih vojnih starešina i u drugim organi-zacijama . I još je aktivan u Udruèwuvojnih penzionera Srbije.

Sada najradije svra}a u Klubudruèwa vojnih penzionera u Somboru.To je kutak za druèwe gde se moè popi-ti kafa, gde se mogu ~uti najnovije vestiiz Udruèwa, gde se vojni penzioner pri-jatno ose}a.

Branko Radoj~i}

LIKOVI VETERANA

Iz Op{tinske organizacije UVP Aleksinac

VA@NOST INFORMI-SAWA

Opštinski odbor UVP Alek-sinac odrào je svoju re-dovnu sednicu 8. oktobra

ove godine. Istaknuto je da seinformisawe ~lanstva mesneorganizacije Sokobawa odrà-va redovno zahvaquju}i pred-sedniku Hranislavu Pej~i}u ko-ji obezbe|uje prostoriju za sa-stanke. U Ra`wu je postojalamesna organizacija ali se je,zbog poznatih razloga, raspala.

Stalni zadatak je u~law-ivawe novih penzionera. U ovojgodini u~lawena su ~etvorica.Udruèwe ima 167 ~lanova imoè se re}i da je u~lawenost99 odsto. Napisano je 145 tu`biprotiv Fonda SOVO-a i napla-}eno je više od 60 odsto duga.Podnesena su ~etiri zahteva zajednokratnu nov~anu pomo}.Svaki bolesnik, ~lan Udruè-wa, u bolnici ili ku}i bio jepose}en od strane predsednikaili ~lanova odbora.

Raspravqalo se i opret-plati na ~asopis “Veteran“, ka-ko da bude više pretplatnika.Mišqewa su razli~ita. Nekikaù da informacije dobiju odonih koji dobijaju “Veteran”.Neki kaù da je skup iako je 40dinara.Sti~e se utisak da nekiqudi nisu navikli da ~itaju,ali stalno pitaju na ulici, ukafani, u domu zdravqa: “Imali nešto novo?“ Dobijaju odgo-vor: “Ima, sve piše u Veteranu,pro~itajte!“

Pojedini KVP jo{ nisu do-bili rešewe o uskla|ivawupenzije od 2007. godine. Višeputa su pismeno traìli odFonda da im dostavi rešewe.Naveš}emo samo dvojcu: Tomi-slav Miqkovi}, iz Ra`wa, iSvetolik Miqkovi} iz selaDugo poqe - Sokobawa. Ima ihjoš. Fond im daje odgovor da ne-ma vremena za izdavawe reše-wa jer pišu àlbe na tu`bepenzionera. To je telefonskiodgovor, a ne pismeni.

Opšti zakqu~ak je: bilo jemnogo aktivnosti, bez pomo}isa strane. Sve što je ura|eno,uradila su tri lica: sekretar,blagajnik i jedan ~lan odbora.

D. Aleksi}

VeteraniRepublike Srpske

ZADOVOQNI QUDI

Milovan Bukara je penzionisan 1979.godine i danas ìvi u nasequ vojnihpenzionera „Pentagon“ u Bawaluci.

Iako ima 82 godine, još je aktivan uUdruèwu i redovno ide u rodno seloŠeškovce.

Milovan je ro|en 1928. godine. Kaosiro~e, bez oba roditeqa, odrastao jekod strica, a 1941. otišao je u vojsku, uregrutni centar Kovin, potom u Zemun ina kraju u Rajlovac. Kasnije je upisaoPodoficirsku školu u Gora`du i takostigao do ~ina mla|eg vodnika.

Kao mladi starješina JNA, rapore-|en je, 1953. godine, u Mostar gde je na-stavio da u~i i da se usavršava u vazdu-hoplovno-tehni~koj slu`bi.

Rado se sje}a prvih starješina,upravnika skladišne grupe, Draga Dodi-ga, Spasa Kova~evi}a...

U Mostaru, u Tekstilnom kombinatu„\uro Salaj“, upoznao je tekstilnu rad-nicu, Nevenku Zekanovi}. Pošto je ve}imao trideset godina, komandant Bale-ti} mu je stalno dosa|ivao s pitawemkad }e se èniti. Obe}ao mu je da }e mupomo}i ukoliko se oèni. Milovan i Ne-venka su uskoro stali pred mati~ara akomandant je odrào obe}awe.

Milovan i Nevenka imaju tri k}er-ke: Mirjanu, Gordanu i Sweànu. Mirjanaje završila medicinu u Bawaluci sasvim desetkama, potom je specijalizira-la za internistu i kardiologa, a zatim,kao i veliki broj naših mladih qudi,otišla u Ameriku, gdje ìvi i radi kaougledni qekar.

Druga k}erka, Gordana, je u Bawalu-ci i radi kao specijalista dje~ije medi-cine. Udata je za sveštenika i majka jeAleksandre i Isidore.

A tre}a k}erka, Sweàna, je inìw-er gra|evinarstva i zaposlena je u Tele-komu RS. Udata je za Igora Stamenkovi-}a i sa wim ima sina Stefana.

Milovan i Nevenka su skromni izadovoqni qudi. I ponosni na svoju decu.

Mitar Peji}

UZemunu je 25. septembra 2010. godineobeleèna 40. godišwica od završetkaškolovawa 21. klase Vazduhoplovne

vojne akademije. Pre ~etiri decenije, 31. av-gusta 1970. godine, ~in potporu~nika dobioje 71 oficir pilot i 31 oficir smera veze.

Obeleàvawu ovog jubileja prisustvo-vao je komandant V i PVO brigadni generalRanko @ivak, komandant 204. ab brigadnigeneral Mirko Vrani}, predstavnik Upraveza tradiciju, standard i veterane major\or|e Kalaw, nastavnici, komandiri i ko-mandanti nekadašwih pitomaca 21. klaseVVA, ~lanovi porodica poginulih i premi-nulih klasi}a, predstavnici Muzeja vazdu-hoplovstva, predstavnici mla|ih klasa ne-kadašwe VVA, mnogobrojni klasi}i, wihovidrugovi i prijateqi.

Klasi}ima, porodicama poginulih ipreminulih pripadnika klase, predstavni-cima komandi i ustanova, uru~ene su mono-grafije 21. klase VVA, pod nazivom „Srebr-nih galebova let“, koje je autor tako|e pri-padnik ove klase, pukovnik avijacije u pen-ziji mr Zlatomir Gruji}, te prigodne Spomendiplome u povodu godišwice, a svimokupqenima i jubilarni bex. Sve~anost jeodràna u Velikoj sali Doma vazduhoplov-stva u Zemunu, a nastavqena je druèwem najednom beogradskom splavu u ve~erwim sa-tima.

Školovawe ove klase je zapravo po~e-lo još 1. septembra 1964. godine, kada sukro~ili u svet vazduhoplovstva kao u~eni-ci 4. klase Vazduhoplovne vojne gimnazijena aerodromu u Mostaru, a nastavqeno trigodine kasnije u Zemuniku i Puli.

Vreme od tog doba, prepuno doga|awakojima je tadašwi miqe iz temeqapromewen, prosto je prohujalo. De~aci kojisu se kišovitog i tmurnog zadweg avgustov-skog dana (ina~e nesvojstvenog za to pod-nebqe) leta 1964. godine okupili u kasar-nama starog aerodroma Jasenice u Rodo~ukod Mostara, adaptiranim u internat iškolsku zgradu, izrasli su, stasali, preka-lili se i postali odrasli qudi. Zavr{ilisu su svoj radni vek, ali su i platili danakprofesiji, lepoj, uzvišenoj, sloènoj, opa-snoj, teškoj i veoma ozbiqnoj, koja mnogo da-je, a još više uzima. Od 144 de~aka primqe-

na u Gimnaziju DSNO, odnosno VVG, Vazduho-plovnu vojnu akademiju završilo ih je dvetre}ine (102), a samo polovina su postalipiloti (71). Svaki ~etvrti, preselio se uve~ni stroj vazduhoplovaca, u nebesku eska-drilu 21. klase VVA koja krstari beskrajem.

Dvadeset prva klasa VVA je po mnogo ~e-mu prepoznatqiva u miqeu RV i PVO i ce-lokupnog eks jugoslovenskog vazduhoplov-stva. Ova generacija uìva izuzetan ugled,duh i imix, ìvi svojim blistavim sjajem,prepoznatqiva u društvenom bi}u vazduho-plovaca svih generacija. Mnogima je uzor,što raduje i daje novu energiju da se daqehodi zacrtanom maršrutom koju svaka gene-racija ima, pa i dvadeset prva. Pripadniciove klase, sa qubavqu pamte svoje drugove,vaspita~e, profesore, nastavnike letewa,komandire i komandante. Ne zaboravqaju kosu i šta su, gde su bili, gde su krila svili igde su hleb u ruke dobili. Pamte nezaborav-ne dane i godine u Mostaru, Zadru, Puli, Ti-togradu i mnogim drugim gradovima u kojimasu ìveli zaokupqeni svojim ~asnim po-slom i opijeni svojim leta~kim snom.

Znaju da vreme leti, da ~asovnik ìvo-ta neumitno otkucava minute, sate, godine idecenije, ali 21. klasa ide daqe, ne staje...Svesni uzvišenosti ìvota i lepoteìvqewa, ve~nosti prijateqstva i drugar-stva, dvadesetprvaci ra~unaju da su u punomstroju. Sa~inili su spomenar generacije ko-ja je jurila i stigla taj 21 vek - monografijuklase „Srebrnih galebova let“. Ostavqajupokolewima letopis o posve}enosti leta~-kom pozivu i wegovoj uzvišenosti, o lepotiplave uniforme i zlatnih krila na grudi-ma, koje teraju ~oveka da ide pravo i uzdig-nute glave do zadweg daha. Ne staju! Poru~u-ju da ima još da se ide, da se leti i leti.Dvadeset prva klasa VVA sa svojim srebr-nim galebovima leti ka suncu da se wihovakrila pozlate u deceniji koja sledi.

Sa sve~anog skupa 25. septembra 2010.godine su poru~ili: „Vidimo se za zlatni ju-bilej, 2020. godine!“

Milan Raki}

QUDI I DOGA\AJI


VELIKI [KOLSKI

ÂS

U~etvrtak 21. oktobra uSpomen-parku Šumariceodràn je Veliki školski

~as u znak se}awa na višehiqada streqanih Kragujev-~ana. Kao što je poznato, od19. do 21. oktobra 1941. godi-ne nema~ki fašisti su stre-qali nedu`nu mladost, |ake,profesore, radnike i drugegra|ane Kragujevca i okolnihmesta.

Velikom školskom ~asu jeprisustvovao znatan broj vi-sokih zvani~nika iz javnog ̀ i-vota: predsednik Narodneskupšine Republike SrbijeSlavica \uki} Dejanovi}; mi-nistri u Vladi Republike Sr-bije Vuk Jeremi} i @arko Ob-radovi}; general Sla|an \or-|evi}; gradona~elnik Kragu-jevca Veroqub Stevanovi} idr. Ovoj antiratnoj manife-staciji su prisustvovali i de-legacije iz Italije, Slova~-ke, Palestine, BiH i Rumuni-je.

Osim pomenutih, vence naspomenik ,,Peto tri’’ poloì-li su i predstavnici brojnihpoliti~kih organizacija iudruèwa gra|ana, me|u koji-ma su bili i ~lanovi Gradskogodbora UVPS Kragujevac Voji-slav Anti}, Zorica Miladino-vi} i Predrag Todorovi}.

Prisutne goste i gra|aneKragujevca i Šumadije je napo~etku sve~anosti pozdravioambasador Italije u SrbijiArmando Verikio koji je nakraju poruke mira gra|animaSrbije poèleo brzoprikqu~ewe ujediwenoj Evro-pi. U umetni~kom delu sve~a-nosti, glumci iz Kragujevca iBeograda su poemu ,,Streqanigrad’’ italijanske pesnikiweAne Santolikuido i pesmesrpskih i italijanskih pesni-ka preto~ili u muzi~ko-scen-sko delo. U programu su u~e-stvovale i muzi~ke dive Ja-dranka Jovanovi} i Jelena To-maševi}, a svima je zajedni~-ka bila osuda zlo~ina nad ne-du`nim srpskim narodom. Preizvo|ewa poeme odràn je Mo-leban koga je sa sveštenstvomsluìo Vladika šumadijski,gospodin Jovan.

Ovom jedinstvenom škol-skom ~asu prisustvovalo je ne-koliko hiqada gra|ana Kragu-jevca i okoline.

Dragoslav \or|evi}

40. godišwica 21. klase VVA

QUDI OPIJENI LETA^KIM SNOM

Iz Op{tinskog odbora UVPBa~ka Palanka

STI]IDO SVAKOG KVP

Op{tinski odbor UVP Ba~ka Palanka, ko-me pripadaju i opštine Ba~ i Ba~ki Pe-trovac, u avgustu je obilazio svoje ~la-

nove i KVP u sve tri pomenute opštine.Obilazak je obuhvatio i mesne zajednice

Mladenovo, Obrovac, Tovariševo, Gajdobru,Novu Gajdobru, Silbaš, Despotovo, êlare-vo, Neštin i Vizi} u Opštini Ba~ka Palan-ka, mesne zajednice Vajska, Plavna, Bo|ani iBa~ko Novo Selo u Opštini Ba~ i mesne za-jednice Gloàn i Ba~ki Magli} u OpštiniBa~ki Petrovac.

Ciqevi obilaska bili su da se korisni-ci vojne penzije informi{u o aktuelnostimavezanim za wihov status, da se saslu{aju pro-blemi u vezi su sa wihovim statusom, i o dru-gim pitawima kao {to su: popuwavawe upit-nika u vezi zamene zdravstvenih kwiìca,aùrirawe spiskova KVP i ~lanova UVPS napodru~jima pomenutih opština, kao iomasovqavawe organizacije UVPS.

U toku obilaska uo~eno je nekolikoosnovnih problema sa kojima se sre}u kori-snici vojne penzije i ~lanovi UVPS. Ima ve-likih te{ko}a u snabdevawu lekovima, te semoraju platiti i lekovi koji se u redovnomstawu stvari dobijaju uz priloèni recept.Zatim, uo~eno je da su KVP i ~lanovi UVPSnedovoqno informisani o svom statusu ipravima, a naro~ito o pravu na potraìvawezakinutog dela penzije za period od 2004. do2007. I daqe se uo~ava stara boqka - „obave-ze znamo - pravo ne znamo“. Od pomenutog obi-laska Udruèwe je u~lanilo vi{e od 20 KVP.Ovom prilikom èlimo da ukaèmo i na~iwenicu da smo još u avgustu u sedišteUdruèwa poslali pristupnice za sve nove~lanove , ali nam do danas ~lanske karte ni-su dostavqene, kako bismo ih podelili no-vim ~lanovima. Da li je re~ o nemaru ili one~em drugom, mi to ne znamo.

Stare ~lanove, nove ~lanove, kao i onekoji to još nisu, upoznali smo i sa mogu}-noš}u pretplate na list „Veteran“ za šta jeve}ina pokazala interesovawe, ali se posta-vilo pitawe kako izvršiti distribuciju li-sta KVP i ~lanovima UVPS u navedenim MZ,za šta molimo i redakciju „Veterana“ da nampomogne.

Letošwi obilazak se pokazao kao veomakoristan KVP i ~lanovima UVPS, jer su na tajna~in došli do informacija u vezi svog po-loàja, a koje im mogu olakšati put do ost-varewa prava. Navedeni zadatak obilaskasvih KVP i ~lanova UVPS na teritoriji tripomenute opštine, za koji su neki mislili daje nemogu}e izvršiti, preuzeli su i izvršiliZoran Popovi} i Qubislav Štrbac iz Op-{tinskog odbora Ba~ka Palanka, koji apelujui na ostale opštinske odbore da realizujusli~ne aktivnosti.

Q. Štrbac

Na vanrednoj sednici Skup{tineUVP Zaje~ar, odrànoj 12. okto-bra 2010. godine, ~lanovi

Opštinske organizacije UVP Zaje~ar,koja broji 372 ~lana i pokriva terito-riju opština Zaje~ar, Boqevac, Bor,Majdanpek, Negotin i Kladovo, na do-punskim izborima izabrali su novorukovodstvo. Za predsednika Opštin-ske organizacije UVP Zaje~ar, veli-kom ve}inom glasova (samo jedan glasprotiv), izabran je Qubomir Re-qanovi}, pukovnik u penziji, dok su za~lanove Opštinskog odbora izabraniRadovan Rodi}, Jovanka Azdejkovi},Arpad Pataki i Nexad Seferagi}. Za~lana Nadzornog odbora dopunskimizborom jednoglasno je izabran Sta-nimir Madi}.

Vanrednoj sednici SkupštineUVP Zaje~ar, koja je odràna u kon-struktivnoj i korektnoj atmosferi,prisustvovao je i prisutne pozdravio

na~elnik Zaje~arskog upravnogokruga Dušan Ivani}, koji je prvi~estitao novoizabranom rukovod-stvu UVP Zaje~ar i obe}ao li~nu po-dršku našem Udruèwu kod organalokalne vlasti na teritoriji Zaje-~arskog okruga.

Vanredna sednica SkupštineUVP Zaje~ar zakazana je u skladu saStatutom UVP, a razlog wenog sazi-vawa bio je taj što je bivši pred-sednik UVP Zaje~ar Marko Rosi}podneo pisanu neopozivu ostavku nafunkciju, obrazlaù}i je li~nimproblemima. Pored imenovanog,ostavku je podnelo i petoro bivših~lanova Opštinskog odbora i jedan~lan Nadzornog odbora. To se dogo-dilo u nezgodno vreme - kada je Op-{tinski odbor ostao bez prostorijaza rad, prakti~no na ulici, jer sudotadašwe prostorije u Domu Voj-ske preko no}i iseqene zbog ustu-pawa zgrade Doma Vojske Ministar-stvu ekonomije. Tako je došlo doblokade rada Udruèwa. Najuporni-ji u rešavawu pitawa opstanka UVPZaje~ar bio je i ostao najstariji~lan i aktuelni sekretar UVP Zaje-~ara Rade Jovanovi} zajedno sa pot-predsednikom Jovom Bencunom.

Nesebi~nu pomo} krwem ruko-vodstvu Opštinske organizacijeUVP Zaje~ar dao je Glavni odbor ipredsednik UVP Srbije QubomirDragawac, kao i predsednik Nad-zornog odbora UVP Srbije Ne|oKrajnovi}, koji su sa SlobodanomPejovi}em, ~lanom rukovdstva UVPSrbije, 5. oktobra 2010, boravili uZaje~aru kojom prilikom su pruìlistru~nu i moralnu podršku nasto-jawima da opstane Opštinska orga-nizacija UVP Zaje~ar.

Nakon vanredne sedniceSkupštine UVP Zaje~ar, istoga da-na, konstituisan je Opštinski od-bor UVP Zaje~ar (9 ~lanova), Nad-zorni odbor (3 ~lana), imenovane su:Komisija za saradwu sa srodnim or-ganizacijama i organima vlasti, Ko-misija za humanitarna i socijalnapitawa, Komisija za kulturno-za-bavne delatnosti i sekretar UVPZaje~ar. Na prvoj sednici Opštin-skog odbora, kojoj su prisustvovalii ~lanovi iz Negotina i Kladovausvojen je Poslovnik o radu Op{tin-skog odbora UVP Zaje~ar i izvršenepripreme za realizaciju ranije pla-niranih, a nerealizovanih zadata-ka i podeqeni su zadaci za rad ~la-novima Opštinskog odbora.

J.B.


QUDI I DOGA\AJI

NOVI PREDSEDNIK

Qubomir Reqanovi}, pukov-nik u penziji, završio je 20. klasuVojne akademije KoV 1968. godine(rod veza).

Slu`bovao je u garnizonimaZaje~ar, Niš, Priština, Negotin iponovo Zaje~ar gde je obavqao du-`nosti od komandira voda do ko-mandanta brigade, na~elnika or-gana bezbednosti brigade i divi-zije i dr.

Penzionisan je 2003. godinena poloàju pomo}nika komandan-ta za pozadinu 9. Mtb.

U~esnik je borbenih dejstava1991/92. godine, kao i tokom 1999.godine.

Sa vanredne sednice Skup{tine UVP Zaje~ar

IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO

êtvrtak, 16. septembar. Po dogovoru saorganizatorom putovawa, naš veteran~eka autobus kod restorana “Evropa” na

autoputu kod Pojata. Društvo mu prave bratZoki Pavlovi} i drug iz ekipe Milan Ma-tijevi} iz Kraqeva. Ve~e prohladno, aliprijatno. Obe}ava ugodno putovawe. Oko 22~asa stiè autobus i putovawe po~iwe. Na-lazi mesto u blizini svojih sportskih pri-jateqa Magde i \oleta iz Iriga. Prekra}u-je vreme u razgovoru sa wima. Da li zboguzbu|ewa ili neudobnog autobusa, uglavnomnije mogao oka sklopiti. Bar je uìvao u po-gledu na zvezdano nebo i obrise vodenog to-ka Ju`ne Morave, a zatim i reke Vardar.Relativno brzo prelazi jednu, pa drugu gra-nicu, i u sam osvit zore ulazi u Gr~ku. Putpoznat. Kao u~esnik manifestacije “Mara-ton za mir”, tr~e}i od Novog Sada do Solu-na 2005. i 2006. godine prošao je ovommaršutom. Svejedno, pa`qivo posmatrapredele, ne èle}i da propustim niti jed-nu sliku. Ukazaše se obrisi Olimpa, pla-nine bogova. Naviru mu se}awa na septem-bar 2006. godine, kada je sa trojicom drugo-va osvojio najviši vrh na Olimpu “Miti-kas” 2918 metara. Ve} se ose}a miris mora.Nešto posle 12 ~asova stiè na ciq - NeiPori, malo mesto na samoj obali Egejskogmora. Dobija smeštaj u vili “Antigoni”,udaqenoj samo 60 metara od plaè. Društ-vo mu prave Radivoje Uroševi} iz Vrbasa idva takmi~ara iz Republike Srpske. Umorga polako savladava. Odustaje od popo-dnevnog odmora kako bi uve~e mogao lakšeda zaspi. Sutradan ga o~ekuje trka. Nakon

kafe i ru~ka odlazi na plaù. Plaà pro-strana, pokrivena peskom, more ~isto, štobi rekli, milina. Prepustio se uìvawu.Nakon ve~erwe šetwe, sledi sastanak sarukovodstvom ekipe radi dogovora za onošto sledi. Dobija startni broj 607, i nadase da }e mu biti sre}an. Sve misli su muusmerene na po~etak takmi~ewa i start tr-ke. Nije spavao prethodnu no} i ose}ao sebaš umorno. Ispuweni su uslovi za prija-tan san. Ali ništa od toga. Iznenadno zu-jawe komaraca, bilo je uvod u nemirnu i be-sanu no}. Bio je razo~aran, a nemo}an da bi-lo šta uradi. San ga je na kratko savladao.Probudio se umoran, šta je tu je, mora da seide daqe.

Subota 18. septembar. U 04.45 ve} je uautobusu na putu za Larisu. U toku vo`wepokušava da razmeni iskustva i do|e do no-vih saznawa koja }e mu koristiti u trci.Obavio je i lagan doru~ak. Treba}e mu ener-gija. Nakon sat vremena stiè u Larisu is-pred stadiona “Alkazar”. Mrak, tišina.Ništa ne nagoveštava da }e se tu odràtisportsko prvenstvo. Nedugo zatim po~iweda vri kao u košnici, pristiù takmi~ari.Svi}e. Ose}a se nervoza zbog ranog usta-jawa i onoga što sledi. U~esnike trke u po-

lumaratonu odvoze na mesto predvi|eno zastart, u varošicu Tirnavos. U autobusu pre-poznaje, svog sportskog prijateqa, iakokonkurenta, Komatas Konstantinosa iz Gr~-ke. Sledi srda~an pozdrav. Nepoznavawejezika nije prepreka. Obavqa posledwepripreme. Ta~no u 8 ~asova dat je znak zapo~etak trke. Prva pomisao bila je „ Boèpomozi da bude uspešno“. Tr~i u grupi, po-vremeno izbijaju}i na ~elo. Ose}a se sve-è, lagano tr~i. Temperatura vazduha ra-ste, sada je ve} oko 25°. Nakon pretr~anih16 km ose}a da su mu noge teè, sustiè gaumor. Pokušava da misli usmeri na lepšestvari. Po~iwe da pevuši u sebi stihovenarodne pesme „Ku}e male kre~ene u be-lo...” Verovatno je melodija odgovaralaritmu trke. Prisetio se da je to pevušio iprošle godine u Turskoj za vreme trke. Po-moglo je tada, vaqda }e i sada. Povremenobaca pogled na okolinu, ništa lepo za vi-deti, samo nisko rastiwe. Napokon se po-javquju obrisi zgrada u Larisi, zna~i ciqje blizu. Posledwa 3 km tr~i krug krozpark. Stazice i mosti}i ostaju iza wega.Izvla~i iz sebe posledwe atome snage. Naj-zad se pojavquje oznaka ciqa, pratidešavawa na stazi, i na ciq stigao drugi usvojoj kategoriji. Ose}awa pomešana. Pono-san na sebe odlazi na stadion. Umoran, alizadovoqan u~iwenim pratio je daqa tak-mi~ewa. Posebno je sve~ano bilo prilikomotvarawa sportskog prvenstva. Atletskomstazom, prelepog stadiona, prodefilovalisu takmi~ari iz 11 zemaqa. Samo R. Make-donija nije poslala takmi~are. Sledi pro-glašewe pobednika, a naš Sveta na pobed-ni~kom postoqu kao drugoplasirani, okovrata srebrna medaqa. Bio je zadovoqansobom. Trud nije bio uzaludan. Na krajusportski pozdrav sa pobednikom, ve} pome-nutim Komatasom, uz poruku: vidimo se do-godine u Sloveniji. Potvr|eno je, da }e na-redno Balkansko prvenstvo biti odràno umestu Domàle, R.Slovenija.

Mr Aleksandar Simonovski

VETERANI I SPORT


NOVOBEOGRA\ANI NATRE]OJ OLIMPIJADI

Olimpijada sporta, zdravqa i kultu-re tre}eg doba odràna je u SokoBawi od 30 septembra do 3. oktobra

2010. Olimpijada nosi obele`je kulture,ume{nog ìvqewa u starosti. Organiza-tor je bio Savez penzionera Srbije usaradwi sa Asocijacijom “Sport za sveSrbije” i op{tina Soko Bawa, a u~esniciolimpijade su penzioneri stariji od 60godina.Ekipu su ~inili po 3 ili 5 ~lano-va jedne op{tinske organizacije penzio-nera koja ih je uputila na olimpijadu.

Na olimpiadi je u~estvovalo oko 600penzionera iz op{tinskih organizacijapenzionera iz cele Srbije.

Na takmi~ewu je u~estvovalo 63 eki-pe me|u wima i ekipa od 5 ~lanova izUVP Novi Beograd.

Takmi~ewe se odvijalo u 5 discipli-na: {tafeta u brzom hodawu, ga|awe izvazdu{ne pu{ke, pikado, {ah i ribo-lov.Sve discipline su prilago|ewequdima tre}eg doba. Dve discipline subile u kojima u~estvuje ekipa u {tafetiu brzom hodawu od 4 ~lana,a ustreqa{tvu- ga|awu iz vazdu{ne pu{ke 3~lana.U ostalim disciplinama u~estvo-valo se pojedina~no i svako se borio dazauzme {to boqe mesto.

Ekipa vojnih penzionera Novog Beo-grada bila je jedina ekipa iz Beograda paje ona na olimpijadi prestavqala vojnepezionere celog Beograda.

Ekipu su sa~iwavali Borivoje Gaji},vo|a ekipe, Rade Karanovi}, @ivotijeDobrosavqevi},Tomislav Duwi} i Milo-van Mitrovi}.

Ekipa vojnih penzionera sa Novog Be-ograda zauzela je u ekipnom takmi~ewu uga|awu iz vazdu{ne pu{ke 4. mesto. Istotako u ekipnom takmi~ewu u {tafeti ubrzom hodawu zauzeli smo 4 mesto. A ka-da se zna da su u obe discipline u~estvo-vale 63 ekipe, onda je ~etvrto mesto us-peh za svaku pohvalu.

U ostalim disciplinama nismo ima-li posebnog uspeha, ali u svakoj disci-plini imali smo bar po jednog takmi~arakoji je zauzeo od 20-50 mesta. U tim disci-plinima u~estvovalo je 400 do 500 takmi-~ara.

Ekipa u celini sluìla je za primeru svakom pogledu i opravdala je nazivvojnih penzionera.

Organizacioni odbor tre}e olimpi-jade i wen predsednik Vasilije Belobr-kovi} uloìli su velike napore da orga-nizuju ovu olimpijadu.Sve je bilo dobroorganizovano i nije bilo nigde praznoghoda,ta~no se znalo {ta ko u kojem momen-tu treba da radi. Bora Gaji}

Vojni penzioner Svetislav Pavlovi} me|u najbrìm veteranima na Balkanu

SREBRO POSLE BRONZENa dvadesetom Balkanskom prvenstvu veterana u atletici odrànom u

Larisi, u Gr~koj, u~estvovalo je preko 800 sportista veterana iz 11 zemaqa.Posle bronzane medaqe osvojene u Izmiru prošle godine, vojni penzio-

ner Svetislav Pavlovi} ove godine u Larisi osvojio je srebrnu medaqu.Na narednom Balkanskom prvenstvu, koje }e se odràti u Domàlama

u Sloveniji, Pavlovi} prièqkuje zlatno odli~je.

TRADICIJE


Nakon ideje koja je potekla od stranepredsednika UVPS gospodina Dra-gawca, nekoliko meseci smo uz we-

govu podršku i saradwu a zajedno sanašim operativcima iz opštinskih or-ganizacija Beograda, prikupqali sa-znawa o mogu}nostima organizovawa iz-leta (u zemqi i inostranstvu), obilaskunaših vojnih objekata u saradwi sa Mi-nistarstvom odbrane, posetama srodnimorganizacijama, i saradwi sa bawama ra-di stvarawa što povoqnijih uslova zanaše ~lanove.

Ovom prilikom bih se u svoje li~noime i u ime UVPS zahvalio Ministarstvuodbrane Vojske Srbije na uspešno oba-vqenoj saradwi povodom obeleàvawagodišwice UVPS u Nišu 16. 9. 2010. go-dine, kada su nas logisti~ki u potpuno-sti pomogli. Wihov predlog da posetimobazu u Bujanovcu tada iz objektivnih raz-loga nije mogao biti ispuwen ali je to os-tao jedan od naših prvih zadataka u ovoj,ako tako moèmo re}i, novoj aktivnostikoju }e sprovoditi republi~ki organiUVPS.

Sve ovo bi se odnosilo i na ~lanovesrodnih organizacija ~iji ~lanovi izra-ze èqu da sa nama zajedno obilaze tu-risti~ka mesta, kulturno-istorijske iduhovne znamenitosti i svetiwe i drugabogatstva. @eqa nam je da to sve budeproèto i prijatnim druèwem u kome bise susretali stari prijateqi, kolege,poznanici ali i širila prijateqstvakako sa ~lanovima drugih udruèwa i sa-veza tako i sa gra|anstvom.

Sve ovo ima}e i elemente turisti~-kog jer nam je ̀ eqa da svi koji po|u sa na-ma imaju i svoje vreme koje }e razli~itoposvetiti: neko obilasku kafi}a, nekošetwi, neko kupawu, neko šopingu a ne-ko }e poèleti i da se odmara u sobi iliparku sumiraju}i utiske i na taj na~inskupqaju}i snagu za daqe.

Bilo je pitawa od strane ~lanstvadali }emo - ako sa tim po~nemo - obila-ziti i spomenike drugih naroda, wihoveverske objekte, moderne tr`ne centre imnogo toga drugog?

Odgovor je, svakako! Sada nemamodovoqno vremena i prostora ali }emo~itaoce Veterana redovno obaveštavatio svakoj aktivnosti i o putovawima kojase planiraju. Naravno, uvek }emo se tru-diti da nešto bude i prijatnoiznena|ewe na samom putovawu što }eu~esnicima ostati u trajnom se}awu.

Bi}e tu i u~estvovawa na olimpija-dama ali da bi bili precizni to su olim-pijade koje organizuju srodne organizaci-je kao i organizacije EU koje se bave ne-govawem narodnih tradicija.

Bawe u smislu višednevnog boravkai medicinskog tretmana predmet su

našeg ozbiqnog razmišqawa i tu }e seposebno raditi da se omogu}i što povo-qniji boravak i tretman ali o tome }emokonkretnije razgovarati u prvom trome-se~ju slede}e godine, naravno ovo je vanpostoje}ih mogu}nosti putem socijalnogosigurawa.

Ovim putem bismo, svakako, povrati-li i neke naše pomalo zaboravqenevrednosti, a to su pre svega druèwa -me|usobna i sa drugima. Za po~etak to }ebiti destinacije: Bawaluka, Herceg No-vi sa Ostrogom, Vojna Baza u Bujanovcu,Rumunija, êška, Slova~ka, Poqska, Ru-sija... Interesantne su nam i Italija, iFrancuska a naravno i Makedonija gdeimamo dosta prijateqa a i srodnoudruèwe koje je izrazilo èqu da nambude doma}in u Skopqu, kao i društvoSrpsko makedonskog prijateqstva uBitoqu koje bi organizovalo odlazak naKajmak~alan.

Posebnu vrednost smatramo put ko-jim dosada niko nije prošao, a sa istorij-skog aspekta ima veliku simboliku. To jeput Srpske golgote i vaskrsa: Beograd-Mitrovica-Pe}ka Patrijaršija-Albani-ja-Kukeš (Vezirov most)-Skadar-TiranaCrkva Svetog Jovana Vladimira, gde senalaze i wegove mošti)-Dra~-Elbasan-Valona-Saranda-Krf (Vido, Plava grob-nica, Guvija, Agios Mateos)-Solun ( Zej-tinlik, Polikastron). Ako prvi deo putane bude mogu} i}i }e se na Uìce-Ostrog-Skadar pa Kukeš i daqe ve} navedenomtrasom.

Sekretar Udruèwa VPSPavle Lu~i}

Promocija kwige “Tebi, na{a Sa{a”

SLI^NE DU[ESE NALAZE

Opštinska organizacija Udruèwavojnih penzionera â~ka u sarad-wi sa kolom srpskih sestara i

društvom “Dr Saša Boòvi}“ Beogradorganizovala je promociju kwige auto-ra Dragoslava Dragana Ugar~ine “Te-bi, naša Saša“, 10. septembra ove go-dine u sali Skupštine grada â~ka.

Opštinska organizacija je prihva-tila ovu organizaciju zato što je autorove kwige kwièvnik, publicista irezervni oficir i zato što je naš sa-radnik koji nam je pruìo nesebi~nupomo} u pripremi i organizaciji našihaktivnosti.

Kwiga je autobiografski roman odr Saši Boòvi} (1912-1996), prvo-borcu, nosiocu Spomenice 1941. godi-ne i drugih doma}ih i stranih priz-nawa, poznatoj doktorki u NOR-u, na-~elniku saniteta u partizanskim jedi-nicama i èni koja je sa svojim bolni-~arkama spašavala stotine i hiqaderawenika. Bila je vojni penzioner iratni vojni invalid, jer je rawena ujednom sukobu.

Lektor kwige kwièvnik Rado-van M. Marinkovi} jedan od govornikao kwizi istakao je re~i hvale za Ugar-~inu i pri tome rekao da mu je Saša bi-la uzor, a sama Saša kosovka devojkakoja je izdala više zapaènih kwiga,a posebno kwigu “Tebi, moja Dolores“.

Mr. Grozdana Komadini}, kwiè-vnik i predsednik ogranka Vukove za-du`bine u â~ku pored ostalog re~e:“Sli~ne duše se nalaze, druè i sara-|uju, tako su se našle duše Draganovai Sašina, zato je Dragan osetio moral-nu obavezu da napiše ovu kwigu“.

Prisutne posetioce na promocijiove kwige pozdravio je predsednikOpštinske organizacije Udruèwavojnih penzionera iz â~ka \uro Jova-novi}, ~estitaju}i Draganu na objavqi-vawu ove kwige, na uloènom trudu dase ista pripremi i objavi.

Bojana Jakši}, predsednik Kolasrpskih sestara (ogranak u â~ku) upu-tila je re~i hvale za trud i napor kojije uloìo autor ove kwige da bi istaugledala svetlost dana.

Na kraju promocije Dragoslav Dra-gan Ugar~ina koji je do sada objavio 30kwiga, od kojih 14 kwiga poezije i 16publikacija re~e: “Ovo mi je najdraàkwiga, zato što sam u woj opisao jednuveliku i plemenitu li~nost Sašu Bo-òvi}, koju sam li~no poznavao i imaozadovoqstvo i ~ast da sa wom sara|u-jem.

Program promocije uveli~ali sufrulaši, peva~i i umetnici na violi-ni, koji su doprineli da kompletanprogram promocije protekne u prijat-nom raspoloèwu.

Ilo Mihajlovski

Putovawa, susreti i druèwa u organizaciji UVPS

POVRATAK DOBRIM, STARIM VREDNOSTIMA

Pavle Lu~i} na Kajmak~alanu

Protokol o raspolagawu vojnim nepokretnostima

u Uìcu

[ANSA I ZA VOJNE

PENZIONERE

Ministar odbrane Dragan Šutanovac i grado-na~elnik Uìca Jovan Markovi} potpisalisu, 8. oktobra, protokol o raspolagawu voj-

nim nepokretnostima na teritoriji grada Uìca,kojim je predvi|ena izgradwa 110 stanova za po-trebe vojske.

Potpisanim protokolom, kako je izjavioŠutanovac, predvi|eno je da Vojska Srbije ustu-pi gradu Uìcu na raspolagawe Dom vojske u cen-tru gradu i kasarnu „4. puk“ u nasequ Kr~agovo uzamenu za 110 stanova koje }e Uìce izgraditi zapotrebe vojske.

On je naglasio da }e u Srbiji ove godine, poraznim osnovama, stanove dobiti oko 1.300 ak-tivnih oficira i vojnih penzionera, što je, pre-ma wegovim re~ima, rekordan broj posle raspadabivše Jugoslavije.

„Razmenom vojne imovine za izgra|ene stano-ve u naredne dve godine reši}emo probleme svihpripadnika bivšeg uì~kog garnizona koji nema-ju rešeno stambeno pitawe i ovo je jedan od do-brih primera kako Ministarstvo odbrane reša-va probleme Vojske Srbije, ali i pomaè lokal-ne samouprave“, rekao je Šutanovac.

Grad Uìce je, prema re~ima Markovi}a, ve}obezbedio oko 500 kvadratnih metara stambenogprostora za potrebe vojske dok }e ostatak togprostora biti obezbe|en u narednih pet godina,uz pomo} Vlade Srbije.

„Namera nam je da u bivši Dom vojske što presmestimo omladinsku kulturni centar, kao i dase u postoje}oj kasarni, pored stanogradwe, raz-vija visokobrazovni centar“, zakqu~io je grado-na~elnik Uìca.

Ministar odbrane je, izme|u ostalog, istakaoda }e Ministarstvo odbrane pomo}i da se pogonfabrike municije „Prvi partizan“ izmesti sa br-da na ulasku u Uìce tako što }e fabrici bitiustupqena lokacija na Trešwici. On je, tako|e,naveo da }e Ministarstvo pomo}i i beskamatnimkreditirawem gradwe ove fabrike. Dodao je daje u pitawu ambiciozan projekat, ali da Mini-starstvo smatra da „Prvi partizan“ ima dobruperspektivu i ugled u svetu, tako da }e fabrikana Trešwici omogu}iti upošqavawe novih ka-paciteta, ve}i izvoz i zapošqavawe ve}eg brojaqudi.

„Prvi partizan je solventna fabrika i jednaod retkih vojnih fabrika koja je uvek pla}ala sveporeze i obaveze prema dràvi i ne èlimo da jepotpuno iscrpimo gradwom nove fabrike tako da}emo kao Ministarstvo odbrane pomo}i i ona }eimati podršku dràve“, rekao je Šutanovac.

Ministar odbrane je dodao da }e najve}a eks-panzija srpske industrije narednih godina biti uoblasti odbrane i dodao da više poslova za na-mensku industriju zna~i novo zapošqavawe mla-dih qudi, posebno inìwerskog kadra, što se udoma}oj vojnoj industriji dugi niz godina nijedešavalo.

Šutanovac je rekao da je potrebno da fabri-ke namenske industrije stipendiraju mlade koji}e studirati vojno inìwerstvo i da im je pre-do~ena mogu}nost da kroz specijalisti~ke studi-je na Univerzitetu odbrane do|u do kadrova.

(Tanjug)

Gra|ani se vrlo ~esto odlu-~uju za neki kredit samo naosnovu reklame, koja je tako

upakovana da mami „povoqnomponudom“, odnosno „niskom ka-matom“, a kada odu u banku, do-biju nešto sasvim drugo, mnogoskupqe. Sve što im sledi, ka-da potpišu ugovor jeste kajawena rate. Najviše problema na-staje kada se uzima stambenizajam, koji pojedine banke nudeoglašavaju}i veoma povoqnukamatu, a klijenti ne pro~itajudobro svaku stavku ugovora, ada su dobili nešto drugo, odonoga što su o~ekivali, shvatetek kada po~nu da pristiù me-se~ne obaveze.

Dobro upakovana reklamaprivu}i }e pa`wu mnogih, alipre nego što se novac, odnosnokredit potroši, trebalo bi dase vidi šta se kupuje, jeroglašavawe moè da dovede uzabludu potencijalnog klijen-ta. Prema odluci Narodne ban-ke Srbije, banke su u obavezi daprilikom reklamirawa, objaveefektivne kamatne stope, od-nosno punu cenu svakog kredita.Ve}ina wih to i radi, ali to suuglavnom najpovoqnije kamate,koje moè retko ko da dobije.

I Narodna banka Srbije sa-vetuje gra|anima da dobro pro-~itaju svaki ~lan ugovora kodku}e, pre nego što stave svojpotpis. Pre svega, moraju da bu-du upoznati sa ukupnom cenomzajma, kao i sa prate}imtroškovima i eventualnim pro-menama tokom perioda otplate.Banke vrlo retko daju sve ovepodatke u reklamama. Ukolikonešto ne razumeju, trebalo bida traè objašwewe od banka-ra. Tek kada su potpuno sigurnida im je sve jasno, mogu da se od-

lu~e za zajam.- Uvek je ono što se oglaša-

va najboqe za klijenta u tomtrenutku, drugo je pitawe koli-ko wih moè da dobije tu ponu-du - kaè Miroslav Rebi}, ~lanIO Sosijete èneral banke. - Unašoj banci, kamatu koju rekla-miramo kao najboqu, moè dadobije veliki broj gra|ana. Toje obi~no kamata koju primewu-jemo za klijente koji su zapo-sleni u preduze}ima sa kojimaimamo saradwu.

Pre uzimawa bilo kakvogzajma, a naro~ito stambene po-zajmice koja se otpla}uje do 30godina, potrebno je dobro raz-misliti i proveriti kakvetroškove }e imati u budu}no-sti. Tako, na primer, kod stam-benog kredita, obi~no se kama-ta formira od šestomese~nogeuribora koja trenutno iznosioko jedan odsto i marè banke.Pre samo dve godine, euribor jeprelazio pet odsto, što zna~ida u narednom periodu postojišansa da se vrati na taj nivo.Neke banke trenutno nude veo-ma niske kamate na stambenekredite, kako bi privukle kli-jente, a da klijentu ne skrenupa`wu na eventualne rizikekojima mogu da budu izloènitokom perioda otplate.

- U periodu pred nama kojistiè, veoma je neizesno u kompravcu }e se kretati kamate -smatra Miodrag Zdravkovi},ekonomista. - Postoji velikirizik pove}awa cene kredita,kada se Evropska centralnabanka odlu~i da pove}a svojuosnovnu kamatu, odnosno euri-bor zbog borbe sa inflacijom.Zbog toga treba biti oprezan.

S. Morav~evi}, ,,Ve~erwe Novosti’’

KROV


I KAJAWE NA RATEGra|ani se naj~eš}e odlu~uju za neki kredit naosnovu reklame. Najpovoqnije kamate iz oglasa

uglavnom dobijaju povlaš}eni klijenti

Priterana uz zid neospornim ~iweni-cama o nedopustivom kršewu oza-kowenih prava vojnih penzionera, ak-

tuelna vlast je pribegla obrazovawu rad-ne grupe koja bi trebalo da izna|e rešeweza šest godina osporavanu isplatu dugakorisnicima vojne penzije. Onima koji suinicirali formirawe radne grupe, naj-mawe je, naravno, stalo do prava vojnihpenzionera. Wihov je osnovni ciq da kroznametnuta rešewa, iza kojih }e formalnostajati radna grupa, ozakone – odnosnoperfidno skinu sa sebe moralnu i materi-jalnu odgovornost zbog neopravdanog ineoprostivog odnosa prema bivšim vojnimstarešinama. A taj pokušaj ozakowewasvesno narušavanog prava, jasno se uo~avaiz rasprava vo|enih na sednicama Radnegrupe, koje su dale zeleno svetlo Repu-bli~kom sekretarijatu za zakonodavstvoda predloì tekst Nacrta uredbe, koji je,gledano kroz predloèna rešewa, potpu-no neprihvatqiv za vojne penzionere.

U nametawu rešewa koja odgovarajuinicijatorima formirawa Radne grupe,ukqu~ile su se vladine i druge republi~-ke institucije, predvo|ene ministarstvi-ma finansija, odbrane i socijalne politi-ke. Wihove }e predloge, nema sumwe,zdušno prihvatiti predstavnici FondaSOVO i Republi~kog fonda PIO, pri ~e-mu }e trojica predstavanika UVP ostati umawini, to jest u nemogu}nosti da izmenekona~nu odluku koju }e navedene institu-cije doneti u korist štete korisnika voj-ne penzije. Jer, nezavisno od toga štopredstavnici UVP ne podràvaju predlo-ge rešewa ve}inskog dela ~lanova togradnog tela, više je nego jasno da }e u sva-kom slu~aju biti preglasani. O~igledno je,naime, da predloèni tekst Nacrta ured-be nikako ne ide u prilog ispravqawu ne-pravde po~iwene nad vojnim penzioneri-ma, zahvaquju}i ponajviše onima koji sedanas navodno bore za ispravqawe svoje-vremeno nezakonito donetih propisa.

Podse}awa radi navedimo da je prešest godina Ministarstvo odbrane neza-konitom uredbom stavilo van snage zakon-ski osnaènu odluku Vlade Srbije kojom jebila zagarantovana isplata odgovaraju}ihprinadle`nsti vojnim penzionerima.

U nastojawu da danas, posle punihšest godina, speru sa sebe prqavštinunanetu svesnim ignorisawem pravabivših pripadnika oruànih snaga, pri-vidnim zalagawem za ispravqawe neprav-de, nude nove podvale uvijene u celofannavodne brige za prore|eni stroj vojnihpenzionera. Jedno od neprihvatqivihre{ewa koje nudi tekst Nacrta odnosi sena obra~unavawe zateznih kamata kojepripadaju korisnicima vojne penzije kojisu podneli tu`bu sudu. Prema predlogu,koji je Ministarstvo finansija sa~inilona predlog Republi~kog sekretarijata zazakonodavstvo, zatezna kamata se obra~u-nava za period od dana podnošewa tu`be,a ne kako je to uobi~ajeno od dana nastan-

ka duga. To prakti~no zna~i da se dràvioprašta, a penzionerima oduzima iznosvišegodišwe zatezne kamate, što je, sastanovišta zakonskih rešewa gledano,nedopustiv pravni apsurd. Uporedo s tim,nastavqa se sa odugovla~ewem - po komese dug vojnim penzionerima, sa navedenimnezakonskim obra~unavawem zatezne ka-mate, trebalo da isplati do kraja 1913. go-dine. Mnogi vojni penzioneri, imaju}i uvidu wihovu starosnu dob i zdravstvenostawe, usvoji li se ovaj predlog, ne}e do-~ekati sve rate zakinutih im prinadle-`nosti.

Navedeni i drugi predlozi, koji za-sad ostaju samo na nivou predloga, nedvo-smisleno govore da dràva, na razne na-~ine, pokušava da sa sebe skine breme od-govornosti. A to breme natovarili su jojsvojevremeno na le|a neodgovorni i nado-budni ministri koji su se potcewiva~kiodnosili prema qudima od kojih je najve-}i broj pun radni vek proveo na starešin-skim du`nostima. Dobro je, pri tome, štosu se predstavnici UVP, kako navodipredsednik Qubomir Dragawac, odlu~nosuprotstavili navedenim, nepovoqnimrešewima proglašavaju}i ih „apsolutnoneprihvatqivim“. Uspeli su ovom prili-kom naši predstavnici da odloè do-nošewe nepovoqnog rešewa po vojne pen-zionere i prinude Ministarstvo finansi-ja da pristupi izradi novog Nacrta uredbeo kome }e, na narednom sastanku,raspravqati ~lanovi Radne grupe.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da da supredstavnici UVP u Radnoj grupi u mawi-ni i da, objektivno, postoji mogu}nost dase preglasavawem mogu da izglasaju reše-wa nepovoqna po korisnike vojne penzije,opravdano se name}e pitawe: kako i na ko-ji na~in treba da reaguje UVP ukoliko do-|e do nametawa neprihvatqivih rešewa?Ovo pitawe posebno dobija na zna~aju ka-da se ima u vidu ~iwenica da su, kako udaqoj tako i u bliskoj prošlosti, mnogareagovawa penzionerske organizacijeostajala bez rezultata. Re~ je o raznimmolbama, àlbama, prigovorima, insisti-rawima, inicijativama i drugim nastojaw-ima upu}ivanim pojedinim ministarstvi-ma, pravosudnim i drugim organima. Naà-lost, u najve}em broju slu~ajeva sve je toignorisano, zbog ~ega su sve ~eš}i glaso-vi vojnih penzionera da je krajwe vreme zapreduzimawe radikalnijih mera i postu-paka ukoliko vojni penzioneri i ovog putabudu nasamareni.

Radisav RISTI]

Iz VMC Novi Sad

JEDAN RU@AN POSTUPAK

Nisam verovao svojim kolegama o po-stupcima u laboratoriji VMC NoviSad dok se nisam sam uverio u to 4. ok-

tobra kad se jedan mladi} koji tu radiiìvqavao na ra~un pacijenata.

Naime toga dana bio sam prisutan ka-da je taj balavac starici od 87 godina re-kao: „Doktori me je.. zbog vas“.

Taj mladi} nas je zbog svog neznawa inerada zadrào u hodniku ispred labora-torije do 14,45 ~asova kada je jedna se-stra po~ela da deli nalaze. Kakva sramo-

ta od 11~asova nije mogao da razvede tri-desetak nalaza. To se moè proveriti jerse na kompjuterskim listama vidi i datumi vreme obrade uzoraka.

Ko }e nam nadoknaditi putne troško-ve zbog toga što nismo stigli kod lekaraspecijaliste? Zar nemaju u laboratorijilekara sa faksimilom koji moè da ove-ri putne naloge. Na to imamo pravo po Za-konu o zdravstvenom osigurawu. A mo`daèle da štede na nama koji dolazimo naVMC iz drugih gradova.

Ovakvi postupci nadobudnih mladihqudi narušavaju ugled VMC kod sviju naspacijenata.

U svemu ovome pozitivno je bilo ~utigospodina dr Nasufa Kurtiševi}a koji jebakicu pozvao na odeqewe ~im dobije Na-laz.

Što se ti~e lekara i medicinskog os-obqa osim ovog nevaspitanog mladi}a onisu za pohvalu.Maksimalno se svi trude dapacijentima pomognu.

Nadam se da }e na~elnik VMC predu-zeti mere protiv ovog mladi}a. I da sepuni nalozi overavaju I u slu~aju da paci-jent ne stigne do lekara specijaliste.

Posle pola dva nema šanse da se do-|e na red kod lekara specijalste.

Imre Šuqok

PREKORVOJNIKU

Poštovani gospodine predsedni~e, àomi je što kasnim sa odgovorom na Vašepismo ali bila sam slu`beno odsutna

tako da me je Vaše pismo ju~e sa~ekalo nastolu. Jako àlim što se sve tako dogodi-lo jer do sada pritu`bi na osobqe našelaboratorije nije bilo a nadam se da ihubudu}e ne}e ni biti. Moram Vam re}i datoga dana 4.10. 2010. godine je ra|eno u La-boratoriji nešto što se radi samo otpri-like dva puta godišwe tj.uvo|ewe u radnovih reagenasa na biohemijskom aparatuna kome ina~e radimo 23 analize i od togposla nam zavisi kvalitet svakodnevnograda.Zbog tog procesa svo naše osobqe jebilo zauzeto i silom prilika bili smoprinu|eni da na mesto na šalteru stavi-mo vojnika na civilnom sluèwu vojnog ro-ka jer ne bismo druga~ije stigli da uradi-mo i upišemo sve pacijente od toga danakojih je bilo poprili~no. Vojnik na civil-nom sluèwu o kome se govori usmeno jeprekoren i više ne}e mo}i samostalno daradi taj posao. Jedino mi nije jasno zbog~ega mi se niko nije u tim trenucima obra-tio jer bi na taj na~in spre~ili neèqenidoga|aj.Zna se da je za takvo ponašawe os-obqa odgovoran Na~elnik slu`be a ja sambila tu samo u radnim prostorijama koje suizolovane od ~ekaonice i šaltera.

Što se ti~e putnih troškova li~no ihoveravam svojim faksimilom svakodnevnojer drugog lekara u Laboratoriji nemamo ito nikad nije bio problem jer sam uglavnomtu.

Sa velikom èqom da }ete nas razu-meti i primiti moje li~no izviwewe sapoštovawem.

Na~elnik laboratorijeDr Gordana Prqevi}

PISMA


Kad du`nik name}ere{ewa

POKU[AJ OZAKOWEWA

NEPRAVDE

Da li je Kosovo druga Hirošima, zašto se}uti o epidemiji karcinoma, da li je iz-veštaj lekara iz naše Ju`ne pokrajine

zvani~na potvrda da je NATO izvršio bio-loški genocid nad srpskim narodom – ot-kriva u razgovoru za „Pe~at“ direktor GAK„Narodni front“ i vode}i ginekolog hirurgkod nas i u svetu

„Zlo~in na Kosmetu, koji su izazvaliNATO projektili oboga}enim osiro-mašenim uranijumom, prevazilazi sve dosa-dašwe svetske tragedije, a posledice sakojima }e morati da ìvi 60 narednih gene-racija ne mogu se ni zamisliti“, kaè u raz-govoru za „Pe~at“ vode}i hirurg ginekologprof dr Dušan Stanojevi}

Na pitawe novinara - ~ime je postaknutda prekine desetogodišwe }utawe, dr Sta-nojevi} kaè:

“Kao predsednik ginekološke sekcije24. septembra obreo sam se, sa još 50 kolegaiz Beograda, na sastanku u Kosovskoj Mitro-vici, u Zve~anu. I kako, ve} po obi~aju,qudima u ~ijim gradovima se odràvaju ova-kvi skupovi prepuštamo da iznesu proble-me koji ih mu~e, opet u svetlu najmodernijihtendencija nauke, ~uo sam frapantne podat-ke o posledicama delovawa osiromašenoguranijuma. Lekari sa Kosova, uglavnom Sr-bi, odabrali su temu „Prisustvo radioak-tivnog uranijuma na Kosovu“ i woj posveti-li ~etiri-pet predavawa. Prema wihovomkazivawu na celoj teritoriji Kosova, palaje negde oko 21 tona osiromašenog uraniju-ma. Dakle, to nije 21 tona nekakvih bombi saeksplozivom, ve} je re~ o 21 toni radioak-tivnog uranijuma. Ovaj podatak je uzet iz NA-TO arhiva iz Brisela. Celo Kosovo je po-kriveno osiromašenim uranijumom kojim suzatrovani zemqa, voda i vazduh. ûli smokonstataciju lekara da je me|u decom i me-|u nekim odraslim osobama registrovanoprisustvo tumora na kostima, uve}ano za107 odsto u odnosu na period od pre 1999.godine. Danas na Kosmetu svako ima u po-rodici po nekoliko ~lanova obolelih odraka, a na jednom sastanku kojem sam prisu-stvovao, sedelo je 50 odsto qudi obolelihod ove opake bolesti. Sve me je to nateraloda u ime svog dvomese~nog unuka i svih no-voro|en~adi u Srbiji, iznesem u javnost ovudugo skrivanu ~iwenicu da je srpski narodna Kosmetu ušao u pravu epidemiju karcino-ma. Svet treba da bude upoznat da se na Bal-kanu nalazi mnogo dece, koja i daqe trebada ìve.

U ovom intervjuu dr Stanojevi}obja{wava do kakvih su još otkri}a došlewegove kolege?

“Ideja i ciq ovih lekara je bio da is-pituju, pošto su svi ginekolozi, prisustvouranijuma u plodovoj vodi i u pup~anoj krvi,što im je bilo dostupno. Oni su za te potre-be angaòvali jednu genetsku laboratorijuiz Subotice i tako otkrili, u pojedinimslu~ajevima, prisustvo radioaktivnog osi-romašenog uranijuma u plodovoj vodi i u kr-vi pup~anika. Tom sastanku prisustvovalaje doktorka geneti~arka, koja me je pitalakakvog to ima uticaja na plod, kakve su po-

sledice prisustva osiromašenog uranijumau samom plodu i plodovoj vodi. Nisam znaošta da odgovorim. Jedino u šta sam siguranjeste da posledice mogu biti stravi~ne, aliwihove razmere, mislim, niko ìvi ne mo-è da predvidi. Druga stvar, koja je sa sta-novišta ginekologije mnogo zna~ajnija, jesteta da je zabeleèna ~esta pojava takozvanemolahidatoze ili grozdaste mole. To je obo-qewe tog tkiva, od koga }e se kasnije stvo-riti embrioni posteqica.

U }elijama te grozdaste mole se naj-~eš}e javqa genetska malformacija. To jeoboqewe koje se pojavquje na po~etku trud-no}e gde je plod uništen, a celokupna masa

“Li~no smatram da od Hirošime pa doKosova, takav jedan ratni zlo~in nije zabe-leèn. Ovo jeste tihi atomski rat, ~ije po-sledice }emo sagledati za 600 godina. Onošto je vrlo bitno jeste da smo na tom pre-davawu ~uli da je zaga|eno zemqište naKosovu, kao i voda i vazduh, i da se osiro-mašeni uranijum ve} nalazi u lancu ishra-ne. Ako se nalazi u lancu ishrane od toga ne-ma odbrane.

Stanojevi} je govorio i o drugim sli~-nim slu~ajevima na teritoriji Srbije.

“Sli~ni slu~ajevi zaga|ewa registro-vani su i u Pan~evu, ali tamo nije problemsamo sa radioaktivnim otpadom koliko i sanekim drugim hemijskim materijama. Onošto se sada name}e kao obaveza jeste orga-nizovawe stru~nog sastanka, i ja sam ve} upregovorima po pitawu regionalne sarad-we na tu temu, sa kolegama iz Makedonije.Plan je da u Ohridu odrìmo jedan regio-nalni sastanak na koji bi bili pozvani le-kari, i Srbi i Albanci sa Kosova, kao i le-kari iz Albanije i Makedonije, i sa drugihpodru~ja Srbije. To bi bila prilika da vi-dimo šta nas je sve zajedno zadesilo. Vezaizme|u osiromašenog uranijuma i karcino-ma u Srbiji je još uvek neartikulisana i ni-je uzela nekog velikog maha. Ali ono što sename}e kao potreba, jeste stvarawe jednegenetske laboratorije u kojoj bi mogli da seotkriju slu~ajevi malformisanih plodova,genetskih malformacija i ošte}ewa plo-da”, kaè dr Stanojevi}.

Bombe sa osiromašenim uranijumom pa-dale su tamo gde }e kasnije biti raspore|e-ni Italijani, koji su i prvi oboleli od ra-ka i prvi obelodanili tu istinu. Bilo bikorisno ~uti i saznawa wihovih lekara, ka-è Stanojevi}.

“Rekao sam im”, kaè, “da }u se oglasi-ti u medijima, i da }u svetu kazati sve o to-me. Ali znate kako, naš narod je poprili~-no anatemisan i nama se ne veruje šta godda kaèmo. Ja sam to iskusio na svojoj koìidu}i po svetu. Gde god se negde pojavitekao Srbin, svi vas gledaju saomalovaàvawem kao da je potrebno da Sr-bija ponovo u pomo} pozove Ar~ibalda Raj-sa, koji }e objaviti svetu šta se ovde doga-|a.”

Na pitawe novinara “ako je Kosovosrpska Hirošima, zašto taj problem nijepodignut na dràvni nivo, zašto nema na-cionalne strategije, dr Stanojevi} odgova-ra:

“To nije pitawe za mene. Ja sam vam sa-mo preneo ono što je bilo do nas, i što suginekolozi konstatovali, a moja je du`nostda obavestim celu javnost u Srbiji i u sve-tu. Javno mwewe se poprili~no ustalasalo.To vidim i prema pozivima koje sam dobi-jao. Sa druge strane, stekao sam utisak dasu lekari na Kosovu prepušteni sami sebi.Naravno da bi dràva trebalo da omogu}iqudima da se ispita o ~emu se radi, a ne dalekari sa Kosova budu inicijatoriistraìvawa i da vape za pomo}. Oni su qu-di klini~ari, koji kaù da to postoji u tomi tom broju. Ohrabruje odobreni projekatSANU, da lekari na Kosmetu nastave sa is-traìvawima i ispitivawa posledica bom-bardovawa. I o tim nalazima bi}e oba-veštena i Svetska zdravstvena organiza-cija, koja je o~igledno pod pritiskom. Biloje predloga da se obaveste i ameri~ke ne-vladine organizacije, istaknuti intelektu-alci.

Razgovarala Nataša Jovanovi}

DRUGI PI[U


URANIJUM U LANCUISHRANE

“Da biste izbrisali jedan narod”,isti~e dr Stanojevi}, “morate mu prvoplanski zatrovati ìvotnu sredinu, analogodavcima ovog bombardovawa ra-dioaktivnim uranijumom je upravo topošlo za rukom. Osiromašeni urani-jum iz zemqe ulazi u biqke, od kojih suneke hranqive. U svakom slu~aju, sto-ka jede te biqke, a mi smo u direktnomkontaktu sa tom stokom, koju koristi-mo u ishrani. Pošto je tamo kompletnouništena ìvotna sredina, radioak-tivni uranijum sada se našao u kom-pletnom lancu qudske ishrane. A ~imje ušao u lanac ishrane, automatski jeugrozio sva ìva bi}a na Kosmetu.

Profesor dr Dušan Stanojevi} otkriva za “Pe~at”

U TIHOM ATOMSKOM RATU

zajedno sa posteqicom razvija se kao jedantumor, koji najviše podse}a na gro`|e. Sa-stoji se od sitnih vodenih cista i raste ubeskona~nost. A kakve }e se tek mutacije imalformacije javqati, tek }emo videti. Unormalnim }elijama postoji 46 hromozoma,a u }elijama grozdaste mole wihov broj jedva ili ~etiri puta ve}i. To je ve} genetskaanomalija, koja se pojavila posle bombar-dovawa. U normalnim okolnostima jednagrozdasta mola se javqa u tri hiqade trud-no}a, a u ovim, posle bombardovawa, prisu-stvo grozdaste mole je mnogo ~eš}e u odno-su na raniji period. I izraàva se u procen-tima. Alarmantan je i broj uginu}a ploda uranoj trudno}i, pojava tumora kostiju kodmale dece…

Pazite, taj rezultat su prikazali le-kari, koji rade na Kosovu, kao i profesoriUniverziteta u Prištini sa sedištem u Ko-sovskoj Mitrovici. Oni su poredili pojavugrozdaste mole pre bombardovawa 1999. go-dine, sa wenom pojavom posle NATO bombar-dovawa. Tako|e, i pojavu tumora kostiju prei posle bombardovawa. Uo~eno je da su tepojave u~estale i onda su lekari krenulida prebrojavaju koliko je to ~eš}a pojava.Sve o ~emu vam govorim potkrepqeno jestatisti~kim rezultatima.

Na pitawe novinara “Pe~ata” - da liono što nas o~ekuje moèmo nazvati tihimatomskim ratom, dr Stanojevi} odgovara:

Na~elnik Generalštaba oruànih sna-ga Rusije, general armije Nikolaj Ma-karov nije sklon medijskom eksponi-

rawu, ali je za „Politiku” ipak dao prviveliki intervju.

Šta je prioritet u ja~awu oruànihsnaga Rusije? Konvencionalno naoruàwe,ili nuklearne snage odvra}awa?

Nuklearno oru`je predstavqa vaànfaktor uzdràvawa od bilo kakvih vojnihsukoba. Zbog toga razvoj strateških nukle-arnih snaga jeste jedan od prioritetnihpravaca izgradwe oruànih snaga. No, gru-zijsko-ju`noosetijski sukob pokazao je dapostojawe nuklearnog naoruàwa u Rusijinije bilo prepreka za vojno-politi~ko ru-kovodstvo Gruzije da donese odluku o oru-ànom napadu na ruske dràvqane u Ju-`noj Osetiji. U takvoj situaciji samo suformacije i jedinice snaga opšte namenemogle da ispune postavqeni zadatak.

U kojoj fazi je proces pune profesio-nalizacije oruànih snaga Rusije?

Mišqewa smo da je najboqa varijan-ta imati potpunu vojsku po ugovoru. Pri to-me, svesni smo da OS ne mogu biti potpunougovorne, u svakom slu~aju ne u doglednovreme. U Ruskoj armiji kombinacijasluèwa po ugovoru i regrutno sluèweostaje osnovni princip. To je i razlog što}emo sa~uvati regrutno sluèwe. To }enam omogu}iti ne samo da obezbedimo punukompletnost OS, ve} da i bez dodatnihtroškova spremamo mobilizacione resur-se. U profesionalce uzimamo samo one ko-ji su odsluìli vojni rok i svesno napra-vili izbor u korist profesionalne vojneslu`be. Takvim vojnim licima popuwavajuse uglavnom du`nosti koje odre|uju borbe-nu sposobnost vojnih jedinica u vezi saeksploatacijom sloène i skupe tehnike.

Kako nameravate da „parirate” novojvarijanti ameri~kog raketnog štita uEvropi ili u Sredozemqu?

Pa`qivo pratimo razvoj ameri~kogsistema PRO u Evropi i smatramo ga nea-dekvatnim postoje}im raketnim pretwa-ma. U ovom momentu Rusija preduzima na-pore politi~kog karaktera koji su usmere-ni na nagovarawe ameri~kog rukovodstva

i NATO-a da ne povla~e jednostrane pote-ze u ovoj oblasti. Mišqewa smo da }e raz-meštawe ameri~kih protivraketnih si-stema u Evropi tako|e posluìti kao sti-mulans izme|u ostalog i „tre}im” zemqa-ma za usavršavawe balisti~kih raketa iwihove vojne opreme u ciqu postizawa mo-gu}nosti za wihovo efikasno prevazi-laèwe PRO, što }e neizbe`no dovestido trke u raketnom naoruàwu.

Da li Rusija planira da izgradi šestnovih nosa~a aviona kao osnovu za šestudarnih grupa?

Izrada tehni~kog projekta perspek-tivnog ruskog nosa~a aviona bi}e za-vršena za godinu-dve. Na projektu radinekoliko organizacija. Broj nosa~a avio-na neophodan našoj dràvi odredi}emopo dobijawu rezultata sprovo|ewa ogled-no-konstruktorskog rada, utemeqenog udràvnom programu naoruàwa, uz uzi-mawe u obzir trenutne vojno-politi~kesituacije i pretwi vojnoj bezbednostinaše dràve.

Kakva je dinamika programa posta-vqawa na borbeno deùrstvo kompleksaPVO S-400 i raketa „topoq-M”?

Raketni kompleks „topoq-M” ve} senalazi u naoruàwu Ruske armije i kori-sti se u stacionarnoj i mobilnoj varijan-ti. Zbog opasnosti od balisti~kih raketarazli~itih vrsta od strane niza zemaqa uinteresu obezbe|ivawa efikasne PVO dr-àve i oruànih snaga, u naoruàwe jeušla i zenitna raketa sistema nove gene-racije S-400 „trijumf”. Danas zadatkeborbenog deùrstva u protivvazdušnoj od-brani Moskve i centralnog industrijskogkompleksa vrše dva takva zenitna raket-na kompleksa.

Šta moète re}i o predlogu predsed-nika D. A. Medvedeva u vezi sa novim si-stemom kolektivne bezbednosti u Evropi?

Prema našem mišqewu, neophodnoststvarawa novog sistema kolektivne bez-bednosti diktirana je nesposobnoš}u NA-TO-a, EU, OEBS-a da efikasno reše aktu-elne probleme u oblasti bezbednosti.Prednosti sporazuma o evropskoj bezbed-

nosti, koji je predloìo predsednik Rusi-je D. A. Medvedev, u pore|ewu sa postoje-}om me|unarodnopravnom bazom, slede}esu: sporazum pretpostavqa pravnaograni~ewa mogu}nosti neometanog šire-wa vojnih blokova u Evropi i na Atlanti-ku, stavqa zabranu na razmeštawe ve}ihborbenih jedinica na teritoriji stranihdràva, fokusira se saglasnost u~esnicada se nastavi usavršavawe postoje}eg re-ìma kontrole naoruàwa (Sporazum okonvencionalnom naoruàwu u Evropi,Be~ki dokument iz 1999. o ja~awu povere-wa i Sporazum o otvorenom nebu). Princi-pi utemeqeni u sporazumu dozvoli}e sva-koj u~esnici da nastupi u nacionalnomsvojstvu, nezavisno od pripadnosti nekojalijansi. Najva`nije, ovaj nacrt me|una-rodno obavezuju}eg dokumenta pret-postavqa stvarawe novog sistema evrop-ske bezbednosti uz neposredno u~eš}e Ru-ske Federacije i wenih saveznika na ob-novqenim kriterijumima i principima.

Kakvo je Vaše vi|ewe budu}nosti NA-TO-a i širewa vojne alijanse na istok sa-da kada više nema Varšavskog pakta?

Ruski prilaz u razvoju odnosa sa NA-TO-om zasniva se na kombinaciji dosled-ne zaštite nacionalnih interesa i kon-struktivnog traèwa i razvoja onih sfe-ra uzajamnog delovawa, gde saradwa moèdoneti realnu korist Rusiji i NATO-u.

Uspeli smo da pre|emo komplikovaniput od konfrontacije do unapre|enog dija-loga i saradwe u interesu bezbednostinaših zemaqa.

Istovremeno, vojnu opasnost po Rusijupredstavqa te`wa da se vojnom potenci-jalu NATO-a dodele globalne funkcije ida se vojna infrastruktura ~lanica NA-TO-a pribliì granicama RF, izme|uostalog i putem primawa novih ~lanica ualijansu. Time se objašwava negativan od-nos Rusije prema širewu NATO-a. Ne tre-ba zaboraviti da je ovo pitawe bilo jedanod uslova ujediwewa Nema~ke. Rusija jespremna na razvoj stvarnog kvalitetnoguzajamnog delovawa sa NATO-om u reagov-awu na realne, a ne umišqene izazovebezbednosti. Da li je i NATO spreman, po-kaza}e vreme i nova strateška koncepcijaalijanse.

Gospodine generale, kako ocewujetepokušaj nekih zapadnih krugova da revi-diraju ulogu Sovjetskog Saveza u pobedinad fašizmom i nacizmom?

Drugi svetski rat je najve}e krvopro-li}e u 20. veku. Opšte je poznato da je So-vjetski Savez u tom ratu imao najve}e gu-bitke me|u civilnim stanovništvom i daje dao odlu~uju}i doprinos u uništewufašizma i u oslobo|ewu Evrope od naci-zma. U SSSR-u nije bilo porodice iz kojeneko nije ratovao, nije poginuo na frontuili nije umro u zarobqeništvu.

Danas smo svedoci toga kako se pred-uzimaju pokušaji da se ponovo napišeistorija Drugog svetskog rata, da se iskri-ve uzroci i izvori wegovog izbijawa. Iz-vr}e se sama suština doga|aja tog perio-da. Osvaja~i se predstavqaju kao spasio-ci, yelati kao patriote, a oslobodiocimaltene kao okupatori. Revidirawe do-prinosa SSSR-a pobedi nad fašisti~komNema~kom realizuje se u korist nekih dr-àva i politi~kih grupa koje pokušavajuda dobiju odre|ene dividende od tog fal-sifikovawa. Da ne bi došlo do pon-avqawe uàsne tragedije kao što je Drugisvetski rat, veoma je va`no odupirati seizvrtawu istorije. Miroslav Lazanski,

,,Politika’’

DRUGI PI[U


Nikolaj Makarov na~elnik Generalštaba oruànihsnaga Rusije za „Politiku“

GLOBALNI NATO OPASAN PO RUSIJU

Generali Nikolaj Makarov i Miloje Mileti} na konferenciji za {tampu

Nikola Tesla je 1919. godine u ame-ri~kom ~asopisu Electrical Experi-menter u seriji ~lanaka objavio je-

dinstvenu autobiografiju pod naslo-vom Moji izumi.

Tu je autor je dao prikaz svog stva-ralaštva, ìvota u Americi, rada uEvropi, ali, i što je mo`da najzan-imqivije, pri~e iz svog detiwstva.Upravo je taj deo autobiografije i iza-zvao najviše interesovawa kod ~ita-la~ke publike.

Tesla je pri~ao o svojim zgodama inezgodama kada je bio mali. Osvrnuose i na neke detaqe koji su po wemu bi-li presudni da se bavi onim ~ime sebavio u ìvotu.

,,Naši prvi pokušaji su potpunoinstiktivni, podstaknuti maštom, ì-vom i nedisciplinovanom. Sa godina-ma postajemo razumniji, sve sistema-ti~niji i konstruktivniji. Ali, ovi ra-ni impulsi, mada ne odmah kreativni,predstavqaju zna~ajan trenutak i moguda odrede naše sudbine. Zaista, kakosada to ose}am, da sam ih onda razumeoi negovao umesto što sam ih gušio,znatno bih više ostavio svetu. Alitek u zrelom dobu sam shvatio da samizumiteq.

Za to ima nekoliko uzroka. Kao pr-vo, imao sam brata koji je bio izuzetnonadaren – jedan od retkih pojavaqudske prirode koju biološka is-traìvawa nisu uspela da objasne.Wegova prerana smrt je u~inila mojeroditeqe neutešnim. Imali smokowa, poklon dragog prijateqa. To jebila sjajna ìvotiwa, arapske rase,gotovo qudske inteligencije, koju jecela porodica mazila i pazila, poštoje jednom prilikom spasao ìvot momeocu pod neverovatnim okolnostima.Taj isti kow je bio kriv za povrede mo-ga brata od kojih je on i umro. Bio samsvedok tragi~nog doga|aja i mada jeprošlo 56 godina, slika toga doga|ajani do danas nije izbledela.

Se}awe na ono što je on postigao~inilo je svaki moj pokušaj bezvred-nim u pore|ewu sa wim. Ma šta vred-no da sam radio, samo je dovodilo dotoga da moji roditeqi još ja~e ose}aju

svoj gubitak. Tako sam rastao sa malopoverewa u sebe. Me|utim, daleko dasu me smatrali glupim de~akom, ako jesuditi po doga|ajima kojih se ja jošuvek dobro se}am. Jednoga dana grad-ski ve}nici su prolazili ulicom u ko-joj sam se igrao sa ostalim de~acima.Najstariji me|u uvaènom gospodom,bogati gra|anin, zaustavio se da bidao svakom od nas srebrwak. Prilaze-ci meni, naglo se zaustavio i rekao:“Pogledaj me u o~i.” Pogledi su nam sesusreli, dok sam pruào ruku da pri-mim dragoceni nov~i}, on je na moje za-prepaš}ewe rekao: “Ne, nema više, tine moè{ ništa da dobiješ od mene,isuviše si pametan.”Qudi su imaliobi~aj da pri~aju smešne pri~e o me-ni...

Mada majci moram da zahvalim zasav izumiteqski dar koji posedujem, ive`be koje mi je otac zadavao mora dasu bile od izuzetne koristi. One su sesastojale od svakodnevnih zadataka.Zadavao mi je, na primer da poga|amtu|e misli, da otkrivam nedostatkenekog oblika ili izraza, da ponavqamduga~ke re~enice ili da ra~unam na-pamet. Nesumqivo je da su te svako-dnevne lekcije ~ija je svrha bilaja~awe memorije i rasu|ivawa, a naro-~ito kriti~kog mišqewa, bile veomakorisne…

Do koje mere je mašta igrala uloguu mom detiwstvu mogu da ilustrujemjednim ~udnim iskustvom. Kao ve}inadece voleo sam da ska~em i silno samèleo da se odrìm u vazduhu. Pone-kad je jak vetar pun kiseonika duvao saplanina i poigravao se sa mojim telom,koje je bilo lako kao da je od plute, aja bih sko~io i dugo lebdeo u prostoru.Bilo je to ~arobno ose}awe posle kogaje sledilo gorko razo~arewe poštobih docnije shvato da je zabluda…

Do osme godine moj karakter je bioslab i kolebqiv. Nisam imao ni snageni odva`nosti da donesem bilo kakvu~vrstu odluku. Ose}awa su mi nadola-zila u velikim i malim talasima i ne-prestano oscilovala izme|u dve kraj-nosti. Izgarao sam od èqa i one su seumnoàvale poput hidrinih glava. Biosam obuzet razmišqawem o bolu u ì-

votu, smrti, i verskom strahu. Mnomeje ovladalo sujeverje i ìveo sam ustalnom strahu od zlog duha, od utva-ra, od divova, qudo`dera i ostalihne~asnih ~udovi{ta mraka. A onda je,odjednom nastala velika promena kojaje izmenila ~itav moj ìvot.

Kwige sam voleo najviše. Moj otacje imao veliku biblioteku i kad godsam mogao, pokušavao sam da zadovo-qim svoju strast za ~itawem. Otac mito nije dozvoqavao i pobesneo bi kadbi me uhvatio na delu. Kada bi prime-tio da potajno ~itam, skrivao bi od me-ne sve}e. Nije èleo da kvarim o~i.Ali ja sam dobavqao loj, pravio fi-tiqe, izlivao tanke štapove lojani-ca, i svake no}i dok su ostali spava-li, pošto bih zapušio sve kqu~aonicei pukotine, ~itao bih sve do zore kadaje majka ve} zapo~iwala svoj mukotrp-ni dnevni posao. Jednom prilikom samnaišao na roman pod naslovom “Aba-fi” (Abin sin), srpski prevod pozna-tog ma|arskog pisca Joìke (Josika).Ovo delo je nekako probudilo mojuslabu voqu i po~eo sam da ve`bamsamosavla|ivawe. U po~etku se mojarešenost topila kao aprilski sneg,ali sam ubrzo savladao svoju slabosti osetio zadovoqstvo kao nikad do ta-da da radim ono što ho}u. Vremenom jeta naporna duhovna ve`ba postala mo-ja druga priroda…

Jednom prilikom, kada mi je bilooko ~etrnaest godina, èleo sam dauplašim neke drugove koji su se kupa-li sa mnom. Planirao sam da zaronimispod jednog splava i da ne~ujno is-plivam sa druge strane. Plivawe irowewe su mi bili prirodni kao i pat-ki i bio sam siguran da mogu da izve-dem taj poduhvat. Prema tome, zaroniosam i kada sam bio van wihovog vido-kruga, okrenuo sam se i nastavio brzoda plivam prema suprotnoj strani. Mi-sle}i da sam sigurno preronio splav,izronio sam na površinu ali – na svo-je razo~arewe – udario sam u deblo.Naravno odmah sam zaronio napred br-zim zamasima dok, nisam po~eo da gu-bim dah. Kada sam po drugi put izro-nio, glavom sam ponovo udario u de-blo. Obuzelo me je o~ajawe.

Me|utim, prikupivši svu snagu,napravio sam tre}i o~ajnicki pokušajali rezultat je bio isti. Mu~ewe na-stalo zbog zadràvawa daha postaloje neizdrìvo, zavrtelo mi se u glavii po~eo sam da tonem. U tom trenutku,kada je moja situacija izgledala pot-puno beznade`nom, javio mi se jedan odonih ve} doìvqenih bleskova sve-tlosti i splav iznad mene se pojavio umom privi|ewu. Ili sam nazreo ilipogodio da postoji mali prostor izme-|u površine vode i dasaka koje su sta-jale na deblima i gotovo bez svestisam isplivao na površinu, ~vrsto pri-tisnuo usta na daske i uspeo sam daudahnem malo vazduha, na nesre}u po-mešanog sa kapqicama vode koje su meskoro ugušile. Nekoliko puta sam po-novio to isto kao u snu sve dok mi sesrce koje je jako kucalo nije smirilo idok se nisam pribrao. Posle toga samnekoliko puta bezuspešno zaronio,pošto sam potpuno izgubio orjentaci-ju, ali sam kona~no uspeo da iza|em izzamke kada su moji prijateqi ve} di-gli ruke od mene i po~eli da traè mo-je telo’’. (Sa portala B92)

BIOGRAFIJE


Se}awa Nikole Tesle

RANI IMPULSI MLADOSTI

Teslina ku}a u Smiqanu

Autora „Tarasa Buqbe“, „Revizo-ra“, „[iwela“ i „Mrtvih du{a“svojatali su mnogi. Sledbenici

realizma u ruskoj kwièvnosti na-zivali su ga rodona~alnikom svogakwièvnog pravca, sa ponosom isti-~u}i da su svi oni „iza{li iz Gogo-qevog [iwela“. Najve}a imena ru-ske avangarde s po~etka XX veka ta-ko|e su se pozivala na wegovu poeti-ku fantasti~nog, smatraju}i da je onprokr~io put wihovim kwièvnimstremqewima. îtala~ka publika uwemu je videla pre svega izvanred-nog satiri~ara, komi~ara i vrhun-skog pripoveda~a. Ali retko je kobio dorastao da u wemu prepoznaistinskog hri{}anskog stvaraoca;retko ko je poznavao drugog i druga-~ijeg Gogoqa - asketu i usrdnog moli-tvenika, nastavqa~a svetoota~kihtradicija u ruskoj umetnosti, hri-{}anskog mislioca i publicistu.

Iako pi{~evo tragawe za Hri-stom nije pro{lo bez izvesnihlutawa i padova, wegovo samopo`r-tvovano sluèwe Onome Koji je jedi-ni „Put, Istina i @ivot“ (Jn. 14, 6)ostavilo je sna`nog traga na ruskojkwièvnosti, pripraviv{i put ve-likom Dostojevskom i unev{i u wuneprolazna na~ela pravdoqubi-vosti, ~ovekoqubivosti i bogo-qubivosti, zbog ~ega ju je Tomas Mansvojevremeno i nazvao „naj~ove~ni-jom kwièvno{}u u svetu“.

Me|u Gogoqevim bele{kama na-lazimo i ovakvu misao: „Kakva je ko-rist la|i od jarbola, krmano{a, mor-nara, jedara, sidra, ako nema vetra?I kakva je korist ~oveku od krasno-re~ivosti, o{troumnosti, znawa,kulture, pameti, ako u du{i wegovojnema Duha Svetoga?“ Nema sumwe,ova nas pi{~eva spoznaja umnogomepodse}a na poznato otkrivewe Sve-tog Serafima Sarovskog o sticawuDuha Svetoga kao o ciqu na{ega ì-vota. Nikolaj Vasiqevi~ bio je sve-stan da ne samo sticawe Duha, negoni istinsko poznawe smisla ìvotanije mogu}no bez dugotrajnog i muko-trpnog rada na sebi, bez ponirawa udubine svoga bi}a.

„Mene je privla~ilo sve u ~emu jenalazilo odraz poznawe qudskihdu{a - od ispovesti obi~nih qudi izsveta do iskustava pustiwaka - i natome putu, ni sam ne znaju}i kako, do-{ao sam do Hrista. Uvideo sam da jeu Wemu kqu~ poznawa du{e ~oveko-ve, da jo{ niko od du{eznalaca nijeushodio na onu visinu du{evnog poz-nawa na kojoj se nalazio On. Do ovogzakqu~ka do{ao sam i analizom svo-je vlastite du{e...“ Sam spisateqs-ki dar on je shvatao kao veliki bla-

goslov Boìji, ali i izuzetnu odgo-vornost. Zato nije ~udno to {to je upri~i „Portret“ u usta glavnog juna-ka, ikonopisca, stavio ovakve re~ikao pouku upu}enu wegovom u~eniku:„Spasavaj ~istotu du{e svoje! Onaj koje primio talant od Boga mora bitidu{om ~istiji od svih. Jer drugimqudima mnogo toga }e biti opro{te-no, ali wemu se ne}e oprostiti“. Ni-je li ovo neposredan odziv na porukuJevan|eqa Hristovog: „Svakome ko-me je mnogo dano, mnogo }e se traì-ti od wega’’

Jo{ kao ~etrnaestogodi{wi de-~ak, posle o~eve smrti, zapisao je:„Ovaj udarac podneo sam sa ~vrsti-nom istinskog hri{}anina. Blago-siqam te, sveta vero pravoslavna!Jedino u tebi nalazim izvor utehe,jedino ti mi pomaè{ da prevazi|emsvoj bol. Pribegnite svi Svemogu}em,kao {to sam Mu ja pribegao!“ Jo{ dokse {kolovao, po~eo je da se zanimaza bogoslovqe, da prou~ava delaSvetih Otaca. Neko vreme, dodu{e,dopu{tao je sebi mladala~ke bun-tovne „ispade“ i hirove - da se neprekrsti u hramu, da kaè poneku ru-`nu ili podsme{qivu re~ o sve{te-nicima, ali sa sazrevawem toga jenestalo. Wegov hri{}anski idealuobli~i}e se kasnije, u ~etvrtoj de-ceniji ìvota. Neposredan povod zaduboki i odlu~ni preokret u wegovojdu{i nastupi}e posle te{ke bolestikoju je preleào u leto 1840. godine.

Dok je u prvoj polovini svoga ì-vota nastojao da privede qude Boguukazivawem na wihove nedostatke ina negativne pojave u dru{tvu, odovog preokreta Gogoq }e sve svoje

snage upraviti na vlastito duhovnousavr{avawe, delatno pokajawe ipreumqewe. „Na|i pre svega kqu~ zavlastitu du{u, pa }e{ tim kqu~emmo}i otvoriti sva~iju du{u“, - zapi-sao je Nikolaj Vasiqevi~ u jednompismu. Veliki pisac do{ao je do saz-nawa da se zlo u svetu ne moè pobe-diti bilo kakvim spoqa{wim delo-vawem, pa ni snagom kwièvne re~i,ako ono nije pra}eno unutarwimo~i{}ewem i ohristovqewem. Stogaje kao svoj, ali i osnovni zadataksvakog istinskog umetnika on videobezrezervno privolevawe CrkviHristovoj i duboko usvajawe istinasvete pravoslavne vere.

Sa~uvano je dosta svedo~anstavao Gogoqevom duhovnom ìvotu tih go-dina. Jedan prijateq koji ga je upo-znao za vreme boravka u Rimu zapi-sao je: „Ve} tada Gogoq mi se ~inioizuzetno pobo`nim. Jednom prili-kom svi Rusi do{li su na sveno}nuslu`bu u ruski hram. Video sam da jedo{ao i Gogoq, ali posle izvesnogvremena izgubio sam ga iz vida, takoda sam pomislio da je mo`da ranijenapustio slu`bu. Ne{to pre zavr-{etka bdenija iza{ao sam u pronaos,po{to je na mestu gde sam ranije sta-jao ve} bilo zagu{qivo, i tamo sam,u polumraku, primetio Gogoqa: kle-~ao je u jednom uglu, oborene glave.Dok su se ~itale neke molitve, on jeusrdno metanisao...“

Iz tih godina datira i wegovoiskreno priznawe prijatequ N. D.Belozerskom: „îni mi se da mi vi-{e leì manastir nego ìvqewe usvetu“. Drugom prijatequ, N. M. Jazi-kovu, pisac ispoveda: „Potrebna mije osama, apsolutna osama. Nisam ro-|en za trzavice koje name}e svako-dnevni ìvot. Svakog dana i svakog~asa sve jasnije ose}am da nema uzvi-{enijeg udela na svetu od zvawa ka-lu|erskog…“

„Lestvica“ Sv. Jovana Lestvi~-nika bila mu je najomiqenije {tivo,a najdraà molitva - „Gospode, daj misuze umiqewa i se}awe na smrt“(sedma molitva Sv. Jovana Zlatoustapred odlazak na po~inak). Molitveje uznosio i svojim re~ima, pri ~emuje neke od wih i zabeleìo: one sunesumwivo svedo~anstvo wegove to-ple qubavi, duboke vere, iskrenenade i svecele ukorewenosti u Tro-sun~anom Gospodu.

Godine 1845. Gogoq ponovo padau postequ. Posle mu~ne i te{ke bo-lesti wegova re{enost da se u pot-punosti privoli Gospodu sve je izra-zitija. O tome periodu u wegovoj pre-pisci nalazimo i ovakvo svedo~an-stvo: „@iveo sam u unutra{wostisvoga bi}a, vladao se kao da sam umanastiru, nisam propustio skoronijednu slu`bu u na{oj crkvi...“ Du-hovni napori na{li su odraza i nawegovom fizi~kom liku. „Gogoq jeostario, ali je stekao jednu posebnuvrstu lepote, koja se ne bi mogla dru-ga~ije okarakterisati nego kao lepo-

DUHOVNOST


Gogoqevo tragawe za Hristom

KQU^ POZNAWA DU[E

Gotovo u toku celog 19. veka, dvevelike evropske sile, Rusija iAustrija, borile su se za domina-

ciju na Balkanu, a prvenstveno u Sr-biji. Sa promenqivom sre}om, malasrpska kraqevina je od toga imala ikoristi i štete. Rivalstvo dveogromne carevine donosilo je di-rektno mešawe u unutrašwe srpskeprilike. Pa tako, povodom izborasrpskog suverena, šefa vlade, do-nošewa ustava ili nekog va`nog za-kona, bile su neophodne konsultaci-je u Petrogradu i Be~u.

Kada je krajem 19. veka na ~elosrpske vlade došao veoma inteli-gentni, pronicqivi i uticajni poli-ti~ar dr Vladan \or|evi} (1844-1914), ~ovek reìma “~vrste ruke” uslu`bi kraqa Milana, on je bez mno-go okolišavawa predloìo kraquAleksandru Obrenovi}u, Milanovomsinu, da “okrene list u spoqnoj po-litici” i malu srpsku kraqevinu~vrš}e veè za Englesku.

U osmišqenoj nameri da što preostvari ovu svoju ideju, dr \or|evi}je sugerisao kraqu Aleksandru “...kako je krajwe vreme da posetikraqicu Engleske... pošto je ve} po-setio mnoge vladaoce i dràvne po-glavare...”. A onda, dobivši Kraqe-vo odobrewe, on je 19. marta 1898. pi-sao êdi Mijatovi}u, tadašwem srp-skom poslaniku u Londonu, da ispitateren: “kako bi na Kraqi~inom dvo-ru i kod engleske vlade biloprimqeno slu`beno saopštewe današ Kraq ima nameru da posetiWeno Veli~anstvo Kraqicu Engle-ske”.

U to vreme na britanskom pre-stolu nalazila se ~uvena kraqicaViktorija (1837-1901), ranije pro-glašena i za caricu Indije (1876), za~ije je vladavine vezan uspon i raz-voj engleskog kolonijalnog carstva,pa se to vreme u Engleskoj ~esto na-ziva “viktorijanskim vekom”. DrVladan \or|evi}, inspirisan svojom

idejom da “srpski ~un veè za veli-ki engleski brod”, izgubio je iz vidabar dve ~iwenice: prvu, da je kraqi-ca Viktorija tada imala preko 80 go-dina (ro|ena 1819) i da je bila na iz-maku svojih snaga, i drugu, da je srp-ska kraqica u to vreme imala “mo-narhisti~ki sta`” od samo 16 godi-na, pošto je Srbija postala kraqev-ina tek 1882. godine. Dabome, to nijemoglo o~arati suverena viševekov-ne engleske imperije.

Navedene ~iwenice su se ubrzopokazale ta~nim. êda Mijatovi} jeu vezi svoga predloga da kraq Alek-sandar poseti Englesku, dobio 13.aprila 1898. pismeni odgovor od Ba-ringtona, šefa kabineta predsedni-ka engleske vlade lorda RobertaSolzberija (1830-1903), gde se kaè:“Dragi gospodine Mijatovi}u, pre iz-vesnog vremena lord Solzberi je go-vorio sa kraqicom o èqi kraqa odSrbije da poseti Englesku... Ali onasada nije u stawu da primi posetu ni-kakvog suverena sa kojim se ve} nepoznaje, i lord Solzberi u takvimokolnostima ose}a nemogu}nost da utoj stvari navaquje više nego što jeve} u~inio”.

Razumqivo, Mijatovi} je bio iz-nena|en kada je preko svojih diplo-matskih veza doznao da je kraqicaViktorija u isto vreme kada je uskra-tila gostoprimstvo srpskom suvere-nu, odlikovala visokim ordenom ta-dašweg crnogorskog kneza NikoluPetrovi}a (1860-1918), pa je Solzbe-riju uputio zanimqivo pitawe: “ûd-novato je da kraqica ne moè daprimi jednoga balkanskog vladaoca,koji vodi politiku istinske nezavi-snosti... od svake druge sile pa i odRusije, dok sa druge strane šaqesvoj orden u brilijantima knezu Cr-ne Gore, koji nije drugo nego vazalRusije...”.

Lord Solzberi mu je odgovo-rio:”Razumem šta ho}ete da kaète,ali ja vas mogu uveriti da to odliko-

ISTORIJA


ta misle}eg ~oveka“, - svedo~i P. V.Awenkov… „

Iskusio je i siroma{tvo, koje jedoìveo kao svojevrsnu pripremu iprobu za polagawe zaveta nesti-cawa. „Siroma{tvo je veliko bla-ènstvo, koga svet jo{ nije svestan.Ali onaj koga je Bog udostojio da oku-si slast wegovu, onaj ko je zavoleosvoju prosja~ku torbu, ne}e je proda-ti ni za kakva blaga ovda{weg sve-ta...“ Pisac-asketa po~iwe daozbiqno razmi{qa o odlasku u ma-nastir. „Nema zvawa uzvi{enijeg odmona{kog, i daj Boè da se udostojimda ponesem mona{ku rizu - ve} i sa-ma pomisao na wu ispuwava rado{}usrce moje“, - pi{e on grofu A. P. Tol-stoju. „Ipak“, - ispoveda se pisac, -„bez priziva Boìjeg to se ne moèu~initi…

Nekoliko puta boravio je u zna-menitom Optinskom manastiru, zakoji je zapisao:

„Mislim da ni na samoj Svetoj Go-ri nije lep{e! Ovde je blagodatopipqivo prisutna. Nigde nisam vi-deo takve monahe. înilo mi se da sasvakim od wih razgovara sve {to jenebesko…“

Iza sebe je, pored pripovedaka iromana koji su u{li u zlatni fondsvetske kwièvnosti, Nikolaj Go-goq ostavio i obimnu duhovnu prozu,u kojoj je uspeo da savremenicima ipotomcima prenese dragocena isku-stva liturgijskog i podvi`ni~kogìvota Pravoslavne Crkve.

„Po~etak, koren i temeq svegajeste qubav prema Bogu. Ali nama jetaj po~etak na kraju, i mi sve {to po-stoji u svetu qubimo ve}ma nego Bo-ga. Boga vaqa qubiti tako da svedrugo, sve {to je mimo Wega, uzimamoza sporedno i mawe va`no, da zako-ne Wegove drìmo za vi{e i va`nijeod svih naredbi qudskih, saveteWegove - vi{e od sviju saveta qud-skih, i da se mnogo vi{e bojimo dauvredimo Boga nego ma koga od qudi“,- poru~uje pisac u svom „Praviluìvqewa za hri{}ane u svetu“.

„Zemni ìvot na{ ne moè bitinijednog trena spokojan - to vazdamoramo imati na umu. Brige samo su-stiù jedna drugu, danas ovakve, su-tra onakve. U svetu je na{e prizvawe- vojevawe, a ne praznovawe: pobedu}emo slaviti na onome svetu. Ovdesmo du`ni da se mu{ki, ne malaksa-vaju}i duhom, borimo, kako bismo do-bili vi{e nagrada, ve}u slavu na ne-besima“. Gogoq je na tome krstono-snom, ali pobednom putu prolio mno-go suza i znoja, umnoìv{i i na dobrodu{a qudskih upotrebiv{i talantekoje mu je Gospod podario. Neka biwegovo odva`no i neumornosvedo~ewe Hrista bilo podstreksvima nama da u na{em svakodnev-nom radu i stvarala{tvu ne zabo-ravqamo Onoga ko je izvor ìvota,da bismo od Wega i nagradu primilii u ovome veku, i u budu}em.

Dr Ksenija Kon~arevi} (Iz feqtona o Gogoqu)

Pokušaj da se Srbija pribliì Engleskoj

HLADNO ODBIJAWEISPRU@ENE RUKEDr Vladan \or|evi}, predsednik srpskevlade, ~inio je sve da se Srbija oslobodi ve-like vezanosti za Rusiju i Austriju i nekakopribliì Engleskoj, ali, engleska kraqicaViktorija, odbila je posetu kraqa Aleksan-dra Londonu. Iznena|ewe je usledilo kadaje kraqica, uz sve po~asti, primila crnogor-skog kneza Nikolu, ~ime je pokazala da je En-gleskoj va`nija Crna Gora od Srbije jer imamore.

Pi{e: Krsman

Milo{evi}

vawe nije dato na moj predlog. Mi vr-lo dobro znamo odnose kneza Nikoleprema Rusiji. Ali, kraqica ima jed-no jedino konstitucionalno pravo ukojem weni ministri ne mogu dastavqaju veto, a to je – davawe orde-na. Povodom ènidbe Batenberga,}erkom kneèvom, knez Nikola seli~no predstavio kraqici u Nici iu~inio je na wu povoqan utisak svo-jom pojavom i nošwom. Kraqica jetad imala priliku da vidi neke odwegovih k}eri, koje joj se jako dopa-daju. Taj je orden stvar ~isto wenih,tako re}i porodi~nih i li~nihose}awa, i ništa više”.

A onda, samo nekoliko dana po-sle ovakvog odgovora Solzberija,kao grom iz vedra neba, pukla je u en-gleskoj štampi vest da knez Nikoladolazi u London i da }e biti“primqen sa svim po~astima kojepripadaju vladaru jedne nezavisnezemqe”, od kraqice Viktorije. Na-kon završene posete kneza Nikole,srpsko Poslanstvo je pravilo anali-ze i procewivalo – zbog ~ega je en-gleska vlada tako srda~no do~ekalakneza Nikolu, a veoma hladno odbi-la srpskog kraqa. Umesto naga|awa,odgovor na to pitawe dao je sam lordSolzberi. U razgovoru sa Mijatovi-}em, rekao je: “Sve bi bilo lepo, ka-da bi Srbija imala more”. O~igled-no, velikoj pomorskoj sili draà iblià je bila Crna Gora sa wenommalom, ali strateški vrlo va`nom

obalom na Jadran-skom moru, nego “be-zobalna Srbija”.

Ni umni dr Vla-dan \or|evi}, nidiplomata êdomirMijatovi}, ali nimnogi drugi u ta-dašwoj vladi Srbi-je, nisu, na nesre}u,imali u vidu, ilinisu znali za ~uvenuizreku da “Engleskanema ni ve~nih pri-jateqa, ni ve~nihneprijateqa. Ve~nisu samo engleski in-teresi”.

Posle Majskogprevrata (1903), en-gleska slika o Srbi-ji bila je poprili~-no loša. Tek za vre-me Prvog svetskograta situacija se po-pravila. U Srbijutada dolazi oko 600lekara i bolni~ar-ki. Uprkos uticajupoliti~kih i eko-nomskih interesaEngleske, kulturnidodiri izme|u Sr-bije i Ostrva, odr-

àvali su se najvišezahvaquju}i nekimuglednim i anonim-nim pojedincima koji

su svoj trag ostavili u prvim deceni-jama 20. veka. U tom teškom vremenu,najhumanije i nezaboravno Srbiju je“dodirnula” jedna èna, lekar, ~ijaje duboka qubav prema Srbiji nadì-vela sve kasnije istorijske i ìvot-ne promene. Re~ je o Ileji Inglis(1864-1917), na ~iju inicijativu jeosnovana Bolnica škotskih èna uEdinburgu, koja je ve} 1915. stigla uSrbiju, u Kragujevac. Godinu dana ka-snije, uprkos nare|ewu da se vrati,ona je ostala sa srpskom vojskom. In-glisova je otišla u Rusiju da sluìu Prvoj srpskoj dobrovoqa~koj divi-ziji koja je u Dobruxi pripojena ru-skim snagama. Umrla je na rukamasrpskih vojnika, pa nije ostvarilasvoj san – da se vrati u Srbiju i otvo-ri bolnice za ène i decu. Engleski|ak i wen poznanik, vladika NikolajVelimirovi}, zapisao je: “Fizi~kerane srpskih vojnika le~ila je svo-jim znawem. Wihove duše le~ila jesvojim ozarenim licem. Tiho, uùr-bano, smeše}i se, to je bio wen na-~in. Snaìla je veru svojih pacijena-ta. Škotska teško da je mogla u Sr-biju da pošaqe boqeg misionara...”.

Dakako, sem Inglis, treba sepodsetiti i Flore Sends (1876-1956), koja je u Srbiju stigla 1914.preko Crvenog krsta. Primqena zaredovnog srpskog vojnika sa svojimsaborcima se povukla preko Albani-je, a kasnije se borila na Solunskomfrontu. Kao jedina èna oficirSrpske vojske, obu~ena u uniformu,

svuda je izazivala ogromnu pa`wu idivqewe. Ledi Pexet (1881-1938) jeradila u srpskim bolnicama tokomBalkanskog rata 1912, a kasnije je bi-la prva koja je pruìla uto~ištekwièvniku Milošu Crwanskom.Ponekad zaboravne Srbe treba pod-setiti i na istori~ara, nau~nika ipoliti~ara bezrezervno sklonog Sr-bima – na Roberta Vilijama Sitom-Votsona, koji je prvi put posetio Sr-biju 1908. kada se susreo sa JovanomDu~i}em, Jovanom Cviji}em, Slobo-danom Jovanovi}em i drugim li~no-stima iz tadašwe srpske intelektu-alne elite. “Dodiri” pomenuti pre-ko ovih imena, uz mnoga druga, nedvo-smisleno svedo~e o humanizmu isaose}awu, danas prognanom iz sa-vremenog ìvota, na ra~un egoizma iiskoriš}avawa drugih.

Veze Srbije sa Engleskom, dakle,ni blizu nisu bile kao one sa Rusi-jom, Francuskom, ranije Austrijom iNema~kom, gde su mnogi budu}i umet-nici, arhitekte, inèweri i drugiodlazili na školovawe. Pa, ipak, usvakodnevnom ìvotu današweg Be-ograda, Engleska je prisutna kroz na-zive ulica i izgled pojedinih delo-va grada. Mawe ili više, svi znajuza Makenzijevu ulicu, mada ne znajukada i zašto je ̀ iveo u Beogradu. Ko-te`, “vrtno naseqe”, ozna~ava ku}uu vrtu, na periferiji, u selu. Deo po-znat kao ûbura, bio je Makenzijevoimawe. Ina~e, Fransis Harford Ma-kenzi (1833-1895), stigao je u Srbijukao dobrovoqac u doba srpsko-tur-skih ratova (1876-1878). Bavio se hu-manitarnim radom i prosvetite-qstvom, a wegovo najzna~ajnije deloje stambeno naseqe iz 1886. “Engle-zovac” u Beogradu.

Kao pre wih Makenzi, arhitekte,bra}a Hugo i Edvard Maklur, stiglisu u Srbiju kao dobrovoqci u vremeBalkanskih ratova. Iza wih je naTop~iderskom brdu ostala i ku}a odfasadne cigle koju su projektovalikada su odlu~ili da se trajno nasta-ne u Beogradu. O uticaju arhitekturesa Ostrva govore brojne ku}e bogatihindustrijalaca tekstila, me|u koji-ma i porodice Teokarevi}. Po uzoruna “vrtna naseqa” projektovana jebeogradska Profesorska kolonija(1926). I danas, školovaniji vojnicime|unarodnih snaga koji iz Engleskedolaze na Kosovo, sa ogromnim izne-na|ewem doìvqavaju kad u brdima,u Zve~anu, vide naseqe “Engleskakolonija”, izgra|eno u tre}oj deceni-ji prošlog veka, kada su Englezi eks-ploatisali rudnike Trep~e. Ni save-zništo u dva svetska rata, ni pome-nuti kulturni “dodiri”, nisu dovo-qno pribliìli Srbiju i Englesku(Veliku Britaniju, ~iji se naziv ko-risti od 1707. kada je proglašenaunija izme|u Engleske i Škotske).

ISTORIJA


Posle Majskog prevrata engleska slika o srbiji bila jeprili~no lo{a: kraq Aleksandar i kraqica Draga

Prehlada, grip ili influen-ca je lako prenosiva zaraznabolest. Prenosi se kapqica-

ma u vazduhu, koje nastaju ki-jawem, kašqawem, pa ~ak i sa-mim govorom zaraène osobe.

Infekcije sa sva tri tipavirusa uzrokuju iste simptome,ali razli~ite teìne. Virusi Ai B izazivaju grip sa jako izraè-nim simptomima i ~esto su uzro~-nici epidemija, dok virus C iza-ziva blagi oblik bolesti, pone-kad ~ak i bez simptoma.

Bolest zapo~iwe naglom pojavomsimptoma - povišena temperature, grozni-ca, glavoboqa ili bolovi u miši}ima.Simptomi koji ukazuju na bolest disajnogsistema javqaju se nešto kasnije kada jeve} sasvim izvesno da je osoba obolela.

Kod ve}ine qudi simptomi slabe po-sle dva-tri dana, a prestaju nakon nedequdana. Kašaq i ose}aj umora mogu trajati ido nedequ, dve posle izle~ewa.

Vakcinu protiv gripa moè da primisvaka osoba koja zadovoqava odre|enekriterijume. Pod parolom „boqe spre~itinego le~iti“ neki doktori preporu~ujuvakcinaciju svake godine.

Sadràj vakcina svake godine semewa prema uputstvima Svetske zdrav-stvene organizacije.

Vakcinacija se, pre svega, preporu~u-je osobama koje su svakodnevno izloèneriziku od zaraze (zdravstveni radnici,osobe koje obavqaju poslove na mestima savelikim prometom qudi), starijim osoba-ma zbog smawene otpornosti organizma,qudima s hroni~nim bolestima, ènamakoje planiraju trudno}u, kao i osobama ko-je rade sa decom.

Osobe koje su alergi~ne na perje i jajane bi trebalo da se vakcinišu, jer su jajaukqu~ena u proces proizvodwe vakcine.

Najve}i broj qudi preboli „s nogu“prehladu, iako to nije preporu~qivo. Od-laè se odlazak kod lekara, a primewujuse recepti naših baka i lekovi iz „doma-}e kuhiwe“.

Tradicionalan na~in le~ewa podra-zumeva unošewe ve}e koli~ine te~nosti,mirovawe, inhalalciju, ispirawe nosafiziološkim rastvorom ili „morskom“vodom,

ispijawe toplih ~ajeva, ali i konzu-mirawe odre|ene vrste namirnica i ra-

znih „suplemenata“ koji }e pomo}i da oso-ba što pre ozdravi.

Neki suplementi imaju dokazano bla-gotvorno dejstvo kod prehlade i gripa.

Unosom nekih od wih moè se u potpu-nosti spre~iti razvoj bolesti, a u ve}inislu~ajeva se mogu ublaìti simptomi,spre~iti komplikacije ili skratiti vre-me trajawa bolesti.

Takvo delovawe imaju: vitamin C, vi-tamin A, vitamin E, cink, beli luk, propo-lis, probiotici, vo}e i povr}e

Antibiotici

Kada se osoba prehladi ili oboli odgripa naj~eš}e se pita da li da uzme i ne-ki antibiotik. Me|utim, antibiotike ni-kako ne bi trebalo uzimati na svoju ruku,bez konsultacije sa lekarom.

Antibiotici su potrebni jedino akose razvila dodatna bakterijska infekci-ja disajnih puteva, ali to se moè utvrdi-ti samo pregledom lekara i dodatnim ana-lizama ukoliko za wima postoji potreba.

Tipi~ni simptomi gripa

• temperature preko 39ºC, ponekadpra}ena groznicom (kod dece temperaturamoè biti i viša)

• bolno, suvo grlo, mogu}a promuklost • bolovi u grudima • suv i nadraàjni kašaq • kowunktivitis (upala o~ne spojni-

ce) • bolovi u miši}ima i zglobovima • iscrpqenost • glavoboqa • „curewe“ zapušenost nosa

ÂJEVI I VITAMINI

• topli ~aj s limunom (vo}ni, mešani,doma}i, zeleni, kamilica, nana, lipa)

• vitamin C (za odrasle šume}e ta-blete, za decu vitamin C u prahu)

• med • vo}e i povr}e • tople supe• sokovi od sveèg vo}a (sok od po-

moranxe, grejpa, mandarine, jabuke)

@ALFIJA

Od ~ajeva àlfija je neprikosnovenosredstvo ~ija je lekovitost otkrivena jo{u starom Rimu. Prirodni je antiseptik iantibiotik {irokog spektra, deluje an-timikrobno i opu{ta glatke mi{i}e, a ko-risti se i u inhalaciji kod upale disajnihorgana.

SAVETI LEKARA


PREHLADA KAO BLA@I GRIP

Iako je jesen kalendarski stigla,još se ose}aju posledwi tragovi leta.Prohladna jutra i sun~ani popodnevnisati s temperaturama iznad 20 stepenipredstavqaju idealne vremenske pri-like za razvoj prehlade, naju~estalijezarazne bolesti. Dosadno kijawe, šmr-cawe i bol u grlu moète izbe}i ili ba-rem ublaìti ako se zaštitite na vre-me.

Prehlada se moè nazvati blaòmverzijom gripa, zarazne bolesti od kojesvake zime obole milioni qudi širomsveta.

Qudi ~esto greše misle}i da jesvaka prehlada, viroza ili bolest stemperaturom grip, me|utim gripom sesmatra samo ona bolest koja je prouzro-kovana virusima A, B i C.

Grip i prehlada se razlikuju po to-me što grip ima ja~e izraène simpto-me - visoka temperatura iznad 39 stepe-

ni, drhtavica, bolovi u miši}ima izglobovima, malaksalost, a kod dece ne-retko i mu~nina, odnosno povra}awe - ijavqa se uglavnom zimi.

Uprkos ustaqenom ponašawu, kadase javi bol u grlu, u zatvorenom i zagre-janom prostoru nije dobro nositi šalo-ve i xempere s visokim okovratnikom.Mnogi veruju da se na taj na~in štite odbolesti grla, ali ako se previše zagre-va, taj deo tela postaje još osetqiviji.Utopqavawe je poèqno tek na niskimtemperaturama.

Kad je re~ o ishrani, trebalo bi iz-begavati pavlaku, jaja, punomasne sire-ve, suhomesnate prera|evine, gove|e me-so, sviwsko meso i zaprèna jela koja sevare nekoliko sati. Što se ti~e razma-ka u obrocima, poèqno je na svakih parsati konzumirati mawe obroke i oda-brane napitke. Hranu koja izazivaga|ewe, ili je na bilo koji na~in odboj-na, ne bi trebalo unositi u organizamobolelog.

Kako se pripremiti za sezonuprehlada i gripa

BLAGOTVORNIRECEPTIJesen je vreme kada su prehlade ~este.Kijavica, curewe nosa, malaksalost, padimuniteta naj~eš}i su pokazateqi prehladekoja se vrlo ~esto preboli "s nogu". Retko ko uovakvim situacijama ide po savet kod doktora,a bolest pokušava da se pobedi toplim~ajevima, vitaminima i supicom iz kesice.Kako da prepoznate prehladu, ali i da sepripremite za odbranu od we?

Pi{e:mr sc. dr

âslav Anti}

Deca vojnog lica koje pogine ili umre od za-dobijene rane, povrede ili ozlede, odno-sno bolesti koja je nastala ili se po-

goršala kao posledica vršewa vojne slu`be,a koja su ro|ena u braku, van braka, ili usvoje-na, ako nisu starija od 18 godina, odnosno 26godina, ako se nalaze na redovnom školo-vawu, osim dece koja su u radnom odnosu, a bezobzira na godine ìvota – ako su trajno i pot-puno nesposobna za rad imaju pravo na mese~-nu nov~anu naknadu za vreme školovawa idruge naknade u vezi sa školovawem, ako neostvaruju stipendiju po drugom osnovu.

Dete ostvaruje stipendiju po drugom osno-vu i ako su mu za vreme školovawa, premaopštem aktu škole, besplatno obezbe|enismeštaj i ishrana.

Naknada za školovawe obuhvata mese~nunov~anu naknadu, naknadu za nabavku kwiga iškolskog pribora i naknadu za grupnu rekrea-tivnu nastavu, odnosno ekskurziju, koje orga-nizuje škola, ako troškove grupne rekreativ-ne nastave, odnosno ekskurzije snosi korisniknaknade za školovawe.

Naknada za školovawe ne pripada kori-sniku nakande za razred škole, odnosno godi-nu studija, koju korisnik naknade za školo-vawe ponovo upisuje, osim ako korisnik nakna-de ponavqa razred osnovne škole.

Redovnim školovawem smatra sve vremetrajawa školovawa u zemqi, koje je opštimaktom škole, odnosno odgovaraju}eg fakulte-ta odre|eno kao vreme potrebno za završetakte škole, odnosno fakulteta, u koje se ra~unai apsolventski sta`, ako je taj sta` utvr|en,a najduè do kraja meseca u kome se prema od-govaraju}em aktu fakulteta, završava apsol-ventski sta`.

Dokumenta potrebna za ostvarivawe pra-va na naknadu školovawa dece

1. Zahtev za ostvarivawe prava na nakna-du školovawa dece

- ako je dete maloletno zahtev podnosizakonski zastupnik (majka ili starateq) a uslu~aju punoletstva korisnik naknade

2. Izjava da li dete prima stipendiju podrugom osnovu

- ako je dete maloletno izjavu daje zakon-ski zastupnik (majka ili starateq) a u slu~ajupunoletstva korisnik naknade

3. Potvrda iz škole (osnovna, sredwa)ili uverewe (viša škola, fakultet) o redov-nom školovawu deteta u teku}oj školskoj go-dini - original

4. Izvod iz mati~ne kwige ro|enih za de-te - original ili overena fotokopija

5. Uverewe nadle`ne vojne pošte o okol-

nostima smrti oca deteta - overena fotokopija 6. Izvod iz mati~ne kwige umrlih za oca de-

teta - original ili overena fotokopija7. Fotokopija ~ekovne kartice o teku}eg ra~u-

na na koji bi se ispla}ivala naknada za školo-vawe iskqu~ivo za vlasnika teku}eg ra~una

8. Fotokopija li~ne karte za vlasnika teku-}eg ra~una gra|ana

9. Ukoliko je aktivno vojno lice preminulo,potrebno je dostaviti medicinsku dokumentaciju ole~ewu imenovanog, koja bi bila prosle|ena Glav-noj vojno-lekarskoj komisiji na nalaz, ocenu imišqewe da li je smrt vojnog lica nastupila odbolesti koja je nastala ili se pogoršala kao nepo-sredna posledica slu`be u Vojsci.

Navedena dokumenta slati na adresu: Mini-starstvo odbrane, Sektor za qudske resurse, Upra-va za tradiciju, standard i veterane, Nemawina15, 11000 Beograd

OSNOVNE NAPOMENA: Napred navedena do-kumenta se dostavqaju kada se prvi put podnosizahtev za ostavrivawe prava na naknadu za školo-vawe.

U slu~aju ponovnog podnošewa zahteva za ost-varivawe prava na nakandu za školovawe, kori-snik naknade podnosi zahtev za ostvarivawe pra-va, dokaz o redovnom školovawu i izjavu da ne pri-ma stipendiju po drugom osnovu.

Za ostvarivawe prava na nakandu za nabavkukwiga i školskog pribora, svake godine zahtevpodnosi zakonski zastupnik ili korisnik nakandeuz koji dostavqa i potvrdu o redovno upisanojškolskoj godini, a za ostavrivawe prava na nakna-du za grupnu rekreativnu nastavu, odnosno ekskur-ziju, potrebno je, nakon izvedene rekerativne na-stave, dostaviti potvrdu izdatu od nadle`nog or-gana škole, u kojoj mora biti naglašeno da je kori-snik naknade bio u~esnik iste, gde i kada je izve-dena i iznos troškova u dinarima.

Pravo na nakandu za vreme trajawa apsolvent-skog staà, ostavruje se na osnovu uverewa izdatogod fakulteta da je student stekao status apsolven-ta u odnosnoj školskoj godini i vreme trajawa ap-solventskog staà.

Jednom izgubqeno pravo na nakandu za školo-vawe ne zna~i trajno izgubqeno pravo. Ako u~eniksredwe škole ili student obnovi godinu, gubi pra-vo na naknadu za školovawe za tu školsku godinu.U slu~aju da u~enik, odnosno student, redovno up-iše narednu godinu škole, odnosno studija, pono-vo ostvaruje pravo na predmetnu naknadu, s tim štomora podneti zahtev uz dokaz o redovnom školo-vawu.

Referent za socijalna pitawa VS Dana Mar-kovi}, telefon

011/3201-689 i 011/3201-689email: [email protected]

INFORMATOR


Advokatske usluge

POVOQNIJE ZA KVP

Na osnovu ugovora o poslovnojsaradwi zakqu~enog sa UVPS,

advokati:„Ivana C. Jovanovi}, iz Beo-

grada - ul. Balkanska br. 18, lokal93 (TC „Ivanijum“), telefon011/2644384 i 064/1735395;

„Qiqana Jakovqevi}, iz Beo-grada -ul. ûburska br.2, Zanatskicentar „Pejton“, telefon011/2446977 i 064/1427122;

„Stanojko Mihajlovi}, iz Beo-grada - Bulevar Zorana \in|i}a br.76/28, telefon 011/145617 i064/1280990,

Obavqa}e za potrebe vojnihpenzionera slede}e pravne poslo-ve:

1)Davati besplatne pravne sa-vete, i

2)Uz naknadu po vaè}oj advo-katskoj tarifi umawenoj za 20 od-sto (advokati Qiqana Jakovqevi}i Stanojko Mihajlovi}), odnosno 30odsto (advokat Ivana Jovanovi})pruà}e sve ostale advokatskeusluge.

Advokati }e klijente primati:Ivana Jovanovi} utorkom, QiqanaJakovqevi} sredom, a Stanojko Mi-hajlovi} petkom, svi u vremenu od17 do 19 ~asova.

PRODAJEM KU}UU PIROTU

U centru Pirota povoqnoprodajem 1/2 ku}e sa posebnimulazom koja se sastoji od trosob-nog konfornog stana na spratu sadvori{tem i pomo}nim prosto-rijama. Zvati od 16 do 20 ~asova.Tel.011/164-464

PRODAJEMpovoqno doma}u rakiju

šqivovicu, lozova~u i kajsije-va~u, stare do 15 godina, i kva-litetan med. Naru~ivawe na te-

lefone062/265-275 i 018/531-581.

OBAVE[TEWE O MOGU]NOSTIMA OSTVARIVAWA PRAVA

NA NAKANDU ZA [KOLOVAWEU skladu sa vaè}im zakonskim propisima:

Kwigu TAJNA

DOBROVOQA^KE ULICE,

autora Miladina Petrovi}a, svedoka doga|aja, moète kupi-

ti u kwiàriVojna kwiga, Vase ârapi}a 22,

u centru Beograda.

USLUGE VEZANE ZASAHRANU

PREKO UDRU@EWA

Ukoliko koristite usluge u vezisahrane preko Udruèwa vojnih penzion-era Srbije trebalo bi da znate da uslugemogu koristiti ~lanovi UVPS, ~lanoviwihovih porodica, kao i svi ostali vojniosiguranici.

Preko Udruèwa mogu se dobiti kom-pletne usluge vezane za sahranu:

-organizacija i zakazivawe termina zasahranu ili kremaciju,

-upis u mati~nu kwigu umrlih,-sprovodnica za prenos pokojnika,-{tampawe posmrtnih plakata,-prodaja pogrebne opreme,-prevoz pokojnika,-organizacija vojnih po~asti,-pomo} oko sre|ivawa dokumenata pre

i posle sahrane radi regulisawa prava~lanova porodice posle smrti vojnog osig-uranika,

-besplatan dolazak u stan porodicepreminulog radi dogovora.

Sve dodatne informacije mogu se do-biti u mesnim i op{tinskim organizacija-ma UVPS ili direktno na tel. 011/8333-142 i 011/2161-769.

ANEGDOTE OPATRIJARHU PAVLUKad su ga lekari VMA pitali kakose ose}a, u dahu je izustio: - To me pitajte kada ostarim, jošsam ja mlad!

Kad se sa ortopedskomhodalicom pojavio uPatrijaršiji, prvo se našaliona svoj ra~un: - Eto, ja sam samomalo pao, pa sad moram da guramovo ~udo.

Jedan beogradski boem istr~ao jeiz kafane kad je videopatrijarha da ide u Sabornucrkvu. Prepli}u}i jezikom rekaomu je: „Nas dvojica smonajboqi qudi na svetu“, apatrijarh mu je na to odgovorio: -Jesmo, al’ kad popijemo ništa nevaqamo.

Upozoravaju}i na štetnostduvana, ~esto je umeo da kaè: -Da je Bog hteo da ~ovek puši,ugradio bi mu oxak.

Pošto je bio poznat da ide krozPatrijaršiju i gasi sijalicekako se„uzalud ne bi trošilastruja“, jednom je uhvatio mladog~inovnika da posleradnogvremena na kompjuteru gleda

zabavne sajtove. Kad je ~uopatrijarhov glas iza le|a,sledio se, a Pavle mu je rekao: -A ti na to trošiš struju?

Idu}i u crkvu na Banovom brduusred leta bio je uporan da sekoristi autobus. Kad je wegovpratilac potegao argument da jevru}ina, da su autobusi „prepunirazgoli}enog ènskog sveta kojiide na plaù na Adu Ciganliju ida nije zgodno, patrijarh nijepopustio: - Znate, svako vidi onošto èli.

Izlaze}i iz Patrijaršije,upitao je svog pratioca:- îja su to tolika luksuzna kolaparkirana?- Naših vladika. Došli su wimana Sabor - odgovorio je pratilac.- O, Bog ih video! Šta li bi tekvozili da nisu dali zavetskromnosti?! - duhovito jeprokomentarisao patrijarhPavle.

-Kad je na jednom prijemu bivšiambasador SAD Voren Zimermanpitao patrijarha Pavla štamoè da u~ini za SPC, patrijarhmu je odgovorio: - Samo nemojteda nam odmaète, na taj na~in}ete nam pomo}i!

SATIRIKON


GLASNIJE, NE ÛJEM

Kraq Milan Obrenovi} ipremijer Milutin Garašanin narelaciji Niš-Beograd davne 1885.godine, u jeku srpsko-bugarskog rata,vodili su prvi me|umesni tele-fonski razgovor. Pošto je veza bilaizuzetno loša, a šuštawe i kr~awedekocentrisalo kraqa, on je Gara-šaninu uporno ponavqao „Milutine,glasnije“.

U jednom trenutku Garašaninu je„pukao film“ od kraqevog stalnogopomiwawa, pa mu je qutitoodgovorio: „Vaše viso~anstvo, jatoliko vi~em da, kada bih sada staona krov Saborne crkve, mogli bisteda me ~ujete i bez telefona“.

[PIJUNA@A

Glavni sudija Vojnog suda cele no}i nije okasklopio. êkalo ga je su|ewe koji je pred-stavqao vrhunac wegove karijere.

Odre|en je da sudi jednom pravom pravcatomšpijunu!

Cele no}i su se kroz sudijinu glavusmewivale misli i slike. Kako li izgleda?Da li je kao iz filmova? Mo`da kao XemsBond? Ili je neki sasvim neupadqiv alilukav u prerušavawu? Mo`da je neko kogapoznaje?! I da li }e uspeti da dokaè wegovukrivicu? Da li ima dovoqno dokaza? Prob-lem }e biti što nema svedoka. Ali ipak je uh-va}en na delu kako odaje vojne tajne!

Glavni sudija Vojnog suda se tog jutralepo obukao i došao na posao sa ose}awemposebnog trenutka. Pre po~etka su|ewa ipakje gucnuo iz plakara malo votke, tek da malosmawi ogromnu tremu i sve~anim korakom jezauzeo svoje mesto u sudnici.

- Uvedite optuènog! - naredio je sudijaodlu~nim glasom.

U sudnicu je vojni policajac uneo pticu ukavezu i stavio je na mesto za optuènog.Sudija nije mogao da veruje svojim o~ima!

- Šta to treba da zna~i! - prodrao se kadje došao do daha. - Gde je optuèni!?

Vladala je napeta tišina, a onda se javioza re~ vojni tuìlac.

- Gospodine sudija, ako dopustite,optuèni je na mestu predvi|enom zaoptuène!

Sudija je ve} gubio strpqewe.- Pa to je obi~na ptica!!- Nije baš obi~na - usudio se da nastavi

vojni tuìlac. - To je vrabac!Tada je sudija potpuno izgubio ìvce.-

Kako se usu|ujete!!! Za ovo }e neko debelo daodgovara! Umesto da dovedete osumwi~enogšpijuna koji je neprijateqima odavao naševojne tajne, vi ste mi poturili obi~nog vrap-ca!

Vojni tuìlac se nije dao zbuniti.- Gospodine sudija, sve je regularno i po

propisu. U istra`nom postupku je nepobitnoutvr|eno da naše vojne tajne i vrapci znaju...

(Slobodan Simi},ETNA, ~asopis za satiru

KARIKATURE: Nikola Ota{

NAREDBA O “IZBEGAVAWU PO[TARA”

Documents

Transcript of NAREDBA O “IZBEGAVAWU PO[TARA”