INDUSTRIJSKI SEMINAR

Лидерство у индустријском менаџменту, Београд 2013

Садржај:1.Увод.....................................................

..................................................3.

2.Дефиниција

лидерства.......................................................

..................4.

2.1.Разлика између лидера и

менаџера........................................5.

3.Особине и понашање

лидера..........................................................

....7.

3.1.

Енергија........................................................

............................8.

3.2.

Мотивисаност....................................................

.......................8.

3.3.Самопоуздање..................................

........................................9.

3.4.Флексибилност.................................

.........................................9.

4.Партиципативно лидерско понашање насупрот ауток-

ратског.................................................

.................................................10.

4.1.Лидери усмерени ка људима насупрот лидера

Факултет за пословно индустријски менаџмент,Универзитет Унион


усмерених ка

производњи....................................................11

.

4.2. Атрибутивни приступ :понашање следбеника

према тумачењу

лидера.......................................................13.

5.Лидери са

харизмом........................................................

................14.

5.1. Основна природа

харизме....................................................14.

5.2.Понашање трансформационих

лидера................................14.

5.3.Ефекти харизматичног

лидерства........................................15.

5.4 Када су лидери

сувишни........................................................1

5.

6.

Закључак........................................................

.................................17.

7.

Литература......................................................

................................18.



1.УВОД

Због свог изузетног значаја лидерство је у новије време

постало предмет детаљног и интензивног проучавања. Закључци тих

истраживања не дају јасне дефиниције и нису увек поучне, али

многе од њих заслужују пажњу и дају смернице пословним

руководиоцима.

Лидерство је нова појава у менаџменту, чији назив долази

од енглеске речи LEADER SHIP. Ефикасно лидерство углавном

произилази или из особина личности или начина њиховог понашања

у јавности. Лидерство је нарочит облик вођења својствен

појединцима који су предводници, треба га схватити у смислу

бити први. У ширем смислу лидерство се користи да означи не

само нарочит начин вођења, већ нови приступ у менаџменту, за

који се тврди да омогућава најбоље резултате у пословању.



Лидерство означава процес током којег једна особа утиче на

друге чланове групе ради остварења дефинисаних циљева групе или

организације. Особа која утиче на друге назива се лидер. Иако

је дефиниција лидерства слична дефиницији менаџмента погрешно

је ставити знак једнакости између појмова менаџер и лидер и

између лидерства и вођења.

Лидерство је у контексту пословно-производних система први

покушао да објасни и дефинише Џејмс Мекгрегор 1978 године.

2. ДЕФИНИЦИЈА ЛИДЕРСТВА

Лидерство је процес током којег једна особа утиче на друге

чланове групе ради остварења дефинисаних циљева групе или

организације. Лидерство се ослања на моћ утицања без примене

принуде. Ова карактеристика чини разлику између лидера и

диктатора. Док диктатор постиже да други раде оно што им се

нареди, користећи физичку силу или прети физичком силом, лидери

не посежу за оваквим мерама.



„Менаџер потпаљује ватру испод ногу запосленика, лидер је

потпаљује у њиховим срцима.“1

Лидерство се ослања барем једним својим делом на позитиван

однос и осећања између лидера и следбеника. Следбеници

прихватају утицај лидера јер га поштују, воле или му се диве, а

никако зато што су на положају из ког проистиче званични

ауторитет.

Лидерство је нешто што подразумева двосмеран однос, што

значи да су и лидери подложни утицају својих следбеника. Може

се рећи да лидерство постоји само тамо где има следбеника.

Лидерство представља процес утицаја и усмеравања радних

активности чланова организације ка остваривању организационих

циљева. Процес треба посматрати независно од циља-лидер може

водити организацију и следбенике у победу или у пропаст.

2.1. РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ЛИДЕРА И МЕНАЏЕРА

Задатак лидера је да осмисли мисију организације

тј.пословно-производног система и стратегију за њену примену, а

менаџер треба ту визију да оствари у пракси. Менаџер је

1 *Др. Будислав Шуша, Управљање људским ресурсима, Бања Лука,2010



средство за постизање циља, односно визије коју је замислио

лидер.

„Менаџери су људи који чине ствар правилно, док су лидери

људи који чине праву ствар.“ Warren Bennis

МЕНАЏЕР

Ресорна моћ

Хијерарскијска позиција

Планира, организује и контролише

Спроводи визију

Циљ:Ефикасност

ЛИДЕР

Интерпретативна моћ

Управљање свешћу

Креира и води промене

Креира визију

Циљ:Ефективност

Турбулентни услови

Конфликти између ова два термина проистичу из чињенице да

је разлика између утврђивања мисије и њене примене најчешће

нејасна. Разлог је што се од многих лидера често тражи да прво



створе визију, а затим и да је спроведу у дело. Слично томе од

менаџера се често захтева да буду лидери својим подређењима и

истовремено реализују мисију лидера.

Посебно значајан аспект лидерства је лидерство на

управљачком нивоу у пословно-производним системима. Лидерство

на менаџерској позицији мора укључивати и способност да се

привуку и задрже сарадници који могу ефикасно остваривати своје

циљеве на нивоу читаве компаније. Дугорочно посматрано утицај

менаџера зависи од његове способности да својим понашањем,

аргументима и снагом сопствене личности утиче на друге тиме што

ће показати да остварени резултат и циљеви компаније одговарају

интересима свих чланова.



3. ОСОБИНЕ И ПОНАШАЊА ЛИДЕРА

Да ли се одређени људи рађају као лидери?

Главни руководиоци, одређени политичари, па ћак и звезде

спорта,нпр.Новак Ђоковић, често имају ауру која их издваја од

других личности. Први истраживачи заинтересовани за лидерство

израдили су теорију под именом „ТЕОРИЈА ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ“.

Према овом приступу велики лидери поседују одређене способности

чиме се издвајају од других.

После проучавања великог броја студија Кир Патрик и Лок су

дошли до закључка које су то особине важан фактор у лидерству.

Карактеристике успешних лидера су:

Енергија

Поштење и интегритет

Лидерска мотивисаност



Самопоуздање

Способност перцепције

Познавање посла

Креативност

Флексибилност

3.1. ЕНЕРГИЈА

Енергичан вођа је активан, стално у покрету, остаје дуго

на послу. Нолан Бушнел једноставно каже:“Кључна ствар је да

устанете са столице и радите. Не сутра. Не следеће недеље.

Данас“. Енергичан вођа је истовремено и упоран и агресиван. Сам

уочава проблеме, не плаши се да друге упозна са својим идејама,

користи своју енергију да би истрајао тамо где би се други

поколебали или би променили своје мишљење.

Добре вође знају и како да одржавају своју енергију, да је

сачувају, нпр. За кључне преговоре са клијентима и добављачима.

Многи од њих су развили способност да се опусте истог момента

кад спољни притисак нестане. Навикли су да одспавају на кратко,



да се припремају за сабирање својих мисли, тако што ће се

најпре искључити из садашњости неком врстом медитације.

3.2. МОТИВИСАНОСТ

Под мотивисаношћу лидера подразумева се жеља лидера да

утиче на друге и у суштини да води. Ова мотивација може да има

два различита облика. Са једне стране лидер тежи ка моћи као

једином циљу ( лична мотовисаност), а мотивисаност лидера може

бити са друге стране усмерена ка постизању моћи као средство

помоћу кога ће се остварити жељени заједнички циљеви .

3.3. САМОПОУЗДАЊЕ

Директори воде рачуна да праве разлику између исказивања

ега, истицања храбрости и оправданог самопоуздања. Оснивач

компаније која продаје шаторе и вреће за спавање у вредности од

16 милиона долара годишње исказује своје самопоуздање када каже

„у почетку мислите само на то како ћете успети, не шта ћете

радити ако не успете“.

Ефикасни лидери морају да буду интелигентни и способни да

сажму и протумаче велики обим информација.



3.4. ФЛЕКСИБИЛНОСТ

Флексибилност подразумева да је лидер способан да уочи

мере које треба предузети у датој ситуацији и своју активност

усмерава у том правцу.

Независно од тога да ли се људи рађају или изграђују у

лидере очигледно је да се лидери разликују од других људи.

Лидери не морају да буду мушкарци или жене значајни по својој

генијалности или да буду свезнајући пророци да би успели, али

свакако је потребно да поседују „оно право“, а то није једнако

присутно у сваком од нас. Лидерство је захтеван, беспоштедан

посао кога прате огромни притисци и огромне одговорности.



4. ПАРТИЦИПАТИВНО ЛИДЕРСКО ПОНАШАЊЕ НАСУПРОТ

АУТОКРАТСКОГ

Након неуспеха у постављању једне универзалне теорије

лидерства уместо да утврде ко су успешни лидери, истраживачи су

покушали да утврде шта успешни лидери раде. За разлику од

карактерних особина личности, понашање се лакше може научити и

изменити, из чега се може извући закључак да ће појединци који

буду научили одговарајуће моделе понашања бити лидери. Овај

приступ проучавања лидера може се поделити у два истраживачка

правца.

Постоје две димензије, права је обим у коме лидери

дозвољавају подређенима да учествују у одлучивању, то је

аутократска-демократска димензија. Друга се односи на обим у

коме лидери диктирају активност подређених и од њих захтевају

да раде онако како им се налаже, ово је либерално-директивна

димензија.

Комбинација наведених варијанти дају се у 4 основне шеме:

Директивни аутократа

Либерални аутократа

Директивни демократа

Либерални демократа



Ако посматрамо менаџере директивне аутократе уочићемо да

они доносе одлике без консултовања подређених и будно надзиру

њихов рад. Овај стил је непожељан и неприкладан ( нападнута је

слобода личности ), али постоје околности када је крајње

пожељан и успешан-тамо где су радници без искуства и са

недовољним квалификацијам за одређено место или када подређени

заузму противнички став спрам менаџмента и због тога морају да

буду под строгом контролом.

Либералне аутократе су лидери који комбинују либералну

контролу са аутократским стилом доношења одлука. Овакав стил је

пожељан када су у питању радници који имају висок ниво

техничког знања и жеље да имају контролу над задацима кое

обављају на радном месту (нпр.научници, инжињери), али не желе

да учествују у рутинском доношењу одлука.

4.1. ЛИДЕРИ УСМЕРЕНИ КА ЉУДИМА НАСПРАМ ЛИДЕРА УСМЕРЕНИХ КА

ПРОИЗВОДЊИ

Прва истраживања спроведена на Универзитету у Охају

утврдила су две широке категорије лидерског понашања.

1.Обзирно понашање-вођа се понаша пријатељски према

подређенима, пружа им подршку, показује бригу и води рачуна о



њиховом задовољству. Примери обзирног понашања обухватају

чињење одређених услуга подређенима, налажење времена за њихове

проблеме, консултовање са подређенима у вези значајних питања,

прихватања сугестија подређених и њихово равноправно третирање.

2.Структурирање-вођа дефинише и координира активности

својих подређених у циљу постизања формалних циљева групе.

Критиковање лошег рада, истицање важности испуњења рокова,

додела активности извршиоца, дефинисање стандарда учинка,

инсистирање на поштовању процедура, предлагање нових приступа

проблемима и координација активности, примери су понашања

надређених које се сврставају у ову ширу категорију понашања.

Мичигенске студије су такође утврдиле да поједини менаџери

имају тенденцију да више користе надзор над групом уместо

појединачну контролу. Групни састанци олакшавају партиципацију

подређених, побољшавају комуникацију, промовишу кооперацију и

олакшавају решавање конфликата. Овакав тип понашања назван је

партиципативно руковођење.

Пажљива проучавања показују да је ово комплексно питање,

понашање лидера окренутих ка производњи и оних оријентисаних ка

људима нуде свако за себе комбинацију плусева и минуса. Када је

реч о уважавању, главне карактеристике су боља атмосфера унутар

групе и боље радно расположење. Лидери који се окрену ка

производњи могу очекивати од радника да га они схватају у

смислу да није заинтересован за њих и њихову егзистенцију.



Слика.1. Управљачка мрежа

Висока брига

орјентисана према

радницима и

ниска

структура


задацима

Висока брига

према радницима и

висока структура


задацима

Ниска брига


радницима

И ниска

структура


задациа

Ниска брига

према радницима и

висока структура


задацима

4.2. АТРИБУТИВНИ ПРИСТУП:ПОНАШАЊЕ СЛЕДБЕНИКА ПРЕМА

ТУМАЧЕЊУ ЛИДЕРСТВА


ВИСОКО

БРИГА(УВАЖАВАЊЕ)

НИСКО


Ова теорија ставља нагласак на то како лидери тумаче,

односно какве узроке приписују одређеном понашању следбеника-

нарочито када су у питању резултати рада.

Лидери посматрају и покушавају да схвате зашто је одређено

понашање следбеника испунило, премашило или није испунило

њихова очекивања. Лидери разматрају да ли резултати следбеника

воде порекло од унутрашњих узрочника ( недовољног залагања,

низак ниво преданости или способности ) или спољашњих узрока

( фактори који су изван њихове контроле, неисправна опрема,

нереални рокови, болести ).

Закључак би био да моћ потиче из перцепције људи који врше

утицај, и из перцепције оних који им дају за право да ту моћ

употребе над њима.



5. ЛИДЕРИ СА ХАРИЗМОМ

Током деценије неки лидери су са невероватним успехом

постигли битне промене у убеђењима, перцепцији, вредностима и

активностима својих следбеника. За њих се каже да су

харизматични или трансформациони лидери. Такви лидери

трансформишу друштвену, политичку и привредну реалност и

истински поседују посебне квалитете који их чине способним за

овакве подухвате.

5.1. ОСНОВНА ПРИРОДА ХАРИЗМЕ

Харизматично лидерство почива много више на специфичној

врсти реакције следбеника него на особинама које лидери

поседују. Ове реакције су:

далеко виши нивои учинка од стандардних,

велики степен дивљења, привржености и поштовања за

лидера,

ентузијазам и емотивност подстакнути особинама лидера

и његовим идејама и ,спремност следбеника да жртвују свој лични

интерес за остварење општих циљева.



„Под харизмом се подразумева способност и вештина

инспирисања ентузијазма, поверења у своје снаге и могућности

код следбеника и поштовање и лојалност према вођи.“ 2

5.2.ПОНАШАЊЕ ТРАНСФОРМАЦИОНИХ ЛИДЕРА

Трансформациони лидери су људи високог нивоа самопоуздања,

високог степена бриге за своје следбенике, савршених склоности

за комуникацију, као што је способност брзог и прецизног читања

реакција других и темпераментног става. Често су стручњаци за

руковођење које краси упечатљивост, а користе тактике за

добијање наклоности следбеника. Њихов утицај не проистиче, како

изгледа, из магичних особина којима располажу, он је пре

логичан резултат сложеног скупа понашања и техника.

5.3.ЕФЕКТИ ХАРИЗМАТИЧНОГ ЛИДЕРСТВА

2 Ђуричић М. Милан,Индустријски менаџмент, Факултет за пословно индустријски менаџмент, ИЦИМ ПЛУС-Издавачки центар , Младеновац ,2013Факултет за пословно индустријски менаџмент,Универзитет Унион


Људи воле да раде са харизматичним лидером и под његовим

утицајем остварују добре резултате. У античким временима када

би Цицерон завршио са говором људи су говорили „ Како је добро

говорио!“. Али када би Демостен завршио са говором говорили би

„Кренимо!“.

5.4 КАДА СУ ЛИДЕРИ СУВИШНИ

Истраживачи су се бавили идентификацијом супститутивних и

неутрализујућих променљивих за лидерство оријентисаног на

задатак и лидерство оријентисано на људе. Одговори се могу

сврстати у три различите категорије:

Уколико је ниво знања висок, а подређени предани и

искусни престаје потреба да им било ко говори шта и како треба

да раде.

Лидерство ће бити сувишно зато што је конструкција

посла таква да су упутства и утицај лидера непотребни. Нпр.

Рутински послови захтевају веома мало надзора, али је и

пословима који су изузетно интересантни такође потребно веома

мало лидерског подстицаја.

Различите карактеристике организација могу да ућине

лидерство сувишним. Нпр. Различити радни стандарди и јак осећај

повезаности међу радницима директно ће утицати на реализацију

посла, при чему је присуство лидера непотребно. Технологија



потребна за одређене послове може у великој мери да одреди

какве ће мере предузети они који их реализују и да ли при томе

има места за учешће лидера.

6. ЗАКЉУЧАК



„Менаџер“ може да пише на визит карти, а лидерство се

појављује у главама осталих оног трена када одлуче да их следе.

Менаџер траје пар сати,а лидерство седам дана у недељи 24 сата

дневно. Менаџери управљају на послу, лидери воде у животу.

Врло мало људи унутар пословно-производног система су

стварни лидери јер нису способни преузети одговорност сами за

себе. Они окривљују, жале се и критикују остале. Прави лидер

никад неће пројектовати своје проблеме на остале нити изгубити

увод на апсолутну истину. Одговоран је за своје мисли, осећања,

дела без обзира шта се догодило. Прави лидери никад не виде

себе као жртву, управо зато истински лидер често није неко са

врха система већ из средине или чак са прве линије. Много

извршних директора и старијих менаџера су на својим позицијама

зато што су усавршили вештине заштите своје територије и играња

политичких игрица. Истински лидери не играју такве игре. Они не

осећају потребу да нешто штите јер не зависе од позиције, плате

и привилегија, слике о самоме себи или осећај сигурности.

Реч је о изнутра слободним душама и то им омогућава да

буду расположиви осталима на свим нивоима. Они не захтевају

поштовање јер њихова унутрашња стабилност и проактивне реакције

у свим околностима природно привлаче поштовање осталих.

Оснажили су сами себе, а самим тим су постали способни да

оснаже остале.



Духовна интелигенција нас подсећа да свако од нас ома и

мушке и женске карактеристике. Истински ефикасан вођа ће

развити и једне и друге карактеристике и користиће их на право

место у право време. Превише љубави учиниће жене меканим и

подложним искоришћавању, а превише правила код мушкараца

оставиће дојам диктатора, што може одбити друге.

7. Литература:

Ђуричић М. Милан,Индустријски менаџмент, Факултет за

пословно индустријски менаџмент, ИЦИМ ПЛУС-Издавачки центар ,

Младеновац, 2013

Др. Будислав Шуша, Управљање људским ресурсима, Бања

Лука,2010

Булат В, Индустријски менаџмент, ИЦИМ, Крушевац,2008

http://sr.wikipedia.org/sr

http://www.blmasinac.com/files

Др. Слободан Покрајац , Индустријски менџмент , Београд 2010


http://www.blmasinac.com/files

http://sr.wikipedia.org/sr

INDUSTRIJSKI SEMINAR

Documents

Transcript of INDUSTRIJSKI SEMINAR