Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája III.

3rd Conference for Young Slavists in Budapest

Eötvös Loránd Tudományegyetem Eötvös Loránd University Bölcsészettudományi Kar Faculty of Humanities Szláv és Balti Filológiai Intézet Institute of Slavonic and Baltic Philology

Budapest, 2014

1

Fiatal Szlavisták Budapesti Nemzetközi Konferenciája III.

3rd Conference for Young Slavists in Budapest

Főszerkesztő/ Editor-in-chief:

Dr. Urkom Aleksander

A szerkesztő munkatársai/ Associate editors: Kocsis Adrienn Peťovská Flóra

Technikai szerkesztő/ Technical editor:

Kocsis Adrienn

Bírálók/ Reviewers: Dr. Bajzek Mária

Dr. Kálecz Simon Orsolya Dr. Kiss Szemán Róbert

Dr. Kocsis Géza Dr. Laczházi Aranka Dr. Lebovics Viktória

Prof. Dr. Lukács István Prof. Dr. Milosevits Péter

Dr. Niagolova Natalia Dr. Fedoszov Oleg Dr. Pátrovics Péter

Dr. Urkom Aleksander Dr. Várnai Dorota

Prof. Dr. Vig István Dr. Zsilák Mária

Felelős kiadó/ Publisher: Prof. Dr. Lukács István

ISBN 978-963-284-499-2

2

TARTALOMJEGYZÉK/ CONTENTS ГУЛЬМИРА БАЙЗАКОВА Духовное наследие тюркского мира в лингвокультурологическом преломлении 7 КАТАРИНА БЕГОВИЋ Етимолошки метод – значајан поступак у семантичким анализама 11 IRENA BRYCHNÁČOVÁ Výuka češtiny pro cizince doma i v zahraničí 15 HANNA KATARZYNA CHEDA Serbski konflikt z lat 90. XX wieku w komiksach Pozdrowienia z Serbii Aleksandra Zografa i Knindže. Vitezovi Srpske Krajine Milorada Daničicia 17 JOVANA DAVIDOVIĆ Mit i tradicija u zbirci pripovedaka Božji ljudi Borisava Stankovića i pripovetkama Napast i Smrt u Sinanovoj tekiji Ive Andrića 20 ИВАНА ДАВИТКОВ Между индикатива и ренаратива в българския превод на сръбската художествена проза 25 ДЕСИСЛАВА ДИМИТРОВА НАБЛЮДЕНИЯ ВЪРХУ СПОМАГАТЕЛНИТЕ ФУНКЦИИ НА ГЛАГОЛА ИМА(М) В БЪЛГАРСКИЯ, ПОЛСКИЯ И РУСКИЯ ЕЗИК 30 NINA DITMAJER RAZVOJ SLOVENSKEGA BOTANIČNEGA IZRAZJA V 19. STOLETJU NA PRIMERU MURKOVEGA (1833) IN PLETERŠNIKOVEGA (1894/95) SLOVENSKO-NEMŠKEGA SLOVARJA 35 ELŐD DUDÁS Madžarski jezikovni vpliv na vojaško terminologijo prekmurskega knjižnega jezika 43 ANNA DUDEK Oznake dvojezičnosti kod pomurskih Hrvata na temelju morfološke analize mađarskih posuđenica u njihovom govoru 46 LIBUŠE DUFKOVÁ Способы выражения причинных отношений в русской газете «Metro Санкт-Петербург» 51 ALENA FARAGULOVÁ Stret kultúr v zahraničných korporácách na Slovensku a ich percepcia z hľadiska cudzosti 57 NATALIJA FURMAN Prostorsko konceptualiziranje besede veselje znotraj utelešene izkušnje kot neustrezne za reševanje družbeno-ekoloških vprašanj 61 MONIKA GAŁŁA Twórczość Ryszarda Bukowskiego w aspekcie historycznym 66 ВИОЛЕТА ГЕОРГИЕВА Въпросът за полипредложните конструкции в българските граматики 70

3

ЕВЕЛИНА ГРОЗДАНОВА ПРАВОПИСНАТА СИТУАЦИЯ В ХЪРВАТИЯ ПРЕЗ ПОСЛЕДНИТЕ ДЕСЕТ ГОДИНИ 74 ЛИЛИЯ ЕМИЛОВА ХАЗАН Откровеният гений на промяната. Авангардното (сюрреалистичното) в поетиката на Константин Павлов и връзка със словашките надреалисти 77 ANDREJ HENDELJA Naglasak u Neue Einleitung zur Slavonischen Sprache Marijana Lanosovića 81 MOJCA HORVAT Geolingvistična interpretacija slovenskih narečnih besedotvornih pojavov 84 MILOŠ IVANOVIČ Slika srpske vlastele poznog srednjeg veka u narodnoj tradiciji 93 СИМОНА ЯНАКИЕВА Възможността „Човек” в романа „Дилетант или градината с манекени” на Чавдар Мутафов 97 MARTIN JANEČKA Proč (a kam) se ztrácejí reflexivní klitika se/si při procesu nominalizace? 101 VOJIN KALINIĆ Значај Народне читаонице у Задру за Србе и Хрвате у Далмацији од оснивања 1862. до 1880. године 105 МАР’ЯНА КЛИМЕЦЬ Особливості конструювання жіночих образів у фантастичних оповіданнях хорватських письменників-модерністів 109 ADRIENN KOCSIS Sposoby pojawiania się form władzy w utworze „Piaskowa Góra” Joanny Bator 113 АЛЕКСАНДРА КОЛАКОВИЋ Интересовање француских интелектуалaца за Јужне Словене у 19. веку 116 KATERYNA KONDRATENKO Концепт «ЕВРОПА» в балканской литературе путешествий (на материале хорватских путевых очерков конца XIX-сер. XX века) 121 DARIA KORZNIKOVA Ни о ком и ни о чём: отрицательные местоимения в Интернете 126 IVANA KOVAČEVIĆ PRIJATELJSTVO I VRLINA KAO ZAJEDNIČKE TEME SRPSKOG I EVROPSKOG PROSVJETITELJSTVA 130 ALEKSANDRA KOVÁCS Frazeološka sinonimija na primjeru hrvatskog jezika 133 ПЕТЪР КРИВЧЕВ Лексикално-семантични дублети в Стишния пролог от Търновската му редакция 138

4

КРИСТИНА КРЖИЖОВА К ВОПРОСУ ЯЗЫКОВЫХ КОНТАКТОВ 144 ЮЛИЯ КУВАНДЫКОВА Анализ лексемы церковнославянского языка «благоуспѢвати» в Книге Иова Елизаветинской редакции 147 МИЛОМИР МАКСИМОВИЋ Однос деспотa Ђурђа Бранковића и Јаноша Хуњадија у српским епским песмама 150 СОНЯ МАНОЙЛОВИЧ ОТНОШЕНИЕ МОЛОДЫХ НОСИТЕЛЕЙ АЛБАНСКОГО ЯЗЫКА ИЗ КОСОВО И МЕТОХИИ К ИЗУЧЕНИЮ СЕРБСКОГО ЯЗЫКА 156 MATEJA MARIČIĆ (PROTU)BIBLIJSKI INTERTEKST U KOZARČEVU ĐUKI BEGOVIĆU 161 Е. Р. МАСЛОВА Знаешь как это интересно! (О некоторых особенностях употребления формы знаешь в русской спонтанной речи) 166 MAREK MIKUŠIAK Jazyk, spisovná norma a kultivácia komunikácie na Slovensku 170 ZUZANA MIKUŠOVÁ Xenolingvistický obraz Slovenska 174 СВЕТЛАНА МИЛАНОВИЋ Разрада фразеолошких јединица с компонентом око у српском језику (из когнитивнолингвистичког угла) 180 РАДОСЛАВ СТЕФАНОВ МИНКОВ ГРАФИЧЕСКАЯ ИГРА В СОВРЕМЕННОМ МЕДИАТЕКСТЕ 184 ДИМАНА МИТЕВА „Проституцията на книгата” (Графични и визуални стратегии в хърватския роман на 80-те и 90-те години на ХХ в.) 188 АЛЕКСАНДАР МУДРИ Хунгаризми у ратарској и повртарској лексици код Русина у Војводини 191 НАТАЛИЯ ОВЧАРЕНКО Метафора в письмах Б. Пастернака к М. Цветаевой 195 DANA PALECSKOVÁ Teoretické a metodologické východiská sémantickej analýzy slovies (Theoretical and methodological approach to the verb analysis) 198 MARKÉTA PAVLASOVÁ Родственные отношения в русских и в чешских фразеологизмах библейского происхождения с именами собственными 202

5

ГЕРГАНА АТАНАСОВА ПЕТКОВА ЗА ПОЛСКИТЕ МЪЖКИ ЛИЧНИ ИМЕНА С ЛАТИНСКИ КОРЕН В СЪСТАВА СИ, КАНОНИЗИРАНИ ОТ ПРАВОСЛАВНАТА ЦЪРКВА 207 FLÓRA PEŤOVSKÁ O cílech terminologických slovníků v druhé polovině 19. století 211 JURICA POLANČEC Dvije dvoprijelazne konstrukcije hrvatskih glagola učiti i poučavati (podučavati): sinkronija i dijakronija 214 KRZYSZTOF POPEK Początki kształtowania się pamięci historycznej o masakrze w Bataku wśród Bułgarów w drugiej połowie XIX wieku 218 ДАНИИЛ ПУЗАНОВ Особенности восприятия природных явлений древнерусскими книжниками XI – XIII вв. 222 КАРМЕЛА РАКИЋ О неким функцијама и значењима везника па на почетку реченице 226 GYÖRGY RÁGYANSZKI Erzsébet Báthory v literárnom a historickom kontexte 230 СВЕТЛА РУСКОВА-ДЖЕРМАНОВИЧ За отрицателните конотативни значения на някои устойчиви сравнения с компонент названия на домашни животни и птици в български, сръбски и хърватски език 233 АНА САМАРЏИЋ ЈЕЗИЧКЕ ОСОБИНЕ АДМИНИСТРАТИВНОГ СТИЛА СУДСКОГ ПОДСТИЛА У ЖАНРУ СУДСКИХ ПРЕСУДА 238 JAKUB SOKÓŁ Serbska prasa w lěće 1919 napřećo prócowanjam Serbow wo njewotwisnosć 243 AFRODITI SOLOMOU, AIKATERINI LYKOUDI, MARIA CHASAPAKI Folklore: Comparison of Greek and Russian folktales 247 ЖЕЉКО СТЕПАНОВИЋ Основе *bьr-, *ber-, *bir- и *bor- у стандардном српском и словеначком језику 253 МАРИЈА СТИЈЕПИЋ ПРОЗНО СТВАРАЛАШТВО СЛОБОДАНА ТИШМЕ 257 БОРИС СТОЈКОВСКИ Срби и Мађари и Методијева Панонска архиепископија. Поводом 1150 годишњице мисије свете браће Ћирила и Методија 261 ANDRZEJ STRUŻYNA Degradacja tradycji. Wesele Smarzowskiego jako anty-wesele 265 TSVETELINA ŠUBOVA Conversation analysis and differences in men’s and women’s speech (on Czech and Bulgarian Language) 269

6

ПРЕДРАГ ТЕРЗИЋ Романтичарско схватање словенске традиције у делима друге генерације српских деветнаестовековних либерала 274 АНА ТЕШИЋ Називи романског порекла за атмосферске појаве у говорима Црне Горе – називи ветрова 278 OXANA USHAKOVA Синтаксическая характеристика слов категории состояния в сопоставительном аспекте (на материале древнерусских летописей и старочешских хроник) 282 KLEDI VASIĆ TOVENA Rasponi glotološkog udara na primerima prevoda tekstova Mire Gavrana 286 ЈЕЛИЦА ЖИВАНОВИЋ АУТОПОЕТИЧКИ ИСКАЗИ У ПОЕЗИЈИ ЛУКИЈАНА МУШИЦКОГ 289

105

Vojin Kalinić Faculty of Political Sciences Belgrade, Serbia

ЗНАЧАЈ НАРОДНЕ ЧИТАОНИЦЕ У ЗАДРУ ЗА СРБЕ И ХРВАТЕ У ДАЛМАЦИЈИ ОД ОСНИВАЊА 1862. ДО 1880. ГОДИНЕ

As the Dalmatian XIX century capital, Zadar had an important cultural and political role for the national Serbian and Croatina awakening in Dalmatia. In the beginning, those two nations worked together creating many associations. One of those are certainly the national libraries.Serbs and Croats, in the midst of the roman domination found the Slav library in 1862.Right after the foundation, this institution becomes an important political and cultural nucleus and the place where the important event were held: political meetings, electoral campaigns, theatre exibitions, and different other manifestations. The harmony between Serbs and Croatian will endure for more than a decade and afterwards the two parties split politically in Serbian and Croatian party. In the year 1879 Serbs found the Serbian library. The following period of the Serbian and Croatian relationship on the field of library management was divided, and together again on December 8th when they met again in the Jugoslav library.

Key words: Dalmatia, Zadar, Serbs, Croats, Slavic reading room, culture

Улога народних читаоница у Далмацији које су почеле ницати од 1862. год., огромна је и свакако од капиталног значаја за културно-политички препород Срба и Хрвата у Далмацији. Слободно можемо рећи да су само њихово отварање, а касније и улога коју су имале у другој половини 19. века, били један од узрока снажнијег културног развоја поменутих народа, нарочито образоване популације која је добрим делом тада била однарођена.

Прве читаонице се јављају упоредо са политичким организовањем Народне странке са којом ће бити у уској вези читавог века свог трајања. Истичући у свом називу „славјански“, ова „народњачка друштва“ су од самог свог настанка, касније и деловања, нарочито истицала јужнословенски карактер.

Читаонице су биле она места где се у тадашњој „талијанaшкој“ атмосфери далматинских градских центара и насеља колико-толико гајио народни дух. У разноврсним формама деловања: забава, песма, музика, разговори, штампа, домаћа и страна книга итд., радило се на подизању националне културе и политичке свести. Поред осталог представље су и јавно мишљење Народне странке у одређеном месту. (Grabovac 1969: 213).

Народне читаонице имале су само формално културно-просветно обележје, а у ствари постале су убрзо битне политичке базе Народне странке у целој Далмацији.

Свеукупно деловање народних читаоница доказује да су та друштва од самог оснивања преузела на себе улогу политичких клубова „народне странке“, те је консеквентно следила до коначног тријумфа народне мисли, па се са правом може закључити да су народне читаонице уз “Народни лист“ представљале идеолошку и борбену авангарду препорода у Далмацији. (Grabovac 1969: 192)

Поред осталог, важно је напоменути, да се у њима, међу чланством расправљало о свим битним политичким питањима, о наступању на општинским, покрајински и изборима за Царевинско веће. Славе се изборне победе, разни јубилеји, приређују пригодне свечаности итд.

Година 1862. нарочито је битна за Народни препород у Далмацији. Тада су се приморски Срби и Хрвати упустили у политичку и културну борбу за понарођење своје домовине. Заједничким снагама основали су Народну странку и покренули њен орган Narodni list, а Божидар Петрановић је покренуо веома битно друштво Матицу Далматинску. Исте године у Далмацији оснивају се најпре сплитска, а потом и задарска читаоница. Опсежне припреме задарских народњака, поред осталих са великом пажњом пратили су и Срби из Војводине. Тако новосадски лист Србски Дневник извештава следеће: “У Задру ће се основати народна читаоница; устав њен већ е поднешен Намесништву. Ово е знак, ово је знак да се и у далматинским варошима почиње будити народни дух, кога е до сада притискало талианство“. (Србски Дневник, 1862, Нови Сад, бр. 62) Народњаци су оформили иницијативни одбор за отварање читаонице који су чинили: Петар Вргада, Манфред кнез Борели, Јово Медовић, Г. Паштровић – као „тумач племените жеље многих часних грађана и становника“, поднео је Намесништву молбу да допусти оснивање ове корисне установе и потврди приложени статут. (Grabovac 1969: 202)

Процедура је захтевала да Намесништво прoследи молбу полицији. Одговарајући на то тражење, шеф задарске полиције Гаринф поднео је 12. септембра 1862. извештај са својим мишљењем да се молба за оснивање читаонице не може одбити, али да би се онемогућила делатност, осим што је предвиђа статут, шеф полиције настојао је пронаћи могућност непосредног надзора над делатношћу читаонице. Између осталог, саветовао је да се читаоници наметне краљевски комесар, но Намесништво је, потврђујући предложени статут, отклонило ту сугестију. (Grabovac 1969: 202) „Власт је одборила оснивање славенске читаонице у Задру“. ( Србски Дневник,1862 Нови Сад, бр. 77 )

106

Свечаном отварању Народне читаонице које је обављено 14. 2. 1863. присуствовале су бројне званице, међу њима и намесник Мамула, задарски начелник Конте Бегна, те више саборских заступника мањине и већине, осим оних најреакционарнијих из редова бирократије које Народни лист назива „puro centralizmo“. ( Grabovac 1969: 202 )

Поздравни говор држао је последњи директни потомак славног ускока Јанковић Стојана, знаменити Илија Деде Јанковић. То нимало није било случајно, јер је био надасве познат интелектуалац, а по свом раду и доприносу можемо га сматрати за једног од носилаца народног препорода у Северној Далмацији. Као истакнута личност био је изабран у управни одбор читаонице заједно са још четири члана (Конте Борели, Ф. Данило, Антонијети и Јово Медовић).

Јанковић своје романтичарске, словенске, народњачке и српске тежње изнео је у свом пригодном говору приликом отварања читаонице. „Ево сретнога за нас дана који ће вјечно остати забиљежен у нашој повјесници јер установљења овог нашега народног завода мислим да ће бити свакоме искреном родољубу узрок радости и весеља...“ ( Савић 2003: 137 )

Затим се у говору осврће на славну и слободарску историју, истиче, наравно, битност Косовског боја и времена после њега када су се славјански народи борили за слободу против „азијатских дивљаках“ избављајући се уз помоћ „млетачког лава“. После истицања тешких историјских околности и борбе коју је народ поднео бранећи западну Европу, Јанковић додаје шта је у тадашњем времену и околностима требало чинити за народни препород: „Друго нама даклен не преостаје данас него умиети укористити згоде кое су нам у рукама подупирући сваким нашим могућством наш народни напредак, а свима је познато да напредак једнога народа у ничему се не састоји толико колико у развитку и изображењу народног језика и књижевности, а ово ћемо лахко постићи... буде слога владати и братимска љубав... јер слога и љубав подиже царство и градове а неслога и омражња их руши и обара“.

Иако у незгодном и субординисаном стању према Италијанима и њиховој култури у Далмацији, Јанковић са пуним поштовањем говори о обостраној равноправности и уважавању, те наглашава значај за развој те романске културе и језика за Славјане: „Наша браћа далматински Талијани премда су одвећ у малом броју спрама нама нека се не плаће и нека не мисле да је наша жеља или наша намјера да њих притиснемо и њихов језик из јавног живота проренемо... јер су очите сваком наше намјере и наше тежње то јест равноправност за свакога... Ми би сами себе варали и отрицали се сваког напредовања када не би у будуће миловали и гајили лијепи језик мудре Италије... нека и они спрема нама једнако поступају, нека нам не отричу нашу највећу и најмилију светињу, нека не пријече пут развитка нашег језика...“

Последњи Јанковић свој говор завршава наглашавањем о узајамном поштовању свих народа као једином леку за будућност: „...свачију ћемо народност толико знати поштивати, колико желимо да наша поштована буде...“ (Савић 2003: 139) После овог поздравног говора реч је узео први председник читаонице Фране Данилов који је говорио на италијанском језику. Истакао је улогу читаонице нарочито за далматинско село, јер је однос града према селу „на неку руку главни узрок необразовања и сиромаштва далматинске простоте...“. Завршавајући свој говор Данилов се надовезао на Јанковића, истичући захвалност коју Далмација дугује италијанској култури и италијанском језику као моћном средству достигнућа знања. (Glasnik Dalmatinski, 3. 3. 1863.)

У току свечаности приспели су и прочитани поздравни брзојави родољуба из Сиња, Обровца те сплитске Народне славјанске читаонице којa је пожелeлa „...да братска слога с новим друштвом ојача национално осећај, који даје живот обема. (Grabovac: 202)

Други део свечаности настављен је у задарском позоришту, а отворен је колом које је повело осам гимназијалаца одевених у црногорске народне ношње, а при том су певали пригодну Сундечићеву песму „Ход хватај се, брате брата“. (Grabovac: 202)

Јанковић с правом узноси тренутак оснивања народне читаонице којом се Словенима пружала могућност неговања своје културе, знања о себи, језика, свакодневног дружења, читања, разговора, игре и свечаности. (Савић 2003: 136)

Сходно духу времена и првобитној политици Народне странке у почетном периоду било је чланова Хрвата и Срба, али и аутономно одређених појединаца. По отварању задарска читаоница је већ бројала 196 чланова. (Maštrović 1964: 471) Као члан утемељивач конте Јанковић је редовно нeколико пута годишње потпомагао ову народну установу. (Савић 2003: 141)

Значај отварања и рада славјанске задарске читаонице је огроман за буђење народне мисли у Далмацији јер је Задар, поред тога што је био главни град Далмације, био уз Дубровник и најкосмопoлитскији центар Далмације. Наиме, Сплит ће тек знатно касније преузети тај примат Задру.

Читаоница је од свог отварања била богато снадбевена готово свим словенским листовима и часописима тог доба. Примала је 50 разних новина, и то не само оних које су излазиле на српскохрватском језику широм словенског југа већ и новине на италијанском, француском, грчком, енглеском и немачком језику. (Perić 1961: 39)

107

Имајући пред очима своју основну улогу, задарска је читаоница развила основну културну и просветну делатност којом се од првог дана свог постанка јавности покрајинског центра јасно и отворено представила као национална установа којој је циљ будити успавану свест и припремати народ за политичку борбу. (Grabovac: 202)

Ова читаоница је својим културним, али и политичким деловањем, као стециште задарских народњака постала најатрактивније друштвено састајалиште. Сарађивала је са другим читаоницама попут сплитске, приређивала и литерарноисторијске вечери, а Ј. Сундечић је држао курс славјанског народног језика.

Оваква делатност, наравно, није се допала задарским аутономашима, који су Задар сматрали својим „најиталијанскијим градом“ у читавој Далмацији. Развили су жестоку кампању оптужујући као средишта панславизма који представља „ ... негацију слободе равнотеже ... а по том ... озбиљно питање по читаву Европу“, „неслоге и мржње међу грађанима“, па и „fanatici adoratori del russofilizmo“. (Grabovac: 202)

Михо Клаић, председник Народне странке и управник читаонице, имао је заиста великих изазова тих година да сачува ову читаоницу од затварања и аутономашких напада. Стављено 1867. год. пред тежак испит политичке зрелости, вођство народне странке и читаонице успешно га је положило, издржавши све прогоне, затворе и шиканације. (Grabovac: 202)

Како је време одмицало, задарска народна читаоница је све више добијала на свом значају као политичко састајалиште и клуб народне странке, нарочито након прве народњачке победе на изборима 1870. год.

Интересантно је упоредити задарску читаоноцу са дубровачком читаоницом која је основана 1863. год. Дубровник је одувек био оаза славјанске мисли и културе. Народни језик на улицама тог града није био страни као што је то био случај у самоме Задру за већи део 19. века. Град Гундулића је имао лепу традицију чувања књижевности на народном језику.

У таквим условима, дубровачка народна читаоница није морала улагати знатније напоре у буђењу љубави према народном језику међу домаћом интелигенцијом која је за разлику од других далматинских градова претпостављала народни језик службеном италијанском. (Grabovac: 204)

Такође, значајно је напоменути да су у читаоничким просторијама поред бројних забава и манифестација, позоришне представе приређивала и деца из месне Српске девојачке школе. На задовољство свих присутних чланова и уважених гостију српска деца су успешно 1862. год. извела представе више пута. „Дјевојку Црнкињу представљала је српска младеж ланске године два пута и у Народној читаоници у Задру и то на обште задовољство.“ (Српско-далматински магазин за 1863. годину: 113-114)

Следеће године 12. и 19. марта у великој дворани Народне читаонице поново је приказана дечја драма у једном чину „Дјевојка Црнкиња“, коју је баш за децу превео Божидар Петрановић и објавио у штампи. Ова весела актовка врло је успела и млади глумци, три девојчице и три дечака, „све су присутне управ усхитили“. Пролог је спевао Ј. Сундечић, а деветогодишња девојчица Ружица Мрша декламовала је тај пролог пре почетка представе. (Maštrović 1953: 160) Представа је успешно изведена још једанпут, тако да је дала повода да се уигра и весели игроказ за децу у једном чину.

Приказивање поменутих представа на српском језику, које су започеле још од првог извођења 1854. год. од стране српске дечице, имало је веома значајан успех али је и дало подстрек за нова извођења на народном језику у Задру.

Управа Народне читаонице то подржава и подстиче, те задарски ђаци почетком 1864. год. дају у дворани тог друштва прво комедију за децу у једном чину „Млади ловци“, а потом другу драму „Хајдуци“. (Maštrović 1953: 160) Обе су представе изазвале „općeno zadovoljstvo mnogobrojnoga sakupljenoga obćinstva“. (Narodni koledar 1863: 108)

Бујан и разноврстан културно-политички живот читаонице у Задру озбиљно је био нарушен седамдесетих година 19. века. Тада долази до преузимања Народне странке и Narodnog lista од ултраклерикалне хрватске струје под вођством дон Миховила Павлиновића. Политички испади, шовинизам, ниподаштавање српског идентитета па и инциденти од поменуте струје постали су готово далматинска свакодневница.

Између осталог, Народна читаоница у Задру је седамдесетих година 19. века престала примати српску штампу. То је био јасан знак српским члановима овог друштва, да постепено иступају из њега. Усијано далматинско политичко поприште у којем су вађена политичка оружја тешког калибра на обе стране, довело је до расцепа до тада јединствене Народне странке, што се одразило и на даљи ток развоја народних читаоница. Врхунац се десио 1877. год. када је Стјепан Митров Љубиша у далматинском сабору изнео свој предлог против сједињења Далмације са Хрватском. Раздор је био неминован. Већина Срба је тада иступила из читаонице, али и известан број Хрвата. „A i neki Hrvati miroljubiviji, koji su ćutili, da i narodna stranka ima deo svoje krivnje, slabije su dolazili“. Последњи члан управе читаонице од Срба био је Ђуро Обрадовић који је остао све до 1878. год. ( Belić 1912: 85)

108

Задарска Народна читаоница од 70их година 19. века постаје искључиво хрватско друштво, док ће назив „Хрватска читаоница“ службено променити тек 1905. год. Већ крајем 1879. год. задарски Срби основаће засебну Српску читаоницу која је лепо напредовала у потоњим деценијама. Такође, вредела је за најзначајније и водеће српско друштво у Донатовом граду.

Након преко три деценија подвојеног читаоничког живота до коначног помирења дошло је пред прадскозорје Првог светског рата. Почетком 1914. год. у Хрватској читаоници била je одржана заједничка хрватско-српска скупштина. Сам скуп је имао протестни карактер против аустријских власти због забране друштву „Соко“ да учествују у спроводу кнеза Манфреда Борелија. После бирања председника ове скупшине, на којој је једногласно био изабран др Вулетић Вукасовић, приступило се главним циљевима одржавања овог састанка. Циљеви су били следећи: поред горе наведене, такође и мисао народне изванстраначке организације Хрвата и Срба у Задру. (Застава 1914: бр. 19)

У расправи су учествовали сви представници далматинских странака сем аутономашке. Задарске Србе је представљао А. Ковачевић чија је изјава била са одушевљењем примљена, рекавши том приликом „ ... да ће у свему Срби у Задру бити солидарни са Хрватима ... “ На истој скупшини донесена је била и заједничка одлука о даљем деловању. (Застава, 1914. бр. 19).

Када је Првим светским ратом пропала Хабзбуршка Монархија, наступило је ново доба за хрватско-српске односе уопште па и у Далмацији. На ванредној скупштини Хрватске читаонице 24. новембра 1918. год закључује се сједињење са задарском Српском читаоницом у друштво под заједничким именом Југословенска читаоница у Задру. Ово је друштво одржало оснивачку скупштину 8. децембра 1918. год на којој су донесена правила и изабрана ова управа; председник Јосип Тончић, подпредседник Урош Десница, одборници: проф. Јосип Јежина, инг. Владимир Новаковић, др Јосип Петрицоли и Јосип Новаковић. (Maštrović 1964: 475)

Нажалост, новонастало Југословенско друштво било је кратког даха. Рапалским уговором 1920. год, град Задар припао је Италији. Нова италијанска власт потрудила се да онемогући рад скоро свих неиталијанских друштава у Задру, па тако и саме Југословенске читаонице која је укинута непосредно по новој владавини.

Bibliography Periodicals Glasnik Dalmatinski, 3. 3. 1863. Zadar 1863. Застава, „Слога Задарских Хрвата и Срба“, бр. 19, Нови Сад 1914, Српско-далматински магазин za 1863. годину. Задар 1863. Србски Дневник, „Из Далмације“, бр. 77, Нови Сад 1862. Narodni koledar, „Neki važni slučaji u godini 1864“, br. 3. Zadar 1865. Books and articles Belić, Rudi, (1912) Narodni list jubilarni broj 1862-1912, Zadar u narodnom preporodu. Zadar. Grabovac, Julije, (1969) Narodne čitaonice, Zbornik o hrvatskom nаrodnom preporodu u Dalmаciji i Istri, Zagreb, str. 192-

218. Maštrović, Vjekoslav, (1964) Hrvatska društva u Zadru 1848-1920, Zagreb. Maštrović. V., (1953) „Prilog povijesti hrvatske kazališne umjetnosti u Zadru“, Zadarska revija, br. 3. Perić, Ivo, (1961)„Jedna molba upravnog odbora Narodne čitaonice u Zadru iz 1865. god.“, Zadarska Revija, Zadar. Савић, Милорад, (2003) Илија Деде Јанковић : прилози за биографију, Загреб.