ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ЗА КРИМИНАЛИСТИКУ И БЕЗБЕДНОСТ

НИШ

СЕМИНАРСКИ РАДНа тему:

Трговина људима у Србији

Студент: Професор:

Бачевић Ђорђе проф дрМилојко Николић

НИШ, 2015. година

САДРЖАЈ

Увод

1.ТРГОВИНА ЉУДИМА РАДИ ВРШЕЊА ПРОСТИТУЦИЈЕ1.1. Трговина женама1.2. Трговина децом и бебама

2.СПЕЦ ИФИЧНОСТИ И НАЧИН ИЗВРШЕЊА2.1. Три фазе процеса трговине људима

2.1.1. Регрутовање жртава2.1.2. Транзитна фаза- транспорт2.1.3. Фаза дестинације

3.ПУТЕВИ И ОБЛИЦИ КРИЈУМЧАРЕЊА И НЕДОЗВОЉЕНЕ ТРГОВИНЕЉУДИ

4. ПРОСТИТУЦИЈА 4.1. Појам, узроци и карактеристике проституције 4.2. Облици проституције4.3. Формирање статуса проститутке4.3. Формирање статуса проститутке

5. ПРЕВЕНЦИЈА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА 5.1. Едукација5.2. Подизање јавне свести

6.МЕРЕ И РАДЊЕ ПОЛИЦИЈЕ

ЗАКЉУЧАК

ЛИТЕРАТУРА

УВОД

Једна од главних и уносних дјелатности транснационалног организованог криминалитета је и трговина људским бићима која им такође обезбјеђује велику добит. Сам назив трговина људским бићима је доста дискутибилан јер се из назива не може схватити која су то људска бића предмет трговине. У сваком случају ријеч је о женама, дјеци и бебама, као и трговина људским органима, алиу ширем смислу обухвата и мушкарце, који такође могу бити учесници миграције, али исто тако и објекта кријумчарења, тј. пребацивања преко границе уз њихов пристанак али уз одговарајућу накнаду. Значи, у питању су услуге једне стране и плаћања тих услуга од друге стране, тј. лица које ће преласком границе постати илегални мигранти, што као вршење трговинских услуга (илегалних) у крајњем случају представља вид трговине.Протокол за превенцију, сузбијање и кажњавање људским бићима, нарочито женама и дјецом, који допуњава Конвенцију Уједињених нација против транснационалног организованог криминалитета (''Службени лист СРЈ'', број 6 од 27. јуна 2001; 30 – Међународниуговори) дефинише појам трговине људским бићима. Сходно, овом протоколу, трговина људским бићима значи врбовање, превожење, пребацивање, скривање и примање лица пријетњом, силом или употребом силе или другим облицима присиле, отмицом, преваром, обманом, злоупотребом овлашћења или тешког положаја или давањем или примањем новца или користи да би се добио пристанак лица које

има контролу над другим лицем, с циљем експлоатације. Експлоатација обухвата као минимум, експлоатацију проституције других лица или друге облике сексуалне експлоатације, принудни рад или службу, робство или однос сличан робству, сервитут или уклањање органа. Врбовање, превожење, пребацивање, скривање или примање дјетета за сврхе експлоатације сматра се трговином људским бићима, чак и ако не обухвата било које од стредстава наведених у претходном ставу.У криминалној радњи трговине људима појављују се двије врсте актера – жртве и трафиканти, тј. трговци и жртве трговине људима – трафиковани, експлоатисани, без обзира и на пол, националну иливјерску припадност. Свако лице може бити жртва трговине људима. Ипак, посебно су угрожене жене и дјеца.Када је ријеч о трговини женама интересатно је мишљење украјинских експерата који тврде да је трговина женама много уноснија од трговине оружјем и дрогом. Жену можеш да продаш више пута, дрогу једном и немаш је више. Када тргујеш женама онда истовремено тругујеш оружјем и дрогом, јер жене то преносе преко граница.Трговина дјецом односи се на дјечију проституцију, али и на њихово бављење одређеним видовима криминалне дјелатности који доносе знатну незакониту зараду. Поред разних начина намамљивања дјеце ради њиховог укључивања у проституцију и криминалну дјелатност, присутни су и случајеви отмица дјеце, коју организујуњихови родитељи или чланови ближе или даље родбине нарочито у породицама које имају више дјеце и чији су смјештајни и економскиуслови такви да онемогућавају уздржавање вишечлане породице. Чињеница је да се у неким државама и срединама рађа много дјеце, док је у неким другим, најчешће развијеним земљама, стопа наталитета мала, па многе породице, које би жељеле, немају дјецу. Као један од разлога за повећање трговине дјецом с циљем њихове сексуалне експлоатације наводи се и тзв. секси туризам, али не треба искључити и друге облике дјечије проституције. Отежавајућа околност је што сексуалну експлоатацију дјеце често прати и уживање дроге, као један од начина да се лакше поднесе и пребродипочетна фаза ове криминалне дјелатности.Форум за права дјетета (UNESCO) још новембра 1955. године процјенио је да је три милиона малољетника укључено у

проституцију, и да међу њима има много регрутованих са улице. Клијенти за жтрву траже млађу и невину дјецу да би избјегли сиду мада су нека на овај начин већ заражена овом опасном болешћу. С обзиром на то да је ријеч о великој финансијској инвестицији, трговина дјецом, повезана са порнографијом, често је у рукама организованих мрежа чији су саучесници понекад представници локалних и међународних власти.Нису ријетки случајеви и да жене које су пред порођајем одлазе у иностранство да би се тамо породиле и продале новорођенче, а подаци показују да је таквих примјера било и код нас. У читавој тој дјелатности посредују криминалне организације организованог криминалитета који организују трговину уз сагласност родитеља, или само мајке и плаћају уговорену цијену, да би даљом продајом заинтересованим лицима остварили значајан профит.Трговина женама ради сексуалне експлоатације представља озбиљан проблем и облик транснационалног организованог криминалитета којикарактеришу велика распрострањеност, изузетна покретљивост и огромна друштвена опасност, која је у периоду од завршетка рата уРепублици Србији 1996. до 2003. године, посебно дошла до изражаја.

1. ТРГОВИНА ЉУДИМА РАДИ ВРШЕЊА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Неспорно је присуство женске проституције на простору Републике Србије. Под трговином људима подразумјевају се сва дјела и покушана дјела која су укључена у регрутовање, транспорт унутар или преко границе, куповина, продаја, трансфер, пријем или скривање особа. О узроцима масовности проституције немогуће је говорити ако проблем не сагледамо шире у контексту регије или чак свијета, штозначи као свјетски проблем, због чега је геополитички положај Републике Србије битан узорак масовности проституције. Ратни сукоби у балканској регији, те стим у вези настанак нових држава и неусклађене евиденције грађана, узроковале су ''хаос'' у контроли личних докумената, због чега је било могуће да нека лицапосједују два до три пасоша, те буду држављани двије до три државе, које су прије биле у саставу Југославије, чиме је аутоматски отежана контрола кретања истих. Велики број страних

војних и полицијских група, које су након рата остале у РепублициСрбији како би очувале мир, те с тим у вези и повећано присуство тзв ''страног елемента'' (дипломате, стручњаци, хуманитарци, новинари и др.), такође су један од узрока масовности проституције. Тврдње да нису само жене проститутке, већ да су то данас и мушкарци показала се тачном, стим што је број мушкараца који се баве проституцијом у Републици Србији је врло мален. Мушка проституција у Републици Србији је заступљена као кућна, хотелска и ''интернет- проституција'', због чега су извршене промјене у односу на постојећу кривично правну инкриминацију и унутар пасивног субјекта инкорпорирана је и проституција мушке популације.Задатак полиције у Републици Србији није само ''да сузбија проституцију'' , затварањем објеката, привођењем власника објеката који нуде услуге проститутки и узимањем њихових изјава, затим изјава особа које се одају проституцији и њиховим кажњавањем у складу с кривичним дјелом или прекршајем који су починили, већ ''да открије везе'', особа које су омогућиле или организовале долазак страних држављана или држављанки у РС ради бављења проституцијом, затим ''да провјерава одобрења за рад овихобјеката'', открије начине на које су наведена одобрења за рад добијена или да открије начине на који организатори проституције ''перу новац'' или остварену зараду тзв. ''сива економија''.Новац стечен од ове криминалне дјелатности може се ''опрати'' на различите начине и то: кријучарењем новца из државе у државу, стварањем фиктивних компанија, враћањем фиктивних дугова, преко послова са плаћањем у кешу, преко коцкања и казина, помоћу лажнихрачуна ( фактура), промјеном валуте, оснивањем мешетарских кућа ислично. С ''прањем новца'' увећава се капитал ових криминалних организација, а са увећањем новца повећавају се и њихове моћи, јер се свакако дио тог новца користи за подмићивање државних органа, појединаца или чак политичких странака, путем којих је могуће утицати на ''путеве правде''.Да би се проституција у Републици Србији сузбила, пресудан је однос правосуђа, због чега је неопходно да поред брзог и ефикасног рада правосудних органа, судије заузму ''чврст став'' при доношењу кривичних санкција за организаторе проституције. Свеове мјере, које држава подузме у супростављању проституције као транснационалном организираном криминалу, не смију одударати од

основних принципа правне државе и не смију кршити основна људска права. Судећи према броју објеката у којим се организира проституција и броју жена које се одају проституцији, затим чињеници да су већина жена у овим објектима стране држављанке, дасу многе од њих илегално ушле у Републику Србију и да немају никаква одобрења за рад у овим објектима, можемо закључити да је проституција у Републици Србији, без сумње, међународни организовани криминалитет.Без обзира на ти што проституција у Републици Србији није санкционисана Законом о Јавном реду и миру, оперативни подаци указују да се ова појава повећава из године у годину. Захваљујућиопштем паду моралних вриједности, присуству страних трупа на територији Републике Србије, великог броја странкиња, незапослености, општем паду животног стандарда и слично, реално је очекивати у будућем периоду даљи раст ове појаве. Без обзира на предузете мјере, чак и на међународном плану (акција ''Мираж'') и реалних посљедица по жртве које проистичу из оваквогоблика ''лаке зараде'', оне ће и даље срљати у опасност правдајући своје поступке нагоном за самоодржавањем: пад животногстандарда, незапосленост и општа неизвеесност у земљама из којих долазе.

1.1. Трговина женама

Трговина женама није ништа друго до трговина робљем. Иако у посљедње вријеме долазо до посебног изражаја, трговина женама није појава новијег вијека. Њени зачеци датирају још из античког доба, а испољава се и у средњем вијеку, нарочито након колонијализације, да би стално постојала и развијала се упоредо са развојем друштва. Интересантна је чињеница да се данас у школама, факултетима и другим образовним установама прича о робовласничком периоду, а робовање робовласнички однос имамо и данас међу нама.Рат, сиромаштво неписменост, осјећај несигурности, беспослица, слабе породичне везе и морална убеђења главни су узроци имиграције жена и дјеце. Трговци људима или послодавци су врло креативни када је у питању лаж. Они својим жртвама најчешће дају велика лажна обећања, о бољем запосљењу, одговарајућој плати или настављању школовања у иностранству и све остале лажи о идеалном

животу. Већина жена када чује оваква обећања насиједа на њих .Нови национални и међународни односи утичу на измјену путева правца и начина трговине женама, с тога се жене за трговину све више проналазе у бившим социјалистичким и другим неразвијеним земљама и трафикују у развијене и богате земље, уз стално повећање броја жртава.Трговина женама се најчешће третира као проблем илегалне имиграције и кријумчарења. Посљедње деценије у централној и источној Европи уочен је огроман раст овога тешког облика криминалитета.Када су у питању карактеристике трговине женама ради сексуалне експлоатације, посебна пажња се посвећује начинима намамљивања жртава, њиховом транспорту, односно трансферу у земље дестинацијеи различитим облицима виктимизације којим су изложени.Када је ријеч о намамљивању жртава онда се оно најчешће испољава у облику понуда легалног посла у иностранству, киндаповања , разних туристичких аранжмана, продаја од страна породица .База података Јединице за борбу против трафикинга садржани податак да је већина жртава дајући информацију о томе како су врбоване изјавила да су лично контактирале, а у највећем броју случајева од стране познаника или ''пријатеља''.Када се изврши успјешно намамљивање онда слиједи трансфер, укључивање жена у сексуалне и друге видове експлоатације. Међутимда би преживјеле оне морају да упадају у мрежу трговаца женама, која је дио криминалне организације транснационалног организационог криминалитета. Припадници криминалних организацијау том правцу преузимају одговарајуће мјере, пракса је да се таквежене задужују, па пошто нису у стању да врате новац, постају зависне од повјерилаца, а излаз налазе у бављењу проституцијом, што их све више доводи у однос зависности, а трговцима доноси значајан профит. Жене се најчешће пребацују у ноћне барове, јавнекуће гдје под пријетњом и батинама пружају услуге муштеријама. У готово свим случајевима жене схвате шта им се догодило тек кад напусте земљу и када им се одузму пасоши.Цијена једне дјевојке у Београду је између 1 000 и 2 000 евра, а у Босни и до 3 000 евра нпр. дјевојка са Космета у западној Европи “кошта” 2 500 евра, 12 пута више него дјевојка из Румунијекоја је најмање цијењена у борделима.Превоз и транспорт жена преко границе је битан аспект међународне

трговине људским бићима. Главни путеви који се користе за кријумчарење жена у западне земље, ради њихове даље експлоатацијеу главна превозна средства су следећа:

• Балтичка рута, из Русије и балтичких морских земаља копном до обале, па помоћу сплава до скандинавских земаља. Ограничено копнено путовање директно за Финску и Сјеверну Шведску.• Сјеверна рута, источна европа преко Пољске, Мађарске, Чешке, најприје до Њемачке, а потом у Скандинавију. Ова рута се користи као дестинација за мигранте који долазе авионом из земаља далекогистока, Африке и Јужне Америке.• Централна рута, из европских централних држава, коришћење мрежедобро изграђених путева и аутобуса на дуге релације за улазак у Аустрију и сјеверну Италију.• Централна Балканска рута, из кавкаских држава Азије и југоисточне Европе, преко Молдавије, Румуније, Бугарске и Албаније, с уласком у Европску Унију преко Италије и Грчке.• Јужна рута из западне Африке, преко Алжира и Марока, па преко Гибралтарског мореуза, и потом у Португалију и Шпанију.• Западна рута, из централне и јужне Америке у Европску Унију преко Пиринејског полуострва. Та рута се такође користи као дестинација путовања за мигранте који долазе авионом са далеког Истока, из Африке и Јужне Америке

Када се говори о балканским путевима трговине људским бићима, не може се заобићи ни Република Србија, гдје су жртве трафикинга биле жене све три зараћене стране.

1.2. Трговина децом и бебама

Дјецом се највише тргује ради дјечије проститиције , као и ради бављења одређеним видовима криминалне дјелатности која организованом криминалитету доноси огромну зараду. Поред разних начина намамљивања дјеце ради њиховог укључивања у проституцију икриминалну дјелатност постоје случајеви отмица, продаје дјеце од стране породице или друге родбине а чији економски услови онемогућавају издржавање вишечлане породице.Као разлог повећане трговине дјецом ради њихове сексуалне експлоатације, изводи се твз. секс туризам, а као отежавајућа околност је што сексуалну експлоатацију дјеце прати и уживање

дроге, како би се лакше пребродили почетну фазу криминалне дјелатности.УНИЦЕФ процјењује да на годину око милион дјеце бива продано или на неки други начин буду укључени у криминални миље.На улицама Париза је још 1988. године око 3 000 дјевојчица и око 5 000 дјечака било укључено у систем проституције. У Норвешкој сеоко хиљаду дјевојчица бави проституциом а у Индији се тај број креће између 400 000 и 500 000 дјевојчица док је на Тајланду 80 000 до 100 000 дјечака и дјевојчица коришћено у сексуалне сврхе.Процјењује се да је 1994. године учешће дјеце у сексуалној индустрији било50 000 дјеце у Бразилу, 40 000 дјеце у Индији, 200 000 дјеце у Непалу, док је 100 до 300 хиљада дјеце укључено у сексуалну трговину у Сјеверној Америци. Свјетска индустрија секса је од 1993 до 1995 године остварила приход од 20 до 23 милиона долара. Великим дијелм дјечију проституцију су проузроковали туристи којису дошли са Запада из Јапана и из Аустралије, а међу њима могу серазликовати три категорије:

• Педофили, који траже дјецу, полно незреле дјечаке и дјевијчице.• Педерасти који искључиво бирају дјечаке од 13-17 година• Хетеросексуалци, који бирају младе жене, међу којима су адолесценткиње између 12 и 15 година.

Према незваничним подацима постоје озбиљне индиције, али и не и докази да се на подручију Србије која је за трговину људима једнаод кључних земаља у регији, почиње развијати “викенд туризам”. Странци посредством туристичких агенција купе дијете да би преко викенда задовољили своје сексуалне потребе.Од почетка рата у РС, а нарочито од Косовске кризе, Србија спада у најфреквентнију зону трговине женама. Према подацима УНИЦЕФ-а, трговина се врши из Бугарске, Молдавије, Румуније, Русије, Украјине, преко Београда, према Босни, Косову, Македонији и западној Европи. Разрађени пут води и преко Србије у Црну Гору, аодатле преко Албаније у Италију.Организовање, посредовање или непосредно учествовање у илегалној продаји беба брачним паровима без дјеце такође је дјелатност организованог криминалитета која му обезбјеђује добит. Ову дјелатност углавном карактеришу два начина извршења:

1. Први, када су родитељи сагласни да своју бебу продају уз одговарајућу новчану надокнаду, нарочито због већег броја дјеце у породици и недостатка средстава за живот.2. Други много тежи и опаснији, када се бебе краду и проглашавају за умрле а потом продају заинтересованим лицима.

Постоје случајеви продаје и нерођених беба, који постоје у Румунији и Бугарској. Ријеч је о томе да продају дјецу проститутки које остану у другом стању.

Примјер:Алиса Фазлију из Бујановца мајка је шесторо ванбрачне дјеце. Живи у колективном смјештају, а једина средства за живот су јој, како каже, оно што успију да испросе она и њена дјеца. Ово најмлађе дијете је, крајем прошле године, три дана послије порођаја дала Фатими С. из Урошевца такође Ромкињи. То је било договорено још када је Алиса била у другом стању. “Ја сам дала да га чувају, пошто она нема дјецу, а ја имам”, каже Алиса. "Ја РС чувала тодијете, али немам са чим. То дијете тражи да се купа, храни, пије а ја немам тих услова и зато сам морала да је дам”, каже Алиса. Она каже да није знала да је учинила кривично дјело и негира да је бебу продала: ”Сто евра ми је дала. Није 200, само сто. Није ми дала због тога што сам јој дала дијете, она ми је дала због дјеце, због тога што сам сама, дала ми је да једу дјеца, била сам се породила, шивена, 10 копчи, она ми је дала од своје воље, није ми платила дијете”, каже Алиса. Беба је смјештена у Дом за незбринуту дјецу у Звечанској улици у Београду. Алиса Фазилију и Фатима С. пуштене су да се бране са слободе .

2. СПЕЦИФИЧНОСТИ И НАЧИН ИЗВРШЕЊАУ мањем или већем облику, скоро све земље су погођене трговином људима посебно трговином женама ради сексуалног искориштавања. Понеким процјенама стотине хиљаде жена буде трафиковано у и из Западне и Југоистичне Европе сваке године.Балкан је посебно интересантно подручје за трговину људима, а нароћито Албанија, Бугарска, Румунија и новоформиране државе на простору бивше Југославије. Између 70 и 100 милиона миграната тражи било какав пристојан живот ван граница своје земље. Други подаци говоре да још најмање 20 милиона људи бјежи од рата или сутоком ратова протјерани из својих земаља.

Поступци који су укључени у трговину људима:• регрутовање,• транспорт,• трансфер,• пружање склоништа,• примање жртве.

Средства којим се служе трговци људима:• пријетња,• употреба силе,• остали облици принуде,• отмица,• превара,• обмана,• злоупотреба положаја,• злоупотрева неповољног полажаја.

Сврхе трговине људима:• проституција,• остало облици сексуалног искориштавања,• порнографија,• секс туризам,• присилни бракови,• присилни рад или услуге,• ропство или искориштавање,• одстрањивање органа.

2.1. Три фазе процеса трговине људима

2.1.1. Регрутовање жртава

Методи регрутовања жена и дјевојака од стране трговаца се разликују и зависе од modusu operandi и стадијума организације трговаца:

• Индивидуални регрутери који траже заинтересоване дјевојке у баровима, клубовима и дискотекама;• Регрутовање путем неформалних мрежа породице и пријатеља;• Огласи који нуде запослење у иностранству и бесплатно студирање;

• Агенције које нуде запослење, студирање, склапање брака и путовање по иностранству;• Симулирани бракови.

У многим случајевима регрутер је познат жртви, те у неким случајевима то може бити родбински сродник. Трговци жена искориштавају горе наведене чиниоце и фокусирају на жене и дјевојке које траже нове могућности у иностранству и које често имају тешку економску ситуацију код куће. Женама се често нуди уносна каријера у иностранству на пословима конобарице, плесачице, умјетнице, кућне помоћнице или у салону љепоте. Агенција за међународно посредовање у браку могу такође бити покриће за послове трговине људима. У много случајева, тек када жене стигну у земљу дестинације онда увиде преварну природу оргиналног договора с трговцем и нађу се насилно искориштене проститутке.Наоко, тек је неколико поузданих показатеља за жене да разлуче које агенције нуде законите могућности запослења, а које су једноставно ''покриће'' за трговце. У неким случајевима породичнирођаци, момци или државне институције као што су сиротишта могу продавати директно жене регрутерима без њиховог пристанка, те је све већи број жена насилно отет са кућног прага и свог окружења ипродате у иностранство.У неким случајевима, жене могу бити свјесне посла који требају обављати а нису свјесне услова у којима ће то да раде. Процјењујесе да је више од четвртине регрутованих жена свјесно да ће у иностранству радити у сексуалној индустрији. Међутим, ове жене често су преварене у погледу услова под који ће се од њих тражитида раде. Оне у том дијелу очекују да имају велику слободу у погледу свог рада и да пружају класичне сексуалне услуге.

Четри су основна начина регрутовања:1. потпуна присила кроз отмицу или киндаповање. Овај начин уопштеније риједак а о томе постоји све више доказа у Албанији и на Косову, те је учестало и у дијеловима Азије;2. довођењем у заблуду обаћањима легалног запослења те да ће легално ући у земљу односно жене вјерују да ће радити у уредним ресторанима, баровима такав примјер регрутације је идентификован у РС гдје је страним држављанкама обећан легалан посао

конобарице;3. довођењем у заблуду изношењем полуистине, као напримјер да ће бити запослена у индустрији забаве, плеса или чак стриптиза,те данеће пружати сексуалне услуге и овакав принцип регрутације је забиљежен у РС;4. довођење потпуно свјесних жена да ће мигрирати како би радиле у проституцији, али и оне нису биле свјесне обима до којег ће бити задужене, застрашиване, искориштене и подвргнуте контроли.

2.2.2. Транзитна фаза- транспорт

Након процеса регрутације, слиједи фаза транспорта, што може такође укључивати пружање склоништа и примање жртава у бројним фазама у процесу укључујући и иницијално примање и трансфер унутар властите земље. Она може претрпити велике злоупотребе људских права и физичко злостављање, те и друге облике криминала у току путовања, које може укључивати или не мора прелазак међународне границе.Многе жртве никада прије нису напуштале земљу поријкла тако да суу овој фази доста овисне о трговцима. Неке напуштају своју државубез међународно признате путне исправе јер им је речено да нема потребе за тиме, или да ће је добити касније. Ако имају путну исправу иста им бива одузета и задржавају је трговци, као начин осигурања послушности жртава.Жене које су у необичајеној ситуацији подложне су хировима својихтрговаца тако да оне сматрају и тако им је сервирано од истих, дауколико би добровољно затражиле заштиту то би је довело у неповољан однос државе дестинације према њој и она би у тој држави била криминалац самим својим присуством.Транспорт жена и дјевојака преко граница јесте есенцијални аспектмеђународне трговине људима. У већини случајева регрутоване особепристану на зависност о трговцима за набављање докумената за транспорт те ово даје високи степен контроле приликом самог транспорта. Многе жене су преко граница преведене у возилима, аутобусима и возовима који могу понудити већу флексибилност у односу на авионски и поморски саобраћај због јаче контроле.

2.2.3. Фаза дестинације

Постоје три основне методе уласка у земље дестинације:1. прикривено – кријумчарени улазак возилима, контејнерима, возовима, и другим превозним средствима;2. отворено – показивањем уредних или фалсификованих докумената;3. отворено – показивањем докумената bona fide који имају укуцане визе за улазак у државу као што су пословна, туристичка или студентска виза.

У овој фази се у потпуности реализује искориштавање, што је управо и циљ трговца. Када једном жртве стигну у државу финалне дестинације, нађу се живећи у ропским условима, углавном у сексуалној индустрији, али такође као кућне помоћнице или творнички радници. Женске жртве које улазе у сексуалну индустријусу присиљене да раде изнимно прековремене радне сате и да пружајууслуге незаштићене многим клијентима сваког дана. Комуникација садјевојкама у овој врсти посла је поједностављена због разлога штооне у много случајева не могу се користити матерњим језиком, такода је у тим објектима направљен неписани сексуални мени. Жртве сечесто пребацују из бара у бар или града у град да би се избјегла могућност стварања пријатељства, да се добије њихова дезорјентација. Самим тим се избјегава и могућност прикупљања информација од полиције. Многе су жртве гизички, психички или сексуално злостављане те се држе у условима сличним у затворима када им се ограничавава слобода кретања и многе друге ствари. Често им се пријети убиствима или су и свједоци самих убистава како би се застрашили да свједоче или да потраже помоћ. Пријтње против њих или њихових породица, те непостојање идентификационих докумената или посједовање лажних у много случајева спречава их убијегу. Константно физичко, емоционално и сексуално злостављање, не оставља другу алтернативу жртвама него да остану у таквим ситуацијама.У свим овим фазама трговци људима имају своју слабу тачку, која полицији помаже да у неком броју случајева заустави на вријеме трговину људима. Код саме регрутације у неким фазама регрутери морају јавно да наступе пред жртве тако да се у тим дијеловима појављује велика могућност адекватног дјеловања полиције у циљу спречавања трговине људима. У фази транспорта трговци су најрањивији пошто се прелазе државне границе а у свијету глобалног пораста трговине људима појачане су и активности

полиције да се спријечи трговина људима. С тим у вези је у оквируЈугоисточне Европе посљедних година предузимају се опсежне акцијепод називом МИРАЖ која се спроводи већ 5 година.

3. ПУТЕВИ И ОБЛИЦИ КРИЈУМЧАРЕЊА И НЕДОЗВОЉЕНЕТРГОВИНЕ ЉУДИ

Основни термин на основу којих се брзо стиче увид у обим проблемаи путеве доласка ''белог робља'' или трговине женама, јесте подјела земаља на земље поријекла, земље слања, земље транзита и земље одредишта.Према подацима који су изнесени у Недељном телеграфу да је '' за девет мјесеци 2002. у Србији нестало 60 дјевојака и жена'' , јасно говоре да су отмице постале начин да се у Србији дође до ''новог робља'' за сексуално искориштавање. Пошто Србија до 2002.године, није била земља из које жртве долазе, постала је то сада,према резултатима које је показало истраживање и који говоре да тренутно у Републици Србији илегално борави десет жена из Југославије које се одају проституцији.Први начин борбе је онемогућавање илегалних прелазака државне границе. Да би се то успјешно реализовало потребно је имати усклађену политику транзитних виза, а поготово усклађену политикувиза са сусједним земљама. Ту се прије свега мисли на доношење Закона о кретању и боравку странаца и азилу, те спроведби прописау смислу тог закона. Хендикеп наше државе је недостатак финансијских средстава, али је зато предност људски фактор. Државни врх би морао, у изрди стратегије за борбу са организованим криминалом, искористити нашу предност и у министарствима унутрашњих послова запослити што више стручног кадра који би проблему организованог криминала приступили са аспекта струке.Тренутна ситуација у Републици Србији веома је условна за кријумчарење људи као и за трговину посебно женама. Главне руте везане су везане за илегалну имиграцију иду преко земаља Источне Европе и то Румуније, Србије, Црне Горе, БиХ, Хрватске, Словенијепрема земљама Западне Европе. Илегална миграција подразумјева двије категорије миграната преко територије Србије и то прва је економска миграција из земаља Источне Европе (Румунија, Бугарска,

Русија, Украјина, Молдавија и др), земаља Блиског и Средњег истока (Ирак, Иран, Сирија, Палестина), Далеког истока, посебно упосљедње вријеме Кина, земаља Африке (алжир, Тунис и др.) и посебна категорија Кудра из Турске , Пакистана, Индије и Јермена из Турске и новоформираних прикавкаских држава бившег СССР-а, којима је простор Србије транзитни простор за одлазак у земље Западне Европе и преокеанске земље. Што се тиче водене границе најугроженији путеви су на ријеци Дрини, између Србије и Србије, на ријеци Сави између Србије и Хрватске, и ријеци Уни између Србије и Хрватске. Поред ових наведених праваца једна од рута која се у посљедње вријеме изражава је рута лука Бар (Црна Гора) преко Требиња према Хрватској.Велики број улазака илегалних имиграната у Србију, у ранијем периоду, биљежи и аеродром Сарајево пошто се ради о највећем и најпрометнијем аеродрому у Републици Србији, затим Тузла, Мостар и Бања Лука. Такође, треба напоменути да се потенцијални илегалниимигранти, из земаља, високог миграцијског ризика, у мањем броју одлучује на покушај уласка у Србију преко зрачних лука и наставакпута у земље одредишта а све због усклађивања процедура контроле са важећим прописима и међународним стандардима као и подузиманимактивностима са спречавању илегалне миграције од стране Државне граничне службе.Трговина људским бићима односно најчешћи вид трговине женама радисексуалне експлоатације у Републици Србији има у разним облицима.Најчешће земље поријекла, чији даљи наставак води у РС су Украјина, Молдавија, Румунија, Албанија као и Србија. Као што је већ напоменуто, Република Србија односно Република Србија је постала и земља регрутовања са порастом броја идентификованих жртава, без обзира што се жртве најчешће тргују унутар земље. Овапојава је директно везана уз социјалну и економску ситуацију у земљи, високи степен сиромаштва, стопа незапослености и честа изложеност насиљу у породици и слично. Трговина људима и проституција су два спојена проблема и веома ихје тешко разликовати када проституција прераста у организовану проституцију односно трговину људима, али истраживања показују дакада се говори о проблему трговине људима да је проблем проституције присутан и да је у њу укључен велики број особа, било одраслих или малољетних, домаћих и страних држављанки.

Као посебан и специфичан вид трговине људима у Републици Србији је проблем просјачења дјеце на улици. Овај проблем је за сада, у РС, познат као ремећење јавног реда и мира односно као прекршај. Међутим, постоје сазнања да је у неким случајевима у питању организована криминална мрежа просјачења гдје се дјеца искориштавају као радна снага. За сада су то најчешће дјеца Ромске националности и дјеца са посебним потребама. Сиромаштво међу Ромима, велики степен незапослености и необразованости као инеуписивање Ромске дјеце у матичне књиге и непознавање система они су лишени многих законских права као и право на социјалну помоћ.

4. ПРОСТИТУЦИЈА 

4.1. Појам, узроци и карактеристике проституције

Појам проституције поријекло има у латинском језику, тачније потиче од глагoла prostituere што значи “јавно излагати блуду”, “одати се блуду”, “понизити се”, “обешчастити се”.Проституција у својој основи не представља само друштвену девијацију већ и облик сексуалних девијација, чију суштину сачињавају различити видови извитоперења у задовољавању сексуалних потреба у погледу њиховог садржаја начина и форме. Проституција се мора схватити као кришћење тијела човјека као робе која се купује, продаје, мења не увијек за новац, а укључује повремену проституцију, уличну проституцију, проституцију санкционисану у друштвено-културној пракси, борделе, војничку проституцију, секс-туризам, тржиште невјестама преко поште. Проституција је новац којим мушкарац плаћа женско тијело. Мушкарац плати за женско тијело и ради са њим шта хоће. Силовање,премлаћивање, утамњивање или др. начин органичавања кретања, разни облици сексуалног злостављања, и болести, све више представљају начине уништавања живота милиона жена. Међутим и мушкарци се могу бавити проституцијом. Ако се жели разумјети проституција, онда је неопходно да се разумије неједнакост мушкараца и жене, која је за многе жене смртоносна.

Проституција и њени изроди садржани су у оквиру наведених узрока и услова криминалитета тј. у друштвено-економским и политичким промјенама у социјалним раслојавањима. Али и у неким субјективнимособинама, које су усмјеравајуће и карактеристичне за бављење проституцијом. Фактори угрожености проституцијом јесу: лоши породични односи који се могу манифествовати кроз насиље, напуштање дјеце од стране родитеља, запуштање дјеце у васпитању ишколовању, неисказана родитељска љубав, разни видови сексуалног злостављања, укључујући и инцест, започињање уживања дроге у раној младости.У организовану проституцију велики број жена укључен је како преваром тако и присилом, мада је и значајан број оних које су тудобровољно. У сваком случају ријеч је о нехуманим облицима експлоатације жена које су саставни дијелови мотела, ноћних клубова барова и сл. у којима се, поред редовног менија куће, нуде и дружења са особама њежнијег пола. Поред тога што су приморане на проституцију, жртве најчешће морају да раде у тим објектима и друге послове, као и конобарице, плесачице и забављачице.Специфичност проституције јесте, осим тенденције сталног раста и то што је у великој мјери непосредно везана са другим негативним друштвеним појавама, у првом реду са организованим криминалитетом(трговина људима, бијелим робљем sex trafficking ) али и социoпатолошким појавама (алкохлизам, наркоманија, коцкање).  присилно доведених жена су укључене у проституцију. што је за посљедицу имало повећање трговања људима, а у прилог томе нам говори и податак о 80Криминалне организације које се баве проституцијом све се више укључују у вршење других кривичних дјела која су директно или индиректно у вези са проституцијом каошто су уцјена, изнуда, обрачуни рада заузимања бољих позиција, свађе и туче између макроа, малтретирање и злостављање проститутки од стране макроа, намамљивање појединих клијената ради противправног одузимања новца или друге вриједне имовине, што доводи до извршења кривичног дјела убиства, силовања, тешких тјелесних повреда, отмица тешких крађа и разбојништва. Један од главних узрока пораста организованог криминалитета сматра се експанзија секс-индустрије самим тиме и већа потражња за проституткама. Сматрано је да ће се легализацијом проституције ограничити број бордела, секс-клубова, те смањити експанзија

секс-индустрије. Међутим, у задњих 10 година, откад је проституција легализирана, број секс-клубова и бордела се само умногостручио, а секс-индустрија је порасла за 25Проститутке се регрутују углавном из сиромашниух слојева, али је и запажена појава да проституцију прихватају и жене које припадају богатом слоју људи. Посљедњих година основане су агенције за пружање разних еротских и других услуга као што су: пословна пратња, екскурзије, заједнички излети, другарске вечере,познанства и сл. гдје познаници убиру значајан приход.

4.2. Облици проституције

Проституција као појава није, хомогена, она обухвата читав спектар појавних облика које је могуће класификовати на много начина, с обзиром на велики број критеријума. Као најчешће коришћени критеријум помињу се: пол, животна доб, узроци и околности, временско просторна димензија, степен организованости,социјални статус клијентеле, висина надокнаде и сл.За сагледавање проституције са аспекта сексуалне експанзије др. лица најзначајнија је подјела:• организована проституција која има обиљежја институционализоване дјелатности која има различите нивое организованости (јавни бордели агенције за пословну пратњу). Честоблик организовања су и “агенције за пословну пратњу” које се нормално баве неком друштвено прихватљивом дјелатношћу, што представља вид прикривања основне дјелатности;• неорганизована проституција коју карактерише најчешће индивидуално обављање дјелатности без посебне организације плана посебних услова за пружање сексуалних услуга и уз ниске надокнаде.

Према садржају проституција може бити:• хомосексуална проституција која се односи на пружање сексуалних услуга особама истог пола и која може бити и мушка и женска• хетеросексуална, под којом се најчешће има у виду женска проституција, гдје услуге сексуалне природе пружа жена, а клијентела су мушкарци .

С обзиром на пол жртве организована проституција има више подоблика:

1. организована женска проституција је најзаступљенији облик организованости. Експлоатисана лица су смјештена у одређеним објектима која су саставни дијелови мотела, ноћних клубова, барова2. организована мушка проституција је рјеђе заступљена у сексуалним облицима експлоатације. У овом облику проституција понекад се примјењује принуда насиља, с циљем савладавања отпора,ради њеног експлоатисања3. организована дјечија проституција подразумијева коришћење дјеце у сексуалним активностима за новац или другу накнаду. То јеоблик експлотације дјеце који оРСвата нуђење, набављање или обезбјеђивање дјетета за потребе дјечије проституције4. организована педофилија се може манифествовати у виду дјечијихсексуалних ланаца:а) индивидуални ланац - једна одрасла особа укључује се у сексуалне активности са малом групом дјецепри томе не постоји размјена дјеце.б) транзитни ланац - обухвата више од једне одрасле особе које сеукључују у сексуалне активности с више дјеце, а порнографски материјали при том сачињен може се продавати.в) удружени ланац - укључује добро структурну организацију која регрутује дјецу и успоставља организовани криминалитет.

На просторима Србије постоје следећи облици проституције:

- индивидуална и неорганизована проституција, гдје жена покушава да нађе клијента без помоћи макроа- улична проституција, гдје жена клијенте углавном налази на одређеним локацијама нпр. улице, тргови - проституција по кафанама и др. локалима, гдје су жене углавном жртве трговине из наведених страних земаља- проституција преко разних огласа и услужних агенција- проституција кроз организована туристичка путовања- секс-туризам- проституција у јавној кући- проституција која се уговара телефоном са или без макроа- неке жене се баве проституцијом само повремено

4.3. Формирање статуса проститутке

У литератури постоје различита тумачења узрока проституције. Несумњиво је да сви узроци доприносе појави и постојаности проституције. Улазак жене у проституцију условљен је првенствено неповољном друштвено-економском ситуацијом, ниским друштвеним статусом лошим и несигурним условима живота немогућност запошљења.Разлози који наводе на улазак у проституцију су многобројни и састоје се од неколико фаза:1. прва фаза је постепено прелажење од промискулитетног понашања ка првом чину проституисања. Типично за ову фазу је да промискулитетно понашања почиње у раној младости, у оним породичним околностима у којима углавном недостаје један од родитеља или у којим су родитељи попустљивији којима није постојала или је била слаба породична контрола.2. друга фаза је карактеристична по томе што се у њој стичу одређена знања неопходна за проституцију, и то најчешће из контакта са др. проституткама. Економска добит бива основни мотивза још увијек повремену проституцију.3. трећа фаза, и посљедња фаза у развоју проституције су професионализација и комерцијализација, то је фаза када особа прихвата друштвену етику проститутке.

Према неким подацима, приходи од сексуалне експлоатације тј. проституције крећу се око 60 милиона евра годишње, од чега у земљама европске уније око 10 милиона евра. Руски организовани криминалитет кроз трговину женама и дјецом и њихову експлоатацијукроз проституцију годишња оствари противправан профит од најмање 6 милиона долара.У акцији “Mакро”која је изведена у Орашју у најпознатијем ноћном бару “Црни Паук” полиција је привела и власнике и дјевојке. БраћаМајданчић уз пријатеље и силу тјерали су двије Pумунке Ану и Луцијану на проституцију. Екипа новинара разговарала је са њима. Луција је 81 годиште и каже:”У Румунији нисам имала услова за живот па ми је један друг предложио да идем у Србију да радим као конобарица, из Румуније смо Ана и ја кренуле заједно са њим. Одвезао нас је на границу РС-Србија и предао друго човјеку који нас је одвезао у РС у Орашје. Власници тог бара наводили су нас на бављење проституцијом уз пријетњу и батине.

Ријетко би нам плаћали. Jедном је Ана била са двојицом и добила је 100 КМ, а ја са тројицм и добила сам 150 КМ. Једном нисам хтјела отићи са муштеријом и тада ме је један од газда одвео у кухињу и почео тући. Ударао ме песницама по глави и тијелу, шутао ногама. Трпјела сам, нисам смјела бунити.”Ана је рођена 19789. год. у Румунији и каже: “За мјесец и по колико сам радила у Црном Пауку, имала сам сексуалне односе са око 40 људи, Луцијана са преко 100 муштерија, јер је била млађа од мене и сви су старци хтјели бити са њом. За сваки сексуални однос који је трајао сат, газда од муштреије наплаћивао ја од 150 км до 300 км. У зависности колико је муштерија била спремна платити, а нама је од тога давао 50 КМ. За једно вече смо имале и по пет муштерија. Луцијану су радовно премлаћивали да буде послушнија. Говорили су нам да никад нећемо ни новац, ни пасоше ако не будемо радиле какоони кажу.”

5. ПРЕВЕНЦИЈА ТРГОВИНЕ ЉУДИМА

Један од битних аспеката рада на борби против кријумчарења трговине људима је и превенција ове безбједносне појаве. Поред примјене свих истражних и оперативно- тактичких мјера и радњи у циљу спречавања трговине људима врло битан чинилац у превентивномраду је едукација и подизање јавне свијести о овом проблему.

5.1. Едукација

Едукацијом је врло битно обухватити све сфере живота и све животне генерације. О упознавању са овим проблемом потребно је едуковати ученике средњих школа чији би рад био базиран на упознавању са трговином људима, њеним опасностима, начином врбовања потенцијалних жртава трговине људима. Овом едукацијом бисе могло превентивно дјеловати на младе генерације о врсти врбовања такозваних брзих зарада у иностранству, ''лијепог'' живота и слично. Кроз едукацију потребно је подстаћи свијест невладиних организација које се баве овом проблематиком те истима предлагатиуспоставе теренских канцеларија, отворених телефонских линија, савјетовалишта за младе, а све са циљем превентивног дјеловања натрговину људима.

5.2. Подизање јавне свести

За подизањесвијсти јавности врло битно је ораганизовати одређене јавне кампање којима би се грађани Републике Србије упознали са проблемом трговине људима и кријумчарења. Ове јавне кампање би требале бити усмјерене на становништво Републике Србије, органе власти који су надлежни за питања људских права, миграција, организованог криминала, равноправности полова, запошљавање странаца и заштите жртава трговине људима. Поред тога овим јавнимтрибинама утицало би се на свијест женама које би могле бити потенцијалне жртве трговине људима или жртвама трговине, посебно женама присилно увученим у проституцију. Потребно је обезбједити да поруке јавне кампање по квалитету и садржају буду у складу са постављеним циљем, да буду разумљиве и да садрже довољно потребних чињеница. Такође, код подизања јавне свијести грађана, потребно водити рачуна о хетерогеничном саставу становништва и различитом образовном нивоу.Информације могу бити и требају бити доступне кроз различите канале укључујући средства масовне комуникације тако да се том приликом могу грађани обавјештавати путем телевизије, дистрибуције штампаног материјала директно грађанима, обавјештењапутем радија, успостављањем СОС телефонских линија или јавним кампањама и семинарима у којима би се грађани упознавали са проблемом трговине људима. Врло битно је да у изради или приликомизраде оваквих врста јавних кампања учествују и све државне институције као што су Министарство здравља, Министарство унутрашњих послова, судови и тужилаштва.

6. МЕРЕ И РАДЊЕ ПОЛИЦИЈЕ

Слика 1.

ЗАКЉУЧАК

Несумњиво је да је трговина људима глобалан проблем и да спада у домен организованог криминалитета, јер је на основу досадашњег искуства непобитно утврђено да се збиља ради о добро организованим групама који врше ова кривична дјела па самим тим би и запријећене казне требало да буду далеко ригорозније. Опште је познато да извршиоци ових кривичних дјела на трговини људима зарађују велике суме новца, па је појава да имамо велики број повратника чији је облик организованости у односу на пријашњи модификован тј. да више не постоје објекти попут ноћних барова гдје су углавном стране држављанке пружале сексуалне услуге за новац.Сарадња на нивоу МУП-а РС и друге полицијске организације је веома компликована и врло административна тако да захтјева много писмена из било ког домена и области криминалитета, а код организованог криминалитета то проузрокује одређену спорост. Самим тим потребно је организовати радне групе на нивоу РС, па чак и земаља у окружењу које би разнјењивале искуства у погледу нових видова кријумчарења и трговине људима, те затим доносиле смјернице дјеловања и предузимале одређене акције, тим дјелом би се постигла ефикасност и брзина у спречавању ових облика криминалитета.Без интензивније сарадње полиције држава у нашој регији, немогућеје прекинути ланац организованог криминала трговине женама ради сексуалног искориштавања. Да би ова сарадња била што успјешнија неопходно је да постоји ''добра'' воља и да се изгради и његује однос повјерења између држава, затим министарстава унутрашњих послова и службеника који раде на овим пословима. Јасно је да је,да би остварили успјешну сарадњу са полицијом држава у регији, потребно да се удруже или сарађују министарства унутрашњих послова Републике Србије и Федерације Србије.Размјена информација треба да се одвија не само између полиција или органа унутрашњих послова држава у регији, већ између правосудних, имиграцијских, владиних и невладиних служби, које битребале да финализирају рад полиције и пруже помоћ жртвама проституције. Информације које су код трговине женама ради вршењапроституције разнјењују требале би да се односе на: појединце који прелазе или покушавају прећи међународну границу без путних исправа или са фалсификованим путним исправама, затим на типове исправа или путних докумената које они користе, начине на које

регрутују жртве, путеве којим их превозе, средства која се користе у превожењу жртви, везе између појединца и групе које се баве таквом трговином и посебне мјере које се користе ради њиховог откривања.Врло битно је истаћи да за борбу против кријумчарења и трговине људима, МУП РС није једини државни орган који би требао да предузима све у циљу спречавања овог облика криминалитета. Веома битну улогу у спречавању имају и друга министарства, судови, тужилаштва па и саме невладине организације,а које су своје дјеловање усмјериле ка жртвама трговине људима.

ЛИТЕРАТУРА1. Безбиједност, Часопис МУП Републике Србије 2/05.2. Бошковић Мићо, Организовани криминалитет и корупција, 3. Јевтовић Мирослав и Милашиновић Срђан, Социјалнопатолошке појаве,Београд, 2006.4. Зборник, Стање и мјере заштите5. НБЛ, Часопис полицијске академије Београд, 1/03.6. НБЛ, Часопис полицијске академије Београд, 1/06.7. www.google.ba8. www.atc.org..yu9. International Human Rights, Трговина људима и ропство; Компаративни правни приступ и улога Европске конвенције о људскимправима10. Крстић Остоја, Прогностика криминалитета, Полицијска академија, Београд, 2003. 11. Мр Саша Мијалковић, Секс индустрија као вид организоване крининалне дјелатности, “Зборник”; Стање мјере и заштите12. Момчило Лазовић, Владимир Милошевић, Саша Милојевић, Средстваи тактика полиције, Полицијска академија, Београд 2002. године.13. Одлука о процедурама и начину координације активности на спречавању трговине људима и илегалне имиграције у Републици Србији и успостављању функције Државног координатора за Србију

(Службени гласник РС, број 24/03)14. Водинелић В, Криминалистика, друго издање 1999 године;