ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ПОЛИЦИЈСКОГ

ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ

Владимир М. Цветковић

Криминалистичко-полицијска академија

Београд, 2013. године

2

САДРЖАЈ

1. Увод ....................................................................................................................................... 3

2. Историјски развој полицијског образовања до Другог светског рата ........................ 6

3. Историјски развој полицијског образовања после Другог светског рата ................ 11

3.1. Средња школа унутрашњих послова ...................................................................... 11

3.2. Виша школа унутрашњих послова ............................................................................. 35

3.3. Полицијска академија ............................................................................................... 69

3.4. Kриминалистичко-полицијска академија .............................................................. 87

4. Закључак ........................................................................................................................... 109

5. Литература........................................................................................................................ 119

3

1. Увод

У временима настанка првих полиција кадар који је у ове организације

приман био је бeз посебног претходног образовања и припреме. Наравно, то се све

одражавало и на њихову ефикасност приликом рада. Учило се из искуства, од

старијих колега и кроз саму праксу. Евентуално је извесно војно образовање

представљало компаративну вредност. Са јасним одвајањем полиције од војске, те

издвајањем и профилисањем полицијске функције, усложњавањем и

диференцијацијом полицијских послова, све комплекснијим односима полиције са

друштвеним окружењем стварају се услови за настанак полицијске професије у

њеном пуном смислу и значењу. Дакле, током читавог XIX и почетком XX века

полицијска служба се у Србији ослањала на учење кроз праксу, а посебно

школовање полицијских кадрова било је спорадично и споро се развијало. Прво

професионално образовање добили су припадници жандармерије, а о питању

професионалне обуке полицијских кадрова озбиљније се приступило након Првог

светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Историјски посматрано, полиција као функција и организација је старија од

полицијског школства1. При томе, један од најзначајних прописа о уређењу

полиције који је састављен у форми данашњих прописа јесте ,,Начертаније

устројства полицајне власти у Београду и по том прочим мјестима Отечества“ од

8. марта 1811. године.2 У полицијској гласнику, у стручном делу који се односи на

стогодишњицу београдске полиције је посебно истакнуто да је поред избора Јакова

Ненадовића за ,,попечитеља Унутарњих Дела“, недељу дана након његовог избора,

министарству је поднесен један елаборат од особитог значаја, али да се не зна кога

је написао и да је само срећна случајност што је он сачуван у приватној својини

Ресавчеве архиве, која је у Београду дуго времена стајала у приватној својини без

правне употребе.3 Текст елабората садржи једанаест чланова и додатак о именовању

првог Полицајмастора. Већ на почетку се истиче да држава не може бити држава

уколико у њој не влада ред, мир и поредак, утемељен тако да се сви односи у

држави нормално и сагласно одвијају, а за шта је потребно постојање полицијске

односно управне власти. Такође, констатује се дотадашње одсуство полиције,

односно изостанак самог њеног утемељења у држави, па се у даљњем тексту износе

основни принципи устројства (оснивања) полиције и њене организације. Управо у

том документу, први пут у историји српске полиције долази до раздвајања

полицијских и војних власти и то на основу члана број 1 из ,,Начертанија“. Наиме,

1 Богдановић, Б.: Два века полиције у Србији, друго допуњено издање. Београд: Министарство-

унутрашњих послова, 2002. године. 2 ,,Начертаније устројства полицајне власти у Београду и по том прочим мјестима Отечанства“, архив

Југославије, преузето из Ресавчеве архиве, која је дуго у Београду стојала у приватној својини. Објављен

је у ,,Полицијској гласнику – службени лист Министарства унутрашњих дела“ у Београду, недеља, 6.

март 1911. године. 3 Исто.

4

до тада су војни команданти вршили приличан део полицијске власти и мешали се у

рад градске полиције. Управо у том првом члану се раздваја војна од полицијске

функције (тако да се од тадашњег управника градатвердиње, будући војног

службеника, одузимају полицијски прерогативи), а у каснијем делу текста и

полицијска од судске власти (нарочито се истиче да полицијска власт престаје на

прагу суда). Дакле, у том члану се, као образложење те мере, формулише принцип о

раздвајању полицијских и војних власти: ,,будући да је војни позив једног, а

полицајна дужност другог рода, и да се само као спомоћне у ретким точкама

додиривају.

Обављање полицијских послова у српској држави под управом династије

Немањића у XIV веку, било је поверено нижим чиновницима, односно

властелинима и жупанима. У неким случајевима те послове су обављали кнезови и

војводе. Полицијски органи су, тада истовремено били и органи унутрашње управе

средњовековне Србије. Кефалија – градски поглавар или управник жупе, био је

задужен и за послове јавне безбедности. На располагању је имао ,,нарочите људе,

одевене у црно одело, који су стражарили по друмовима и чували путнике од

разбојника“.4 Зачеци организованије полицијског образовања у Србији се могу

пратити од почетка XX века, односно од оснивања прве Полицијске школе у

Београду (тзв. Рајсова школа – 1921), која је у ствари представљала четворомесечни

курс. Такав систем различитих стручних курсева као облика оспособљавања за

обављање полицијских послова, постојао је као доминантан функционални и

организациони облик све до оснивања Средње школе унутрашњих послова у

Сремској Каменици 1967. године. Између два светска рата постојала је и Централна

школа за полицијске службенике у Земуну. Након Другог светског рата формиране

су и једно време су деловале Висока школа УДБ-а и Виша школа ДСУП-а, на чијим

се традицијама заснивала и остваривала делатност Више школе унутрашњих

послова.

Развој друштва и даље усложњавање безбедносне проблематике условљавали

су формирање Више школе унутрашњих послова 1972. године, а у специфичним

друштвеним околностима 1993. године оснива се и Полицијска академија. Те две

институције, настављају са паралелним радом до 2006. године када долази до

њихове интеграције у једну високообразовану установу Криминалистичко-

полицијску академију. Наиме, започете корените промене друштвеног система

након 5. октобра 2000. године су требале између осталог да резултирају укључењем

Србије у породицу модерних европских држава и пуноправно чланство у Европској

Унији. То је наметнуло потребу темељитих реформи свих сегмената друштва,

укључујући и полицију. Несумњиво је да реформа полицијској образовног система

чини једно од темељних питања реформе полиције у целини. Битка за будућност и

модернизацију српске полиције се управо добијала неопходном трансформацијом и

осавремењавањем система школовања и оспособљавања полицијског кадра.

4 Богдановић, Б.: Исто: стр. 32.

5

Министарство унутрашњих послова је Упутством о Дану безбедности5, објавило да

ће као један од својих празника, поред Дана МУП-а и РДБ6, прослављати 8. фебруар

као дан школства полиције.

У раду се истражују корени развоја полицијског школства, историјски развој

четири институције: Средња школа унутрашњих послова, Виша школа унутрашњих

послова, Полицијска академија и Криминалистичко-полицијска академија. Посебан

осврт се чини на историјски развој полицијског школства у периодима пре Првог

светског рада, између два светска рата и после Другог светског рата. Имајући у

виду, да су све четири институције настале после Другог светског рата, биће

изложене историјске чињенице о несистемском виду школовања пре Првог светског

рата. Дакле, у раду се даје приказ обучавања и школовања полицијских кадрова у

Србији кроз историју, са жељом да се на тај начин презентују корени и традиција, а

имајући у виду да свака историја, па самим тим и историја полицијског школства,

даје одговоре на многобројна питања садашњости, као и знања и искуство за

изградњу боље будућности.

Имајући у виду неоспорност улоге и значај полицијског школства за сваку

полицију, не треба посебно доказивати друштвену и научну потребу за историјским

истраживањем полицијског образовања у Србији. Увидом у бројне директне и

индиректне изворе о историјском развоју полицијског школства, лако се може

установити да су проучавања често била спорадична и делимична. Стога, утицај

полицијског школства са историјског становишта на функционисање и развој

полиције се не може у целости сагледати и оценити. Ипак, на основу бројне

историјско архивске грађе, у раду ће се дати скроман покушај обелодањивања

одређених историјских чињеница о развоју вишег полицијског школства са освртом

на полицијско школство уопште. Прикупљање података је остварено увидом у

архиве бивше Више школе унутрашњих послова, Полицијске академије у Београду

и Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици, као и увидом у

архивску грађу Криминалистичко-полицијске академије у Земуну.

У раду су примењиване различите научне методе као што су: метода анализе

садржаја, компаративна метода, метода анализе односа, како би се истражио

историјски развој полицијског школства до првог светског рата, између два светска

рата и након другог светског рата.

5 Службени гласник Републике Србије, број 28 од 04. маја 2001. године. 6 Дан МУП-а и РДБ (20 јануар) – представља сећање на 20. јануар 1811. године, када је на Скупштини

одржаној у Београду, Правитељстујушћи Совјет српски подељен на 6 министарстава и за првог

министра унутрашњих послова постављен Јаков Ненадовић. О самој скупштини и документима везаним

за њен рад, више у ,,Министарство и министри полиције у Србији 1811.-2001.“, Министарство

унутрашњих послова Републике Србије, Београд, стр. 11-14.

6

2. Историјски развој полицијског образовања до Другог светског

рата

За стварање добре и професионалне полиције, један од несумњиво значајних

услова јесте и школовање њених кадрова. На основу увида у различите историјске

документационе изворе, јасно се увиђа да се почеци полицијског школства не

поклапају са настанком и развојем модерне полиције у Србији. Наиме, историјски

развој полиције у Србији се може пратити од зачетка српске државе, али о посебном

школовању полицијских кадрова у то време није било ни говора.7 Као прве зачетке

школовања полиције у Србији се могу сматрати студијско путовање, бившег

министра Ђорђа Ценића у полиције Немачке и Швајцарске, као и прва стручна

предавања која је држао Танасије – Таса Миленковић 1880., 1883. и 1884. године.8

На прве одредбе законског карактера, које се односе на обучавање полиције,

налазе се у ,,Устројству вароши Београда од 18. јула 1860. године“, којим је

регулисан положај и употреба београдске жандармерије.9 Наиме, припреме за

промену устројства војске, које су уследиле крајем 1860. године, битно су утицале

на будућност јавне безбедности у Кнежевини Србији. Наиме, 26. маја 1859. издат је

закон о ,,Устроениу главне воене управе“, која је била у склопу ,,Военог одељења

Попечитењства внутрени дела“. Пратећи такве промене, 3. марта 1860. израђено је

ново ,,Устроение управителства вароши Београда“.10

За историју полиције, па и полицијског образовања уопште, посебно је важно

,,Устроение Централне Државне Управе у Књажевству Србије“ од 22. марта 1862.

године. Тим актом формирано је седам независних министарстава, између којих

Министарство војно и Министарство унутрашњих дела, на чије чело је 21. априла

постављен Никола Христић. Према ,,Устроениу Министерства Внутрени Дела“, у

надлежност тог министарства, између осталог, спадала је ,,цела полиција

сигурности (жандармерија)“.11

У надлежности командира жандармеријске компаније (чете) спадала је и

настава, под којом се подразумевало обучавање жандарма у службеним дужностима

и њихово васпитање, с циљем да они буду добри војници и савесни полицијски

службеници. Коначним увођењем жандармерије на целој територији Србије,

Законом о жандармерији од 11. јула 1884. године, детаљније је регулисано питање

стручне обуке жандарма. Наиме, на основу тог документа, је било потребно да пре

ступања у службу, сви жандарми заврше регрутску школу и настава је имала војни

и полицијски део. Полицијску службу су учили на основу програма који је

7 Алимпић, Д.: Историјски развитак полицијских власти у Србији 1793-1869. Београд, 1905. године. 8 Богдановић, Б.: Исто., стр. 57. 9 Устроение упраителства вароши Београда од 18. фебруар 1860. године. 10 Устроение упраителства вароши Београда од 11. јула 1860. године. 11 Устроение Централне Државне Управе у Књажевству Србије“ број 34/62, од 22.03.1862. године.

7

одређивао министар унутрашњих дела. Дакле, још тада је постојала потреба за

обуком и што темељнијом спремом жандарма, нарочито у Београду. У историјским

списима се види да су предавања жандармерији држали истакнути полицијски

чиновници и да су она била периодична, не систематизована и без икаквог

утврђеног наставног програма. Прва стручна предавања датирају од 1880., 1883 и

1884. године, када је члан београдске полиције, Танасије Таса Миленковић, као

члан београдске полиције, прво, држао наставу из полицијске службе жандармима у

Команди, а након тога и жандармеријским подофицирима.12 Нови ,,Програм за

полагање официрског испита у жандармерији“13 са ,,Објасњењем“14 верификован је

15/27 јануара односно 19. јуна/1. јула 1897. године, док је испит за чин

жандармеријског поднаредника верификован 26. марта/7 априла исте године.15

Дакле, прве законске одредбе које се односе на обучавање жандармерије, везују се

за акт: ,,Устројство вароши Београда, 11. јул 1864. године“, ,,Закон о

жандармерији, 11. јул 1884. године“, и ,,Уредба о формацији жандармерије, 1884.

година“.

Према члану 42. ,,Уредбе о формацији жандармерије из 1884. године“ ,

изричито је предвиђено да се ,,жандарм неће употребљавати на службу све док не

сврши регрутску школу“. Даље, по том члану настава из полицијске службе у

регрутској школи биће она коју одреди Министар Унутрашњих Дела, а њом ће

руководити Начелство односно Управа града Београда преко нарочито одређенога

полицијског чиновника. Иако је ,,Уредбом“ била предвиђена настава за жандарме,

регрутска школа као и извођење наставе се није спроводило.16 Међутим, све

значајније потребе за образовањем тих кадрова су допринеле да се 1899. године

установи прва школа за жандарме. Према члану 12 ,,Закона о жандармерији из 1884.

године“, жандарми су се регрутовали од добровољаца, који су махом били слабо

писмени и у жандармерију су ступали привремено. Често су то били добри војници,

али не и добри полицијски службеници. Управо стога, да би се тако лоше стање у

погледу обуке и школовања српске жандармерије побољшало, 1899. године је

установљена прва школа за жандарме, која се налазила на Дорћолу, а предавања су

у њој током 1899. и 1900. године, држала два члана Управина, Милош Ђорђевић и

Срета Ђорђевић, који су за то примали хонорар. Након годину дана, прва

жандармеријска школа се угасила.17

Дакле, у то време није било развијеног система школовања полицијског

кадра. Међу полицијским функционерима који су у значајној мери допринели

заснивању полицијске обуке и школства, посебно су се истицали Душан Алимпић и

12 Србија на споју два века, Тасин дневник (1870-1906). Записи Тасе Миленковића, првог српског

полицајца. Београд 13 Видети опширније: ФЂ/Но. 4684. 14 Видети опширније: ФЂ/Но. 4684. 15 Видети опширније: Ф/ЂНо. 1761. 16 Наша жандармерска школа, Полиција, 1911, стр. 326. 17 Одлука о формирању Школе за жандарме, број. 42/99, од 09.02.1989. године.

8

Васа Лазаревић.18 Као функционери, они су предузимали низ активности и залагали

се за полицијског школство и стручну обуку полицијског кадра. Осврћући се на

стање пре Првог светског рата у Србији, Лазаревић објашњава да се тада сматрало

да је пракса представљала битну карактеристику спреме и способности полицајца.

Упркос томе, што су полицијска знања била неопходна и компликован, а обим рада

веома обиман, ,,у полицијску службу се улазило у претежном броју случајева са

минималном спремом, па и без тога“. Душан Алимпић је сматрао да је стање у

Србији у погледу стручног образовања у том периоду до Првог светског рата било

врло неповољно, јер у Србији није било ни појединачних предавања, а још мање

курсева на пољу полицијских наука.

Верујући да би се лако створиле могућности за одржавање повремених

полицијских курсева и да и такви курсеви били од непроцењиве користи по наше

полицијске чиновнике, Алимпић је 1911. године, у својству шефа

Антропометријско-полицијског одељења, поднео Министру унутрашњих дела

следећи предлог: ,,Стварањем модерног полицијског-техничког лабораторијума

припомогло би се у врло великој мери установљењу специјалних курсева за

професионално образовање истражних полицијских органа. Као што је познато

већина наших полицијских органа врло је мало или готово нимало упознато са

методичним вођењем кривичних истрага, са откривањем, фиксирањем и

искоришћавањем трагова на месту извршених кривичних дела, и уопште са свим

оним што спада у област Полицијске технике – науке о истрагама. Све су то ствари,

без којих се једна добра истрага тешко може замислити. Са установљавањем

полицијско-техничког лабораторијума могли би се приређивати повремени курсеви,

на којима би се бољи полицијских чиновници, нарочито они који раде на

кривицама, упознали теоријски и практично са суштином Бертијонаже,

Дактилоскопије, Полицијске технике и Криминалне Антропологије. Ако би

господин министар у начелу усвојио тај предлог о специјалним курсевима, одељење

би одмах израдила потребна правила о њиховом држању и детаљан програм

њиховог рада.

Темеље полицијског школства код нас је поставио др Рудолф Арчибалд Рајс,

који је уједно био и велики пријатељ српског народа. Рођен је 08. јула 1875. године

у Лозани, и у свом родном граду основао је чувени Институт за полицијске науке и

криминалистику. Као познати професор криминалистике и афирмисани научник био

је аутор 16 књига и више од 600 чланака. Дошавши у Србију 1914. године на захтев

српске Владе, да истражи аустро-угарске злочине у Првом светском рату и због

велике љубави према српском народу ступа у српску војску, где као добровољац

проводи цео рат. По завршетку ратних сукоба остаје у Србији и даје велики

допринос реорганизацији полицијске службе, а нарочито је преуредио и

модернизовао техничку полицију, где је, једно време, био и начелник. Пошто је од

18 Божовић, Б.: Живот и дело Душана Алимпића (1873-1930), Безбедност, 1/05, стр. 137-150, као и

,,Допринос Душана Алимпића и Васе Лазаревића развоју полицијског школства, Безбедност, 3/05, стр.

502'512.

9

стране Министарства унутрашњих послова ангажована на организацији и реформи

српске полиције, др Рајс је сачинио Прилог за реорганизацију полиције19, којим је

било предвиђено оснивање ниже и више полицијске школе. Такође, предложио је да

више полицијске школе буду у Београду, док би ниже полицијске школе, поред

Београда биле отворене и у другим градовима Србије. Пројектом је било

предложено да за упис у нижу полицијску школу кандидат треба да је завршио

основну школу и одслужио војску. Мора бити беспрекорне моралне подобности, о

чему уверење издају локални органи власти, а сам кандидат мора да својеручно

напише кратке биографске податке. Школа је подељена на школу судске полиције и

школу реда. Складно тој подели, била је извршена подела наставног градива на

предметну и практичну наставу. За школовање које треба да траје дванаест месеци

били су утврђени наставни предмети, ток одвијања наставе и обављања праксе.

Полаже се завршни испит. Ко са успехом положи, прима се у полицију. Ко не

положи, мора да годину понови још једном. Ученици ће имати нарочиту униформу

и биће одевени о државном трошку, становаће у интернату и бити под контролом

школе и наставног особља. По том пројекту критеријуми за упис у вишу полицијску

школу су оштрији. У вишу школу се могу уписати кандидати који су са успехом

положили испите правног факултета или специјални испит иза кривичног права или

кривично поступка. Уз то кандидат треба да је доброг владања, а пожељно је да зна

један страни језик. По одобрењу директора школе нижи чиновници, који су

нарочито обдарени и који познају кривично право и поступак, могу се такође

уписати у ту Школу. Настава је испрограмирана и садржи теоријску и практичну

наставу, са предметима и праксом установљеним посебно за полазнике судске

полиције, а посебно за полазнике полиције реда. Углавном на идејам тог пројекта,

на основу посебне Уредбе Министарства унутрашњих дела, основана је прва

Полицијска школа у Београду, а коју је организовао др Рудолф Арчибалд Рајс. То је

била приватна школа, интернатског типа.

Школа је свечано отворена 8. фебруара 1921. године, а том чину присуствовао је

министар унутрашњих дела, господин Милорад Драшковић. Министар је одржао

поздравни говор у коме је одао највећи значај науци и стручној спреми, и позвао

ученике ,,да своје стручно знање богате и усавршавају на темељу савесности и

исправнсти у ради и да их те одлуке прате у сваком њиховом будућем службеном

пословању“. Такође, позвао их је да ,,у школи покажу нарочит успех, како би она

још у почетку постала омиљена свим полицијским чиновницима и свим будућим

генерацијама ученика.20 Према писању уредништва часописа Полиција из 1921.

године, школу је свечано отворио тадашњи министар унутрашњих дела Милорад

Драшковић, који је ,,одао пошту науци и стручној спреми“ и позвао ученике да

своје стручно знање богате и усавршавају ,,на темељу савесности и исправности у

раду“, указујући на ,,благовољење које ће Министарство показивати школи и свима

онима ученицима школе који добар успех у њој покажу“. На отварању школе

19 Прилог за реорганизацију полиције, издавачка књижара Геце Кона, Беофад, 1920. године. 20 Свечано отварање Полицијске школе, Полиција број 1 и 2. Београд 1921. године, стр. 59.

10

ученицима се обратио и Рајс, који је говорио о неопходности и значају

професионалног образовања полиције: ,,У врло честим случајевима, у рукама

полицајаца се налази част, па чак и живот онога, над којим води истрагу...Полиција

је сарадница правде; а има ли чега лепшег и вишег но што је правда!..Припремајте

се за струку која је, ако се поштено врши, најлепша које има“. У овом првом

обраћању ученицима Рајс је изрекао и речи које на најупечатљивији и најефектнији

начин одражавају срж полицијског позива: „Ви се у њој нећете обогатити али ћете

ипак зато имати то задовољство да сте радили за вашу земљу и да припадате елити

ваше нације. Узмите за начело: рад и поштење“.21 У прву генерацију било је

уписано осамнаест полицијских писара и девет полицијских агената (детектива).

Наставни програм ,,у висини ранга једног факултетског програма“, обухватао је 14

предмета: Кривично право; Кривични поступак; Закони, полицијске уредбе и

нардбе са њиховим применама; Опште политичко образовање; Практична вежбања

из кривичног права и поступка; Практична познавања из хемије и физике;

Анатомија и хигијена; Судска медицина; Научна полиција; Идентификација и опис

криваца; Криминологија и општа полицијска питања; Практична вежбања из

техничке полиције; Практична вежбања из описа и идентификације; Специјална

гимнастичка вежбања и Француски језик. За полицијске агенте били су предвиђени

и специјални часови са инструкцијама о владању, подношењу рапорта, као и

практичне вежбе из Кривичног права и поступка. Као директор школе, Рајс је

предавао криминологију и општа полицијска питања, а према писању А.

Тодоровића, једног од ученика школе, предавања је држао на француском језику,

док је ,,сваку реченицу са француског на српски преводио тумач“.22

Наставници у школи били су професори београдског Универзитета и виши

чиновници Министарства унутрашњих дела, ,,инспектори министарства К. Катић,

А. Кузмановић и уредник листа (Полиција) Лазаревић; др Иван Ђаја, стални доцент

универзитета; др Ђ. Ђорђевић, шеф одељења за сузбијање венеричних болести; А.

Андонович, шеф одељења техничке службе (Управе града Београда); Ж.

Симоновић, уредник Полицијског гласника; А. Полић, професор француског језика.

Будући да је курс трајао само четири месеца, настава се одвијала у времену 8-12 и

15-18 часова Школа је престала са радом само две године након оснивања, Рајсовим

,,изласком из државне службе“, а разлог таквог епилога лежи у изостанку подршке

тадашњих носилаца државне власти. Ипак, Рајсово дело није остало заборављено па

су његови принципи о реорганизацији полиције послужили као инспирација за

поједина решења Закона о унутрашњој управи из 1929. године.23

На иницијативу Добрице Матковића, помоћника министра унутрашњих послова

Краљевине Југославије, 21. јануара 1931. године, донета је Уредба о централној

школи за полицијске извршне службенике.24 Ова школа са седиштем у Земуну била

је непосредно под Министарством унутрашњих послова, а њен задатак био је: 1. да

21 Исто. 22 Исто. 23 Исто. 24 Уредба о централној школи за полицијске извршне службенике, 21. јануара 1931. године.

11

полицијске стражаре-приправнике и полицијске агенте-приправнике стручно

спреми и васпита за полицијску извршну службу и 2. да полицијске стражаре и

полицијске агенте стручно спреми и васпита за надзорне службенике и старешине

полицијских стража и полицијских агената. На челу Централне школе налазио се

управник, који је имао дужност: 1. да руководи целокупном администрацијом

школе; 2. да води надзор над целокупном наставом и стара се да се она изводи

према наставним плановима односно дотичним прописима; 3. да се стара о

унутрашњем реду школе и дисциплини потчињеног му особља и питомаца и 4. да

води бригу о снабдевању школе материјалним потребама и о школској економији.25

По завршетку Првог светског рата и стварању заједничке државе Срба, Хрвата и

Словенаца потреба за стручним образовањем и полицијском школом постала је још

акутнија.26

3. Историјски развој полицијског образовања после Другог

светског рата

3.1. Средња школа унутрашњих послова

У току 01.12.1946. године, ФНРЈ формира ,,Сталну школу народне милиције“,

као стручно-образовну установу за школовање кадрова ,,Народне милиције“.27 У

Наредби о формирању школе било је наведено да се она формира са задатком

изграђивања руководећег стручног кадра, како, како у стручном, тако и у војном и

политичком погледу. Школа је била савезног значаја, а у њој се школовао само

постојећи официрски кадар из целе земље. Од свог формирања па до 1955. године,

кроз школовање је пролазио постојећи официрски кадар који је прошао кроз

социјалистичку револуцију и као официри ЈНА и који је после ослобођења земље

распоређен у службу унутрашњих послова. За девет година кроз школовање је

прошло седам класа са 1785 слушалаца. У прве четири класе школовање је трајало

годину дана, а за последње три класе, школовање је трајало две године. Од укупног

броја слушалаца од 1785, Школу је са успехом завршило 1482 официра милиције. 28

После Другог светског рата, с циљем оспособљавања руководећег кадра, већ

1947. године у Врбасу почела је да ради Школа за подофицире Народне милиције

при Министарству унутрашњих послова. У том периоду су покренуте и Школа за

градску Народну милицију у Панчеву и Школа за командире станица Народне

милиције у Земуну.

25 Исто. 26 Министарство и министри полиције у Србији, 1811-2001, група аутора, Београд, Виша школа

унутрашњних послова, 1997. године. 27 Наредба о формирању Сталне школе народне милиције, број 321/46, од 01.12.1946. године. 28 Информације о раду Школе упућене тадашњем руководству МУП, од 13.06.1955. године.

12

У току 4 новембра 1949. године, поред официрске школе, формирана је и

политичка школа.29 Кроз ову школу су прошле две класе официра који су се

налазили на положају помоћника шефова Управе милиције среза и града.

Школовање у овој школи трајало је једну годину дана и у две класе, школу је

завршило 148 официра милиције. Осим горе наведеног, 15. априла 1949 . године

била је формирана и потпуна гимназија, која је радила до 15. jула 1952. године.

Гимназију је било завршило 56 полазника, док су остали завршили по шест разреда

гимназије. Када је престала потреба за таквом врстом официрског кадра, јер је тада

постојећи официрски кадар већ био школован, основана је Виша школа

унутрашњих послова у Београду, где се наставило даље школовање руководећег

састава целог ресора унутрашњих послова.

Међутим, у то време већ се указује потреба за школовањем нижег командног

кадра-подофицира. У току 1955. године, Државни секретаријат унутрашњих

послова ФНРЈ одлучује да официрска школа престане са радом, а да се формира

школа за командире станица у којој ће се школовати кадар за командире станица

милиције за целу земљу.30 Кроз овај облик школовања прошло је пет класа, са

школовањем од по годину дана. У свих пет класа кроз школу је прошло 759

слушалаца, а школу је завршило 742 полазника. После тога, престала је потреба за

овом врстом школовања и школа за командире станица је укинута у лето 1959.

године.31

У току 1959. године, 1. септембра, формирана је школа за подофицире

Народне милиције.32 Кроз подофицирску школу прошло је пет класа, а школовање

је трајало једну школску годину. У ових пет класа школу је похађало 1525

слушалаца, а завршило је 1431 подофицир.33 Свршени ученици ове школе после

успешно завршеног школовања, добијали су чин подофицира и распоређивани су на

дужност командира или заменика командира станице, вођа сектора и др. Одлуком

Савезног секретаријата унутрашњих послова СФРЈ од маја 1964. године, ова школа

је укинута.34 У току свега постојања као савезна школа, за 18 година свога

постојања, успела је да служби унутрашњих послова обезбеди основни руководећи

кадар официра и подофицира који је стицао основна знања из правних наука:

кривичног, уставног, управног, међународног јавног права, криминалистике,

политичке економије, историје радничког покрета и КПЈ као и из језика, историје,

математике и географије. Стицала су се знања и из правила службе стратегије и

тактике службе државне и јавне безбедности као и војна знања закључно са

командантом батаљона. Кадар који је у послератним годинама школован овде био је

тај који је у своје руке узео задатке модерног организовања и осавремењавања

службе безбедности, посебно организације и задатака милиције и дао свој велики

29 Одлука о оснивању политичке школе, број 674/32 од 4. новембра, 1949. године. 30 Извештај о раду официрске школе ФНРЈ, број 13/55 од 15.03. 1955. године. 31 Исто. 32 Извештај о раду школе за подофицире Народне армије, број 671/59 од 01.09.1959. године. 33 Исто. 34 Одлука Савезног секретаријата унутрашњих послова Савезне Федеративне Републике Југославије,

број 413/64. од 06.05.1964. године.

13

допринос доброј организацији, оданости и чврстини службе што је доказано у

ликвидацији контрареволуционарних банди које су тада још као остаци вршљали по

појединим крајевима, као и заштити уставног поретка и безбедности.35

У току спровођења Уставних начела о даљој децентрализацији система,

преношењем функција федерације на републике, дошло је до закључака да и систем

школовања треба децентрализовати преношењем послова даљег школовања кадрова

јавне безбедности на федерацији републике. Тако је право и брига око даљег

школовања постојала ствар сваке републике да сама, за своје кадровске потребе,

формира своје школске капацитете у којима ће убудуће моћи да школује кадар за

своје потребе.

У току маја 1964. године наведена школа је престала да постоји као савезна ,

тј. Републички секретаријат за унутрашње послове је формирао своју републичку

школу милиције под називом „Стручна школа милиције“ и од Савезног

секретаријата за унутрашње послове СФРЈ преузео све зграде и целокупни инвентар

школе.36 Такође, преузео је и службу и цео постојећи кадар официра наставника и

сво техничко особље, осим неколико официра који су прешли на рад у Савезни

секретаријат. Од тада у Сремској Каменици почиње стручно оспособљавање

радника милиције за потребе органа унутрашњих послова у СР Србији. Први

полазници ове школе били су приправници милиције, а њихово школовање трајало

је девет месеци. Школа ове врсте је трајала од маја 1964. до јуна 1968. године.

Школу је завршило четири класе са укупно 1070 слушалаца, који су је такође са

успехом завршили.

Пре формирања бивше Средње школе унутрашњих послова37 за СР Србију,

основни кадар за потребе унутрашњих послова у Србији, посебно за потребе јавне

безбедности, посебно милиције, школован је у Врбасу, Панчеву, Земуну и другим

местима СР Србији. Време школовања у тим школама било је различито у

35 Извештај о раду школе за подофицире Народне армије: Исто. 36 Решење о оснивању и раду Стручне школе за унутрашње послове ,,Службени гласник НРС“, број

32/59.

37 Школска зграда Средње школе унутрашњих послова - Центра за основну полицијску обуку у

Сремској Каменици саграђена је 1848. године, као ,,Кадетска школа“ за потребе школовања војних

полицијских кадрова Аустријске царевине. Својом површином, од око 7.000 квадратних метара и

спратношћу, спада у групу највећих објеката саграђених у то време на територији Новог Сада. Основа

објекта је у облику ћириличног слова ,,Ш'“, кратких дворишних крила. Ентеријер је у функцији школске

зграде, ходници са просторијама у низу. Око објекта је уређен парк, површине од око 16 хектара. Зграда

је изграђена у стилу романтизма и сачувана у изворном облику, али аутор пројекта за сада није познат.

Такву зграду аустријске власти су користиле током читавог 19. века. Одмах по изградњи, у њој је

смештена Војна пионирска школа Аустроугарске царевине. Од 1869. до 1895. године, зграда је служила

као фабрика свиле и као ,,Војарна за финанце“, а од 1895. године ту се из Осијека усељава такозвано

,,Кадетско училиште“, које је радило све до пропасти Аустроугарске царевине. После стварања

Краљевине Југославије зграда постаје државна својина и у њој се све до 1941. године, налазила

жандармеријска школа, у којој су се школовали официри, подофицири и жандарми. За време окупације у

Другом светском рату, у згради је била смештена усташка школа за обучавање инжењерских јединица -

подофицира (тзв. Опкопари). Током завршних ратних операција, ту је била стационирана партизанска

болница, а затим и школа за подофицире КНОЈ-а. Видети опширније нa интернет адреси Центра за

основну полицијску обуку.

14

зависности од потреба кадра и могућности школовања. У тим школама школовали

су се милиционери, подофицири, криминалистички службеници и други радници за

одређене специфичности рада у унутрашњим пословима. Тако је у Врбасу школу

завршило двадесет класа подофицира и милиционара. У њој је стручно

оспособљено преко пет хиљада радника милиције у Србији, кроз школу за

командире станица, приправничке течајеве, курсеве за контролу и регулисање

саобраћаја, курсеве за криминалистичку службу, посебне курсеве и семинаре у

школи Народне милиције у Земуну. Од 1953. године, школу је похађало око девет

хиљада радника јавне и друштвене безбедности.38

У току јула 1967. године привредни развитак, посебно индустријски, сврстао

је СФРЈ у ред средње развијених индустријских земаља Европе. То је довело до

већих миграција, пораста градова, стварања нових урбаних средина и слично. Такав

развој у условима самоуправног социјализма довео је до даљег проширивања

самоуправних и других права радних људи. Отвореност земље према осталом свету

довео је до широког повезивања на привредном, културном и политичком плану. У

условима таквог развитка и друштвеног успона на свим пољима и служба

друштвене заштите није више могла са успехом деловати на стари начин. Указала

се опште друштвена потреба да се и ова служба стручно оспособи и технички

модерно опреми да би одговорила својим основним задацима заштите тековина

револуције и достигнућа самоуправног социјализма. Успон земље на свим пољима и

њен велики углед који је имала у свету, поред много пријатеља довео је до појачане

активности непријатеља социјализма свих врста и облика, који су почели да насрћу

на тековине револуције, а уз то били су опремљени са најмодернијим техничким

достигнућима у оружју, радио опреме, пиротехничким средствима, моторизацији

итд. Исто тако и криминалци не оперишу више земље на стари начин и

примитивним алатима као некада, они се такође усавршавају и као подземље делују

на нов начин и стално проналазе нове методе за своја криминална дела.

Управо стога, основни кадар службе унутрашњих послова, а посебно

милиције, да би успешно могла да парира, морао је да се за то и оспособи. Кадар

милиције био је регрутован углавном са села и са основним образовањем, није

могао да задовољи, а дошколовавање није давало онај квалитет које је у савременим

задацима службе био потребан. Дошло се до сазнања да тај основни кадар-

милиција, треба да има најмање средњу школу, тј. средњу стручну спрему и веће

поседовање опште, стручне и техничке културе. На основу таквих искустава

покренута је иницијатива да се приступи новом начину регрутовања кадра за јавну

безбедност. Требало је прићи новом систему школовања и у школи такве врсте која

ће служби моћи да обезбеди квалитетан кадар у сваком погледу: стручан, културан,

идејно-политички опредељен и способан да се успешно бори за заштиту

социјалистичког друштва.

У том циљу Скупштина СР Србије је на свом заседању 12. јула 1967. године,

усвојила и донела Закон о средњој школи унутрашњих послова као резултат

38 Исто.

15

формирања центра за школовање кадра јавне безбедности са средиштем у Сремској

Каменици.39 Управо тим Законом било је регулисано да се обједине све школе за

унутрашње послове на подручју СР Србије, што значи да су у саставу такве школе

радиле и одељење за школовање одраслих у Земуну и одељење за обуку водича и

дресура службених полицијских паса на Авали. Дакле, Средња школа унутрашњих

послова „Пане Ђукић“, основана Законом о Средњој школи унутрашњих послова и

представљала је организацију удруженог рада чија је основна делатност била

образовање и васпитање кадра за рад у органима унутрашњих послова.40

Школовање је трајало четири године, након чијег завршетка се стицало образовање

IV степена стручне спреме. Задаци школе су били да:41 на идејним основама

марксизма-лењинизма упознаје ученике са основама науке и формира код ученика

дијалектичко-материјалистички поглед на свет; да развија код ученика осећање

љубави према Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, заједници

равноправних народа и народности, способност и спремност за одбрану њене

независности и суверенитета, негује тековине народноослободилачке борбе и

социјалистичке револуције и васпитава их у духу братства и јединства,

социјалистичког интернационализма, међународне солидарности и мира у свету; да

организује и спроводи оспособљавање ученика за вршење послова заштите живота

и личне сигурности људи, спречавања и откривања кривичних дела, одржавања

јавног реда и мира и других послова јавне безбедности; да даје ученицима потребно

теоретско и практично знање из стручних, војно стручних и опште образовних

предмета; да развија код ученика идеолошко-политичке патриотске и моралне

способности за извршавање задатака у органима унутрашњих послова; да развија

код ученика солидарност, хуманост, истинољубивост и друга етичка својства

личности социјалистичког друштва; да развија код ученика интелектуалне

способности, критички дух и самосталност, заинтересованост за нова сазнања и

потребу за перманентним образовањем и самообразовањем; да доприноси

39 Школска зграда Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици саграђена је 1848. године,

као ,,Кадетска школа“ за потребе школовања војних полицијских кадрова Аустријске царевине. Својом

површином, од око 7.000 квадратних метара и спретношћу, спада у групу највећих објеката саграђених у

то време на територији Новог Сада. Основа објекта је у облику ћириличног слова ''Ш'', кратких

дворишних крила. Ентеријер је у функцији школске зграде, ходници са просторијама у низу. Око објекта

је уређен парк, површине од око 16 хектара. Зграда је изграђена у стилу романтизма и сачувана у

изворном облику, али аутор пројекта за сада није познат. Такву зграду аустријске власти су користиле

током читавог 19. века. Одмах по изградњи, у њој је била смештена Војна пионирска школа

Аустроугарске царевине. Од 1869. до 1895. године, зграда је служила као фабрика свиле и као ''Војарна

за финанце'', а од 1895. године ту се из Осијека усељава такозвано ''Кадетско училиште'', које је радило

све до пропасти Аустроугарске царевине. После стварања Краљевине Југославије зграда постаје државна

својина и у њој се све до 1941. године, налазила жандармеријска школа, у којој су се школовали

официри, подофицири и жандарми. За време окупације у Другом светском рату, у згради је била

смештена усташка школа за обучавање инжењерских јединица – подофицира (тзв. Опкопари). Током

завршних ратних операција, ту је била стационирана партизанска болница, а затим и школа за

подофицире КНОЈ-а. Видети опширније: http://www.copo.edu.rs/22-1-l. 40 Закон о средњој школи унутрашњих послова „Службени гласник СР Србије“; број 31/67 41 Исто: члан 4.

16

изграђивању личности ученика са моралним својствима грађанина самоуправног

социјалистичког друштва и развија позитиван однос према раду као извору

вредности и мерилу економског и друштвеног положаја; да упознаје ученике са

самоуправним правима и дужностима у социјалистичком друштву и оспособљава их

за самоуправљање и развијање самоуправних друштвених односа; да обезбеђује

здрав психофизички развој ученика, формира навике и свест о чувању здравља,

заштити природе и човекове средине и негује здраве односе међу половима; да

обогаћује личност ученика културним вредностима народа и народности

Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и духовним вредностима

човечанства.

У вршењу образовно-васпитне делатности Школа је била дужна да остварује

сарадњу са органима унутрашњих послова. Поред органа унутрашњих послова

школа је сарађивала и са другим школама унутрашњих послова и војним школама,

организацијама удруженог рада које обављају образовно-васпитну и научно-

истраживачку делатност, као и са другим самоуправним организацијама и

заједницама. Учествовала је у друштвеном и културном животу и континуирано је

организовала образовно-културне, спортске и друге активности и манифестације.42

Поред такве врсте сарадње, школа је организовала стручно усавршавање радника

Министарства унутрашњих послова.

Тако је овим Законом био предвиђен нов начин школовања и регрутовања

младог кадра за друштвену безбедности, јер се дошло до закључка да радник јавне

безбедности мора бити способан за коришћење најсавременијих техничких

средстава са којима треба да располаже служба унутрашњих послова. Требало је

обезбедити да се кадар својим знањем, искуством и техничким средствима, која му

стоје на располагању, ефикасно супротстави рушиоцима јавне безбедности,

извршиоцима кривичних дела и да у свако доба може заштитити друштвена добра,

имовину и људске животе. Управо због тога у Закону је регулисано да кадети

Средње школе унутрашњих послова могу да буду само ђаци који су основну школу

завршили са одличним и врло добрим успехом и који су физички и ментално

потпуно здрави и да нису напунили 17 година старости. Школовање је трајало

четири године, а ученици су после школовања обавезни остати у служби осам

година. Који ове услове испуне, ослобођени су војне обавезе. На Школу се у

потпуности примењује Закон о средњем образовању СР Србије, тако да савршени

ученици имају иста права као и ученици других средњих школа и квалификације

средње стручне спреме.

Републички секретаријат за унутрашње послове СР Србије је оснивач Школе

и на њега је пала обавеза оснивања, финансирања, решења почетних кадровских

питања, Плана, и Програма наставе и др. У току 1967. године, 22. августа je

Републички секретаријат за унутрашње послове СР Србије, пре свега као оснивач

Школе, путем републичког секретара, донео је Решење о оснивању Матичне

42 Закон о средњој школи унутрашњих послова: Исто: члан 6.

17

комисије као привременог органа Школом у оснивању.43 По том решењу које је

донето под бројем 962-1 и на основу члана 9. Закона о Средњој Школи унутрашњих

послова, било је одређено је:44 да се Средиште Школе налази у Сремској Каменици

са свим зградама и инвентаром раније школе; да до конституисања Школе,

дотадашњи управник Стручне Школе милиције Грубор Никола, виши инспектор и

дипломирани правник, врши дужност директора Школе; да Школа почиње са радом

уписом првог разреда 1. септембра 1967. године, а да је за упис расписан конкурс;

да се до конституисања Школе одреди Матична комисија која ће вршити функције

управљања. Она треба да изврши припреме и упис ученика, да обезбеди

наставнички и други кадар, да донесе најнужније самоуправне акте и обави друге

послове до конституисања Савета Школе, наставничког већа и других органа.

У Матичној комисији били су именовани: Јоаким Шовш, главни инспектор у

РСУП, као председник, Штрбац Милош, виши инспектор у Школи, Саиновић

Душан, виши инспектор у Школи, Милинчић Раде, виши инспектор у Школи,

Васиш Живко, виши инспектор, управник одељења Земун, Узелац Душан,

инспектор, управник одељења на Авали, Крајиновић Мићо, начелник за кадрове у

РСУП-а, Петровић Мија, радник РПУП-а, сви као чланови комисије.45 На основу тог

Решења, а сходно члану 134. ЗОСО, Школа је уписана у регистар установа код

привредног суда у Новом Саду. Овим је школа званично почела са радом као

образовно-васпитна установа у рангу средње стручне школе за школовање кадрова

за јавну безбедност.

Од 22. августа 1967. године, од када је основана па до спровођења избора за

органе управљања, када је конституисан ново изабрани Савет Школе 16. новембра

1968. године, Матична комисија је имала низ седница на којима је предузимала

мере око припрема за почетак рада Школе и решавала многе текуће послове и

проблеме: спровела је конкурс о упису првог разреда кадета, прихваћен је План и

Програм наставе, формиране су најнужније комисије за израду Програма наставе на

чијем је челу био Чолић Лука, Конкурсне комисије на челу са Шеговић Милошем,

комисије за организацију и систематизацију радних места на челу са Миличић

Радом, Комисија за инвентарисање, комисија за заштиту радних дужности, на челу

са Штркић Момиром и други. У недостатку самоуправних аката, комисија је донела

Одлуку да се до доношења властитих самоуправних аката Школе примењују акти

Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије као оснивача Школе.46

Обавила је пријем нових кадрова за Школу, организовала наставу и до краја свог

мандата тј. до расписивања избора за органе управљања и избора првог Савета

Школе припремила је и предала му нацрте најважнијих самоуправних аката Школе

које Савет касније са изменама и допунама и усвојио. У први разред Школе

школске 1967/68. године уписано је 350 ученика, а за школску 1968/69. годину био

је пријављен упис 340 ученика. Наиме, покрајински секретаријат за образовање и

43 Решење о оснивању Матичне комисије, број 962-1- 22. 08.1967. године 44 Исто. 45 Извештај о раду Матичне комисије, број 54/68 од 16.11.1968. године. 46 Одлуку о примени акта Републичког секретаријата за унутрашње послове СР, број 8343/67.

18

културу је решењем47 од 12. јуна 1968. године утврдио постојање услова за почетак

рада првог и другог разреда, а решењем48 од 14. јула 1970. верификован је почетак

рада трећег и четвртог разреда. У Школи је било 27 одељења и 917 ученика и то: у I

разреду 9 одељења – 370 ученика; у II разреду 9 одељења – 283 ученика; у III

разреду 9 одељења – 371 ученик. За школску 1970/71. годину био је расписан

конкурс за пријем 300 нових ученика.49 Тада је у школи било 35 запослених

наставника, а настава у школи се изводила према наставном плану и програму за

Средњу школу унутрашњних послова који је усвојио и одобрио Савет завода за

стручно образовање СР Србије.50

У првој наставној години, школској 1967/68, основни наставни кадар састојао

се од наставника, раније војникових официра, а након тога и инспектора, преузетих

од бивше школе коју су предавали стручно-правне и војне предмете. За опште

предмете у првој години били су ангажовани професори из Новог Сада, углавном

као хонорарни наставници, техничко особље је било остало исто које је преузето од

раније школе. Многи од хонорарних професора су примљени на неодређено време

већ при крају прве школске године. И поред многих недостатака, објективне и

субјективне природе, многих тешкоћа који су искрсавале из разлога што је школа у

формирању и што је још било почетних лутања у организацији систематизацији,

плану и програму, статусу наставника и ученика и др. јер се ради о специфичној

стручној школи, ипак, у овом периоду су ударени темељи у организацији школе,

систематизацији радних места, профилу кадра и др, што је касније имало само мања

измене донете на основу стечене праксе и нових сазнања као и растућих потреба

школе и њеног образовно-васпитног рада. У текућим годинама, били су уписани

нови разреди и примљен је нови висококвалификовани кадар школе.

У току 1969. године, после исцрпних студија и проучавања различитих типова

школа, њихових организација и систематизација, а посебно војних школа,

прихваћена је и постављена у основи организација и систематизација ове школе

тако, како би најбоље одговарала и могла да удовољи захтеву специфичности такве

школе, као што су: полувојни систем школовања, захтеви опште, стручне и војне

наставе, услови интернатског живота и смештаја кадета, посебности морално

политичког и културног уздизања, одржавање реда и дисциплине, организације

обезбеђења и друго. На организацији и систематизацији, уз директора Школе

Грубор Никола, колективно су радили тада Шеговић Милош, Миличић Раде,

Штрбац Милош, Чолић Лука, Пјанић Риста, Шаиновић Душан, Штркић Момир,

Васић Живко, Узелац Душан, Радмиловић Раде, уз помоћ, примедбе сугестије и

савете другова из Републичког секретаријата унутрашњих послова као и осталих

радника школе.51

47 Решење о постојању услова за почетак рада I и II разреда, број 03-477/1 од 12.06.1968. године. 48 Решење о верификацији почетка рада III и IV разреда Средње школе унутрашњних послова, број 05-

849/1, од 14. јула 1970. године. 49 Записник од 01.07.1970. године, број 324/70. 50 Наставни план и програм за Средњу школу унутрашњних послова од 15.12. 1967. године. 51 Акт о организацији и систематизацији радних места у Средњој школи унутрашњних послова, број

123/67.

19

На челу Школе се налазио директор школе. Услови за директора су били правни

факултет и десет година праксе и искуства у органима Секретаријата унутрашњих

послова, а најмање пет година у настави. Такав услов је био потребан због

специфичности школе, разноврсности предмета стручне, опште и војне наставе,

полу војног режима у школи, интернатског живота преко хиљаду и по кадета, и

неколико стотина приправника, курсиста и сл. У Школи је тада било двеста десет

запослених радника од којих је половина била са високом и вишом стручном

спремом. Дакле, директор Школе је био Грубор С. Никола, дипломирани правник,

виши инспектор, који се у школи налазио од 1954. године, где је до 1964. године

био наставник кривичног права, од 1964-1967. године управник стручне школе

милиције, од 1967 до 1968. године био је ВД директор ове школе, а тога дана, је

путем конкурса изабран за директора Школе. Заменик директора је требао да буде

дипломирани педагог са пет година искуства у струци. Ово радно место није било

тада попуњено. Секретаријат Школе је обухватао целокупну правну-

административну службу Школе и одељења. Тадашњи Секретар Школе је био

дипломирани правник Шевић Милош који је руководио овом службом. У саставу

секретаријата су се налазили: правни референт који је водио правну службу,

заступао школу пред судовима и припремао правне акте Школе и сл. Место тада

није било попуњено, услови су дипломирани правник; референт за ванредно

школовање, који води реферат и бригу о ванредним ученицима, упису, настави,

испитима, издавању докумената и сл. Ово радно место је попуњавао Шиник Мирко,

правник; Референт за рад и радне односе који је водио тај одсек обављајући све

персоналне послове школе. У секретаријату су се налазе још радна места

администратора са средњом стручном спремом и две дактилографкиње прве

категорије, као и један стено дактилограф, и дежурни Школе.

Организациона јединица материјалног и финансијског пословања обухватала је

целокупно материјално и финансијско пословање Школе и одељења на чијем су се

челу налазили: начелник материјално финансијске службе Самарџић Јошо,

дипломирани економиста који је руководио овом службом у коју спадају: главни

књиговођа-контиста, финансијски књиговођа. Овој служби су припадала још два

реферата: реферат техничке службе са референтом Радовић Ђорђем, грађевински

техничар који руководи свом техничком службом на чистоћи и надгледању зграда и

инвентара. Овом реферату су припадали: столари, електричари, водоинсталатери,

аутомеханичари, машинбравари, ложачи парних грејања, вртлар, бријачи, радио

техничар, кројачица, вешерке и спремачице; Референт исхране са референтом -

припада, брига о целокупној исхрани питомаца, у саставу реферата се налазе:

кухиња на челу са два руководиоца смена КВ и ПК особља, месари, пекари,

магационери исхрана. Укупно запослених у одељењу за материјалне и финансијске

послове је било 90 радника, од тога у одсеку за материјална и финансијска

пословања са начелником 5, у техничкој служби 56 и у служби исхране 28 радника.

У Средњој школи је постојала и здравствена служба - организациона јединица

се бринула о целокупном здравственом стању и радника школе и питомаца. Њој су

припадали послови здравственог прегледа и одабирања приликом пријема - уписа

20

питомаца у први разред, а затим и целокупна брига око хигијенске-здравствених

мера превентиве па до лечења стационару или упућивању у болнице, цепљење

против заразних болести и др. На челу стационара се налазио: начелник стационара,

др. Баљозовић Томислав, који је био одговоран за целокупну здравствену службу и

заштиту. Осим њега у саставу стационара је била и зубна амбуланта са

стоматологом др. Вукашић Бранко, лаборант Кнежевић Горица и медицинска

сестра-техничар Бабић Стево.

Настава као најважнији основни посао у образовано-васпитном процесу, била је

организована на специфичан начин због тога што је и сама настава и целокупан

живот и рад школе био специфичан у односу на друге средње школе, мада се

целокупан образовно- васпитни процес одвијао на основу Закона о средњем

образовању СР Србије. Поред тога тај процес се одвијао и на основу Закона СРС о

Средњој Школи унутрашњих послова, самоуправних аката Школе, плана и

програма Школе у општем стручном и војном образовању. Организација наставе је

била подешена наведеним специфичностима и делилала се у три категорије: Општу,

стручну и војну катедру. У саставу једне катедре налазе се наставници предмета те

катедре који су сврставани у активе наставника организованих на основу сродних

група предмета. На челу катедре налази се начелник катедре кога на предлог

директора бира Наставничко веће на четири године, а на челу актива наставника

налази се руководилац актива кога бира Наставничко веће на предлог колектива

наставника одговарајуће катедре.

Начелник катедре је руководио катедром, односно старешина је оних наставника

који припадају његовој катедри, брине о настави, распореду часова наставе,

сменама у настави, о доследној реализацији плана и програма наставе о

уједначавању критеријумима оцењивања, о припремама за часове и стручности

предавања и свим другим пословима везаним за наставу и образовање. Начелник

катедре је одржавао седнице катедре, бринуо о уџбеницима и училима, раду

разредних старешина, вођењу евиденција о настави и др. Руководилац актива

наставника окупља свој актив и брине о квалитету рада чланова актива, унапређује

наставно-образовани процес, училима и др. Сви проблеми који су настајали у

образовано васпитном процесу, решавали су се поступно од актива, преко катедри

па до разредних већа и Наставничког већа. Свака година је чинила један разред,

први, други, трећи и четврти. Сваки разред је бројио по девет одељења. На челу

одељења је био разредни старешина кога је именовало Наставничко веће и он је то

одељење водио од првог до завршног разреда, тако да је имао веће могућности

дубљег упознавања личности сваког свог ученика, а тиме и веће могућности

пружања педагошке и друге помоћи, решавања личних и других проблема сваког

ученика.

Настава се одвијала у сменама пре и после подне, с тим што је суботом била

скраћена и обе смене су завршавале наставу у редовном радном времену до 14

часова. Настава је трајала 6 до 7 часова у свакој смени, прва смена је трајала од 7 -

21

12,05 часова, а друга од 13-18,05 часова.52 Среда је била планирана за седнице

Наставног већа, или разредних већа, а петак за рад секција школе. Због тога

послеподневна смена овим данима је почињала у 14, а завршавала се у 19,05 часова.

Класе које су пре подне биле на редовној настави, после подне након ручка, од 15-

18 часова, су имале обавезно учење под контролом и помоћи васпитача, а после тога

су имали секције и друге слободне активности, друштвено забавни живот, излазак у

град и сл. Све је ово важило и за друге две класе, али пре подне пошто је њихова

редовна настава била поподне. Док су Наставничко веће сачињавали директор, сви

наставници и васпитачи, начелници Катедри и класа, све старешине, дотле су

разредно веће чинили начелници који су предавали у тој класи-разреду на челу са

начелником класе који је и председавао Разредном већу своје класе-разреда.

Настава за један разред-класу је трајала школску годину по свим одредбама Закона

о средњем образовању, а школовање је трајало четири године. Ученици су имали

право понављања само о свом трошку, а у који је улазила само храна и смештај док

је све остало бесплатно. Иначе школовање за редовне ученике је било потпуно

бесплатно: настава, учила, уџбеници и цео школски програм, одећа, обућа, веш,

постељина, спавање, храна и месечни џепарац. У току школовања, ученици су

одлазили на праксу у органе Секретаријата унутрашњих послова од 15-25 дана, где

су уз старије раднике на терену обављали све врсте послова органа безбедности и

тако поред теоретског знања стеченог у школи, стицали и практична знања и рутину

у вршењу службе јавне безбедности. Пракса им је још служила и за припрему

матурског рада за завршни део испита. Завршни део испита се полагао пред

посебном комисијом у школи.

После завршеног школовања, путем споразума и договора између

Републичког секретаријата унутрашњих послова и секретаријата покрајина, млађи

водници су били распоређивани у органе Секретаријата на терену и све службе ових

органа али највише и првенствено у милицију за који су се позив пре свега и

школовали. Ђаци који су током школовања показали изузетне резултата, су могли

уз стипендију Секретаријата унутрашњих послова да наставе студије и то пре свега

на правном факултету. На раду у органима Секретаријата су били дужни остати

осам година, и ако све те услове испуне нису били обавезни служити војни рок у

Југословенској народној армији, јер су по завршетку школовања добијали и војне

књижице о завршеном војном року. Ако би службу напустили својој кривицом, пре

8 година, били су дужни платити трошкове школовања.

Катедра за опште образовање је обухватала предмете општег образовања који су

по врстама и обиму часова наставе и градова били одређени према потребама

школе, али и усаглашени са захтевима Закона о средњем образовању и одобрени од

надлежних просветних органа. Најближи су гимназијама и средњим стручним

школама. Ова катедра је имала следеће предмете; Српско-хрватски језик и

књижевност. Предавали су се у све четири године и имали 5 професора који су

52 Распоред дневних активности ђака Средње школе унутрашњних послова у Сремској каменици, од 13.

03. 1968. године.

22

чинили актив са којим је руководио Радмиловић Раде. Поред њега остали

наставници овог предмета су били: Ђапић Павле, Јевтић Бранко и Матић Живка.

Овим предметом се желела постићи све већа писменост будућих милиционера.

У школи су се предавала три страна језика: Руски језик, Немачки и Енглески.

Предавачи за руски језик су били: Крунић Радојка и Раич Доротија, за немачки

Андабак Славица и Лалић Зорка, за енглески Тодоровић Милица и Добродолски

Аница. Вођа актива ове групе је била Лалић Зорка. Историја се предавала у првом и

другом разреду. Предавачи су били Шикопарија Добрила, која је била и вођа актива

историчара и географије и Баљазовић Даница. Географија, се предавала у први

разред. Предавач је био Боровић Мирјана. Опште економско образовање се

предавало у трећем разреду, а предавач је био Родић Наталија, дипломирани

економиста. Математика се предавала у првом, другом и трећем разреду по три

часа. Предавачи су били Радојчић Данило, који је био и вођа актива математичара,

Павловић Ђорђе и Родић Бранко. Физика, предмет се предавао у првој години,

предавач је био Јабланов Љубомир. Хемија, се предавала у другој години, а

предавач је био Манојлов Наталија. Опште-здравствено васпитање, предавало се у

првој години, а обухватало је хигијену и прву помоћ. Предавачи су били др.

Баљозовић Томислав и др. Вукшић Бранко-стоматолог. Биологија, предмет се

предавао у другој години и обухватао је науку о човеку, предавач је био Дукић

Марица. Опште-физичко васпитање, предавало се сва четири разреда по три часа,

предавачи су били Поп Јованов Мирољуб, Семек Чабо, Стугар Богдан. Уметничко

васпитање, предавало се у првом разреду, а обухватало је уметност у сликарству и

музици, предавао се као допунска настава, а предавачи су били Катанчевић

Драгољуб, музичка академија и Јочин Жика, сликар. Начелник ове катедре је био

Родић Бранко, професор.

Катедра за стручно образовање - предмети су били одабрани тако да се њиховим

проучавањем стекну нужно-стручна правна знања за обављање послова јавне

безбедности. Начелник ове катедре је био Пјанић Риста, виши инспектор и

дипломатски правник, катедра је имала следеће предмете: социологија, предмет се

предавао у првој години по два часа недељно, а предавач је био Јовић Марко,

социолог; Увод у право, предмет се предавао у првој години по два часа недељно, а

предавач је био Момировски Божидар, дипломирани правник; Међународно јавно

право, предмет се предавао две године по два часа недељно, а предавач је био

Штркић Момир, дипломирани правник који је радио хонорарно; Основи

психологије и педагогије - предмет је био подељен у две групе, психологију по

један час недељно коју је предавао психолог Школе Мијатовић Љубенко и

педагогија један час недељно, који је предавао педагог школе Капор Новица,

укупно 2 часа недељно у два разреда; Финансијско и канцеларијско пословање,

предмет се предавао у три године по два часа недељно, а предавач је био

Деспотовић Васо, дипломирани економиста; дактилографија, овај предмет је био

припојен канцеларијском и финансијском пословању, али га је предавао други

наставник Сремац Душан, виша спрема; Служба везе и телекомуникација, предмет

се предавао по три часа недељно у две године. Предавач је био Кочић Синиша,

23

дипломирани инжењер слабе струје; Кривично право, овај предмет се предавао

доста опширно у другој, трећој и четвртој години. Због тога је био подељен на три

дела, општи део, посебни део и поступак. Општи део предаје Пјанић Риста, дипл.

Правник, по два часа недељно у две године. Посебни део је предавао Продавовић

Вељко, дипломирани правник и то по три часа недељно у трећој години; Кривични

поступак је предавао Стевовић Божидар, дипломирани правник, по три часа

недељно у четвртој години; Криминалистика, као важан предмет за вршење службе

безбедности, предавао се опширно и детаљно. Да би се што боље савладао био је

подељен у четири групе и свака је имала предавача. Предмети ове групе су били:

Криминалистичка тактика, предавала се у две године по два часа недељно, предавач

је био Радић Ђорђе, дипломирани правник; Криминалистичка методика, предавала

се у трећој години по три часа недељно, предавач је био Петровић Млађан –

дипломирани правник. Криминалистичка техника, предавала се по два часа недељно

у четвртој години, предавач је био Радић Ђорђе – дипломирани правник;

Криминалистичко скицирање и фотографисање, предавало се у другој и четвртој

години по један час недељно за сваку годину, тј. два часа недељно. Предавач је био

Глишић Јован, правник, инспектор; Судска медицина и психијатрија, предавао се у

трећој години по два часа, предавач је био др. Стипић Иван; Управно право,

предмет се делио на две групе, општи део и посебни део, општи део се предавао у

трећој години по три часа недељно, предавач је био Дошеновић Радомир,

дипломирани правник. Први посебни део који се предавао у четвртој години, по три

часа. Предавач је био Ђерковић Мирчета, дипломирани правник; Правни прописи

унутрашњих послова да правилима службе, предмет се предавао у трећој години и у

четвртој. У трећој години предавач је био Бејатовић Мирко, три часа недељно и у

четвртој Ашћерић Стеван, правник, по три часа недељно. Предмет се допуњавао и

праксом на терену као и практичним вежбама у току школовања; Државно и

друштвено уређење, предмет се предавао у трећој години по два часа недељно,

предавач је био Јанићојевић Мара, дипломирани правник; Безбедност саобраћаја,

овај предмет, због своје опширности предавао се и делио у три групе, правни

прописи о саобраћају, мотористика и обука у вожњи А и Б категорије. Правне

прописе о саобраћају је предавао Павле Вандерер у трећој години по два часа

недељно; Мотористику са обуком на тренажерима је предавао Невајдић Дане,

инспектор, који је мотористику предавао у трећој години по један час недељно, а на

тренажерима по осам часова за сваког појединачног ученика. Обука у вожњи се

настављала после обуке на тренажерима и питомци су се обучавали вожњи

аутомобила Б категорије и мотоцикла А категорије. Тада је постојала група

инструктора у вожњи од којих је пет било за обуку на аутомобилима и један за

мотоциклима. Стални инструктор је био Панић Миливоје, а остали су радили

хонорарно. Главни инструктор и вођа целокупне обуке као старешина је био

Обрадовић Илија, инспектор, правник и ВКВ возач; Државна безбедност, овај

предмет се предавао у четвртој години са по два часа недељно, давао је основна

знања из ове области, предавач је био Ивановић Селимир, дипломирани правник;

Стратешко физичко образовање, овај предмет је обухватао борилачке спортове и

24

њима су се ученици припремали за вештине у самоодбрани и савлађивању

противника применом физичке снаге и вештине. То су били џудо, карате а посебно

џију-џицу, предмет у коме су изабрани најбољи грифови из свих осталих

дисциплина. Предмет се предавао у све четири године, а предавачи су били:

Адамовић Лазар, Савић Спасе, Рашковић Петар, Тепавчевић Страхиња; Правила

понашања, предмет је обухватао основне етике социјалистичког друштва, какав

треба да буде лик радника јавне безбедности, унутрашњу службу и војни и

грађански бонтон. Предавао се у виду дужих предавања са дискусијом са по три

одељења један пут у недељи. Предавач је био Милићевић Раде, начелник Клуба,

висока спрема. Начелник ове катедре је био Пјанић Ристо, а вођа актива су били

Петровић Млађо, Беватовић Мирко, Обрадовић Илија, Адамовић Лазар и Јовић

Марко.

Катедра за војно образовање - Ова катедра је обухватала искључиво војне

предмете. Програм за војну наставу утврђивао је и одобравао Савезни секретаријат

за послове народне одбране и она се по свом садржају и обиму углавном слагала са

програмима који су се прелази са војницима који су редовно служили војни рок у

ЈНА. Савладавањем овог програма наставе код питомаца Школе са одличним

оценама, признавало се одслуживање редовног војног рока у Југословенској

народној армији, под условима да се испуне остале обавезе, да не буде искључени

из школе, да положи завршни дипломски испит и да у органима Секретаријата

унутрашњих послова остане на раду 8 година. Војне предмете су предавали

наставници који су завршили вишу војну академију-резервни официри

Југословенске војне армије. Начелник војне катедре је био Шаиловић Душан, виши

инспектор, висока стручна спрема и резервни мајор Југословенске народне армије.

Он је руководио Катедром и наставницима који су у њој предавали, водио бригу о

правилној војној обавези у вези са војном обуком. У Катедри је постојао само један

редовни наставник, док су остала четири били хонорарни због недостатка кадрова.

Катедра је имала следеће предмете: теорија гађања са наоружањем, предмет се

предавао по два часа недељно у првој и другој години, предавач је био Саиновић

Душан; Тактичка обука којој је био приоритет и стројева обука, предавао се у првом

и другом разреду по посебном распореду, а томе су биле додате и војно-тактичке

вежбе и вежбе у гађању које су се изводиле на терену где се организовало војно

логоровање. Питомци друге године изводили су и припремно гађање, а трећа година

завршне тактичке вежбе и гађање. Стални предавач је био Аврамовић Љубиша, а

остали су радили хонорарно; Војно-политичка настава, предмет се предавао по

посебном плану Југословенске народне одбране, по два часа недељно у другом

разреду. Обрађивали су се војно-политички догађаји у свету и морално-политичко

уздизање. Предавач је био хонорарни са војно политичком академијом, Грубом

Недељко.

Школа је организовала, подстицала и помагала ваннаставну васпитно-

образовану делатност, идејно уздизање и морално васпитање, друштвено забавни

живот и слободне активности питомаца, а у складу са стварним потребама и

интересовањем ученика. Циљ ваннаставне васпитно-образоване делатности је био

25

да се поред редовне наставе доприноси друштвеном и моралном васпитању,

прошири образовање питомаца из појединих области знања, развија културан,

друштвени и забавни живот, као и спортске активности, да се тиме подиже ниво

опште културе и физичке спремности, а исто тако да повезује Школу са

друштвеном средином, продубљује и унапређује сарадњу наставника и питомаца

школе. У ову делатност је спадало: организовање и одржавање посебних предавања ,

семинара и течајева из области политике, економије, науке и технике, културе и

уметности; Школа је била организовала и друштвено-забавни живот путем

позоришних и биоскопских представа, приредби игранки и гостовања; организовала

је посете изложбама, сајмова и другим културним и спортским манифестацијама;

организовала је рад разгласне станице, ученичке изложбе; организовала је и

подстицање рада секција, течајева плеса, пливање, скијање организовање спортских

приредби и такмичења преко спортског школског друштва… Све многобројне

активности и задаци који су из њих произилазиле у области ваннаставне васпитно -

образоване делатности одвијале су се преко клуба Школе. То је био један облик

друштвеног клуба који је био заснован на самоуправној основи и који је планирао и

реализовао све облике ваннаставне делатности у школи. Клуб је имао своје секције,

реквизите, друштвене просторије и посебна финансијска средства. У саставу клуба

се налазило: биоскоп, библиотека, читаоница, сале за друштвено-културни живот и

студио разгласне станице.

Школско спортско друштво „Млади милиционар“ је било организовано као и

свако друго спортско друштво. Имало је своју скупштину, управни орган и клубове

разних спортских дисциплина и било је регистровано код надлежних органа. Али

као такво оно се у организационом и финансијском погледу налазило у саставу

клуба као једна од његових секција. Спортско друштво „Млади милиционар“ имало

је следеће секције: фудбал, кошарка, одбојка, атлетика, гимнастика, рукомет,

пливање, стони-тенис, скијање, стрељаштво, шах, џију-џицу и џудо. Свака секција

је била регистрована и као таква учествовала у такмичењима. Секцијом су

руководили професори за физичко васпитање и други професори који су за поједине

спортове имали афинитет и вољу за рад. Осим спортских секција у саставу Клуба су

се налазиле и секције чији је задатак да поред продубљивања знања стечених поред

редовне наставе, развијају код питомаца и љубав према научним, уметничким и

спортским дисциплинама, да продубљују и проширују општа знања из области

политике, науке и технике, културе и уметности, да организују друштвено забавни

живот, развијају друштвеност, другарство, социјалистички морал, или хумане

међусобне односе. Да својим васпитањем, деловањем доприносе формирању

идејног, моралног и културног лика радника јавне безбедности. По овим питањима

постојале су следеће секције: драмско-рецитаторска, она прикупља драмску и

рецитаторку групу које припремају одбране драме и рецитације, те наступају на

школским приредбама. Овом секцијом руководила је Апић Зорица, рецитаторка

група и Матић Живка, драмска група; литерарно-новинарска група се бавила

литералним радом, организовала књижевне вечери са гостовањима песника и сл.

Њом је руководио Ђапић Павле; новинарском групом руководио је Јевтић Бранко.

26

Она се бавила писањем чланака за школски лист, карикатура, песама и сл.;

историјско-географска секција, окупљала је питомце коју са заинтересовани за

историју и географију. Група историчара је организовала квизове забаве такмичења

уз програм из историје, посебно из НОБ-а, обилазили су историјске споменике и

сл., њоме је тада руководила Баљозовић Даница. Групом географије руководила је

Боровић Мирјана, ова група је проучавала географију света, упознавала се са

обичајима, културом и системима појединих земаља света, организовала излазак у

природу уз вежбање топографије итд.; секција „Младих марксиста“ окупљала је

питомце који су били чланови СКЈ, организовала је предавања и дискусије из

области марксистичких наука, секцију је водио Јовић Марко; Музичко-хорска

секција, окупљала је певаче и музичаре који су под руководством Катанчевић

Драгољуба вежбали на музичким инструментима и у хору, те су наступали на

школским приредбама и свечаностима, академијама и сл. А и на сусретима младих-

игранкама; ликовна секција окупља је питомце који су имали смисла за ликовне

уметности и под руководством Јочин Жике, сликара, васпитача, вежбају и стичу

знања из области сликарства. Најбољи радови се одабирају и штампају у школском

листу, а за свечаност у школи организују и своје властите изложбе слика; Фото-

секција, окупља љубитеље обичне и уметничке фотографије. Ради под

руководством Глишић Јована. Ова секција фотографише све важније догађаје,

израђује фотографије које користи за школски лист, албуме и животе рада школе, за

школске фото-вести, које ова секција уређује и за фото-изложбе у школи и вани;

Мото-секција, окупља љубитеље вожње мотора и аутомобила. Она обучава

мотористику, моторе као и члана АМС-а учествује у мото-релијима и сл. Овом

секцијом руководи Невајдић Дане; Дактило-секција, окупља љубитеље

дактилографије и стенографије. Обучава их у тим дисциплинама, организује

такмичења из тих области, овом секцијом руководи Сремац Душан; Радио-

аматерска секција, окупља љубитеље радио аматеризма. Обучава их у радио-

техници,на радио-станицама, телепринтерима и телефонској централи. Они су

ангажовани и у разгласној станици и ТВ програмима, овом секцијом руководи

електроинжењер слабе струје Куић Никола.

Сви руководиоци спортских секција чинили су комисију управе СД „Млади

милиционар“ на челу са председником друштва Родић Бранком и брину у

реализацији спортских програма, манифестација и такмичења. Сви руководиоци

осталих секција Клуба су чинили комисију Клуба за секцију на чијем је челу

Рармиловић Раде, као председник и брину о раду секција. Предавање која је Клуб

организовао одржавала су се повремено из посебно одабраних тема политике и

економије, науке и технике, културе и уметности, где се ангажују квалитетни

предавачи преко комитета СК или Радничког универзитета. Омладинска политичка

школа је радила организована у два степена. Први степен је обухватао омладински

и раднички покрет и похађали су га ученици другог разреда, а други степен је

обухватао савремена кретања у развитку социјализма, најважније категорије

политичког деловања.

27

Образовну васпитну делатност у Школи су чиниле настава (теретска и

практична), професионална пракса, ваннаставне активности и испити. Школска

година је трајала од 1. септембра до 31. августа наредне године, а укупан број

радних дана у којима се вршила образовно-васпитна делатност је износила најмање

210 дана годишње, а за ученике завршних разреда најмање 190 дана годишње.

Настава се изводила по дефинисаном наставном плану и програму. За сваку

школску годину, школа је доносила годишњи програм рада, најкасније у року од 15

дана од почетка школске године. Сам циклус наставе се изводио у одељењима која

су могла имати највише 35 ученика. Укупан број часова наставе за ученике је

износио највише 36 часова седмично, а самим часом наставе се сматрао час у

трајању од 45 минута теоретске наставе, а 60 минута практичне наставе.53

Професионална пракса ученика школе се изводила у органима унутрашњих

послова. Само упућивање ученика на праксу је вршила Школа сагласно плановима

Републичког секретаријата за унутрашње послове и Покрајинског секретаријата за

унутрашње послове.

Сама процедура уписа у школу подразумевала је полагање пријемног испита.

Уписом у школу стицало се својство ученика са правима и обавезама утврђеним

Законом и другим актима школе. Упис ученика у први разред се вршио путем

конкурса. Школа је била дужна да најмање четири месеца пре почетка школске

године објави условне, начин уписа у школу и број ученика који се прима у први

разред. У први разред се као редован ученик могло уписати лице које је стекло

основно образовање, није старије од 17 година, југословенски је држављанин,

здравствено и психички је способно, које је потписало изјаву да ће у органима

унутрашњих послова остати на раду најмање осам година после завршетка Школе и

испуњава друге услове прописане Законом и услове прописане за пријем радника у

органе унутрашњих послова. Школа је сваке године утврђивала број ученика који се

може уписати у први разред, имајући у виду потребе за кадровима у органима

унутрашњих послова на територији. Избор кандидата за упис у први разред вршила

је комисија састављена од представника Школе, Републичког секретаријата за

унутрашње послове и Покрајинског секретаријата за унутрашње послове. Као

ученик који се образује уз рад могао се уписати и радник органа унутрашњих

послова, који је регулисао војну обавезу и испуњава друге услове, утврђене

Законом и општим актом школе.54

Редовним ученицима се за време школовања обезбеђивао: бесплатан смештај

и исхрана у интернату Школе, одећа и обућа, уџбеници и друга наставна средстава

потребна за школовање, здравствено осигурање, ако то осигурање немају по другом

основу, месечна новчана примања за покривање нужних личних издатака, путни

трошкови за долазак у школу и повратак кући за сваку школску годину и

полугодишњи распуст, долазак на војну или другу обуку и вршење службе у Школи

и путни и други трошкови приликом упућивања на праксу. Висину месечног

53 Исто: од 17. до 22. члана. 54 Исто: од 48. до 52 члана.

28

новчаног примања за покривање нужних личних издатака ученика утврђивала је

Школа у сагласности са Републичким секретаријатом за унутрашње послове и

Покрајинским секретаријатом за унутрашње послове. Ученик који би из

неоправданих разлога напустио школовање или био искључен из Школе, поновио

разред или у законском року не положи завршни испит, надокнађивао би сва

средстава уложена за његово школовање.55

Редовни ученици су носили униформу, осим када би директор одредио да је

они не носе. За време школовања ученици су били дужни да се придржавају

правила школског живота и рада и да испуњавају друге дужности прописане

законом и прописима донетим на основу закону. Ученици су били дужни да:

савесно раде на свом васпитању и образовању; доприносе остваривању сврхе

васпитања и образовања; уредно похађају наставу; чувају средстава Школе;

испуњавају ученичке обавезе утврђене Статутом и другим општим актима Школе;

доприносе развијању самоуправних и друштвених односа; учествују у раду

заједнице разреда, односно одељења и заједнице Школе, негују друштвене и хумане

односе међусобно и према наставницима и другим радницима Школе; врше послове

унутрашње и стражарске службе према правилима вршења те службе у оружаним

снагама СФРЈ. Према ученицима који нису поштовали правила школског живота и

рада су се могла изрећи следеће васпитно-дисциплинске мере: опомена, строга

опомена, укор, строги укор и искључење из школе.56

Статус редовног ученика је престајао под следећим околностима: када

ученик заврши Школу, када ученик не испуни услов за упис у другу годину

школовања, односно када не заврши први разред до краја школске године, када

ученик не испуни услов за упис у наредни разред, а претходно је понављао разред,

када ученик неоправдано изостане са више од 25 часова наставе у току једне

године, када се у складу са Законом, у току прве или друге године школовања

утврди да ученик из здравствених разлога неће моћи да обавља послове

милиционара, када је ученик искључен из Школе, када се ученик испише из

Школе.57

Образовну-васпитну делатност у Школи обављали су наставници, стручни

сарадници и сарадници у настави. Они су били одговорни за правилно

организовање и извођење образовно-васпитне делатности. Наставници и сарадници

су се бирали конкурсом, а изузетно без конкурса на рад у Школу је могао бити

преузет радник органа унутрашњих послова на основу споразума Школе и органа

унутрашњих послова. Наставници општеобразовних и стручних предмета су могла

бити лица која су завршила одговарајући факултет. Међутим, за поједине стручне

предмете могла су бити и лица која су имала одговарајуће радно искуство у

органима унутрашњих послова. Сви они су морали полагати стручни испит за

наставнике и сараднике. Ради стицања стручних знања потребних за извођење

55 Исто: од 55. до 57. члана. 56 Исто: од 59 до 61. члана. 57 Исто: члан 64.

29

наставе, униформисани радници Школе могу бити упућени на рад у орган

унутрашњих послова или војну јединицу најдуже до годину дана. За наставника,

стручног сарадника и сарадника у наставни могло је бити изабрано лице које поред

других услова утврђених Законом, испуњава и следеће услове: да је југословенски

држављанин, да има прописану стручну спрему, да је здравствено способан за радно

место на које се бира, да није осуђиван за кривично дело против основа

социјалистичког самоуправног друштвеног уређења и безбедности Социјалистичке

Федеративне Републике Југославије, против привреде, против права

самоуправљања, против друштвене својине, против службене дужности или

кривичног дела извршеног из нечасних побуда или користољубља, да се против

њега не води кривични поступак за кривично дело за које се поступак води по

службеној дужности да му правоснажном пресудом није изречена мера забране

вршења одређених послова док таква забрана траје, да је способан да својим

образовних и васпитним радом и понашањем доприноси остваривању циљева и

задатака образовања и васпитања ученика.58

Наставници који су изводили наставу из стручних предмета и предмета

Одбрана и заштита, сарадници у настави и други радници на одређеним радним

местима у Школи су носили униформу и ознаке радника милиције и наоружани су

били сагласно закони у правилима о вршењу послова јавне безбедности.

Униформисани радници Школе имали су дужности, овлашћења и права овлашћених

службених лица у органима унутрашњих послова социјалистичке Аутономне

Покрајине Војводине. Такође, издавала им се службена легитимација овлашћеног

службеног лица органа унутрашњих послова.59

Тежом повредом радне обавезе радника Школе се сматрало: извођење

наставе без претходних припрема које су предвиђене самоуправним општим актом

Школе, немарно вршење послова које може довести до повреде прописа о чувању

службене и државне тајне или одавање службене или државне тајне, злоупотреба

положаја или прекорачење овлашћења, неизвршавање или несавесно и

неблаговремено извршавање радних и других обавеза, незаконито располагање

друштвеним средствима, одбијање извршења радних задатака или омаловажавање

наређења овлашћеног старешине, издавање наређења којима се очигледно угрожава

сигурност људи, повреда самоуправних права радника, не предузимање или

недовољно предузимање мера потребних за сигурност радника Школе, учинка и

поверених ствари, вређање ученика итд.60

Школом су управљали радници Школе и ученици. У управљању одређеним

пословима Школе учествују, као представници друштвене заједнице, по три члана

из Републичког секретаријата за унутрашње послове и Покрајинског секретаријата

за унутрашње послове.61 Представници друштвене заједнице су са радницима

Школе равноправно одлучивали о: утврђивању предлога статута Школе,

58 Исто: од члана 71. до 74. члана 59 Исто: члан 76. и 77. 60 Исто: члан 82. 61 Исто: члан 95.

30

утврђивању предлога општег акта о унутрашњој организацији и систематизацији

задатака и послова, утврђивању предлога финансијског плана, доношењу плана и

програма зравоја Школе, разматрању годишњих извештаја о раду Школе, заснивању

радног односа наставника, стручних сарадника и сарадника у настави у

униформисаних радника Школе, одношењу одлуке о избору радника са посебним

овлашћењима и одговорностима, одређивању ближих услова за пријем ученика у

Школу и броја редовних ученика и ученика који се школују уз рад, искључењу

ученика из Школе.62 Реформе образовања у земљи, утицале су и на промене у нашој

школи. У току школовања 9. класе, прешло се са четворогодишњег на двогодишњи

систем. Првих 9 одељења ове генерације уписано је 1975. године. Када су они

завршили други разред, 1977. године, примљено је још неколико одељења, по

новом, двогодишњем програму. Тако је други део 9. класе завршио овде 3. и 4.

разред. По такозваном, усмереном образовању”, које је трајало две године,

школовале су се све генерације до 1988. године. Тада је уписана 21. класа, поново

на четири године. Целокупан образовни рад у Школи одвијао се у складу са

образовним системом Министарства просвете за средње школе, по Наставном плану

и програму за општеобразовне и стручне предмете.

Дакле, током четворогодишњег школовања учило се 15 општеобразовних

предмета: Српски језик и књижевност, Страни језик (енглески или немачки),

Историја, Географија, Физика, Хемија, Биологија, Математика, Рачунарство и

информатика, Социологија, Филозофија, Опште физичко образовање, Музичка

култура, Ликовна култура и Одбрана и заштита. Општестручних предмета је било

девет: Увод у право, Кривично право, Кривично-процесно право, Управно право,

Информатика у ОУП-у, Прва помоћ и судска медицина, Устав и права грађана,

Психологија и Дактилографија. Поред ових, ученици СШУП-а изучавали су и шест

ужестручних предмета: Правила службе у органима ОУП-а, Безбедност саобраћаја,

Криминалистику, Државну безбедност, Систем веза МУП-а и Специјално физичко

образовање.63

Од 2002/2003. уведени су: Међународно право, Увод у филозофију са

полицијском етиком и Веронаука или Грађанско васпитање као изборни предмет. У

програм образовања враћен је и предмет Правила лепог понашања. Те школске

године је повећан и фонд часова страног језика, са два на три часа седмично.64

Средња школа унутрашњних послова је имала и своје одељење у Вучитрну

што се може видети из дописа којим се Школа обраћа Покрајинском секретаријату

за образовање и културу САП Косово како би се извршила верификација првог

разреда школске 1971/72. године када је било уписано 114 редовних ученика.65

Законом о изменама и допунама66 Закона о Средњој школи унутрашњних

послова, било је прописано да се у Школи обавља образовно-васпитна делатност

позитивно-усмереног образовања и васпитања средњег ступња у складу са Законом

о васпитању и образовању67. По том закону, образовно-васпитна делатност у Школи

62 Исто: члан 95. 63 Извештај о раду средње школе унутрашњих послова број 72/04, од 12. 04.2004. године. 64 Наставни план и програм Средње школе унутрашњих послова од 2002. године. 65 Молба упућена Покрајинској секретару за образовање и културу САП Косово у циљу вршења

верификације првог разреда одељења СШУП у Вучитрну од 01. 09.1971. године. 66 Закон о изменама и допунама Закона о средњој школи унутрашњих послова, Службени гласник СРС,

бр. 47/77. 67 Закон о васпитању и образовању, Службени лист САПВ, број 14/77.

31

је трајала 2 године. Дакле, у току школовања 9. класе, прешло се са четворогодишњег

на двогодишњи систем. Првих 9 одељења ове генерације уписано је 1975. године. Када

су они завршили други разред, 1977, примљено је још неколико одељења, по новом,

двогодишњем програму. Тако је други део 9. класе завршио овде 3. и 4. разред. По

такозваном "усмереном образовању", које је трајало две године, школовале су се све

генерације до 1988. Тада је уписана 21. класа, поново на четири године.Средње

образовање за рад у ОУП су могла стећи лица која су стекла средње образовање за

одређено занимање ако положе допунске и диференцијалне испите. Услов, за упис

је да је лице завршило заједничко средње васпитање и образовање, односно прву

фазу средње усмереног образовања и да није било старије од 19 година. Обавеза је

била да остане на раду у ОУП-а, две године. У први разред школске 1977/78 и

1978/79 године, као редовни ученици су се могли уписати и свршени ученици

другог разреда средње школе уколико су испуњавали прописане услове.

Доношењем Закона о унутрашњим пословима, Средња школа је наставила да

врши као поверене послове државне управе, све унутрашње и друге послове који су

били дефинисани прописима.68 У поглављу број 3 који се односио на ,,Стручно

образовање, оспособљавање и усавршавање“, регулисало је питање школовања,

оспособљавања и усавршавања кадрова за обављање унутрашњих послова у оквиру

МУП. Дакле, по том члану у саставу МУП, као унутрашња организациона јединица

је постојала Средња школа унутрашњих послова која је образовала кадрове за

стицање средње стручне спреме и Више школа унутрашњих послова која образује

кадрове за стицање више стручне спреме. План и програм образовања за

општеобразовне предмет уз сагласност Министарства просвете је доносио министар

унутрашњих послова, а за војне предмете уз сагласност Министарства одбране.

Законом о унутрашњим пословима нису били прописани ближи критеријуми, а ни

услови које је требао кандидат да испуњава, већ је то било одређено да министар

одреди. Одлуком министра просвете у мрежи средњих школа које је оснивала

Република, Школа није била обухваћена, док је одлуком о утврђивању образовних

профила од првог до четвртог степена стручне спреме била обезбеђена

оспособљеност за подручје рада – економија, право, администрација за

четворогодишње образовање….6. Милиционар (занимање: милиционар).

Трансформација Средње школе унутрашњих послова је била остварена

припремама квалитетних програма, темељним реконструкцијама инфраструктуре и

обезбеђивањем квалитетне опреме и наставних средстава, а посебно обезбеђивањем

квалитетно обучених и мотивисаних кадрова у Центру за основу полицијску обуку

и у станицама полиције. За квалитетну реконструкцију инфраструктуре у Каменици

су била обезбеђења неопходна финансијска средства и на захтев ОЕБС био је

припремљен идејни пројекат, док је у истом тренутку била израда главног пројекта

реконструкције. Прелазак са средњег образовања на обуку се реализовао у више

фаза. На самом почетку започета је обука по новом концепту, док је паралелно

текао процес завршавања средњошколског програма. Нови програм обуке је био

68 Закон о унутрашњим пословима, Службени гласник РС, број 44/91.

32

захтевао детаљно планирање будућег статуса свих запослених у Средњој школи

унутрашњних послова: највећи број наставника је морао бити обучен за основну

полицијску обуку одраслих или за обуку тренера, ментора и инструктора, већина

запослених у логистици је имала сличну функцију у новој организацији. До 2008.

године, Средњу школу је завршило 13703 кадета и то у 36. класе. Последња, 38.

класа је завршила своје четворогодишње школовање у јуну 2009. године.69

Почетак рада Центра био је обележен 5. децембра 2007. године свечаном

академијом. Овој свечаности присуствовали су тадашњи министар МУП-а,

господин Драган Јочић, његово преосвештенство епископ сремски Василије, његова

екселенција амбасадор Мисије ОЕБС-а у Р Србији господин Ханс Ула Урстад и

његова екселенција амбасадор Краљевине Норвешке господин Хокон Бланкеборг,

полазници 1. генерације Центра, кадети 37. и 38. Класе Школе, представници

многих медија и други драги и угледни гости.70

Основна полицијска обука у Центру се одвија по принципима учења

одраслих и у малим групама. Наставни процес подразумева најсавременије наставне

методе, које омогућавају одраслима да буду директно укључени у процес учења.

Полазници добијају и бесплатан наставни материјал, који им помаже да лакше

савладају обуку. Обука се, зависно од предмета и материје која се обрађује, као и у

зависности од модула, одвија у групама од 20 или 10 полазника. У неким

ситуацијама групе су и мање, а то зависи од наставне методе која је најадекватнија

за савладавање наставног садржаја. У току стручног оспособљавања полазницима је

обезбеђена бесплатна исхрана и смештај у двокреветним собама са спратним

купатилом. Током обуке и боравка у Центру, полазници имају и лекарску негу у

амбуланти и стационару, који се налазе у кругу Центра.

Наставним планом и програмом основне полицијске обуке одређени су

циљеви, исходи и садржај обуке, облици извођења наставе, фонд часова, начини

проверавања, оцењивања и вредновања постигнућа полазника, трајање, услови и

начин реализације стручног оспособљавања полазника основне полицијске обуке.

Наставни план и програм основне полицијске обуке израђен је на основу анализе

посла и задатака униформисаних полицијских службеника опште надлежности, за

које је Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у

МУП-у прописана средња стручна спрема. На основу анализе посла и задатака

одређена су знања, вештине, способности и ставови неопходни за компетентно

обављање основних полицијских послова. Основна полицијска обука се реализује

током 12 месеци: у Центру за основну полицијску обуку, 36 недеља; 2. у подручним

полицијским управама полазници имају практичну обуку у два блока, који укупно

трају 6 недеља. Целокупна обука се реализује кроз следеће фазе: Прва фаза - обука

у Центру за основну полицијску обуку, у трајању од 14 недеља; - практична обука у

подручним полицијским управама, у трајању од 2 недеље; Друга фаза - обука у

Центру за основну полицијску обуку у трајању од 8 недеља; практична обука у

подручним полицијским управама у трајању од 4 недеље; Трећа фаза - обука у

Центру за основну полицијску обуку, у трајању од 14 недеља.71

69 Информатор о раду Средње школе унутрашњих послова, преузет 01.08.2013. године. 70 Информатор о раду Центра за основну полицијску обуку, преузет 12. 04. 2013. године. 71 Видети опширније на адреси: http://www.copo.edu.rs/Centar_Za_Osnovnu_Policijsku_Obuku-1-1.

33

По завршетку треће фазе обуке у Центру за основну полицијску обуку

полазници полажу завршни испит. Завршни испит се полаже пред испитном

комисијом коју именује директор полиције. Полазник који није положио завршни

испит упућује се на поправни испит. Поправни испит се полаже у року који не може

бити краћи од 30 дана нити дужи од 60 дана од дана полагања завршног испита.

Поправни испит се полаже пред испитном комисијом коју именује директор

полиције. Уколико полазник не положи поправни испит престаје му својство

полазника основне полицијске обуке. Полазници који положе завршни испит

заснивају радни однос у Министарству унутрашњих послова и у статусу

приправника упућују се на стручну обуку у подручне полицијске управе, где се

даље по посебном програму, уз учешће полицајца-ментора, оспособљавају за

самосталан рад на радном месту униформисаног полицијског службеника опште

надлежности, за које је прописана средња стручна спрема. Након успешно

завршеног приправничког стажа - стручне обуке која се одвија у подручним

полицијским управама, полазник стиче право на полагање стручног испита. Настава

има предметно-модуларну структуру и реализује се у три основна блока са

следећим бројем часова:72 Опште теме о раду полиције - 1. Полицијски

службеници: права, обавезе и дужности; 2. Кривично и кривично процесно право;

Управни послови и прекршајни поступак; Људска права и кодекс полицијске етике;

Основи безбедности; Ментално-хигијенски аспекти полицијске професије; Вештине

полиције - Одбрамбене вештине; Општа физичка припрема – кондиционирање;

Вештине комуникације; Руковање полицијским оружјем са наставом гађања; Прва

помоћ; Страни језик у службеној комуникацији Енглески језик/Немачки језик;

Информациони систем; Систем веза; Стручни модули - Рад на безбедносном

сектору; Рад полиције у локалној заједници; Примена полицијских овлашћења и

употреба средстава принуде; Сузбијање криминалитета; Одржавање јавног реда и

обезбеђења; Контрола и регулисање саобраћаја.

Дакле, у току 1947. године, као претече Средње школе унутрашњих послова

биле су формиране ,,Школа за подофицире у Врбасу“, ,,Школа за градску Народну

милицију у Панчеву“ и ,,Школа за командире станица Народне милиције у

Земуну“. У току 1949. године, поред официрске школе ,,Сталне школе народне

милиције“ која је трајала до 1955. године, биле су формиране и кратко време

задржане ,,Политичка школа“ и ,,Потпуна гимназија“. Дакле, као што се може и

видети, није постојала само једна школа, већ више школа које су трајале различито

време, што значи да је кадар школован у Врбасу, Панчеву, Земуну и другим

местима тадашње државе. У току 1955. године, пошто се указала потреба за

школовањем нижег командног кадра, државни секретаријат унутрашњих послова

ФНРЈ је одлучио да ,,Официрска школа“ престане са радом, а да се формира школа

за командире станица у којој ће се школовати кадар за командире станица милиције

за целу земљу. Укинута је 1959. године. У току 1959. године, била је формирана

,,Школа за подофицире Народне милиције“, која је укинута одлуком Савезног

72 Наставни план и програм Центра за основну полицијску обуку од 01. 04. 2007. године.

34

секретаријата унутрашњих послова СФРЈ 1964. године. Дакле, ова школа је

постојала 18 година. У току 1964. године Републички секретаријат за унутрашње

послове је формирао своју републичку школу милиције под називом ,,Стручна

школа милиције“, која је укинута 1968. године. У току 12. јула 1967. године

формира се Средња школа унутрашњих послова у Сремској Каменици, а укинута је

2006. године, с тим да је наставила постојање због уписане 37. и 38. класе све до

2009. године. У току 2007. године, паралелно са радом Средње школе унутрашњих

послова, почиње да ради Центар за основну полицијску обуку у Сремској

Каменици.

Школовање у Средњој школи унутрашњних послова је трајало 4 године све

до 1977. године, уписом 9. класе када се прелази на двогодишњи систем, са којег се

опет вратило на четворогодишњи у току 1988. године када је била уписана 21. класа

кадета. Школовање је трајало четири године, наравно осим у периоду који сам

споменуо, када прешло на двогодишњи систем. Законом је било регулисано да могу

бити примљени само ђаци који су основну школу завршили са одличним и врло

добрим успехом, физички и ментално потпуно здрави, као и да нису напунили 17

година старости. После школовања су били дужни да проведу у служби 8 година. За

време школовања имали су обезбеђен: смештај, храну, униформу и остале

потрепштине, одређена новчана примања, маркицу за градски превоз итд. Били су

ослобођени војне обавезе. Прве школске године у току 1967. било је уписано 350

ученика. Ученици су након пријема, били распоређивани у водове од по 40 кадета, а

сви водови су чинили једну класу. Од свог оснивања Школу је завршило 38 класа.

Наставни када се састојао од наставника, раније војникових официра, а након тога и

инспектора, преузетих од бивше школе коју су предавали стручно-правне и војне

предмете, а радило је укупно 210 запослених (наравно, тај број се мењао из године у

годину). Постојале су три Катедре: за опште образовање, стручно образовање и војно

образовање. Учило се 15 општеобразовних предмета: Српски језик и књижевност,

Страни језик (енглески или немачки), Историја, Географија, Физика, Хемија,

Биологија, Математика, Рачунарство и информатика, Социологија, Филозофија, Опште

физичко образовање, Музичка култура, Ликовна култура и Одбрана и заштита.

Општестручних предмета је било девет: Увод у право, Кривично право, Кривично-

процесно право, Управно право, Информатика у ОУП-у, Прва помоћ и судска

медицина, Устав и права грађана, Психологија и Дактилографија. Поред ових, ученици

СШУП-а изучавали су и шест ужестручних предмета: Правила службе у органима

ОУП-а, Безбедност саобраћаја, Криминалистику, Државну безбедност, Систем веза

МУП-а и Специјално физичко образовање. Од 2002/2003. уведени су: Међународно

право, Увод у филозофију са полицијском етиком и Веронаука или Грађанско

васпитање као изборни предмет. У програм образовања враћен је и предмет Правила

лепог понашања. Те школске године је повећан и фонд часова страног језика, са два на

три часа седмично Такође, постојала је веома развијена ваннаставна активност.

У Школи су постојала четири дома за смештај кадета, спортски терени и сала,

здравствена амбуланта. Живот кадета је био регулисан по војничком принципу,

35

почевши од устајања до повечерја. До 2009. године, Средњу школу је завршило око

14.000 кадета и то у 38 класа.

Од 2007. године почиње са радом Центар за основну полицијску обуку, где се

обука одвија по принципима учења одраслих и у малим групама. Полазницима је све

обезбеђено и обука се реализује у фазама, где се након треће фазе полаже завршни

испит. Након тога, полазници се налазе на једногодишњем усавршавању по подручним

полицијским управама.

3.2. Виша школа унутрашњих послова

Виша школа унутрашњих послова основана је Законом о вишој школи

унутрашњих послова 13. јула 1972. године.73 Почела је са радом 18. октобра 1972.

године. Наиме, решењем Републичког извршног већа од 21. јула 1972. године,

образована је Матична комисија Више школе унутрашњих послова са задатком да

изврши све припреме за почетак рада школе у складу са донетим Законом.

Председник тадашње Матичне комисије био је Милен Милутиновић.74 У саставу

Матичне комисије били су: проф. др Милан Милутиновић, Мирко Мирковић,

Тихомир Алексић, доценти др Милан Адамовић, Лидија Вучић, Владан Станковић и

пуковник ЈНА Вукадиновић Душан. Дакле, може се закључити да су у комисији

именовани стручњаци из сродних високошколских установа, имајући у виду не

само профил школе, него и захтеве предметне наставе у Школи.75

Наиме, на основу одредаба Устава Савезне Федеративне Републике

Југославије, а у вези члана 15. Закона о Вишој школи унутрашњих послова,

Заједница радних људи је донела Привремену одлуку о конституисању Више школе

унутрашњих послова.76 Заједницу радних људи Више школе унутрашњих послова

су чинили: наставно, ненаставно особље и студенти. Они су решавали поједина

питања утврђена овом одлуком на Збору радних људи ако је присутно више од

половине чланова. Заједница радних људи је на збору: разматрала Статут школе,

финансијски план итд. Заједница је образовала Савет школе који је имао 19

чланова: пет чланова које бирају наставници и сарадници школе, један члан кога

бирају радници интерната школе, један члан кога бирају радници секретаријата

школе, један члан кога бирају радници школе на Авали, три члана које бирају

студенти, један члан кога именује оснивач, један члан кога бира СО Земун, два

члана које именује Републички секретаријат за унутрашње послове и четири члана

које именују органи унутрашњих послова у договору са Републичким

секретаријатом за унутрашње послове.77

73 Закон о Вишој школи унутрашњих послова, ,,Службени гласник СРС“ бр. 28/72 74 Решење Републичко извршног већа број 647, Службени гласник СРС, бр. 31/72. 75 Извештај о раду Матичне комисије Више школе унутрашњих послова, број. 0442-6/1. 76 Привремена одлука о конституисању Више школе унутрашњих послова, број 1/02, 1973. година. 77 Исто: члан 4.

36

На својој IV седници Матична комисија Више школе унутрашњих послова је

била одлучила да се до избора директора и секретара Више школе у редовном

поступку, изабере Радојица Максимовић радник Републичког секретаријата за

унутрашње послове. Том приликом је за првог секретара Више школе изабрана

Лелеа Виорел, радница Републичког секретаријата за унутрашње послове.78

Савет Више школе су сачињавали чланови који су се бирали на период од две

године, с тим што се половина чланова Савета обнављала сваке године. Нико није

могао бити два пута узастопно биран за члана Савета школе. Његови задаци су били

да: доноси Статут и друга општа акта Школе; врши кандидовање, избор и опозив

директора школе; доноси планове и програме развоја школе; расписује конкурс и

потврђује избор наставника и других радника школа ако овом Одлуком није

другачије одређено; заузима ставове по питању кадровске политике; доноси

финансијски план, ; расписује конкурс и именује секретара школе; доноси наставни

програм школе; одлучује у другом степену по жалбама изјављених против одлуке

Дисциплинског суда за студенте и слушаоце.79

Пре формирања Више школе унутрашњих послова у Београду-Земуну, на тој

локацији је постојала Средња школа унутрашњих послова – Одељење у Земуну.

Школа је била организационо тако постављена да је у свом саставу имала оне

делатности и организационо радне јединице које су биле неопходне за нормално

функционисање школе, као целине, а то су: делатност редовног и ванредног

студирања, делатност курсева и семинара, одељење на Авали, библиотека – фонд

књига и продаја књига, ресторан за исхрану студената, Интернат за смештај

студената, кантина у кругу Школе и ресторан у просторијама Републичког

секретаријата за унутрашње послове СР Србије у Београду.80

У Вишој школи је 1973. године било 92 укупно запослених. Од тога 34

наставног особља (7 сталних и 27 хонорарних), 58 ненаставног особља (9 на Авали,

28 у Интернату и 21 у секретаријату).81 Велики број радника је приликом

формирања Више школе унутрашњих послова, прешао из Средње школе

унутрашњих послова и то 57.82

Настава у I семестру који је завршен 31. јануара 1973. године, одвијала се по

привременом наставном плану и програму који је била усвојила Матична комисија

Више школе.83 Матична комисија је престала са радом 4. јануара 1973. године тако

да је након њеног укидања, једини орган самоуправљања у Школи, сагласно Закону

о високом школству84 била Заједница радних људи.85 На првом збору била је донета

78 Републичка заједница образовања СР Србије, бр. 0082-1/1., од 22.01.1973. године. 79 Исто: члан 5, 6. 80 Извештај о пословању за 1973. годину, Више школе унутрашњих послова и Интерната Више школе,

Земун, 24. 02. 1974. године. 81 Подаци о стању и структури запослених кадрова у Вишој школи унутрашњих послова, Републичком

секретаријату за образовање и науку, број 0166/112, од 15.02.1973. године. 82 Решења бр. 3569/1 о престану рада радника, број 841/112 од 30.01.1973. године. 83 Привремени наставни план и програм од 31.01.1973. године. 84 Закон о високом школству, Службени гласник СРС, бр51/72.

37

Привремена одлука о конституисању Школе, Одука о расписивању избора за Савет

школе и решења о именовању изборне комисије и комисије за израду бирачких

спискова. Избори су били одржани 26. јануара 1973. године, када је изабрано 11

чланова Савета школе из редова радника и студената Школе. Посебно је значајно

напоменути да је број чланова Заједнице радних људи био веома велики и да је било

веома значајно да се што пре формира Савет школе.86 У периоду од 21. јула до 4.

јануара Комисија је била одржала 5 седница на којима је решавала сва питања

неопходна за почетак њеног конституисања. Комисија је: донела привремени

наставни план и програм школе, расписала конкурс и именовала комисије за писање

реферата за избор наставника87 и на основу тих реферата извршила избор

наставника за предмете предвиђене наставним планом, извршила пријем

ненаставног особља, извршила пријем прве генерације студента, донела привремена

нормативна акта која су била нужна за нормалан рад Школе (Привремена одлука о

систематизацији радних места, Привремена одлука о расподели личног доходка,

Привремена одлука о правилима студија, Финансијски план и др.).88 Посебну пажњу

комисија је била посветила наставном плану и програму. Полазећи од материјал

који су били презентовани Републичком извршном већу и Скупштини СР Србије

приликом усвајања Закона о Вишој школи унутрашњих послова, детаљно је био

анализиран сваки предмет и у вези са тим се организовала разрада наставног

програма Школе, водећи се при томе рачуна да се студенти не оптерете више од 30

часова недељно.89 Јасно се може приметити да у поређењу са наставним планом и

програмом других високошколских установа, привремени план и програм Школе је

био нешто обимнији. Наравно, имало се у виду да се у основи ради о Школи

интернатског типа, са посебним режимом живота и рада, те се оправдано очекивало

да ће се предвиђено наставно градиво успешно савладати. Такође, имала се у виду и

чињеница да се на њој школују кадрови за рад на оперативним пословима службе

јавне и државне безбедности.

Имајући у виду да је школа у свом саставу имала и Интернат, Комисија је

била дужна да обезбеди и раднике у Интернату, где су углавном били примљени

радници из постојећег одељења Средње школе унутрашњих послова у Земуну, које

је укинуто отварањем Више школе. 90

85 Информација о раду и неким проблемима Више школе унутрашњих послова, број 0177/4/1 од

14.02.1973. године 86 Исто. 87 На првој седници расписала је конкурс за избор наставника и именовала 14 Комисија за писање

реферата за избор наставника. Сходно таквој процедури, Комисија је била изабрала 5 наставника на

неодређено време са пуним радним временом и било је предвиђено да су у процедури избора још два

наставника у сталном радном односу. Дакле, међу изабраним наставницима, како са пуним тако и са

непуним радним временом, налазила су се четири доктора наука, два магистра наука и остали бројни

стручњаци који су имали већи број објављених радова из области које су изабрани да воде наставу.

Извештај о раду Матичне комисије: Исто. 88 Извештај о раду Матичне комисије Више школе унутрашњих послова: Исто. 89 Исто: стр. 2. 90 Исто.

38

Студије су трајале четири семестра, односно од 1977. године пет семестара, а

дипломирањем студенти су најпре стицали звање правник у области унутрашњих

послова, а потом, након измена плана и програма студија, звање правник.91

Пријем прве генерације студената у школској 1972/73. године је био извршен

путем конкурса. У складу са Законом о Вишој школи, у члану 6. било је предвиђено

да право уписа имају кандидати који су завршили одговарајућу средњу школу.

Управо стога, Матична комисија је одлучила да као одговарајуће средње школе

буду: гимназија, средња техничка школа, средња школа унутрашњих послова,

учитељска и средња економска школа. Одлучено је такође да сви кандидати полажу

пријемни испит из Српскохрватског језика и Основа друштвеног и државног

уређења СФРЈ, као и да се сви они подвргавају лекарском прегледу, који ће

спровести посебна лекарска комисија.92 И поред тих услова, чињенице да је конкурс

објављен августа месеца, на конкурс се пријавило 560 кандидата, што индикативно

показује да је постојао посебан интерес за таквом Школом. Од тога броја примљено

је 160 редовних и 210 ванредних студената. Важили су следећи критеријуми:

потребе органа унутрашњих послова за кадром са специјализованим стручним

профилом, успех на пријемном испиту, резултати лекарског прегледа као и

резултати психо-техничких мерења.93

Њено седиште је било у Београду, у улици Цара Душана број 196 – Земун.94

Виша школа је имала статус самосталне установе и била је део система просвете

чији је рад регулисан прописима из области вишег образовања.95 Оснивачким

законом било је одређено да школа почне са радом школске 1972/1973. године.96

У току 1973. године у Интернату Више школе је било смештено 130

студената, од чега 71 је био у радном односу, а 59 из грађанства. Сви студенти из

радног односа су примали лични доходак од радне организације која их је упутила

на студирање. Од укупног броја 59 студената из грађанства, стипендију је примало

32, а без стипендије је било 27. За 32 студента који су примали стипендију исте су

се кретале у следећим месечним износима, и то: 1. 200 динара за 2 студента, од

којих један има 5 а један 3 члана породице, 900 динара за 23 студената, од којих

један има 5 чланова породице, а један једног члана породице, 700 динара за једног

91 Монографија Више школе унутрашњих послова, Београд, 2002. 92 Исто: 3. 93 Исто: стр. 4 94 Статут Више школе унутрашњих послова бр. 55/1 од 11. 01. 1993. године, Статутарна одлука о

изменама и допунама статута Више школу унутрашњих послова 05 бр. 36/3-3 од 27.07.1993. године,

Одлука о изменама и допунама статута Више школе унутрашњих послова 05 бр.: 33/2-3 од 10.06. 1997.

године и Одлука о изменама и допунама Статута Више школе унутрашњих послова 05 број: 32/1-6 од

29.10. 1999. године, Одлука о изменама и допунама Статута Више школе унутрашњих послова 05 број:

30/II-2 од 02.10. 2001. године и Одлука о изменама и допунама Статута Више школе унутрашњих

послова 05 број 30/VIII-2 oд 17.09.2003. године. 95 Закон о Вишој школи, ,,Службени гласник РС, бр. 50/92, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96. Тим закон су

се уређивали услови за обављање делатности вишег образовања и услови и начин под којим се стиче

више образовање. Стога је Закон о Вишој школи унутрашњих послова био усклађен са тим законом. 96 Члан 14. Закона о Вишој школи унутрашњих послова, ,,Службени гласник СРС“ бр. 28/72

39

студента, 600 динара за 3 студента, 500 динара за 1 студента, 400 динара за 1

студента и 300 динара за 1 студента.97 Од укупног броја 71 студената из радног

односа трошкове интерната, за 65 студената трошкове смештаја су сносиле њихове

организације

Веома је интересантно споменути поједине чињенице о библиотеци Више

школе унутрашњих послова. Наиме, од формирања наведене институције, осећао се

недостатак стручне литературе која је била неопходна студентима, слушаоцима и

професорима те Школе. Библиотека која је постојала при Одељењу бивше школе

унутрашњих послова у Земуну и коју је преузела ова школа је била веома

сиромашна, није имала ни један примерак стручне литературе, тако да се заиста

била осећала потреба за одређеним набавкама. Управо зато, а имајући у виду

финансијске могућности школе, директор Школе је у складу са тим, захтевао да

уколико постоји могућност да се то питање реши уступањем библиотеке

Републичког секретаријата унутрашњих послова, јер би на тај начин, школа добила

комплетно опремљену стручну библиотеку која ће стајати на располагање.98

Школа је представљала организациону јединицу Министарства унутрашњих

послова у којој су се остваривали законом утврђени облици стручног

оспособљавања и усавршавања за потребе Министарства.99 Законом о унутрашњим

пословима, било је предвиђено да се у саставу Министарства унутрашњих послова,

као његова унутрашња организациона јединица налази Виша школа унутрашњих

послова која образује кадрове за стицање више стручне спреме.100 Тадашњи

Министар унутрашњих послова је доносио планове и програме стручног

образовања, оспособљавања и усавршавања и утврђивао је посебне услове које

треба да испуњавају студенти Више школе унутрашњих послова, међусобна права и

обавезе Министарства унутрашњих послова и студената, односно њихових

родитеља и услове за смештај у интернату студената. Такође, утврђивао је и остала

права, обавезе и одговорности студената.101 Виша школа унутрашњих послова је

имала и свој управни одбор кога је представљао председник Одбора, а у његовој

одсутности заменик.102 Наиме, одбор је вршио послове из своје надлежности на

седницама које су се сазивале по иницијативи председника Одбора или по предлогу

чланова. Имали су дневни ред и регулисан ток седнице. Одбор је о сваком предлогу,

који је био стављен на дневни ред, одлучивао после претреса, и одлуке доносио

97 Републичка заједница образовања, друштвена интервенција за студенте у вези дописа 03 бр. 43/1-73 од

10.1.1973. године, број. 0072-4/2 од 17.01. 1973. године. 98 Решавање питања библиотеке, Републичком секретару за унутрашње послове – Савету радне

заједнице Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије, број 0362-6/1. 99 Члан 32. и чланови од 59-69, Закона о унутрашњим пословима, ,,Службени гласник Републике

Србије“, бр. 44/91, 79/91 и 54/96. 100 Члан 60. Закона о унутрашњим пословима, ,,Службени гласник Републике Србије“, бр. 44/91, 79/91 и

54/96. 101 Члан 62. и 63. и 69. Закона о унутрашњим пословима, ,,Службени гласник Републике Србије“, бр.

44/91, 79/91 и 54/96. 102 Пословник о раду Управног одбора Више школе унутрашњих послова, 01 бр. 591/1 од 26.11.1992.

године.

40

већином гласова својих чланова. О раду се водио записник.103 Такође, он је доносио

одлуке, закључке, решења и препоруке.

У току 1973. године се интензивно радило на доношењу нормативних аката

који су представљали предуслов за нормално функционисање Школе. Тако је у овом

периоду донет велики број нормативних аката као што су: Статут школе,

Правилник, односно самоуправни споразум о међусобним односима радника у

удруженом раду у Школи, Правилник о организацији и систематизацији радних

места, Правилник о накнади личних доходака због повремене спречености за рад,

Правилник о раду Савета, Нацрт правилника о расподели станова, Пословник о

раду Савета итд. Припремљена је документација и Школа је уписана у регистар о

оснивању УС 232/72 од 31. 10. 1972. године. У том периоду се интензивно радило

на стручним и административним пословима око расписивања конкурса како за

наставно тако и за ваннаставно особље.

На својој другој седници Савета Више школе унутрашњих послова одржаној

2. априла 1973. године, донет је пословник о раду Савета Више школе унутрашњих

послова. 104 Савет је радио и одлучивао у седницама које су се одржавале по

потреби и које су биле јавне. На њима су се доносили и програми и планови рада.

Виша школа унутрашњих послова је 1987. године потписала споразум на

основу којих је била одређена обавеза виших школа да у складу са Законом о

усмереном образовању и васпитању обезбеде заступљеност садржаја марксизма,

теорије и праксе самоуправљања, општенародне одбране и друштвене само заштите,

физичког васпитања и страних језика и то кроз одговарајуће програмске садржаје и

наставно научне дисциплине које сами утврђују у зависности од стручног профила

кадра који школују за рад у организацијама удруженог рада.105

Правилником о утврђивању радних места у вишој школи унутрашњих

послова на којима радници носе униформу радника милиције, било је одређено да

ће следећи радници, сагласно Правилима о вршењу послова јавне безбедности бити

у обавези да носе униформу и оружје: возач моторног возила, инструктори за обуку

водича и службених паса, шефови смена у Групи сталног дежурства и обезбеђења,

инструктори за практичну обуку, стручни сарадници за извођење настави на

следећим предметима: криминалистике, правила о вршењу послова јавне

безбедности и безбедност саобраћај, као и на предметима криминалистика I, II, III.

Правилником о смештају и исхрани били су регулисани услови и поступак

усељавања и исељавања студената и слушалаца течајева, курсева у интернат Више

школе унутрашњих послова.106 Студенти Школе су примани у интернат на основу

конкурса који се расписивао свако школске године у периоду од 15. августа до 20.

септембра. Одлуком о расписивању конкурса, посебно се утврђивао број студената

103 Исто. 104 Пословник о раду Савета, број 0606-1/1. 105 Споразум о основама и обиму наставе општеобразовних садржаја у оквиру наставних планова за VI-1

степен образовања на вишим школама чланицама заједнице виших школа Србије, број. 165/06.05.1987.

године. 106 Правилник о смештају и исхрани, број 123/73 од 06.09.1973. године.

41

прве и друге године који ће бити примљени у интернат у оквиру расположивог

капацитета. Право учешћа на конкурс су имали редовни студенти који су се уписали

у први семестар Више школе унутрашњих послова и редовни студенти који су

после јунског и септембарског испитног рока стекли право уписа III семестра.

Основни услови за пријем у Интернат су били следећи: школски успех, материјално

стање кандидата, здравствено стање кандидата, посебни услови које кандидат треба

да испуњава и то испуњавање обавеза према интернату у претходној години

Школовања. Приликом усељења у интернат, студенти су били дужни да уплате 15%

од месечне уплате у фонд солидарности корисника интерната. Средства фона су се

користила за помоћ социјално угроженим људима.107 Корисници ресторана су

имали право да: користе услуге ресторана, прибор за јело и инвентар ресторана у

складу са његовом наменом; захтева поштовање важећих норми исхране; врши увид

у цену калкулације смештаја и исхране, предлаже мере за побољшање услова

смештаја и исхране и расправља о другим питањима од значаја за стандард

корисника Интерната. Поред права, поседовао је и следеће обавезе: добијене бонове

за исхрану је могао само лично да користи; чувања прибора за јело и остали

инвентар; после завршеног обеда врати прибор и узме жетон; коректно се понаша

према особљу итд.108

Имајући у виду запостављање организованог рада са младима, посебно на

спортском плану, а све шире увођење у савремену производњу модерна техничка

средства дошло је до знатног заостајања физичких и функционалних способности

школске омладине. Управо стога, Савет месне заједнице Више школе унутрашњих

послова је одлучио о формирању спортске и рекреативне делатности као што је:

ногомет, рукомет, одбојка, кошарка, атлетика, гимнастика, стони тенис и шах. 109

У извештају о одржаним часовима из 1973. године, спомињу се следећи

предмети и наставници: Кошутић Будимир – увод у право, Ћетковић Влада и

Марјановић Јован – основи марксистичке теорије друштва и политике; Зечевић

Миодраг, Николић Павле и Ђорђевић Јован – уставно право СФРЈ; Јовановић

Живота – кривично право; Спасић Младен – основи међународног јавног права;

Тучев Радова, Савић Јаков, Костић Станко – информациони системи ОУП-а;

Давидовић Драгомир – криминологија; Ђошић Миодраг – криминалистика I;

Јовановић Каменко – криминалистика II; Путник Душан – психологија;

Вукадиновић Душан – општенародна одбрана; Гађански Милован и Николић

Слободан – Специјално физичко образовање; Поповић Јелена – управно право;

Луковић Милица – немачки језик; Јовановић Каменко – криминалистика II.110

За ванредне студенти били су одређени посебни испитни рокови као што су:

фебруарски, априлски, јунско-јулски, септембарски и новембарски. Упис у другу

годину студија су имали право они студенти који су имали заостала само два испита

107 Исто: од члана 15. до 23. 108 Исто: члан 35. 109 Општина Земун, VII месна заједница – Организација спортског и културно-забавног живота –

05.06.1973. године. 110 Извештај о одржаним часовима предавања и вежби, као и семинарима у Београду, 24.01.1973. године.

42

из прве године. Наравно, накнадно се и у новембру могла уписати друга година

студија уколико студент у том року има заостала два испита из прве године.111

Да би засновао радни однос у Вишој школи унутрашњих послова, на послове

наставника и сарадника, потребно је било да буду испуњени следећи услови: поред

општих који су били прописани Законом о високом школству112, потребно је било

да буду испуњени и посебни услови, као што су: да су југословенски држављани, да

нису осуђивани, да се против њих не води кривични поступак, да су морално-

политички подобни за рад у Школи и да испуњавају услове договора о заједничким

основама научно-наставног рада у области народне одбране на свим

високошколским установама у СФРЈ. Били су дужни да поднесу следећа документа:

пријаву таксирану са једним динаром административне таксе, списак научних

радова, као и научне радове, аутобиографију и друга документа.113

После спровођења избора, Савет Више школе унутрашњих послова одржао је

своју прву седницу на дан 27. фебруара 1973. године, када је извршено и

конституисање Савета и избор руководећих радника Школе.114 У школској 1972/73.

години, уписано је 160 редовних и 200 ванредних студената. Од тог броја, II годину

је уписао 142 редовна и 81 ванредан студент. Настава је одржана сагласно

наставном плану и програму и одмах на почетку школске године основано је Веће

године чији је основни задатак био да прати, координира све проблеме у вези са

извођењем и унапређењем наставе. У овом Већу студенти су имали свога

представника који равноправно учествују у раду овог стручног тела Школе.115

Одмах годину након тога, . године, уписано је 171 редован студент и 220 ванредних

студената. Управо 1973. године, конкурисао је и већи број кандидата и то 1.100.

Структура уписаних студената била је следећа: у школској 1972/1973. године,

уписано је 102 студента из редова радника органа унутрашњих послова, док се

самостално школовало 22 студента. У школској 1973/74. години, уписано је 55

студента из редова радника органа унутрашњих послова, 27 студената је имало

стипендију органа унутрашњих послова, а самостално се школује 79

студената…Интересантна је чињеница да се на основу различитих докумената може

увидесте да до последњег тренутка органи унутрашњих послова нису показали оно

интересовање које се очекивало за упис студената у такву Школу. Управо стога је

конкурсна комисија у тој години требала да оствари што је могуће већи контакт са

органима унутрашњих послова у погледу избора кандидата на основу расписаног

конкурса.116 Такође, ваља навести да је 1973. године, донет коначан наставни план и

програм за прву годину и да је пре него што је усвојен од стране Савета, наставни

план и програм био дат на мишљење одговарајућим органима у Републичком

111 Обавештење свим ванредним студентима Више школе унутрашњих послова, број 0413-611. 112 Закон о високом школству, Службени гласник СРС, број 51/72. 113 Примерак одлуке о расписивању Конкурса за избор наставника и сарадника за предмет

,,Општенародна одбрана“. 114 Извештај о раду Више школе унутрашњих послова у 1973. години, Земун, 30.05. 1974. године. 115 Исто: 2. стр. 116 Исто: 3. стр.

43

секретаријату за унутрашње послове. Поред теоријске наставе, студенти прве

године су такође обавили и стручну праксу у организационим јединицама Градског

секретаријата за унутрашње послове, Републичког секретаријата за унутрашње

послове СР Србије и Савезног секретаријата за унутрашње послове. Циљ практичне

обуке је био да се студенти упознају са извршењем основних задатака органа

унутрашњих послова и да теоретска знања која су стекли у току предавања што

боље примењују у пракси на раду у органима унутрашњих послова. Рад са

ванредним студентима, је био организован на тај начин што се сваке суботе и

недеље одржавали семинари за ванредне студенте у Београду и Нишу и у Београду

и Приштини. Циљ таквих семинара је био увођење ванредних студената у суштину

градива и материје која се предаје у тој Школи. Ради целовитог обједињавања

наставе, у тој години су сагласно Статуту Више школе основане три групе и то:

група за криминалистику, група за кривично-правне предмете и група за опште

предмете.117 Наставницима су обезбеђени кабинети за њихов рад у Школи. Тада је

такође дат и предлог тј. мишљење да наставници и сарадници који су у сталном

радном односу са Школом треба да се налазе свакодневно у Школи, да живе са свим

њеним проблемима, јер само на тај начин могу успешно савладати и разрешити све

проблеме који неминовно искрсну у свакодневном раду. Заговорници наведене

идеје су се позивали како на законске тако и на политичке обавезе које су

произилазиле из најновијих докумената X Конгреса Савеза комуниста Југославије,

где је зацртано да се реформа високог школства састоји у томе да све структуре

Школе учествују и буду одговорне за рад Школе и да се сви окрену напорном раду

да високошколска установа постане оно што друштво од ње очекује.

Дакле, у току 1973. године, изграђен је амфитеатар капацитета 250 седишта

са пратећим просторијама за одговарајуће лабораторије у вредности од 455 милиона

старих динара. Савет школе је такође донео одлуку да се спортска дворана преузме

од стране Кошаркашког клуба ,,Партизан“ и да исплати кредит који је ,,Партизан“

добио од Београдске банке. Наиме, приликом отварања Школе, склопљен је уговор

са Кошаркашким клубом ,,Партизан“ да се у кругу школе изгради спортска дворана

због тога што Школа тада није могла да обезбеди новчана средства за изградњу тог

објекта. Обзиром да је уписом друге генерације студента захтев за двораном

повећан, немогуће је користити заједнички ову дворану па је дошло до споразума да

Школа преузме цео кредит и самим тим да се упише као власник тог објекта. У том

периоду Савет школе је одржао 8 седница. Као тела Савета, Савет је именовао

следеће комисије: Комисију за израду правилника о организацији и

систематизацији радних места, Комисију за израду правилника о личним дохоцима,

Комисију за израду правилника о дисциплинској одговорности, Комисију за израду

правилника о радним односима, Комисију за пријем на рад, Дисциплинску

комисију, Комисију за спровођење и праћење уставних амандмана, Комисију за

набавку службених паса, Комисију за расходовање и продају службених паса,

Комисију за наставна питања, Комисију за пријем студената, Комисију за уступање

117 Исто: стр. 5.

44

радова на изградњи амфитеатра и других пратећих просторија, Пословни одбор и

Комисија о стручном образовању.118 По престанку рада Матичне комисије, Савет је

својим радом допринео да се у Школи благовремено разрешавају сва питања, а

нарочито доношење Наставног плана и програма итд. Поводом прославе ,,Недеље

безбедности“ у 1973. години у Школи је организована свечана академија на којој је

уводно излагање поднео директор, проф. Радојица Максимовић, а у другом делу је

организован концерт народних песама и игара. У другој половини године,

Конференција СК Школа прикључила се универзитетском комитету СК, имајући у

виду чињеницу да је Школа високошколска установа која је укључен у систем

високог школства Републике.

Пријем у интернат Више школе унутрашњих послова вршио се на два начина

и то: слушаоци течајева, курсева и семинара примали су се обавезно у Интернат,

док су се студенти Школе примали према расположивим капацитетима, а на основу

конкурса који се расписивао за сваку школску годину у периоду од 15. августа до 20

септембра. Право учешћа на конкурс су имали редовни студенти који су се

уписивали у I семестар Више школе унутрашњих послова и редовни студенти који

су после јунског и септембарског испитног рока стекли право на упис III семестра.

Основни услови за пријем у Интернат су били следећи: школски успех, материјално

стање кандидата, здравствено стање кандидата као и посебни услови које кандидата

треба да испуњава и то: статус кандидата у органима унутрашњих послова;

испуњавање обавеза према Интернату у претходној години становања. Студентима

према којима су у претходној години примењене мере дисциплинске одговорности

укупан број поена су умањивао за 25, док студенти који су у претходној години

били искључени из Интерната или су га самовољно напустили без отказног рока,

нису имали право на пријем у наредној школској години.119

Школа је имала три организационе јединице: образовно-васпитну,

Секретаријат и Интернат.120 Руководећа радна места у Школи су била: директор,

помоћник директора, секретар Школе и управник интерната.

Први Статут Више школе унутрашњих послова је донет марта 1973.

године.121 Према том Статуту настава у школи је трајала 2 године, односно 4

семестара. Школска година је почињала 1 октобра, а завршавала се 30 септембра

наредне године. Настава у зимском семестру је трајала од 1 октобра до 31. јануара

наредне године, а у летњем семестру од 16. фебруара до 15 јуна.122 Настава за

редовне студенте је била обавезна. Тим Статутом је било предвиђено формирање

Катедри као и то да се настава изводи по утврђеном наставном плану и програму.

Према том Статуту било је предвиђен следећи наставни план: прва година: увод у

право, основи марксистичке теорије, друштва и политике, уставно право СФРЈ,

118 Извештај о раду Више школе унутрашњих послова, 30.05.1974. године. 119 Правилник о смештају и исхрани, опште одредбе, број 234/73. 120 Правилник о организацији и систематизацији радних места Више школе унутрашњих послова,

Београд, априла 1973. године. 121 Статут Више школе унутрашњих послова из 20. марта 1973. године. 122 Исто: члан 8.

45

кривично право (општи део), управно право, основи међународног јавног права,

информациони систем ОУП, криминологија, криминалистика I (тактика),

криминалистика II (техника), психологија, општенародна одбрана, страни језик,

специјално физичко образовање и семинарски рад; друга година: кривично право

(посебни део), управно право (посебни део), основи државне безбедности,

саобраћајно право, кривично-процесно право, криминалистика III (методика),

криминалистика IV (oператива), судска медицина и психопатологија. Редовни

испитни рокови су били јунско-јулски, септембарски и фебруарски. За апсолвенте и

ванредне студенте постојали су и ванредни испитни рокови: априлски и

новембарски. Студент је могао уписати други годину, иако је имао два заостала

испита из прве године. Наставници су били дужни да држе предавања и вежбе и

спроводе испите, да учествују у раду органа Школе, да у интересу Школе сарађују

са органима унутрашњих послова, научним, стручним и другим организацијама

удруженог рада, да у периоду првог избора напишу уџбеник или скрипта за предмет

који предају уколико организациона јединица за образовање и васпитање сматра да

је то потребно. Сарадници Школе су били дужни да изводе поједине облике наставе

по упутствима и надзором наставника, да помажу наставницима у извођењу

наставе, држе вежбе и колоквијуме по упутствима и под надзором наставника, да

учествују у раду органа Школе и да раде на свом стручном усавршавању. За

професора Школе је могао бити изабран кандидат који је имао високу школску

спрему, већи број стручних радова, дуже педагошко искуство у настави, или у

успешном вођењу послова своје струке а показује способности за самосталан

наставнички рад и има моралне, идејно политичке и друге подобности за

извршавање задатака. За предавача је могло бити изабрано лице које има

високошколску спрему, искуство и радове у одговарајућој струци, способност за

наставнички рад. У звање асистента-приправника и звање асистента могао је бити

изабрано лице које има високошколску спрему и који је за време или после

завршних студија показао интерес или способност за стручни рад и за извођење

наставне. Предност приликом избора је имао кандидат који је факултет завршио са

високом просечном оценом и које је имало академски назив магистра односно

стручни назив специјалисте. За остале сараднике је могло бити изабрано лице које

има Вишу школу унутрашњих послова или другу вишу школу, са најмање 5 година

радног искуства у органима унутрашњих послова. Наставници школе су се бирали

на 5 година, док су се сарадници бирали на три. Веома је значајно споменути

чињеницу да је Школа била дужна да за извођење наставе из предмета:

Криминалистика – методика и оператива, служба државне безбедности, управно

право – посебни део, информациони систем органа унутрашњих послова и Народна

одбрана, ангажује истакнуте стручњаке из редова радника органа унутрашњих

послова.

Што се тиче студента, Статут је предвиђао да се упис врши путем конкурса

који може бити редован и накнадни који се расписивао у случају да се у редовном

46

року не јави довољна број кандидата.123 Редовни се расписивао од маја месеца и

трајао је до 31. августа исте године, док се накнадни могао расписати од 1

септембра до 20 септембра исте године. Конкурс је спроводила конкурсна комисија

која је имала 7 чланова, од који је 4 именовао Савет школе из редова наставника и 3

члана која је именовао Републички секретаријат. Посебно је интересантно

споменути да је радник Школе који је саопштио намеру да му рад у Школи престаје

својом вољом, као и радник коме је престао рад у Школи без његове воље на основу

одлуке надлежног органа Школе, има право и дужност да остане на раду у Школи и

то: радници на руководећим радним местима, наставници и сарадници преко 25

радног стажа – 6 месеци, сарадници и остали радници према дужини радног стажа и

то: до 5 година – 1 месец, преко 15 до 15 година радног стажа – 3 месеца, преко 15

до 20 година радног стажа – 4 месеца; преко 20 до 25 година радног стажа – 5

месеци. Интересантно је и то да је стриктно било регулисано да је радник дужан да

ради дуже од пуног радног времена и у следећим случајевима: у случају

елементарних непогода, које су настале или непосредно предстоје, али само

онолико времена колико је неопходно да се спасе људски животи или очувају

материјална средства; да се започети рад продужи да би се завршио процес рада

чије би обустављање или прекидање нанело знатну материјалну штету, али само

онолико времена колико је неопходно да се отклони или спрече штетне последице;

приликом испита у случају да су рокови утврђени ван радног времена за оне

раднике чије су радне дужности посредно или непосредно везане за спровођење

испита; приликом уписа и овере семестра редовних и ванредних студената;

приликом израде периодичног и завршног рачуна. У Школи су постојале следеће

радне јединице: радна јединица образовно-васпитне делатности, коју су сачињавали

сви радници организационе јединице за образовање и васпитање; радна јединица

интерната коју су сачињавали радници организационе јединице Интерната; радна

јединица секретаријата коју су сачињавали сви радници организационе јединице

секретаријата.124 Збор радне јединице образовно-васпитне делатности имао је

следеће обавезе: утврђивао је кандидате за чланове Савета школе, одлучивао је о

покретању поступка за опозив чланова Савета Школе, вршио је избор наставника и

сарадника Школе, предлагао је Савету Школе расписивање конкурса за избор

наставника и сарадника Школе, предлагао је Савету Школе усвајање наставних

програма, предлагао је Савету Школе одржавање семинара и свих облика рада са

ванредним студентима, предлагао је Савету расписивање конкурса за упис нових

студената, предлагао је Савету програм за полагање испита, вршио је анализу

успеха студената и предузимао је мере за побољшање успеха студената.125 Збор

радне јединице секретаријата је: утврђивао кандидате за чланове Савета школе,

одлучивао о покретању поступка за опозив чланова Савета, разматрао је питања у

вези са организацијом и усавршавањем рада у Секретаријату, разматрао је питања у

123 Исто: члан 47. 124 Исто: члан 86. 125 Исто: члан 93.

47

вези предлагањем Савету набавку опреме за Секретаријат.126 Савет Школе је има 21

члана кога су чинили: 6 чланова које је бирала радна јединица за образовање и

васпитавање, 1 члан кога је бирала радна јединица Интерната и Секретаријата, 3

члана која су бирали студенти из редова студената, 1 члан кога је делегирао

оснивач, 1 члан кога је делегирала Скупштина општине Земун, 3 члана која је

именовао Републички секретаријат и 5 чланова које су именовали органи

унутрашњих послова у договору са Републичким секретаријатом. Савет Школе је:

доносио Статут и друга општа акта Школе, вршио је избор и опозив директора

Школе, доносио планове и програме развоја Школе, расписивао конкурс и

потврђивао избор наставника и других радника Школе, ако тим Статутом није било

друкчије одређено, одлучивао о питањима сарадње са другим институцијама,

заузимао је стао о разноврсним питањима, доносио финансијски план, наставни

програм и вршио је друге послове предвиђене Статутом. Посебно је значајно

споменути да је постојало и Веће године, као саветодавно тело кога су сачињавали

сви наставници и сарадници који су учествовали у извођењу наставе и најмање 3

представника студената које су бирали студенти те године. Веће године би бирало

свог председника. Задаци тог Већа били су:127разматра и изналази решења по

питању непосредног извођења наставе, доноси план стручних логоровања и

екскурзија, доноси план стручне праксе студената, врши анализу успеха студената и

анализу метода и квалитета наставе и вежби, разматра питања и утврђује

могућности за што непосреднији контакт и сарадњу наставника и сарадника, стара

се да студенти уредно похађају наставу, пружа помоћ студентима у циљу редовног

завршетка студија. Такође, постојало је и Веће курсева које је: разматрало и

изналазио решења по питањима непосредног извођења наставе, вршило анализу

успеха слушалаца и анализу метода и квалитета наставе и вежби и давало предлоге

радној јединици за образовање и васпитање као и Савету Школе за њихово

решавање, разматрало питања и утврђивало могућности за што непосреднији

контакт за сарадњу сарадника и слушалаца. Радом школе је руководио директор:

бирао га је Савет на период од 5 година у складу са прибављеним мишљењем

Републичког секретаријата, јавним гласањем. Поред општих и посебних услова

прописаних законом и одредбама Статута, радници, студенти и слушаоци су

требали да испуњавају и следеће услове: да су југословенски држављани, да су

пунолетни, да су здравствено способно за рад на радним местима на која се примају

у Школи, односно за рад на оперативно-стручним пословима јавне и државне

безбедности, да нису осуђивани за кривично дело против народа и државе,

кривично дело против службене дужности, кривична дела извршена из

користољубља или нечасних побуда, да се против њих не води кривични поступак,

као и да им правоснажном пресудом није изречена мера забране вршења

126 Исто: члан 94. 127 Исто: члан 102

48

одговарајуће дужности док таква забрана траје, као и да су морално и политички

подобни за рад у школи односно у органима унутрашњих послова.128

Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места,

биле су утврђене организационе јединице у Вишој школи унутрашњних послова,

њихов делокруг, организација, начин руковођења организационим јединицама и

извршавање послова итд.129 У складу са њим за обављање послова из делокруга

Министарства унутрашњих послова, који се односе на образовање, оспособљавање

и усавршавање кадрова у Вишој школи, као унутрашња организациона јединица,

утврдила се Управа за образовање, оспособљавање и усавршавање, док су се

послови систематске подршке који су у непосредној вези са пословима Управе за

образовање, оспособљавање и усавршавање, а односили су се на смештај и исхрану

студената и радника, материјално-финансијске и техничке послове, правно

административне послове, издавачку делатност и библиотекарство, обављају се у

оквиру Одељења за заједничке послове. Управа за образовање, оспособљавање и

усавршавање била је одговорна за: законито и стручно обављање послова

образовања, оспособљавања и усавршавања кадрова унутрашњих послова. С тим у

вези, у складу са законом, другим прописима и плановима и програмима,

организовала је и обављала послове који су се односили на: стручно образовање

студента за стицање више стручне спреме, стручно образовање полазника на курсу

за милиционаре, стручно оспособљавање приправника, стручно усавршавање

радника министарства итд.

У току 1980. године донет је Програм мера на спровођењу политике

економске стабилизације којим су дате инструкције за наставу, упис студената и

режим студија, стручно усавршавање наставник и сарадника, уџбенике и научни рад

у Школи, сарадње Школе са другим високошколским установама, органима

унутрашњих послова и удруженим радом уопште као и лична ангажованост.130

Наиме, њиме је било предвиђено да наставу за студенте треба да изводе

првенствено наставници, а асистенти могу учествовати, по изузетној потреби и под

контролом наставника, а на основу прибављеног мишљења Катедре и председника

Наставно-научног већа и то ако испуњавају одређене услове и то: положени усмени

магистарски испит, одбрањена магистарска теза, објављени научни или стручни

радови, искуство у раду органа унутрашњих послова. За вежбе је било речи да треба

да постану не само облика проверавања знања студената него и места стицања

нових сазнања посебно кроз повезивање теорије и праксе. У циљу реформе наставе

и целокупног рада било је предвиђено да се треба приступити разматрању места и

улоге сваког предмета у образовању кадрова на Вишој школи односно њиховог

другачијег распореда по годинама ради елиминисања неједнаке оптерећености

студената у току студија итд.

128 Исто: члан 112. 129 Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Вишој школи унутрашњих

послова, 31. децембар 1992. године. 130 Програм мера на спровођењу политике економске стабилизације, 16.04.1980. у Земуну.

49

Године 1987. постојали су следећи предмети: марксизам и савремено

друштво, основи политичке економије и економски систем СФРЈ, ОНО и ДСЗ

СФРЈ, увод у право, уставно право, кривично право, криминологија,

криминалистика-тактика, специјално физичко образовање, друштвена самозаштита,

управно право, кривично-процесно право, криминалистика-методика,

криминалистика-оператива, криминалистика-техника, информациони систем ОУП,

организација безбедности саобраћаја, специјално физичко образовање, страни језик,

државна безбедност, међународно право, практична настава у ОУП. Тада је

примљено 230 редовних студената на прву годину студија. Наставу на горе

споменутим предметима изводило је 15 професора од чега 9 доктора наука, 4

магистра и 2 са високом стручном спремом: Властимир Златковић, Владимир

Вугделић, Миленко Милошевић, Мухарем Зулић, Владимир Кривокапић, Јован

Шипрага, Ненад Ђорђевић, Слободан Пантазијевић, Радојица Максимовић, Јелена

Поповић, Љубисав Нешић, Јаков Савић, Душан Ступан, Драгутим Митровић, као и

предавачи: Мирослав Живковић, Мирослав Јевтовић, Љубинка Ступар, Данило

Видојковић, Слободанка Ђолић, Олга Стаматовић, Драган Костић, Драгмила

Вујовић, Ивана Костић, Љиљана Морић, Стеван Божић, Сретен Ковачевић,

Слободан Тркуља, асистенти: Крсто Липовац, Никола Китаровић, Драган

Васиљевић, Гордана Митровић, Драган Вулић, Божидар Бановић, Милан

Жарковић.131 Програм прве године студија је био по обиму и садржају усклађен са

програмом неких предмета Правног факултета и управо због тога, по закључку

Наставног већа Школе, предметни наставници ће бити дужни да у реализацији

наставе укључе и један број наставника Правног факултета. У тој години се доноси

нови наставни план и програм којим је било предвиђено да се одржавање семинара

на којима би се продубљивало знања из одговарајућих предмета у циљу

оспособљавања за самосталан рад из одговарајућих предмета у циљу

оспособљавања за самостални рад уз смисао за дискусије теоретског карактера.

Тада је било испланирано да се семинарске вежбе одржавају сваке недеље са 2

групе студената прве године, укупно 1470 часова.

У току 1988. године на првој години студија било је уписано 180 редовних

студената који су били распоређени у пет група за вежбе, две групе за семинаре, а

предавања су се одржавала са свим студентима у амфитеатру. Ванредних студената

прве године је било 200 ново примљених и око 1000 по основу обнове уписа. Тада

је на другој години било око 140 редовних – 4 групе за вежбе, 2 за семинаре и једна

за предавања и тридесет до четрдесет редовних студената друге године уписаних по

раније важећем Статуту. На петом семестру било је око 120-130 редовних студената

и 50-60 ванредних студената.132

131 Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова у Београду за школску 1988/89. годину,

број 604/1 од 08.10.1987. године. 131 Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова у Београду за школску 1988/89. годину,

број 474/1 од 06.10.1988. године. 132 Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова у Београду за школску 1988/89. годину,

број 474/1 од 06.10.1988. године.

50

У току 1989. године донет је Програм рада и програм за унапређење

функције и делатности више школе унутрашњих послова.133Наиме, имајући у виду

специфичности рада органа унутрашњих послова које захтева савладавање и

познавање низа разнородних струка и области, што се у пракси исказује као

овладавање знањима и вештинама које су искључиво својствене овој служби је

условљавала потребу за посебним нивоима и облицима образовања који упућују на

специфичан школски систем за раднике органа и служби безбедности од средњег,

преко вишег до високог образовања. Одатле су и разумљиви напори, који су

евидентно трајали више од двадесет година, да се пронађе и уведе такав систем

образовања за раднике органа унутрашњих послова који ће им омогућити потребно

опште и стручно образовање и њихово касније перманентно усавршавање за

послове које обављају. У самој Школи се превасходно школује кадар за потребе

органа унутрашњих послова СР Србије, САП Војводине, САП Косова, СР Црне

Горе и СР Босне и Херцеговине. Поред школовања редовних и ванредних

студената, вршило се и перманентно стручно оспособљавање и усавршавање

радника органа унутрашњих послова кроз основне и специјалистичке курсеве и

семинаре. Циљ таквих облика образовања је био да се нов примљени и постојећи

радници ОУП, стекну потребна, општа, стручна и специјалистичка знања и

вештине, како би се успешно обављали послови и задаци. У том циљу Републички

секретаријат за унутрашње послове је утврђивао планове и програме образовања и

време трајања курсева, а Виша школа унутрашњих послова је реализовала наставу.

План и програм образовања за стицање VI1 степена стручне спреме у Вишој школи

унутрашњих послова обухватао је заједничке општеобразовне, опште стручне и 15

ужестручних предмета. У току 1989/90 наставу на свим облицима образовања

изводило је 27 наставника у сталном радном односу и 3 до једне трећине пуног

радног времена, у звању професора 12 наставника, 18 у звању предавача, 7

асистената, два стручна сарадника и три инструктора.134 Једна од новина у Плану и

програму образовања и васпитања из Статута Школе из 1987. године је била и

увођење завршног испита, након положених испита из свих предмета. Наиме,

завршни испит се састојало из израде и одбране тематског рада из области уже

стручних предмета и Наставно веће Школе је до почетка сваке школске године

утврђивало теме за израду и одбрану завршног испита. Тада су постојали следећи

предмети: марксизам и савремено друштво – М. Јефтовић, основи политичке

економије и економски систем СФРЈ – Љиљана Морић, ОНО и ДСЗ СФРЈ –

Властимир Златковић, енглески језик – Л. Томић, немачки језик – М. Ралић, увод у

право – М. Живковић, уставно право – В. Вугделић, међународно јавно право – Н.

Ђорђевић, кривично право – Љ. Нешић, Кривично-процесно право – Д. Вујовић,

криминологија – В. Златковић, крим. тактика – В. Кривокапић, криминологија – В.

Златковић, криминалистичка методика – Ј. Шипрага, криминалистичка техник – Р.

133 Програм рада и програм за унапређење функције и делатности више школе унутрашњих послова, број

284/3 од 16.05.1989. године. 134 Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова у Београду за школску 1989/90. годину,

број 419/1 од 21.09.1989. године.

51

Максимовић, криминалистичка психологија – И. Костић, криминалистичка

медицина – Д. Костић, оперативни рад у ОУП – В. Ивановић, управно право – С.

Тркуља, организација и послови милиције – Н. Реџеповић, информатика у ОУП – Ј.

Савић, Д. Видојковић, О. Стаматовић, СФО – М. Милошевић, М. Жулић, С. Божић,

организација безбедности саобраћаја – С. Пантазијевић, државна безбедност – П.

Алексић, П. Илић.

У току 1990. године Виша школа унутрашњих послова је донела Програм

наставе за стицање вишег образовања.135 Тим планом било је предвиђено 22

предмета, који се нису мењали.

У току 1994/95. године, на првој години студија постојали су следећи

предмети у складу са тадашњим наставним планом и програмом:136 прва година -

социологија, основи политичке економије и економски систем Југославије, основи

безбедности и одбране, енглески језик, немачки језик, увод у право, уставно право,

кривично право, криминологија, криминалистика-тактика, специјално физичко

образовање; друга година – енглески језик, немачки језик, међународно јавно право,

кривично-процесно право, криминалистика-методика, криминалистика-техника,

криминалистичка-психологија, криминалистичка медицина, оперативни рад у ОУП,

управно право, увод у државну безбедност, безбедност саобраћаја, организација и

послови полиције, информатика у ОУП, специјално физичко образовање. Сви

предмети су били двосеместрални. У петом семестру су имали: криминалистика –

тактика, криминалистика – методика, криминалистика – техника, оперативни рад у

ОУП, управно право, безбедност саобраћаја, организација и послови милиције,

специјално физичко образовање. Практична настава се изводила из наставних

предмета: криминалистика – тактика, криминалистика – методика, криминалистика

– техника, оперативни рад у ОУП, управно право, безбедност саобраћаја и

организација и послови милиције. Студенти су практичну наставу реализовали у

Министарству унутрашњих послова Републике Србије, Секретаријату унутрашњих

послова у Београду, Управи за сузбијање криминалитета, Управи за безбедност

саобраћаја, Управи за странце, пограничне и управне послове, дежурном

оперативном центру, Институту безбедности и КПД - Болници. Карактеристично је

и то да је Виша школа унутрашњих послова ради помоћи студентима који су

плаћали школарину, била организовано извођење наставе, тако што је студент био

дужан да похађа наставу из стручних предмета у обиму од 20 процената од броја

часова предавања утврђених Наставним планом, у виду семинара и то: на првој

години студија: четири семинара (2 у зимском 12.11. и 17.12. 1994. године и 2 у

летњем семестру 18.03. и 22. и 23. априла 1995. године), на другој години студија:

четири семинара (2 у зимском од 11. до 13. новембра и од 16. до 18. децембра 1994.

године и у 2 у летњем семестру од 17. до 19. марта и од 21. до 23. априла 1995.

године), на петом семестру један семинар од 16. до 18. децембра 1994. године. Тада

135 Програм наставе за стицање вишег образовања, број 451/1 од 18.10.1990. године. 136 Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова за школску 1994/95. годину од 01. 10.

1994. до 30.09.1995. године, број. 54/1 од 09.01. 1995. године.

52

су постојали редовни и апсолвентски испитни рокови. Редовни испитни рокови су

били: јануарско –фебруарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски рок и

апсолвентски рокови: мартовски, мајски, новембарски и децембарски рок.

Интересантна је чињеница да су десет студената прве године и пет студената друге

године стекли услове за убрзано студирање и да су има потребна упутства и помоћ

пружали појединачно одређени ментори. Наставу је реализовало 23 наставника у

сталном радном односу и 9 од једне трећине пуног радног времена, у звању

професора 11 наставника, 12 у звању вишег предавача и 9 предавача.137 Такво стање

је била последица преласка већег броја наставника на Полицијску академију. Школа

је већ у септембру месецу 1994. године, расписала конкурс за избор наставника за 8

предмета, чији је поступак избора био у току. Такође, планирано је било да се у

децембру 1994. године распише конкурс за избор наставника (6 предмета), као и за

стручне сараднике (6 предмета). Настава са студентима се била реализовала у:

једном амфитеатру са 239 места, два амфитеатра са по 136 места, кибернетско

едукативном развојном центру са 44 места, 7 учионица (4 пута 40 места и 2 пута 38

места и 1 са 20 места), сала за специјално физичко образовање и кабинетима:

трасолошки, саобраћајни, електротехнички, радио-телеграфски – лабораторијама

фонолабораторија и фото лабораторија…

У току 1989. године постојале су следеће Катедре: Катедра за опште стручне

предмете – шеф је био др М. Живковић; Катедра за заједничке општеобразовне

предмете, шеф је био проф. др Милица Ралић; Катедра за кривично-правне

предмете, криминалистичку психологију и криминалистичку медицину, шеф је био

др Драгмила Вујовић и Катедра за криминалистику и државну безбедност, шеф је

био др Владимир Кривокапић и Катедра за послове милиције, управно право и

информатику, шеф је био др Слободан Пантазијевић.138

У току 1994. године, извршена је реорганизација Катедри у Вишој школи

унутрашњих послова, тако да је у складу са тим било следеће стање: Катедра за

опште образовне и опште стручне предмете (социологија, увод у право, уставно

право, међународно јавно право, основи политичке економије и економски систем

Југославије, страни језик), Катедра за кривично правне и криминалистичке

предмете (кривично право, кривично-процесно право, криминологија,

криминалистика-тактика, криминалистика-методика, криминалистика-техника,

оперативни рад у ОУП, криминалистичка психологија, криминалистичка

медицина), Катедра за безбедносне предмете (основи безбедности и одбране, увод у

државну безбедност, организација и послови милиције, безбедност саобраћаја,

специјално физичко образовање, информатика у ОУП, управно право) и Катедра за

развојно истраживачки рад за потребе МУП-а. Реорганизација је извршена због

побољшања квалитета, ефикасности и оперативности у раду.139

137 Исто. 138 Информације о Катедрама, од 23.11.1989. године. 139 Одлука о реорганизацији Катедри у Вишој школи унутрашњих послова, 01 број 46(8-2

53

У току 1995. године, у Вишој школи унутрашњих послова постојали су

следећи предмети:140 социологија – Желимир Кешетовић, основи политичке

економије и економски систем Југославије – Љиљана Морић, основи безбедности и

одбране – Желимир Кешетовић и Сретен Коваћевић, енглески језик – Весна

Николенџић, немачки језик – Милица Ралић, увод у право – Мирослав Живковић,

уставно право – Владимир Вугделић, кривично право – Гордана Митровић,

криминологија – Драгмила Вујовић и Миленко Крећа, криминалистика-тактика –

Милан Жарковић, уставно прав – Владим Вугделић, кривично-процесно право –

Драгмила Вујовић, криминологија Ђорђе Игњатовић, криминалистика методика –

Божидар Бановић, криминалистика техника Љубинка Ступар, криминалистичка-

психологија Ивана Костић, криминалистичка медицина – Драган Костић,

оперативни рад у ОУП Вукашин Ивановић, управно право – Драган Васиљевић,

увод у државну безбедност Андреја Савић и Предраг Илић, безбедност саобраћаја –

Крсто Липовац, организација и послови милиције – Момчило Талијан и Благоје

Кујовић, информатика у ОУП – Олга Ђурић и Јаков Станковић.

Стручни органи Више школе унутрашњих послова су били: Наставно веће,

катедре и веће курса.141 Наставно веће је радило као целина и само на седницама је

вршило права и дужности утврђене Статутом Школе и законима.142 Седнице

Наставног већа је сазивао директор по сопственој иницијативи али и на предлогу:

управног одбора школе, најмање једне катедре.143 Седнице су се заказивале најмање

три дана пре њеног одржавања, и то писменим позивом који се упућује сваком

члану.144 Седнице су биле јавне, осим у одређеним случајевима. Након утврђивања

дневног реда приступало се усвајању записника са претходне седнице. Потписивали

су га председавајући и записничар. Излагање чланова је било кратко и јасно и за

повреду реда на седници члану Наставног већа могле су се изрећи следеће мере:

усмена опомена, записничка опомена, одузимање речи и удаљење са седнице.145 На

седници се водио записник.

Чланови катедре су били наставници Више школе унутрашњних послова на

предметима сродних садржаја. Оне су обављале послове и то: разматрање плана и

програма студија, анализирање извођења наставних облика, предлагање развојно и

стручно истраживање за потребе Министарства, предлагање учешћа наставника на

стручним и научним скуповима, предлагање набавке стручке литературе и

часописа.146 Постојале су три катедре: Катедра за општеобразовне и опште стручне

предмете (социологија, основи политичке економије, страни језик, увод у теорију

државе и права, уставно право и међународно јавно право); Катедра за кривично-

140 Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова за школску 1995/96. годину од 01. 10. 1995.

до 30.09.1996. године, број. 76/1 од 09.01. 1996. године 141 Члан 72. Статута: Исто. 142 Пословник о раду Наставног већа Више школе унутрашњих послова, бр. 40/4-3 од 08.12.2003. године) 143 Члан 4. Пословника о раду Наставног већа Више школе унутрашњих послова: Исто. 144 Члан 8 и 9. Пословника о раду Наставног већа Више школе унутрашњих послова: Исто. 145 Члан 17. Пословника о раду Наставног већа Више школе унутрашњих послова: Исто. 146 Члан 78. Статута: Исто.

54

правне и криминалистичке предмете (криминологија, кривично право, кривично

процесно право, криминалистика тактика, криминалистика методика,

криминалистика техника, криминалистика оператива, криминалистичка

психологија, криминалистичка медицина); Катедра за безбедносне предмете

(управно право, основи безбедности, основи јавне безбедности, увод у државну

безбедност, надлежност и методе полиције, безбедност саобраћаја, информатика у

ОУП-а, специјално физичко образовање).147

У оквиру своје делатности Виша школа унутрашњих послова је обављала

научни и развојно истраживачки рад за потребе Министарства, издавала уџбенике и

друге публикације према Наставном плану и програму вишег образовања и

плановима и програмима стручног оспособљавања и усавршавања, обављала

послове смештаја и исхране у Студентском дому, као и друге послове из свог

делокруга рада.

Предлог броја студената за упис у Вишу школу унутрашњих послова је

утврђивало Министарство, а одлуку о броју доносила Влада Републике Србије.148

Упис се вршио путем конкурса који је расписивало Министарство просвете и

конкурс за упис је спроводила Конкурсна комисија која је била утврђивана актом

министра.149 Избор кандидата је вршила комисија образована из реда наставника

Више школе унутрашњних послова и чланова које именује Републички секретаријат

за унутрашње послове.150 Статутом се утврђивао број чланова комисије који су се

бирали из реда наставника и број чланова које именује Републички секретаријата за

унутрашње послове.151

Право на упис у Вишој школи унутрашњних послова су имали грађани који

су имали завршену одговарајућу средњу школу и испуњавали посебне услове за

пријем на рад у органе унутрашњих послова152, прописане Законом о унутрашњим

пословима.153 Статутом није прецизирана одређена средња школа коју кандидат

који конкурише мора да има завршену. Наиме, било је предвиђено да за упис на

прву годину студија може конкурисати лице које има средње образовање и

147 Одлука о реорганизацији катедара у Вишој школи унутрашњих послова, број 46/8-2 од 23.09.1994.

године; број 43/1-7 од 26.01. 1998. године; број 43/4 од 09.10.1998. године и број 40/6 од 20.11.2000.

године. 148 Члан 18. Статута: Исто. 149 Исто. Текст конкурса се може видети у прилозима, са насловом: Конкурс за упис студената у I

годину студија. 150 Члан 7. Закона о Вишој школи унутрашњних послова. Исто. 151 Исто. 152 Члан 34. Закона о унутрашњим пословима: Исто. Према том члану, поред законом утврђених услова

за пријем у рад у државне органе, да би се неко уписао у Вишу школу унутрашњних послова морао је да

испуњава и посебне услове: да није осуђиван за кривична дела против уставом утврђеног поретка и

безбедности, против оружаних снага, против привреде и имовине, против службене дужности и

кривична дела извршена из користољубља и нечасних побуда; да се против њега не води кривични

поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности и да му правоснажном пресудом није

изречена мера забране вршења позива, делатности или дужности, док таква забрана траје. 153 Члан 6. Закона о Вишој школи унутрашњих послова, ,,Службени гласник СРС“ бр. 28/72

55

испуњава посебне услове које је утврдио Министар.154 При томе, посебно је било

назначено да кандидат који не постигне позитиван успех на испиту провере

склоности и способности или не испуњава посебне услове које утврђује министар

не може бити уписан у Вишој школи унутрашњих послова..155 Посебне услове које

треба да испуне кандидати за студенте Више школе су били: здравствени, телесни,

физички, психомоторички и психо-социјални (способност и склоности).156 Према

упутству, испуњеност тих услова се утврђивала путем општих, лабораторијских и

специјалистичких прегледа, укључујући и психо-тестирање од стране Завода за

здравствену заштиту радника МУП а, затим коришћењем релевантних сазнања и

евиденција заснованих на примене Закона о кривичном и прекршајном поступку.

Морфолошки статус и моторичке способности које су кандидати морали да

испуњавају биле су следеће:157 за кандидате мушког пола: телесна висина: 1,72 и

више; телесна тежина: плус 5 или 10кг у односу на висину умањену за 100;

максимална снага опружача леђа: 1470 Н и више; Абалаков тест – 0,42м и више;

скок удаљ из места – 2,14м и више; број склекова за 10 секунди – 9 и више; број

претклона трупа за 30 секунди – 20 и више; тест грчења и опружања – 8 грешака и

мање; Куперов тест 12 минута – 2537м и више. За кандидате женског пола: телесна

висина: 1,65 и више; телесна тежина: плус 3 или 10кг у односу на висину умањену

за 100; максимална снага стиска шаке: 305 Н и више; Абалаков тест – 0,22 м и више;

скок удаљ из места – 1,46 м и више; број склекова за 10 секунди – 6 и више; број

претклона трупа за 30 секунди – 12 и више; тест грчења и опружања – 8 грешака и

мање; Куперов тест 12 минута – 1700 м и више.

По окончању рада Конкурсне комисије и објављивању ранг-листе примљених

кандидата, односно најкасније до 10. септембра текуће године, вршио се упис

студената.158 При томе, на утврђени редослед кандидата за упис на I годину студија

се могао поднети приговор директору Више школе унутрашњих послова, по коме се

доносила одлука у времену и по поступку утврђеном закону.159

Према статуту, студије на Вишој школи унутрашњих послова су трајале две и

по године и биле су организоване у два студијска одсека: Одсек полиције и Одсек за

управно-правне, логистичке послове и алтернативне чиниоце безбедности.160 На

студијском одсеку полиције била су организована два смера: смер криминалистичке

полиције и смер униформисане полиције, док су на студијском одсеку за управно-

правне послове, логистичке послове и алтернативне чиниоце безбедности

154 Члан 20. Статута о Вишој школи унутрашњних послова: Исто. 155 Исто. 156 Упутство о посебним условима које треба да испуне кандидати за студенте Више школе унутрашњих

послова (01 бр. 2469/2002 од 20.05. 2002. године). 157 Исто. 158 Члан 21. Статута: Исто. 159 Члан 22. Статута: Исто. 160 Члан 9. Статута: Исто.

56

организују се два смера и то: смер за управно правне и логистичке послове и смер

за алтернативне чиниоце безбедности.161

У Вишој школи унутрашњих послова су студирали студенти који су се

финансирали из буџета, као и студенти који су плаћали школарину.162 При томе,

самофинансирајући студенти су били дужни да похађају организоване облике

наставе из предмета и по обиму који је утврђивао министар. Провера знања

програмских садржаја из сваког предмета се оцењивала испитом и они су се могли

одржавати само у просторијама Више школе унутрашњих послова. Они су били

организовани у редовним испитним роковим који су трајали 15, 25 и 30 дана. То су

били: јануарско-фебруарски, мартовски, априлски, мајски, јунски, септембарски,

октобарски, октобар 2, новембарски и децембарски. Студенти су били у обавези да

у року од 5 дана по завршетку испитног рока изврши пријављивање испита за

следећи испитни рок. Испити су били јавни и студент је имао право у року од три

дана да уложи приговор на добијену оцену ако сматра да испит није обављен у

складу са законом. Студент је имао право уписа наредне године с највише два

неположена испита.163 Чланом 97. Закона о Вишој школи унутрашњних послова

била је прописана обавеза студената који су започели студије по прописима који су

важили до ступања на снагу Закона о вишој школи да студије заврше по започетом

плану и програму и правилима студија до краја школске 1995/1996 године.164 Том

приликом су студентима Више школе унутрашњних послова који су започели

студије по Наставном-плану и програму из 1977. године признају се одређени

испити из прве, друге и треће године. Поред тога, били су предвиђени одређени

испити који се нису признавали и које су студенти морали да положе.165 Било је

више таквих одлука.

Школска година је имала два семестра, зимски и летњи. Настава у зимском

семестру је трајала од 1. октобра текуће године до 15. јануара наредне године, а у

летњем семестру од 16. фебруара до 31. маја текуће године. Настава на V семестру

је почињала 1. октобра текуће године, а завршавала се 15. јануара наредне године.166

Настава се остваривала путем: предавања, вежби, семинарских вежби, практичне

наставе, консултација, испита и других облика наставног рада.167 Наиме, на

предавањима су се излагале методске јединице наставних предмета утврђене

програмом студија; вежбе су се користиле за разрађивање наставних садржаја

изложених на предавању, обрађивање теоријских проблема и објашњавање примера

из праксе; на семинарским вежбама су се продубљивала стручна знања из

одговарајућих предмета и разматрала сложенија питања итд. Посебна пажња је

придавана стручној пракси која се обављала непосредним укључивањем студената у

161 Члан 9. Плана и програма вишег образовања. Видети у прилозима. 162 Исто: члан 23. 163 Исто: од члана 24. до 44. 164 Одлука, 01 бр. 43/7-7 од 14. 10.1996. године. Било је три таквих одлука. 165 Исто. 166 Исто: члан 10. 167 Исто: од 12. до 17. члана.

57

рад у стварним организационим јединицама, безбедносним и другим условима и

радним процесима на одређеним радним местима, пословима и задацима у МУП.168

Пракса се спроводила по јединственом плану и програму који је доносио Министар

унутрашњих послова на предлог Више школе унутрашњих послова и студенти су

били распоређивани према месту пребивалишта у организационе јединице

предвиђене ,,Правилником о систематизацији радних места у МУП“.169 Студенти су

били дужни да воде дневник обуке и њихов рад је надгледао ментор кординатор.

Студенти IV I V семестра Више школе унутрашњих послова су учествовали и

у обављању послова обезбеђења и дежурства.170 Наиме, циљ обављања дежурства је

био стицање теоријских и практичних знања о обављању послова обезбеђења и

дежурства, непосредним укључивањем и ангажовањем студената, као део

предвиђених садржаја војно-полицијске наставе. Дежурство у школи се обављало

24 часа, по принципу екипног рада (5 студената), по утврђеном распореду и

дужностима и то: главни дежурни студент, стационарно дежурни студент (два

студента) на рецепцији Студентског дома, мобилно дежурни студент.171 За

неправилно и непотпуно извршавање дужности дежурног студента предвиђено је

понављање дужности, а за теже случајеве неправилности, дисциплинска

одговорност студената у складу са нормативима актима Више школе унутрашњих

послова.

Питање дисциплинске одговорности студената Више школе унутрашњих

послова је такође било детаљно регулисано.172 Наиме, за студенте су биле

предвиђене лакше и теже повреде обавеза.173 Рецимо, као лакша повреда обавеза

сматрало се: ометање наставе и испита, полагање испита у испитном року у коме

студент према Статуту Више школе унутрашњих послова нема право да полаже,

недозвољено пружање помоћи кандидатима који полажу испит, недозвољено

коришћење текстова и бележака за време испита, недолично понашање; као теже

повреда обавеза, сматрало се: преправка јавне исправе, крађа државне имовине или

личне имовине радника, довођење себе у алкохолисаном стању и употреба

наркотика, изазивање и учествовање у нереду или тучи, одбијање или неизвршење

налога директора Више школе, политичко и верско деловање, одбијање прегледа и

168 Упутство о спровођењу стручне праксе студената Више школе унутрашњих послова у Земуну (01 бр.

3036/2000 од 25.09.2000. године. 169 Исто. 170 Одлука о учешћу студената IV и V семестра у обављању послова обезбеђења и дежурства у Вишој

школи унутрашњних послова, 01. број 345/1 од 18.03.2002. године и исправак Одлуке 01 број 345/2 од

11. 06.2002. године и 01 број 345/3 од 16. 12. 2003. године. 171 Исто. 172 Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности студената, полазника Курса за полицајце и

радника министарства на курсевима и другим облицима стручног оспособљавања и усавршавања у

Вишој школи унутрашњих послова, број 704/1 од 31.10.1994. године, и Одлука о изменама Правилника о

дисциплинској и материјалној одговорности студената, полазника курса за Курса за полицајце и радника

министарства на курсевима и другим облицима стручног оспособљавања и усавршавања у Вишој школи

унутрашњих послова, број 33/2-4 од 10.06.1997. године. 173 Исто.

58

свака радња која представља кривично дело. За лакше повреде се изрицала опомена

или укор, док је за тежу била предвиђена строги укор или искључење најдуже до

једне године. Детаљно су били регулисани дисциплински органи, поступак за

утврђивање одговорности, материјална одговорност и одговорност полазника

курса.174

Студенти Више школе унутрашњих послова који су били на буџету у току

1994. године, били су смештени у интернату и имали су право да користе инвентар,

инсталације и просторије интерната у складу са њиховом наменом.175 Студенти у

интернату су били дужни да: приликом усељења прегледају собу и сваку

евентуалну неисправност пријаве, приликом исељења из собе уредно предају собу

са свим инвентаром, чувају инвентар, одржавају чистоћу и својим понашањем не

ремете ред, надокнаде причињену штету у соби или заједничким просторијама

итд.176 Није им било дозвољено: примање на преноћиште лица без одобрења

управника интерната, преправљања и преуређивање инсталација, употреба

електротермичких уређаја, уношење ватреног оружја, уношење опреме и инвентара

итд. За непоштовање предвиђених услова, биле су одређене дисциплинске мере

укор, укор пред искључење, искључење из интерната на период од једне године или

трајно.177

Поред основних видова наставе, био је доста развијен менторски рад са

студентима Више школе као и ваннаставне активности.178 У њој су се остваривали

општи менторски рад и ваннаставне активности са наглашеним васпитно-

адаптивним циљевима и задацима; посебан менторски рад и ваннаставне

активности са студентима IV I V семестра; менторски рад и ваннаставне активности

са студентима у статусу убрзаног студирања; и менторски рад и ваннаставне

активности са студенткињама са специјалистичко-стручном оријентацијом и

систематским припремама студената ка одређеним радним местима, пословима и

задацима по завршетку студија и заснивању радног односа.179 Општи менторски рад

се остваривао са: студентима из радног односа у органима унутрашњих послова

чије се школовање финансира из буџета; студентима из грађанства чије се

школовање такође финансира из буџета; студентима из органа унутрашњих послова

и студентима из грађанства који сами плаћају школовање. Остваривао се у првој и

другој години у групама од око 30 студената. Посебан менторски рад се остваривао

са студентима који се определе за посебне послове: сузбијање криминалитета;

криминалистичке технике; полиција опште надлежности; саобраћајна полиција;

погранична полиција; управно унутрашњи послови и логистика; и послови за

174 Исто. 175 Правила о кућном реду у интернату Више школе унутрашњих послова, 01 бр. 719 од 20.10.1994.

године. 176 Исто: члан 2. 177 Исто: члан 4 и 5. 178 Одлука о организовању и остваривању менторског рада са студентима и ваннаставних активности

студената у Вишој школи унутрашњих послова, 01 бр. 1258/1 од 30.10.2002. године. 179 Исто.

59

потребе осталих чинилаца безбедности. Менторским радом је руководило Веће

менторског рада и ваннаставних активности.

Тридесет година од оснивања и рада Више школе, био је основан и Алумни

центар у циљу организоване, систематске и сталне бриге, пружања помоћи и

сарадње Школе са студентима који су завршили студије, а нарочито:180 у сарадњи са

надлежним организационим јединицама у седишту и секретаријатима ако

подручним организационим јединицама МУП-а, пружање помоћи у бржем

запошљавању, организовању приправничког стажа и припремама за полагање

стручног испита, иницирање и сарадња са подручним СУП овима у организованом

прихватању и помоћи у погледу уклапања у нову радну и животну средину; давање

информација и пружање потребне помоћи у погледу проходности, избора и

наставка студија, праћење професионално-стручног развоја, кретања и напредовања

у служби. Дакле, то је била матична институција свих протеклих генерација

студената без обзира на место запослења итд.

Дневне активности студената Више школе унутрашњих послова су биле

детаљно регулисане, тј. била је утврђена сатница дневних активности, коју су били

дужни да поштују студенти.181 У студентском дому постојао је следеће дневни

распоред рада: у 6.30 устајање, од 6.40 до 7.00 била је предвиђена гимнастика, 07.00

до 07.45 доручак, 07.45 до 08. 00 припрема за наставу, од 08.00 настава по

распореду, 12.00 до 15.00 ручак, од 14.30 до 16.30 поподневни одмор, 16.30 до 19.00

обавезно учење и ваннаставне активности, 19.00 до 22.30 културно забавне,

рекреативне и спортске активности, 23.00 повечерје, 24.00 повечерје.182 За утврђени

распоред били су одговорни помоћник директора задужен за наставу и начелник

Студентског центра и главни организатор ваннаставних активности.

Виша школа је била основала ,,Билтен Више школе унутрашњих послова“,

који је излазио четири пута годишње.183 Представљао је јавно гласило Школе у коме

се за тромесечни период, презентовао целокупан живот и рад у Школи, а пре свега

делатности студија и стручног усавршавања и оспособљавања, те друштвени живот

студената и посебни подухвати и резултати Школе. Поред ,,Билтена“, Виша школа

је основала и Редакциони одбор часописа ,,Зборник радова наставника Више школе

унутрашњних послова “.184 Виша школа је имала веома развијену издавачку

делатност.185 У складу са својим актом за издавање публикација, Виша школа је два

пута годишње доносила план за издавање публикација, на основу процене и

180 Одлука о оснивању Алумни центра студената који су завршили студије у Вишој школи унутрашњних

послова, 01 број 1280/1 од 19.11.2002. године); Одлука о допуни Одлуке о оснивању Алумни центра

студената који су завршили студије у Вишој школи унутрашњних послова, 01 број 1056/1 од 16.10. 2003.

године. 181 Дневни распоред рада у Вишој школи унутрашњих послова, 01 број 1069/1 од 02.10.2003. године. 182 Исто. 183 Одлука о оснивању листа ,,Билтен Више школе унутрашњих послова“, 01 број 149/1 од 05.02. 2003.

године. 184 Одлука, 01 број 1007/1 од 18.09.2001. године. 185 Правилник о издавању публикација Више школе унутрашњих послова, број 739/1 од 31.10. 1994.

године.

60

предлога Наставног већа, катедара и Већа курса, према Наставном плану и

програму вишег образовања и плановима и програмима стручног оспособљавања и

усавршавања.186 Такође, постојале су јасно утврђене накнаде187 по основу издавачке

делатности за потребе стручног образовања и за радове објављене у часопису

,,Безбедност“, и другим издањима Министарства унутрашњих послова.188 Накнаде

су биле утврђене за монографије, уџбенике, приручнике, практикуме и збирке

прописа. Радници МУП-а, који су по плановима и програмима у оквиру Виша

школа унутрашњих послова изводили наставу, курсеве и друге облике стручног

образовања, оспособљавања и усавршавања, имали су такође право на прописану

надокнаду.189 Исплата се вршила по одговарајућим обрасцима.190

Ради адекватног организовања исхране и пружања других угоститељских

услуга студентима, полазницима курсева, њиховим наставницима и другим

учесницима у наставном процесу Више школе, постојао је студентски ресторан и

одговарајући број угоститељских објеката: студентски ресторан, ресторан за

наставнике, ресторан у Школи у природи НОЦ, на Авали (Шумска кућа), кантина,

посластичарница, студентски кафић, бифе у управној згради, бифе у наставној

згради, бифе код Вишег полицијског центра за обуку и бифе у ИРЈ НОЦ на

Авали.191

Студенти Више школе су имали одговарајућа права и обавезе. Права из

области студентског стандарда била су следећа: смештај, исхрана, културно-забавне

и спортско-рекреативне активности, информисање и друге друштвене активности.192

При томе, средства за обављање делатности Студентског центра обезбеђивала су се

у оквиру средстава намењених за делатност Више школе из буџета Републике,

партицијом непосредно од корисника, продајом услуга на тржишту, донаторством и

из других извора, у складу са законом.193 Право на смештај су имали студенти који

186 Исто. 187 Решење којим се утврђује начин исплате накнада за извођење облика стручног образовања,

оспособљавања и усавршавања у Вишој школи унутрашњних послова, број. 6/72 од 08.12.1999. године,

Решење, број. 138/1 од 01.02.2001. године, и Одлука 01 број 308/1 од 11.03.2002. године. Као и Решење о

изменама и допунама број 615/1 од 09.07.1998. године. 188 Правилник о накнадама по основу издавачке делатности, 01 број 021-996/96, априла 1996 године. 189 Правилник о накнадама за извођење облика стручног образовања, оспособљавања и усавршавања у

Вишој школи унутрашњих послова, бр. 021-3846/96 од 01.јула 1996. године и Правилник о изменама и

допунама Правилника о накнадама за извођење облика стручног образовања, оспособљавања и

усавршавања у Вишој школи унутрашњих послова, бр. 021-1680/97 од 22 августа 1997. године. 190 Погледај у прилозима: образац бр. 1 – за наставнике школе; образац број 2 за ангажоване раднике на

курсевима или семинарима; образац број 3 – за руководеће раднике који имају наставна звања; образац

број 4 – за стручне сараднике, сараднике за обуку кадрова и раднике Школе из реда ненаставног особља;

образац број 5 – за ангажоване наставнике; образац број 6 – за ангажоване истакнуте стручњаке. 191 Одлука о радном времену студентског ресторана и других угоститељских објеката и пунктова у

Вишој школи унутрашњих послова, 01 број 1327/1 од 23.12. 2003. године. 192 Правилник о остваривању права из области студентског стандарда у Вишој школи унутрашњих

послова, 01 број. 6102/2003 од 20.08.2003. године. 193 Исто.

61

су били на буџету, а смештај се вршио према оствареном просеку.194 Расподелу

места је вршила Комисија за усељење. Здравствену заштиту станара дома обављала

је Амбуланта Завода за здравствену заштиту радника МУП-а, која се налазила у

студентском дому. Право на регресирану исхрану у студентском ресторану Више

школе су имали сви студенти који су се финансирали из буџета и студенти који су

плаћали школарину, а били су смештени у Студентском дому Више школе.

Имала је веома развијену сарадњу са Институтом за криминолошка

истраживања, Правним факултетом у Београду, Саобраћајним факултетом у

Београду, Вишом школом унутрашњих послова из Бања Луке, са Ханс Зајделом и

Полицијском академијом у Београду.195 Виша школа је имала основану Касу

узајамне помоћи Синдикалне организације Више школе унутрашњих послова у

циљу материјалне помоћи радницима Школе и њоме је руководио Управни одбор

састављен од три члана.196 Постојало је и културно-спортско друштво Више школе

унутрашњих послова као ванстраначка и неполитичка, самостална друштвена

организација добровољно удружених клубова, ради остваривања јединствених

циљева развијања спорта и физичке културе, као и одређених облика културног

стваралаштва.197 Постојао је и клуб пензионисаних радника, као ванстраначка и

неполитичка друштвена организација са циљем окупљања пензионера,

обезбеђивања услова за дружење, пружање помоћи итд.198 Виша школа је била

формирала и задругу ,,Безбедност“, преко које су студенти обављали повремене,

привремене и сличне послове за које се не заснива радни однос, ради стицања

средстава за школовање и задовољавање основних социјалних, културних и других

личних и заједничких потреба задругара.199 Такође, постојала је и еколошко

друштво радника и студената које је као организација радила на остваривању

циљева и задатака у области заштите животне средине путем превенције и

елиминације негативних ефеката разноврсних изазова, ризика и претњи који

194 Исто: члан 7. 195 Протокол о сарадњи у области науке, истраживања, издаваштва и едукације кадрова у јавној

безбедности између Института за социолошка истраживања и Више школе унутрашњих послова,

Београд, новембра 2001. године; Споразум о научностручној и пословној сарадњи Правног факултета у

Београду и Више школе унутрашњих послова, Београд, октобра 2002. године; Споразум о

научностручној и пословној сарадњи Саобраћајног факултета и Више школе унутрашњих послова,

Београд, октобра 2002. године; Споразум о научностручној и пословној сарадњи Факултета Цивилне

одбране у Београду и Више школе унутрашњих послова у Земуну, Београд, јуна 2003. године; Програм

заједничких активности, Београд, мај 2002. године; Програм о сарадњи између Ханс Зајдел фондације,

представништво у Србији и Више школе унутрашњих послова у Београду, Београд, септембра 2002. 196 Правилник о раду касе узајамне помоћи Синдикалне организације Више школе унутрашњих послова,

бр. 110-00-68/91-02. 197 Статут културно-спортског друштва Више школе унутрашњих послова, Београд, 2001. године. 198 Статут клуба пензионисаних радника Више школе унутрашњих послова, број. 212-1-335/96 од 25. 06.

1996. године. 199 Задружна правила студентске задруге ,,Безбедност“, Београд, 26.06.2001. године.

62

представљају потенцијалне изворе угрожавања живота и здравља грађана,

природних и општих друштвених вредности.200

Статутом Више школе унутрашњих послова, усвојеним јуна 1987. године,201

био је дефинисан наставни план и програм образовања и васпитања у Школи који је

обухватао заједничке опште образовне, опште-стручне и уже стручне предмете и

садржаје. Заједнички општеобразовни предмети су били: марксизам и савремено

друштво, основи политичке економије и економски систем СФРЈ, општенародна

одбрана и друштвена самозаштита и страни језик. Опште-стручни предмети су:

увод у право, уставно право и међународно јавно право. Уже стручни предмети су

били: кривично право, кривично-процесно право, управно право, криминологија,

криминалистика тактика, криминалистика методика, криминалистика техника,

криминалистика медицина, криминалистичка психологија, криминалистичка

медицина, државна безбедност, организација и послови милиције, безбедност

саобраћаја, оперативни рад ОУП, информатика у ОУП и специјално физичко

образовање.

На прву годину студија, у току 1987. године се могло уписати лице под

условом да има: четврти степен стручне спреме образовних профила свих струка,

односно средње образовање стечено по ранијим прописима; трећи степен стручне

спреме и две године радног искуства у органима унутрашњих послова и положен

допунски испит из предмета Криминалистика, Управно право и Савремени

информациони системи. Такође, на прву годину студија се могло уписати и лица

која имају основно образовање под условом да положе пријемни испит из предмета:

српско-хрватски језик, друштвено и политичко уређење СФРЈ, Криминалистика,

Управно право и Савремени информациони системи.202

Упис студената у Школу се вршио путем конкурса који је расписивао Савет

школе. Предлог броја студената за упис у Школу за стицање VI1 степена стручне

спреме је утврђивао Савет на предлог Наставног већа, а по претходно прибављеној

сагласности Републичког секретаријата. Конкурс за упис студената је у Школи

спроводила комисија која је имала 7 чланова, од којих је 4 именовао Савет Школе

из реда наставника, а 3 члана је одређивао Републички секретаријат од радника

унутрашњих послова.

Остваривање плана и програма образовања и васпитања у Школи

организовала се за редовне и ванредне студенте. План и програм образовања и

васпитања за редовне студенте остваривао се предавањима, практичном наставом,

вежбама, семинарима, консултацијама, колоквијумима, стручном праксом и

испитом. Програм образовања и васпитања из заједничких опште-образовних и

опште-стручних предмета образује се предавањима, семинарима, консултацијама и

испитима, а из уже стручних предмета предавањима, практичном наставом,

вежбама, консултацијама, колоквијумима, или праксом и испитима, сагласно

200 Статут еколошког друштва радника и студената више школе унутрашњих послова, Београд, 13. 10.

2003. године. 201 Статут Више школе унутрашњих послова, бр. 470/1 од 01.07. 1987. године. 202 Исто: члан 19.

63

Планом образовања утврђеним овим Статутом. Ради помоћи ванредном студенту за

успешно савладавање програма образовања и полагања испита, у школи су се

организовали предавања, вежбе и консултације из уже стручних предмета најмање

20% часова утврђених планом и програмом образовања и васпитања. Помоћ се

организује и спроводи у свим семестрима по распореду који утврди Наставно веће

на почетку школске године.203

У школи, у току 1987. године су постојали следећи испитни рокови: редовни

(јунски од 1. до 30. у месецу, септембарски од 1. до 30. у месецу, октобарски од 1.

до 15. у месецу, јануарски од 16 јануара до 15 фебруара, априлски од 1. до 15. у

месецу.), апсолвентски (сваког месеца осим јула и августа, од 20. до 30. у

месецу).204 Испити су се могли полагати усмено, усмено и писмено и усмено и

практично. Испити су били јавни и полагали су се пред наставником и асистентом,

или испитном комисијом. У случајевима када студент ни по трећи пут не положи

испит из једног предмета, или је незадовољан добијеном оценом на испиту, испит

полаже пред испитном комисијом од три члана, с тим што предметни наставник

мора бити члан комисије.205

Звања наставника Школе, у току 1987. године су била професор и предавач,

док су звања сарадника школе била асистент, стручни сарадник и сарадник

инструктор практичне наставе.206 За наставника и сарадника Школе, може бити

изабрано лице које испуњава и следеће услове: да је југословенски држављанин, да

влада проблемима одговарајуће наставне дисциплине и да показује способност за

наставнички рад, да је здравствено способан за послове и радне задатке за које се

бира, да није осуђиван за кривично дело против основа социјалистичког

самоуправног друштвеног уређења и безбедности Социјалистичке федеративне

Републике Југославије, кривично дело извршено из користољубља, кривично дело

против службене дужности или кривично дело извршено из нечасних побуда, да се

против њега не води кривични поступак за кривично дело за које се поступак воду

по службеној дужности и да му правоснажном пресудом није изречена мера забране

вршења одређених послова, док таква забрана траје и да испуњава посебне услове

за вршење образовно-васпитне делатности у школи. Код избора наставника и

асистента Школе за извођење наставе из уже стручних предмета и код одлучивања о

пријему стручних сарадника и сарадника инструктора практичне наставе (радници

милиције), претходно се прибављало мишљење Републичког секретаријата.207

У току 1987. године у школи су постојале катедре за: заједничке

општеобразовне предмете, опште -стручне предмете и уже стручне предмете, а

могли су се образовати и по групама предмета сродних наставних садржаја. Већа

катедри поред наставника, асистента и сарадника Школе у сталном радном односу

са пуним и непуним радним временом чине и остали истакнути стручњаци из

203 Исто: члан 26. 204 Исто: члан 36. 205 Исто: члан 37 и 38. 206 Исто: члан 68. 207 Исто: члан 73 и 74.

64

органа унутрашњих послова, других организација и заједница који се ангажују у

остваривању плана и програма образовања и стручног оспособљавања и

усавршавања у Школи. У раду Већа катедри су учествовала и по три представника

студената која су делегирали зборови студената са мандатом од годину дана.208

У току 1990. године, Виша школа унутрашњих послова донела је нови

Статут.209 Велики број одредби је остао исти у односу на претходни Статут.

Наставни план и програм је претрпео извесне промене, тако да су постојали следећи

предмети: социологија, основи политичке економије и економски систем

Југославије, ОНО и ДСЗ СФРЈ, страни јези, увод у право, уставно право,

међународно јавно право, кривично право, кривично-процесно право,

криминологија, криминалистика-тактика, криминалистика-методика,

криминалистика-техника, криминалистичка психологија, криминалистичка

медицина, оперативни рад у ОУП, управно право, државна безбедност, безбедност

саобраћаја, организација и послови милиције, информатика у ОУП, специјално

физичко образовање. Испитни рокови су били: јануарско-фебруарски, јунски и

септембарски и трајали су 30 дана, као и априлски и октобарски који су трајали 15

дана. Студент је био у обавези да у року од 5 дана по завршетку претходног

испитног рока изврши пријаву испита.210

Посебна пажња је посвећена дисциплинској одговорности у односу на статут

из 1987. године, зато што су дефинисане теже и лакше повреде обавеза студената.

Тако се под тежим повредама обавеза студената подразумевала: преправка података

у јавној исправи коју издаје школа; преправка или дописивање података у

евиденцију коју води Школа; крађа имовине Школе или имовине студената;

непридржавање прописа о заштити на раду, подстрекавање, давања или помагања

студенту у употреби алкохола, односно наркотичког средства, изазивање туче и

други видови непримереног понашања којим се нарушава углед Школе и

изражавање националне нетрпељивости. Под лакшом повредом обавеза студената

сматрало се: ометање наставе, пријављивање испита за испитни рок у коме студент

према Статуту нема право полагања испита, ометање испита, недозвољено пружање

помоћи кандидатима који полажу испит; недозвољено коришћење текстовима,

белешкама за време испита, промена групе питања, дошаптавање и сл.; оштећење

имовине Школе; недолично понашање према наставницима и осталим радницима

Школе, студентима и другим грађанима у просторијама Школе. За повреду обавеза

студенту се може изрећи васпитно-дисциплинска мера, опомена, укор, строги укор

208 Исто: члан 83 и 84. 209 Статут Више школе унутрашњих послова, бр. 343/1 од 03.07.1990. године. Ступањем на снагу овог

Статута престала су да важе одредбе Статута Више школе унутрашњих послова број 470/1 од 01. 07.

1987. године и Измене и допуне Статута Више школе унутрашњих послова број 400/1 од 05. 07.1988.

године, осим одредаба којима је регулисан План и програм образовања за студенте који су започели

стицање образовања пре ступања на снагу овог Статута и то до рока утврђеног Законом, а у зависности

од школске године у којој су уписани у Школу. Статут је донет референдумом, већине гласова укупног

броја радника Школе. 210 Исто: члан 38.

65

и искључење из Школе.211Стручни органи Школе у току 1990. године су били:

наставно веће, катедре, Веће курса и одбор за издавачку делатност Школе.

У току 1990. године на Вишој школи унутрашњих послова било је уписано

150 редовних и 150 ванредних студената. Право учешћа на конкурс су имала лица

која су испуњавала следеће услове: да су држављани Социјалистичке Федеративне

Републике Југославије, да су завршили IV степен стручне спреме образовних

профила свих струка, односно средње образовање стечено по ранијим прописима,

да поред општих услова испуњавају и посебне услове, да се против њих не води

кривични поступак, да испуњава посебне услове за пријем на рад у органе

унутрашњих послова прописане Законом о унутрашњим пословима.212 Према том

Конкурсу предност су имали кандидати са завршеном Средњом школом

унутрашњих послова као и радници органа унутрашњих послова. Савлађивањем

Плана и програма стицало се више образовање и издавала се диплома у којој се

уносио стручни назив ,,Правник“. У току те исте године на првој години студија по

Плану и програму образовања и васпитања (Статут Више школе унутрашњих

послова из 1987. године) наставу је похађало 152 редовна студента, док је 64

обновило упис. У зимском семестру школске 1989/90 године одржане су биле

четири седнице Наставног већа Школа на којима су разматрана питања из

надлежности тог органа, али је нужно истражи рад Већа на реорганизацији Катедре

за уже стручне предмете, као и на утврђивању Тема за завршни испит и упутства за

израду и одбрану завршног испита. Наиме, завршни испит је једна од новина Плана

и програма образовања и васпитања (Статут Више школе унутрашњих послова из

1989. године) и тада су студенти по први пут приступили изради и одбрани рада за

завршни испит. Стога је Наставно веће приступило утврђивању тема за завршни

испит као и Упутства. Одштампана је публикација која садржи теме за завршни

испит из четрнаесте уже стручних предмета, са подтемама за сваку тему и

литературом, основном и допунском. Да би се побољшао квалитет, ефикасност и

оперативност у раду била је реорганизована Катедра за уже стручне предмете, биле

су три нове Катедре: Катедра за кривично-правне предмете, криминалистичку

психологију и криминалистичку медицину (кривично право, кривично-процесно

право, криминологија, криминалистичка психологија и криминалистичка

медицина), Катедра за криминалистику и државну безбедност (криминалистика –

тактика, криминалистика – методика, криминалистика – техника, оперативни рад у

ОУП, државна безбедност), Катедра за послове милиције, управно право и

информатику (организација и послови милиције, безбедност саобраћаја, управно

право, информатика у ОУП и специјално физичко образовање).213

Виша школа је за четврт века свог постојања оспособила око 4.000 правника

за потребе органа унутрашњих послова у Републици Србији, Републици Црној Гори

211 Исто: члан 76, 77 и 78. 212 Одлука о расписивању конкурса за упис 150 редовних и 150 ванредних студената у I годину студија у

школској 1990/91 години, 4.04.1990. године. 213 Извештај о остваривању годишњег програма рада Више школе унутрашњих послова – зимски

семестар школске 1989/90 године.

66

и Савезној Републици Југославији, других српских земаља и области, као и за

обављање и организовање послова безбедности у великим привредним системима и

јавним предузећима.

Дакле, Виша школа унутрашњих послова је основана 1972. године на

локацији где је радило одељење Средње школе унутрашњих послова у Земуну, а

престала са радом 2006. године, када је дошло до интеграције са Полицијској

академијом, када је основана Криминалистичко-полицијска академија у Земуну.

Први директор по одлуци Матичне комисије био је Радојица Максимовић. Вишом

школом унутрашњих послова је управљао Савет. У самом периоду оснивања, прва

генерација је завршила по привременом наставном плану и програму. Од 1972. до

1977. године студије су трајале четири семестара, а након 1977. године пет

семестара. Када су трајале пет семестара биле су организоване у два студијска

одсека: одсек полиције и одсек за управно-правне, логистичке послове и

алтернативне чиниоце безбедности. Исто тако, најпре се стицало звање ,,правник у

области унутрашњих послова“, а касније након измене плана и програма студија,

звање ,,правник“.

Упис у току 1973. године се вршио путем конкурса, услови су били: да

кандидат има одговарајућу средњу школу (гимназија, средња техничка школа,

средња школа унутрашњих послова, учитељска и средња економска школа), полагао

се пријемни испит из Српскохрватског језика и Основа друштвеног и државног

уређења СФРЈ, и подвргавали су се лекарском прегледу, које спроводила посебна

лекарска комисија. На први конкурс из 1973. године, било се пријавило 560

кандидата, од чега је било примљено 160 редовних и 210 ванредних студената. У

току 1990. године било је уписано 150 редовних и 150 ванредних студената. У току

1987. године се могло уписати лице под условом да има: четврти степен стручне

спреме образовних профила свих струка, односно средње образовање стечено по

ранијим прописима; трећи степен стручне спреме и две године радног искуства у

органима унутрашњих послова и положен допунски испит из предмета

Криминалистика, Управно право и Савремени информациони системи. Такође, на

прву годину студија се могло уписати и лица која имају основно образовање под

условом да положе пријемни испит из предмета: српско-хрватски језик, друштвено

и политичко уређење СФРЈ, Криминалистика, Управно право и Савремени

информациони системи. У току 2002. године за упис на прву годину студија могло

је конкурисати лице које има средње образовање и испуњава посебне услове које је

утврдио Министар. При томе, посебно је било назначено да кандидат који не

постигне позитиван успех на испиту провере склоности и способности или не

испуњава посебне услове које утврђује министар не може бити уписан у Вишој

школи унутрашњих послова.. Посебне услове које треба да испуне кандидати за

студенте Више школе су били: здравствени, телесни, физички, психомоторички и

психо-социјални (способност и склоности).

Студенти су били смештени у Интернату и сви студенти из радног односа су

примали лични доходак од радне организације која их је упутила на студирање.

Значајно је споменути и то да је Школа била организациона јединица Министарства

67

унутрашњих послова. У току 1973. године донет је највећи број аката и то: Статут

школе, Правилник, односно самоуправни споразум о међусобним односима радника

у удруженом раду у Школи, Правилник о организацији и систематизацији радних

места, Правилник о накнади личних доходака због повремене спречености за рад,

Правилник о раду Савета, Нацрт правилника о расподели станова, Пословник о

раду Савета итд. Припремљена је документација и Школа је уписана у регистар о

оснивању УС 232/72 од 31. 10. 1972. године. У току 1987. године је потписан

споразум на основу који је била одређена обавеза виших школа да у складу са

Законом о усмереном образовању и васпитању обезбеде заступљеност садржаја

марксизма, теорије и праксе самоуправљања, општенародне одбране и друштвене

самозаштите.

У току 1973. постојали су следећи предмети: увод у право, основи

марксистичке теорије друштва и политике; уставно право СФРЈ; кривично право;

основи међународног јавног права; информациони системи ОУП-а; криминологија;

криминалистика I; криминалистика II; психологија; општенародна одбрана;

Специјално физичко образовање; управно право; немачки језик; криминалистика

II.У току 1989. године, постојале су следеће Катедре: за опште стручне предмете; за

заједничке опште-образовне предмете; за кривично-правне предмете,

криминалистичку психологију и криминалистичку медицину; за криминалистику и

државну безбедност. У току 1994. године, извршена је реорганизација Катедри и

стање је било следеће: Катедра за опште-образовне и опште-стручне предмете; за

кривично-правне и криминалистичке предмете; за безбедносне предмете; и за

развојно-истраживачки рад за потребе МУП-а. У току 1995. године, постојали су

следећи предмети: социологија, основи политичке економије и економски систем

Југославије, основи безбедности и одбране, енглески језик, немачки језик – Милица

Ралић, увод у право, уставно право, кривично право, криминологија,

криминалистика-тактика, уставно право, кривично-процесно право, криминологија,

криминалистика методика, криминалистика техника, криминалистичка-психологија,

криминалистичка медицина, оперативни рад у ОУП, управно право, увод у државну

безбедност, безбедност саобраћаја, организација и послови милиције, информатика

у ОУП-а.

Услови за заснивање радног односа у Вишој школи су били: поред општих

који су били прописани Законом о високом школству, потребно је било да буду

испуњени и посебни услови, као што су: да су југословенски држављани, да нису

осуђивани, да се против њих не води кривични поступак, да су морално-политички

подобни за рад у Школи и да испуњавају услове договора о заједничким основама

научно-наставног рада у области народне одбране на свим високошколским

установама у СФРЈ. Били су дужни да поднесу следећа документа: пријаву

таксирану са једним динаром административне таксе, списак научних радова, као и

научне радове, аутобиографију и друга документа.

Од 1972. до 2006. године, Виша школа унутрашњих послова је више пута

мењала свој статут: 1973. (први Статут), 1987. и 1990. године. Статутом из 1990.

године - велики број одредби је остао исти у односу на претходни Статут из 1987.

68

године. Наставни план и програм је претрпео извесне промене, тако да су постојали

следећи предмети: социологија, основи политичке економије и економски систем

Југославије, ОНО и ДСЗ СФРЈ, страни јези, увод у право, уставно право,

међународно јавно право, кривично право, кривично-процесно право,

криминологија, криминалистика-тактика, криминалистика-методика, крими-

налистика-техника, криминалистичка психологија, криминалистичка медицина,

оперативни рад у ОУП, управно право, државна безбедност, безбедност саобраћаја,

организација и послови милиције, информатика у ОУП, специјално физичко

образовање. Испитни рокови су били: јануарско-фебруарски, јунски и септембарски

и трајали су 30 дана, као и априлски и октобарски који су трајали 15 дана. Студент

је био у обавези да у року од 5 дана по завршетку претходног испитног рока изврши

пријаву испита. Посебна пажња је посвећена дисциплинској одговорности у односу

на статут из 1987. године, зато што су дефинисане теже и лакше повреде обавеза

студената. Такође, њиме је уведена обавеза израде и одбране рада за завршни испит.

Виша школа је имала и свој Алумни центар у циљу организоване,

систематске и сталне бриге, пружања помоћи и сарадње Школе са студентима који

су завршили студије. Имала је часопис ,,Билтен Више школе унутрашњих послова“,

као и редакциони одбор часописа ,,Зборник радова наставника више школе

унутрашњих послова. Студенти су од оснивања Више школе имала одговарајућа

права и обавезе. Права из области студентског стандарда су била: смештај, исхрана,

културно-забавне и спортско-рекреативне активности. Обавезе су се односиле на

поштовање извесних правила и дисциплине. Нису били у униформи, а студентима

који су долазили из МУП-а, је текао и радни стаж. Од свог оснивања Виша школа је

оспособила око 4.000 правника за потребе органа унутрашњих послова.

69

3.3. Полицијска академија

Полицијска академија у Београду214 основана је указом о проглашењу Закона

о Полицијској академији (у даљем тексту ПА) који је дана, 30.06. 1993. године,

донела Народна скупштина Републике Србије на Другој седници, другог ванредног

заседања 1993. године.215 Дакле, поред Закона о ПА, а на основу Закона о

универзитету216 за почетак рада и обављање делатности ПА је поднела

Министарству просвете захтев за добијање одговарајућег решења за утврђивање да

таква установа испуњава кадровске, просторне, техничке и друге услове неопходне

за рад.217 Влада Републике Србије је на седници од 28. јула 1993. године, донела

решење којим је именовала привремене органе Академије.218

У писменој комуникацији са замеником министра Радованом Стојичићем,

наводе се активности које су биле предузете у вези са почетком рада ПА.219 При

томе, на основу акта се могу видети активности које су биле извршене, као и оне

које су у току. Тако нпр., извршене активности су биле: 1. усвојен је Статут ПА; 2.

усвојен је Наставни план и програм студија; 3. расписан је конкурс за упис

студената 24. 08. 1993. године; 4. расписан је конкурс за избор наставника и

сарадника за предмете прве године студија 18.08.1993. године; 5. донета је одлука о

именовању комисије за припрему извештаја за избор наставника; 6. урађен је

Предлог правилника о организацији и систематизацији радних места; активности у

току су биле: 1. проверавање склоности и способности за упис, као и провера о

испуњености посебних услова и објављивање ранг листе примљених кандидата.; 2.

поднет је захтев 31. 08. 1993. године под бројем 01-7/1 Министарству просвете за

доношење решења о испуњености услова за почетак рада (уз захтев су била поднета

тражена документа Закон о ПА, Статут ПА, Решење о именовању в. д. продекана,

Решење о именовању Привременог савета ПА, одлука о расписивању конкурса за

студенте и наставнике.220

Статут ПА донет је на првој редовној седници Привременог савета ПА која је

одржана 23.08.1993. године у згради деканата факултета.221 Том приликом усвојен је

214 Привредни суд у Београду, Решење, 30.09. 1993. године. Република Србија, Полицијска академија,

23/2, 30.09.1993. године 215 Указ о проглашењу Закона о полицијској академији, Службени гласник РС, број 48/93 од 01.07.1993.

године. 216 Закон о универзитету РС, Службени гласник РС, бр. 54/92 и 39/93. 217 Република Србија, Полицијска академија, Решење, 14.09.1993. године, број 7/2. 218 Република Србија, Полицијска академија, Дневни ред, 75/6 од 17. августа 1993. године, председник

привременог Савета проф. др Ратко Марковић. 219 Република Србија, Министарство унутрашњих послова, Виша школа унутрашњих послова: 01. број

8/1 од 2 септембра 1993. године, комуникација између заменика министра, начелника Ресора јавне

безбедности Радована Стојчића и директора за ПА Радојице Максимовића. 220 Исто. 221 Република Србија, Полицијска академија, 01. број 7/1 од 31. августа 1993. године, Београд, Захтев за

издавање решења о испуњености услова за почетак рада и обављање делатности.

70

и Наставни план и програм, и одлуком Владе Република Србије је одређено да се на

I годину основних студија може уписати 100 студената.222

На III седници Привременог савета ПА биле су донете одлуке о ангажовању

наставника за предмете I године основних студија, који су били предвиђени

Наставним планом и програмом.223 Том приликом су донете појединачне одлуке о

ангажовањима, тако нпр. за извођење наставе на ПА из предмета ,,Социологија“ био

је ангажован Данило, Ж. Марковић, редовни професор Факултета политичких наука

у Београд;224 ,,Политичка економија и економски систем Југославије“ академик

Иван Максимовић;225 ,,Уставно право и политичке институције“, др Ратко

Марковић, редовни професор Правног факултета у Београду226, итд.

На основу одлуке Владе Републике Србије, у прву годину основних студија

Полицијске академије у школској 1993/94. години, уписано је 115. студената. Током

школске године, на лични захтев, студије је напустило 19, док је од преосталих 96

студената услов за упис друге године испунило 95. Просечна оцена прве класе

студената постигнута на испитима у свим тада одржаним роковима је износила 7.80.

У току 1998. године постојале су следеће Катедре:227 друштвених наука,

правних наука, кривичних наука, безбедносних наука, криминалистичких наука,

полицијских наука, специјалног физичког образовања и војних наука и војно-

полицијских вештина.

Предлог Савету Академије да размотри и донесе Статут Полицијске

академије, је уследио након што је Народна скупштина Републике Србије донела

нови Закон о универзитету,228 зато што су се одредбе тог закона у великој мери не

уклапале у ранији Статут Полицијске академије.

У школској 1997/1998. години, на Полицијској академији су се изучавали

следећи предмети:229 на првој години – социологија, политичка економија и

економски систем Југославије, основи теорије државе и права, уставно право и

политичке институције, криминалистичка – тактика I, војно-полицијска тактика,

наоружање и опрема полиције и војске, топографија, страни језик, специјално

физичко образовање; на другој години – кривично право I, кривично право II,

криминологија, криминалистика – методика I, криминалистика – техника,

криминалистика-тактика II, полицијска психологија и основи андрагогије,

безбедност саобраћаја, полицијска информатика, страни језик и специјално физичко

образовање; на четвртој години студија – национална историја државе и права,

222 Одлука Владе РС, Службени гласник, бр. 62/93. 223 Република Србија, Полицијска академија, 010 број 28/1 од 04. октобра 1993. године, комуникација са

Министарством унутрашњих послова РС, предмет – сагласност за ангажовање наставника на ПА. 224 Република Србија, Полицијска академија, Одлука, број 28/1 -1, од 14. 10. 1993. године. 225 Република Србија, Полицијска академија, Одлука, број 28/1-2, од 14. 10. 1993. године. 226 Република Србија, Полицијска академија, Одлука, број 28/1-5, од 14. 10. 1993. године. 227 Записника са двадесет и прве седнице Већа Полицијске академије, бр. 306/1 од 14.09.1998. године. 228 Службени гласник Републике Србије, број 20/98 који је ступио на снагу 05. јуна 1998. године. У члану

157 тог закона било је предвиђено да су факултети дужни да усагласе своју организацију и општа акта са

тим законом у року од 60 дана од дана његовог ступања на снагу. 229 Програм рада Полицијске академија за школску 1997/1998. годину, септембра 1997. године.

71

међународно јавно право, међународни односи, финансије и финансијско право,

прекршаји и привредни преступи, привредно право, систем државне безбедности,

криминалистичка медицина, морал полиције, руковођење и командовање,

специјално физичко образовање; на четвртој години студија – кривично-процесно

право, управно право, полицијско право, наука о полицији, криминалистика-

методика II, криминалистика-методика II, криминалистика-тактика III, теорија

ратне вештине, основи безбедности и специјално физичко образовање.

На Полицијској академији били су запослени следећи наставници и

сарадници:230 криминалистика тактика – др Владимир Кривокапић,

криминалистика-методика – др Мићо Бошковић, криминалистика-техника – др

Љиљана Машковић, безбедност саобраћаја – др Слободан Пантазијевић,

психологија криминала – др Радојко Миловановић, национална безбедност – др

Андреја Савић, криминалистика-оператива – др Остоја Крстић, увод у право - др

Мирослав Живковић, кривично-процесно право – др Милан Милошевић,

прекршајно право – др Ђорђе Ђорђевић, полицијска топографија – др Бобан

Милојковић, социологија са полицијској етиком – др Мирослав Јевтовић,

полицијска информатика – др Слободан Петровић, систем веза у полицији – др

Лазар Петровић, СФО – др Мирољуб Благојевић, Драган Арлов, међународно јавно

право – др Предраг Илић, национално историја државе и права – др Наташа

Деретић, основи информатике – др Игор Урош, наоружање и средства полиције – др

Радован Радовановић, полицијска тактика – др Саша Милојевић, организација и

послови полиције – др Дане Субошић, основи економије – др Горан Милошевић,

социологија са полицијском етиком – др Срђан Милашиновић, СФО др. Миливој

Допсај, енглески језик – мр Ирена Павловић. Асистенти су били Обрад Стевановић,

Александра Љуштина, Бранкица Поповић, Даг Коларевић, Јелена Радовић, Горан

Вучковић, Ненад Радовић, Зоран Ђурђевић, Горан Бошковић, Ненад Милић,

Славиша Вуковић, Саша Мијалковић, Драгана Коларић, Тијана Шурлан, Сретен

Југовић, Ивана Крстић, Зорица Вукашиновић, Радосав Рисимовић, Дарко

Маринковић, Дарко Симовић, Александар Бошковић. Асистенти приправници –

Немања Маринковић, Зоран Кесић, Чедомир Марковић, Драгутин Аврамовић,

Марија Благојевић, Боривоје Узелац и Борилсав Ћорић.

Тако је идеја о оснивању високошколске институције којом би се употпунио

систем полицијског образовања, коначно заокружена. Полицијска академија се брзо

сврстала у ред угледних високошколских институција, како у земљи тако и у

иностранству.

Доношењем Правилника о рачуноводству, заокружена је нормативно правна

регулатива на Полицијској академији. Питање смештаја друге генерације студената

Полицијске академије, било је остварено заједничким радом МУП-а и ПА у

комплексу Института безбедности, такође тада је био урађен и пројекат комплекса

Академије са свим елементима док су се средства обезбеђивала парцијално.231 У

230 Распоред часова са списком наставника у Полицијској академији из 1999. године. 231 Записник са осме седнице Привременог савета Полицијске академије, одржане 1994. године

72

току 1994. године био је расписан конкурс који је био сличан конкурсу из 1993.

године, с тим да је у том новом конкурсу било наглашеније бесплатно студирање,

обавезан интернатски смештај због посебног програма утврђених дневних

активности од стране Министарства унутрашњих послова, као и регулисање војне

обавезе.232 Тада је председник Привременог савета, истакао да је Влада Републике

Србије донела одлуку о упису 115 студената на Полицијску академију и да сада

треба донети одлуку о објављивању Конкурса, као и да су тим отклоњене значајне

нејасноће. Посебно интересантна чињеница је била да је професор Златковић био

нагласио чињеницу да се треба обратити пажња на велики број милиционара који се

пријављује на студије а који је претходне четири године провео у интернатском

смештају. Дакле, четири године у Каменици и четири године на Академији, што би

укупно било 8 година интерантског смештаја. У том смислу, он је указао да би

требало обавити разговоре са њима, предочити им ситуацији како би се каснија

могућност исписивања студената иза разлога дугог интернатског смештаја свела на

минимум. Разлог такве констатације био је утемељен у чињеници да су сви

студенти који су досада напустили Академију управо дошли из Средње школе

унутрашњих послова. Примање кандидата на студије је било равноправно, без

обзира да ли долазе из службе или из грађанства. Такође, помиње се и чињеница да

је Влада утврђивала број студената из Р Црне Горе, Републике Српске и Р Српске

Крајине и то: 7 студената из Р црне Горе, 8 студената из Републике Српске и 7

студената из Р Српске Крајине. Министарство унутрашњих послова је било донело

решење о старосној граници и физичкој способности кандидата.

У току 1994. године донета је одлука о изменама и допунама наставног плана

и програма основних студија полицијске академије.233 Тада је у одељку четвртом,

под насловом Наставни програм, извршена одговарајућа измена у редоследу

предмета, тако да је редослед предмета са садржајем, по годинама студија био

следећи: I – социологија, политичка економија и економски систем Југославије,

основи теорије државе и права, уставно право и политичке институције,

Криминалистика – тактика I, војно-полицијска тактика, наоружање и опрема

полиције и војске, топографија, страни језик и специјално физичко образовање; II –

кривично право I, кривично право II, криминологија, криминалистика –Методика I,

криминалистика – Техника, криминалистика – тактика II (оперативна тактика),

полицијска психологија и основи андрагогије, безбедност саобраћаја, полицијска

информатика, страни језик и специјално физичко образовање III – кривично-

процесно право, управно право, полицијској право, наука о полицији,

криминалистика – методика II, криминалистика – тактика III, теорија ратне

вештине, основи безбедности, специјално физичко образовање, IV – национална

историја државе и права, међународно јавно право, међународни односи, привредно

право, прекршаји и привредни преступи, финансије и финансијско право,

232Исто. 233 Одлука о изменама и допунама наставног плана и програма основних студија полицијске академије,

18.07. 1994

73

криминалистичка медицина, систем државне безбедности, руковођење и

командовање, морал полиције, специјално физичко образовање. Током свих

семестара III и IV године изводила се практична настава у трајању од: V семестар –

четири часа седмично, VI – четири часа седмично, VII – пет часова седмично, VIII

– шест часова седмично. По завршетку друге године изводила се седмодневна

настава у условима теренског рада. Тадашњи председник привременог Савета је био

проф. др Ратко Марковић.

Право учешћа на конкурс у току 1994. године су имали југословенски

држављани мушког пола са завршеним средњим образовањем у четворогодишњем

трајању стеченим у средњој школи унутрашњих послова, гимназији или средњој

стручној школи техничке, економске и правно-биротехничке струке. Кандидати

нису могли бити старији од 24 године и морали су испуњавати и посебне услове у

погледу здравственог стања и психофизичких способности за обављање

полицијских послова које је ближе утврђивао министар унутрашњих послова.

Здравствену способност је утврђивала посебна комисија, а трошкове су сносили

сами кандидати. Сви пријављени кандидати су морали да полажу испит за проверу

склоности и способности, по утврђеном распореду који је кандидат добијао при

предаји докумената. Основи за утврђивање редоследа кандидата су били: општи

успех у средњем образовању и резултати постигнути на испиту провере склоности и

способности. Успех у претходном школовању се бодовао: одличан 10, врло добар 8,

добар 6 и довољан 4 бода. Испит за проверу склоности и способности се бодовао са

4, 10 или 16 бодова. Збир бодова које кандидат оствари по оба основа је одређивао

његов редослед. Ранг листа се објављивала на огласној табли академије. Пријаве

кандидата су се подносиле лично 14, 15 и 16. јула. Уз пријаву су се подносила:

оригинална сведочанства сва четири разреда средње школе и диплома о завршеној

средњој школи, уверење да се против кандидата не води кривични поступак, извод

из матичне књиге рођених, уверење о држављанству СРЈ. На полицијској академији

образовала су се лица ради стицања високе полицијске стручне спреме, а полагањем

свих испита утврђених наставним планом и програмом, студент је стицао чин

,,потпоручник полиције“. За време студија, интернатски смештај за студенте је био

обавезан због посебног програма утврђених дневних активности. Лице, које заврши

Полицијску академију и на дужности официра полиције проведе најмање четири

године, ослобађа се обавеза служења војног рока.234

Друга генерација студената Полицијске академије је била у проблему што се

тиче њеног смештаја. Наиме, по договору са Министарством унутрашњих послова

Републике Србије, Полицијска академија је израдила пројектни задатака за фазну

изградњу зграде Академије. Почетак радова је био планиран у месецу фебруару

1994. године, а завршетак крајем 1996. године. Завод за изградњу града Београда је

био урадио Елаборат о урбанистичкој анализи који је обухвати школски, смештајни,

спортски и помоћни простор на око 32. 000 метара квадратна и предрачуном

коштања од 110 милиона нових динара. Међутим, из економских разлога није била

234 Конкурс за упис 115 студената у прву годину студија у школској 1994/95. години.

74

започета изградња и било је немогуће предвидети почетак реализације тог пројекта.

Међутим, како се ближила нова школска година и пријем друге класе студената, у

договору са председником Привременог савета, предложене су биле две варијанте

као решење тог проблема: прва која је била далеко повољнија је била да селу

оквиру простора који се већ користи, максималном рационализацијом и додатним

простором који би доделило Министарство унутрашњих послова Републике Србије

изнађу могућности за смештај и друге класе студената и опремање школског

простора; уколико се не би на споменути начин решио тај проблем, предлог је био

да се решење тражи са Војском Југославије, која је тренутно располагала са вишком

простора. Та варијанта би уколико би се добила нека касарна на коришћење, била

веома скупља због великих средстава потребних за њену адаптацију. Међутим, у

међувремену се сазнало да ће Полицијска академија добити на коришћење касарну

Центра везе, био је обавештен министар унутрашњих послова и председник

Привременог савета о стању наведеног објекта и касарнама које би по квалитету,

структури и локацији биле адекватније решење тог проблема. У том смислу, тада је

као одговарајућа, била предложена Касарна корпуса специјалних снага у коју је

била смештена Гардијска бригада на Дедињу. Касарна је располагала и великим

слободним простором који би могао да се искористи за изградњу потребно

школског простора и спортских терена.235 Студенти Академије су имали и

одговарајућу здравствену заштиту које су пружале две амбуланте које су створене у

сарадњи са Заводом за здравствену заштиту радника органа унутрашњих послова.236

Статутарна одлука о допуни Статута Академије је донета зато што

постојећим Статутом није било предвиђен поступак признавања испита положених

на другом факултету или вишој школи, па је у том смислу ради операционализације

било неопходно постојеће одредбе допунити нормирањем поступка за

признавање.237 Управо тада је инициран и поступак именовања декана Полицијске

академије. У вези са тим, председнике Привременог савета је био истакао да је

ситуација захтевала постепен избор сталних органа и тела Академије, те да у том

смислу је било места да се утврди предлог Влади Републике Србије за именовање

декана. Указујући на кратак период трајања Привременог савета, јасно је указано на

потребу сталности функције декана. Имајући у виду да је за именова на такву

дужност, прописом није било регулисан и предвиђен овлашћени предлагач Влади

РС, било је најцелисходније да тај предлагач односно иницијатор буде Привремени

савет, а имајући у виду његов правни положај и надлежности током поступка у вези

оснивања Академије. Током расправе, прво је проф. Јовановић нагласио да је

најадекватнија личност да буде именован за првог декана Полицијске академије

проф. др Радојица Максимовић. Такође, са тим се био сложио и проф. др Миленко

235 Информација о предложеним решењима проблема смештаја II генерације студената Полицијске

академије, 28. јуна 1994. године. 236 Информација о предузетим мерама на остваривању здравствене заштите студената полицијске

академије, број. 20, од 01.07.1994. године. 237 Записник са VII седнице Привременог савета Полицијске академије, одржане 08. фебруара 1994.

године са почетком у 12, 00 часова у просторијама Академије у Београду.

75

Крећа који га је подржао истичући три аргумента: први, формални, што поседује

највише звање универзитетског наставника, други, што долази из структура

Министарства унутрашњих послова, а пошто декан по природи ствари треба да

спаја академску и стручну димензију те функције, и трећи – у питању су лични и

радни квалитети предложеног кандидата који су се показали, како у Вишој школи

унутрашњих послова, тако и у раду око оснивања и почетка рада Академије.238

У првој години уписаних студената, око 10% је било исписаних, наравно што

је по мишљењу тадашњих руководиоца било у границама толеранције, имајући у

виду и чињеницу да слични колективи достижу и до 30%. Разлози за испис су били

разноврсни: теже подношење таквог начина живота и рада, породични проблеми,

болести и сл. Такође, интересантно је споменути и чињеницу да су студенти који су

примљени на студије са просечном оценом у току средње школе нижом од 4. 65,

показали лошије резултате на испиту, што је био и аргумент за држање високих

критеријума приликом пријема. Прва генерација је бирана у скраћеним временским

роковима и без довољно могућности да се спроведени системе претходно испита.

При томе постојала је бојазан од начина организовања по војним принципима, па се

у том смислу посебно инсистирало да се свестрано прати рад и развој целе

генерације.

Питање обезбеђивања уџбеничког материјала и друге стручне литературе за

поједине предмете прве године су решаване набавком уџбеника који су се

користили на другим факултетима: општа социологија – др Данило Ж. Марковић,

политичка економија – др Ивана Максимовић, уставно право I – др Маријана

Пајванџић, увод у право – др Радомир Лукић, политичке и државно-правне установе

Србије од краја 18. до почетка 20. века – др Мирослав Ђорђевић (за предмет

национална историја државе и права), енглески језик I са двадесет три аудио касете

и енглески језик II са двадесет аудио касета – Наума Димитријевића. У том истом

периоду у току је било писање скрипта од стране предметни наставника за

предмете: Увод у полицијске науке, Основи безбедности, Основи теорија државе и

права, Криминалистичка-тактика и Криминалистичка-техника.239 За потребе

библиотечког фонда било је набављено око 450 књига – претежно стручне

литературе, од чега је чак 300 било добијено на поклон од стране издавачких кућа

или појединаца, а такође је добијено и око 300 серијских публикација.240

Што се тиче научно-истраживачког рада, може се рећи да је већи део започет

на Катедри за криминалистичке, безбедносне, полицијске и помоћне полицијске

науке и вештине. Та Катедра и Министарство унутрашњих послова Републике

Србије је под вођством проф. др Миленка Милошевића започела реализацију

,,Програма развоја аеробних енергетских потенцијала и опште издржљивости

питомаца Полицијске академије. Истраживања су била дугорочног карактера и да

би се омогућила ефикасна сарадња са Министарством унутрашњих послова

238 Исто. 239 Извештај о реализацији програма рада на полицијској академије, 01. број 167/1, 30. март 1994. године. 240 Исто: стр. 2.

76

договорена је набавка посебне рачунарске конфигурације на којој ће се извршити

обрада података и на чијем моделу би се засновале процене, праћење и сталне

анализе истраживања и програмирања развоја базичног и специјалног моторичког

статуса студената Академије и радника МУП-а. Такође у том периоду донети су:

Правилник о зарадама и накнадама, усвојен у октобру 1993. године, са Изменама

правилника које се примењују почев од 01.01.1994. године, Правилник о радним

односима, такође из октобра 1993. године. Такође, поред тих аката донета су и

упутства, која су имала за предмет регулисања рада Дежурне службе и коришћење

моторних возила Академије.241 У том протеклом периоду извршене су и одређене

активности на припреми изградње Полицијске академије са могућношћу да се

Академија смести у оквиру комплекса Института безбедности. Било је одржано

више радних договора између представника академије и Завода за изградњу града

Београда, а како резултат ове сарадње до тада је био сачињен и пројектни програм.

Завод је био извршио анализу тог Програма и дао процену потребног простора

будућим објектима, а такође је било обављене потребне консултације са надлежним

стручним службама Београда у смислу прибављања планске документације и

урбанистичких подлога. На основу тих радњи Завод је извршио испитивање

предложене локације и о томе је сачинио одговарајуће елаборат.

На основу конкурса објављено у дневном листу ,,Политика“, био је извршен

избор и заснован је, почев од 01.01. 1994. године, радни однос са следећим

наставницима:242 др Драгана Гњатовић – ванредни професор на предмету

Политичка економија и економски систем Југославије; Ирена Павловић – предавач

на предмету страни језик; др Мирослав Живковић – доцент на предмету Основи

теорије државе и права; др Богољуб Милосављевић – доцент на предмету Увод у

полицијске науке; др Владимир Кривокапић – редовни професор на предмету

Криминалистика – тактика; др Миленко Милошевић – редовни професор на

предмету специјално физичко образовање. По истом конкурсу били су изабрани и:

др Љубомир Стајић – доцент на предмету Основи безбедности и др Слободанка

Стојичић – редовни професор на предмету Национална историја државе и права, др

Радојица Максимовић – редовни професор на предмету Криминалистика- Тактика и

др Раде Ђурковић – доцент на предмету Криминалистика – Техника. Што се тиче

конкурса за сарадника прве године основних студија, били су изабрани следећи

сарадници: Горан Перчевић – асистент приправник на предмету Уставно право и

политичке институције; мр Драган Арлов – асистент на предмету Специјално

физичко образовање; мр Мирољуб Благојевић – асистент на предмету Специјално

физичко образовање; Вишекруна Александра – асистент приправник за предмет

Криминалистика-тактика.243 Такође, био је објављен конкурс за избор наставника и

сарадника друге године основних студија.

241 Исто: стр. 2. 242 Конкурс у ,,Политици“, од 28. августа 1993. године. 243 Конкурс за избор сарадника, од 20.10.1993. године

77

За процене морфолошког и базично-моторичког статуса кандидата сваке

године је била формирана Комисија.244 Тада су у Комисији која је била формирана

1994. године били: мр Мирољуб Благојевић, сарадник Полицијске академије и

чланови: мр Драган Арлов, сарадник, Зоран Милић, шеф одсека за општу физичку

обуку, Карајчић Милутин, инспектор за организацију и извођење специјалистичке

физичке обуке МУП-а, Републике Србије, Петричковић Миливоје, инструктор за

извођење специјалне и опште физичке обуке Секретаријата у Београду. Такође,

поред те Комисије, сваке године је била формирана Комисија за упис у прву годину

основних студија.245 У Комисији која је била формирана 1994. године, били су:

доцент др Богољуб Милосављевић - наставник, доц. др Љубомир Стајић -

наставник, Обрад Стевановић- командант посебних јединица милиције, Милан

Проданић – начелник Управе за кадрове Ресора ДБ, Слободан Рајковић – помоћник

начелника Управе за заједничке послове. Задатак такве Комисије је био да спроведе

упис и утврди и објави редослед кандидата за прву годину основних студија.

Дисциплина студената Полицијске академије била је детаљно регулисана

Правилником, чиме су биле предвиђене лакше и теже повреде обавеза студената,

дисциплинске мере, дисциплински органи и поступак за утврђивање дисциплинске

одговорности студената.246 Дисциплинска мера се могла изрећи студенту само за

повреду обавезе која је у време извршења била предвиђена тим актом и студенту

против кога се водио дисциплински поступак се није могла изрећи дисциплинска

мера за повреду обавезе пре него што би био саслушан. Лакше повреде обавеза

студената су биле: омаловажавање, вређање или свака друга радња којом се

нарушава углед или ауторитет наставника, сарадника, студената или другог лица за

време извођења наставе; непридржавање одредби о прописаним или на други начин

утврђеним мерама заштите приликом одржавања наставе или боравка у радним или

смештајним просторима Академије, ако нису наступиле штетне последице, не

ношење или непрописно ношење униформе, оружја или делова опреме, губљење

делова униформе или делова друге опреме, нарушавање утврђеног реда или радне

дисциплине на месту на којем се изводи настава или у другим објектима Академије

или на другом месту, ако такво понашање штети угледу студената или Академије у

целини, неоправдано изостајање са наставе или других облика образовног рада до

25 часова у току школске године, свако друго поступање противно правилима о

начину студирања на Академији. Теже повреде су биле: преправка јавне исправе

(индекс, уверење, потврда, диплома и сл.) или неке друге евиденције коју издаје,

односно

води Академија; изазивање нереда у радним и смештајним објектима

или на јавном месту, ако то штети угледу студената или Акаде

мије у целини; непридржавање одредби о прописаним или на други начин

244 Одлука о одређивању Комисије за процену морфолошког и базично-моторичког статуса кандидата за

упис у прву годину основних студија Полицијске академије, 09. април 1994. године. 245 Одлука о образовању Комисије за упис у прву годину основних студија школске 1994/95. године, од

09. априла 1994. године 246 Правилник о дисциплинској одговорности студената Полицијске академије, од марта 1994. године.

78

утврђеним мерама заштите приликом одржавања наставе или боравка у радним или

смештајним просторима Академије, ако су наступиле штетне последице; употреба

алкохола или наркотичких средстава у радним или смештајним просторима

Академије или на јавном месту, као и подстрекавање или помагање другим

студентима Академије у ужи вању алкохола или нархотичких средстава; политичко

и верско организовање и деловање; неоправдано изостајање са наставе или других

облика образовног рада више од 25 часова у току трајања школске године итд. За

лакшу повреду обавеза студенту се могла изрећи дисциплинска мера опомене или

укора, док се за тежу повреду обавеза студенту могла изрећи дисциплинска мера

строгог укора или искључења најдуже до једне године.

Дисциплински органи су били: начелник класе, декан Академије и

Дисциплинска комисија. Декан академије је могао своја овлашћења да пренесе

делимично или у целости на продекана за војне науке и војно-полицијске вештине.

Дисциплинску комисију су чинили један наставник у својству председника и два

члана, од којих је један из реда сарадника, а један из реда студената. Претходни

поступак за утврђивање дисциплинске одговорности за лакшу повреду обавеза

спроводи командир вода, који саслушава студента, сведоке и прикупља друге

доказе на основу којих се утврђује постојање лакше повреде обавеза. Дисциплински

поступак за лакшу повреду обавеза покреће се пријавом коју командир вода, са

списима предмета, доставља начелнику класе. По пријему пријаве начелник класе

одлучује тако што ће пријаву одбацити као неосновану или ће утврдити постојање

одговорности и изрећи одговарајућу дисциплинску меру. Претходни поступак за

утврђивање дисциплинске одговорности за тежу повреду обавеза је спроводио

начелник класе, који је саслушавао студенте, сведок и прикупљао друге доказе на

основу којих је утврђивао постојање теже повреде обавеза.

Просторије за рад и обављање делатности, Полицијској академији су

уступљене од стране МУП-а, РС, Института безбедности, улица Краљице Ане бб.,

који је ставио на коришћење две зграде, тзв. ,,АБР“ (администрација, библиотека,

ресторан) и ,,Центар за школовање и стручно усавршавање Института

безбедности“.247 У згради ,,АБР“ која је била одређена као управна зграда, налазио

се Деканат, кабинети наставника, просторије пратећих служби и ресторан за

потребе исхране студената и особља Факултета. ПА је користила две зграде и то:

управну зграду са већим бројем кабинета за наставнике, деканат, велику салу,

ресторан за исхрану студената и библиотеку опремљену већим бројем књига и

стручних часописа.248 Настава се одвијала у другој згради истог комплекса, у згради

Центра за школовање и стручно усавршавање, где се налазио смештајни простор за

96 студената, као и амфитеатар са 120 места, учионица са 60 места, фото-

лабораторија са одговарајућом опремом, кабинет за језике, кабинет за

криминалистичку технику, кабинет за вршење увиђаја, велика спортска сала,

теретана, куглана, сала за борилачке вештине и гимнастику.

247 Република Србија, Полицијска академија, 01. број 7/1 од 31. августа 1993. године: Исто. 248 Исто.

79

Седиште ПА је било у Београду и на њој су се образовала лица ради стицања

високе полицијско стручне спреме. Дакле, то је била образовно-научна установа ван

састава универзитета.249 Академија је била, основана за обављање образовно-научне

делатности за безбедности и полицијске послове.250

Обављала је основне251, специјалистичке и магистарске студије и друге

облике научног усавршавања (студије уз рад за професионалне припаднике

полиције, које одреди министар унутрашњих послова, стручно образовање и

усавршавање од значаја за полицијске послове и за потребе Министарства

унутрашњих послова); основна, примењена и развојна истраживања у области

безбедности и истраживања која су у функцији развоја образовне делатности; као и

друге делатности.252 Основне студије су трајале четири године, специјалистичке

студије једну годину, магистарске студије две године и докторске студије три

године.253 Школска година је почињала 1. октобра текуће и завршавала се 30.

септембра наредне године, а састојала се од два семестра: зимског и летњег.254

Према Закону, основне студије су трајале четири године и кандидати су примани на

основу конкурса који је расписивала ПА.255 Органи на ПА су били декан и Савет

ПА. Декан и чланове Савета именовала је Влада Републике Србије.256 Звања

наставника на Академији су била: доцент, ванредни професор и редовни професор.

Наставни план и програм се више пута мењао, и то 1993 и 1994. године.257

Организационе јединице академије су биле:258 Катедра друштвених наука;

Катедра правних наука; Катедра кривичних наука; Катедра криминалистичких,

безбедносних, полицијских и помоћних полицијских наука и вештина; Катедра за

војне науке и војно-полицијске вештине; Секретаријат са стручним службама.

Актом о систематизацији су ближе били одређени детаљи. На ПА у току 1993.

године су постојали следећи предмети: I година: социологија, политичка економија

и економски систем Југославије, страни јези (енглески), основи теорије државе и

права, увод у полицијске науке, национална историја државе и права, уставно право

и политичке институције, криминалистика – тактика, основи безбедности, војно-

полицијска стручна обука, специјално физичко образовање; II година: страни језик,

кривично право I, кривично право II, криминологија, криминалистичка психологија

са психопатологијом, криминалистика – методика I, криминалистика – техника,

249 Статут Полицијске академије 01 број 1/1, 23. август 1993. године 250 Статут Полицијске академије 016 број 78/1 од 27.02.1999. године; Одлука о изменама Статута

Полицијске академије 016 број 217/1 од 10.07.2000. године; Одлука о изменама и допунама Статута

Полицијске академије 016 број 278/1 од 01.07.2003. године 251 Република Србија, Полицијска академија, Наставни план основних студија, 1993. године. 252 Исто: члан 2. 253 Статут ПА: Исто: члан 10. 254 Исто: члан 16. 255 Видети опширније у првом конкурсу ПА из 1993. године. 256 Члан 8. Закона о Полицијској академији: Исто. 257 Видети опширније: наставни план основних студија Полицијске академије од школске 1993/1994.

године; наставни план основних студија Полицијске академије од школске 1994/1995. године. 258 Статут ПА: Исто, члан 7.

80

криминалистика – тактика II, безбедност саобраћаја, полицијска информатика,

специјално физичко образовање; III – година: кривично-процесно право, управно

право, полицијско право, наука о полицији, криминалистика – тактика III,

криминалистика методика II, теорија ратне вештине, борбена средства и опрема

војске и полиције, специјално физичко образовање; IV- година: међународни

односи, међународно јавно право, финансије и финансијско право, прекршаји и

привредни преступи, привредно право, систем државне безбедности,

криминалистичка медицина, морал полиције, основи картографије са топографијом,

специјално физичко образовање.259

Право учешћа на конкурс су имали југословенски држављани који су

испуњавали услове за упис на факултет утврђене законом и посебне услове у

погледу година, живота, здравственог стања и психо-физичких способности за

обављање полицијских послова и које је ближе одређивао министар.260 Наиме, тим

решењем били су прописани ближи услови у погледу физичких способности за

обављање полицијских послова које је требало да испуни кандидат који се прима на

I годину основних студија на ПА и то: 1. морфолошки статус: телесна висина преко

175 цм, телесна тежина у толеранцији до 5 килограма, плус или минус у односу на

висину, без уочљивих деформитета; базично-моторички статус: 8 и виче склекова за

10 секунди, 25 и више претклона трупа за 30 секунди, 213 цм и више у скоку у даљ

из места, изведена два повезана колута унапред и један уназад.261

Студент који положи све испите утврђене наставним планом основних

студија стиче високо образовање и чин потпоручника. На први конкурс за упис,

било се пријавило 512 кандидата и од тога 295 кандидата из грађанства и 217

кандидата радника МУП-а.262 И током наредних година, у прву годину основних

студија Полицијске академије уписивало се по 115 студената. Изузетно, због

великог интересовања кандидата, у школској 1989/1999 године и 2002/2003 године,

у прву годину основних студија примљено је по 125 студената.263

Статус студената се стицао уписом на ПА у складу са законом и Статутом

ПА, и студент је мога да има различите статусе: студента чије се студије

финансирају из буџета, студента који плаћа школарину, студента који је упућен на

студије уз плаћену школарину на основу уговора са ПА, студента који студира уз

рад као професионални припадник полиције којег за је за студије одредио

Министар.264 Студент је био обавезан да погађа предавања и вежбе из свих

предмета предвиђених наставним планом. Услови уписа наредне године студија

били су изричито и детаљно регулисани, тако да студент није могао да пренесе у II

годину студија испит из предмета: Страни језик, Основи теорије државе и права,

259 Република Србија, Полицијска академија, Наставни план основних студија, 1993. године. 260 Република Србија, Министарство унутрашњих послова, број 6/1, од 23. августа 1993. године. 261 Исто. Видети листу процене морфолошког и базично моторичког статуса кандидата за пријем у

ПА. 262 Монографија Полицијска академије 1993-2003. године. Исто: стр. 19. 263 Исто. 264 Статут ПА: Исто: члан 13.

81

Увод у полицијске науке, Криминалистика-Тактика I, Oснови безбедности, Војно

полицијско стручна обука и Специјално физичко образовање итд. Дакле, студент је

могао пренети испите у наредну годину, само под условом да су ти испити били

омогућени за пренос.

На специјалистичке студије се могао уписати радник Министарства који има

најмање пет година радног искуства у ефективно трајању на криминалистичко-

безбедносним пословима и високо образовање. У прву годину магистарских студија

се могло уписати лице које је високо образовање стекло на Академији или правном

факултету, факултету цивилне одбране, факултету организационих наука,

дефектолошком факултету или Војној академији.265 ПА је организовала предавања,

вежбе, колоквијуме, консултације, менторски рад и друге облике образовно научног

рада из сваког наставног предмета пред виђеног програмима.266 Студент је био

обавезан да похађа предавања и вежбе из сваког наставног предмета, као и друге

наставне активности. Студент је могао оправдано да изостане највише три пута. На

ПА су постојали и двосеместрални предмети.267

Студије на ПА у Београду су од свог оснивања подразумевале интернатски

смештај за све студенте, без обзира на њихово место боравка, имовно стање и друге

прилике.268 Интернатски смештај за прву генерацију студената био је обезбеђен у

објектима Института безбедности и студенти прве године су спавали у

двокреветним собама, а хранили се у ресторану тог Института.

Испити су били усмени, писмени и писмено-усмени. Били су јавни и

полагали су се пред наставником или испитном комисијом. После три неуспела

полагања пред наставником, студент на свој захтев, може да полаже испит пред

испитном комисијом коју именује декан. Успех студената изражавао се оценом од

пет до десет. Испитни рокови су били: јунски, септембарски, октобарски, јануарски

и априлски.269

Студенти су имали право да преко својих легалних организација или

непосредно дају Већу предлоге који се односе на подизање квалитета наставних

активности и да подносе приговоре на начин и организацију извођења наставе. 270Општим актом ПА, у складу са законом, биле се утврђене лакше и теже повреде

обавеза студената, дисциплински органи, као и дисциплински поступак за

утврђивање одговорности студената.

Звања наставника су била: доцент, ванредни и редовни професор, док су

звања сарадника била: асистент-приправник и асистент. За наставника, осим

редовног професора, бира се лице на пет година, а за сарадника на четири године.

265 Од члана 19 до члана 22. Статута ПА: Исто. 266 Исто: члан 32 267 Види распореде наставе на ПА у прилозима. 268 Монографија Полицијска академије 1993-2003. године. Исто. 269 Статут ПА: Исто. 270 Исто: члан 47.

82

За асистента приправника се бирало лице на четири године, без могућности

поновног избора у исто звање.271

Нови Закон о Полицијској академији, донет је 1998. године.272 У том Закону,

била је одређена супсидијерна примена Закона о Универзитету и Академија је била

у обавези да усагласи своју организацију и опште акте са њим. Сходно томе, донет

је нови Статут Полицијске академије. Током израде предлога Статута консултовани

су и одговорни радници Министарства просвете Републике Србије, Републичког

секретарија за законодавство, као и Министарства унутрашњих послова Републике

Србије. На тај начин и они су дали своје стручно мишљење како о целисходности

предложених одредаба, тако и о правно-техничком побољшању само текста.

Најзначајније новине биле су: Статут у члану 19 одређује да ће прву годину

магистарских студија на Академији моћи уписати само лица која су високо

образовање стекли на Полицијској академији или на правном факултету. Овим је

број одговарајућих факултета знатно сужен, јер је и Закон о универзитету извршио

одређено усмерење у погледу стицања звања односно степена магистра и доктора

наука у смислу да се следи стицање ових степена линијом матичности факултета на

коме је кандидат стекао високо образовање. Али, у Статуту су и даље задржана

директна и изричита правила за раднике Министарства са просечном оценом осам и

више и са просечном оценом мањом од осам. Све остале кандидате у поступку за

упис уподобљен овим двема категоријама радника Министарства, с тим да им даје

неке допунске услове које ће ближе утврдити министар унутрашњих послова.

Принцип рангирања кандидата је остао исти: на листу се и даље директно рангирају

само кандидати који су завршили Полицијску академију са оценом 8 и више.

Остали, или полажу допунски испит (ако су осам и више), или полажу пријемни

испит (ако је просечна оцена мања од осам). И једни и други довољно је да положе

ове испите да би били сврстани на ранг листу, с тим да остаје критеријум њихове

селекције на основу просечне оцене са основних студија. Обзиром на овакве

критеријуме пријема, на магистарским студијама се и даље очекује висок квалитет

студија. Следећа значајна новина у Статуту јесте утврђивање услова наставка

студија лица која су завршила Вишу школу унутрашњих послова на Полицијској

академији у статусу студента који се финансира из буџета. Поступак пријаве и

одбране докторске дисертације сада је потпуно изједначен са осталим факултетима.

Наиме, сагласно изричитој одредби Закона о полицијској академији, предвиђена је

сагласност универзитета чији је оснивач Република, према седишту Академије и то:

на тему дисертације, као и на извештај Комисије о оцени дисертације. Одредбе о

органима и стручним органима Академије, као и о њиховом делокругу рада,

уподобљене су одговарајућим одредбама Закона о универзитету. Међутим, први пут

се у Статуту појављује организациона јединица за научно-истраживачку делатност,

под називом Научно-истраживачки центар – која има и свој стручни орган: Веће

271 Исто. 272 Службени Гласник Републике Србије, број 36/98, Закон о Полицијској академији од 28. октобра 1998.

године.

83

Научно-истраживачког центра. У осталом делу текста, сем правно-техничких

побољшања, конкретизација или избацивање одређених одредаба које су већ

законом регулисане, а за које не постоји посебан разлог да буду и у Статуту – нема

посебних специфичности.

Полицијска академија је од свог оснивања имала тесну сарадњу са

Универзитетом војске Југославије. Наиме, Универзитет је за потребе војних наука

на Полицијској академији: израђивао програме за предмете војни наука (Војно-

полицијска стручна обука, Теорија ратне вештине, Борбена средства и опрема

војске и полиције, Основи картографије са топографијом), реализовао програмске

садржаје, координирао и израђивао планове и распореде часова за реализацију

предмета из војних наука, израђивао стручну литературу, о чему су уговорне стране

имале посебне уговоре, стварао услове за коришћење опреме, наоружања, муниције,

МЕС, објеката, кабинета, учионица – лабораторија, вежбалишта и стрелишта.273

У току 26. јануара 1995. године донета је одлука за пријем и треће генерације

студената Полицијске академије.274 Наиме, на основу договора Министарства

унутрашњих послова Републике Србије, Републике Црне Горе, Републике Српске и

Републике Српске Крајине, одређене су и квоте студената које поменуте Републике

могу уписати. Из Републике Србије одређен је упис 93 студента, из Црне Горе и

Републике Српске Крајине по 7 студената, а из Републике Српске 8 студената. Сам

конкурс је био објављен 15. фебруара 1995. године у дневном листу ,,Политика“, 20.

и 21. фебруара у дневном листу ,,Политика експрес“, 01. марта у листу ,,Студент“.

Трајао је до 17. марта, али је због великог интересовања кандидата био продужен до

01. априла 1995. године. Такође, због објективних околности, организован је био

долазак кандидата из Републике Српске Крајине 04. априла, док су се кандидати из

Републике Српске пријављивали на конкурс 09. и 11. априла 1995. године.275 На

Конкурс за упис у школској 1995/96 године, било се пријавило укупно 1045

кандидата, од којих 820 кандидата из грађанства, и 225 кандидата - радника органа

унутрашњих послова. Наиме, структура пријављених кандидата била је следећа: из

Републике Србије пријавило се укупно 822, из Републике Црне Горе 98, из

Републике Српске 89, из Републике Српске Крајине 36.276 Према успеху

постигнутом у Средњој школи, структура пријављених кандидата била је следећа:

одличних – 261, врло добрих – 461, добрих – 261, довољних – 62. Пријемни испит

се састојао из лекарског специјалистичког прегледа, психо-теста и теста

морфолошког и базично-моторичког статуса, који су били елиминационог

карактера.

У периоду између две Седнице Савета Академије, који је захватом део

зимског и готово цео летњи семестар школске 1994/95. године, наставни процес на

273 Уговор о наставној и научној сарадњи између Полицијске академије у Београду и Универзитета

војске Југославије, број 5-134 од 23.09.1993. године. 274Одлука о упису 115 студената у прву годину основних студија на Полицијској академији у школској

1995/96. години. 275 Информација о току поступка за пријем студената треће генерације Академије. 276 Исто.

84

основним студијама Полицијске академије имао је следеће основне карактеристике:

наставу на првој години студија пратило је укупно 115 студената, један студент је у

јануару месецу исписан са академије на лични захтев, док је један студент из

претходне генерације поново уписао прву годину студија. Од уписаних 95

студената на другу годину студија, двојица студената су искључени на годину дана

са студија због теже повреде дисциплине, тако да је на тој години остало 93

студента. На обе године студија настава је извођена из 19 наставних предмета, а у

настави је било ангажовано 14 наставника и 10 сарадника у радном односу и 5

наставника других факултета по основу уговора о повременом ангажовању. Као и

раније део наставе из групе предмета са Катедре војних наука и војно-полицијских

вештина извођен је у Војној академији Војске Југославије. Студенти друге године

су имали двонедељну обуку у скијању крајем јануара и почетком фебруара 1995.

године. Обука је организована и изведена на Копаонику, на основу претходно

припремљеног и верификованог елабората, ау извођењу обуке учестовали су

наставници и сарадници Академије, ако и наставници Факултета за физичку

културу у Београду и Војне академије. 277 Изменама и допунама Наставног плана

Полицијске академије од 16.07. 1994. године, било је предвиђено да студенти прве и

друге године студија на крају другог односно четвртог семестра обаве логоровање.

Логоровање се изводило у оквиру војног блока наставе у трајању од седам дана за

студенте друге године и 15 дана за студенте прве године. Циљ извођења

примењених облика обуке на логоровању је био планска, квалитетна и потпуна

реализација наставних садржаја предвиђених наставним плановима и програмима.

Полицијска академија је од свог оснивања, захваљујући руководству Војске

од оснивања 1993. године, део својих делатности реализовала у објектима Војне

академије, а потом и Војне гимназије. Од 1999. године, Академија је била корисник

два објекта у комплексу Интерната Војне гимназије - ,,Мали интернат“, чије је

коришћење отказано у 2003. години, и монтажни објекат који је Академија

користила за извођење дела наставе и рад деканата и стручних служби.278

Дакле, Полицијска академија је формирана 1993. године и трајала је до 2006.

године, након чега је постала интегришући елемент у настанку једне нове, модерне

високо-образовне установе као што је Криминалистичко-полицијска академија.

Карактеристично је да она није била у саставу МУП-а, али ни у саставу

Универзитета, иако је свој рад заснивала на тадашњем Закону о универзитету.

У току 1993. године, на Полицијску академију је било уписано 115.

студената, док је због великог интересовања у школској 1989/1999. године и

2002/2003. године, у прву годину основних студија било примљено по 125

студената. Студенти који би положили све испите утврђеним наставним планом

основних студија би стицали високо образовање и чин потпоручника.

277 Информација о извођењу наставе у претходном периоду за школску 1994/1995. годину, број 12/95. 278 Коришћење монтажног објекта у оквиру комплекса интерната Војне гимназије – одобрење, од 07.

августа 2006. године.

85

На Полицијској академији у току 1993. године су постојали следећи

предмети: I година: социологија, политичка економија и економски систем

Југославије, страни језик (енглески), основи теорије државе и права, увод у

полицијске науке, национална историја државе и права, уставно право и политичке

институције, криминалистика – тактика, основи безбедности, војно-полицијска

стручна обука, специјално физичко образовање; II година: страни језик, кривично

право I, кривично право II, криминологија, криминалистичка психологија са

психопатологијом, криминалистика – методика I, криминалистика – техника,

криминалистика – тактика II, безбедност саобраћаја, полицијска информатика,

специјално физичко образовање; III – година: кривично-процесно право, управно

право, полицијско право, наука о полицији, криминалистика – тактика III,

криминалистика методика II, теорија ратне вештине, борбена средства и опрема

војске и полиције, специјално физичко образовање; IV- година: међународни

односи, међународно јавно право, финансије и финансијско право, прекршаји и

привредни преступи, привредно право, систем државне безбедности,

криминалистичка медицина, морал полиције, основи картографије са топографијом,

специјално физичко образовање.279 У школској 1997/1998. години, на Полицијској

академији су се изучавали следећи предмети: на првој години – социологија,

политичка економија и економски систем Југославије, основи теорије државе и

права, уставно право и политичке институције, криминалистичка – тактика I, војно-

полицијска тактика, наоружање и опрема полиције и војске, топографија, страни

језик, специјално физичко образовање; на другој години – кривично право I,

кривично право II, криминологија, криминалистика – методика I, криминалистика –

техника, криминалистика-тактика II, полицијска психологија и основи андрагогије,

безбедност саобраћаја, полицијска информатика, страни језик и специјално физичко

образовање; на четвртој години студија – национална историја државе и права,

међународно јавно право, међународни односи, финансије и финансијско право,

прекршаји и привредни преступи, привредно право, систем државне безбедности,

криминалистичка медицина, морал полиције, руковођење и командовање,

специјално физичко образовање; на четвртој години студија – кривично-процесно

право, управно право, полицијско право, наука о полицији, криминалистика-

методика II, криминалистика-методика II, криминалистика-тактика III, теорија

ратне вештине, основи безбедности и специјално физичко образовање .

У току 1994. године био је расписан конкурс који је био сличан конкурсу из

1993. године, с тим да је у том новом конкурсу било наглашеније бесплатно

студирање, обавезан интернатски смештај због посебног програма утврђених

дневних активности од стране Министарства унутрашњих послова, као и

регулисање војне обавезе. У току 1994. године била је донета одлука о изменама и

допунама наставног плана и програма основних студија полицијске академије. Тада

је у одељку четвртом, под насловом Наставни програм, извршена одговарајућа

измена у редоследу предмета. Право учешћа на конкурс у току 1994. године су

279 Република Србија, Полицијска академија, Наставни план основних студија, 1993. године.

86

имали југословенски држављани мушког пола са завршеним средњим образовањем

у четворогодишњем трајању стеченим у средњој школи унутрашњих послова,

гимназији или средњој стручној школи техничке, економске и правно-биротехничке

струке. Кандидати нису могли бити старији од 24 године и морали су испуњавати и

посебне услове у погледу здравственог стања и психофизичких способности за

обављање полицијских послова које је ближе утврђивао министар унутрашњих

послова. Здравствену способност је утврђивала посебна комисија, а трошкове су

сносили сами кандидати. Сви пријављени кандидати су морали да полажу испит за

проверу склоности и способности, по утврђеном распореду који је кандидат добијао

при предаји докумената. Основи за утврђивање редоследа кандидата су били: општи

успех у средњем образовању и резултати постигнути на испиту провере склоности и

способности. Успех у претходном школовању се бодовао: одличан 10, врло добар 8,

добар 6 и довољан 4 бода. Испит за проверу склоности и способности се бодовао са

4, 10 или 16 бодова. Збир бодова које кандидат оствари по оба основа је одређивао

његов редослед. Ранг листа се објављивала на огласној табли академије.

Друга генерација студената Полицијске академије је била у проблему што се

тиче њеног смештаја.Студенти су били смештени у Институту безбедности које је

био уступио МУП-а. Студенти су били у обавези да носе униформу и живели су под

одређеним организовано-војничким животом. Имали су стипендије, а студентима

који су долазили из ОУП-а је ишао и радни стаж. По завршетку су стицали високо

образовање и чин потпоручника. Сви би били запослени.

Статут Полицијске академије донет је на првој редовној седници

Привременог савета која је одржана 23.08.1993. године у згради деканата факултета

и том приликом усвојен је и Наставни план и програм, и одлуком Владе Република

Србије је одређено да се на I годину основних студија може уписати 100 студената.

Након тога, у току 1994. године била је донета Статутарна одлука о допуни Статута

Академије зато што постојећим Статутом није било предвиђен поступак признавања

испита положених на другом факултету или вишој школи, па је у том смислу ради

операционализације било неопходно постојеће одредбе допунити нормирањем

поступка за признавање.

На Академији су се изводиле основне, специјалистичке, магистарске и

докторске студије. Наставни план и програм се мењао у току 1993. и 1994. године.

Организационе јединице Академије су биле: Катедра друштвених наука; правних

наука; кривичних наука; криминалистичких, безбедносних, полицијских и

помоћних полицијских наука и вештина; за војне науке и војно полицијске вештине.

Нови Закон о полицијској академији, био је донет 1998. године. И њиме је била

одређена супсидијерна примена Закона о универзитету и Академија је била у

обавези да усагласи своју организацију и опште акте са њим. Сходно томе, те

године је донет и нови Статут којим је промењено следеће: у члану 19 је било

одређено да ће прву годину магистарских студија на Академији моћи уписати само

лица која су високо образовање стекли на Полицијској академији или на правном

факултету. Овим је број одговарајућих факултета знатно сужен, јер је и Закон о

универзитету извршио одређено усмерење у погледу стицања звања односно

87

степена магистра и доктора наука у смислу да се следи стицање ових степена

линијом матичности факултета на коме је кандидат стекао високо образовање. Али,

у Статуту су и даље задржана директна и изричита правила за раднике

Министарства са просечном оценом осам и више и са просечном оценом мањом од

осам. Све остале кандидате у поступку за упис уподобљен овим двема категоријама

радника Министарства, с тим да им даје неке допунске услове које ће ближе

утврдити министар унутрашњих послова. Принцип рангирања кандидата је остао

исти: на листу се и даље директно рангирају само кандидати који су завршили

Полицијску академију са оценом 8 и више. Остали, или полажу допунски испит (ако

су осам и више), или полажу пријемни испит (ако је просечна оцена мања од осам).

3.4. Kриминалистичко-полицијска академија

Приликом озбиљних реформи полицијског школства, кренуло се од следећих

чињеница: полицијско образовање у Србији се одвијало у три независне и одвојене

установе: Средња школа унутрашњих послова, Виша школа унутрашњих послова и

Полицијска академија. Средња школа унутрашњих послова у Сремској Каменици је

школовала профил полицајца за обављање основних полицијских послова, тј.

четвртог степена стручне спреме. Виша школа унутрашњих послова углавном је

школовала будуће припаднике МУП-а, са VI степеном стручне спреме и звањем

правника, док је полицијска школовала будуће припаднике полиције са VII/1

степеном стручне спреме и звањем дипломирани официр полиције. Свака од тих

установа је имала одвојене логистичке службе, посебан систем статусних права

студената и ђака, сопствену истраживачку и издавачку делатности. Средња школа

унутрашњих послова и Виша школа унутрашњих послова су организационо биле у

саставу МУП-а. Полицијска академија је формално правно била ван МУП-а и ван

Универзитета, мада је школовала кадрове искључиво за потребе МУП-а. Тренинг

центар који је обједињавао центре за обуку организационо је био у саставу МУП-

а.280

Уласком у нови миленијум у коме су интензивне друштвене и технолошке

промене у свим доменима па и образовном, поново се наметнула потреба реформе

полицијског образовања у свету и Европи, а посебно у светлу промене улоге

полиције у друштву. Наиме, полиција је све више прихватала сервисну

оријентацију, интензивирала се сарадња полиције са заједницом, као и са другим

субјектима безбедности. Све је била потребнија социјална компетентност

полицајаца и ниво експертског знања како би могли успешно да обављају и

најкомпликованије послове у измењеним друпггвеним приликама. Уважавајући

социјалне, друштвене и технолошке промене, полиције у свету су почињале са

реорганизацијом службе и реформама у образовном систему. У реформама

280 Стратегија развоја система обуке и образовања за потребе полиције, број. 31/3 од 17.01.2006. године.

88

образовног система је преовлађивао став да се полиција специјализује. Дакле,

опредељење је да се образовање организује у складу са потребама одговарајућег

радног профила, по смеровима - вишемодулски, користећи корпус одговарајућих

наука. Вишемодулски приступ је подразумевао да се у оквиру одговарајућег смера

изврши додатна специјализација за одређен број студената, коришћењем група

изборних предмета, који обрађују још уже одговарајуће проблеме из појединих

научних области и полицијских послова. Као одговор на такве изазове, опредељење

у свету је било да настава буде организована на нивоу самосталне високообразовне

установе, која реализује наставне програме за потребе полиције.

Управо стога, у реформи образовног полицијског система код нас, користила

су се светска искуства и њихова опредељења према модерном полицијском

образовању.281 Извештаји ОЕБС-а и Савета Европе о полицијском школству Србије

су јасно назначили и дали јасне препоруке о правцима реформе полицијског

школства имајући у виду анализирано стање у МУП-а. Постојали су разноразни

проблеми: највећи део обуке и образовања се реализовао коришћењем

традиционалних метода наставе и наставне технологије, није се довољно водило

рачуна о психолошким и другим карактеристикама студената и ђака, као и о

дактичко и методичким захтевима савремене наставе, приликом креирања

наставних планова и програма, није била примењена одговарајућа научна

методологија, односно није прецизно дефинисан радни профил.

Описани систем обуке и образовања је био скуп и нерационалан. Дуплирање

сличних програма и пратеће издавачке делатности у Вишој школи унутрашњих

послова и на Полицијској академији, неусаглашени програми истраживачког рада,

три логистичке и административне службе, повећани трошкови одржавања и

обезбеђења објеката, грејања и други режијски трошкови показују се све

нерационалнијим и тешко одрживим.

Формирању будуће високошколске установе, уследила је анализа актуелне

кадровске структуре Полицијске академије и више школе унутрашњих послова и

разматрање потреба за кадровима будуће високошколске установе, као резултат

састанака декана Полицијска академије, проф. др Владимира Кривокапића и

директора више школе унутрашњих послова, проф. др Божидара Бановића са

сарадницима.282 У току фебруара месеца била су одржана два састанка између

декана Полицијске академије, проф. др Владимира Кривокапића и в. д. директора

Више школе унутрашњих послова, проф. др Божидара Бановића. Управо на тим

састанцима сагледана је структура запослених у тим институцијама како у настави,

тако и ван ње, а према предметима, образовним нивоима, академским и наставним

звањима, као и старосна структура запослених. Том приликом, имали су се у виду

актуелни Наставни план и програм Полицијске академије и Више школе

унутрашњих послова. Полицијска академија и Виша школа унутрашњих послова су

281 Исто. 282 Анализа актуелне кадровске структуре Полицијске академије и Више школе унутрашњих послова и а

разматрање потреба за кадровима будуће високошколске установе, број. 31/8, дана 21.02.2006. године.

89

имале 313 запослених и то: ПА – 185, Виша школа унутрашњих послова – 126, од

чега 305 запослених на неодређено време: ПА – 179, Виша школа унутрашњих

послова – 126, као и 8 запослених на одређено време: ПА – 6, Виша школа

унутрашњих послова – 2. Од тог броја, у настави је било запослено 91: ПА – 26,

Виша школа унутрашњих послова – 93. Стручна спрема запослених била је следећа:

доктора наука је имало укупно 35: ПА – 26, Виша школа унутрашњих послова – 9,

магистара 33: ПА – 22, Виша школа унутрашњих послова – 11. Имајући у виду

наведене податке, тада је закључено да заједнички кадровски потенцијал може

задовољити потребе које су наметали актуелни наставни планови и програми. Том

приликом Декан и в. д. директор су били сагласни у следећем: максималну пажњу

треба посветити перспективним кадровима који су стекли или су у процесу стицања

академског звања, због обавеза према студентима затеченим на студијама ПА и

Виша школа унутрашњих послова, у прве две до три године рада будуће

високошколске установе требају настојати да не стимулишу масовни, нагли

одлазак искусних наставних кадрова, поготову да се то никако не чини пре истека

одређене академске школске године, да ће постојати могућност и потреба да се

расположиви наставни кадрови распореде на нове предмете према новим наставним

плановима и програмима, имајући у виду да ће се у будућој високошколској

установи остваривати више студијских програма, са знатним бројем нових

предмета, с обзиром да већ сада мањи број наставника и сарадника Полицијске

академије учествује у извођењу наставе у Више школе унутрашњих послова, треба

размотрити могућност узајамних избора у наставна звања, те да се на тан начин

попуне евентуално недостајући кадрови на обе институције, али и смањи број

ангажованих наставника како би се оствариле финансијске уштеде, приликом

расписивања конкурса за избор у звања наставника и сарадника обе институције,

требају настојати да надлежни органи увек именују у комисију по једног члана на

предлог друге институције,

Приликом имплементације реформи полицијског школства наишло се и на

одређена ограничења: Непостојање система праћења и развоја кадрова (у функцији

напредовања у служби) који је дестимулисао припаднике МУП-а да похађају

курсеве, семинаре или да завршавају посебне наставне програме за потребе МУП-а;

став о значају обуке и образовања за развој МУП-а који није био изграђен у

довољној мери; схватање предности квалитетне обуке и одговорност старешина за

ове процесе није било распрострањено, нити учвршћено; нерешени имовински

односи у вези објеката које су користили центри за обуку; непостојање одговарајуће

инфраструктуре за центре за обуку и високошколску установу; недостатак

лиценцираних тренера, инструктора и ментора који ће бити носиоци обуке за

потребе МУП-а; недостатак новчаних и других средстава за изградњу капацитета за

обуку и образовање; недостатак материјалних и других средстава за интензивирање

и унапређење обуке и образовања; није био системски решен начин вредновања

стручњака из МУП-а за додатно ангажовање у обуци, што доводи у питање или

умањује квалитет обуке у МУП-у; недовољно интензивна међународна сарадња у

90

области обуке и образовања.283 Реформа полицијског школства је морала да

испоштује одређена начела међународних стандарда. Наиме, потребно је било

испоштовати међународне критеријуме квалитета, ефикасности, економичности,

временске актуелности и поузданости продукције полицијског кадра (изградња

личног интегритета и капацитета), с циљем елиминације садашњих развојних

ограничења и одрживости будућих решења, дефинисана су начела на којима ће се

темељити промене и пројектовати нова решења: Начела ефикасности и одрживости:

едукативна и истраживачка ефикасност институције; економска ефикасност

институције; кадровска ефикасност институције; управљачка ефикасност

институције; континуирани развој квалитета образовања.

У току 2006. године донет је велики број подзаконских аката којима се ближе

уредио систем обуке и образовања: правилник о стручном оспособљавању и

усавршавању припадника МУП-а и о накнадама за извођење обуке, правилник о

програму, поступку и начину стручног оспособљавања приправника и полагању

стручног испита, правилник о правима, обавезама и одговорностима полазника

стручног оспособљавања и усавршавања, упутство о критеријумима по којима ће се

вршити избор кандидата за полазнике стручног оспособљавања, одлука Владе РС о

оснивању високошколске установе за остваривање студијских програма за потребе

полицијског образовања, Уредба Владе о условима и начину остваривања

студијских програма за потребе МУП-а о положају наставника и студената, у

погледу особености везаних за циљеве и природу полицијској образовања, Статуу

високошколске установе, правилник о систематизацији радних места у

високошколској установи, споразум Владе и универзитета о укључивању

високошколске установе у универзитет, споразум МУП-а и високошколске установе

о сарадњи и функционалним везама.

Активност реформе полицијског школства су биле започете већ од 2000.

године. Наиме, у дефинисању и почетној реализацији пројектно задатака овог

документа учествовали су представници МУП-а и њених образовних установа,

Средње школе унутрашњих послова, Више школе унутрашњих послова и

Полицијске академије. У периоду од 2001. до 2005. године реализована је више

стручних расправа и припремљено је неколико различитих докумената који су били

значајни за дефинисање праваца реформе полицијског школства. Посебно су били

значајни: Извештај о раду полиције у СРЈ (Монк, Р., 2001), Извештај процени стања

људских права, етике и стандарда полицијског функционисања у СРЈ, Србији и

Црној Гори (Слејтер, 2001), Документ визије за реформу, кадровска питања и

образовање (Кешетовић, Илић, 2003), Police reform report (Dawnes, M., 2004),

Наставак реформе полицијског школства – мере и активности и округли сто: Нови

модел школовања основног полицијског кадра (Каменица, 2005). Паралелно са

реформама, а у складу са закључцима округлих столова и других стручних скупова,

у седишту МУП-а је крајем 2004. године, формирана Управа за стручно образовање,

оспособљавање, усавршавање и науку. Основни задаци Управе везани за

283 Исто.

91

успостављање и стално унапређивање реформских процеса у области образовања и

обуке. Управо тада су дефинисана три правца реформе: припрема и доношење

стратегије, нормативно уређење ове области, припрема и стални развој наставних

планова и програма. У изради стратегије, била је ангажована Радна група

образована радна група и то:284 председник – проф. др Крсто Липовац, начелник

Управе за стручно образовање, оспособљавање, усавршавање и науку, заменик

председника – проф. др Миленко Милошевић, чланови – проф. др Драгољуб

Кавран, председник Управног одбора Полицијске академије, мајор Милорад

Тодоровић, секретар Министарства, мајор Гордана Јековић, помоћник начелника

Ресора финансија, кадрова, заједничких и техничких послова, генерал-мајор

Миливој Мирков, самостални вршилац послова безбедности у Ресору јавне

безбедности МУПРС, пуковник проф. др Владимир Кривокапић, декан Полицијске

академије, потпуковник проф. др Божидар Бановић, в. д. директор Више школе

унутрашњих послова, пуковник Драгић Јосифовић, директор Средње школе

унутрашњих послова, пуковник Љубиша Жарковић, начелник Тренинг центра,

пукових Миодраг Гутић, заменик начелника Управе криминалистичке полиције

МУП РС, пуковник мр Благоје Милинић, помоћник начелника Управе саобраћајне

полиције МУП РС, проф. др Желимир Кешетовић, пуковник Аца Јевросимов,

послови унапређења функционисања и организације јединица полиције Управе

полиције МУП РС, Светлана Славица, руководилац Групе за јавне службе у

Републичком секретаријату за законодавство.

У једном новинарском чланку се помиње да би реформа полиције у Србији

требало да се завршио до 2004. године и да до тада ће целокупна полиција бити

организована према стандардима Европске уније и по нормама Савета Европе и

ОЕБС-а. Тада је министар Душан Михајловић истакао чињеницу да је један од

приоритета у реформи полиције реформа полицијског школства, где је затечено

стање нешто боље него у другим областима, а оно је углавном остало поштеђено

криминализације и политизације, али не и милитаризације. Ипак, он је оценио да је

систем полицијског образовања застарио, компликовани и нефункционалан.285

Одлуком Владе Републике Србије, 7. јула 2006. године, а на основу члана 40.

став 3. Закона о високом образовању286, Полицијска академија и Виша школа

унутрашњих послова су интегрисане у Криминалистичко-полицијску академију (у

даљем тексту КПА), као самосталну високошколску установу за остваривање

академских и струковних студијских програма свих нивоа за потребе полицијског

образовања, као и друге облике стручног образовања и усавршавања који су од

значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове.287 Одлуком су била

регулисана различита питања у вези преузимања права и обавеза, средстава,

запослених, документације и предмета Полицијске академије и Више школе

284 Решење министра број 1283/05-1 од 7. фебруара 2005. године. 285 Новинарски чланак из ,,Блица“ од 09. фебруара 2002. године. 286 Закон о високом образовању, Службени гласник РС, број 76/05. 287 Одлука о оснивању Криминалистичко-полицијске академије ,,Службени гласник РС“, број 58/06.

92

унутрашњих послова. За седиште је био одређен Земун, Цара Душана 196.288

Утврђени су органи КПА: Савет, Наставно-научно веће, декан и студентски

парламент. Било је предвиђено доношење Статута КПА. До конституисања Савета

КПА, послове из његове надлежности је обављао Привремени савет, који је

решењем био именовао министар унутрашњих послова.289 Чланови Привременог

савета су били у следећем саставу: 7 члана са бивше Полицијске академије

(Слободан Петровић, Ђорђе Ђорђевић, Слободан Пантазијевић, Милан Милошевић,

Радован Радовановић, Дане Субошић, Мирослав Живковић), 5 члана са бивше Више

школе унутрашњих послова (Љиљана Морић, Драган Васиљевић, Миодраг Јовић,

Милан Жарковић, Љиља Марковић - Дапчевић, 2 члана са Правног факултета из

Београда (Срђан Голубовић, Драгољуб Кавран) и 2 члана из Министарства

унутрашњих послова (Милорад Тодоровић, Предраг Марић и Саша Митровић).290

Дакле на основу Одлуке Владе Републике Србије о оснивању КПА и уписом

у судски регистар код Трговинског суда у Београду, КПА је почела да ради 2.

октобра 2006. године. Привремени Савет КПА у Београду је на седници одржаној 8

септембра 2006. године донео Статут, којим се била уредила организација КПА ,

начин рада, управљање и руковођење, као и друга питања од значаја за обављање

делатности и рад Академије.291 На предлог Наставно-научног већа Академије број

18, 747/1 од 17.11.2009. године, Савет Криминалистичко-полицијске академије у

Београду, на седници одржаној 11.12.2009. године, донео Одлуку којом је у Статуту

КПА променио члан 21. став 1. који је по новој одлуци гласио да: КПА има четири

продекана који помажу декану у руковођењу појединим подручјима рада на

Академији, и то: продекана за наставу, продекана за студије другог степена,

продекана за научноистраживачки рад и продекана за материјално-финансијске

послове.292

У току 14. септембра, дата је сагласност на Статут Криминалистичко-

полицијске академије, које је донео Привремени савет Академије, на седници од 08.

септембра 2006. године.293 У току истог дана, сагласност на Статут Академије је

дало и Министарство унутрашњих послова на челу са министром Драганом

Јочићем, након сагледавања надлежности, послова и потребе тог Министарства.294

Дакле, након доношења Статута, прво је био упућен МУП-а на сагласност па онда и

Влади РС.

288 Исто: члан 2. 289 Решење о именовању Привременог савета Криминалистичко-полицијске академије, Београд, 17.

август 2006. 290 Видети опширније: Исто. 291 Статут Криминалистичко-полицијске академије у Београду, 8. септембар 2006. године. 292 Одлука о изменама и допунама Статута Криминалистичко-полицијске академије, Београд, 11.12.2009.

године. 293 Решење о давању сагласности на Статут Криминалистичко-полицијске академије, 05 број 110-

8448/2006-2 од 14. септембра 2006. године. 294 Обавештење Министарства унутрашњих послова Републике Србије упућено Криминалистичко-

полицијској академији, 01 број 9357/06-2.

93

Криминалистичко-полицијска академија је 14.08.2006. године расписала

конкурс за упис 120 студената на прву годину основних студија (по 60 на

академским и струковним), који је објављен у дневном листу ,,Политика“. Рок за

пријаву је било 15 дана од дана објављивања конкурса, односно закључно са 29.08.

2006. године.295 Од укупног броја студената за упис, 15 је било предвиђено за

студенте женског пола. Услови конкурса су били следећи: општи услови: право

учешћа на конкурс су имали држављани Републике Србије који нису имали двојно

држављанство, са завршеним средњим образовањем стеченим у Средњој школи

унутрашњих послова или другој средњој школи четворогодишњег трајања. Поред

општих услова, кандидати су морали испуњавати и посебне законом утврђене

безбедносне услове за пријем у радни однос у Министарство унутрашњих послова,

као и посебне услове у погледу година живота, (рођени 1984. године и млађи),

здравственог стања и психо-физичких способности за обављање полицијских

послова, које ближе утврђује министар унутрашњих послова Републике Србије. У

погледу телесне висине и телесне тежине кандидати су морали да испуне следеће

услове: кандидати мушког полоа – да имају телесну висину најмање 1.72 и телесну

тежину у толеранцији до 10 килограма више односно 15 килограма мање у односу

на телесну висину умањену за 100 цм. Кандидати женског полоа – да имају телесну

висину најмање 1.65м и телесну тежину у толеранцији до 4 кг више односно 15 кг

мање у односу на телесну висину умањену за 100 цм. Листа редоследа примљених

кандидата се утврђивала на основу општег успеха у току средњег образовања и

резултата постигнутих на испиту провере склоности и способности. Листа

редоследа примљених кандидата се објављивала на огласној табли Академије. У

конкурсу је такође било предвиђено да лице које положи све испите утврђене

студијским програмом основних струковних студија стиче високо образовање и

стручни назив криминалиста првог степена струковних студија, односно

криминалиста првог степена академских студија, када је реч о академским

студијама.

Ранг листа прве генерације примљених кандидата била је објављена 19.

октобра 2006. године на огласној табли Криминалистичко-полицијске академије.

Прва генерација студената КПА уписана је школске 2006/2007. године.296 Било је

уписано 120 студената који су се финансирали из буџета, и то: 60 студената на

основним академским студијама у четворогодишњем трајању и 60 студената на

основним струковним студијама.

Према Статуту, КПА је организована као самостална високошколска

установа за остваривање академских и струковних студијских програма свих нивоа

за потребе полицијског образовања, као и других облика стручног образовања и

усавршавања од значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове и

образују се лица ради стицања високе стручне спреме и обавља научно-

295 Конкурс за упис студената школске 2006./07. године на Криминалистичко-полицијску академију, број

13, од 15.08. 2006. године. 296 Конкурс за упис 120 студената на прву годину основних студија у школског 2006/2007. години,

Београд, 2006.

94

истраживачки рад у области криминалистичких и полицијско-безбедносних

наука.297 У КПА процес рада се организовао тако да су се радне активности могле

обављати без опасности за живот и здравље.298 Наиме, право на безбедност и

здравље на раду имају: запослени академије, студенти академије, лица која се

налазе на стручном оспособљавању као и лица која се затекну у радној околини

КПА. Управо стога, предузимају се разне превентивне мере.299

У КПА изводе се академске и струковне студије, и то: академске студије

организују се и изводе као:300 1) студије првог степена – основне академске студије

трају четири године и имају 240 ЕСПБ бодова; 2) студије другог степена –

дипломске академске студије (мастер) трају једну годину и имају 60 ЕСПБ бодова и

специјалистичке академске студије трају годину дана и имају 60 ЕСПБ бодова (кад

су претходно завршене дипломске академске студије); 3) студије трећег степена –

докторске академске студије трају три године и имају 180 ЕСПБ бодова уз

претходно остварен обим студија од 300 ЕСПБ бодова. Било је предвиђено да

одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у

оквиру основних и дипломских академских студија, тако да се њиховим завршетком

стиче 300 ЕСПБ бодова. Струковне студије се организују и изводе као: 1) студије

првог степена: основне струковне студије трају три године и имају 180 ЕСПБ

бодова; 2) студије другог степена: специјалистичке струковне студије трају годину

дана и имају 60 ЕСПБ бодова.

Статус студента студија првог степена стиче се уписом у КПА на један од

студијских програма и то у статусу студента који се финансира из буџета или

студента који се сам финансира. Студенти се примају у прву годину основних

студија на Академији на основу конкурса који расписује Академија.301

Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије, а изузетно и

држављани других држава по одобрењу Министарства унутрашњих послова, који

испуњавају: услове за упис утврђене Законом о високом образовању; посебне

законом утврђене безбедносне услове за пријем у радни однос у Министарству

унутрашњих послова; посебне услове у погледу здравственог стања, психофизичких

и других способности за обављање полицијских послова, које ближе утврђује

министар унутрашњих послова. Држављани других држава могу се уписати на

Академију у складу са актом који доноси министар.302 Конкурс за упис спроводи и

редослед примљених кандидата утврђује и објављује Комисија за упис коју именује

Декан Академије.303 Основ за утврђивање редоследа кандидата за упис на студије

297 Исто. 298 Правилник о безбедности и здрављу на раду на Криминалистичко-полицијској академији, Београд,

24.04. 2008. године. 299 Исто. 300 Правилник о упису и студијама првог степена Криминалистичко-полицијске академије, Београд,

11.02.2000. године. 301 Види примерак конкурса за упис на студије КПА. 302 Правилник о упису и студијама првог степена Криминалистичко-полицијске академије, Београд:

Исто. 303 Исто: члан 6.

95

првог степена јесу општи успех постигнут у средњем образовању и резултати на

испиту за проверу склоности и способности. Општи успех у току средњег

образовања изражава се бодовима од 16 до 40 и представља удвојен збир просечних

оцена у првом, другом, трећем и четвртом разреду, с тим да се заокруживање врши

са две децимале. Резултати испита провере склоности и способности изражавају се

бодовима од 0 до 60. Место кандидата на ранг листи се одређује на основу збира

бодова сабирака из става 2. и 3. овог члана.304 Студенти се уписују у статусу

студента који се финансира из буџета или студента који се сам финансира. Статус

буџетског студента има студент: 1. који је, у том статусу, рангиран на конкурсу за

упис у прву годину и уписан на студије првог степена; 2. који је, са статусом

буџетског студента, у току школске године, у оквиру уписаног студијског програма

по положеним испитима стекао најмање 60 ЕСПБ бодова – у наредној школској

години; 3. који је, као самофинансирајући студент, у току школске године остварио

60 ЕСПБ бодова из текуће године студијског програма и у наредној школској

години стекао статус буџетског студента, ако се рангирао у оквиру укупног броја

буџетских студената, у складу са одлуком декана, на основу показаног успеха и

ефикасности студирања. Буџетски студент који у току школске године оствари

мање од 60 ЕСПБ бодова може да настави студије у статусу самофинансирајућег

студента. Статус самофинансирајућег студента има студент: 1. који је, у том

статусу, рангиран на конкурсу за упис у прву годину и уписан на студије првог

степена; 2. уписан у другу, односно било коју наредну годину, који је у претходној

школској години, као самофинансирајући студент, остварио најмање 37 ЕСПБ

бодова из предмета за које се определио у складу са студијским програмом – у

наредној школској години; 3. уписан у другу, односно било коју наредну годину,

који је у претходној школској години, као буџетски студент, остварио најмање 37, а

мање од 60 ЕСПБ бодова – у наредној школској години. Студент који није остварио

37 ЕСПБ бодова, поново уписује исту годину студијског програма.305

У КПА рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се

прати током наставе и изражава се у поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза

и полагањем испита студент може остварити 100 поена.306 Од укупног броја поена,

предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена. Успех студента

на испиту изражава се оценама: 10 – одличан – изузетан; 9 – одличан; 8 – врло

добар; 7 – добар; 6 – довољан; 5 – није положио.307 Академија води трајну

евиденцију о положеним испитима. У евиденцију и индекс студента уносе се

прелазне оцене, а оцена 5 (није положио) уписује се само у евиденцију. Оцена на

испиту се формира збиром пондерисаног броја поена остварених у свим облицима

304 Исто: члан 7. 305 Видети опширније: Исто: од члана 8. до члана 10. 306 Одлука о оцењивању рада и знања студената Криминалистичко-полицијске академије, Београд:29.11.

2011. године. 307 Исто.

96

наставних обавеза. Позитивна оцена се, по правилу, стиче уколико су све наставне

обавезе оцењене позитивно.308

Испити могу бити теоријски и практични, а полажу се, у складу са

студијским програмом, само у писменом облику, само усмено, или писмено и

усмено. Испити су јавни и студент има право, ако полаже усмено, да захтева

присуство јавности.Обављају у наставним објектима Академије. Испит из уписане

године студија, студент може полагати ако је положио све испите из претходне

године. Испитни рокови су: јануарско-фебруарски од 16.01. до 15.02.; априлски, по

правилу, од 01.04. до 15.04., јунски од 01.06. до 30.06., септембарски од 01.09. до

25.09. октобарски, по правилу, од 01.10. до 10.10.309 Студент је у обавези да изврши

пријављивање испита за следећи испитни рок у току трајања претходног испитног

рока, а најкасније пет дана по његовом завршетку, осим за октобарски испитни рок,

за који се пријављивање врши у време трајања септембарског испитног рока.

Студенти КПА имају на располагању библиотеку која је специјалног типа.310

Делатност библиотеке регулисана је Правилником о раду библиотеке

Криминалистичко-полицијске академије, који у складу са Законом о библиотечко-

информационој делатности311 и другим прописима уређује начин набавке, обраду,

заштиту, чување, коришћење, руковање књигама и другом библиотечком грађом,

као и рад са корисницима.312 О раду и унапређењу делатности библиотеке посебно

се стара Комисија за библиотеку. Библиотека обавља и издавачку делатност

Академије. Правилник о наставној литератури и Правилник о издавању уџбеника,

научних и стручних публикација и других наставних средстава313, прописују

припремање, одобравање, издавање и употребу уџбеника, научних и стручних

публикација и других наставних средстава на Академији, као и праћење и оцену

њиховог квалитета.314

У складу са важећим стандардима за високошколске библиотеке, делатност

Библиотеке усклађена је са потребама наставног и научно истраживачког рада

Академије.315 Библиотека обезбеђује различите изворе информација неопходне за

образовање и самосталан рад студената, за стручни и научно истраживачки рад

наставног особља, припадника Министарства унутрашњих послова, као и шире

јавности, под посебним условима.316 Библиотека активно прати потребе за

308 Видети опширније: Исто: од члана 13 до члана 14. 309 Исто: од члана 14. до 19. члана. 310 Библиотека је уписана у регистар библиотека, матичне Универзитетске библиотеке „Светозар

Марковић“ у Београду (Решење, 0101 бр. 06-137/4, 11.10.2007). 311 Закон о библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, број 52/11. 312 Правилник о раду библиотеке Криминалистичко-полицијске академије 015, бр. 121/1 од 30. 1. 2008. и

15, бр. 339/1 од 2. 4. 2008. 313 Правилник о издавању уџбеника, научних и стручних публикација и других наставних средстава, 18

број 432/пт од 25. маја 2010. године). 314 Правилник о наставној литератури, 01 број 454/1 од 10 јуна 2008. године. 315 Правилник о раду библиотеке Криминалистичко-полицијске академије: Исто. 316 Библиотека је званично укључена у систем COBISS 13. фебруара 2009. године. Уговор о пуноправном

чланству у библиотечко-информационом систему COBISS.SR заведен је у Народној библиотеци Србије

97

наставном и научном грађом и набавља довољан број примерака уџбеника и друге

релевантне литературе прописане наставним планом и програмом, из области из

којих се изводи наставни процес. Поседује најновија издања уџбеника и

монографија домаћих и светских издавача из области криминалистике,

форензичких, полицијско-безбедносних, правних и других друштвених наука које

се на Академији изучавају.317

Орган управљања и орган пословођења, као и њихов делокруг, надлежности

и одговорности утврђени су, поред Закона о високом образовању и Статутом

Криминалистичко полицијске академије. Орган пословођења Академијом је Декан,

који заступа и представља Академију. Орган управљања је Савет. Стручни органи

Академије су Наставно-научно веће, катедре, а административни, технички и други

пратећи послови ненаставне подршке остварују се кроз рад стручних служби.

Радом Академије руководи Декан кога бира Савет Криминалистичко-

полицијске академије, из реда професора академских студија, на период од три

године, по спроведеном интерном конкурсу, с могућношћу једног поновног

избора.318 Декан организује и руководи процесом рада и води пословање Академије,

доноси правилнике о систематизацији радних места и платама, спроводи одлуке

Савета Академије, доноси појединачне акте у оквиру своје надлежности, стара се о

спровођењу одлука и закључака и обавља друге послове предвиђене законом,

Статутом и другим општим актима.319 Декан је одговоран за остваривање образовне

и научне делатности на Академији. Академија има четири продекана из реда

наставника, и то: Продекана за наставу, Продекана за материјално-финансијске

послове, Продекана за научно – истраживачки рад и Продекана за студије другог

степена.

Савет је орган управљања Академије. Савет има 17 чланова, од којих су 11

представници Академије (девет предлаже и бира ННВ из реда наставника, а два су

члана из реда ненаставног особља), три су представници студената, а три су

представници оснивача (МУП-а), које именује Влада Републике Србије. Савет

Академије одлучује о коришћењу средстава факултета, доноси годишњи програм

рада и план развоја, усваја финансијски план, годишњи обрачун и извештај о

пословању, доноси опште акте и обавља друге послове утврђене законом и општим

актима (члан 16). Организационе јединице на Академији, њихова структура,

делокруг и начин рада, као и број радних места, ближе су утврђени Правилником о

систематизацији радних места, као и посебним актима за организационе јединице, у

складу са природом њихових послова.

Правни положај студената уређен је Законом о високом образовању320,

Статутом Академије321 ,као и бројним другим општим актима Академије322. Студент

под бр. 0101,40/2, 27. 1.2009 и на Академији под бр. 01, 2/75, 19.2.2009, 2/75, 19.2.2009. Записник о

фонду у библиотеци Криминалистичко-полицијске академије заведен је под бр. 91/3, 2.6.2009. године. 317 Исто. 318 Статут Криминалистичко-полицијске академије: Исто. 319 Исто. 320 Закон о високом образовању: Исто.

98

има право на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе

на студије; на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са законом,

Статутом и другим општим актима Академије323; на самоорганизовање и

изражавање сопственог мишљења; на различитост и заштиту од дискриминације, на

подједнако квалитетне услове студија за све студенте, и да бира и да буде биран у

Студентски парламент и друге органе Академије. Осим тога, прописанана је и

дужност студента да учествује у доношењу одлука, у складу са законом и Статутом.

Улога студената у самовредновању и провери квалитета обезбеђена је учешћем

студената у раду органа Академије, као и кроз активности Студентског парламента.

У Савету, од укупно 17 чланова три члана су представници студената, које

бира Студентски парламент Академије, а који су равноправни са осталим

члановима у доношењу одлука из надлежности Савета.324 Студентски парламент

Академије, у оквиру својих надлежности остваривања права и интереса студената,

бира и разрешава своје представнике у Савету Академије и Наставно-научном већу

и његовим телима.325

Криминалистичко-полицијска академија усвојила је Стратегију обезбеђења

квалитета, а, имајући у виду динамику и интензитет развоја и промена у

друштвеним односима, Комисија за самовредновање иницирала је и, у сарадњи са

Деканом, продеканима и катедрама, припремила и допуне тог стратешког

документа.326 Такође, у складу са планом рада Комисије за самовредновање , да би

се ова стратегија примењивала у пуном капацитету, сачињен је и Акциони план за

њено остваривање.327

Сам систем управљања квалитетом чини низ међусобно повезаних и

зависних подсистема, нарочито у питањима која се односе на: 1) области

обезбеђења и унапређења квалитета; 2) субјекте обезбеђења и унапређења

квалитета; 3) мере за обезбеђење и унапређење квалитета.328 Мере за унапређење

квалитета садржане у Стратегији обухватају велики број активности које се

дефинишу, усвајају и спроводе у циљу постизања жељеног нивоа квалитета и

његовог сталног унапређења, и то: 1) усклађивање усвојених (акредитованих)

студијских програма по обиму и садржају са студијским програмима сродних

референтних високошколских установа у регионалном и европском окружењу; 2)

континуирано инвестирање финансијских средстава ради усавршавања наставног и

ненаставног особља, побољшања техничких услова, простора и опреме, одржавања

и набавке нове опреме ради достизања националних и међународних стандарда у

321 Статут: Исто: члан 28; од члана 51-60. 322 Правилник о студентском парламенту Криминалистичко-полицијске академије, Београд, 16.01.2009.

године. 323 Статут: Исто: члан 58. 324 Статут: Исто. 325 Правилник о студентском парламенту Криминалистичко полицијске академије: Исто. 326 Стратегија обезбеђења квалитета Криминалистичко-полицијске академије, 21.2.2008. бр.169/1. 327 План рада комисије за 2013. годину и Акциони план. Видети опширније у прилозима. 328 Стратегија обезбеђења квалитета КПА: Исто.

99

овој области; 3) примена националних и међународних стандарда у односу на

потребан број наставника и сарадника за извођење свих акредитованих студијских

програма и научноистраживачке делатности; 4) примена Законом о високом

образовању предвиђених критеријума за избор наставника и сарадника и

усклађивање ових критеријума са националним и међународним стандардима у овој

области.329

Студијски програм основних струковних, криминалистичких и полицијско-

безбедносних студија изводи се на основним струковним студијама, као студијама

првог степена које трају три године, тачније шест семестара (семестар траје 15

седмица) и имају 180 ЕСПБ бодова. Годишња оптерећеност студената је 720 часова,

тј. 24 часа недељно. Студенти на другој и трећој години могу да се определе за

праћење наставе две изборне групе: Криминалистичко-форензичке и Полицијско-

безбедносне. На првој години је десет обавезних предмета, на другој осам

обавезних и два изборна предмета која студент бира у зависности од изборне групе

за коју је се определио, а на трећој години шест обавезних предмета, четири

изборна (од тога су два изборна предмета која студент бира у зависности од

опредељења за изборну групу). Од укупног броја предмета 23,02% је академско-

опште образовних предмета, 36,69 % стручно-апликативних предмета и 40,29%

стручних. Наставни процес се реализује и кроз посебне облике наставе у које

спадају различите стручне праксе.

Студијски програм основних академских, криминалистичких и полицијско-

безбедносних студија изводи се на студијама првог степена које трају четири

године, тачније осам семестара (семестар траје 15 седмица) и имају 240 ЕСПБ

бодова.330 Годишња оптерећеност студената је 720 часова, осим на четвртој години

735 часова, тј. 24 часа недељно и на седмом семестру 25 часова недељно. Студенти

на трећој и четвртој години могу да се определе за праћење наставе три изборне

групе: Криминалистичке, Полицијске и Безбедносне.331 На првој и другој години је

по десет обавезних предмета. На трећој и четвртој години је по шест обавезних

предмета и по четири изборна (од тога су 2 изборна у зависности од опредељења

студента за изборну групу). Од тога је 15,96% академско-опште образовних

предмета, 17,55% теоријско-методолошка, 35,11% научних, односно уметничко-

стручних предмета и 31,38% стручно-апликативних предмета. Наставни процес се

реализује и кроз посебне облике наставе у које спадају различите стручне праксе.

Студијски програм специјалистичких академских студија изводи се на

специјалистичким академским студијама, као студијама другог степена, које трају

годину дана и и имају 60 ЕСПБ бодова.332 Годишња оптерећеност студената је 600

часова, од тога 240 часова предавања, 240 часова вежби и 120 часова студијског

истраживачког рада. Трајање семестра је 15 седмица. Концепција специјалистичких

329 Исто. 330 Правилник о упису и студијама првог степена Криминалистичко-полицијске академије: Исто. 331 Исто. 332 Правилник о упису и студијама другог степена Криминалистичко-полицијске академије, Београд,

03.09.2012. године

100

студија омогућава студентима да изаберу један од четири смера према сопственом

интересовању и професионалном опредељењу ради стицања посебног нивоа

стручности потребног за успешно обављање послова. На тај начин, пружа им се

могућност да правац студија ускладе с индивидуалним склоностима и актуелном,

односно будућом каријером. Студијски програм дипломских академских

криминалистичких и полицијско-безбедносних студија, је програм студија другог

степена које трају годину дана (семестра је 15 седмица) и и имају 60 ЕСПБ

бодова.333 Годишња оптерећеност студената је 600 часова, од тога 240 часова

предавања, 240 часова вежби и 120 часова студијског истраживачког рада. Трајање

семестра је 15 седмица. Студенти на првом семестру имају четири обавезна, а на

другом семестру четири изборна предмета и дипломски рад. У складу са захтевима,

ЕСПБ у првом семестру предмети имају 24 бода, а у другом 36 што укупно чини 60 .

У КПА посебна пажња је усмерена ка дисциплини студената и у складу са

тим предвиђене су лакше и теже повреде обавеза студената:334 лакше повреде су:

ометање наставе и испита, непридржавање одредби о прописаним или на други

начин утврђеним мерама заштите приликом одржавања наставе, нарушавање

утврђеног реда или радне дисциплине, недолично понашање према наставницима,

сарадницима и осталима, свако друго понашање противно правилима о начину

студирања и понашања на КПА; као теже повреде предвиђене су: омаловажавање,

вређање или нарушавање ауторитета наставника, сарадника и осталих запослених,

преправка односно злоупотреба јавне исправе, изазивање нереда у радним и

смештајним објектима, обављање послова који су неспојиви са статусом студента,

конзумирање алкохола, употреба опојних дрога, обијање прописаног здравственог

прегледа, свака радња која представља кривично дело. Дисциплински органи су:

шеф одсека за менторски рад и студентски стандард, продекан за наставу, декан

Академије и Дисциплинска комисија.335

У наставном процесу, наставна литература је основно и обавезно средство

које студенти КПА користе у савладавању предмета студијских програма.336 Она

обухвата: предметни уџбеник чији је аутор домаћи или бивши наставник КПА, а

који је намењен првенствено образовању студената КПА и који покрива у

потпуности или највећим делом студијски програм одређеног предмета; уџбенике

других домаћих или страних аутора; помоћни уџбеник (скрипта, приручник,

практикум); монографије.

Поступак избора у звања наставника и сарадника КПА као и услови који су

били требали да буду испуњени детаљно су регулисани Статутом КПА, Законом о

333 Исто. 334 Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности студената Криминалистичко-полицијске

академије, број 281/1 од 21.02.2007. године; Правилник о изменама и допунама Правилника о

дисциплинској и материјалној одговорности студената Криминалистичко-полицијске академије 15 број

340/1 од 24.04. 2008. године 335 Исто: члан 10. 336 Правилник о наставној литератури, Београд, 16.06.2008. године.

101

високом образовању као и Правилником337. Правилан избор, селекција, едукација,

усавршавање, напредовање, подржавање рада, укључивање у различите облике

истраживачког и наставно-научног рада, мотивација, праћење рада, резултата рада и

професионалног развоја, вредновање професионалних и научних достигнућа и

обезбеђивање укупних услова за рад, представљају приоритете у погледу развоја

младих кадрова Академије.338

Академија у свом саставу има следеће посебне организационе јединице:

Катедре, Научно-истраживачки центар, Секретаријат, Одељење за заједничке

послове, Одсек за материјално-финансијске послове и Одсек за менторски рад и

безбедност.339 Катедре, као посебне организационе јединице за наставно-научну

делатност, непосредно организују и обављају образовни, научно-истраживачки и

стручни рад у складу са законом и Статутом утврђеном делатношћу Академије и

обављају послове који се односе на програмирање студија, унапређење наставног

рада и друге послове у области наставно-научног рада. Број катедри, њихов назив и

распоред предмета по катедрама утврђене су одлуком Наставно-научног већа

Академије. Научно-истраживачки центар - као посебна организациона јединица за

научно-истраживачку делатност - стара се о остваривању научне и истраживачке

делатности у оквиру програма научног рада Академије, извршава колективне и

индивидуалне научне задатке, учествује у организовању семинара, научних скупова

и других облика научног рада, објављује резултате научног и истраживачког рада и

обавља друге послове у области научно-истраживачког рада. Секретаријат

Академије обавља правне, кадровске, административно- техничке послове и

послове из оквира статусних и других питања студената првог и другог степена

академских и струковних студија и студија трећег степена (докторске студије). У

саставу Секретаријата Академије су Одсек за правно-административне послове и

Одсек за студентска питања.

На Академији су организоване следеће катедре: Катедра криминалистичких

наука; Катедра полицијских наука; Катедра безбедносних наука; Катедра правних

наука; Катедра друштвених наука.340

Веће Криминалистичко-полицијске академије, састављено од свих

наставника Полицијске академије и Више школе унутрашњих послова, на седници

одржаној 12.10.2006. године, утврдило је следеће уже научне области на Академији

и то: Катедра криминалистичких наука: увод у криминалистику, криминалистичка

тактика, превенција криминалитета, организовани криминалитет, савремене

криминалистичке теорије, криминалистичка обрада лица места, политика

супротстављања криминалитету, криминалистичка аналитика и прогноза

337 Правилник о поступку и условима избора у звања наставника и сарадника Криминалистичко-

полицијске академије, Београд, 24.09.2012. године. 338 Програм развоја научно истраживачког и наставног подмлатка у Криминалистичко-полицијској

академији, Београд. 339 Правилник о организацији и систематизацији радних места у Криминалистичко-полицијској

академији, Београд. 340 Исто.

102

криминалитета, криминалистичка методика, спречавање и откривање имовинског

криминалитета, финансијски криминалитет и корупција, фискални криминалитет,

насилнички криминалитет, високо технолошки криминалитет, корупција,

криминалистичко-обавештајна делатност, криминалистичко-полицијска аналитика,

организација и методологија рада криминалистичке полиције, спречавање и

сузбијање повратничког криминалитета, методологија истраживања

криминалистичких и безбедносних наука; научна област Криминалистичко-

форензичких наука са наставним предметима: криминалистика техника,

криминалистичка експертиза, криминалистичка психологија, криминалистичка

медицина, криминалистичка обрада лица места; Катедра полицијско-безбедносних

наука: научна област Полицијско-безбедносних наука са наставним предметима:

специјално физичко образовање, безбедност у ванредним ситуацијама, безбедност

саобраћаја, полицијско-безбедносни систем, гранична полиција и безбедност

границе, геопросторно профилисање криминалитета, спречавање и сузбијање

пожара, експлозија и хаварија, контрола саобраћаја и саобраћајни деликти; научна

област безбедносних наука са наставним предметима: увод у националну

безбедност, европска безбедност и полиција, међународна безбедност, међународни

тероризам, основи безбедности, међународна безбедност и полицијска сарадња,

тероризам, обавештајно-безбедносни системи; Катедра полицијских наука: научна

област информационо-комуникационе технологије са наставним предметима:

основи информатике, полицијска информатика, основи информатике са полицијској

информатиком; научна област Руковођења у полицији са наставним предметима:

организација и послови полиције, примена средстава принуде, полицијских

менаџмент, полиција у заједници, специјална дејства полиције, међународна

полицијска сарадња; научан област Тактика полиције са наставним предметима:

тактика полицијских интервенција, полицијска картографија, тактика обезбеђења

лица, имовине и објеката, тактика интервенције јединица полиције посебне намене:

научна област Техничко-технолошки системи са наставним предметом: техничка

средства полиције; Катедра друштвених наука: научна област економски ресурси и

економски криминалитет са наставним предметима: основи економије, управљање

људским и материјалним ресурсима, јавне финансије, финансије и финансијски

деликти; научна област Социолошке науке са наставним предметима: социологија

са социјалном патологијом, социологија са полицијском етиком, друштвени сукоби

и управљање кризама, комуникације и односи са јавношћу; научна област Историја

политичких и правних институција са наставним предметом: историја и историја

полицијских институција; научна област Страни језик са наставним предметом:

страни језик; Катедра правних наука: научна област Увод у право и Уставно право

са наставним предметима: увод у право, основи државе и права, уставно право и

правне институције, уставно право и заштита људских права, људска права и етика;

научна област Управно право са наставним предметима: управно право, право

унутрашњих послова; научна област Казнено право са наставним предметима:

кривично право- општи део, кривично право – посебни део, међународно кривично

право, малолетничка делинквенција, кривично-процесно право, претходни

103

кривични поступак, прекршајно право; научна област Криминологија са наставним

предметима: криминологија, пенологија, виктимологија; научна област

међународно право са наставним предметима: међународно право и међународни

односи, међународно право.341

Криминалистичко-полицијска академија, као самостална високошколска

установа за остваривање академских и струковних студијских програма за потребе

полицијског образовања, науке и праксе је практично правни следбеник

Полицијске академије и Више школе унутрашњих послова, само што су њена

организациона структура и садржина и форма образовне делатности, прилагођени

савременим (данашњим) условима, и стално се прилагођавају у складу са Законом о

високом образовању и стандардима квалитета, односно безбедносним изазовима у

окружењу.Криминалистичко полицијска академија у Београду добила је, као

државни факултет, Одлуку о акредитацији Факултета за обављање

научноистраживачке делатности, од Министарства науке и заштите животне

средине, бр. 021-01-61/19 од 16.4.2007. године. Одлуке о акредитацији студијских

програма Академија је добила од Акредитационе комисије 2008. године. Академија

остварује високо образовање у оквиру два нивоа студија: студије првог степена:

основне академске студије криминалистике и основне струковне студије

криминалистике; студије другог степена: мастер академске студије

криминалистике и специјалистичке академске студије криминалистике.

Како се види, Академија реализује академске и струковне студијске

програме свих нивоа за потребе полицијске професије, као и за обављање других

унутрашњих послова и оних, повезаних са основном делатношћу Министарства

унутрашњих послова. На Академији се остварују и сви други посебни облици

наставе који су предвиђени студијским програмима основних студија, а који су од

значаја за криминалистичко-полицијске и безбедносне послове.

Академија је наставно-научна установа на којој студира око 3000 студената,

од тога, на основним академским студијама је 1061, на основним струковним

студијама је 769 студената. По Наставном плану Полицијске академије још студира

514 студената, а Више школе унутрашњих послова 234 студента. На

специјалистичким академским студијама номинално има 532 студента, а на мастер

академским студијама 144 студента.342 Свима њима на услузи стоји комплетно

наставно и ненаставно особље. Студенти се Академији одужују запаженим

резултатима на домаћим и међународним такмичењима, а свршени студенти,

будући да представљају окосницу полицијских снага Србије, професионалним

резултатима које постижу у области безбедности и унутрашњих послова. Многи од

њих са успехом настављају и завршавају студије другог и трећег степена, како на

Академији (мастер и специјалистичке), тако и на другим факултетима.

341 Одлука о утврђивању ужих научних области на Криминалистичко-полицијској академији, број 90/3.

од 12. 10. 2006. године. 342 Извештај о раду Академије у 2012. години.

104

Специјалистичке академске студије реализују се на четири смера:

криминалистичко-форензичке идентификације; криминалистичко супротстављање

савременим облицима криминала; безбедносна заштита лица и имовине; и извршно

управљање у систему државне управе. На овај студијски програм у школској

2012/2013. години уписано је 180 студената, од којих су 104 службеници МУП-а.

Када је реч о сарадњи са другим факултетима Академија има развијену академску и

научну сарадњу са сродним факултетима (академијама, универзитетима) у земљи и

иностранству. Тако, у земљи поред бројних споразума са правним и другим

факултетима, у оквиру припрема за акредитацију наведених нових студијских

програма, закључени су споразуми о сарадњи и са: Институтом за физику из

Београда; и Техничким факултетом „Михајло Пупин“ Универзитета у Новом Саду,

са седиштем у Зрењанину. Академија је закључила споразуме о научно-образовној

сарадњи и са МУП-ом Републике Српске - Висока Школа унутрашњих послова у

Бања Луци, Факултетом за варностне веде Универзитета у Марибору – Словенија,

Факултетом безбедности Универзитета „Св. Климент Охридски“ – Македонија. На

међународној равни, након вишедеценијског рада са студентима, Академија има

више потписаних споразума о сарадњи са полицијским академијама и факултетима

у региону, Европи и Азији. Међународна сарадња остварује се билатерално, затим у

оквиру међународних активности МУП-а, и кроз чланство Академије у Асоцијацији

европских полицијских колеџа. Сарадња се остварује и са мисијом ОЕБС-а у

Србији и фондацијом „Ханс Зајдел“. Такође, у 2012. години закључен је споразум са

Шведским националним полицијским одбором, а потписана је и Заједничка

декларација о сарадњи између институција за полицијско образовање и обуку на

Западном Балкану са Женевским центром за демократску контролу оружаних снага

(DCAF). Академија остварује сарадњу и са Кинеским криминалистичко-

полицијским универзитетом, руском Волгоградском полицијском академијом,

Државним универзитетом унутрашњих послова у Лавову - Украјина, Полицијском

академијом у Братислави – Словачкој, Полицијском академијом у Шчтну - Пољска

и бројним другим сродним установама и полицијским универзитетима. Академија је

изразито функционално повезана са МУП-ом Републике Србије, за чије потребе

превасходно образује кадрове. Велики број свршених студената Академије обавља

високе функције у МУП-у и другим државним органима, а највећи број обавља

изузетно одговорне дужности у полицији Републике Србије на читавој њеној

територији, у свим Подручним полицијским управама, као и у седишту

Министарства и Дирекције полиције. Велики је број свршених студената на

руководећим, начелничким и другим радним местима нижег, средњег и високог

ранга. Многи дипломци Академије су запослени и у другим службама безбедности

(БИА, ВБА, ВОА) и другим државним органима и недржавним субјектима. Тако је

Криминалистичко полицијска академија постала један од најбољих и најугледнијих

факултета у области унутрашњих послова у Србији и југоисточној Европи.

Криминалистичко-полицијска академија је својим досадашњим радом

показала висок квалитет наставног и научноистраживачког рада. У жељи да сачува

и унапреди квалитет рада свих својих области Криминалистичко-полицијска

105

академија је дефинисала организациону структуру која обезбеђује праћење и

унапређење квалитета. Својим Статутом и другим актима Криминалистичко-

полицијска академија је утврдила послове и задатке наставника и сарадника,

студената, ненаставног особља, Савета и Наставно-научног већа, комисија

задужених за обезбеђење квалитета, Катедри и Студентског парламента у

доношењу и примени стратегије, стандарда и поступака за обезбеђење квалитета.

Студијски програм основних академских, криминалистичких и полицијско-

безбедносних студија изводи се на студијама првог степена које трају четири

године, тачније осам семестара (семестар траје 15 седмица) и имају 240 ЕСПБ

бодова. Годишња оптерећеност студената је 720 часова, осим на четвртој години

735 часова, тј. 24 часа недељно и на седмом семестру 25 часова недељно. Студенти

на трећој и четвртој години могу да се определе за праћење наставе три изборне

групе: Криминалистичке, Полицијске и Безбедносне. На првој и другој години је по

десет обавезних предмета. На трећој и четвртој години је по шест обавезних

предмета и по четири изборна (од тога су 2 изборна у зависности од опредељења

студента за изборну групу). Од тога је 15,96% академско-опште образовних

предмета, 17,55% теоријско-методолошка, 35,11% научних, односно уметничко-

стручних предмета и 31,38% стручно-апликативних предмета. Наставни процес се

реализује и кроз посебне облике наставе у које спадају различите стручне праксе.

Студијски програм специјалистичких академских студија изводи се на

специјалистичким академским студијама, као студијама другог степена, које трају

годину дана и и имају 60 ЕСПБ бодова. Годишња оптерећеност студената је 600

часова, од тога 240 часова предавања, 240 часова вежби и 120 часова студијског

истраживачког рада. Трајање семестра је 15 седмица. Концепција специјалистичких

студија омогућава студентима да изаберу један од четири смера према сопственом

интересовању и професионалном опредељењу ради стицања посебног нивоа

стручности потребног за успешно обављање послова. На тај начин, пружа им се

могућност да правац студија ускладе с индивидуалним склоностима и актуелном,

односно будућом каријером. Студијски програм дипломских академских

криминалистичких и полицијско-безбедносних студија, је програм студија другог

степена које трају годину дана (семестра је 15 седмица) и и имају 60 ЕСПБ бодова.

Годишња оптерећеност студената је 600 часова, од тога 240 часова предавања, 240

часова вежби и 120 часова студијског истраживачког рада. Трајање семестра је 15

седмица. Студенти на првом семестру имају четири обавезна, а на другом семестру

четири изборна предмета и дипломски рад. У складу са захтевима, ЕСПБ у првом

семестру предмети имају 24 бода, а у другом 36 што укупно чини 60.

Академија је оснивач и издавач научног часописа на енглеском и српском

језику Наука, безбедност, полиција – Journal of Criminalistics and Law који се

континуирано издаје и који је категорисан као водећи часопис националног значаја

(М51, М52). Часопис је комплетно доступан и у електронској форми на интернет

страници Академије. Приликом избора у звање наставника, према прописаним

поступцима оцењује се научна, истраживачка и педагошка компетентност

кандидата. Конкурси за изборе у звања и заснивање радног односа се објављују у

106

средствима јавног информисања, а сва документација која прати ове поступке

(извештај о пријављеним кандидатима на конкурс за избор у звање, као и извештаји

о подобности теме, кандидата и ментора и извештаји о оцени мастер и

специјалистичких радова) доступна је јавности на сајту Академије. Начелно, услови

из Правилника Академије о изборима у наставна (сарадничка) звања, поклапају се и

прате услове које предвиђа односни Правилник Универзитета у Београду.

Академија при избору и унапређењу наставно - научног кадра посебно вреднује

педагошке способности наставника и сарадника, које се проверавају редовним

семестралним студентским вредновањем педагошког рада наставника и сарадника.

Библиотека Криминалистичко-полицијске академије у фонду има око 30.000 књига

и часописа, углавном из области криминалистике, форензичких, полицијско-

безбедносних, правних и других друштвених наука; фонд данас чине интегрисани

фондови библиотека Полицијске академије и Више школе унутрашњих послова343.

Пуноправна је чланица COBISS.SR у оквиру пројекта „Виртуелна библиотека

Србије“. Публикације у библиотеци се претражују путем електронског каталога

(OPAC–Online Public Access Catalog), који је на интернету доступан на адреси

www.vbs.rs/cobiss/ и на сајту Академије на адреси www.kpa.edu.rs, преко линка на

страници Библиотеке344. Радом Академије руководи Декан кога бира Савет

Криминалистичко-полицијске академије, из реда професора академских студија, на

период од три године, по спроведеном интерном конкурсу, с могућношћу једног

поновног избора. Декан организује и руководи процесом рада и води пословање

Академије, доноси правилнике о систематизацији радних места и платама, спроводи

одлуке Савета Академије, доноси појединачне акте у оквиру своје надлежности,

стара се о спровођењу одлука и закључака и обавља друге послове предвиђене

законом, Статутом и другим општим актима. Декан је одговоран за остваривање

образовне и научне делатности на Академији. Академија има четири продекана из

реда наставника, и то: Продекана за наставу, Продекана за материјално-финансијске

послове, Продекана за научно – истраживачки рад и Продекана за студије другог

степена.

Савет је орган управљања Академије. Савет има 17 чланова, од којих су 11

представници Академије (девет предлаже и бира ННВ из реда наставника, а два су

члана из реда ненаставног особља), три су представници студената, а три су

представници оснивача (МУП-а), које именује Влада Републике Србије. Савет

Академије одлучује о коришћењу средстава факултета, доноси годишњи програм

рада и план развоја, усваја финансијски план, годишњи обрачун и извештај о

пословању, доноси опште акте и обавља друге послове утврђене законом и општим

актима (члан 16). Организационе јединице на Академији, њихова структура,

343Библиотека је уписана у регистар библиотека, матичне Универзитетске библиотеке „Светозар

Марковић“ у Београду (Решење, 0101 бр. 06-137/4, 11.10.2007). 344Библиотека је званично укључена у систем COBISS 13. фебруара 2009. године. Уговор о пуноправном

чланству у библиотечко-информационом систему COBISS.SR заведен је у Народној библиотеци Србије

под бр. 0101,40/2, 27. 1.2009 и на Академији под бр. 01, 2/75, 19.2.2009, 2/75, 19.2.2009. Записник о

фонду у библиотеци Криминалистичко-полицијске академије заведен је под бр. 91/3, 2.6.2009. године.

107

делокруг и начин рада, као и број радних места, ближе су утврђени Правилником о

систематизацији радних места, као и посебним актима за организационе јединице, у

складу са природом њихових послова.

Дакле, због свих захтева тадашње модернизације полицијског школства, а

полазећи од чињеница да се полицијско образовање у Србији одвијало у три

независне институције као што су Средња школа унутрашњих послова и Виша

школа унутрашњих послова, да је свако од њих имала своје финансијске захтеве и

логистичке подршке, рационално је било извршити одговарајуће реформе. Управо

тада, на многобројним састанцијама различитих представника из МУП-а и

разгранатог школства полиције се дошло до одлуке да дође до интеграције Више

школе унутрашњих послова и Полицијске академије у једну високо-образовну

установу Криминалистичко-полицијску академију. Том приликом је донета одлука

и о укидању Средње школе унутрашњих послова и формирању Центра за основу

полицијску обуку. Одлуком о оснивању Криминалистичко-полицијске академије су

била регулисана различита питања у вези преузимања права и обавеза, средстава,

запослених, документације и предмета Полицијске академије и Више школе

унутрашњих послова. За седиште је био одређен Земун, Цара Душана 196. Утврђени

су органи КПА: Савет, Наставно-научно веће, декан и студентски парламент. Било

је предвиђено доношење Статута КПА. До конституисања Савета КПА, послове из

његове надлежности је обављао Привремени савет, који је решењем био именовао

министар унутрашњих послова.

Прва генерација студената КПА уписана је школске 2006/2007. године.

Било је уписано 120 студената који су се финансирали из буџета, и то: 60 студената

на основним академским студијама у четворогодишњем трајању и 60 студената на

основним струковним студијама. У КПА изводе се академске и струковне студије, и

то: академске студије организују се и изводе као: 1) студије првог степена – основне

академске студије трају четири године и имају 240 ЕСПБ бодова; 2) студије другог

степена – дипломске академске студије (мастер) трају једну годину и имају 60

ЕСПБ бодова и специјалистичке академске студије трају годину дана и имају 60

ЕСПБ бодова (кад су претходно завршене дипломске академске студије); 3) студије

трећег степена – докторске академске студије трају три године и имају 180 ЕСПБ

бодова уз претходно остварен обим студија од 300 ЕСПБ бодова. Било је

предвиђено да одређени академски студијски програми могу се организовати

интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, тако да се

њиховим завршетком стиче 300 ЕСПБ бодова. Струковне студије се организују и

изводе као: 1) студије првог степена: основне струковне студије трају три године и

имају 180 ЕСПБ бодова; 2) студије другог степена: специјалистичке струковне

студије трају годину дана и имају 60 ЕСПБ бодова.

Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије, а изузетно и

држављани других држава по одобрењу Министарства унутрашњих послова, који

испуњавају: услове за упис утврђене Законом о високом образовању; посебне

законом утврђене безбедносне услове за пријем у радни однос у Министарству

унутрашњих послова; посебне услове у погледу здравственог стања, психофизичких

108

и других способности за обављање полицијских послова, које ближе утврђује

министар унутрашњих послова. Држављани других држава могу се уписати на

Академију у складу са актом који доноси министар. Конкурс за упис спроводи и

редослед примљених кандидата утврђује и објављује Комисија за упис коју именује

Декан Академије.345 Основ за утврђивање редоследа кандидата за упис на студије

првог степена јесу општи успех постигнут у средњем образовању и резултати на

испиту за проверу склоности и способности. Општи успех у току средњег

образовања изражава се бодовима од 16 до 40 и представља удвојен збир просечних

оцена у првом, другом, трећем и четвртом разреду, с тим да се заокруживање врши

са две децимале. Резултати испита провере склоности и способности изражавају се

бодовима од 0 до 60. Место кандидата на ранг листи се одређује на основу збира

бодова сабирака из става 2. и 3. овог члана. Студенти се уписују у статусу студента

који се финансира из буџета или студента који се сам финансира.

Студенти су у цивилном оделу и само одређени студенти који су на буџету се

могу запослити у МУП-а, али и то није загарантовано. Студентски дом није

обавезан. Стипендија покрива трошкове смештаја и исхране. Такође, приметан је

известан тренд увећаног пријема студената који су самофинансирајући.

345 Исто: члан 6.

109

4. Закључак

Свеобухватно залазећи у далеку прошлост, слободно се може рећи, а на

основу историјских документационих извора, да се почеци полицијског школства

не поклапају са настанком и развојем модерне полиције. Управо стога, као прве

зачетке полицијског школовања се могу узети студијска путовања, као и стручна

предавања држана од стране Тасе Миленковића. На прве одредбе законског

карактера које се односе на обучавање се наилази у ,,Устројству вароши Београда

од 18. јула 1860. године“ којим је био регулисан положај београдске жандармерије.

Две године након тога, за историју полиције, па и полицијског школства је важно

споменути ,,Устроение Централне Државне Управе у Књажевству Србије“ када је

формирано Министарство унутрашњих дела. Дакле, као што се може и видети,

настанак одређених формација полиције, пратио је и развитак одређених видова

обуке и школства. Тако је рецимо, у надлежности командира жандармеријске чете

спадала и настава, под којом се подразумевало обучавање жандарма у службеним

дужностима и њихово васпитање, с циљем да они буду добри војници и савесни

полицијски службеници. Надаље, 1884. године се доноси Закон о жандармерији

којим се детаљно регулишу питања обуке. Након тога, у току 1897. године се

доноси ,,Програм за полагање официрског испита у жандармерији“. У току 1899.

године се установљава прва школа за жандарме која се налазила на Дорћолу. Ван

жандармеријских формација, права стручна предавања су се одржавала 1880., 1883.

и 1884. године, а држао их је члан београдске полиције, Танасије Таса Миленковић.

Све значајније потребе за образовање кадрова за потребе полиције су утицале

да се 1899. године установи прва школа за жандарме која се налазила на Дорћолу, а

предавања су у њој током 1899. и 1900. године, држала два члана Управина, Милош

Ђорђевић и Срета Ђорђевић. Након годину дана, школа се угасила. Дакле, као што

се може и видети, историја полицијског школства се не може похвалити одређеном

традицијом. Због својих залагања у циљу заснивања полицијске обуке и школства,

посебно је значајно споменути функционере Душана Алимпића и Васу Лазаревића,

који су предузели разноврсне активности у том погледу. Управо стога, у току 1911.

године, Алимпић је као шеф Антропометријско-полицијског одељења, поднео

предлог за стварање модерног полицијског-техничког лабораторијума. Међутим,

његов предлог није био уважен.

Посебну заслугу, поштовање и част српско полицијско школство дугује

Рудолфу Арчибалду Рајсу. Поред тога што је реорганизовао српску полицију, борио

се леђа уз леђа са њиховом војском против непријатеља, основао је 8. фебруара

1921. године полицијску школу у Земуну, на којој се изучавало 14 предмета.

Наставу су држали професори београдског Универзитета и виши чиновници

Министарства унутрашњих дела. Настава је трајала 4 месеца, а укинута је две

године, нажалост, након њеног оснивања.

110

На иницијативу Добрице Матковића, 21. јануара 1931. године, формира се

,,Централна школа за полицијске извршне службенике“ у Земуну.

У току 1947. године, као претече Средње школе унутрашњих послова биле су

формиране ,,Школа за подофицире у Врбасу“, ,,Школа за градску Народну

милицију у Панчеву“ и ,,Школа за командире станица Народне милиције у

Земуну“. У току 1949. године, поред официрске школе ,,Сталне школе народне

милиције“ која је трајала до 1955. године, биле су формиране и кратко време

задржане ,,Политичка школа“ и ,,Потпуна гимназија“. Дакле, као што се може и

видети, није постојала само једна школа, већ више школа које су трајале различито

време, што значи да је кадар школован у Врбасу, Панчеву, Земуну и другим

местима тадашње државе. У току 1955. године, пошто се указала потреба за

школовањем нижег командног кадра, државни секретаријат унутрашњих послова

ФНРЈ је одлучио да ,,Официрска школа“ престане са радом, а да се формира школа

за командире станица у којој ће се школовати кадар за командире станица милиције

за целу земљу. Укинута је 1959. године. У току 1959. године, била је формирана

,,Школа за подофицире Народне милиције“, која је укинута одлуком Савезног

секретаријата унутрашњих послова СФРЈ 1964. године. Дакле, ова школа је

постојала 18 година. У току 1964. године Републички секретаријат за унутрашње

послове је формирао своју републичку школу милиције под називом ,,Стручна

школа милиције“, која је укинута 1968. године. У току 12. јула 1967. године

формира се Средња школа унутрашњих послова у Сремској Каменици, а укинута је

2006. године, с тим да је наставила постојање због уписане 37. и 38. класе све до

2009. године. У току 2007. године, паралелно са радом Средње школе унутрашњих

послова, почиње да ради Центар за основну полицијску обуку у Сремској

Каменици.

Школовање у Средњој школи унутрашњних послова је трајало 4 године све

до 1977. године, уписом 9. класе када се прелази на двогодишњи систем, са којег се

опет вратило на четворогодишњи у току 1988. године када је била уписана 21. класа

кадета. Школовање је трајало четири године, наравно осим у периоду који сам

споменуо, када прешло на двогодишњи систем. Законом је било регулисано да могу

бити примљени само ђаци који су основну школу завршили са одличним и врло

добрим успехом, физички и ментално потпуно здрави, као и да нису напунили 17

година старости. После школовања су били дужни да проведу у служби 8 година. За

време школовања имали су обезбеђен: смештај, храну, униформу и остале

потрепштине, одређена новчана примања, маркицу за градски превоз итд. Били су

ослобођени војне обавезе. Прве школске године у току 1967. било је уписано 350

ученика. Ученици су након пријема, били распоређивани у водове од по 40 кадета, а

сви водови су чинили једну класу. Од свог оснивања Школу је завршило 38 класа.

Наставни када се састојао од наставника, раније војникових официра, а након тога и

инспектора, преузетих од бивше школе коју су предавали стручно-правне и војне

предмете, а радило је укупно 210 запослених (наравно, тај број се мењао из године у

годину). Постојале су три Катедре: за опште образовање, стручно образовање и војно

образовање. Учило се 15 општеобразовних предмета: Српски језик и књижевност,

111

Страни језик (енглески или немачки), Историја, Географија, Физика, Хемија,

Биологија, Математика, Рачунарство и информатика, Социологија, Филозофија, Опште

физичко образовање, Музичка култура, Ликовна култура и Одбрана и заштита.

Општестручних предмета је било девет: Увод у право, Кривично право, Кривично-

процесно право, Управно право, Информатика у ОУП-у, Прва помоћ и судска

медицина, Устав и права грађана, Психологија и Дактилографија. Поред ових, ученици

СШУП-а изучавали су и шест ужестручних предмета: Правила службе у органима

ОУП-а, Безбедност саобраћаја, Криминалистику, Државну безбедност, Систем веза

МУП-а и Специјално физичко образовање. Од 2002/2003. уведени су: Међународно

право, Увод у филозофију са полицијском етиком и Веронаука или Грађанско

васпитање као изборни предмет. У програм образовања враћен је и предмет Правила

лепог понашања. Те школске године је повећан и фонд часова страног језика, са два на

три часа седмично Такође, постојала је веома развијена ваннаставна активност.

У Школи су постојала четири дома за смештај кадета, спортски терени и сала,

здравствена амбуланта. Живот кадета је био регулисан по војничком принципу,

почевши од устајања до повечерја. До 2009. године, Средњу школу је завршило око

14.000 кадета и то у 38 класа.

Од 2007. године почиње са радом Центар за основну полицијску обуку, где се

обука одвија по принципима учења одраслих и у малим групама. Полазницима је све

обезбеђено и обука се реализује у фазама, где се након треће фазе полаже завршни

испит. Након тога, полазници се налазе на једногодишњем усавршавању по подручним

полицијским управама.

У току 1972. године формира се Виша школа унутрашњих послова је на

локацији где је радило одељење Средње школе унутрашњих послова у Земуну, а

престаје са радом 2006. године, када је дошло до интеграције са Полицијској

академијом, када је основана Криминалистичко-полицијска академија у Земуну.

Први директор по одлуци Матичне комисије био је Радојица Максимовић. Вишом

школом унутрашњих послова је управљао Савет. У самом периоду оснивања, прва

генерација је завршила по привременом наставном плану и програму. Од 1972. до

1977. године студије су трајале четири семестара, а након 1977. године пет

семестара. Када су трајале пет семестара биле су организоване у два студијска

одсека: одсек полиције и одсек за управно-правне, логистичке послове и

алтернативне чиниоце безбедности. Исто тако, најпре се стицало звање ,,правник у

области унутрашњих послова“, а касније након измене плана и програма студија,

звање ,,правник“.

Упис у току 1973. године се вршио путем конкурса, услови су били: да

кандидат има одговарајућу средњу школу (гимназија, средња техничка школа,

средња школа унутрашњих послова, учитељска и средња економска школа), полагао

се пријемни испит из Српскохрватског језика и Основа друштвеног и државног

уређења СФРЈ, и подвргавали су се лекарском прегледу, које спроводила посебна

лекарска комисија. На први конкурс из 1973. године, било се пријавило 560

кандидата, од чега је било примљено 160 редовних и 210 ванредних студената. У

току 1990. године било је уписано 150 редовних и 150 ванредних студената. У току

112

1987. године се могло уписати лице под условом да има: четврти степен стручне

спреме образовних профила свих струка, односно средње образовање стечено по

ранијим прописима; трећи степен стручне спреме и две године радног искуства у

органима унутрашњих послова и положен допунски испит из предмета

Криминалистика, Управно право и Савремени информациони системи. Такође, на

прву годину студија се могло уписати и лица која имају основно образовање под

условом да положе пријемни испит из предмета: српско-хрватски језик, друштвено

и политичко уређење СФРЈ, Криминалистика, Управно право и Савремени

информациони системи. У току 2002. године за упис на прву годину студија могло

је конкурисати лице које има средње образовање и испуњава посебне услове које је

утврдио Министар. При томе, посебно је било назначено да кандидат који не

постигне позитиван успех на испиту провере склоности и способности или не

испуњава посебне услове које утврђује министар не може бити уписан у Вишој

школи унутрашњих послова.. Посебне услове које треба да испуне кандидати за

студенте Више школе су били: здравствени, телесни, физички, психомоторички и

психо-социјални (способност и склоности).

Студенти су били смештени у Интернату и сви студенти из радног односа су

примали лични доходак од радне организације која их је упутила на студирање.

Значајно је споменути и то да је Школа била организациона јединица Министарства

унутрашњих послова. У току 1973. године донет је највећи број аката и то: Статут

школе, Правилник, односно самоуправни споразум о међусобним односима радника

у удруженом раду у Школи, Правилник о организацији и систематизацији радних

места, Правилник о накнади личних доходака због повремене спречености за рад,

Правилник о раду Савета, Нацрт правилника о расподели станова, Пословник о

раду Савета итд. Припремљена је документација и Школа је уписана у регистар о

оснивању УС 232/72 од 31. 10. 1972. године. У току 1987. године је потписан

споразум на основу који је била одређена обавеза виших школа да у складу са

Законом о усмереном образовању и васпитању обезбеде заступљеност садржаја

марксизма, теорије и праксе самоуправљања, општенародне одбране и друштвене

самозаштите.

У току 1973. постојали су следећи предмети: увод у право, основи

марксистичке теорије друштва и политике; уставно право СФРЈ; кривично право;

основи међународног јавног права; информациони системи ОУП-а; криминологија;

криминалистика I; криминалистика II; психологија; општенародна одбрана;

Специјално физичко образовање; управно право; немачки језик; криминалистика

II.У току 1989. године, постојале су следеће Катедре: за опште стручне предмете; за

заједничке опште-образовне предмете; за кривично-правне предмете,

криминалистичку психологију и криминалистичку медицину; за криминалистику и

државну безбедност. У току 1994. године, извршена је реорганизација Катедри и

стање је било следеће: Катедра за опште-образовне и опште-стручне предмете; за

кривично-правне и криминалистичке предмете; за безбедносне предмете; и за

развојно-истраживачки рад за потребе МУП-а. У току 1995. године, постојали су

следећи предмети: социологија, основи политичке економије и економски систем

113

Југославије, основи безбедности и одбране, енглески језик, немачки језик – Милица

Ралић, увод у право, уставно право, кривично право, криминологија,

криминалистика-тактика, уставно право, кривично-процесно право, криминологија,

криминалистика методика, криминалистика техника, криминалистичка-психологија,

криминалистичка медицина, оперативни рад у ОУП, управно право, увод у државну

безбедност, безбедност саобраћаја, организација и послови милиције, информатика

у ОУП-а.

Услови за заснивање радног односа у Вишој школи су били: поред општих

који су били прописани Законом о високом школству, потребно је било да буду

испуњени и посебни услови, као што су: да су југословенски држављани, да нису

осуђивани, да се против њих не води кривични поступак, да су морално-политички

подобни за рад у Школи и да испуњавају услове договора о заједничким основама

научно-наставног рада у области народне одбране на свим високошколским

установама у СФРЈ. Били су дужни да поднесу следећа документа: пријаву

таксирану са једним динаром административне таксе, списак научних радова, као и

научне радове, аутобиографију и друга документа.

Од 1972. до 2006. године, Виша школа унутрашњих послова је више пута

мењала свој статут: 1973. (први Статут), 1987. и 1990. године. Статутом из 1990.

године - велики број одредби је остао исти у односу на претходни Статут из 1987.

године. Наставни план и програм је претрпео извесне промене, тако да су постојали

следећи предмети: социологија, основи политичке економије и економски систем

Југославије, ОНО и ДСЗ СФРЈ, страни јези, увод у право, уставно право,

међународно јавно право, кривично право, кривично-процесно право,

криминологија, криминалистика-тактика, криминалистика-методика, крими-

налистика-техника, криминалистичка психологија, криминалистичка медицина,

оперативни рад у ОУП, управно право, државна безбедност, безбедност саобраћаја,

организација и послови милиције, информатика у ОУП, специјално физичко

образовање. Испитни рокови су били: јануарско-фебруарски, јунски и септембарски

и трајали су 30 дана, као и априлски и октобарски који су трајали 15 дана. Студент

је био у обавези да у року од 5 дана по завршетку претходног испитног рока изврши

пријаву испита. Посебна пажња је посвећена дисциплинској одговорности у односу

на статут из 1987. године, зато што су дефинисане теже и лакше повреде обавеза

студената. Такође, њиме је уведена обавеза израде и одбране рада за завршни испит.

Виша школа је имала и свој Алумни центар у циљу организоване,

систематске и сталне бриге, пружања помоћи и сарадње Школе са студентима који

су завршили студије. Имала је часопис ,,Билтен Више школе унутрашњих послова“,

као и редакциони одбор часописа ,,Зборник радова наставника више школе

унутрашњих послова. Студенти су од оснивања Више школе имала одговарајућа

права и обавезе. Права из области студентског стандарда су била: смештај, исхрана,

културно-забавне и спортско-рекреативне активности. Обавезе су се односиле на

поштовање извесних правила и дисциплине. Нису били у униформи, а студентима

који су долазили из МУП-а, је текао и радни стаж. Од свог оснивања Виша школа је

оспособила око 4.000 правника за потребе органа унутрашњих послова.

114

Полицијска академија је формирана 1993. године и трајала је до 2006. године,

након чега је постала интегришући елемент у настанку једне нове, модерне високо-

образовне установе као што је Криминалистичко-полицијска академија.

Карактеристично је да она није била у саставу МУП-а, али ни у саставу

Универзитета, иако је свој рад заснивала на тадашњем Закону о универзитету.

У току 1993. године, на Полицијску академију је било уписано 115.

студената, док је због великог интересовања у школској 1989/1999. године и

2002/2003. године, у прву годину основних студија било примљено по 125

студената. Студенти који би положили све испите утврђеним наставним планом

основних студија би стицали високо образовање и чин потпоручника.

На Полицијској академији у току 1993. године су постојали следећи

предмети: I година: социологија, политичка економија и економски систем

Југославије, страни језик (енглески), основи теорије државе и права, увод у

полицијске науке, национална историја државе и права, уставно право и политичке

институције, криминалистика – тактика, основи безбедности, војно-полицијска

стручна обука, специјално физичко образовање; II година: страни језик, кривично

право I, кривично право II, криминологија, криминалистичка психологија са

психопатологијом, криминалистика – методика I, криминалистика – техника,

криминалистика – тактика II, безбедност саобраћаја, полицијска информатика,

специјално физичко образовање; III – година: кривично-процесно право, управно

право, полицијско право, наука о полицији, криминалистика – тактика III,

криминалистика методика II, теорија ратне вештине, борбена средства и опрема

војске и полиције, специјално физичко образовање; IV- година: међународни

односи, међународно јавно право, финансије и финансијско право, прекршаји и

привредни преступи, привредно право, систем државне безбедности,

криминалистичка медицина, морал полиције, основи картографије са топографијом,

специјално физичко образовање.346 У школској 1997/1998. години, на Полицијској

академији су се изучавали следећи предмети: на првој години – социологија,

политичка економија и економски систем Југославије, основи теорије државе и

права, уставно право и политичке институције, криминалистичка – тактика I, војно-

полицијска тактика, наоружање и опрема полиције и војске, топографија, страни

језик, специјално физичко образовање; на другој години – кривично право I,

кривично право II, криминологија, криминалистика – методика I, криминалистика –

техника, криминалистика-тактика II, полицијска психологија и основи андрагогије,

безбедност саобраћаја, полицијска информатика, страни језик и специјално физичко

образовање; на четвртој години студија – национална историја државе и права,

међународно јавно право, међународни односи, финансије и финансијско право,

прекршаји и привредни преступи, привредно право, систем државне безбедности,

криминалистичка медицина, морал полиције, руковођење и командовање,

специјално физичко образовање; на четвртој години студија – кривично-процесно

право, управно право, полицијско право, наука о полицији, криминалистика-

346 Република Србија, Полицијска академија, Наставни план основних студија, 1993. године.

115

методика II, криминалистика-методика II, криминалистика-тактика III, теорија

ратне вештине, основи безбедности и специјално физичко образовање .

У току 1994. године био је расписан конкурс који је био сличан конкурсу из

1993. године, с тим да је у том новом конкурсу било наглашеније бесплатно

студирање, обавезан интернатски смештај због посебног програма утврђених

дневних активности од стране Министарства унутрашњих послова, као и

регулисање војне обавезе. У току 1994. године била је донета одлука о изменама и

допунама наставног плана и програма основних студија полицијске академије. Тада

је у одељку четвртом, под насловом Наставни програм, извршена одговарајућа

измена у редоследу предмета. Право учешћа на конкурс у току 1994. године су

имали југословенски држављани мушког пола са завршеним средњим образовањем

у четворогодишњем трајању стеченим у средњој школи унутрашњих послова,

гимназији или средњој стручној школи техничке, економске и правно-биротехничке

струке. Кандидати нису могли бити старији од 24 године и морали су испуњавати и

посебне услове у погледу здравственог стања и психофизичких способности за

обављање полицијских послова које је ближе утврђивао министар унутрашњих

послова. Здравствену способност је утврђивала посебна комисија, а трошкове су

сносили сами кандидати. Сви пријављени кандидати су морали да полажу испит за

проверу склоности и способности, по утврђеном распореду који је кандидат добијао

при предаји докумената. Основи за утврђивање редоследа кандидата су били: општи

успех у средњем образовању и резултати постигнути на испиту провере склоности и

способности. Успех у претходном школовању се бодовао: одличан 10, врло добар 8,

добар 6 и довољан 4 бода. Испит за проверу склоности и способности се бодовао са

4, 10 или 16 бодова. Збир бодова које кандидат оствари по оба основа је одређивао

његов редослед. Ранг листа се објављивала на огласној табли академије .

Друга генерација студената Полицијске академије је била у проблему што се

тиче њеног смештаја.Студенти су били смештени у Институту безбедности које је

био уступио МУП-а. Студенти су били у обавези да носе униформу и живели су под

одређеним организовано-војничким животом. Имали су стипендије, а студентима

који су долазили из ОУП-а је ишао и радни стаж. По завршетку су стицали високо

образовање и чин потпоручника. Сви би били запослени.

Статут Полицијске академије донет је на првој редовној седници

Привременог савета која је одржана 23.08.1993. године у згради деканата факултета

и том приликом усвојен је и Наставни план и програм, и одлуком Владе Република

Србије је одређено да се на I годину основних студија може уписати 100 студената.

Након тога, у току 1994. године била је донета Статутарна одлука о допуни Статута

Академије зато што постојећим Статутом није било предвиђен поступак признавања

испита положених на другом факултету или вишој школи, па је у том смислу ради

операционализације било неопходно постојеће одредбе допунити нормирањем

поступка за признавање.

На Академији су се изводиле основне, специјалистичке, магистарске и

докторске студије. Наставни план и програм се мењао у току 1993. и 1994. године.

Организационе јединице Академије су биле: Катедра друштвених наука; правних

116

наука; кривичних наука; криминалистичких, безбедносних, полицијских и

помоћних полицијских наука и вештина; за војне науке и војно полицијске вештине.

Нови Закон о полицијској академији, био је донет 1998. године. И њиме је била

одређена супсидијерна примена Закона о универзитету и Академија је била у

обавези да усагласи своју организацију и опште акте са њим. Сходно томе, те

године је донет и нови Статут којим је промењено следеће: у члану 19 је било

одређено да ће прву годину магистарских студија на Академији моћи уписати само

лица која су високо образовање стекли на Полицијској академији или на правном

факултету. Овим је број одговарајућих факултета знатно сужен, јер је и Закон о

универзитету извршио одређено усмерење у погледу стицања звања односно

степена магистра и доктора наука у смислу да се следи стицање ових степена

линијом матичности факултета на коме је кандидат стекао високо образовање. Али,

у Статуту су и даље задржана директна и изричита правила за раднике

Министарства са просечном оценом осам и више и са просечном оценом мањом од

осам. Све остале кандидате у поступку за упис уподобљен овим двема категоријама

радника Министарства, с тим да им даје неке допунске услове које ће ближе

утврдити министар унутрашњих послова. Принцип рангирања кандидата је остао

исти: на листу се и даље директно рангирају само кандидати који су завршили

Полицијску академију са оценом 8 и више. Остали, или полажу допунски испит (ако

су осам и више), или полажу пријемни испит (ако је просечна оцена мања од осам).

Дакле, због свих захтева тадашње модернизације полицијског школства, а

полазећи од чињеница да се полицијско образовање у Србији одвијало у три

независне институције као што су Средња школа унутрашњих послова и Виша

школа унутрашњих послова, да је свако од њих имала своје финансијске захтеве и

логистичке подршке, рационално је било извршити одговарајуће реформе. Управо

тада, на многобројним састанцијама различитих представника из МУП-а и

разгранатог школства полиције се дошло до одлуке да дође до интеграције Више

школе унутрашњих послова и Полицијске академије у једну високо-образовну

установу Криминалистичко-полицијску академију. Том приликом је донета одлука

и о укидању Средње школе унутрашњих послова и формирању Центра за основу

полицијску обуку. Одлуком о оснивању Криминалистичко-полицијске академије су

била регулисана различита питања у вези преузимања права и обавеза, средстава,

запослених, документације и предмета Полицијске академије и Више школе

унутрашњих послова. За седиште је био одређен Земун, Цара Душана 196. Утврђени

су органи КПА: Савет, Наставно-научно веће, декан и студентски парламент. Било

је предвиђено доношење Статута КПА. До конституисања Савета КПА, послове из

његове надлежности је обављао Привремени савет, који је решењем био именовао

министар унутрашњих послова.

Прва генерација студената КПА уписана је школске 2006/2007. године. Било

је уписано 120 студената који су се финансирали из буџета, и то: 60 студената на

основним академским студијама у четворогодишњем трајању и 60 студената на

основним струковним студијама. У КПА изводе се академске и струковне студије, и

то: академске студије организују се и изводе као: 1) студије првог степена – основне

117

академске студије трају четири године и имају 240 ЕСПБ бодова; 2) студије другог

степена – дипломске академске студије (мастер) трају једну годину и имају 60

ЕСПБ бодова и специјалистичке академске студије трају годину дана и имају 60

ЕСПБ бодова (кад су претходно завршене дипломске академске студије); 3) студије

трећег степена – докторске академске студије трају три године и имају 180 ЕСПБ

бодова уз претходно остварен обим студија од 300 ЕСПБ бодова. Било је

предвиђено да одређени академски студијски програми могу се организовати

интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, тако да се

њиховим завршетком стиче 300 ЕСПБ бодова. Струковне студије се организују и

изводе као: 1) студије првог степена: основне струковне студије трају три године и

имају 180 ЕСПБ бодова; 2) студије другог степена: специјалистичке струковне

студије трају годину дана и имају 60 ЕСПБ бодова.

Право учешћа на конкурсу имају држављани Републике Србије, а изузетно и

држављани других држава по одобрењу Министарства унутрашњих послова, који

испуњавају: услове за упис утврђене Законом о високом образовању; посебне

законом утврђене безбедносне услове за пријем у радни однос у Министарству

унутрашњих послова; посебне услове у погледу здравственог стања, психофизичких

и других способности за обављање полицијских послова, које ближе утврђује

министар унутрашњих послова. Држављани других држава могу се уписати на

Академију у складу са актом који доноси министар. Конкурс за упис спроводи и

редослед примљених кандидата утврђује и објављује Комисија за упис коју именује

Декан Академије.347 Основ за утврђивање редоследа кандидата за упис на студије

првог степена јесу општи успех постигнут у средњем образовању и резултати на

испиту за проверу склоности и способности. Општи успех у току средњег

образовања изражава се бодовима од 16 до 40 и представља удвојен збир просечних

оцена у првом, другом, трећем и четвртом разреду, с тим да се заокруживање врши

са две децимале. Резултати испита провере склоности и способности изражавају се

бодовима од 0 до 60. Место кандидата на ранг листи се одређује на основу збира

бодова сабирака из става 2. и 3. овог члана. Студенти се уписују у статусу студента

који се финансира из буџета или студента који се сам финансира. Студенти су у

цивилном оделу и само одређени студенти који су на буџету се могу запослити у

МУП-а, али и то није загарантовано. Студентски дом није обавезан. Стипендија

покрива трошкове смештаја и исхране. Такође, приметан је известан тренд увећаног

пријема студената који су самофинансирајући.

Као што се може и видети, све наведене институције су имале одређене своје

специфичности: Средња школа је трајала 4 година, примани су само мушки кадети,

све је било плаћено кадетима, носили су униформу, живели под посебним

распоредом рада и након завршетка имали загарантован посао. Виша школа

унутрашњих послова је до 1977. трајала две, а касније 2 и по године. Студенти који

су били на буџету, а уз то из ОУП-а, су примали плате и ишао им је радни стаж, за

разлику од осталих који су имали стипендије и није им ишао радни стаж. Студенти

347 Исто: члан 6.

118

нису живели под посебним условима живота, нису носили униформу и након

завршетка нису имали загарантован посао, који је у почетку формирања Више

школе био загарантован. Полицијска академија, као високообразовна институција је

од свог оснивања 1993. године школовала официре за руководећа радна места у

МУП-а, школовање је трајало 4 године, није имала своје смештајне капацитете,

студенти и наставници (већина) су носили униформу, посебни услови живота и

рада, након завршетка су имали загарантован посао.

Посматрајући прошлост, а сагледавајући будућност може се рећи да је

садашњи систем школовања у Криминалистичко-полицијској академији,

најрационалнији који постоји. Представља ефикасан систем, који у себе интегрише

основне и постдипломске студије. Поред њега, Центар за основну полицијску обуку

је посебно значајан, али за основни полицијски кадар.

119

5. Литература

1. ,,Начертаније устројства полицајне власти у Београду и по том прочим

мјестима Отечанства“, архив Југославије, преузето из Ресавчеве архиве, која

је дуго у Београду стојала у приватној својини.

2. Акт о организацији и систематизацији радних места у Средњој школи

унутрашњних послова, број 123/67.

3. Алимпић, Д.: Историјски развитак полицијских власти у Србији 1793-1869.

Београд, 1905. године.

4. Анализа актуелне кадровске структуре Полицијске академије и Више школе

унутрашњих послова и разматрање потреба за кадровима будуће

високошколске установе, број. 31/8, дана 21.02.2006. године.

5. Библиотека је званично укључена у систем COBISS 13. фебруара 2009.

године. Уговор о пуноправном чланству у библиотечко-информационом

систему COBISS.SR заведен је у Народној библиотеци Србије под бр.

0101,40/2, 27. 1.2009 и на Академији под бр. 01, 2/75, 19.2.2009, 2/75,

19.2.2009.

6. Библиотека је уписана у регистар библиотека, матичне Универзитетске

библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду (Решење, 0101 бр. 06-137/4,

11.10.2007).

7. Богдановић, Б.: Два века полиције у Србији, друго допуњено издање. Београд:

Министарство-унутрашњих послова, 2002. године.

8. Божовић, Б.: Живот и дело Душана Алимпића (1873-1930), Безбедност, 1/05,

стр. 137-150, као и ,,Допринос Душана Алимпића и Васе Лазаревића развоју

полицијског школства, Безбедност, 3/05, стр. 502'512.

9. Видети опширније у првом конкурсу ПА из 1993. године.

10. Видети опширније: Ф/ЂНо. 1761.

11. Видети опширније: ФЂ/Но. 4684.

12. Видети опширније: ФЂ/Но. 4684.

13. Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова за школску

1994/95. годину од 01. 10. 1994. до 30.09.1995. године, број. 54/1 од 09.01.

1995. године.

14. Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова за школску

1995/96. годину од 01. 10. 1995. до 30.09.1996. године, број. 76/1 од 09.01.

1996. године

15. Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова у Београду за

школску 1988/89. годину, број 604/1 од 08.10.1987. године.

120

16. Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова у Београду за

школску 1988/89. годину, број 474/1 од 06.10.1988. године.

17. Годишњи програм рада Више школе унутрашњих послова у Београду за

школску 1989/90. годину, број 419/1 од 21.09.1989. године.

18. Дневни распоред рада у Вишој школи унутрашњих послова, 01 број 1069/1

од 02.10.2003. године.

19. Дозвола за рад ,,Академије за дипломатију и безбедност“, број 612-00-

1195/2006-04 од 24.08.2007. године.

20. Задружна правила студентске задруге ,,Безбедност“, Београд, 26.06.2001.

године.

21. Закон о библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС,

број 52/11.

22. Закон о високом образовању, Службени гласник РС, број 76/05.

23. Закон о високом школству, Службени гласник СРС, број 51/72.

24. Закон о Вишој школи унутрашњих послова, ,,Службени гласник СРС“ бр.

28/72

25. Закон о Вишој школи, ,,Службени гласник РС, бр. 50/92, 39/93, 53/93, 67/93,

48/94, 24/96. Тим закон су се уређивали услови за обављање делатности

вишег образовања и услови и начин под којим се стиче више образовање.

Стога је Закон о Вишој школи унутрашњих послова био усклађен са тим

законом.

26. Закон о изменама и допунама Закона о средњој школи унутрашњих послова,

Службени гласник СРС, бр. 47/77.

27. Закон о средњој школи унутрашњих послова „Службени гласник СР

Србије“; број 31/67

28. Закон о универзитету РС, Службени гласник РС, бр. 54/92 и 39/93.

29. Закон о унутрашњим пословима, Службени гласник РС, број 44/91.

30. Записник о фонду у библиотеци Криминалистичко-полицијске академије

заведен је под бр. 91/3, 2.6.2009. године.

31. Записник од 01.07.1970. године, број 324/70.

32. Записник са VII седнице Привременог савета Полицијске академије,

одржане 08. фебруара 1994. године са почетком у 12, 00 часова у

просторијама Академије у Београду.

33. Записник са осме седнице Привременог савета Полицијске академије,

одржане 1994. године

34. Записника са двадесет и прве седнице Већа Полицијске академије, бр. 306/1

од 14.09.1998. године.

35. Извештај о одржаним часовима предавања и вежби, као и семинарима у

Београду, 24.01.1973. године.

36. Извештај о остваривању годишњег програма рада Више школе унутрашњих

послова – зимски семестар школске 1989/90 године.

37. Извештај о пословању за 1973. годину, Више школе унутрашњих послова и

Интерната Више школе, Земун, 24. 02. 1974. године.

121

38. Извештај о раду Академије у 2012. години.

39. Извештај о раду Више школе унутрашњих послова у 1973. години, Земун,

30.05. 1974. године.

40. Извештај о раду Више школе унутрашњих послова, 30.05.1974. године.

41. Извештај о раду Матичне комисије Више школе унутрашњих послова, број.

0442-6/1.

42. Извештај о раду Матичне комисије, број 54/68 од 16.11.1968. године.

43. Извештај о раду официрске школе ФНРЈ, број 13/55 од 15.03. 1955. године.

44. Извештај о раду средње школе унутрашњих послова број 72/04, од 12.

04.2004. године.

45. Извештај о раду школе за подофицире Народне армије, број 671/59 од

01.09.1959. године.

46. Извештај о реализацији програма рада на полицијској академије, 01. број

167/1, 30. март 1994. године.

47. Интернет адреса: http://www.copo.edu.rs/Centar_Za_Osnovnu_Policijsku_Obuku-1-1.

48. Информатор о раду ,,Академије за дипломатију и безбедност“, јун 2013.

године.

49. Информатор о раду Средње школе унутрашњих послова, преузет 01.08.2013.

године.

50. Информатор о раду Центра за основну полицијску обуку, преузет 12. 04.

2013. године.

51. Информација о извођењу наставе у претходном периоду за школску

1994/1995. годину, број 12/95.

52. Информација о предложеним решењима проблема смештаја II генерације

студената Полицијске академије, 28. јуна 1994. године.

53. Информација о предузетим мерама на остваривању здравствене заштите

студената полицијске академије, број. 20, од 01.07.1994. године.

54. Информација о раду и неким проблемима Више школе унутрашњих послова,

број 0177/4/1 од 14.02.1973. године.

55. Информација о току поступка за пријем студената треће генерације

Академије.

56. Информације о Катедрама, од 23.11.1989. године.

57. Информације о раду Школе упућене тадашњем руководству МУП, од

13.06.1955. године.

58. Конкурс за избор сарадника, од 20.10.1993. године

59. Конкурс за упис 115 студената у прву годину студија у школској 1994/95.

години.

60. Конкурс за упис 120 студената на прву годину основних студија у школског

2006/2007. години, Београд, 2006.

61. Конкурс за упис студената у I годину студија.

62. Конкурс за упис студената школске 2006./07. године на Криминалистичко-

полицијску академију, број 13, од 15.08. 2006. године.

63. Конкурс у ,,Политици“, од 28. августа 1993. године.

122

64. Коришћење монтажног објекта у оквиру комплекса интерната Војне

гимназије – одобрење, од 07. августа 2006. године.

65. Листа процене морфолошког и базично моторичког статуса кандидата за

пријем у ПА.

66. Министарство и министри полиције у Србији 1811.-2001.“, Министарство

унутрашњих послова Републике Србије, Београд, стр. 11-14.

67. Министарство и министри полиције у Србији, 1811-2001, група аутора,

Београд, Виша школа унутрашњих послова, 1997. године

68. Молба упућена Покрајинској секретару за образовање и културу САП

Косово у циљу вршења верификације првог разреда одељења СШУП у

Вучитрну од 01. 09.1971. године.

69. Монографија Више школе унутрашњих послова, Београд, 2002.

70. Наредба о формирању Сталне школе народне милиције, број 321/46, од

01.12.1946. године.

71. Наставни план и програм за Средњу школу унутрашњних послова од 15.12.

1967. године.

72. Наставни план и програм мастер академских студија, Академије за

дипломатију и безбедност, 2013. године.

73. Наставни план и програм Средње школе унутрашњих послова од 2002.

године.

74. Наставни план и програм Центра за основну полицијску обуку од 01. 04.

2007. године.

75. Наставни план и програм, смер – право унутрашњих послова, Универзитета у

Новом Пазару.

76. Наставни план основних студија Полицијске академије од школске

1993/1994. године;

77. Наставни план основних студија Полицијске академије од школске

1994/1995. године.

78. Наша жандармерска школа, Полиција, 1911, стр. 326.

79. Новинарски чланак из ,,Блица“ од 09. фебруара 2002. године.

80. Обавештење Министарства унутрашњих послова Републике Србије упућено

Криминалистичко-полицијској академији, 01 број 9357/06-2

81. Обавештење свим ванредним студентима ВИША ШКОЛА УНУТРАШЊИХ

ПОСЛОВА, број 0413-611.

82. Образац бр. 1 – за наставнике школе;

83. Образац број 2 за ангажоване раднике на курсевима или семинарима;

84. Образац број 3 – за руководеће раднике који имају наставна звања;

85. Образац број 4 – за стручне сараднике, сараднике за обуку кадрова и

раднике Школе из реда ненаставног особља;

86. Образац број 5 – за ангажоване наставнике;

87. Образац број 6 – за ангажоване истакнуте стручњаке.

88. Одлука Владе РС, Службени гласник, бр. 62/93.

89. Одлука о акредитацијиј студијских програма, број: 612-00-01210/2012-04.

123

90. Одлука о изменама и допунама наставног плана и програма основних

студија полицијске академије, 18.07. 1994.

91. Одлука о изменама и допунама статута Више школе унутрашњих послова 05

бр.: 33/2-3 од 10.06. 1997. године,

92. Одлука о изменама и допунама Статута Више школе унутрашњих послова

05 број: 32/1-6 од 29.10. 1999. године,

93. Одлука о изменама и допунама Статута Више школе унутрашњих послова

05 број: 30/II-2 од 02.10. 2001. године,

94. Одлука о изменама и допунама Статута Више школе унутрашњих послова

05 број 30/VIII-2 од 17.09.2003. године.

95. Одлука о изменама и допунама Статута Криминалистичко-полицијске

академије, Београд, 11.12.2009. године.

96. Одлука о изменама и допунама Статута Полицијске академије 016 број 278/1

од 01.07.2003. године

97. Одлука о изменама Правилника о дисциплинској и материјалној

одговорности студената, полазника курса за Курса за полицајце и радника

министарства на курсевима и другим облицима стручног оспособљавања и

усавршавања у Вишој школи унутрашњих послова, број 33/2-4 од 10.06.1997.

године.

98. Одлука о изменама Статута Полицијске академије 016 број 217/1 од

10.07.2000. године;

99. Одлука о образовању Комисије за упис у прву годину основних студија

школске 1994/95. године, од 09. априла 1994. године

100. Одлука о одређивању Комисије за процену морфолошког и базично-

моторичког статуса кандидата за упис у прву годину основних студија

Полицијске академије, 09. април 1994. године.

101. Одлука о организовању и остваривању менторског рада са студентима и

ваннаставних активности студената у Вишој школи унутрашњих послова, 01

бр. 1258/1 од 30.10.2002. године.

102. Одлука о оснивању Алумни центра студената који су завршили студије у

Вишој школи унутрашњих послова, 01 број 1280/1 од 19.11.2002. године);

Одлука о допуни Одлуке о оснивању Алумни центра студената који су

завршили студије у Вишој школи унутрашњих послова, 01 број 1056/1 од

16.10. 2003. године.

103. Одлука о оснивању Криминалистичко-полицијске академије ,,Службени

гласник РС“, број 58/06.

104. Одлука о оснивању листа ,,Билтен Више школе унутрашњих послова“, 01

број 149/1 од 05.02. 2003. године.

105. Одлука о оснивању политичке школе, број 674/32 од 4. новембра, 1949.

године.

106. Одлука о оцењивању рада и знања студената Криминалистичко-полицијске

академије, Београд:29.11. 2011. године.

124

107. Одлука о радном времену студентског ресторана и других угоститељских

објеката и пунктова у Вишој школи унутрашњих послова, 01 број 1327/1 од

23.12. 2003. године.

108. Одлука о расписивању конкурса за упис 150 редовних и 150 ванредних

студената у I годину студија у школској 1990/91 години, 4.04.1990. године.

109. Одлука о реорганизацији катедара у Вишој школи унутрашњих послова,

број 46/8-2 од 23.09.1994. године; број 43/1-7 од 26.01. 1998. године; број

43/4 од 09.10.1998. године и број 40/6 од 20.11.2000. године.

110. Одлука о реорганизацији Катедри у Вишој школи унутрашњих послова, 01

број 46(8-2).

111. Одлука о упису 115 студената у прву годину основних студија на

Полицијској академији у школској 1995/96. години.

112. Одлука о утврђивању ужих научних области на Криминалистичко-

полицијској академији, број 90/3. од 12. 10. 2006. године.

113. Одлука о учешћу студената IV и V семестра у обављању послова

обезбеђења и дежурства ВИША ШКОЛА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА, 01.

број 345/1 од 18.03.2002. године и исправак Одлуке 01 број 345/2 од 11.

06.2002. године и 01 број 345/3 од 16. 12. 2003. године.

114. Одлука о формирању Школе за жандарме, број. 42/99, од 09.02.1989.

године.

115. Одлука Савезног секретаријата унутрашњих послова Савезне Федеративне

Републике Југославије, број 413/64. од 06.05.1964. године.

116. Одлука, 01 бр. 43/7-7 од 14. 10.1996. године. Било је три таквих одлука.

117. Одлука, 01 број 1007/1 од 18.09.2001. године.

118. Општина Земун, VII месна заједница – Организација спортског и културно-

забавног живота – 05.06.1973. године.

119. План рада комисије за 2013. годину и Акциони план. Видети опширније у

прилозима.

120. Подаци о стању и структури запослених кадрова у Вишој школи

унутрашњих послова, Републичком секретаријату за образовање и науку,

број 0166/112, од 15.02.1973. године.

121. Полицијски гласник – службени лист Министарства унутрашњих дела“ у

Београду, недеља, 6. март 1911. године.

122. Пословник о раду Наставног већа Више школе унутрашњих послова, бр.

40/4-3 од 08.12.2003. године.

123. Пословник о раду Савета, број 0606-1/1.

124. Пословник о раду Управног одбора Више школе унутрашњих послова, 01

бр. 591/1 од 26.11.1992. године.

125. Правила о кућном реду у интернату Више школе унутрашњих послова, 01

бр. 719 од 20.10.1994. године.

126. Правилник о безбедности и здрављу на раду на Криминалистичко-

полицијској академији, Београд, 24.04. 2008. године.

125

127. Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности студената

Криминалистичко-полицијске академије, број 281/1 од 21.02.2007. године.

128. Правилник о дисциплинској и материјалној одговорности студената,

полазника Курса за полицајце и радника министарства на курсевима и

другим облицима стручног оспособљавања и усавршавања у Вишој школи

унутрашњих послова, број 704/1 од 31.10.1994. године.

129. Правилник о дисциплинској одговорности студената Полицијске академије,

од марта 1994. године.

130. Правилник о издавању публикација Више школе унутрашњих послова, број

739/1 од 31.10. 1994. године.

131. Правилник о издавању уџбеника, научних и стручних публикација и других

наставних средстава, 18 број 432/пт од 25. маја 2010. године.

132. Правилник о изменама и допунама Правилника о дисциплинској и

материјалној одговорности студената Криминалистичко-полицијске

академије 15 број 340/1 од 24.04. 2008. године.

133. Правилник о изменама и допунама Правилника о накнадама за извођење

облика стручног образовања, оспособљавања и усавршавања у Вишој школи

унутрашњих послова, бр. 021-1680/97 од 22 августа 1997. године.

134. Правилник о накнадама за извођење облика стручног образовања,

оспособљавања и усавршавања у Вишој школи унутрашњих послова, бр. 021-

3846/96 од 01.јула 1996. године.

135. Правилник о накнадама по основу издавачке делатности, 01 број 021-

996/96, априла 1996 године.

136. Правилник о наставној литератури, 01 број 454/1 од 10 јуна 2008. године.

137. Правилник о наставној литератури, Београд, 16.06.2008. године.

138. Правилник о организацији и систематизацији радних места Више школе

унутрашњих послова, Београд, априла 1973. године.

139. Правилник о организацији и систематизацији радних места у

Криминалистичко-полицијској академији, Београд.

140. Правилник о остваривању права из области студентског стандарда у Вишој

школи унутрашњих послова, 01 број. 6102/2003 од 20.08.2003. године.

141. Правилник о поступку и условима избора у звања наставника и сарадника

Криминалистичко-полицијске академије, Београд, 24.09.2012. године.

142. Правилник о раду библиотеке Криминалистичко-полицијске академије

015, бр. 121/1 од 30. 1. 2008. и 15, бр. 339/1 од 2. 4. 2008.

143. Правилник о раду касе узајамне помоћи Синдикалне организације Више

школе унутрашњих послова, бр. 110-00-68/91-02.

144. Правилник о смештају и исхрани, број 123/73 од 06.09.1973. године.

145. Правилник о смештају и исхрани, опште одредбе, број 234/73.

146. Правилник о студентском парламенту Криминалистичко-полицијске

академије, Београд, 16.01.2009. године.

147. Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у

Вишој школи унутрашњих послова, 31. децембар 1992. године.

126

148. Правилник о упису и студијама другог степена Криминалистичко-

полицијске академије, Београд, 03.09.2012. године

149. Правилник о упису и студијама првог степена Криминалистичко-

полицијске академије, Београд, 11.02.2000. године.

150. Привредни суд у Београду, Решење, 30.09. 1993. године. Република Србија,

Полицијска академија, 23/2, 30.09.1993. године.

151. Привремена одлука о конституисању Више школе унутрашњих послова,

број 1/02, 1973. година.

152. Привремени наставни план и програм од 31.01.1973. године.

153. Прилог за реорганизацију полиције, издавачка књижара Геце Кона, Беофад,

1920. године.

154. Примерак одлуке о расписивању Конкурса за избор наставника и

сарадника за предмет ,,Општенародна одбрана“.

155. Програм заједничких активности, Београд, мај 2002. године;

156. Програм мера на спровођењу политике економске стабилизације,

16.04.1980. у Земуну.

157. Програм наставе за стицање вишег образовања, број 451/1 од 18.10.1990.

године.

158. Програм о сарадњи између Ханс Зајдел фондацијом, представништво у

Србији и Више школе унутрашњих послова у Београду, Београд, септембра

2002.

159. Програм рада и програм за унапређење функције и делатности више

школе унутрашњих послова, број 284/3 од 16.05.1989. године.

160. Програм рада Полицијске академија за школску 1997/1998. годину,

септембра 1997. године

161. Програм развоја научно истраживачког и наставног подмлатка у

Криминалистичко-полицијској академији, Београд.

162. Протокол о сарадњи у области науке, истраживања, издаваштва и едукације

кадрова у јавној безбедности између Института за социолошка истраживања

и Више школе унутрашњих послова, Београд, новембра 2001. године;

163. Распоред дневних активности ђака Средње школе унутрашњних послова у

Сремској каменици, од 13. 03. 1968. године.

164. Распоред часова са списком наставника у Полицијској академији из 1999.

године.

165. Република Србија, Висока школа ,,Академија за дипломатију и безбедност“,

књига наставника, јун 2012. године.

166. Република Србија, Министарство унутрашњих послова, број 6/1, од 23.

августа 1993. године.

167. Република Србија, Министарство унутрашњих послова, Виша школа

унутрашњих послова: 01. број 8/1 од 2 септембра 1993. године, комуникација

између заменика министра, начелника Ресора јавне безбедности Радована

Стојичића и директора за ПА Радојице Максимовића.

127

168. Република Србија, Полицијска академија, 01. број 7/1 од 31. августа 1993.

године, београд, захтев за издавање решења о испуњености услова за почетак

рада и обављање делатности.

169. Република србија, полицијска академија, 01. број 7/1 од 31. августа 1993.

године: Исто.

170. Република Србија, Полицијска академија, 010 број 28/1 од 04. октобра 1993.

године, комуникација са Министарством унутрашњих послова РС, предмет –

сагласност за ангажовање наставника на ПА.

171. Република Србија, Полицијска академија, Дневни ред, 75/6 од 17. августа

1993. године, председник привременог Савета проф. др Ратко Марковић.

172. Република Србија, Полицијска академија, Наставни план основних студија,

1993. године.

173. Република Србија, Полицијска академија, Одлука, број 28/1 -1, од 14. 10.

1993. године.

174. Република Србија, Полицијска академија, Решење, 14.09.1993. године, број

7/2.

175. Републичка заједница образовања СР Србије, бр. 0082-1/1., од 22.01.1973.

године.

176. Републичка заједница образовања, друштвена интервенција за студенте у

вези дописа 03 бр. 43/1-73 од 10.1.1973. године, број. 0072-4/2 од 17.01. 1973.

године.

177. Решавање питања библиотеке, Републичком секретару за унутрашње

послове – Савету радне заједнице Републичког секретаријата за унутрашње

послове СР Србије, број 0362-6/1.

178. Решења бр. 3569/1 о престану рада радника, број 841/112 од 30.01.1973.

године.

179. Решење којим се утврђује начин исплате накнада за извођење облика

стручног образовања, оспособљавања и усавршавања у Вишој школи

унутрашњих послова, број. 6/72 од 08.12.1999. године, Решење, број. 138/1 од

01.02.2001. године, и Одлука 01 број 308/1 од 11.03.2002. године. Као и

Решење о изменама и допунама број 615/1 од 09.07.1998. године.

180. Решење министра број 1283/05-1 од 7. фебруара 2005. године.

181. Решење о верификацији почетка рада III и IV разреда Средње школе

унутрашњних послова, број 05-849/1, од 14. јула 1970. године.

182. Решење о давању сагласности на Статут Криминалистичко-полицијске

академије, 05 број 110-8448/2006-2 од 14. септембра 2006. године.

183. Решење о именовању Привременог савета Криминалистичко-полицијске

академије, Београд, 17. август 2006.

184. Решење о оснивању и раду Стручне школе за унутрашње послове

,,Службени гласник НРС“, број 32/59.

185. Решење о постојању услова за почетак рада I и II разреда, број 03-477/1 од

12.06.1968. године.

128

186. Решење Републичко извршног већа број 647, Службени гласник СРС, бр.

31/72.

187. Свечано отварање Полицијске школе, Полиција број 1 и 2. Београд 1921.

године, стр. 59.

188. Службени гласник Републике Србије, број 20/98 који је ступио на снагу 05.

јуна 1998. године

189. Службени гласник Републике Србије, број 28 од 04. маја 2001. године.

190. Службени Гласник Републике Србије, број 36/98, Закон о Полицијској

академији од 28. октобра 1998. године.

191. Споразум о научно-стручној и пословној сарадњи Правног факултета у

Београду и Више школе унутрашњих послова, Београд, октобра 2002. године;

192. Споразум о научностручној и пословној сарадњи Саобраћајног факултета и

Више школе унутрашњих послова, Београд, октобра 2002. године;

193. Споразум о научно-стручној и пословној сарадњи Факултета Цивилне

одбране у Београду и Више школе унутрашњих послова у Земуну, Београд,

јуна 2003. године;

194. Споразум о основама и обиму наставе општеобразовних садржаја у оквиру

наставних планова за VI-1 степен образовања на вишим школама чланицама

заједнице виших школа Србије, број. 165/06.05.1987. године.

195. Србија на споју два века, Тасин дневник (1870-1906). Записи Тасе

Миленковића, првог српског полицајца. Београд.

196. Статут Више школе унутрашњих послова бр. 55/1 од 11. 01. 1993. године,

197. Статут Више школе унутрашњих послова из 20. марта 1973. године.

198. Статут Више школе унутрашњих послова, бр. 343/1 од 03.07.1990. године

199. Статут Више школе унутрашњих послова, бр. 470/1 од 01.07. 1987. године.

200. Статут еколошког друштва радника и студената више школе унутрашњих

послова, Београд, 13. 10. 2003. године.

201. Статут клуба пензионисаних радника Више школе унутрашњих послова,

број. 212-1-335/96 од 25. 06. 1996. године.

202. Статут Криминалистичко-полицијске академије у Београду, 8. септембар

2006. године.

203. Статут културно-спортског друштва Више школе унутрашњих послова,

Београд, 2001. године.

204. Статут Полицијске академије 01 број 1/1, 23. август 1993. године

205. Статут Полицијске академије 016 број 78/1 од 27.02.1999. године;

206. Статутарна одлука о изменама и допунама статута Више школу

унутрашњих послова 05 бр. 36/3-3 од 27.07.1993. године,

207. Стратегија обезбеђења квалитета Криминалистичко-полицијске академије,

21.2.2008. бр.169/1.

208. Стратегија развоја система обуке и образовања за потребе полиције, број.

31/3 од 17.01.2006. године.

209. Табела 9.1 – научне, уметничке и стручне квалификације наставника и

задужења у настави – Књига наставника основне академске студије.

129

210. Табела 5.1. – Распоред предмета по семестрима и годинама студија за

студијски програм првог нивоа студирања.

211. Табела 5.1. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски

програм првог нивоа студија, Факултета за заштиту животне средине.

212. Табела 5.1. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски

програм другог нивоа студија, Факултета за заштиту животне средине.

213. Табела 5.1. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за

студијски програм докторских студија – заштита животне средине.

214. Табела 5.1А. Распоред предмета по семестрима и годинама студија за

студијски програм другог нивоа студија.

215. Табела 9.1. Научне, уметничке и стручне квалификације наставника и

задужења у настави, Факултет за заштиту животне средине, Књига наставника –

основне и дипломске академске студије.

216. Уговор о наставној и научној сарадњи између Полицијске академије у

Београду и Универзитета војске Југославије, број 5-134 од 23.09.1993.

године.

217. Указ о проглашењу Закона о полицијској академији, Службени гласник РС,

број 48/93 од 01.07.1993. године.

218. Упутство о посебним условима које треба да испуне кандидати за студенте

Више школе унутрашњих послова (01 бр. 2469/2002 од 20.05. 2002. године).

219. Упутство о спровођењу стручне праксе студената Више школе унутрашњих

послова у Земуну (01 бр. 3036/2000 од 25.09.2000. године.

220. Уредба о задатку, попуњавању, формацији, снабдевању, дужностима и

настави окружне жандармерије, која је верификована 26. априла 1899.

године.

221. Уредба о централној школи за полицијске извршне службенике, 21. јануара

1931. године.

222. Устроение упраителства вароши Београда од 11. јула 1860. године.

223. Устроение упраителства вароши Београда од 18. фебруар 1860. године.

224. Устроение Централне Државне Управе у Књажевству Србије“ број 34/62,

од 22.03.1862. године.

225. Члан 14. Закона о Вишој школи унутрашњих послова, ,,Службени гласник

СРС“ бр. 28/72

226. Члан 32. и чланови од 59-69, Закона о унутрашњим пословима, ,,Службени

гласник Републике Србије“, бр. 44/91, 79/91 и 54/96.

227. Члан 6. Закона о Вишој школи унутрашњих послова, ,,Службени гласник

СРС“ бр. 28/72

228. Члан 60. Закона о унутрашњим пословима, ,,Службени гласник Републике

Србије“, бр. 44/91, 79/91 и 54/96.

229. Члан 62. и 63. и 69. Закона о унутрашњим пословима, ,,Службени гласник

Републике Србије“, бр. 44/91, 79/91 и 54/96.

230. Члан 9. Плана и програма вишег образовања.