ПРОКУПЉЕ у

ПРАИСТОРИЈИ,

АНТИЦИ

И СРЕДЊЕМ ВЕКУ

1

НЛ?;)ДНИ Мl'ЗЕЈ TOП,/lJi..JI.~ И!-18 БРд.:1 •• :::1 ..••.

ПРОl(УП/ЪЕ

' ;t ' .

Archaeological Institute, Belgrade National Museum Toplice, Prokuplje

BASllNA, Monographies 6

PROКUPLJE IN PREHISTORY, ANТIQUIТY AND MIDDLE AGES

Edited Ьу: Miloje Vasic

Dragoslav Marinkovic

Redaction: Aleksandar Jovanovic, Borislav Jovanovic,

Julka Кuzmanovic-Cvetkovic, Ivana Popovic, Marko Popovic, Snciana Golubovic (sekretary)

Belgrade · Prokuplje, 1999.

Археолошки институг, Београд

Народни музеј Топлице, Прокупље

БАШТИНА, књига шеста

ПРОКУПЉЕ У ПРАИСТОРИЈИ,

АНТИЦИ И СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Уреgници:

Милоје Васић

Драгослав Маринковић

Реgакt{иони оgбор:

Александар Јовановић, Борислав Јовановић,

Јулка Кузмановић-Цветковић, Ивана Поповић, Марко Поповић,

Снежана Голубовић (секретар)

Београд - Прокупље, 1999 .

. '

Изgавач11:

Археолошки институт, Београд

Народни музеј_ Топлице, Прокупље

Ко.itйјуШерски слоi:

Славољуб Ранђеловић

Шiliамйа:

ИШП "Савремена администрациј_а" Београд

Тираж:

1000 примерака

CIP- Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

9031904(497. 11)(082)

НАУЧНИ скуп "Прокупље у праисторији. антици 11 средњем веку " (Прокупље; 1995)

Прокупље у праисторији, антици 11 средњем веку / Hay•r1111 скуп "Прокупље у праисторији, антици и средњем веку", Прокупље, 26·27. октобар 1995. ; уредници Милоје Васић, Драгослав Маринковић. - Београд : Археолошки ШЈститут ; Прокупље : Народпп музеј Топлице, 1999. (Београд: Савремена ад~.шиистршџ~ја). -

200 стр. : илустр. ; 24 ст. - (Баштm~а ; књ. 6)

Тираж 1.000. - Резимеи на енг. и нем. језпку. - Библиографија уз све радове. . 1. Ств. насл. на успор. насл. стр. 2. Васић. Милоје 3. Маринковић, Драгослав

а) Археолошка налазишта - Прокупље и околшrа - Зборниц11 Ид=77987852

АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ

НАРОДНИ МУЗЕЈ ТОПЛИЦЕ - ПРОКУПЉЕ Поводом обележавања шест векова Прокупља под тим именом

организују:

НАУЧНИ СКУП

ПРОКУПЉЕ У ПРАИСТОРИЈИ, АНТИЦИ И СРЕДЊЕМ

ВЕКУ

Прокупље, 26-27. октобар 1995.

Орiан11зац11они оgбор:

Преgсеgник:

Радан Лакићевић, председник СО Прокупље

Чланови:

Ратко Зечевић, начелник Топличког округа

Др Владислав Поповић, академик, редовни професор филозофског

факултета у Београду

ЉР Петар Петровић,_ директор Археолошког института у Београду Драгослав Маринсковић, директор Народног музеј_а Топлице у

Прокупљу

СекреtТtар:

Јулка Кузмановић-Цветковић, виши кустос Народног музеј_а

Топлице у Прокупљу

Ју лkа Кузмановuћ-Цветkовuћ

СРЕДЊОВЕКОВНО УТВРЂЕЊЕ

У ПРОКУПЉУ

'

Јулка Кузмановић-Цветковић

СРЕДЊОВЕКОВНО УТВРЂЕЊЕ У ПРОКУПЉУ

Брег Хисар изнад данашњег Прокупља издваја се својим

изузетно значајним стратешким положајем. Природно је браљсп

током реке Топлице, која га опкољава са три стране. Само према

истоку брег је приступачан и отворен према долини. Може ес

претпоставити да је као погодан градински положај био насељен

још у предримско доба, али о томе због недовољне истражености

пема поузданих сведочанстава.

Пре iю што су започета археоло1uка истраживања

прокупачког града. знало ес о љему тек понешто. забележено у

неколиким изворима. Први снимак града, као и љегово место на

карти Србије, израдио је на основу личних посматрања један

аустријски инжењеријски официр 1689. г. у време аустро-турског

рата'. На том плану читав град има облик правоугла са дужом

северном страном (сл. 1). Горњи град, неправилног елипсастог облика. са једном кулом на улазу је доста верно приказан. Прво

Сл.1 - План 11з 1689, Ратн11 арх11в у Бе•1у

Fig.l - Т/Је Р!.1п fгот 1689. Wаг Агсћivе. Wiеппд

' Рајко Весешшоnнћ, Крушевац 11 Крушевљани у аустро-турским ратоnима у XVll 11 XVlll nеку. Крущеваа кроз векове, Крушевац 1972. сл. 11.

179

подграђе је неправилног четвороугаоног облика (облик диктиран

тереном) има једну кулу на западном. три куле на јужном бедеt..1} и једну кулу на југозападу. Друго подграђе источно од првог.

допуљава облик утврђења до пуног 11ра11оугао11ика. и њиме јс

изгледа обухваћена и кула крај Топлице. На реци са тс стране

приказан је мост чији су трагови постојали све до краја 19. века'.

На фотографијама снимљеним непосредно после српско-турских

ратова 1878 г" када Хисар још није било пошумљен, доста добро се виде остаци два концентрична бедема подграђа (сл. 2). на

првом бедему три доста добро очуване куле а на другом остаци

једне куле'.

Сл. 2 - Хисар око 1878 io91111e Fig. 2 - Hisar - 1878

Феликс Каниц, знаменити аустријски археолог и етнограф.

обилазећи Србију убрзо после ослобођеља топли•1ког краја.

осамдесетих година прошлог века. заназио јс трагове

фортификација на Хисару. Трагајући за античким старинама он је

и бедеме прокупачког града протумачио као остатке римског

утврђења. Међутим, иако ова његова констатација није била тачна.

како су показала археолошка ископаваља, веома су значајна

његова запажања са скицом остатака на терену (сл. 3), па их

стога у целости наводимо: "Три оштро обележена сегмс11та

олакшавају оријентисање у опустошеним бедемима 11року11а• 1кс

тврђаве; са инжењером Валентом сам ес нрихватио задатка да

израдим њен план, којега до тада није било. Првобитни антички

2 Иван Здравковиh, Стари планови у збиркама неких установа у Бечу, Збор1111к заи11Т111iUе сiiомен11ка кулiUуре XVI, Београд 1965. 221 1 Фотографије из документације Музеја Топлице.

180

100 100 300 1+00

објекат је. пошто јс разорен у

сеоби народа и обновљен у

Јустинијаново доба. претрпео

многе измене. Јајастом платоу

кристалинског брда. са стрмом

падином према северозападу и

југу. прилагођава ес с

упадљивом подударношћу

ос1юш1и облик трију сегмената

кастела. Дужина каструма

износи 280 м, а ширина 180 метара. Двадесет пет метара

широки и двапут толико дуги

редви А био јс окружен Сл. 3 - Оmова Xucapa йредlй Ф. Ка111111.у

дубоким ровом; од бедема Fig 3 - (,'гош1с!р!:т of Нisш (:Llicг F. К:mitz) нижег. продужног 011сска V, 11угог 140 и широког 85 м. истурене су на источној, блажој падини платоа три квадратне куле са 6 м широким странама; јею1а јс била оријентисана према истоку, друга према југоистоку и трећа 11 рсма

југу. На у11аље11ости 011 44 м од југоисточне куле дизао ес у

унутрашљости одвојен јак донжон са пречником од 7 м, 17 м на севсрозапа11 квадратна кула са 9 м широким фронтовима. и 10 м 11аљс. на одговарајућем пункту сегмента В. спољни бедем јс био

појачан истуреном нравоугаоном утврдом на самој па11ини. која јс. како изгле11а. по11земним ходником била повезана с во11останом

(кулом за воду) на Топлици. Са Хисара се овој кули може прићи

само тешком стрмом стазом, а до града само при ниском

во11остају 11ссном обалом Топлице. Дванаест метара од обале диже

ес овај добро очуван објект, 14 м нисок. без прозора. у који је на страни окренутој према стени. 2.80 м изнад тла. водио 1,70 м висок и 0.75 м широк улаз са равним на11врат11иком. На врху су

му са•1уване три трозубе стране. исто као и рупе. у 6.10 м широким и 1,20 м дебелим зидовима, за попречне греде које су у 14 редова кроз љих провучене; непуна зида. као и на кастелу. била је обложена блоковима кречњака. кварца итд. Целе хоризонтално

уграђене опеке нисам нигде нашао. док су фрагменти римских

кровних опека били разбацани свуда. па и око водоторња. Плато кастела 11омиrшра околином надалеко. и посебно се према запа11у

са њега отвара поглед у даљину, на долину Топлице. Избор тога

нлатоа за заштиту војног пута. који је пролазио непосредно испо11

њега, био је у време топова са малим дометом изврстан .... "'.

'Ф. Ка111щ, Србuја, .1ед1ља 11 сtТtановн11111tТtво. кљ11rа друга. Београд 1985. 290-291.

181

Летопис цркве прокупачке даје следећи опис града: "То беше знатно утврђење још у старо време. касније византијско и

најзад српско. Град беше опасан овалним зидом. коме се

придруживао други а затим трећи. Са југа уз стену било Је три

торња. у средини опасаног простора две четворостране куле. а к

северу уз зид једна. На падинама према Топлици била је висока

"водена" кула, очито средњевековна ... Народна традиција прича. можда с правом да је то град Југ-Богдана"'. У Летопису је такође

забележено да је приликом копања темеља за задужбину пок.

Алексе Савића, бив. министра здравља "'баш на самом врху

Хисара (у оквиру бедема подграђа. у источном делу) пронађен

читав дворац са многим одељељима. зидови који су били украшени

древним живописом, са водоскоком и т.д. Ископан јс стари римски

новац и други предмети. По распореду соба, по пространој сали

са мермерним стубовима (колонама) и по пронађеним предметима, јасно се види да је то грађевина из римског доба, и да је ту био

многобожачки храм, или можда базилика (дворац) fleкor владара"•.

А. Дероко је дао у својој књизи план средњевековног града

који јс после Другог светског рата начинио Б. Вуловић'. Основа

града која се тада једва дала наслутити у конфигурацији терена.

слична је стварном облику, само што је Б. Вуловић наслутио чак

четири куле којих заправо нема у бедему. На плану је дато само

прво подграђе са три куле на јужном зиду, делови другог подграђа

западно од првог, а назначена је и грађевина источно од улаза у

горњи град, што су заправо остаци цистерне у нодграђу.

Археолошка ископавања на Хисару започета су 1976. године и са прекидима вршена су готово две деценије. У том

раздобљу истражен је цео простор горњег града и део подграђа

средњовековног утврђења, а откривени остаци фортификација су

конзервирани'.

'Лeilioйuc щжве Прокуйа'tке, 21. • Ле/Uойис. 23, ово је само један од извора којн говори о налазима на ме,-ту данашље задужбине цр Алексе Савића, којег као и друге треба nршшап1т11 с резервом. поготово што је неизвесно колико је те податке могуће проверити. а ипак. ие смемо пх потnуио занемаритп јер је Летошrс штампан само годшrу дана по почетку рада на задужбшш. 7 А. Дероко. Сре9њевеков1111 ?:ра9ов11 у Србији, Црној ?:ори и Маке901шј11. Београд 1950. ш 'ИС1·раж11вања су започета 1976. год. у органuзацrфr Народног музеја Тошшцс 11

Завода за заштuту спомекпка културе пз Ниша. под руковод,-т1юм Ј{уншиа Макспмов11Ьа. а од 1980. радовима руковод11 кустос Музеја Тошшцс ЈуЈ1ка Кузмановић. Паралелно са uстражnвачким. раде се коюерваторск~1 11 делом .еестаураторски радови у организацвји Завода. Документација ес налази у Музеју Гоплице и у Заводу у Нишу.

182

Горњи ipag заузима највиши плато брда (кота 358) и неправилног је елипсастог облика. Градитељ је поштовао

конфигурацију терена која је диктирала облик утврђењу", као и

правац пружања бедема. Северозападно бедемско платно је

фундирано директно на стену, и од њега је према Топлици стрма

лнтнца. Иде готово равно, ломи се на западу гдс ес под готово

правим углом сучељава са са овалним јужним и југоисточним

бедемом одакле се настављају на север и југ бедеми подграђа. На

северној_, стрмој, страни, бедем је ширине 1 м, док је па јужној

страни 3,5 м. Бедем је зидан од већих комада ломљеног и

притесаног шкриљца сиве и црвенкасте боје, са два лица, док јс

средишњи део пуњен трпанцем и заливан негашеним кречом. На

одређеним висинским размацима хоризонтално су постављане

дрвене греде за ојачање, чији су отисци видљиви на остацима

бедема.

У горњи град, чија површина износи приближно 500 м'.

улазило се са истока, кроз засведену капију коју је штитила висока

и моћна главна кула . Уз сам улаз је на северном зиду мала

потерна, излаз за случај нужде. најближа веза са реком и кулом

уз Топлицу.

Кула која штити улаз у горњи град. јужно од улазне каније.

једина је у горњем граду. Њене димензије износе 5,80 х 5,80 м.

Конструисана је од већих комада ломљеног камена и притесаног

шкриљца сиве и црвенкасте боје. Зидови куле грађени су истом

техником као бедем, дебљине 1,45 м, а унутрашњи простор куле је квадратне основе 2,80 х 2.80 м. Под је од ломљеног камена

заливеног малтером. Очувана висина зидова од темељне зоне

споља износила је 2-3,5 м, а 0,70-0,80 м од нивоа пода куле. Нису откривени трагови степеништа нити спратне конструкције. иако је

готово сигурно да је постојала. поготово што у овом нивоу нема

ни улаза у кулу који Је вероватно био на спрату, одакле се

силазило дрвеним степеништем.

Главна кайија за горњи град је са једне стране уз сам

бедем а са друге је штити кула (сл. 4). Довратници су од зида куле и северног бедема рађени од тесаног камена. дужине 0,50 и

ширине 0,40 м. а пролаз међу њима износи 0,80 м. Очуван је праг од већег комада шкриљастог камена, а у довратницима квадратни

отвори за засун некадашњих окованих врата. Пролаз је читавом

дубином између бедема и куле калдрмисан крупнијим облуцима

'' Резултати истраживања објављено у часопису ТОК, Ј. Кузмановић. Стари град на Хисару, ТОК. Прокупље 1981. 76-85

183

Сл . ./ · Ула.1 у Горњи ?1т9 Рiл. " · 111с f;i1Гrm1cc iп Uррсг Toivп

'Јаш111е11им малтером. а у у1·ловима су 0•1ува11и нећи каменони са

удубљењима :ia 11оса•1с врата.

Пoiiiep11a у северном бедему. 1юстављсна готово у·3 сам

гла1ш11 ула:~. зидана јс на исти 11а•11111 као 11 rла1111а канија. Леnо ол

улаза. са спољне стране опе каније. открипепо је у темељној зо1111

11олукружно ојачање бедема. пре•шика 1.30 м. 11сnуље1ю тр11а1щсм. Јелини објекат у окпиру горљег града јс мала ц11с11iер11а за

ougy овалног обл11к11 (сл. 5). днмсюија 7 х 5.n м. С'~11.:11п1:11а јс у

близ11ш1 ула·Ја. а грађена тако што јс укопана у "Јечљу o:t1toc1to

184

Сл. 5 · Гор1ыы1 lpafl • y11_1•111JX11111ыl<'lli. 1щс11tер1111.ю11or;y l'ig. 5 • Uррсг 1'01111 • imcrior. rl!c п-.1rс1· ci.~rcm

степу. Обзидана је зидом дебљине 0,80 м и облепљена слојем

иловаче дебљине 0.20 м са унутрашње стране. Испуљена јс

шљунком. Вода се вадила из централног бунара озиданог усред

цистерне. Зидови цистерне су очувани једва двадесетак

центиметара изнад равни тла. са отисцима дрвених греда које су

ојачавале зидове.

Цистерна јс грађена непосредно уз бедем, тако да ес вода

са крова куле сливала и после филтрирања могла да користи за

пиће. Од снабдевености водом и храном зависила је одбрамбена

моћ утврђења. довољно воде јс значило да посада утврђеља може

да издржи дугу опсаду.

У оквирима бедема горљег града. изузев цистерне за во11у

није откривена пи једна грађевина. Два кома11а по11а од 011ска у

југозападном 11елу (сваки маљи од м') су можда припадали некој конструкцији од дрвета, каква јс могла да послужи за заштиту од

кише и ветра поса11и утврђеља.

Пoglpalje

Прво подграђе захвата простор источно и југоисто•шо од

горљег града. У односу на површину читавог утврђења. истражен

је само део нодграђа источно 011 улаза у горњи гра11, према касније подигнутој за11ужби11и Алексе Савића"'. Облик јс опет вероватно

диктирала конфигурација терена пошто бедем првог подграђа

управо оивичава плато благо нагнут према југу. Северни бедем од

капије горњег града готово се равно наставља па североисток.

читавом дужином фундирап директно па степу. Испред улаза у

утврђење. на четuртом метру од улазне капије. бедем се сужава

на щирипу 1.20 - 1.30 м у линији спољног зида куле. нпо указује да јс улаз у утврђење вер011атно био засвсдсн те је тај део са јачом

темељном стопом, а како је северна страна брда стрма. то није

било потребе за ширим бедемом даље. Од југозападног угла

горљег града. 011 места сучељавања бс11ема, настављају бе11сми

подграђа на југ и па запад. Јужно бе11смско платно ес лом11 ка

истоку и наставља готово равно до прве куле 1юдграђа. 'Јатим

наставља према североистоку. опет иuицом платоа и ту ес

сучељава са северним бедемом. уоквирујући данашњу зграду

Савићевац (задужбину др Алексе Савића). Исто•шо бе11с~1ско платно има остатке три куле (сл. 6/1-3) зидане исто11етно као и

'" Истражпnшьа 1982. 1983 и 1984. су оба11ља11а уз помо!\ у•1е1111ка Школе ·ia

зајед1111'1кс основе нз Прокупља којн су рац11т1 у времену нрецв11lјс1юм за друштвено корпстан рац те сюњtа љнма дуl'ујсмо захвалност за уЈ1ожс1111 11а11ор ца се део подграђа открнје.

185

кула у горњем граду. У најбољем је средња од које је очуван читав

зид у висину од неколико метара (3,5 м). Дру/о йоg/ра/је захвата нешто нижи плато западно и

Југозападно од првог и захвата тек трећину простора првог

нодграђа. Још се на самом терену може запазити да бедем

подграђа готово концентрично прати источни бедем горњег града.

У очуване делове средњевековног града свакако спада Југ

Богданова кула (сл. 6/4) саграђена на самој левој обали Топлице. грађена на исти начин као и остали делови утврђења. без улаза у -равни тла, 0•1ува11а је у висини 7 м. Кула. свакако зидана у оквиру утврђења. имала је улогу у целокупном одбрамбеном систему. но

пошто у близини куле није било никаквих радова остаје само

претпоставка да јс можда штитила нрелаз преко рекс или д<1 јс

била у вези с потерном горњег града и са снабдевањем тврђаве

водом.

Истраживања нрвог подграђа утврђеља па Хисару су једв<t

з<11ючета. Кренуло се линијом северног бедема, према згради

Савићевца. Истр<1же11 је простор источно од улаза у горњи град

до цистерне за воду у подграђу, као и део цистерне и простора

неносредно око објекта. То нажалост. није ни десети део подграђа те заправо слику живота у средњевековном граду можемо тек да

претпоставимо. Крајљи североисточни део простора подграђа

заузима зграда задужбине Др Алексе Савића чијом је изградљом

неповратно уништен део локалитета. Можда ес чак ради и о

старијим слојевима живота утврђсљ<t .. Северни беgем йoglpalja откриве11 је у дужини готово 70 м.

идући од каније горљег града. Очуван је највећим делом у

темељној зони. а с<1мо на неким местима до висине од готово lм.

На тим очуваним деловима се видело да је зидан са два лица са

трпанцем у средини. а да су уздужно постављане дрвене греде као

ојачање. Истраживања у зони уз северни бедем пружила су

неколико занимљивих података о животу утврђења. Највећи број

покретних налаза потиче са простора уз бедем, у ширини од З-4м

највише. Идући даље према унутрашљости утврђења слој шута

није имао никаквих налаза. а између шута и подлоге од камена

готово да није било културног слоја. У делу уз бедем, на 6-8 м југозападно од цистерне у подграђу откривена су два отворена

огњишта са доста уломака посуда за кување (највише цренуља и лона11а) као и прилична количина угљенисаног зрневља житарица.

Уз бедем је откривен комад пода направљен од секундарно

употребљених опека (неколико целих и више уломака). У делу уз бедем су па више места налажени трагови или комади

186

Сл. 6 - а, б, tt - Кулl' у 11ш11раlју; џ - l1•1-f;o1џmlfJ/ltl .:ула Fig. 6 - .1.Ь,с - Топ·сгs i11 t/1t: sиЬигЬ: (/ - Тон·<·г of.Jug-lloд(/:111

угљенисаних греда. Откриnено је щ:кол11ко 11oж11lia. као 11 .1онат1ща за nс•1ење хлеба.

У простору исто•шо <щ 11исп:р11с јс такође про11ађс110

ватриште у коме је било угљенисаног 'Ј[Шевља. Откр11ве11а јс

ос1юва за стуб озщщш~ од камена. а 11а 3 м од бедема 11 тс~11.:љ

з11да унравног на бедем источно од основе за стуб.

Сви 0011 налази лоцирани уз бедем указују да ес у щюм

IIO

делу у време интензивног живота утврђења одвијао живот. Уз

бедем је. судећи по остацима, постојала надстреrнница читавом

дужином. бар у овом истраженом делу. и ту се припремала храна.

Отуда толико фрагмената посуђа и углавном прибора за

припремање хране и остатака огњишта.

Цuciiiepнa за воgу (сл. 7) Ово је једини објекат који је пре ископавања делом био видљив изнад нивоа тла, истина обрастао у

шибље. Налази ес готово уз северозанадни бедем. источно од

капије горњег града. Састоји ес од дое просторије које

представљају дое грађевинске фазе објекта. Објекат се простире

правцем југоисток-ссоерозапад. Северозападним зидом готово ЈС

прислоњен уз северни бедем подграђа. Терен па коме је објекат

изграђен има благ пад према југу ол самог сснерног бедема. док

јс страна од бедема према ре1tи јако стрма.

Сл. 7 - ЦисtТtерна у iio(lipaby Fig. 7 - Cisceгn in с/Је sиЬигЬ

Јужна просторија цистерне димензија 7 х 7 м има зидове дебљине 1,10 м. тако да унутрашњи простор има димензије 4.90 х 4,90 м. Зидови су од грубо нритссапог камена и секундарно

унотребљепс низантијске опеке. На источном зиду јс на спољном

и унутрашњем лицу унотрсбљспо по три реда опека са ширим

малтсрним спојницама. који не иду читавом ширином зида, и који

ес висински нс подударају. Темељна зона северозападног и

југозападног зида јс стена. пошто јс цистерна делом усечена у

стену која чини добар део основе пода. Преко стеновите подлоге.

као и у осталом делу, био је под од водонепропустивог малтера

дебљине 5 цм. Остаци овог пода су сачувани у јужном углу. као и на зидовима цистерне, који су такође били премазани оваквим

слојем малтера. Зидови су доста оштећени. О•1увана висина од

нивоа пода на истоку износи 0.50 м. док су остали зидови очувани

188

и ло висине 2 м. Средином југозападног зида се запажа оштећење које указује да је ту вероватно постојао пиластар који се ослањао

па степу, а имао улогу ојачања зила, пошто је просторија

вероватно била пресвелева. Улаз у просторију није откривен. На

југоисточном зиду се налазио накнадно пробијен отвор у лелу

узвад нивоа терена. Поред југозападног зида, са спољне страве јс

откривен ниво обрушеног црепа, вероватно остатак кровног

покривача.

Северна просторија цистерне зидана је истом техником као

и она у горњем граду и. судећи по лошим СIЮЈВИцама. дозидана уз

већ постојећу. вероватно кад ова више пије била у употреби.

Зидана је само од ломљеног камена заливаног врућим крс•шим

малтером. Зидови су са неравним унутрашњим и без спољног

лица, са заобљеним угловима. Цистерна је заправо скоро

потковичастог облика заобљених углова на северном зиду.

Димензије унутрашњег простора износе приближно 7 х 6 м. лок су зидови дебљине 0.40 м са унутрашње страве облевљеви слојем иловаче 0.20-0,30 м. Унутрашњи простор је испуљен облуцима

различите гранулације. Северни зид ове просторије је на само

метар удаљености од бедема подграђа. а бо•mс стране су насуте

уситљеним каменом до горљег нивоа цистерне уза сам зид. са

благим падом па свољпе стране, па претпостављамо да је овај

околни насип представљао оја•~аље за несолидно грађен читав

објекат, а поготово танке спојнице са јужном цистервом. Са

западне стране је чак уз зид јужне цистерне озидан мали потпорни

зид управан на зид јужне просторије цистерне који је држао насип

од ситног камена са југозападне страве.

Источно и јужно од цистерне је испод слоја шута

откривено неколико комада запечене земље који указују на живот

па овим просторима и пре средњевековног утврђеља. Но.

недостатак покретних налаза онемогућава. бар засад. латира1ы:

ових ранијих слојева.

Старији грађевински хоризонти одпоспо слојеви који

указују па раније фазе живота утврђеља, откривени су у делу

између источног дела бедема горњег града и јужног дела цистерне

за волу у подграђу". У овом делу ес јасно раздвајају три

грађевинска хоризонта (сл. 8). Првом. најстаријем припада малтерви под рађен од финог малтера с туцаном опеком који ес

простире од јужне просторије цистерне према горњем граду у

" Год1ше 1989. отворен је нростор по11рш11нс 6 х 25 м. занраво нростор шмсl)у цистерне у подграђу 11 бедема горњег града. Ј(окументшщја у Народном му'Јсју Топлице и Заводу за заштпту с11омен11ка у Нщuу

189

Сл. 8 - Исiilраживање у йor/ipa!Jy Fig. 8 - Exca1-acion in с/и: suburb

дужину готово 17 м. међутим, није очуван у потпуности читавом ширином тс остаје нејасна и северна и јужна граница малтсрног

пода. Очувана ширина варира од 1 м до читаве ширине сонде. Sм. у источном делу. Завршетак пода је заправо тамо где се подлога

од камена меља, и тај крај је оиви•1ен опекама које чине банак

правца простирања запад-исток једним делом.

Малтсрни под јс делом прссе•1сн зидом који належе на под

и који очигледно припада некој другој грађевинској фази. правца

простирања ЈЗ-СИ. ширине 0.80 м и очупане висине у нским

деловима О.ЗО м. Очувана су три дела овога зида зиданог

притссаним каменом заливеним малтером.

Најмлађу фазу представља малтсрник овалног облика. са

малтером који одговара ономе са очуваних зидова средњевековног

утврђеља.

Читав овај простор јс још увек тешко временски

разграничити јер нема пратећих покретних налаза нити било

каквих сигурних показатеља за датовање.

У близини бедема утврђења, терен почиље да ес пеље. а

евидентно је у јужном профилу сонде да је бедем горњег града бар делом праћен сувим ровом. што се могло видети и пре

ископаваља. Ров јс и111ао уз јужно и источно бсдсмско нлатно.

тамо где се падина блаже спушта и заправо јс почињао од угла

донжон куле горњег града.

190

На простору испред куле горњег града очувани су остаци

пода од кречног малтера. а на поду је пронађен сребрни новчић.

денар Угарског краља Сигисмунда с краја XIV и почетка XV века."

Покретни материјал

Унутрашњост горњег града пије обиловала покретним

материјалом. Заправо. у том делу и пије било културног слоја.

рачунајући на велико спирање, на бројна прекопавања овога

простора рововима у неколико последњих ратова. Нађено јс доста

фрагмената керамичких судова, углавном грубљег посуђа за

кување и тестија за воду. Пронађено је мало оружја (мач, ковље. стрелю1а). затим две секире и вешто алата за обраду коже: ножићи за стругање, шила. једна спатула и чекић (сл. 9).

Сл. 9 - Алатке Ја обра9у коже uз Хисара Fig. 9 - Tools !ог the leatheг pгocessing !гот 1 li.~пr

" Каталог 11зложбе Археолошка 11страж1111ања Х11сара. 36.

191

192

Сл. ЈО · Керадt11•1ке iiocyge 11Ј Хисара Pig. 10 · Poccc:ry 1·c:ssc:Js !гот His.1г

У подграђу је ситуација нешто боља. У простору уз бедем

нађено је уз отворена огњишта двадесетак фрагментованих посуда

од печене земље (лонци за кување) и доста уломака црепуља (сл.10).

Најзаступљенији облик грнчарије су лонци. више или мање

разгрнутог обода, лоптастог трбуха и равног дна, понекад са

једном тракастом дршком. Рађени су. као и сво остало посуђе

овде откривено, од песковите земље више или мање прочишћене,

са додатком ситнијег или крупнијег песка, •~есто са додатком

лискуна и кварца, углавном на спором, ручном витлу и сиво­

црвенкасто-мрке боје су печења. Лонци понекад на дну имају

печат - круг са крстом у средини.

Други по бројности облик је црепуља. грубо рађена. од

глине измешане с плевом, понекад са решеткастим дном. Чест

облик је. такође, посуда за воду са грлићем и једном или две

дршке, затим конична здела, а нешто су ређи крчази и нехари.

Посуђе је најчешће украшено таласастом урезаном линијом

праћеном снопом хоризонталних урезаних или жљебљених линија.

Ово посуђе је углавном домаће производње, од земље из околине. а израђивали су га локални мајстори. Нађено је мало фрагмената

луксузног посуђа које свакако није локални производ, неколико

фрагмената лонаца осликаних белом енгобом, неколико

фрагмената глеђосаних крчага и пехара и тек по који фрагмент здела са зграфито орнаментом.

Судећи по облицима, начину израде и орнаментици, сав до

сада пронађен керамички материјал припада ХЈУ-ХУ веку, што се

уклапа у слику средњевековног утврђења добијену на основу

оскудних историјских извора.

193

Julka Kuzmanovic-Cvetkovic

1ЋЕ MEDIAEVAL FOR11FICA110N IN PROКUPLJE

It seems that the hill, today known Ьу the name of Hisar, embraced and protected from three sides Ьу the river Toplica, was inhablted in the earliest phases of the history of Prokuplje, and that the first settlement was in fact formed on this spot. The whole hill, from its bottom to the top, hides the remnants of the past. Approaching the hill, one comes to the remnants of the early Byzantine basilica and а small Medieval church. At the foot of the hill, there is the church of St. Procopius, and in the upper parts are the remains of the Medieval fortification. The Iegend goes that on the top of the hill Jug Bogdan built his city. The scale of the research of the traces on the top of Hisar allows for the conclusion that there stood а Medieval fortification with its walls and buildings. Strategically extremely suitaЫe spot, wherefrom the river Toplica is visiЬle for 20 km up and down its course, was easily defended for its natural protection. This was the spot of special interest in the turbulent times of dissolution of the Serblan state, after the battle at Marica, when the \оса! squires ruled unchallenged in their estates. Since standing on an important communication, the Medieval city was renewed, parts of its fortification rebuilt, offering secure shelter to its defenders and the refuge for the population of the region. In this manner the aЬsence of the houses may Ье explained, especially on the utmost parts of the hill, where the army resided.

The excavations of the suburbla in recent years pointed to the existence of older layers at Hisar, but it is only the future research to answer the questions of the time of original building and the lasting of the fortification and settlement on Hisar, the name of the squire ruling over the city, as well as many others.

Judging Ьу the portaЫe finds, the city on Нisar lived intensely Ьу the end of the XIV century and the first half of the ХУ, up to the final 1\Jrkish conquest of Toplica. The Turks seem not to have used the fortification, рrоЬаЫу since they felt no need for its defensive role.

194