1

Универзитет у Београду

Факултет безбедности

Цивилни кризни менаџмент Уједињених

нација и сарадња УН и ЕУ у области

цивилног кризног менаџмента

Кандидат: Тијана Каитовић Ментор: др Желимир Кешетовић

Фебруар, 2011.

2

Садржај:

Акроними: .......................................................................................................................... 3

Увод .................................................................................................................................... 4

1. Појмовно одређење кризног менаџмента и цивилног кризног менаџмента ........ 8

2. Уједињене нације и цивилни кризни менаџмент ................................................. 11

2.1 Стратегија и планирање ....................................................................................... 14

2.2 Проблем дуплицирања ......................................................................................... 15

2.3 Вођство и менаџмент ............................................................................................ 15

2.4 Координација ......................................................................................................... 16

2.5 Финансирање ......................................................................................................... 16

3. Мисија на Косову – UNMIK ................................................................................... 18

4. Сарадња Уједињених нација и Европске уније у области цивилног кризног

менаџмента ...................................................................................................................... 24

Завршна разматрања ....................................................................................................... 35

Библиографија: ................................................................................................................ 37

3

Акроними:

EUFOR ALTHEA – Војна операција ЕУ у Босни и Херцеговини

ARTEMIS – Војна мисија ЕУ у Демокртаској Републици Конго

DPA – Одељење УН за политичке односе

DPKO – Одељење УН за мировне операције

ЕУ – Европска унија

ЕБОП – Европска безбедносна и одбрамбена политика

ЕUFOR ДР Congo – Војна операција ЕУ у Демократској Републици Конго

EULEX Kosovo– Мисија ЕУ владавине права на Косову

EUPM – Полицијска мисија ЕУ у Босни и Херцеговини

EUPOL DR Congo, Kinshasa – Прва цивилна мисија ЕУ у Африци

EUSEC DR Congo – Саветодавна мисија ЕУ у реформи сектора безбедности у

Демократској Републици Конго

IPTF – УН Међународне полицијске снаге

IPU – Интегрисане полицијске једнинице у Демократској Републици Конго

КPC – Заштитне снаге Косова

LICUS – Земље са малим доходком под притиском

MONUC – Мисија УН у Демократској Републици

NYLO – Канцеларија у Њујорку

ОCHA – Уред УН за координацију хуманитарних послова

ОНУБ – Операција УН у Бурундију

SRSG – Специјални представник генералног секретара УН

УН – Уједињене нације

UNCT – Национални тим УН

UNHCR – Високи комесаријат УН за избеглице

UNMIK – Привремена административна мисија УН на Косову

4

„Ако је безбедносна политика у периоду Хладног рата била претежно схватана

као одржавање status quo-а, па чак и равнотежа терора, у

постхладноратовском периоду безбедносна политика односи се на управљање

променама“ Тимоти Л. Томас (Timothy L. Thomas1)

Увод

Распад Совјетског савеза, последице колонијализма, јачање национализма, процес

глобализације и улоге недржавних актера, су утицали на промене у међународним

односима. Постохладноратни период, који можемо назвати и периодом кризног

менаџмента, је обележила: потреба за креирањем неопходних алата кризног

менаџмента; еволуција Уједињених нација као главног субјекта у процесима

успостављања и очувања мира; и формирање регионалних актера, међу којима је и

Европска унија.

Криза у Ираку (1990.-2004.) је привукла пажњу међународне заједнице, због чега је

генерални секретар УН, Кофи Анан, оформио High-level Panel on Threats,

Challenges and Change (HLP).2 Извештај овог панела је указао на нову визију

колективне безбедности у 21-ом веку. Кроз историју први покушај

институционализације система колективне безбедности је био у Друштву народа.

Узроци Другог светског рата, су довели до престанка рада Друштва народа. Други

светски рат се није водио само ради победе непријатеља у војном смислу, већ је

вођена и борба за стварање новог светског поретка.

Најранији план стварања нове међународне органiзације, је развијен под окриљем

САД, када је 1939. године председник Рузвелт термином „уједињене нације“,

описао савезничке државе. Термин је први пут употребљен 1942. године, за време

потписивања Атлантске повеље. У Повељи су изнете смернице послератне

политике, упркос немогућности сагледавања последица рата. Савезничке снаге су у

1 Тимоти Томас је пензионисани војни потпуковник САД. Основне студије је завршио на академији

Вест Поинт, а мастер студије на Универзитету у Калифорнији. Био је службеник за иностране

послове војске САД, специјализован за Совјетско-руске студије. Урадио је опсежна истражевања у

области мировних мисија, информатичког рата, психолошких операција, као конфликте ниског

интензитета. Тренутно ради као ванредни професор на више универзитета. 2 За више информација погледати извештај генералног секретара, A more secured world: Our Shared

Responsibilty, http://www.un.org/secureworld/ (10.08.2010.)

5

договору одлучиле да је потребно створити светски поредак у коме би сваки човек

живео у слободи од страха и слободи од оскудица („freedom from fear and freedom

from want“).3 Касније, Московском декларацијом; између САД, СССР, Велике

Британије и Кине; ће бити идентификована потреба: „стварања у што скорије

време, једне међународне организације засноване на начелу суверене једнакости

свих мирољубивих држава и отворене за пријем у чланство свим државама,

великим и малим, ради очувања међународног мира и безбедности''4.

На темељима Друштва народа и идејама које су исказане Атланском повељом, су

настале Уједињене нације. Повеља којом су основане УН, је усвојена у Сан

Франциску 26. јуна 1945. године, али је ступила на снагу 24. октобра исте године.

Мир и безбедност, развој, људска права, различити хуманитарни послови и

међународно право, питања су којима се баве УН.

Живимо у свету у коме претње еволуирају и стварају се нове као што су: нуклеарни

тероризам, сајбер криминал итд., на које УН основане 1945. године не могу

адекватно да одговоре. Једна од страна глобализације јесте да у данашњем свету,

претња не представља опасност само по дату државу, већ по целокупну

међународну заједницу. Последице терористичког напада на индустријски

развијену земљу, би биле разорне по добробит милиона људи у земљама у развоју.

У складу са овим Панел је направио разлику између претњи по „Север“, и претљи

са којима се суочава „Југ“(сиромаштво, миграције, здравствене кризе итд.). Панел

је задужен за идентификацију ових претњи; њихове међусобне интеракције;

унапређење ефективних, колективних механизама за одговор на њих; и

предлагање промена уколико су потребне.

Међународна заједница је постала забринута око механизма колективне акције,

које су биле део средстава коришћених за превенцију конфликата, успостављања и

обезбеђивања мира; предузете од стране УН и других регионалних актера.

Генерални секретар Бутрос Бутрос-Гали, је 1992. године у Агенди за мир,

3 За више информација погледати, Историју повеље УН,

http://www.un.org/aboutun/charter/history/moscowteheran.shtml (05.05.2010.) 4 Аврамов Смиља, Крећа Миленко: Међународно јавно право, Савремена администрација, Београд,

2001., стр. 183

6

предложио стварање „фабрике мира“5 и одређене промене у процесима

превентивне дипломатије, успостављања и изградње мира.6 Поред тога, као

последица великог броја грађанских ратова током деведесетих, Гали је нагласио, да

ови ратови захтевају комплексне мировне операције које би укључиле не само

међународне органзације, већ и регионалне и невладине органзације, државе и

приватан сектор.

Међутим, после етничког чишћења на подручју Балканa, велике глади у Сомалији и

геноцида у Руанди, када је настала и потреба за променом начина реаговања на

кризу, односно са ad hoc становишта на становиште предвиђања и припреме за

будућу кризу, одустало се од првобитне идеје и 1995. године је генерални секретар

написао додатак агенди за мир. Oбзиром да се међународна сцена налази у

критичној фази еволуирања мисли о глобалној безбедности и развоју међународне

владавине права, септембар 1992. године7 представља прекретницу у јачању улоге

УН у развоју алатки неопходних за кризни менаџмент.

Агенда за мир и додатак, заједно са извештајима о хуманом развоју- People’s

Participation (1993.) и New Dimensions of Human Security (1994.), играју важну улогу

у креирању новог безбедносног окружења УН. Овим документима је установљена

нова парадигма, под називом људска безбедност. Овај концепт представља

промену акцента са државе као главног актера и жртве безбедносних изазова, већ је

сада то појединац. Људска безбедност прелази границе традиционалног схватања

безбедности, и омогућава развој „глобалног грађанина“8. Управо „давање гласа“

9

глобалном грађанину представља основни елемент људске безбедности и на овај

начин људска безбедност је уско повезана са људским развојем10

и људским

правима.

5 Kennedy Graham: Towards Effective Multilateralism-The EU and the UN Partners in Crisis

Management, European Policy Center, Брисел, 2004., str. 5 6 За више информација погледати, извештај генералног секретара Бутрос Бутрос-Галија, An Agenda

for Peace, http://www.un.org/Docs/SG/agpeace.html (23.10.2010.) 7 Говор председника Буша пред Генералном скупштином УН, преузето са сајта http://www.nsf-

journal.hr/issues/v1_n1/boatner.htm (13.08.2010.) 8 Moufida Goucha и John Crowley, Rethinking Human Security, abstract: Wolfgang Benedek, Human

Security and Human Rights Interaction, Blackwell Publishing Ltd., Oxford, 2008., str. 7 9 Ibid., str. 7

10 на енглеском: human development

7

Пошто тема мог рада није људска безбедност, нећу улазити у даље дискусије и

разлагања, већ ћу се задржати на утицају људске безбедности на реформу

мировних мисија УН. Током последње деценије дошло је промене улоге мировних

мисија. Сада њихова улога није само надгледање и праћење мировних преговора,

већ обухвата нови мултидимензионални и холистички приступ, који као предуслов

за одрживи мир, узимају у обзир ко део безбедносне политике: слободу од страха и

слободу од оскудица.11

Већина садашњих мисија, у оквиру свог мандата,

инкорпорира и надзор на људским правима у контексту демократизације, али и

поред тога све више ставља нагласак заштиту цивила, посебно деце и жена. Иако

извештаји мировних мисија УН не користе термин људска безбедност, могуће је

тврдити да један од њихових циљева јесте примена овог концепта.

Овим радом ћу покушати да објасним систем цивилног кризног менаџмента УН у

процесу успостављања и изградње мира. Мој рад не нуди решења, него бих њиме

пре указала на позитивне и негативне стране цивилног кризног менаџмента у УН.

Ради бољег разумевања коцепта цивилног кризног менаџмента, у четвртом делу ће

бити разматрана сарадња УН и ЕУ у овој области.

11

За више информација погледати, United Nations, Securing peace and development: the role of the

United Nations in supporting security sector reform, Report of the Secretary-General, UN Doc. A/62/659–

S/2008/39 (2008) 23 Јануар 2008, para. 1 и 35., http://www.un.org/en/peacekeeping/reports.shtml

(20.10.2010.)

8

1. Појмовно одређење кризног менаџмента и цивилног кризног менаџмента

Менаџмент је посебна научна дисциплина. Бави се проблемом управљања и

пратећим активностима у организацији и мултидисциплинарног је карактера. Ова

дисциплина проучава управљање (као низ подпроцеса) и као групу људи који су

задужени за функционисање организације. Менаџмент можемо поделити у четири

фазе: планирање, организовање, вођење и контрола, које можемо користити и у

кризном менаџменту.

Кризни менаџмент представља процес којем организација приступа у току

непредвидих ситуација које су претња њој самој, њеним стејкхолдерима или

јавности. Постоје три елемента заједничка свакој кризи: претња по организацију,

непредвидивост- неочекиваност тј.елемент изненађења и временски притисак. Оно

што разликује кризни менаџмент од других врста менаџмента, јесте да он делује

након што се криза догоди. Постоје бројни покушаји да се овај појам дефинише.

Сматра се да је амерички председник за време Кубанске кризе први употребио

термин кризни менаџмент. Ђиљоти и Роналд дефинишу кризни менаџмент као

способност организације да поступа брзо, ефикасно и ефективно у могућим

операцијама које имају за циљ смањивање претњи људском здрављу и безбедности,

штета на јавној или имовини корпорације и негативног утицаја на наставак

нормалног пословања или других операција.12

Сличне концептуалне приступе

предложили су и други истраживачи13

изједначујући кризни менаџмент са

поступањем у непредвиђеним ситуацијама (контигентним операцијама). Кризни

менаџмент се може одредити као скуп функција или процеса који имају за циљ да

идентификују, изуче и предвиде могуће кризне ситуације и успоставе посебне

12

Gigliotti, R. and Ronald, J., Emergency Planning for Maximum Potection, Butterworth-Heinemann,

New York, NY, 1991., у Кешетовић Желимир, Кризни менаџмент, Факултет безбедности, Београд,

2008. 13

Varcoe, B.J. (1993), "Not us surely? Disaster recovery planning for premiese", Property Management,

Vol. 11 No.1, pp. 11-16-; Alexander, A.A., Muhlebach, R.F. and Phelps, J.(1984),"Emergency procedures

for commercial buildings", Journal of Property Management, Institute of Real Estate Management,

Chicago, Illinois, USA, VOl. 49 No. 3, pp. 20-5.; Berge, D.T., (1990), The First 24 Hours: a

Comprehensive Guide to Successful Crisis Communications, Basil Blackwell, London, у Кешетовић

Желимир, Кризни менаџмент, Факултет безбедности, Београд, 2008.

9

начине које ће организацији омогућити да спречи кризу или да се са њом избори и

да је превазиђе.14

Кризни менаџмент обухвата све оне активности које се односе на: превенцију

кризе, припрему за кризу, ублажавање последица кризе и на крају опоравак.

Међународна сцена нема јединствену дефиницију кризног менаџмента, а многе

међународне организације га чак ни не дефинишу. Једна од такозваних цивилних15

дефиниција је: да кризни менаџмент представља одређену реакцију спољне

политике када се деси неки непредвиђени догађај. Добар кризни менаџер ће избећи

„повећање температуре“ у оваквим ситуацијама, колико је то могуће. Ова

дефиниција је инспирисана реченицом Роберта Кенедија: „Ако неко буде писао,

после овога, разумеће да смо урадили све што смо могли да пронађемо мир и да

натерамо противничку страну да начини помак“.16

Појам цивилни кризни менаџмент се користи у званичним документима ЕУ од

1999. године. Међутим, постоји проблем разумевања овог појма, јер не постоји

дефиниција цивилног кризног менаџмента. Недостатак разумевања је продукт

нејасно дефинисаног појма изградње и очувања мира на међународном нивоу. У

првим извештајима ЕУ, појам је дифинисан као интервенција цивилног особља, у

намери спречавања даље ескалације насилне или ненансилне кризе.17

Исти

извештаји су истакли чињеницу да експерти на овом пољу обично подвлаче јасну

црту између превенције конфликта и кризног менаџмента, где се прво углавном

односи на активности до којих је дошло пре било каквих нереда, а друго на

интеревенцију до које долази када је насиље већ наступило.18

У извештају се

наводи и да се пост-конфликтно грађење мира види као још један начин

спречавања будућих криза и самим тим постаје део цивилног кризног

менаџмента.19

Поред недефинисаног предмета бављења цивилног кризног

14

Кешетовић Желимир, Кризни менаџмент: Тема 3, Факултет безбедности, Београд, 2008., str.3 15

Преузето са сајта: www.fmso.leavenworth.army.mil (05.05.2010.) 16

Mr. Timothy L. Thimas, “United Nations Crisis Management in Bosnia: Problems and

Recommendations”, Vojenske Rozhledy, 1995., str. 50-63 17

Chris Lindborg (reported by), “European Approaches to Civilian Crisis Management”, BASIC Special

Report, March 2002, p.4., in Agnieszka Nowak, “Civilian crisis management: the EU way-Introduction”,

Chaillot Paper, Institute for Security Studies, EU, Paris, June 2006., str. 16 18

Ibid., str. 16 19

Ibid., str. 16

10

менаџмента неодређеност појма је и језички проблем. Како наводе експерти:

«цивилни кризни менаџмент» као појам, је широк и тешко га је дефинисати.

Цивилни кризни менаџмент ЕУ се у ширем смислу обично односи на сва невојна

средства ЕУ у кризном менаџменту. Пре формулисања цивилног кризног

менаџмента под ЕБОП 1999.године, чиновници ЕУ су изразом „невојни кризни

менаџмент описивали било какво цивилно учешће ЕУ у кризном менаџменту. На

пример после увођења „Задатака из Петерсбурга“20

у Амстердамски договор

Европски савет у Келну (јуна 1999. године) је сазвао савет поводом детаљне

дискусије на тему свих аспеката безбедности, са циљем побољшања и унапређења

координације невојних средстава Уније и земаља чланице. Безбедносна радна

група (Security Working Group) је добила задатак да се бави овим питањем и сачини

листу свих постојећих инструмената у сарадњи са Секретаријатом савета и

Комисијом.21

Безбедносна радна група је представила списак алатки невојног

кризног менаџмента који је подељен у три дела. Први део су сачињавали

„уопштени радни оквири и процеси кроз које Унија може утицати на земље трећег

света са циљем спречавања/менаџмент кризе“22

, други „активности и мере које је

Унија извршила на пољу спречавања/менаџмент кризе“23

и трећи део су

сачињавали «инструменти и институције које Унија може да користи за кризни

менаџмент»24

. Сви инструменти су наведени у документу као алати невојног

кризног менаџмента у ширем смислу цивилног кризног менаџмента. Они

сачињавају цео спектар оруђа, полиса и програма, на располагању ЕУ којој

омогућавају да дела у предконфликтним, конфликтним и пост-конфликтним

ситуацијама.25

Безбедносна стратегија ЕУ дефинише задатак цивилног кризног

20

Задаци из Петерсбурга су интегрални део Европске безбедносне и одбрамбене политике.

Укључују хуманитарне послове, задатке изградње и очувања мира, укључивање јединица у област

кризног менаџмента. Преузето са сајта: http://europa.eu/scadplus/glossary/petersberg_tasks_en.htm

(7.07.2010) 21

ЕУ документ 11044/1/99REV1, 03.12.1999., in Agnieszka Nowak, “Civilian crisis management: the

EU way-Introduction”, Chaillot Paper, Institute for Security Studies, EU, Paris, June 2006., str. 17 22

нпр. регионална кооперација и стабилност, финансијска помоћ, потеницјални чланови ЕУ итд. 23

нпр. дипломатија ЕУ и партиципација и координација држава чланица ЕУ и међународним

организацијама, механизми раног упозорења, грађење институција безбедности, борба против

тероризма итд. 24

нпр. Генерални секретар, комисија, шефови мисија, итд. 25

Cologne European Council, Annexes the Presidency Conclusions, Annex III-European Council

Declaration on Strenghtening the Common European Policy on Security and Defence, in Ibid., str. 18

11

менаџмента као помоћ у изградњи цивилних структура у држави након кризе.26

На

тај начин се мировне мисије УН којима се успоставља, обезбеђује и изграђује мир

могу уско повезати са облашћу цивилног кризног менаџмента, а централно питање

јесу тренутни и будући изазови у пост-кризној ситуацији.

2. Уједињене нације и цивилни кризни менаџмент

„Сваки дан нас подсећа на нужност побољшања УН, јер смо суочени са новим

изазовима, укључујући: хуманитарне кризе, кршења људских права, оружане

сукобе, здравствене и проблеме животне средине. ... Креираћу нови живот са

обновљеним поверењем у институцију, како би УН биле ефектне, ефикасне,

кохеретне и одговорне у 21.-ом веку.“27

Деведесетих година XX века Уједињене нације су биле суочене са све

комплекснијим кризама које су биле уско повезане са хуманитарним питањима и

питањима безбедности и развоја. Изградња мира је саставни део ових питања и у

директној је вези са процесима очувања мира и пружања неодложне помоћи.

Изградња мира је отежана на простору где је вођен рат или се десила нека друга

врста конфликта, јер је потребна комплетна трансформација таквог друштва и свих

његових механизама. Ово је веома компликован задатак и у државама где постоји

легитимна влада. Када УН изврше интервенцију споља, у државама у којима не

функционише влада, изградња мира личи на немогућу мисију. Па, ипак УН све

више учествују у оваквим процесима у периоду после Хладног рата. Обзиром да

постоји могућност избијања конфликта након потписаног мировног споразума, УН

све више шири своје поље деловања ван граница хуманитарног рада и простог

надгледања мировних преговора и интервенише на основу комплексних мандата.

Да би се обезбедио трајан мир и безбедност потребно је ускладити цивилни кризни

менаџмент и процесе изградње мира, што и јесу основни механизми УН.

Организација УН је таква да су питања из области безбедности одвојена од питања

из области развоја. Сам развој је у оквиру УН подељен на ужа, специфична питања,

26

“A secure Europe in a better world - European security strategy”, 12.12. 2003., Brussels, преузето са

сајта: www.europa.eu (06.03.2010.) 27

Реформа УН под вођством генералног секретара Бан Ки Муна, преузето са сајта:

http://www.un.org/reform/ (15.12.2010.)

12

а дошло је и до развоја посебних фондова и агенција. Овакав начин организовања

омогућио је бољу сарадњу између држава у такозваним „стручним“ питањима.

Таква организација није била одговарајућа у процесу изградње мира и у области

цивилног кризног менаџмента, због чега је дошло до потребе сједињавања у

областима политичких, хуманитарних и развојних питања. То је био једини начин

да се успостави комплетан и трајан мир. Међутим, формулација и имплементација

новог начина изградње мира се показала као веома отежан процес, јер УН немају

институционалну подлогу за обављање таквих активности. Ово је један од разлога

због кога је предложено успостављање комисије и канцеларије које би се бавиле

питањима изградње мира. Генерални секретар Кофи Анан је у свом извештају

навео да УН неадекватно користе цивилни кризни менаџмент и процес

успостављања мира и да су потребне хитне промене. Генерални секретар је

предложио успостављање међународне комисије за изградњу мира као и оснивање

канцеларије за изградњу мира у оквиру секретаријата.28

Једна од најважнијих промена у оквиру УН, јесте трансформација фокуса мировних

мисија са војног на цивилни. Ова промена је настала као последица измене мандата

мировних мисија. Мандати нису само укључивали надгледање војних примирја већ

и прућање подрчке имплементацији мировних договора. Можемо видети да су

мировне мисије постале више орјентисане ка изградњи мира („peacebuidling29

“),

због тога улога цивила постаје централна и долази до повећања броја функција

цивила. Данас цивили заузимају око 20% ѕапослених у мировним мисијама и

процесима изградње мира.30

Иако УН имају проблем са мањком стручног особља у неким областима, генерално

имају вишак кандидата. Главни проблем УН јесте регрутовање кандидата.

Временски период од обраде великог броја пријава, одабира одговарајућих

28

Извештај генералног секретара УН, 2005.- In Larger Freedom, преузето са сајта: www.un.org

(18.02.2010.) 29

Peacebuidling: активности које треба да идентификују и подрже структуре које ће ојачати и

очврснути мир, како не би дошло до конфликта. За више информација погледати, извештај

генералног секретара Бутрос Бутрос-Галија, An Agenda for Peace,

http://www.un.org/Docs/SG/agpeace.html (23.10.2010.) 30

За више информација погледати, DPKO Fact Sheet,

http://www.un.org/en/peacekeeping/documents/factsheet.pdf (12.12.2010.)

13

кандидата, до слободног радног места и запослења кандидата, је веома дугачак (у

просеку око 200 дана).31

Многе студије, извештаји су указали на овај проблем.32

Чак је и Специјални комитет задужен за мировне мисије у свом извештају

нагласио, да Секретаријат треба да убрза процес селекције и постављања

кандидата на отворено радно место, посебно приликом одабира вођа мировних

мисија.33

У истом извештају се наводи да иако је у току реформа менаџмента

људских ресурса, генерални секретар треба да поднесе предлог реформе тренинга и

даљег усавршавања запослених. У Брахими извештају34

се наводи, да војници треба

да буду на терену; у зависности од комплексности мисије; у временском периоду

од 30 до 90 дана, како би мисија била успешна. Сведоци смо немогућности УН да

одговоре у овом временском року, управо јер зависе од добровољних прилога од

старне држава чланица. Услед овога процеси планирања, ауторизације и расподеле,

су отежани. Један од предлога Асоцијације УН из Канаде35

, јесте креирање

јединице УН која би се састојала од војног и цивилног особља. Задатак ове

јединице би био да омогући новим мисијама одређени темељ, тако да мисија не

мора да почиње од „нуле“. На овај начин могућ је континуирани развој брзине и

ефикасности мисија. Један од делова плана реформе мировних мисија од стране

DPKO, у сарадњи са државама чланицама и другим партнерима; кроз серију

регионалних радионица; је написан нови Приручник мровних мисија УН36

. Задатак

приручника јесте постављање основних циљева, принципа и главних фактора којји

утичу на успешност мировних мисија УН. Служи као упуство запосленима и на

31

За више информација погледати, Practical Steps to a More Effective and Efficient UN, LowLevel

Panel, 2006., http://www.lowlevelpanel.org/uploads/report_internal_UN_reform.pdf (12.11.2010.) 32

Погледати: Report of the Secretary-General on Peacebuilding in the Immediate Aftermath of Conflict,

A/63/881-S/2009/304, New York: United Nations , 11 Јун 2009, United Nations, A New Partnership

Agenda: Charting a New Horizon for UN Peacekeeping, New York: Department of Peacekeeping

Operations and Department of Field Support, Јул 2009., и Cedric de Coning, Policy Brief: Civilian

Capacity in UN Peacekeeping and Peacebuilding Missions, Oslo, Norwegian Institute of International

Affairs 33

Извештај Специјалног комитета задужен за мировне мисије, Фебруар-Март 2010, преузето са

сајта: http://www.securitycouncilreport.org/atf/cf/%7B65BFCF9B-6D27-4E9C-8CD3-

CF6E4FF96FF9%7D/POC%20A%2064%2019.pdf (15.10.2010.) 34

Извештај, у којем је предложена реформа мировних операција УН 2000. 35

10 Future Challenges of UN Peacekeeping, United Nations Association in Canada,

http://www.unac.org/peacekeeping/en/pdf/academic_publication/chapter10.pdf (07.01.2011.) 36

United Nations Peacekeeping Operations, Guidelines and Principles, New York, United Nations 2008.,

http://www.peacekeepingbestpractices.unlb.org/Pbps/Library/Capstone_Doctrine_ENG.pdf (14.10.2010.)

14

терену и у седишту; и представља основу за тренинге цивилног, војног и

полицијског особља.

Воде се многе дебате на тему стварне улоге УН у процесу изградње мира и

могућностима побољшања цивилног кризног менаџмента. На основу Брахими и

других извештаја сам издвојила суштинске проблеме УН у области цивилног

кризног менаџмента.

2.1 Стратегија и планирање

Потребан је свеобухватни приступ и стратегија да би се реконструисало и

изградило пост-кризно друштво. У остваривању овог циља УН озбиљан проблем

представља чињеница да нема стратегију у обављању активности неопходних за

изградњу мира. Наравно, да изградња мира у себи садржи и одржавање мира,

хуманитарне послове и дугорочни развој. Међутим УН нема тело које би

формулисало ову стратегију. Савет безбедности може да формулише мандат који

обухвата циљеве које је потребно постићи, али не може да се бави утврђивањем

начина и редоследа њихове реализације. Ови мандати много више личе на списак

жеља различитих огранака УН. Свеобухватна и усаглашена стратегија омогућава

доследност у примени мировних преговора и споразума. Да би се креирала оваква

стратегија потребно је имати одређене институционалне механизме који ће

осигурати примену овакве стратегије и контролисати ангажованост Националних

тимова УН-UNCT (UN Contry Team) и локалних стејкхолдера. Приликом

формулисања стратегије, неопходно је обавити детаљну анализу земље у којој је

треба применити. Одељeње УН за мировне опеације (DPKO- UN Department of

Peacekeeping Opeartions) и Одељeње УН за политичке односе (DPA- UN Department

of political Affairs), који се пре свега баве изградњом мира, нису предодређени за

стварање дугорочних стратегија које се тичу мира. Није решен ни проблем

комуникације. У току планирања и формулисања стратегије, због недовољно

ефикасних канала комуникације, онемогућено је учествовање свих неопходних

актера. Сличан проблем се јавља и између UNCT и одређених УН агенција које су

на терену. UNCT је ту пре, за време и после кризе. Они, пре свега поседују не само

сазнања о земљи у којој се налазе, већ и о свим активним програмима, а ипак нису

15

укључени у процес планирања и формулисања стратегије. Аргумент против

коришћења UNCT и децентрализације на државни ниво јесте да процес може бити

превише вођен сопственим интересима (supply driven). Један од начина да се смањи

овакав утицај је стварање комисије која би дефинисала све параметре укључујући и

то које би дужности биле поверене држави. Овакве одлуке су базиране на искуству

које је стечено на терену и на детаљном сазнању о ситуацији. Успостављање мира

се састоји из низа комплексних изазова које је потребно решити уз помоћ

различитих делова организације, због чега је потребно извршити децентрализацију

УН.

2.2 Проблем дуплицирања

Мировне операције су постале комплексне и поред чисто војних почеле су да

укључују и многе цивилне функције које углавном обавља UNCT. Две веома важне

функције су Цивилни односи (Civil Affairs) и Владавина закона (Rule of Law). Обе

ове финкције су имплементиране у мисији на Косову. Поставља се питање како

обезбедити доследност УН активности и како одлучити које програме треба

продужити као део процеса изградње мира. Чланови UNCT сматрају да је потребно

да мисија буде продужетак активности које су успостављене од стране UNCT, jер

UNCT је изградио поверење током низа година и представља централни део у фази

преласка друштва из нпр. стања рата у стање мира. Како би се избегла дуплирања,

потребно је пре свега извршити процену постојећих програма и на основу тога

одлучити које програме треба наставити, а које нове треба успоставити, уз помоћ

утврђеног мандата од стране Савета безбедности и мисије која стигне на терен.

2.3 Вођство и менаџмент

Многе студије37

показују да је Специјални представник генералног секретара

(SRSG- Special Representative of the Secretary General) круцијална личност у

обезбеђивању кохерентности и интеграције.38

Многи запослени у УН ће се

37

Eide, Espen B. et al. (2005) op.cit< Dahrendorf, Nicola et al. (2003) op. Cit., in Anja t. Kaspersen and

Ole Jacob Sending , The United Nations and Civilian Crisis Management, Norwegian Institute of

International Affairs, Norway, 2005., str. 17 38

Ibid., str. 17

16

сложити да координација између одељења зависи од квалитета и карактеристика

саме личности Специјалног представника генералног секретара и његових

најближих сарадника. Квалитет лидера и особља је веома значајан у процесу

сарадње и координације у организацији. Кључни изазов сваке организације је да

њен успех не зависи од појединаца већ од квалитета организационе структуре која

је успостављена у организацији. Други проблем који се јавља је да ће неки рећи да

SRSG има мало или превише овлашћења. Најважније је тачно одредити овлашћења

која има SRSG и успоставити механизме одговорности SRSG у односу на UNCT

старијег менаџера на високом нивоу.

2.4 Координација

Свака организација треба да садржи добре механизме координације. Главно тело

које мобилише и координише све хуманитарне акције за УН јесте Уред УН за

координацију хуманитaрних послова-OCHA (UN Office for the Coordination of

Humanitarian Affairs). OCHA представља „руку“ УН и сарађује како са

међународним, тако и са локалним актерима. Ова канцеларија се сматра

позитивним делом УН, јер функционише поприлично добро собзиром на величину

и сложеност УН. Многи се слажу да УН много времена троши на унутрашњу

координацију и да је неопходно увођење одређених промена39

. Сматра се да би

најбољи систем био: са једне стране функционална централизација (како би актери

из различитих одсека у оквиру УН могли да раде заједно), а са друге стране

географска децентрализација (омогућује боље процене специфичних проблема које

земља има и заједничка решења у области власништва и изградње капацитета).

2.5 Финансирање

Данашњи систем финансирања у УН није дизајниран да ефективно одговори на

процесе изградње мира. Због остваривања сопствених интереса, донатори

занемарују критичнија подручја и финансирају само одређене пројекте-

(еармаркинг). УН нема фонд за реаговање у случају нужде, као Међународни

39

Anja t. Kaspersen and Ole Jacob Sending , The United Nations and Civilian Crisis Management,

Norwegian Institute of International Affairs, Norway, 2005., str. 22-25

17

комитет црвеног крста. Проблем је назван „80/20“40

. Око 80% дебата у УН се воде

око земаља које су биле или које су на ивици избијања насилног конфликта, а само

20% помоћи им је послато. Због чега је Светска банка, у марту 2004.године,

лансирала пројекат Земље са малим дохотком под притиском (LICUS- Low Income

Countries Under Stress). Главни секретар је предложио успостављање комисије која

би била задужена за координацију фондова за финансирање, чиме би се осигурали

предвиђени фондови у активностима опоравка земаља.

Од када је написан Брахими извештај лидери УН су скренули пажњу Савету

безбедности да су неки послови исувише тешки за организацију, али да је потребно

обратити пажњу на неке друге проблеме. Секретаријат је саветовао УН да не

учествује у очувању мира у Авганистану, али је подржао мисију очувања мира у

Демократској Републици Конго. Многе промене и многи алати су креирани како би

редефинисали операције очувања мира. Брахими извештај је омогућио да ове

алатке могу бити коришћене за потребе изградње мира као компоненте комплексне

мировне операције или специјалне политичке мисије.

Процес транзиције административног система је остао нерешено питање у оквиру

УН, иако је организација одговорила на захтеве који су били постављени у

Источном Тимору и Косову. Алати који недостају овом систему су: цивилни

технички и административни специјалисти за управљање територијом; привремени

легални код и код за криминалне процедуре за време успостављања локалног

правног система; као и механизми за подршку развоја и предају одговорности

локалним правним институцијама. Због ових недостатака свака будућа мисија

транзиције административног система, ће имати потешкоћа у проналажењу,

превођењу, разумевању и тренирању запослених.

Након Брахими извештаја дошло је до имплементације великих промена у

менаџменту знања УН. Неке од аналитичких и научних способности су настале као

последица повезивања операција, као и повезивања операција и седишта УН. Циљ

су ефикасно оперативно планирање и подршка, повезани са добро координисаном

поделом рада, бирањем и постављањем људи са одговарајућим вештинама и

40

Преузето са сајта: www.web.worldbank.org (06.03.2010.)

18

знањима. УН би требало да оформе стратегијску групу за мисије која би се

састојала од DPA, DPKO и OCHA. Ова група би одобравала основне циљеве мисија

и презентовала их пред Генералним секретаром и Саветом безбедности.

УН има специфичан систем планирања и припреме мировне операције, међутим

евидентна је потреба повећања људских ресурса. За постављање трупа у

комплексној операцији за 90 дана УН је потребна додатна подршка чланица,

поготово у обезбеђивању кључних и специјализованих јединица (транспорт,

инжењерство, сигнали, итд.). Недостатак људства у пост-кризном окружењу

представља глобални проблем, за који за сада нема решења.

Скоро у свакој мисији се заборавља пружање информација јавности. Мисија би

требало да објасни своје циљеве и развој локалној популацији, јер она понекад

представља једини доступан и објективан извор вести за становништво које

пролази кроз пост-кризни период.

Иако је УН извршила многе промене и имплементацију истих на бази Брахими

извештаја, ипак нови трендови показују да једна организација не може сама да

врши мировне операције. Потребно је успостављање одређене регионалне сарадње

са другим међународним организацијама или државама.

3. Мисија на Косову – UNMIK

Највећа мисија цивилног кризног менаџмента вођена од стране УН је мисија на

Косову (UNMIK). Након распада бивше СФРЈ, на Косову и Метохији је дошло до

ескалирања оружаних сукоба између полицијских снага тадашње СРЈ и паравојних

формација тзв. Ослободилачка војска Косова (ОВК). Како власти тадашње СРЈ

нису могле да успоставе мирнодопско стање и владавину права, 1999. године

НАТО снаге су извршиле бомбардовање СРЈ. По завршетку бомбардовања

(10.06.1999.године), потписана је Резолуција 1244 Савета безбедности и када се и

успоставља UNMIK мисија. Она представља привремену цивилну управу над

покрајином Косова и Метохије, под руководством УН. Главни циљеви Резолуције

1244 су:

- успостављање привремене институције локалне самоуправе на Косову;

19

- овлашћене мировне снаге предвођене НАТО-КФОР (присуство

међународних мировних снага као подршка раду UNMIK);

- овлашћење УН да покрене политички процес како би се установио

будући статус Косова;

- реафирмисање територијалног интегритета Савезне Републике

Југославије, садашње Србије

Дужности UNMIK према Резолуцији 1244 су:

- реформа основних цивилних административних функција;

- омогућавање политичког процеса за утврђивање будућег статуса Косова;

- промовисање успостављања аутономије и власти Косова;

- подршка реконструкцији главне инфраструктуре;

- одржавање реда и закона;

- координисање достављања хуманитарне помоћи;

- промовисање људских права;

- обезбеђивање сигурног и несметаног повратка свих избеглица и

расељених лица у своје домове на Космету.

Постоје четири сектора UNMIK:

1. полиција и правосуђе којима руководе УН;

2. цивилна администрација којима такође руководе УН;

3. демократизација и изградња институција којима руководи Организација

за безебeдност и сарадњу у Европи и

4. реконструкција и економски развој којима руководи Европска унија.

Стандарди за Косово су сачињени 2002/2003 године у форми од осам поља. Циљ

стандарда је креирање толерантнијег и поштенијег друштва и унапређење јавног

сектора. Осам поља која су идентификована као приоритети су: функционисање

демократских институција, владавина права, слобода кретања, поштовање права

20

различитих заједница и њихових чланова, економија, право власништва, дијалог

између Приштине и Београда, заштитне снаге Косова (KPC- Kosovo Protection

Corps). Децембра месеца 2003.године у оквиру ових поља, идентификовано је 109

циљева у документу под називом Стандарди за Косово, који су презентовани пред

Саветом безбедности. Овај документ је имплементиран кроз План за примену

стандарда на Косову.

UNMIK полиција је заједно са полицијом Косова успешно истражила 182.283

случаја, оформила 33 полицијске станице и 13 граничних пунктова. У сарадњи са

Организацијом за европску безбедност и сарадњу 8.270 косовских полицајаца је

било изабрано, тренирано и регрутовано кроз ланац команде од полицијских

станица, до главног седишта и разна специјализована полицијска одељења.

Полиција Косова командује у свим полицијским станицама и у 5 од 6 регионалних

полицијских седишта, тако да је полиција UNMIK преузела улогу пружања

подршке и мониторинга.

2002.године установљена је Канцеларија за нестала и расељена лица. Она сарађује

и координира са Међународним комитетом Црвеног крста, Међународном

комисијом за нестале особе и са другим удружењима. Након конфликта на Косову

пријављен је нестанак 5.206 особа. У периоду од 2002. године до децембра 2007.

године ова канцеларија је смањила број несталих особа за 50%. Од краја децембра

2007. године 1.950 несталих особа је проглашено за умрле и њихови остаци су

враћени породицама. Идентификовано је још 100 несталих особа, чије породице не

желе да прихвате остатке, док се не пронађу остали чланови породица и заједнице,

да би могли да буду сахрањени заједно. 455 посмртних остатака још ниje

идентификованo.

Према статистици UNHCR, током 2007.године се вратио већи број интерно

расељених лица него 2006. године. UNHCR је констатовао да се током 2007. године

од 1685 чланова националних мањина већина вратила у регион Митровице и

Гњилана. вратило током 2007. године. Укупан број расељених лица којa су се од

2000. године вратилa, је 17.821.

21

Горе наведени подаци су део извештаја написаног од стране UNMIK.41

У августу 2008. године потписан је Меморандум између UNMIK и ЕУ. Овај

документ је потписан без присуства јавности и требало би да успостави однос

трансфера одговорности са UNMIK на EULEX у областима правосуђа, полиције и

царине. У меморандуму је потписан пренос имовине, као што су возила и зграде на

ЕULEX.

У децембру 2008. године ЕУ шаље до сада највећу мисију цивилног карактера

ЕULEX са циљем да помогне стабилизацију и побољша ситуацију у јужној

покрајини. Кренуло се од тзв. пост-оперативног кризног менаџмента. Предвиђене

су многе промене у законодавној, извршној и судској власти. Према извештају

ЕULEX42

, највише проблема постоји у раду правосудних органа због претњи и

притисака на судије и нихов рад, док је рад полиције и царине оцењен као бољи.

Годину дана након тога, први председник ЕУ, Херман ван Ромпиј је истакао да су

јачање правосудног система и побољшање рада полиције приоритети за ЕУ и њену

мисију на Косову и Метохији. Владавина права је једна од основних премиса на

којима је заснована ЕУ и због тога је успостављање такве владавине на Косову од

великог значаја за ЕУ и ЕULEX, рекао је Ромпиј.

Ромпиј је оценио функционисање судског система као један од највећих проблема

на Косову. Само неколико случајева, поднетих од стране тужилаца ЕULEX предато

је суду. Судски поступак је дуготрајан, што доводи до застаревања одређених

случајева. Некада и казна није одговарајућа, иако се цео судски процес заврши на

време. На овај начин шаље се негативан сигнал становништву и доводи до

смањења поверења у државне органе. Потребна је пре свега, реформа система

кривичног правосуђа у борби против организованог криминала и корупције у

јавном сектору јер је по питању независних и ефикасних судских поступака и

доношења пресуда овај систем неадекватан, рекао је Рoмпиј. Учињени су додатни

напори да се ситуација побољша. Судије и тужиоци који представљају ЕULEX

мисију заједно са Адвокатском комором Косова одржали су састанак на коме је

41

Преузето са сајта: http://www.unmikonline.org/docs/2008/Fact_Sheet_July_2008.pdf (17.05.2010.) 42

Преузето са сајта: http://www.eulex-kosovo.eu/en/front/ (25.06.2010.)

22

потписан споразум о побољшању квалитета суђења у кривичним поступцима.

Стране су се сложиле да је потребан заједнички напор судија, тужилаца и адвоката

ради повећања ефикасности правосудног система. Споразум је корак напред ка

испуњењу тог циља. То је својом изјавом да праведност и ефикасност у правосуђу

морају да иду „руку под руку“, потврдио и главни тужилац EULEX Јохан ван

Вресвијк. Додатни чинилац је успостављање сарадње и „позитивнијих“ односа

између правосудних органа у Србији и на Косову и Метохији уз посредовање

међународних организација и других актера. Међутим, стабилност и безбедност у

региону немогуће је остварити без директне, отворене комуникације и компромиса

између главних актера, закључио је Вресвијк.43

Након осам година рада привремене међународне администрације Парламент

Косова је прогласио независност. Логично се поставља питање који су разлози за

подршку запада у процесу независности, када Косово није испунило постављене

стандарде. Можемо претпоставити да је подршка пружена због могућег сценарија

који је приказан у извештају Међународне кризне групе (International Crisis Group

Report, 2007). У овом извештају је истакнуто да уколико не дође до признања

независности Косова, доћи ће до дестабилизације околних земаља и сукоба између

различитих етничких група. ЕУ би се суочила са великим приливом избеглица,

ојачале би организоване криминалне мреже на Балкану које се баве дистрибуцијом

хероина и других опојних дрога, трговином људима, илегалним миграцијама на

простору Европе. Одлука да се пружи подршка декларацији независности

представља резултат превенције могуће ескалације сукоба.

Након два месеца од проглашења независности, Парламент Косова је усвојио Устав

и пренео је мандате са УН на новонастале државне институције. Активности ових

институција су контролисане од стране ЕУ кроз EULEX мисију.

Иако је протекло доста времена од 1999. године, Косово је још увек нестабилно

подручје. Један од многих, а можда и највећи проблем представља кршење

људских права. Веома је уобичајено политичко насиље, некажњавање обичних и

политичких злочина, застрашивања и дискриминација. Косово је географски

43

Преузето са сајта: http://www.eulex-kosovo.eu/en/front/ (25.06.2010.)

23

подељено између косовских Албанца и Срба, међутим и поред тога чести су

инциденти у етнички мешовитим подручјима. Из слабог правосудног система

проистиче кршење људских права. Покретање кривичних поступака за ратне

злочине је минимизирано, због недостатка политичке воље и неповољне

приоритизације од стране међународних судија и тужилаца. Многи окривљени се

сматрају ратним херојима због чега је мали број случајева процесуиран

(неадекватна и неефикасна заштита сведока).

Други проблем представља економија која је нестабилна, вештачки направљена и

подржана финансијским средствима од стране међународне заједнице, донора и

дијаспоре (Strategic Plan, 2003). На основу извештаја раног упозорења Косова из

2008. године (Early Warning Report Kosovo), косовски Албанци сматрају да спори

економски развој представља највећи проблем. Висок степен незапослености,

незадовољство, неиспуњење датих обећања од стране власти воде ка екстремизму

(ојачање радикалних група) и насиљу.44

Корупција је један од главних изазова са којима се суочава Косово. Постоји

мишљење јавности да је корупција највише распрострањена у државним

институцијама, јавним службама и политичким партијама. Анализом релевантних

институција је показано да постојећи правни оквир за решавање проблема

корупције није јасан и предлаже се усвајање неколико закона против корупције и

процес њихове имплементације (Human Rights Report, 2008).45

Косово и даље остаје изазов за међународну заједницу, косовске Албанце и Србију.

Када анализирамо постојећу ситуацију можемо извести закључак да су промене

које су се до сада десиле на Косову минорне поготово у области помирења између

антагонистичких етничких група. Формиране институције за сада немају довољне

капацитете за успостављање нормалних услова за живот. Уколико не обезбеди

заштиту мањина, услове за трајан повратак расељених и избеглих лица,

44

Tütsch, Christopher, Kosovo's Burdensome Path to Economic, Development and Interethnic Coexistence,

FAST Risk Profile Kosovo, Swisspeace, 2005., у Слађана Ђурић, Желимир Кешетовић, Горазд Мешко,

Kosovo Crisis as «Bad Infinity» 45

Преузето са сајта: http://www.state.gov/g/drl/rls/hrrpt/2008/eur/119462.htm (25.08.2010.)

24

подстицање одговорности и владавине права, Косово се суочава са неизвесном

будућношћу.

Потребно је подстаћи разговоре између Србије, Косова и међународне заједнице у

тражењу одговора на косовско питање које представља једно од најважнијих

питања не само Србије и Балкана, већ и остатка света.

4. Сарадња Уједињених нација и Европске уније у

области цивилног кризног менаџмента

Период после хладног рата карактерише потреба за успостављањем и развојем

концепта кризног менаџмента. Основни правац развоја УН као главног чиниоца

очувања мира, види се у успостављању регионалних актера међу којима је и ЕУ.

Партнерство Уједињених нација и Европске уније је почело на раскрсници ова три

тренда. Партнерство је са једне стране било обликовано као претпоставка о

међусобно корисној сарадњи између ова два партнера, а са друге стране присутних

постојећих ограничења између ова два безбедносна актера. Њихова међусобна

интеракција је довела до успостављања значајне сарадње. Обе организације су

показале жељу за сарадњом и до одређених граница су концептуализовале и

институционализовале своје партнерство. Заједно су сарађивале у одређеним

операцијама кризног менаџмента, углавном на Балкану и у подручју Африке. У

исто време њихова сарадња је била ограничена због специфичности структуре или

културе ових организација. Европска унија је често приказана као суи генерис

организација. Правно говорећи она није међународна организација, није формална

регионална групација у оквиру главе VIII Повеље УН. Кризни менаџмент је високо

политизована и комплексна активност због тога УН и ЕУ не морају нужно да имају

исти приступ у овој области нити да располажу истим капацитетима. Ове

институције пролазе кроз период транзиције тако да је њихово партнерство

секундарно.

Питање партнерства УН и ЕУ у очувању мира је вишеслојно, јер представља

резултат спајања различитих државних актера у мировним мисијама, које су

комплексне и мултидимензионалне по својој природи. Њихови приступи зависе од

места где се активности спроводе, преко којих организација (УН, регионалне

25

организације, коалиције итд.) и од циљева који се требају постићи овим

активностима. У овом контексту УН и ЕУ се налазе у различитим ситуацијама. УН

кроз Савез безбедности је легитимно и легално тело за обављање мировних

операција и једина организација која може да одобри коришћење силе у

међународним односима. На оперативном нивоу УН је међународна организација

која је највише укључена у мировне операције.46

Када погледамо ове статистике

видимо да су људски ресурси који су учествовали у мисијама очувања мира

спроведених од стране УН много већи од броја особа у регионалним и

субрегионалним организацијама заједно. Ово представља један од разлога због

којих УН секретаријат константно тражи могућност како да попуни недостатак

људских ресурса. Један од начина је потпунo реформисање организације УН (2000.

године је написан Брахими извештај о мировним операцијама) као и успостављање

партнерстава са регионалним организацијама (извештај генералног секретара УН

„In Larger Freedom-towards development, security and human rights for all“,

21.03.2005. године). Управо овде ЕУ игра важну улогу. Кроз ЕБОП, ЕУ развија

капацитете и алатке кризног менаџмента који су потребни УН. Са једне стране ЕУ

и њене чланице подржавају УН у складу са европском безбедносном стратегијом и

концептом ефективног мултилатерализма. Са друге стране ЕУ је веома важна њена

политичка аутономија, што доводи до њеног дистанцирања од УН. Оно што је

најважније је то да чланице ЕУ највише доприносе у УН-мандатед (под мандатом)

мировним операцијама, али веома мало у УН-лед (под вођством) операцијама. Овде

треба нагласити да су чланице ЕУ спремније да пруже цивилну подршку

операцијама УН него војну.

Идеја о сарадњи у области кризног менаџмента се јавила тек 2000 .године, у време

када су УН проучавале реформу својих мировних операција кроз Брахими

извештај, када је ЕУ успоставила и основу ЕБОП. Хавијер Солана се први пут

обратио Савету безбедности 23.06.2000. године, када је истакао да је у развијању

кризног менаджмента и капацитета за превенцију конфликата, од велике важности

сарадња ЕУ и УН. 2001. године Шведска je председавала ЕУ и дошло је до

проширења документа о кооперацији ЕУ и УН у циљу превенцијe конфликата и

46

За више информација погледати, DPKO, http://www.un.org/en/peacekeeping/

26

кризном менаџменту. Идентификована су три основна проблема: превенција

конфликата, цивилни и војни аспект кризног менаџмента и одређена су регионална

питања. Документ је успоставио одређени договор око састанака различитих нивоа

ове две институције. У међувремену је у Гетеборгу Европски савет усвојио

документ о сарадњи ЕУ са међународним организацијама у цивилном аспекту

кризног менаџмента. Следећи важан корак се десио 2003. године успостављањем

првих ЕБОП операција: полицијске мисије у Босни и Херцеговини (ЕUPM) и

операција АРТЕМИС у Демократској Републици Конго. У случају Босне и

Херцеговине ЕУ је преузела међународне полицијске снаге УН (IPTF), са циљем

обезбеђивања безбедне транзиције одговорности са УН на ЕУ. Ово је постигнуто

кроз унутрашњу институционалну сарадњу у фази планирања и то:

распоређивањем тимова ЕУ и УН у Сарајеву, размењивањем информација и

постављањем Свена Кристијана Фредериксена за комесара IPTF, а истовремено и

за водећег ЕUPM тима за планирање, а касније и комесара ЕUPM. Када су

сачињени први извештаји о ЕUPM, у њима је приказан позитиван резултат

ефикасног и ефектног преноса одговорности са УН на ЕУ у операцији кризног

менаџмента.

Када је ЕУ креирала ЕБОП, виделa се тежња да постане глобални лидер у пољу

кризног менаџмента. У ово време УН су јако биле заинтересоване да сарађују са

ЕУ. У септембру 2003. године су УН и ЕУ потписале заједничку декларацију која

се односила на сарадњу у области кризног менаџмента. Потписивањем ове

декларације је дошло до продубљивања сарадње између ове две институције.

Долази до успостављања Заједничког комитета (Steering Committee) ЕУ-УН, који се

састоји од: званичника који су чланови DPA, DPKO и Канцеларија за изградњу

мира у оквиру UB, DG-E-IV (Америка, УН), DG-E-V (Африка), DG-E-VIII

(одбрана), DG-Е-IX (цивилни кризни менаџмент), Центар за цивилне операције

кризног менаџмента (Тhe Civilian Planning and Conduct Capability), војног особља

ЕУ, NYLO, DG-RELEX (Европска комисија); а састаје се два пута годишње да

разматра глобалне и појединачне проблеме земаља. ЕУ је нагласила да главну

27

улогу у очувању међународног мира и безбедности треба да има УН.47

ЕУ ће

доприносити остваривању циљева УН у кризном менаџменту. Ове две организације

ће заједно радити и на цивилном и на војном делу кризног менаџмента. Сложиле су

се да ће успоставити сарадњу у областима:

1. планирања (сарадња између јединица у планирању мисија итд.),

2. обуке (успостављање и примена истих стандарда за тренирање, организовање

разних конференција, семинара и тренинга, синхронизација снага итд.)

3. комуникације (формирање комуникацијаних путева и “деск то деск“ дијалога,

јача кооперација између центара итд.)

4. размене искустава.

На оперативном нивоу до великог помака је дошло 2004. године, када је ЕУ Савет

одобрио три главне теме које ће да усмеравају сарадњу на овом нивоу са УН у

области цивилног кризног менаџмента48

:

1. национална сарадња у размени информација између чланица ЕУ, у циљу

побољшања ефикасности,

2. формирање ЕУ механизма (clearing house) који би координисао сарадњу

чланица,

3. допринос ЕУ као одговор на захтев од стране УН.

Сарадња ове две организације може се разврстати у одређене сценарије који су

базирани на елементу: степена укључења ЕУ у одређеној активности кризног

менаџмента, природе кризног менаџмента (војни или цивилни аспект) и од

секвенце укључења трупа од стране УН или ЕУ (симултано или у различитим

временским периодима).49

Идентификација шест сценарија је базирана на овим

елементима.50

47

"…strengthening the United Nations, equipping it to fulfill its responsibilities and to act effectively, is a

European priority", Преузето са сајта: www.consilium.europa.eu (12.06.2010.) 48

Peter Viggo Jakobsen, Chapter 15: EU-UN Cooperation in Civilian Crisis Management: A Promising

Work in Progress, стр. 182 49

Детаљније погледати у прилогу Табела 2 50

Thierry Tardy, EU-UN Cooperation in Peacekeeping. A Promising Relationship in a Constrained

Environment, in Martin Ortega (dir.), The EU and the UN: Partners in Effective Multilateralism, Chaillot

Paper, n°78, EU Institute for Security Studies, Paris, June 2005, str.49-68.

28

Сценарио 1: државни доприноси и процес „clearing house process“

Пре него што се да допринос операцији УН, ЕУ прво мора да размотри војне и

цивилне капацитете држава чланица. ЕУ је задужена за координацију ових

доприноса кроз горе поменути механизам. Овај систем креира делокруг у коме

државе чланице добровољно могу да размењују информације о својим

доприносима у операцијама УН и да одлучују о координaцији ових доприноса.

Активацијом овог система 2004. године дошло је до одлуке да УН може да користи

сателитски центар ЕУ.

Сценарио 2: самостално вођење операције „stand-alone model“

ЕУ може да спроведе операцију под мандатом УН, на захтев УН или на сопствену

иницијативу. Операција Алтхеа у Босни и Херцеговини представља један од

примера. У овом случају ЕУ регуларно подноси извештај Савету безбедности УН,

али ни један други облик комуникације није могућ. ЕУ би реаговао као подизвођач

УН. ЕУ Савет формулисао пет начина на који може да га испуни:

a. Опција I- ЕУ ће помоћи у процени и праћењу кризе, пре него што се

успостави УН мисија,

b. Опција II- као компонента неке веће УН операције,

c. Опција III- независна операција у границама УН,

d. Опција IV- независна операција лансирана пре или после УН

операције и

e. Опција V- симултане ЕУ-УН операције.

До сада су већ биле коришћене три опције. ЕУ је у мисији у Бурундију у фебруару

2004. године пружила одговарајући број људских ресурса како би се покренула

акција ОНУБ- Опција I. ЕУ је преузео УН полицијску мисију у Босни 2003.године

и НАТО операције у Босни и Македонији- Опција IV. На крају ЕУ је симултано

сарађивао са УН у операцијама нпр. у Судану. Тамо је била истовремено УН мисија

за Судан и подршка ЕУ, мисији Афричког јединства за Дарфур.

29

Сценарио 3: ЕУ операција која претходи УН операцији-премошћење „bridging

model“

Два кључна изазова са којима се УН операције суочавају су: брзи размештаји трупа

у формално успостављенoj ситуацији и брзо реаговање када дође до угрожавања

операције кроз инциденте, који се дешавају у оперативном делокругу (отмице

чланова мировних снага и друго). УН је због ове две врсте активности тражио

помоћ и сарадњу од ЕУ. Сарадња између ове две организације, како би се отклонио

недостатак брзог размештаја трупа, се може видети у операцији Артемис. Кроз овај

модел, ЕУ креира брзи одговор у облику борбене групе, на захтев УН. Циљ ове

групе је да омогући додатно веме како би УН успоставио нову операцију или како

би реорганизовао постојећу. Модел премошћења кореспондира новом тренду

мировних операција где регионалне организације или државе дођу прве у кризне

зоне на одређени временски период, пре него што УН преузме те зоне.

Сценарио 4: преузимање УН операције од стране ЕУ

Овај сценарио је виђен у Босни и Херцеговини када је операцију УН преузела

полицијска мисија ЕУ и истражена је у вежби ЕУ-УН (ЕSТ 05) као једна од

могућих система њихове међусобне сарадње.

Сценарио 5: успостављање ЕУ операције симултано са УН операцијом-

приправност „the stand by model“

УН је проширио концепт стратегијске резерве која би на позив веома брзо

одговорила на опасне прилике које се дешавају у оквиру УН операција. Истом

логиком и контекстом, Секретаријат УН је поставио концепт приправности који би

се састојао од специјалног резервног састава (over-the-horizon reserve/extraction

force), коју би обезбедила ЕУ као подршку операцији УН.

Сценарио 6: ЕУ као компонента операције УН-модуларни приступ

У овом сценарију ЕУ би обезбедила једну потребну компоненту операције. УН

види овај приступ као веома позитиван, јер жели да се ЕУ обавеже да буде у

оквиру операција УН, као и постојање могућности да буде под командом УН. Овде

треба направити разлику између војног и цивилног аспекта кризног менаџмента. У

30

војној области постоје бројни проблеми. За разлику од војне, у цивилној сфери

ствари су отвореније и могућност постојања ЕУ компоненте (полицијска јединица)

у већој УН операцији је боље развијено и прихваћено. Иако је јасно речено да

цивилни елементи остају под командом ЕУ, ипак они могу да предају извештај и

ланцу команде УН. ЕУ жели да успостави интегрисани и свеобухватни приступ

који би се састојао од компатибилних процедура командовања, координације и

механизама извештавања. На овај начин сарадња УН-ЕУ је много већа него у војној

области. За УН је сарадња на цивилном пољу у контексту пројекта Цивилних

полицијских капацитета УН (UN Standing Civilian Police Capacity) и запошљавањa

цивилних експерата од стране ЕУ, веома значајнa.

Прогрес који је остварен сарадњом између ове две организације је већи него што је

било ко могао да предвиди. На цивилном пољу ЕУ је дао на располагање 865

полицајаца као подршку УН операцијама. ЕУ је вољан да пружи подршку

цивилним структурама, али не и војним, што би УН волео. Проблем са ЕУ је тај

што није у могућности да развије, а потом и задржи стручне кадрове, а није у

могућности ни да их финансира. Као део процеса остваривања цивилних циљева, у

децембру 2004. године, један од првих корака у превазилажењу проблема је

формирање новог приступа, који би био базиран на потребама (needs based

approach). Успостављање равнотеже у партнерству међу овим организацијама, је

кључ успеха ефективног и ефикасног цивилног кризног менаџмента. Мора да се

спречи повећање броја ЕУ операција, и ЕУ мора да повећа број кадрова које може

да пружи на располагање УН. Ово може да уради тако што ће да повећа број

квалификованих људских ресурса који би били на располагању УН који може да их

у кратком временском року употреби за потребе кризног менаџмента. Потребно је

и повећање кадрова од стране УН. Повећање је решење за део проблема. Поред

овога потребно је ускладити принципе регрутовања, обуке, менаџмента итд. УН и

ЕУ треба да подрже регрутовање и оспособљавање кадрова ван Европе, а Африка

треба да буде приоритет број један, јер највећи број операција које се тичу кризног

менаџмента се тамо одвија. Оба секретаријата треба да сарађују и деле

информације, односно успоставе сигуран систем комуникације.

31

Сарадња између УН и ЕУ у области цивилног кризног менаџмента је значајно

напредовала од почетка 2000. године. Обе организације су уложиле велике напоре

да би њихово партнерство било конструктивно и ефикасно у испуњењу

заједничких циљева. Ипак кооперација ће остати неуравнотежена, јер обе

организације имају различите системе рада. ЕУ жели да буде независтан глобални

актер, са одређеном дистанцом од УН. ЕУ се више фокусира на прагматичан

приступ у кооперацији са УН. На овај начин може доћи до гетоизације

(ghettoization51

). Ово значи да ће ЕУ интервенисати у оним деловима света где има

највише интереса. Ипак сарадња у Демократској Републици Конго је показала да

ЕУ може помоћи УН, али Резолуција Савета безбедности мора да успостави јасна

правила укључивања ЕУ као допуне недостацима УН. На овај начин УН остаје

водећа организација, док ЕУ пружа своје капацитете у оним деловима света где је

УН потребна додатна подршка.

Прва цивилна мисија ЕУ у Африци (ЕUPOL DR Киншаса), није произашла као

одговор на специфичну резолуцију Савета безбедности, за разлику од операција

Артемис и ЕUFOR. Ипак постоји одређен број важних преседана, као што су:

Глобални и свеобухватни споразум потписан у Преторији у децембру 2002. године,

Други меморандум о безбедности и армији потписан у јуну 2003. године и

Резолуција Савета безбедности 1493, који позивају на имплементацију Интегрисане

полицијске јединице Демократске Републике Конго (IPU). У исто време УН се

суочавао са веома комплексним и проширеним задацима цивилног кризног

менаџмента. Цивилна полиција УН је почела са радом у октобру 2001. године и

углавном се бавила саветовањем, планирањем, тренингом и проценом подршке

локалним властима у Киншаси, Кисангани и Буниу. Када су УН почеле да

планирају, процењују и саветују Интегрисане полицијске јединице у Киншаси, УН

су схватиле да им је потребна помоћ од стране ЕУ. Поред тога, Влада Демократске

Републике Конго је тражила подршку од ЕУ за успостављање IPU у октобру 2003.

године. Као последица овога ЕУ је одобрила заједничку акцију 2004/494/ЦФС у

51

Pugh, “The World Order Politics of Regionalization”, in Michael Pugh and Waheguru Pal Singh Sidhu,

The UN and the Regional Security. Europe and Beyond, Boulde: Lynne Rienner, str. 42, in Claudia Morsut,

Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in

Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

32

мају 2004. године52

и успоставила EUPOL DR Киншаса кроз документ 847 Савета

од 09.12.2004. године.

„ЕUPOL Киншаса треба да прати ситуацију, саветује за време успостављања и

развоја Интегрисане полицијске јединице у Киншаси, а нарочито треба да штити

институције и врховну власт“53

. ЕUPOL DR Киншаса је званично почела са радом

12.04.2005. године, када је изабрала бивше војнике за чланове Интегрисаних

полицијских јединица, а договор је потписан у Лусаки. Целокупно особље је

присуствовало тренингу под називом „Како заштитити демократске институције и

политичке лидере“, а притом постати дисциплинована група полицијских официра.

Операција је требало да траје до 30.12.2006. године. Како би завршила мисију и

пружила одговарајућу подршку властима Конга у припреми реформе полиције, као

компоненте процеса реформе сектора безбедности у Демократској Републици

Конго, продужила је свој мандант до 30.6.2007.године. Савет ЕУ је на одређени

временски период послао појачање како би помогао УН за време избора. Ово

појачање је за време избора, пружало подршку јединици Конга за контролисање

масе. Први задатак Интегрисане полицијске јединице био је избор законодавне и

извршне власти 30.07.2006. године. Избори су протекли без већих инцидената.

Интегрисана полицијска јединица је била добро распоређена у Киншаси и успела је

да контролише масу.

Треба напоменути да се EUPOL DR Киншаса фокусирала на имплементацију

Интегрисаних полицијских јединица у главном граду, за разлику од МОNUC која је

радила на територији целокупне државе. Добра координација и сарадња између ове

две мисије је помогла испуњењу њихових циљева и задатака. Разменом

информација и тајних података као и путем давања подршке, приликом изборног

52

Institute for Securtiy Studies (ed.), EU Security and Defense. Core documents 2004, Chaillot paper No.

75, 2005, str.68, in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be Reliable in

the Cooperation with the UN in Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway 53

Institute for Security Studies (ed.), (see n. 42 above), str. 326; Martha Martinelli, “Helping Transition:

The EU Police Mission in the Democratic Republic of Congo (EUPOL Kinshasa) in the Framework of EU

Policies in the Great Lakes”, European Foreign Affirs Review, Wall.11, No. 3, 2006, str. 386-392, in

Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with

the UN in Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

33

периода у Демокартској Републици Конго, ЕUPOL је остала у блиској сарадњи са

ЕUFOR .54

Друга цивилна ЕУ мисија (ЕUSEC DR Конго), је успостављена на захтев Владе

Демократске Реублике Конго у договору са УН априла 2005. године. Иако не

постоји специфична Резолуција Савета безбедности за ту операцију, ипак

Резолуција 1565 и Резолуција 1592 позивају на помоћ и неопходну подршку

властима Конга у реформи безбедносног сектора. Мандатом је одређено да ова

операција треба да буде саветодавна, са циљем остваривања успешне интеграције

армије у Демократској Републици Конго.55

EUSEC DR Конго је почела са радом

08.06.2005. године и још увек траје.

После неколико месеци Савет ЕУ је покренуо нови програм, који би омогућио

војницима константну висину плате. Један од проблема са којим се МОNUC

суочавао су последице нефункционалног начина плаћања војника који се

завршавао корупцијом. „У теорији војници су могли изабрати да се врате цивилном

животу или да добију посао у државној армији. Они који су одлучили да остану у

војсци нису били плаћени, него су живели на рачун становништва које су штитили.

МОNUC је препознао ову ситуацију као веома нестабилну и увидео је побољшање

кроз програм ЕUSEC.“56

Подршка властима Конга је била базирана на промоцији поштовања демократских

стандарда, људских права, међународног хуманитарног права, транспарентности,

владавине права и принципа доброг јавног менаџмента. Препоручено је да вођа

54

Interview by author with Thierry Baud, General Secretariat of the Council, DGE IX Police Unit, 29. 0ct.

2006. and 22. jan. 2007., in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be

Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway 55

Council Joined Action 2005/355/CFSP, Accessed at http:// eur-

lex.europa./LexUriServ/site/en/oj/2005/1_112/1_11220050503en00200023.pdf , in Claudia Morsut,

Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in

Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway 56

Interview by author with Rachel Scott- Leflaive, Desk Officer, Coordination and Response Division, UN

OCHA Geneva, 29. nov. 2006.; Institute for Security Studies (ed.) (see n.42 above), str. 409; Martinelli

(see n. 43 above), str. 393, in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be

Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

34

мисије ради у кооперацији са EUPOL DR Киншаса и МONUC.57

ЕUSEC је прва

мисија у пољу Реформе безбедносног сектора. Њени чланови су радили у свим

гранама администрације Конга: Приватна канцеларија министра одбране, војно

особље, Национални комитет за разоружање, демобилизацију и реинтерграцију

(National Commission for Disarmament, Demobilization and Reinsertion), итд.58

57

Institute for Security Studies (ed.) (see n.42 above), str. 98-104, in Claudia Morsut, Military and Civilian

Crisis Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?, International

reseacrh Institute of Stavanger, Norway 58

Martinelli (see n. 43 above), str. 392-393, in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management:

Can the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?, International reseacrh Institute of

Stavanger, Norway

35

Завршна разматрања

Комплексност данашњег кризног менаџмента обухвата употребу различитих

међународних организација и актера. У периоду после хладног рата, када више није

толико изражена блоковска подела земаља, дошло је до великих промена. Била је

неопходна заједничка сарадња држава у успостављању, одржању мира,

безбедности и стабилности. Овај процес треба да буде праћен поштовањем

основних људских права и слобода.

Приказане ЕУ операције постављају питање колико је ЕУ одговоран партнер УН у

очувању мира и безбедности. Ове две организације имају различите структуре,

агенде, циљеве и средства која користе, али обе посвећују велику пажњу

побољшању мира и безбедности. Са једне стране ако ЕУ жели да буде јача и

поштованија на међународној сцени, онда је потребно да помогне изградњи УН и

пружи јој подршку, као што је то урадила у сфери кризног менаџмента. Са друге

стране УН је пронашао партнера који је веома заинтересован за ефективни

мултилатерализам који представља један од циљева Повеље УН и Европске

стратегије за безбедност. Оба документа која су потписана и Документ о сарадњи у

области мултилатерализма и Заједничка декларација о сарадњи у области кризног

менаџмента представљају одговор на захеве УН за успостављање ефективног

мултилатерализма.

Након Брахими извештаја УН константно преиспитује свој приступ и тренутно

развија интегрисани модел мисије који би обухватао политичку, безбедносну,

хуманитарну, развојну и људску димензију права.59

У Демократској Републици

Конго је дошло до конвергенције између ЕУ и УН, која је довела до добре поделе

рада. У случају ЕUPOL DR Kиншаса ЕУ и УН су радиле комплементарно. Док је

ЕУ операција била фокусирана на имплементацију интегрисане полицијске

59

Espen Barth Eide (ed.), Report on integrated missions, Oslo: Independent Study for the Expanded UN

ECHA Core Group, 2005.; Cedric de Coning, “The Future of Peacekeeping in Africa”, in Hanna Ojanen

(ed.), Peacekeeping-Peacebuilding, Preparing for the Future, Helsinki: the Finnish Institute for

International Affairs, 2006. str. 35-42, in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management: Can

the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?, International research Institute of Stavanger,

Norway

36

јединице у главном граду, МОNUC је радио на целокупној територији државе на

реформи полиције Конга.

У последњој деценији сарадња ЕУ и УН у области кризног менаџмента се

фокусирала на војни аспект. Међутим цивилни аспект ствара простор за знатно

већи опсег сарадње него што су то УН и ЕУ до сада искористиле. Формирање

Комисије за изградњу мира, операција на Косову60

, праћење стања у Грузији и

давање подршке УН на пољу реформе безбедносног сектора, представљају

могућност повећања сарадње ЕУ-УН у области цивилног кризног менаџмента,

нарочито у оперативној сфери на територијама Авганистана, Сомалије,

Демократске Републике Конго, Косова и др. Мада Уједињене нације треба да

остану доминанти чувар међународног мира и безбедности, сарадња је неопходна.

Поставља се питање ефективне транзиције између краткотрајне мировне мисије и

дуготрајнијег процеса изградње мира. Саме мисије нису довољне да се успостави

одрживи мир, нужно је имати стратегију изградње мира. Комисија за изградњу

мира и Канцеларија за пружање подршке61

, раде на превазилађењу препрека у

успостављању систематских и институционалних механизама, који че помочи

преласку са мировне мисије на пост-конфликтну изградњу мира.

Изградња ддемократске државе, политичке инфраструктуре, легалног система,

владавине права, није могуће преко ноћи. Потребан је одређени временски период

и треба ставити акценат на индивидуу kao грађанина света, користећи концепт

људске безбедности, јер на тај начин је могућ људски развој.

„Дијалог представља ненасилан вид комуникације, где оба партнера су вољна

да науче један од другог; тако да води до бржег проналажења заједничког

решења.“ Сцила Елворти (Scilla Elworthy62

)

60

The European Union Rule of Law Mission in Kosovo (EULEX) is the largest civilian mission ever

launched under the Common Security and Defense Policy (CSDP). Preuzeto sa sajta: www.eulex-

kosovo.eu (14.04.2010.) 61

на енглеском: Peacebuilding Commission and Peacebuilding Support Office 62

Сцила Елворти је 2002. године основала Дистрикт Мира, за финансирање, промовисање и учење

од мировњака у конфликтним зонама. Претходно је основала Истраживачку групу Оксфорд 1982.

године, како би развила позитиван дијалог између креатора политике нуклеарног оружја и њихових

критичара. Три пута је номинована за Нобелову награду. Тренутно ради као сарадник на Оксфорд

Универзитету.

37

Библиографија:

1. Anja T. Kaspersen and Ole Jacob Sending , The United Nations and Civilian

Crisis Management, Norwegian Institute of International Affairs, Norway, 2005.

2. Аврамов Смиља, Крећа Миленко: Међународно јавно право, Савремена

администрација, Београд, 2001.

3. Varcoe, B.J. (1993), "Not us surely? Disaster recovery planning for

premiese", Property Management, Vol. 11 No.1, pp. 11-16-; Alexander, A.A.,

Muhlebach, R.F. and Phelps, J.(1984),"Emergency procedures for commercial

buildings", Journal of Property Management, Institute of Real Estate

Management, Chicago, Illinois, USA, VOl. 49 No. 3, pp. 20-5.; Berge, D.T.,

(1990), The First 24 Hours: a Comprehensive Guide to Successful Crisis

Communications, Basil Blackwell, London, у Кешетовић Желимир, Кризни

менаџмент, Факултет безбедности, Београд, 2008.

4. Gigliotti, R. and Ronald, J., Emergency Planning for Maximum Potection,

Butterworth-Heinemann, New York, NY, 1991., у Кешетовић Желимир, Кризни

менаџмент, Факултет безбедности, Београд, 2008.

5. Goucha Moufida и Crowley John, Rethinking Human Security, abstract:

Wolfgang Benedek, Human Security and Human Rights Interaction, Blackwell

Publishing Ltd., Oxford, 2008.

6. Danchin G. Peter и Fischer Horst, United Nations Reform ad the New Collective

Security, Cambridge University Press, 2010.

7. Eide, Espen B. et al. (2005) op.cit< Dahrendorf, Nicola et al. (2003) op. Cit., in

Anja t. Kaspersen and Ole Jacob Sending , The United Nations and Civilian Crisis

Management, Norwegian Institute of International Affairs, Norway, 2005., str. 17

8. Espen Barth Eide (ed.), Report on integrated missions, Oslo: Independent Study

for the Expanded UN ECHA Core Group, 2005.; Cedric de Coning, “The Future

of Peacekeeping in Africa”, in Hanna Ojanen (ed.), Peacekeeping-Peacebuilding,

Preparing for the Future, Helsinki: the Finnish Institute for International Affairs,

2006. str. 35-42, in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management:

38

Can the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?, International

research Institute of Stavanger, Norway

9. ЕУ документ 11044/1/99REV1, 03.12.1999., in Agnieszka Nowak, “Civilian

crisis management: the EU way-Introduction”, Chaillot Paper, Institute for

Security Studies, EU, Paris, June 2006.

10. Institute for Security Studies (ed.), (see n. 42 above), str. 326; Martha Martinelli,

“Helping Transition: The EU Police Mission in the Democratic Republic of

Congo (EUPOL Kinshasa) in the Framework of EU Policies in the Great Lakes”,

European Foreign Affirs Review, Wall.11, No. 3, 2006, str. 386-392, in Claudia

Morsut, Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be Reliable in the

Cooperation with the UN in Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger,

Norway

11. Institute for Security Studies (ed.) (see n.42 above), in Claudia Morsut, Military

and Civilian Crisis Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with

the UN in Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

12. Institute for Securtiy Studies (ed.), EU Security and Defense. Core documents

2004, Chaillot paper No. 75, 2005, str.68, in Claudia Morsut, Military and

Civilian Crisis Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with the

UN in Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

13. Interview by author with Rachel Scott- Leflaive, Desk Officer, Coordination and

Response Division, UN OCHA Geneva, 29. nov. 2006.; Institute for Security

Studies (ed.) (see n.42 above), str. 409; Martinelli (see n. 43 above), str. 393, in

Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be

Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?, International reseacrh

Institute of Stavanger, Norway

14. Interview by author with Thierry Baud, General Secretariat of the Council, DGE

IX Police Unit, 29. 0ct. 2006. and 22. Јan. 2007., in Claudia Morsut, Military and

Civilian Crisis Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with the

UN in Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

15. Kennedy Graham: Towards Effective Multilateralism-The EU and the UN

Partners in Crisis Management, European Policy Center, Брисел, 2004.

39

16. Кековић Зоран, Кешетовић Желимир, Кризни менаџмент, Хрестоматија,

ФЦО, Београд 2006.

17. Кешетовић Желимир, Кризни менаџмент: Тема 3, Факултет безбедности,

Београд, 2008.

18. Martinelli (see n. 43 above), in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis

Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?,

International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

19. Martinelli (see n. 43 above), in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis

Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?,

International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

20. Peter Viggo Jakobsen, Chapter 15: EU-UN Cooperation in Civilian Crisis

Management: A Promising Work in Progress

21. Pugh, “The World Order Politics of Regionalization”, in Michael Pugh and

Waheguru Pal Singh Sidhu, The UN and the Regional Security. Europe and

Beyond, Boulde: Lynne Rienner, str. 42, in Claudia Morsut, Military and Civilian

Crisis Management: Can the EU be Reliable in the Cooperation with the UN in

Africa?, International reseacrh Institute of Stavanger, Norway

22. Mr. Timothy L. Thimas, “United Nations Crisis Management in Bosnia:

Problems and Recommendations”, Vojenske Rozhledy, 1995.

23. Tütsch, Christopher, Kosovo's Burdensome Path to Economic, Development and

Interethnic Coexistence, FAST Risk Profile Kosovo, Swisspeace, 2005., у

Слађана Ђурић, Желимир Кешетовић, Горазд Мешко, Kosovo Crisis as «Bad

Infinity»

24. Thierry Tardy, EU-UN Cooperation in Peacekeeping. A Promising Relationship

in a Constrained Environment, in Martin Ortega (dir.), The EU and the UN:

Partners in Effective Multilateralism, Chaillot Paper, n°78, EU Institute for

Security Studies, Paris, June 2005.

25. Cedric de Coning, Policy Brief: Civilian Capacity in UN Peacekeeping and

Peacebuilding Missions, Oslo, Norwegian Institute of International Affairs

26. Chris Lindborg (reported by), “European Approaches to Civilian Crisis

Management”, BASIC Special Report, March 2002, p.4., in Agnieszka Nowak,

40

“Civilian crisis management: the EU way-Introduction”, Chaillot Paper, Institute

for Security Studies, EU, Paris, June 2006.

27. Cologne European Council, Annexes the Presidency Conclusions, Annex III-

European Council Declaration on Strenghtening the Common European Policy on

Security and Defence, in Ibid.

28. Council Joined Action 2005/355/CFSP, Accessed at http:// eur-

lex.europa./LexUriServ/site/en/oj/2005/1_112/1_11220050503en00200023.pdf ,

in Claudia Morsut, Military and Civilian Crisis Management: Can the EU be

Reliable in the Cooperation with the UN in Africa?, International research

Institute of Stavanger, Norway

Извештаји и други документи:

1. Извештај генералног секретара Бутрос Бутрос-Галија, An Agenda for Peace,

1992. и Supplement to An Agenda for Peace 1995.

2. Брахими извештај, предложена реформа УН 2000.

3. European Security Strategy, A Secure Europe in a Better World, 2003.

4. Извештај генералног секретара Кофи Анана, A more secured world: Our

Shared Responsibilty 2004.

5. Извештај генералног секретара Kofi Anana, In Larger Freedom, 2005.

6. Резолуција Генералне скупштине A/RES/60/1, World Summit Outcome, 2005.

http://unpan1.un.org/intradoc/groups/public/documents/un/unpan021752.pdf

7. LowLevel Panel UN Reform Report, Practical Steps to a More Effective and

Efficient UN, LowLevel Panel, 2006.

8. Стратегија реформе од стране генералног секретара Кофи Анана, „Peace

Operations 2010“, 24. Фебруар 2006.

9. United Nations, Securing peace and development: the role of the United Nations

in supporting security sector reform, Report of the Secretary-General, UN Doc.

A/62/659–S/2008/39 (2008) 23 Јануар 2008.

41

10. Report on the Implementation of the European Security Strategy: Providing

Security in a Changing World, Брисел, 2008.

11. United Nations Peacekeeping Operations, Guidelines and Principles, New York,

United Nations 2008.

12. Резолуција Савета безбедности 1894, 2009.

13. Извештај генералног секретара Бан Ки Муна, Peacebuilding in the Immediate

Aftermath of Conflict, A/63/881-S/2009/304, 2009.

14. General Debate: Joint Statement of the Human Security Network to the Special

Committee on Peacekeeping Operations, H.E. Jorge Urbina Permanent

Representative of Costa Rica to the United Nations, New York 22 February 2010,

http://www.betterpeace.org/files/c34_costa_rica_on_behalf_of_human_security_n

etwork_22feb10.pdf

15. Извештај Специјалног комитета задужен за мировне мисије, Фебруар-Март

2010.

16. Извештај генералног секретара Бан Ки Муна, On the Work of the

Organization, A/65/1, 2010.

17. Изјава генералног секретара Successful Peacekeeping is a Shared

Responsibility и дебата на тему „UN Peacekeepng-Looking Into the Future“

(одржана као десетогодишњица од Брахими извештаја)

18. UNDP Human Development Report 2010.-„The Real Wealth of Nations:

Pathways to Human Development“

Интернет извори:

1. www.un.org

2. www.reformtheun.org

3. www.securitycouncilreport.org

4. www.lowlevelpanel.org

5. www.unmikonline.org

42

6. www.europa.eu

7. www.eulex-kosovo.eu

8. www.consilium.europa.eu

9. www.state.gov

10. www.web.worldbank.org

11. www.fmso.leavenworth.army.mil

12. www.reliefweb.int/rw/dbc.nsf/doc100?OpenForm

13. www.nsf-journal.hr

14. www.challengesforum.org