Бранислава Дилпарић: Сликовне метафоре у српском и...

483

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

УДК: 811.163.41'373.612.2

811.111'373.612.2

811.163.41:811.111

ИД: 203427596

ПРОФ. ДР ДРАГАНА М. СПАСИЋ

АСС. МР БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ

У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ,КАТЕДРА ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

СЛИКОВНЕ МЕТАФОРЕ У СРПСКОМИ ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ:

ОД ВОЋА И ПОВРЋА КА ЉУДСКОМ ТЕЛУ2

САЖЕТАК. Рад се бави сликовним метафорама које су уписане у српске и енглеске

(стандардне) називе за воће и поврће и које су, уз то, вишекратне, не-

ограничено поновљиве, будући да су уочене сличности између две раз-

нородне појаве одраз искуства или целе језичке заједнице или неких

друштвених група. Истраживањем су обухваћене и „мртве” и „живе”

сликовне метафоре, и оне које су одавно забележене у семантичку

структуру поменуте групе фитонима, и оне које су одраз новијих креа-

тивних доприноса говорника двају језика, углавном жаргонског поре-

кла. Испитивање се притом ограничава само на поједине циљне доме-

не, обједињене општијим — људско тело, а чине их: делови људског те-

ла, телесне излучевине и промене на телу, углавном узроковане споља-

шњим утицајима и/или унутрашњим поремећајима организма.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Сликовне метафоре, воће, поврће, људско тело, српски, енглески.

1 [email protected] Рад је настао у оквиру пројекта Превод у систему компаративних изучавања националне и стране

књижевности и културе (178019), који финансира Министарство просвете, науке и технолошкогразвоја Републике Србије.

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLIII (2)/2013

484 ДРАГАНА М. СПАСИЋ, БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ

ТЕОРИЈСКА ПОЛАЗИШТА

Метафора — успостављање везе по сличности између две разно-родне појаве — данас се у језичким проучавањима посматра натри начина. Према једном схватању, утемељеном у Аристотело-вој Поетици и својственом реторичкој, одн. (касније) стилистич-кој традицији, метафора је стилска фигура, својеврсни језичкиукрас, средство за постизање оригиналног, несвакидашњег, жи-вописног изражавања; као таква, метафора стоји насупрот некомдословном, уобичајеном, свакодневном изразу на који се може„превести” (и у односу на који и стиче статус фигуре) и везана јепревасходно за књижевноуметнички текст, нпр. На плавом тига-њу неба, сунце на око; На послужавнику Новог Београда и овог јутра слу-же наполитанке нових стамбених зграда (афоризми Д. Радовића)(Кликовац, 2004, стр. 10, 83, 104–105). С обзиром на то да су уоченесличности између различитих појава израз надахнућа неког на-дареног појединца а не одраз искуства и потреба читаве језичкезаједнице, метафора као стилска фигура остаје индивидуална,једнократна; другим речима, таква метафора није општеприхва-ћена, у чему се, како истиче Драгићевић, и састоји њен нарочитиефекат на примаоце поруке (2007, стр. 149).

Према другом, лексиколошкомсхватању, метафора је лексички меха-низам, тј. један од (најважнијих) на-чина на који лексема (реч) стиче но-ва значења, нпр. глава човека и главакупуса (в. сл. 1) / кеља / сунцокрета /шећера / ексера /завртња / породице /лозе / поворке; врат човека и врат фла-ше / чокота / бутне кости; лице човекаи лице зграде / куће; зуб човека и зуб че-шља / тестере / времена; језик човекаи језик у ципелама; нога човека и нога од стола / столице итд.3 Мета-фора као лексички механизам, за разлику од претходне, поетске,јесте општеприхваћена и, отуда, вишекратна: уочена сличност

3 Други главни механизам који, засебно или комбиновано са метафором, до-води до семантичког ширења једне лексеме јесте метонимија — успоставља-ње везе по блискости између две различите појаве, при чему „појам блиско-сти не треба тумачити у ужем смислу, тј. као да се он односи само на про-сторну близину, већ шире, као општи назив за различите асоцијативне везеу просторном, временском или каузалном домену” (Херартс, 2010, стр. 27),нпр. малина биљкa ↔ плод те биљке → сируп, сок од плода те биљке (Гортан-Премк, 1997, стр. 72).

СЛИКА 1: „ГЛАВА КУПУСА”

СЛИКОВНЕ МЕТАФОРЕ У СРПСКОМ И ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ: ОД ВОЋА И ПОВРЋА КА ЉУДСКОМ ТЕЛУ

ДРАГАНА М. СПАСИЋ, БРАНИСЛАВА М. ДИЛПАРИЋ 485

између две различите класе појава, „уписана” у саму лексему,одн. њено значење, израз је колективног искуства целе језичкезаједнице. Сва секундарна (метафоричка) значења наведених на-зива за делове тела, дакле, представљају примере тзв. лексикали-зоване или лексичке метафоре, тј. „забележена” су у полисеман-тичкој структури поменутих лексема. То се, поређења ради, неможе рећи и за метафору као стилску фигуру: упркос томе штонебо личи на тигањ — и то по облику, јер је небо у нашој предста-ви пљоснато (као дно тигања) и, онако како га видимо, округло(као тигањ) — или што стамбене зграде личе на наполитанке,како је то уочио Д. Радовић, међу значењима лексеме тигањнећемо наћи и значење „небо”, нити ћемо међу значењималексеме наполитанка наћи значење „стамбена зграда” (Клико-вац, 2004, стр. 105, 107–108).4

И трећи, когнитивнолингвистички приступ, метафору видикао основни когнитивни механизам, ментални механизам помоћукојег „несвесно и аутоматски организујемо наше (…) разумевањесвета” (Лејкоф и Тарнер, 1989, стр. 89). Метафора, тако, није самоствар језика, чак ни првенствено језика, већ је пре свега ствар ми-шљења; штавише, „метафоре као језички изрази могући су упра-во зато што метафоре постоје у човековом појмовном систему”(Лејкоф и Џонсон, 2003, стр. 6). С друге стране, како се метафоракао механизам мишљења одсликава у различитим језичким из-разима, проучавање тих израза представља један од најбољихначина да се она реконструише, дешифрује (Лејкоф и Џонсон,2003, стр. 7) (в. пример у нап. 6). Дефиницију метафоре у оквируовог приступа установили су 1980. године Лејкоф и Џонсон и онаје општеусвојена у когнитивистичкој литератури: метафора јеразумевање једног појма (одн. појмовног домена) помоћу другогпојма (одн. појмовног домена). Другим речима, ако се код свакеметафоре једна појава представља као нека друга, код ове, тзв.појмовне метафоре овај однос се остварује кроз пресликавањеструктуре једног појма или појмовног домена у структуру некогдругог појма или појмовног домена, и то у циљу разумевања (Бу-гарски, 2005, стр. 181). При томе је појам који се жели разумети(тзв. циљни домен) обично апстрактан, док је појам на основу којегсе он разумева (тзв. изворни домен) обично конкретан. То ће рећида оно што је апстрактно, што се не доживљава непосредно, што

4 О лексиколошком приступу метафори (и метонимији) више у Гортан-Премк(1990; 1997), Драгићевић (2007).



је мање познато разумевамо тако што га помоћу појмовне мета-форе конкретизујемо, одн. поједностављујемо, сводимо на оношто је добро познато, што је ближе непосредном искуству, пре-васходно телесном (Кликовац, 2008, стр. 59; Драгићевић, 2007,стр. 147; Бугарски, 2005, стр. 182).5 На пример, о апстракцији каошто је време размишљамо конкретно, као о новцу: време је та-кoђе нешто што штедимо, трошимо, распоређујемо, чувамо, даје-мо, поклањамо, траћимо, бацамо.6 Појмовне метафоре су, уз то,готово универзалне, важеће за готово све језике света, а уоченеситније разлике међу њима, како наводи Кевечеш, резултат суразличитог ширег културног контекста, с једне, и природног,физичког окружења у који је смештена дата култура, с другестране (2002, стр. 186).7

Такође у оквиру когнитивнолингвистичког приступа, Лејкофи Тарнер описују и тзв. сликовне метафоре, које се састоје не у пре-сликавању једног појма на други, већ у пресликавању, „наноше-њу” једне (менталне) слике на другу (1989, стр. 89). Такво пресли-кавање, како наглашавају аутори, омогућено је тиме што обе сли-ке имају своју структуру; то ће рећи да сликовне метафоре „дела-ју” на исти начин као и појмовне — пресликавањем структуре

5 Пошто метафорички процес, дакле, типично иде од конкретног ка ап-страктном, постоје и типични изворни и типични циљни домени. Кевечеш,на основу литературе, својих истраживања и постојећих речника појмов-них метафора, наводи да су уобичајени типични изворни домени следећи:људско тело, здравље и болест, животиње, биљке, зграде и грађење, машинеи алатке, игре и спорт, новац и посао, кување и храна, топлота и хладноћа,светлост и тама, силе, те кретање и смер. Уобичајени циљни домени су, заразлику од претходних, тешко ухватљиви и нејасно оцртани, те, како аутористиче, „вриште” за метафоричком концептуализацијом: емоције, жеља,моралност, мишљење, друштво / нација, политика, привреда, људски одно-си, комуникација, време, потом живот и смрт, вера, и догађаји и акције (ви-ше у Кевечеш, 2002, стр. 15–27; Кликовац, 2004, стр. 17–19).

6 Појмовну метафору ВРЕМЕ ЈЕ НОВАЦ одсликавају, између осталих, и следе-ћи изрази из српског и енглеског језика: Та машина ће ти уштедети сате;Потрошила сам три сата за тај посао; Она не уме да располаже својим време-ном итд. (Драгићевић, 2007, 147–148); You’re waisting my time; This gadget willsave you hours; I don’t have time to give you; How do you spend your time thesedays?; That flat tire cost me an hour; I’ve invested a lot of time in her; You don’t useyour time profitably итд. (Лејкоф и Џонсон, 2003, стр. 7–8).

7 О појединостима теорије појмовних метафора више у Лејкоф и Џонсон(2003), Кевечеш (2002), Кликовац (2004; 2008), Драгићевић (2007, стр. 90–108),као и у бројним референцама из прегледа релевантне светске и/или домаћелитературе коју поменути извори такође нуде.



једног домена на структуру другог домена, само што су код сли-ковне метафоре домени слике а код појмовних појмови, који су,како додаје Кликовац, когнитивно сложенији, апстрактнији одменталних слика (Лејкоф и Тарнер, 1989, стр. 90; Кликовац, 2008,стр. 64). Структура слике притом укључује однос између целинеи њених делова, те различите атрибуте, својства, као што су боја,јачина осветљења, физички облик, закривљеност линија и сл., а услучају догађаја (динамичних слика), такве аспекте облика каошто су континуално / дискретно, незавршено / завршено, пона-вљано (вишекратно) / непонављано (једнократно), тренутно(кратко) / трајно (продужено) (Лејкоф и Тарнер, 1989, стр. 90).

Као један од примера за сликовне мета-форе Лејкоф и Тарнер наводе Бретонов стих„Моја жена … чији је струк пешчани сат”(1989, стр. 90), чије разумевање подразу-мева наношење слике пешчаног сата прекослике женског струка, и то тако да срединасата одговара струку (в. сл. 2); ово друго,наравно, зато што се средина сата премаостатку сата односи исто као и струк премаостатку тела, тј. трупа (Лејкоф и Тарнер,1989, стр. 90; Кликовац, 2008, стр. 62–63). Ау-тори, осим тога, напомињу и да сликовнеметафоре, као и појмовне, нису „уписане” усаме речи, већ да речи служе само као „под-стицаји” за „наношење једне конвенцио-налне слике на другу на појмовном нивоу”:„речи [из наведеног стиха] нам не казујукоји део сата се пресликава на струк, нитичак да струку одговара само део (…) пешчаног сата” (1989, стр. 90).Иако за сликовне метафоре још кажу да су због „пролиферациједетаља у сликама” које служе као њихови изворни домени, онеограничене на врло специфичне случајеве, потом да су једно-кратне (тј. да нису засноване на понављањима, будући да су ре-зултат појединачног искуства, а не општег искуства датог јези-ка), те да „та једнократна преношења слика нису укључена у сва-кодневно расуђивање” (Лејкоф и Тарнер, 1989, стр. 91), аутори,ипак, и овакву врсту метафоре сврставају у појмовну (1989, стр.90).

Д. Кликовац (2004; 2008), међутим, има (донекле) другачијемишљење о сликовним метафорама. Прво, сликовне метафоре

СЛИКА 2. „МОЈА ЖЕНА … ЧИЈИ ЈЕ СТРУК ПЕШЧАНИ

САТ”



нису исто што и појмовне: „сликовне метафоре [су] ствар пер-цепције,8 а појмовне ствар разумевања” или, другим речима,сликовна метафора јесте виђење, а појмовна је разумевање једнепојаве као друге (или једног искуственог домена као другог)(Кликовац, 2008, стр. 66). Друго, сликовне метафоре у књижевно-уметничким делима — а оне су у основи и раније наведених афо-ризама Д. Радовића — одиста јесу специфичне, веома оригинал-не, сликовите и, наравно, једнократне. Међутим, да сликовне ме-тафоре нису искључиво својина надареног појединца, уметника,већ да могу бити својина и читавих друштвених група (дакле, ви-шекратне, неограничено поновљиве) и да, осим тога, могу битиуписане у појединачне лексеме (иако са јаким печатом сликови-тости) показује истраживање Р. Бугарског (2005) на језичком ма-теријалу из (српског) жаргона (Кликовац, 2008, стр. 64). Овај мате-ријал, прецизније, чине „данас актуелне речи свакодневног раз-говорног језика, често жаргонског порекла и звука, махом у ши-рокој употреби и свима разумљиве. При томе је увек реч о попу-ларним, сликовитим и, што је битно, алтернативним називимаза ствари које иначе имају стандардна имена или би их лако мо-гле добити” (Бугарски, 2005, стр. 194).9 Један од закључака овогистраживања такође је да се сликовне метафоре битно разликујуод појмовних: док је „поента [ових других] најчешће (…) у пре-сликавању са конкретног на апстрактно, што олакшава разуме-вање циљних домена”, код ових првих „уопште није реч о разу-мевању било чега, него о сликовитом алтернативном именова-њу већ довољно познатих предмета, чија сврха није сазнајна негостилска (конкретније: лудичка)” (Бугарски, 2005, стр. 205).

Исто тако, како каже Кликовац, „[у] когнитивној лингвистициостало је непримећено да су и метафоре помоћу којих лексеместичу нова значења врло често сликовне. У питању су примерикао што су зуб чешља, крило зграде, глава ексера, нога од стола, вратфлаше итд. — метафоре које су се у реторичкој традицијипроглашавале ’мртвим’, ’окамењеним’, ’лексикализованим’ ме-тафорама,10 будући да нису сликовите, тј. важне за постизање

8 Сликовне метафоре при томе не морају бити само визуелне него могу битизасноване на перцепцији и неким другим чулом (Кликовац, 2008, стр. 63).

9 У овом истраживању и изворни и циљни домени су конкретни. Изворни сунајчешће животиње, инсекти, птице и рибе, биљке, делови људског и живо-тињског тела, јело и пиће, одећа и обућа, саобраћај и др., а циљни, категори-је и особине људи, делови људског тела, одећа и обућа, спорт, оружје, јело ипиће, возила и саобраћај уопште и др. (више у Бугарски, 2005, стр. 183–193).



стилских ефеката. Са своје стране, лексикологија је забележиламетафору као начин на који лексеме стичу нова значења, алиније уочила њихову сликовну природу, која се истиче нарочито уопозицији према појмовним метафорама” (2008, стр. 65). Из овогпроистиче да сликовне метафоре могу такође бити и својина чи-таве говорне заједнице (Кликовац, 2008, стр. 66). И на крају, заразлику од појмовних метафора, које су повезане, тј. активне навише места у лексикону (што значи да помоћу једне појмовнеметафоре своја апстрактна значења развија већи број лексема),многобројне сликовне метафоре у лексикону су изоловане, непо-везане, тј. свака у њему заузима по једно место (што значи да седејством једне такве метафоре ствара метафоричко значењеједне једине лексеме): то што се део зграде види као крило немавезе с тим што се део флаше види као врат (Кликовац, 2008, стр.67, 70).

ПРЕДМЕТ И ЦИЉ РАДА

Овај рад се бави сликовним метафорама из два језика, српског иенглеског, које јесу уписане у саме лексеме — стандардне називеза воће и поврће — и које су, уз то, неограничено поновљиве, бу-дући да су уочене сличности између две разнородне појаве одразискуства или целе језичке заједнице или неких друштвених гру-па. Истраживањем су обухваћене и „мртве” и „живе” сликовнеметафоре, и оне које су одавно забележене у семантичку струк-туру поменуте групе фитонима, и оне које су одраз новијих креа-тивних доприноса говорника двају језика, углавном жаргонскогпорекла. Испитивање се притом ограничава само на појединециљне домене, обједињене општијим — људско тело, а чине их:делови људског тела, „продукти” људског тела (одн. телесне из-лучевине), те промене на људском телу, углавном узрокованенекаквим спољашњим утицајима и/или унутрашњим пореме-ћајима организма.

И изворни и циљни домени у овом истраживању су, дакле,конкретни и, штавише, врло блиски (па и најближи) човековомнепосредном искуству. Наталоженост искуствених слика којечовек има о сопственом телу и оним што је у вези са њим јасна је,наравно, сама по себи; ништа мање „живе”, међутим, нису нислике које служе као изворни домени имајући у виду да су воћеи поврће категорије биљака с којима је човек повезан егзистен-

10 Такође се називају и уобичајеним, устаљеним, окошталим, излизаним, отр-цаним метафорама (Кликовац, 2004, стр. 108; Бугарски, 2005, стр. 194).



цијално (јер му служе за исхрану), што свакако подразумева ињихову свеприсутност у човековом најближем окружењу. Затошто воће и поврће, осим тога, представљају и право складиштедетаља који као извори инспирација стоје на располагању запреношење на различите циљеве (када се за тим укаже потреба),у овом раду се приказује у којој су мери и на које начине го-ворници српског и енглеског језика „захватили” у ово богатоскладиште када се указала потреба за (алтернативним) „етике-тирањем” сопственог и/или тела других људи.

ПРИКАЗ ГРАЂЕ

Из већег броја једнојезичких и двојезичких речника енглеског исрпског језика, на којима се базира и испитивана грађа,11 пр-вобитно је (ради потреба једног ширег истраживања) издвојенооко 360 стандардних назива за воће и поврће (српских око 140, аенглеских око 220), међу којима 67 лексема (27 српских и 40енглеских) имају и по једно или пак више релевантних (стан-дардних или нестандардних) метафоричких значења. У грађупритом нису укључени деривати назива за воће и поврће,сложенице нити устаљени изрази са овим фитонимима који сетакође односе на испитиване циљне домене (нпр. јабучица,јабучница, јагодица, јагодина, јагодњача, кромпирача, ти-квурина, орашчић, очна јабучица/јабука, cherry-pie, nutsack,tummy banana, strawberry mark, strawberry/raspberry tongue,grapefruit head, cauliflower ear, peach bottoms, the apple of one'seye, two raisins on a bread board и др.); мада у ретким случајевима,њихова значења забележена су и код појединачних лексема каоосновних назива за воће и поврће (нпр. јабучица или очна јабука/јабучица = јабука; јагодица = јагода; strawberry mark = strawberry;peach bottoms = peach; two raisins on a bread board = raisin), што,свакако, јесте увршћено у корпус.

Грађа је разврстана и приказана на два начина. Табела 1. ВОЋЕ ИПОВРЋЕ → ЉУДСКО ТЕЛО приказује грађу разврстану према врстамавоћа и поврћа без обзира на сегменте циљног домена на које сеодносе. У првој колони дају се српски фитоними наведени(углавном) према азбучном редоследу, заједно са уобичајенимназивом или пак краћим описом (базираним на речничким

11 Како би се избегла оптерећеност текста, извори истраживачке грађе у глав-ном тексту рада се неће посебно наводити. Попис свих консултованих реч-ника, заједно са њиховим библиографским подацима, може се наћи у засеб-ном одељку на крају рада.



дефиницијама) означене класе ентитета; последње се односи ина енглеске фитониме дате у другој колони, с том разликом штоони овде нису распоређени алфабетски него се наводе наспрамодговарајућих српских фитонима, означавајући, дакле, истеврсте воћа или поврћа. Табела 2. ЉУДСКО ТЕЛО ← ВОЋЕ И ПОВРЋЕ, сдруге стране, приказује грађу разврстану према реченимсегментима циљног домена и, отуда, подељену у три секције: I.ДЕЛОВИ ЉУДСКОГ ТЕЛА, II. ТЕЛЕСНЕ ИЗЛУЧЕВИНЕ и III. ПРОМЕНЕ НАЉУДСКОМ ТЕЛУ. У оквиру сваке секције прво се наводе означенекласе ентитета а потом српски и/или енглески фитоними који уовим језицима (такође) служе као њихове ознаке. Иако овакавпоступак свакако није економичан због понављања информа-ција, двострука класификација је ипак прегледнија и јаснија негошто би била ако би се објашњења давала само на једном месту.С обзиром на то да су у грађи већином заступљене маркиранелексеме, у приказу грађе уз њих редовно стоје и одговарајућиквалификатори, наведени према консултованим речницима, акако грађа, као што је речено, садржи и лексеме са више реле-вантних значења, она ће у приказу грађе бити засебно регистро-вана и нумерисана.

СЛИКА 3. ГРАШАК

СЛИКА 4. ЈАГОДА / STRAWBERRY

СЛИКА 5. МАСЛИН(К)А / OLIVE

ТАБЕЛА 1. ВОЋЕ И ПОВРЋЕ → ЉУДСКО ТЕЛО

[ананас] pineapple (жарг.) велика глава

бабура (жарг.) дебео, мастан нос —



бадем (анат.) крајник almond (анат.) крајник

банана (жарг.) мушки полни орган banana (жарг.) мушки полни орган

[бобица, бобичасти плод, свака врста боби-частог воћа]

berry (жарг. мн.) мале женске груди

[бресква] peach 1 (неформ. мн.) женске грудиpeach 2 (жарг.) полни орган белкињеpeach 3 (жарг. једн. / мн.) лепо обликована женска стражњица

брусница (мед.) оток препонске жлезде cranberry (неформ. мн.) изразито црвене брадавице, поготово на јако белим жен-ским грудима

бундева (жарг.) велика изметина pumpkin (жарг. мн.) велике женске груди

[вишња / трешња] cherry 1 (неформ. мн.) укрућене брадавице на женским грудимаcherry 2 (жарг. вулг.) девичњак

грашак 1 (анат.) једна од ситних костију шакеа

грашак 2 крупна кап знојаб

pea (жарг.) глава

[грејпфрут] grapefruit 1 (жарг. мн.) велике женске грудиgrapefruit 2 (жарг. мн.) велики тестиси

[грожђе] grape (жарг. мн.) хемороиди

[грожђица, суво грожђе] raisin (жарг. мн.) мале женске груди

[бостан]диња (фиг. пеј.) главалубеница 1 (фиг. шаљ.) главалубеница 2 (жарг. мн.) велике женске груди

melon 1 (неформ.) велики стомакmelon 2 (жарг. мн.) велике женске грудиwatermelon (жарг. мн.) велике женске гру-ди

дуња 1 (фиг. мн.) женске грудидуња 2 (жарг.) песница

—

[зелена салата] lettuce (жарг.) женски полни орган

[зрнасто поврће, одн. свака врста зрнастог поврћа, најчешће пасуљ; зрно пасуља или било које друге врсте зрнастог поврћа]

bean 1 (неформ.) главаbean 2 (жарг.) клиторис

јабука 1 (анат.) лоптаст орган у очној дупљи, оков

јабука 2 (анат.) лоптаст крај зглобне костијабука 3 (фиг. мн.) женске груди

apple 1 (жарг. мн.) женске грудиapple 2 (неформ. мн.) укрућене брадавице на женским грудимаapple 3 (жарг. мн.) тестиси, када су због хладноће и повећаног протока крви црве-ни



јагода 1 (об. мн.) истурени горњи део обра-заг

јагода 2 руменило на лицу (образима)јагода 3 меснато испупчење на врховима прстију са супротне стране од нокатад

јагода 4 врх на дојци, брадавицађ јагода 5 урођени, трајни црвени белег на кожи (најчешће лица или главе) (в. сл. 4)

strawberry 1 урођени, трајни црвени белег на кожи (најчешће лица или главе)е

strawberry 2 (неформ.) црвене одеротине на кожи (обично ноге или руке) настале па-дом уз клизање по поду, земљи и сл.

карфиол (жарг.) мозак cauliflower (жарг.) мале, беле отеклине на крајницима

[киви] kiwi 1 (жарг.) мали полни орган мушкарцаkiwi 2 (жарг. мн.) велики тестиси

кикирики (жарг.) бубуљице, митисери peanut (жарг. мн.) хемороиди

кокос (жарг. мн.) велике женске груди coconut (жарг. мн.) женске груди

[коштуњаво воће, одн. свака врста ко-штуњавог воћа, најчешће орах]

nut 1 (неформ.) главаnut 2 (неформ. об. мн.) мозакnut 3 (жарг. вулг. мн.) тестиси

краставац (жарг.) велики нос cucumber (жарг.) мушки полни орган

кромпир 1 (жарг.) ножни прст који извиру-је из рупе на чарапи кромпир 2 (жарг.) жуљ, курје око

—

[кукуруз] cornж жуљ, курје око

[купина] blackberry (жарг. мн.) угрушак менструалне крви

[купус] cabbage 1 (жарг.) главаcabbage 2 (жарг.) женски полни орган

лећа (анат.) / сочиво (анат.) део ока кроз који се светлост прелама пре него што пад-не на мрежњачу

—

[лук, црни] onion (жарг.) глава

[малина] raspberry (неформ. мн.) црвене одеротине на кожи (обично ноге или руке) настале падом уз клизање по поду, земљи и сл.

маслина (анат.) / маслинка (анат.) овално испупчење на предњој, спољашњој страни продужене мождине (в. сл. 5)

olive (анат.) овално испупчење на предњој, спољашњој страни продужене мождине (в. сл. 5)

[наранџа] оrange (неформ. мн.) женске груди

орах (жарг. мн.) тестиси walnut 1 (жарг. мн.) тестисиwalnut 2 (жарг. мн.) хемороиди



[парадајз] tomato (жарг. мн.) женске груди

печурка (жарг.) врх мушког полног органа mushroom (жарг.) врх мушког полног орга-на

[репа] turnip (жарг.) глава

смоква (покр.) изметина —

тиква (фиг. фам. пеј.) глава gourd (жарг.) глава

шљива 1 (жарг.) модрица (обично на оку)шљива 2 (жарг.) женски полни орган

plum 1 (жарг.) полни орган црнкињеplum 2 (жарг. мн.) тестиси

[врста тиквице (в. сл. 6)] zucchini (жарг.) мушки полни орган

[врста агрума (в. сл. 7)] kumquat (жарг. мн.) мале женске груди

— lycheeз (жарг. мн.) тестиси

а Именована и као грашкаста кост (лат. os pisiforme) (анат.) или грашчица (в. сл. 3).б Такође, грашка.в Такође, очна / очња јабука (анат.), јабучица (анат.) или очна јабучица (анат.).г Такође, јагодица (об. мн.).д Такође, јагодица или јабучица.ђ Такође, јагодица.е Пун назив, као што је већ речено, гласи strawberry mark (в. сл. 4).ж У америчкој варијанти енглеског језика лексема corn примарно се односи на кукуруз,

чији се поједини варијетети у англосаксонској култури користе у исхрани људи каоприлози главном јелу, па се ова врста житарице сврстава (и) међу поврће.

з У свом основном значењу lychee (уз бројне ортографске варијанте: litchi, lichee,leechee, lichee, lichi, litchee) означава врсту воћа која је припадницима наше културеслабије, ако икако, позната. У питању је мали, округласти или овални плод дрвета сатанком, тврдом, црвенкастом љуском и великом, тврдом семенком у слатком, белом ижеластом месу (в. и сл. 8); због свог јестивог плода, истоимено дрво (лат. Litchichinensis), пореклом из Кине, претежно се узгаја на Филипинима и у Индији.



СЛИКА 6. ZUCCHINIS СЛИКА 7. KUMQUATS

СЛИКА 8. LYCHEES

ТАБЕЛА 2. ЉУДСКО ТЕЛО ← ВОЋЕ И ПОВРЋЕ

I. ДЕЛОВИ ЉУДСКОГ ТЕЛА

глава

глава (велика)

диња (фиг. пеј.)лубеница 1 (фиг. шаљ.)тиква (фиг. фам. пеј.)

—

bean 1 (неформ.)cabbage 1 (жарг.)gourd (жарг.)nut 1 (неформ.)onion (жарг.)pea (жарг.)turnip (жарг.)pineapple (жарг.)

мозак карфиол (жарг.) nut 2 (неформ. об. мн.)

овално испупчење на предњој, спољашњој страни продужене мождине

маслина (анат.) маслинка (анат.)

olive (анат.)

лоптаст орган у очној дупљи, око јабука 1 (анат.) —

део ока кроз који се светлост прелама пре не-го што падне на мрежњачу

лећа (анат.)сочиво (анат.)

—

истурени горњи део образа јагода 1 (об. мн.) —

нос нос (велики) нос (дебео, мастан)

краставац (жарг.)бабура (жарг.)

——

крајник бадем (анат.) almond (анат.)

песница дуња 2 (жарг.) —

једна од ситних костију шаке грашак 1 (анат.) —

меснато испупчење на врховима прстију са супротне стране од ноката

јагода 3 —



ножни прст који извирује из рупе на чарапи кромпир 1 (жарг.) —

лоптаст крај зглобне кости јабука 2 (анат.) —

стомак (велики) — melon 1 (неформ.)

женске груди

женске груди (велике)

женске груди (мале)

јабука 3 (фиг. мн.)дуња 1 (фиг. мн.)

лубеница 2 (жарг. мн.)кокос (жарг. мн.)

—

оrange (неформ. мн.)apple 1 (жарг. мн.)peach 1 (неформ. мн.)coconut (жарг. мн.)tomato (жарг. мн.)melon 2 (жарг. мн.)watermelon (жарг. мн.)pumpkin (жарг. мн.) grapefruit 1 (жарг. мн.)berry (жарг. мн.)raisin (жарг. мн.)kumquat (жарг. мн.)

врх на дојци, брадавицабрадавице (кад су укрућене)

брадавице (кад су изразито црвене, поготово на јако белим женским грудима)

јагода 4—

—

—apple 2 (неформ. мн.)

cherry 1 (неформ. мн.)cranberry (неформ. мн.)

женски полни орган

полни орган белкињеполни орган црнкиње

шљива 1 (жарг.)

——

cabbage 2 (жарг.)lettuce (жарг.)peach 2 (жарг.)plum 1 (жарг.)

клиторис — bean 2 (жарг.)

девичњак — cherry 2 (жарг. вулг.)

женска задњица (лепо обликована) — peach 3 (жарг. једн. / мн.)

мушки полни орган

мушки полни орган (мали)

банана (жарг.)

—

banana (жарг.)cucumber (жарг.)zucchini (жарг.)kiwi 1 (жарг.)

горњи део, врх мушког полног органа печурка (жарг.) mushroom (жарг.)



АНАЛИЗА И ЗАКЉУЧЦИ

Предочена (стандардна и нестандардна) значења српских и ен-глеских назива за воће и поврће настала су, као што је речено,сликовном метафором или, како то појашњава Бугарски, когни-тивном операцијом „излучивања опажених проминентних обе-лежја једне ствари [у овом случају, неке од врста воћа или по-врћа] и њиховог пресликавања у другу, по нечему сличну ствар

тестиси

тестиси (велики)

тестиси (када су због хладноће и повећаног протока крви црвени)

орах (жарг. мн.)

—

—

nut 3 (жарг. вулг. мн.)lychee (жарг. мн.)plum 2 (жарг. мн.)walnut 1 (жарг. мн.) grapefruit 2 (жарг. мн.)kiwi 2 (жарг. мн.)

apple 3 (жарг. мн.)

II. ТЕЛЕСНЕ ИЗЛУЧЕВИНЕ

кап зноја (крупна) грашак 2 —

изметинаизметина (велика)

смоква (покр.)бундева (жарг.)

——

угрушак менструалне крви — blackberry (жарг. мн.)

III. ПРОМЕНЕ НА ЉУДСКОМ ТЕЛУ

руменило на лицу (образима) јагода 2 —

бубуљице, митисери кикирики (жарг.) —

урођен, трајни црвени белег на кожи (нај-чешће лица или главе)

јагода 5 strawberry 1

црвене одеротине на кожи (обично ноге или руке) настале падом уз клизање по поду, земљи и сл.

— strawberry 2 (не-форм.)raspberry (неформ. мн.)

модрица (обично на оку) шљива 2 (жарг.) —

мале, беле отеклине на крајницима — cauliflower (жарг.)

оток препонске жлезде брусница (мед.) —

хемороиди — grape (жарг. мн.)peanut (жарг. мн.)walnut 2 (жарг. мн.)

жуљ, курје око кромпир 2 (жарг.) corn



[овде, у поједине сегменте речених циљних домена]” (2005, стр.199). Приликом таквих пресликавања изгледа да се, како сматрапоменути аутор, активира један механизам који се може пред-ставити као мали низ трансформација: х је слично у → х је као у →х је у, при чему је х циљни домен, а у изворни домен; овај низтрансформација језички се очитује као прелаз од констатацијесличности, преко компарације, до метафоре (2005, стр. 199–200),нпр. женске груди су сличне јабукама → женске груди су као јабуке →женске груди су јабуке; крупна кап зноја је слична грашку → крупна капзноја је као грашак → крупна кап зноја је грашак. За овакво (пре)име-новање, дакле, неопходно је да између изворног и циљног доме-на постоји нешто опипљиво заједничко, што у ствари и чини спо-ну, мост између њих.

У наредном излагању износи се низ запажања везаних за уоча-вање таквих „мостова” између посматраних изворних и циљнихдомена од стране говорника српског и говорника енглеског јези-ка.

(1) Полазећи најпре од тога да у оба језика испитивана групафитонима готово доследно развија метонимијско значење биљка↔ део биљке (нпр. јабука „дрво”; „плод тог дрвета”; кромпир„зељаста биљка”; „задебљали корен те биљке, кртола”), укорпусу се уочава да успостављене асоцијације између изворнихи циљних домена увек почивају на перцептивно проминентнимобележјима дела биљке (најчешће, плода), оног који се и користиу људској исхрани и који се, отуда, и најчешће виђа, у кухињи,маркету, на пијачним тезгама. Управо на тој, визуелној пер-цепцији воћа и поврћа12 базирају се и готово све менталне сликекоје су послужиле као извори инспирације за пресликавање наделове људског тела или на оно што је у вези са њим. Визуелноперцепирана те пресликана обележја могу се тицати општегоблика или изгледа дела биљке, неког његовог појединачногдела или пак неког истакнутог појединачног својства. Тек ретко,у процесу пресликавања учествује и компонента чврстине, твр-доће дела биљке као искуствена слика која се заснива на так-тилној перцепцији. Иако најважније у исхрани, искуствене сликекоје би се темељиле (и) на чулу укуса или мириса овде су употпуности занемарене.

12 Сходно претходно реченом, и воће и поврће треба надаље увек тумачити као„део биљке”, а не као „биљка [у целини]”.



(1а) Општи облик или изглед поједи-начних врста воћа или поврћа — дакле,холистичка слика која је когнитивно инајлакша за обраду и која се по правилупресликава упрошћено и шематски —показао се као далеко „најпродуктив-нији” извор инспирације за пренос нациљне домене. При томе су упрошћенеслике које служе за пренос у огромнојвећини случајева формиране посма-трањем воћа и поврћа са спољне стра-не, а тек ретко погледом се задире (и) уњихову унутрашњост, обично након пресецања дела биљке напола (карфиол, шљива 2; peach 2, cherry 2, nut 2, plum 1). Речено сетакође односи и на визуелне слике преко којих се наноси: чак иони ретки погледи у унутрашњост људског тела у већини слу-чајева се ипак задржавају само на спољној страни означенихделова тела, укључујући и оне оболеле (бадем, брусница, грашак1, јабука 1 и 2, лећа / сочиво, маслин(к)а; almond, cauliflower, cher-ry 2, nut 2, olive). Једини случај преклапања и спољашњих иунутрашњих слика како ентитета из изворног, тако и ентитета изциљног домена које је и „уписано” у једно те исто лексичкозначење забележен је код лексеме карфиол (в. сл. 9 и 10).

Слика карфиола којасе у овом, српскомслучају, дакле, наносипреко слике људскогмозга (а не оболелихкрајника као у енгле-ском) уједно предста-вља и убедљиво „нај-богатију” од свих пре-несених слика из из-ворних на циљне до-мене. Другим речима,готово све оно што јекарфиол могао да по-нуди визуелно (и то из

различитих углова посматрања) — пре свега, овално-округластиоблик и „вијугави” спољни изглед, којему доприносе благаиспупчења многобројних цветића (или, пре, пупољака) од којих

СЛИКА 9. КАРФИОЛ (ПОГЛЕД СПОЉА)

СЛИКА 10. КАРФИОЛ (ПОГЛЕД „ИЗНУТРА”)



је ова сложена цваст сачињена, потом задебљалост те изразитаразгранатост стабла на којем она почива, њена боја, па ивеличина — поклопило се са сликом људског мозга (сагледаногтакође на оба начина), што у сегментима, што у целини.

Иако мање „богато”, специфичноје такође и наношење слика орахапреко слика људске главе, овог путазабележено у енглеском језику. Каоу претходном случају, и овде су сли-ке које се наносе и слике преко којихсе наноси формиране на основу испољашњег и унутрашњег посматра-ња речених ентитета: визуелномперцепцијом плода ораха споља, исада уз учешће тактилне перцепције,„открива” се његов лоптасти облик те карактеристична тврдоћа(љуске), одн. својства која се (пре свега, уз занемаривање величи-не) лако наносе на спољашњу слику (такође лоптасте и тврде)људске главе; штавише, обе спољашње слике повлаче за собом ионе „унутрашње”, тј. визуелне слике делова „садржаја” ораха, сједне, и главе, с друге стране (половину орахове језгре и људскимозак). Ипак, за разлику од карфиол, где се, као што је речено,преклапање и спољашњих и унутрашњих слика стопило у једноте исто лексичко значење, овде су се те две врсте слика нашле умеђусобној конкуренцији, па је једна, спољашња уронула у једнозначење лексеме nut (nut 1), а друга, унутрашња у њено другозначење (nut 2) (в. сл. 11).

Слике добијене из различитих перс-пектива посматрања истог дела телапонекад се уписују и у различите фи-тониме. То се првенствено односи наженски полни орган чија фронталнаслика асоцира на изглед некомпакт-не, растресене главице зелене салате(lettuce) и делимично некомпактнеглавице купуса (cabbage 2), док други,међуножни угао посматрања открива

поједине специфичности које подсећају на изглед (расеченог)плода шљиве (шљива 1, plum 1, в. сл. 12) или пак брескве (peach 2).При томе, за разлику од шљива 1 (случаја који би због актуелногутицаја енглеског језика на српски) можда могао представљати

СЛИКА 11. NUT 2

СЛИКА 12. РLUM 1/ ШЉИВА 1



и један од примера „преведене” сликовне метафоре), код plum 1и peach 2 у поменутом пресликавању обавезно суделује и боја, тј.тамна боја шљиве поклапа се са тамном бојом коже црнкиње, доксветла боја брескве одговара боји белкиње.

(1б) Изразито богатство боја које је на располагању у изворнимдоменима, ипак, није често узело учешћа у преносу на циљне до-мене, могуће и зато што се, генерално узевши, ови други доменисами по себи одликују поприлично ограниченим колоритом.Убедљиво најчешћа боја на којој се држи пренесена слика (углав-ном у комбинацији са општим обликом, а каткад и величином и/или тврдоћом) јесте боја црвених или (модро)црвенкастих пло-дова неколицине врста воћки којом су такође „обојени” и поједи-ни делови тела (јагода 3 и 4; blackberry, cherry 1 и 2, cranberry, мо-гуће и berry и raisin) или се пак у такву боју услед хладноће, по-вреда, неких унутрашњих поремећаја организма и сл. они углав-ном „боје” (брусница, јагода 2 и 5, шљива 2; apple 3, strawberry 1 и2, raspberry). Осим црвене боје код наведених лексема, потом бојешљиве и брескве код plum 1 и peach 2, те беле боје код српског,али и енглеског назива за карфиол (карфиол; cauliflower), још јесамо једна боја из изворног домена представљала спону са циљ-ним доменима, а то је смеђа боја (суве) смокве каква је обично ибоја људских изметина (смоква).

(1в) Обележје чврстине, тврдоће дела биљке, као што је већ ре-чено, такође се ређе поистовећује са неким делом људског телаили оним што је у вези са њим. Оно се на циљне домене готовоувек преноси у комбинацији са (најмање) општим обликом, а нај-чешће се наноси на слику тврде људске главе (диња, лубеница 1,тиква; bean 1, cabbage 1, gourd, nut 1, onion, pea, pineapple, turnip),и знатно ређе, на слику неког другог дела тела (apple 2, peach 3)или пак неке израслине на њему (брусница, кромпир 2; corn, па иgrape, peanut, walnut 2).

(1д) И коначно, уз најпродуктивнији општи облик или изгледдела биљке у огромном броју случајева преноси се и димензијавеличине. При томе се у перцептивном фокусу готово увек налазиуобичајена, типична величина сваке појединачне врсте воћа илиповрћа која се реално и поклапа са (а) далеко најчешће, просеч-ном величином означеног ентитета из циљних домена, нпр. ти-пична величина плода дуње углавном и одговара просечној ве-личини женских груди (дуња 1) или пак просечној величини пе-снице (дуња 2) (и бадем, банана, брусница, грашак 1, јабука 3, кар-фиол, лећа / сочиво, лубеница 1, маслин(к)а, орах, печурка, ти-



ква, шљива 1; almond, apple 1, banana, cabbage 1, coconut, corn, cu-cumber, gourd, grape, grapefruit 1, lychee, mushroom, nut 3, olive,orange, peach 1, peanut, plum 2, tomato, walnut 1, zucchini и др.); (б)знатно ређе, оном величином ентитета из циљних домена која увећој или мањој мери одступа од просека (било да је реч о њеномувећању или пак смањењу), нпр. типична величина зрна грашкаможе да одговара величини крупне капи зноја (грашак 2) (и бабу-ра, краставац; berry, grapefruit 1, kiwi 1 и 2, kumquat, melon 1, rai-sin, walnut 2 и др.).

Забележен је такође и мањи број случајева када типична вели-чина сваке појединачне врсте воћа или поврћа (и то увек плодоваиз обе категорије) реално не би могла да се поклопи са (чак нионом максимално могућом) величином означеног ентитета изциљних домена, а ипак је ова димензија можда и најважнији де-таљ на којем се држи ментална слика у преносу. То је, рецимо,случај са величином лубенице и женских груди (лубеница 2;watermelon, melon 2), бундеве и људских изметина (бундева) илиженских груди (pumpkin), те махунастог плода (или семена) ки-кирикија и митисера (кикирики). Овакви случајеви такође би семогли објаснити прототипским принципима категоризацијес тим што се овде као узус не би узимао искључиво прототип ве-личине за сваку појединачну врсту плодова из посматраних ка-тегорија већ најпре прототип, норма величине за категорију је-стивих плодова у целини, коју описује Вјежбицка: то је величинаоних плодова који су толико велики да се не могу цели ставити ууста (за разлику од нпр. трешње, јагоде, малине, бадема, кикири-кија и сл.) и истовремено толико мали да се цели могу држати уједној руци и појести од једног пута, али залогај по залогај (заразлику од нпр. лубенице, диње, бундеве) (1985, стр. 300). Прото-тип величине за категорију јестивих плодова, дакле, репрезен-тују величине, пре свих, јабуке и наранџе — које су се издвојиле икао најтипичнији представници воћа, прва у српској, а друга уамеричкој култури (више у Дилпарић, 2007) — а онда и крушке,брескве, банане, парадајза, паприке и др. Сходно томе, са циљемда се (пре)нагласи изразити волумен женских груди или пакљудске изметине, те изразито мала величина митисера у односуна његово уже или шире „окружење”, асоцијације се заснивају насликама управо оних врста плодова који у целокупној, колектив-ној слици воћа и поврћа једноставно „штрче” у односу на прото-тип: лубеница и бундева су подоста већи, а кикирики је подостамањи плод у односу на плод, рецимо, јабуке и наранџе.



Поменуто се очитава и у избору фитонима којима се означаваисти део тела у различитим димензијама, нпр. женске грудипросечне величине већином се именују називима за плодове ко-ји и репрезентују описани прототип величине јестивих плодовау целини (јабука 3, дуња 1; оrange, apple 1, peach 1, tomato), великеженске груди називима за плодове веће од поменутих (лубеница2; melon 2, watermelon, pumpkin), а мале називима за плодовекоји су мањи од прототипа (berry, raisin, kumquat).

Остајући и даље у димензији величине, уочава се такође и јед-на занимљивост која уједно илуструје и једну од разлика измеђусрпског и енглеског језика: док се у преименовању људске главепренесена слика у свим српским случајевима држи и на обеле-жју величине (тиква, лубеница, диња), ова димензија је код већи-не енглеских лексема потпуно занемарена (bean 1, pea, nut 1, on-ion, turnip).

(2) Генерално узевши, људска глава, сагледана у целини иликроз појединачне делове, и интимни делови (женског и мушког)тела и њихови делови — дакле, с једне стране, најистакнутија,највидљивија и најважнија регија тела, а с друге, она која се нај-више скрива — сегменти су циљних домена који су и најчешће„осликани” називима за воће и поврће. Овим регијама, штавише,припадају и они делови тела који су извори свих, на исти начин„осликаних” телесних излучевина и на којима се обично јавља инајвећи број „осликаних” промена (сви примери, осим кромпир2, corn, strawberry 2, raspberry). Тек ретко, фитоними (и то прете-жно српски) „протежу” се и на преостале делове тела, већином упределу руке или ноге (дуња 2, грашак 1, јабука 2, јагода 3,кромпир 1; melon 1) или пак на промене које се на њима обичнојављају (кромпир 2; corn, strawberry 2, raspberry).

(2а) Људска глава посматрана у целини означена је далекочешће енглеским (укупно осам) него српским фитонимима(укупно три), али су се зато српски фитоними у знатно већемброју од енглеских „распоређивали” и по појединачним делови-ма ове регије (бабура, бадем, јабука 1, јагода 1, карфиол, краста-вац, лећа / сочиво, маслин(к)а; almond, nut 2, olive). Ретки су слу-чајеви када у (пре)именовању главе или неког њеног дела избору оба језика пада на назив за исту врсту воћа или поврћа. Такваподударања забележена су само код назива за тикву (тиква =gourd), као и код назива за бадем (бадем = almond) и маслин(к)у(маслин(к)а = olive), који су, међутим, како у оба језика анатом-



ски термини, вероватно и примери „преведених” сликовних ме-тафора из истог језика, латинског.

(2б) У (пре)именовању делова интимних регија тела енглескијезик је апсолутно доминирао у односу на српски. Поређења ра-ди, у српском језику је за ту сврху искоришћено свега девет лек-сема „разбацаних” по читавој интимној регији и женског и му-шког тела, док је чак дванаест енглеских лексема постало ознаказа само један интимни део женског тела — груди, различитих ве-личина. Иако знатно ређе од њих, од свих интимних делова му-шког тела енглеским фитонимима су најчешће осликане репро-дуктивне жлезде.

Упркос томе што се по заступљености у поменутим подручји-ма тела, српске и енглеске лексеме подоста разилазе, у овом до-мену је забележено највише подударања између два језика приизбору назива за исту врсту воћа или поврћа као ознаке за истидео тела: јабука 3 = apple 1; лубеница 2 = melon 2 / watermelon; ба-нана = banana; печурка = mushroom; орах = nut 3 / walnut 1. Мадаби се исто могло рећи и за називе за кокос (кокос; coconut), те на-зиве за шљиву (шљива 1; plum 1), јер у оба језика означавају, прве,женске груди, а друге, женски полни орган, значења ових лексе-ма се ипак разликују: кокос у поређењу са coconut садржи још иобележје велике, а plum 1 у поређењу са шљива 1 још и обележјецрнкиње.

Када је реч о подударањима овог типа (дакле, иста врста воћаили поврћа → исти ентитет из циљних домена), у читавом кор-пусу је, поред већ наведених примера за главу и њене делове, тепоједине интимне делове тела, забележен још само један примертаквог подударања: урођен, трајни црвени белег на кожи (нај-чешће лица или главе) у оба језика је означен (и) називом за јаго-ду (јагода 5 = strawberry 1).

(3) У корпусу се у далеко већем броју јављају примери за нано-шење слика исте врсте воћа или поврћа (мада не обавезно и ис-тих њихових обележја) на слике потпуно различитих ентитетаиз циљних домена. Рецимо, говорници српског језика уочили суизвесне сличности између малог, овалног и црвеног плода бру-снице и отечене препонске жлезде (брусница), док су говорнициенглеског језика „мост” успоставили између овог плода и (изра-зито црвених) брадавица на (јако белим) женским грудима (cran-berry); величина и облик бундеве говорнике српског језика асо-цирао је на велику људску изметину (бундева), а говорнике ен-глеског на велике женске груди (pumpkin); махунасти плод (или



јестиво семе) кикирикија у српском се, као што је раније речено,повезује са митисерима или бубуљицама (кикирики), а у енгле-ском са хемороидима (peanut) итд. (уп. и називе за грашак, дињу,лубеницу, јабуку, јагоду, карфиол, краставац и орах у табели 1).

У обрнутом смеру посматрано (одн. исти ентитет из циљнихдомена ← различите врсте воћа или поврћа), издвајају се готовосви фитоними као ознаке за главу (осим тиква и gourd), називи замозак (карфиол; nut 2), називи за жуљ, курје око (кромпир 1;corn), те огромна већина назива за женске груди, брадавице и др.(уп. у табели 2).

(4) Као што је раније речено, у корпусу се бележе и случајевиполисемије: полисемично је укупно двадесет лексема, седамсрпских и тринаест енглеских. Међу њима се налазе српски на-зиви за дуњу, грашак и кромпир, енглески називи за брескву,трешњу / вишњу, грејпфрут, киви, купус и пасуљ (или можда не-ко друго зрнасто поврће), те називи из оба језика за јабуку, јагоду,лубеницу, шљиву и орах. Огромна већина ових лексема има подва релевантна значења (грашак, дуња, лубеница, кромпир,шљива; bean, cabbage, cherry, grapefruit, kiwi, melon, plum,strawberry, walnut), а, далеко ређе, лексеме се јављају и са по тритаква значења (јабука; apple, nut, peach). Убедљивог рекордера утом погледу представља лексема јагода, код које се слика овогплода наноси преко слика чак пет ентитета из циљних домена.

Проминентна обележја (или, пре, њихове комбинације) истеврсте воћа или поврћа на којима се држе слике пренесене на двеили више слика из циљних домена неретко су иста, нпр. сликузрна грашка која се у српском језику наноси преко слике и једнеод кошчица у пределу шаке (грашак 1)13 и крупне капи зноја (гра-шак 2) држи комбинација истих обележја: облик + величина (икод дуња 1 и 2, јабука 1, 2 и 3; grapefruit 1 и 2, kiwi 1 и 2, melon 1 и2, walnut 1 и 2). Ипак, проминентна обележја или њихове комби-нације могу се, такође, наћи и у међусобној конкуренцији такошто ће једно обележје или једна комбинација бити уписана у јед-но или више значења исте лексеме а друга у друго њено значење(или више њих), нпр. када се наноси преко слике људске главе(bean 1), слика пасуља држи се, пре свега, на обележју тврдоће, акада се наноси на слику клиториса (bean 2), на димензији вели-чине, уз могуће учешће и облика; apple 1 мотивисано је обликом

13 Ово је, могуће, и пример још једне „преведене” сликовне метафоре из ла-тинског (лат. os pisiforme).



и величином, apple 2 обликом и тврдоћом (и могуће бојом), аapple 3 обликом и бојом њиховог извора; облик јагоде мотивисаоје значење јагода 1, њена боја значење јагода 2, а комбинацијаових обележја (уз веће тежиште на једном од њих и уз могућеучешће и величине) значења јагода 3, 4 и 5 (уп. и лубеница 1 и 2,кромпир 1 и 2). Овакве случајеве Бугарски би именовао „полисе-мијом метафоричког пресликавања” (2005, стр. 201), а међу њихби се, такође, могли уврстити и раније поменути, као и сви при-мери уписивања спољашњих слика, с једне, и унутрашњих сли-ка, с друге стране, у различита значења једне лексеме, нпр. спо-љашња слика (две) брескве мотивисала је значења peach 1 и 3, аунутрашња слика пресеченог плода значење peach 2 (уп. и шљива1 и 2; cherry 1 и 2; nut 1, 3 и nut 2, plum 2 и 1).

Имајући у виду (макар и само) уочене појаве у грађи, тј. разно-ликост могућности наношења слика из речених изворних нациљне домене, даје се закључити да су и говорници српског и го-ворници енглеског језика тек мањим делом „заграбили” у резер-воар детаља које воће и поврће реално нуди и да им ови домении надаље, и то у великој мери, стоје на располагању као потен-цијални извори инспирације за разматрани вид језичке креатив-ности.

ЛИТЕРАТУРА Bugarski, R. (2005). „Slikovne metafore u razgovornom jeziku”. U: R. Bugar-ski, Jezik i kultura (str. 179–208). Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug.

Geeraerts, D. (2010). Theories of Lexical Semantics. New York: Oxford UniversityPress Inc.

Гортан-Премк, Д. (1990). О неким моделима метафоричне полисеман-тичке дисперзије. Научни састанак слависта у Вукове дане 20 (2), 251–259.

Гортан-Премк, Д. (1997). Полисемија и организација лексичког система усрпскоме језику. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Dilparić, B. (2007). „O prototipnim strukturama kategorija voća i povrća usrpskoj i američkoj kulturi”. U: Interkatedarska konferencija anglističkih katedri,Niš 2006: Zbornik radova (str. 141–156). Niš: Filozofski fakultet.

Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбе-нике.

Klikovac, D. (2004). Metafore u mišljenju i jeziku. Beograd: Biblioteka XX vek,Knjižara Krug.

Кликовац, Д. (2008). Шта је то метафора? Књижевност и језик LV (1–2),57–76.



Kövecses, Z. (2002). Metaphor: A Practical Introduction. New York: Oxford Uni-versity Press.

Lakoff, G., Johnson, М. (2003). Metaphors We Live By. Chicago and London: TheUniversity of Chicago Press.

Lakoff, G., Turner, M. (1989). More Than Cool Reason: A Field Guide to Poetic Met-aphor. Chicago: The University of Chicago Press.

Wierzbicka, A. (1985). Lexicography and Conceptual Analysis. Ann Arbor:Karoma Publishers Inc.

ИЗВОРИ ГРАЂЕ

Андрић, Д. (2005). Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речии израза. Београд: Zepter Book World, Драгослав Андрић.

Duckworth, T. A Dictionary of Slang: English Slang and Colloquialisms Used in theUnited Kingdom. Доступно на адреси: http://www.peevish.co.uk/slang/[август 2013].

Longman Dictionary of Contemporary English (1995). Harlow: Longman GroupLtd.

MacMillan English Dictionary for Advanced Learners (2002). Oxford: MacMillanPublishers Limited.

Merriam-Webster Online Dictionary. Merriam-Webster Inc. Доступно наадреси: http://www.merriam-webster.com [авг. 2013].

Московљевић, М. С. (2000). Речник савременог српског језика с језичким са-ветником. Београд: Гутенбергова Галаксија.

Online Dictionary, Encyclopedia and Thesaurus (2004). Farlex, Inc. Доступно наадреси: http://www.thefreedictionary.com/ [авг. 2013].

Речник српскога језика (2007). Нови Сад: Матица српска.

Речник српскохрватскога књижевног језика I–VI (1967–1976). Нови Сад: Ма-тица српска (I–III и Матица хрватска).

Речник српскохрватског књижевног и народног језика I–ХVIII (1959–2010).Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски је-зик.

Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–ХXIII (1881–1976). Zagreb: Jugoslaven-ska akademija znanosti i umjetnosti.

The American Heritage Dictionary of the English Language (2000). Boston:Houghton Mifflin Company.

Urban Dictionary. Доступно на адреси: http://www.urbandictionary.com/[авг. 2013].



Хлебец, Б. (2006). Енглеско-српски и српско-енглески речник сленга. Београд:Београдска књига.

Hornby, A. S. (1995). Oxford Advanced Learner's Dictionary of Current English. Ox-ford: Oxford University Press.

Collins Cobuild English Language Dictionary (1995). London and Glasgow: Collins.

Webster Comprehensive Dictionary (International Edition), Vol. 1–2(1987). Chicago: J. G. Ferguson Publishing Company.

ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

Графички прилози коришћени у овом раду су у јавном власништву идоступни на више сајтова, изузев:

Сл. 4: Marazzi P. (2009). Strawberry Hemangiomas. Преузета са http://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/picture-of-strawberry-hemangiomas

Сл. 9: Сhoudhri A. (2007). Cauliflower… brain food. Преузето са: http://www.dpchallenge.com/image.php?IMAGE_ID=46 7108

Сл. 10: White, S. D. (1986). Cauliflower Brain. Преузето са http://www.susandwhite.com.au/drawings_prints/1986cauliflowerbrain.html

Сл. 11. Nut 2: Lörwald, A. C. (2011). MRT Studies: Structural Differences, Brainart 10. Преузето са: http://www.geekosy stem.co/ brain-art/



DRAGANA M. SPASIĆBRANISLAVA M. DILPARIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD OFFICEIN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY,DEPARTMENT OF ENGLISH LANGUAGE AND LITERATURE

SUMMARY IMAGE METAPHORS IN SERBIAN AND ENGLISH: FROM FRUIT AND VEGETABLES TO HUMAN BODY14

The paper deals with some of the image metaphors which are enco-ded in lexemes themselves, i.e. Serbian and English (standard) namesfor different kinds of fruit and vegetables; moreover, these are repea-ted metaphors since the perceived similarities between two differententities 'belong' either to the whole language community or some ofits groups. The study includes both dead and living metaphors, as wellas old and newly-created ones, mostly in slang. The domain of humanbody, subdivided into parts of the body, body fluids, and changes on/in the body, is the only target domain observed.

KEY WORDS: image metaphors, fruit, vegetables, human body, Ser-bian, English.

14 Рад је примљен 19. августа 2013, а прихваћен за објављивање на састанку Ре-дакције Зборника одржаном 21. децембра 2013.

Бранислава Дилпарић: Сликовне метафоре у српском и...

Documents

Transcript of Бранислава Дилпарић: Сликовне метафоре у српском и...