18

СЕМИНАРСКИ РАДПРЕДМЕТ : Транспортно право

ТЕМА: ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

САДРЖАЈ:

УВОД 3

1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

4

1.1 Права код хартија од вредности 51.2 Право на самој хартији 51.3 Улога хартија од вредности 5

2. ВРСТЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ 6

2.1 Новчане хартије од вредности 62.1.1 Несеријске (појединачне) новчане хартије од вредности 62.1.2 Серијске хартије од вредности 112.1.3 Изведене хартије од вредности 122.1.4 Робне хартије од вредности 14

3. ЗАКЉУЧАК 18

ЛИТЕРАТУРА 19

18

УВОД

Инструменти финансијских тржишта доста често се поистовећују са хартијама од вредности, што је двоструко нетачно. Као прво, неке хартије од вредности немају карактер инструмената финансијских тржишта, тј. инструмената којима се трансферише штедња, већ представљају или инструмент плаћања или уопште нису новчане, већ робне хартије одвредности. Као друго, има велики број инструмената финансијских тржишта који не спадају у корпус хартија од вредности .

Облигационо правне хартије од вредности су хартије од вредности које садрже право потраживања својих власника од дужника.

Њихов садржај је одређено потраживање, које је најчешће изражено новчано, у ком случају представљају новчане хартије од вредности или ефекте.

Облигационо правне хартије од вредности су најбројиније и најзначајније за банкарско пословање.

Облигационо-правне хартије од вредности се такође називају презентационе хартије од вредности јер се захтев за извршење обавезе врши подношењем, односно презентовањем.

Основни облици хартија од вредности су акције, обвезнице, цертификати, благајнички записи и комерцијални записи. Поред ових, на финансијском тржишту се појављују и друге хартије од вредностикао што су: меница, чек, товарни лист, складишница, коносман (теретница), банкарска гаранција, акредитив и др.

18

1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

Под хартијама од вредности, подразумевају се писмене исправе (чија је садржина одређена законом и другим прописима) које у себи садрже неко грађаско-имовинско право,а постојање тог права је у блиској вези са постојањем саме писмене исправе.

Хартије од вредности представљају документе којима се обећава исплата новца, камате, зараде или дивиденде.

Хартије од вредности у ужем смислу су инвестициони инструменти, односно оне хартије од вредности код којих постоји ризик улагања који се компензује потенцијалном зарадом. У овој групи хартија налазе се акције, обвезнице, опције, други деривати и тако даље. Ове хартије су израз власничког (акције), индиректно власничког (опције) или кредитног (обвезнице) аранжмана.

Оне се продају и купују на специјализованом финансијском тржишту тј. тржишту капитала и представљају најзначајнију групу финансијских инструмената којима се тргује на финансијским тржиштима.

У ширем смислу, хартијама од вредности припадају и инструмент и кредит, а и плаћања, као што су чекови, менице, складишнице, коносмани и слично.

Према прописима Србије хартије од вредности може емитовати република, покрајина, град, општина, и друго правно лице.

Свака хартија од вредности мора да поседује одређена својства односно мора да испуни три услова :

да је у писаној форми да је у тој исправи садржано неко грађанско (најчешће имовинско) право да је постојање и остварење имовинског права повезано са постојањем хартија

од вредности

Хартије од вредности у савременом промету могу да играју разне улоге и да се појаве као средства плаћања, кредита, обезбеђења потраживања, робног промета и слично.

Свака хартија од вредности мора да садржи 5 елемената:

Ознака врсте хартије од вредности Назив и седиште издаваоца хартије од вредности Тачно утврђену обавезу издавача хартије од вредности Место, датум и серијски број издавања хартије од вредности Потпис издаваоца хартије од вредности

Према начину одређивања корисника хартије разликују се :

18

1. Хартија на име - врста хартије од вредности код којих је корисник исправе изричито наведен по имену, с тим што је искључено преношење такве хартије путем индосамента.

2. Хартија од вредности по наредби - врста хартија од вредности код којих се као ималац права појављује неко лице изричито означено у самој исправи, али је том лицу истовремено дата могућност да својом наредбом одреди неко треће лице као корисника исправе.

3. Хартија од вредности на доносиоца - онај тип хартије од вредности код којих ималац права тј. корисник није именован изричито, тако да се сваки ималац такве исправе сматра корисником хартије. Хартије на доносиоца преносе се најлакше од свих хартија од вредности

Из напред наведеног, произилази да је у хартији од вредности, као писменој исправи, инкорпорисано одређено право, које се може преносити ради могућности ефикасног остваривања тог права путем саме хартије од вредности

1.1 Права код хартија од вредности

Према нормативима Закона о облигационим односима, потраживања из хартија од вредности везана су за саму хартију, те као таква она припадају њеном законском имаоцу.Код хартија од вредности постоје две врсте права, и то:права на самој хартији иправа која проистичу из хартије.

1.2 Право на самој хартији

углавном је стварно право, тј. право својине које се огледа у чињеници што ималац хартије од вредности може слободно да располаже њоме.

Права која проистичу из хартија од вредности разноврсна су и одговарајућим регулативама су изричито регулисана.

1.3 Улога хартија од вредности

У постојећим привредним кретањима улога хартија од вредности је веома значајна јер се оне употребљавају у унутрашњем и међународном промету.

Улога хартија од вредности је тројака: прво, неке хартије од вредности служе као средство плаћања (меница, чек,

кредитно писмо, трговачка обвезница, трговачка упутница),

18

друго, неке хартије од вредности служе као средство кредита (тј. Средство за обезбеђивање кредита, као што је то случај код менице и варанта),

треће, неке хартије од вредности служе као средство робног промета (теретница коносман, признаница код складишнице, итд).

У платном промету хартије од вредности имају широку примену захваљујући чињеници што су се у пракси показале као веома ефикасно средство, помоћу кога се обавља платни промет на брз и ефикасан начин, искључујући при томе употребу готовог новца.

2. ВРСТЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

У оквиру хартија од вредности, разликују се две основне врсте: новчане хартије од вредности и робне хартије од вредности.

2.1 Новчане хартије од вредности

У оквиру новчаних хартија од вредности разликују се: несеријске (појединачне) хартије од вредности, серијске хартије од вредности и изведене хартије од вредности.

2.1.1 Несеријске (појединачне) новчане хартије од вредности

У несеријске (појединачне) новчане хартије од вредности спадају: меница и чек.

МЕНИЦА је хартија од вредности по наредби којом њен издавалац (трасант) издаје безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту) исплати одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату.

Сваку меницу карактеришу: Писменост Формалност Инкорпорираност Строгост Самосталност Солидарност

18

У савременом промету може да се појави више типова меница : бланко, циркулациона, домицилирана, комисиона, кредитна, оперативна...

Ипак разликујемо два основна типа меница :1. трасирана2. сопствена

Суштинска разлика између трасиране и сопствене менице је у томе што код сопствене менице постоји изјава о неопозивој исплати док код трасиране постоји наредба о неопозивој исплати.

Карактеристике трасиране (вучене) менице: Трасант (онај који издаје меницу) Трасат (предузеће које врши плаћање у року менице) Ремитент (предузеће ком плаћање треба да се изврши) Дан, месец, година и место издавања менице Дан , месец, година и место доспећа менице Место где треба извршити плаћање Ознака да је меница Безуслован упут за плаћање одређене своте

Сопствена меница постоји у оном случају када њен издавалац није издао налог трасату него се сам обавезао (уношењем клаузуле "платићу" ) на плаћање своте на коју меница гласи.

Битни елементи менице су:ознака на само меницибезусловни налог исплате меничног износаиме трасантаиме трасата име ремитентаозначење доспелостидан и место издавања меницеместо извршења плаћањаМеничне радње које се одвијају између лица у меничком послу:издавање меницеакцептирање меницеавалирање менице или менични авалиндосирање менице или индосамнетисплата меницепротест менице

18

амортизација меницезастарелост меничних права

Врсте меница: сопстевена - властита меница: она у којој се њен издавалац обавезује да ће сам у одређено време и на одређеном месту исплатити означени износ новца лицу именованом у меницитрасирана - вучена меница – обухвата све битне и небитне елементе и уз су означени сви могући учесници у коришћењу ове врсте менице. Има неколико модалитета ове (2.) менице: трасирана м. По сопственој наредби, трасирана сопственам, комисиона трата, домицилирна трасирана м, непреносива м, акцептирана м, гарантна м, авална м, пословна м, робна м, финансијска м, домаћа м, инострана м.

Меница је наредба од једне особе, издаваоца - трасанта, другој особи, трасату, да изврши исплату—било плаћањем трасанту или трећој особи, примаоцу менице. Чек, данас најчешћи облик менице, је меница вучена на банку (видите пример 2.1). Ако је меница преносива, ималац менице може да је пренесе другом примаоцу који је може поднети трасанту на наплату. Преносива меница функционише слично као новац.

Потпис трасанта на меници означава да су његова средства довољна за исплату менице. Ако трасат преузме исплаћивање, односно "прихвата" да исплати меницу на каснији датум, трасат мора да исплати меницу на датум доспећа. Ако, међутим, трасат не плати, примаоц може да се обрати трасанту - или се то унапред одбацује. Трговачка заједница на тај начин може да вреднује менице у зависности од оцењених кредитних способности трасанта - или, ако плаћање преузима или прихвата трасат, његове оцене кредитних способности замењују оцене трасанта. Према томе, меница је флексибилан инструмент који је још флексибилнији захваљујући преносивости. Ако првобитни прималац индосира преносиву меницу, индосатар преузима права индосанта.

Слика 1. - МеницаИндосатар може да индосира меницу следећем индосатару или је може поднети трасату. Ако је трасат прихватио меницу, он је у обавези да је исплати индосатару. Ако, међутим, трасат не плати, индосатар може да се обрати првобитном примаоцу и трасанту - или се то унапред одбацује.

18

Хартија од вредности која садржи прихватање трасата да исплати износ у одређено време у будућности се сада зове меница на одређено време или акцептирана меница. 1 На пример, акцепт банке је меница која замењује оцену кредитне способности трасата који издаје његова банка уместо оцене трасанта. Често је акцептна банка безбедни кредитор трасанта па прихвата да понуди свој кредит као акцептни трасат. За имаоца акцепта банке ризик је веродостојност банке.

У прошлости, ако трасант хартије од вредности нема добру или познату оцену кредитне способности а трасат је има, акцепт трасата је увелико доприносио преносивости хартије. Хартија од вредности коју је у трансакцији акцептирао трасат је у Европи шеснаестог века представљала прву појаву кредитног писма. У кредитном писму, трасат, обично банка, преузима да исплати или акцептира одређену хартију или низ хартија које вуче одређени трговац у одређеном временском периоду. Обавеза трасата да исплати меницу подржала је меницу која се тако развила у врсту валуте - папирни новац.

ЧЕК – представља писмену исправу којом издавалац/потписник даје банци безусловну наредбу да подносиоцу исплати назначену суму новца. За разлику од менице, која се издаје и када нема новца на рачуну, чек се издаје само уз постојање новчаног покрића.

У европским земљама сваки чек мора да обавезно садржи следеће елементе:Означење да је то чек Безусловни налог за исплату назначене своте Име лица које треба да исплати чековну своту (трасата) Датум и место издавања Потпис издаваоца чека (трасанта)

У погледу трасаната и трасата разликујемо банкарски чек код кога је трасант банка и небанкарски чек код кога је трасант нека фирма или физичко лице.

С обзиром на намену чек може бити :готовински, вирмански, обрачунски, барирани, путнички, акредитивни, циркуларни...

Као и меницу, чек карактеришу : индосирање, авалирање, амортизација, плаћање и протест чека. Чек се не може издати бланко и он може бити опозив.

Три битне чековне радње су:

18

Издавање чека, где морају бити задовољени битни елементи чека Пренос чека, где се чек на доносиоца преноси простом предајом, по наредби

путем индосамента, а на име путем цесије уз предају исправе Авалирање, што подразумева гаранцију од одређеног лица

Битни елементи:писмена ознака да исправа преставља чекпотпис онога кој је издао чек (трасант)безусловни налог да се плати одређени износ новцаиме онога који треба да плати чекместо где треба да се плати чекозначење датума и места издавања чекаПо начину означавања корисника чековних права имамо следеће врсте чекова:чек на име корисникачек на доносиоцачек по наредбиалтернативни чекчек трасиран по сопственој наредбиректа – чекПрема намени коришћења:готовински или благајнички чекобрачунски или вирмански чекбарирани (прецртан двема упоредним дијагоналним линијама)У чековне радње спадају:издавање чековацертификација чековапренос чекаавалирање чекаисплата чеканаплатаопозив чекаамортизација чеказастарелост чековних права и обавеза

18

Слика 2. - Ček

2.1.2 Серијске хартије од вредности

У серијске хартије од вредности спадају: акције, обвезнице, благајнички записи, комерцијални записи, државни записи и сертификати о депозиту.

Основна карактеристика наведених хартија од вредности је њихово серијско емитовање и временски рок њиховог коришћења (краткорочне и дугорочне хартије од вредности).

У краткорочне хартије од вредности спадају: благајнички, комерцијални и државни записи.

У дугорочне хартије од вредности спадају: акције, обвезнице и сертификат о депозиту.

Такође, хартије од вредности које се емитују у серији емитују се јавним путем. Као такве, оне су подвргнуте законском режиму чији је циљ заштита инвеститора у те хартије (јавна понуда, израда проспекта, прибављање дозволе од надзорних власти, поштовање прописаних рокова и забрана).

По мишљењу професора Васиљевића „Правни режим емисије хартија од вредности које се емитују у серији код нас није урађен на задовољавајући начин, што је извор правне

18

несигурности инвеститора у хартије од вредности." Задовољавајућу правну регулативу имају само акције и дугорочне обвезнице.

О наведеним хартијама било је речи у ранијим излагањима у делу Субјекти права и банкарски систем и хартије од вредности.

2.1.3 Изведене хартије од вредности

Према одредбама Закона о хартијама од вредности, хартијама од вредности сматрају се финансијски деривати којима се тргује на берзи.

Финансијски деривати су „специфични правни послови, тј. преносиви рочни берзански уговори који не могу да се серијски емитују, али могу да се препродају све до рока доспелости."

Финансијске деривате сачињавају: Финансијски термински уговор и Опцијски уговор.

Фјучерс уговор је преносив уговор о продаји стандаризоване количине тржишног материјала. Фјучерс уговоре закључују правна лица путем берзанских посредника. Уговорне стране су дужне да при закључењу Фјучерс уговора положе гарантни депозит на берзи за испуњење уговорних обавеза чију висину утврђује управни одбор берзе. Страна која одустане од Уговора губи право на повраћај положеног гарантног депозита.

Своп уговор је уговор о истовременој промптној и терминској продаји тржишног материјала, као и о замени једне билансне активе другом билансном активом или једне билансе пасиве другом билансном пасивом.

Опцијски уговор је уговор о терминској продаји тржишног материјала којим једна уговорна страна стиче право куповине и продаје предмета опције сваког радног дана до истека уговореног рока, а друга страна се обавезује да на захтев прве безусловно преда или преузме и плати предмет опције.

Опцијски уговор може да буде: куповни и продајни.

Опцијски уговор закључују правна лица преко берзанског посредника. При закључивању уговора, продавац је дужан да берзи достави гаранцију за обављање својих уговорних обавеза.

Опцијски уговор је предмет купопродаје тржишног материјала од дана закључења уговора до дана доспелости утврђеног Уговором. Приликом закључивања Опцијског

18

уговора купац је дужан да продавцу плати уговорену премију као накнаду за могућност куповине и продаје тржишног материјала који је предмет тог уговора.

Трговину Финансијским терминским уговорима и Опцијским уговорима могу да обаве само берзе. Управни одбор берзе даје сагласност за трговину Финансијским терминским уговорима и опцијским уговорима и утврђује услове и начин трговања њима.

2.1.4 Робне хартије од вредности

У оквиру робних хартија од вредности, разликују се следећи облици: теретница (коносман), складишница и преносиви товарни лист у железничком, друмском и ваздушном саобраћају.

Теретница (коносман) је хартија од вредности коју издаје бродар крцатељу на основу закљученог уговора о превозу у поморском и у саобраћају на унутрашњим воденим путевима. Теретницом он потврђује да је примио на превоз материјална добра која су у њој назначена.

Карактеристике теретнице су: она представља потврду бродара да је примио на превоз у њој назначена

материјална добра. теретница није уговор о превозу, али је доказ о његовом постојању. теретница представља обавезу бродара да he примљена

материјална добра на превоз у одредишној луци предати овлашћеном имаоцу теретнице.

Теретница је стварноправна хартија од вредности јер симболично представља материјална добра која су наведена у њој и као таква она њеном имаоцу омогућава да њима слободно располаже.

По својој природи, она је писмена исправа. Осим тога, она је презентациона хартија од вредности. У односима бродара и крцатеља она је каузална хартија од јер симболично представља материјална добра која су наведена у њој и као таква она њеном имаоцу омогућава да њима слободно располаже. Теретница мора да садржи следеће податке:

фирму и седиште (или име и пребивалиште) бродара којииздаје теретницу,

податке о идентитету брода, фирму и седиште (или име и пребивалиште) крцатеља, фирму и седиште (или име и пребивалиште) примаоца или

ознаку „по наредби" или „на доносиоца", луку (или пристаниште) одредишта, или време или место

када ћe се лука (или пристаниште) одредити,

18

количину терета према броју комада, маси, запремини илидругој јединици мере према врсти терета,

врсте терета или ознаке које се на њему налазе, стање терета или омота према спољњем изгледу, одредбе о возарини и место и датум укрцаја терета и издавања теретнице.

Код теретнице у унутрашњој пловидби поред наведених података мора да постоји ознака да се ради о теретници у унутрашњој пловидби.

Поред наведених података, у пословној пракси теретница садржи небитне елементе у виду разних клаузула.

У пракси се у теретницу уносе следеће клаузуле: клаузула о заједничкој хаварији, општа клаузула о рату, општа клаузула о леду, клаузула о обостраној одговорности за судар, lien clause (којом се бродару признаје заложно право на терету за његова

потраживања из Уговора о превозу).

Теретницу издаје бродар на захтев крцатеља. Уколико се не захтева издавање теретнице, бродар крцатељу издаје тзв. "часничку потврду“ која нема својство хартије од вредности.

У унутрашњој пловидби, а изузетно и у поморској пловидби, издаје се товарни лист који такође нема својство хартије од вредности.

У поморском саобраћају теретница може да се изда у више примерака, с тим што сваки примерак мора да има означен број издатих примерака. За превоз у унутрашњој пловидби теретница може да се изда само у једном примерку јер није допуштено њено умножавање.

На захтев крцатеља може да се изврши препис теретнице и при томе на сваком примерку преписа мора да буде назначено да је то препис.

Улога теретнице је различита. Наиме, код неких земаља она је хартија од вредности само у случају када је издата са назнаком „по наредби", те је њен пренос могућ индосирањем, као и код менице.

У случајевима када је теретница издата на име, њен пренос се обавља цесијом.

У пракси се јављају следећи облици теретнице: Теретница „укрцано" која се издаје у случају када су ствари укрцане на брод, Теретница „примљено на укрцај" која се издаје у случају када су ствари

примљене од крцатеља, с тим што их он сам укрцава на брод,

18

„Чиста теретница" је она теретница, која не садржи опаске о врсти, броју, количини, стању терета,

„Нечиста теретница" је она теретница, која поред редовних података, садржи и одређене податке о стању терета који је примљен на превоз,

Група теретница је она теретница која се издаје у случајевима када се једним бродом превозе материјална добра више комитената.

Директна теретница је она теретница која се издаје у случајевима када превоз материјалних добара до луке искрцаја остварује више бродара.

У правним односима између бродара и крцатеља теретница представља непотпуно доказно средство јер подаци унети у теретницу имају само претпостављену доказну снагу о стању и количини терета, који се свим доказним средствима могу побијати.

У правним односима између бродара и примаоца теретница има апсолутну доказну снагу, изузимајући скривене мане.

Складишница је писмена исправа коју издаје овлашћено складиште, а којом се потврђује да је од депонента примило на чување материјална добра која су у њој назначена, уз обавезу да их изда овлашћеном лицу.

Складишница је стварноправна хартија од вредности јер садржи право својине и право залога. Осим тога, она је каузална неконститутивна, традициона и презентациона хартија од вредности.

Према одредбама Закона о облигационим односима складишница мора да садржи следеће податке:

назив, односно име и занимање оставодавца и његово седиште, тј. Пребивалиште,

назив и седиште складиштара, датум и број складишнице, место где се складиште налази, врсту, природу и количану робе, наводе о томе до ког je износа роба осигурана и остале податке потребне ja распознавање и одређивање

њене врсте.

Складишница може да буде једноделна и дводедна. Код дводелне складишнице оба дела морају да садрже наведене елементе јер би недостатак неког елемента складишницу чинио неважећом, али би тада могла да служи као потврда о чувању робе.

Поред битних елемената, складишница може да садржи и небитне елементе (нпр. списак о видљивим манама и др.).

Складишница се издаје само на захтев депонента, а у противном се издаје потврда о пријему робе.

18

Депонент може да захтева поделу материјалних добара на одређене делове, и издавање складишнице за сваки део.

Складишница може да буде једноделна и дводелна. Први примерак дводелне складишнице назива се признаница и он служи за подизање робе из складишта, а други примерак назива се заложница, односно варант.

Складишница је хартија од вредности и може да гласи на име, „по наредби" и на доносиоца.

Складишница на име и „по наредби" преноси се индосаментом на полеђини признанице, а складишница на доносиоца преноси се простом традицијом.

Код дводелне складишнице, пренос заложнице обавља се пуним индосаментом, који мора да садржи:

назив, односно име и занимање повериоца, пословно седиште, односно пребивалиште повериоца, износ његовог потраживања (урачунавајући и износе камата) и датум издавања.

Такође, индосамент мора да садржи и потпис индосанта.

Уколико индосамент не садржи неки од наведених података, заложница нема својство хартије од вредности.

Након извршеног преноса, први прималац заложнице дужан је без одлагања да пријави складишту да је на њега обављен пренос заложнице, а складиште је дужно да упише тај пренос у свој регистар и да на самој заложници забележи да је овај пренос обављен.

Необављање наведених радњи не доводи до ништавности индосамента, али заложни поверилац губи право да заложницу даље преноси.

Пренос признанице без варанта омогућава њеном имаоцу да му се ускладиштене ствари могу предати али само под условом да је он претходно исплатио потраживања имаоца заложнице или да складишту положи износ који треба да буде исплаћен на дан доспелости потраживања.

Ималац признанице без заложнице има право да захтева да се ускладиштена роба прода ако постигнутом ценом може да се намири износ потраживања имаоца заложнице и да се остварени вишак преда њему, након измирења складишних трошкова.

Признаница, за разлику од заложнице може да се пренесе како пуним, тако и бланко индосаментом.

18

Ималац заложнице чије потраживање није реализовано у року дужан је да обави протест код надлежног суда. У случају да се потраживање не измири после подигнутог протеста, дужник по истеку осам дана од доспелости потраживања може да захтева продају заложене робе.

Преносиви товарни лист у железничком, друмском и ваздушном саобраћајуОдредбама Закона о Уговору о превозу у железничком саобраћају, Закона о Уговору о превозу у друмском саобраћају и Закона о облигационим односима и својинско-правним односима у ваздушном саобраћају предвиђено је да се пошиљалац и превозилац код превоза ствари могу договорити о издавању преносивог товарног листа.

Клаузула о преносивости у железничком саобраћају ставља се на два примерка товарног листа и то на дупликату и на товарној карти, а у друмском и ваздушном саобраћају на примерку товарног листа који поседује пошиљалац. На осталим примерцима мора да буде означено да је издат преносиви товарни лист.

Преносиви товарни лист „по наредби" преноси се индосаментом, а преносиви товарни лист преноси се простом традицијом.

У поморском саобраћају и саобраћају на унутрашњим воденим путевима нема преносивог товарног листа.

3. ЗАКЉУЧАК

Семинарски рад под називом Хартије од вредностисам одабрала да би показала колики је њихов значај на финансијским тржиштима.

18

Хартије од вредности имају изузетно велики значај у свакој тржишној привреди.

Може се с пуним правом рећи да се привреда не би могла развити до садашњег степена да није било разноврсних хартија од вредности, и да је савремена тржишна економија незамислива без њих.

Има доста конфузних схватања о хартијама од вредности, посебно о некима од њих.

Инструменти финансијских тржишта доста често се поистовећују са хартијама од вредности, што је двоструко нетачно. Као прво, неке хартије од вредности немају карактер инструмената финансијских тржишта, тј. инструмената којима се трансферише штедња, већ представљају или инструмент плаћања или уопште нису новчане, већ робне хартије одвредности. Као друго, има велики број инструмената финансијских тржишта који не спадају у корпус хартија од вредности.

Да би се ова конфузија избегла најпре сам изложила појам и карактеристике хартија од вредности, врсте, њихове опште функције и значај, да би се тек након свега тога могло сасвим разјаснити које су хартије од вредности, извршила њихова подела и на крају појединачно образложила сваку од њих.

Све оне имају неколико општих, заједничких карактеристика, а то су:1. формалност правног посла: хартија од вредности увек мора бити у

облику писмене исправе,2. инкорпорираност правног посла: у хартији од вредности увек јеинкорпорирано

неко имовинско стварно право, с тим што поред имовинског може бити инкорпорирано и неко друго право,

3. везаност инкорпорираног права за постојање саме хартије као писмене исправе, без које се ово право не може остварити ни преносити на друге,

4. преносивост, негоцијабилност,тј. способност хартије од вредности да буде предмет правног промета, такође је општа карактеристика хартија од вредности. Треба указати да је појам негоцијабилност језички и историјски шири од пуког чина преносивости. У историјском развоју негоцијација је имала потпуније значење: преговарање, погађање, трговање, чији је самозавршни чин био пренос хартије од вредности. Данас је у правно јтерминологији преовладала идентификација негоцијације са преносом. Ипак то не значи да преносу не предходи трговање.

18

ЛИТЕРАТУРА:

1. Костадиновић, С; Транспортноправо, „ГРАФО-ЖИГ“, Београд, 1997.

2. Момчиловић, Р., Вуловић, С.; Пословно право, Београд, 2007.

3. Закон о облигационим односима (Члан 234.), ("Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља)

4. Станковић Обрен, Лазаревић Љубинко, Китановић Игор., ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ПРАВОСУДНОГ ИСПИТА : V ИЗМЕЊЕНО ИЗДАЊЕ, Савремена администрација, Београд, 2000.

5. Васиљевић, М., Трговинско право, Правни факултет Универзитета у Београду, 2008.

6. Вукићевић, С., Велимировић, М.; ПОСЛОВНО ПРАВО СА ЕЛЕМЕНТИМА ПРАВА И ОСНОВАМА ГРАЂАНСКОГ ПРАВА, Комино Траде - Краљево, 2003.година.