SADRŽAJ

1. UVOD 2

1.1.Predmet rada 2

1.2.Cilj rada 2

1.3.Metode rada 2

2. Organizacija sahranjivanja i kremiranja 3

2.1.Zakoni o sahranjivanju i grobljima 3

2.2.Gradske odluke 4

3.Istorijskiosvrtnauređenjeoblastisahranjivanjaikremiranja 4

3.1.Tokovi razvoja kremiranja kod nas 6

4. Funkcionalna analiza Krematorijuma 8

4.1.Elementi Krematorijuma 8

4.2.Tehnološki procesi u krematorijumu 9

5. Primeri krematorijuma u Evropi i Svetu 10

5.1.Krematorijum u Budimpešti 11

5.2.Krematorijum u Minhenu 12

5.3.Krematorijum u Cirihu 13

5.4.Krematorium Baumschulenweg u Berlinu 14

6.Zaključak 15

7. Literatura 16

2

1. UVOD

1.1. PREDMET RADA

Predmet rada je analiza komunalne delatnosti u oblasti sahranjivanja i kremir-anja na prostoru Srbije sa uporednom analizom iz ove oblasti sa svetskim i ev-ropskim tokovima sa posebnim osvrtom na to kako će se ova oblast razvijati unašoj zemlji.

1.2. CILJRADA

Cilj rada je da se kroz sagledavanje odnosa nekadašnje i današnje regulative i organizacije grobalja i krematorijuma u Srbiji, utvrditi nedostatke u odnosu na sličneprimereusvetuodnosnoEvropskojuniji. Bitno je napomenuti da je glavni cilj radapribližitiiobjasnitiovuoblastsasvihnaučnih aspekata. Rad je rađen kako bise pre svega unapredili pogledi na ovu oblastizurbanističko-arhitektonskog

kontekstazatoštonašastrukamožei treba pre svih da pomogne u razvijanju ove oblasti.

Kako ovoj vrsti komunalne delatnosti nije dovoljno posvećena pažnja u našojstruci, neophodno je promeniti poglede i stavovekakobiseunapredioodrživiraz-voj u svim oblastima.

1.3. METODE RADA

Metode koje su korišćene u tokuistraživanja su komparativna analizai upoređivanje organizacije grobalja iprimene regulative na terenu, organi-zacijakrematorijumaiuređenje,deskrip-cija izgleda grobalja i krematorijuma, analiza primera, odnosno dublje razma-tranje pojedinih delova grobalja koje su imale značajni uticaj na to u kom će sepravcu razvijati ova oblast.

3

2. ORGANIZACIJASAHRANJIVANJAIKREMIRANJA2.1. ZAKONIOSAHRANJIVANJUIGROBLJIMA

U našem zakonodavstvu ova oblast je uređena „Zakonom o sahranjivanju igrobljima“. Zakon je formuliasn kroz pet poglavlja sa trideset članova kojima seponaosob definišu oblasti. Zakon je do-neo parlament republike Srbije još 2005. godine, dok su pojedine izmene unete i revidirane u periodu 2012. i 2013. godine.

Poglavlja su podeljena po zakonskoj regulativi na opšte odredbe, poglavlja o sahranjivanju, grobljima, kaznene odred-be i prelazne i završne odredbe. Ovaj za-kon je pun manjkavosti vezanih za oblast kremacije.

Prvi član ove odredbe je da se sva-koj opštini odnosno gradskoj upravi daje na raspolaganju da sama uređuje načinupotrebe svih infrastruktura. Sahranjivan-jemožedasevršisamonagrobljuitouzodavanjepočastiipoštovanježeljapoko-jnika i njegovih verskih uverenja ako ih je ovaj imao.

Za našu struku je bitan član 4 kojikažedasegrobljemsmatraodgovarajućeurbanističkim planom ili odlukomskupštine uređeno zemljište određenoza sahranjivanje umrlih. Urbanističkimplanom ili odlukom iz stava 1. ovog člana,utvrđujuse lokacija iurbanističko-tehničkiuslovizapodizanjeobjekatane-ophodnih za vršenje pogrebne delatnosti (mrtvačnice, prodavnice i drugi objekti),komunalnihuređajaiinstalacija,spoljnihiunutrašnjihsaobraćajnica,zaodređivanjegrobnih mesta, za izgradnju grobnica, drugih spomen objekata i za podizanje spomenika.

Prilikom određivanja zemljišta zagrobljamoraseposebnovoditi računaozaštiti izvorišta za snabdevanje vodom, objekatazasnabdevanjevodomzapiće,geološkom sastavu tla, kao i o sanitarnim i drugim uslovima propisanim za podizan-je groblja.

Sahrana spaljenih posmrtnih ostata-ka umrlog vrši se ostavljanjem pepela na određenim mestima. Spaljivanje posmrt-nih ostatakamože se vršiti ako je takvuželjuzaživotaizjaviloumrloliceilipona-logulicakojejedužnodasahraniumrlog(član14).

Spaljivanje posmrtnih ostataka ne može se vršiti ako je umrli za života iz-razio želju da senjegovi posmrtni ostacine spaljuju. To predstavlja poštovanje poslednje želje preminulog. Ovako for-mulisani paragrafi zakona morali bi da se promene.

Nedovoljnojeposvećenapažnjaovojvrsti uklanjanja posmrtnih ostataka. Spalji-vanje kako zakon i zakonodavac nazivaju ovaj vid sahranjivanja prilično je neume-san i ne poštuje osnovna etička načelaljudskosti. Spaljivanje je samo jedan deo procesa, dok kremacija kao naziv daje os-novni pijetet, odnosno poštovanje premi-nulog.Tonijenajvećamanjkavostzakon-skog akta, nema precizne i jasne uredbe o čuvanjuurmiimestimagdebiserasipaopepeo,akojetonagrobljupredviđeno.

Važno je u zakonu propisati uredbukojom bi se pospešilo kremiranje, doneti pre svega uredbu o finansiranju društva „Oganj“ iz budžetskih sredstava kako bi

4

2.2. GRADSKEODLUKE

Gradske odluke su podzakonski akti koje donose skoro svi gradovi u re-publici Srbiji. Ovim propisima se rešavaju pojedinostiispecifičnostivezanezaovuoblast u lokalnim sredinam. Prednost ove vrste dokumenata je što korisniku omogućavarealnijeiboljerešavanjeproblema koji se javljaju kad su u pitanju groblja odnosno krematorijumi. Kako je kod nas udeo kremacija kao vid uklan-janja posmrtnih ostataka veoma mali do danas je kremirano samo 14 hiljada

preminulih i gradske odluke mogu da doprinesupovećanjubrojakremacija.

Ovomodlukompropisujesenačinorganizovanjaposlovanauređivanjuiodržavanjugrobaljaigrobnihmesta,korišćenjaiodržavanjagrobaljakojasuutvrđenazakulturnadobra,kaoinačinstavljanja grobalja van upotrebe, preu-zimanje,prevoz,smeštaj,čuvanjeisah-ranjivanje umrlih lica i drugi neophodni uslovi za obavljanje pogrebne delatnosti na teritoriji gradova, odnosno opština.

Spaljivanje posmrtnih ostataka starije je od sahranjivanja istih, naučnim istraživanjimautvrđenojedasuljudiupraistorijiprvoovla-dalivatromatekkasnijeprimitivnimoruđem

kojim bi se kopali grobovi. Postupak spalji-vanja vuče paganske korene i potiče saprostora azije, dok su ga u evropi primenjiva-la germanska plemena, sloveni, skiti. Kultura

starog Egipta je imala drugačiju doktrinu,težilisudaupotpunostisačuvajuposmrtneostatke umrlog balsamovanje (mumifikaci-jom) za večnost Zbog raznih kultoroloških

povezanosti ovaj vid uklanjanja posmrt-nih ostataka je preko judaizma a kasnije i hrišćanstva prenet iuvrežen u kulturu ev-ropskog kontinenta i kuluture.Kod nas se prvi trago-vi spaljivanja posmrt-nih ostataka pojavlju-ju s rimljanimameđu

kojimajeovajobičajbioširokorasporstran-jen, čak su i njihovi vladari bili spaljivani.Spaljivanje je bilo prisutno i u vreme ranog hrišćanstva.Sredinom8.vekaukazomKarla

3. ISTORIJSKIOSVRTNAUREĐENJEOBLASTISAH-RANJIVANJAIKREMIRANJA

pojediničlanovikojinemajudovoljnonovcaimalimogućnostkremacije.Osimtogabitnojepropisatikojićegradoviunarednimgodinamaizgraditikrematorijume,odnosnokolikaćegravitirajućapodručjaopsluživatitibudućikrematorijumi.

5

Velikog sahranjivanje u zemlju proglašenoje kao jedini vid uklanjanja posmrtnih ostataka međuhrišćanima.Istimukazomjedonetpro-pis da se sahranjivanje stanovnika jednog naseljamoževršitisamonajednommestu,tj. groblju. Ti propisi su ubrzo usvojeni na prostorimagdejepropovedanohrišćanstvo,čimesepraksa spaljivanjaposmrtnihosta-taka “zaboravlja”.Prva inicijativa modernog društva da se kremacija praktikuje kao vid uklanjanja posm-rtnih ostataka je iznet kao ideja na Svetskom kongresu lekara u Firenci 1869. godine. In-icijativu su pokrenula dva ugledna doktora iz Italije, lekari Koleti i Kastiljoni. Moderni vid kremiranja promovisan je pod parolom “u ime opšteg zdravlja i civilizacije”. Italija, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo prve su zemlje koje su odobrile fakultativnu kremac-iju, u ovim zemljama su izgrađeni i prvisavremeni krematori-jumi. Prvo društvo za kremaciju osnovano je u Londonu 1873. godine a zatim u Ber-linu i Cirihu naredne godine. Prvi kremator-ijum u Evropi podignut je u Vokingu 1873. go-dine, a prvi kremacija posebnim aparatom obavljena je u Drezdenu 1874. god, prvi pravi moderni kre-matorijum podingnut je u Milanu 1876. go-dine.Prviizgrađenikrematorijumiispunjavalisusvepreporuke ietičkenormekremacije:spaljivanjeuspecijalnimzatvorenimpećima,sagorevanja do belog pepela i isključenješumov,mirisaidima.Međuslovenskimzem-ljama prva koja je odobrila kremaciju 1918. godinejeČehoslovačkadokseprvipodaciokremacijiuRusijipojavljujutek1927.god.

u Moskvi.Prvikongreskrematistaodržanje1876.go-dine u Drezdenu, gradu vrlo bitnom za razvoj krematizma u svetu. Važno je napomenutida su ideju o kremaciji kroz svet pronosili pre svih medicinski stručnjaci, umetnici i mogidrugi. Među njima su se čak isticali prot-estantski odnosno anglikanski sveštenici koji su i učestvovali u radu krematističkihdruštavauŠvajcarskoj,Nemačkoj iUjedin-jenomKraljevstvu.Radiorganizacijuovakvihskupova kasnije je preuzela Međunarodnakrematistička federacija (International Cre-mation Federation - IFC) koja je osnovana1937. godine u Londonu. Federacija je kao najbitnije razloge kremacije pre svih su ekološkepotrebe i skraćivanje dugotrajnogprocesatruljenjakojemjelešizloženitoštose pod zemljom i dalje razvijaju bakterije koje

su bile uzročnik bolesti od koje je pokojnipreminuo.Ti organizmi su veoma opasni za ekosistem jer opstaju jako dugo i prozrokuju mnogo problema. Osim ovih razloga tu je i visoka estetičnost kremacije, što jemnogobolje od dugotrajnog truljenja i propadanja, cena kremacije je višestruko manja od cene organizacije skupih sahrana. Kremacijom sebrišusverazlikemeđuljudimakakosoci-

6

jalne tako i ekonomske.Pojedini članovi federacije su predlagalida se kremacija uvede kao obavezan vid sahranjivanja, a da se ne daje za pravo po-jedincu da sam odluči o svom zagrobnom„životu“. Neke članice su išle i korak daljepasuzasocijalnougroženegrupacijeodre-dile kremaciju kao jedini vid sahranjivanja.Na kongresu u Pragu je raspravljano i o ta-kozvanim administrativnim spaljivanjima, koja su se odnosila na zbrinjavanje posmrt-nihostatakabeskućnika, ljudibezporodicei identiteta, napuštene, kao i mrtvorođenedece. Do tada su administrativnim spaljivan-jem bili obuhvaćeni samo pobačeni ljudskiembrioni i leševi iz anatomskih instituta.Prvi krematorijum na Balkanu otvoreni je u Bukureštu1928.godine,osnivač jenjihovolokalo društvo krematista „Sveti Plamen“(FlacaraScara).

3.1. TOKOVIRAZVOJAKREMIRANJAKODNAS

Promociju kremacije kao vid sahranjvanja kod nas je prvi propagirao naš poznati lekar ipesnikJovanJovanović–Zmaj, još1875.god.Iakojeusvomtestamentuizrazioželjudabudekremiran ta željamunije uslišenazato što u to vreme nije postojao ni jedan krematorijum na našim prostorima. Jovan Jovanović–Zmajkaojedanuglednigrađaninnašeg društva i lekar posejao je ideju o kremacijiiusledsilnihnedaćausvomživotunijemu ispunjenaposlednja želja.Njegovuideju jeprošrioDr.VojislavKujundžić -Og-njeni prvi predsednik društva za kremiranje “Oganj” osnovanog 1903. god. u Beogradu.Dr. Vojislav Kujundžić s nadimkom Ogn-jenibiojeizuzetnaličnost.Okosebeisvogdruštva okupljao je najuglednije članovesrpskog društva, umetnike, pesnike, lekare, akademike. Društvo je imalo različite vrstepublikacija i skupova tokom godina u skoro

svim gradovima kraljevine, dok 1934. go-dine pokreću časopis „Oganj“. Sve je bilousmereno ka promociji ovog modernog, hu-manog, civilizovanog i higijenskog postupka uklanjanja posmrtnih ostataka. Dr. Vojislav je potpuno predan svom radu, svakodnev-no vršio prepiske i polemike na ovu temu, molećivlasti icrkveneorganizacijedaodo-brekremaciju.Prvipromeneisejavljajuveć1928. godine kad tadašnji ministar zdravlja dr.ČedaMijatović,donosirešenjekojimseuZakonu za sanitetske struke odobrava spalji-vanje leševa umrlih lica, a opštinama se daje preporuka za osnivanje krematorijuma, ali ovo rešenje nije ušlo u realizaciju zbog loše administracije.Ovo društvo je glavni nosilac ideje o kremir-anju na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno RepublikeSrbije.Društvonamnogenačinepokušava da raznim subvencijama do-prinese porastu broja kremiranih. Posled-nja akcija koju su oni pokrenuli pod imenom „110kremacijaza110godinadruštvaOganj“sciljemdapomognunajugroženiječlanovenašeg društva. Do otvaranja krematorijuma uBeogradukremiranjeizvestnibrojčlanovadruštva„Oganj“itonajčešćeonikojejesmrtzadesila u inostranstvo. Ustanovljeno je da se na groblju čuvalo čak 24. urni sa pepe-lom.Samdr.Vojislavnijedočekaootvaranjeprvog krematorijuma, preminuo je 1946. go-dine u Beogradu, sahranjen je ali je nakon 22 godine ekshumiran i njegovi ostaci su kremirani u beogradskom krematorijumu, Urna s njegovim pepelom je pohranjena je u rozarijum broj 1 na Novom Groblju.U našoj zemlji trenutno postoji samo dva kre-matorijuma, na groblju Lešje u Beogradu i krematroijum na groblju Lisje u Novom Sadu. U Beogradu je krematorijum podignut 1963. god.sa radom jepočeo teknaredne1964.godine. Projekat krematorijuma je uradio tim Zavoda za komunalne i stambene delat-nostigradaBeogradnačijemčelusubiliarh.

7

SpasojeJovanovićiarhLjubomirProfirović.Oni su adaptirali i dogradili objekat u kojem je ranije bila Sinagoga na Novom groblju u Beogradu, izvedene su suterenske pros-torije u koje je smešten pogonski deo kre-matorijuma i hladjene prostorije za smeštaj umrlih.

Krematorijum je opremila nemačka firmaRuppmann(Štutgart)specijalizovanazaovuvrstumašina,radinaelektričnupogon.Kas-nije je ovo postrojenje premešteno na beo-gradskogrobljeLešćegdejeprvobitnimpro-jektom i planirano da se nalazi krematorijum. Krematorijum na novosadskom groblju Lisje počeojesradom2004.godine.Groblje Lešće ima posebno uređene ro-zarijume u koje se pohranjuju urne s pepe-lom. Opela se služe na svim grobljima uBeogradu,doksesamčinkremacijevršiukrematorijumu. Kasnije se urne pohranjuju ili u rozarijumima na groblju gde je vršeno ispraćaj pokojnika ili u porodičnim grobni-cama. Polaganje urne sa pepelom pokojnika

se vrši u roku od 40 dana. Ako je preminuli u svojj poslednjoj želji izrazio da se nje-gov pepo rasuje, to se može učiniti samouVrtuSećanjakojesenalazinagroblju.Tojeposebnouređenprostornaročitouređenza tu namenu, rasipanje pepela je jedino mogućeobavitinatomprostoru,doksepro-

sipanje pepela na nekom drugom prostoru smatrakrivičnimdelom.Prve godine kada je otvoren krematorijum u Beogradu 1964. godine kremirano je samo 11 posmrtnih ostataka. Ta brojka je, kako su godine odmicale, rasla u kriznim godinama. Devedesetih je ta brojka duplirana i iznosi-la je nešto preko 1000 kremacija godišnje. Dok je 2004. godine ustanovljen još većiporast, samo te godine je kremirano 2200 preminulih, što predstavlja rezultate rada društva „Oganj“.Poznati suslučajevidasunagrobljeLešćedovoženiposmrtniostaciizdrugih gradova kako bi bili kremirani. Što nas navodi da je neophodna izgranja krematori-jumanaprostorimajužnoodBeograda.

8

Na početku projektovanja krematori-jumaneophodnojeobratitipažnjunane-koliko važnih činilaca, kako bi isti služiosvojoj svrsi na štobolji način.Preporukamnogihstručnjakajedasekrematorijumibarem u zemljama kao što je naša grade samo u gradovima sa 50 000 stanovnika i više.

4.1. ELEMENTIKREMATORIJUMA

Krematorijum je poželjno zidati naperiferijigradakakobiseizbeglerazličiteneprijatnosti. Pre svega bitno je izbećipsihološki utisak koji bi krematorijumi os-tavili u naseljenim delovima grada. Mada ima i ovakvih primera kada se krema-torijumi nalaze usred gradskih naselja, ovakvi slučaji su česti u Japanu. Ako jemogućno da se krematorijum gradi okodobro pošumljenog područja, kako bi seuslučajupojavedimailineprijatnihmirisaizbegli ekološki problemi, mada danas to i nije toliko neophodno jer su savremeni

krematorijumi opremljeni sistemima koji sagorevajudimilitaložnike,tesenikakavdim ne pojavljuje iz dimnjaka, a nepri-jatni mirisi se uklanjaju dezedoransima u samim izduvnim sistemima.

Preporučljivo je krematorijum lociratina većpostojećim (ili novim)grobljima, iako je tomoguće isti delimično izolovatiod ostatka groblja, moguće je zasebnopodići objekte krematorijuma i kompleksgrobljem za urne.

Najbitnijideokrematorijumajepećzaspaljivanje, to su specijalno konstruisane peći za samo tu namenu. Spaljivanje seu tim pećima mora izvršiti tako da nedođedopojavedima ineprijatnihmirisa.Kako bi se ovaj proces obavljao što jed-nostavnije koristi se tzv. regerativni sis-tem sagorevanja, koji funkcioniše tako što se kovčeg s preminulim unosi u komorusa pregrejanim vazduhom (radna temp. 600- 900C), kad dolazi do samozapalji-vanjakovčegaipreminulog.Sagorevanjese potpomaže ubrizgavanjem dodatnogvazduha, danas se za to koriste posebni kompresori,astarijepećisuimalespeci-jane komore kojima se prirodnim strujan-jem unosio dodatni vazduh (temp. sagor-evanja1100–1400C).

Zagrevanje peći u krematorijumimase vrši različitim energentima, prvobitnemoderne peći su se zagrevale koksom,dok se današnje zagrevaju prirodinim gasom, naftom (ređe), električnomener-gijom. Danas se najčešće ugrađuju pećisa promenljivim gorionicima, koji mogu koristiti razne vrste energenata.

4. FUNKCIONALNAANALIZAKREMATORIJUMA

9

Treba spomenuti i uređaje zaunošenjekovčegaupeć,preporučljivojeda se koriste kose rampesa kotrljajućimležajevima, kako bi se izbeglo dodatnokorišćenjeenergije. Upojedinimzemlja-manijedozvoljenospuštanjekovčeganapod, koje podseća na klasično sahranji-vanje. Bitno je u prostoru krematorijuma predvideti i prostorije za čuvanje umrlih(nekavrstahladnjače),kojesupodešenena temperaturu od 2 do 12 C, na ovim temperaturam telo se može dovoljnosačuvatidospaljivanja.Kakosuskeptičnipojedinci pomislili da dolazi do mešanja pepala tokom kremacije,takva zabuna nije moguća jer se o tome vodi puno računaisto kao i oko skupljanje pepela iz kasete. Na svaki sanduk se stavljaju posebne

mesingane ili šamotne pločice s podaci-ma o preminulom. Sav pepeo se skuplja i pohranujeuurnu.Akoćesepepeorase-javatiuVrtsećanjaonmorabitiposebnoobrađen„drobilicom“zapepeoilikemula-torom.

4.2. TEHNOLOŠKI PROCESI UKREMATORIJUMU

Dve osnovne funkcije krematorijum a su svečanost kremacije - obred i samproces spaljivanja, i najčešće je to sverešeno u sklopu jednog objekta. Spalji-vanje posmrtnih ostataka najčešće seobavljanakonsvečanostikremacije.Pećisu od ostatka objekta najčešće etažnodiferencirani.

10

Glavni ulaz u objekat koriste porodice umrlih i učesnici pogrebnih svečanosti,svečanusaluiostale javneprostore,dokpostoje i zasebne prostorje za porod-icu. Sve ostale delatnosti se vrše preko ekonomskog(radnogdvorišta)ulaza,gdese dovoze i preminuli.

Dovoženje posmrtnih ostataka dopeći vrši se sporednim prilazima, pot-puno odvojeno od glavnog ulaza, jer do kremacije dolazi tek nekoliko dana kasni-je.Zatovremesepreminuličuvaupros-torijamazahlađenje.Unekimslučajevimakrematorijumi imaju i obdukcione sale, kako bi se, ako je to potrebno izvršila ob-dukcija.Najčešćeneposrednoporedob-

dukcione sale je prostorija za identifikaci-ju preminulog, kako bi se, radi poštovanje zakonske procedure identifikovao premi-nuli. Kao i svako „preduzeće“ krematori-jum mora da ima odvojene prostorije za radnike i prostorije za administraciju. U njih se ulazi preko sporednog ulaza ili ekonomskog dela dvorišta. Bitno je pred-videti manji parking za zaposlene i nešto prostraniji za porodicu i prijatlje preminu-log.

5. PRIMERIKREMATORIJUMAUEVROPIISVETU

Evropa kao tekovina modernog kre-matizma, prednjači po broju kremacija uodnosunaostatakSveta.OsimuslučajuSAD i Kanade gde je kremacija veoma zastupljena, u SAD sa 40.62% odnosno 65%ivišeuKanadi.USADjeizgrađeno1877 krematorijuma, ondnosno 1 krema-torijum na 150 001 stanovnika.

Značajno jepomentutidaseuskorosvimzemljamaEUpovećavabrojkremaci-ja.Za topostojemnogi razlozi: uvećanjebroja krematorijuma, subvencija kremaci-je, ljudi se izjašnjavaju najčešće kao at-eisti. Još je značajno to što je Katoličkacrkva „blagoslovila“ kremaciju kao načinuklanjanja posmrtnih ostatak. U evrop-

sokoj zajednici krematista postoji 975 krematorijuma, odnos populacije/br. kre-matorijuma je jedan krematorijum na 447 136 stanovnika.

Japan kao zemlja visoke tehnologije i male slobodne površine ima 1600 kre-matorijuma, odnosno jedan krematorijum na 79 665 stanovnika. To nam pokazuje dasvimožemodapostanemodruštvenoodgovorniji prema naraštajima koja doalze posle nas.

Primeri koje ćemo prezentovati suneki od reprezentativnih što po svojim sis-temimavećizbogisstorijskogznačajazarazvoj krematizma u Evropi i Svetu.

11

Broj umrlih Broj Kremir-anih

Procenat kremiranih [%]

Broj krematori-juma

Broj peći i pogon

Budimpešta 25 000 7 500 30 % 1 2zemni gasBratislava 5 000 700 14 % 1 3mazutBeč 26 000 4 800 16 % 2 2 gas2 koksMinhen 8 000 6 500 1 3zemni gasCirih 5 400 3 900 71.6 % 2 3 el. energ.Bolonja 8 000 50 0.06 % 1 1nafta

Ovi podaci su iz 1973. godine i do danas su se dosta promenili.

5.1KREMATORIJUMUBUDIMPEŠTI

Krematorijum u Budimpešti je pod-ignut na groblju desetog rejona, ima dve peći na zemni gas. U ovom krematoriju-mu se obavlja samo kremacije, jedno je od retkih na kojima nema pogrebnih cer-emonija. Pogrebna ceremonija se vrši pri polaganju urne u rozarijum ili kolumbari-jum, urna se nalazi u specjalnom zastak-ljenom kovčegu. Objekat krematorijumaiako je namenjen samo tehnološkom pro-cesu urađen je u kao vrhunski objekat

sakralne arhitekture gde dominira visoki dimnjak. Spaljivanja se vrše 24h zbog ve-likih potreba, jedno spaljivanje teraje 50-55 minuta i utroši se 20-25 m3 zemnog gasa.

Kremacija se vrši regerenativnim sis-temom na temperaturi 1100 ͦ C nakonspaljivanja ostaje jedan kilogram belog pepela. Ceo krematorijum je okružen ni-skim i visokim zelenilom kako bi se okolina diferencirala od celog postrojenja. Nakon spaljivanjaurnemogusamodasepolažuna mesta za to namenjena, rasipanje

12

pepela nije dozvoljeno (vrt sećanja). UMađarskojsefinansijskistimulišekremir-anje, zbog nedostatka prostora za sah-ranjivanje. Godišnje se ovde kremira 7500 posmrtnih ostataka.

Osimovogkrematorijumaumađarskojje do danas u funkciji još 12 krematoriju-ma, što u odnosu na 1973. Godinu kada ih je bilo samo 2 predstavlja veliki napredak za jednu zemlju.

5.2KREMATORIJUMUMINHENU

Krematorijum u Minhenu jedna im-pozantna građevina izgrađen je 1928.godine. Njegov projektant je poznati min-henski arhitekta Hans Grässel, koji je pro-jektovaovećinuminhenskihgrobalja,na-kon svega toga izdao je svojevrsni zbornik kojim objašnjava kako se organizuju i grade groblja „ÜberF r i e d h o f a n l a g e n und Grabdenkmale“. Remont pećnica jeizvršen 1962. godine, kada je instaliran uređajzaautomatskospuštanje posmrtnih ostatakaupećnicu.

U krematorijumu se nalaze tri peći spogonom na zemni gas. Početna radnatemperatura je 600 ͦ C do 750 ͦ C,kremiranje traje 45 minuta, i to tek kad se postigne puna radna tempertura od 900 ͦ C kada sagorevasanduk s telom.

Kapacitet kre-matorijuma je 20 000 kremacija godišnje,

1973. godine je radio sa samo 30% što je oko 6500 – 7000 kremacija godišnje.Uz sve to opsluživao je veći deo Bavar-ske republike u tom periodu. Danas je to mnogodrugačije,uNemačkojdanasima144 krematorijuma, tj. 1 krematorijum na 520 hiljada stanovnika.

13

5.3KREMATORIJUMUCIRIHU

Prvoudruženjekrematistajeosnova-no u Cirihu 1874. godine, a samo društvo je sopstvenim sredstvima izgradilo kre-matorijum 1889. godine. Krematorijum je preuzela gradska uprava 1900. godine i omogućila je besplatno kremranje zasvegrađaneCiriha,odnosnoŠvajcarske.Drugi po redu krematorijum (Silfeld) je

izgrađen 1915. godine kada se raspuštadruštvo krematista Ciriha i danas više ne postoji.1925. godine broj kremiranih je prevazišaobrojklasičnosahranjenih.Na-kon odluke katoličke crkve 1965. godinetajprocenat jeporastaočakza10%(sa55%na65%).

Februara1967.godinepočinjesara-domtrećiporedukrematorijumNordhajmkoji i do dan danas funkcioniše be-sprekorno. Krematorijum se nalazi na obronku šume preko puta istoi-menog groblja. Krematorijum ima dvaprilaza, svečani i ekonomski,a s grobljem je povezan posebnim službenimprolazomispodulice.

Objekat je atrijumski rešen okodvadvorišta,sadvesvečanesale veća (420 sedišta) i man-ja (160 sedišta). Osim radnih ipomoćnih prostorija postoji i 8

manjih prostorija namenjenih opraštanju porodica od preminulog. Pogon za kremir-anje jeodsvečanihsalaodvojenetažno,na toj etaži se nalazi i hladnjača u kojojse čuvaju posmrtni ostaci do početkasvečanosti. Kovčeg s preminulim se dopećnice prevozi specjalnim kolicima na-menjenim za to.

Pogonkrematorijumapokreću3pećinaelektričnipogon.Pećisuproizvodfirme Brown & Boveri, nikad se ne gase i održavaju stalnu radnu tem-peraturu od 600ͦ C. Jačina peći je27 KW. Kremiranje traje sat vremena i samospaljivanje tela se postiže natemperaturama od 950 ͦC do 1000ͦC. Iz peći ne izlazi nikakav dim jerpeć poseduje poseban uređaj zasagorevanje dima. Osim u slučajukaddođedopojavedimausledsman-jenja temperature ili nekih problema,

takve probleme radnici odklanjaju u krat-kom roku. Ovo je jedan od najsavremeni-jih krematorijuma na prostoru Evrope, ima maximalnoiskorišćenjekapaciteta.

Osim ovih primera istorijski i pojavno značajnihpokazaćemokakvesumodernetendencijeuprojektovanjuigrađenjukre-matorijuma u Svetu.

Slika 1. - Peć krematorijuma Nordhajm

14

5.4KREMATORIJUMBAUMSCHULENWEGUBERLINU

Krematorijum je projektovao biro Axel Schultes Architekteniz Berlina, jedan zan-imljivi arhitekata sakralne arhitekture. Nje-govapolaznamisaoje„Ljudiumiruinisusrećni „ – arhitekturamože promeniti to.Objekatjeizgrađenzagodinudana1999.

godinesa radom jepočeo2000. god. Izgrađeno je9 339 m2 bruto površine, krematorijum sadrži dvemale svečane sale za po50 posetioca i veliku sa kapacitetom od 250 po-setioca. Objekat je dvo etažni,donjaetažajeuko-pana i u tom delu se nalazi pogon za spaljivanje i sva potrebna oprema, spratna visina obe etaže je 10 mčime se postižu vizualniefekti kojima se posetioci relaksiraju.

Arhitekta se potrudio da u objekat uve-de što više prirodne svetlosti, to je posti-gao otvorenim fasadama od stakla s uskim aluminijumskimlamelamakojesprečavajudirektni upad svetla. Osim tih elemanata zanimljivi su i stubovi u glavnomholu koji sunepravilnoraspoređeniiimajuposebneotvore na plafonu kroz koje ulazi svetlo, time se dobija direktna povezanost s ne-

bom, što ujedno simboli-zuje direktnu povezanost s nekom višom silom. Ceokompleks je urađenu minimalističkom stilu,bez preteranih boja, od samo nekoliko materi-jala. Domniraju hladni i sivi betonski elementi, zidni i podni paneli su prefabrikovani, što je do-datno ubrzalo i pojeftinilo izgradnju celog komplek-sa. Enterijer i nameštaj su u svetlo plavim nija-nsama koje daju celom ambijentu dodatnu at-mosferu smirenja i ve-drine.

15

6. ZAKLJUČAK

Usled porasta populacije na Zem-lji, s predikcijama da će do 2050. go-dine svetsku populaciju činiti 10 miljardistanovnika. Kako su tendencije da se većinatogstanovništvagrupišeuvelikimgradovima.U ovim višemilionskim nasobi-nama se javlja evidentan problem pri uk-lanjanju posmrtnih ostataka. Osim ovog problema, javlja se i problem ubrzanog starenja populacije umnogim državama.Sve to dovodi do toga da se broj smrti višestruko uvećava. Dosadašnja praksasahranjivanja u zemlju je dovela do toga dasumnoganaselja izgrađenaokogro-blja ili čak u najgorim slučajenvima nagroblju.

Jedinopraktičnoinajlogičnijerešenjeza ovaj problem je kremacija. S toga treba ozbiljno promovisati i finansijski pomoćikremaciju u državama u kojima kremaci-ja nije ustaljen vid uklanjanja posmrtnih ostataka. Najbitnije je pre svega naprav-iti održivi plan za izgradnju i opremanjekrematorijumima gde se posle elaboraci-

je ustanovi da su neobhodni. Zakonska aktaisvepratećeregulativedržavatrebada donese da bi se što bolje uredila ova oblast.Svetoćedovestidopoboljšanjauovojizuztnovažnojoblasti.

Jedan naš predlog je da bi na nivou naše zemlje pre svega treba što bolje ispromovisati kremaciju kao jef-tin i najpraktičniji vid sahranjivanja. Ve-liki problem predstavlja to što su kod nas verske organizacije i dalje rigidne po tom pitanju i ne dozvoljavaju istu. Pored tog bilo bi dobro da se na tu temu pokrenu razne debate u sklopu svih verskih or-ganizacije i foruma raznih nevladinih or-ganizacija. Kada se sve to uradi na nivou države treba oformiti asocijaciju koja bipromvisala kremaciju kao što društvo „Oganj“, nakon toka treba izgraditi neko-likokrematorijumauvećimgradovimaitotek nakon uspešne regionalizacije Srbije. Kadaćenanivoureginabitiizgrađenbarjedan krematorijum. Nakon svih ovih kora-kanesumnjivojedaćesebrojkremacijapovećati i na kraju premašiti broj sahra-na.

16

7. LITERATURA

• „Gradskagroblja“–ZavodzakomunalnuistambenudelatnostgradaBeograda

• „Evropskagroblja“-Arh.IvanPetrović,Zavodzakomunalnuistambenudelatnostgrada Beograda , Beograd 1973. god.

• „Zakoosahranjivanjuigrobljima“–„SlužbeniglasnikSRS“

• „Gradskeodluke“različithgradovaSrbije

• http://crematorium.eu–sajtAsocijacijekrematorijumaEvrope

• http://www.urbel.com–sajtUrbanističkizavodBeograda

• http://www.oganj.org–sajtudruženjakrematistaSrbije–„Oganj“

• http://www.lisje.com/-sajtgroblja„Lisje“uNovomSadu

• http://www.archdaily.com-

• „DruštvoOganjzaspaljivanjemrtvacauBeogradu“:razvoj,idejeisimboli.–