БЕОГРАДСКА БАНКАРСКА АКАДЕМИЈА, ФАКУЛТЕТ ЗА

БАНКАРСТВО, ОСИГУРАЊЕ И ФИНАНСИЈЕ, БЕОГРАД,

УНИВЕРЗИТЕТ UNION, БЕОГРАД

МАСТЕР РАД

МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ ФАКТОРИНГА У

СРБИЈИ

Кандидат: Ментор:

Марко Тасић проф. Др Зоран Грубишић

бр. индекса 2006/07

Београд, 2013. године

„Изјављујем да је Мастер рад резултат мог сопственог рада, и

да су коришћене библиографске референце истинито и јасно

наведене, као и да су сумарно приказане у оквиру

ЛИТЕРАТУРЕ.“–

______________________

1

АПСТРАКТ

Факторинг је сложена форма финансијских услуга која обухвата краткорочно

финансирање на бази будућих доспелих потраживања проистеклих из продаје роба и

услуга. Представља облик финансирања на бази уступања потраживања за фактурисану

и испоручену робу. Факторинг је у свету доминантан извор финансирања базиран на

имовини и последњих година бележи значајан раст. Сличне трендове прати и развој

факторинга у Србији. Овим послом се у нашој земљи углавном баве банке, чији

традиционални послови, као депозити или кредити, дефинитивно не одумиру али

доносе све мањи удео укупног профита. Факторингом се у Србији баве и

специјализована привредна друштва. У раду се разматра досадашњи раст и могућности

за даљи развој факторинга у Србији. Кроз рад провејава закључак да факторинг постаје

све значајнији инструмент краткорочног финансирања и управљања новчаним токовима

за привредна друштва која послују у Србији, али и да ова услуга није подједнако доступна

свима и да регулаторно окружење тренутно не делује подстицајно на његов даљи развој.

Кључне речи: Факторинг, фактор, банка, финансирање, ликвидност, развој, ризик

ABSTRACT

Factoring is a complex financial service including short-term financing based on future due

receivables that arise from the sale of goods and services. It is a form of financing based on

the transfer of receivables resulting from goods delivered and invoiced. Around the world,

factoring is a dominating source of financing based on property and it has recorded a

significant growth in the past years. The development of factoring in Serbia shows similar

trends. In our country, factoring services are mostly provided by banks, whose traditional

jobs, such as deposits and loans, still endure but bring comparatively smaller profit. There are

also specialized companies which deal with factoring. This paper illustrates the previous

growth as well as the opportunities for further development of factoring in Serbia. This paper

points toward the conclusion that factoring is becoming increasingly important instrument of

short-term financing and cash flow management for the companies operating in Serbia, but

that this service is not equally available to everyone and that the regulatory environment does

not provide incentives for its further development.

Keywords: Factorinд, Factor, Bank, Financinд, Liquidity, Development, Risk

2

САДРЖАЈ РАДА

САДРЖАЈ РАДА.......................................................................................................................31. УВОД......................................................................................................................................42. ПОЈАМ, ИСТОРИЈАТ И ВРСТЕ ФАКТОРИНГА.............................................................8

2.1 ПОЈАМ ФАКТОРИНГА.................................................................................................82.2 ИСТОРИЈАТ ФАКТОРИНГА......................................................................................122.3 ВРСТЕ ФАКТОРИНГА................................................................................................14

3. ФИНАНСИЈСКИ ЗНАЧАЈ ФАКТОРИНГА.....................................................................213.1 ФАКТОРИНГ vs ТРАДИЦИОНАЛНИ ОБЛИЦИ ФИНАНСИРАЊА....................273.2 ФАКТОРИНГ vs ЦЕСИЈА...........................................................................................293.3 ФАКТОРИНГ vs КРАТКОРОЧНИ КРЕДИТИ БАНАКА.........................................303.4 ПРЕДНОСТИ ФАКТОРИНГА....................................................................................313.5 ДЕЛАТНОСТИ ПОСЕБНО ПОГОДНЕ ЗА ФАКТОРИНГ......................................33

4. ПРАВНИ ОКВИР ЗА ОБАВЉАЊЕ ФАКТОРИНГА......................................................354.1 ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА ФАКТОРИНГА У МЕЂУНАРОДНИМ ОКВИРИМА...............................................................................................................................................374.2 ПРАВНИ ОКВИР ЗА ОБАВЉАЊЕ ФАКТОРИНГ ПОСЛОВА У СРБИЈИ...........38

4.2.1 ПРЕГЛЕД ФАКТИЧКОГ СТАЊА.....................................................................................394.2.2. ОСВРТ НА ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ФАКТОРИНГУ......................................................42

4.2.3 ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ.............................................................................................57

5. РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ФАКТОРИНГА.............................................595.1 КУПОВИНА ПОТРАЖИВАЊА У КЊИГОВОДСТВУ ФАКТОРА.......................615.2. КУПОВИНА ПОТРАЖИВАЊА ДОСПЕЛОГ ЗА НАПЛАТУ...............................615.3 КУПОВИНА ПОТРАЖИВАЊА НЕДОСПЕЛИХ ЗА НАПЛАТУ..........................635.4 ПРОДАЈА ПОТРАЖИВАЊА У КЊИГОВОДСТВУ КЛИЈЕНТА..........................645.5 КЊИГОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ФАКТОРИНГА СА ПРАВОМ РЕГРЕСА...............................................................................................................................................64

6. ФАКТОРИНГ У СРБИЈИ...................................................................................................666.1. МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ ФАКТОРИНГА..........................................................71

6.1.1 ПОСТАВЉАЊЕ ПОСЕБНИХ ХИПОТЕЗА......................................................................72

6.1.2 ПОДАЦИ, ДЕСКРИПТИВНА СТАТИСТИКА И ОСНОВНИ ЗАКЉУЧЦИ................75

6.2 ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТИ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА КОЈЕ СЕ БАВИ ФАКТОРИНГОМ НА ПРИМЕРУ BJN FINANCIAL......................................................78

6.2.1 БИЛАНС УСПЕХА И ИЗАБРАНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОДАЦИ...................................78

6.2.2 БИЛАНС СТАЊА................................................................................................................806.2.3 BAZEL II – АНАЛИЗА БОНИТЕТА И РЕНТАБИЛИТЕТ ИНВЕСТИРАНОГ КАПИТАЛА..................................................................................................................................816.2.4 АНАЛИЗА ИЗАБРАНИХ ГРАФИКОНА О ПОСЛОВАЊУ...........................................82

7. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................91ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................94

3

1. УВОДУ условима растуће конкуренције и отежаних услова пословања, предвидив новчани

ток и оптимална ликвидност  су од кључног значаја за стабилно пословање и сигурну

финансијску будућност свих привредних субјеката. Под оваквим околностима, а у

време економске кризе и опште неликвидности, привреда има право да се заштити и

обезбеди ликвидност кроз сопствену продају. Савремено пословање развило је више

модела који то омогућавају, а један од најатрактивнијих је свакако факторинг.

Факторинг је сложена форма финансијских услуга која обухвата краткорочно

финансирање на бази будућих недоспелих потраживања проистеклих из продаје роба и

услуга. Имајући у виду да се највећи део модерне трговине одвија на тај начин што су

продавци, у циљу повећања свог учешћа на тржишту, приморани да нуде купцима

повољније услове плаћања, што укључује продају на отворени рачун, одложено

плаћање и разне друге попусте и погодности, јасно је да је тиме факторинг добио шансу

за експанзију. Ако посматрамо ситуацију из другог угла, банке нуде разне кредитне

аранжмане и остале стандардне банкарске производе и траже компаније код којих би

могле да пласирају своје услуге. Међутим, није увек лако наћи доброг клијента. Због

тога се банке све више окрећу новим тзв. парабанкарским производима и на тај начин

помажу привреди да апсорбује њихове понуде. Парабанкарски и некредитни послови

банака (послови осигурања, послови пензионих фондова, послови инвестиционих

фондова, берзански послови, послови лизинга, факторинга и форфетинга итд.),

примарно представљају савремене финансијске послове који могу да се обављају

самостално, кроз посебно организована привредна друштва, али је све чешћа пракса да

се обављају и у склопу банака као допунски послови традиционалним банкарским

пословима, чија је сврха остварење што већег профита на нивоу банке као целине.

Допунска улога ових послова у савременим тржишним привредама превазилази

атрибут допунске функције и постаје доминантна пословна активност, чије су активе

заједно и по два пута веће од актива пословних банака у најразвијенијим земљама.

Поред обима, ови послови носе вишу профитну стопу од класичних банкарских

послова и спадају у ред најпрофитабилнијих финансијских послова данашњице. У

групи специфичних парабанкарских операција, које су комплементарне са

традиционалним банкарским пословима, посебна пажњу заслужују управо послови

факторинга. Према подацима „Factor Chain International“1(једне од две највећe

1 http:www.fci.com 4

асоцијацијe факторинг компанија у свету), укупан промет у светској трговини који се

одвијао путем факторинга нагло је порастао у 2011. години за више од 22% у односу на

2010. годину. Овај промет је у 2011. години достигао вредност од рекордних 2.015.007

милиона евра или 2.610.844 милиона америчких долара. Благи раст настављен је и у

2012. години када се укупан промет повећао за 8%, тј. достигао ниво од 2.132.231

милиона евра, односно 2.811.346 милиона америчких долара. Занимљив је и податак да

је промет који се одвијао преко међународног факторинга растао много брже него онај

који се одвијао путем домаћег факторинга (у еврима 33,5% насупрот 1,7%; у доларима

35,8% насупрот 3,4% за домаћи). Ови подаци недвосмислено показују да је факторниг

индустрија пребродила финансијску кризу много боље од неких других услуга у

финансијском сектору или осигурању. Иако је обим факторинг услуга благо опао у

2009. години, његова вредност је у 2010. години далеко премашила ону из 2008. године,

која је била претходна рекордна година. У 2011. години снажан раст је настављен, а

постигнут је и нови рекордни обим промета који се одвијао путем факторинга, а тај

тренд је настављен, додуше не тако драстично, и у 2012. години. Главна тржишта са

„спектакуларним“ растом у 2012. години била су: Хонг Конг (+69%), Русија (+66%),

Пољска (+37%), Кина (+26%) и Мексико (+24%), за разлику од 2011. када је поредак

био мало другачији: Кина (+77%), Русија (+74%), Јужна Африка (+41%), Холандија

(+31%) и Аустралија (+28%). За чланове „Factor Chain International“ резултати су били

још импресивнији: укупан промет је повећан за више од 24%, док је међународни

промет путем факторинга повећан за чак 37%. Ови резултати показују да извозници и

увозници широм света постају итекако свесни предности које проистичу из факторинг

аранжмана. Постоје земље где до пре само десетак година није постојао ни један

фактор, тј. где уопште није било промета ове врсте, као што су нпр. Хрватска,

Луксембург или Уједињени Арапски Емирати, а где сада већ причамо о стотинама

милиона евра годишњег обрта. Све наведено указује на чињеницу да је факторинг све

мање могућност за увећање профита, а све више потреба свих озбиљних учесника у

привредном пословању, како у развијеним земљама, тако и у земљама које тај епитет

својим напретком тек треба да стекну. Факторинг је, пре свега, намењен компанијама

које имају закључене комерцијалне уговоре и вишегодишњу сарадњу са својим

купцима, које имају потребу за додатним обртним капиталом, а не желе или не могу да

га прикупе на класичан начин путем кредитног задужења. Имајући у виду значај

факторинга, посебно у земљама развијене тржишне привреде, овај рад указује на

5

теоријске и практичне импликације механизма функционисања факторинга, као

инструмента финансирања и заштите од кредитног ризика привредних субјеката.

Сличне трендове у последњих 5-8 година година прати и развој факторинга у Србији.

Позитивну климу за то је стварало стање наше економије које су карактерисали

несигурност у наплати потраживања и мали проценат наплате, смањена финансијска

дисциплина, заробљена финансијска средства због тога што субјекти у тржишним

трансакцијама не плаћају своје обавезе, као и неликвидност, односно постојећа и

претећа инсолвентност, са великим бројем рачуна блокираних у поступку принудне

наплате потраживања. Међународна искуства показују да факторинг представља један

од најбољих начина да се обезбеди бржа, сигурнија и често авансна наплата

потраживања у привреди. Овим послом се у нашој земљи углавном баве банке, чији

традиционални послови, као депозити или кредити, дефинитивно не одумиру али

доносе све мањи удео укупног профита, али и специјализована привредна друштва.

Факторинг би у Србији могао да буде интересантан за мања предузећа, која агресивно

наступају на страним тржиштима, али због неповерења банака према њиховим

пословима теже долазе до банкарских средстава. У одсуству на прави начин видљивих

резултата развоја факторинг тржишта у Србији, студије које су се бавиле факторингом

у Србији биле су концентрисане углавном на теоријски и правни аспект, као и на

информационе, институционалне, правне и пореске препреке развоју факторинга, а

упоредо се у стручним круговима водила и јавна полемика да ли је Србији потребан

посебан закон о факторингу или је довољно само проширити део Закона о

облигационим односима који се односи на уступање потраживања уговором (цесију).

Полазећи од чињенице да је финансијски систем у Србији, упркос интезивним

променама које се дешавају последњих десет година, још увек у одређеној мери

ригидан и није до краја развијен, те као такав није у могућнсти да у довољној мери

обезбеди подршку развоју реалног сектора економије, у овом раду ће се посебно

истраживати значај факторинга у финансијском и уопште економском систему Србије.

У том контексту посебно су анализиране: потребе привредних друштава за факторинг

производима, потенцијална тражња за факторинг производима, предности факторинга у

односу на краткорочне кредите банака, делатности посебно погодне за факторинг

аранжмане, факторинг као извор финансирања, могућности и препреке увођења и

примене факторинга у Србији. Поред литературе из ове области приликом израде овог

рада коришћени су и посебно креирани упитници који су достављени привредним

друштвима и банкама, али и финансијски извештаји неких од првих фактора у Србији. 6

Рад се заснива на основној хипотези да факторинг послови у Србији, уз одређене

специфичности, подразумевају исте механизме, обављају се на исти начин и прате исте

трендове као и у развијеним тржишним привредама. Поред основне хипотезе

дефинисано је и пет посебних хипотеза:

1) Предузећа која користе услуге факторинга су релативно мала у погледу

пословног промета;

2) Факторинг услуге имају тенденцију да се концентришу на млада предузећа,

односно, на предузећа која послују до 5 година;

3) Факторинг услуге имају тенденцију да се концентришу на предузећа која се баве

производњом и трговином;

4) Факторинг услуге су фокусиране на друштва са ограниченом одговорношћу;

5) Што је већи ниво задужености и мањак кредитне способности за одобравање

банкарских кредита, већа је заступљеност коришћења факторинга.

Проверавање постављених хипотеза вршено је на основу резултата анализа добијених

на основу анкета рађених за потребе истраживања о коришћењу факторинг услуга на

српском тржишту у 2010. и 2011. години. Истраживање је рађено на основу узорка од

60 компанија које користе факторинг као извор финансирања (подаци су добијени од

различитих факторинг компанија које су се нашле у улози пружаоца факторинг услуга).

Најважнији извор података за фирме укључене у узорак су информације добијене на

основу интервјуа вршених са факторинг компанијама и као и подаци Агенције за

привредне регистре. Рад је конципиран тако да са једне стране појмовно одређује

факторинг као један од осигураних краткорочних извора финансирања, а са друге

стране ставља акценат на то како факторинг посао функционише у условима

посттранзиционе тржишне привреде у Србији. Након разраде теоријско-методолошких

аспеката факторинга, у тежишном делу рада приступа се проверавању постављених

хипотеза везаних за пружање факторинг услуга на тржишту Србије, али и анализи

пословних резултата једне од првих факторинг компанија у Србији. У раду се користи

више научних метода и анализа, почев од дескрипције и индуктивно-дедуктивног

метода, преко нормативног и упоредно-правног метода, до дескриптивне статистике и

анализе финансијских извештаја. Циљ рада је да прикаже како факторинг тренутно

функционише у пословном окружењу Србије, укаже на специфичности пословања

српских факторинг компанија и процени простор да се факторинг посао

институционално и законски даље уреди и унапреди.

7

2. ПОЈАМ, ИСТОРИЈАТ И ВРСТЕ ФАКТОРИНГА

2.1 ПОЈАМ ФАКТОРИНГАРеч факторинг је енглеског порекла са значењем агент, односно заступник, поверилац,

посредник, комисионар, а везује се и за латинску реч „facere" што значи чинити, учинити,

односно фактор је лице које некоме нешто чини. Факторинг (енг. factorinд) је посебан

банкарски посао, финансијска техника есконтног карактера, која се заснива на

облигационом уговору између повериоца (извозника, клијента) и фактора (банке или друге

специјализоване институције). Суштина овог посла се тиче потраживања и преношење

ризика наплате са клијента на банку или другу специјализовану институцију која нуди

услугу факторинга. Поред тога овај финансијски инструмент има и значајну кредитну

функцију. Клијент уступа банци (фактору) потраживања која има према трећим лицима и

тиме се одриче свих права према својим дужницима, али задржава обавезу да гарантује

постојање (веритет) потраживања. Уговор о факторингу представља такав правни посао

којим се уступилац потраживања (комитент) обавезује да пренесе на фактора (банку

или факторинг предузеће) постојећа или будућа потраживања из уговора о продаји

робе, односно уговора о вршењу услуга, закључених са купцем, односно корисником

услуга (дужником), а фактор се обавезује да уз провизију и наплату трошкова наплати

то потраживање (и евентуално гарантује наплату), као и да кредитира уступиоца

потраживања (уз његову обавезу да плаћа камату) и врши друге факторинг услуге2.

Факторинг постаје све значајнији облик савременог финансирања у унутрашњем и

међународном промету, а разликује се од класичних форми кредитирања које врше

банке и њима сличне финансијске организације3. У основи, ради се о једноставном

систему купопродаје или преноса краткорочних права потраживања (до 180 дана) на

лице које се назива фактор, а то је, по правилу, банка или специјализована факторинг

институција. Факторинг је финансијска трансакција где привредно друштво које

очекује приход - има потраживања (нпр. по издатим фактурама – рачунима) продаје та

потраживања трећој страни - фактору, по сниженој цени јер од фактора одмах добија

готовину, која је неопходна за даље одржавање пословања. Широм света факторинг је

доминантна форма финансирања базираног на имовини и важан извор спољног

финансирања за компаније. Факторинг је свеукупан финансијски пакет који комбинује

финансирање текућег капитала, заштиту од кредитног ризика, финансијска

2 Васиљевић, М. (2004), Пословно право, Удружење правника у привреди Србије и Црне Горе, Осмо издање, Београд .3 Salinger, F. R. (1999), Factorinд: The Law and Practice of Invoice Finance, London: Sweet & Maxwell.

8

извештавања у вези са потраживањима и услуге наплате потраживања. У склопу

уговора, фактор (купац) купује потраживања продавца потраживања углавном без

права „регреса“ ка продавцу потраживања и преузима одговорност за дужникову

способност плаћања. Ако дужник банкротира или није у стању да измири обавезе,

фактор је тај који ће продавацу платити потраживања. Факторинг, најједноставније,

може бити дефинисан као финансијски инструмент којим фактор (институција која се

бави факторингом) финансира предузећа на основу будућих (недоспелих) потраживања

проистеклих из продаје роба или услуга на домаћем или иностраном тржишту.

Факторинг је финансијски инструмент и правни посао којим фактор (привредно

друштво или банка) финансира привредне субјекте откупом уз дисконт доспелих или

будућих недоспелих потраживања према дужнику, проистеклих из продаје роба или

услуга на домаћем или иностраном, односно међународном тржишту, уз предају

фактуре4. Продавац потраживања долази до новца пре доспећа или о доспећу

потраживања, а ризик наплате потраживања преноси на фактора. Факторинг се

дефинише и кроз разликовање правог од неправог факторинга. Код правог факторинга

фактор откупљује потраживање клијента уз дисконт, пре доспећа или о доспећу

потраживања, са правом регреса фактора према клијенту (продавцу потраживања) или

без тог права; док неправи факторинг подразумева да клијент (уступилац потраживања)

преноси на фактора потраживања, о њиховој доспелости или пре доспелости, ради

наплате, а фактор се обавезује да, уз провизију и наплату трошкова, наплати

потраживања и, евентуално, гарантује клијенту њихову наплату. У оба случаја фактор

може да врши и друге услуге (нпр. платни промет, књиговодство, истраживање

тржишта и др.). Факторинг, у суштини, представља веома важну форму кредита и

сервисирања наплате потраживања од купаца.5 Према UNIDROIT Конвенцији о

међународном факторингу из 1988. године, факторинг мора садржати три

карактеристике:

1. клаузула о уступању потраживања које проистиче из комерцијалног уговора о

купопродаји робе или услуга (предмет факторинга не може бити потраживање из

купопродајног уговора у коме је једна или обе стране - физичко лице);

2. клаузула којом се предвиђа обавештење дужника о уступљеном потраживању;

3. фактор мора да врши најмање две од следећих услуга:4 Paragraf lex (2012), „Факторинг: Постојеће стање и потреба доношења закона којим се уређује факторинг“, Правни инструктор, Београд 14.02.2012. године.

5 Красуља, Д. Иванишевић, М. (2000), Пословне финансије, Универзитет у Београду, Економски факултет, друго издање, Београд.

9

1) финансирање испоручиоца, укључујући одобравање зајмова и аванса,

2) вођење рачуна (књиговодство) који се односе на потраживања

(евиденција и управљање потраживањима),

3) наплату потраживања,

4) заштиту од пропуста у плаћању дужника (заштита од ризика неплаћања,

преузимање ризика наплате).6

Основни смисао овог специфичног финансијског механизма је у томе да привредници

брже обезбеде новчана средства. То је посебно битно за микро, мала и средња

предузећа, која имају ограничен распон финансијских извора. Факторинг, по правилу,

подразумева додатне дажбине, сем провизије. На пример, камате се може обрачунавати

на ненаплаћена потраживања за робу и услуге продате на кредит (accounts receivables).

У трошкове факторинга могу бити укључени и дажбине за подношење захтева,

дажбине за проверу кредита, дажбине за административне послове и др.7 Типична

факторинг услуга укључује испитивање бонитета дужника-купца, преузимање ризика

наплате у 100% износу и финансирање (аванс) до 80% износа фактуре, односно

цедираних потраживања, где 20% чини одбитак провизије и есконтне камате (провизија

се креће у распону од 0,5% до 1,5-2%, па и више, од вредности фактуре, а камата је на

нивоу банкарских каматних стопа за краткорочне кредите и тече од момента

коришћења средстава до извршене наплате од дужника-купца). Ризик који преузима

факторинг компанија или банка везан је за купца-дужника. Ризик који постоји на

страни продавца-повериоца састоји се у неодговарајућој испоруци уговорене робе, на

основу које купац-дужник може да одбије плаћање у целости или делимично. У овом

случају долази до изражаја још једна особина факторинга која га битно одваја од

типичне финансијске институције. Фактор посебну пажњу посвећује врсти робе и

начину њене испоруке. У том циљу, битни су природа робе, уговор са купцем, историја

пословања, начин производње итд. Фактор предвиђа могућност рекламације и њен

распон, а на тај начин одређује висину аванса и врсту факторинга. Уговором се

дефинишу и документи којим продавац доказује да је извршио испоруку - фактура,

отпремница, јединствена царинска декларација - JCI (код извозног факторинга),

записник о примопредаји робе и сл. Примера ради, у тренутку кад је роба испоручена

или услуга извршена предузеће добија 80 одсто вредности своје фактуре, док се

6 http://www.unidroit.orд7Worthy, R. G. (2003). „Factorinд: Modern American Style“, Paper presented at the World Bank Conference on te Factoring Industry as a Key Tool for SME Development in EU Accession Countries, 23-24 October, Warsaw, Poland.

10

остатак, умањен за провизију, добија у моменту наплате од купца. Фактор преузима на

себе обавезу наплате од купца, а продавцу обезбеђује заштиту од ненаплате у износу од

100 %. Имајући у виду да се највећи део модерне трговине одвија на тај начин што су

продавци, у циљу повећања свог учешћа на тржишту, приморани да нуде купцима

повољне услове плаћања, као што су продаја на отворени рачун, одложено плаћање (30-

180 дана) и слично, јасно је да је тиме факторинг добио шансу за експанзију. Колико ће

бити могуће да се фактор укључи у односе између две уобичајене стране у сваком

послу, добављача и купца, у великој мери зависи од поверења које две стране имају

једна према другој. У литератури се могу пронаћи три типа поверења:8

Уговорно поверење (contractual trust) тј. поверење да ће друга страна поштовати

своје уговорне обавезе;

Поверење о компетентност (сompetence trust) тј. Поверење да је друга страна

довољно компетентна за обављање посла;

Поверење у добру вољу (дoodwill trust) тј. поверење да је друга страна посвећена

одржању партнерског односа предузимајући радње кооје нису предвиђене уговором,

ради добробити и унапређења међусобног односа.

Управо ово последње дефинише да ли је однос између две стране партнерски или је

сведен на чист комерцијални, конкурентски однос. Постојање партнерског односа

представља један од основних критеријума за испитивање „факторабилности“

потраживања. Да би неко потраживање било предмет факторинга мора да буде

„факторабилно“ односно мора постојати репетиција односа између купца и продавца.

Управо дужина њиховог партнерског односа директно утиче на одређивање

„факторабилности“ потраживања. Што је тај однос дужи и што се размена учесталије

обавља, њихова факторабилност је већа. Уколико постоји историја плаћања, односно,

односа међу странама, потраживања су прихватљивија за факторинг.

У уобичајеној факторинг релацији фактор обезбеђује читав сет услуга. Кредитне

услуге укључују оцењивање кредитне вредности дужникових (клијентових) купаца у

односу на које фактор намерава преузети потраживања. Фактори обично базирају ове

процене на њиховим одговарајућим подацима и јавно доступним подацима о

резултатима у погледу наплате потраживања. Услуге наплате обухватају наплату

краткорочних потраживања и застарелих рачуна, те минимизирање губитака

повезаних са овим другим. Ово укључује и наплату потраживања принудним

8 Sako, M. (1992), Prices, Quality & Trust: Inter-firm Relations in Britain and Japan, Cambridge University Press.

11

путем. Факторинг обично укључује додатне трошкове поред провизије. На пример,

камата може бити израчуната на остатак баланса потраживања или на баланс

потраживања која су неисплаћена након одређеног фиксног броја дана. Алтернативно,

камата може бити фиксна и укључена у провизију. Факторинг такође може

укључивати трошкове везане за обраду пријаве клијента, трошкове везане за његову

кредитну проверу, трошкове везане за проверу свих релевантних аспеката

прошлости, садашњости, и будућнсоти пословања потенцијалног клијента (кроз

преглед клијентових књига и сл.), трошкове везане за проверу пореских обавеза, затим

судских пресуда, покренутих тужби, стечајних поступака, административних акција,

новости, новинских чланака, и слично9.

Као што се може закључити, факторинг треба да користе првенствено привредни

субјекти који имају закључене комерцијалне уговоре и вишегодишњу сарадњу са

купцима-дужницима, а којима је потребан додатни обртни капитал. Оно о чему ови

привредни субјекти морају да воде рачуна је да предмет факторинга могу бити само:

будућа - недоспела потраживања,

неспорна и несумњива потраживања без правних оптерећења,

потраживања са роком доспећа до 180 дана од датума испоруке/пријема робе,

потраживања евидентирана документима која доказују њихово постојање

(фактуре, ситуације, отпремни документи, царинске декларације и сл.).10

2.2 ИСТОРИЈАТ ФАКТОРИНГА Историјски гледано, факторинг се развио крајем XIX века у САД-у из комисионих

послова америчких агената који су увозили текстил из Европе (претежно Енглеске)

обезбеђујући произвођачима складиштење и продају робе11. У том свом изворном

облику, факторинг је представљао својеврсну мешавину послова шпедиције и откупа

потраживања кроз складиштење и гаранције наплате, као и класичне агентуре кроз

тражење купаца за увезену робу или комисиона кроз продају робе у своје име, а за туђ

рачун12. Meђутим, факторинг се често помиње као један од најстаријијх облика

финансирања трговине. Неки истраживачи његово порекло доводе у везу да Римском

9 Worthy, R. G. (2003), „Factorinд: Modern American Style“, Paper presented at the World Bank Conference on te Factoring Industry as a Key Tool for SME Development in EU Accession Countries, 23-24 October, Warsaw, Poland.

10 Марић-Шћепановић, А. (2010), „Могућности и препреке развоја факторинга у Србији“, Анали Економског факултета у Суботици, бр. 24/2010, стр.21-30.11 Vasiljević, M. (2004), Poslovno pravo, str 732, fusnota 1435, Udruženje pravnika u privredi Srbije i Crne Gore, Београд, Осмо издање.12 Gorenc, V. (1988), Ugovor o faktoringu, , str. 1-2, Školska knjiga Zagreb, VII izdanje

12

империјом13, док други сматрају да се овај инструмент јавио чак и у старијој

прошлости, у Месопотамији, за време Хамурабија, четири хиљаде година раније14.

Израз Фактор потиче од латинског глагола facio који значи „онај који чини“. Као што

овај израз сугерише, историја факторинга је историја субјекта који раде неке ствари за

рачун других. Један од старијих облика факторинга био је добро развијен у Енглеској у

14. веку, где се развио са јачањем индустрије вуне. Главни посао фактора био је да буде

агент у продаји или комисиони трговац за текстилна влакна. Растојање између

произвођача и потрошача доводи до проблема у трговини, имајући у виду примитивне

облике транспорта и комуникација, тако да фактори преузимају допунску функцију да

премосте ова растојања. Поред тога фактори преузимају критичну финансијску

функцију у име произвођача. Они дају кредитне савете, гарантују исплате

произвођачима, преузимајући потпуну одговорност за кредитну способност купаца. Да

би се заштитили, фактори формирају резерве за покриће губитака. Коначно, мада

подједнако важно из историјског угла, фактори унапређују финансирање производње у

вредности продате робе. Дакле, факторинг је показао своју економичност у

финансијској компоненти факторинг пословања које је постојало пре 600 година.

Разлика између данашњег факторинга и факторинга од пре 600 година је у томе што је

продајна компонента очишћена из факторинг односа15. Осим финансирања, фактори

данас, по правилу, обезбеђују својим клијентима две врсте услуга: кредитне услуге и

услуге наплате16. Од свог настанка, факторинг је преживљавао и даље се развијао,

прилагођавајући се глобалним променама у трговини. Настао као финансијски

инструмент који је омогућавао трговину између удаљених крајева света и међусобно

непознатих партнера, прави успон је доживео крајем прошлог века, када удаљеност

због савремених средстава транспорта није више представљала проблем и када је

развојем софистициране компјутерске технологије превазиђен проблем непознатих

купаца. Овај парадокс потврђује мишљење да је факторинг најфлексибилнији

финансијски производ за подржавање трговине. Свој први прави процват под

данашњим именом факторинг доживљава шездесетих и седамдесетих година

двадесетог века. Тај раст се наставља у осамдесетим, а отварањем нових тржишта,

земаља централне и источне Европе, а нешто касније и Јужне Америке и Азије, тај раст

13 Rutberg, S. (1994), The History of Asset-Based Lendinд. New York: Commercial Finance Association.14 Papadimitriou, D.B., R.J. Phillips and L.R. Wray. (1994), Community-Based Factorinд Companies and

Small Business Lendinд, Working Paper 108, Jerome Levy Economics Institute, Annandale on Hudson, NY. 15 Vencil, F.F., (1975), Financial Executives Handbook, Dow Jones-Irwin, Inc., Homewood, Illinois.16 Salinger, F.R., (1999), Factorinд: The Law and Practice of Invoice Finance, London: Sweet & Maxwell. .

13

траје и до данашњих дана. Факторинг послови у земљама данашње ЕУ се развијају већ

50 година. Први факторинг послови датирају из 1959. године у Немачкој и Финској.

Позната су два таласа имплементације факторинг активности. Први талас јавља се

шездесетих година XX века у старим земљама садашње ЕУ, други деведесетих година у

тада новоприкљученим земљама ЕУ. У 16 земаља ЕУ постоје националне асоцијације

факторинг организација које су понекад и део националних лизинг асоцијација. Укупан

број факторинг организација у 27 земаља ЕУ у 2006. години био је 316.

Просечан број факторинг компанија у једној земљи ЕУ је 13 и у већини земаља

је број факторинг компанија релативно стабилан након 2000. године, изузев у

појединим земљама где се овај број мењао и то у Грчкој од 6 до 11, у Италији од

25 до 35, Литванији од 2 до 7, Пољској од 7 до 10, Словачкој од 5 до 8, Румунији од 3

до 8.17

2.3 ВРСТЕ ФАКТОРИНГАПостоји више критеријума на основу којих се могу поделити факторинг послови, а у

наставку ће бити описани само оне најбитније поделе које имају највећи практични значај18.

Према територијалном принципу факторинг се дели на дома ћ и и м е ђ у нар о д ни , у

зависности од тога да ли се уговор о факторингу закључује између фактора и

клијента у истој земљи или не. Код домаћег факторинга продавац и купац робе и

услуга се налазе у истој земљи, а промет робе или услуга се не може квалификовати као

извоз или увоз. Код међународног факторинга продавац и купац робе или услуга се

налазе у различитим земљама, промет робе или услуга је увозно-извозног карактера,

може се обављати у једнофакторском или двофакторском систему и регулисан је

конвенцијом УН о међународном факторингу. Међународни факторинг решава бројне

проблеме који се јављају код продаје робе на иностраном тржишту. Постоје значајне

разлике од земље до земље у погледу понашања купаца, врсте валуте, правног оквира

и језика и информационе технологије, као и ризика свих врста. Инострани купци

желе плаћање купљене робе на дужи рок што може да се негативно одрази на

ликвидност и сл. Све те проблеме на одговарајући начин решава међународни

факторинг (наплата потраживања у новцу земље извозника, на његовом језику,

заштита 100% од ненаплативости, јачање међународне конкурентности и сл.). То је

посебно значајно за мале извознике а и за многе корпорације мултинационалног

карактера. Факторинг решава традиционални проблем продаје роба и услуга на

17 http:www.Ifgroup.com18 Dragašević, M. , (2000), „Opšti pogled na faktoring posao“, Pravni život br.11/2000, стр.22-27

14

кредит. Он обезбеђује услуге процене кредитне способности иностраних купаца,

процену кредитног ризика и других пратећих ризика, давања 100% заштите од

ненаплативости потраживања, управљања и убрзања наплате потраживања и

финансирања тренутном уплатом новца. На следећој слици приказана је техника

међународног факторинга, коју примењују чланови клуба Factors Chain International.

Слика 1. Техника међународног факторинга

Приказана техника извозног факторинга се састоји из шест фаза:

1. Извозник потписивањем уговора о факторингу преноси на извозног фактора

наплату својих потраживања. Он се након тога о њима у потпуности стара.

2. Извозни фактор кореспондира са увозним фактором у земљи у коју је роба

извезена. Потраживања су одмах пренета на извозног фактора.

3. У исто време, увозни фактор истражује кредибилитет иностраног купца и одређује

кредитну линију. Ово омогућује увознику да пласира поруџбину на кредит без

отварања акредитива.

4. Роба може бити испоручена, а извозни фактор може авансирати до 80% од фактурне

вредности извоза.

5. Када је продаја извршена, увозни фактор наплаћује пун износ фактуре на дан

доспелости и преноси је на извозног фактора, који затим плаћа дати износ

извознику.

6. Уколико после датума доспелости од 90 или 180 дана преостане неизмирена нека

обавеза, увозни фактор ће исплатити 100% гарантоване вредности.

С обзиром на број уговорних страна у факторингу разликује се директан и индиректан

(двофакторски) факторинг. Директан факторинг је онај код кога су и клијент и фактор у

истој земљи (тј. земљи извозника – продавца), уз постојање само једног фактора, а

након преноса потраживања долази до успостављања директног односа између

фактора и увозника дужника. За индиректан факторинг карактеристично је да се

15

јављају два фактора извозни фактор и фактор у земљи увозника. Дужник из основног

посла (увозник) извршава своју обавезу плаћања фактору у својој земљи (увозном

фактору), а исплату увозни фактор преноси фактору у земљи извозника - клијента. У

овом случају између извозника - клијента и фактора у земљи увоза не постоји никакав

уговорни однос, а темељни уговор о продаји је такође потпуно одвојен од уговора о

факторингу. Правна природа односа између субјеката код индиректног факторинга је

различита. Веома је значајна подела факторинга на отворени и затворени (скривени),

у зависности од тога да ли се фактор појављује пред дужником у својству повериоца

потраживања или не. Код отвореног факторинга, поверилац – клијент преноси на

фактора своја потраживања, а дужник је након пријема обавештења обавезан да износ

дуговања исплати фактору, а не продавцу. У пракси се то остварује путем издавања

дуплих рачуна, како би фактор могао да наплати вредност извоза (цену). Код овог

облика факторинга, фактор је у директном контакту са дужником - увозником који зна

да куповну вредност плаћа фактору, а не продавцу. Код отвореног факторинга између

фактора и његовог клијента могућа су два правна односа. У првом случају, фактор у

потпуности преузима потраживања и исплаћује клијенту противвредност умањену за

провизију, и то без права на регрес. У другом случају, клијент на фактора преноси

само право наплате потраживања. Фактор наплату врши у своје име а за рачун

клијента уз провизију19. На овај начин се обично финансира продаја робе на кредит,

који је извозник - клијент одобрио купцу - увознику. По закљученом уговору, фактор ће

исплатити вредност потраживања клијенту умањену за 10% до 25% од вредности

потраживања. Ова исплата за клијента представља краткорочни кредит, и он на тај

начин одмах долази до средстава, која би иначе морао да чека, а фактор наплаћује

провизију. Код отвореног факторинга претежу елементи кредита. У неким случајевима

постоји потреба клијента да сакрије постојање факторинга од свог купца. У оваквим

случајевима факторинг поприма појавни облик уговора о купопродаји где фактор

продаје робу клијента коју је претходно откупио на кредит. Овај облик који се назива

затворени (скривени) факторинг представља класичан комисион. Купац није упознат са

продајом права потраживања, а правна конструкција има следећи облик: Прво, робу

која је намењена извозу продавац (клијент) продаје фактору, затим фактор као

прикривени налогодавац исту робу препродаје, али преко извозника на кредит

иностраном купцу. Пред иностраним купцем се појављује само клијент, који није

19 Стефановић, М. (2008), Факторинг као институција глобалног финансијског управљања, Мастер рад, Правни факултет Универзитета у Београду.

16

прави власник робе (јер ју је већ продао фактору), и иступа у своје име а за рачун

фактора, као комисионар фактора. Сложеност ове трансакције је у томе да цена код

препродаје буде већа, јер је у њу урачуната и факторова зарада, али и краткорочни

кредит одобрен извознику; инострани купац не зна за фактор и плаћа цену извознику,

који је de facto факторов комисионар. На тај начин и извозник добија готовину, иако се

роба продаје на кредит, а фактор добија провизију, која је већа од оне код отвореног

факторинга. Фактори, по правилу, избегавају овакву праксу (иста је противна нашем

праву, тј. члану 438. Закона о облигационим односима20– у даљем тексту: ЗОО), којим

се уређује обавештавање дужника у цесији). Без обавештења дужника факторинг нема

дејство. Факторинг тада поприма друге облике - различитим комисионим пословима

симулира се функционисање факторинга тако да се он одвија без знања дужника. Према

ЗОО (члан 66. ст. 1. и 2), привидан (симулован) уговор нема дејства међу уговорним

странама, али ако привидан уговор прикрива неки други уговор, тај други уговор важи

ако су испуњени услови за његову правну ваљаност. Како дужник није обавештен, тај

други уговор овде не би имао дејство.

Факторинг може бити са и без преузимања ризка потраживања у зависности од тога да

ли је фактор о доспелости дужан да исплати клијенту остатак потраживања, без обзира

да ли га је наплатио или није. Код факторинга са преузимањем ризика потраживања ова

обавеза постоји, фактор преузима на себе ризик наплате потраживања о доспелости,

другим речима, фактор гарантује исплату остатка потраживања о доспелости. У овом

случају фактор постаје нови власник потраживања, а преузимање ризика потраживања

искључује право регреса и по правилу повећава факторинг накнаду. Код факторинга без

преузимања ризика потраживања фактор не преузима на себе ризик наплате

потраживања о доспелости. У случају немогућности наплате пораживања о доспелости

могуће су две варијанте, с обзиром на то да ли постоји право регреса:

1. Ако је уговорено право регреса, фактор је овлашћен да затражи повраћај датог

аванса од клијента

2. Ако није уговорено регресно право, фактор не може тражити повраћај аванса,

али није дужан клијенту да исплати преостали део потраживања док га не

наплати.

Из претходне произилази још једна значајна подела факторинга на факторинг са

регресом и факторинг без регреса. Факторинг са регресом је посао код кога поверилац

20 "Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља)

17

одговара не само за постојање (веритет) потраживања, већ и за наплативост

потраживања, тако да у случају да фактор не успе да наплати потраживање, он има

право регреса према клијенту. Факторинг без регреса је посао код кога цео ризик

наплате потраживања преузима на себе фактор, уз већу провизију. Он је веома сличан

форфетингу. Разлика је само у томе што се искључиво односи на краткорочна

потраживања. Код факторинга са правом регреса у случају немогућности наплате о

доспелости, фактор може затражити повраћај датог аванса од клијента. Треба имати у

виду да иако је овлашћен да затражи повраћај датог аванса, фактор то не мора учинити.

У тим ситуацијама фактор враћа клијенту потраживање преузето на наплату, а клијент

враћа фактору добијени аванс. Преузимање ризика искључује право регреса и обрнуто.

Код факторинга без уговореног права регреса у случају немогућности наплате о

доспелости, фактор не може тражити повраћај датог аванса од клијента. Ако није

уговорено преузимање ризика, фактор неће морати да исплати остатак потраживања

клијенту, све док га не наплати. На развијеним финансијским тржиштима већи део

факторинга се реализује без права на регрес, а исти је случај и са тзв. земљама у

развоју. У Италији, на пример, 69% чини ова врста факторинга21. Слично томе, студија

о јавној трговини предузећа из САД показује да је 73% потраживања у факторингу без

права на регрес, али су продавци (зајмопримци) са утрживим хартијама ниског

квалитета ступали у односе са фактором тако да овај има право на регрес22 Постоји и

подела на факторинг са финансирањем и без финансирања у зависности од тога да ли

фактор у моменту преноса потраживања исплаћује клијенту аванс. Код факторинга са

финансирањем фактор исплаћује аванс који представља одређени проценат

потраживања који се најчашће креће од 70% до 90%. Аванс може бити и целокупни

износ потраживања умањен (дисконтован) за накнаду и камату. Аванс носи пасивну

каматну стопу за клијента која се обрачунава на месечном нивоу. Клијент не мора да

искористи аванс. Код факторинга без финансирања уговором о факторингу није

предвиђено да фактор исплати аванс клијенту у моменту преноса потраживања. У овом

случају фактор исплаћује потраживање клијенту:

1. О доспелости ако је преузео ризик потраживања

2. Када га наплати ако није преузео ризик потраживања

21 Muschella, D. (2003), „The Italian Factorinд Industry“, Paper presented at the World Bank Conference on the Factoring Industry as a Key Tool for SME Development in EU Accession Countries, 23-24 October, Warsaw, Poland.22 Sopranzetti, B. J. (1998), „The Economics of Factorinд Accounts Receivable“, Journal of Economics and Business 50: 339-59.

18

Овакав факторинг закључује се ради преузимања ризика потраживања, наплате и

вођења књиговодства. Факторинг се такође дели и на традиционални облик факторинга

и факторинг о доспелости. Код старинског облика факторинга потраживања клијенту

се плаћају одмах, тако да изостаје кредитна функција посла. За разлику од тога, код

факторинга о доспелости, потраживања клијенту се плаћају при доспелости, тако да је

укључено кредитирање. Постоји подела и на прави (пуни) факторинг и квази

факторинг. Прави (пуни) факторинг обухвата све четири функције факторинга:

1. Финансирање кроз авансе

2. Вођење књиговодства

3. Наплату потраживања

4. Преузимање ризика потраживања

Прави факторинг је факторинг са финансирањем, преузимањем ризика и без права

регреса. Овај факторинг је по правилу скупљи за клијента. Квази факторинг је

факторинг који не обухвата све четири функције факторинга, a обухваћене функције

могу бити у разним комбинацијама. Омогућава факторинг без преузимања ризика и са

правом регреса. Овај факторинг је по правилу јефтинији за клијента23. У новије време

све је већи значај обрнутог факторинга „ r everse f a k t or i n g “, који се издваја као посебна

врста факторинга посебно у земљама у развоју. Наиме, у земљама у развоју кредитне

информације често нису доступне, што значи да фактор на себе преузима велики

ризик. Поред тога, у овим земљама проблем могу представљати и малверзације –

лажна потраживања, непостојећи купци и сл. – што упоредо са слабим законским

окружењем и непостојањем пословних регистара и кредитних бироа отежава

индентификовање ових проблема. Факторинг са регресом у оваквим случајевима не

мора смањити факторову изложеност кредитном ризику будући да у случају

немогућности наплате потраживања од дужника, клијент фактора можда једноставно

неће имати резерве капитала да исплати фактора. За обрнути факторинг је

карактеристично да фактор, као кредитор, купује од многих продаваца потраживања,

али само од специјално висококвалитетних купаца. С обзиром на то, фактор прикупља

кредитне информације и уноси ризик само код одређених одабраних купаца. Улога

обрнутог факторинга је и у томе што ублажава проблем слабе информационе

структуре ако се откупљују потраживања продаваца само од висококвалитетних

купаца као што су стране, међународне акредитоване фирме. Даље, он омогућава

примену факторинга без регреса јер је редуцирана изложеност фактора кредитном

23 Dejanović, Lj. (2002), „Форфетинг и факторинг“, Pravni život br.11/2002, стр.13-1919

ризику. Уз то, продавци – клијенти су у могућности да, са развојем добрих

пословних односа са банкама као факторима, користе повољне кредите и за друге

сврхе, на пример, за куповину одређене опреме. Исто тако, у могућности су да, са

унапред обезбеђеним адекватним обртним капиталом, користе повољне услове набавке

од својих добављача који, такође, повољно утиче на њихове укупне перформансе.

Обрнути факторинг доприноси и развоју тржишта новца (краткорочних хартија од

вредности), с обзиром на то да је, као последица удруживања великог броја

појединачних потраживања од једног или неколико купаца доброг бонитета, на њему

кредитни ризик једнак ризику висококвалитетних купаца, тј. сведен на ниски

прихватљиви ниво за многе инвеститоре.

Слика 2. Обрнути факторинг

Постоји и тзв. збирни факторинг (bulk factorinд), по коме фактор прихвата све фактуре

и све дужнике (купце) које продавац има. На основу уговора о факторингу купац се

обавештава да је, уместо продавца, фактор нови поверилац (нотификација).

20

3. ФИНАНСИЈСКИ ЗНАЧАЈ ФАКТОРИНГАПриступ финaнсиjским срeдствимa oзнaчeн je кao кључни фaктoр зa кoмпaниje у циљу oствaривaњa и oдржaвaњa кoнкурeнтнoсти. Крoз прaксу je

дoкaзaнo дa привaтнe кoмпaниje често имajу прoблeм сa приступoм извoримa финaнсирaњa путeм устaљeнe фoрмe бaнкaрских пoзajмицa, кao и сa

одржавањем ликвиднoсти због врeмeнскe нeусклaђeнoсти измeђу примaњa и издaтaкa. Прoблeм финaнсирaњa производног циклусa примoрao je мнoгe

кoмпaниje дa прoнaђу aлтeрнaтивнe фoрмe крaткoрoчнoг финaнсирaњa свojих пoслoвних oпeрaциja, а једна од најзначанјнијих свакако је факторинг 24.

Врсте услуга које пружа фактор, омогућавају да факторинг може да буде и финансијски инструмент и административна подршка трговине. У пракси

обе карактеристике се комбинују и на тај начин обележавају факторинг као јединствени производ са вишеструким корисним ефектима. Факторинг

може бити посебно користан у земљама са слабим обезбеђењем зајмова, неефикасним системом банкротства, непотпуним регистровањем

потраживања по њиховом значају, зато што потраживања која је преузео фактор нису део имовине предузећа које банкротира. Кредит код факторинга

првенствено се заснива на квалитету основног потраживања а не на квалитету зајмопримца. Тиме факторинг може бити посебно привлачан за

високоризична мала и средња предузећа (у даљем тексту:МСП). Факторинг може да олакша проблем недовољне информационе отворености

зајмопримца у пословном окружењу са слабим информационим структурама уколико фактори могу да развију власничке базе података за рачун

перформанси плаћања, и уколико се ради о обавезама релативно отворених предузећа. Последњи услов је испуњен када МСП које позајмљује средства

има потраживања (утрживе хартије од вредности - receivables) великих предузећа, или иностране утрживе хартије од предузећа из земаља са јаком

информационом инфраструктуром. Једна од битних предности факторинга која се нешто ређе помиње огледа се у томе што фактори могу знатно

увећати економију обима на оба подручја у односу на њихове клијенте. Због чињенице да фактор врши ове услуге за многе различите клијенте, он

може да поднесе фиксне трошкове који су повезани са овим пословима. Сем тога, бројна МСП вероватно имају недовољно искуства на овом подручју.

На крају, фактори формирају приватне базе података о карактеристикама потраживања за одобрене кредите. Највећи и најискуснији фактори у

ствари постају еквивалент великих берзи за размену кредитних информација, нудећи замену за бирое приватних комерцијалних кредита и регистре

јавних кредита. Они такође уживају економију обима у размени информација као и кредитни бирои и јавни кредитни регистри.25 Према подацима

„Factor Chain International“26(једне од две највећe асоцијацијe факторинг компанија у свету), укупан промет у светској трговини који се одвијао путем

факторинга нагло је порастао у 2011. години за више од 22% у односу на 2010. годину. Овај промет је у 2011. години достигао вредност од рекордних

2.015.007 милиона евра или 2.610.844 милиона америчких долара. Благи раст настављен је и у 2012. години када се укупан промет повећао за 8%, тј.

достигао ниво од 2.132.231 милиона евра, односно 2.811.346 милиона америчких долара. Занимљив је и податак да је промет који се одвијао преко

међународног факторинга растао много брже него онај који се одвијао путем домаћег факторинга (у еврима 33,5% насупрот 1,7%; у доларима 35,8%

насупрот 3,4% за домаћи). Ови подаци недвосмислено показују да је факторниг индустрија пребродила финансијску кризу много боље од неких

других услуга у финансијском сектору или осигурању. Иако је обим факторинг услуга благо опао у 2009. години, његова вредност је у 2010. години

далеко премашила ону из 2008. године, која је била претходна рекордна година. У 2011. години снажан раст је настављен, а постигнут је и нови

рекордни обим промета који се одвијао путем факторинга, а тај тренд је настављен, додуше не тако драстично, и у 2012. Години. Главна тржишта са

„спектакуларним“ растом у 2012. години била су: Хонг Конг (+69%), Русија (+66%), Пољска (+37%), Кина (+26%) и Мексико (+24%), за разлику од

2011. када је поредак био мало другачији: Кина (+77%), Русија (+74%), Јужна Африка (+41%), Холандија (+31%) и Аустралија (+28%). За чланове

„Factor Chain International“ резултати су били још импресивнији: укупан промет је повећан за више од 24%, док је међународни промет путем

факторинга повећан за чак 37%. Ови резултати показују да извозници и увозници широм света постају итекако свесни предности које проистичу из

факторинг аранжмана. Постоје земље где до пре само десетак година није постојао ни један фактор, тј. где уопште није било промета ове врсте, као

што су нпр. Хрватска, Луксембург или Уједињени Арапски Емирати, а где сада већ причамо о стотинама милиона евра годишњег обрта. Све наведено

указује на чињеницу да је факторинг све мање могућност за увећање профита, а све више потреба свих озбиљних учесника у привредном пословању,

како у развијеним земљама, тако и у земљама које тај епитет својим напретком тек треба да стекну.

Година/ 2005 2006 2007 2008 2009 2010Укупно Европа 612,488 806,983 932,269 888,533 876,649 1,045,069

Француска 81,600 100,009 121,660 135,000 128,182 153,252Немачка 45,000 72,000 89,000 106,000 96,200 129,536Русија 1,130 8,550 15,100 16,150 8,580 12,163УК 184,520 248,769 286,496 188,000 195,613 226,243Хрватска 28 340 1,100 2,100 2,450 2,793Србија 150 220 300 370 410 658

Укупно Америка 106,619 140,944 150,219 154,450 142,013 185,357САД 81,860 960,000 97,000 100,000 88,500 95,000Бразил 15,500 20,054 21,060 22,055 29,640 49,050

Укупно Африка 7,586 8,513 10,705 13,263 14,796 16,686Укупно Азија 111,478 149,995 174,667 235,619 209,991 355,602

Кина 4,315 14,300 32,976 55,000 67,300 154,550Јапан 72,535 74,530 77,721 106,500 83,700 98,500

24 Денчић-Михајловић, К., Миленковић-Керковић, Т., (2011), „Factorinд as a financial alternative: Evidence from Serbia”, Facta Universitatis, Series: Economics and Organization Vol. 8, No 4, стр.411-420.

25 Kallberg, J., and G. F. Udell. (2003a), “ Private Information Exchanдe in the United States.” In Credit Reporting Systems and the Inter-national Economy. M. Miller, ed. Cambridge, Mass.: MIT Press.

26 http:www.fci.com 21

Укупно Аустралиј 18,417 27,853 33,870 33,246 40,110 45,515Укупно Свет 859,588 1,134,288 1,301,590 1,325,111 1,283,559 1,648,229

Табела 1. Укупан обим факторннг услуга у периоду 2005-2010 (у милионима EUR) Извор: h ttp:// www .fact o rs-c h ai n .c o m (21.11.2011)

Највећи број факторинг компанија 2006. године био је у Великој Британији – 57, затим

у Италији – 35, Француској – 31, Мађарској – 26, Шпанији и Немачкој по 21. Очекивани

трендови у броју факторинг компанија су различити у појединим земљама ЕУ. Добар

део земаља ЕУ, њих 11, очекују повећање броја факторинг компанија, а то су Аустрија,

Кипар, Малта, Грчка, Естонија, Летонија, Литванија, Немачка, Словачка, Бугарска и

Румунија. Пет земаља очекује консолидацију факторинг тржишта у правцу мањег

броја већих факторинг компанија. Остале земље ЕУ не очекују промену броја

факторинг компанија у наредном периоду. Присутна је велика концентрација

факторинг послова на мали број највећих факторинг компанија. На три највеће

факторинг компаније просечно отпада 82% тржишног учешћа у земљама ЕУ.

Просечно тржишно учешће највеће факторинг компаније је 48%, тржишно учешће

друге по величини факторинг компаније је просечно 20%, а треће 14%. Концентрација

факторинг активности по земљама је различита. У Немачкој три највеће компаније

опслужују 47% факторинг тржишта (прва 20%, друга 18%, трећа 9%, док преосталих

53% тржишта дели 18 факторинг компанија); у Француској три највеће факторинг

компаније покривају 51% тржишта (прва 24%, друга 14%, трећа 13%, а преосталих 28

компанија дели 49% тржишта); У Великој Британији три највеће факторинг компаније

покривају 53% тржишта, док је у 9 земаља скоро 100% тржишта покривено са три или

чак мање факторинг компанија (Аустрија, Белгија, Словенија, Кипар, Малта, Естонија,

Литванија, Летонија, Бугарска).27 У земљама ЕУ је присутан релативно стабилан број

факторинг компанија и приметна концентрација факторинг активности на мали број

највећих факторинг компанија. Преко 90% факторинг компанија су супсидијари

пословних банака или саставни, секторски делови пословних банака. Од свих врста

факторинг послова, најзаступљенији су факторинг са правом на регрес, дисконтовање

рачуна и факторинг без права на регрес. Више од три четвртине факторинг активности

одлази на домаћи факторинг, а мање од четвртине на међународни факторинг. У 80%

случајева, корисници факторинг услуга су мала и средња предузећа која апсорбују 69%

укупног обима факторинг послова. Пошто се уговор о факторингу често закључује на

дуже време, добија се ефекат средњорочног кредита, као и повољни ефекти по билансе

27 http:www.Ifgroup.com22

компаније. Факторинг је великим делом "здрава" замена за кредите, а привредни

субјекти који имају солидна потраживања таквим аранжманом могу доћи до свог новца

без додатног задуживања у банци. Доток новца је сталан, због чега је факторинг

посебно интересантан за предузећа у експанзији, нарочито микро, мала и средња

предузећа, и то она која су преживела почетне кризне (обично, прве три) године. Када

се уштеда за привредни субјекат која се остварује факторингом урачуна у цену

факторинг услуге, повећава се кредитна способност друштва. Клијент фактора добија

продајом потраживања додатну ликвидност, убрзава циркулацију новчаних средстава,

односно скраћује се циклус обртних средстава. То може да се постигне и узимањем

краткорочних кредита од банака, али се до њих долази уз већу процедуру, скупе камате,

давање обезбеђења (колатерала), чисту кредитну историју и тзв. кредитне лимите

компанија. Уговор о факторингу омогућава клијенту да практично стално продаје за

готово, а његовим купцима да купују на кредит без кредитне процедуре, кредитних

трошкова и колатерала. Факторинг, по правилу, подразумева пружање услуге на основу

оцене компанијиног дужника, а не саме компаније, као и кратко аплицирање и брз

прилив новца. Факторинг омогућава финансирање на основу активе (потраживања), за

разлику од кредита када расте пасива корисника кредита, а конкурентан је

краткорочним кредитима за ликвидност, јер је намењен решавању сличних

проблема. Њиме се користе друштва које имају закључене комерцијалне уговоре и

дужу сарадњу с купцима-дужницима, а којима је потребан додатан обртни капитал, али

не могу или не желе да га прикупе на класичан начин, тј. кредитним задужењем.

Користи од факторинга су вишеструке и на микро и на макроекономском нивоу.

Евидентан је његов утицај на раст производње, промета и извоза, уз позитивно дејство

на платни биланс земље. Факторинг пружа могућност привредним субјектима да брже

одговоре на промене тражње у земљи и иностранству и смање трошкове, уз

истовремено смањење ризика, јер произвођач-извозник не чека наплату потраживања

или кредита, одобрених купцима, већ одмах добија средства која су му потребна за

нормално финансирање наредног циклуса производње, као и могућност продаје робе за

готово, уместо да се испорука производа врши на кредит или одложено плаћање. То

олакшава и вођење политике набавке репроматеријала и њен склад са динамиком

продаје. Рационалном употребом факторинга привредна друштва могу да оптимизују

пословање, смање обим неопходних обртних средстава, прецизније планирају прилив

новчаних средстава, убрзају процесе производње, повећају извоз и олакшају

укључивање на нова тржишта.  Покриће ризика ненаплате фактора од купца-дужника 23

преко осигурања код друштава за осигурање (што је све распрострањеније) или

обезбеђењем фактора од стране других фактора, омогућава му да финансира продавца-

повериоца без обзира на финансијску ситуацију повериоца и без узимања средстава

обезбеђења (нпр. хипотека, ручна залога, банкарска гаранција и др.) од њега.

Факторингом друштво поверилац постиже значајне уштеде у трошковима (директна и

индиректна плаћања, као и губитак времена), које би иначе сносило да само врши

наплату потраживања или преко суда, брже долазећи до ликвидних средстава, те

елиминишући лоша и спорна потраживања. За илустрацију једног од начина плаћања

обавеза фактора према предузећу за преузета потраживања, претпоставићемо да

предузеће прода фактору шест фактура чији је крајњи рок доспелости 30. јун текуће

године. Шифре фактура, износи потраживања и њихово стање на дан 30. јун текуће

године дати су у табели 2.:28

Фактура Износ у динарима Стање

А 50.000 наплаћена 30. јуна

Б 60.000 наплаћена 30. јуна

В 20.000 наплаћена 28. јуна

Г 10.000 наплаћена 28. јуна

Д 30.000 ненаплаћена

Е 15.000 наплаћена 26. јуна

Табела 2. Износи и рокови доспећа фактура

Пошто је фактор до 30. јуна наплатио потраживања по фактурама А, Б, В, Г и Е, он је

био дужан да истога дана, када је наплатио потраживања од купаца, на рачун предузећа

уплати наведене износе, по одбитку своје провизије. Поред тога фактор је дужан да да

до 30. јуна уплати предузећу износ од 30.000 динара по основу фактуре Д, умањен за

провизију. Уколико фактор не наплати ту фактуру од купца, имаће губитак од 30.000

динара, под условом да је факторинг склопљен без регреса.

Веома је значајно унапред калкулисати трошкове факторинга. Да бисмо то показали,

претпоставићемо да предузеће А (продавац), које је испоручило и фактурисало своје

готове производе купцу Б у износу од 100.000 динара, прода ову фактуру фактору.

Уговорени кредитни период са купцем износи 30 дана. Провизија која се плаћа фактору

износи 3% и фактор задржава обавезну резерву од 8%. Уговорена годишња каматна

стопа коју предузеће А плаћа фактору за унапред примљену готовину износи 12%. 28 Gitman, L. J. (1991), Principles of Manaдerial Finance, Harper Collins, New York, стр.697

24

Фактор ће на основу датих података израчунати износ који треба да уплати на рачун

предузећа А на следећи начин:29

Износ потраживања према фактури 100.000 динара

Резерве 8% х 100.000/100 8.000 динара

Провизија 3% х 100.000/100 3.000 динара

Износ који се може унапред исплатити 89.000

Камата за плаћање унапред 1% х 89.000/100 890 динара

Износ који ће се унапред исплатити 88.110 динара

Пошто годишња каматна стопа за плаћање унапред, односно кредитирање од стране

фактора, износи 12% месечна стопа ће бити 1/12, односно 1%. Према томе, предузеће А

ће примити, на рачун, од фактора 88.110 динара, са могућношћу да наплати и износ од

8.000 динара, који је обустављен као резерва, под условом да фактор укупно

потраживање наплати од предузећа Б. Имајући у виду да је фактор унапред обрачунао и

обуставио износ камате од 890 динара, стварни трошкови камате су нешто већи и неће

бити 12% на годишњем нивоу него 12,12% (890/88.110) х 12. Ако бисмо у обрачун

укључили и провизију фактора од 3.000 динара, годишњи трошкови факторинга

износили би стварно 52,98% (3.890/88.110) х 12. Обрачун стварних трошкова

факторинга требало би извршити на претходни начин једино ако се врши продаја

потраживања на континуелној основи, у истим роковима и под истим условима. Ако се

ради о појединачним продајама потраживања, као што је то дато у нашем примеру, није

неопходно прецизно израчунавати стварне трошкове факторинга, јер у случају једне

трансакције ради се о веома малим разликама. Из претходног обрачуна може се, на

први поглед, закључити да трошкови факторинга могу бити велики, што ће значајно

умањити приходе од продаје. Сигурно је да треба пре склапања оваквог аранжмана

израчунати трошкове који ће из њега произаћи, али треба водити рачуна и о користима,

односно предностима које он пружа. Пре свега, могу се скоро у целини елиминисати

трошкови кредитног одељења и одељења наплате фактура. Наиме, када се закључи

уговор о континуираном факторингу, све фактуре се одмах шаљу фактору, а у

књиговодству предузећа, уместо великог броја појединачних рачуна купца, води се

само један рачун потраживања од фактора. Наплату потраживања је, као и ризик у

целини преузео фактор. Уплаћујући унапред готовину на рачун предузећа, фактор

омогућава предузећу да се несметано бави својом пословном активношћу, за коју на

време обезбеђује потребна новчана средства. С друге стране, купцима је омогућено да

29 Gitman, L. J. (1991), Principles of Manaдerial Finance, Harper Collins, New York, стр.69925

купују на кредит, при чему ће своје обавезе платити по истеку кредитног периода.

Уколико фактор изврши уплату готовине на рачун предузећа и пре испоруке робе

купцима, то значи да он кредитира предузеће за набавку сировина и материјала. На тај

начин, предузеће ће моћи да плаћа и друге финансијске обавезе. Понекад, фактор може

да кредитира и набавку опреме.

Факторинг аранжман могу кориситити и велика предузећа која имају солидну

финансијску ситуацију, да би избегла проблеме у вези са наплатом потраживања од

купаца и проблеме у вези са ангажовањем и осигурањем краткорочних кредита.

Фактори су добро организоване и снажне финансијске институције које имају веома

развијена одељења која се баве континуелним истраживањима великог броја купаца,

односно истраживањем њихове кредитне способности, финансијске структуре,

дисциплине у плаћању обавеза итд. На тај начин могу предузећима и пре склапања

уговора о факторингу понудити услуге при избору купаца које намеравају да

кредитирају. Те услуге се посебно пружају када је фактор већ склопио уговор са

предузећем о куповини потраживања.30

3.1 ФАКТОРИНГ vs ТРАДИЦИОНАЛНИ ОБЛИЦИ ФИНАНСИРАЊАПредности факторинга у односу на традиционалне облике плаћања у међународној

трговини могу се уочити кроз упоредни преглед могућности које имају продавац и

купац у погледу уговарања начина плаћања. Под традиционалним начинима

финансирања у трговини подразумевају се авансно плаћање, документарни акредитив,

меница и/или документарни инкасо и плаћање на отворено (дознаком).

Авансно плаћање је најповољнији и најбезбеднији облик трговине за продавца.

Међутим, са становишта купца то је најнеповољнији начин плаћања, због ризика да

продавац после уплате аванса не испуни своју обавезу испоруке. Авансно плаћање за

купца значи и додатно оптерећење његовог cash flow-a. Овај облик трговине примењује

се само изузетно, у случајевима када је предметну робу немогуће набавити из других

извора. Документарни акредитив, отворен у корист продавца и потврђен од његове

банке, продавцу гарантује максимално обезбеђење наплате и, самим тим, представља

повољан начин плаћања. Међутим, у пракси купац често поставља строге услове у

акредитиву да би обезбедио гаранцију квалитета и квантитета и тачност испоруке.

Свака непрецизност у документацији доводи до одлагања у исплати и поновне

30 Красуља, Д. Иванишевић, М. (2000), Пословне финансије, Универзитет у Београду, Економски факултет, друго издање, Београд.

26

презентације докумената. То изазива и додатне трошкове, јер банке за сваку додатну

активност наплаћују посебне провизије. Када је о купцима реч, отварање акредитива,

осим трошкова и компликоване процедуре, изискује и додатни напор у циљу

обезбеђења покрића код његове банке. Покриће обично представља депозит у

вредности акредитива или кредитну линију која, такође, подразумева додатне трошкове

(камате и провизије). У случају менице, продавац започиње процес тако што вуче

меницу на купца и даје је својој банци на наплату. Продавчева банка користи услуге

банке у земљи купца и тражи наплату. Меница може да буде "чиста" (без отпремних

докумената) или уз отпремна документа, што је познато као "документарни инкасо".

Инкасо подразумева наплату на бази откупа трговинских докумената. Код овог облика

финансирања купац и продавац верују један другом, дуго сарађују, географски су

удаљени, а транспорт робе временски дуго траје. Документарни инкасо може да буде

"Cash against documents" (C/D) ili "documents against acceptance" (D/A) када банка

предаје купцу отпремна документа на основу његовог прихватања менице. Недостатак

овог начина плаћања лежи у томе што "меница вреди колико и дужник", тј. нема

гаранције да ће купац бити у могућности да плати, што продавца доводи у ситуацију да

пажљиво провери финансијско стање купца. Кад је у питању финансирање дознаком

испорука и плаћање роба или услуга врши се на “отворено”, што обично подразумева

да су купац и продавац добри пријатељи који су географски близу. Када продавац и

купац уговоре одложено плаћање без формалних гаранција, такође се ради се о

плаћању на „отворено“. Продавац мора бити уверен да ће купац по доспећу бити у

могућности да финансијски поднесе период одложеног плаћања. Жеља продавца да

понуди овај начин плаћања својим купцима, а истовремено обезбеди себе од ризика

неплаћања довела је до експанзије међународног факторинга.

3.2 ФАКТОРИНГ vs ЦЕСИЈАФакторинг се често пореди са цесијом, а за то постоје и оправдани разлози. Цесија

представља уговорни пренос потраживања, а садржина уговора о цесији дефинисана је

у ЗОО. Кроз уговор о цесији дефинише се да се она односи на тачно одређена,

постојећа потраживања, при чему основ настанка потраживања није битан, а уговорени

пренос потраживања се мора извршити. Циљ уговора о цесији је пренос конкретног

потраживања. Насупрот томе, уговором о факторингу се не врши пренос конкретног

потраживања, потраживања не морају бити одређена нити постојећа, она могу бити

одредива и будућа. Уговор о факторингу се односи искључиво на потраживања настала

27

из промета робе или услуга, када дужник није крајњи купац. Овде уопште не мора доћи

до преноса потраживања и редовно се односи на недоспела и будућа потраживања.

Факторинг без цесије није могућ. Цесија у факторингу је увек у вези са прометом роба

и услуга. Она се врши за свако конкретно потраживање које је оквирно одређено

уговором о факторингу. Цесија у факторингу врши се за свако конкретно потраживање

одмах по његовом настанку преносом фактуре. Може се рећи да факторинг представља

глобалну цесију пошто се факторингом успоставља правни оквир за глобални пренос

свих постојећих, будућих, одређених или одредивих потраживања једног повериоца. До

преноса конкретног потраживања не мора доћи, а моменат преноса конкретног

потраживања дефинисан је термином „одмах по настанку“. Факторинг се може

окарактерисати и као трговачка цесија пошто потраживања која су предмет уговора о

факторингу морају потицати из промета роба или услуга, када дужник није крајњи

купац. Пренос потраживања која су предмет факторинга врши се преносом фактуре и

пратећих докумената. Факторинг представља трајан пословни однос између уговорних

страна, односно фактора и клијента, а уговором о факторингу успостављају се трајна

права и обавезе фактора и клијента. Факторинг чини низ услуга којима ослобађа

клијента административних и стручних послова везаних за наплату потраживања.

Поред услуга везаних за наплату потраживања, фактор може чинити и додатне услуге

као што су испитивање тржишта, маркетинг и сл. Из свега наведеног произилази

закључак да је факторинг знатно шири посао од цесије. Факторинг обухвата трајну

пословну сарадњу између фактора и клијента чији је предмет низ факторинг услуга

којима фактор ослобађа клијента стручних послова везаних за наплату потраживања.

Цесија не представља пословну сарадњу, нити уговор са трајним обавезама. Уговором о

цесији уступилац се обавезује да пренесе на пријемника своје потраживање, а

пријемник се обавезује да то потраживање преузме. Уговором о факторингу фактор се

никада унапред не обавезује да преузме сва понуђена потраживања од стране клијента,

он резервише себи право да потраживања која су предмет уговора о факторингу одбије

на основу уговором одређених овлашћења за то. Основна претпоставка за закључење

уговора о факторингу је постојање уговора о купопродаји робе или пружању услуга

између уступиоца и његовог пословног партнера. За уговор о цесији није релевантно по

ком правном основу је потраживање настало. Уговор о факторингу је правни оквир за

вршење глобалне цесије потраживања. Уговором о факторингу, као правним оквиром,

су дефинисани услови под којима ће уступилац нудити своја потраживања на

преузимање, а фактор их преузимати уз могућност да их одбије.28

3.3 ФАКТОРИНГ vs КРАТКОРОЧНИ КРЕДИТИ БАНАКА Традиционални краткорочни кредити се углавном ослањају на колатерал у облику

непокретне имовине и углавном је одобравање кредита базирано на зајмопримчевим

финансијским извештајима. У табели 1 дате су најважније разлике између факторинга и

краткорочних банкарских кредита.

Краткорочни банкарски кредити Факторинг

Зависност од колатерала у облику непокретне имовине

Колатерал су краткорочна потраживања

Подржано финансијским извештајима Не зависи од финансијских извештаја

Гаранцијски уговор са дефинитивним временским оквиром

за отплату

Факторинг уговор

Мали значај краткорочне имовине као подршке услузи

кредитирања

Краткорочна имовина једино релевантна при пружању услуге

услуге кредитирањаФиксни износ кредита који не мора задовољити потребебизниса

Веома флексибилан са успоставом револвингкредитне линије

Не пружа додатне услуге Пружа додатне услуге уз кредитирање

Отплата кредита може бити доведена у питање Самоликвидирајући револвинг кредит

Мала умешаност банке од тренутка издавања кредита до отплате кредита

Даје могућност ‘контроле’ активности кредитирањаЗахтијева активно надгледање програма

Кошта више због додатних услуга које пружа

Табела 3: Поређење традиционалних краткорочних банкарских кредита са факторингом

Прво, зајмопримац мора обезбедити ревидиране финансијске извештаје припремљене

од стране признате ревизорске куће према општеприхваћеним финансијским

стандардима. Друго, финансијски показатељи израчунати на основу ових

финансијских извештаја морају показати да зајмопримац има јаку финансијску

позицију. Колатерал се тражи само као секундарни извор отплате дуга. Примарни

извор отплате је дужник, а његова кредитна способност се посматра кроз способност

дугорочне самоодрживости његове пословне делатности. Факторинг, као облик

финансирања базиран на имовини, се разликује од традиционалних комерцијалних

кредита, где је кредит примарно базиран на дужниковој кредитној вредности,

имајући у виду да је код факторинга фокус на вредности дужникове имовине

(тј.краткорочних потраживања). Дужникова економска одрживост и кредитна вредност,

иако не нерелевантне, су само од секундарне важности. Износ кредита који се одобрава

код финансирања на основу имовине је експлицитно повезан са ликвидационом

вредношћу имовине кориштене као колатерал. Ова веза се непрестано надгледа да се

потврди да је вредност имовине увек већа од износа кредита. Главна корист од

финансирања на основу имовине је да релативно висок ниво ризика карактеристичан за

29

мала и средња предузећа није баријера за финансирање, ако њихова имовина има

довољну ликвидациону вредност. Код факторинга је повезана имовина у виду

краткорочних потраживања продата кредитору (фактору). Дакле, право власништва се

преноси са зајмопримца на кредитора, што значи да ако зајмопримац постане

несолвентан, положена имовина (факторирана краткорочна потраживања) није део

имовине фирме под стечајем. Ова разлика је веома битна у финансијским

системима са нејасним комерцијалним законима или неефикасним стечајним

системима.

3.4 ПРЕДНОСТИ ФАКТОРИНГА

Приликом покушаја набрајања многобројних предности факторинга увек постоји ризик

да се нека од ових предности превиди пошто се оне често преплићу и заједнички

доприносе атрактивности факторинг механизма. Неке од основних предности

факторинга у односу на друге финансијске производе предмет су овог дела рада. На

првом месту, факторинг омогућава једноставно стицање новчаних средстава за текуће

пословање, по правилу, без додатних осигурања. Факторинг омогућава ефикасно

финансирање пословања, без ангажовања додатних банкарских кредита и без

административних поступака. Средства која омогућава факторинг, клијент повлачи

према сопственим потребама, што за резултат има рационално и ефикасно трошење

средстава. Превремена или плаћања  на време добављачима, као и авансна плаћања

стратешки важних сировина, само су неки од примера њихове могуће употребе и већег

степена ефикасности који се на тај начин постиже. Опција сталног факторинга

омогућује боље планирање тржишног раста у условима велике тржишне понуде, јер сте

новим купцима у могућности да понудите повољне услове одложеног плаћања.

Факторинг преузима све оперативне послове који се тичу уступљених потраживања,

што доприноси психолошкој и радној растерећености запослених, којима се пружа

могућност продуктивнијег рада и квалитетније искоришћености радног времена. Дакле,

доприноси већој ефикасности пословања. Притом су и дужници/купци много

дисциплинованији у измирењу својих обавеза када иза потраживања стоји јака банка.

Кроз факторинг се постиже и већа сигурност пословања, пошто провера бонитета

купаца у земљи и иностранству постаје обавеза фактора и тима његових стручњака.

Тиме привредна друштва добијају јаснију слику о њиховим пословним партнерима и

већу сигурност у доношењу пословних одлука које се тичу проширења обима сарадње

са појединачним купцима. Код извозних потраживања, фактор преузима и платни ризик 30

купаца и тиме клијента у потпуности штити од ризика неплаћања. Поред тога, пружа

пословне савете у циљу побољшања уговорних односа клијента са купцима.

Продужење рокова плаћања често се истиче као битна предност факторинга. Факторинг

финансирање омогућава одобравање одложеног плаћање рачуна, па чак и продужавање

договореног рока одложеног плаћања, чиме доприноси већем обиму поруџбина или

повољнијим ценама, дакле, битно утиче на конкуретност. О утицају факторинг

финансирања на биланс предуећа биће речи у посебном поглављу, али овде треба

истаћи да финансирање уз помоћ факторинга, за разлику од кредита, не повећава

кредитну задуженост у билансним извештајима, односно, претвара краткорочна

потраживања у ликвидна средства, што позитивно утиче на израчунавање бонитета код

банака. На тај начин се ослобађају клијентови банкарски лимити које може да употреби

за узимање дугорочних и инвестиционих кредита. Извозни факторинг је први и

примарни тип факторинга у већини земаља у развоју и земљама које су више или мање

успешно прошле кроз транзицију. У овим земљама је у многим случајевима лакше и

сигурније факторирати краткорочна потраживања из иностранства, у односу према

домаћим краткорочним потраживањима, јер су у извозном факторингу повезана

краткорочна потраживања обично лоцирана у земљама са јаким законским,

информацијским и стечајним окружењима. Релативно неискусни извозни фактори

добијају на знању уском кооперацијом са страним увозним факторима, компанијама

које обично егзистирају много година и достигле су лидерство на њиховим

одговарајућим тржиштима. Све наведено доприноси једноставнијем надзору над

новчаним током и његовом лакшем планирању због могућности утицаја на приливе.

Дакле, привредна друштва свих величина, од оних тек основаних до већ развијених

компанија, могу имати низ предности од факторинга.

3.5 ДЕЛАТНОСТИ ПОСЕБНО ПОГОДНЕ ЗА ФАКТОРИНГСасвим је сигурно да нису сва потраживања погодна за факторинг аранжмане. Прво

питање које ће размотрити сваки фактор, пре него преузме неко потраживање јесте: „да

ли уопште постоји дуг?“ Или, другим речима, „да ли је дуг наплатив законским

(легалним) средствима принуде?“ Сходно томе фактор преферира послове у оквиру

аранжмана «продај и заборави» (без посебних гаранција у погледу квалитета производа

(услуга)). Такође, фактор избегава послове који укључују могућности секвенционог

(оброчног) плаћања. Области које нису баш прикладне за факторинг аранжман су:

грађевинарство, телекомуникације, компјутерске услуге и сл. Овде се испостављене

31

фактуре често односе на секвенциона (оброчна) плаћања. Сходно томе, оне не могу

бити у потпуности наплативе, док уговорени посао у целости не буде реализован у

скаду са уговором. Дугови заиста могу бити и плаћени али такође могу бити и предмет

оспоравања уколико се касније установи да уговарач није у потпуности испунио

обавезе из уговора. Може се ипак констатовати да ни један сектор не може у

потпуности бити „неподобан“ за факторинг аранжман. На пример, набавка

грађевинског материјала за неки грађевински пројекат вероватно се може факторирати,

док то није случај са самим грађевинским радовима. У табели дат је преглед

најзначајнијих сектора за факторинг, у појединим европским земљама.

Земља Сектор 1 Сектор 2 Сектор 3Аустрија Електроник

а35% Дрво, стакло и

хемикалије16% Услуге 13%

Белгија Електроника

14% Текстил 13% Грађевински материјали

13%Данска Текстил 15% ИЦТ 15% Електроника 10%Финска Индустрија 46% Трговина 28% Грађевинарство 23%Француска н/а н/а н/а н/а н/а н/аЊемачка Индустрија 47% Трговина 40% Услуге 13%Грчка Храна 20% Електроника 10% Хемијска инд. 7%Ирска Дистрибуци

ја40% Индустрија 30% Услуге 30%

Италија Транспорт 19% Трговина 19% Телеком услуге 6%Холандија н/а н/а. н/а н/а н/а н/аПортугал н/а н/а н/а н/а н/а н/аШпанија Индустрија 34% Конструкције 19% Транспорт 13%Шведска Индустрија 50% Транспорт 30% Услуге 20%Велика Британија

Индустрија 40% Услуге 35% Дистрибуција 25%

Табела 4: Дистрибуција факторинг услуга према пословним секторимаИзвор: GLE Study Survey Questionare 2002

Проблем при упоређивању представља чињеница да се различите статистичке методе

користе у различитим земљама.Упркос томе уочљиво је да доминирају следећи

сектори:

Индустрија,

Транспорт и дистрибуција (укључујући трговину),

Услуге.

Ако се има у виду да у економијама наведених земаља сектор услуга заузима све

значајније место, разумљиво је да и значај тог сектора за факторинг аранжмане расте.

Може се ипак констатовати да је кључни фактор који детерминише значај појединих

сектора за факторинг аранжмане у земљи сама структура привреде, као и друге

специфичности индустрије у датој земљи.

32

4. ПРАВНИ ОКВИР ЗА ОБАВЉАЊЕ ФАКТОРИНГАСтепен примене права у земљи утиче на ниво обостраног поверења у пословима између

државних институција, обичних грађана и предузећа. Поверење представља важан

фактор у пословним трансакцијама и битно утиче на услове под којима банке одобравају

позајмице привредним субјектима31. У свим тржишним економијама, јасно је изражена

веза између уређеног права и структурних и институционалних реформи, као и степена

поверења (мерено захтевима продаваца за авансним плаћањем) и степена корупције

(мерено варијаблом „контрола корупције“ коју користи Светска банка и „Индексом

опажаја корупције“ који користи Transparency International)32.

По својој природи факторинг је правни посао. Он је заснован на закљученом уговору о

факторингу између фактора и клијента. Овим уговором се регулишу сва њихова права и

31 Harhoff, D. and T. Korting. (1998). „Lendinд Relationships in Germany: Empirical Results from Survey Data“ Journal of Banking and Finance 22: 1317-1354.32 European Bank for Reconstruction and Development (EBRD). (2003a), Transition Report 2003.

33

обавезе. Уговор о факторингу представља такав правни посао којим се уступилац

потраживања (Комитент) обавезује да пренесе на Фактора (банку или факторинг

предузеће) постојећа или будућа потраживања из уговора о продаји робе, односно

уговора о вршењу услуга, закључених са купцем, односно корисником услуга

(Дужником), а Фактор се обавезује да уз провизију и наплату трошкова наплати то

потраживање (и евентуално гарантује наплату), као и да кредитира уступиоца

потраживања (уз његову обавезу да плаћа камату) и врши друге факторинг услуге33. По

својој садржини уговор о факторингу садржи елементе уговора о есконту, уговора о

кредиту, уговора о продаји, уговора о цесији, уговора о гаранцији и, у зависности од

облика, може да садржи и елементе других послова. Наплата потраживања, као

најстреснији део уговорног трговинског права, посебно је ризична на пољу

међународне трговине34. Несигурност наплате потраживања и horror vacui који она

ствара утицали су да се, као специфични део права банкарских послова, издвоји право

обезбеђења плаћања (International Finance law).35 Ова област права доживела је

последњих деценија импресиван развој, тако да је на међународном плану дошло до

готово свеобухватне унификације правила која регулишу инструменте обезбеђења

плаћања у међународној трговини (документарни акредитив, банкарска гаранција, stand

by letter of credit, трасирана и соло меница, countertrade и др.). Неспремност и

немогућност поверилаца (продавца, извозника, закуподавца, даваоца кредита и др.) да

наплату потраживања врше након њихове доспелости је економски основ класичних

института промене субјеката у облигационо-правном односу, попут уступања

потраживања (цесије) као и преласка потраживања услед испуњења (суброгација,

персонална суброгација). Исти разлог, али и потребе да се потраживања која

представљају неликвидну активу уновче или искористе као средство обезбеђења

кредита, довео је, на терену нове lex mercatoria, до појаве низа нових аутономних

правних послова привредног (банкарског) права међу којима своје место налази и

факторинг. Суштина ових послова лежи у правном институту преноса (уступања)

потраживања на основу уговора (assiдment of riдhts). Иако је трансакција обезбеђења

ликвидности путем уступања потраживања (receivables financinд) драгоцен извор

финансирања за привредне субјекте, национална законодавства (претежно у земљама

33 Vasiljević, M. (2004), Poslovno pravo, str 732, Udruženje pravnika u privredi Srbije i Crne Gore, Београд, Osmo izdanje34 Миленковић-Керковић, Т. (2006), „Облигационо-правни аспекти конвецније УН о уступању потраживања у међународној трговини“, Правни живот бр.11/2006 стр.421-445.

35 Dalhuisen, J. (2004), International payments and finance of export , Hart Publishing, Oxford.34

континенталног права) су традиционално била ригидна према овим правним

пословима. Национални правни системи су у трансакције уступања потраживања

уносили бројне ограничења, као што су пред субјекте постављали и бројне захтеве

везане за пренос потраживања (концепт спецификације потраживања, систем

нотификације, сагласност дужника и др.). Међутим, као и много пута раније, потребе

приредних субјеката показале су се инвентивнијим од класичних правних решења, тако

да у последњих 25 година неке од земаља мењају своја правила, како би створиле

правне претпоставке за одвијање трансакција утемељених на уступању (продаји)

потраживања. Поред тога, међународни карактер ових трансакција, њихов рапидан

пораст и иманентни правни проблеми, навели су институције које се баве

уједначавањем права међународне трговине на значајан кодификаторски рад у области

међународног преноса потраживања. Две су значајне кодификације донете на пољу

уговорног уступања потраживања у међународној трговини. Први инструмент

унификације права донет је у области уговора о факторингу и то је Конвенција о

међународном факторингу (UNIDROIT Factoring 1988)36 донета 1988. године под

окриљем UNIDROIT37 на дипломатској конференцији у Отави (Канада). Ова конвенција

је ступила на снагу 1995. године и данас представља део националног законодавства

шест земаља које су је ратификовале, и то Француске, Немачке, Мађарске, Италије,

Литваније и Нигерије. Други међународни инструмент израдио је UNCITRAL38 крајем

2001. године и то је Конвенција УН о уступању потраживања у међународној трговини.

Овим значајним правним инструментима се на далеко свеобухватнији начин уређује

читава област уговорног уступања потраживања (assiдnment of receivables), a са

далекосежним и амбициозним циљевима олакшавања ширег круга трансакција, и то не

само факторинга већ и секјуритизације, форфетинга, рефинансирања, пројектног

36 Unidroit Convention on International Factorinд (Ottawa, 28 May 1988) објављена у Uniform Law Review, I/88, стр.162-182.

37 Међународни интитут за унификацију приватног права (UNIDROIT) је међувладина организација са седиштем у Риму коју је 1923. године основала Лига народа, а чији је основни циљ хармонизовање и унификовање права, кроз доношење различитих правних инструмената. Поред UNCITRAL-а и ICC (Међународне трговинске коморе UNIDROIT је најауторитативнија институција која се бави хармонизацијом правила трговинкског права, а чији су инструменти, захваљујући дугој традицији ове установе, престижу и квалитету њеног досадашњег рада постали основа онога што је на глобалном плану познато као lex mercatoria (униформно право међународне трговине).38 UNCITRAL (Комисија УН за право међународне трговине) је основала Генерална Скупштина УН 1966. године као специјализовану професионалну институцију чији је задатак прогресивна хармонизација и унификација права међународне трговине. Комисију чине представници 36 држава које бира Генерална Скупштина, с тим да у Комисији буду заступљени представници различитих географских региона из читавог света, као и најзначајнијих правних и економских система.

35

финансирања и других послова међународне трговине, чиме се омогућавају јефтинији и

приступачнији кредити.39

4.1 ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА ФАКТОРИНГА У МЕЂУНАРОДНИМ ОКВИРИМАСтриктна законска регулатива факторинг послова и осталих „нових“ послова, који

настају у међународној пословној пракси, а потом се све више примењују и у

унутрашњем пословању, у виду посебних lex specialis закона није неопходна. Нема

директне корелације између продора послова на основу нових врста уговора на

финансијско тржиште одређене земље и посебне законске регулативе којом се

регулишу ови послови у тој земљи. У земљама континенталне правне традиције (тзв.

civil law) могу се, по питању законског уређења нових врста уговора приметити

различити трендови. Док неке земље, попут Немачке и земаља које су под утицајем

немачког Трговинског законика (HGB – Handels Gesetzbuch), попут Турске, Јапана или

Грчке, немају посебну регулативу за нове врсте уговора, са друге стране, приметно је да

су неке од земаља тзв. романског правног система (претежно оријентисане ка

француском Code Comerce) донеле специфичну регулативу за уговоре настале у

трговинској пракси. Један број земаља које су пролазиле или још увек пролазе кроз

процес транзиције попут Албаније, Белорусије, Естоније, Грузије, Азербејџана,

Монголије и Туркменистана такође је укључио одредбе којима се регулишу нови

уговори у одредбе постојећих грађанских закона, док неке од ових земаља, попут

Казахстана, доносе посебне законе, којима се регулишу ови модерни типови уговора.

Многи од ових законских прописа имају како образовну, тако и фунцију промоције

уговора које регулишу, а неке од тих специфичних регулатива су последица директних

политичких притисака од стране међународних финансијских организација, да се путем

одговарајућег законског регулисања одређеног института попут факторинга или

лизинга, насталих de facto на англо-америчком правном подручју (common law) заштите

њихови интереси у појединим земљама у транзицији, а чије право припада темељно

различитом, континенталном правном систему (civil law).40 У шест земаља ЕУ

факторинг је регулисан кроз добијање банкарске лиценце као саставни део

дозвољених банкарских послова. Како су већина факторинг компанија банкарски

субсидијари или сектори унутар универзалне банке, отуда већ постоји индиректна

контрола ових активности од стране надлежних органа за контролу банкарског 39 The United Nations Conventions on the Assiдnment of Receivables in International Trade , General Assembly Resolution 56/81 of 12 December 2001.40 Миленковић-Керковић, Т. (2005), „Да ли је Србији потребан закон о факторингу“, Ниш: Економски факултет у Нишу, Економске теме број 1-2, I књига, стр.97-106.

пословања. Правно окружење за обављање факторинг послова није исто у свим

земљама ЕУ. Поједине важне области за функционисање факторинг механизма као што

су уступање потраживања, закон о стечају итд. су различито регулисане у појединим

земљама ЕУ. То представља баријеру за развој тржишта факторинга на европском

нивоу. Хармонизовано европско правно окружење за област факторинга је вероватно

тешко постићи, али би оно било важан чинилац будућег раста факторинг индустрије у

ЕУ. Само у 6 земаља ЕУ постоји директна контрола факторинга или кроз посебне

законе о факторингу или кроз закон о банкарском пословању. Те земље су Аустрија,

Италија, Француска, Грчка, Шпанија и Португалија. У Бугарској и на Малти, постоји

одређен облик сарадње са владом у процесу развоја факторинга. Поред неких мањих

проблема као што су повраћај пореза на додату вредност за лоше дугове, пореског

третмана лоших дугова, не постоје фискалне препреке нити подстицаји за факторинг41.

4.2 ПРАВНИ ОКВИР ЗА ОБАВЉАЊЕ ФАКТОРИНГ ПОСЛОВА У СРБИЈИ„Реалан свет је свет позитивних трансакционих трошкова, за разлику од неокласичне

претпоставке, где су ови трошкови равни нули, зато што информација кошта, отуда што

постоје групе са различитим интересима у друштву и зато што у свакој игри постоје

прекршиоци. Зато је потребан истражни, судски и казнени систем, чије постојање и

деловање такође иде на терет трансакционих трошкова“.42 Дакле, без изградње одређеног

институционалног механизма не можемо ни очекивати већу афирмацију факторинга као

производа. Закон о факторингу који би на свеобухватан начин дефинисао ову област у

Србији у нацрту је од 2005. године, али још увек се намеће закључак да не постоји

решеност законодавца да се овај пројекат финализује, а „без политичке воље политичке

елите нема ни изградње економских институција“43 Најзначајнији правни извор домаћег

уговорног (али и читавог облигационог) права је Закон о облигационим односима,44који

не познаје биполизам – иста правна правила се примењују и у унутрашњем и у

спољнотрговинском промету, као што су и на јединствен начин регулисана правила,

како за грађанске, тако и за послове привредног права. По општој оцени, не само

41 Ковачевић, Р., (2005), Финансирање извоза помоћу факторинга у новим чланицама Европске уније, Тржиште, новац капитал, бр.38, стр.3-1542 North, D., (1990), Institutions, Institutional Chanдe and Economic Performance, Cambridge University Press.43 Acemoglu D., S Johnson and J. Robinson (2004), “Institutions as The Fundamental Cause of Lonд-Run

Growth” Working Paper, 0481 h tt p://ww w .nbe r .org/papers/w10481

44 Ступио на снагу 1978. године и даље у употреби уз одређене измене. Овај се закон (чија су правила објављена 1969. године као „Скица за Законик о облигацијама и уговорима“ аутора проф. Михаила Константиновића, почела да се примењују готово десет година пре званичног усвајања закона), услед квалитета својих решења примењује у неком облику у свим земљама бивше Југославије.

домаће, већ и стране правне литературе, ово је један од најмодернијих закона свога

времена.45 Оваква концепција домаћег Закона, утемељена на Швајцарском Законику о

облигацијама и италијанском Codice civile (Грађанском законику) отвара питање

законског регулисања нових врста уговора. Доношење српског Закона о факторингу,

који би компензовао донедавну потпуну неразвијеност ове установе у домаћој пракси,

довео до промоције факторинга и, по речима аутора, до брзог постизања правне

сигурности,46 још увек се само најављује. С друге стране, провејава сумња да ће, када

једном буде и донет, овај закон бити само још један у низу „реформских“ закона, за

институт кога, не само да нема довољно у привредном животу, већ нема ни

издиференциране судске праксе, а за који, међутим, домаће облигационо право садржи

општа правна правила, попут правила о уступању потраживања уговором (чл.436-445

ЗОО) и правила о испуњењу са суброгацијом (чл.299-323 ЗОО) која се на факторинг

могу применити и примењују се већ пуних осам година.

4.2.1 ПРЕГЛЕД ФАКТИЧКОГ СТАЊАЗОО у чл. 436. до 445. уређује уступање потраживања уговором (цесија), прописујући

која се потраживања могу пренети уговором, пренос споредних права уз потраживање,

обавештавање дужника, вишеструко уступање, однос пријемника и дужника, однос

уступиоца и пријемника, са предајом исправе о дугу, одговорношћу за постојање

потраживања, одговорношћу за наплативост, и посебне случајеве уступања

потраживања - уступање уместо испуњења или ради наплаћивања и уступање ради

обезбеђења. Овим и сродним одредбама (посебно оним које се односе на промену

повериоца у уговорном, односно облигационом односу), постављен је општи законски

основ за факторинг. Чланом 4. став 1. тачка 9) Закона о банкама47 прописано је да банка

може, у складу са законом, између осталог, обављати послове куповине, продаје и

наплате потраживања (факторинг, форфетинг и др.). Ово решење је у складу са

чињеницом да је факторинг један од типичних банкарских послова. Законом о

девизном пословању48), као и пратећим подзаконским актима, уведена је могућност

финансирања спољнотрговинских послова, куповином потраживања и дуговања од

стране банака и других правних лица - резидената, чиме је постављен законски основ за

међународни факторинг у домену плаћања, наплаћивања и новчаних преноса између

45 Мајер, Т. (2005), „Потреба законског регулисања нових врста уговора у земљама са традицијом грађанског закона”, Право и привреда број 5-8/2005 стр.312.46 Рајчевић, Т., (2005) „Факторинг“, Право и привреда, број 5-8/2005, стр. 425-426.47 "Сл. гласник РС", бр. 107/2005 и 91/2010.48 "Сл. гласник РС", бр. 62/2006, 31/2011 и 119/2012

резидената и нерезидената. Законом о платном промету49) у члану 46. став 2. прописано

је да правна лица и физичка лица која обављају делатност могу међусобне новчане

обавезе измиривати и уговарањем промене поверилаца, односно дужника у одређеном

облигационом односу (асигнација, цесија, приступање дугу, преузимање дуга, уступање

дуга и др.), пребијањем (компензација) и на други начин, у складу са законом. Ако су

њихови рачуни у тренутку плаћања блокирани ради извршења принудне наплате,

правна лица и физичка лица која обављају делатност не могу измиривати новчане

обавезе на наведени начин, осим ако друкчије није утврђено законом којим се уређује

порески поступак. С тим у вези, у складу са чланом 87а Закона о пореском поступку и

пореској администрацији50, изводи се закључак да није у супротности са законом да се

преко факторинга изврши исплата зарада и других личних примања запослених. У том

смислу, овим чланом у ставу 7. прописано је да је банка дужна да по пријему налога од

стране организације надлежне за принудну наплату, издатог на основу решења којим се

установљава привремена мера обезбеђења наплате пореског потраживања, одмах

обустави измирење новчаних обавеза које порески обвезник има према трећим лицима

на основу уговора о промени поверилаца, односно дужника у одређеном облигационом

односу (асигнација, цесија и др.), по основу пребијања (компензација) и по другом

основу у складу са законом, осим за плаћања по основу исплата зарада и накнада

трошкова (за долазак на рад и одлазак с рада и за време проведено на службеном путу у

земљи и иностранству), као и по основу других примања (отпремнина при одласку у

пензију, солидарна помоћ и помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже

породице) и новчаних накнада из социјалног програма за запослене којима престаје

радни однос у процесу реструктурирања предузећа и припреме за приватизацију,

стечаја и ликвидације. Чланом 39. Закона о заштити корисника финансијских услуга51

прописано је да: у случају уступања потраживања банке из уговора о кредиту другој

банци, корисник задржава сва права која су уговорена, као и право истицања приговора

према другој банци које је имао и према првој банци, а друга банка не може корисника

довести у неповољнији положај од положаја који би имао да то потраживање није

пренето и корисник због тога не може бити изложен додатним трошковима; банка

потраживање из једног уговора може уступити само једној банци; је банка дужна да

обавести корисника о уступању потраживања; се ове одредбе сходно примењују на 49 "Сл. лист СРЈ", бр. 3/2002 и 5/2003 и "Сл. гласник РС", бр. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - др. закон и 31/201150 "Сл. гласник РС", бр. 80/2002, 84/2002 - испр., 23/2003 - испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - др. закон, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - др. закон, 53/2010, 101/2011 и 2/2012 - испр.51 "Сл. гласник РС", бр. 36/2011

потраживања из уговора о лизингу, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуна, уговора

о издавању и коришћењу платне картице и уговора о отварању и вођењу рачуна. Ова

законска решења стоје на линији одредбе Конвенције УНИДРОИТ-а о међународном

факторингу, према којој предмет факторинга подразумева правна лица као уговорне

стране. Законом о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава52

предвиђено је да у периоду мировања дугова поверилац може располагати својим

потраживањем, осим ако уговором о мировању дугова није другачије одређено, у ком

случају стицалац потраживања ступа у сва права и обавезе преносиоца потраживања из

тог уговора. Тиме овај закон стимулативно делује на развој факторинг послова.

Преднацрт Грађанског законика предвиђа уређење уговора о факторингу на

свеобухватан начин: појам, садржина и форма уговора, потраживања која су предмет

уступања, дејство уступања потраживања, право фактора на наплату од дужника, ризик

наплате потраживања од дужника, одговорност клијента за постојање и ваљаност

пренетог потраживања, обавештавање дужника, приговори дужника, право дужника на

повраћај износа исплаћених фактору и сукцесивни факторинг (уступање потраживања

од стране фактора наредном фактору). На сличан начин, факторинг је уређивао и Нацрт

закона о факторингу из 2005. год., припремљен у оквиру бившег Министарства за

економске односе са иностранством. Овај нацрт закона је предвиђао и посебан регистар

факторинга, као јавни регистар у који се уписује: уговор о факторингу, његово

закључивање, односно престанак, укључујући и уговор о сукцесивном факторингу,

потраживање пренето на основу таквог уговора и податак о спору на потраживању које

је предмет уговора о факторингу.

Што се тиче пореског аспекта факторинга, Законом о порезу на додату

вредност53 прописано је у члану 25. став 1. тачка 6) да се порез на додату вредност не

плаћа у промету новца и капитала, и то код пословања и посредовања у пословању

новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим сличним хартијама од

вредности, осим наплате потраживања за друга лица. С тим у вези, према мишљењу

Министарства финансија из 2009. год., на накнаду - провизију за промет услуга које

обвезник пружа у оквиру послова факторинга (откуп потраживања од испоручиоца

добара, односно пружаоца услуга), ПДВ се не обрачунава и не плаћа, а обвезник ПДВ

нема право на одбитак претходног пореза за промет ових услуга, док се на промет

52 "Сл. гласник РС", бр. 36/201153 „Сл. гласник РС", бр. 84/2004, 86/2004 - испр., 61/2005, 61/2007 и 93/2012

услуге наплате потраживања за друга лица (код које не долази до преноса

потраживања) ПДВ обрачунава по стопи од тадашњих 18%, а сада 20%54.

У домаћем праву се за ваљаност уговора о уступању потраживања не захтева постојање

сагласности дужника. За разлику од других законодавстава, наш закон има модеран

приступ, не прописује посебну форму за пуноважност уговора и не забрањује пренос

укупних или будућих потраживања. Према домаћем праву, једини захтев који се

поставља пред уступаоца је обавештење дужника о уступљеном потраживању. Иако је

најављено доношење Закона о факторингу тај закон је још увек у процедури

доношења, па се као извор права код закључења уговора о факторингу поред већ

набројаних прописа примењују још и општи услови о пословању факторинг

организације, трговачки обичаји, одговарајуће норме трговачког и облигационог права,

као и судска и арбитражна пракса.

4.2.2. ОСВРТ НА ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ФАКТОРИНГУ Нацрт закона о факторингу, који је био резултат вишегодишњег рада, био је израђен

још 2005. године, а у процедури од 2006. године и на тај нацрт је дао мишљење Савет за

регулаторну реформу (мишљење од 24.05.2006. године). Савет за регулаторну реформу

је имао мањи број сугестија које су се односиле искључиво на недореченост у погледу

поступка регистрације уговора о факторингу. Тај закон још увек није донет, али изјаве

државних званичника поново су га довеле у жижу јавности 2012. године, када се

помињао као једна од обавеза Републике Србије из аранжмана са Међународним

монетарним фондом. Овај закон би требало да омогући да се нека потраживања унутар

банака могу ставити у промет, да се лакше чисте и растерећују резервације, што би

могло створити услове за додатно обарање каматних стопа. Законом би се регулисао

уговор о факторингу, оснивање и функционисање регистра факторинга и прописала

обавеза регистрације уговора о факторингу. Овај закон доноси се на предлог

Министарства финансија у сарадњи са Министарством економије и регионалног

развоја, Министарством правде, Министарством трговине и услуга, Агенцијом за

привредне регистре и Агенцијом за осигурање и финансирање извоза Републике

Србије. Уставни основ за доношење Закона о факторингу садржан је у члану 97. тачка

6. и члану 99. став 1. тачка 7. Устава Републике Србије, којим се утврђује да Република

Србија, између осталог, уређује и обезбеђује јединствено тржиште и систем обављања

појединих привредних и других делатности. Разлози због којих се предлаже доношење

54 Paragraf lex, Правни инструктор, Факторинг: Постојеће стање и потреба доношења закона којим се уређује факторинг, Београд 14.02.2012. године.

Закона о факторингу већ су више пута истакнути у овом раду, а у најкраћем они се

огледају у све већој потреби финансирања обртних средстава, заштити од кредитног

ризика, управљању потраживањима и стварању услова за сигурну наплату

потраживања. Доношење Закона о факторингу имало би следеће позитивне ефекте:

повећање процента наплате потраживања, а тиме и повећање ликвидности и

солвентности привредних субјеката;

повећање правне сигурности у пословању уговорних страна, што би утицало на

повећање инвестиција, како домаћих, тако и страних;

повећање конкурентности привредних субјеката;

побољшање биланса и кредитне способности привредних субјеката, као и већа

доступност изворима финансирања;

смањење задужености привредних субјеката;

повећање конкуренције у финансијском сектору и снижавање цене

капитала;

дугорочно посматрано, повећање запослености и јавних прихода.

Порески третман услуге факторинга једно је од важнијих питања код обављања

факторинга, али важећа законска регулатива не представља ограничавајући фактор за

развој факторинг тржишта. Са становишта примене Закона о порезу на додату

вредност, одредбом члана 25. став 1. тачка 6) овог закона прописано је пореско

ослобођење без права на одбитак претходног пореза за промет услуга пословања и

посредовања у пословању новчаним потраживањима, чековима, меницама и другим

сличним хартијама од вредности, осим наплате потраживања за друга лица. У складу са

наведеним, на накнаду, односно провизију за промет услуге које фактор пружа, тј.

откуп потраживања од уступиоца – испоручиоца добара, односно пружаоца услуга пре

рока доспећа, што подразумева да је уступилац продао потраживање фактору, порез на

додату вредност се не обрачунава и не плаћа, а обвезник пореза нема право на одбитак

претходног пореза по основу промета факторинг услуге. Са становишта примене

Закона о порезу на добит правних лица55 („Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02,

80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 и 119/12), од посебног значаја је то да

предмет купопродаје, код обављања факторинга, представљају новчана потраживања

која су недоспела, односно потраживања која доспевају на наплату у року до годину

дана од дана продаје робе, односно пружања услуге, дефинисаног уговором о продаји

робе или пружања услуга. На основу наведеног, разлика између номиналне вредности

55 „Службени гласник РС”, бр. 25/01, 80/02, 80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 и 119/12.

потраживања, која је наведена у уговору о продаји робе или пружања услуга, и

продајне вредности потраживања, односно вредности по којој је уступилац продао

своје потраживање фактору и која је наведена у уговору о факторингу, исказује се и

признаје као расход у пореском билансу, приликом утврђивања опорезиве добити на

начин предвиђен чланом 6. став 2. Закона о порезу на добит правних лица. Као

ограничавајући фактор даљег развоја факторинга истиче се обавеза идентификације

дужника на начин прописан важећим одредбама Закона о спречавању прања новца и

финансирања тероризма56. Наиме, уважавајући специфичности факторинга и чињеницу

да дужници из спољнотрговинског посла немају интерес за достављање података и

прописане документације, указано је на потребу редефинисања законских одредби у

правцу поједностављења процеса идентификације дужника од стране фактора.

За спровођење новог закона не би било потребно да се обезбеђују додатна средства у

буџету Републике Србије за 2013. годину. Након што ступи на снагу одредба члана 2.

став 2. овог закона, која би, према нацрту, требало да ступи на снагу 1. маја 2014.

године, у буџету ће се обезбедити потребан износ средстава за измену софтверског

програма система за извршење буџета (ФМИС), који се користи у сврху контроле и

реализације плаћања, као и релевантног извештавања од стране Управе за трезор.

Поменута измена софтверског програма система за извршење буџета (ФМИС) захтева

да се, најпре, утврди детаљна функционална спецификација, која најближе описује

пословни процес који произлази из донетих законских и подзаконских аката, а, потом,

да се уради адекватна процена времена потребног за спровођење ове измене,

подразумевајући и ангажовање различитих стручњака од стране пружаоца услуга

(бизнис аналитичар, пројектант, програмер, менаџер пројекта, администратор и друго).

Тачан износ средстава, које је потребно обезбедити у односу на буџет за 2014. годину,

зависи од више параметара који у овом тренутку нису познати и не могу се сагледати

без ангажовања пружаоца услуге измене софтверског програма система за извршење

буџета (ФМИС), већ ће се иста планирати у редовној процедури припреме закона о

буџету за 2014. годину.

Имајући у виду да је факторинг у Србији присутан од 2005. године, један од циљева

Радне групе за израду Закона о факторингу био је не само да постојећи ниво пословања

буде одржан, већ да се омогући даљи раст факторинга и његова већа доступност

привреди, нарочитно малим и средњим предузећима, којима он може представљати

важан механизам решавања краткорочне неликвидности, као и подршку њиховим

56 „Службени гласник РС”, бр. 20/09, 72,09 и 91/10.

настојањима да се окрену извозу. Основни задатак био је да се на свеобухватан начин, у

оквиру једног прописа, уреди посао факторинга. Истовремено, водило се рачуна да

Закон о факторингу буде усклађен са међународним општеприхваћеним правилима и

најбољом међународном праксом. Приликом израде овог закона консултован је

међународни експерт, као и извршни одбор FCI (Factors Chain International), чији је

члан, господин Панајотис Папатеодороу, лично дошао на јавну расправу организовану

9. маја 2012. године да би пренео најбољу међународну праксу и ставове извршног

одбора поводом овог закона. У даљем раду је, по различитим питањима, консултован,

осим господина Папатеодороуа, и међународни експерт, који је доставио радној групи

једну од компаративних анализа која је рађена приликом израде овог закона, а која

илуструје рад на усклађивању са међународном праксом и општеприхваћеним

правилима. Приликом давања одређених правних решења, укључујући и сам појам

факторинга кориштене су UNIDROIT конвенција о међународном факторингу и

UNCITRAL конвенцијом о преносу потраживања у међународној трговини. У израду

закона активно је била укључена Секција за факторинг Привредне коморе Београда,

која окупља представнике факторинг компанија, банака које се баве факторингом и

Агенцију за осигурање и финансирање извоза (АОФИ). Њени чланови су чланови оба

међународна удружења факторинг кућа: Factors Chain International (АОФИ, JУБМЕС

фактор д.o.o, Marfin Factors & Forfaiters SA - Serbia Branch) и International Factors Group

(Финера факторинг д.о.о, Први Фактор - Факторинг д.о.о, Real Factors). Секција за

факторинг је била у константном контакту са оба међународна удружења, која су

консултована по појединим питањима. Да би се добра међународна пракса пренела и на

чланове Секције који нису директни чланови међународних организација, односно

подржала имплементација закона, International Factors Group је организовала

регионалну конференцију о факторингу, 10. априла 2013. године.

Радна група за припрему закона о факторингу започела је свој рад 2012. године,

детаљном анализом проблема које закон треба да реши. Радна група је састављена од

стручњака Министарства финансија, Народне банке Србије, Удружења банака,

Управе за спречавање прања новца и финансирање тероризма, Привредне коморе

Србије, Секције за факторинг при Привредној комори Београда и Агенције за

осигурање и финансирање извоза Републике Србије, уз подршку домаћих и страних

експерата. У обзир је узета чињеница да се делатност факторинга већ одређени број

година обавља и без постојања целовитог правног оквира. Истовремено, анализе

указују да постојећи регулаторни оквир преставља сметњу за даљи развој факторинга

до нивоа факторинга какав постоји у развијеним привредама. Стога би недостатак

развоја регулаторног оквира за факторинг директно спречио даљи развој области

факторинга, док би индиректно успорио развој предузећа кроз непружање ширег

спектра могућности финансирања и управљања финансијама, какве имају предузећа из

развијених привреда. Као основна препрека бржем развоју факторинга истакнута је

нејасна регулатива, која додатно отежава развој факторинга кроз креирање погрешне

слике о факторингу, односно његовој употреби у привреди. Легислативу која директно

утиче на пословање фактора чине већ помињани Закон о облигационим односима,

Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Закон о девизном

пословању, као и UNIDROIT конвенција о међународном факторингу и UNCITRAL

конвенција о преносу потраживања у међународној трговини. Детаљна анализа

постојеће легислативе која регулише факторинг у Србији указала је на следеће

проблеме:

а) Обвезницима, у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма,

између осталог сматрају се и друштва која обављају факторинг послове, што

подразумева обавезу предузимања радњи и мера за спречавање прања новца и

финансирање тероризма у складу са законом и прописима који регулишу ову област,

што представља ограничавајући фактор даљем развоју факторинга у Србији. Међутим,

Закон о спречавању прања новца даје могућност олакшане идентификације у појединим

случајевима, односно одредбама чл. 23. – 26. овог закона прописана могућност

поверавања вршења појединих радњи и мера познавања и праћења странке преко

трећих лица, под којима се сматрају пословне банке, брокерско – дилерска друштва,

друштва за осигурање (животно), друштва за управљање животним фондовима и

друштва за управљање добровољним пензијским фондовима. У циљу растерећења

учесника у пословима факторинга, неопходно је Управи за спречавање прања новца

предложити измене Закона о спречавању прања новца у члану који се односи на

поверавање вршења појединих радњи и мењра познавања и праћења странке преко

трећих лица, тако што би се додала и друштва која се баве пословима факторинга;

б) У члану 7. Закона о девизном пословању предвиђено је да банке, односно резиденти,

осим резидената – физичких лица, и нерезиденти могу куповати или продавати,

односно платити или наплатити потраживања и дуговања која су настала по

реализованим спољнотрговинским пословима резидената, који се не сматрају

комерцијалним кредитима и зајмовима. Такође је предвиђено да се ти послови могу

вршити само на основу уговора закљученог између преносиоца и примаоца

потраживања и дуговања. Међутим, Законом о девизном пословању не уређују се

појединости које произлазе из специфичности обављања међународног факторинга у

двофакторском систему, као што је интерфакторски уговор који представља

међународни стандард у обављању факторинга и има за циљ обезбеђивање веће правне

сигурности за учеснике у овим пословима;

в) Оно што произлази из анализе постојећег Закона о облигационим односима јесте да

исти омогућава пуну слободу уговарања, те да, и поред непостојања именованог

уговора, пружа довољан степен флексибилности за несметану реализацију факторинг

послова. Међутим, одредбе Закона о облигационим односима не уређују појединости

које се тичу послова факторинга, а које је неопходно дефинисати за привредно друштво

која се бави факторингом.

Доношење новог закона, којим се на јединствен начин регулише област факторинга,

требало би позитивно да утиче на постојеће и нове факторе. Законом би се отклонили

проблеми који су се појавили у пракси, регулисале правне празнине и избегла разна

непотребна тумачења попут могућности/немогућности обављања двофакторског

међународног факторинга, пореског третмана услуга факторинга са аспекта ПДВ и

слично. Закон о факторингу ће кроз дефинисање јасних услова за обављање факторинга

(основног капитала, одобрења, дефинисања привредног субјекта који може да се бави

факторингом и друго), као и прописивање надзора над пословима факторинга,

омогућити виши степен сигурности учесника у пословима факторинга, што ће за

последицу имати веће коришћење факторинга од стране привреде. Ради заштите од

ризичне алокације капитала, Законом о факторингу је предвиђено да факторинг

друштво може обављати само посао факторинга и са факторингом повезане послове.

Законом о факторингу предвиђен је основни новчани капитал факторинг друштва у

износу који не може бити мањи од 40.000.000 динара. За разлику од дугих законских

решења, попут Закона о финансијском лизингу, нацрт Закона о факторингу предвиђа да

се капитал друштва може користити, односно не предвиђа да новчани део основног

капитала увек мора бити у износу који није мањи од новчаног дела капитала у тренутку

оснивања. Овим је омогућено коришћење новчаног улога у пословању. Такође је битно

напоменути да је деноминацијијом новчаног улога у националној валути избегнуто

дневно прилагођавање капитала законској одредби, што јесте случај код Закона о

финансијском лизингу и Закона о тржишту капитала. Повећање броја фактора, посебно

привредних друштава, у условима ниске ликвидности привреде и отежане наплате

потраживања захтева прописивање услова чији је циљ осигурање поверења у

финансијски систем и његове инситуције. Полазећи од постојећих законских решења по

питању основног капитала субјеката који пружају друге врсте финансијских услуга, те

упоредноправних решења, Радна група је закључила да Законом о факторингу

предвиђени износ основног новчаног капитала представља једну од мера очувања

поверења у финансијски систем, пружа додатну сигурност учесницима у факторинг

пословима, као и, посредно, у стабилност самог финансијског система. Радна група је,

такође, имала у виду и чињеницу да послове факторинга у Републици претежно

обављају банке или привредна друштва која су супсидијари банака, што је пракса и у

другим земљама с развијеним факторинг тржиштима, из разлога који произлазе из саме

природе ове врсте правног посла. Према подацима за 2012. годину, у пет земаља, у

којима је факторинг најразвијенији, 86% тржишног учешћа чине факторинг куће у

оквиру банака. Стога се очекује да прописивање основног новчаног капитала у износу

предвиђеним Законом о факторингу неће изазвати смањење броја фактора на тржишту,

већ, напротив, смањење потенцијалних ризика и, тиме, стварање веће правне

сигурности за све учеснике у овим пословима. Можда је занимљиво да се истакне да је

предложени износ био предлог Секције за факторинг чији су чланови и фактори који

нису део банака, те да је о питању висине основног новчаног капитала факторинг

друштва више пута дискутовано на јавним расправама, као и са међународним

факторинг организацијама. Ниједном није изражена сумња у висину предвиђеног

капитала. Из истих, горе наведених разлога, овај закон предвиђа да се фактори могу

бавити пословима факторинга и са факторингом сродним и повезаним пословима. Тиме

је факторима омогућено да слободно обављају свој посао, али и назначено да се ради о

финансијској институцији која се, на пример, не може бавити пословима трговине,

пољопривреде и слично. Ово је веома битно за грађење поверења у саму индустрију

факторинга, што је основа пословања сваке финансијске институције. Истовремено,

International Factors Group је јавно поздравио дато решење, наводећи његову важност

за афирмисање индустрије. Увођењем Регистра факторинга, у коме би се евидентирали

подаци о издатим, али и одузетим одобрењима за обављање послова факторинга,

постиже се већи увид у тржиште факторинга. Увидом у Регистар факторинга, који

је јединствена, централна и електронска база података, привредни субјекти на лако

доступан начин могу доћи до информација које могу бити од значаја код доношења

одлуке о закључивању уговора о факторингу. Приликом разматрања могућности да

предмет регистра буду уговори о факторингу, а након консултација обављеним са

циљним групама, закључено је да би регистар уговора о факторингу представљао

изузетно оптерећење за учеснике у факторинг пословима, имајући у виду велики обим

уговора који се закључују и реализују, а што би последично довело до повећања

трошкова у обављању послова факторинга. Овај регистар је само евиденциони регистар

факторинг кућа, те као такав не представља додатно оптерећење индустрији. Тај

регистар је битан за супервизију, као и да се његовим постојањем омогућава привреди

увид у списак фирми које могу да раде факторинг послове, чиме се подиже ниво

поверења. Интересантно је да ни факторинг индустрија, нити мала и средња предузећа,

са којима је посебно обављена јавна расправа, нису подржали оснивање регистра

уговора. Са становишта факторинг индустрије, регистровање фактура доноси значајне

трошкове, који би се пренели на клијенте, а истовремено је скоро неизводљиво да

регистар буде ажуран. Као илустрацију тога навешћемо да само АОФИ има око 5.000

фактура годишње, док водеће факторинг куће у Србији са тренутним обимом посла

имају око 30.000 фактура које би морале да буду унете у регистар. Са друге стране,

мала и средња предузећа напомињу да би увођење оваквог регистра додатно подигло

цену факторинга, а да, истовремено, не утиче на побољшање како у погледу цене, тако

и у погледу сигурности. Законом о факторингу је предвиђена могућност обављања

међународног факторинга у двофакторском систему, што ће бити од посебног значаја

за привредна друштва која обављају спољнотрговинско пословање. Полазећи од

одредби прописа којима се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма,

листе индикатора за препознавање сумњивих трансакција у факторинг пословима,

објављене од стране Министарства финансија и привреде -Управе за спречавање прања

новца, те обавезе полагања стручног испита и добијања лиценце за лица која се баве

факторингом, у смислу члана 40. Закона о спречавању прања новца и финансирања

тероризма, Законом о факторингу је предвиђена обавеза фактора да предузме радње и

мере познавања и праћења странке код обављања међународног факторинга у

двофакторском систему. У радну групу за израду Нацрта била је укључена Управа за

спречавање прања новца, која је, између осталог, напоменула да се ради на изради

новог Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Повећање правне

сигурности уговорних страна утицаће на повећање инвестиција, како домаћих, тако и

страних. Истовремено, развој индустрије факторинга од стране респектабилних

институција довешће до повећања конкуренције у финансијском сектору, те

последично и до снижавање цене финансирања, што представља директан позитиван

утицај на привредна друштва и предузетнике. Јасно регулисана област кроз

свеобухватан Закон о факторингу, као и кроз јасно дефинисане мере за спровођење

закона, допринеће смањивању тренутне неинформисаности привреде, нарочито малих и

средњих предузећа, о функционисању факторинга, као и могућностима које овакав

начин финансирања пружа. На тај начин ће привреда бити у могућности да разуме и

користи факторинг као један од инструмената управљања финансијама, нарочито у

домену управљања ликвидношћу. Закон о факторингу има за циљ да привреди

омогући:

1) повећање ликвидности – уступањем потраживања скраћује се време наплате

потраживања и брже долази до ликвидних средстава потребних за пословање и

финансирање производње робе или пружања услуга;

2) већу сигурност – потраживања која су предмет факторинга без регреса покривају

се полисом кредитног осигурања од неплаћања услед неликвидности дужника.

Кроз факторинг се развија и делатност осигурања потраживања;

3) већу конкурентност – уступилац који је продавац робе или услуга може да

понуди дуже рокове плаћања, као и продају на отворен рачун и да, на тај начин,

повећа своју конкурентност на домаћем и иностраном тржишту;

4) бољу кредитну способност – факторинг је облик финансирања обртног капитала

који не повећава задуженост, не оптерећује биланс и не умањује кредитни

потенцијал фирми код пословних банака.

Посебно треба истаћи да Закон о факторингу има индиректни циљ да пружи подршку

развоју малих и средњих предузећа и предузетника кроз олакшавање приступа

финансијским средствима.. Мала и средња предузећа немају довољно обртног капитала

да финансирају дуге рокове наплате, а ни довољну финансијску снагу да би се

задуживали на финансијском тржишту под повољним условима. Развијен домаћи

факторинг омогућиће им да уђу у ланац добављача мултинационалних

компанија које су и највећи извозници из Србије, што ће допринети повећању учешћа

домаћих компоненти у извозу и смањити платнобилансни дефицит. Банке у Републици,

приликом одобравања кредита, имају високе захтеве у погледу испуњености услова од

малих и средњих предузећа. Усвајање Закона о факторингу омогућило би смањење

зависности малих и средњих преузећа од банкарског сектора.

Законом се постиже боља подршка извозу. Развијен факторинг омогућава извознику

наплату извоза у краћем временском периоду, уместо да се испорука производа врши

на кредит или одложено плаћање. На тај начин, привредни субјекти могу да се шире на

нова тржишта не угрожавајући своју ликвидност. Уколико би имали Закон о

факторингу који на флексибилан начин уређује уговорне односе у послу факторинга, за

очекивати је веће и јасније коришћење факторинга као начина финансирања обртних

средстава, заштиту од кредитног ризика, подршке извозу, као и управљања

потраживањем и наплатом потраживања.

У току анализе разматрано је неколико релевантних могућности за решење горе

наведених проблема:

„статус кво“ опција, у ком случају би бројна питања остала нерешена;

доношење закона о изменама и допунама постојећих закона;

доношење новог закона, који би на свеобухватан начин уредио област

факторинга.

„Статус кво“ је одбачен због бројних нејасноћа које садашњи регулаторни оквир

садржи, а које су јасно детектоване у пракси. Додатни разлог јесте чињеница да „статус

кво“ не омогућава даљи развој факторинга, као ни постојање свих врста факторинга

које познаје савремено пословање, а који су битни, нарочито за извознике и мала и

средња предузећа. Будући да су проблеми, детектовани у пракси, везани за поступање и

тумачење органа управе или правосудних органа, који су се позивали на нејасноће у

прописима или правне празнине, не ради се о недостатку свести о проблемима, већ

јасном указивању на то да проблем постоји. Јавне кампање или додатна едукација

учесника у процесу не би решиле проблем, јер његов узрок није у необавештености или

недостатку знања, већ у нејасноћама у прописима или правним празнинама. Разлог

зашто се радна група није определила за измене и допуне постојећих закона јесте

чињеница да би усклађивање таквих закона било комплексно и дуготрајно, а област

факторинга би и даље остала нејасно регулисана, што би за последицу могло да има

различита тумачења и неуједначену праксу. Истовремено, допунама и изменама

постојеће регулативе не би било решено питање кредибилности друштава који се баве

пословима факторинга, као ни њиховог надзора. Доношењем Закона о факторингу на

целовит начин се решавају проблеми уочени у пракси, намеће се већа контрола фактора

и омогућава јасно коришћење факторинга од стране привреде. Пракса је показала да

досадашњи правни оквир подразумева честе захтеве за добијање мишљења надлежних

државних органа. Доношењем Закона о факторингу могуће је јасно дефинисати права и

обавезе фактора и клијента на начин који ће допринети повећању правне сигурности, уз

истовремено стварање услова за даљи развој и очување атрактивности овог

финансијског инструмента. За дефинисање појединих одредаба коришћена су искуства

и примери добре регулаторне праксе других земаља, као и регулаторни оквир

дефинисан УНИДРОИТ и УНЦИТРАЛ конвенцијама о међународном факторингу. 50

Истовремено, у Закон је било могуће инкорпорирати постојећу праксу и разрешити

проблеме који су се дефинисали у свакодневном коришћењу факторинга. Постојање

Закона о факторингу представља већи ауторитет од уговора о факторингу, на коме

почива тренутно пословање, пред судовима и административним телима и од самог

почетка би објединило приступ факторингу. Овај закон, између осталог, уређује

аспекте ових односа у погледу приступа који је инкорпориран у УНИДРОИТ

Конвенцију о међународном факторингу. На тај начин се избегавају грешке и нејасноће

у тумачењу уговора и трансакција, уопште, од стране судова, Пореске управе, Народне

банке Србије и других органа. Премда се очекује да ће Закон о роковима измирења

новчаних трансакција у комерцијалним трансакцијама побољшати општу неликвидност

привреде, факторинг омогућава да се, на тржишни начин, фирмама обезбеде

ликвидност у року краћем од 60, односно 45 дана, што је за већину малих и средњих

предузећа од кључне важности.57

Како на ваше пословање утиче неликвидност?негативно неутрално позитивно

Војводина 53.40% 45.90% 0.70%Београд 59.40% 39.60% 1.00%Западна Србија 58.90% 40.20% 0.90%Централна Србија 65.50% 34.50%Југоисточна Србија 81.80% 17.00% 1.30%Просек за МСП 62.10% 37.10% 0.80%

Табела 5. Одговори на питања МСП у вези неликвидности приликом анкете

International Factors Group

Додатно треба напоменути да постоји велики проценат малих и средњих предузећа која

не могу да добију банкарске кредите за ликвидност, али се, због саме природе посла,

могу квалификовати за факторинг. Један од узрока малог коришћења факторинга је

неповерење малих и средњих предузећа према финансијском инструменту који у

Србији није јасно дефинисан, нити су јасна права и обавезе приликом његовог

коришћења. Непостојање развијеног факторинга ставља домаћа предузећа у

неравноправан положај у односно на њихове иностране конкуренте, постојеће и будуће

факторе – премда је у претходном периоду индустрија факторинга доживела раст, треба

имати на уму да је то логично за младу индустрију у првих неколико година постојања,

али и то да ће индустрија ући у фазу сатурације, због чињенице да не постоји адекватан

правни оквир који омогућава двофакторски међународни факторинг, не пружа јасно

57 International Factors Group (2012), „Финансирање раста малих и средњих предузећа – Кључна питања и препоруке за Србију“, необјављена студија рађена за потребе IFG.

51

пословно окружење за улазак водећих играча на тржиште, нити омогућава

увођење иновативних инструмената, које познаје међународно тржиште факторинга

(попут факторинга ланаца вредности). Истовремено, сама иницијатива израде закона

потекла је од факторинг фирми, које су своје ставове о позитивном утицају овог закона

јасно исказале приликом сваког од циклуса јавне расправе. Доношење новог закона,

којим се на јединствен начин регулише област факторинга, позитивно утиче на

постојеће и нове факторе, јер се њиме отклањају проблеми који су се појавили у пракси,

регулишу се правне празнине и избегавају разна непотребна тумачења попут

могућности/немогућности обављања двофакторског међународног факторинга,

пореског третмана услуга факторинга са аспекта ПДВ и слично. Потенцијални развој

факторинга може се јасно сагледати и из података у табелама 5. и 6. , у којима су

подаци из истраживања International Factors Group који недвосмислено указују на

чињеницу да факторинг у Србији са 1,7% БДП, у односу на 6,3% у Републици

Хрватској, 7,2% у Турској, 13,3% у Великој Британији, као и у односу на просек од

6,2% у ЕУ – 27, има простор за раст у наредном периоду. Ово је нарочито јасно када се

у обзир узме стање малих и средњих предузећа у Србији, као и сама суштина

коришћења факторинга. Сам International Factors Group процењује Србију као једну од

земаља у којима се у наредном периоду очекује висок раст факторинг послова.

Да ли користите факторинг?

Не Ретко Повремено

Рутински

по потреби Увек

Војводина 96.10% 1.10% 2.10% 0.70% 0%Београд 95.60% 1.70% 1.40% 0.30% 1.00%Западна Србија 96.30% 1.90% 1.90% 0%Централна

Србија

93.90% 1.40% 4.10% 0% 0.70%

Југоисточна

Србија

96.90% 1.30% 0.60% 0.60% 0.60%

Просек за МСП 95.80% 1.20% 1.90% 0.60% 0.50%

Табела 6. Одговори на питања МСП у вези коришћења факторинга приликом анкете

International Factors Group

Доношење закона утицаће и на повећање правне сигурности у пословању уговорних

страна, односно на развој сегмента небанкарских финансијских услуга, које су од

52

критичне важности за развој српске привреде.58 На овај начин биће омогућено посредно

повећање инвестиција, како домаћих, тако и страних, у фирме у Србији, као и директно

повећање инвестиција у сектор факторинга. Кроз повећање конкуренције у

финансијском сектору, снизиће се цена капитала. Дугорочно посматрано, јачање

привреде кроз јачање финансијског сектора, који је подржава, утицаће на повећање

запослености и јавних прихода. Доношење новог закона неће наметнути нове трошкове

привреди, већ ће створити могућност да се они смање, с обзиром на очекивану појаву

нових учесника на тржишту и, самим тим, повећану конкуренцију, али и на очекивани

позитивни ефекат од повећања ликвидности привредних субјеката. Поред тога што ће

доношењем овог закона бити могуће смањење трошкова, предузећа ће повећати

ликвидност, а тиме и конкурентност, јер се факторингом ослобађају средства у реалној

економији Србије, односно унапређује се привреда протоком новца „стерилисаног“

услед неликвидности. У време финансијске кризе показало се да постоји повећана

тражња за факторингом, пре свега услед тражње за повећањем ликвидности, нарочито

када се ради о малим и средњим предузећима и привредним друштвима која су извозно

оријентисана. Очекује се да ће, уз постојеће, одређени број домаћих и страних

привредних субјеката бити основан у циљу обављања делатности факторинга. Стога се

може рећи да Закон стимулише појаву нових привредних субјеката на тржишту, као и

да поспешује конкуренцију у сектору факторинга. У току израде овог закона споведене

су бројне консултације, фокус групе као и детаљна јавна расправа са стручњацима из

области коју закон уређује. У оквиру састанака фокус група, представници радне групе

за израду закона и експерти састали су се са рачуновођама и пореским саветницима,

који се баве факторингом, да би утврдили ефекте постојећих законских решења која

регулишу област факторинга у пракси. Додатни састанак одржан је са ревизорима.

Факторинг индустрија је своје виђење закона изнела кроз нацрт закона о факторингу,

предложен од стране Секције за факторинг Привредне коморе Београда 2012. године

(даље: Нацрт Секције). Нацрт Секције имао је за циљ да дефинише права и обавезе

фактора и клијента на начин који ће допринети повећању правне сигурности, уз

истовремено стварање услова за даљи развој и очување атрактивности овог

финансијског инструмента. За дефинисање појединих одредаба коришћена су искуства

и примери добре регулаторне праксе других земаља, те регулаторни оквир дефинисан

UNIDROIT и UNCITRAL конвенцијама о међународном факторингу. Имајући у виду

58 International Factors Group (2012), „Финансирање раста малих и средњих предузећа – Кључна питања и препоруке за Србију“, необјављена студија рађена за потребе IFG.

53

тренутак када је писан, односно чињеницу да је Нацрт Секције могао да се ослони на

постојећу праксу и проблеме који су се дефинисали у свакодневном коришћењу

факторинга, Нацрт Секције је представљао добру полазну основу за израду Закона о

факторингу.

У циљу формулисања квалитетних законских решења, током израде овог закона са

заинтересованим странама је одржано више стручних консултација, у организацији

Министарства финансија, УСАИД Пројекта за боље услове пословања, Привредне

коморе Србије и Привредне коморе Београда, у којима су учесници активно

дискутовали. Јавним расправама у организацији Привредне коморе Београда и Секције

за факторинг (8. маја 2012. године), Министарства финансија и УСАИД Пројекта за

боље услове пословања (9. маја 2012. године) и Привредне коморе Србије (10. маја

2012. године) присуствовали су представници предузећа и банака које се баве

факторингом, представници међународних институција, ИФЦ-a (међународна

факторинг асоцијација), ММФ-а, коморског система, Народне банке Србије,

министарстава, Савеза рачуновођа и ревизора Србије, чланови Радне групе за израду

закона, као и представници привреде. У току припреме овог закона, одржан је округли

сто у организацији Привредне коморе Београда и Секције за факторинг (22. новембра

2012. године), коме су присуствовали представници предузећа и банака које се баве

факторингом, представници ИФЦ-a, чланови Радне групе за израду закона, као и

представници привреде. Представници факторинг индустрије су, на позив

Министарства финансија и привреде, присуствовали састанку Радне групе, одржаном

26. фебруара 2013. године, на ком су имали прилику да се упознају са новим решењима

у Закону о факторингу, уз могућност активног дискутовања. У току припреме овог

закона, међународни стручњаци, укључујући и господина Панајотис Папатеодороу,

члана Извршног одбора ИФЦ-а, осврнули су се на искуства и праксу развијених земаља

у овој области и изразили задовољство што ће се овим законом правно регулисати

област факторинга, уз уважавање међународне праксе. Јавна расправа је уследила у

периоду од 28. фебруара до 15. марта 2013. године, у ком периоду је овај закон био

доступан на сајту Министарства финансија и привреде, а сви заинтересовани су могли

доставити своје сугестије и примедбе. Представници привреде су активно подржали

доношење Закона о факторингу. Истовремено су истакли да је веома важно да Закон

обезбеди правну сигурност свих учесника у овом послу и омогући бржу наплату

потраживања из комерцијалних уговора, уз ниже трошкове финансирања од цене

54

банкарских кредита. Велики број учесника у стручним консултацијама доставио је своје

примедбе, предлоге и сугестије, који су се односили на следећа питања:

потребу прописивања услова за обављање послова факторинга, ради

обезбеђивања веће правне сигурности, чиме би се допринело развоју тржишта

факторинга;

дефинисање учесника у факторингу, посебно улоге корисника јавних средстава,

и врсте факторинга;

међународна пракса и правила струке у обављању међународног факторинга у

двофакторском систему;

потребу заштите малих и средњих привредних субјеката, као добављача, у

смислу уговарања забране продаје потраживања код закључивања уговора о

продаји робе или услуга.

Радна група је размотрила све пристигле коментаре на текст овог закона, сагледала

могућност њиховог интегрисања у циљу побољшања и један део предлога уградила у

текст закона, чиме су предвиђена законска решења знатно унапређена. С обзиром да је

примена закона условљена доношењем два подзаконска прописа, претпоставка за

његову примену јесте доношење тих аката у роковима из прелазних и завршних

одредби Закона о факторингу. За процес израде подзаконских аката већ је обезбеђена

подршка међународног експерта, обе међународне факторинг организације, као и

Секције за факторинг. Законом о факторингу је предвиђено и евидентирање података о

издатим и одузетим одобрењима за обављање послова факторинга у регистру

факторинга, те је успостављање овог регистра, у року из прелазних и завршних

одредби, претпоставка за примену овог закона.

4.2.3 ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕОдредбе цитираних прописа, премда представљају знатно унапређење остварено у

претходном периоду, ипак нису довољне да се остваре анализиране предности

факторинга и, у нашим условима, не представљају потребан правни оквир за факторинг

послове у Републици Србији. Одредбе Грађанског законика којима се уређује

факторинг са облигационоправног аспекта, као посебна врста уговора (sui

дeneris уговор), представљаће значајан корак напред. Факторинг послови у Републици

Србији се у овом тренутку највећим делом обављају у складу са правилима пословне

праксе, без посебног закона као извора права за ову област. Међутим, доношење

посебног Закона о факторингу није неопходно да би факторинг функционисао. С друге

55

стране, посебан закон је пожељан, јер се тако постављају прецизнија правила и

уједначава поступање у пракси, а јавно доступан регистар факторинга (који се оснива

само законом) обезбедио би транспарентност и јавност пренетих потраживања и

учесника у овом послу, чиме се обезбеђује већи степен правне и економске

сигурности. Законско уређење статусних, као и трговинских аспеката факторинга и

факторинг институција доприноси већој препознатљивости овог финансијског

инструмента и отклањању негативног имиџа (неки привредници факторинг

доживљавају као "утеривање дугова"). Доношење закона, што укључује јасно

регулисање правног статуса-форме надзора над пословањем и капитала факторинг

компанија, од посебног значаја је за спољнотрговинско пословање, односно извоз, јер

ће тако „ино-партнери“ имати веће поверење у факторинг компаније, што доводи до

његовог већег промета. Законом треба уредити надзор над обављањем факторинга, који

по својој природи представља финансијску делатност, чиме су и факторинг компаније

лица у финансијском сектору. Приликом уређења статуса факторинг компанија и

надзора над њиховим пословањем, посебно треба узети у обзир да факторинг компаније

не ангажују кумулирана средства из приватне штедње него сопствена средства, тј. да су

факторинг компаније недепозитне финансијске институције. Услед овога, не постоји

системски финансијски ризик ако се надзор над факторинг компанијама не би ефикасно

спроводио. Али, с друге стране, неефикасно спровођење надзора над пословањем

факторинг компанија повећава финансијски ризик по лица која имају учешће у

капиталу факторинг компаније, као и по њене повериоце. Насупрот томе, када банка

обавља факторинг послове примењују се општи банкарски прописи (структурна и

пруденцијална регулатива). У сваком случају, прецизним уређењем и ефикасним

спровођењем надзора над факторинг институцијама спречавају се злоупотребе које

могу да настану у овој области. Фонд за развој Републике Србије би могао да уведе

факторинг као услугу коју пружа на домаћем тржишту, што би захтевало допуне закона

којим се уређује овај фонд, алоцирање средстава и подизање административних

капацитета. Доминантни корисници факторинга на нивоу Европске уније су мала и

средња предузећа, која чине око 80% клијената и 70% промета. С обзиром на то да је

развој привредних субјеката један од циљева Фонда за развој, факторинг би могао да

нађе своје место у оквиру делатности овог фонда. Такође, у Закону којим се уређује

АОФИ није изричито наведен факторинг као делатност, него стоји "финансирање"

(општи појам), који може да се прецизира. С друге стране, уколико се донесе Закон о

Развојној банци Србије и оснује се ова републичка развојна финансијска институција, 56

која би преузела послове Фонда за развој и АОФИ-ја, што је у овом тренутку извесно,

могле би да се предвиде и обједине услуге које би пружала Развојна банка Србије или

њено зависно друштво на пољу домаћег и међународног факторинга. Поређењем

података наведених у претходним излагањима, као и имајући у виду све наведено,

уочава се да Република Србија значајно заостаје у промету факторинга у односу на

развијене земље. Стручна јавност сматра да би отклањањем регулаторних и других

препрека, као и подизањем нивоа обавештености, факторинг могао да достигне ниво и

до 5% бруто друштвеног производа (БДП).59

5. РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ФАКТОРИНГАУчесници у факторинг послу су: 1. банка или друга финансијска институција 2.

привредна друштва/продавци и 3. дужници/купци. Њихови мотиви за учешће у овом

послу су различити. За банку/фактора то су приходи које остварује по основу накнаде и

камате на средства исплаћена пре наплате потраживања. Ови приходи су по правилу

виши од прихода по основу других краткорочних пласмана. За привредна

друштва/продавце то су прибављање новчаних средстава у роковима краћим од рока

доспећа потраживања и тиме превазилажење краткорочних проблема у ликвидности,

пренос активности у вези са наплатом потраживања на банку, а уколико је реч о

факторингу без регресирања тада и пренос кредитног ризика на банку. Мотиви купца су

исти као и у сваком другом послу. Да би се кренуло у разматрање рачуноводственог

обухватања факторинга мора се потражити одговор на питање које се често поставља:

да ли је факторинг продаја потраживања или кредит осигуран потраживањима? У

великом броју случајева биће лако дати одговор на ово питање јер ће садржина уговора

између фактора и предузећа јасно указивати на то да је реч о продаји потраживања.

Међутим, у неким ситуацијама може постојати дилема да ли је суштина аранжмана

продаја потраживања или се ради о кредиту који је осигуран потраживањима као

залогом. При постојању дилеме о природи аранжмана склопљеног између фактора –

банке и предузећа-клијента нужно је проверити да ли је предузеће – клијент пренело 59 Paragraf lex, Правни инструктор, Факторинг: Постојеће стање и потреба доношења закона којим се уређује факторинг, Београд 14.02.2012. године.

57

контролу над потраживањем на фактора. Према SFAS No. 140 сматра се да је контрола

над потраживањем пренета ако су испуњени сви следећи услови:

1. пренето потраживање више није доступно ни клијенту нити његовим повериоцима;

2. Фактор има право располагања овом имовином;

3. Није предвиђена обавеза клијента да пренета потраживања откупи или надокнади

нити клијент може једострано да натера банку да му потраживање врати.

У параграфу 20 МРС – 39 – Финансијски инстументи: признавање и процењивање,

наводи се да је контрола над неким финансијским средством пренета ако је ентитет

пренео све ризике и користи од власништва. Продаје краткорочних потраживања у

којима ентитет гарантује да ће надокнадити лицу на које преноси потраживања губитке

по основу кредитног ризика који ће вероватно настати, представљају пример у коме је

клијент задржао у значајној мери све ризике и користи од власништва. (видети АG 40(c)

стандарда).

Какве су потенцијалне последице грешке у третману факторинг аранжмана? Ако је реч

о продаји потраживања а она се рачуноводствено прикаже као зајам обезбеђен

колатералом у билансу стања предузећа клијента ће бити исказана виша имовину и

тиме нижа стопа приноса на капитал. Истовремено биће исказана виша стопа

задужености. Код банке фактора исказивање куповине потраживања као датог зајма

обезбеђеног потраживањем као колатералом не би имало последицу промену висине

активе. Исказивањем купљених потраживања као пласмана обезбеђених колатералом,

могла би се стећи погрешна слика о изложености фактора-банке кредитном ризику,

нарочито имајући у виду Базел II. Ако би се залагање потраживања ради добијања

кредита од стране предузећа клијента третирало као продаја, тада би његова имовина и

обавезе биле исказане као ниже. Рацио задужености би услед неисказивања обавеза

такође био нижи. Код банке – фактора исказивање куповине потраживања као датог

зајма обезбеђеног колатералом би и у овом случају могло довести до погрешних

закључака о изложености банке кредитном ризику.

Рачуноводствени третман факторинг аранжмана разликује се у зависности од од тога да

ли он представља краткорочни кредит покривен потраживањем као залогом или

продају потраживања. Продаја потраживања постоји ако је предузеће/клијент пренело

на банку/фактора све користи и ризике који су повезани са потраживањем. То значи да

се продајом потраживања може сматрати факторинг аранжман у коме банка/фактор

нема право регреса. При томе банка/фактор, по правилу, не преузима на се себе губитке

који настају због враћања робе од стране купца предузећу/клијенту, датих 58

бонификација или накнадно одобрених рабата. Које су последице чињенице да банка

постаје власник потраживања? Факторинг аранжман о продаји односно куповини

потраживања је основа трајног односа између банке/фактора и клијента. Банка/фактор

по закључењу уговора треба да добије од предузећа клијента списак купаца са

вредношћу продаје и условима плаћања. На основу уговора о факторингу

предузеће/клијент најчешће се већ у фактури упућује свом купцу као рачун на који

треба извршити о року доспећа уплату налази рачун факторинг компаније. У

литератури и пракси се овакав аранжман означава и као аранжман са објавом или

отворени факторинг. Предузеће продавац прослеђује банци/факторинг компанији

списак са копијама фактура које су на основу извршених испорука упућене купцима.

Факторинг компанија води појединачну евиденцију о потраживањима која су јој

продата. То значи да се за сваког купца отвара посебан рачун, на коме се евидентирају

потраживања према њему. Евиденција треба да буде устројена тако да се без додатног

рада на дневној основи добијају извештаји о потраживањима доспелим за наплату.

Поред евиденције банка/фактор треба да устроји досије за сваког од купаца чија

потраживања се купују, како би могла процењивати њихов бонитет. На основу

бонитета купаца/дужника банка/фактор оцењује висину кредитног ризика који у

значајној мери утиче на висину накнаде која ће бити наплаћена од предузећа која

потраживање продаје. Поред устројене помоћне књиге купљених потраживања

банка/фактор у главној књизи води синтетичку евиденцију о купљеним

потраживањима, будући да су она саставни део њене имовине. У роковима утврђеним

уговором (најчешће месечно) банка-фактор саставља обрачун факторинг посла. У овом

обрачуну наводи све примљене фактуре за које мора да обезбеди потврду дужника,

износе који су исплаћени предузећу клијенту, обрачунату камату на унапред исплаћене

износе, камату обрачунату на стање на рачуну и салдо рачуна.

5.1 КУПОВИНА ПОТРАЖИВАЊА У КЊИГОВОДСТВУ ФАКТОРАЗа рачуноводствени третман потраживања релевантан је МРС-39 Финансијски

инструменти: признавање и процењивање и то параграф 9 у коме се даје дефиниција

зајмова и потраживања и параграф 46(а) који одређује процењивање зајмова и

потраживања. У ревидираном МРС-39 зајмови и потраживања стечени куповином

исказују се заједно са потраживањима и зајмовима који су генерисани од стране самог

ентитета. Начин обухватања куповине потраживања у главној књизи банке-фактора

59

разликује се у зависности од тога да ли је предмет куповине потраживање које је одмах

наплативо или је реч о потраживању које још није доспело за наплату.

(2)

Готовина Потраживања

(1)

Приходи од накнада

(1) куповина потраживања (2) наплата потраживања

5.2. КУПОВИНА ПОТРАЖИВАЊА ДОСПЕЛОГ ЗА НАПЛАТУВисина накнаде је утврђена уговором и обрачунава се процентуално на вредност

потраживања.

Пример 1

1.Банка фактор је на основу уговора о факторингу примила фактуру од предузећа-

клијента за робу продату купцу која гласи на дин. 100.000 и која је одмах наплатива.

Уговорена наканада за услугу наплате је 1%.

2. Купац-дужник је уплатио износ потраживања на рачун банке.

Књижење би се вршило на следећи начин:

1. Куповина потраживања

Потраживања 100.000

Приход од накнада 1.000

Готовина 99.000

2. Наплата потраживања

Готовина 100.000

Потраживања 100.000

У зависности од уговора о факторигу са конкретним клијентом могуће је да банка, иако

је потраживање доспело за наплату, предузећу клијенту исплати износ који је умањен

не само за накнаду већ и за извесну резерву из које би били покривени губици настали

по основу, примера ради, датих бонификација, који иначе падају на терет клијента. Ако

оваквих губитака не буде банка исплаћује након наплате потраживања задржани износ

предузећу клијенту.

Пример 2.

Полазећи од података из претходног примера претпоставимо да је банка фактор

задржала 5000 динара на име резерве за могуће губитке.

60

1. Због слабијег квалитета испоручене робе предузеће клијент је одобрило

бонификацију купцу-дужнику у износу од 3.000 динара.

2. Остатак резерве банка је, након наплате потраживања исплатила предузећу клијенту.

1. Куповина потраживања са задржавањем резерве

Потраживања 100.000

Приходи од накнада 1.000

Обавезе према клијенту 5.000

Готовина 94.000

2. Наплата потраживања

Готовина 97.000

Обавезе према клијенту 3.000

Потраживања 100.000

3. Измирење обавезе према клијенту

Обавезе према клијенту 3.000

Готовина 3.000

Пример 3.

Уколико би се бонитет дужника погоршао, банка/фактор би проценила наплативост

свог потраживања и отписивањем свела, сагласно МРС- 39, вредност потраживања на

наплативи износ. Отписивање би се извршило преко исправке вредности. Ако у

претходом примеру претпоставимо да је банка извршила отпис потраживања у висини

од 2.000 динара, књижење би се извршило на следећи начин:

Отпис ненаплативих потраживања 2.000

Исправка вредности потраживања 2.000

Наплата потраживања у овом случају, под условом да је наплаћени износ једнак

очекиваном би се евидентирала:

Готовина 95.000

Исправка вредности потраживања 2.000

Обавеза према предузећу клијенту 3.000

Потраживања 100.000

61

5.3 КУПОВИНА ПОТРАЖИВАЊА НЕДОСПЕЛИХ ЗА НАПЛАТУАко потраживање није доспело за наплату, што је готово редован случај, исплата

предузећу клијенту претходи наплати потраживања, банка фактор у исплаћени износ

умањује за очекивани износ камате, губитака који падају на терет предузећа-клијента и

висину своје накнаде.

Пример 4.

Банка фактор је купила потраживање од предузећа клијента чија је висина 100.000, које

доспева за наплату 30 дана од дана продаје. Oна наплаћује 12% годишње камате и

накнаду у висини од 1%. Банка фактор обуставља и 3000 на име могућих губитака који

не падају на њен терет. Износ који ће бити исплаћен предузећу клијенту:

=100.000 - 1000 накнаде - 3000 резерве - 960 камате

1. Куповина потраживања

Потраживања 100.000

Приходи од камата 960

Приходи од накнада 1000

Обавезе према клијенту 3.000

Готовина 95.040

2. Наплата потраживања

Ако је наплаћен пун износ и ако губитака који падају на терет предузећа клијента није

било

Готовина 100.000

Потраживања 100.000

Обавезе према клијенту 3.000

Готовина 3.000

Приход банке по основу оваквог факторинг аранжмана су камата која је у висини од

960, што када се стави у однос са исплаћеним износом од 95.040 даје годишњу стопу од

12,12%. Ако се томе дода и накнада од 1000 онда је приход 1960 што у односу на

исплаћени износ даје укамаћење по стопи од 24,75% .

5.4 ПРОДАЈА ПОТРАЖИВАЊА У КЊИГОВОДСТВУ КЛИЈЕНТА Будући да је потраживање продато банци/фактору предузеће/клијент је дужно да

престане са његовим признавањем као средства.

Продаја потраживања које је наплативо одмах62

Потраживање Готовина

Финансијски расходи

Ако би банка фактор задржала одређени износ потраживања за покриће губитака који

падају на терет предузећа клијента, у књиговодству предузећа клијента би задржани

износ био евидентиран као потраживање према банци фактору. Ово потраживање се

гаси или настанком претпостављених губитака када се смањује приход од продаје или

пак наплатом ако ови губици не настану.

5.5 КЊИГОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ФАКТОРИНГА СА ПРАВОМ РЕГРЕСАФакторинг са правом регреса се према МРС-39 третира као зајам са колатералом

будући да значајни ризици у вези са потраживањем нису пренети са предузећа-клијента

на банку-фактора. Рачуноводствени третман у овом случају се заснива на суштини

трансакције а не на њеној форми. Важна разлика у односу на продају потраживања

огледа се у чињеници да банка/фактор неће признати потраживање, јер оно не

задовољава дефиницију средства. Исплату готовине по основу потраживања

примљеног у залогу банка ће исказати као потраживање.

Пример:

Банка је на основу потраживања одобрила месечни кредит предузећу. Износ кредита је

100.000, а месечна камата 1000.

Потраживања по основу

Краткорочних кредита 100.000

Готовина 99.000

Приходи од камата 1.000

Ако би обрачунски период био месец дана а рочност одобреног кредита 3 месеца,

примера ради тада би се приходи од камата временски разграничавали.60

60 Шкарић, Јовановић, К. (2011), Рачуноводствени третман факториг послова, Презентација са

предавања, Економски факултет Универзитета у Београду.

63

6. ФАКТОРИНГ У СРБИЈИУ Србији факторинг постоји од 2005. године, што је релативно касно у поређењу с

другим земљама у окружењу (у Чешкој од 1992, а у Словенији и Мађарској од 1995.

године). Ипак, последње три године, услед економске кризе и драстичног погоршања

ликвидности у реалном сектору, евидентна је појачана тражња за факторинг услугама.

Према расположивим подацима Привредне коморе Београда61, највећи раст факторинг

услуга остварен је у 2010. години, више од 40 одсто, а просечна годишња стопа раста је

на нивоу од око 30%. Према подацима за 2011. годину, које је доставило 13 фактора, од

којих су седам банке, остварен је промет од 825 милиона евра, што представља додатни

раст од 25 одсто, а четвороструко већи обим него 2007. године. Евидентан је и раст

учешћа пословних банака у укупном промету, са 30 одсто у 2009. години на више од 50

одсто у 2011. На основу анкете о оствареном промету у 2012. години, коју је доставило

12 фактора, од чега 7 факторинг компанија, 4 банке и Агенција за осигурање и

финансирање извоза – АОФИ, евидентиран је промет од од 711,6 милиона евра, што је 61 http: www.komberg.org.rs

64

за 11,8% мање у односу на промет у 2011. години. Међутим, имајући у виду да су 3

банке које ове године нису доставиле податке учествовале са око 13% у промету,

процењује се да је овогодишњи факторинг промет на нивоу или нешто нижи од

прошлогодишњег. Томе у прилог говори и чињеница да је 10 истих фактора забележило

пад промета од 1,6%.

Графикон 2. Промет факторинг услуга у Србији у периоду 2007-2012

СТРУКТУРА 2011 2012 ИНДЕКСБрој упитника 13 12 92.3Број банка 7 4 57.1Број факторинг компанија 6 8 133.3Остварен промет 806,885,043 711,597,451 88.2Домаћи факторинг 666,114,880 664,776,486 99.8Ућешче домаћег факторинга % 83 93 113.2Инофакторинг 140,770,865 46,820,967 33.3Ућешче инофакторинга % 17 7 41.2Факторинг са регресом 322,218,864 357,907,805 111.1Факторинг без регреса 77,700,064 67,289,836 86.6Тихи факторинг 111,231,450 28,500,000 25.6Есконт фактура 38,575,262 40,150,313 104.1Есконт меница 257,159,403 217,749,498 84.7Промет банака 430,932,574 317,409,000 73.7Промет 10 истих фактора - упоредо 700,081,044 680,221,979 98,4Промет 4 банке упоредо 324,128,000 317,409,000 97,9Учешће банака у промету 53.4 44,6 83.5

Табела 7. Структура факторинг послова у Србији

Извор: http: www.komberg.org.rs

Пад је евидентиран код две банке и две факторинг компаније, али је истовремено

промет делимично компензиран подацима за два нова фактора која су почела

65

пословање у 2012. години, тако да је посматрајући ових 12 компанија промет порастао

за 1,6%. У структури промета највећи пад бележи инофакторинг, за преко 60% док је

домаћи факторинг порастао за око 10% (посматрано за 10 истих компанија), односно за

око 15% са ефектима два нова фактора. У упоредној анализи банака може се

констатовати да су 4 посматране банке забележиле пад промета од 3% и то због

драстичног пада инофакторинга од 88%. Истовремено оствариле су раст промета од

27% на домаћем тржишту. Факторинг са регресом бележи раст и код компанија и код

банака и учествује у укупном промету са 50,2%. Факторинг без регреса, тихи факторинг

и есконт меница бележе пад и то првенствено у банкарском сектору, а известан мањи

раст остварен је код есконта фактура. Према подацима Удружења финансијских

организација, Сектор за податке о развоју факторинга, доминантно учешће у укупном

промету факторинга имали су: "Први Фактор доо" Београд (€ 282 милиона), "Банка

Интеза" ад (€ 136 милиона), "А фактор д.о.о." Београд (€ 35 милиона), и "Raiffeisen

банка ад" (€ 13 милиона). Домаћи факторинг са регресом је доминантан облик

факторинга у Србији, што је карактеристика свих факторинг индустрија у развоју62.

Повећање укупнoг прoмeтa пo oснoву фaктoрингa у Србиjи јавља се као рeзултaт двa

чиниoцa: a) појава нoвих учeсника у пословима фaктoринг индустриje и б) aфирмaциjа

фaктoринг прoизвoдa нa тржишту. Укoликo узмeмo у oбзир дa je рaст прoмeтa oствaрeн

у тoку финансијске кризe, у услoвимa вeoмa рeстриктивнe кредитне пoлитикe кojу су

примeњивaли гoтoвo свe кoмпaниje које сe бaвe фaктoрингoм нa српскoм тржишту,

мoжe сe извeсти зaкључaк дa je aфирмaциja фaктoринг индустриje прогресивна.

Употреба факторинга као финансијске опције представља значајан корак у повећању

ликвидности у време кризе, пружајући наплативе рачуне као колатерал за долазак до

финансијских средстава. Тренутна дешавања на факторинг тржишту шаљу позитивне

сигнале за будућност ове индустрије у Србији63. Према секторској структури, која је

слична прошлогодишњој, највеће учешће има трговина (39,4%) прерађивачка

индустрија (19,4%), прехрана (8,4%) телекомуникације (5,5%), затим хемијска

индустрија, транспорт, грађевинска индустрија и остало (Графикони 4. и 5.). Појава

факторинга као финансијског инструмента у Србији везује се за улазак словеначке

компаније „Први фактор“, једне од водећих компанија које се баве пословима

62 Reiffeisen Research publication (2010), Report from the Republic of Serbia 2019, Jelenkovic, Z., Head of the Factoring Department, Reiffeisen banka, a.d., on behalf of the Factoring Committee, Belgrade Chamber of Commerce.63 Денчић-Михајловић, К., Миленковић-Керковић, Т., (2011), „Factorinд as a financial alternative: Evidence from Serbia”, Facta Universitatis, Series: Economics and Organization Vol. 8, No 4, стр.411-420.

66

факторинга у југоисточној Европи, која је основала своју филијалу у Србији „Први

фактор - факторинг д.о.о. Београд“. Убрзо након тога, на државном нивоу, формирана

је специјализована институција „Фонд за осигурање и финасирање спољнотрговинских

послова“ (СМЕКА). СМЕКА је касније променила име у АОФИ - Агенција за

осигурање и финансирање извоза Републике Србије а. д. Ужице. АОФИ ради и данас

као специјализована финансијска организација која обавља послове финансирања и

осигурања потраживања српских изовозно орјентисаних предузећа. Нови Закон о

банкама, који је на снази од 2005. године, у члану 4. даје могућност банкама да буду

укључене у послове куповине и продаје потраживања (факторинг и форфетинг). Ова

мера дала је подстицај многим комерцијалним банкама у Србији да се укључе у

факторинг пословање. Према званичним подацима Привредне коморе Београда64,

постоји 18 регистрованих привредних друштава која се баве пословима факторинга.

Према истом извору, постоји и 8 специјализованих одељења или сектора

комерцијалних банака који се баве овим пословима. Три српске факторинг компаније

су чланови IFG, a 2 IFC, с тим што ниједна од четири банке није члан међународних

факторинг асоцијација. У привредној комори Србије у оквиру Удружења финансијских

организација постоји и посебан Одсек за развој факторинга. Према извештају за 2012.

годину, у Републици Србији постоје 23 домаћа привредна субјекта регистрована за

пружање услуга факторинга, организована као независна привредна друштва или као

делови комерцијалних банака. Од овог броја, њих 14 је веома активно или активно у

пословима факторинга, док су остали у фази формирања или су неактивни.

64 http: www.kombeg.org.rs67

Графикон 4. Структура факторинг послова у Србији по гранама

Графикон 5. Упоредни преглед структуре промета факторинг услуга у Србији по гранама

2011/2012

68

Промет факторинг услуга - упоредни преглед 2011/2012

РБ ВРСТА ФАКТОРИНГ ПОСЛА

ФАКТОРИНГ КОМПАНИЈЕ+ АОФИ

БАНКЕ КОЈЕ СЕ БАВЕ ФАКТОРИНГОМ

У К У П Н О(факторинг компаније + банке)

УЧЕШЋЕ БАНКА% ИНДЕКС

2012/20112011 2012 2011 2012 2011 2012 2011 2012

1. ДОМАЋИ ФАКТОРИНГ 336,261,058.16 357,367,486.47 242,828,000.00 307,409,000.00 579,089,058.16 664,776,486.47 41.9 46.2 114.8

2. - са регресом 79,499,235.05 104,806,577.65 167,654,700.00 249,520,300.00 247,153,935.05 354,326,877.65 67.8 70.4 143.4

3. - без регреса 7,526,410.13 4,500,496.88 35,021,600.00 29,149,300.00 42,548,010.13 33,649,796.88 82.3 86.6 79.1

4. - тихи факторинг 0.00 0.00 30,685,000.00 18,900,000.00 30,685,000.00 18,900,000.00 100.0 100.0 61.6

5. - есконт фактура 38,575,262.77 40,150,313.60 0.00 0.00 38,575,262.77 40,150,313.60 0.0 0.0 104.1

6 - есконт меница 210,660,150.21 207,910,098.34 9,466,700.00 9,839,400.00 220,126,850.21 217,749,498.34 4.3 4.5 98.9

7. ИНО-ФАКТОРИНГ 39,691,986.71 36,820,967.37 81,300,000.00 10,000,000.00 120,991,986.71 46,820,967.37 67.2 21.4 38.7

8. - са регресом 9,540,338.10 3,180,927.72 1,900,000.00 400,000.00 11,440,338.10 3,580,927.72 16.6 11.2 31.3

9. - без регреса 30,151,048.61 33,640,039.65 0.00 0.00 30,151,048.61 33,640,039.65 0.0 0.0 111.6

10. - тихи факторинг 0.00 0.00 79,400,000.00 9,600,000.00 79,400,000.00 9,600,000.00 100.0 100.0 12.1

11. УКУПНО (1+7) 375,953,044.87 394,188,453.84 324,128,000.00 317,409,000.00 700,081,044.87 711,597,453.84 46.3 44.6 101.6

Табела 8. Упоредни преглед промета факторинг услуга у Србији 2011/2012

69

Факторинг компаније и банке које су активно учествовале тржишту факторинга у

Србији у 2012. години су, између осталих: А Фактор доо, АОФИ, Банка Intesa АД, ЕФГ

Еуро Банка АД, Финера факторинг доо, ГРЕКС фактор доо, ЈУБМЕС банка АД, Marfin

Factors & Forfaiters доо, ОТП банка ад, Први Фактор доо, Raiffeisen банка АД, Societe

Generale банка а.д. Растући број факторинг компанија утицаће на будући раст и развој

факторинг сектора на финансијском тржишту Србије. Све је распрострањенији

позитивни утицај факторинга који проистиче из пораста иновација на пољу факторинг

услуга, смањења трошкова, веће доступности у пружању услуга малим компанијама,

али и великог потенцијала у повећању обима факторинг услуга. Развој факторинга у

Србији је очигледан упркос чињеници да га доношење законске регулативе не прати у

довољној мери. Као што смо већ раније констатовали, факторинг уговори нису посебно

обухваћени у Закону о облигационим односима, као ни у законима који су lex specialis

у овој области. Штавише, постојећа регулатива не препознаје све аспекте факторинг

производа, а факторинг посао нема правно утемељење у посебном закону, као општем

правном акту, али ни у појединачним правним актима којима би се детаљније

прописали оквири за обављање овог посла. Судска пракса и извршне процедуре у

Србији нису довољно ефикасне за разлику од осталих земаља у региону, а неефикасни

правни и судски систем Србије у пракси директно утиче на процес дисконтовање

меница, који представља можда и кључну ставку у факторинг пословању.

6.1. МОГУЋНОСТИ ЗА РАЗВОЈ ФАКТОРИНГАИспитивање могућности за развој факторинга у Србији, које представља предмет овог

рада, заснива се на испитивању основне хипотези коју ћемо прво дефинисати:

Основна хипотеза: Факторинг послови у Србији, уз одређене специфичности,

подразумевају исте механизме, обављају се на исти начин и прате исте трендове као и у

развијеним тржишним привредама.

Проверавање основне и посебних хипотеза које ћемо касније дефинисати вршено је на

основу резултата анализа добијених на основу анкета рађених за потребе истраживања

о коришћењу факторинг услуга на српском тржишту у 2011. години. Истраживање је

рађено на основу узорка од 60 компанија које користе факторинг као извор

финансирања (подаци су добијени од различитих факторинг компанија које су се нашле

у улози пружаоца факторинг услуга). Најважнији извор података за фирме укључене у

узорак су информације добијене на основу интервјуа вршених са факторинг

компанијама и као и подаци Агенције за привредне регистре. Прво ћемо проверавати

посебне хипотезе, а одрживост основне хипотезе коментарисаћемо на крају, у светлу

70

свега претходно написаног у овом раду и закључака до којих смо дошли проверавањем

посебних хипотеза.

6.1.1 ПОСТАВЉАЊЕ ПОСЕБНИХ ХИПОТЕЗАКорисност и основни принципи факторинг одлука предмет су истраживања великог

броја стручних радова и остале стручне литературе. Када смо говорили о финансијском

значају факторинга, приметили смо да се најчешће цитирана предност факторинга

огледа у побољшању конкурентности путем повећања ликвидности и подстицања

новчаних токова у пословању. Тржиште Србије у том смислу не представља изузетак.

Предузећа су суочена са ризиком ликвидности, односно, са ризиком да неће бути у

могућности да измире текуће обавезе по њиховом доспећу. У условима финансијске

нестабилности, факторинг пружа подршку малим и средњим предузећима да успоставе

захтевани ниво ликвидности и омогућује им остваривање попуста од добављача у

будућности. Најмање две већ описане разлике између факторинга и банкарских кредита

иду у корист факторинга, као боље алтернативе за мала и новооснована предузећа у

погледу прибављања финансијских средстава. Пре свега ове две алтернативе односе се

на тип неопходне залоге. У случају факторинга, отворене (нереализоване) позиције на

рачуну купаца се користе као залога. Наведена чињеница веома је битна уколико се

узме у обзир да мала и средња предузећа у већини случајева немају довољно имовине

која се може искористити као предмет залоге као средства обезбеђења кредита. Друга

битна разлика огледа се начину евалуације кредитног ризика. Банке су приликом

вршења евалуације фокусиране на кредитну анализу фирме која аплицира за кредит,

док факторинг компаније испитују квалитативне и квантитативне карактеристике како

факторинг клијената, тако и његових комитената. На основу наведеног намећу нам се и

прве две посебне хипотеза које ћемо проверити:

Хипотеза 1: Предузећа која користе услуге факторинга су релативно мала у погледу

пословног промета.

Хипотеза 2: Факторинг услуге имају тенденцију да се концентришу на млада предузећа,

односно, на предузећа која послују до 5 година.

Факторинг је широко прихваћена алтернатива у погледу извора финансирања и користи

се у скоро свим индустријама која послују како са другим фирмама из приватног

сектора тако и са државним институцијама. Индустријализоване економије

карактерише значајно преусмеравања од примарног и секундарног сектора ка

терцијарном (услужном) сектору, који се догодио у последњих 30 година. Према GLE

Report (2003) факторинг је највише заступљен у производњи, транспорту,

71

дистрибуцији, трговини и сектору услуга65. Са друге стране, неки аутори наглашавају

значај факторинг услуга у пољопривредном сектору66. Намеће се питање шта је то што

чини факторинг пожељним начином финансирања предузећа у индустрији и сектору

услуга? Предузећа из ова два сектора расту брже него њихови кредитни показатељи а

такође историја пословања им је мала или је немају уопште. Ове фирме теже да буду

„payroll intensive“ и обично имају врло мало средстава које могу да буду искоришћене

као залога за традиционалне банкарске кредите. Поред тога, корпорације из

индустријског и услужног сектора постају све иновативније и теже ка развоју знања

(knowledдe intensive), и имају високе инвестиције у нематеријалну имовину. Последица

такве развојне политике испољава се у финансијским извештајима који не показују

финансијски потенцијал наведених корпорација и као такве често нису подобне за

уобичајено финансирање путем банака67. Емпиријско истраживање спроведено на

узорку факторинг индустрије у В. Британији, показује да су фирме које користе

факторинг највише концентрисане у сектору производње, дистрибуције и транспорта68.

На основу изнетог приликом истраживања тржишта Србије дефинишемо нашу трећу

посебну хипотезу:

Хипотеза 3. Факторинг услуге имају тенденцију да се концентришу на предузећа која

се баве производњом и трговином.

Легални облици пословања су такође једна од битних ставки факторинга. Потврђено је

да се акционарска друштва (корпорације) суочавају са мањим препрекама у

финансирању њиховог раста и врло често користе специфичне финансијске

инструменте као што су факторинг и лизинг69. Корпорације имају мање проблема

финансијске и правне природе, односно, законске потешкоће него мале компаније. Ова

предност израженија је у земљама са развијеним институцијама система и повољном

пословном климом. Узимајући у обзир правну форму предузећа, истраживање употребе

факторинга у земљама ЕУ показује да факторинг компаније обично узимају за клијенте

фирме које су регистроване као друштва са ограниченом одговорношћу70. Још једна

65 Greater London Enterprise LTD, (2003), “Analysis of use of factoring“. Final report of the Project ETD/00/503408, February 2003.66 Tegla, I. (2005) Factoring, a tool for trade financing, http:www.ageconsearch.umn.edu (01.11.2011.)67 Greater London Enterprise LTD, (2003), “Analysis of use of factoring“. Final report of the Project ETD/00/503408, February 2003, (страна 36)

68 Soufani, K. (2002), On the determinants of factorinд as a financinд choice: evidence from the UK, Journal of Small Business and Entrepreneurship, Vol. 3, No. 15, стр.78-7969 Demirguc-Kunt, A. Et al. (2006), “Business environment and the incorporation decision”. Journal of Banking and Finance, doi:10.1016/j.jbankfin.2006.05.007.70 Greater London Enterprise LTD, (2003), “Analysis of use of factoring“. Final report of the Project ETD/00/503408, February 2003, (страна 41)

72

позната студија закључује да су са аспекта правне форме, факторинг клијенти углавном

друштва са ограниченом одговорношћу71. На основу изнетог дефинисана је наша

четврта посебна хипотеза:

Хипотеза 4. Факторинг услуге су фокусиране на друштва са ограниченом

одговорношћу.

Факторинг може бити искоришћен као средство ублажавања проблема недовољних

инвестиција. Тај проблем је посебно изражен код фирми које имају одређена

ограничења за финансирање нових пројеката путем дуга (случајеви када је фирма

достигла максимум могућег задужења или када има одређене финансијске проблеме).

Фирме у поменутим условима су мотивисане да продајом потраживања од купаца реше

проблем мањка средстава за нове инвестиције72. Са друге стране, неке студије се

фокусирају на комплексне односе између факторинга, вертикалне интеграције,

трансакционих трошкова и кредитног ризика73. У тим студијама брани се став да је

употреба факторинга добродошла у условима када су трошкови продавца који се

односе на праћење купаца високи, нпр. фирме користе факторинг у циљу заштите од

сопственог кредитног ризика. Међутим, ови закључци могу се даље разматрати, из

разлога што су фирме у могућности да продају само она потраживања која су највишег

квалитета, односно она која се релативно лако наплатива. У случајевима када фактор

не може да одреди ниво кредитног ризика продавца, рационални фактор ће предвидети

могућност проблема моралног хазарда који ће бити укључен у цену факторинг уговора.

Продавци са високим ризиком од банкротства биће у могућности да уговоре факторинг

без обавезе реоткупа (non-resurce basis) једино за потраживања са високим кредитним

квалитетом. Потраживања средњег квалитета биће уговорена под условом реоткупа

потраживања у случају немогућности наплате, док потраживања најнижег квалитета

неће бити предмет разматрања од стране фактора због високих трошкова факторинга74.

На основу свега изнетог дефинишемо и нашу последњу посебну хипотезу:

Хипотеза 5. Што је већи ниво задужености и мањак кредитне способности за

одобравање банкарских кредита, већа је заступљеност коришћења факторинга.

6.1.2 ПОДАЦИ, ДЕСКРИПТИВНА СТАТИСТИКА И ОСНОВНИ ЗАКЉУЧЦИ71 Soufani, K. (2002), On the determinants of factorinд as a financinд choice: evidence from the UK, Journal of Small Business and Entrepreneurship, Vol. 3, No. 15, стр.78-79

72 Sopranzetti, B. (1999) „Sellinд accounts receivable and the underinvestment problem“. The Quarterly Review of Economics and Finance, No. 39, (Страна 291-301)73 Smith, J. K. and Schnucker, C. (1994), „An empirical examination of organizational structure: the economics of the factoring decision”. Journal of Corporate Finance, Vol. 1, (страна 119-138)74 Sopranzetti, B. (1998) „The Economics of Factoring Accounts Receivable“, Journal of Economics and Business, No. 50, (страна 339-359)

73

Као што смо већ поменули, резултати анализа добијени су на основу анкета рађених за

потребе истраживања о коришћењу факторинг услуга на српском тржишту у 2011

години. Истраживање је рађено на основу узорка од 60 компанија које користе

факторинг као извор финансирања (подаци су добијени од различитих факторинг

компанија које су се нашле у улози пружаоца факторинг услуга). Најважнији извор

података за фирме укључене у узорак су информације добијене на основу интервјуа

вршених са факторинг компанијама и као и подаци Агенције за привредне регистре. За

сваку од фирми из узорка прикупљени су подаци о приходима, старости фирме,

привредној грани којој припадају, структури власништва, правној форми и нивоу

задужености. Дескриптивна статистика је приказана у Табели 9.

Број предузећа Удео у укупном броју предузећа у узорку

Величина (Промет)Мање од 263,746,000 16 26.67%263,746,000-1,054,882,000 10 16.67%преко 1,054,882,000 34 56.67%

ГранаПољопривреда 2 3.33%Производња 27 45.00%Грађевинарство 5 8.33%Трговина 21 35.00%Саобраћај и комуникације 2 3.33%Пословне услуге (консалтинг) 2 3.33%Остало 1 1.67%

AgeМање од 5 година 3 5.00%5-10 година 13 21.67%Преко 10 година 44 73.33%

Правна формаАкционарско друштво 13 21.67%ДОО 47 78.33%

Ниво задужености (укупнан дуг/укупна средства)Мање од 40% 8 13.33%40%-80% 36 60.00%Преко 80% 16 26,67%

Табела 9. Дескриптивна анализа изабраних предузећа која користе факторинг услуге

Правна лица су класификована у три категорије према величини: мала, средња и велика

предузећа. Критеријум коришћен за ову класификацију је обим промета и број

запослених. Према Закону о рачуноводству и ревизији75 сва правна лица разврстана су

на: мала (број запослених до 50, годишњи промет до 2.500.000 ЕУР или 263.746.000

РСД за 2010. годину), средња (број запослених од 50 до 250, годишњи приход од

75 „Службени гласник РС, број 46/2006 и 11/2009, члан 7.74

2.500.000 ЕУР до 10.000.000 ЕУР односно од 263.746.000 РСД до 1.054.882.000 РСД) и

велика (преко 250 запослених, годишњи приход преко 10.000.000 ЕУР односно

1.054.882.000 РСД). Са акцентом на обим промета, расподела по величини предузећа

иде у корист већих фирми при чему близу 57% узоркованих фирми припада категорији

са прометом преко 1.054.882.000 РСД. Расподела према годинама пословања у узорку

иде у корист старијим фирмама. Расподела се састоји од 5% фирми са 5 година

пословања, 21,67% фирми од 5-10 година пословања, и 77,33% компанија које послују

преко 10 година. Супротно истраживањима Смита и Шнакера (1994), као и Софанија

(2002), резултати нашег истраживања указују да мале и младе фирме на српском

тржишту ретко приступају факторинг финансирању. Факторинг услуге су заступљене

код већих компанија (са прометом преко 1.054.882.000 РСД) са успостављеним и

зрелим статусом пословног животног циклуса.

Фактори дају приоритет клијентима са развијеном пословном историјом, углавном

дужом од 5 година. Аргументи који иду у прилог овој тврдњи су да су мале и младе

компаније аутоматски искључене у процесу процене ризика од стране факторинг

компанија. Карактеристике малих и младих компанија на српском тржишту су да

немају довољно пословног искуства, као ни пословних података, имају слабе пословне

односе са банкама и недовољан ниво имовине који би био искоришћен као залога за

ризик који фактор преузима. Другим речима, неопходно је да факторинг компаније

утврде задовољавајући ниво остварене добити клијената и дужи пословни век на

тржишту како би понудиле своје услуге.

Према томе, наши докази указују да су Хипотезе 1 и 2 одбачене.

Према припадности привредним гранама, подаци истраживања истичу концентрацију

факторинг услуга у производним делатностима и сектору трговине (укупно 80%

обухваћених компанија). Ово се може објаснити карактеристикама таквих компанија

структуре клијената и начина издавања фактура76, али и структуром српске привреде по

привредним гранама. Добијени показатељи истраживања су у складу са употребом

факторинг услуга у оквиру и међу земљама Европске уније, где факторинг компаније

теже да искључе одређене привредне гране из својих портфолија77. Значајан удео

производње и трговине као привредних грана у факторинг услугама је у складу и са

секторском структуром српске економије. Према подацима Републичког завода за

статистику78, у структури бруто друштвеног производа у периоду од 2001-2010. године, 76 Soufani, K. (2002), On the determinants of factorinд as a financinд choice: evidence from the UK, Journal of Small Business and Entrepreneurship, Vol. 3, No. 15, стр.78-7977 Greater London Enterprise LTD, (2003), “Analysis of use of factoring“. Final report of the Project ETD/00/503408, February 200378 http://webrzs.stat.gov.rs, 1.12.2011

75

удео пољопривреде у секторској подели износио је 8%, индустрије 19,6%,

грађевинарства – 3,7%, трговине – 9,7%, саобраћај и везе – 10,1%, финансијски

посредници – 3,4%, итд. И поред тога што је удео сектора саобраћаја и веза веома

значајан, овај сектор српске привреде не учествује сразмерно својој величини у

факторинг понуди пре свега због специфичности продајних уговора (њихове

комплексности) и фазног плаћања.

На основу напред изнетих тврдњи, Хипотеза 3 је прихваћена и потврђена.

Узорак фирми које користе факторинг углавном је састављен од правних лица

организованих као друштва за ограниченом одговорношћу и акционарска друштва.

Студија показује значајан удео друштава за ограниченом одговорношћу (преко 78%

узорка). Према томе, фактори који послују на српском финансијском тржишту,

најрадије бирају клијенте који су регистровани као д.о.о, што је у складу са

резултатима претходно наведених емпиријских истраживања.

Према томе, Хипотеза 4 је прихватљива.

Утврђивању способности компаније да сервисира своје дугове приступа се мерењем

рациа укупног дуга према укупним средствима као односа укупне имовине која се

финансира путем дуга (краткорочног и дугорочног), са акцентом на ниво задужености

као једне од одредница пружања факторинг услуга. Резултати истраживања показују да

је тражња за факторинг услугама иницирана од стране компанија са вишим нивоом

задужености, тј. за високим нивоом изложености финансијском ризику. Статистичка

дистрибуција компанија према нивоу задужености иде у корист компанија са вишим

нивоом задужености (рацио укупног дуга према укупним средствима, код преко 87%

компанија је већи од 40%). Доступност банкарских кредита и строжији услови

одобравања, утичу на високозадужене компаније да се окрену алтернативним начинима

финансирања како би задржале задовољавајући ниво ликвидности и профитабилности.

И више је него очигледно да остоји висока корелација измећу коришћења факторинга и

постојања потешкоћа у финансирању.

На основу тога, Хипотеза 5 је у потпуности прихваћена.

На основу свега изнетог у овом делу, у делу који се односи на правни оквир за

обављање факторинг послова, али и у остатку рада, уз једва приметну резерву, можемо

оценити да је наша основна хипотеза, да факторинг послови у Србији, уз одређене

специфичности, подразумевају исте механизме, обављају се на исти начин и прате исте

трендове као и у развијеним тржишним привредама, у потпуности прихватљива.

76

6.2 ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТИ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА КОЈЕ СЕ БАВИ ФАКТОРИНГОМ НА ПРИМЕРУ BJN FINANCIALПривредно друштво BJN Financial д.о.о. Београд основано је 2006. године. Основна

делатност друштва је консалтинг и менаџмент пословни, шифра деласности 74140. Ово

привредно друштво пружа и услуге у области корпоративних финансија, услуге

факторинга, спајања и аквизиција, саветовања и услуге посредништва у пословима са

хартијама од вредности. У 2007. години BJN Financial остварује нето добит у износу од

РСД 105 милиона. У 2008. години BJN Financial остварује промет преко рачуна у

износу од преко РСД 1.5 милијарди. У 2008. години BJN Financial остварује укупне

приходе од РСД 60 милиона, нето добитак из пословања у износу од РСД 33 милиона и

вредност активе од РСД 254 милиона. У 2009. години закључно са 27. фебруаром

укупни приходи BJN Financial прелазе РСД 20 милиона, У 2009. години BJN Financial

постаје стратешки партнер компаније Rubicon Capital Partners са седиштем у Бечу и

представницима у Љубљани и Загребу. Почев од средине 2007. године BJN Financial

својим клијентима пружа услуге финансирања потраживања – факторинг, путем

дисконтовања домаћих и извозних фактура. До средине 2009. године до када су

посматрани финансијски извештаји овог привредног друштва, закључено је укупно

преко 130 уговора о факторингу, док је укупан износ откупљених фактура преко 15

милиона ЕУР. Паралелно са факторинг активностима фирме BJN Financial, основано је

и друштво BJN Factoring д.о.о. Београд чија је основна делатност (само) пружање

факторинг услуга. BJN Factoring откупљује до 80% номиналне вредности фактуре на

период до 60 дана, са просечном каматном стопом од 1.75% месечно, и једнократном

накнадом од 1%. У посматраном периоду BJN Factoring је закључио преко 40 уговора о

факторингу, док је укупан износ откупљених фактура преко ЕУР 3 милиона.

6.2.1 БИЛАНС УСПЕХА И ИЗАБРАНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОДАЦИУпоредном анализом финансијских података исказаних у Билансу стања за 2007.

годину у односу 2008. Годину (табела 10.), може се утврдити да је привредно друштво

BJN Financial д.о.о. остварило пословну добит у 2008. години у износу од 22,8 милиона

динара, у односу на 2007. годину, када је оставрен пословни губитак у износу од 3,5

милиона динара. Значајан раст пословног резултата условљен је растом прихода

остварених из пословања (прихода од продаје) од 99% у 2008. години у односу на

2007.годину, јер су у 2008. години уговорени и реализовани значајни пословни уговори.

77

Табела 10. Биланс успеха и изабрани финансијски подаци

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Укупни пословни расходи у 2008. години порасли су за 55% у односу на 2007. годину.

Највећи раст пословних расхода је на трошковима амортизације од 82%, трошкови

зарада 64%, трошкови материјала 46% и остали пословни трошкови 41% су повећани.

Велики раст трошкова амортизације је резултат значајне набавке основних средстава у

2008. години у односу на 2007. годину са 9,2 милиона динара на 27 милиона динара.

Финансијски приходи су повећани за 20 милина динара ( односно 85%) у 2008. години

у односу на 2007. годину, док су финансијски расходи повећани за 6,3 милиона динара

(односно 98%). Остали приходи у 2007 су износили 107,6 милиона динара, а у 2008 их

није ни било. Нето добит након опорезивања у 2007. години је износила 105,5 милиона

динара, а у 2008. години 33,4 милиона динара . Разлика нето добити од 72 милиона

динара ( 68%), је резултат већим делом остварених осталих прихода исказаних у 2007,

години у односу на 2008. годину када их није ни било. EBITDA пословне добити

показује способност предузећа да оствари добит само из основне делатности. У 2008

години привредно друштво је направило 23,7 милиона динара кеша из оперативног

пословања, и остварило 75% марже, док у 2007. години то није успело. Резултат је био

негативан и изазван је великим трошковима из пословања.

78

6.2.2 БИЛАНС СТАЊАПозиције Биланса стања су значајно промењене у 2008. години у односу на 2007. годину. Стална имовина у 2008. години у односу на 2007. годину је повећана за 33,4 милиона дирана односно за 50%. Од тога су некретнине постројења и опрема порасле за 17,8 милиона динара ( 66%), а остали дугорочни финансијски пласмани за 16,6 милиона динара ( 80%).

Табела 11. Биланс стањаИзвор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Обртна имовина је повећана у 2008. години у односу на 2007. годину за 71,2 милиона

динара (38%) у укупном износу. Највећи раст је остварен на позицији краткорочних

финансијских пласмана од 88,4 милиона динара ( 59%). Док су готовински еквиваленти

и готовина смањени за 43,6 милиона динара (81%). Билансна позиција осталих

дугорочних обавеза у 2007. години није ни била исказана док је у 2008, створена

обавеза од 22 милиона динара. Дугорочна средства су узета и искориштена за

проширење пословне активности. До значајног раста дошло је на билансној позицији

краткорочних финансијских обавеза од 70,7 милиона динара што исказано у

79

процентима износи 98%. Укупна актива и пасива су повећане у 2008. години у односу

на 2007. годину за 105 милиона динара (41%). Позајмљена дугорочна и краткорочна

средства инвестирана су у набавку опреме, и пласирање у дугорочне и краткорочне

пласмане.

6.2.3 BAZEL II – АНАЛИЗА БОНИТЕТА И РЕНТАБИЛИТЕТ ИНВЕСТИРАНОГ КАПИТАЛА

Табела 12. Bazel II – Анализа бонитета и рентабилитет инвестираног капитала

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Показатељи рентабилности:

1. RОА показује стопу нето приноса на укупну пословну имовину,

2. ROE показује стопу приноса на капитал.

На основу показатеља RОА може се утврдити да је у 2008. години у односу на 2007.

годину дошло до опадања овог показатеља са 70,5% на 15,7%. Овако утврђен

показатељ указује на то да је привредно друштво у 2007. години на сваки динар уложен

у укупна пословна средтва остварило 0,705 динар нето добитка, а у 2008. години на

сваки динар уложен у укупна пословна средтва остварило је 0,157 динара нето

добитка. У аналитичком смислу веома је важно истаћи да РОА, као глобални показатељ

рентабилности, представља резултат дејства два фактора: стопе нето добитка и

коефицијента обрта укупне пословне имовине. 80

ROE је врло битан показатељ који представља принос остварен на укупан сопствени

капитал предузећа, који се добија из односа нето добитка и просечног износа сопствене

имовине (капитала) предузећа. ROE принос на капитал у 2007. години износио је

74,4%, док је у 2008. години имао тенденцију пада на 20,8%. Утврђени показатељ

указује на то да привредно друштво на сваки динар просечно кориштеног сопственог

капитала у 2007. години остварује 0,744 динар нето добитка, а у 2008. години 0,208

динара нето добитка. Привредно друштво у 2007. години није успело да из остварене

добити из основне делатности да покрије финансијексе обавезе, док је у 2008. години

то успело што значи да је на сваки динар нето добити остварене из основне делатности

може да покрије три динара финансијских обавеза. Од укупног капитала у 2007. години

инвестирано је у некретнине, постројења и опрему 12%, у инвестиционе некретнине

26%, и нето пословни обрти капитал 62%, док је у 2008. години укупан капитал

инвестиран у некретнине, постројења иопрему 33%, инвестиционе некретнине 23%, и

нето пословни обрти капитал 44%. Пословне обавезе у 2008, у односу на 2007. су мање

за 6,3 милиона динара, односно 92 %. Привредно друштво BJN Financial д.о.о. је 2007.

године остварило пословни губитак од 3,3 милиона динара, и економски губитак од

17, 9 милиона динара. У 2008. години је остварена пословна добит 21,9 милиона

динара, и економска добит од 16,1 милиона динара.

6.2.4 АНАЛИЗА ИЗАБРАНИХ ГРАФИКОНА О ПОСЛОВАЊУИзабрани финансијски подаци (графикони)

Графикони 6-9 Изабрани финансијски подаци

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

81

На основу приказаних финансијских података намећу се следећи закључци:

Приход од продаје 2008. године повећан је за 100%, у односу на 2007. годину у

којој није ни била остварена ова врста прихода;

Пословна добит 2008. године је износила 22,8 милиона динара, али у 2007.

години је остварен пословни губитак од 3,4 милиона динара;

Без обзира што је у 2007. години остварен пословни губитак, те године је

остварена добит пре опорезивања од 107,6 милиона динара, а нето добит 105,5

милиона динара. Резултат овога је велики износ остварених осталих прихода. У

2008. години остварена је пословна добит од 22,8 милиона динара и нето добит

од 33,4 милиона динара..

Износ основног капитала остао је непромењен, док је укупан капитал повећан за

износ остварене нето добити која је остала нераспоређена, финансијске обавезе

значајно су повећане у 2008. години.

Показатељи успешности (графикони)

Графикони 10-13 Показатељи успешностиИзвор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

ROE принос на капитал је у 2007. години износио 74,4 %, док је у 2008. години имао

тенденцију пада на 20,8 %. У 2007. години стопа профитабилности сопственог кпитала

82

је била веома висока, што значи да се исплатило користити туђи капитал. 2007 године

је остварен пословни губитак, али је ипак остварена нето добит, док је у 2008. години

остварена и пословна и нето добит. У 2008 години EBITDA износи 23,7 милиона

динара кеша што је остварено из оперативног пословања, а привредно друштво је

остварило и 75% марже, док у 2007. години то није успело. Резултат је био негативан

и изазван је великим трошковима из пословања.

Показатељи финансијског стања (графикони)

Графикони 14-17 Показатељи финансијског стањаИзвор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Према приказаним подацима коефицијент ликвидности II степена у 2007. години је био

14, што значи да је привредно друштво било способно да измири доспеле обавезе. Та

способност у 2008. години је смањена на свега 2, али је и даље предузеће остало

ликвидно. Међутим на ликвидност предузећа утичу и новчани токови, тако да један

прекид продаје или успоравања наплате потраживања од купаца може да доведе до

поремећаја у новчаним токовима, а самим тим и до смањења ликвидности на II степен.

Општи рацио ликвидности или рацио ликвидности III степена се сматра одразом

финансијског здравља предузећа. Овај коефицијен показује покривеност краткорочних

обаваза свим обртним средствима. У 2007. години овај коефицијент показује да су

обртна средства у односу на краткорочне обавезе 14:1, док је у 2008 2,5:1. Овај рацио у

83

обе године задовољава, јер се сматра да овај рацио треба да буде најмање 2:1. У 2008, у

односу на 2007 задуженост је имала велику стопу раста. Стална имовина је

финансирана из дугорочних и краткорочних обавеза.

Рентабилитет инвестираног капитала (графикони)

Графикони 18-21 Рентабилитет инвестираног капитала

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Укупан износ капитала инвестиран је у сталну и обртну имовину. У 2007. години износ

инвестиција кретао се око 70 милиона динара, док је у 2008. години, имао мањи раст.

Инвестирање капитала је за резултат имало бољи пословни и нето резултат.

Пословна добит остварена је у 2008. години, док је у 2007. години остварен пословни

губитак.

Трошак капитала је значајно смањен у 2008. Години у односу на 2007. годину, што је

довело до бољег пословног резултата.

Нето добит (графикон)Остварена нето добит у 2008, години износи 33,4 милиона динара. Приходи од продаје

износе 31,3 милиона, финансијски приходи 23,7 милиона, пословни расходи 8,4

милиона динара, остали расходи 1.3 милиона динара (графикон 22.).

84

Графикон 22. Нето добит

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Пословна добит (графикон)

Графикон 23. Пословна добитИзвор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

85

Укупна актива (графикон)

Графикон 24. Укупна актива

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Укупна актива износи 254,9 милиона динара коју чине стална имовина у износу од 67,2

милиона динара и обртна имовина 187,7 милиона динара. Стална имовина се састоји од

некретнина, постројења и опреме 27 милиона динара, инвестиционих некретнина 19,3

милиона динара и осталих дугорочних пласмана 20,9 милиона динара. Док обртну

имовину чине Потраживања 26,3 милиона динара, краткорочни фин.пласмани 151,3

милион и готовин и готовински еквиаленти од 10 милиона динара.

Укупна пасива (графикон)

Графикон 25. Укупна пасива

86

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Ukupnu pasivu od 254,9 miliona dinara čine kapital 160,8 miliona dinara, dugoročne obaveze

22 miliona dinara i kratkoročne obveze 72 miliona dinara.

Du Pont шема

Слика 3. Du Pont шема

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Као што смо већ рекли, RОЕ представља принос остварен на укупан сопствени капитал

предузећа, који се добија из односа нето добитка и просечног износа сопственог

капитала предузећа. RОЕ принос на капитал је у 2007. години износио 74,4 %, док је у

2008. години имао тенденцију пада на 20,8 %. Утврђени показатељ указује на то да

привредно друштво на сваки динар просечно кориштеног сопственог капитала у 2007.

години остварује 0,744 динара нето добитка,а у 2008. години 0,208 динара нето

добитка. Рентбилитет укупне имовине (однос нето добити и укупне имовине) у 2007.

години износи 70,5% што значи да је на сто јединица уложене имовине остварена добит

од 70,5 динара. У 2008. години овај показатељ опада на 13,1% што значи да је на сто

јединица уложене имовине остварена добит од 13,1 динара. Показатељ нето добити у

односу на остварен приход од продаје у 2007. години показује да је на сваких сто

динара прихода од продаје остварено 26.517,3 динара, а у 2008. години значајно мање

106,8 динара на сто динара пословног прихода. Коефицијент обрта укупне имовине у

2007. години је нула, док је у 2008. години значајно повећан на 0.12 јединица. Нето

добит у 2008. години износи 33,4 милиона динара, док у 2007. години износи 105,5

87

милиона динара. Нето добит је мања у 2008. години у односу на 2007. годину за 68%,

без обзира што су приходи од продаје у 2008. години значајно већи у односу на 2007.

годину. Остварени пословни губитак од 3,4 милиона динара у 2007. години, није

утицао на нето добит у истој години због значајног износа осталих прихода који су

довели до оваквог резултата. Постројења и опрема повећани су у 2008. години у односу

на 2007. годину за износ од 17,8 милиона динара што је изражено у процентима 66%.

Финансирање је извршено из краткорочних и дугорочних обавеза. Самим тим, у

посматраном периоду повећани си и трошкови амортизације са 160.000 динара на

892.000 динара. Потраживања од купаца у 2007, години нису исказана у билансним

позицијама, док су у 2008. години ова потраживања износила 24.000.000 динара.

Шема економске добити

Слика 4. Шема економске добити

Извор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

Остварена економска добит у 2008. години износи 16,1 милиона динара, док је

привредно друштво у 2007. години остварило економски губитак од 17,7 милиона

динара. Трошак капитала је у 2008. години значајно умањен у односу на 2007. годину

са 14,4 милиона динара на 5,9 милиона динара. Што је изражено у процентима 59%.

Пословни расходи повећани су са 3,8 милиона динара у 2007. години, на 8,5 милиона

динара у 2008. години, док су у наведеном периоду пословни приходи повећани са

398.000 динара на 31.300.000 динара. Пословне обавезе значајно су смањене са

6.800.000 динара у 2007. години, на 495.000 динара у 2008. години. До повећања 88

трошква особља дошло је због повећања броја запослених.

Bazel II шема бонитетаБонитет је способност привредног друштва да преузме и испуни финансијску обавезу

плаћањем о року, као и да покрије све приспеле камате. Бонитет обухвата степен личне

кредитне способности, општу материјалну способност и солидну позицију на тржишту.

Бонитет се често не поклапа са појмом ликвидности, будући да привредно друштво

може бити доброг бонитетног статуса, а ипак краткорочно неликвидно. Према

показатељима презентованим на слици 5., укупан бонитет у 2007. години износио је

2.33 што је добар показатељ бонитета, а у 2008. години овај показатељ се незнатно

поправља и износи 1.39. Рентабилитет капитала (RОЕ), и рентабилитет укупне имовине

(RОА) је веома добар у обе године и бонитет износи 1,00. Однос финансијских обавеза

и EBITDA у 2007. години је критичан и износи 5,00, а у 2008. години је исказан са 3,34

као показетељ средње вредности. Покриће камата у 2007. години је критично, док се у

2008. години повећало на 1,00. Однос капитала и укупне активе у обе године је врло

добар и вредност бонитета је 1,00. Однос капитала и дугорочних обавеза, и сталне

имовине у обе године је исказан са 1,00 као врло добар.

Слика 5. Bazel II шема бонитетаИзвор: BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски извештаји

89

7. ЗАКЉУЧАКПораст факторинг промета у Србији у претходних 6 година је очигледан и поред

чињенице да је факторинг уговор стриктно формално-правно гледано непрепознатљив

у српској привредно-правној регулативи. У циљу побољшања ефикасности факторинга

као финансијског инструмента који повећава конкурентност компанија, правна

регулатива у Србији би требало да се прилагоди, нарочито у области привредног,

пореског, рачуноводственог и стечајног права, а такође и подзаконска регулатива где

факторинг иницира многе правне празнине и неизвесност. У циљу унапређења

регулативе, неопходно је у што краћем року усвојити Закон о факторингу, који би као

lex specialis на адекватан и потпун начин регулисао уговор о факторингу, оснивање и

функционисање регистра факторинга и обавезе регистрације уговора о факторингу.

Нужност доношења Закона о факторингу, поред његове регулативне функције, огледа

се и у промотивној функцији факторинга на подручју наше земље. Најзад, у циљу

даљег развоја, првенствено међународног факторинга у Србији, било би пожељно да

наша земља ратификује UNIDROIT Конвенцију о међународном факторингу из 1988.

године. Тек у измењеним условима повећане правне сигурности, и адекватне промоције

овог правног посла у Србији, створили би се несметани услови за пословање факторинг

компанија и банака које се баве факторингом, а самим тим и услови за даљи развој

факторинга. Бројне измене постојећих прописа, премда представљају знатно

унапређење остварено у претходном периоду, ипак нису довољне да се остваре

анализиране предности факторинга и, у нашим условима, не представљају потребан

правни оквир за факторинг послове у Републици Србији. Одредбе Грађанског законика

којима се уређује факторинг са облигационоправног аспекта, као посебна врста уговора

(sui дeneris уговор), представљаће значајан корак напред. Чињеница је да се факторинг

послови у Републици Србији у овом тренутку највећим делом обављају у складу са

правилима пословне праксе, без посебног закона као извора права за ову област. На

основу свега изнетог у овом раду, доношење посебног закона о факторингу није ни

неопходно да би факторинг функционисао. Али, с друге стране, посебан закон је

пожељан, јер се тако постављају прецизнија правила и уједначава поступање у пракси,

а јавно доступан регистар факторинга (који се оснива само законом) обезбедио би

транспарентност и јавност пренетих потраживања и учесника у овом послу, чиме се

обезбеђује већи степен правне и економске сигурности. Законско уређење статусних,

као и трговинских аспеката факторинга и факторинг институција доприноси већој 90

препознатљивости овог финансијског инструмента и отклањању негативног имиџа

(неки привредници факторинг доживљавају као "утеривање дугова"). Доношење

закона, што укључује јасно регулисање правног статуса, форме, надзора над

пословањем и капитала факторинг компанија, од посебног значаја је за

спољнотрговинско пословање, односно извоз, јер ће тако ино-партнери имати веће

поверење у факторинг компаније, што доводи до његовог већег промета. Законом треба

уредити надзор над обављањем факторинга, који по својој природи представља

финансијску делатност, чиме су и факторинг компаније лица у финансијском сектору.

Приликом уређења статуса факторинг компанија и надзора над њиховим пословањем,

посебно треба узети у обзир да факторинг компаније не ангажују кумулирана средства

из приватне штедње него сопствена средства, тј. да су факторинг компаније

недепозитне финансијске институције. Услед овога, не постоји системски финансијски

ризик ако се надзор над факторинг компанијама не би ефикасно спроводио. Али, с

друге стране, неефикасно спровођење надзора над пословањем факторинг компанија

повећава финансијски ризик по лица која имају учешће у капиталу факторинг

компаније, као и по њене повериоце. Насупрот томе, када банка обавља факторинг

послове примењују се општи банкарски прописи (структурна и пруденцијална

регулатива). У сваком случају, прецизним уређењем и ефикасним спровођењем надзора

над факторинг институцијама спречавају се злоупотребе које могу да настану у овој

области. Поређењем података изнетих у овом раду, као и имајући у виду сва питања

којима се бавило ово истраживање, уочава се да Република Србија значајно заостаје у

промету факторинга у односу на развијене земље. Стручна јавност сматра да би

отклањањем регулаторних и других препрека, као и подизањем нивоа обавештености,

факторинг могао да достигне ниво и до 5% бруто друштвеног производа (БДП).

У овом раду су тестиране хипотезе које објашњавају кључне карактеристике

факторинга као начина финансирања компанија у Србији. Циљна група факторинга у

Србији су велика и зрела правна лица. Докази подржавају хипотезу изнету у погледу

секторске припадности и правне форме. Факторинг услуге теже ка друштвима са

ограниченом одговорношћу у сектору производње и трговине. Резултати истраживања

успостављају корелацију између доступности банкарских услуга и избора факторинга.

Компаније које најчешће бирају факторинг као опцију извора финансирања, суочавају

се са кредитним потешкоћама, имају висок ниво задужености, и постоји велика

вероватноћа да ће се суочити са финансијским потешкоћама. Факторинг послови нису

нешто што на тржишту Србије треба изнова да се успоставља и устројава, факторинг је

у Србији итекако присутан и у потпуности је прихватљива основна хипотеза од које 91

смо кренули приликом писања овог рада да факторинг послови у Србији, уз одређене

специфичности, подразумевају исте механизме, обављају се на исти начин и прате исте

трендове као и у развијеним тржишним привредама. Дакле, факторинг у Србији је

реалност, посао који већ итекако добро функционише и доноси значајан приход

привредним друштвима која га нуде, али и значајне погодности за она привредна

друштва која га користе као краткорочни извор финансирања, али постоји простор за

његово даље унапређење и уједначавање са његовим статусом у међународним

оквирима.

Најмање три задатка су остављена за будућа истраживања. На првом месту,

свеобухватна анализа факторинг одредница треба да узме у обзир регресиону анализу

изабраних варијабли, а такође је потребно учинити узорак репрезентативнијим. Као

друго, листа демографских карактеристика и финансијских варијабли које одређују

употребу факторинга од стране српских компанија није ограничена на варијабле

изабране за истраживање. Недостатак готовине и постојање проблема ликвидности су

проблеми који такође доводе до избора факторинга као извора финансирања.

Структура власништва у српским компанијама такође може играти улогу у процесу

избора факторинга. Може се очекивати да компаније са страним власништвом користе

факторинг учесталије неко компаније у домаћем власништву. На основу наведеног,

истраживање у погледу утврђивања везе између употребе факторинга, нивоа

ликвидности и структуре власништва може бити оправдано, а све у циљу утврђивања

карактеристика факторинга на финансијском тржишту Србије. Трећа ствар која би

могла да буде интересантна за будућа истраживања претпоставља коначно усвајање

Закона о факторингу, које је питање дана, а обухватала би анализу његове примене и

покушај давања одговора на питање његове сврсисходности, применљивости

позитивних и негативних ефеката из неке будуће временске перспективе на основу

праћења његове непосредне примене у пракси.

92

ЛИТЕРАТУРА

1. http://www.fci.com

2. Васиљевић, М. (2004), Пословно право, Удружење правника у привреди Србије и

Црне Горе, Београд, Осмо издање.

3. Salinger, F. R. (1999), Factoring: The Law and Practice of Invoice Finance, London:

Sweet & Maxwell.

4. Paragraf lex (2012), „Факторинг: Постојеће стање и потреба доношења закона којим

се уређује факторинг“, Правни инструктор, Београд 14.02.2012. године

5. Красуља, Д. Иванишевић, М. (2000), Пословне финансије, Универзитет у Београду,

Економски факултет, друго издање, Београд.

6. http://www.unidroit.org

7. Worthy, R. G. (2003). „Factoring: Modern American Style“, Paper presented at the World

Bank Conference on te Factorinд Industry as a Key Tool for SME Development in EU

Accession Countries, 23-24 October, Warsaw, Poland.

8. Sako, M. (1992), Prices, Quality & Trust: Inter-firm Relations in Britain and Japan,

Cambridge University Press

9. Марић-Шћепановић, А. (2010), „Могућности и препреке развоја факторинга у

Србији“, Анали Економског факултета у Суботици, бр. 24/2010, стр.21-30.

10. Gorenc, V. (1988), Uдovor o faktorinдu, , Školska knjiga Zagreb, VII izdanje

11. Rutberg, S. (1994), The History of Asset-Based Lendinд. New York: Commercial Finance

Association

12. Papadimitriou, D.B., R.J. Phillips and L.R. Wray. (1994), Community-Based Factorinд

Companies and Small Business Lendinд, Working Paper 108, Jerome Levy Economics

Institute, Annandale on Hudson, NY.

13. Vencil, F.F., (1975), Financial Executives Handbook, Dow Jones-Irwin, Inc., Homewood,

Illinois.

14. http:www.Ifgroup.com

15. Dragašević, M. (2000), „Opšti pogled na faktoring posao“,Pravni život br.11/2000,

стр.22-27

16. Стефановић, М. (2008), Факторинг као институција глобалног финансијског

управљања, Мастер рад, Правни факултет Универзитета у Београду.

93

17. Закон о облигационим односима "Сл. лист СФРЈ", бр. 29/78, 39/85, 45/89 - одлука

УСЈ и 57/89, "Сл. лист СРЈ", бр. 31/93 и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља)

18. Muschella, D. (2003), „The Italian Factoring Industry“, Paper presented at the World

Bank Conference on the Factorinд Industry as a Key Tool for SME Development in EU

Accession Countries, 23-24 October, Warsaw, Poland

19. Sopranzetti, B. J. (1998), „The Economics of Factoring Accounts Receivable“, Journal

of Economics and Business, 50: 339-59.

20. Dejanović, Lj. (2002), „Форфетинг и факторинг“, Pravni život, br.11/2002, стр.13-19

21. Денчић-Михајловић, К., Миленковић-Керковић, Т., (2011), „Factoring as a financial

alternative: Evidence from Serbia”, Facta Universitatis, Series: Economics and Orдanization

Vol. 8, No 4, стр.411-420.

22. Kallberg, J., and G. F. Udell. (2003a), Private Information Exchanдe in the United States-

In Credit Reportinд Systems and the International Economy. M. Miller, ed. Cambridge,

Mass.: MIT Press.

23. Gitman, L. J. (1991), Principles of Manaдerial Finance, Harper Collins, New York.

24. Harhoff, D. and T. Korting. (1998). „Lending Relationships in Germany: Empirical

Results from Survey Data“ Journal of Bankinд and Finance 22: 1317-1354.

25. European Bank for Reconstruction and Development (EBRD). (2003a), Transition

Report 2003.

26. Миленковић-Керковић, Т. (2006), „Облигационо-правни аспекти конвенције УН о

уступању потраживања у међународној трговини“, Правни живот, бр.11/2006 стр.

421-445.

27. Dalhuisen, J. (2004), International payments and finance of export, Hart Publishing,

Oxford.

28. Unidroit Convention on International Factoring (Ottawa, 28 May 1988) објављена у

Uniform Law Review, I/88, стр.162-182.

29. The United Nations Conventions on the Assignment of Receivables in International

Trade, General Assembly Resolution 56/81 of 12 December 2001.

30. Миленковић-Керковић, Т. (2005), „Да ли је Србији потребан закон о факторингу“,

Ниш: Економски факултет у Нишу, Економске теме број 1-2, I књига, стр.97-106.

31. Ковачевић, Р., (2005), „Финансирање извоза помоћу факторинга у новим чланицама

Европске уније“, Тржиште, новац капитал, бр.38, стр.3-15.

32. North, D., (1990), Institutions, Institutional Chanдe and Economic Performance,

Cambridge University Press.

94

33. Acemoglu D., S Johnson and J. Robinson (2004), “Institutions as The Fundamental

Cause of Long-Run Growth” Working Paper, 0481 http://www.nber.org/papers/w10481.

34. Мајер, Т. (2005), „Потреба законског регулисања нових врста уговора у земљама са

традицијом грађанског закона”, Право и привреда, број 5-8/2005 стр.312.

35. Рајчевић, Т., (2005) „Факторинг“, Право и привреда, број 5-8/2005, стр. 425-426

36. Закон о банкама, „Службени гласник Републике Србије“, број 107/2005 и 91/2010

37. Закон о девизном пословању, "Сл. гласник РС", бр. 62/2006, 31/2011 и 119/2012

38. Закон о платном промету, "Сл. лист СРЈ", бр. 3/2002 и 5/2003 и "Сл. гласник РС",

бр. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - др. закон и 31/2011

39. Закон о пореском поступку и пореској администрацији, "Сл. гласник РС", бр.

80/2002, 84/2002 - испр., 23/2003 - испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - др. закон,

62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - др. закон,

53/2010, 101/2011 и 2/2012 - испр.

40. Закон о заштити корисника финансијских услуга ("Сл. гласник РС", бр. 36/2011

41. Закон о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава ("Сл.

гласник РС", бр. 36/2011

42. Закон о порезу на додату вредност ("Сл. гласник РС", бр. 84/2004, 86/2004 - испр.,

61/2005, 61/2007 и 93/2012)

43. Закон о порезу на добит правних лица, „Службени гласник РС“ бр. 25/01, 80/02,

80/02 – др. закон, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 и 119/12.

44. Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма „Службени гласник

РС”, бр. 20/09, 72,09 и 91/10.

45. International Factors Group (2012), „Финансирање раста малих и средњих предузећа

– Кључна питања и препоруке за Србију“, необјављена студија рађена за потребе IFG.

46. Шкарић, Јовановић, К. (2011), Рачуноводствени третман факториг послова,

Презентација са предавања, Економски факултет Универзитета у Београду.

47. http: www.komberg.org.rs

48. Jelenkovic, Z. (2010), Report from the Republic of Serbia 2019, Reiffeisen Research

publication.

49. Greater London Enterprise LTD, (2003), “Analysis of use of factoring“. Final report of

the Project ETD/00/503408, February 2003.

50. Tegla, I. (2005) Factorinд, a tool for trade financinд, http:www.ageconsearch.umn.edu

(01.11.2011.)

51. Soufani, K. (2002), „On the determinants of factoring as a financing choice: evidence

from the UK“, Journal of Small Business and Entrepreneurship, Vol. 3, No. 15, стр.78-7995

52. Demirguc-Kunt, A. Et al. (2006), “Business environment and the incorporation decision”.

Journal of Bankinд and Finance, doi:10.1016/j.jbankfin.2006.05.007.

53. Sopranzetti, B. (1999) „Selling accounts receivable and the underinvestment problem“.

The Quarterly Review of Economics and Finance, No. 39, (Страна 291-301)

54. Smith, J. K. and Schnucker, C. (1994), „An empirical examination of organizational

structure: the economics of the factoring decision”. Journal of Corporate Finance, Vol. 1,

(страна 119-138)

55. Sopranzetti, B. (1998) „The Economics of Factoring Accounts Receivable“, Journal of

Economics and Business, No. 50, (страна 339-359)

56. Закон о рачуноводству и ревизији „Службени гласник РС, број 46/2006 и 11/2009.

57. http://webrzs.stat.gov.rs , 1.12.2011

58. BJN Financial, (2009), Пословни профил компаније и важнији финансијски

извештаји

59. „Дужницима се све мање верује” дневни лист Данас 15.02.2010.

96