Analiza džez scene u Srbiji

Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Odeljenje za sociologiju

Analiza džez scene u Srbiji – istraživanje stavova slušalaca

džeza

Mentor: Autor:

prof. dr Aleksandar Molnar Dušan Petrov

Beograd, jun 2013. god.

Analiza džez scene u Srbiji – istraživanje stavova slušalaca džeza

2

S A D R Ž A J

1. Uvodna razmatranja ............................................................................................................... 3

1.1. Džez muzika .................................................................................................................................. 5

1.2. Džez u Srbiji .................................................................................................................................. 6

2. Analiza odgovora ................................................................................................................... 8

3. Zaključna razmatranja .......................................................................................................... 20

4. Osnova za razgovor .............................................................................................................. 22

5. Literatura .............................................................................................................................. 24


3

1. Uvodna razmatranja

Defetizam je postao sastavni i gotovo neodvojivi deo rasprava o prilikama na domaćoj

džez sceni. Srpsko društvo je prošlo kroz veoma težak i traumatičan period devedesetih godina,

što je svoje posledice ostavilo i po muziku. Ni džez nije bio pošteđen - uprkos tome što su rat i

sankcije okončani 1995. godine, bilo je potrebno da prođe dug period da se džez u Srbiji

delimično vrati na put, na kolosek kojim je uveliko išla nova generacija svetskih džez muzičara.

Prema mišljenju džez kritičara Nikole Markovića, može se reći da je za vraćanje na kolosek bilo

potrebno čekati punih deset godina, kada je ponovo aktiviran Beogradski džez festival

(http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=556&yyyy=2010&mm=12&nav_id=4

82027).

Avangardisti su, ističe Marković, već 1996. godine imali Ring Ring festival, pop i rok

publika je početkom novog milenijuma imala EXIT festival, dok su džezeri bili u težem

položaju. U to vreme, navodi on, na svetskoj džez sceni bilo je aktuelno postmoderno

preispitivanje tradicije i osavremenjivanje fjužna, dok su domaći džez izvođači ili odlazili u

inostranstvo, ili se držali "starog" džez zvuka, ili su se okretali balkanskom etno-fjužnu (ibidem).

Inovacije su, dakle, bile retke, a slušaoci nisu imali prilike da se susreću sa savremenim svetskim

džez zvukom na koncertima i u medijima u Srbiji, već uglavnom kupujući "piratske" diskove.

Od reaktiviranja Beogradskog džez festivala 2005. godine deluje da je džez u Srbiji

krenuo uzlaznom putanjom. Sve je veća posećenost festivala i u Novom Sadu, Nišu, osnovani su

novi festivali u Subotici i Inđiji, a beogradska džez scena je bogatija za "Jazz Future Sessions",

nedeljni termin u Kulturnom centru "Grad" tokom kog ljubitelji džeza mogu čuti

eksperimentalniji džez zvuk. Da li je sve ovo blizu evropskim standardima ili je tek neznatno

poboljšanje, i kakvo je stanje danas, 2013. godine - to je nešto o čemu će nam posvedočiti

ispitanici obuhvaćeni istraživanjem.

Posebna motivacija za sprovođenje ovog istraživanja je to što sam veoma aktivan slušalac

džeza, koji je uz ovu muziku pod uticajem brata i roditelja odrastao. Ličnu motivaciju, svakako,

dodatno osnažava interesovanje za sociologiju muzike i istoriju džeza.

Relevantnost i originalnost ovog istraživanja sastoji se u tome što, prema mojim

saznanjima, u Srbiji do sada nije sprovedeno istraživanje ovog tipa, što je džez inače retko

istraživana muzika u Srbiji, i što bi uvid u stavove slušalaca džeza o stanju u kome se nalazi

scena njihove omiljene muzike u Srbiji moglo biti od koristi kako samim slušaocima i

http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=556&yyyy=2010&mm=12&nav_id=482027



4

izvođačima, tako i sociolozima muzike i muzikolozima, odnosno svakome ko pokazuje naučno

ili laičko interesovanje za džez.

Cilj rada je da se utvrdi kako naši ispitanici, slušaoci džeza percipiraju savremenu džez

scenu u Srbiji, kako je vide u odnosu na evropsku i američku scenu, da li su zainteresovani i da li

se informišu o istoriji džeza i aktuelnim džez zbivanjima u svetu i Srbiji, pod čijim uticajem su

počeli da slušaju ovu muziku, te da li smatraju da džez ima budućnost u Srbiji.

Uzorak koji smo koristili u istraživanju je nameran uzorak. U pitanju je

nereprezentativan uzorak, koji nam ne može doneti pouzdane zaključke za celokupnu

populaciju, ali je adekvatan za obim i potrebe našeg rada. U uzorku postoji gotovo isti broj

muškaraca i žena, tako da se u njemu nalaze šest ispitanika i pet ispitanica. Svi ispitanici su

slušaoci džeza, jedan deo čine moji poznanici (koji se izjašnjavaju kao slušaoci džeza i koji u

nekim slučajevima posećuju beogradske džez klubove), dok drugi deo čine njihovi poznanici,

takođe slušaoci džeza i u nekim slučajevima posetioci beogradskih džez klubova „Čekaonica“,

„Ptica“ i sl. U analizi odgovora je korišćena kvalitativna analiza, zbog prirode teme i hipoteza

koje smo želeli da istražimo. U istraživanju smo pošli od sledećih hipoteza:

1. Slušaoci džeza smatraju da je današnja džez scena u Srbiji u lošem stanju,

neuporedivom sa onim u Evropi i SAD.

2. Slušaoci džeza su zainteresovani i često se informišu o istoriji džeza i aktuelnim džez

zbivanjima u svetu i Srbiji.

3. Slušaoci džeza su počeli da slušaju ovu muziku najčešće pod uticajem roditelja.

4. Slušaoci džeza smatraju da džez u Srbiji ima budućnost.

Osnova za razgovor sastoji se iz dva dela – prvog kojim se ispituju socio-demografske

karakteristike, i drugog kojim se ispituju stavovi ispitanika1. U poglavljima koji slede, pre same

analize odgovora a radi kontekstualizacije istraživanja, nastojaćemo da pružimo kratak osvrt na

džez muziku i uvid u istoriju džeza u Srbiji.

1 Radi preglednosti, osnova za razgovor se nalazi na kraju rada.


5

1.1. Džez muzika

Džez je od svog nastanka do danas prošao kroz ogromne transformacije. Džems Linkoln

Kolijer navodi da je u vreme Prvog svetskog rata to bila folklorna muzika karakteristična za Nju

Orleans i njegovu okolinu, sviralo ju je nekoliko stotina muzičara, a njenu publiku činilo je do

pedeset hiljada ljudi, od kojih je većina pripadala siromašnom crnačkom radničkom

stanovništvu. 1920. godine džez postaje uveliko poznata muzika širom Sjedinjenih Američkih

Država, tridesetih godina on već „osvaja“ veći deo velikih evropskih gradova. Četrdesetih

godina 20. veka sa džezom je bio upoznat čitav svet, a do 1960. on je prihvaćen kao značajno

muzičko područje, kao umetnost (Kolijer, 2009: 7). I od šezdesetih godina do danas nastaju novi

stilovi džeza, u velikoj meri novi, ali sa ipak izvesnim prepoznatljivim džez zvukom.

Definisati džez je veoma teško. Holms ističe da su mnogi kritičari i muzičari pokušali da

definišu i objasne džez, neki kao ideju, neki kao jezik. Neki kažu da je džez osećanje, način da se

izrazi zvuk. Džez je kroz istoriju nazivan afro-američkom muzikom, američkom klasičnom

muzikom, muzikom ljudskog iskustva i jednostavno - jedinom američkom izvornom

umetničkom formom. Jedan deo kritičara nudio je i tehničke definicije džez muzike. Ono što se

na osnovu svih tih pokušaja može zaključiti je, navodi Holms, to da je džez u isto vreme vrsta

muzike i način stvaranja muzike, a da je ono što najviše izdvaja džez ključna uloga improvizacije

u njemu (Holmes, 2006: xxi).

Sasvim je izvesno da je džez autohtona američka muzika nastala krajem 19. i početkom

20. veka u afro-američkim zajednicama na jugu Sjedinjenih Američkih Država, prihvatanjem

evropske harmonije i forme i njihovim kombinovanjem sa postojećom afričkom muzikom. Ovaj

razvoj je na odličan način ispratio Leroa Džouns u svojoj studiji „Narod bluza“, u kojoj prati

etape u transmutaciji crnaca od Afrikanaca do Amerikanca, i paralelno s tim, promene u muzici

američkih crnaca (Džouns, 2008).

Džez je kroz svoj razvoj i širenje poprimao elemente lokalnih, regionalnih i nacionalnih

kultura, bio veoma plodan i pružio veliki broj stilova: Nju Orleans džez, big bend sving, Kanzas

Siti džez, džipsi džez, bibop, afro-kubanski džez, ska džez, kul džez, Indo džez, avangardni džez,

soul džez, modal džez, fri džez, latin džez, smut džez, džez fjužn i džez rok, džez fank, pank

džez, acid džez, etno džez, i mnoge druge.


6

Kada je džez muzika "doplovila" iz SAD i „zapljusnula“ obale Evrope, veoma brzo je,

čak i u svojim naivnim oblicima, stigla u Srbiju. U narednom poglavlju bavićemo se upravo

time, što je za naše istraživanje i najznačajnije - džezom u Srbiji.

1.2. Džez u Srbiji

Tradicija sviranja i slušanja džeza na prostoru bivše Jugoslavije postojala je, kako navodi

istoričarka Radina Vučetić, od sredine dvadesetih godina 20. veka. Kao prvi bend, ona ističe

zagrebački Bingo Boys koji se pojavio 1923. godine, dok je na području same Srbije, prvi džez

orkestar Studentski Micky Jazz oformio Rafael Blam 1927. godine (Vučetić, 2012: 59).

Iako je džez u Srbiji bio prisutan i u periodu pre nemačke okupacije, o njemu iz

navedenog perioda ne postoji dovoljno podataka, a veoma značajan domaći džez muzičar

Vojislav Simić navodi da nagli razvoj džez muzike, kako kod izvođača, tako i kod kompozitora,

u našoj zemlji počinje od kraja Drugog svetskog rata, naročito sa dolaskom američkih muzičkih

filmova (Serenada u dolini sunca, Bal na vodi, Mladić sa trubom). Komunistički režim u

predstojećim godinama, ipak, nije blagonaklono gledao na džez (jer je posmatran kao američki

proizvod) – prisutne su bile razne smetnje, loše kritike i referati ideoloških komisija, kao i

ometanje muzičara da sviraju džez ili da uzimaju note iz američke čitaonice, ali uprkos tome,

ističe Simić, „džez je nezadrživo prodirao u naš život, dokazavši da su konzervativni stavovi

kako džez donosi nešto strašno našem novom socijalističkom čoveku i kako je umetnički

potpuno bezvredan, apsolutno pogrešni.“ (Simić, 1999: 110)

Ulogu u popularizaciji džeza potom je od filma ravnopravno preuzeo radijski program.

Radio-stanica Glas Amerike sa svojom emisijom "Jazz Hour" možda je i najbolji primer

(http://www.voanews.com/content/remembering-willis-conover-104987609/162350.html)2, a

počev od 1950. godine, Drugi program Radio Beograda započeo je emitovanje autorske džez

muzike sa ovih prostora. Izvođene su kompozicije Bore Rokovića i Aleksandra Nećaka

komponovane za male džez sastave (ibidem: 110).

Najznačajniji datumi koje Simić pominje u pregledu razvoja džeza i zabavne muzike kod

nas su 1948. godina kada je osnovan Zabavni orkestar Radio Beograda (koji 1954. postaje Džez

orkestar Radio Beograda) i 1953. godina koju je obeležilo osnivanje Udruženja džez muzičara.

2 Emisiju „Jazz Hour“ vodio je Vils Kanover, jedan od najznačajnijih promotera džeza u svetu. Pretpostavlja se da je

njegove emisije za 40 godina čulo oko sto miliona ljudi.

http://www.voanews.com/content/remembering-willis-conover-104987609/162350.html


7

Udruženje džez muzičara imalo je i izdavačku kuću Metronom koja je izdavala domaće i strane

kompozicije, a uređivao ju je Dragomir Ristić, inače i sam kompozitor.

Domaća džez scena prošla je, navodi Simić, kroz različite faze i stilove u razvoju džeza,

kao i svetski džez: od diksilenda, bibopa, kula, mejnstrima, fri džeza, simfonijskog i etno džeza

do modernog svinga, na kome se uglavnom i zadržala. Kompozitori su pisali ili za razne male

sastave ili za big bend. Prvi su, tvrdi autor, bili slobodni u izboru stilova, dok su oni koji su pisali

za big bend bili pod uticajem muzike Glena Milera, Kaunta Bejzija i Kvinsija Džounsa. Kada je

reč o periodu od pedesetih godina do trenutka kada je Simić objavio ovaj pregled, delovalo je

mnogo kompozitora, koje on navodi: Vojislav Simić, Duško Gojković, Robert Hauber, Zvonimir

Skerl, Bora Rokvić, Duško Gojković, Mihajlo Živanović, Milan Kotlić, Aleksandar Nećak,

Predrag Krstić, Milivoje Marković, Franja Jenč i Predrag Ivanović (ibidem: 113-114) Navedeni

kompozitori, ističe Simić, svojim kompozicijama predstavljali su našu zemlju sa velikim

uspehom na brojnim svetskim festivalima.

Interesantnu tezu o džezu kao američkom propagandnom oružju u Jugoslaviji za vreme

Hladnog rata iznela je već pomenuta istoričarka Vučetić, u članku u kojem analizira na koji

način je Amerika koristila to propagandno oružje, na koji način je Jugoslavija prihvatila džez i

kako je džez menjao jugoslovensko društvo (Vučetić, 2009: 81). Budući da to prevazilazi okvire

ovoga rada, time se nećemo podrobnije baviti.

Značajan uticaj na razvoj džeza kod nas ostvarila su i gostovanja stranih muzičara. Prvo

veoma značajno je gostovanje Dizija Gilespija sredinom pedesetih godina, nakon čega su

usledila gostovanja velikog broja legendi svetskog džeza, uključujući i Luja Armstronga 1959.

godine. Veoma značajan doprinos imalo je i osnivanje Njuport džez festivala u Beogradu 1971.

godine, koji je 31. oktobra te godine u Domu omladine otvorio Djuk Elington

(http://www.politika.rs/rubrike/Jazz-specijal/Istorijat-jazz-festivala/OD-NJUPORTA-DO-

BEOGRADA-1971-1975.lt.html). Od 1974. godine ovaj festival nosi naziv Beogradski džez

festival, i danas je jedan od nekoliko aktivnih džez festivala u Srbiji, možda i najznačajniji. On

je, kao što je već navedeno, bio ugašen u periodu od 1990. do 2005. godine, ali je potom

obnovljen i ponovo pruža priliku domaćim ljubiteljma da u svojoj zemlji čuju najpoznatija imena

svetskog džeza.

Definitivno najznačajniji događaj za džez u Srbiji u novije vreme je uvođenje Studijskog

programa za džez i popularnu muziku na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu 2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Jazz-specijal/Istorijat-jazz-festivala/OD-NJUPORTA-DO-BEOGRADA-1971-1975.lt.html



8

godine, što je ujedno i prvi studijski program ove vrste na našim prostorima

(http://www.fmu.bg.ac.rs/fmu/_files/TREPTAJ%208.pdf).

Govoreći o budućnosti džeza, Vojislav Simić je u trenutku pisanja svog pregleda bio

optimista: „Naš džez je, kako u izvođačkom, tako i u kompozitorskom i aranžerskom pogledu, u

sve većem usponu i novi mladi muzičari garant su sve većeg uspeha našeg džeza, koji već ima

veliki ugled u inostranstvu“ (Simić, 1999: 114). Optimizam po tom pitanju izrazio je i Mihajlo

Miša Blam, poznati džez kontrabasista, 2011. godine u svom intervjuu za Radio „Slobodna

Evropa“: „Džez nikada nije bio komercijalna muzika. Uvek sam voleo da kažem da je džez

biljka koja sama sebe zaliva. Uvek sam podvlačio da ako je jedan više u publici, nego što je nas

na bini, to je već uspeh. Nije to baš tako strašno. Džez će imati svoju budućnost. Znate li koliko

se dece sada vraća iz inostranstva, koji su završili neke studije? Moja malenkost je učestvovala u

ugrađivanju džez odseka na nivou srednje muzičke škole u srpski prosvetni sistem. Tako smo

postali jedna od retkih zemalja koja je uspela da ugradi džez u zvaničnu edukaciju.“

(http://www.slobodnaevropa.org/content/intervju_mihajlo_misa_blam/24295497.html)

2. Analiza odgovora

Podaci za potrebe istraživanja su prikupljani tokom maja i juna 2013. godine. Metod koji

je korišćen pri odabiru ispitanika je grudva uzorkovanje (odnosno tzv. uzorak „snežnih grudvi“)

koji podrazumeva da se prvih nekoliko ispitanika bira po sopstvenoj želji (biraju se oni za koje

se smatra da će biti najprikladniji za istraživanje) a zatim ti ispitanici preporučuju druge

ispitanike za koje smatraju da će dati plodonosne odgovore (Fajgelj, 2005: 625). Svega tri osobe

su odbile da učestvuju u istraživanju, a kao razloge su navodili ili nedostatak vremena ili stav da

ne slušaju džez dovoljno da bi se smatrali kompetentnim da učestvuju u istraživanju ovog tipa

Razgovori sa ispitanicima nakon intervjua su bili naročito značajni i, može se reći,

dragoceni jer su nam približili kako oni vide i doživljavaju postavljena pitanja, da li su im sva

jasna, itd. Oni su istakli da su razumeli sva pitanja, a komentari o istim su bili vrlo pozitivni.

Gotovo svi ispitanici su naveli da je u pitanju veoma zanimljivo istraživanje, da ne oduzima

puno vremena (uprkos tome što su se toga u početku pribojavali budući da se traže što podrobniji

odgovori) i pitali su da li će rad biti objavljen, uz želju da ih uputimo na njega ukoliko bude.

Kao što je već navedeno, od ispitanika smo u prvom delu razgovora tražili osnovne socio-

demografske podatke. Istraživanu populaciju čine ispitanici starosti od dvadeset dve do trideset

http://www.fmu.bg.ac.rs/fmu/_files/TREPTAJ%208.pdf

http://www.slobodnaevropa.org/content/intervju_mihajlo_misa_blam/24295497.html


9

dve godine, sa prebivalištem mahom u Beogradu (izuzetak su dva ispitanika koja žive u Berlinu i

Amsterdamu), odraslih u Beogradu, Nišu, Prijepolju, Kladovu i Velikoj Plani.

Pet od jedanaest ispitanika u uzorku su studenti osnovnih akademskih studija, a među

ispitanicima ima i onih sa završenim osnovnim akademskim studijama i onih na postdiplomskim

studijama.

Preciznije rečeno, uzorak obuhvata pet studenata osnovnih akademskih studija, tri

studenta na postdiplomskim studijama i tri ispitanika sa završenim osnovnim akademskim

studijama. Ukoliko se izuzmu studenti, zanimanja ispitanika su veoma raznolika - dva ispitanika

su nezaposlena, jedan ispitanik je aktivista u nevladinim organizacijama, jedan je konsultant,

jedan je muzički izvođač, a jedna ispitanica je profesorka španskog jezika i književnosti.

Nakon pitanja kojim smo želeli da dođemo do socio-demografskih podataka o

ispitanicima, usledila su pitanja koja se odnose na to koliko često ispitanici slušaju džez muziku i

koji im je omiljeni domaći džez izvođač odnosno izvođački sastav, te pitanje zbog čega je džez

njihova omiljena muzika. Ova pitanja su namerno postavljena na samom početku razgovora,

kako bi se utvrdio njihov opšti stav prema džezu, kao i to u kojoj meri oni poznaju domaće džez

izvođače. Gotovo svi ispitanici su odgovorili da džez slušaju svakodnevno, što nam svedoči o

valjanom izboru slušalaca džeza u uzorak. Međutim, kada su u pitanju odgovori na pitanje o

omiljenim džez izvođačima, odgovori su bili u potpunosti heterogeni. Ispitanici su navodili Mišu

Krstića, Vasila Hadžimanova, Ljubu Paunića, Šabana Bajramovića, Luka Kozomora Trio,

Gorana Potić, Duška Gojkovića, Strahinju Banovića, Vladu Maričića, Jovana Maljokovića, Anu

Popović i Fish in Oil, dok su dve ispitanice istakle da ne slušaju domaće džezere već samo

strane. Izvođači koje su ispitanici su bili u toj meri raznovrsni da su se samo Duško Gojković,

Vasil Hadžimanov i Šaban Bajramović navodili kao omiljeni izvođači kod dva ili više ispitanika,

što definitivno svedoči o razuđenosti domaće džez scene i o veoma širokom shvatanju iste

(budući da su u omiljene džez izvođače ušli i neki koji nemaju toliko veza sa džezom). Ilustracije

radi, navešćemo nekoliko odgovora:

muzički izvođač, 22 godine:

„Na dnevnoj bazi. Omiljeni izvođač mi je definitivno gitarista Goran Potić.“


10

NVO aktivista, 28 godina:

„Džez slušam skoro svakodnevno. Omiljeni džez kompozitor mi je Duško Gojković, a

aktivni domaći sastav kvintet Strahinje Banovića.“

student, 26 godina:

„Vrlo često. Mogu reći svakodnevno. Nemam omiljenog domaćeg džez izvođača. Ako

bih džez shvatio vrlo široko, onda bih rekao da je to Šaban Bajramović, što se u suštini i

ne može okarakterisati kao džez.“

nezaposlena, 32 godine:

„Često, gotovo svakodnevno. Od aktuelnih, mlađe generacije Vasil Hadžimanov i Ana

Popović koja je više blues umetnica. Od starijih Vlada Maričić, Duško Gojković i Jovan

Maljoković.“

studentkinja, 23 godine:

„Poprilično često, svaki dan otprilike. Ne mogu da kažem da slušam domaće džezere

preterano, valjda ih nikad nisam otkrila.“

Pitanje koje se odnosi na to zbog čega je džez njihova omiljena muzika dala je

jednako heterogene rezultate, koji nas upućuju na to da je džez potpuno individualan i u

načinima na koji ga slušaoci doživljavaju i zbog čega im je omiljena muzika, pri čemu se

najčešće pominje njegova povezanost i značaj za emocije, kao i neočekivanost koja je posledica

improvizacije:

student, 22 godine:

„Doživljavam ga kao prostranstvo i slobodu izraza, ujedno jedini muzički pravac

unutar koga je nemoguće ostvariti se bez intelekta, humora ali i potpunog razumevanja

onoga što ta muzika jeste. Izolovan je i često neočekivan.“


„U džezu odzvanja neka sentimentalnost i u isto vreme – rasterećenost. Spoj ta dva u

džezu budi u meni emocije koje nalaze izraz u rasterećenosti.“


11

konsultant, 27 godina:

„Džez je improvizacija. Nikada ne znate kuda ćete stići. Ova vrsta muzike daje osećaj

neistraženog, naročito kada slušate uživo izvođenje.“


„Hmm... Nisam sigurna kako da ti ovo objasnim. Za početak džez može da mi bude

beskrajno seksi. Obožavam metlice na bubnju u kombinaciji sa trubom ili saksom. Ali

ne radi se samo o tome. Džez me nekako izmešta iz realnosti, bajkovit mi je. Mogu da

otplovim sa njim.“

Naredno pitanje odnosilo se na to sa koliko godina su počeli da slušaju džez i da li se

sećaju kako su počeli, odnosno šta ih je motivisalo. Čak pet ispitanika je odgovorilo da su su

džez počeli da slušaju zahvaljujući roditeljima, odn. da su "nasledili" muzičke afinitete od njih, i

ti ispitanici kao period u kojem su počeli da slušaju džez navode uzrast između dvanaeste i

četrnaeste godine. Drugu grupu čine tri ispitanika koja su džez počeli da slušaju u kasnijem

periodu života, uglavnom zahvaljujući uticaju prijatelja. Kao naročito interesantni izdvajaju se

odgovori treće grupe koju takođe čine tri ispitanika koja navode da su još kao deca slušali džez

zahvaljujući roditeljima, ali da su "ozbiljnije" počeli da ga slušaju i proučavaju na fakultetu, što

svedoči o njihovoj zainteresovanosti za džez obrazovanje i sam džez:

nezaposlen, 28 godina:

„Džez muziku sam počeo da slušam u srednjoj školi, ali sa veoma malo interesovanja,

da bih veće interesovanje dobio tek na studijama – u 20. ili 21. godini. Nakon

dugogodišnjeg slušanja ostalih muzičkih pravaca za koje je karakteristično ponavljanje

delova kompozicije (strofa, refren, strofa, refren, refren), shvatio sam da taj šablon

počinje da mi dosađuje i da mi je potrebna promena.“

student, 22 godine:

„12-13, pamtim da je tata u to vreme imao veću kolekciju blues traka i ploča i da je

dosta bio u kontaktu sa tom scenom, sviračima. To je bio neki prvi moj susret – slušao

bih njegove trake kad njemu nisu bile potrebne; u narednih par godina, početkom

srednje škole, krenuo sam da se intenzivnije upoznajem sa džezom.“


12

student, 26 godina:

„Počeo sam sa 17 godina, zahvaljujući prijatelju koji mi je otkrio džez. Prvo sam otkrio

Elu Ficdžerald, te sam kasnije sam istraživao.“


„Još kao dete sam bio izložen džez muzici preko roditelja, ali sam samostalno i

ozbiljnije počeo da slušam džez na fakultetu. Mislim da sam u tom periodu života

dovoljno sazreo da se moje emocije sažmu sa takvom vrstom muzike.“


„U porodici kroz odrastanje sam stvarala svoj muzički afinitet, u ranom detinjstvu.“

Što se tiče prilika u kojima ispitanici slušaju džez, odgovori su bili heterogeni, najviše

ispitanika (tri) je navelo da slušaju džez kod kuće, kada žele da se opuste, neki ispitanici su

navodili da džez slušaju kada odu u džez klub, kada su dobro raspoloženi, a neki i da ga slušaju u

raznovrsnim situacijama:


„Ne volim da radim bilo šta intelektualno zahtevno dok slušam džez jer mi ne prija ta

situacija misaonog preklapanja.“


„Kada želim da se opustim, kada vežbam, i slično.“


„Džez slušam kada izađem u džez klub ili kafić. I kod kuće kada mi padne na pamet pa

pustim određenog izvođača ili pesmu, uglavnom kada sam dobro raspoložena.“


„Nema pravila, u različitim prilikama, najčešće u kućnom ambijentu.“


„U raznim prilikama, na koncertima, klupskim svirkama i u slobodno vreme.“


13

Kada je reč o pitanju koji se odnosi na to koje džez klubove u Beogradu posećuju i koliko

često, te kako opisuju atmosferu i posećenost klubova, ispitanici su u odgovorima naveli veliki

broj džez klubova koje posećuju: Čekaonicu (koju su naveli svi ispitanici), Pticu (koju su navela

četiri ispitanika), Baštu (koju su navela tri ispitanika), Tri lađara, OUR Bar, Plato, Dom

omladine, Bitef Art, Podmornicu, Akademiju 28, Muha bar, Klub Mašinskog fakulteta,

Kolarčevu zadužbinu. Velika većina ispitanika je atmosferu ocenila veoma pozitivno, neki su je

čak poredili sa atmosferom u drugim evropskim i svetskim gradovima, a posećenost je ocenjena

kao visoka. Devet od jedanaest ispitanika posećuje džez klubove u Beogradu relativno često -

između nekoliko puta nedeljno i nekoliko puta mesečno. Na osnovu ovakvih odgovora

ispitanika, definitivno se stvara pozitivan utisak:

student, 22 godine:

„Ptica i Čekaonica, recimo jedanput nedeljno. Atmosfera je slična na oba mesta, i

približna onoj u ostalim većim evropskim gradovima. Okuplja se ista ekipa, čovek ima

utisak da je to jedna zatvorena, elitistička klapa. No primetio bih da u poslednje vreme

ova mesta posećuje i grupa ljudi koja nema naročitog razumevanja ni sluha pa ni

interesovanja za džez, ali to je problem marketinške i poslovne politike vlasnika, jer oni

su ipak prvenstveno poslovni ljudi i svakako im ide u prilog da klub napune klijentelom

koja ispija ture pića. Naravno, glavni problem sa takvom grupama posetilaca jeste što

tu često nedostaje i džez „kultura“, pa se tokom soloa glasno razgovara i smeje,

izostaju aplauzi i zbiva se sve ostalo što priliči događajima gde je živa muzika nešto

propratno, zabava koja animira mlade koji se druže i žive život punim plućima.“


„Posećujem Čekaonicu uglavnom, zimi skoro svakog vikenda, a leti slabije, jednom

mesečno. Mislim da je Čekaonica mesto koje privlači ljude smao po sebi. Samim tim

mislim da to mesto i promoviše džez muziku, koja ljudima postaje sve zanimljivija.

Čekaonica je uvek puna.“


„Najčešće odlazim u Čekaonicu u BIGZu i Baštu. Ranije sam odlazio u Pticu i Tri

lađara. Atmosfera je takva da mi daje osećaj da sam u nekom velikom i svetskom gradu.

Uglavnom su tu ljudi različitih generacija koje spaja ljubav prema džezu.“


14

nezaposlen, 28 godina:

„Džez klub Čekaonica, Muha bar, Klub Mašinskog fakulteta, Kolarčeva zadužbina.

Zavisi od slobodnog vremena. Nekada dva puta nedeljno, a nekada dva-tri puta mesečno.

Atmosfera je veoma prijatna i veoma je dobra posećenost populacije pretežno starije od

25 godina.“

Naredno pitanje ticalo se toga za koje džez festivale u Srbiji ispitanici znaju i da li su

posetili neki od njih, te ukoliko jesu kako bi ih ocenili. Jedna ispitanica, iako sluša džez, ne zna

ni za jedan džez festival koji se održava u Srbiji, četiri ispitanika nisu nikada bili ni na jednom od

njih, dok sedam ispitanika relativno redovno posećuje neke od festivala. Za Beogradski džez

festival je čulo deset od jedanaest ispitanika, kao i za Nišvil, po četiri ispitanika čulo je za

pančevački, valjevski i novosadski džez festival, dok su manje poznati oni u Subotici i Šapcu.

Najčešća ocena je da kvalitet ovih festivala varira, a kao najbolji ocenjuju se Beogradski džez

festival i Nišvil. Tri ispitanika su navela da je glavni problem sa festivalima u tome što ih vode

ljudi koji za to nisu kompetentni:


„Beogradski džez festival i Nišvil. Nišvil posećujem. Ovaj festival potpuno transformiše

grad i njegov provincijski duh menja u kosmopolitski. Nažalost, organizatori često

krenu u populizam i komercijalu čime se udaljavaju od izvornog džeza. Poslednjih

godina je festival prerastao u mešavinu raznih žanrova, ali i dalje mogu da se poslušaju

kvalitetni džez izvođači.“


„Beogradski, novosadski, pančevački, valjevski i Nišvil. Beogradski džez festival je

opravdano najbolji domaći džez festival, dok novosadski varira u kvalitetu.“

student, 26 godina:

„Nisam posetio nijedan festival, ali znam za Belgrade Jazz Festival i Nišvil.“


„Beogradski džez festival, Nišvil, džez festival u Novom Sadu. Problem sa većinom

festivala u Srbiji je što ih najčešće vode ljudi koji nisu kompetentni za to.“


15

Što se tiče toga u kojoj meri su ispitanici zainteresovani i čitaju o istoriji džeza kako u

Srbiji, tako i u svetu, osam ispitanika je odgovorilo da je zainteresovano i da čitaju o istoriji

džeza, s tim što su dva ispitanika naglasila da nisu zainteresovana za domaći džez, dok je tri

ispitanika navelo da uopšte ne čitaju o istoriji džeza. Jedan od ispitanika studira džez, te mu je to

glavno interesovanje:


„Džez je muzika koju studiram, tako da sam zainteresovan u velikoj meri i dosta se

trudim da što više znam o njegovoj istoriji.“

student, 26 godina:

„Dosta sam čitao o istoriji džeza, no, više sam čitao o krenima džeza i početku džeza u

Americi, nego što sam se raspitivao i čitao o džezu u Srbiji.“


„Nije mi u fokusu interesovanje za džez. Pročitala bih nešto ukoliko mi baš padne pod

ruku.“

Kada je reč o tome da li ispitanici prate aktuelna džez zbivanja u svetu i u Srbiji, te koje

medije najčešće koriste u tu svrhu, odgovori su bili heterogeni. Šest ispitanika je odgovorilo da

prati aktuelna džez zbivanja, dok je pet odgovorilo da ne prati. Među ispitanicima koji su se

izjasnili da prate, petoro se izjasnilo da u tu svrhu često koristi internet, troje radio, dvoje TV i

jedan ispitanik je istakao časopis kao sredstvo informisanja. Čak su i dva ispitanika koja ne prate

zbivanja navela da bi u slučaju da prate, pratila preko interneta, te je lako primetiti dominantnu

ulogu interneta u ove svrhe:

profesorka, 27 godina:

„Trudim se da pratim takva dešavanja u čemu mi pomažu svi navedeni izvori.“


„Za informisanje o domaćim dešavanjima koristim, pre svega, sajt jazzin.rs. Za

dešavanja u svetu uglavnom pratim preko newsletter-a nekih producentskih kuća (npr.

ECM).“


16


„U poslednje vreme ne, a i ranije nisam preterano pratio.“

Naredno pitanje odnosilo se na to kako ispitanici ocenjuju današnji položaj džeza u Srbiji

i kako bi ovdašnju scenu uporedili sa evropskom i američkom. Odgovori su u velikoj meri

homogeni, svi ispitanici se slažu da se, iz različitih razloga, srpska džez scena ne može porediti

sa američkom i evropskom džez scenom. Kada je u pitanju današnji položaj džeza u Srbiji, njega

je većina ispitanika ocenila kao veoma loš. Među tri ispitanika, ipak, izražena je pozitivna,

optimistična ocena prema današnjem položaju džeza u Srbiji:

student, 22 godine:

„Položaj potcenjen, izostaje podrška, pre svega iznutra, tj. od strane ostvaenih i

promovisanih muzičara sa ovih prostora koji su našli svoje mesto u svetu. Neuporedivo

siromašnija scena u odnosu na američku i svakako dosta kaska za evropskom. Ali u

principu ne verujem da je kod nas džez u naročito težoj situaciji u odnosu na druge

umetnosti, već radije da odražava sveukupno tragično stanje u kulturi.“


„U Srbiji postoji ozbiljna publika zainteresovana za džez, ali pre svega ne postoji jasno

profilisana izdavačka kuća koja bi okupila muzičare koji, iz objektivnih razloga, po

povratku iz inostranstva gde su se usavršavali ne pronalaze mogućnost da se posvete

džezu. Teško je uporediti domaću džez scenu sa evropskom ili svetskom, pre svega, iz

pomenutih produkcijskih razloga.“

student, 26 godina:

„Kako slabo pratim džez dešavanja danas, ne znam za mnogo izvođača, za džez scenu

generalno. Prema onome što znam jeste da se u Srbiji jedino prima i opstaje neka vrsta

mešavine džeza sa etno-muzikom ili neka vrsta džipsi-džeza.“

Pomenutu pozitivnu, optimističnu ocenu ilustrovaćemo sledećim primerom, odgovorom

koji je u potpunoj saglasnosti sa izjavom koju je poznati džez kontrabasista Mihajlo Miša Blam

dao u ranije pomenutom intervjuu:


17


„Trenutna situacija je dosta bolja nego pre pet godina. Sve je više muzičara koji se

vraćaju iz inostranstva sa studija, a samim tim se podiže i nivo. Ali, to je još uvek daleko

u poređenju sa scenama u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji...“

Veoma zanimljivim nalazimo i sledeće zapažanje jedne ispitanice:

profesorka, 27 godina:

„Džez nije najpopularnija muzika u Srbiji i to je dobro, jer je slušaju samo pravi

ljubitelji. U poslednje vreme džez je postao vrlo blizak klasičnoj muzici i izučava se i na

fakultetu. Svako podneblje ima svoj specifični melos koji se prepliće sa džezom, u Srbiji i

ostatku Evrope ima puno takvih bendova, što mi se dopada. Američka scena je prepuna

vrhunskih izvođača te se izdvaja po kvalitetu.“

Ispitanicima je postavljeno i pitanje na koje su optimistično odgovorili Vojislav Simić i

Mihajlo Miša Blam – da li džez ima budućnost u Srbiji? Odgovori koje su ispitanici dali na ovo

pitanje su u velikoj meri heterogeni i kreću se od stava da džez, iz različitih razloga, nema

budućnost u Srbiji, preko toga da je njegova budućnost neizvesna, sve do stava da ima razloga za

optimizam i da džez ima budućnost u Srbiji. Ovu veliku heterogenost, raznolikost odgovora

ilustrovaćemo uz pomoć nekoliko primera:


„Budućnost džeza u Srbiji je neizvesna. U poslednjih nekoliko godina se džez ubrzano

razvio, ali mislim da je dostigao svoje limite u Srbiji. Džez je stanje duha, pa od toga

zavisi i koliko je društvo u stanju da prepozna džez, kao jako sofisticiranu vrstu

muzike.“


„Dugogodišnja tradicija Beogradskog festivala, sve veća posećenost Nišvil festivala

kao i stalna zainteresovanost određenog broja mladih ljudi za džez dešavanja upućuje

na to da je džez značajna pojava. Kao i u ranijim periodima, uvek je manjina sklona

sofisticiranim muzičkim stilovima stajala naspram ogromnog broja ljudi koji nemaju

dodirnih tačaka sa džezom. Ipak, sve veća diverzifikacija raznih drugih muzičkih stilova

i načina života ostavlja slušaocima džeza poseban jasno prepoznatljiv prostor, budući


18

da su muzičke sklonosti ljudi bliskih džezu, uslovno, muzički nefleksibilne, što sa sobom,

na primer, može da povlači i profilisanje posebnih malobrojnih mesta okupljanja.“


„Ima budućnost u smislu da će otvaranjem zemlje prema Evropi i svetu naši talentovani

muzičari imati mogućnost da opstanu. I danas su mnogi uspeli da van okvira Srbije

budu prepoznati zahvaljujući ličnim naporima. Promovisanjem kroz kulturnu politiku,

medije, pa i sistem obrazovanja, kao i uvođenjem savremenih muzičkih motiva u srpski

džez, verujem da džez može da dobije ovu publiku. Dovođenjem kvalitetnih stranih

izvođača i adekvatnom podrškom pri promociji džez događaja, takođe se može dati

doprinos razvoju.“

student, 26 godina:

„Smatram da džez nema budućnost u Srbiji, eventualno budućnost imaju mešavine sa

drugom vrstom muzike. Džez nije poznat pravac muzike, i često je iz neznanja

okarakterisan kao „dosadna, spora muzika“.


„Stvarno nisam sigurna kakva mu je budućnost ovde. Potpuno razumem zašto to nije neki

mejnstrim muzički žanr. Ljudima je teško da se identifikuju sa njim. Džez se više ne

povezuje sa potlačenima kao što je bio slučaj u počecima. On je prošao neku vrstu

elitizacije, nisam sigurna ni kako bih nazvala to precizno. Sada su neki drugi žanrovi

preuzeli tu ulogu, kao na primer rep. Kako seješ, tako žanješ.“

Ovolika heterogenost odgovora nam svedoči o nesigurnosti koja vlada među domaćim

slušaocima džeza kada je u pitanju budućnost njihove omiljene muzike u Srbiji i, svakako, o

velikoj neizvesnosti usled brojnih izazova sa kojima su suočeni kultura i umetnost u Srbiji, kao

uostalom i čitavo društvo.

Iako nije direktno povezano sa ciljem našeg istraživanja, bilo je interesantno istražiti i

šta ispitanici misle o tome da li slušanje džeza podrazumeva i određeni životni stil. Osam

ispitanika odgovorilo je odrično na ovo pitanje, ističući da smatraju da slušanje nijedne muzike

ne podrazumeva određeni životni stil, dok su tri ispitanika odgovorila potvrdno:


19

student, 22 godine:

„Ne smatram. Puko slušanje pogotovo ne. Džez nije moda!“


„Mislim da slušanje džeza ne podrazumeva životni stil ali mislim da džez nosi sa sobom

notu nekonvencionalnosti te mislim da svako ko želi da izgradi životni stil može da

iskoristi džez kao izraz nečega što je drugačije.“


„Ozbiljni slušaoci džeza su, prema mom iskustvu, skloniji kritičkom razmišljanju i

samopropitivanju. Uglavnom su to pojedinci koje je teško, na bilo koji način, svrstati u

određeni model ili unapred zacrtani životni stil. Osim zajedničkih mesta gde se džez

sluša, ne verujem da je moguće preciznije prepoznati neki zajednički životni stil.“


„Da. Slušanje džeza podrazumeva kosmopolitski duh. Ljudi koji vole džez vole slobodu,

svoju i drugih ljudi. Dobri ljudi slušaju džez.“


„Svakako da da. Zato i ne volim preterano sve ljude koji danas slušaju džez. On je sada

rezervisan za snobove.“

U narednom poglavlju razmotrićemo da li su hipoteze od kojih smo pošli u istraživanju

potvrđene ili odbačene, u kojoj meri, i sumirati do kojih smo još saznanja i zaključaka tokom

samog istraživanja došli.


20

3. Zaključna razmatranja

Na osnovu razgovora sa ispitanicima i analize odgovora koje su oni dali, možemo

zaključiti da je potvrđena prva hipoteza da slušaoci džeza smatraju da je današnja džez scena u

Srbiji u lošem stanju, neuporedivom sa onim u kojem se nalaze evropska i američka. Ispitanici su

saglasni u tome da se srpska džez scena ne može porediti sa evropskom i američkom po

kvalitetu, a većina ispitanika je današnji položaj džeza u Srbiji ocenila kao veoma loš. Džez

scena u Srbiji je veoma razuđena, ne zna se na šta se tačno pod tim nazivom misli, a džez se

shvata veoma široko, te ispitanici u džez izvođače ubrajaju i neke koji to definitivno nisu.

Slušaoci džeza nisu najbolje upoznati ni sa džez festivalima koji se održavaju u Srbiji – skoro svi

su čuli za dva najpopularnija – Beogradski džez festival i Nišvil, što nije slučaj sa ostalim.

Ispitanici ističu da kvalitet ovih festivala varira, a neki od njih smatraju da najveći problem

predstavljaju ljudi koji ih vode, odnosno njihova nekompetentnost. Ipak, postoji i nekoliko

pozitivnih ocena srpske džez scene, a ispitanici su isticali i da relativno često posećuju džez

klubove, od kojih svi posećuju Čekaonicu, većina Pticu i Baštu, a mali broj druge klubove.

Pritom, pozitivni deo slike ojačava i dominantna ocena da je atmosfera u navedenim klubovima

odlična, kao i posećenost.

Druga hipoteza, da su slušaoci džeza zainteresovani i da se često informišu o istoriji

džeza i aktuelnim džez zbivanjima u svetu i Srbiji, delimično je potvrđena. Gotovo svi ispitanici

su istakli da džez slušaju svakodnevno, velika većina ispitanika je zainteresovana i informiše se

za istoriju džeza (od kojih manji broj, doduše, interesuje samo strana a ne domaća scena). Razlog

zbog kojeg je ona samo delimično potvrđena jeste to što su ispitanici nešto drugačije odgovorili

na pitanje da li prate aktuelna džez zbivanja u Srbiji i svetu, na šta je malo više od polovine

ispitanika odgovorilo odrično. Kao medij koji najčešće koriste u svrhe informisanja velika većina

je navela internet.

Kada je u pitanju treća hipoteza, da su slušaoci džeza počeli da slušaju ovu muziku

najčešće pod uticajem roditelja, možemo zaključiti da je ona u potpunosti potvrđena.

Interesantno je da smo analizom odgovora utvrdili da se izdvajaju tri grupe ispitanika po tome na

koji način su počeli da slušaju džez: prva grupa ispitanika, ujedno i najveća, počela je da sluša

džez u uzrastu između dvanaest i četrnaest godina pod uticajem roditelja; druga grupa ispitanika

koja je džez počela da sluša u kasnijem periodu, zahvaljujući uticaju prijatelja i treća grupa

ispitanika koja je možda i najzanimljivija jer je čine ispitanici koji su kao deca, zahvaljujući

uticaju roditelja, počeli da slušaju ovu muziku, ali su ozbiljnije slušanje i proučavanje iste


21

započeli tek na fakultetu. U svakom slučaju, ispitanici iz prve i treće grupe, koji su džez počeli

da slušaju pod uticajem roditelja, čine ubedljivu većinu u ispitivanom uzorku.

S obzirom na potpunu heterogenost odgovora, ne možemo zaključiti da je četvrta

hipoteza, da slušaoci džeza smatraju da džez u Srbiji ima budućnost, potvrđena ili odbačena.

Odgovori su se kretali u širokom rasponu, od toga da je sigurno da džez ima budućnost u Srbiji,

preko tvrdnji da mu je budućnost neizvesna, sve do stava da džez nema budućnost u Srbiji, a

uzevši u obzir veličinu uzorka i metod prikupljanja podataka, ne možemo zaključiti ni da je

potvrđena ni da je odbačena. Jedino što se može zaključiti je da su ispitanici nesigurni po tom

pitanju, a da uzrok tako raznolikih odgovora predstavljaju brojni izazovi sa kojim se suočavaju

kultura i umetnost, kao i čitavo srpsko društvo.

Osim provere ove četiri hipoteze, nastojali smo da utvrdimo i njihov opšti stav o džezu.

Na osnovu razgovora sa ispitanicima, možemo zaključiti da je džez individualan i u načinima na

koji ga slušaoci doživljavaju i zbog čega im je omiljena muzika, pri čemu većina navodi njegovu

povezanost i značaj za emocije, kao i neočekivanost koja je posledica improvizacije. Ispitanici

slušaju džez u raznim prilikama, a najčešće kod kuće, kada žele da se opuste, mada su prisutni

raznoliki odgovori. Najveći broj ispitanika smatra da slušanje džeza ne podrazumeva određeni

životni stil.

Ipak, veoma je važno naglasiti da su svi navedeni zaključci uslovni i nikako definitivni,

zbog veličine uzorka, njegove nereprezentativnosti i metoda prikupljanja podataka.

Upravo u trenucima pisanja ovog zaključnog razmatranja objavljena je vest da je

Ministarstvo kulture Republike Srbije donelo odluku o prestanku sufinansiranja Nišvila,

navodeći kao razlog „nejasnu programsku koncepciju i nedostatak kvalitetne umetničke

selekcije“, što u velikoj meri dovodi u pitanje opstanak ovog festivala u budućnosti

(http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/386922/Ministarstvo-kulture-gasi-Nisvil-mediokriteti-ne-

znaju-sta-je-dzez). Reč je o festivalu koji postoji dvadeset godina i koji je poslednje tri godine

imao status manifestacije kulture od nacionalnog značaja, a kroz čije programe su prošla velika

imena svetske i domaće scene. Uzevši u obzir sve dublju ekonomsku krizu u kojoj se Srbija

nalazi, zatim potpunu arbitrarnost i, rekao bih, nestručnost državne administracije koja o

ovakvim merama odlučuje, nije nemoguće da se na „udaru“ nađe i ono malo preostalih džez

manifestacija koje sufinansira država. Sve to najneizvesniji deo našeg istraživanja čini još

neizvesnijim – a to je budućnost džeza u Srbiji, ali predstavlja i podsticaj za dalja istraživanja na

tom planu.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/386922/Ministarstvo-kulture-gasi-Nisvil-mediokriteti-ne-znaju-sta-je-dzez



22

4. Osnova za razgovor

1. Pol:

a) ženski

b) muški

2. Starost:

3. Mesto odrastanja:

4. Mesto stanovanja:

5. Najviša školska sprema koju ste postigli:

a) osnovna škola

b) srednja škola

c) viša škola / fakultet

d) postdiplomske studije

6. Trenutno zanimanje:

7. Koliko često slušate džez muziku? Koji Vam je omiljeni domaći džez izvođač / izvođački

sastav?

8. Zbog čega je džez Vaša omiljena muzika? Objasnite.

9. Sa koliko godina ste počeli da slušate džez i da li se sećate kako ste počeli, šta Vas je

motivisalo?

10. U kojim prilikama/situacijama slušate džez?

11. Koje džez klubove u Beogradu posećujete i koliko često? Kako biste opisali atmosferu i

posećenost ovih klubova?

12. Za koje džez festivale koji se održavaju u Srbiji znate? Da li ste posetili neki od njih i kako

biste ih ocenili?

13. U kojoj meri ste zainteresovani i čitate o istoriji džeza, kako u Srbiji, tako i u svetu?

14. Da li pratite aktuelna džez zbivanja u svetu i u Srbiji? Ako pratite, koje medije najčešće

koristite u tu svrhu (Internet, radio emisije, TV emisije...)?

15. Kako biste ocenili današnji položaj džeza u Srbiji? Kako biste ovdašnju scenu uporedili sa

evropskom i američkom?


23

16. Da li smatrate da džez ima budućnost u Srbiji? U kojoj meri ovdašnje društvo prepoznaje i

poznaje džez? Objasnite.

17. Da li smatrate da slušanje džeza podrazumeva i određeni životni stil? Ako da, zašto i kakav

je to životni stil?


24

5. Literatura

1. Džouns, Leroa. 2008. Narod bluza. Beograd: Utopija

2. Fajgelj, Stanislav. 2007. Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu

psihologiju

3. Holmes, Thom. 2006. American Popular Music: Jazz. New York: Facts on File

4. Kolijer, Džems Linkoln. 2009. Istorija džeza. Beograd: Tema

5. Simić, Vojislav. 1999. Razvoj džeza i zabavne muzike kod nas. Novi zvuk. Internacionalni

časopis za muziku, br. 13, 109-116

6. Vučetić, Radina. 2009. Džez je sloboda: Džez kao američko propagandno oružje u

Jugoslaviji. Godišnjak za društvenu istoriju, br. 3, 81-101

7. Vučetić, Radina. 2012. Trubom kroz gvozdenu zavesu – prodor džeza u socijalističku

Jugoslaviju. Muzikologija, br. 13, 53-77

8.http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=556&yyyy=2010&mm=12&nav_id=

482027 (pristupljeno 30.5.2013.)

9. http://www.voanews.com/content/remembering-willis-conover-104987609/162350.html

(pristupljeno 1.6.2013.)

10. http://www.politika.rs/rubrike/Jazz-specijal/Istorijat-jazz-festivala/OD-NJUPORTA-DO-

BEOGRADA-1971-1975.lt.html (pristupljeno 1.6.2013.)

11. http://www.slobodnaevropa.org/content/intervju_mihajlo_misa_blam/24295497.html

(pristupljeno 5.6.2013.)

12. http://www.fmu.bg.ac.rs/fmu/_files/TREPTAJ%208.pdf (pristupljeno 5.6.2013.)

13. http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/386922/Ministarstvo-kulture-gasi-Nisvil-mediokriteti-ne-

znaju-sta-je-dzez (pristupljeno 14.6.2013.)



http://www.voanews.com/content/remembering-willis-conover-104987609/162350.html



http://www.slobodnaevropa.org/content/intervju_mihajlo_misa_blam/24295497.html

http://www.fmu.bg.ac.rs/fmu/_files/TREPTAJ%208.pdf



Analiza džez scene u Srbiji

Documents

Transcript of Analiza džez scene u Srbiji