PITANJEODGOVOR

Kako da Srbija e fik asn ije resava

prob lem izbeglica?------------------------Strana 2

• • SREDA, 24. oktobar 2007, broj 3677, godina XI, cena 30 din, 20 den, 1 KM, 0.5 EUR (CG), 5 kuna www.danas.co.yu

PREDRAG MATVEJEVIĆ: S kakvim se teskocama nosi druga Evropa i staje sprečava da korača brie prema ciljevima koje sama odreluje i zahtevima koje jo j drugi postavljaju?

Nacionalizam je, izgleda, neizleciva bolest

Strane 20 - 21

Staniša Brkic, istoričar i viši kustos šumaričkog muzeja „21. oktobar" u svojoj knjizi „Ime i broj" tvrdi da je 1941. streljano 2.976, a ne 7.300[umadinaca

Novo ~itanje arhivske gra|e

Strana 20

Marko Đorlevic, bubnjarska superzvezda domace proizvodnje na pečalbi u Njujorku, sa svojim američkim bendom Sveti na prvoj večeri ovogodisnjeg BJF

Na bubnjevima se može sva{ta

Strana 26

Ia ko su su d sk i organi Srbije za h te v za m išljen je dostavili na srp sko m i na ćirilici, a m eričk i zva n ičn ic i da li izvešta j o p o g ib iji dvojice vo jn ika na T opčideru

Stigao izvestaj FBI, čeka se prevodBeograd - Izvestaj supervestačenja

Federalnog istražnog biroa (FBI) u V asingtonu kao vid m e |u n a ro d n e pravne pomo}i, posle suprotstavlje- nih nalaza dveju doma}ih komisija u vezi s pogibijom u Topčideru vojni­

ka D ragana Jakovljevi}a i D ražena Milovanovi}a stigao je juče u Okru- žni sud.

- Kada izvestaj bude preveden na srpski bi}e dostavljen V ojnom ode- ljenju Okružnog tužilastva na postu-

panje. T renutno ne znam koliko }e prevo len je trajati, ali svakako, čim bude u ra len o dostavi}emo ga Tuži- lastvu zajedno sa celokupnim spisi- m a predm eta - izjavila je za Danas Ivana Rami}, portparolka Okružnog

suda u Beogradu. Ona nije mogla da navede detalje iz sam og izvestaj a. Nezvanično, zasad je izvestaj video samo istražni sudija Okružnog suda Dragan Lazarevi}. J. Č o la k

Strana 3

N a centralnom štandu Italije na Sajm u knjigapredstavljena zbirka eseja „Razm atranja o Evropi“

D'ALEMA: Politicka poruka SrbijiBeograd - Zbirku eseja pod nazi

vom „Razmatranja o Evropi“ juče je na centralnom standu Italije, zemlje počasnog gosta Sajma knjiga, pred- stavio potpredsednik vlade i sef itali- janske diplomatije M asimo D’Ale­ma. Iako je napomenuo da je ovo pri- lika da se predstavi ne samo kao po- litičar, nego i kao izdavač, D’Alema je istakao da je objavljivanje ove knjige i na srpskom prevodu „ne samo kul- turna, nego i politička poruka Srbiji“.

- Nase misljenje je da je Srbija deo velike evropske porodice i m i se bo- rim o da ona sto brže postane članica EU. Mi sm o se uvek zalagali da ne samo Srbija, nego i ostale države na Balkanu postanu deo velike evrop­ske porodice - istakao je D’Alema.

Predstavljanju „Razm atranja o Evropi“ prisustvovao je ve}i broj m inistara u Vladi Srbije - m inistar za kulturu Vojislav Brajovi} zahvalio se sefu italijanske diplomatije sto je po- setio Beogradski sajam knjiga i tako „potvrdio visegodisnju saradnju i čvrste veze Srbije sa italijanskom, a tim e i evropskom kulturom “. J. T.

Strane 2 i S3Političar i izdavač: Masimo D'Alema i Vojislav Brajovi} ju~e na Sajmu knjiga

Većina dr'avnih organa ne reciklira kancelarijsku hartiju

Vlada na papir potrosila 10 miliona dinara

Beograd - Samo za kupovinu papi- ra m inistarstva u Srbiji prosle godi- ne su potrosila nesto m anje od deset miliona dinara (9. 228.469,37).

Prem a podacim a Uprave za za- jedničke poslove republičkih organa, za potrebe m inistarstava nabavljeno je 38.155 risova papira. Jedan ris, od- nosno pakovanje papira za stampa- nje, sadrži 500 listova papira forma- ta A4. Kako jedan ris standardnog kancelarijskog papira teži oko 2,5 ki- lograma, reč je o nesto vise od 95 to- na hartije. Najve}u količinu potrosi- lo je M inistarstvo poljoprivrede (6.100 risova), a najm anju M inistar­stvo vera (220 risova). S. S ta m e n i}

Strana 7

U DANAŠNJEM BROJU

Svakodnevno u DanasuNa 4 s t r a n e u k o l o r u

• Marija Mitrović za Danasov SV Trst je lep i težak grad

• Kulturna politika Srbije u oblasti izdava{tva

• Li~na karta Sajma• Pregled ju~era{njih doga|aja

na Sajmu, najave dana{njih• Akcija Danasa „Hiljadu poklona

za hiljadu ~italaca"

com_medi@DODATAK NA ČETIRI STRANE

Ukidanje poreza na dodatu vrednost na psenicu i brasno sniiava cenu vekne zapet do sest odstoHleb jeftiniji, državna kasa „kraca" za milijardu dinara Strana 9

Pilot Emir [isic i dalje u zatvoru

Odbijena molba za uslovni otpust W r/p lin h a

Strana 3

sreda, 24. oktobar 2007.2 Danas

desk@danas.co.yu POLITIKAPITANJE

ODGOVOR

Kako da Srbija e fik asn ije rešava prob lem izbeglica?

Vesna Petkovicportparolka UNHCR ~

lako je Srbija dosta uradila da omoguci izbegli- cama jedno od dva trajna re{enja, integraciju ili povratak, potrebna je bolja meluresorska saradnja izm elu nadle'nih ministarstava i n ji- hovih sluzbi. Integracija je najcesci vid trajnog re{enja, pa se moze smatrati uspehom ako se vrati 30 odsto izbeglica. Najveci broj izbeglica koji prebegne u jednu zemlju ostaje u njoj. Na- damo se da ce se uskoro u skup{tinskoj proce- duri naci nekoliko zakona ciji je cilj da omogu- ce pozitivnu diskriminaciju izbeglica prilikom zapo{ljavanja, dodeljivanja mikrokredita i so- cijalnog stanovanja.

Bojan Andelkovkpomoćnik ministra rada i socijalne politike_________________________________

Postoji zabuna o tome ko zapravo ima status izbeglice. Onima koji su jo { u tom statusu treba predociti koje su prednosti, a koji nedostaci ta- kvog statusa. Posle toga, treba im predloziti da se vrate, integri{u ili da odu u trecu zemlju. Ukoliko odluce da se integri{u, {to je ozbiljan proces, trebalo bi da se ukljuce kao ravnoprav- ni g ra lan i i da tako postupaju.

Dragiša Dabetickomesar za izbeglice___________________________

Srbija se na m elunarodnom planu zalaze za povratak uz pristup pripadajucim pravima u zemljama porekla (re{avanje pitanja nosilaca oduzetih stanarskih prava, imovinskih prava, obnova ratom uni{tene imovine, konvalidacija radnog staza...), cijim bi ostvarivanjem deo iz­beglica re{io probleme. U integraciji koju Srbi­ja sprovodi uz pomoc melunarodne zajednice, najviše se radi na re{avanju stambenih pitanja i zapo{ljavanja. Dosad su postignuti evidentni rezultati i potrebno je nastaviti s postojecim programima. Pre svega, potrebno je doneti iz- mene i dopune vazeceg Zakona o izbeglicama, cime bi se stvorio normativni okvir i olak{ao proces integracije. Takole ce i dono{enje zako­na o socijalnom stanovanju doprineti resava- nju stambenih pitanja izbeglica. Potrebno je da pored Komesarijata za izbeglice i druge dr- zavne institucije doprinesu brzem i efikasni- jem procesu integracije.

Vesna MilenovicgenerainTsekfetarCrvenog krsta Srbije_____________________________

M asim o D 'A lem a, potpredsednik Vlade i m inistar spoljnih poslova Italije, u poseti Beogradu

Predlozi „trojke" zam ena za Ahtisarijev plan

Podrska Srbiji: Boris Tadić i Masimo D'Alema juče u Beogradu

Beograd - Potpredsednik vla­de i m inistar spoljnih poslova Italije M asim o D’Alema ocenio je juce da „predlozi posrednicke trojke K ontakt grupe predsta- vljaju zam enu za p lan M artija Ahtisarija“.

- Svesni smo i razum em o principijelan stav Vlade Srbije koja odbija rec „nezavisnost“, kao i važnost simbola koje predsta- vljaju autonom ija i nezavisnost.Nas stav je da treba prevazici reci i razm otriti sustinu onoga sto je „trojka“ ponudila Srbiji, između ostalog, specijalne veze s Koso- vom, garancije za zastitu prava m anjina i srpske kulturne basti- ne - i izjavio je D’ Alema u kra- cem razgovoru s novinarim a na 52. beogradskom sajmu knjiga.

On je naglasio da je 10. de- cem bar „važan datum “, je r po- srednicka trojka tada predaje iz- vestaj generalnom sekretaru UN iz koga ce se videti da li je mogu- ce nastaviti pregovore o budu- cem statusu Kosova.

Upitan kakve su njegove proce- ne, D’Alema je rekao da nije dobro „iznositi prognoze dok se pregova- ra u nadi da ce se doci do dogovora“.

Prem a njegovim recima, Italija se zalaže za prijem Srbije i drugih drža- va na Balkanu u EU, „ne sam o zbog prijateljskih odnosa i osecanja koja im a prem a Srbiji, nego i zbog svojih nacionalnih interesa“.

- M ir i stabilnost na Balkanu je nas nacionalni interes, je r je Balkan na nasoj granici. Balkanci su nasi suse- di i prirodni partneri, a sm atram o da je Srbija je kljuc Balkana - rekao je D’Alema koji je juce u Beogradu im ao odvojene razgovore s predsed- nikom i prem ijerom Srbije Borisom Tadicem i Vojislavom Kostunicom.

N a centralnom sajam skom stan-

du Italije D’Alemu je juce pozdravilo vise m inistara iz Vlade Srbije m eđu kojima su bili m inistar kulture Voji- slav Brajovic, savetnik prem ijera Sr­bije Vladeta Jankovic, buduci amba- sador Srbije u Italiji Sanda Raskovic- Ivic, predstavnici Skupstine Grada Beograda i veliki broj licnosti iz poli- tickog života.

Predsednik Srbije Boris Tadic re­kao je juce u razgovoru M asim om D’Alemom da je Srbija odlucna da is- traje u naporim a da se direktnim pregovorim a dođe do kom prom i- snog resenja za status Kosova koje ce biti prihvatljivo za obe strane. Tadic

je naglasio da su Srbija, ali u Evrop- ska unija, suocene sa ozbiljnim iza- zovom pregovora o utvrđivanju bu- duceg statusa Kosova, navodi se u sa- opstenju iz kancelarije predsednika. Svako jednostrano i nam etnuto rese- nje, kako je rekao srpski predsednik, dovelo bi do nestabilnosti i predsta- vljalo bi opasan presedan za region i svet u celini. D’Alema je porucio da Italija snažno podržava Srbiju na pu- tu evropskih i evroatlantskih integra- cija, i da se podrska Srbiji na tom pu- tu posebno ogleda u stalnom jacanju bilateralnih odnosa, pre svega u obla- sti ekonomije.

Prem ijer Srbije Vojislav Ko­stunica pozvao je Italiju da se, ako „albanski separatisti progla- se jednostranu nezavisnost posle10. decem bra“, uzdrži od pri- znavanja te „nelegitim ne tvore- vine“, saopsteno je juce iz Vlade Srbije posle susreta K ostunice i sefa italijanske diplom atije Ma- sim a D’Aleme.

„K ostunica je pozvao Italiju da postuje obavezujuci Rezoluci- ju 1244 Saveta bezbednosti, koja garantuje suverenite t i teritori- jalni integritet Srbije, i koja isto- vrem eno garantuje sustinsku au tonom iju za albansku nacio- nalnu m anjinu u Pokrajini“, sa­opsteno je iz Vlade.

Prem ijer Srbije je u razgovoru s D’A lem om upozorio da se „ne može stabilnost i prosperitet re- giona graditi na otim anju terito- rije Srbije“.

U saopstenju se navodi i da je Kostunica rekao da se „samo jed- nom u Evropi desito da je jednoj suverenoj državi - Českoj, M in- henskim sporazum om bila oteta teritorija i taj presedan je ubrzo doneo nesrecu celom svetu“. Ka­

ko je naglasio predsednik Vlade, Sr­bija poziva da se „postuje m eđuna- rodni poredak jer samo tako može da se sacuva m ir i stabilnost“.

„Ko bude posegnuo za krsenjem Rezolucije 1244 snosice odgovornost za podrivanje m eđunarodnog poret- ka i tim e za dugorocno ugrožavanje m ira“, rekao je p rem ijer Srbije i do- dao da je „Srbija cvrsto opredeljena za pronalaženje sporazum nog resenja saglasno Povelji UN i Ustavu Srbije“.

U razgovoru Kostunice i D’Aleme je, prem a navodima iz saopstenja, za- jednički ocenjeno da je bilateralna sa­radnja dveju zemalja veom a dobra.

J. Tasi}

Stvaranjem uslova za povratak u mesto gde su ziveli pre. Najpovoljnije re{enje uvek je povra­tak, zato {to ekonomska situacija u Srbiji nije povoljna za obezbelivanje uslova stanovanja i zapo{ljavanja izbeglica. Izbeglice su cinile i 10 odsto stanovni{tva Srbije, kada ih je bilo 700.000. To bi bilo ogromno opterecenje i za bogatije zemlje. Dobijanjem drzavljanstva, mnogi su presli u drugu kategoriju - socijalno ugrozene. Jos uvek je potrebna humanitarna i druge vrste pomoci, a drzava treba da obezbe- di smestaj i zaposljavanje.

BOCAN-HARČEN KO: Resenje nije blizu

Moskva, Be~ - Pregovarački proces o statusu Kosova postao je intenziv- niji i dinamičniji, ali je to nedovoljno da bi se doneo zaključak o skorom resenju problem a - izjavio je pred- stavnik Rusije u pregovaračkoj trojci A leksandar Bocan-Harčenko.

On je Itar-Tassu u Be~u izjavio da je u cilju stimulisanja diskusije „troj- ka“ predložila Beogradu i Pristini na- crt elem enata ili tačaka u pokusaju da se odrede te oblasti gde su njiho- ve pozicije, uz sve različitosti i razno- glasja, bliske ili se ~ak podudaraju. Ta razm atranja ce biti nastavljena to- kom sledece runde pregovora, u Be- ~u 5. novembra, kazao je diplomata. Bocan-Harčenko je ukazao da nije bio predložen nikakav zvaničan do- kum ent koji bi značio okvire mogu- ceg sporazum a ili njegove osnove.

- „Trojka“ samo nastoji da usme- ri dijalog u konkretnije okvire, a ne da izmislja modele za resenje proble­

ma. Ona je privržena svom m andatu da se do resenja dođe, ali da se ne na- mece stranama, jer je resenje prego- vorim a jedina osnova za pravično i cvrsto resenje kosovskog problem a - rekao je Bocan-Harcenko.

Ruski diplom ata se usprotivio to ­m e da se 10. decem bar sm atra kraj- njim rokom za resenje kosovskog problema.

- Pregovori treba da traju onoliko koliko je neophodno za izradu uzajam- no prihvatljivog resenja. To nije sport- sko takmicenje i nikakvi vremenski normativi ne postoje - naglasio je on.

On je kazao da je taj datum u isto vrem e „stim ulans“ za „tro jku“ i za Beograd i P ristinu da se aktivnije bave traženjem resenja i izrazio n a­du da ce „trojka“ uspeti da priprem i sadržajan izvestaj, na osnovu kojeg Savet bezbednosti UN m ože da od- redi dalje korake za resenje kosov­skog problem a. B e ta

U DVE REČIPROROKOVIĆ: PROCES TEK POCEO

Kragujevac - Drzavni sekretar u M inistar- stvu za Kosovo i Metohiju Dusan Prorokovic oce­nio je da poslednja, becka, runda direktnih raz- govora Beograda i Pristine, predstavlja tek poce- tak pregovarackog procesa o buducem statusu KiM. „Ne treba imati prevelika ocekivanja na sa- mom pocetku pregovarackog procesa", izjavio je Prorokovic u jucerasnjem intervjuu Radio Kragu- jevcu, naglasavajuci da je „jedino logicno da se pregovori o statusu KiM prenesu u 2008, kada moze da se ocekuje neko resenje" On je pri tom, ipak, upozorio na opasnost od trazenja resenja u „neregularnim okvirima". „Ukoliko neko razmi- slja na taj nacin, odnosno namerava da 11. de- cembra jednostrano proglasi nezavisnost Koso­va, cemu onda pregovori", pita Prorokovic.

Odgovarajuci na pitanje sta srpska strana oce­kuje od nove runde pregovora Beograda i Pristine,5. novembra u Becu, Prorokovic je rekao da treba sacekati odgovore albanske strane na 14 resenja, koja je ponudila delegacija Beograda. „Najmanje sto ocekujemo jeste da dobijemo odgovor alban­ske strane na nasu ponudu, pa da se u tom smeru vode dalji pregovori", kaze Prorokovic. On je de- mantovao tvrdnje da se drzava Srbija odrekla pra­va na upravljanje Kosovom i Metohijom. „Nece- mo upravljati onim sektorima na KiM u kojima se to dogovorimo sa Albancima, ali niko i nikada ni­je rekao da se u potpunosti odricemo prava na

upravljanje KiM", porucio je Prorokovic, napome- nuvsi da Srbija gradi neke puteve na Kosovu, da pokusava da oziviTrepcu, te da „na taj nacin do 10. decembra demonstrira da joj je do KiM stalo". Z. R.

ELJŠANI: PRIJAVA O NAPADU NA DOPISNICU VOA VEROVATNO LAŽNA

Priština - Prijava o napadu na dopisnicu Glasa Amerike (vOa) iz Pristine Vesnu Bojicic je najverovatnije lazna - izjavio je juce portparol Kosovske policijske sluzbe (kPs) Veton Eljsani iznoseci rezultate dosadasnje istrage. Dopisni- ca Glasa Amerike je KPS prijavila da su je 16. ok- tobra napale dve maskirane osobe u njenom stanu u Caglavici, zbog, kako je navela, proal- banskog izvestavanja. Ona je rekla da su jo j pretnje upucene na cistom srpskom jeziku, re­kao je Eljsani na redovnoj Unmikovoj konferen- ciji za novinare. Prema njegovim recima, polici- ja ce nastaviti da istrazuje taj slucaj. Beta

OTKAZANA SEDNICA ODBORA ZA KOSOVOBeograd - Sednica Odbora Skupstine Srbije

za Kosovo i Metohiju koja je bila zakazana za da­nas u Gracanici, otkazana je zbog sprecenosti re- sornog ministra da prisustvuje tom sastanku. Sednica Odbora koja je prvi put u ovom sazivu trebalo da bude odrzana na te rito riji Kosova i Metohije otkazana je zbog „iznenadne sprece­nosti ministra za Kosovo i M etohiju". D. B.

POLITIKA desk@danas.co.yu

Danas 3 sreda, 24. oktobar 2007.

O dbor DS u Kniću raspusten je r su odbornici glasali za smenu predsednice SO Knić zbog trudnoće

— v • • v I • •

Trazi se misljenje Ministarstva

Kragujevac, Beograd - Predsednik Opštine Knić Bratislav Nikolić izja- vio je za Danas da je rukovodstvo te opštine od M inistarstva za državnu upravu i lokalnu sam oupravu za- tražilo da se izjasni da li je postupak sazivanja prošlonedeljne, vanredne, sednice Skupštine opštine Knic, na kojoj je sm enjena predsednica SO Snežana Banković-Đokić, bio regu- laran. Istovrem eno, od M inistar­stva za lokalnu sam oupravu zatra- ženo je i da oceni da li su odluke sa te sednice važeće.

Izvršni odbor D em okratske stranke (DS) raspustio je opštinski odbor u Kniću jer su odbornici te stranke glasali za smenjivanje pred­sednice opštine Snežane Banković- Đokić. Portparolka DS Jelena Mar- ković rekla je agenciji Beta da stran- ka sm atra sram otnom i nedopusti- vom odluku o sm enjivanju pred- sednice opštine i da je opštinski od-

bra, na kojoj je doneta odluka o sm enjivanju Bankovićeve.

„Celokupna dokum entacija je stigla i uzeta je u razm atranje“, na- veli su u Ministarstvu.

Odbornici SO Knić smenili su na vanrednoj sednici 20. oktobra Sne- žanu Banković-Đokić (NS), koja je krajem avgusta otišla na porodilj- sko bolovanje. Inicijativu za sm enu pokrenuli su odbornici Demokrat- ske stranke. U prvom predlogu za smenjivanje Bankovićeve bilo je na- vedeno da je zbog porodiljskog od- sustva blokiran rad SO Knić, a u predlogu koji je usvojen se navodi da je rad blokiran zbog njenog du- gog odsustva. Od 33 odbornika lo- kalne skupštine, sednici na kojoj je Bankovićeva sm enjena prisustvo- valo je njih 18. Za sm enu je glasalo 17 odbornika - iz DS, Srpskog po- k reta obnove, Srpske radikalne stranke, Pokreta snaga Srbije, Gru-

Sednica sazvana mimo PoslovnikaBratislav Nikolic, predsednik opštine Knic smatra da su sazivači proslonedeljne vanredne sed­

nice SO prekrsili Poslovnik o radu i Statut Skupštine opstine."Nije poštovan rok za sazivanje sed­nice SO od deset dana, vec je ta vanredna sednica, m imo poslovnika i Statuta SO, sazvana po h it- nom postupku, u roku od tr i dana. Uz to, pozivi za tu sednicu odbornicima su poslati bez pečata SO, a potpisao ih je najstariji odbornik m e lu inicijatorima smene predsednice SO, Branko Jova- novic iz grupe gralana 'Da nastavimo dalje'", kaze Nikolic.

bor u Kniću raspušten jer su odbor- nici DS glasali suprotno politici i vrednostim a DS. Ona je rekla da je DS povodom slučaja Snežane Ban- ković-Đokić reagovala i na drugim nivoima tražeći da skupštinski od­bor za ravnopravnost polova i drža- va reaguju i pravno je zaštite.

Nova Srbija zahteva da se Mini- starstvo za državnu upravu i lokal­nu sam oupravu po hitnom postup- ku izjasni o nelegitimnoj sm eni predsednice Skupštine opštine Knić Snežane Banković-Đokić, sa- opšteno je juče iz te stranke. Nova Srbija traži, kako se navodi, hitno i neodložno utvrđivanje odgovorno- sti odbornika u SO Knić koji su „grubo prekršili ustavnu odredbu koja garantuje m ajkam a posebnu podršku i zaštitu pre i posle poro- đaja, a deci pravo na roditeljsku bri- gu i staranje“.

U M inistarstvu za državnu upra- vu i lokalnu sam oupravu agenciji Beta je potvrđeno da je juče dosta- vljena dokum entacija sa vanredne sednice SO Knić održane 20. okto-

pe građana „Da nastavim o“ i Gru- žanskog forum a, dok su vanrednu sednicu bojkotovali odbornici No- ve Srbije, Demokratske stranke Sr­bije i Socijalističke partije Srbije.

M inistar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ocenio je juče da su pri smenjivanju predsednice Skupštine opštine Knić, koja je na porodilj- skom odsustvu, prekršena ljudska prava i pravo na rad. On je rekao da je u form alnopravnom smislu mo- guće pokrenuti postupak za smenji- vanje bilo kog funkcionera, ali je u konkretnom slučaju sporan razlog za smenjivanje predsednice SO Knić Snežane Banković - Đokić. Politički dogovor je, kako j rekao, potrebno postići pre svega kako bi se izbegle dalje štete, jer će o slučaju smenjiva- nja Snežane Banković Đokić raspra- vljati ne samo domaća javnost već i m eđunarodne institucije.

Sm enu predsednice SO Knić prekjuče je osudio zaštitnik građa- na Saša Janković i zatražio od nad- ležnih organa i nevladinih organi- zacija da reaguju. Z . R. i a g e n c ije

Iako su sudski organi Srbije zahtev za misljenje dostavili na srpskom i na ćirilici, americki zvani~nici dali izvestaj o pogibiji dvojice vojnika na Top~ideru

Stigao izvestaj FBI, čeka se prevod

Nedoumice do danas: Uviđaj nezavisne komisije 14. marta 2005.

Beograd - Izveštaj superve- štačenja Federalnog istra- žnog biroa (FBI) u Vašingto- nu kao vid m eđunarodne pravne pomoći, posle suprot- stavljenih nalaza dveju do- m aćih komisija u vezi s pogi- bijom u Topčideru vojnika Dragana Jakovljevića i Draže- na Milovanovića stigao je ju- če u Okružni sud.

- Kada izveštaj bude preve- den na srpski biće dostavljen Vojnom odeljenju Okružnog tužilaštva na postupanje. Tre- nutno ne znam koliko će pre- vođenje trajati, ali svakako, čim bude urađeno dostaviće- m o ga Tužilaštvu zajedno sa celokupnim spisima predme- ta - izjavila je za Danas Ivana Ramić, portparolka Okru- žnog suda u Beogradu.

Ona nije mogla da navede detalje iz samog izveštaja. Nezvanično, zasad je izveštaj video samo istražni su- dija Okružnog suda Dragan Lazarević.

U svakom slučaju, veštačenje FBI pomeriće ovaj kom plikovan slučaj s m rtve tačke. Naime, 5. oktobra su se navršile tri godine od tragedije u ka- sarni na Topčideru u Beogradu, ali se još tačno ne zna kako su poginuli vojnici Gardijske brigade Dragan Ja- kovljević i D ražen Milovanović. Is- tražni sudija Okružnog suda u Beo­gradu Dragan Lazarević, koji vodi ovaj slučaj, zatražio je superveštače- nje Federalnog istražnog biroa (FBI) u Vašingtonu kao vid m eđunarodne pravne pomoći, posle suprotstavlje- nih nalaza dveju domaćih komisija.

Vojnici Gardijske brigade Dragan Jakovljević (21) iz Bele Reke kod Sap- ca i njegov vršnjak Dražen Milovano- vić iz Paraćina stradali su 5. oktobra 2004. u krugu vojnog objekta poseb- ne nam ene „Karaš„ u kasarni tada Vojske SCG na Topčideru. Zbog raz- ličitih informacija o njihovoj pogibiji, Vrhovni savet odbrane je već nedelju dana posle tragedije formirao nezavi- snu komisiju, na čijem je čelu bio advokat Božo Prelević. Vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić, koji je odm ah počeo istragu, 23. oktobra je saopštio da nem a indicija da je u ubistvu gar- dista učestvovala treća osoba.

Na m estu pogibije gardista je 10. novembra organizovana rekonstruk- cija događaja, koju su članovi nezavi­

sne komisije posle pola sata napustili. Predsednik Vojnog suda Đorđe Trifu- nović je 19. novembra 2004. izjavio da su vojnici nastradali u međusobnom obračunu, a to je 30. novembra pono- vilo i Vojno tužilaštvo. M eđutim , predsednik nezavisne komisije Božo Prelević je 13. decem bra 2004. na konferenciji za novinare saopštio da je posle istrage ove komisije utvrđeno da su gardisti ubijeni i da nije bilo među- sobnog obračuna.

Istražni sudija D ragan Lazarević je, na zahtev tužilaštva, 27. jula 2005. naredio novo sudsko-balističko i me- dicinsko veštačenje. Posle toga, 1. septem bra 2005. spisi su poslati ne- m ačkom krim inološkom institutu u Vizbadenu, ali je iz te institucije kra- jem decem bra 2005. stigao odgovor

da nisu u mogućnosti da za m anje od godinu i po obrade slučaj. Sudija La- zarević je, zatim , preko am basade SAD u Beogradu, stupio u kontakt sa FBI i njihovom generalnom labora- torijom u Vašingtonu, koja je ponu- dila m eđunarodnu pravnu pomoć.

Iako je sudija Lazarević zahtev FBI za superveštačenje podneo m aja 2005, njegovom agentu je, kako tvrde u američkoj ambasadi, omogućeno da te dokumente preuzme tek 22. sep- tem bra 2006, a analiza je započeta tek ovog leta. Odlaganje početka analize, osim odugovlačenja oko preuzimanja materijala, objašnjavali su u FBI, jeste delimično posledica i činjenice da je čitav dosije u tom slučaju dostavljen na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom i da je bio potreban prevod. J. C o ia k

OPRECNIIZVEŠTAJI DVEJU SRPSKIH KOMISIJA

VOJNA KOMISIJA (rukovodio vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić)„Vojnici su stradali u m elusobnom obračunu. Jakovljevic je pucao u levu stranu Milovano-

vicevog tela iz njegove puške. Milovanovic je, pošto je pogolen, u padu ispalio 14 metaka u va- zduh, nakon čega se metak zaglavio u cevi. On je pokušao da promeni okvir, ali je u pušku sta- vio prazan šaržer. Jakovljevic je potom seo na zemlju, prislonio pusku u visini stomaka i, u sede- cem polozaju, izvršio samoubistvo ispalivsi kratak rafal od tr i metka".

NEZAVISNA KOMISIJA (rukovodio advokat Božo Prelević)„Nijedan od vojnika nije izvršio samoubistvo, vec su oni ubijeni. Dragan Jakovljevic nije mo-

gao da se ubije, vec je licem u lice bio sa N.N. osobom, a bočno i levo u odnosu na Drazena M ilo- vanovica.Trece lice nalazilo se izm elu Jakovljevica i Milovanovica, na oko metar udaljeno od Ja- kovljevica, a na metar i vise od Milovanovica. Ustrelne i prostrelne rane kod gardista nisu mo- gle da nastanu u m elusobnom obračunu".

Pilot Emir Sisić, osuđen na kaznu od 15 godina i dalje u zatvoru

Odbijena molba za usiovni otpustBeograd - Okružni sud u Novom

Sadu odbio je m olbu za uslovni ot­pust bivšeg pilota JNA Emira Sišića, saznaje Danas.

Zasad nisu poznati razlozi ovakve odluke Okružnog suda, ali se pretpo- stavlja da se nalaze u sporazumu izme- đu Italije i Srbije o transferu osuđenih lica s obavezom da sud u Srbiji direkt- no izvrši presudu italijanskog pravosu- đa na osnovu direktne primene Evrop- ske konvencije o transferu osuđenih li-

ca. Advokat Milorad Panjević podneo je Sišićev zahtev Okružnom sudu za uslovnu slobodu 20. juna ove godine.

Kako je nedavno rečeno Danasu u novosadskom O kružnom sudu, sud nije imao nikakve zakonske rokove u okviru kojih b i m orao da donese od- luku.

Sišić je u italijanskom Kasacionom sudu osuđen na 15 godina zatvora zbog obaranja helikoptera Evropske zajednice 7. januara 1992. u Hrvatskoj.

Tada je poginulo pet diplomata, četvo- rica italijanskih i francuski diplomata. Sišić je 11. maja ove godine izdržao po- lovinu zatvorske kazne.

Mađarska je Sišiću priznala godinu dana, koje je proveo u ekstradicionom pritvoru, a Italija m u kaznu smanjila za još tri godine. Sišić je već skoro pet go­dina na izdržavanju kazne. Po doma- ćim zakonima on je imao pravo da tra- ži uslovni otpust.

Sišić je uhapšen 9. m aja2001. u Ma-

đarskoj, po poternici koju je Hrvatska, na osnovu zahteva Zupanijskog suda u Varaždinu, uputila Interpolu, i zatim je izručen Italiji 20. juna2002. Prvostepe- nom presudom 20. maja 2003, bio je osuđen na doživotnu robiju, ali je rim- ski Apelacioni sud to zamenio kaznom od 15 godina zatvora za višestruko ubi- stvo i izazivanje vazdušne nesreće. Po- četkom novembra 2006. prebačen je na izdržavanje kazne u Srbiju.

A . Roknic Nepoznati razlozi za sudsku odluku: Emir Sišić

Stanis

lav M

ilojko

vic

sreda, 24. oktobar 2007. unutrasnja@danas.co.yu HRONIKA

N ekoliko hiljada zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijam a protestovalo ispred Vlade Srbije

Generalni štrajk polovinom novembra

Posle referendum a o op{tinskom sam odoprinosu u N ovom Pazaru

Opozicija tvrdi da je glasanje namešteno

Beograd - Srpska vlast je ostala gluva na zahteve neko­liko hiljada clanova sindikata zaposlenih u upravi, pravosu- | u i dru{tvenim organizacija­m a Srbije koji su juče, uprkos jakoj ki{i, protestovali ispred zgrade Vlade Srbije zahtevaju- }i {to hitnije potpisivanje ko- lektivnog ugovora za zaposle- ne u lokalnim upravam a, kao i porast zarada i njihovo uskla- |iv an je sa zaradam a u javnim preduze}ima.

- Sindikat je izuzetno razo- čaran i nezadovoljan. Ne m o- gu da shvatim da, uprkos oba- vezam a koje imaju, niko iz

Vlade nije imao vrem ena da iz a |e pred ljude. Ne}emo stati i za 15 dana od dogovora svih sindikata koji b i trebalo da bu- de krajem meseca svi zaposle- n i }e stupiti u generalni {trajk do ispunjenja svih zahteva - re- kao je juče na konferenciji za novinare po zavr{etku neuspe- log protesta predsednik Sindi- kata uprave, p ravosu |a i lokal- n ih zajednica Njego{ Potežica.

Prem a njegovim recim a svaki raniji poku{aj socijalnog dijaloga s vla{}u bio je prava „agonija“, jer se uvek razgova- ralo s ljudim a koji nisu ovla- {}eni da bilo {ta ucine.

- Tražimo da razgovaramo s p rem ijerom Srbije Vojisla- vom Ko{tunicom, m inistrim a finansija M irkom Cvetkovi- }em i lokalne samouprave Mi- lanom Markovi}em - kaže Po- težica, dodaju}i da masovnog skupa ne b i n i bilo da je posto- jao socijalni dijalog.

Pljusak u Beogradu nije sprecio, p rem a procenam a Potežice, izm elu 5.000 i 7.000 ljudi iz cele Srbije da d o lu pred Vladu i upozore vlast da se s m esecnim zaradam a od 11.000 do 21.000 dinara te{ko m ože norm alno živeti. Pro- testna {etnja pocela je na Trgu

Nikole Pa{i}a, a {trajkaci su s ki{obranim a u rukam a i pi- {taljkama u ustim a do zgrade republicke Vlade stigli oko podneva. Ali n i ki{a, n iti nji- hov vapaj za socijalnim dijalo- gom, kao n i zvižduci, juce n i­su urodili plodom.

Osim osnovnog zahteva ko- j i podrazum eva potpisivanje kolektivnog ugovora, {trajkaci traže i usklalivanje njihovih zarada sa zaradam a u javnim preduzedm a Srbije, stavljanje van snage m em orandum a vla- de o zamrzavanju zarada za 2008. i hitnu izmenu Zakona o državnim službenicima. Lj. B.

Novi Pazar - S tanovnici gradskog podrucja u novopa- zarskoj op{tini u nedelju su se izja{njavali da li }e i u na- red n ih pet godina izdvajati m esecno po dva odsto od svojih neto p rim an ja za iz- g radnju kom unalne infra- struk ture . K omisija za spro- v o |e n je referendum a je sa- op{tila da je n a 28 glasackih mesta, u nedelju iza{lo 25.225 g ra la n a sa p ravom glasa ili 52,27 odsto od 48.252 b ro ja upisanih. Za u v o len je peto- godi{njeg sam odoprinosa glasalo je 24.825 ili 98,41 od­sto, a protiv se izjasnilo 1,24 procenta ili 315 g ra lan a . N o­va izdvajanja iz p rihoda gra- la n a za izgradnju kom unal- ne in frastruk tu re traja}e do oktobra 2012. i za to vrem e u op{tinsku kasu treba da se slije 250 m iliona dinara.

Na objavljene rezultate re- ferendum a juce su pocele da reaguju opozicione stranke. Sandžacka dem okratska par- tija u saop{tenju za javnost ocenjuje da su se organizatori poigrali brojem glasova i pro- centom iza{lih „jer ko god da je u nedelju pro{etao gradom mogao je da vidi da m e lu gra- la n im a nije bilo n i želje, n iti bilo kakve zainteresovanosti da ucestvuju u toj referen- dumskoj lakrdiji“.

„To nek im a nije sm etalo da po oprobanom receptu, u jed n o m m om en tu navuku zavese na prozore ucionica u kojim a se glasalo i k renu u izvr{avanje nare len ja , k ra lu glasovi i besom ucno punje- nje ku tija glasackim listidi- m a“, optužuje SDP, navode- di da se „prem a evidenciji ko- ju su sacinili nezavisni tim o-

vi posm atraca koji su pratili nede ljn i referendum izla- znost k retala iz m e lu cetiri i pet procenata upisanih bira- ca, odnosno oko 1.800 g ra la ­n a Novog Pazara“. Za sve {to se dogalalo oko sp rovo len ja referendum a, Ljajideva parti- ja optužuje nacelnika Op- {tinske uprave i njegovog za- m enika, M ilijana Belida i M ensura Memida.

Sandžacka alternativa tvrdi da su rezultati referendum a falsifikovani i najavljuje pod- no{enje krivicnih prijava pro­tiv Komisije za sprovolen je referendum a i nekih odbora na glasackim mestima.

- Umesto dosada{njeg reke- tiranja pojedinacno, kroz ove lažirane referendumske rezul­tate pocinje reketiranje svih za­poslenih u ovoj opstini. Nema- m o ni{ta protiv sam odoprino­sa koji bi se zakonski sproveo, ali im am o protiv konstantnog falsifikovanja svakog izjasnja- vanja od 2000. do sada - kaže predsednik Sandžacke alterna­tive T arik Imamovid.

Predsednik Ekolo{ke stran­ke - zeleni i odbornik u novo- pazarskom parlam entu Mit- h a t Nokid misli da je referen­dum o uvo len ju novog peto- godi{njeg sam odoprinosa potpuno nelegitim an jer su „dozvolili ljudim a koji nem a- ju m esto boravka na teritoriji op{tine da glasaju ovde“.

Op{tinski parlam ent u No- vom Pazaru je pre dva meseca doneo odluku o uvo len ju ovog sam odoprinosa. Po toj odluci novo petogodi{nje iz- dvajanje pocelo je 10. oktobra, a potvrda te odluke organizo- vana je 21. oktobra.

S. N o v o s e l

Privatizacija bi zatvorila manjinske medije

Bujanovac - Proces privati- zacije lokalnih m edija u op{ti- nam a Bujanovac, Pre{evo i M edvela m ože dovesti do ukidanja program a na jezici- m a razlicitih zajednica koje ži- ve u ovim op{tinama, upozo- ravaju op{tinska rukovodstva, ali i zaposleni u medijim a koji im aju multietnicke redakcije. D irektor Radio-televizije Bu­janovac Džahid Ram adani re- kao je FoNetu da se program em ituje na srpskom , alban- skom i rom skom jeziku.

- Privatizacija im a alternati- vu i nije jedino re{enje. U slu- caju bujanovackog medija to je najgore re{enje, jer nede b iti mogude da se dalje nastavi sa radom samo uz pomod novca od reklam a na ovako uskom podrucju - rekao je Ramadani.

Urednik srpske redakcije u RTV Bujanovac Du{an Sikimid rekao je da nije sasvim izvesno

kako de se privatizacija odraziti na multietnicke medije, ali i na bududnost zaposlenih. On je na- veo da postoji ideja da se ma- njinski mediji transformi{u u lo- kalne javne servise, ali i da je sve to jo{ u domenu mogudnosti.

Predsednik opstine Bujano­vac Nagip Arifi rekao je da je Skupstina opstine uputila zvani- can dopis predsedniku i premi- j eru Srbij e, kao i ambasadorima OEBS i SAD u kome traži dode- lu tri frekvencije za Bujanovac.

- Postoji realna opasnost da onaj ko kupi RTV Bujanovac, bilo on Srbin ili Albanac, kao svaki privatnik ukine p ro ­gram n a onom drugom jezi- ku. Zato mislim o da b i bilo dobro da Bujanovac kao spe- cificna sredina u kojoj žive tri zajednice, dobije tr i frekvenci- je. N a žalost, odgovor n i od koga do sada nism o dobili - rekao je Arifi. F o N e t

Unija R om a Srbije najavila glasanje o poverenju predsedniku stranke

Rajko Đurić optužen za apsolutizamBeograd - U nija R om a Sr-

bije (URS) održade u nedelju, 4. novem bra vanrednu sed- n icu Skupstine stranke na kojoj de postaviti p itanje po- veren ja predsedn iku Rajku D uridu, najavili su juce na konferenciji za novinare p redstavn ic i URS. Potpred- sedn ik URS M ilan Serifovid rekao je da ta stranka nem a, „iako je tesko to priznati“, ni- jedan dokum ent.

- Jedino sto im am o je va- žedi S tatu t, koji je postojao i pre dolaska Rajka Durida. On ga je krsio svakodnevno i sve odluke je donosio po tpuno sam , pa i one za koje nije im ao m an d a t - objasnio je on, dodajudi da URS, tak o le , nem a sta tu ta rn u kom isiju, n adzo rn i odbor, glavni od- bor, resorn i odbor...

Serifovid je istakao da od m aja ove godine nije održana

n ijedna sednica predsedni- stva stranke, a veze sa odbo- rim a su pokidane.

- Rajko Durid nije im ao nam eru da rad i sa saradnici- m a i nije dozvoljavao n i trun- cicu inicijative, kreativnosti i ideje. N asa partija lici na am atersko pevacko drustvo - naglasio je on.

M ilos Paunkovid , po t- p red sed n ik URS i v lasn ik firm e „M iskom erc“ rekao je

da Durid nem a dokaze da je on k rim ina lac , lopov i n a r- kodiler, kao sto p rica u par- lam entu .

P redsednik glavnog odbo­ra URS V itom ir Petrovid ista- kao je da je U nija R om a Srbi- je „krenula dob rim putem , dok n a celo ove partije nije dosao Durid“, dodajudi da je njegova ideja bila da se orga- nizuje saradn ja sa svim od- b o rim a stranke, ali da je

predsednik URS rekao da ne- de takav turizam .

M arko Stevanovid, pot- p red sed n ik URS objasnio je da je Durid rasform irao beo- g radski odbor URS, iako m u je ovaj odbor n a p re thodn im izborim a doneo 5. 587 glaso- va od u k u p n ih 16. 998. Pre- m a njegovim recim a, kada je pre tr i nedelje predsednistvo stranke htelo da održi sasta- nak , zam en jena je b rava na v ratim a kancelarije URS. On je istakao da je Durid postao jed in i po tp isn ik žiro racuna stranke.

U saopstenju koji je URS dala nov inarim a navodi se, iz m e lu ostalog, da predsed- nistvo apsolutno ne sto ji iza svih parlam en tarn ih istupa Rajka Durida, kao i da po za- vrsetku izbora vise n ikad n i u jednu rom sku m ahalu i od ­bor nije krocio. J. D .

\U R I] : Mogu da osnuju novu stranku

Rajko Đurić je juče saopštio da je Marko Stevanović zbog drastičnog kršenja Sta- tuta i Kodeksa ponašanja URS razrešen funkcije potpredsednika i isključen iz stran­ke, da Miloš Paunković nije nikada bio izabran za potpredsednika stranke, te da je i on isključen iz URS. On smatra da su Milanu Šerifoviću, koji je prema informaciji MUP u Kragujevcu bio sedam puta kažnjavan, Stevanović i Paunković obećali „fo - te lju “ predsednika stranke, dok je V itom ir Petorivić, koji prema važećem Statutu URS, nema funkciju u stranci, bio mesecima odsutan iz URs. „Grupa nezadovoljni- ka m o'e se p rid ru 'iti bilo kojoj drugoj stranci ili ako su za to sposobni, osnovati no­vu stranku, ali u Uniji Roma Srbije nema više mesta za njih, niti će ona takvima ika- da pružiti utočište", zaključuje Đurić u saopštenju.

HRONIKA unutrasnja@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.

Odbor za ustavna p itan ja o upra 'n jenom m estu gradonacelnika Beograda

Nisu se stekli uslovi za izbore

Vladajuca koalicija zloupotrebljava kosovsko pitanje: Oliver Dulic i Nenad Čanak na sednici Odbora

Beograd - Sa 12 glasova „za“, sest „protiv“ i jedn im „uzdrža- n im “ O dbor za ustavna p itanja Skupstine Srbije juce je zakljucio da se n isu stekli uslovi da budu raspisani izbori za gradonacelnika Beograda. Ovakav zakljucak je usvojen na predlog predsednika Skupstine Olivera Dulića, koji se pozvao na odredbe Ustava i ustav- nog zakona kojim je navedeno da ce lokalni i predsednicki izbori bi- ti raspisani do 31. decembra. Ras- pravu o izboru gradonacelnika pokrenuli su radikali koji sm atra- ju da je, u skladu sa aktuelnim Za- konom o lokalnoj sam oupravi, Dulic trebalo da raspise izbore za gradonacelnika Beograda posle sm rti Nenada Bogdanovica i da je sednica Skupstine grada n a kojoj je Zoran Alimpić (DS) izabran za v.d. gradonacelnika nezakonita.

Radikali su i na jucerasnjoj sed- nici Odbora za ustavna pitanja za- stupali isti stav. Tomislav Nikolić je kazao da izbori za gradonacelni- ka m oraju da budu raspisani, u su- protnom „nema pravnog poretka“ već se on svodi na „voluntarizam “, „politicki dogovor“, „petooktobar- sku hajduciju“. Nikolić je kritikovao vladajuću koaliciju da krsi Ustav i Za- kon o njegovom sprovodenju, pod- setio da nije izabran Ustavni sud i doneti potrebni zakoni.

- Dogovorili ste se ko će da kon- trolise budžet grada Beograda, ali jednog dana ćemo im ati Ustavni sud koji će se o ovome izjasniti - upozo- rio je Nikolić.

Stavove radikala nacelno su podr- žali Žarko Obradović (SPS) i Nenad Canak (LSV). Obradović je zakljucio da Zakon o lokalnoj samoupravi m ora da bude primenjivan dok god ne bude izm enjen i da je na delu „politicki pragmatizam i dogovor DSS i DS“. Ca- nak je priznao da su radikali u ovom slucaju u pravu, ali ih podsetio da su i

oni ucestvovali u nezakonitom dono- senju aktuelnog Ustava. Na argumen- taciju DSS da zbog pregovora o Koso- vu eventualno treba pom eriti izbore, Canak je odgovorio da vladajuća koa­licija zloupotrebljava kosovsko pitanje kako bi nastavila sumnjive privatiza- cije i kontrolu tokova novca.

Poslanici DS i DSS (Slobodan Ga­vrilova, Bosko Ristić, Milos Aligru- dić) podržali su Dulićev predlog. Oni su tvrdili da je Ustavni zakon iznad Zakona o lokalnoj sam oupravi i da Ustav ne prihvata postojeći izborni si- stem je r propisuje neposredne izbore za odbornike, ali ne i za predsednike opstina i gradonacelnika. Oni su rekli da treba sacekati donosenje zakona o lokalnoj samoupravi, glavnom gradu i teritorijalnoj organizaciji, koji bi tre-

balo da rese i pitanje posrednog ili ne- posrednog izbora predsednika opsti- na i gradonacelnika. Aligrudić je izra- zio nadu da će u propisanom roku, Srbija dobiti sve zakone potrebne za raspisivanje izbora.

Komentarisući odluku Odbora za ustavna pitanja da ne treba raspisiva- ti izbore za gradonacelnika Beograda, Oliver Dulić je novinarima rekao da je taj Odbor tako m orao da zakljuci je r predsednik parlam enta nem a obave- zu da raspise izbore roku od 15 dana od dana prestanka funkcije prem inu- lom N enadu Bogdanoviću, s obzirom da Ustavni zakon propisuje raspisiva- nje izbora do kraja godine. To znaci da je do održavanja lokalnih izbora ostalo manje od sest meseci, a zakon o lokalnim izborim a propisuje da se izbori u tom slucaju ne raspisuju.

- Nisam kriv je r u ovom trenutku ne postoji institucija koja m ože da tum aci te odluke. Tokom nedelje će biti održane konsultacije o kandida- tim a za sudije U stavnog suda koje predlaže parlam ent - rekao je Dulić.

S. B iševac - S. Č o n g ra d in

DULIĆ: Postupku po Ustavnom zakonu„Ukoliko se politicke partije ne dogovore o promeni Ustavnog zakona i rokovima za raspisivanje

izbora, ja cu postovati eksplicitnu normu iz Ustavnog zakona i raspisati predsedničke, pokrajinske i lokalne izbore do 31. decembra", rekao je Oliver Dulic. „Do sada niko nije inicirao promenu Ustavnog zakona i niko ne nudi racionalno resenje za taj problem". Dulic, je juce potvrdio da ce zakazati poseb- nu sednicu na kojoj ce raspravljati samo o problemu statusa Kosova, kako je tražila SRS.

Manjine traže prevod skupstinskih dokumenata

Zakazano suđenje za ubistvo Nikole Kovačevića

Beograd - Sulenje za ubistvo malo- letnog Nikole Kovacevića, ucenika gimnazije „Sveti Sava“, poceće 9. no- vembra u Veću za maloletnike Okru- žnog suda u Beogradu. Beogradsko Okružno javno tužilastvo je 8. oktobra podnelo Veću za maloletnike predlog za izricanje krivicnih sankcija protiv dve osobe koja su uzrokovale sm rt ovog ucenika, ali su to krivicno delo okvalifikovali kao nanosenje teskih te- lesnih povreda. Nikola Kovacević stra- dao je 14. m arta 2005. je tokom skol- skog odm ora krenuo do prodavnice da kupi sok. Kako je saopstila policija, svada izm elu Nikole i maloletnika N. M. i N. P. prerasla je u tucu. Od udara- ca Nikola je pao i udario glavom o plocnik. Bez svesti je prebacen na Ur- gentni centar. A . R.

Beograd - Poslanicka grupa manji- na u Skupstini Srbije uputila je pred- sedniku Skupstine Srbije zahtev da se ubuduće sva skupstinska doku- m enta prevode na jezike nacionalnih m anjina zastupljenih u parlam entu.

Balint Pastor, predsednik Saveza vojvodanskih Madara, kaže za Danas da je taj zahtev upućen na osnovu clana 231 Poslovnika o radu Skupsti- ne koji precizira da poslanici im aju pravo da koriste svoj jezik u pisanoj i usm enoj formi. On naglasava da je taj zahtev upućen i pre sest meseci ali da predstavnici m anjina n isu dobili nikakav odgovor.

- Ne sm atram o da to pravo treba koristiti u obraćanju sa skupstinske govornice je r ako je cilj da uverim o druge poslanike u svoje argum ente, to bi bilo najbolje uciniti n a srpskom

jeziku. Trebalo bi oformiti službe ko- je b i se bavile prevodom kao sto je slucaj u vojvodanskom parlam entu. Trebalo b i prevoditi n a jezik nacio- nalnih m anjina najznacajnije doku- m ente, a koristili bism o povrem eno jezik m anjine i za govornicom i to u slucajevima kada je rec, recimo, o privrednim tem am a i stranim ulaga- njim a da bi investitori bili u prilici da se upoznaju sa uslovim a ulaganja - kaže Pastor.

On istice važnost uvažavanja tog zahteva s obzirom na cinjenicu da jednu trećinu gradana Srbije cine na- cionalne manjine.

Juce n i u iz kabineta predsednika parlam enta n i u sekretarijatu Skup- stine nism o uspeli da dobijem o od- govor da li će ova zahtev biti uvažen.

S. Č o n g ra d in

Privrem eno i trajno: (Pred)politička Srbija

PutinizacijaPiše: Zoran Panovic

Svaka cast srpskim rusofilim a, sta- rim i nov im , ali ko liko znam o ipak je Crna Gora, a ne Srbija, svojevrem eno ob jav ila rat Japanu zbog Rusije. Da­nas su Rusi ta k o |e la jtm o tiv tranzici- one Crne Gore. Čak se n jihovo prisu- s tvo u o vo j d ržav i m ito lo g iz ira do razmera da „sve pokupovase". Naslu- sali sm o se prica kako ce Crnu Goru, ako se osam osta li, ub rzo „p ro g u ta ti A lbanci". A li, ako Rusi do le to lik o ku- pu ju , to znaci da bi A lbanci, ako na- m erava ju da p ro g u ta ju C rnu G oru, m ora li da udare i na ruske nekretn i- ne. Bas nas in teresuje da li bi t i alban- ski naum i prem a nekom ruskom ta j- kunu koji na svoju nekre tn inu u stavi tab lu sa natp isom „n ije na p roda ju", m o g li b iti bas isti kao nekada prema srpskim nekretn inam a na Kosovu? Ili, kako to trad ic iona lno proruska Crna Gora bez ikakv ih prob lem a, narocito bez p ro tiv lje n ja Rusije, sasvim pri- rodno po tp isu je Sporazum o stabili- zaciji i asocijaciji sa EU.

Nesto nam se ne c in i ni da je Ru- sija om eta la realizaciju c rnogorskog p ro jekta suverenosti, iako je Kostu­nica b io opses ivno o p re d e lje n za paro lu „Srb ija na Jadranu, Crna Go- ra na D unavu". A ko je gd e na Balka-

znaci podrska M aradone, nego srp- ske Skupstine. Iz p rostog razloga sto je ova j nas v isok i d o m p ro izveo in- flac iju rezolucija , pa ako se ne seca- m o cak i nekih zave tno - kosovskih, kako onda da u d a hnem o o zb iljn o s t o v o j „ka ripsko j". Ili, zasto onda ne donesem o i slican d o k u m e n t o situ- aciji u Darfuru, kad i ta m o ve rova tno im a pa tn je sa ko jom m ožem o da se iden tifiku jem o? Da se v ra tim o na Cr­nu G oru. N aravno da m is lim o da je ona jos uvek, i uprkos novom usta- vu , d u b o k o kon trove rzna i nedovr- sena država, ma ko liko se njena d r- žavo tvorna e lita busala u prsa, ali to ne znaci da n ije raciona ln ija o d Srbi- je . Zar ovd e svako zapadno udovo - ljavanje kosovskim A lbancim a, cesto po ine rc iji, i bar d e k la ra tivn o , m ora znaciti i srpsko srljan je u m e lu n a - ro d n i egz ib ic io n iza m ko ji ponekad zaista de lu je in fa n tiln o .

Ne po tce n ju ju c i kosovsku om cu, pa ni izvesnu u n ik a tn u neresivost to g p ro b lem a , iskus tvo nas va ljda uci da sem su rovog p ragm atizm a d ru g e nade nema. Posebno je r nam o z b iljn i „k re m ljo lo z i" sugerisu da je spoljna po litika Rusije uvek bila u b i­t i raciona lna, bez obz ira da li je ha- zjain b io car, neki kom un is tick i v o |a , Je ljc in , ili P u tin . Je ljc in n ije nikada b io to l ik o p ijan , da z bog S rb ije po-

Pa, zar nismo svedoci da se sada svaka susa, ala i vrana, hvata Putina kao roda rođenog. Da im je Putin postao varikina i deterdžent za biografije

nu na to l ik o m a lo m p ro s to ru b ilo to l ik o kom un is ta , b ilo ih je u C rno j G ori. I to d o b r im de lo zb o g ruso fil- stva ko je se o n d a p o is to v e c iva lo s ko m u n iz m o m . Čak je ta m o na neki paradoksa lan nacin sacuvan ko n ti- n u ite t v las ti od 1945, s to m olaksa- v a ju co m o k o lnoscu da je na n jih o - v o j (DPS) „o sm o j sedn ic i" pobed ila „re fo rm is ticka " (m anje rig idna) stru- ja . U g la vn o m , s u m n ja m o da b i se ta m o sn ji pa rlam en t bav io rezo luci- ja m a tip a podrske K astrovo j Kubi, o d n o s n o osude a m e rick ih sankcija p rem a o v o j z em lji. Tacno je da ku- banski narod pa ti zbog sankcija, da su one nepravedne je r v ise p o g a |a - ju na rod od v las ti, lo g ic n o je da i o n a j na rod ko ji je ta k o le b io pod sankc ijam a, im a razum evan ja za s licne p ro b le m e d ru g ih , a li to ne u m an ju je c in jen icu da „karipska" re­zo lucija srpske Skupstine, im a u me- lu n a ro d n im o d n o s im a is tu te ž in u kao kad bi isti v isok i d o m do n e o re- zo lu c iju o s itu a c iji u sudanskom D a rfu ru . Tacno je i da u Kastru v ise ne m o že m o g le d a ti sam o ko m u n i- stick i re lik t, je r on je posle svih o v ih g o d in a postao i e g zo ticn i, m a ltene pop - a rt fenom en, ali to ne um an ju - je u tisa k p ro v in c ija lizm a srpske S kupstine ko ji je v id lj iv ij i, s to je te - m a „g lo b a ln ija " , i s to o tk r iv a v ita l- nost paro le „ko to hoce, ko to sm ije ras tav it nas od Z a m b ije ", sam o sa d ru g o m des tinac ijom .

U osta lom , kad su rezo luc ije u pi- ta n ju , ko je o d n jih m i o v d e p a m ti- mo? Pa, samo dve: O nu In form biroa, i ovu kosovsku 1244 UN. Z nam o ih do b rim de lom i zato sto ih m i nism o d o n o s ili. Ne u m a n ju ju c i kubanske pa tn je , K astrovom režim u ip a k vise

kvari tu raciona lnost, d o k bi u sluca- ju „s tre jt" Putina raciona lnost va ljda jos ocekivan ija . Sasvim je i p riro d n o da vam b u d e draži ona j ko, m akar „p rin c ip ije ln o " brani vase interese. U slucaju Kosova, za Srbe je to Rusija. Kad se ta p rinc ip ije lnost nakalem i na tin ja ju ce ruso fils tvo , onda je cak i iz- vesna srpska e u fo rija razum ljiva . Ipak, samo do m ere kad ne skrene u in fa n tiln o s t. Ili u ja ja r lu k . Pa, zar n i­sm o svedoci da se sad svaka susa, ala i vrana, hvata Putina kao roda ro- le n o g . Da im je Putin postao va rik i­na, i d e te rd ž e n t za b iog ra fije . Da ih Putin, u n jih o vo m d o ž iv lja ju „doce- kane snažne Rusije", re tro a k tiv n o sve am nestira , a n jihovu p o lit iku re- hab ilitu je . M ožda ne bi bas po b e d ili NATO, a li b i nas s P utinom s igu rno teže bom bardova li, ve le on i. Da li to znaci i da je o n o n jihovo b ilo isprav- no? Bas ta ko . Kad uz im a ju Putina u usta, ov i nam u p ravo to p o ru cu ju . Nesto se ne secam o da je P utin ne- kad rekao nesto p ro tiv ulaska Srbije u EU. Čak nam se c in i da im a i m no - go raciona ln iji odnos prem a proslo- sti, od m n o g ih n je g o v ih srpskih fa- nova. Ili pos to je dva Putina - ona j u Krem lju, i ova j nas p ro jek tovan i koji je veci Putin o d p ravog Putina.

S im paticno je sto su rusofilski me- stani sela L ju b o m ir kod Treb in ja sa- g ra le n o m m osticu preko recice Bro- ve dali im e „P u tinov most". A li je m o- žda i hazarderski o cek iva ti od „na- seg" Putina da zarad srpskih interesa dosegne u c in ko v ito s t zbog ko je su A lbanci m o n u m e n ta liz o va li K lin to - na. Zapad je ve rova tno vise na vode- nici nek ih d ru g ih , ali to ne znaci da n ije preko p o treban i Srbiji. Bar vise nego Rusi A lbancim a.

6 Danassreda, 24. oktobar 2007. marketing@danas.co.yu MARKET

Ha ocHOBy HnaHa 70 CTaB 2.,~naHa 72. CTaB 1. Ta~Ka 2. 3aKOHa o jaBHiM Ha6aBKaMa („C n y *6 e H i rnacH iK P eny6n iK e C p 6 ije “ 6p. 39/2002,

43/2003, i 55/2004),

JABHO nPEfly3ETiE „EJlEKTPOnPMBPEflA CPBMJE“ EF1C BEOrPAfl

y i . C A P IC E M I L I C E 6 p . 2. f l i p e K f l i j a 3a c T p a T e r ijy i iH B e c T i f l i je

O rnaw aB a

J A B H I nO 31B3a n p iK y n q a w e n o H y fla y oTBopeHOM nocT yn K y - y c iy r a i3 p a f le C T y f l i je

„M flEJHM n P O JE K A T C A C T U flU O M O P P A B flA H O C TM 3A T B A P A W A n K „ ]1 P 1 K O B A C “ C A f lE F IH IC A W E M n P O C T O P A 3 A O flL A rA W E P E P E L A y y C L O B IM A M O ry B H O C T I H A C TA B K A P O fl3 E M H E E K C P L O A T A C IJ E y r Q A “

n p e flM e T Ha6aBKe: I3 p a ,q a C T y f li je „ I f le jH i npojeKaT ca CTyqnjoM onpaBflaHOCTM 3aTBapawa PK „T ip iK o B a c " ca f le f iH ic a w e M npocTopa 3a o fln a ra w e nenena y ycnoB iM a M ory }H ocT i HacTaBKa nofl3eMHe eK cnnoaT ap ije y r q a “ - JaBHa HaćaBKa 6p.43/07/flC M y c i o B i 3a y~ecT B oB aw e: CBa npaBHa n ip a Koja ic n y w a B a jy o6aBe3He ycnoBe i3 HnaHa 45. i 46. 3aKoHa o jaBHoj H a ća B fli ( C n y * 6 e H i rn a cH iK P.C. 6p. 39/02, 43 /03 i 55/04). K p iT e p ijy M 3a i3 6 o p noH yfle je eKoHoM cKi H a jn o B o q H ija noHyfla, a p e n a T iB H i 3Ha~aj K p iT e p ijy M a o n ic a H je y KoHKypcHoj floK yM eH T ap iji.O 6aBe3H a c a f lp w iH a K ao i h b h m h i3 6 o p a H a jn o B o q H ije n o H y fle : UTBp|eHa je y KoHKypcHoj floK yM eH T ap iji.B peM e i M ecTo n o flH o w e w a n o H y fle : P oH yfle ca o p ir iH a n H o M floKyM eHTapijoM i n i oBepeHoM fo T o K o n ijo M floKyM eHTapije Koja ce o flH o c i Ha ic n y w a B a w e ycnoBa i3 YnyTcTBa 3a flo K a 3 iB a w e K B a n i f iK a p i ja n oH y|a~ a y cK na fly ca HnaHoM 45. i 46. 3aKoHa o jaBHiM HaćaBKaMa, flo cT a B q a jy ce y 3ane~a}eH o j KoBepTi HenocpeflHo i n i p o w t o m ca Ha3HaKoM: „P oH yfla 3a jaBHy Ha6aBKy ycn y re i3 p a f le C T y f li je “ I f lE J H I P P O JE K A T C A C T Y f lU O M O P P A B flA H O C TM 3 A T B A P A W A P K „ ]1 P 1 K O B A C “ C A f lE F IH IC A W E M P P O C TO P A 3A O f lL A r A W E P E P E L A y Y C L O B IM A M O r y P H O C T I H A C T A B K A P O fl3 E M H E E K C P L O A T A C IJ E y r Q A “ - He oTBapaj - JaBHa HaćaBKa 6po j 4 3 /07 /flC M " i Ha3HaKoM a flpece H ap yH io p a („E neK T ponp iB pe fla C p 6 ije “ - f l ip e K iq ija 3a cT p a T e rijy i iH B e c T ip ije , y n ip a BojBofle CTene 412 B eorpa fl) i t o y poKy o fl 30 flaHa o fl flaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor no 3 iB a y C ny*6eH oM rn acH iK y PC, f lo 12 ca T i.Y K o n iK o poK ic T i~ e Ha flaH K o ji je HepaflaH i n i Ha flaH o flp x a B a w a flp xa B H o r npa3H iKa, Kao n o c n e f lw i flaH HaBefleHor poKa cMaTpahe ce n p B i c n e fle fc i p a flH i flaH. PoHyfla noflHeTa no icT eK y HaBefleHor poKa H e}e ce pa3M aTpaTi i HeoTBopeHa } e 6 iT i Bpa}eHa noH y|a~y. BnaroBpeMeHocT flo c T a B q a w a noHyfle ce cMaTpa npeMa flaHy i caTy n p ic n e }a noHyfle y a p x iB y HapyH iopa, a He npeMa flaHy i caTy npe fla je nornT i.OTKyn KoHKypcHe flo K yM e H T a flije : Ha iM e TpowKoBa i3 p a f le KoHKypcHe floKyM eHTapije 3aiH TepecoBaH i floM afc i n o H y |a ~ i y n n a T i}e HenoBpaTHi i3H oc o fl 8 000,00 f l iH a p a ca ypa~yHaTiM PflB-oM Ha T e K y } i pa~yH JP EPC-a 6p. 160-700-13 Kofl BaHKe lHTe3a, Beorpafl ca no3iBoM Ha 6poj: 43/07/flCM i n i 100 EYP-a (nnyc TpornKoBi 6aHKe) Ha f le B i3 H i pa~yH JP EPC- a, Kofl Banka Intesa A fl, B E O rP A fl M IL E H T IJ A P O P O B I^ A 7 B / PC 35160005030000152939 E LE K T P O P P M B P E flA C P B IJ E JP, no3 iB Ha 6poj: 43/07/DSI,// ca nocpefloBaweM: BCITITMM INTESASANPAO LO SPA (FORMERLY BAN CA IN TE SA SP A) MILANO, ITALY n p e y 3 iM a w e K oH KypcH e f lo K y M e H T a fli je : U n e p io f ly o fl 15 flaH a o fl flaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor n o 3 iB a y C ny*6eH oM rn a cH iK y P C (p a ~ y H a jy } i o fl flaHa o 6 ja B q iB a w a ), 3a iH TepecB aH i n o H y |a ~ i Mory y3 npeflxo flH y HajaBy fla npey3My KoHKypcHy floKyM eHTapijy n iH Ho y3: oBnarn^ewe 3a npey3 iM aw e icT e , n p in o 'e H floKa3 o y n n a T i i iH f le H T if iK a p io H i n ic T noH y|a~a. floKyM eH Tapija ce M o 'e n peyeT i y f l i p e K p i j i 3a C T paT e rijy i iH B e c T ip ije E neK T ponp iB pe fle C p 6 ije , K aH penap ija 6p. 257 / II cnpaT y yn. BojBofle CTene 412 y B eorpa fly.B peM e i M ecTo o T B a p a w a n o H y fle : O TB apawe noH yfla } e ce i3 B p w iT i ic T o r flaHa no icT eK y poKa 3a no flH ow ew e noHyfla, y 12:15 HacoBa y f l ip e K p i j i 3a cT paT erijy i iH B e c T ip ije E neK T ponp iB pe fle C p 6 ije , cana 6p.256 y y n ip i BojBofleCTene 412, B eorpa fl.O K B ip H i f la ry M flo H o m e w a o f l iy K e o f l o f l e i i y roB opa : 15 flaHa o fl flaHa oTBapawa noHyfla. O c o 6 a 3a KoHTaKT 3a cBe flo flaTH e iH fo p M a p i je je flp . P a flM in a X iB o j iH o B i} , T e n e fo H + 38111 3971960, E-mail: radm ilaz@ eps.co.yu pa flH iM flaHoM o fl 10 -12 HacoBa.

Pursuant to A rtic le 70 paragraph 2, A rtic le 72 paragraph 1, point 2 o f the Public P rocurem ent A ct („O fficial G azette o f the

Republic o f Serbia", No 39/2002, 43/2003 and 55/2004),

PUBLIC ENTERPRISE „ELECTRIC POWER INDUSTRY OF SERBIA“BELGRADEC arice M ilice 2

Head D epartm ent fo r S trategy and Investm ents

A nnounces

THE PUBLIC INVITATIONfo r th e collection of tenders in an open procedure fo r S tudy developm en t services

„P R E LIM IN A R Y DESIGN W ITH TH E FE AS IB ILITY S TU D Y O F TH E C LO S U R E O F OCM „C IR IKO VAC" W ITH TH E DEFIN ING O F ASH D UM PING A R E A IN C O N D IT IO N S

O F PO SS IB LE U N D E R G R O U N D C O A L M INING C O NTINUATIO N"

P rocurem ent subject: D evelopm ent o f the S tudy: „O ffic ia l G azette o f the R epublic o f Serbia", No 39/2002, 43/2003 and 55/2004 - Public P rocurem ent No 43/07/DSI.Participation conditions: All legal persons meeting m andatory conditions from Article 45 and 46 from the Public Procurem ent A ct („Official Gazette of the Republic of Serbia", No 39/2002, 43/2003 and 55/2004) have the right to participate. Tender se lection criterion is econom ica lly m ost eligible tender, whereas, the relative im portance o f criteria is described w ith in the tender docum ents. M an d ato ry co n ten ts , as w ell as th e m anner o f se lection o f th e m ost e lig ib le tender:Established in the tende r docum ents.Tim e and place fo r tender subm ission: Tenders w ith original docum ents or certified photocopy o f docum ents re lated to the fu lfilm en t o f cond itions from Instructions fo r the dem onstra tion of tende re r qua lifica tions pursuan t to A rtic les 45 and 46 o f the P ublic P rocu rem en t A ct shall be subm itted in a sea led enve lope d irectly or by post, m arked w ith: „Tender fo r th e public p rocu rem en t o f S tudy deve lopm ent serv ice: O ffic ia l G aze tte o f the R epub lic o f Serb ia", No 39/2002, 43/2003 and 55 /2004 ' - DO N O T O PEN - Public P rocurem ent No 43/07/DSI, w ith the E m ployer's address ind icated („E lec tric P ow er Industry o f S erb ia " - Head D epartm en t fo r S tra tegy and Investm ents, Vojvode S tepe 412, Belgrade) w ith in 30 days as o f publish ing o f the public invitation in the Official G azette o f the Republic o f Serbia, by 12.00 hrs.In case tha t the last day o f the deadline fa lls on a non-working day (Saturday or S unday) or on a pub lic holiday, the firs t next w ork ing day shall be considered as the last day o f the deadline. Tender subm itted after the exp iry o f the indicated deadline shall not be considered and it shall be returned unopened to the tenderer. T im e lines o f tender subm ission is v iew ed aga inst the day and hour o f tender de livery to the E m ployer's records division, and not accord ing to the day and hour o f de livery to the post office.P urchase o f tender docum ents: By w ay o f tender docum ents deve lopm ent costs, interested dom estic tendere rs shall pay an irrevocab le am oun t o f 8 .000 ,00 D inars, VAT inc luded to the current account o f PE EPS No 160-700-13 a t B anca Intesa a.d. Beograd w ith the reference to: 43/07/DSI or 100 EUR (plus banks fees) to the fore ign currency account o f PE EPS at Banca Intesa a.d. B E O G R A D , M ILE N T IJA P O P O V IC A 7B /R S 35160005030000152939 E LE C TR IC P O W E R IN D U S TR Y O F S E R B IA PE, w ith re fe rence to No 43/07 /D S I, w ith in term ediary : BCITITM M IN TE S A S A N P A O LO SPA (FO R M ER LY B A N C A IN T E S A S P A ) M ILANO , ITALY. T akeover o f ten d er docum ents: W ith in the period o f 15 days as o f pub lish ing o f the public invitation in the O ffic ia l G azette o f the R epublic o f S erb ia (counting from the publish ing date), interested tenderers m ay with previous notice takeover the tender docum ents personally with: the au thoriza tion fo r the ta ke o ve r fo r the la tte r and subm iss ion o f the paym ent ev idence and identification sheet o f the tenderer. D ocum ents m ay be taken over a t the Head Departm ent for S tra tegy and Investm ents o f E lectric Power Industry o f Serbia, office No 257/2nd floor, Vojvode S tepe 412 in Belgrade.T im e and p lace of ten d er opening: O pening o f tenders shall be carried ou t on the sam e day a fte r the exp iry o f the te n d e r subm iss ion dead line , a t 12.15 hrs a t the Head D epartm ent fo r S trategy and Investm ents o f E lectric Power Industry o f Serbia, conference room 256, a t Vojvode S tepe 412, Belgrade.Provisional date of th e decision on contract aw ard: 15 days as o f tender opening.Contact person for all additional information is Ms. Radmila Zivojinovic, phone: + 381 11 3971 960, e-mail: radm ilaz@ eps.co.yu on w orking days from 10.00 to 12.00 hrs.

mE PS

D E L T AB R O K E RBR O KERSKO -D ILERSKO D R UŠTVO DELTA BR O KER A.D. BEO G RAD

O b aveš tava A k c io n a re em iten ta A L F A P L A M A D V R A N J E ,S IM P O A D V R A N JE , Y U M C O A D V R A N J E , ZA V A R IV A Č A D V R A N J E i J E D IN S T V O A D V R A N J E

Da će 30.10; 13.11. i 27 .11 .2007.godine i u vrem enu od 10 do 15 časova u filijali Univerzal banke a.d. Beograd u Vranju ul. S tevana Prvovenčanog 101, Vranje vršiti potpisivanje Ugovora o otvaranju i vođenju računa HoV, prijem naloga za preknjižavanje akcija, Ugovora o obavljanju brokerskih poslova i prijem naloga za trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi.

Za potpisivanje Ugovora o otvaranju i vođenju računa Hov i prijem naloga klijenata, Ugovora o obavljanju brokerskih poslova i prijem naloga za trgovanje akcija neophodno je sa sobom poneti fotokopiju lične karte.

Sve dodatne in form adje možete dobiti kod DELTA BR O KER A.D. Beograd, Milentija Popovića 7b, Novi Beograd Tel; 011/201-26-90,201-26-94 e-mail: broker@ deltayu.com

m arke tin g@ danas.co.yu

Specijalistička pneumoftiziološka ordinacija

M 5M M LGospodar Jovanova br.5

PREGLEDDIJAGNOSTIKA

LEČENJE10 godina ISKUSTVA

subotom i nedeijom od 08 do 14h

011/2182 232,2185 261,063/279 111

HRONIKA unutrasnja@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.Danas 7

Iseljavanje iz Doma Vojske Srbije

Beograd - Pod pretnjom nasilnog iseljenja, sve boračke organizacije, vojni penzioneri i udruženja koji im aju prostorije za rad u Central- nom dom u Vojske Srbije (VS), dobi- li su nalog da se isele iz svojih prosto- rija, a rok za iseljenje ističe sutra, sa- opstilo je juče nekoliko vojnih udru- ženja.

„Na sastanku Udruženja odluče- no je da se n i po koju cenu ne dozvo- li p rinudno iseljenje iz prostorija

Centralnog dom a VS, jer za to ne po- stoje opravdani razlozi, pogotovu sto se o vlasnistvu D om a vodi spor kod nadležnog suda“, kaže se u saopste- nju ovih udruženja.

Saopstenje su potpisali SUBNOR Srbije, U druženje boraca Spanskog građanskog rata, U druženje vojnih penzionera, Savez potom aka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine, U druženja porodica palih boraca i Klub generala i admirala. F o N e t

Nagrade za izveštavanje o zdravlju Roma

Beograd - Specijalne nagrade za naj- bolje novinarsko izvestavanje o zdra­vlju Roma dodeljene su juče u beo- gradskom Medija centru. Nagrade su dobili novinarka Radija 202 Ana Ma- nojlovic za radijski prilog „Zdravlje na kap“, novinarka Radio-televizije Srbi­je Marina Stankovic za televizijski pri­log „Žvot na groblju“ i novinar nedelj- nika V reme M om ir Turudic za tekst „Živeti pod svojim im enom “.

Novinar M om ir Turudic pisao je o dečaku koji je prem inuo pod tuđim im enom , jer nije im ao zdravstvenu knjižicu i koristio je tuđu. Novinarka M arina Stankovic bavila se u svom prilogu rom skom decom koja su de- tinjstvo provela m eđu nadgrobnim

spom enicima, dok je A na M anojlo- vic u svom radijskom prilogu prene- la slike rom skog naselja ispod m osta Gazela. Prem a odluci žirija, nagrađe- n i ce ravnopravno podeliti ukupan nagradni fond od 7.000 dolara.

Cilj nagrade je da se podstakne kvalitetno i etičko istraživačko izve­stavanje u pisanim i elektronskim medijima o uzrocima i posledicama problem a sa kojima se Romi suoča- vaju prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zastitu i o realizaciji ak- cionih planova koje je Srbija prihva- tila u okviru Dekade Roma. Nagradu dodeljuje M edija centar, u saradnji sa Institutom za otvoreno drustvo iz Njujorka i Beograda. B e ta

Japan pomaze zdravstvu i prosveti

Beograd - Ambasador Japana u Sr- biji Tadasi Nagai potpisao je juče sa predstavnicima dom a zdravlja Leba- ne, osnovne skole „Branko Radičevic ‘ u Malom Zvorniku i osnovne skole „Bosko Vrebalov“ u Melencima spo- razum o bespovratnoj pomoci u izno- su od 175.970 evra. Za dom zdravlja Lebane bice nabavljeno am bulantno vozilo, EKG, defbrilator, ulatrazvuk i kolposkop u iznosu od 66.855 evra. Za osnovnu skolu „Branko Radičevic“

namenio je 43.117 evra za rekonstruk- ciju krova na zgradi skole i fiskultur- noj sali, dok ce na osnovnoj skoli „Dr Bosko Vrebalov“ u Melencima biti za- menjeni prozori i ulazna vrata u izno- su od 65.998 evra. Potpisivanju spora- zuma prisustvovali su i ministar pro- svete Zoran Lončar i državni sekretar Ministarstva zdravlja Tomislav Stan- čic. Ukupan iznos japanske ekonom- ske pomoci Srbiji od 1999. do danas iznosi oko 197 miliona evra. R. D .

Projekat zaposljavanja ugroženih grupaNovi Pazar - D irektor program a m ladih“ u prvoj godini rad iti na

Američke agencije za m eđunarodni obrazovanju zaposlenih za nove po- razvoj USAID za ekonom sku sigur- slove. Pilsburi je dodao da zatim sle- nost Majkl Pilsburi predstavio je ju- di analiza potreba radnih m esta u če u Novom Pazaru projekat nam e- privatnom sektoru i da je krajnji cilj njen mladim , nezaposlenim i hendi- da se m ladim a pom ogne p ri zapo- kepiranim osobama. On je posle sa- sljavanju. „Programi podrazum eva- stanka sa rukovodstvom novopazar- ju i stipendije, sa ciljem da m ladim a ske opstine rekao novinarim a da ce pom ognu da nađu svoje mesto na tr- projekat pod naslovom „Dostignuca žištu rada“, rekao je Pilsburi. B e ta

Većina državnih organa ne reciklira kancelarijsku hartiju

Vlada potrosila na papir 10 m iliona dinara

Beograd - Samo za kupovinu papi- ra ministarstva u Srbiji prosle godine su potrosila nesto manje od deset m i­liona dinara (9. 228.469,37). Prem a podacim a Uprave za zajedničke po- slove republičkih organa, za potrebe ministarstava nabavljeno je 38.155 ri- sova papira. Jedan ris, odnosno pako- vanje papira za stampanje, sadrži 500 listova papira form ata A4. Kako je- dan ris standardnog kancelarijskog papira teži oko 2,5 kilograma, reč je o nesto vise od 95 tona hartije. Najvecu količinu potrosilo je Ministarstvo po- ljoprivrede (6.100 risova), a najmanju Ministarstvo vera (220 risova).

- Obim posla M inistarstva poljo- privrede je veliki, pa je takva i potro- snja papira. Svakodnevno se veliki broj dokum enata salje poljoprivred- n im proizvođačim a, a postoji i vise uprava sa posebnim nadležnostim a koje takođe izdaju veliki broj doku- m enata - objasnjava za Danas port- parol Ministarstva poljoprivrede Du- san Katic.

Iako se reciklažom može ustedeti novac i energija, za razliku od mnogih opstina i skola, državni organi se retko odlučuju da recikliraju papir koji ko- riste. Iz Agencije za reciklažu kažu da nije organizovano skupljanje starog papira u državnim organima, iako je pre nekoliko godina postojala inicija- tiva da se to pokrene. To potvrđuje i direktor Papir servisa Fabrike karto- na Umka Sasa Brkic i dodaje da retko otkupljuju papir od državnih organa, ali „pregovara se da se to pokrene“.

Kao najveci „budžetski“ potrosač papira, M inistarstvo poljoprivrede razvrstava iskorisceni papir, nakon čega ga posebna služba prodaje fir- m am a za reciklažu. Isto tako, službe-

Iako postoje inicijative, jos nije organizovano skupljanje starog papira u drzavnim organima

nici M inistarstva za zastitu životne sredine svaki list papira koriste sa obe strane i recikliraju ga, ističu iz tog ministarstva. Na taj način, papir ko- riste dvaput, a potom ga sakupljaju u jednoj od tri kante za otpad posta- vljenje ispred zgrade m inistarstva. Osim toga, svakodnevnim sakuplja- njem starih novina, ministarstvo pri- kuplja novčana sredstva koja kasnije uplacuje u dobrotvorne svrhe.

Da se u Srbiji godisnje ne prikupi dovoljno otpada od papira i kartona, pokazuje izvestaj Agencije za reciklažu

prem a kom je prosle godine planiran uvoz 64.767,424 tona takvog otpada, a prikupljeno je samo 9.241,118 tona.

Pojedine vrste papira Srbija izvozi zato sto ih im a dovoljno, ali ipak i uvozi one vrste kojih nem a dovoljno zbog neorganizovanog sakupljanja. Na prim er, m esanog papira im a do­voljno i izvozi se u Bosnu i Hercego- vinu i Hrvatsku, kao i novinskog ko­ji se izvozi u Sloveniju. Najmanje ima belog, odnosno kancelarijskog papi- ra, pa ga ovdasnje fabrike uvoze.

S. S ta m e n ić

Zbog ~ega Stara Pazova ne zeli da u ovu opstinu investira jedna austrijska firm a

Odbili donaciju od 1,5 miliona evraStara Pazova - M ada zvuči potpuno

neverovatno, lokalna sam ouprava u Staroj Pazovi, u kojoj vlast drže radika- li, ne želi da austrijska kompanija Eyemaxx investira u ovu opstinu 300 miliona evra i zaposli 3.500 radnika.

Eyemaxx je lane kupio zemljiste u Novim Banovcima s nam erom da ov- de napravi najveci evropski log centar, u kojem bi bila predstavnistva mnogih kompanija, kancelarije, skladista, spe- dicija... Od vlasnika parcela pokupova- li, istina tada poljoprivredno zemljiste, jer su imali sa vise strana garancije da ce ovo zemljiste moci da prom eni na- m enu i da se na njem u zidaju objekti. Opstina Stara Pazova je, naime, upra- vo u postupku donosenja prostornog plana. Signali dobrodoslice stizali su i iz vise republičkih i pokrajinskih mi- nistarstava, urbanista, građana... Zato su i bili spremni da kvadratni m etar plate četiri evra, sto je prem a rečima menadžera ove firme za Srbiju Mua- mera Ragipovica visestruko povecanje ekonomske cene, jer je reč o poljopri- vrednom zemljistu trece i četvrte kate- gorije. Sve ovo čulo se na pres konfe- renciji u Staroj Pazovi koju je sazvala kompanija Eyemaxx.

Predsednik U pravnog odbora

kompanije Nikolas Sefer naveo je da su oni ugledna firm a koja posluje u Evropi i koja se bavi razvojem proje- kata, izgradnjom , izdavanjem i pro- m etom nekretnina, spedicijom i da su im partneri investicioni fondovi. On kaže da su Banovce odabrali kao idealnu lokaciju jer je odm ah uz au- topu t i blizu aerodrom a, Beograda i Novog Sada.

- Pored nas su IKEA, Volvo, a tu je i Miskovicevo zemljiste. Kada smo dolazili u Srbiju, nasi projekti su oce- njeni kao vredni i važni. Međutim , u poslednjih nekoliko meseci tapkamo u mestu, jer jos uvek nismo uspeli da dobijemo prenam enu zemljista i da krenemo sa izgradnjom onog sto smo namerili - kaže Sefer. M uarem Ragi- povic dodaje da situaciju dodatno op- terecuju priče ne samo na lokalnom nivou, vec i u Skupstini Srbije u koji­m a se ova kompanija pominje kao ne- ko ko im a sumnjiv kapital, sto je pot- puna neistina.

Novinarima je podeljen i dopis ko­ji je potpisao predsednik Opstine Srđo Komazec u kojem se navodi da se lo- kacija koju su planirali za izgradnju nalazi van granica građevinskog ze- mljista, na poljoprivrednom zemljistu

i da opstina Stara Pazova nije zaintere- sovana za izgradnju na ovoj lokaciji.

- Ne mogu da razumem ovakvo po- nasanje. Ako nismo dobrodosli neka nam se kaže i otici cemo na drugo m e­sto. Razloge koje nam je naveo pred- sednik opstine Srđo Komazec u svom dopisu, potpuno su neverovatni i ne- tačni. Objasnjenje je da je ovo kvalitet­no poljoprivredno zemljiste, sto nije tačno, da je nasa namera da pravimo turističku zonu, sto isto nije tačno jer ko bi norm alan između dve industrijske zone pravio turističku. Osim toga, mi smo opstini ponudili 0,5 odsto od vred- nosti investicije, kao donaciju, sto izno- si m inim um 1,5 milion evra, da s tim novcem Opstina uradi sta hoce. No, gradonačelnik je sve odbio. Nasli smo se tako u vrlo neugodnoj situaciji. Mi smo zemljiste kupiU, deo novca vlasni- cima isplatili. Ovde je reč o 88 hektara, a kupili smo ih jer nam je predočeno da je donosenje prostornog plana u proce- duri. I pored svega, očekujemo da na nekoj od narednih sednica Skupstine opstine Stara Pazova jedna od tačaka bude i prostorni plan opstine i da cemo na kraju, iako kasnimo s radovima, ipak uspeti da realizujemo zamisljeno - kaže Ragipovic. J. Zurković

sreda, 24. oktobar 2007. marketing@danas.co.yu MARKET

Jn „ELEKTPOnPMBPEflA CPBMJE“npM BpedHo dpyw TBo „TepM oeieKTpaHe H iK o ia

T e c ia “f l.o .o O bpeHoBac OgpaHaK flpyw TBa T E H T B

PD Termoelektrane Nikola Tesla, Obrenovac

J A B H I P O 3 1 B3 a n p iK y n q a w e noHyda y oTBopeHoM nocTynky HabaBKe flobapa:

3A P O T P E B E K A P M T A L H O r PEM O H TA B2 (JH HH 3847/07-JM )

PpeflM eT HabaBKe: c e B i i ceB H i ly K o B i noBe3Hix ceBoBofla 3a noTpebe K an iT a iH o g peMoHTa B2.f le ia q H a cneL|M$MKaiLMja d a ia y KOHKypcHoj doKyMeHiaL|MjM.y c io B i 3a y~ecTBoBawe: cBa npaBHa n ip a Koja McnywaBajy o6aBe3He ycnoBe M3 HnaHa 45.M 46. 3aKoHa o jaBHoj HaćaBiLM (C ny '6eH M rnaBHMK PC 6p.39/02,43/03 m 55/04). K p iT e p ijy M 3a i3 b o p P oH yfle je ekoHoMcKM HajnoBoqHMja noHyda, a penaiMBHM 3Ha~aj KpMiepwjyMa o n ic a H je y KoHKypcHoj doKyMeHiaL|MjM.ObaBe3Ha c a d p ' iH a noHyfle y iB p |e H a je y KoHKypcHoj doKyM eH iaL|MjM.y z noHydy je HeonxodHo n p i i o ' i T i i TeHflepcKy gapaHCijy y B i c i H i 2% BpeflHocTinoHyfle.BpeMe i MecTo y B if la y KoHKypcHy d oK yM eH Tacijy : y n e p io d y o d 20 daHa o d daHa o6 jaB qM Baw a jaBHor no3MBa y C n y '6 e H o M rnacHMKy PC 3aMHiepecoBaHM noH y|a~M Mory d a M3Bprne yBMd y KoHKypcHy doKyMeHiacM jy cBaKor padHor daHa y BpeMeHy od 10,00 do13.00 ca iM y npociopM jaM a TE „ H ik o n a T e c n a “ fl.o .o O6peHoBac, C e K io p PocnoBM KoM epcM jaie m aHanMiMKe, adpeca: B o ro q y 6 a ypoweBM ka C pnor 44, O6peHoBaL|.OTKyn KoHKypcHe doK yM eH Tac ije : Ha MMe ip o w k o B a y M H o 'a B a w a m d o c ia B q a w a KoHKypcHe doKyM eH iacM je 3aMHiepecoBaHM d o M a k i noH y|a~M y n n a i ik e HenoBpaiHM M3Hoc od 9.440,00 dMHapa ca ypa~yHaiMM P flB -oM Ha ieKykM pa~yH TE „ H ik o n a T e c n a “ d .o .o O 6peHoBac 6poj: 205-79076-25 Kod KoM epcM jaiHe 6aHKe B eorpad a 3aMHiepecoBaHM MHocipaHM noHy|a~M 100,00 eBpa Ha deBM3HM pa~yH TE „HiMKona T e c ia “ d .o .o O6peHoBac TE H T A 6po j 540100-07802161 Kod KoMepcMjanHe 6aHKe B eorpad:

(eneK ipoH cKa fo p M a ) I b A h : CC 73 2050 0078 0216 1000 44 (C W IF T co d e :K O B B C C B r) mim

( fo p M a Ha doKyM eHiy) IB A H : CC 2050 0078 0216 1000 44.P p e y 3 iM a w e KoHKypcHe doKyM eH Tacije: y n e p io d y o d 20 daHa o d daHa o6 jaBqM Baw a jaBHor no3MBa y C n y '6 e H o M rnacHMKy PC 3aMHiepecoBaHM rioHy|aHM Mory y3 n pe ixodH y HajaBy d a npey3M y KoHKypcHy d o K y M e H ia c ijy im hho , n o w io M mim y eneKipoHcKoM fo p M a iy (cd) y3 oB narnkew e 3a npey3MMawe M cie, n p in o 'e H doKa3 o ynna iM m Id e H iif iK a c M o H M n i c i n oH y|a~ a .BpeMe i MecTo n odH om ew a noHyda: noH yde ca opirMHanHoM doK yM e H ia c ijo M mim oBepeHoM fo io K o n i jo M d o K y M e H ia c ije Koja ce o d H o c i Ha M cnywaB awe ycnoB a M3 y n y ic iB a 3a doKa3M Bawe K B a n i f iK a c i ja n o H y |a ~ a y cK nady ca ~naHoM 45 m 46 3JH d o c ia B q a jy ce y 3ane~a}eH oj KoBepiM HenocpedHo mim nornioM ca Ha3HaKoM „P oH yda 3a JH HH 3847/07-JM )- He o iB a p a j, ypy~MiM JeneHM M ix a jn o B i} “ m Ha3HaKoM a dpece n o H y |a ~ a m i o y poKy o d 40 daHa o d daHa o6 jaB qM B aw a jaBHor no3MBa y C n y '6 e H o M rnacHMKy PC d o 10.00 ca iM Ha adpecy: TE „H iK o n a T e c n a “ d .o .o O6peHoBac - C e K io p PocnoBM K o M e p c ija n e m aH an iiM K e . A dpeca : B o ro q y 6 a ypow eB M ka C pno r 44, 11500 O6peHoBac.Ukoim ko poK MciM~e Ha daH K o ji je HepadaH mim Ha daH d p 'a B H o r npa3HMKa, Kao n o c n e d w i daH HaBedeHor poka c M a ip a ke ce npBM c n e d e k i padHM daH.PoHyde n o d H e ie no M cieKy HaBedeHor poka Heke ce pa3M aipa iM m HeoiBopeHe } e 6mim BpakeHe n o H y |a ~ y . B naroB peM eH oc i ce ceHM npeMa daH y m c a iy n p ic n e k a y apxMBy H apyH iopa , a He npeMa daHy m c a iy npedaje norniM.JaBHo oTBapaw e P oH yda 6 ik e o6aB qeH o M c io r daHa no M cieKy poka 3a nodHornewe y11.00 caiM y npociopM jaM a TE „ H ik o n a T e cn a “ A, O6peHoBaL|. P p e d c T a B H ic i n o H y |a ~ a Ha oTBapaw y M opajy n p i i o ' i T i nyHoM okje 3a 3acTynaw e.O K B ip H i daTyM doH om ew a o d iy K e o d o d e i i ygoBopa je 20 daHa o d daHa o iB a p a w a noHyda.O coba 3a KoHTaKT je JeneHa M ixa jnoB M k, ie n . 011/87-55-011 n o k a n 369.

Elektroprivreda Srbije - EPSO M A W A B A

PE „ELECTRIC POWER INDUSTRY OF SERBIA" C orporate com pany „Therm al P ow er P lants

N ikola Tesla" O brenovac C om p any branch TE NT B

Elektroprivreda Srbije - EPS announcePD Termoelektrane

Nikola Tesla, Obrenovac

P U B L IC INVITATIO NFor collecting of b ids w ith in the open procurem ent procedure fo r the

M A JO R O V E R H A U L O F B2 (PP NN 3847/07-JM )

Subject of procurem ent: PIPE AND PIPE BENDS O F THE CO NNECTING PIPELINES FOR TH E M A JO R O V E R H A U L O F B2Detailed specification is g iven in the tender docum entation.C onditions fo r participation: all legal entities that fulfill ob ligatory conditions from the Article 45. and 46. of the General P rocurem ent Act (Official Gazette of RS, No. 39/02, 43/03 and 55/04). C riterion fo r bid se lection is the best bid and re lative im portance of crite ria is g iven in the tender docum entation.O bligatory bid content - determ ined in the tender docum entation.B idders shall be ob liga ted to p rovide fo r T h e B id serio u sn ess a B ank g u aran tee am ounting 2% o f the Bid value.T im e and place fo r inspection o f the ten d er docum entation - w ith in 20 days from the date of publish ing the Public Invitation in the O ffic ia l G azette of RS interested b idders m ay inspect the tender docum entation on every working day betw een 10,00 and 13,00 in the prem ises of the T P P „N iko la Tesla” O brenovac - P rocurem ent and ana ly tics departm ent, address: Bogoljuba U rosevića C rnog 44, O brenovac.P urchase of the tender docum entation : For the purposes of copying and delivering of tender docum enta tion in te rested dom estic b idders sha ll pay an irre trievab le am oun t of 9 .440 ,00 dinars, including VAT, to the current account of N ikola Tesla O brenovac, No. 205-79076-25 at K om erc ija lna B anka B eograd. In terested fo re ign b idders shall pay 100,00 € to the fore ign currency account T E „N iko la Tesla” d.o .o O brenovac TE N T A, No. 540100-07802161 at the Kom ercija lna Banka Beograd, as fo llows:

(E lectron ic form ) IBAN:CS 73 2050 0078 0216 1000 44 (SW IFT code: K O BB CS BG ) or (Form on the docum ent) IBAN:CS 2050 0078 0216 1000 44.

Taking over of ten d er docum entation: The docum entation can be purchased latest 20 days a fter the date of publish ing the Public Invitation in the Official Gazette. Interested bidders m ay take over the tender docum entation e ither personally, by mail or in the e lectronic fo rm (CD), w ith respective authoriza tion , aga inst the subm ission of ev idence of paym ent and B idder's identification list.T im e and p lace fo r su b m iss io n of b ids - B ids, to g e th e r w ith orig ina l docum enta tion or certified copy of the docum enta tion re la ted to b idde r's fu lfillm en t of cond itions from the Qualification Proving Instruction according to the Articles 45 and 46 of the General P rocurem ent Act shall be delivered in an sealed envelope w ith the designation „B id fo r public procurem ent - JN -N N 3 8 4 7 /0 7 -J M - do not open, to be delivered to Je lena M iha jlović” and the designation of the b idder's address w ith in 40 days from the date of publish ing the public invita tion in the O ffic ia l G aze tte of RS until 10 .00 a.m , to the fo llow ing address: TE „N iko la Tesla” d.o .o O brenovac - P rocurem ent and A nalytics Departm ent, A ddress: Bogoljuba U rosevića C rnog 44, 11 500 O brenovac.If th is deadline exp ires on the day which is not a working day o r on the day of a state holiday, the first fo llow ing working day shall be regarded as the last day of the stated deadline.The B ids subm itted a fter the exp iry of the above te rm shall not be taken into consideration, and shall be returned unopened to the Bidder. T im eliness o f the receipt shall be appreciated as per the date and hour of a B id 's arrival in the P urchaser's archives, and not as per the date and hour o f its de live ry at The Post Office.P ublic open ing of B ids sha ll be perfo rm ed on the day of e xp iry of the dead line fo r bid subm iss ion at 11.00 a.m . in the p rem ises of the T P P „N iko la Tesla“ A, O brenovac. R epresenta tives o f B idder m ust en c lo se th e respective au thoriza tio n during th e Bid opening.Fram e deadline fo r decis ion on contract aw ard ing is 20 days from the date of bid opening. C ontact person - Je lena M ihajlović, phone num ber: 011/87-55-011, extension 369.

AMPUTIRANO KOSOVO - ODBRANA MILOSEVICA KOJA TRAJEB r a n i s l a v K r s t i c

Kao potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, od nje- govog osnivanja do 2004, nastojao je da ostvari svoj projekat i da se pripre- mi „zavr{no" re{enje za Kosovo, ekvivalentno onome koje }e pripremiti međuna- rodni posrednici. Kada je utvrdio da je neuspeh neizbežan, jer se umesto odbacivanja nastavljala odbrana Milo{evi}eve politike, podneo je ostavku. Zalagao se da se konačno napusti borba za vlast na teritorijama i re{enje krize je istraživao u mogu}nosti pomire- nja legitimnih prava Srbije i kosovskih Albanaca ostvaranjem projekta dva entiteta.

DAU GRAF iD anasAlekse Nenadovi}a 19-23, Beograd, 011/344 11 86 lok. 107 i 124; e-mail: prodaja@danas.co.yu

EKONOMIJA ekonomija@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.

Ukidanje poreza na dodatu vrednost na pšenicu i brašno snižava cenu vekne za p e t do šest odsto

Hleb je ftin iji, državna kasa „ kraca" za m ilijardu dinara

Od ukidanja PDV najvise koristi imac'e mlinari i izvoznici brašna

Beograd - Rast cena pšenice, brasna i hleba bio je povod da Zitovojvodina uputi zahtev Vladi Srbije, odnosno ministarstvima trgovine, poljoprivre- de i finansija da do juna 2008. godine ukinu porez na dodatu vrednost za te artikle. Zdravko [ajatovi}, pomo}nik direktora Zitovojvodine, u izjavi za Danas kaže da je slab ovogodisnji rod pšenice i rast cena na svetskom tržištu razlog za brigu, jer su svetske zalihe psenice na najnižem nivou u posled- njih dvadesetak godina.

- Od rasta cena psenice, brašna i hleba najvise koristi im a državni bu- džet gde se sliva novac od naplate po­reza n a dodatu vrednost. Kilogram psenice sada kosta 20 dinara, a PDV iznosi 1,6 dinara. To znaci da bi, ako se država odrekne tog poreza budžet ostao kra}i za oko milijardu dinara. Ali bi, s druge strane, to sigurno us- porilo rast cena brasna i hleba. Rast cene psenice, b rasna i hleba na do- m a}em tržistu posledica je desavanja na svetskom, ali i n a tržištim a okol- n ih zemalja, gde se tako le suocavaju sa m anjkom te žitarice. Upravo zato vedna država zabranila je izvoz. Pre- m a nasim procenam a za podmiriva- nje potreba doma}eg tržišta neop- hodno je oko 1,2 m iliona tona pseni­ce. G ra lan i Srbije godisnje potrose oko 106 kilogram a hleba i to je na-

Cene hleba u okruženjudržava cena u evrimaS rb ija 0 ,3 8H rva tska 0 ,7 6S lo ve n ija 0 ,8 0A u s tr ia 2 ,0 0N em ačka 2 ,5 0

m irnica koja se najvise trosi - ne mo- rate kupiti mleko ili meso, ali hleba se retko ko odrice i prem a nekim poda- cim a potrosnja tog artikla raste po- slednjih m eseci - sm atra [ajatovi}, dodaju}i da b i ukidanje PDV zausta- vilo rast cena hleba.

Zoran Pralica, predsednik Unije pekara, podse}a da Uredba ne zabra- njuje izvoz brasna, a zarada od izvoza te namirnice je vise nego solidna. „To je jedan od osnovnih razloga posku- pljenja brasna. Ali, ako se nastavi sa iz- vozom, brasna ne}e biti dovoljno za

podmirenje doma}ih potreba, pa nam se može desiti da na prole}e uvozimo i brasno i psenicu i to po veoma viso- kim cenama“, upozorava Pralica.

Nas sagovornik podse}a da pekari trenutno kilogram brasna pla}aju iz- m e lu 27 i 29 dinara i da bi cena vek­ne hleba od 500 gram a uskoro mogla da dostigne cenu 30 dinara.

- U najtežem položaju su indu- strijske pekare koje hleb prodaju tr- govcima uz odloženo pla}anje do 90 dana, pri cem u su m arže sa 30 pale

na 20 odsto. Ugroženi su i mali peka- ri, njih oko dve hiljade, koji snabde- vaju seoska podrucja a proizvode i prodaju samo hleb. Predlog Zitovoj- vodine najvise ide u prilog m linari- m a i izvoznicima, jer bi izvoz brasna, ako se ukine PDV a ne zabrani izvoz doneo, dodatnu zaradu od 2,4 dina­ra po kilogram u koliko sada iznosi porez na dodatu vrednost. Ukoliko bi država prihvatila predlog Zitovojvo- dine i odlucila da se odrekne prihoda od poreza na najvažniju sirovinu

pšenicu i brašno, hleb bi, mogao da bude jeftiniji za pet do sest odsto - ka- že Pralica, uz napom enu da ipak ne ocekuje takvu odluku Vlade.

U M inistarstvu trgovine potvrdili su da su prim ili dopis Zitovojvodine i da }e sa predstavnicim a m inistar- stava trgovine, poljoprivrede i finan- sija razm otriti efekte ukidanja PDV.

Do m aja naredne godine pšenica u Srbiji sigurno ne}e biti jeftinija od 18 dinara kilogram, a cena }e joj varirati od 18 do 20 dinara, sm atraju struc- njaci. Blagi pad cena žita može se oce- kivati tek posle žetve, pod uslovom da prinosi psenice budu zadovoljavajud u zemljama koje su veliki svetski pro- izvolaci, kao sto je Amerika, Kanada, Argentina, Australija, Ukrajina. Ipak, niko ne ocekuje znacajnije pojeftinje- nje, a pšenica }e i dalje biti tražena ro- ba zbog pove}ane potrosnje.

Cena hleba u zemljama u okruže- nju je razlicita. Tako, na prim er pola kilograma hleba u Hrvatskoj kosta od 55 do 60 dinara, u Sloveniji 0,8 evra, u Austriji dva evra, a u Nemackoj 2,5 evra. U nekim zemljama, poput Polj- ske i Hrvatske, PDV na pšenicu, brašno i hleb ve} je ukinuta. U Srbiji se godisnje potrosi 1,2 miliona tona pse- nice, pekari proizvedu oko 800.000 to- na hleba, a svaki stanovnik u proseku pojede oko 106 kilograma. Od 34 mli- na koji rade ( evidencija je napravljena na osnovu trebovanja markica za bra- sno) samo desetak mlinova im a do- voljno psenice do naredne žetve. Tre- nutno se, iako poskupljuje, pove}ava potrosnja hleba, sto znaci da su posku- peli ostali prehram beni proizvodi. Mleko, meso, se}er ili ulje ne morate da kupite svaki dan, ali hleb morate, kaže Zdravko [ajatovi}, pomo}nik di­rektora Zitovojvodine. M ile n a Ja n ie

Analitičari Erste grupe procenjuju

Politika koči ulazak Srbije u EUBeograd - Srbija se i dalje nalazi u

ranoj fazi tranzicije ali rec je o zemlji sa velikim dugorocnim potencijalom koji u potpunosti može da bude isko- ris}en posto se p ro n a lu odgovaraju- }a resanja za kosovski problem. Me- lu tim , i pre nego sto se to dogodi, svi }e se trud iti da sebi n a vrem e obez- bede sto bolju poziciju na srpskom tržištu. Ovo je, u razgovoru s novina- rim a, istakao regionalni analiticar Erste grupe Alen Kovac.

-Pitanje konacnog statusa Koso­va i saradan ja sa H askim tribunal- nom , dakle politicka pitanja, prak- ticno su jed in a sm etn ja in tegraciji Srbije u EU. O na predstavljaju zna- cajnu opasnost za stabilnost srpske Vlade a sa ekonom skog aspekta, to negativno utice n a pove}anje prili- va s tran ih investicija, koje su Srbiji i te kako nužne. Bilo koji oblik eska- lacije tenzija negativno bi uticao na održavanje postoje}e povoljne in- vesticione klime iako do sada rizik u vezi sa kosovskim p itan jem nije znacajnije usporio priliv SDI, nagla- sio je Kovac d o d a ju d da „Srbija do sada jos nije dostigla svoj p un i po-

tencijal u ovom segm entu jer b i one mogle u ovoj godini da dostignu sa­m o 6,5 odsto BDP“.

Govore}i o pojedinim elem enti- m a makroekonomske stabilnosti ko­ja m ora biti održana, Kovac je poseb- no naglasio da analiticari najve}e bankarske grupacije u centralnoj Evropi, m oraju da koriguju svoj ra- niji stav kada je rec o rastu BDP u Sr­biji. Umesto ran ijih procena da }e rast BDP na kraju ove godine biti oko 5 odsto, sada su uvereni da }e on iz- nositi 6,9 odsto. Korigovana je i pro­cena oko inflaciji, za koju Kovac tvr- di da je njeno ubrzavanje bilo oceki- vano, da }e do kraja godine cak biti ubrzano ali da to ne}e ugroziti ma- kroekonosku stabilnost. Prem a nje- govim procenam a inflacija b i mogla da se zaustavi nedge oko osam pode- oka. Inace, u Erste grupaciji ocekuju i dalje jacanje dinara i sm atraju da i pored rasta deficita teku}eg racuna pla}anja i njegovog visokog postotka u BDP, Srbiji ipak ne preti opasnost kada je rec o servisiranju javnog du- ga, posebno ne zbog izuzetno visokih deviznih rezervi. T. S.

U DVE REČI

POSLOVNA KLIMA BOLJA NEGO NA POČETKU GODINEBeograd - Predstavnici Mreže za unapređenje poslovnog okruženja u Sr­

biji ocenili su da je poslovna klima u Srbiji u septembru bila nešto bolja nego na početku godine. Direkor odeljenja za makroekonomiju ESPI instituta Ko- sovka Ognjenovic izjavila je na konferenciji za novinare da indeks poslovne klime pokazuje da je na pozitivan razvoj preduzeca od jula do septembra ove godine najviše uticala makroekonomska stabilnost i odnosi u samom predu- zecu. Indeks se formira na osnovu ocena 30 faktora poslovnog okruženja, ko­ji su grupisani kao regulatorni i institucionalni faktori, ostali makroekonom- ski faktori, i faktori koji su vezani za poslovanje samih preduzeca, a faktore ocenjuju članovi Mreže za unapređenje poslovnog okruženja. „Najmanji uti- caj imaju propisi i institucije, a ocenjeno je da porezi i stečajne procedure ne koče poslovanje preduzeca" kazala je Kosovka Ognjenovic. Prema njenim re- čima, zakonski okviri i konkurencija faktori su koji negativno utiču na poslova­nje, jer mala preduzeca smatraju da su diskriminisana na tržištu. Mreža za unapređenje poslovnog okruženja formirana je u februaru ove godine, a bro- ji 30 članova, koji su predstavnici privatinih preduzeca, nevladinih organiza- cija, naučnoistraživačkih organizacija i naučnih radnika. Beta

RADNICI KOiTANE TRA@E NEISPLAĆENE ZARADE Vranje - Kada je odlukom odbornika SO Vranje slovenačkoj Kompaniji

Tuš za izgradnju velikog hipermarketa ustupljeno 3,6 hektara zemljišta u vlasništvu nekadašnje Kompanije Koštana, predsednik vranjske opštine Mi- roljub Stojčic najavio je da ce oko 32 miliona dinara biti namenjeno za is- platu zaostalih zarada radnicima ovog preduzeca koje se nalazi u stečaju. „Ukoliko nam uskoro ne budu isplacene zarade za tri godine koliko nam se duguje spremni smo da pokrenemo postupak i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Reč je o sumi od oko 170 miliona dinara na koju računa oko 800 od 1.600 radnika", izjavio je za Danas, predstavnik oštece- nih radnika Predrag Lazarevic. U toku stečajnog postupka koji je sproveden u Koštani rasprodata je celokupna imovina i mašine pa su radnici ostali i bez zarada i bez imovine. Oni se sada pozivaju na obecanje gradonačelnika Vra- nja koji im je potvrdio da ce im biti namiren bar deo duga. V. R.

KOMPANIJA ALAJANS OTKUPIĆE SAV DUVAN PROIZVEDEN NA JUGU SRBIJE

Bujanovac - Američka multinacionalna kompanija Alajans uan inter- nešnal otkupice sav duvan proizveden na jugu Srbije, najavljeno je juče u Bujanovcu. Kako je novinarima, nakon sastanka u Privrednoj komori Lesko- vac, kazao generalni direktor Alajansa za Srbiju Dušan Cmiljic, godišnje po- trebe kompanije kad je reč o otkupu, krecu se oko 90.000 tona duvana, a sa juga Srbije bice otkupljeno onoliko koliko mo'e da se proizvede. Prema nje- govim rečima, koncept rada ove multinacionalne kompanije je da je za sva- ku klasu duvana unapred poznata otkupna cena, kao i da se obezbeđuje re- promaterijal za proizvodnju. Predsednik Regionalne privredne komore Le- skovac Goran Jovic kazao je da je zemlja na jugu Srbije izuzetno pogodna za uzgajanje najkvalitetnijih sorti duvana i da komora u čijoj su nadle'nosti i Pčinjski i Jablanički okrug podržava saradnju između lokalnih duvanskih kompanija i kompanije Alajans. Ugovori za sadnju duvana u 2008. godini potpisivace se u januaru naredne godine, a vec u junu ce najverovatnije po- četi pregovori za sadnju duvana u 2009. godini. Beta

VOJVOĐANSKA BANKA SNIZILA KAMATE NA KREDITE PREDUZETNICIMA

Novi Sad - Vojvođanska banka snizila je do 40 odsto kamatne sto- pe na sve kredite koje odobrava pravnim licima i preduzetnicima, saop- štila je ova banka koja posluje u okviru Nacionalne banke Grčke. Prav­nim licima i preduzetnicima omoguceno je da se opredele za model ka­matne stope i vrstu proizvoda u zavisnosti od specifičnih potreba u po- slovanju. Banka nudi kratkoročne dinarske kredite, kredite sa valutnom klauzulom i devizne kredite sa rokom otplate do godinu dana, kao i du- goročne kredite za kupovinu opreme, vozila, poslovnog prostora, za trajna obrtna sredstva, kao i kombinovano korišcenje proizvoda iz po- nude. Preko Vojvođanske banke svoje poslovanje obavlja 80.000 prav- nih lica, odnosno svako četvrto pravno lice u Srbiji ima otvoren račun u ovoj banci, a stimulativni uslovi kreditiranja namenjeni su svim zainte- resovanim pravnim licima i preduzetnicima. R. B.

io Danas sreda, 24. oktobar 2007. ekonomija@danas.co.yu EKONOMIJA

Najatraktivnije akcije AIK

banke iBeograd - Indeksi Beograd-

ske berze beleže dalji pad vrednosti. BELEXline i BELEX15 izgubili su 0,3 od- sto, a indeks SRX 0,5 odsto. P rom et na berzi je prem a{io 417 m iliona dinara, ~emu do- p rinosi i trgovanje serijom obveznica Republike Srbije koja dospeva n a nap latu 2013. godine (858.066 evra). Ta serija }e ulaga~ima doneti godi{nji prinos od 5,5 odsto. U ukupnom prom etu u~e{}e stran ih investitora dostiglo je 46,8 odsto.

Investito ri su ju~e najvi{e poveren ja pok lon ili akcija-

m a AIK banke iz Ni{a (34,9 m iliona d inara), E nergopro- jek ta (24,6 m iliona d inara), kao i beogradske E nergo- m ontaže (23,2 m iliona d ina­ra) koje su dostigle novi isto- rijsk i m ak s im u m sa cenom od 24.000 d in a ra za jed n u akciju. U k rugu p rv ih pet na jtrgovan ijih akcija nalaze se i h artije od vrednosti Ko- m ercijalne banke i R atara iz Pan~eva ~iji je p rom et dosti- gao 20,5, odnosno 18,9 m ili- ona dinara.

Registrovana je i zna~ajni- ja tražn ja za kupovinu akcija preduze}a GIK B anat iz Zre-

n jan in a (15,4 m iliona d in a ­ra), {to je uticalo n a b lagi ras t cene od tr i procenta.

R ekorderi po skoku cene od po 20 odsto su akcije preduze}a BG group Jugoalat iz Novog Sada i U nifarm a iz Zem una. Obe kom panije be- leže obim p rom eta koji pre- ma{uje 1,3 m iliona dinara. Od ostalih vesti treba napo- m en u ti izve{taje o {estome- se~nim rezu lta tim a poslova- nja, koje kom panije dosta- vljaju Beogradskoj berzi, a detaljnije inform acije m ogu se na}i na sajtu belex.co.yu.

D a rk o J o v a n o v ić

OBVEZNICE REPUBLIKE SRBIJE ZA IZMIRENJE OBAVEZA PO OSNOVU DEVIZNE_____________ŠTEDNJE GRAĐANA / EUR / - METOD KONTINUIRANOG TRGOVANJA 23. oktobar 2007.

serija cena na godišnji promena cena na najviša najniža dnevni zatvaranju prinos cene otvaranju dnevna dnevna obim

cena cena trgovanja

09.09. 2002 - 23.10. 2007. najviša najniža obim cena cena trgovanja

A 2003 - A 2007 115,147,047A 2008 *97,05 5.07% - - - - 0 98.57 36.60 50,904,372A 2009 91,81 5.47% - 91.89 91.89 91.81 2,270 93.36 31.80 59,224,062A 2010 *87,20 5.40% - - - - 0 93.00 26.65 58,769,651A 2011 *82,70 5.41% - - - - 0 82.70 22.53 62,021,762A 2012 78,16 5.49% +0,03 78.16 78.16 78.16 1,000 78.99 18.89 68,964,177A 2013 74,20 5.46% - 74.20 74.28 70.51 858,066 76.00 17.00 70,650,107A 2014 70,25 5.49% +0,05 70.20 70.25 70.00 62,712 70.25 16.15 74,546,563A 2015 66,65 5.48% -0,03 66.48 66.65 66.48 12,462 66.99 14.50 79,368,058A 2016 63,40 5.43% -0,08 63.40 63.40 63.40 3,634 63.99 13.25 126,044,789ukupno 940,144 765,640,588

(poslednja cena - poslednja cena utvrđena na navedeni dan (cena je iskazana procentualno u odnosu na nominalu); cena na otvaranju - prva cena na navedeni dan; najniža dnevna cena - najniza cena ostvarena u toku dana; najviša dnevna cena - najviša cena ostvarena u toku dana; *indikativna cena - cena ostvarena na prethodnom trgovanju; godišnji prinos - izracunava se kao procentualni odnos vrednosti obveznice o roku dospeća i ostvarene tržišne cene, forumula za obracunavanje je: [ [cena o dospeću / poslednja cena] (365/dana do dospe£a>] -i; promena cene - apsolutna promena poslednje cene u odnosu na poslednju cenu prethodnog dana;)

BERZA akcije ' listing aSEKUNDARNO TRGOVANJE 23. oktobar 2007.

METOD KONTINUIRANOG TRGOVANJA

izdavalacsimbo cena

nazatvaranju

promena cene (%)

cena na otvaranju

najvišadnevna

cena

najnižadnevna

cena

obimtrgovanja

(kom)

vrednosttrgovanja

(din)Energoprojekt holding a.d. Beograd ENHL 3,152 -0,63 3,150 3,195 3,150 7,797 24,641,798Tigar a.d. Pirot TIGR 2,044 +0,10 2,020 2,048 2,020 1,689 3,439,036

TRGOVANJE AKCIJAMA IZ PROCESA PRIVATIZACIJE

SEKUNDARNOTRGOVANJE 23.oktobar2007.

METOD KONTINUIRANOG TRGOVANJA simbol cena promena cena na najviša najni'a obim vrednostna cene (%) otvaranju dnevna dnevna trgovanja trgovanja

izdavalac zatvaranju cena cena (kom) (din)Agrobanka a.d. Beograd AGBN 30,216 -2,24 30,400 30,500 30,000 266 8,031,770AIK banka a.d. Niš AIKB 10,884 -0,10 10,899 10,959 10,850 3,208 34,953,036Bambi Banat a.d. Beograd BMBI 23,100 0,00 22,950 23,100 22,950 332 7,665,630Dijamant a.d. Zrenjanin DJMN 59,606 -0,64 58,000 59,950 58,000 17 1,013,296Dunav osiguranje a.d. Beograd DNOS 12,999 -0,77 13,001 13,001 12,999 59 767,008Energomontaza a.d. Beograd EGMN 23,956 +1,51 23,500 24,000 23,500 976 23,262,455Fidelinka a.d. Subotica FIDL 3,900 -2,50 4,000 4,000 3,900 1,033 4,128,798Galenika Fitofarmacija a.d. Zemun FITO 12,800 +0,87 11,800 12,800 11,800 328 4,148,888Globos osiguranje a.d. Beograd GLOS 6,950 -0,71 7,000 7,000 6,910 776 5,430,145Ikarbus a.d. Zemun IKRB 5,452 -0,87 5,451 5,589 5,400 761 4,162,871Imlek a.d. Beograd IMLK 2,700 0,00 2,699 2,750 2,699 860 2,333,356Informatika a.d. Beograd INFM 11,615 -3,21 11,700 11,700 11,600 284 3,302,750Iritel a.d. Beograd IRTL 7,349 +7,13 7,349 7,349 7,349 10 73,490Jubmes banka a.d. Beograd JMBN 115,000 -3,77 117,999 117,999 115,000 12 1,385,998Komercijalna banka a.d. Beograd KMBN 124,999 0,00 125,000 125,999 124,000 164 20,501,888Kopaonik a.d. Beograd KOPB 12,000 +1,12 11,700 12,000 11,500 350 4,063,400MesserTehnogas a.d. Beograd TGAS 24,000 0,00 23,989 24,000 23,800 424 10,173,740Metalac a.d. Gornji Milanovac MTLC 5,390 +3,26 5,250 5,390 5,200 622 3,290,060Metals banka a.d. Novi Sad MTBN 50,000 -0,04 50,000 50,000 49,000 208 10,381,100Navip a.d. Zemun NAVP 1,824 +1,05 1,810 1,824 1,810 180 327,620Novosadska mlekara a.d. Novi Sad MLNS 2,018 -3,95 2,100 2,101 2,000 513 1,045,575Planum GP a.d. Beograd PLNM 4,150 -1,19 4,150 4,150 4,150 331 1,373,650Politika a.d. Beograd PLTK 700 +2,94 652 700 652 40 26,128Privredna banka a.d. Beograd PRBN 5,000 0,00 5,060 5,060 5,000 2,015 10,175,148Progres a.d. Beograd PRGS 470 -2,08 470 470 450 1,617 752,150Putevi a.d. Uzice PUUE 8,600 0,00 8,450 8,600 8,450 352 3,006,700Radijator a.d. Zrenjanin RDJZ 2,518 +20,02 2,518 2,518 2,518 3 7,554Ratko Mitrovi} a.d. Beograd RMBG 950 0,00 950 950 950 50 47,500Soja protein a.d. Becej SJPT 20,990 -0,11 20,999 21,020 20,900 623 13,064,307Srbolek a.d. Beograd SRBL 1,065 -0,47 1,065 1,065 1,065 75 79,875Telefonija a.d. Beograd TLFN 13,097 +0,75 13,109 13,109 13,000 165 2,157,073Univerzal banka a.d. Beograd UNBN 43,000 0,00 43,000 43,599 43,000 276 11,893,245Veterinarski zavod Subotica a.d. Subotica VZAS 2,600 0,00 2,605 2,650 2,599 2,372 6,187,535Voda Vrnjci a.d. Vrnjacka Banja VDAV 23,500 0,00 23,500 23,500 23,500 3 70,500Zorka Pharma a.d. [abac ZOPH 1,930 -1,48 1,930 1,930 1,930 12 23,160

Porez na zaradu od devizne štednje biće prepolovljen

Beograd - Porez n a dobit od kam ata n a deviznu {ted- nju trebalo b i da bude p repo­lovljen na 10 odsto, izjavio je ju~e p redstavn ik N arodne banke Srbije (NBS) P redrag Đ u m ić „Država nije sprem - na da se u po tpunosti odrek- ne prihoda od poreza na do- b it n a kam ate za deviznu {tednju koji su u pro{loj go- dini iznosili 1,65 m ilijardi di­nara, a u ovoj godini b i treba- lo da dostignu dve m ilijarde d inara“, kazao je on na okru- glom stolu m ese~nika Ban- kar. Đ um i} je podsetio da M inistarstvo finansija pri- p rem a izm ene zakona koji- m a }e porez na p rihod od ka-

m ata na deviznu {tednju biti sm anjen sa 20 n a 10 odsto.

- Devizna {tednja stanovni- {tva pove}ana je od po~etka godine za milijardu evra, i ve} je dostigla 4,4 milijarde, od ~e- ga 38 odsto ~ine ulozi po v ile- nju, a oko 40 odsto depoziti oro~eni na duže od {est mese- ci. Stednja u dinarim a m anja je ~ak 37 puta i iznosi 9,5 milijar- di dinara (120 m iliona evra), iako je od 2001. do 2006. godi- ne na svaki oro~en dinar zara- da od kam ata iznosila dva di­nara, dvostruko vi{e nego na evro - istakao je Đumi}.

Predstavnici banaka ocenili su da bi za povratak poverenja g ra la n a u {tednju u doma}oj

valuti, zbog ranijih iskustava sa hiperinflacijom, trebalo da p ro le jo{ najm anje ~etiri do pet godina. Bankari su tako le ukazali da su promenljive ka- m atne stope problem za pri- vla~enje g ra lan a da dugoro~- no {tede i ocenili da b i ukida- nje poreza na zaradu od kama- ta na {tednju doprinelo pove- }anju polaganja {tednih uloga. Neke od m era kojima b i ban- ke, u konkurenciji sa investici- onim i penzijskim fondovima, osiguravaju}im dru{tvim a i ulaganjem u nekretnine, mo- gle da privuku vise {tednje od- nose se na uvolen je jedno- stavnijih i nam enskih modela stednje. B eta

N ovi vlasnik Beogradske industrije p iva najavljuje borbu za lidersku poziciju na tržištu Srbije

Za razvojne programe 40 miliona evra

Beograd - Novi vlasnik Beo­gradske industrije piva, kon- zorcijum Alita iz Litvanije i {vedski Junajted nordik beve- rid planira da izgradi novu pi- varu u beogradskom naselju Krnja~a. Prem a re~ima gene- ralnog direktora kom panije Junajted nord ik beverid Tavi Einasta, investicioni program bi}e zavrsen za sest meseci, a planirano je da proizvodnja u

novoj fabrici po~ne 2001. go- dine. O n je ju~e najavio da }e konzorcijum A lita-Junajted nordik beverid u narednih pet godina u razvoj BIP uložiti oko 40 m iliona evra.

T renutno tržišno u~e{}e BIP u Srbiji je oko pet odsto, a p lan je da bude pove}ano na najmanje 10 odsto. Kada je re~ o fabrici BIP na M ostarskoj petlji, konzorcijum im a oba-

vezu prem a Vladi Srbije da proizvodi pivo u naredne tri godine, nakon ~ega }e fabrika najverovatnije biti prodata, a taj novac }e biti uložen u raz- voj nove fabrike.

On je dodao da je za jedan broj radika BIP, kojih trenutno im a oko 1.000, predvilen soci- jalni program od 250 evra po godini radnog staža, ali nije precizirao koliko }e radnika bi-

ti otpušteno. Einast je do- dao da je cilj novog me- nadžm enta revitalizacija BIP i borba za lidersku po- ziciju kroz {irenje pro- izvodnje i investiranje u oprem u od najmanje 5,1 milion evra. Na pitanje no- vinara kako }e biti razre{e- no pitanje zemljista koje koristi BIP, on je odgovorio da je to problem koji treba da re{e Vlada Srbije i stari vlasnici. Konzorcijum Ali- ta-Junajted nordik beverid je krajem jula na aukciji Agencije za privatizaciju kupio 51,9 odsto akcija BIP za 21,4 miliona evra i po- stao ve}inski vlasnik te kompanije. G. V.

U planu izgradnja nove pivare u Krnjači: BIP

KURSNA LISTA Danas

Zemlja valutaZA DEVIZE

va'i za kupovni prodajni

E M U E U R 1 7 7 , 1 0 7 3 7 7 , 5 7 1 3

A U S T R A L IJ A A U D 1 4 7 , 8 9 8 7 4 8 , 1 8 6 9

K A N A D A C A D 1 5 5 , 6 9 7 3 5 6 , 0 3 2 5

D A N S K A D K K 1 1 0 ,3 4 1 1 1 0 , 4 0 3 3

J A P A N J P Y 1 0 0 4 7 , 2 0 6 7 4 7 , 4 9 0 7

N O R V E Š K A N O K 1 1 0 , 0 5 9 5 1 0 ,1 2 0 1

[ V E D S K A S EK 1 8 , 3 9 9 5 8 , 4 5 0 1

[ V A J C A R S K A C H F 1 4 6 , 2 5 7 9 4 6 , 5 3 6 3

V .B R IT A N IJ A G B P 1 1 1 0 , 3 7 4 0 1 1 1 , 0 3 8 2

S A D U S D 1 5 3 , 8 5 3 4 5 4 , 1 7 7 4

od 8 časova 23. oktobra i vaze do 8 časova 24. oktobra

Hapoana ftamca CpCiijiwww.nbs.yu/serbian/statistika/index.

je fV F ii.htm

ZemljaZA EFEKTIVNI STRANI NOVAC

valuta va'i za kupovni prodajni

E M U E U R 1 7 6 , 7 9 7 9 7 7 , 8 8 0 7

S V A J C A R S K A C H F 1 4 6 , 0 7 2 3 4 6 , 7 2 1 9

S A D U S D 1 5 3 , 6 3 7 3 5 4 , 3 9 3 5

Dobit beogradskog aerodroma 9,97 miliona evra

Beograd - Javno preduze}e Aerodrom Nikola Tesla objavi- lo je ju~e da je u prvih devet me- seci 2007. ostvarilo neto dobit od 9,97 miliona evra, {to je za 24 odsto vi{e nego u istom pe- riodu pro{le godine. Usluge Be- ogradskog aerodroma koristilo je 1.965.737 putnika {to je po- ve}anje za 12 odsto, obavljene su 33.252 aviooperacije i otpre- mljeno 8.267 tona robe. B eta

EKONOMIJA ekonomija@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.Danas 11

Bankarski sektor u Srbiji na udaru talasa dokapitalizacije

Svež kapital za novukreditnu ekspanziju banaka

Vest da ce Jubm es banka pocetkom naredne godine udvostruciti kapital emisijom novih akcija u visini od 40 mi- liona evra ne predstavlja izne- na |en je . Jubmes banka se, za- pravo, sam o pridružila talasu dokapitalizacije koji je zaplju-

snuo bankarski sektor u Srbiji. Tom e su u velikoj m eri „ku- movale“ m ere Narodne banke Srbije koja je, da bi zaustavila kreditnu ekspanziju banaka, sm anjila odnos izm elu kapi- tala i kreditnih p lasm ana ba- naka. Od Nove godine ce sve banke koje nameravaju da za- ustave kreditnu aktivnost pre- m a stanovnistvu, m orati da za to im aju pokrice u visni 150 odsto sopstvenog plasm ana. P rem a procenam a NBS sest od 38 banaka je zbog ove od- luke moralo da osigura dodat- ni kapital kako bi taj uslov mogle da ispune.

Sosijete ženeral je, recimo, pocetkom septem bra, objavi-

la da je emisijom dodatnih ak­cija povecala kapital za 50 mi- liona evra i sada raspolaže ka- pitalom od 160 m iliona evra. U banci isticu da je to posledi- ca realizacije njihovog plana da vise ulažu u Srbiju i jasno oznacenog opredeljenja da

m inistar finansija u Vladi Sr- bije, „dokapitalizacija je nu- žna kako bi se omogucilo pla- n irano sirenje K omercijalne banke u regionu“.

Ekonomisti se slažu u oceni da su banke politikom NBS pri- n u |e n e da povecavaju kapital,

Konkurencija tera banke da se prestrojavaju u hodu

održe dugorocno prisustvo na ovom tržištu na kom e vec im aju 240.000 klijenata. Gru- pa Folksbank internesnel iz Austrije investirala je do sada u kapital Folksbanke u Srbiji 120 m iliona evra i to je, kako je izjavio Fridhelm Bosert, p redsednik uprave, najbrži rast kapitala koje su banke iz ove grupacije ra sp o re |e n e u devet zemalja istocne i cen- tralne Evrope, ostvarile. Do- kapitalizaciju najavljuje i Er- ste banka, a do kraja godine bice dokapitalizovana i Ko- mercijalna banka, i to u visini od 100 m iliona evra. Kako je objasnio M irko Cvetkovic,

ali ne treba zanemariti ni želju samih banaka da obezbede sto bolju poziciju u predstojecoj ve- om a žestokoj borbi za svakog klijenta na domacem na tržištu, ali i tržištu u regionu.

- Prvi talas naglog rasta kred itn ih p lasm ana u Srbiji

koji je zaustavljen prosle godi- ne bio je baziran uglavnom na zaduživanju banaka kod sop- stvenih m atica i njihovoj ori- jentaciji na p lasm ane u pri- vredi i sirenju sopstvene mre- že. Najnoviji kreditn i talas, koji je poceo u aprilu ove go­dine i koji centralna banka pokusava da uspori, okrenut je u najvecoj m eri ka stanov- nistvu, a izvori su m u u pove- canju sopstvenog kapitala i znacajnom rastu prikupljene dom ace stednje - ocenjuje ekonom ista Bosko Živković, napom injuci da je u prote- klom delu godine porast sop- stvenog kapitala banaka bio veci od porasta dom ace sted- nje za oko 200 m iliona evra.

Naravno, im a i onih kako m e lu bankarim a tako i m e lu ekonom istim a, koji u ubrza- nom rastu kapitala ne vide sa- m o dobre strane. Ulazak sred- stava potrebnih za dokapitali- zaciju najcesce je oznacavan kao krivac za ubrzan pad vrednosti evra, a prem a nekim ocenama, koje su narocito pri- sutne u bankarskim krugovi- ma, ovako brzo povecanje ka- pitala je nepotrebno i cak bi moglo da natera maticne ban- ke da ozbiljno razmisle da li da se okrenu drugim tržištima.

T a n ja S ta n k o v ić

Za godinu i po bankarski kapital udvostrucen

Poslovne banke su u ovoj godini samo u prvom polugodištu povećale svoj ka­pital za oko 600 miliona evra, i to uz smanjenje zadu'ivanja u inostranstvu za više od 11 odsto. Pre dve godine ukupan kapital srpskog bankarstva iznosio je 125 m i- lijardi dinara, a ove godine na kraju polugodišta ta suma premašila je 260 m ilijar- di. Dakle, za godinu i po dana vrednost kapitala poslovnih banaka je udvostrucena, a samo za {est meseci ove godine kapital je povec'an za petinu. Kada se tome pri- doda i prošlogodišnji rast od 72 odsto, jasno je da se nešto bitno menja na tržištu što tera banke na ove korake.

Elektromreža uvela sistem za upravljanje tržištem struje

Beograd - Javno preduzece E lektrom reža Srbije (EMS) uvelo je novi sistem za upra- vljanje trž ištem elektricne energije koji je u skladu sa standardim a Evropske unije. U vo |en je tog sistem a u EMS kostalo je tr i m iliona evra, a finansirala ga je Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR). Prem a recim a koordi- na to ra p rojekta u v o len ja ovog sistem a M ilosa M lade- novica, ovo je preduslov za li- beralizaciju i otvaranja tržišta elektricne energije. „Od 1. ja- nuara 2008. godine otvara se veleprodajno tržište za kvali- fikovane potrosace i Srbija m ora biti tehnicki sprem na, a ovaj sistem to om ogucuje“, naglasio je Mladenovic. On je objasnio da je novi sistem za upravljanje tržištem elektric- ne energije in tegrisan sa si- stem om za dispecersko upra- vljanje, sistem om za daljin- sko prikupljanje obracunskih i m ern ih podataka, kao i si- stem om za prijavu program a

rada ucesnika na tržištu. Pre- m a recim a m in istra rudar- stva i energetike Srbije Alek- sandra Popovica, ovaj sistem je veom a znacajan, je r je EMS, zahvaljujuci geograf- skom položaju Srbije, kljucan sistem za tranzit elektricne energije u Evropi i zato je po- trebno da prim enjuje najm o- derniju tehnologiju. On je podsetio da je ova srpska kom panija drugi sistem ope­rator u Evropi po broju grani- ca koje pokriva, cak osam. Prem a recima Popovica, 2015. godina je krajnji rok za potpu- nu liberalizaciju i otvaranje tr- žišta elektricnom energijom , a Srbija ce za to biti sprem na m nogo ranije. B e ta

U okviru grupe Prvo penzijsko društvo uspešno poslujemo na tržištima 6 evropskih zemalja.

■ ■ ■ GARANT PENZIJSKO DRUŠTVO

Nokia 1 600 za samo 499 din!Prepaid ponuda sa mobilnim telefonima

Iskoristi je d ins tvenu šansu i z g ra b i N o k ia 1 6 0 0 z a sam o 499 din Jedn os tavno , um esto s tare cene o d 3 4 9 9 d in a ra , sa d a uz po pu st od 5 0 0 d in a ra p la ća š sam o 2999 din. I to ni je sve!Iz a b e ri p re p a id p a ke t sa S IM ka rtico m a na tvom p re p a id računu čeka te i bonus od 2500 din. O v a j ekstra k re d it d o b ija š uz s le d e d h 10 d o p u n a (2 5 0 d in bonusa uz d o p u n u o d n a jm a n je 2 0 0 d in } na jv iše je d n o m m esečno u p e r io d u o d 2 4 m eseca.

Požuri, ponuda je ograničena!

Cene su sa PDV-om.Važi za prepaid pakete aktivirane do 3 1.12.20 07 . Ponuda važi dok traju zalihe.

Tvoje reci vrede vise

2 9 9 9 d in plaćaš- 2 5 0 0 d in bonus uz dopune ^

499 din

sreda, 24. oktobar 2007.___________________________________________________pisma@danas.co.yu

12 Danas DIJALOG

Izborni cirkusKIOSK

VJESNIKZAGREB

Kao sto se i moglo ocekiva- ti, reakcije na zadnju anketu samo su potvrdile da neki na- ši političari boluju od teškog oblika optimizma neutemelje- nog na realnosti.

To što se esdepeovci anke­tu o HDZ-ovoj prednosti nisu udostojali n i komentirati i ni- je iznena|enje s obzirom na to da imaju ozbiljnih problema s liderstvom u stranci pa im ni sam im a nije jasno tko bi koji dan što trebao red. Kampanja SDP-a proteklog je tjedna bila kao i vremenski poreme}aj od kojeg nitko nem a ni zadovolj- stva ni koristi. Osim što njihov v o |a zna samo izbacivati pa­role poput one kako }e osvoji- ti zadnju HDZ-ovu utvrdu, Slavoniju, i to ruše}i ciglu po ciglu, vrije |aju}i dokazane političare kao neznalice, a sla- vonske birače kao ljude „pune mržnje i predrasuda“, stranka je sve nezadovoljnija cinjeni- com da im se sef odlucio pari- rati najjacem protivniku ni- skim uvredama i praznim flo- skulama. Pri cemu je veliki doseg njegove demagoske do- misljatosti i eksponiranje no- vog lica slavonske ljevice, iz- vjesne Biljane Borzan, koju sa- da prikazuje kao akrobatkinju u cirkusu za koju kaže kako „nije bolesna nego je u dru- gom stanju“?! Valjda misli da je to nužno objasniti neukim biracima.

Ankete zapravo i nisu va- žne jer biracko tijelo je dovolj- no pam etno da ve} u pret- kampanji lako raspozna tko su demagozi, a tko im a rezultate. Ne samo sto su u Socijalde- mokratskoj partiji hendikepi- rani anjenicom da imaju dvo- glavo vodstvo koje im je ve} nanijelo pad rejtinga, mijenja- ju}i iskaze iz dana u dan poka- zuju m anjak samopouzdanja, za sto je odgovoran i politicki

nezreli v o |a kojemu se kam- panja svodi samo i jedino na bla}enje protivnika. Jedina ar- gumentacija u kampanji bit }e m u, ocito, dokazivanje nedo- stataka suparnika, dok isto- dobno obe}ava g ra |an im a ono sto njegovi nisu bili u sta- nju provesti dok su bili na vla- sti. Ne cudi stoga da je ve} pri- mio golove Ive Sanadera osna- ženog i na doma}em i na me- |unarodnom terenu.

Sanader je kao iskusni di­plomat i vjerodostojan politi- car odlucio politicki nezrelog, a kako stvari stoje i eksperi- mentalnog v o |u SDP-a ga |a - ti kljucnim i gralan im a ocito vrlo prihvatljivim porukama. Milanovi} gradi kampanju sa­m o na dvjema tem am a - na- m etanju poreza g ra |an im a i igrama sto }e on biti u vlasti ako SDP pobijedi.

Iako biraci jesu željni svje- žih lica u politici, sam u cinje- nicu da su se u stranci na Ible- rovom trgu silom neprilika nasli u poziciji da ih vodi novo lice nisu uspjeli kapitalizirati. On, naime, negativistickom kampanjom stranci tako ocito rusi rejting cim progovori, a tim iza njega doima se kao eki- pa za popravni ispit. Hrvatska, kako vidimo iz anketa, nem a vremena za eksperimente ko- je joj nedefinirana Socijalde- mokratska partija nudi.

Eksperimentalnoj prevari biraca nije nesklon n i HSP. Opet su pucali u prazno poru- kom da se sprema crveno-cr- na koalicija. M a koliko sef pra- vasa aludirao na HDZ, g ra |a- n i se i te kako dobro sje}aju da je s „crvenima“ ne tako davno koalirao HSP pokazavsi time da m u je demokratska odluka biraca potpuno nevažna.

Sude}i prem a vikendu iza nas, kampanja }e biti puna cir- kusantskih družina koje u di- sonantnim tonovima pjevaju pjesme o „svojoj domovini“, igraju nogomet, piju kave... Iz- borni cirkus ide dalje. Oprez, sutra su u vasem gradu!

M iro slava R ožanković

1997 VREMEPLOV D a n a s 2007

Dežumi tumač UstavaStudenti Pravnog fakulteta

mogu da imaju puno poverenje u svog profesora Ratka Marko­v n a Cesto je mnogo važnije sta on o Ustavu ili pojedinim zako- nima misli, nego sta u njima pi­se. Kada je nesto nejasno ili ne- doreceno, on to protumaci. Ka- da je nesto jasno, ali nepogodno ili neprilagoleno, on i tad protu- maci. Retko m u se desava da po- gresi, kao kad su, nekoliko dana nakon njegove izjave da }e izbo- ri biti raspisani tek nakon obja- vljivanja rezultata u Službenom glasniku i to u roku od sezdeset dana, izbori raspisani u najkra- }em mogu}em roku. To ne zna- ci da Markovi} nije bio u pravu, ve} da nije na vreme pripremio

novo tumacenje. Nije on kriv sto je sve vise posla za njega.

Doduse, on retko demantu- je svoje izjave. Studenti m u ne- }e zaboraviti da je ostao pri sta- vu da su pitomci Policijske aka- demije „najbolji na Beograd- skom univerzitetu“, a g ra lan i Srbije da je pri kraju 1996. izja- vio da su izbori, kao i svi pret- hodni, „imali sve elemente de- mokratskog, slobodnog i nepo- srednog izjasnjavanja gralana“ i da „ako je k ra le i bilo, to sud treba da utvrdi“. Ali, n i taj pro­blem nije mogao bez Markovi- }a, resen je Leks specijlisom u cijem kreiranju je poprilicno ucestvovao. N a d a Kovačević

(24. oktobar 1997)

Uz Rezoluciju 1580 Saveta Evrope o opasnostima od učenja kreacionizma u skolama

Potpisali i - precutaliM r Biljana S to jkovk

POVODI

Godine 2007, 4. oktobra, na zasedanju Saveta Evrope kojim predsedava država Srbija, pot- pisana je Rezolucija (broj 1580) o opasnostima od ucenja krea- cionizma u evropskim skolama. Iako se Srbija nalazi m e lu broj- n im državama potpisnicama, Ministarstvo prosvete nije se oglasilo povodom ovog doku- menta, niti je izvestaj o tom do- galaju objavljen u dom aam medijima.

Na casu u prvom razredu jedne osnovne skole u Beogra- du uciteljica i deca razgovaraju o lepom i ružnom ponasanju. Svako dete ispricalo je sta ceni od svojih osobina, a sta su ru- žne strane njegove licnosti. Za- tim je uciteljica objasnila deci da im je sve osobine dao Bog. Sta su deca naucila od svoje uci- teljice? Ako ih je neko odozgo stvorio takvima kakvi jesu, sa svim plem enitim i ružnim ka- rakteristikama licnosti, onda ne mogu biti odgovorni za svoje lose osobine i nemoralne po- stupke. Nebeskom daru se u zube ne gleda! Veoma utesno za decu, ali pogubno za budu}e odrasle ljude, pa i citavo dru- stvo. Ovo je istinita prica sa jed- nog casa iz predmeta koji se zo- ve G ralansko vaspitanje! A ka-

kav je nastavni program pred­m eta Veronauka? Iako je pred- v ileno da se ucenici na ovim casovima edukuju o verovanji- m a, dakle o necem u sto nem a veze sa materijalnim svetom, a posebno s naukom, veroucitelji u srednjim skolama ne zaziru od kritike dokazanih naucnih teorija, na prim er Darvinove i Kopernikove teorije. Moglo bi se pomisliti da se neka ravnote- ža u edukaciji nase dece može prona}i u predm etim a koji se

bave prirodnim naukama. Ipak, podaci govore drugacije. Cak i ako zanemarimo pokusaj bivse ministarke prosvete da se teorija evolucije zvanicno izbri- se iz nastavnih programa, situ- acija sa nastavom iz evolucione biologije daleko je od ocekivane i neophodne. N astavne jedinice koje se bave nastankom i evolu- cijom živog sveta nalaze se na sam om kraju program a biolo- gije, i za njih, po pravilu, nem a vremena da se adekvatno, ili bi- lo kako, obrade. Prema mojim saznanjima, skoro da nem a srednje skole u kojoj deca mo- gu ista cuti o teoriji evolucije. Ako je za utehu, slicni problemi postoje i u drugim evropskim državama, sto je i bio razlog za pokretanje ovog pitanja u Save-

tu Evrope. Posledice unosenja religijske dogme u nastavne programe delimicno su opisa- ne u samoj rezoluciji, koja se može prona}i na internet stra- nici Saveta Evrope.

U poslednjem paragrafu Re- zolucije 1580 pom enuto je sa- opstenje Interakademskog pa- nela o internacionalnim pita- njim a (IAP), globalne mreže akademija nauka, o nastavi iz oblasti evolucione biologije. Srpska akademija nauka i

umetnosti, zajedno sa jos 67 akademija nauka sa svih konti- nenata, od kojih je 27 iz država u sastavu Saveta Evrope, potpi- sala je ovaj dokument 21. juna 2006. Pored brojnih pojasnje- nja naucne metodologije, u ovom saopstenju navode se sa- znanja o postanku svemira, planeta i života na Zemlji koja su nesporno po tv rlena broj- nim podacima i eksperimental- n im razultatim a iz razlicitih oblasti nauke. Svrha ovog do- kum enta je da se apeluje na „politicare, nastavnike i rodite- lje da podsticu edukaciju dece o naucnim m etodam a i otkri}i- m a u oblasti prirodnih nauka“. T akole se navodi: „Znanja o prirodi sveta u kojem živimo direktno su povezana sa razu-

mevanjem ljudskih potreba, uloge coveka i m era zastite nase planete.“

Da li su srpski parlamentar- ci iz Saveta Evrope ili cenjeni akademici SANU preduzeli bilo sta od onoga na sta su se obave- zali svojim potpisom? Da li je u Ministarstvu prosvete ikada pokrenuta rasprava po ovom pitanju? Da li je ovaj problem beznacajan za doma}u politiku, iako je dovoljno važan da bi se0 njem u raspravljalo u Savetu Evrope?

Može li se u dve recenice opi- sati stanje naseg drustva, a sa- m im tim i prosvetna politika nase države? Ja }u pokusati: 1) Pod parolom (kvazi)demokra- tije i slobodnog misljenja izjed- nacava se svasta sto se izjedna- citi ne sme: nauka i nenauka, evolucija i kreacionizam, moral1 religija, patriotizam i crkva, pa- triotizam i ksenofobija, antifasi- zam i fasizam, itd. 2) Zarad sit- n ih politickih poena i neukih licnih pogleda na svet, drustvo se uvodi u klerikalizaciju, grade se crkve umesto vrti}a i skola, u okviru gralanskog vaspitanja održava se verska nastava, a na casovima iz prirodnih nauka iz- begava se rec „evolucija“. Da li je ovo dovoljan opis pravca kojim smo krenuli?

A u to rk a je asistentkin ja n a K atedri z a genetiku

i evoluciju, Bioloski fakultet, U niverzitet u B eogradu

Nastavne jedinice koje se bave nastankom i evolucijom živog sveta nalaze se na samom kraju programa biologije

Borba protiv zaboravaGoran B ab k

KRATKIESEJ

Eva Timar, preživjevši i sa- m a u m ladosti holokaust, na- vodi dva svjedocenja iz m a- larskog jevrejskog lista Uj elet (Novi život).

U prvom e (Uj elet, 15. 3. 2002) kom andant Centra za regrutaciju pukovnik M urai prilikom ispra}aja p rinudnih radnika („m uszosa“) u Ukra- jinu u jesen 1942. godine u m jestu N adjkatu (Nagykata) najprvo govori Jevrejima:

„Svaki od vas je za nesto kriv. Treba ocistiti m a la rsk i narod od vas. Vi ste podla skupina, neprijatelji domovi- ne, surujete s nasim neprijate- ljima.“

Zatim se obra}a (uz prisu- stvo Jevreja) prate}oj ekipi m a la rsk ih oficira, podoficira i vojnika:

„Jeste li culi ko su ovi? Va- m a su povereni. Kad ih nekud vodite, oni da idu sredinom kolovoza! Ovo nisu ljudi, ve} životinje, ne stedite ih! Kad stignete u Ukrajinu, okitite sa n jim a drvorede kraj puteva, vesajte ih tam o sve odreda! Ti­m e cinite veliku uslugu do- movini, a i covecanstvu, jer su ovi talog ljudskog roda.“

U drugom napisu iz istog lista (Uj elet, 7. 2. 2004) dono- si se izvod iz govora dr Petera Kardosa, vrhovnog rabina M alarske, povodom kome- moracije 18. 1. 2004:

„18. januar 1945. Tog izu- zetno ledenog dana davno ocekivani vojnici, dva borca Crvene armije, p rodrli su u podrum , nase posljednje skroviste. Tragali su za fasisti- ma. Ugledavsi nas, odložili su m asinke i iz svojih prljavih platnenih vre}a vadili su i po- celi da razdeljuju kom ade ne- kog crnkastog, suvog hleba. D odiruju}i nam le la uzviki- vali su ‘Fasisti kaputt!’ Tvrdim da je taj hleb spasao živote nas desetak nesretnika, ‘stanara’ podrum a.

Ovde, u M alarskoj, zakon stavlja znak jednakosti izme- l u kukastog krsta i crvene pe- tokrake zvezde. Oba predsta- vljaju sim bol zabranjene vla- davine nasilja.

Mi, preživjeli iz pestanskog geta, ne možem o staviti znak jednakosti izm elu ta dva obe- ležja. Nas su istrebljivali pod kukastim krstom . M ucenike pestanskog geta ubijali su i ba- cali u D unav pod strelastim krstom . Malobrojne preživje- le iz geta spasli su nosioci cr- vene petokrake.“

1 9 .0 7 .2 0 0 7 .

Do telefonskog priključka može i bezpodmicivanja

Država nece, privatnik hoce

PISMA

Ve} sam mislila da m i nem a pomo}i. Telefonskih brojeva „parica“ za nas obican svet u Ba- rajevu nema. Doduse, pred po- slednje izbore stranka Velje Ili- }a je novopecenim clanovima udelila dvadesetak brojeva, ka- žu potrebni su im kvalitetni lju- di. Moja komsinica platila je po- zamasnu sum u u kesu i ispekla prasence za veceru. Naravno, dobila je telefonski prikljucak. Neki su m i savetovali da u Beo­gradu n a le m „vezu“. Zainatila sam se. Internet konekcija m i je potrebna kao i hleb, ali odlucila sam da se ne ukljucujem u ko- rupcionaske radnje. Ne m oram bas, pod stare dane, da posta- nem deo Srbije koje se gadim. Tako sam dve godine obilazila saltere, podnosila molbe: prvo

VIC

za uvolenje telefona, pa za pre- seljenje telefona iz Beograda u Ba}evac. Redovno sam poziva- la zadužene za uvolenje telefo- na, pristajala da platim preko 300m telefonskog kabla i da snosim troskove razvlacenja is- tog. Uzalud. I kad sam izgubila nadu, prijateljica moje }erke od- lucila je da razresi problem. Pa- m etna mlada žena, zavrsila Univerzitet Ka Foskari u Vene- ciji. Stavila je prst na celo, izlista- la na internetu provajdere be- žicnog interneta i donela m i broj telefona. Privatnik je stigao „dok ja okom, on skokom“, ba- cio znalacki pogled, rekao mo- že, doneo ugovor i instalirao m i stalnu brzu internet konekciju. Sve legalno, sa ugovorom, žiro racunom , PDV-om, garanci- jom, servisom! Možda nas mo- derne tehnologije oduce od mi- ta i korupcije. N ad e zd a Radović

- Komšinice, izvinite sto sam ijubopitijiva, ali čini mi se da sam ju- če videia vaseg sina.- Jeste, sunce majkino. Vratio se.- Pa zar nije bio osuđen na sedam godina zbog četvorostrukog ubistva?- Jeste, ali je zbog dobrog viadanja pusten posie isteka poiovine kazne.

DIJALOG nluredn itodanas.ro .vuD a n a s 13

sreda, 24. oktobar 2007.

Papir daleko od stvarnosti

Rodoljub Sabk

LI&NI STAV

Jedna nedavna izjava Drage Kosa, predsednika GRECO-a (Grupa zema- lja za borbu protiv korupcije SE), s raz- logom je privukla pažnju nase javnosti.

Ne bi trebalo da glavni razlog bude „strah“ pred pretnj om eventualne pri- m ene tzv. procedure za nekooperativ- ne zemlje. Izjava zaista sadrži i upozo- renje da bi na{a zemlja zbog neispu- njavanja preporuka ove najvece me- đudržavne antikorupcijske inicijative mogla biti podvrgnuta pomenutoj proceduri, pa i mogucim neprijatnim diplomatskim i drugim konsekvenca- ma. Ipak, ta pretnja nije preterano ak- tuelna. Bilo je jos zemalja koje su ima- le određene probleme s prim enom preporuka GRECO-a, ali je, valjda, sa- m o jedna (Gruzija) i formalno progla- sena nekooperativnom. Međutim, po- stoje jaki „domaci“ razlozi koji govore da izjava predsednika GRECO-a zaslu- žuje ozbiljnu pažnju. Jer ona, volens nolens, govori da ne bismo smeli i da- lje zatvarati oci pred nekim fenomeni- m a koji gotovo da su karakteristicni za nas „antikorupcijski koncept“.

Prvi je ocigledan raskorak između rezultata koji se ostvaruju na norm a- tivnom i onih na stvarnom planu. Re- zultati u produkciji norm ativnih i ak- cionih dokum enata m nogo su nam „bolji“ od antikorupcijskih rezultata u realnom životu. S tim u vezi ilustrativ- ne su, na primer, preporuke GRECO- a XIII, XV i XXV, koje predviđaju do- nosenje i sprovođenje akcionog plana za prim enu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i uvođenje u sistem dve izuzetno bitne institucije - O m budsm ana i Državne revizorske institucije. Preporuka br. XIII „reali- zovana“ je usvajanjem Akcionog pla­na. Sprovođenje tog plana trebalo je da nadgleda agencija cije je osnivanje bilo predviđeno sam om strategijom, ali koja nikada nije osnovana. Vlada se opredelila da kao prelazno resenje

form ira M ultiresorsku komisiju, ali potrebni uslovi za rad te komisije ni- su obezbeđeni i ona, naravno, ne de- luje. I preporuke XV i XXV su, kada je rec o norm ativnom planu, odavno „realizovane“, jer smo zakone o Om- budsm anu i Državnoj revizorskoj in- stituciji dobili jos pre dve godine. Ipak, te institucije jos fakticki ne deluju. Uvažavajuci sve stvarne i hipoteticke probleme u vezi sa obezbeđenjem fi- nansijskih, m aterijalnih i logistickih uslova za pocetak rada svake državne institucije, ipak je valjda ocigledno da je bilo vise nego dovoljno vrem ena za resavanje tih problema i da za ovakve propuste odgovorni možda mogu na- ci m nogo „objasnjenja“, ali nijedno pravo opravdanje.

Drugi relevantan fenomen je goto- vo ignorantski odnos prem a iskustvi- m a drugih koja sugerisu da se najbo- lji rezultati u borb i protiv korupcije mogu i moraju tražiti na dva, kod nas veom a zapostavljena, plana.

Prvo, na planu preglednosti odno- sno javnosti adm inistrativnih proce- dura, dostupnosti podataka o svim postupcim a javne vlasti raznim obli-

i o slobodnom pristupu informacija- m a nisu vise sasvim novi, jer su done- ti pre nekoliko godina, m ada je cinje- nica da je obuka kadrova zakonska obaveza svakog državnog organa, za sada su se pom enutom obukom , uz m ožda par casnih izuzetaka, u sarad- nji s civilnim sektorom bavila sam o dva državna organa, Uprava za javne nabavke i Poverenik za informacije od javnog znacaja. Istovremeno, ova dva organa n i izdaleka ne raspolažu kadrovskim, logistickim, materijal- n im i drugim potencijalima koji bi im omogucili da odgovore cak n i redov- n im obavezama, a kamoli da ade- kvatnim program om obuke obuhva- te m akar najrelevantnije državne or- gane. Iako su te okolnosti dobro po- znate, ipak su svi zahtevi ovih organa za obezbeđenje potrebnih pretpo- stavki za rad ostali bez efekta.

Kod takvog stanja stvari nije dobro sto je za sada jedina reakcija na upozo- ravajucu izjavu predsednika GRECO bio nagovestaj donosenja jos nekih an­tikorupcijskih zakona. Naravno, nije sporno da u kontinuitetu treba ne sa- mo doneti sve potrebne zakone, nego i

Ocigledan je raskorak između rezultata u borbi protiv ko­rupcije na normativnom i onih na stvarnom planu

cima spoljasnje kontrole, ne samo su- dova i parlam enta nego pre svega medija, novinara i građana. A uz to, na planu obuke i priprem e za prime- nu novih standarda o odnosima vlasti i javnosti, o pravima javnosti u demo- kratskom drustvu i o obavezama vla- sti, kao i obuke u cilju usvajanja dru- gih znanja i vestina, odnosno stan- darda, m etoda i procedura koje se u svrhu borbe protiv korupcije prime- njuju u zemljama koje ostvaruju da- leko bolje rezultate.

U tom kontekstu ilustrativno je stanje s preporukam a I i XIV. Prepo- ruka I govori o potrebi unapređenja prim ene Zakona o javnim nabavka- m a, narocito kroz sprovođenje obu­ke za državne službenike koji uce- stvuju u procesu javnih nabavki, a preporuka XIV traži sprovođenje obuke državnih službenika o pravi­m a javnosti predviđenim Zakonom o slobodnom pristupu informacijam a od javnog znacaja, kao i sprovođenje kampanje za upoznavanje sire javno­sti sa sadržinom ovog zakona.

M ada zakoni o javnim nabavkama

ratifikovati sve odgovarajuce međuna- rodne dokumente. M eđutim, to im a smisla samo uz punu svest o tome da to samo po sebi ne znaci mnogo, da ne može obezbediti potrebne rezultate.

Usvajanje zakona bez stvaranja re- alnih pretpostavki za njihovu primenu i bez odgovorne analize te primene, kao i preuzimanje međunarodnih oba- veza bez volje ili sposobnosti da se izvr- se, ne mogu doneti nista dobro. Napro- tiv. Jer, borba protiv korupcije ne odvi- ja se na papirnom nego na stvarnom terenu. Njen smisao nije biti, na indek- su korupcije, bolji od Surinama ili Ga- bona ili BiH ili Makedonije, svejedno. Smisao je da, koliko god možemo, stvarno ucinimo boljim sami sebe.

A u to r j e P o v e re n ik za in fo rm acije

AFOKRIZAM

D a n a s____________

Mo'ete da budete koliko god hoćete krivi, ali se to neće dokazati na sudu.

D r a g a n O g n ja n o v ić

Crnogorski politicki folklorKOM ENTARD a n a s

Prosrpske pa rtije p rired ile su isti doček n ovom crnogo rskom ustavu kao re fe rendum u . Zd ružen i b o jko t, začinjen p r im itiv izm om .

Poslanici Socija lističke narodne partije , Srpske liste, Narodne stranke i D em okratske srpske stranke glasa- li su p ro tiv p red loženog us tavnog teksta . S jedeci su odslušali državnu h im nu p rilikom n jegovog svečanog proglašenja. Naočig led osta log dije- la parlam enta, crnogorsk ih zvanični- ka, d ip lom atskog kora, predstavnika ja vn o g života... Onda su pob jedono - sno izašli iz skupštinske sale, d o k je P odgoricu obasjavao va trom et.

Ustav je i p r ip re m a n i p rog lašen u a tm o s fe ri o tv o re n e n e p o m ir lj i- v o s ti v la s ti i d ije la o p o z ic ije . P ro­srpske p a rtije os ta ju na is to m kur- su. Sada d e k la ra c ijo m poz iva ju Sr- be u C rno j G ori „da u svako j p r ilic i iskažu p rez ir i nep o š to va n je prem a o vo m lažnom i n a s iln ičko m d o ku - m e n tu ". Jedan n jih o v p o s la n ik d o - s je tio se o r ig in a ln e ide je - pred laže da se o ko c rn o g o rs k ih d rža v n ih g ran ica p o s ta ve ta b le s n a tp is o m „P rok le ta zem lja ".

Na d ru g o j s tran i, n ovom ustavu u č tivo su se radova li poš tovaoci su- ve rene Crne G ore š to ce jo j konač-

no o m o g u c iti da os tane zem lja „ ja - snog id e n tite ta ". N jim e je , po ruču - ju , s tv o re n o te m e ljn o p ra vn o d o ­b ro za stvaran je svega d ru g o g u dr- žavi. A to g d ru g o g p re o s ta lo je m n o g o . U za o k ru ž iva n ju d ržave m o d e rn o g p ro fila obav ljena su sa- m o dva važna posla - re fe re n d u m i ustav. Treci te k va lja započe ti - de- m o k ra tiz o v a n je i s tva ra n je a m b i- je n ta ko ji ce svim g ra đ a n im a Crne G ore o b e z b ije d it i ž iv o t d o s to ja n čov jeka . N aravno, i o n im a ko ji se zariču da ce je p rezira ti i pon ižava ti.

Javna je ta jn a da je C rna Gora o d a v n o p o lit ič k i i n a c io n a ln o ras- po lucena. D onošenje novog ustava to n ije za lije č ilo . A li, iako n ije savr- šen, on ce v re m e n om sm an jiva ti ta j jaz, iako p rosrpske p a rtije sve rade da ga p ro d u b e . To im je , ipak, uza- lu d a n posao zb o g to g a š to Crna G ora n e z a u s ta v ljivo korača prem a m o d e rn im e v ro p s k im državam a i na to m p u tu m orace da o d b a c u je sve što je vraca u v rem ena opasn ih pod je la . Na to se, jo š je d n o m , oba- veza la i p ro š lo n e d je ljn im u g o v o - rom sa E vropskom u n ijo m .

Sve š to b u d e te b liž i EU, sve v iše ce m o vas n a d z ira ti, n ije d o v o ljn o d o n ije t i U stav i zakone , tre b a ih p r im je n jiv a t i, u p o z o re n o je s b ri- selske adrese. U to m v e lik o m oba- v e z n o m p o s p re m a n ju ru že n je d r- žave i ustava ostace sam o d io ba l- kanskog fo lk lo ra .

DONALD TUSKUspesni revans

LIČNOSTD a n a s

Posle poraza na predsednickim i parlam entarnim izborim a 2005, Do­nald Tusk se u nedelju revansirao konzervativcim a brace Kacinjski: njegova Građanska platform a osvo- jila je na vanrednim izborim a 41 od- sto m andata u parlam entu i, kako stvari stoje, sa Poljskom narodnom partijom formirace novu vladu. Tusk ce se kao premijer, kako je obecao to- kom kampanje, zalagati za liberalne reform e i unapređenje odnosa Polj- ske sa zapadnim zemljama.

Tusku je pobedu, prem a opstepri- hvacenom tumacenju, doneo agresi- van stav tokom kam panje u kojoj je dosadasnjeg prem ijera Jaroslava Ka- cinjskog optužio za vođenje neznalac- ke spoljne politike, posebno za pogor- savanje odnosa s Nemackom. Tusk je Kacinjskog ocrnio zbog odlaska dva m iliona m ladih Poljaka trbuhom za kruhom u Britaniju i Irsku, i obecao da ce od Poljske, smanjujuci poreze i javnu potrosnju, napraviti Irsku.

„Ups, toliko vas je da m i se cini da sam kod kuce. N em am pravo da vas pozovem da se vratite. Ipak, dajte m i sansu da postavim osnov za vas po- vratak kroz nekoliko godina“, poru- cio je Tusk m ladim Poljacima, prili- kom posete Britaniji i Irskoj za vre- m e predizborne kampanje.

Sin tesara i m edicinske sestre, Tusk se rodio 1957. u baltickoj luci Gdanjsk, postojbini prodem okrat- skog pokreta Solidarnost. Za politiku se zainteresovao kao trinaestogodi-

snji decak, kada je video kako polici- ja puca na radnike koji strajkuju. Za vrem e kom unizm a radio je kao far- bar kam ina u ortackoj firm i, sto je bio jedan od retk ih dozvoljenih pri- vatn ih poslova. To iskustvo ucinilo ga je borcem za privatnu svojinu i tr- žišnu ekonomiju.

Za predsednika Liberalnog demo- kratskog kongresa, partije nastale iz Solidarnosti, izabran je 1989. Bio je je­dan od istaknutih clanova Unije za slo- bodu, koju je napustio posto ga je na iz­borima za lidera partije porazio Broni­slav Geremek, raniji ministar spoljnih poslova. Poslanik je postao 12 godina kasnije, kao jedan od osnivaca Građan- ske platforme. O d2001. do 2005. godi- ne bio je jedan od potpredsednika Sej- ma, donjeg doma parlamenta.

Tusk je diplomirao istoriju na Uni- verzitetu u Gdanjsku. Tokom studija oženio se Malgoržatom, s kojom je i danas u braku. Tuskovi im aju dvoje dece, kcerku Katažinu i sina Mihala.

M ilo š M itro v i}

Foto:

Beta

sreda, 24. oktobar 2007.14 Danas

marketing@danas.co.yu MARKET

3+ notebook (po ceni od *3.299 dinara mesečno, naredne dve godine] uključuje:

@ Priključak od 512/64 Kb/s, 24h dnevnouz besplatan ADSL modem i 3 e-mail naloga

® Pozive prema 5 pretplatnika mts mrežepo sopstvenom izboru po sniženoj ceni od 4 din/min

© Besplatni lokalni razgovori sa fiksnog telefona

Notebook ACER Aspire 5310 300508

Super 3+ notebook (po ceni od *3.799 dinara mesečno, naredne dve godine) uključuje:

(ADSL) P^ jučak °d 1024/128 Kb/s, 24h dnevno 1 ' uz besplatan ADSL modem i 3 e-mail naloga

Pozive prema 5 pretplatnika mts mreže po sopstvenom izboru po sniženoj ceni od 4 din/min

© Besplatni lokalni razgovori sa fiksnog telefona Ponuda za ADSL PAKET +važi do 31.12.2007 godine. Samo dvesta najbržih

© dobiia super notebookNotebook ACER Aspire 5310 300508 pod super uslovima!

* Cene su bez PDV-a

' Telekom S rb ija

Za sve informacije pozovite kontakt centar 9813 ili posetite www.telekomcentar.com Internet Telekom Srbija

REGION desk@danas.co.yu

D a n a s 15 sreda, 24. oktobar 2007.

Političari iz Republike Srpske u ofanzivi pro tiv visokog predstavnika M iroslava Lajčaka

Dodik najavljuje radikalne mere

Branka BrankovicO d d o p is n ic e Danasa

Banjaluka - P rem ijer Republike Srpske M ilorad D odik najavio je juče da b i u ponedjeljak trebalo da bude održana sjednica N arodne skupstine RS na kojoj ce srpski po- litičari ponoviti protivljenje odlu- kam a visokog predstavnika M iro­slava Lajčaka, ali i razm atra ti za- htjev za ukidanje Kancelarije viso­kog predstavnika (OHR). D odik je poručio i da ce predstavnici RS po-

- Cekamo da vidim o da li se ne- sto prom ijenilo. Sastanak koji su u ponedjeljak im ali prem ijer Dodik i visoki predstavnik Lajčak nije ni zakon, n i odluka, n i poslovnik. Na- kon njega treba da uslijedi kon- kretna reakcija visokog predstavni­ka koja treba da im a svoju težinu i form u - rekao je Radojičic novina- rim a poslije razgovora sa delegaci- jo m Srpskog pokreta nevladinih asocijacija (Spona), kojem je prisu- stvovao i M ilorad Dodik.

Prvi čovjek Spone Branislav Du- kic najavio je da ce, zbog Lajčako-

Lajčak odbacio optužbe da krši Ustav BiH

Bratislava - Visoki predstavnik Miroslav Lajcak odbacio je juče optužbe da krši Ustav ze- m lje najnovijim izmenama u odlučivanju vlade i parlamenta i naglasio da to nije upereno pro­tiv bosanskih Srba. „Objasnio sam Miloradu Dodiku da to nije upereno pro tiv Republike Srp­ske, da je jed in i cilj da se iskomplikuje život onima koji bi da vrše opstrukcije rada vlade i par­lam enta", rekao je Lajčak za list Pravda. Diplomata se požalio da mu je „pam et stala" kada je čuo da su u znak protesta protiv njega stali vozovi i zazvučale sirene. „Od odluke nec'u odstu- p iti. Sve ustavne garancije ostaju očuvane, ali ako neko želi da glasa pro tiv nečega, mora da d o le i glasa protiv, a ne kao do sada da ne d o le na sednicu vlade ili parlamenta i minira n ji- hov rad", kazao je Lajčak. Beta

vuci sve svoje saglasnosti n a do sa­da prenesene nadležnosti sa tog entiteta n a BiH, kao i da ce podni- jeti ostavke u zajedničkim organi- m a vlasti BiH. Predsjednik vlade je naglasio da RS ostaje p ri čvrstom stavu da ne prihvati odluke M iro­slava Lajčaka, koje je proglasio u petak, o Savjetu m inistara i Parla- m entu BiH. Jedini uslov da do ovih poteza rukovodstva Srpske ne do­l e jeste da visoki predstavnik izmi- jeni sporne odluke.

M ilorad D odik najavio je ovo u izjavi novinarim a u Banjaluci, po ­slije sastanka s predsjednikom Na­rodne skupstine RS Igorom Rado- jičicem i srpsk im članom Pred- sjednistva BiH N ebojsom Radm a- novicem.

Igor Radojičic očekuje „da usli- jed i konkre tna reakcija visokog predstavnika u sm islu p rom jena odluka koje je nam etnuo“.

v ih m jera, b iti održan i p ro testn i m itinzi sirom RS i nije isključio m ogucnost pokretan ja inicijative za referendum za izdvajanje Republike Srpske iz Bosne i Her- cegovine.

Povodom Lajčakovih odluka oglasila se i am basada Francuske u BiH, koja sm atra da je visoki p red ­stavnik postupio u skladu sa Dej- tonskim m irovnim sporazum om i U stavom BiH.

- Lajčakove m jere im aju za cilj funkcionalnije i efikasnije institu- cije BiH i ne dovode u p itanje ustavna prava konstitutivnih naro- da i entiteta. N jihovim donose- n jem želi se p rekinuti zloupotreba i ojačati sposobnost odlučivanja u Savjetu m in is tara Bosne i Her- cegovine. M jere koje se odnose na Parlam entarnu skupstinu predlo- žene su zbog istog razloga- saopsti- la je francuska am basada.

M eđunarodna zajednica pozdravlja usvajanje najviseg pravnogakta Crne Gore, koji deo opozicije sm atra „ takozvan im “

Srpska lista poziva

Trenuci slavlja povodom prvog ustava nezavisne republike Crne Gore: Premijer Zeljko Sturanovic i predsednik parlamenta Ranko Krivokapic

LIPHOIOPr

na nepoštovanje Ustava

Podgorica, Beograd - Sef Misije OEBS u Crnoj Gori Paraskeva Bade- sku saopstila je da je, usvajanjem no- vog ustava dvotrecinskom vecinom u parlamentu, Crna Gora napravila jos jedan važan korak u naporim a ka ja- čanju dem okratskih reform i i vlada- vini prava. Ona je pozdravila usvaja- nje i proglasenje Ustava Crne Gore i istakla da je taj dokum ent u skladu sa preporukam a Saveta Evrope i OEBS. „Sada treba da usledi zakonski pro- ces, koji je od ključne važnosti“, naja- vila je Badesku.

Podrsku novom crnogorskom ustavu, kao i daljem pu tu zemlje u evroatlantske integracije, dala je i Ne- mačka. U saopstenju m inistra ino- stranih poslova Franka-Valtera Stajn- m ajera navodi se da je usvajanje no- vog ustava „značajan korak za naj- m la lu državu u Evropi“ i da je tim e „učvrscena državna struk tura Crne Gore“. „Sada je važno da svi delovi drustva učestvuju u daljem oblikova- nju političkog procesa i sprovolenju novog ustava. Nemačka ce i dalje po-

državati Crnu Goru na putu u evroa­tlantske integracije i u sprovolen ju reformi koje su za to nužne“, saopstio je sef nemačke diplomatije.

Lider Srpske liste Andrija Mandic pozvao je srpski narod u Crnoj Gori da ne postuje novi ustav i najvisi pravni akt nazvao „takozvanim“. M andic je ocenio da se Ustavom „formalizuje plan za etničko čiscenje srpskog naro- da u Crnoj Gori“.

- Rjesenjima iz ovog dokum enta pokusavaju da nas svedu na nacional- nu m anjinu, nas jezik kojim govori dvije trecine stanovnika tretira se kao jezik manjine, naturaju nam se simbo- li koje su uvodili okupatori, a nasa pra- voslavna crkva izbačena je iz Ustava - rekao je novinarima Mandic.

- Zbog toga, srpski narod ovaj us­tav nece priznati i počinjemo borbu za njegovu izmjenu - poručio je lider Srpske liste.

Visoki funkcioner vladajuce DPS M iodrag Vukovic rekao je da poziv Srpske liste predstavlja „uvredu za državu“ i upozorio da vlast nece ima-

ti jos m nogo strpljenja. Vukovic je ocenio da država na raspolaganju im a razne m ehanizm e da zastiti ustavno urelenje.

- I do sada im ali sm o obavezu Ustavnog suda da propituje političke program e partija i da čak zabranjuje one koji rade protiv ustavnog ure le- nja i koji udaraju u temelje države - naveo je Vukovic. O n je istakao da stavovi i ponasanje Srpske liste pred- stavljaju „pozive za juris u proslost i legitimaciju klasične crnogorske po- litičke destrukcije“.

M atica m uslim anska Crne Gore čestitala je g ra lan im a m uslim anske nacionalnosti „povratak u Ustav Cr­ne Gore“, uz poruku „neka je srecna i dugovečna g ra lanska i demokratska država Crna Gora“. U saopstenju Ma- tice m uslim anske je navedeno da se m uslim anska nacionalnost prvi put pominje u crnogorskom ustavu, po- sle 1974. godine. Kako je ocenjeno, M uslim ani su to zaslužili svojim od- nosom prem a Crnoj Gori kao sop- stvenoj državi. R. D . - A g e n c ije

Pregovori o ustavnom imenu Makedonije 1. novembra

A tina, Skoplje - Poslednji krug pre- govora o im enu Makedonije trebalo bi da počne 1. novem bra u Njujorku. Pregovore je zakazao specijalni iza- slanik Ujedinjenih nacija M etju Ni- m ic i o tom e zvanično obavestio predstavnike vlasti u Skoplju i Atini.

- Kao predstavnik generalnog se- kretara UN, u kom unikaciji sam sa obe strane i dogovorili sm o se da se sretnem o u Njujorku 1. novem bra Očekujem da m ožem o da uspostavi- m o osnovu za intenzivne razgovore koji ce dovesti do uzajamno prihva- tljivog resenja za im e i ostala pitanja u vezi s tim - kaže Nimic u pisanoj iz- javi, a prenosi grčki list Katimerini.

Jedan od problem a u vezi sa m e- lu n a ro d n im priznan jem ustavnog

im ena Republike M akedonije jesu nastojanja vlade u Skoplju da vec u aprilu 2008. zem lja postane puno- p ravn i član NATO, dok zvanična A tina p re ti vetom u slučaju da pro- p adnu pregovori o im enu . U isto vrem e, Grčka insistira da se Skoplje odrekne ustavnog im ena.

Pozivajuci se n a izvore u grčkoj vladi, a tinsk i Elefteros tipos tv rd i da postoji vise opcija za kom prom is koje ce u N jujorku predložiti M etju N im ic. Jedna je da se država zove R epublika M akedonska i da se p ri tom e koristi isključivo latin ična transkripcija , dok b i se po drugoj država zvala R epublika Nova M a- kedonija, prenela je agencija Makfax. R. D .

UKRATKOPOLICIJA UKLANJA SLIKE MILA ĐUKANOVICA

Podgorica - Direktor Uprave policije Veselin Veljovic uputio je tele­gram svim policijskim rukovodiocima na nižim nivoima i zatražio od njih da odmah uklone obeležja i materijale koji se kose sa pozitivnim zakon- skim propisima. Veljovic je o ovoj naredbi obavestio Savet za gralansku kontrolu policije. Centar za gralansko obrazovanje je pozdravio Veljovicev potez. Centar je pozvao i ostale zvaničnike Vlade Crne Gore, javnih ustano- va i drugih institucija, koje se finansiraju iz državnog budžeta, da uklone stranačke materijale i portrete lidera DPS Mila Đukanovic'a, kojima su ove institucije ukrašene suprotno zakonu. FoNet

PORODICE UBIJENIH BOŠNJAKA TRAŽE NAKNADU Beograd - Fond za humanitarno pravo podneo je protiv Crne Gore tu -

žbe za naknadu štete zbog kršenja ljudskih prava Bošnjaka u Bukovici, sa- opštio je juče FHP. Advokat FHP je 18. oktobra 2007. u ime tri člana poro- dica pokojnih Himze Stovraga i Hilme Drkende iz sela Vukšici (Bukovica) Osnovnom sudu u Podgorici podneo dve tužbe za naknadu štete protiv Cr­ne Gore koja se tereti za njihovu smrt. Fond je pozvao državne organe Cr­ne Gore da „obeštete žrtve kršenja ljudskih prava koje su izvršili pripadni- ci vojske i policije". Kako se navodi u saopštenju, tokom oružanog sukoba u BiH na terito riji Bukovice ubijeno je sedam civila. D. D.

SUĐENJE ADEMIJU I NORCU PONOVO BEZ ZAŠTICENOG SVEDOKA Zagreb - Zašticeni svedok pod rednim brojem „devet" koji je juče tre­

balo da video-linkom svedoči na su len ju hrvatskim generalima Rahimu

Ademiju i Mirku Norcu, optuženima za ratni zločin u akciji Medački džep, nije dao svoju izjavu. Predsednik sudskog veca Zupanijskog suda u Zagre- bu Marin Mrčela izjavio je novinarima da se taj svedok pojavio u zgradi su­da, ali nije želeo da govori o razlozima zbog kojih nije svedočio. O tim raz- lozima nije hteo da govori ni tužilac Antun Kvakan, kao ni da odgovori na pitanje da li se svedok uplašio za svoju sigurnost. Agencija Hina objavila je da je iz optužnice vidljivo da je svedok broj „devet" hrvatski vojnik. Beta

RUSI NAJAVILI PREKID ISPORUKE GASA BiH Sarajevo - Bosna i Hercegovina bi 30. novembra mogla da ostane bez

isporuka gasa iz Rusije. Direktor javnog preduzeca BH-Gas A lm ir Becare- vic rekao je da su Rusi najavili da ce sa prvom neisplacenom fakturom ob- ustaviti isporuku gasa BiH. Becarevic je istakao da BH-Gas nece moci da pokrije narednu fakturu iz svojih rezervi ukoliko d istributeri nastave da odugovlače sa isplatama dugova ovoj kompaniji i ukoliko potraje hladno vreme kada je povecana potrošnja gasa. Srna

NEZAPOSLENOST U HRVATSKOJIZNAD 14 ODSTOZagreb - Stopa registrovane nezaposlenosti u Hrvatskoj bila je u sep-

tembru 14,1 odsto, saopštio je Državni zavod za statistiku. Tako se stopa nezaposlenosti vratila iznad 14 odsto, nakon avgustovskih 13,8 odsto. Ne- zaposlenost u avgustu bila je najniža u poslednjih desetak godina. Krajem septembra, u Hrvatskom zavodu za zapošljavanje bio je evidentiran 246.191 nezaposleni, za 3.340 više nego mesec dana ranije, ali i za 32.826 manje nego u istom mesecu 2006. godine. Beta

sreda, 24. oktobar 2007.16 Danas

marketing@danas.co.yu MARKETJn „ELEKTPOnPMBPEflA CPB1JE“

n p iB p e flH o flpym TBo „TepM oeieKTpaHe H iK o n a T e c ia “ fl.o .o OčpeHOBac

OrpaHaK flpym TBa TE H T BElektroprivreda Srbije - EPS PD TermoelektraneO G LA W A B A Nikola Tesla, Obrenovac

J A B H I P O 3 1 B3 a n p iK y n q a w e noHyfla y oTBopeHoM nocTynky HačaBKe f lo č a p a 3a noTpeče

KanM TaiHor peMoHTa 6 io k a B2:(JH HH 3880/07-JM )

PpeflM eT HačaBKe: Ic n o p y K a napoBofla Tonne M e|ynperpe jaH e nape ( PB l i H i j a ) ca o B em ew iM a, ceKyHflapHiM l iH i ja M a K o H T iH ya iH o r oflB oflw aB aw a ca npinaflajyfcoM apaMaTypoM, pomo}hom KoHcTpyKCijoM 3a oB em ew a i pe3epB H iM c e B iM a ca npaTe}oM y c iy ro M npojeKToBaw a, i3 p a fle , ic n iT iB a w a i Hafl3opa n p i i iK o M n p ije M a i MoHTawe napoBofla y K q y ~ y jy } i i i3 p a fly npojeKTa i3 o i a c i j e napoBofla 3a noTpeče K a n iT a iH o r peMoHTa B2.f le ia q H a c n e c i f iK a c i ja f la ia y KOHKypcHoj doK yM eH T ac iji.y c io B i 3a y~ecTBoBawe: cBa npaBHa n ic a Koja ic n y w a B a jy o6aBe3He ycnoBe i3 ~naHa 4 5 . i 46. 3aKoHa o jaBHoj H a6aB fli ( C n y 6 e H i rnaB H iK PC 6p.39/02,43/03 i 55/04). K p iT e p ijy M 3a i3 6 o p noH yfle je ekoHoM cK i H a jn o B o q H ija noHyfla, a p e n a iiB H i 3Ha~aj KpMTepijyMa on ica H je y KoHKypcHoj doK yM eH T ac iji.O6aBe3Ha c a flp w iH a noHyfle yTBp|eHa je y KoHKypcHoj doK yM eH T ac iji.y 3 noHyfly je HeonxoflHo n p i i o ' i T i i TeHflepcKy rapaH C ijy y B ic i H i 2% B peflH ocTinoHyfle.BpeM e i MecTo y B if la y KoHKypcHy flo K yM eH Taflijy : y n e p io f ly o f l 15 flaH a o fl flaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor no 3 iB a y C n y 6 e H o M rn a cH iK y PC 3a iH TepecoB aH i n o H y |a ~ i Mory d a i3B prne y B if l y KoHKypcHy floKyM eH Taflijy cBaKor paflH or flaHa y BpeMeHy o f l 10,00 flo13.00 c a T i y npocT op ijaM a TE „H iK o n a T e c n a " fl.o .o O6peHoBac, CeKTop P o c n o B i K o M e p c ija ie i a H a n iT iK e , a flpeca : B o ro q y 6 a y p o w e B ita C pnor 44, O6peHoBac. P o H y |a ~ je o6aBe3aH fla o 6 i | e - n o c e T i očjeKT , noceTa ce M o 'e i3 B p w iT i y n e p io f ly o f l 15 f lo 25 flaHa o fl flaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor n o 3 iB a y C n y 6 e H o M rn a cH iK y PC. OTKyn KoHKypcHe flo K yM eH Taflije : Ha iM e TpowKoBa y M H o 'a B a w a i d o c ia B q a w a KoHKypcHe floK yM eH Taflije 3a iH T epecoB aH i d o M a t i n o H y |a ~ i y n n a i i t e HenoBpaTHi i3 H o c o fl 9 .440,00 fl iH a p a ca ypa~yHaTiM P flB -oM Ha T e K y t i pa~yH TE „H iK o n a T ecna " fl.o .o O6peHoBac 6poj: 205-79076-25 ko a K oM epcijanH e 6aHKe B eo rpa fl a 3a iH TepecoB aH i MHocTpaHi n o H y |a ~ i 100,00 eBpa Ha fle B i3 H i pa~yH TE „H iK o n a Tecna " fl.o .o O6peHoBac TE H T A 6poj 540100-07802161 Kofl K oM epcijanH e 6aHKe B eorpafl:

(eneKTpoHcka fo p M a ) IB A H : CC 73 2050 0078 0216 1 000 44 ( C W IF T c o fle :K O B B C C B r) i n i

( fo p M a Ha flokyMeHTy) IB A H : CC 2050 0078 0216 1000 44.P p e y 3 iM a w e KoHKypcHe doK yM eH Tacije: y n e p io f ly o a 15 flaHa o a flaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor n o 3 iB a y C n y '6 e H o M rn a cH iK y PC 3a iH TepecoB aH i n o H y |a ~ i Mory y3 npeTxoflHy HajaBy f la npey3M y KoHKypcHy floK yM eH T aflijy im h h o , po w to m i n i y eneKTpoHckoM fo p M a T y (c fl) y3 o B n a w te w e 3a n p e y 3 iM a w e i c ie , n p in o 'e H flo ka 3 o y n n a i i i I f l e H T i f iK a f l io H i im c t noH y|a~ a .BpeMe i MecTo n o ^ H o m ew a noHyfla: n oH yfle ca o p ir iH a n H o M floKyM eHTaflijoM i n i oBepeHoM fo io k o n i jo M floK yM eH Taflije Koja ce oahocm Ha ic n y w a B a w e ycnoB a i3 y n y ic T B a 3a flo k a 3 iB a w e K B a n i f iK a c i ja n o H y |a ~ a y c k n a f ly ca ~naHoM 45 i 46 3JH f lo c ia B q a jy ce y 3ane~ateH o j KoBepTi HenocpeflHo i n i pow tom ca Ha3HaKoM „P oH yfla 3a JH HH 3880/07-JM )- He oTBapaj, y p y n iT i J e n e H i M ix a jn o B it " i Ha3HaKoM a flp e ce n o H y |a ~ a i to y p o k y o f l 30 flaH a o f l flaH a o 6 ja B q iB a w a jaBHor n o 3 iB a y C n y 6 e H o M rn a c H iK y PC flo 10.00 c a T i Ha a flpecy : TE „H iK o n a T e c n a " fl.o .o O 6peHoBac - CeKTop P o c n o B i K oM epc ijane i a H a n iT iK e . A flpeca : B o ro q y 6 a y p o w e B ita C pno r 44, 11500 O6peHoBac.y k o n ik o poK ic T i~ e Ha flaH K o ji je HepaflaH i n i Ha flaH f lp 'a B H o r npa3H iKa, Kao n o c n e f lw i flaH HaBefleHor poka c M a ip a te ce n p B i c n e f le t i p a flH i flaH.PoHyfle n o flH e ie no ic ie k y HaBefleHor poka H e te ce p a 3 M a ip a ii i HeoTBopeHe t e 6 mtm Bp a te H e n o H y |a ~ y . BnaroBpeMeHocT ce c e H i npeMa flaH y i c a iy n p ic n e ta y a p x iB y H a p y~ io c a , a He npeMa flaHy i c a iy npe fla je po w tm .JaBHo oTB apaw e PoHyfla b i t e obaB qeH o i c i o r flaHa no ic ie k y poka 3a no flH ow ew e y11.00 c a T i y npocTop ijaM a TE „H iK o n a Tecna " A, O6peHoBac. P p e flc T a B H ifli P o H y |a ~ a Ha oTBapaw y Mopajy n p i i o ' i T i nyH oM otje 3a 3acTynaw e.O K B ip H i flaTyM floH om ew a o f l iy x e o f l o f l e i i yroB opa je 20 flaHa o a flaHa oTBapawa noHyfla.O co 6a 3a KoHTaKT je JeneHa M ix a jn o B it , te n . 011/87-55-011 noka n 369.

PE „E LE C T R IC P O W E R IN DU STRY O F SERBIA"C orporate com pany „Therm al Pow er Plants

N ikola Tesla" O brenovac C om p any branch TE N T B

Elektroprivreda Srbije - EPSannounce

PD Termoelektrane Nikola Tesla, Obrenovac

P U B LIC INVITATIO NFor collecting of bids w ith in th e open procurem ent procedure

fo r the m ajor overhaul of unit B2 (JN NN 3880/07-JM )

S ubject of procurem ent: D elivery o f the hot reheat s team pipeline (RB line) w ith supports, secondary lines fo r con tinuous dew ate ring w ith respective va lves and fittings, aux ilia ry construc tion fo r supports and spare pipes w ith the add itiona l se rv ice o f des ign ing, m anufactu ring, testing and superv is ion during accep tance and insta lla tion o f the p ipeline, including preparation of the design fo r p ipeline insulation fo r the m ajor overhaul o f unit B2 Detailed specification is given in the tende r docum entation.C onditions fo r participation: all legal entities that fulfill ob ligatory cond itions from the A rtic le 45. and 46. o f the G enera l P rocurem ent A ct (O ffic ia l G azette o f RS, No. 39/02, 43 /03 and 55/04).C riterion fo r bid selection is the best bid and re lative im portance of criteria is given in the tende r docum entation.O bligatory bid content - determ ined in the tende r docum entation.B idders shall be ob ligated to p rovide fo r T h e Bid serio usness a B ank guaran tee am ounting 2% of th e Bid value.T im e and p lace fo r inspection o f the tender docum entation - w ith in 15 days from the date of publish ing the Public Invitation in the Official G azette of RS interested bidders m ay inspect the tender docum entation on every w ork ing day between 10,00 and 13,00 in the prem ises of the TP P „N iko la Tesla” O brenovac - P rocurem ent and ana ly tics departm ent, address: Bogoljuba U rosevića C rnog 44, O brenovac.Bidders are obliged to visit unit, visit could be perform ed w ithin 15 days to 25 days from the date of publishing the Public Invitation in the Official Gazette of RS Purchase of the tender docum entation: For the purposes of copying and delivering of tender docum enta tion in terested dom es tic b idders shall pay an irre trievab le am oun t of 9 .440 ,00 dinars, including VAT, to the current account of N ikola Tesla O brenovac, No. 205-79076-25 at K om erc ija lna B anka Beograd. In terested fo re ign b idders shall pay 100,00 € to the fore ign currency account TE „N ikola Tesla” d.o.o O brenovac T E N T A, No. 540100-07802161 at the K om ercija lna Banka Beograd, as follows:

(E lectron ic form ) IBAN:CS 73 2050 0078 0216 1000 44 (SW IFT code: KO BB CS BG ) or (Form on the docum ent) IBAN:CS 2050 0078 0216 1000 44.

Taking over of tender docum entation: The docum entation can be purchased latest 15 days a fte r the date of publishing the Public Invitation in the Official Gazette. Interested bidders m ay take ove r the tender docum entation e ither personally, by m ail o r in the e lectron ic form (CD), w ith respective authoriza tion, aga ins t the subm ission o f ev idence of paym ent and B idder's identification list.T im e and p lace fo r subm iss ion of b ids - Bids, to g e th e r w ith o rig ina l docum enta tion or certified copy of the docum enta tion re lated to b idder's fu lfillm en t o f cond itions from the Qualification Proving Instruction according to the Articles 45 and 46 of the General P rocurem ent A ct shall be delivered in an sealed enve lope w ith the designation „B id fo r public procurem ent - JN-N N 3 8 8 0 /0 7 -J M - do not open, to be delivered to Je lena M ihajlović” and the designation of the b idder's address w ith in 30 days from the date of publish ing the public invitation in the O ffic ia l G azette o f RS until 10.00 a.m , to the fo llow ing address: T E „N iko la Tesla” d .o .o O brenovac - P rocurem ent and A nalytics D epartm ent, A ddress: Bogoljuba U rosevića C rnog 44, 11 500 O brenovac.If th is deadline expires on the day w hich is not a w ork ing day o r on the day of a state holiday, the firs t fo llow ing w ork ing day shall be regarded as the last day of the stated deadline.T he B ids subm itted a fte r the exp iry o f the above term shall not be taken into consideration, and shall be returned unopened to the Bidder. T im eliness of the receipt shall be appreciated as pe r the date and hour o f a B id 's arrival in the P urchaser's archives, and not as pe r the date and hour of its de livery at The Post Office.P ublic opening of B ids shall be perfo rm ed on the day of exp iry o f the dead line fo r bid subm iss ion a t 11.00 a.m . in the p rem ises o f the TP P „N iko la Tesla” A, O brenovac. R ep resentatives of B idder m ust en c lo se the respective au thoriza tio n during th e Bid opening.Fram e deadline fo r decis ion on contract aw arding is 20 days from the date o f bid opening. C ontact person - Je lena M ihajlović, phone num ber: 011/87-55-011, extension 369.

Broj 088-1806. februar 2002.

2. decembar 2003.

Broj 181-250* 10 dmrmhfir 200. i

y V 2 i . Up til 2 0 0 5 .

Elektronska izdanja DAW GRAF

Komplet dodatakaDanas

com medi@na tri CD-ROM-a

/dokumentacija od 1. do 250. broja, 3. maj 2000 - 27. april 2005/

Broj 001-087m!i| 2000. |

•;o |.]nuai 2002

Broj 001-0873. maj 2000.30. januar 2002.

Cena100,00dinara

Broj 088-1806. februar 2002.

2. decembar 2003.

Cena250,00dinara

Broj 181-25010. decem bar 2003.

27. april 2005.

Cena400,00dinara

Sva tri CD-ROM-a možete kupiti uplatom na tekući račun DAN GRAF d.o.o. kod poslovne banke „Hypo Alpe Adria Bank" 165-1542-75. Za dodatne informacije javite se Marketingu Danas na tel: 011/344-11-86

011/344-11-86, 344-22-86, 344-22-85, 344-25-24, 344-25-28,

344-25-29, lok. 104, 105, 224; marketing@danas.co.yu

EVROPA evropa@danas.co.yu

Danas 17 sreda, 24. oktobar 2007.

Kompjuterizacijom do konkurentnosti

Tomas Henrik lives

M nogi Evropljani frustrirano dižu ru- ke kada se povede razgovor o globaliza- ciji: izazov konkurencije ~ini im se suvi{e velikim. M e lu tim , u dana{njoj globalnoj utakmici Evropljani imaju prednost za- hvaljujuci @anu Moneu i @aku Deloru ko- ji su stvorili jed instveno tržiste pre nego {to je re~ globalizacija usla u modu. O tvorena konkurencija unutar jed in - stvenog trži{ta Evropske unije Evroplja- nima, dakle, om ogu}ava da se takmi~e na globalnom nivou.

Samo to, m e lu tim , nije dovoljno. Po- trebna je jo { odvažnija politika. Moja dr- žava, Estonija, 1991. godine po~ela je da se pomalja iz zaostalosti koju jo j je to - kom 50 godina nam etnuo Sovjetski Sa- vez. Pao sam u o~aj p ita jud se koliko }e vremena biti potrebno da bi se izgradila infrastruktura neophodna estonskom biznisu za takm i~enje na m e lu n a ro d - nom planu. Sre}om, svet je tada u{ao u novu eru informati~ke revolucije i Esto­nija je, investirajud u novu infrastruktu- ru informacione tehnologije, uskoro po­stala ravnopravan igra~.

Investiranje u javn i i privatni sektor om ogu}ilo je Estoniji da do sredine de- vedesetih godina u IT sektoru dostigne nivo iznad proseka u EU. Nivo koji je Estonija imala 2000. godine, kada je re~ o razvoju in form acionih tehno log ija u v ladin im službama i sektorima popu t bankarskog, dostig lo je svega jo { neko- liko evropskih država. Dakle, mala i ne- razvijena postsovjetska država uspe{no je prevazilazila naizgled nepremostive prepreke. Bojim se, m e lu tim , da bi ko- raci koji su bili uspe{ni u Estoniji mogli bi­ti ne ba{ dobrodo{li d rugde u EU. Uve- }ana efikasnost vlade, smanjivanje papi- rologije i gu{en je sklonosti ka korupciji kroz inovativnu kompjuterizaciju podra- zumevaju manji javni sektor.

Isto važi i za privatni sektor. Na primer, jo { od kasnih devedesetih godina oko 98 odsto svih bankarskih transakcija u Estoniji zasnovano je na Internetu, te je bankama potrebno manje službenika i filijala. Mada je veliki broj bankarskih slu-

žbenika o tpu{ten, razvoj IT sektora Esto- niju je u~inio konkurentnijom, a sve ve}a produktivnost om ogu}ila je duži period ekonomskog rasta koji je pro{le godine dostigao 11 procenata.

M e lu tim , samo to ne}e biti dovoljno, osim ako Estonija po~ne da proizvodi sopstvene inovacije. Po{to se konkurent- nost Estonije vi{e ne može osloniti na jef- tinu radnu snagu, potrebno jo j je da po- krene nove tehnologije. Ta~no je, Estonci su izumeli Skajp, Internet telefonski si- stem, ali Estonija generalno, kao i ostatak Evrope, kaska u inovacijama i nauci.

U oblasti inovacija na prvom mestu su SAD, ~iji univerziteti i laboratorije pri- vla~e najbolje i najpam etnije iz Evrope, Indije i Kine. Evropljani, istovremeno, tr- pe {te tu zbog svoje averzije prema imi- grantima, sve ve}e nezainteresovanosti njihove dece za matematiku, nauku i in- ženjering i ~injenice da EU ne dozvoljava unutra{nju konkurenciju u uslugama ko- je predstavljaju jedan od najkonkurent- nijih sektora u svetskoj ekonomiji.

Nedostatak konkurentnosti u EU ima i bezbednosne implikacije. Uzimajud u obzir važnost energetike, razum ljivo je { to m noge države EU žele da odbrane svoje kompanije od konkurenata i na taj na~in se suprotstavljaju liberalizaciji trži- {ta energije. M e lu tim , realnost je da naj- ve }i pojedina~ni snabdeva~ Evrope energ ijom - Rusija, energiju koristi kao o ru le spoljne politike. Setimo se da je 2006. ruski ambasador u Ukrajini V iktor Cernom irdin rekao da }e Rusija sniziti cenu gasa ako Ukrajina zauzme manje prozapadni stav.

Ako želimo da izbegnemo da EU bu- de podvrgnuta politici „zavadi pa vladaj", odnosno da njene ~lanice nastupaju bila- teralno kako bi isposlovale bolje ugovore za snabdevanje gasom, od vitalnog je zna~aja zajedni~ka energetska politika koju nadgleda komesar za energiju, a pregovorima je podržava komesar za tr- govinu. Cakje i Nema~ka mala zemlja ka­da sama pregovara s Gazpromom. Me­lu t im , za razvoj zajedni~ke energetske politike EU, nalik na trgovinsku, nužan uslovje unutra{nja liberalizacija.

Taj imperativ prevazilazi domen ener- getike. Evropljani su zabrinuti zbog ne- dostatka inženjera, ali malo ~ine na pro- mociji obrazovanja. Naprotiv, kada shva- te da imaju te {ko}e s inostranom konku- rencijom okre}u se protekcionisti~kim merama. To je, m e lu tim , recept za dalji pad evropske konkurentnosti kojeg se m oramo odred, {to pre to bolje.

A u to r je pred sedn ik Estonije

Copyright: Project SyndicateDanas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

U K R A T K OEVROPSKI SUD PONIŠTIO ZAKON O FABRIC! FOLKSVAGEN

Berlin - Evropski sud u Luksemburgu poništio je zakon o fabrici automobila Folksvagen koji je bio na snazi od 1960. Nemački komentatori ocenili su da je tom dalekosežnom odlukom „okončano jed- no veliko poglavlje istorije nemačke privrede". Zakonom o Folksvagenu bilo je određeno da nijedan akcionar kompanije, nezavisno od udela u vlasništvu, u odlučivanju ne može da učestvuje sa više od 20 odsto glasova. Zakonom je bila obezbeđena čvrsta pozicija savezne pokrajine Donja Saksonija, u kojoj je Volfsburg, sedište Folksvagena. Sud je odlučio da zakon mora da bude ukinut, jer je u suprot- nosti s važećim evropskim odlukama o protoku kapitala. Odluka je za Folksvagen od dalekose'nog značaja, jer firma Porše, koja ima 31 odsto vlasništva u fabrici, želi da poveća svoj udeo. Beta

ITALIJANSKA POLICIJA UHAPSILA PETORICU ANARHISTARim - Italijanska policija uhapsila je petoricu militantnih anarhista, osumnjičenih da su pripad-

nici grupe koja je slala bombe-pisma na adrese visokih zvaničnika Evropske unije. Policija je u akci- ji, u blizini Peruđe, uhvatila petoricu osumnjičenih za koje je rekla da su bili članovi grupe „Coop/Fai" što je akronim za „Protiv svakog političkog reda/Neformalna anarhistička federacija." „Istraga je do- vela do razbijanja anarhističko-pobunjeničke grupe", saopštila je policija. Ona je Coop/Fai opisala kao grupu posvećenu „terorizmu i podrivanju demokratije". Ova grupa, aktivna od 2003, prihvatila je odgovornost za bombe-pisma poslate premijeru Romanu Prodiju, predsedniku Evropske komisi- je, direktoru Evropske centralne banke i drugim institucijama EU. Beta - Rojters

Italijanska vlada pogođena dosad najozbiljnijim skandalom

Prodi pod istragom

Rim - Italijanski premijer Romano Prodi nasao se u sredistu najozbiljni- jeg skandala koji je pogodio njegovu vladu otkako je formirana prosle godi­ne. Clanovi Prodijevog kabineta raz- menjuju uvrede: ministar infrastruk- ture Antonio di Pjetro izjavio je da po- stoje pokusaji ometanja istrage u kojoj su osumnjiceni sam Prodi i m inistar pravde Klemente Mastela

Di Pjetro je rekao da postupci vlade podsecaju na poteze prethodnog kabi­neta Silvija Berluskonija, kada su „po- liticari izmisljali tehnike i zakone kako

b i izbegli da se pojave pred sudom “. Kriza ce, prem a njegovim recima, biti zataskana ukoliko se odm ah odlucno ne reaguje. Prodi i Mastela negiraju da su krsili zakon. Mastela je za Di Pjetri- ja rekao da je pravno nepismen.

Afera se odnosi na istragu u gradu Katancaro na jugu Italije povodom na- vodne zloupotrebe fondova Evropske unije. Prodijeva vlada je, prem a izve- stajima nekih medija, sredstva Unije zloupotrebila za „kupovinu“ podrske u regionu Kalabrija, gde je Mastela 2006. izabran za poslanika.

Negira da je prekršio zakon: Romano Prodi

Cinjenica da je Prodi pod istragom objavljena je u julu, ali potvrlena je tek u nedelju. „Premijer je, kao i ja, pod is­tragom*, izjavio je Mastela. Nedugo posto je saopsteno da je premijer pod istragom, zvanicnici ministarstva pravde dosli su u Katancaro kako bi is- pitali slucaj. Mastela je u septem bru tražio da tužilac i njegov zamenik Lui- l i de Magistris budu im enovani na nove dužnosti.

De Magistris je ranije ovog meseca za državnu televiziju RAl izjavio da od vlasti trpi pritiske i zastrasivanja Pre­mijer Prodi je emisiju kritikovao „zbog nedostatka ozbiljnosti i profesiona- lnosti“, dok je ministar Mastela rekao da bi upravu televizije trebalo raspusti- ti. Ime ministra pravde naslo se na spi- sku osum njicenih 13. oktobra, ali je vest o tom e „procurila“ tek proslog petka U subotu je glavni tužilac u Ka- tancaru preuzeo slucaj od De Magistri- sa, uz obrazloženje da domasaj posla prevazilazi njegove nadležnosti. E. R.

Organizovani krim inal najveci segment ekonom ije

Najveći prihodi u italijanskoj ekonomiji, više od 127 milijardi dolara, ostvaruju se u organizova- nom kriminalu kao njenom najvećem segmentu, navodi se u izveštaju Konfeserćentija, udruženja malih privrednika. Reč je, prema navodima izveštaja, o višegodišnjem trendu, a prošle godine pre- ko organizovanog kriminala u Italiji je ostvaren prihod od 106 milijardi dolara.

Granica između legitimnog biznisa i kriminalnih aktivnosti, piše u izveštaju, postala je teško ras- poznatljiva, a prihodi od iznuda, krijumčarenja, pljački, kockanja i Internet piraterije čine sedam od­sto bruto nacionalnog proizvoda Italije. „Kriminalne aktivnosti konsolidovane su u svim ekonom- skim aktivnostima - od tekstilnih fabrika do turizma i ličnih usluga, od poljoprivrede do trgovine ne- kretninama i finansijskog sektora", navedeno je u izveštaju.

Posle izgubljene utakmice za ulazak u Savet bezbednosti UN

Češka preti ukidanjem pomoći za razvoj

EU i Savet Evrope jacaju saradnju

Strazbur - Ucesnici 25. kvadripar- titnog sastanka Saveta Evrope i Evropske unije u Strazburu potvrdi- li su opredeljenje za prim enu Me- m orandum a o razum evanju kako bi se ojacala saradnja po pitanjim a od obostranog interesa. U saopstenju SE precizirano je da je rec o prvom sastanku posle potpisivanja Memo- randum a u m aju 2007. godine.

Sastanku su u im e EU prisustvo- vali evropski kom esar Benita Ferero Valdner i portugalski m in istar za evropska pitanja M anuel Lobo An- tunes, dok su SE predstavljali gene- ralni sekretar Teri Dejvis i predseda- vajuci K om iteta m in istara SE Vuk Jeremic. Ucesnici sastanka su se do- govorili da se redovno prati prim e- na M em orandum a na tehnickom i politickom nivou, uz m ogucnost održavanja ad hoc konsultacija. Na sastanku je dogovoreno da se nared- n ih meseci ojaca dijalog izm elu in- stitucija dve organizacije na nefor- m alnom nivou. F o N e t

Prag - Ceska ce, posto nije uspela da postane nestalna clanica Saveta bezbednosti UN, revidirati pomoc ko­ju izdvaja za zemlje u razvoju, posto su mnoge od njih podržale ceskog konku- renta - Hrvatsku. „Mislim da treba da razmotrimo nasu razvojnu i humani- tarnu pomoc. Pa nije moguce da m i sa- ljemo nekuda desetine miliona kruna a da ta zemlja poslusa naseg suparnika“, rekao je premijer Miroslav Topolanek.

N ajava premijera da b i Ceska mo- gla da pocne da uslovljava pomoc iza- zvala je u Pragu sok. „To je apsolutno skandalozna izjava. Premijer je time potpuno degradirao OUN. To poka- zuje da se nas premijer ne orijentise u spoljnoj politici“, reagovao je ostro za jucerasnje Lidove novini sef Odbora za spoljnu politiku donjeg doma ceskog parlamenta Jan Hamacek.

Lidove novini su uslovljavanje raz- vojne pomoci za koju je Ceska prosle

godine izdvojila 133 miliona evra na- zvale „približavanjem kolonijalistic- kim tradicijama iz ere lorda Kicenera“. „Ukoliko ubuduce budem o uslovlja- vali svoju pomoc, to vise nece biti po­moc vec trgovina“, naglasava list.

Ceska razvojna pom oc je mala u odnosu na onu koju pružaju druge clanice Evropske unije, a tih 133 mi- liona evra putovalo je lane u vise ze- malja, izm elu ostalih u Srbiju, Crnu Goru, BiH, Moldaviju, Mongoliju, Vi- jetnam , Zimbabve, Angolu i Jemen. Ceska vlada traži žrtveno jagnje, po- sto je na nedavnom glasanju za ne- stalnog clana Saveta bezbednosti po- sle drugog kruga, kada je postalo oci- gledno da ce vecina u UN dati glas Hrvatskoj, m orala da se jo v u če . Sef ceske diplomatije Karel Svarcenberg džentlm enski je preuzeo krivicu na sebe, ali opozicija nije prihvatila takav izgovor vlade. B eta

sreda, 24. oktobar 2007.18 Danas

spoljna@danas.co.yu GLOBUS

Vlada Republike Crne Gore

A g e n c ija C rn e G o re za p re s tru k tu rira n je p riv re d e i s tra n a u la g a n ja (u d a lje m te k s tu “A g e n c ija ”) o b ja v lju je :

JAVIMI POZIVza učešće na tenderu radi prodaje akcija u kompaniji:

“Montepranzo Bokaprodukt” AD Tivat

1. P redm et ovog tendera je p rodaja 84.268 akcije, odnosno 75.0557 % ukupnog kap ita la kom pan ije “M ontepranzo - B okap roduk t” A D T ivat u v lasn ištvu F onda za razvoj R epub like C rne G ore (57 .710 akcija ili 51 .4010% ), Fonda za penz ijsko i invalidsko osiguran je R epub like C rne G ore (19 .924 akcija ili 17.7459 % ) i Z avoda za zapošljavan je C rne G ore (6 .634 akcija ili 5 .9088% ).2. Podaci o kom pan iji “M ontepranzo - B okap roduk t” A D T ivat

U k u p an b ro j akcija: 112.274A dresa: M rčevac b .b T ivat

N akon rea lizac ije transakcije , buduće poslovan je »M ontepranzo-B okaproduk t« A D će b iti dom inan tno u sm jereno n a pružan je v isokokvalite tn ih u sluga u ob lasti turizm a: uvođen jem i izg radn jom novih , rek rea tivn ih sadržaja, uz obavezu izgradnje g o lf kom pleksa i p ra teć ih u slu g a u ob lasti tu rizm a, i uvođen jem p ro fesiona ln ih m enadžm en t kom pan ija za up rav ljan je takv im tu rističk im servisom .

D eta ljn iji podac i u vezi sa kom pan ijom “M ontepranzo - B okap roduk t” A D T ivat dati su u tendersko j dokum entaciji i Sobi sa podacim a i b iće dostupni ucesn ic im a na tenderu nakon po tp isivan ja Iz jave o pov jerljivosti i kupov ine tenderske dokum entacije .3. U češće n a tenderu b iče om ogućeno za in te resovan im lic im a (uk ljuču jući i konzorc ijum ) ko ja su o tkup ila tendersku dokum entaciju i po tp isa la iz javu o pov jerljivosti, u sk ladu sa tačkam a 5. i 6. ovog Javnog p o z iv a (’’Učesnik na Tenderu”).4. U česn ik n a tenderu m ože form irati konzo rc ijum sa d rugim lic im a prije ili poslije kupov ine tenderske dokum entacije i takav konzo rc ijum m ože podn ije ti ponudu . U govor o konzorc ijum u ko ji se dostav lja u okv iru ponude m ora p redv id je ti so lidam u odg o v o m o st č lanova konzo rc ijum a za obaveze iz tendera i kupop rodajnog ugovora.5. A genc ija ov im p u tem p o z iva za in te resovana lica da podnesu p isan i zah tjev za o tkup tenderske dokum entacije (’’Zahtjev”), sa ja sn o m naznakom “Z ah tjev za o tkup T enderske dokum en tacije” .6. U cesn ic im a na ten d eru d ostav lja ju se poštom , e-m ailom ili faksom , ins trukcije za p laćan je naknade za tendersku dokum entaciju n a iznos od 7 .000 E ura (“Naknada za tendersku dokumentaciju”), kao i iz java o pov jerljivosti. U česn ic i n a tenderu m oraju , bez od laganja , dostav iti A genciji po tp isanu iz javu o pov jerljivosti i up la titi N ak n ad u za tendersku dokum entaciju .7. N eposredno nakon p rijem a po tp isane iz jave o pov je rljivosti i po tv rde A gencije o up lati N aknade za tendersku dokum entaciju , A genc ija dostav lja U cesn ic im a na tenderu , p oštom ili e-m ailom , tendersku dokum entaciju . U česn iku n a tenderu b iće om ogućen ob ilazak kom pan ije “M ontepranzo - B okap roduk t” A D T ivat i p ristup S obi sa p o d ac im a u sk ladu sa p ro ced u ro m defm isan o m u tendersko j dokum entaciji.8. P onuda n a tenderu se podnosi u sk ladu sa p rop isim a i p rocedu rom predv iđenom u tendersko j dokum entaciji, a is ta m ora pristić i A genc iji zak ljucno sa 22. januar 2008. godine u 17.00 časova (po lokalnom vrem enu). T enderska kom isija zad ržava p ravo da ovaj rok, po po treb i, izm ijeni.9. U z ponudu , ponuđač up laću je depozit ili dostav lja garanciju za ponudu u korist S av jeta za p riva tizac iju , u iznosu od 200 .000 E u ra i to u form i bezuslovne bankarske garancije , nap la tive n a p rv i poziv, izdate od strane banke ko ja im a kred itn i re jting najm an je B B B prem a S tandard and P oo r agenciji ili b anke ko ju A gencija , p rem a svojoj d iskreciji, odobri n a osnovu unap rijed dostav ljenog zah tjeva.10. P onuđač sa ko jim se po tp iše kupoprodajn i u g ovo r će b iti obavezan da iznos kupoprodajne c ijene up lati u novcu , u roku i na način p redv iđen kupop rodajn im ugovorom .11. T enderska kom isija za tu rizam zad ržava p ravo da p rom ijen i rokove iz ovog Javnog poziva.12. Z a sva p itan ja u vezi sa ov im Javn im pozivom , po trebno je kon tak tira ti A genciju i fm ansijskog sav je tn ik an a navedene adrese:

Branko Vujović, DirektorAgencija za prestrukturiranje privrede istrana ulaganjaJovana Tomaševića bb81000 Podgorica, Crna GoraTel:/Fax: + 382 81 242 640, 245 756;E-mail: t.borozan@mn.yu;

Attn. Tanja Borozan

Margaret Rajković, Direktor Raiffeisen Investment AG

Vukice Mitrovic bb 81000 Podgorica, Crna Gora Tel. +382 81 618 290/ 618 291 Fax: +382 81 655 617; e-mail:

raiffeisen.mont@cg.yu

M ađarski politički kaleidoskop

Vukovi i jaganjci

Borivoj Erdeljan

IZA SCENE

Jos jednom godišnjica pro- šlosti u Budimpešti bila je pri- lika i za odmeravanje dana- šnjih snaga. Dan oktobarskog ustanka protiv sovjetskog ko- m unizm a u Mađarskoj 1956, koji se obeležava kao nacional- ni praznik, ovog puta je - po­red stalnih sudara socijalista na vlasti i desne opozicije, kon- trolisano nacionalističke - do- punjen daljim elementom. Le- tošnja pojava organizacije Ma- đarska garda u nedelju je na- stavljena javnim polaganjem zakletve o vernosti šest stotina novih članova (u avgustu sa- m o samo 56, a aktivisti tvrde da na “svečani čin” čeka pet hi- ljada kandidata), odevenih u crne uniforme i ukrašenih znamenjima, za koje uzdrža- niji posmatrači kažu da “pod- sećaju na nacističku eru”, dok stroži sm atraju da se radi o opasnom fašističkom pogonu.

Krajnje desničarska grupa, štićenik male partije iste ideo- logije Jobik, koja dosad nije uspela da uđe u parlament, predstavlja se kao kulturni po- kret za “brigu o istoriji i odbra- nu vrednosti nacije, fizičkih, intelektualni i duhovnih”, a to najavljuje pod crveno-belim Arpadovim bojama imperijal- ne moći iz ranijih vekova, ko- rišćene i kad je pred kraj Dru- gog svetskog rata zemljom vladala m ala pronacistička stranka. Dugoročnija progra- m ska nam era udruženja je i “civilna odbrana, sa službom spasavanja i brigom o bezbed- nosti”, u aktivnostima. Njegov predsednik Gabor Vona tvrdi da tvorevina “suprotno tvrd- njama štampe, nije nacistička, fašistička ili paramilitarna or- ganizacija”.

Mađarska garda, m a koliko

još nije brojna, čini se da je opaka politička varnica i izvor trajnije i ozbiljnije zabrinuto- sti. Oštrina kojom je - tražeći da je glavni tužilac pažljivo m otri - osuđuje socijalistički premijer, za ljute i sračunate protivnike Ferenca Đurčanja je pokušaj da skrene pažnju sa svojih “opasnih koraka iscr- pljenja nacije pod teretom ne- izdrživih ekonomskih mera- ma” na putu liberalnog obeća- nog izbavljenja.

Fides, najveća opoziciona partija desnog centra optuzila je predsednika vlade koristi pitanje Mađarske garde kako bi odvratila pogled sa eko- nomskih ii socijalnih proble- m a zemlje. List “M ađar hir- lap”, koji naginje desnici, rani- je ovog meseca je čak napisao da iz vladajuće koalicije stižu glasovi da će “Đurčanj morati da se ukloni, iako se na tom e aktivno ne radi, jer im a sum- nji da li bi se bez njega dobili sledeći izbori”.

Vlada i pored svih protesta ne popušta u nameri da spro- vodi reforme - koje su nimalo

lake podnošljive kad su u pita- nju dnevne životne potrebe stanovništva - i smanji budžet- ski deficit, koji je prošle godine sa 9,2 odsto nacionalnog pro- izvoda bio daleko najveći u Evropskoj uniji.

Dok Đurčanj opisuje gardi- ste kao „napast za evropske de- mokratske vrednosti i sramo- tu Mađarske”, poredeći ih sa Hitlerovim košuljašima iz tri- desetih, na drugoj strani - kako Džon Horvat u iscrpnom tek­stu povodom ove godišnjice pokreta iz 1956. navodi mišlje- nje desnice - “socijalisti nisu ni- šta više od vukova preobuče- nih u jagnjeću kožu, kad su 1989. lukavo promenili boje”. Vlada, iz svog odbrambenog arsenala, optuzuje Fides Vikto- ra Orbana da podstiče rast Ma- đarske garde, zaklonjena be-

značajnijim otvorenim spon- zorima uličnih boraca. Fides tako nešto žurno demantuje. Premijer Ferenc Đurčanj, ne- kadašnji aparatčik komuni- zma, zlatni dečak socijalista, kad je došlo vreme opčinjen la- burizmom Tonija Blera (sve u svoje doba), u međuvremenu i jedan od najbogatijih Mađara, neprekidno na zategnutom konopcu proverava koliko je istinski politički akrobata.

U govoru na povodom 23. oktobra, predsednik vlade ka- že da „vrednost proslave 1956. treba da bude pružanje ruke”. U prigodnom intervjuu dnev- niku „Nepsava” bio je iscrpni- ji u tumačenju: “Nasledstvo 1956 treba da dele svi. Politič- ke podele mogu da se stišaju sledeće godine. Do 2008. naj- teže dve godine reformi biće za nam a i ekonomija će se popra- viti”. Đurčanj zatim dodaje da očekuje da će opozicija odusta- ti od strategije potapanja vlade i usporavanja reformi”.

Partija Fides, lider opozicije upravo je sakupila dovoljno potpisa za referendum protiv

ključnih vladinih reformi, ko­je su na redu. Istovremeno, pa- žljiviji posmatrači ne osloba- đaju stranku Viktora Orbana “izvesne očinske naklonosti” Fidesa prem a Mađarskoj gar- di, što desnicu vodi ka opa- snom zagrljaju.

U ispitivanjima raspolože- nja Fides za sobom im a četr- deset procenata naklonosti, Đurčanjijevi socijalisti dvade- set. Kako rezultate ankete pre­nosi “Internešnel herald tri- bjun”, sedamdeset pet odsto birača sm atra da zemlja ide u pogrešnom pravcu. Ugledni londonski “Ekonomist” ipak zaključuje da “podrška krajnoj desnici ostaje mala, između dva i tri procenta”.

Parlamentarni izbori u Ma- đarskoj predviđeni su za sredi- nu 2010. godine.

Premijer Ferenc Đurčanj, nekadašnji aparatčik ko- munizma, zlatni dečak socijalista, kad je do{lo vre­me opčinjen laburizmom Tonija Blera (sve u svo­je doba), u me|uvremenu i jedan od najbogatijih Ma|ara, neprekidno na zategnutom konopcu proverava koliko je istinski politički akrobata

Sudan će objaviti prekid vatre u Darfuru

Kartum - Sudan će narednog danski am basador u UN, izja- cija za zaštitu ljudskih prava vikenda objaviti prekid vatre u vio je da ovaj potez im a za cilj Amnesti internešnel tvrdi da četiri i po godine dugom suko- promociju uspeha dugo očeki- sudanska vlada opstruiše ras- bu s pobunjeničkim grupama u vanog mira. poređivanje 26.000jakih snagaDarfuru, saznaje se juče iz ano- „Toga dana objavićemo UN i Afričke unije u D arfuru.n im nih izvora. Saopštenje će prekid vatre i tako pregovara- Abdel Vahid, lider u egzilu jed- biti pročitano na otvaranju mi- čim a m ožem o dati šansu da ne od glavnih pobunjeničkih rovnih pregovora o D arfuru u istupe sa sporazum om o pre- grupa sudanske Oslobodilačke libijskom gradu Sitru, rodnom kidu neprijateljstava i prekidu armije, izjavio je da bi mirovni mestu libijskog lidera Moame- vatre u prvoj rund i pregovo- pregovori trebalo da se održe ra el Gadafija. A bdelm ahm ud ra“, izjavio je M oham ed. jedino posle raspoređivanja Abdalahelm M ohamed, su- U međuvremenu, organiza- mirovnih snaga. S. D .

GLOBUS spoljna@danas.co.yuDanas 19

sreda, 24. oktobar 2007.

Bus tra 'i jos 46 m ilijardi dolara za Irak i Avganistan

Vašington - Američki predsednik Džordž Bus zatražio je od Kongre- sa da odobri dodatnih 46 milijardi dolara za ratove u Iraku i Avgani- stanu, kao i za druge program e na- cionalne bezbednosti, odnosno ukupno 196 milijardi dolara ako se sabere i 150 milijardi dolara koje je Bus ranije zatražio od Kongresa. Ovim zahtevom Bus je postavio po- zornicu za nove sukobe s demokra- tam a povodom postupanja adm i- nistracije u Iraku.

Veći deo dodatne potrosnje bio b i u trosen n a nova oružana vozila o tporna na napade m ina i bom bi, kao i povećanje borbenih troskova za vise od 160.000 američkih vojni- ka u Iraku.

Zahtev za potrosnju, objavljen kao hitan na osnovu pravila o po- trosnji, usledio je usred borbe Bele kuće s Kongresom povodom serije zakona o potrosnji za fiskalnu godi- nu koja je počela 1. oktobra.

Demokrate u Kapitol hilu prosle nedelje nisu uspeli da obore Busov veto uložen na predlog zakona o program u za prosirenje zdravstve- nog osiguranja dece koji kosta 35 milijardi dolara, reagujući sa zapre- pasćenjem , besom i frustracijom povodom rata u Iraku.

Predstavnički dom i lideri Sena-

ta upozorili su da neće uzim ati predsednikov zahtev na razm atra- nje sve dok se ne rese razlike u za- konim a o potrosnji. Te razlike su sum a od 22 milijarde dolara, sto je sam o delić potrosnje koja se izdva- ja za Irak i Avganistan.

Predstavnik Dejvid Obej, demo- krata iz Viskonsina, predsednik Ko- m iteta Predstavničkog dom a Kon- gresa SAD, kritikovao je Busa jer vr- si pritisak za ekstra finansiranjem iako je predsednik lično napadao dem okrate da su rasipnici. „Zapre- pasćen sam činjenicom da predsed- n ik očekuje da uzm em o zdravo za gotovo njegovu izjavu da ne može da priusti 20 milijardi dolara inve- sticija za obrazovanje, zdravstvo, p rim enu zakona i nauku, oblasti koje će ovu zemlju ojačati na duži rok“, izjavio je Obej. „Ali, nije n i trepnuo kada je zatražio pozajmicu od 200 milijardi dolara za politiku u Iraku“.

Lider većine u Senatu H eri Rid kritikovao je taktiku koja dopusta Beloj kući da rat plaća sredstvima za vanrednu potrosnju. „Celi rat je fi- nansiran od pozajm ica“, izjavio je on. Demokratama, međutim , nedo- staje glasova kako bi značajnije uti- cali na prom enu u upravljanju ad- ministracij e ratom u Iraku. D . S.

GEJTS: SAD bi mogle da odlože raketne planove

Prag - SAD bi mogle da odlože ak- ja se ostro protivi američkim plano- tiviranje svog projekta o raspoređiva- vima. Sekretar odbrane SAD izjavio nju delova raketnog sistem a u Evro- je da b i aktiviranje moglo da bude pi, saopstio je juče sekretar za odbra- odloženo sve dok ne bude „konačno nu Robert Gejts. O n je dodao da su dokazano“ da postoje raketne pret- SAD iznele nove predloge Rusiji, ko- nje iz država kao sto je Iran. S. D .

Anonimna pretnja smrću Benazir Buto

Islam abad - Bivsa prem ijerka Pakistana Benazir Buto prim ila je juče jos jednu pretnju sm rću, izja­vio je njen advokat Faruk Naik. On je naveo da je Butovoj, koja je bila m eta nedavnih bom baskih napa- da u Karačiju, dostavljeno rukom napisano pismo u kojem joj osoba koja tvrdi da je „prijatelj Osame b in Ladena i pakistanskih ekstre- m ista n a u rdu jeziku poručuje da će biti ubijena „u svakom slučaju“.

Prem da jos nije utvrđena vero- dostojnost pisma, Naik je rekao da bivsa prem ijerka ozbiljno shvata pretnje. Štaviše, on je istakao da je uputio poziv vrhovnom sudiji Pa- kistana da izda naredbu vladi da pokrene istragu po tom pitanju i zastiti njegovu klijentkinju. „Posle onoga sto se dogodilo 18. oktobra nista ne sm em o olako shvatati“, ocenio je Naik.

On je takođe saopstio da posto- ji opravdana sum nja da su posto- jala dva napadača, budući da su pronađeni delovi dveju glava. Kan je rekao i da je u toku proces iden- tifikacije počinioca, te da je slika jednog od njih već objavljena. A P Pretnje „prijatelja Osame bin Ladena": Benazir Buto

Međusobna podrSka: Ali Babakan i Hosijar Zebari u Bagdadu

[ e f turske diplom atije razgovarao sa irackim zvanicnicim a u Bagdadu

Ankara odbad ia ponudu PKK za prim irje

Ankara - Turska i Irak postigle su juče saglasnost da rade zajedno u ci- lju resenja problem a s pobunjenici- m a Kurdske Radničke partije (PKK) na severu Iraka. M inistar inostranih poslova Turske Ali Babakan tokom posete Bagdadu upozorio je premije- ra N urija al Malikija i ostale zvanič- nike države da će Ankara preduzeti vojnu akciju ukoliko snage Iraka i SAD ne stanu na put kurdskim geril- cima. M eđutim , on je saopstio i da će A nkara iscrpsti sva diplom atska sredstva pre započinjanja ofanzive.

„Postoje politički dijalog, eko- nom ska i ku ltu rna sredstva, kao i vojne m ere“, rekao je Babakan posle sastanka s iračkim sefom diplomati- je H osijarom Zebarijem. Zebari je krizu nazvao „ozbiljnom i složenom“ i izrazio nadu da će diplomatski pri- tisci pom oći da se spreči vojna inva- zija na severu zemlje.

Babakan je odbacio ponudu PKK za prekid vatre, navodeći da se o ob- ustavi vatre m ože pregovarati sa „dr-

Jerevan - Iranski predsednik M ah­m ud A hm adinedžad prekinuo je svoju dvodnevnu posetu Jermeniji i vratio se u susedni Iran, saopstio je portparol jerm enskog predsednika. Vlada Jermenije očekivala je obraća- nje Ahmadinedžada parlamentu, sto b i verovatno izazvalo kontroverze, kao i simbolično sađenje stabla u bli- zini spom enika žrtvam a genocida nad Jermenima. Takođe je planirana i poseta Plavoj džamiji iz 18. veka u centru Jerevana, koja je renovirana uz pom oć iranskih novčanih fondova posle pada Sovjetskog Saveza 1991.

A hm adinedžad je jerm enskom predsedniku Robertu Kočarijanu re- kao da m ora da prekine posetu i ot- kaže planirane događaje u Jermeniji

žavama ili regularnim snagam a“, aline i sa PKK koja je „teroristička orga- . .. « nizacija .

U m eđuvrem enu, u nastojanju da spreči turske osvetničke napade u se- vernom Iraku od kojih se sve vise strahuje, adm inistracija američkog predsednika D žordža Busa apelova- la je na kurdske lidere da sto pre pre- duzm u m ere na zaustavljanju Kurd- ske radničke partije (PKK), čiji su upadi na teritoriju Turske pojačali tenzije duž granice i koja se sm atra odgovornom za nedavno ubistvo 12 turskih vojnika. Ipak, američki zva- ničnici priznali su da n i SAD n i Irak u poslednje vrem e nisu ulagali velike napore kako bi osujetili napade te pobunjeničke organizacije.

Iz Bele kuće je saopsteno da je predsednik Bus razgovarao s iračkim prem ijerom N urijem al M alikijem satelitskim putem o trenutnoj situa- ciji u Turskoj i tom prilikom izrazio „duboku zabrinutost“ zbog napada kurdskih pobunjenika. „Irački pre-

zbog neočekivanog razvoja situacije u Iranu gde je neophodno njegovo prisustvo. Međutim , mediji nisu pre- neli sta se događa u Iranu, zbog čega je A hm adinedžad m orao da otkaže svoju posetu. Poseta spom eniku žr- tvam a genocida bila je najosetljiviji deo rasporeda iranskog predsednika, pa se nagađa da je A hm adinedžad želeo da izbegne cerem oniju kako ne bi uzrokovao tenzije u odnosim a s Turskom.

Ahmadinedžad i Kočarijan razgo- varali su u ponedeljak kada su potpi- sali nekoliko sporazum a o jačanju ekonomskih veza između dva suseda. Oni su diskutovali o planovima za i- zgradnju železničke pruge i dve hidro- elektrane na graničnoj reci Araks. A P

mijer se saglasio s predsednikom Bu- som da Turska ne treba da gaji sum - nje u nase obostrano zalaganje za prekid svih terorističkih aktivnosti na području Iraka“, istakao je port- parol Bele kuće G ordon Džondrou.

Američki državni sekretar Kon- doliza Rajs i britanski sef diplomatije Dejvid M iliband predložili su da se sledećeg m eseca u Instanbulu održi zajednički sastanak zvaničnika SAD, Turske i Iraka na kojem b i se razgo- varalo o prekidu napada. U m eđu- vremenu, predsednik Bus je turskom predsedniku Abdulahu Gulu poručio da će SAD nastaviti da vrse pritisak na iračke vlasti da preduzim aju akci- je protiv pripadnika PKK.

Vasington strahuje da b i intenziv- ne vojne akcije turske vojske u irač- kom K urdistanu m ogle da naruse k rhku stabilnost na tom području, budući da je to jedna od retkih irač- kih provincija u kojoj, od invazije SAD na Irak 2003, nije bilo većih me- đuetničkih sukoba. S. D .

Solana razgovarao sa iranskim pregovara~em

Rim - Visoki nuklearni pregovarač Irana juče je održao svoj prvi među- narodni sastanak povodom spornog iranskog nuklearnog programa. Sa- stanak je održan u R im u zajedno s m inistrom za spoljnu politiku i bez- bednost EU H avijerom Solanom. Saed Džalili, malo poznata ličnost u iranskoj politici, postavljen je za nu- klearnog pregovarača svoje zemlje, kada je proteklog vikenda Ali Lari- džani podneo ostavku. Njegovu ostavku u Iranu m nogi su shvatili kao davanje odresenih ruku pred- sedniku A hm adinedžadu da diktira svoje poglede m anje iskusnom Dža- liliju. M eđutim , Laridžani je prisu- stvovao razgovorima u R imu zajed­no sa Džalilijem i Solanom. D . S.

Ahmadinedžad prekinuo posetu Jermeniji

20 Danassreda, 24. oktobar 2007.

TERAZIJE D a n a s 21sreda, 24. oktobar 2007.

Stanisa Brkić, istoričar i visi kustos sum aričkogM uzeja 21. oktobar, u svojoj knjizi „Ime i broj‘ tvrdi da je 1941. streljano 2.976, a ne 7.300 Sumadinaca

Novo citanje arhivske grade

Zoran Radovanovic

SUMARICE

Kragujevac - U kragujevackim Sumaricama održan je jos jedan V eliki skolski kojim se decenija- m a unazad odaje posta i evoci- raju uspomene na nekoliko hi- ljada nedužnih koje su vojnici nemackog okupatora, uz po- moc Ljoticevaca, streljali od 19. do 21. oktobra Podsetimo da su hiljade stanovnika Kragujevca i tri obližnja sela (Grosnice, Ilice- va i Marsica) stradali kao žrtve odmazde zbog zajednicke parti- zansko-cetnicke akcije na dru- m u prem a Gornjem Milanovcu, u kojoj je 16. oktobra 1941. go- dine poginulo deset i ranjeno 26 vojnika nemackog Vermahta. Svega nekoliko dana docnije usledila je tragedija koja se svr-

ralije (ime, prezime, ime oca i drugo) streljanih u Kragujevcu, te da je na osnovu arhivske gra- le dosao do imena (i broja) stra- dalih u oktobru 1941. godine u Kragujevcu i okolini. Dodaje da je u Sumaricama i okolnim seli- m a streljano cetrdesetoro dece do 15 godina starost, m e lu koji- m a nisu bili samo cistaci obuce, kojima je u Sumaricama podig- nu t spomenik, vec da su deca tog uzrasta streljana i u okolnim selima. Istice, zatim, da je, u ok- tobru 1941. ovde streljan 261 mladic uzrasta od 15 do 19 go­dina. M elu mladicima tih godi­na, prem a Brkicevim recima, bi- lo je i gimnazijalaca, ali i segrta, zanatlija i momaka sa sela. U ar- hivima je zabeleženo da je u Su- m aricam a streljano i jedanaest mladica od 19 godina koji se mogu smatrati mom cim a sred- njoskolskog uzrasta. U javnosti

Pritisci i dem antiUoci Velikog skoiskog casa 1994, naime, Brkic je za ondašnju Borbu izjavio da

je brojka o 7.300 streljanih Sumadinaca u Sumaricama m it, te da svi svi dostupni arhivi i podaci govore o broju od oko 2.300 stradalih na šumarickim padinama. Pod pritiscima ondašnjih vlasti i pretnji da c'e ostati bez posla u Muzeju 21. okto­bar, Brkic' je tada bio prinuđen da demantuje ovu svoju tvrdnju. Ovoga puta priti- saka i pretnji te vrste nije bilo.

stava u jedan od najvecioh rat- nih zlocina protiv civilnog sta- novnistva u 20. veku.

Ono po cemu ce ovogodisnji Veliki skolski cas ostati upam- cen jeste cinjenica da je nepo- sredno uoci njega ovde predsta- vljena knjiga pod nazivom Ime i broj, istoricara i viseg kustosa sumarickog Muzeja 21. oktobar Stanise Brkica. U knjizi posvece- noj stradanju Kragujevca i nje- gove okoline u oktobru 1941. godine Brkic prvi put zvanicno demistifikuje mnoge mitove ve- zane za zlocin nemackog oku- patora, ne umanjujuci pri tom ni najmanje velicinu tog zlocina. Brkic je, naime, u svojoj knjizi, nastaloj posle dugogodisnjeg naucnog istraživanja i „preko- pavanja“ svih dostupnih izvora i arhiva, od državnih do crkve- nih, dosao do saznanja o pribli- žno tacnom broju streljanih od 19. do 21. oktobra 1941. godine u selima Grosnica, Ilicevo, Mar- sic, kao i u Sumaricama. Na osnovu tih istraživanja Brkic u svojoj knjizi navodi da je od 19. do 21. oktobra u Kragujevcu i okolnim selima streljano 2.976 Sumadinaca, a ne 7.300, kako je to do sada zvanicno tvrleno.

Prem a navodima u knjizi Ime i broj, u Grosnici, Ilicevu i Marcicu 19. oktobra 1941. stre- ljano je 415 mestana, dok je 20. i 21. oktobra u Sumaricama stra- dao 2.381 Kragujevcanin. Stani­sa Brkic za Danas objasnjava da je u svojoj knjizi naveo sve gene-

se, inace, decenijama unazad tvrdilo da je u Sumaricama po­red 7.000 kragujevackih radni- ka, zanatlija, trgovaca, svesteni- ka i profesora, streljano i 300 gimnazijalaca.

Autor knjige Ime i broj de­mantuje i tvrdnje da je na su le- nju nacistickim ratnim zlocin- cima 1945. godine u Nirnbergu prihvacen broj o 7.300 strelja- nih. Istice pri tom da taj broj ni- je, kako se dugo spekulisalo, iz- misljotina posleratnih komuni- stickih vlasti. - Podatak o vise od 7.000 stradalih prvi je, nepo- sredno posle streljanja u Suma- ricama, izneo jedan kragujevac- ki svestenik, odnosno prota Dragoslav Velickovic. Nedugo potom, to isto tvrdio je nacelnik bezbednosti ondasnje Dunav- ske banovine. Na osnovu cega su oni dosli do tog broja nikada pouzdano nije u tvrleno. Nije tacno ni da je sud u Nirnbergu prihvatio broj o vise od 7.000 streljanih u Kragujevcu. Napro- tiv, taj sud je pred sobom imao izvestaj državne (jugosloven- ske) Komisije za utvrlivanje ratnih zlocina okupatora i nji- hovih pomagaca, u kojem je bi- lo navedeno da je u Kragujevcu, u oktobru 1941. streljano 2.324 žitelja tog grada i okolnih sela - naglasava Stanisa Brkic, napo- minjuci da m u nije poznato na osnovu kojih se cinjenica dece- nijama zvanicno tvrdilo da je u Sumaricam a streljano 7.300 Kragujevcana

S kakvim se teskoćama nosi druga Europa i sta je sprečava da korača brzeprem a ciljevima koje sam a određuje i zah tevim a koje jo j drugi postavljaju?

Nacionalizam je , izgleda, neizleava bolest

Predrag M a tv e je v k

PREISPITIVANJE

Europa je cesto gajila pre- dodžbu o sebi kao univerzalnoj civilizaciji. Nije joj tu la kusnja da prigodnim stvarima prida ap- solutno znacenje. Korisno je sto- ga razjasniti stanovite pojmove i term ine kojima se služimo.

Naziv istocna Europa bio je vise politicki i ideoloski nego geografski i kulturni. Nametnu- le su ga posljedice Drugoga svjetskog rata i opreke „hladno- ga ra ta“. U posljednje vrijeme ponekad ga zamjenjuje drugi term in, nesto siri ali jednako neprikladan - srednja i istocna Europa. Srednja Europa obu- hvaca i zemlje, poput Austrije ili Svicarske, koje nisu bile pod „kom unistickim “ režim im a, koje se smatraju sastavnim dije- lom zapadne Europe. Nespora- zum i su, kako se vidi, u rijecima i u sam im stvarima.

TREĆI SVET

N i pojam druge Europe nije dovoljno od re len , m ožda cak hotimice. Sto je drugo u tom di- jelu Europe, sto je europsko u toj drugosti? Gotovo nitko nije pokusao odgovoriti na to pita- nje. N e znam je li uopce i posta- vljeno. Ocito je da se Europa da­

nas - uzeta u cjelini ako je to m oguce - razlikuje od Europe kakva je postojala do jucer. Ni takozvani treci svijet nije vise isti - vec se govori i o cetvrtom svijetu.

Pojedini dijelovi druge Europe m ogli b i se svrstati, po svojim obilježjima, i u treci svi- jet. Nakon preokreta koji je bio nagao koliko i neocekivan, za- padna i istocna strana Europe odgovaraju sve vise stranam a svijeta. Mogli bism o se radova- ti ispravnoj upotrebi rijeci da sam e stvari stoje bolje.

N aziv druga Europa jednako je n eo d re len kao i sam a stvar- nost koju obilježava. Nju - tu stvarnost - vidim o onakvom kakva jest i kakva b i trebalo da

bude. Retorika se p rilagoluje takvoj dvosmislenosti. Politika se njom e služi. Politicka retori­ka je zlorabi.

Malo se tko odlucuje misliti Europu na osnovam a vrijedno- sti koje sadrže i na koje se pozi- vaju njezina kultura i civilizaci- ja. Takav pristup nedostaje u razdoblju u kojem EU nastoji odrediti vlastite perspektive - vidjeli smo koliko je teskoca us- krslo da se napravi neka vrsta zajednickoga ustava, od kojega ostaje sam o „traktat“ koji može proci bez referendum a pojedi- nih europskih nacija. Prosirenje Unije nam ece zahtjeve kojim a nije lako udovoljiti. Posao ce trajati duže nego sto bi se želje- lo. Valja racunati na trom osti, otpore, odbijanja.

Slicni se pothvati najavljuju ili zakljucuju pitanjem koje je u isto vrijeme banalno i nezaobi- lazno: „Kakva Europa?“. Culi sm o ga bezbroj puta, u raznim kontekstima, od Europe ugljena i celika do Europe M aastrichta i eura. U putno je podsjetiti na ideje nasih prethodnika i spasi- ti ih od zaborava „Europa ce bi- ti ozbiljna ili je nece biti. Bit ce vise znanstvena nego književna, vise intelektualna nego um jet- nicka. Za m noge od nas ta ce pouka biti okrutna.“ Tako je Ju- lien Benda, autor knjige o „Iz- daji intelektualaca“ opominjao inteligenciju Europe u svom „Govoru europskoj naciji“ na- pisanom uoci ra ta koji ce buk- nu ti kao europski da bi ubrzo postao svjetskim. Mogli bism o prem jestiti naglaske na takvim upozorenjim a ili pak dopisati, u istom duhu, stanovite dopune.

Europa koja ostaje privržena

vrijednostima svoje kulture ne bi dopustila, na primjer, da se pone­kad postavlja kao uvjet za pristu- panje EU prethodno uclanjenje u NATO: odbacila bi takvu vrstu ci- stilista kad bi tome odlucivala sa- ma, kao europska kultura.

S kakvim se teskocam a nosi druga Europa i sto je sprecava da koraca brže prem a ciljevima koje sam a o d re lu je i zahtjevi- m a koje joj drugi postavljaju? U vecem dijelu takozvanih istoc- noeuropskih zem alja postko- m unisticko razdoblje nije uspjelo dostignuti u nekim va- žnim oblastima razinu prethod- noga drustvenog sistem a (pro- izvodnja, socijalna skrb, m iro- vinsko osiguranje, životni stan­dard). Navest cu sam o jedan

primjer iz najbližega susjedstva: Sloveniji, jednoj od zemalja ko- je su najbolje krenule i najuspje- snije ostvarile tranziciju, treba­lo je oko osam godina da stigne sam u Sloveniju - da se izravna sa sobom, onakvom kakva je bi- la na kraju osam desetih i u po- cetku devedesetih godina. To, dakako, ne rehabilitira razne prakse proslih režim a, napose onaj tip države na istoku koji je

vlastita nom enklatura proglasa- vala „realnim socijalizmom“.

Nitko nije ocekivao da ce tranzicije potrajati tako dugo i da ce tako tesko postati zbilj- skim transform acijam a. (Valja razlikovati ta dva pojma: tranzi- cije se temelje na pretpostavka- ma, transformacije na postignu- cima.) Sruseni ancien regime ostavlja za sobom kužan zadah u m nogim zonam a nasega kon- tinenta i izvan njega. Posrijedi je stvarnost koja je prekinuta a da nije zakljucena. Nju je tesko podnositi i jos teže izbjeci. Gro- bari se uzalud trude da uklone lesinu. Ona sm rdi. Uloge koje nam se nude nisu privlacne. Ideologije koje se vracaju na sce- nu - ovdje pritajeno i obazrivo, ondje javno i napadno - cesto su gore od onih koje pokusavaju zamijeniti. U javnom životu previse je mitova. N acionalizam je , izgleda, neizljeciva bolest.

POVRATAK U PROSLOST

Povratak u proslost obicno je iluzija, povratak proslosti cesto je tragedija Preuzimanje primi- tivnih oblika takozvanog „di- vljeg kapitalizma“ - kakve je su- vrem eni kapitalizam i sam od- bacio - ne m ože podržati preo- brazbu kakva je nužna. Idolatri- ja tržišne ekonomije daje slabe rezultate tam o gdje je m anjka- vo sam o tržište i gdje je prem a-

lo vlastitih proizvoda koji se uspjesno drže. Sva postignuca g ra lanske demokracije, koju spom enute demokrature nasto- je barem prividno usvojiti, ne- m aju univerzalnu vrijednost. Nedovoljno prosvijeceni refor- m atori to zanem aruju. Kultura im nije od velike pom oci - to vi­se sto unaokolo prevladavaju ne samo „krize kulture“ nego i kri- ze povjerenja u sam u kulturu.

Znam da ovakve konstataci- je m ogu izgledati prenaglasene i da ih nije dobro uopcavati pre- ko mjere: ono sto vrijedi za Al- baniju ili, pak, neke regije bivse Jugoslavije ne može se primije- niti u istom obliku na Bugarsku, R um unjsku ili Rusiju. Bugar- ska, rum unjska ili ruska situa- cija nem a mnogo zajednickog s onom u M alarskoj, Poljskoj ili, napose, u Ceskoj i Sloveniji. Hr- vatska je nalazi na pola puta iz- m e lu tih dviju skupina - iza Slovenije, ispred Srbije i Crne Gore (barem ekonomski), prije iscrpljene Makedonije i ranjene Bosne. Zelim joj buducnost ka­kva joj dolikuje - i samoj Hrvat- skoj, i ostalim zem ljam a na sla- venskom Jugu koje su do jucer koracale zajedno a danas idu svaka svojim putem . Je li tako moralo biti ili m ožda ipak nije, hipoteze te vrste ostavljam po- strani. Sada je onako kako jest.

Ne treba se cuditi sto su po- nekad nasa razm isljanja na ru- bu ocaja. Posrijedi je m ožda, ipak, obeshrabrenje, prije ili vi­se nego sam ocaj.

M itteleuropa je nedvojbeno vedriji prostor od onoga na is- tocnoj strani Europe. I tu je mo- derna povijest ostavila tragove i ožiljke: posljedice hladnoga ra­ta, neizvjesnosti postkom uni- zma, nedovrseni identiteti i ne- izg ralene nacionalne svijesti, strah od izvanjskih hegemonija

potican osjecajem vlastite ne- moci, priroda novih država i ideologije na koje se one poziva- ju, politicke krize koje izbijaju i sire se unaokolo, sve su te poja- ve utkane u proslost i sada- snjost Srednje Europe. Ona se stoga rado prepusta m elanko- licnim sjecanjim a i s m ukom odupire provincijalizmu koji joj prijeti, nesprem na dati nov sjaj staroj slavi.

Srednjoeuropska autoidenti- fikacija ovisna je, dobrim dije- lom, o pamcenju. Pamcenje na ovom prostoru nije sklono pre- ispitivanju vlastite proslosti. Tesko je staviti ogledalo pred li­ce nacije, m alo tko se u su lu je to i pokusati. Takav se cin obic- no proglasava izdajom - inte- lektualci se boje takve optužbe. M alarsk i mislilac Istvan Bibo, kojem nije bilo dano da doživi „od le len je“ u svojoj zemlji, smogao je hrabrosti da dijagno- sticira neke od kronicnih boljki, koje se na razne nacine javljaju i u srednjoj i u istocnoj Europi: „histerija koja zahvaca zajedni- cu i sužava njezine intelektual- ne obzore“, „težnja nestvarno- sti“ i nestrpljivost „u formulira- nju i isticanju zahtjeva“, upor- nost „uzajam nih optužbi“, uce- stalost „manifestacija potcinje- n ih iskljucivo nacionalnim ci- ljevima“, bespredm etne „teori- je oslonjene na krive kategori- je“, „kaoticna misao i rjecitost, koje preplavljuju život zajedni- ce“, postojana „m ržnja jedne nacionalnosti sp ram druge“, smijesne „aristokratske simula- cije s posebnom sklonoscu pre­m a parad iran ju“ te, napokon, jedna vrsta „obuzetosti nacio- naln im koja ne vodi oslobole- nju individue“.

Zaokupljena p itanjim a vla- stite organizacije i prosirenja, Europska unija najcesce zabo-

ravlja da je M editeran kolijevka Europe. Nase m ore, na žalost, sve vise slici na granicu koja se proteže od Levanta do Atlanti- ka i razdvaja Europu od Afrike i Azije. Europski se Sjever po- stupno udaljava od Juga. Posto- je s jedne strane ekonomski in- teresi kakvi prevladavaju u od- nosim a razvijenijih dijelova kontinenta; s druge pak strane, stoje duboki razlozi povijesno- ga, kulturnoga, civilizacijskoga znacenja. M editeran je prepu- sten losijoj sudbini od one koju je zaslužio.

Sudbina Istoka Europe vise ne ovisi o Sovjetskom Savezu, onom e sto je bio i prestao biti. Nisu m e lu tim isceznuli oprez i zabrinutost naspram nove ru- ske države, njezine moci, politi- ke, utjecaja. Sveslavenstvo nasih djedova bilo je plemenito i siro- kogrudno, ali se nije pokazalo dovoljno poticajnim ni pouzda- nim . Svrstalo se u ideje proslih stoljeca, koje je povijest pretekla.

Ne znam o kakva ce b iti su- trasnja Rusija. T radicionalna i konzervativna kao nekoc ili pak m oderna i liberalna? Sveta ili svjetovna? Pravovjerna ili ras- kolnicka? Vise bijela nego crve- na ili obrnuto? M anje slavofil- ska nego zapadnjacka ili jedno i drugo? M isticna i mesijanska na svoj nacin ili pak laicka i na- rodnjacka? Rusija koja se „ne može obujm iti um om “ i u „ko­ju se može sam o vjerovati“ (to je misao pjesnika Fjodora Tjut- ceva), ili pak „tvrda“ i „debelo- guza“ („tolstozadaja“), kakvom ju je vidio Aleksandr Blok u Re- voluciji? „S K ristom “ ili „bez križa“? Samo ruska ili sveruska (vsjerosijskaja)? Istinska demo- kracija ili pak obicna „demo- kra tu ra“ kakvu vrlo uspjesno uvodi Putin?

POSAO ZA ISTORIJU

M a kakva bila, m orat ce vo- diti racuna o onom sto joj je ostavio za sobom Sovjetski Sa- vez, kao i o onom sto je u njem u nepovratno izgubila.

Raspravu o tolikim prijepor- n im stvarim a tesko je zakljuciti. To je posao povijesti.

Hibrid dem okratureRežimi koji su se uspostavili više ruše-

njem staroga poretka nego gradnjom novoga, m nogo više obecavaju negoli nude. Između prošlosti i sadašnjosti na- stupaju prekidi, između sadašnjosti i bu- ducnosti susrecu se nagovještaji demo­kracije sa zaostacima diktature. Takav se hibrid može nazvati demokraturom. Na- mecu se podjele, a sve je manje onoga što se da podijeliti. Nastoji se osvojiti sa- dašnjost, a ne uspijeva se ovladati prošlo- šcu. Rađaju se slobode a da se pri tom ne zna što uciniti s njima, ili ih se zlorabi. Ta­mo gdje je prije bilo nužno braniti nacio- nalno nasljeđe - valja se ponekad braniti od samoga tog nasljeđa. Slicno je i s pam- cenjem: trebalo ga je nekoc spasavati, a sad se cesto mora sebe spasavati od nje- ga - od onoga što pamcenje u sebi nosi i cime p riie ti.

Europa g ra |a n a , a ne Europa nacija

Poželjno bi bilo da sadašnja Europa bude manje eurocentricna nego ona koju zna- mo iz prošlosti, više otvorena takozvanome trecem svijetu nego kolonijalisticka Euro­pa, manje egoisticna od „Europe domovina", više „Europa građana" koji surađuju, ma­nje „Europa nacija" koje su vodile tolike ratove jedna s drugom. Europa više svjesna se­be same, manje podložna bilo americkome bilo ruskome utjecaju. Bilo bi možda uto- pijski ocekivati da ona bude u skoroj buducnosti više kulturna nego komercijalna, više kozmopolitska nego regionalna, da postane više uviđavna a manje arogantna, više su- sretljiva a manje ohola i, na kraju krajeva, zašto ne, da u njoj bude više socijalizma s ljudskim licem a manje kapitalizma bez lica, utjelovljenog u ideologiji neoliberalizma i m ultinacionalnim kompanijama koje, zauzimajuci tržišta, osvajaju vlast.

„Ocito je da se Europa danas - uzeta u cjelini ako je to moguc'e - razlikuje od Europe kakva je postojala do jučer"

Ko hoće, a ko neće daprom en i im e najstarije novosadske gim nazije

Gka Jova i baron Bajić u predizbornoj utakmici

Aleksandar \iv u ljs k ij

U @I@I

N ovi Sad - Odluci Gradskog saveta za ku ltu ru Novog Sada da se na zgradu Gimnazije „Jo- van Jovanovic Zm aj“ postavi natpis „Srpska pravoslavna ve- lika gim nazija u N ovom Sadu“ oštro se se usprotivili bivši uce- nici ove škole koji su ovih dana pokrenuli peticiju „Jovina gim- nazija - crkva ili skola?“ n a In­ternet adresi www.petitiononli- ne.com /novisad/petition.htm l. Ispod ove peticije, nekoliko sati posle postavljanja, potpisalo se vise stotina N ovosalana, a broj potpisa raste iz casa u cas kao,

Re~ je samo o postavljanju natpisa: Gimnazija „Jovan Jovanovic' Zmaj”Hajka

Nikada nije inicirana promena imena gimnazije

Savet za kulturu Skupštine grada po- krenuo je inicijativu da se na fasadi Gim­nazije postavi spomen-obeležje sa ime- nom koje je ova škola nosila do kraja Pr- vog svetskog rata. Na taj nacin vratilo bi se i ucinilo v id ljiv im kulturno-istorijsko nasleđe jedne od najstarijih škola u No­vom Sadu i Srbiji, te bi se kao upotpunje- ni deo istorijskog spomenika ucinilo uoc- ljiv im kako za građane Novog Sada, tako i za sve njegove posetioce - istice clan Gradskog veca Novog Sada za oblast obrazovanja Petar Viđikant demantujuci da je bilo ko iz grada ikada pokrenuo ini­cijativu da se menja naziv Zmaj Jovine gimnazije.

- Znajuci ko su pokretaci najnovije hajke protiv ocuvanja tradicije i istorije našeg grada, jasno je da namerno plasi- raju neistin ite tvrdnje želec'i da ostvare neki samo njima poznat politicki cilj - na- glašava Viđikant.

uostalom, i broj uglavnom žuc- nih reakcija g ra lan a i politickih partija u Novom Sadu.

„Sve je prolazno, samo je glu- post vecna“, glavni je m oto sa- dasnje gradske vlasti, potkre- pljen najnovijim biserom m u- drosti gradskih otaca i majki o pokrstavanju Gimnazije Jovan Jovanovic Zmaj u neku nacio- nalno-versku kreaciju s fonta- nam a i ikonam a“, saopstava tim povodom Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine.

OZBILJNA PROVOKACIJA

„To je vrlo ozbiljna provoka- cija upucena gralanskom , vise- nacionalnom i m ultikonfesio- nalnom N ovom Sadu“, ostro reaguju u Liberalno-demokrat- skoj partiji. Kome i zasto, pitaju oni, može sm etati ime i delo ve- likog srpskog pesnika Jovana Jovanovica Zmaja, na cijim su stihovima odrastale generacije i generacije dece i omladine?

„Ovo je jos jedna u nizu ne- prom isljenosti gradske vlasti, pocelo je s prom enam a naziva ulica, a sada se nastavlja s pro- m enam a naziva obrazovnih in-

stitucija koje svoje im e im aju utemeljeno kako u istoriji, tako i u tradiciji grada N ovog Sada“, reagovao je i Gradski odbor PSS - Bogoljub Karic N ovi Sad.

A [TA JE, U STVARI, BILO?

Clanovi Saveta za kulturu gradske Skupstine Novog Sada prihvatili su 15. oktobra zajed- nicki predlog rukovodstva Gimnazije i gradskog Zavoda za zaštitu spom enika koji podra- zum eva da se na fasadu škole prem a Trgu Republike stavi natpis „Baron Miloš Bajic srp- skom narodu“, ili „Zadužbina barona M iloša Bajica“, a da na oba ulaza u školu piše „Srpska pravoslavna velika gimnazija u Novom Sadu“. Takole, predlo- ženo je da se umesto fontane u školskom dvorištu postavi spo- m en-cesm a na kojoj bi bili dva mozaika - „Hristos kao pastir“ i „Sveti Sava blagosilja Srpcad“.

Direktor Gimnazij e „J ovan J o- vanovic Zmaj“ Radivoj Stojkovic ovih dana j e j edna od naj citirani- jih licnosti u Novom Sadu. U brojnim izjavama za medije on objasnjava da je škola prihvatila predlog gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture da se na fasadi škole - na oba ulaza u školu - postave pomenuti natpisi, da ovu inicijativu podržava i daje ovaj gest, zapravo, samo vracanje nekadašnjih školskih natpisa na fasadu zgrade jer to je bio naziv skole od osnivanja, od 1813. go- dine. On kaže da je to istorijski natpis i da ne vidi zbog cega bi to nekome danas smetalo kada nije smetalo ni austrijskom caru.

Prem a njegovim tvrdnjam a škola je spom enik kulture i ove godine obeležava 197 godina postojanja, a postavljanjem ovih natpisa nikako se ne bi prom e- nio dosadašnji naziv škole.

- Stavljanje novih-starih nat- pisa na fasadu ne znaci da me- njam o im e škole. Gimnazija ce se i dalje zvati „Jovan Jovanovic Zmaj“. Uostalom, o prom eni im ena škole ne može doneti od-

luku Savet za kulturu Skupštine grada, vec naš osnivac - Skupština AP Vojvodine - ko- m entarise Stojkovic.

Pokrajinski sekretar za kul- tu ru i obrazovanje Zoltan Jeges u toku jucerasnjeg dana jos nije mogao zvanicno da komentari- se „slucaj Jovine gimnazije“ jer, kako kaže, za sada raspolaže sa­m o informacijam a iz stampe.

BEZ VERSKIH OBELEŽJA

Jedan od pokretaca peticije protiv prom ene natpisa na Jovi- noj gimnaziji S rlan Starcevic ob- jasnio je za Radio 021 da se inici- jatori zalažu za to da skola bude tolerantno mesto bez verskih obeležja. On kaže da je grupa biv- sih ucenika pokrenula peticiju kako bi se skrenula pažnja na to da crkva i skola moraju da budu odvojene. Peticiju pokrece grupa bivsih ucenika Gimnazije kojoj su osecaj tolerancije i otpor bilo kojoj vrsti izdvajanja na osnovu nacije i vere, izm elu ostalog, usa- le n i tokom skolovanja u gimna­ziji „Jovan Jovanovic Zmaj“.

„Istorijske okolnosti u vreme kada je gimnazija nosila naziv „Srpska pravoslavna velika gim- nazija u Novom Sadu“ bile su sa- svim drugacije od ovih danas, ka­da bi postavljanje ovakvog natpi- sa dovelo do situacije da se favo-

rizuje jedna grupa ucenika u od- nosu na drugu“, tvrde u Omla- dinskoj mreži G17 Plus i zahteva- ju da se ovakva ideja odbaci.

I direktor gradskog Zavoda za zastitu spom enika kulture Đ orle Srbulovic juce je bio u si- tuaciji da u vise navrata obja- snjava sta se to dogodilo. N ai­m e, Gradski zavod za zastitu spom enika kulture je u dogovo- ru sa d irektorom Zmaj Jovine gimnazije predložio postavlja­nje natpisa „Srpska pravoslavna velika gim nazija u N ovom Sa- du“ na zgradu te gimnazije. Nije rec, dakle, o prom eni im ena Gimnazije, vec o postavljanju na fasadu autenticnog naziva ove skolske ustanove.

Bilo kako bilo, desavanja oko „naziva ili natpisa“ na cuvenoj i nadaleko poznatoj Jovinoj gim- naziji, im a se utisak, nikoga u Novom Sadu ne ostavljaju rav- nodusnim. Broj potpisnika In­ternet peticije bivsih gimnazijala­ca i N ovosalana vrtoglavo raste, umnožavaju se saopstenja i reak- cije gradskih politickih stranaka. Niko jos zvanicno ne zna kada ce i hoce li uskoro lokalni izbori, ali izborna kampanja je, vidi se i po ovom pitanju, ocigledno vec po- cela. U njoj, ni krivi ni dužni, uce- stvuju i cika Jova-Zmaj i baron Milos Bajic. Ovoga puta, na su- protnim stranama.

Malo istorijeOvu gimnaziju osnovali su 1810. godine Sava Vukovic, spahija od Beregsova, koji

je darovao 20.000 forinti i još nekolicina viđenijih sremsko-karlovackih i novosadskih cr- kvenih velikodostojnika i nekolicina uglednih trgovaca i profesora. U prvi mah skupilo se preko 100.000 forin ti, iz cega se vidi kolika je bila ljubav Novosađana prema g im ­naziji, kao i prema prosveti i kulturi uopšte.

Za upravitelja je 1819. godine postavljen Pavel Jozef Safarik. On u svojim beleška- ma navodi da je zgrada u kojoj se nalazi Gimnazija tako lepa, velelepna i impozantno naocita da je „nema u celom carstvu".

U bombardovanju s Petrovaradinske tvrđave 12. juna 1849. zgrada Gimnazije pot- puno je uništena. Tada je dovitljivi bankarski službenik Laza Milošev pomenuo problem baronu Milošu Bajicu, koji je inace bio rođak kneza Miloša Obrenovica. On je uložio po- zamašnu sumu novca (oko 200.000 kruna) u fond namenjen izgradnji gimnazije, što je pak bila samo „kap u moru" bogatstva kneza Miloša. I danas je na istaknutom mestu natpis: „Baron Miloš Bajic srpskom narodu".

Novo zdanje sazdano je i završeno u roku, 1900. godine. Ubrzo potom, gimnazija je dobila svoj današnji izgled. Naziv „ Srpska velika pravoslavna gim nazija" ukinut je 1918. godine.

sreda, 24. oktobar 2007.22 Danas

dopisno@danas.co.yu NOVI SADBojan Kostreš čestitao N ovosađanim a D an oslobođenja

Ponosni naantifašističku tradiciju

Novi Sad - Predsednik Skup- štine AP Vojvodine Bojan Ko- streš cestitao je građanim a N ovog Sada D an oslobođenja

Kostreš je naglasio da je za- jednicka obaveza svih Novo- sađana secanje na tekovine antifašističke borbe u Vojvo- dini i suprotstavljanje velica- nju ideologije koja je dovela do najvecih Zlodela u 20. veku.

„S iguran sam da g rađan i N ovog Sada n isu zaboravili

žrtve antifašističke borbe, da m e da se sp rec i svaki vid su ponosn i n a antifašističku oživljavanja najcrn je ideje trad ic iju u svom gradu i da p rošloga veka“, navod i se u ce u buducnosti rad iti n a to - cestitki. R. D .

Plaketa Maji GojkovićGradonacelnica Novog Sada Maja Gojkovic primila je povodom 23. oktobra, Da­

na oslobođenja Novog Sada od fašizma, predstavnike Sekcije veterana boraca, pi- lota i padobranaca NOVJ. Tokom prigodne svecanosti borci su se zahvalili na prije- mu i gradonacelnici urucili Veliku plaketu, najvece priznanje ove organizacije. Maja Gojkovic' se zahvalila na urucenom priznanju i istakla važnost 23. oktobra u istoriji grada kao dana kada je Novi Sad oslobođen od fašizma.

Novosadski SPO protiv nagrade Peri Zupcu

G radski odbor SPO najo- strije je osudio dodeljivanje N ovem barske povelje grada Novog Sada pesniku Peri Zupcu. U saopštenju GO SPO se istice da ne spore pe- snicke dom ete lirike, ali i da „ne m ože ostaviti po stran i cinjenicu da njegov rad predstavlja vrhunac udvori-

štva u srpskoj poeziji“, te na­vodi da su „brojni stihovi koje je on napisao bili naju- bojitije oružje kom unistic- kog režim a u propagandi- stickoj borb i za deifikaciju Josipa Broza Tita.

„SPO sm atra da se politi- kom nagrađivanja ne sme propagirati udvorištvo i slu-

ženje režimu, pogotovo ne u um etnosti, koja je po svojoj prirodi dvorište slobodnog duha i delatnost slobodoum- n ih ljudi“, navodi se u saop- štenju GO SPO, uz napom e- nu da se ova stranka protivila nagrađivanju Zupca i pre ne- go je Skupština grada donela konacnu odluku. R. B.

N a 7. sa jm u autom obila „A u to Show - N ovi Sad“

Najskuplji „BMW 760 IL"M ladi u Vojvodini i slobodno vreme

Pasivnost u iščekivanju bogatije ponude

za 170.000 evra

Prodato: Najskup l ji automobil „BMW 760 IL“

M ladi pasivno provode najveci deo svog slobodnog vrem ena jer im nisu ponuđe- n i n ikakvi sadržaji da aktiv- nije i sadržajn ije provedu vrem e m im o obaveza u školi i kuci. Naš cilj je podsticanje m lad ih n a kvalitetno provo- đenje slobodnog vrem ena, a to ce b iti postignuto ukoliko im se pruže određeni sadrža- ji - naglasila je na jučerašnjoj sednici Odbora Skupštine AP V ojvodine za obrazovanje Tanja B anjanin, pom ocnik pokrajinskog sek re tara za sport i om ladinu predstavlja- juci rezultate istraživanja o

„Novosadsku jesen“ ekolo- šku, edukativnu, turisticku, privrednu i kulturnu manife- staciju otvorila je juce u Sport- sko-poslovnom centru „Voj- vodina“ gradonacelnica Maja Gojkovic.

Osnovu manifestacije cine izložba jesenjih plodova, sad- nica i cveca, izložba m eda i zdravstveno-bezbedne hrane i izložba starih zanata. Osim stalne postavke izložbi p ro ­

tom e kako om ladina provodi slobodno vrem e.

Centar za prim enjenu psi- hologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu sproveo je an- ketu o korišćenju slobodnog vrem ena m ladih u Vojvodini kojom je obuhvaceno 7.300 m ladih iz osnovnih, srednjih i viših škola i fakulteta.

Mladi, kako je naglašeno, nem aju poverenja u instituci- je, svoje probleme najčešće re- šavaju sa prijateljima, ređe sa roditeljima. Zabrinjavajuci su podaci i da se veliki broj mla- dih koji ne koristi kom pjutere i internet, ne bave fizickim ak-

gram je upotpunjen strucnim program im a iz oblasti horti- kulture i zaštite životne sredi- ne, obrazovnim program im a za građane svih uzrasta i pro­m o cijama m ultikulturnihvrednosti Vojvodine.

Ove godine ucestvuje 164 izlagaca sa podrucja Srbije i Crne Gore. Svakog dana od17.30 u amfiteatru ce se održa- vati serija predavanja o zdra- voj ishrani i zdravom nacinu

tivnostim a i volonterstvom , kao i da u školskim sekcijama i vannastavnim aktivnostim a ucestvuje tek nešto m anje od pet odsto ucenika.

N a osnovu rezultata ovog istraživanja napravljena je brošura, koja je distribuirana školama, fakultetima, pedago- ško-psihološkim službam a i medijima, u cilju sprovođenja akcije usm erene na podstica­nje ucenika i studenata na ak- tivnije i kreativnije provođe- nje slobodnog vrem ena, kroz neformalno obrazovanje i po- državanjem om ladinskih pro- jekata i inicijativa. D . J.

životu, kao prilog novim ten- dencijam a u pristupu zdra- vom životu i savremenoj civi- lizaciji, dok ce program i za najmlađe u vidu kreativnih ra- dionica, pocinjati u 10 sati.

Izložbe su otvorene svakog dana za posetioce od 9.00 do20.00 casova, prodajnog su karaktera, a ulaz je slobodan. Organizatori m anifetacije su Pokret gorana Novog Sada i „Plantland“ Novi Sad. M . T.

Najskuplji autom obil na 7. sajmu autom obila „Auto Show-Novi Sad“, koji je otvo- ren preksinoc, jeste „BMW 760 IL“, koji staje 172.954 evra i za sada im a vec nekoliko ozbiljnih kupaca, dok je najjeftinija do- m aca „zastava 101 skala 55“, koja staje oko 3.700 evra.

Premijerno na sajmu u No- vom Sadu izloženo je 37 m o- dela autom obila i drugih vozi-

NOVI SAD

TELEFONI REDAKCIJE U NOVOM SADU

REDAKCIJA, NOVI SAD, VOJVODE MIŠIČA 1 TEL/FAX:557-660, 529-987, 452-073

e-mail: novisad@danas.co.yu

BROJCANIK

Klinicki centar 612-022Noc'no dežurstvo za decu 451-310Klinika za ginekologiju i akušerstvo 420-811Decija bolnica 425-200Institut u Sremskoj Kamenici 615-711Elektrovojvodina 621-222Prijava kvara 421-066Vodovod 621-000Novosadskatoplana 612-900Hleb 423-611Mlekara 442-044GSP 401-488Lisje, dežurni centar 624-102Gradsko groblje 518-078Tržišna inspekcija 529-783Odeljenje građevinske, komunalne, ekološke i saobracajne inspekcije 6621-600Zeleznicka stanica 443-200Međumesna autobuska stanica 444-023Prigradska autobuska stanica 527-399Teen telefon od 19-22h 52-378SOS (protiv nasilja) od 18-22h 468-277„Novi Sad - gas" 413-135i413-900JKP „Stan" 520-866i520-234Gerontološki centar - pomoc i nega 450-266„Srce", psihološka pomoc (14-23) 623-393Centar za volontere EHO (17-20) 366-911

la. Prvi pu t na Novosad- skom sajmu BMW predstavlja novi „BMW X5“, koji je lansi- ran u m artu ove godine sa tri agregata - dizel 3,0 i dva ben- zinska 3.0 Si i 4.8. M odel izlo- žen n a Sajm u sa dodatnom oprem om po prom otivnoj ce- n i košta 79.000 evra. Posle sa- lona u Frankfurtu, na 7. sajmu autom obila u N ovom Sadu prvi pu t u jugoistocnoj Evropi

Crvena linija, telefon za HIV i AIDS 360-299Srpsko narodno pozorište 623-391Arena, Jadran 615-760Kulturni centar 528-346Pozorište mladih 525-884Novosadsko pozorište 525-552Muzicka omladina Vojvodine 621-478Muzej Vojvodine 525-059

POZORIŠTA

Srpsko narodno pozorišteScena „Jovan Đorđevic'", 20.00Đuzepe Verdi: NABUKO operaGostuju: Viktorija Čenska i Anatolij FokanovScena „Pera Dobrinovic" 19.30Komedija Jovana Sterije Popovica: Džandrljivmuz

BIOSKOPI

ArenaVelika sala: Promeni me (18.30, 20.30 i 22.30) Mala sala: Dolazak tame (16.30, 18.15 i 20.00); Neustrašiva (21.45)JadranZvezdana prašina (17.30 i 19.30)Kulturni centar Novog SadaNe reci nikom (19.00 i 23.00); Uzdizanje Hani-bala (21.00)

PROMOCIJE

Svecana sala Gradske kuce, 19.30 Portret u Gradskoj kuci: SVETISLAV BOZI] - po­vodom knjige „Zamor leta" i CD „Secanje pre- daka"Ucestvuju: Rajko Petrov Nogo, književnik; Đor- de Pavlovic, dirigent; Jasmina Jankovic, pijani-

predstavljen je „pežo 4007“ - prvi „Pežoov“ SUV model, „reno laguna“, „micubiši lan- cer“, kao i nova „mazda 2“.

Kao prated sadržaj sajma au- tomobila u Hali „Master“ i Hali 1 organizovana je izložba old taj- mera, među kojima je najstariji „ford T“ iz 1919. godine.

Sajam automobila otvoren je do nedelje, 28. oktobra. M . T.

sta i Svetislav Božic'OMLADINSKI CENTAR CK13, Vojvode Bojovica 13, 21.00Projekcija koncerta BAD BRAINS - LIVE IN CBGB 1982

IZLOŽBE

GALERIJA FKVSV, Pašiceva 34, 19.00 Otvaranje izložbe fotografije grupe fotografa iz NoricaGalerija Prometej, Trg M. Trandafil 11, u 19.30 Predstavljanje romana Grete Šercer „Jutro sa happy endom"

ISKLIUČENJA STRUJE

Novi Sad: Pozorišni trg, Kralja Aleksan- dra, opština (7-8.30), povremeno u poje- dinim ulicama naselja Klisa (8-13.30); Pe- trovaradin: D. Franciste 1-21, 2-24, Kaci- ceva 18-54A, 21-45A, Mažuranic'eva 2-22, 1-17, M. Oreškovica 1-9, 2-10, Palmotice- va 1-3, Preradoviceva 39-61, 38-68 (8­10); Veternik: deo naselja od ul. S.Marin- kovic prema N.Sadu - desna strana nase­lja: (9-10.30); Bukovac: Fruškogorska, Kralja Petra Prvog 20-52, 39-73 (8.30-13); Begeč: povremeno u pojedinim ulicama (8-13.30).

SAHRANE

Novi Sad, Gradsko groblje: u 13.15 Marica (Za- fir) Rnić (1930), 14.00 Milica (Pavle) Ibrahi- mović (1928), 15.30 Vera (Božidar) Grbić (1929), 16.15 Milica (Natalija) Sremac (1924); Futog, Donje staro: u 13.00 Mladen (Zdravko) Stefanović (1941).

NOVE VITRINE NA LIMANSKOJ PIJACI

U hali za prodaju svežeg živinskog mesa, kolaca i testenina na Limanskoj pijaci, montirano je i pušteno u funkiju 10 metara novih rashladnih vitrina. Uklanjanjem dotrajalih i rashodovanih vitrina i zamenom no- vima JKP „Trznica" Novi Sad znatno je doprinelo poboljšanju uslova za prodaju navedenih proizvoda, sa- opštilo je ovo preduzece. R. D.

U SPC „ Vojvodina “ otvorena „Novosadska jesen “

Izložba sadnica, cveca i hrane

VOJVODINA dopisno@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.Danas 23

Skolskiprostor inđijskih osnovaca finansira se sredstvim a N IP

Tri i po za tri

Inđija - Tri projekta vezana za sanaciju i oprem anje skol- skog prostora i skolskih terena iz opštine In |i ja prihva}ena su i ona }e biti finansirana sred­stvima Nacionalnog investici- onog plana. Re~ je o osnovnim školama „Jovan Popovi}“ u In- |ij i, „Bra}a Grulovi}“ u Beški i „Ruža Đ urlevi} Crna“ u Cor- tanovcima. U ove tri skole bi}e uloženo ukupno 3,4 m iliona d inara U OS „Jovan Popovi}“

milionaskole

do kraja ove godine rekonstru- isa}e se sanitarni ~vorovi. V rednost ovih radova je oko dva miliona dinara, osvetljenje skolskog dvorista i sportskih terena planirano je u OS „Bra- }a Grulovi}“ u Beski, vrednost radova je oko 900.000 dinara i u osnovnoj skoli u Cortanovci- m a u planu je rekonstrukcija osvetljenja u~ionica Planirana vrednost radova je oko 500.000 dinara. J. Z.

Reagovanja na osnivanje trojnog preduze}a za upravljanje Pali}em

Sta ko unosi u zaiednicku firmu?Subotica - Gradona~elnik Opstine koje }e biti partneri u }ene izgledaju potpuno ap- l e najbolji na~in da se preva-

Subotice Geza Ku~era potvr- dio je da se form iranje tro j­nog preduze}a koje b i upra- vljalo Pali}em nalazi jos u fa- zi dogovora, i da postoje jos neka otvorena pitanja. Jedno od klju~nih je kako obezbedi- ti Subotici ve}inski udeo u budu}em preduze}u i tako zastititi im ovinu Pali}a koja je stvarana generacijama.

- Za sada im a nekoliko predloga kako da se urede odnosi Pokrajine, Republike i

tom preduze}u, a jedan bi bio da svako unese u preduze}e deo kapitala, odnosno imovi- ne. Tako b i država u zajed- ni~ku firm u unela objekte u svom vlasnistvu, kao sto je recimo Velika terasa na Pali- }u, dok b i Pokrajina unela pravo koris}enja vodnih re- sursa, kaže Ku~era. No, to je sve i dalje u fazi razm atranja i traži se najbolji oblik za for­miranje takvog preduze}a.

Iako ovi predlozi za neupu-

surdni - m nogi g ra |a n i reci- m o i ne znaju da Velika terasa ne pripada opstini Subotica, i n jenim g ralan im a, ve} da je postala vlasnistvo države de- vedesetih godina kada je po- sebnim zakonom imovina op- stina prakti~no nacionalizova- na - to bi bio na~in da se izbeg- ne utisak da samo Subotica u novo preduze}e unosi imovi- nu. Resenje se u stvari o~ekuje od komisije koja je nedavno formirana sa ciljem da prona-

z ilu ovakve situacije. Na pita- nje da li je Pali}u i Subotici uopste potrebno tako nesto kao sto je zajedni~ko preduze- }e za gazdovanje Pali}em, Ge- za Ku~era odgovara da }e m a­ster plan biti mnogo efikasnije realizovan ako se to radi u sa- dejstvu tri strane, a da je pogo- tovo bitno u tom e prisusutvo republike koja je na taj na~in najja~a garancija u slu~aju bilo kakvih finansijskih aranžma- na sa bankama. V. Lalos

Suboti~ka adm inistracijaprotiv nelegalne eksploatacijepeska

Ministarstvo daje dozvole mimo Opštine

Geza Kucera najavio krivicne prijave protiv onih koji budu iskopavali pesak bez regulisanih obaveza prema opštini

Subotica - Iako je nakon protesta g ra la n a nekih me- sn ih zajednica nelegalna eks- ploatacija peska n a divljim m ajdanim a zaustavljena, po osnovu resenja M inistarstva poljoprivrede nekim subjekti- m a je to ponovo dozvoljeno. Naime, M inistarstvo svojim resenjim a dozvoljava prena- m enu o d re len ih poljopri- v rednih povrsina, koje se za- tim koriste za eksploataciju peska. Budu}i da se to radi bez prethodn ih konsultacija s lo- kalnom sam oupravom , gra- dona~elnik Geza Ku~era je na­javio da }e protiv onih koji bu­du iskopavali pesak bez pret- hodno regulisanih obaveza prem a opstini biti podnete krivi~ne prijave.

Odgovornost za ponovno stvaranje divljih m ajdana on je pripisao nekim gralevinskim firmama, a mogu}nost da se to spre~i leži prakti~no u rukam a

samo jednog inspektora Mini- starstva poljoprivrede, u ~ijoj je nadležnosti ovaj problem. Uz to, ~esto se iskopavanje pe- ska obavlja no}u, na privatnim posedim a ~iji su vlasnici tim firm am a prakti~no prodali pravo eksploatacije.

Opstina je radi uvolenja re- da u taj posao na teren poslala komunalne inspektore, koji bi trebalo da utvrde da li su kopa- ~i peska prethodno platili opsti- ni zakonom odre lenu nadok- nadu. Ku~era je tako le napo- menuo da je opstina kod Mini- starstva poljoprivrede protesto- vala zbog na~ina izdavanja do- zvola za prenam enu zemljista bez ikakvih prethodnih konsul­tacija sa suboti~kom opstinom. Zbog takvog poteza Ministar- stva dogala se da su ponovo ni- kli m ajdani na m estim a koja nisu pogodna za to, te su neki lokalni putevi, ina~e neprilago- le n i teretnim vozilima koja

prevoze pesak, ponovo u veli- koj meri oste}eni. Zbog toga su takole ogor~eni i g ra lan i onih m esnih zajednica koje su te pu- teve gradile od samodoprinosa.

O pstina je, doduse, jos ra- nije odredila lokaciju na kojoj b i trebalo da bude legalni maj- dan, ali on se nalazi u zasti}e- nom pojasu. Re~ je o nesagla- sju pojedinih odluka i resenja, pa je opstina uputila jos neko- liko zahteva za prenam enu pojedinih parcela na kojima bi se mogao eksploatisati pesak. N am era lokalnih vlasti je da se uvede red u ovu oblast, da le­galni m ajdani budu jasno ozna~eni, pored puteva koji dozvoljavaju transport kami- onim a, i na kojima bi se isko- pavanjem peska bavilo opstin- sko javno preduze}e, a novac od toga koristio za gradnju puteva. M elu tim , odgovora na sve to iz Ministarstva poljo- privrede jos uvek nema. V. L.

Somorskiprosvetari tra'e da im opštinaplati stručno usavršavanje

Mesečna plata za seminareSombor - N ezavisni sindi-

kat prosvetn ih radn ika Voj- vodine, Skolska uprava Som ­bor, p(r)ozvao je lokalne vla­sti da ispune svoju zakonsku obavezu i snose troskove stru~nog usavrsaanja nastav- ni~kog kadra.

Naime, do 1. jula 2009. go­dine svi p rosvetni radnici m oraju im ati 100 sati stru~- nog usavrsavanja akreditova- n ih sem inara, da b i produžili licencu za rad. Loklane vlasti, m e lu tim , oglusuju se o za- konsku obavezu, a „Nezavi- snost“ podse}a n a ~lan 143, stav 2 Zakona o osnovam a si- stem a obrazovanja i vaspita- nja - „u budžetu jedinice lo­kalne sam ouprave u oblasti

osnovnog i srednjeg obrazo- vanja i vaspitanja obezbeluju se sredstva za stru~no usavr- savanje zaposlenih“, ali som- borsk im budžetom to nije p redv ileno . Predstavnici op- stine n isu želeli da prim e predstavnike „N eavisnosti“, jed inog rep rezen ta in teresa p rosvetn ih radn ika, povo- dom 5. oktobra, Svetskog da­n a u~itelja, da u „sve~arskoj atm osferi poprave klim u na- ru sen ih odnosa“. U saopste- n ju se navodi i p rim er jedne skole sa 54 nastavnika, za ~ije stru~no usavrsaanje je pred- v ilen o ukupno 80.000 dinara za skolsku 2007/8. godinu, odnosno 1.481 d inar po na- stavniku. Taj iznos jedva po-

kriva cenu povratne autobu- ske karte do Beograda, a cene sem inara kre}u se od 1.800 do 6.000 dinara.

- Ukoliko b i nastavnik sam snosio troskove sem ina- ra, tr i godisnje, od po 20 sati, m orao b i da da gotovo jednu m ese~nu platu. M i }emo is- koristiti sva prava sindikalne borbe da n ijedan nastavnik ne izgubi posao zbog gubitka licence, odnosno nezakoni- tog postupan ja i ne~injenja jedinice lokalne sam ouprave, koju jos jed n o m pozivam o da ta sredstva predvidi u bu- džetu za nared n u godinu - kaže za D anas M iroljub Bje- leti}, ~lan G lavnog odbora GSPRS „Neavisnost“. Đ . K.

U Som boru kvadrat velelepnogstana košta 580 evra

Cena prema džepu (siromašnog) kupcaSombor - Stanovi su u Som­

boru dva-tri puta jeftiniji nego u N ovom Sadu i Beogradu! Pre nekoliko dana klju~eve stana dobili su vlasnici koji su gradnju ugovorili sa firm om „Kalos“, „k~erkom“ istoimene firme u Austriji.

Ovo je najm oderniji stam - beni objekat u Somboru - sva- ki stan im a sigurnosna vrata, interfon, klimu, priklju~ak na kablovsku televiziju, vodomer, kalom etar. Re~ je o stam be- nom objektu sa 90 stanova, dva su kvadrature po 170 kva- drata, sest trosobnih, ostali su dvoiposobni, dvosobni, a zani- mljiv je i podatak da je jedno- sobnih stanova, ~ak 20. Taj po­datak odslikava kupovnu mo} Somboraca, kojim a je slaba uteha da su ovde stanovi, u po- re len ju sa ve}im gradovima, izuzetno jeftini - kvadrat kosta tek 580 evra. Zanimljivo je da je investitor pre nesto m anje od godinu dana, kada je pola- gan kamen temeljac obe}ao da }e stanovi biti useljivi 20. okto- b ra ove godine, u podne. Obe- }anje je ispunjeno, a „Kalos“ je zapo~eo izgradnju nove zgra- de od 80 stanova, koja }e biti zavrsena za 137 dana.

Tu je i kraj lepseg dela pri~e.

Do novoizgralenog objekta nedostaje 50 m etara asfaltnog puta, a izgradnja je bila obave- za opstine po ugovoru o kupo- prodaji gralevinskog zemljista

- Cene stanova u Somboru diktira slaba potražnja, odno- sno kupovna mo} g ra lana , a investitor ovde ne može da ra- ~una na ve}i profit. U Sombo- ru su samo komunalije jeftini- je, sve drugo je kao u ve}im centrim a, ponekad ~ak i sku- plje. Recimo, u Nisu kubni me- tar frakcije sljunka kosta ~etiri, u Somboru 30 evra. Problem je i u mentalitetu. Radno vreme u gralevinskoj sezoni“ je od 7.00 do 17.00 sati i to „postuju“ ov- dasnji radnici, dok oni iz Au- strije, isto nasi ljudi, rade i do 20 sati. Ina~e, tesko je na}i kva- litetne radnike, svih struktura, a m nogi podizvola~i su neod- govorni, komotni. M nogo je jos sitnih detalja, koji sputavaju tem po izgradnje. Ali, najve}i problem su papiri. Admini- stracija je užasno troma, a ako

želimo da privu~emo strane in- vestitore to se prvo m ora otklo- niti - kaže za Danas Nedeljko Stankovi}, vlasnik „Kalosa“.

Stankovi} je diplomirani pravnik, poreklom iz Tuzle. Ve} 15 godina je u Austriji, a Sombor, kao drugo mesto bo- ravka, odabrao je zato sto je ovo „najbliži“ srpski grad Be~u. Stankovi} je u Somboru izgra- dio kompleks sa benzinskom pum pom , autopraonicom , tehni~kim pregledom, osigura- njem, vulkanizerom, mehani- ~arem, ali i marketom, sobama (osam) za preno}iste. U selu Svilojevo, opstina Apatin, tako- l e je izgradio benzinsku pum - pu, a gradi je i u selu Svetozar Mileti}, opstina Sombor.

- Ne gradim stanove besplat- no, a uklapam se na taj na~in sto uposljavam svoje masine, kapa- citete za proizvodnju betona. M elutim , planiram da stano- gradnju preselim u Beograd, gde sam ve} radio, i u Crnu Go- ru - isti~e Stankovi}. Đ . K.

sreda, 24. oktobar 2007.24 Danas

marketing@danas.co.yu MARKETRB K O L U B A R A

d.o.o.

P R IV R E D N O D R U Š T V O Z A

P R O IZ V O D N JU , P R E R A D U I T R A N S P O R T UG LJA RUDARSKI BASEN „KO LUBARA“ D.O.O. S R B - 11500 LA ZA R E V A C , S vetog S ave br. 1

N a o s n o v u č la n a 72 . s ta v 1. ta č k a 1. Z a k o n a o ja v n im n a b a v k a m a S lu ž b e n i g la s n ik R S b ro j 3 9 /0 2 i 5 5 /0 4

O G L A [A V A

JAVNI POZIVZ A P R IK U P L J A N J E P O N U D A U O T V O R E N O M

P O S T U P K U Z A N A B A V K U

P a rtija I H ID R A U L IČ N I B A G E R G U S E N IČ A Rk a s ik a 1 m 3 3 k o m

P a rtija II K R A N S K O V O Z IL O 6 x 6 2 k o mP a rtija III V O Z IL O Z A M A S O V N I P R E V O Z 6 x 6

br. s e d is ta 2 0 2 k o mP a rtija IV K A M IO N K IP E R 6 x 6 n o s iv o s ti 2 0 to n a

2 k o mP a rtija V S A M O H O D N A T E L E S K O P S K A

P L A T F O R M A 1 k o m

RB „K O L U B A R A “ D .O .O . pokrece postupak javne nabavke i poziva sva za in teresovana dom aca i s trana paravna i fizička lica da dos tave svo je ponude za javnu nabavku gore naveden ih doba ra p rem a us lov im a , naznačen im u ovom javnom pozivu i konkursno j dokum entac iji.1. P ravo u češća na ovom J a vn o m poz ivu im aju dom a ca i

s tra n a p ravna i f iz ič k a lica ko ja isp u n ja va ju s ledece us love i o to m e dostave dokaze:

1.1. D om aca lica uz ponudu dostav lja ju d okaze iz č lana 46 o isp u n ja va n ju u s lova iz č la n a 45. Z a ko n a o ja vn im nabavkam a („S lužbeni g lasn ik R S ’’ br. 39 /02 i 55/04).

1.2. S trana lica kao d o k a z o ispun javan ju us lova iz čl. 45. do s ta v lja ju o na d o ku m e n ta ko ja su im neo p h o d n a za uče šće na te n d e rim a u n jihovo j zem lji, o v e re n a od nad ležn ih o rgana države u kojoj im aju sedište, odnosno a m basade te d ržave u S rb iji .

2. K on ku rsn a d o k um en tac ija , ko ja se m ože dob iti na do le n a z n a če n o j ad res i, p oš tom ili lično, b ice d o s tu p n a uz p re thodn i d o k a z o up la ti 8 .0 0 0 ,0 0 d in a ra u k o ris t RB K O L U B A R A D .O .O ., Lazarevac , na tekuć i račun broj 2 4 0 -4 6 6 7 2 1 0 1 5 0 0 -9 4 kod „ F IN D O M E S T IC B anke , pozivom na broj 866 /07 -300 , a s trana lica uplacuju iznos od E U R 100 u koris t dev izn o g raču n a :

100 -9362054 -00 - R B K O L U B A R A D O O , LA ZA R E V A C

preko F IN D O M E S T IC B A N K E A D B E O G R A D IB A N R S 35 2400 0466 7010 1003 98

Uplacena sredstva s luže za pokrice troškova um nožavanja i s lan ja konkursne dokum entac ije i nece se vracati.

3. R ok za dos tav ljan je ponuda je 26 .11 .2007 .do 12 časova po loka lnom vrem enu.P onude d o s ta v lje n e po s le ovog roka sm a tra c e se neb lagovrem en im .P onude se d o s tav lja ju u za tv o re n o j kove rti na s ledecu adresu:

RB K O L U B A R A D .O .O .K om erc ija ln i sek to r

S lu 'b a u vo za - izvoza 11560 V reo ci, S R B

4. P onude sa o rig in a ln o m d o ku m e n ta c ijo m ili o ve re n im kop ijam a, kao dokaz im a o ispun javan ju tražen ih uslova, d o s ta v lja ju se u za p e ča c e n o m kove rtu sa naznakom : P O N U D A Z A JA VN U N A B A V K U M A [ IN A I V O Z IL A po JN br.866 /07 -300 - NE O TV A R A TI !N a po leđ in i kove rte nap isati ad resu ponuđača, te le fon i osobu za kontakt.N eb lagovrem ene i ne ispravne ponude nece se razm atrati.

5. J a vn o o tv a ra n je p o n u d a o b a v ice se u p ro s to rija m a K om e rc ija ln o g se k to ra u V re o c im a od s tra n e p osebne k o m is ije za izbo r na jp o vo ljn ije g p o n u đ a č a i to zadn jeg dana za dos tav ljan je ponuda, 26.11 .2007. u 12.15 sati.

6. Izbo r na jp o vo ljn ije g p o n u đ a č a izvrš ice se na o snovu k rite r iju m a e ko n o m sk i n a jp o vo ljn ije ponude , sh o d n o o d redbam a Z akona o javn im nabavkam a.

7. O d luka o dodeli ugovora o javno j nabavci na jpovo ljn ijem p onuđaču , b ice do n e ta u roku od 15 d ana od dana o tva ran ja ponuda, a na osnovu k rite rijum a koji se na laze u konkursno j dokum entac iji.

8. S va o b a v e š te n ja u ve z i ovog ja v n o g poz iva m ogu se dob iti p reko te le fona :+ + 381 11 /8121-432 ili: + + 381 11 /8145-487 fax: + + 381 11 / 81 2 1 -5 24 ili ++381 11/ 8145 -487 O s o b a z a kontakt: Z o ran R ajić , re fe ren t u voza

RB K O L U B A R A d.o.o.

P R IV R E D N O D R U Š T V O Z A

P R O IZ V O D N JU , P R E R A D U I T R A N S P O R T UG LJA RUDARSKI BASEN „KO LUBARA“ D.O.O. S R B - 11500 LA ZA R E V A C , S vetog S ave br. 1

A c c o rd in g to th e A rt ic le 72 . c la u s e 1. p o in t 1 o f th e L aw on th e p u b lic s u p p lie s (O ffic ia l G a z e tte o f th e R e p u b lic

o f S e rb ia No. 3 9 /0 2 a n d 5 5 /0 4 ).

A N N O U N C E S

PUBLIC INVITATIONF O R S U B M IT T IN G T E N D E R S F O R P U B L IC

P R O C U R E M E N T IN O P E N P R O C E D U R E F O R S U P P L Y IN G W IT H

L O T I H ID R A U L IC C R A W L E R E X C A V A T O Rb u c k e t 1 m 3 3 p ie c e s

L O T II C R A N E V E H IC L E 6 x 6 2 p ie c e sL O T III V E H IC L E F O R M A S S (W O R K E R S )

T R A N S P O R T A T IO N 6 x 6 no . o f s e a ts 202 p ie c e s

L O T IV D U M P T R U C K 6 x 6 c a p a c ity 20 to n s 2 p ie c e s L O T V A U T O M O T IV E T E L E S C O P IC P L A T F O R M

1 p ie c e

RB „K O L U B A R A “ D .O .O . conducts the procedure of public p rocurem ent and invites all interested inland and foreign legal and physical entities to subm it the ir B ids fo r pub lic supp ly of the above m entioned goods, accord ing to the te rm s defined in th is Public invita tion and the Tender docum entation.1. The right fo r Tender participation have all inland and foreign

legal and physical entities m eeting the fo llow ing conditions and having subm itted the proof of:

1.1 In land B idders are ob liged to attach the required proofs from the Article 46 on fullfilling the cond itions accord ing to the A rtic le 45 of the Law on the pub lic supp lies (O ffic ia l G azette of the Republic of S erb ia No. 39/02 and 55/04).

1.2 Fore ign B idders shou ld subm it the docum enta tion required fo r tender participation in the ir country, as a proof of m eeting the te rm s of the A rtic le 45, verified by the au tho rized ins titu tion in the dom ic il country, o r by the em bassy of the referring country in Serbia.

2. T ende r d o c u m e n ta tio n is a v a ilab le a t the be low s ta ted address, by post or in person. The Tender docum entation m ay be o b ta ined upon s u bm itting the p roo f of paym en t the a m o u n t o f 8 .0 0 0 ,0 0 Y U D on th e c u rre n t ac c o u n t 2 4 0 -4 6 6 7 2 1 0 1 5 0 0 -9 4 o f RB K O L U B A R A D .O .O ., L A Z A R E V A C , w ith F IN D O M E S T IC B an ka , u n it o f a c c o u n t 8 6 6 /0 7 -3 0 0 . B id d e rs fro m ab road pay the am oun t od 100 E U R on th e fo re ig n cu rren cy account: 100-9362054-00 - RB K O LU B A R A D O O , LA ZA RE VA C

through F IN D O M E S T IC B A N K A A D B EO G R A D IBAN RS 35 2400 0466 7010 1003 98

The paid am ount, covering the docum entation copying and delivering, is not repayable.

3. All Bids are to be submitted till 1200 local time on 26.11.2007. T he B ids subm itted a fte r the e xp iry date sha ll not be considered timely.The B ids shou ld be subm itted in a sea led enve lope to the fo llow ing address:

RB K O LU B A R A D.O .O .K om ercija ln i sektor

S lu 'b a uvoza - izvoza 11560 V reoci, SRB

4. T he B ids w ith orig inal docum entation o r notorized copies, w h ich prove fu llfilling the requ ired cond itions , shou ld be subm itted in a sea led enve lope w ith notice: BID FO R P U B LIC S U P P LY W ITH TH E M A C H IN E S A N D V E H IC LE S as per PP no. 866 /07-300 - DO N O T O PEN! The B idder’s address, phone num ber and the nam e of the contact person should be w ritten dow n on the back of the envelope.Incom plete and untim ely B ids shall not be considered.

5 T he pub lic open ing of the B ids sha ll take p lace at the prem ises of C om m erc ia l departm ent in V reoci, proceeded by the C om m iss ion choosing the S uccessfu l B idder on the app lica tion exp iry date, at 1215 on 26.11.2007.

6. T he B est B idder se lection is to be m ade conside ring the c rite rion fo r the econom ica lly m ost favourab le Bid, accord ing to the rules of the Law on pub lic supplies.

7. D ec is ion on aw ard ing the con tract on the pub lic p rocu rem en t to the S uccessfu l B idder, acco rd ing to the criteria defined in the Tender docum entation, shall be m ade w ith in 15 days a fter the date of the B ids opening.

8. All in form ation regarding th is public invitation is availab le at tel. no: ++ 381 11 / 8121- 432 or: ++ 381 11/ 8145- 487 and fax no: ++381 11 8121-524 or 8145 487C ontact person: Zoran Rajić, im port o fficer

„K O Z A R A “ A .D .B AN A TSK O V E L IK O SELO

Sifra delatnosti: 01110 M atični broj: 08021902

PIB: 100784835

N a osnovu člana 10. O dluke o osnivanju „K O ZA R A “ a.d. B anatsko Veliko S elo (u daljem tekstu: Društvo), č lana 9. Poslovnika o radu Skupštine, č lana 64. Zakona o tržištu hartija od vrednosti, č lana 6. i 7. P raviln ika o sadržin i i načinu izveštavanja javn ih društava i obaveštavan ju o

posedovanju akcija sa pravom glasa, a u skladu sa O dlukom U pravnog odbora donetom na sednici održanoj

dana 17.10.2007. godine, Upravni odbor upućuje akcionarim a

P O Z I VSA IZVEŠTAJEM O S AZIVANJU S KU PŠ TINE

A K C IO N A R A

IZa II vanrednu sednicu S kupštine akconara „K O ZA R A “ a.d. B anatsko Veliko S elo za dan 05.11.2007. godine koja ce se održa ti u pos lovn im prosto rijam a Društva, u B anatskom V elikom Selu u ul. O m lad inska br. 2, sa poče tkom u 14,00 časova, i to sa s ledecim

D N E V N I M R E D O M:1. V erifikac ija m anda ta č lanova i punom ocn ika č lanova

Skupštine akcionara2. Izbor p redsednika Skupštine akcionara3. Im enovan je K om is ije za g lasan je , zap isn iča ra i dva

overivača zapisnika4. D onošenje odluke o usvajanju dnevnog reda5. D onošenje od luke o potvrđivanju zap isn ika sa VII redovne

sedn ice S kupštine D ruštva održane dana 29 .06.2007. godine

6. D onošenje od luke o stavljanju van snage odluke o izboru revizora za 2007. god ine donete na sednici S kupštine od 29.06.2007. godine

7. D onošenje odluke o izboru revizora za 2007. godinu8. Razno

IIDan utvrđen ja akcionara je 17.10.2007. godine.A kcionar koji ima najm anje 400 akcija im a pravo da učestvuje u Skupštin i. Akcionari koji ne poseduju navedeni broj akcija, m ogu se udruživati radi ostvarivan ja prava g lasa u Skupštini. S vaka ob ična akcija Društva daje pravo jednog glasa o svim pitanjim a o kojim a se g lasa na Skupštin i akcionara.N a S kupštin i akc ionar g lasa lično ili p reko punom ocnika. A kc ionar m ože imati sam o jednog punom ocnika za glasanje u S kupštini. Punom ocja dostaviti na adresu Društva najkasnije do 02.11.2007. godine.

IIIO va odluka s tupa na snagu danom donošenja.

P redsednik U pravnog odbora Angelina S im ic, s.r

MALI OGLASIUSLUGE______________IZRADA kuhinja, plakara i ostalog nameštaja od 150 EUR dužni metar.

Tel: 011/210-55-69, 064/199-50-69

IZDAJEM i prodajem nove apartmane, razlicitih kvadratura na najlepšem delu Zlatibora - u centru turistickog naselja Kraljeve vode. Tel: 064/124-7819

STRUCNI rad sa razrokom i slabovidom decom /17-20 casova/.

Tel: 011/380-65-80

KOMBI PREVOZ - putnika, lake robe mini i selidbe 011/8055770

064/2971955

SVE vrste unutrašnjih radova (krecenje, tišljeraj, keramika...) kvalitetno i povoljno.

Tel: 064/202-60-32.

STANOVI - KUPOVINANOVINAR Danasa kupuje stan do 35 kvm. Zvezdara, Vracar, Konjarnik, Voždovac, Brace Jerkovic, Medakovic, Zemun.

Tel: 062/24-03-42

STANOVI - IZDAVANJEPOVOLJNO izdajem sobe za prenocište u kuci na Zlatiboru.

Tel: 031/843-043

NOVINARKI Danasa potreban stan sa CG u zgradi, na spratu od Derma do Cvetka.

Tel: 064/865-43-53

POSAOAUTOMOBILSKOM KLUBU potreban menadžer-ka.Prijave na office@netauto.co.yu

MARKETING0 1 1 / 3 4 4 - 1 1 - 8 6 , lo k . 1 0 4 , 1 0 5 , 2 2 4

HRONIKA dopisno@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.Danas 25

Posle pljačkaša stigli arheolozi: Grobnica u naselju Nova mala

Posle desetgodina, u naselju N ova m ala u Beloj Palanci

Istražuje sekasno antička grobnicaBela Palanka - Arheolog m r

Predrag Pejic iz pirotskog Mu- zeja Ponisavlje i prof. d r Sofija Stefanovic sa Filozofskog fa- kulteta u Beogradu is tra 'u ju kasno antičku grobnicu koja je otkrivena pre deset godina u naselju Nova m ala u Beloj Palanci. G robnica se nalazi u istočnoj prostranoj nekropoli Remizijane, koja zahvata oko tri hektara i na posedu je po- rodice Veličkovic.

Pre vise od deset godina Vekoslav Veličkovic je poku- savajuci da na svom im anju zasadi vocku, naisao na ne- probojan sloj zemlje, a otko- pavanjem je otkrio grobnicu.

- N isam n is ta dirao, ali sam shvatio da su tu dve grobnice za starije i za decu - k a 'e Veličkovic.

Posle vise od decenije od otkrivanja, arheolozi i antro- polozi is tra 'u ju ovu grobnicu. . U m inulom periodu grobni- cu su poharali m nogobrojni tragači za zlatom, ali su ostale

kosti sahranjenih. To je po oceni stručnjaka značajan iz- vor podataka za dalja is tra 'i- vanja. Na lokalitetu Remizija­ne vec je otkriveno desetak grobnica, ali u ju 'n o m delu i to pre vise od jednog veka i sve su zidane sa lučnim svodom.

Prem a rečim a arheologa Predraga Pejica, prvi p u t je u istočnom delu ovog vrednog arheoloskog lokaliteta prona- đena grobnica, koja se razli- kuje od ostalih. Tim e je pru- 'e n a m ogucnost da stručnja- ci antropolozi ispitaju prona- đeni m aterijal.

- Tesko je raditi posle broj- nih neovlascenih iskopavanja. Veoma je v a 'n o da prvi istra- 'im o tek otkriveno nalaziste, ali uglavnom nije tako pa ima- m o neupotrebljive ostatke. Tek pre sest m eseci saznao sam nesto o ovoj grobnici i to- liko m i je bilo potrebno da or- ganizujem stručno istra 'iva- nje - k a 'e Pejic.

Prem a rečim a Sofije Stefa-

novic, kosti su razbacane, de- lom i slomljene.

- To je sasvim drugačija slika od one koje dobijete ka- da pročitate tekst u S tarinaru iz 1892. godine, u kom e pise „da su stanovnici Bele Palan- ke sakupljali priloge kako bi zastitili o tkrivena nalazista’’. Posle pljačkasa ostanu kosti koje su veom a v a 'a n izvor inform acija o tom e u kojoj su dobi um rli sahranjeni, čim e su se hranili, od čega su bolo- vali. Ovde sm o pronasli kosti starijeg m uskarca i m lađe 'e - ne, ali su im lobanje n a 'a lo s t polom ljene - k a 'e profesor dr Sofija Stefanovic, dodajuci da ce p ronađen i ostaci b iti n aučno obrađen i a rezultati publikovani.

Is tra 'ivan je je pokrenuto zahvaljujuci razum evanju ru- kovodstva opstine Bela Palan­ka. M eđutim , obim daljih is- tra 'iv an ja ce zavisiti od sred- stava kojima budu raspolagali istra'ivači. Z . P a n ić

Drazimir Marušić, predsednik Opstine Gornji Milanovac, za 26. oktobar zakazao vanrednu sednicu lokalnog parlamenta

Na dnevnom redu smena predsednika SO

Gornji Milanovac - Predsed­nik opstine Gornji Milanovac D ra 'im ir Marusic zakazao je za 26. oktobar vanrednu sed- nicu lokalnog parlam enta sa predlogom za razresenje predsednika Dusana Đurovi- ca. Kako je obrazlo 'eno, po Statutu najmanje 17 odborni- ka m o 'e da zahteva odr'ava- nje vanredne sednice, a pred­sednik SO je d u 'an da je zaka- 'e , ali posto to nije učinio, za- kazao je predsednik opstine.

Predsednik SO Đurovic ne- sto kasnije juče zakazao je sed­nicu lokalnog parlamenta za 21. decembar, ali u tom pozivu nem a zahteva za njegovu sme- nu. U pismu koje je uputio mi- nistru za d r'avnu upravu i lo- kalnu samoupravu Milanu Markovicu, Đurovic tvrdi da nije dobio zahtev odbornika za sazivanje vanredne sednice i tra 'i da se „u najhitnijem roku dostavi misljenje o zakonitostri ovakvog načina sazivanja sed-

nice“. Inače, u obrazlo'enju zahteva koji su potpisala 23 od­bornika od ukupno 49, navodi se da je Đurovic u vise navrata „opstruirao rad Skupstine da- vanjem netačnih podataka o prisutnim odbornicima“, čime je onemoguceno usvajanje od- luka značajnih za dalji razvoj Gornjeg Milanovca. Navodi se da je „načinom vođenja sedni­ce dovodio u pitanje sprovođe- nje odluka i neovlasceno pred- lagao pojedina akta“. B eta

Izgradnja fabrike ferolegura u Majdanpeku jos nije pocela

Ceka se na pojedine dozvole i saglasnosti

Majdanpek - Demantujuci glasine o navodnom odustaja- nju investitora da u industrij- skoj zoni Majdanpeka realizuju najvecu slovenačku grinfild in- vesticiju, izgradnju fabrike fero­legura vrednu 40 miliona evra, Vesna Josimovic, izvrsni direk- to r W&P Feroprofil M ajdan­pek objasnjava da gradnja ove fabrike jos nije počela posto u odgovarajucim dr'avnim insti- tucijama nisu obezbeđene sve

neophodne saglasnosti i dozvo- le. M ada su, po rečima Vesne Josimovic, od nad le 'n ih dobi- jali informacije da bi postupak izdvanja određenih saglasnosti i dozvola mogao da potraje, is- postavilo se da je to visestruko du 'e, neke se jos uvek čekaju, te je tesko reci kada ce najzad po- četi gradnja fabrike.

- Odustajanje nakon ulaganja u pripremne radove ne dolazi u obzir - ističe izvrsna direktorka

W& P Feroprofil Majdanpek, dodajuci da je reč o neplanira- nom zakasnjenju koje je dovelo do potpunog propustanja gra- đevinske sezone sto ce zahtevati dodatne poslove i troskove.

Prem a prvobitnom planu, gradnja fabrile ferolegura u m ajdanpečkoj industrijskoj zoni trebalo je da počne polo- vinom ove godine, da bi u pr- voj polovini 2008. startovala i proizvodnja. J. B. K rečkov ić

Gasifikacija Vrnjacke Banje

Izgrađeno 115 kilometara mrežeVrnja~ka Banja - Od m arta

prosle godine u Vrnjačkoj Ba- nji intenzivno se radi na gasifi- kaciji, a za nesto vise od godi- nu i po dana izgrađeno je 115 kilometara distributivne gaso- vodne m re 'e . Izvođački rado- vi su povereni ovdasnjem preduzecu In ter klima, koje poseduje sve licence za izvo- đenje poslova u ovoj oblasti.

Izgradnja gasovodne m re 'e

u centralnom delu Vrnjačke Banje zavrsena je i sada se radi na periferiji. Do sada je urađe- no nesto vise od 1.200 priklju- čaka za domacinstva i tridese- tak za privredne subjekte. Od ovog broja 400 potrosača je priključeno na gasovod. Za obe kategorije, privredne objekte i domacinstva, cena priključka je ista - 1.180 evra a odredilo ju je preduzece Srbija

gas. Korisnici ove vrste greja- nja usluge placaju 22,9 dinara po kvadratnom metru.

Izvođač radova najavljuje da ce izgradnja distributivne gaso­vodne m re 'e trajati dok vre- menski uslovi budu dozvoljava-li. Ambicija je da posle gradskog započnu radove i na seoskom području. Jedan od uslova je po- stojanje valjane urbanističke dokumentacije. S. N ovosel

Hemijska industrija iz Vranja obelezila pet decenija postojanja

Primer uspe{ne privatizacijeVranje - Od kada je pre tri go­

dine vecinski vlasnik kapitala u Hemijskoj industriji Vranje po­stala Kompanija Kenda Farben iz Italije, fizički obim proizvod- nje u ovom preduzecu povecan je za vise od 120 procenata, re- kao je na konferenciji za novi- nare povodom pet decenija po­stojanja preduzeca direktor HIV-a Rade Novkovic.

- Odmah posle privatizacije novi vlasnik je u lo 'io 150.000 evra u obnovu masina, ali i otvaranje linije za proizvodnju lepka za obucarsku i drvo-pre- rađivačku industriju, čiji se pla- sm an odvija podjednako na domacem i stranom tr 'is tu - precizirao je Novkovic, uz na-

vođenje podatka da je u počet- ku dnevno proizvođeno 350 ki- lograma lepka, da bi ta proiz- vodnja danas na dnevnom ni- vou iznosila 1.500 kilograma.

U prosloj godini HIV je pro- izveo blizu dvesta hiljada kilo- gram a lepka, a taj nivo proiz- vodnje ove godine ostvaren je u prvih devet meseci. Preduzece HIV sada zaposljava 90 radnika čija je prosečna mesečna zarada oko 21.000 dinara. Do privati- zacije preduzece je zaposljavalo 150 radnika. Direktor Novkovic precizira da je ovo jedina fabri- ka Kompanije Kenda Farben na području bivse SFRJ, a da kom ­panija ima svoje fabrike u Italiji, Kini, Brazilu, Indiji... V. R.

Stogodišnjica Tehnicke skole u [ apcu

Od šegrta do tehničara[abac - Pre sto godina odlu-

kom Esnafa sabačkih zanatlija osnovana je Segrtska skola. Svrseni đaci odlazili su u radnje čuvenih sabačkih zanatlija ali i u druga mesta u Mačvi i Podri- nju. Sredinom pedesetih godi­na dekretom se menja naziv u Skolu učenika u privredi. Ka- snijim reformama skola dobija nove profile, masinske, građe- vinske i elektrotehničke struke. Od 1980. godine dobija sada- snji naziv T ehnička skola, kada je useljena u novu zgradu. Da­nas to je najveca skola u Sapcu, sa hiljadu učenika razvrstanih u 44 odeljenja, od čega se jedna trecina skoluje za tehničare.

Od nedavno kabineti ove skole imaju najsavremeniju

opremu, sa ukupno stotinu ra- čunara. Skolska radionica zauzi- ma čak 1.200 kvadratnih metara sa svim potrebnim alatima i uči- lima sa praktičnu nastavu svih profila. Za prosirenje znanja slu- ' i i biblioteka sa 13.000 knjiga.

D irektor skole Čedom ir Smiljanic ističe da učenici po- s t i 'u vredne uspehe, đaci au- to-električarske struke prvaci su Srbije za ovu godinu, uče- n ik Nem anja Cerovac je atlet- ski rekorder a njegov klub Cr- vena zvezda prvak je Evrope. Uspesna je i dram ska sekcija, novinarska izdaje skolski list i prip rem a inform acije za raz- glasnu stanicu. Skola im a svoj sajt i video-nadzor.

D . E ra k o v ić

__________________ UKRATKO__________________UMESTO BRAKA DEVOJKE VISE VOLE NOĆNE KLUBOVE

Trgovi{te - Prema podacima matične službe opštinie Trgovište, koja spada u red ekstremno nerazvijenih, od početka godine sklopljeno je samo 15 brakova, a očekuje se da bude rođeno desetak beba. To je i bio razlog da ovdašnje nezenje osnuju udruzenje, pa su preko oglasa i turističkih agencija u ovu varošicu došle devojke iz Ukrajine, Moldavije i Rumunije. Kako su došle, tako su i otišle da rade u noćnim klubovima na jugu Srbije. Mile Blagojević, strucni saradnik za rad sa građanima u SO Trgovište, podsećajući da su sela ostala pusta, kaže da su devoj­ke odlazile u gradove budući da u seoskim sredinama više nije bilo nikakve per- spektive. Iz udruzenja nezenja u Trgovištu sada ozbiljno razmišljaju da se u potra- zi za udavačama krene u veliki svet. - Ako uspemo da prodamo ovo malo siroti- nje, krećemo u potragu za devojkama za udaju, jer od ove situacije nema gore - iskren je Zoran Petrović, clan udruzenja. V. R.

JUBILEJ MAJDANPECKE KOSARKEMajdanpek - Cetrdeset godina košarke u Majdanpeku na prigodan nacin obe-

le'ili su sadašnji i nekadašnji clanovi ovdašnjeg košarkaškog kluba. Ucinili su to na nacin primeren sportistima, najpre pokaznim treningom škole košarke koju poha- đaju najmlađi clanovi Košarkaškog kluba Zlatara Majdanpek, uzrasta od pet do je- danaest godina, a potom i revijalnom utakmicom kadeta majdanpeckog košarka- škog kluba i KK PO - basket iz Po'arevca. Završnica je bila u znaku veteranki koje su istrcavši na teren podsetile na zlatnu generaciju majdanpecke košarke sedamdese- tih godina kada je ovaj klub bio najuspešniji. Inace, KK Zlatara Majdanpek posled- nju uspešnu generaciju košarkaša imao je 1999. godine kada je pionirska zenska selekcija bila među najboljih osam u Srbiji. J. B. K.

sreda, 24. oktobar 2007.26 Danas

kultura@danas.co.yu KULTURA

Na bubnjevima se moze svasta

Marko Đorđević, bubnjarska superzvezda domaće proizvodnje na pečalbi u Njujorku, sa svojim američkim bendom Sveti na startnoj večeri ovogodi{njeg BJF i sutradan

kao predavač i voditelj majstorske radionice u Muzičkoj {koli „Stanković"

Beogradski dzez festival (Beogradski Jazz Festival - BJF) 23. pu t od 24. do 29. oktobra

Striktno Jazz!Beograd će i ovog oktobra igrati u ritmu džeza

Osnovan 1971, kao filijala cuve- nog Newport Jazz festivala (1971/73), Beogradski dzez festival (pod ovim im enom od 1974) održa- va se ove godine 23. put, pod pokro- viteljstvom Skupstine grada Beogra- da i u organizaciji Doma omladine Beograd. Beograd je u prvih 20 godi­na manifestacije imao priliku da ugosti najznacajnija imena iz istori- je dzeza, m eđu kojima su bili Djuk Elington, Dizi Gilespi, Telonijus Monk, Art Blekei, Ornet Koulman, Majls Dejvis, Elvin Džons, Dejv Bru- bek, Čarls Mingas, Oskar Piterson, Sara Von, Nina Simon, Lajonel Hampton, Sani Rolins, Mekoj Taj- ner, Sten Gec, Herbi Henkok, Čet Bejker, Fredi Habard, Dekster Gor­don, Čick Korija, Geri Barton, Mem- fis Slim, Madi Voters, B. B. King, Ve- der riport, M odern dzez kvartet... (SAD), kao i voded dzez umetnici iz Brazila, Australije, Kanade, Indije i Evrope (Holandija, Italija, Francu- ska, Spanija, Velika Britanija, Sved- ska, Finska, Nemacka, Svajcarska, Rusija, Belgija, Mađarska, Austrija, Bugarska...) Zbog rata i izolacije ze- mlje, kao i uskracivanja podrske zva- nicnih institucija, festival nije odrzan 1991, sto je bio pocetak duge pauze, sve do 2005. godine, od kada se ovaj festival ponovo oreganizuje.

„Striktno Jazz“ m oto je ovogodi- snje manifestacije, koja ce se odrza- ti od 24. do 29. oktobra, a Festival se neprekidno siri - novi prostori su Plava dvorana Sava centra, Pozori- ste na Terazijama i Kulturni cenzar

Rex. M eđu ovodogisnjim ucesnici- m a su slavne pevacice Di Di Bridz- voter i M arija Žoao, pesnici dzez klavira Bred Mehldau i Bobo Sten- son, novi heroji zanra Ravi Koltrejn i Avisai Koen, te ponovo prva liga evropskog i domaceg dzeza. Na fe- stivalu ce nastupiti um etnici iz SAD, Malija, Italije, Austrije, Portu- gala, Svedske, Izraela, Francuske, Velsa i Srbije.

Osim podrske grada Beograda, festival tradicionalno pomažu Mini- starstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo za dijasporu Republi­ke Srbije, Turisticka organizacija Be­ograd, JAT, brojne ambasade i ino- strana kulturna predstavnistva, kao i niz medijskih kuca. Povratak festi­vala na velika vrata ohrabrio je i dru- ge inicijative - za beogradski festival „zakacilo“ se nekoliko manjih doga- đaja u Srbiji (Sabac, Pancevo, Nis, Inđija), u Beogradu je otvoreno ne­koliko novih džez klubova, a sve ce- sce se organizuju solo nastupi po- znatih svetskih dzez umetnika u pe- riodu između dva festivala.

Festival veceras od 20 sati, na sce- ni Pozorista na Terazijama, otvaraju Gianluigi Trovesi Ottetto (Ita), Saxofour (Aust) i Sveti (Srb/SAD), u okviru tzv. Main Stage programa. Kasnije veceras, od 23 sata, u okviru Round M idnight Stages programa, u BitefArt kafeu zakazan je Opening Jam, sa domacinom, M arkom Đor- đevicem, koji ce tokom dana, održa- ti i radionicu u SMS „Stankovic“.

B. D . B.

kratkiREZOVI

TREĆI PUT DODELJENE AMERICKE „QUILL" NAGRADENora Roberts nagralena za knjigu godine - Na trec'oj godisnjoj dodeli „Quill" priznanja bestseler

spisateljica Nora Roberts je nagralena za knjigu godine. Nju je, putem interneta, izglasala publika zahvaljujuci kojoj je i dobila priznanje za roman „Angels Fall", mesavinu trilera i romanse. Bivsi ame- ricki potpredsednik Al Gor je melu 19 „Quill" dobitnika, ovaj Nobelovac je sa „The Assault on Reason" trijumfovao u kategoriji istorije/aktuelnih dogalaja/politike. Istu nagradu je Al Gor dobio i prosle godine za „An Inconvenienth Truth". Nagradu je, u njegovo ime, primila kcerka Karena Gor Sif. Me- lu ostalim dobitnicima su Kormak Makarti (ujedno i dobintik Pulicera) za roman „The Road" i opstoj kategoriji, Volter Ajzakson (biografija/memoari) za „Einstein: His Life and Universe", Ejmi Sedaris (humor) za „I Like You: Hospitality Under the Influence", Dajana Setefild (debitant) za „The Thirte- enthTale", Laura Lipman (misterija/saspens/triler) za „What the Dead Know" i Patrik Rotfus (SF/fen- tezi/horor delo ) za „The Name of the Wind (The Kingkiller Chronicle: Day One)". V. T.

MILAN KUNDERA DOBIO ČEŠKU NAGRADU ZA KNJIŽEVNOSTMilan Kundera je dobio drzavnu nagradu Ceske za knjizevnost, i to za prvo objavljivanje njegovog

romana „Nepodnosljiva lakoca postojanja" u njegovoj bivsoj domovini. Poznati pisac je, tim povo- dom, poslao pismo ministru kulture Vaclavu Jelicki u kojem se zahvalio na nagradi uz koju stize i nov- cani deo u iznosu od 15.700 dolara. Na zalost, zbog zdravstvenih problema Kundera nec'e mod da pri- sustvuje ceremoniji dodele priznanja koja je zakazana za cetvrtak. Roman „Nepodnosljiva lakoca po­stojanja" je objavljena 1984, a ceska publika je prvi put prosle godine dobila priliku da ga cita. Knjiga je odmah dospela na vrh bestseler liste i tu se nedeljama zadrzala. Posto je ovaj autor zabrinut zbog kvaliteta prevoda njegovih dela jos nije dozvolio ceska izdanja njegovih poslednjih dela kao sto su „Usporavanje", „Identitet" i „Neznanje". Kundera je rolen u Cehoslovackoj 1925, a od 1975. godine zivi u Francuskoj gde je objavljivao svoje knjige. Francusko drzavljanstvo je dobio 1981. V. T.

STEFAN ARSENIJEVIĆ URUCUJE NAGRADU EURIMAŽ ZA EVROPSKI FILMPrvog decembra ove godine, u Berlinu ce prvi put biti dodeljena nagrada Eurimaza za evropsku

filmsku koprodukciju. Cast da ovu nagradu uruci laureatu, koga ce izabrati strucni ziri, pripala je Ste- fanu Arsenijevicu, mladom filmskom reditelju iz Srbije. U konkurenciji za nagradu je I film „Klopka", Srdana Golubovica. B. D. B.

ART ičoke

Zorica Kojic

INTERVJU

Marko Đorđevic (1972) dolazi na 23. beogradski džez festival sa aktuelnom postavkom svog benda nam a prisnog im ena Sveti koji predstavlja pikantnu mesavinu neukrotivih balkanskih idio- m a i zapadnjacke, no svejedno sada si- gurno vec itekako multikulturalne, civi- lizacijske situacije preko Atlantika.

Situiran u Njujorku, Đorđevic je u bubnjarske vode zakoracio međutim jos pocetkom 80-ih uz svog darovitog m entora Miroslava Karlovica, a samo malo docnije i usavrsavajuci se u okviru proslavljenog perkusionistickog odse- ka Muzicke skole „Stankovic“, odakle se otiskuje put Berklee College Music u Bostonu, a potom u Njujork... i tako do same dzez elite Sjedinjenih Amerika.

Njegov nastup sa bendom Sveti na startnoj veceri Beogradskog Jazz festi- vala u Pozoristu na Terazijama vece- ras u 23 h, bice efektno dopunjen bub- njarskom m ajstorskom radionicom vec sutradan, u cetvrtak, 25. 10. sa po- cetkom u 13 sati na m estu gde je sve na izvestan nacin i pocelo - u prekra- snoj sali Muzicke skole „Stankovic“ na adresi Kneza Milosa 1a.■ Da H je istina Hi m it da je ovo vas p rv i prav i koncert u Beogradu?

- Svi koji prate moj rad znaju da ja u Beogradu sviram relativno redovno, sto ce reci, jednom u sedam-osam meseci i to sa Vasilom Hadzimanovom, koji je jedan od prvih clanova grupe Sveti, davnih dvedesetih, dok smo ziveli u Bo­stonu i Njujorku. To su uvek divni dozi- vljaji u BitefArt kafeu, a posebno janu- ara ove godine (trio sa izvrsnim gitari- stom Brankom Trijicem Trijom). Da- kle, u tom smislu jeste mit, posto pravi koncert određuje kvalitet muzike i spo- na između publike i izvođaca. Istina je da m i je ovo prvi put da u Beograd (kao i Pancevo, Sabac i Inđiju) dovodim mu- zicare sa kojima sarađujem tam o gde zivim i radim - ovo je prvi pravi koncert moje grupe Sveti u sastavu u kome ona danas iunkdonise u Njujorku.■ Zapoceli ste svoju perkusionisticku edu- kaciju sa samo 11 godina sto je veoma rani uzrast barem za nase pojmove - da l i misli- te da je to pravo vreme za upustanje u ove vode i koje b i to idealno vreme bilo uopste?

- Poceo sam jos ranije, bez svesti o tome... Prvi put je moju sklonost prime- tio kum Doda dok sam, kao osmogodi- snjak, „pratio“ ritmove sa prve Luisove (Ljubisa Stojanovic) ploce. Sva ta muzi-

ka koja „uđe“ u coveka pre nego sto ovome postane jasno da ce uopste biti muzicar, vrsi veliki uticaj na buduceg muzicara. Tu su onda i „koncerti“ Azre, na kojima sam „ucestvovao“ u dnevnoj sobi, na kompletu bubnjeva napravlje- nom od kartonskih burica za deter- dzent i palicama od naninih varjaca. Sa 11 sam poceo da uzim am casove kod popularnog Karla (Miroslav Karlovic), koji je cudo od pedagoga i covek koji je m eđu vodecima u svetu kada je rec o mogucnosti da jasno objasni pojedino- sti bubnjarske tehnike. A pojam o pra- vom vremenu je apsolutni m it - ima vr- hunskih muzicara koji su poceli veoma rano za sve pojmove, dok ima i onih ko­jima se cudimo zbog kasnog pocetka.■ Mnostvo lju d i bubnjeve i perkusije ve- zuje uz ritam - koliko tu mnogo im a melo- dije i boja?

- Upravo te melodije i boje su m e opcinile, sto sam vise ulazio u svet m u- zike - jedina boja koje nem a je SMB... Ritam je neosporan, ali to je deo svira- nja svakog instrumenta... Ono sto cini instrum ent drugacijim od drugih su mogucnosti koje pruža da se covek iz- razi, dakle bas te boje i melodije koje pominjete su za m ene duhovna hrana! Na bubnjevima se moze svasta!■ Otkuda naziv za vas aktueln i bend i odakle dolaze muzicari u njemu?

- Grupa je pocela kao zajednicki pro- jekat koji smo pokrenuli gitarista Bato Andonov i ja, a zvala se Sveti Sava. Raz- log za to bila je idealizovana svest o ne-

kome ko napusta materijalno za du- hovno. Drugi razlog je cinjenica da je to ime zvucalo egzoticno na ovim (SAD) prostorima, pa je tako pandan muzici koju komponujem, dakle muzici koja nosi tragove mog muzickog nasleđa. A muzicari koji dolaze sa m nom na Beo­gradski dzez festival su iz SAD i pred- stavljaju vrh njujorske džez scene. Aron Goldberg (klavir) svirao je sa Džosom Redmanom i Vintonom Marsalisom. M at Pavolka (bas) je trenutno u sasta­vu Lija Konica, a Nir Felder (gitara) svi- ra sa Dejvom Binijem.■ Kako objasnjavate Sveti zvuk, zapravo onu odrednicu postbop/fusion?

- Je l’ se tako zove ono sto sviramo? Odrednice su tu vise za diskografske ku- ce, kriticare, novinare, antologe, istorica- re i uglavnom ljude koji se ne bave svira- njem, vec nekom vrstom o^anizacije ili pracenja muzike. Valjda je tako lakse... Meni je sve jedno... Zvuk moje grupe mogu odrediti samo tri stvari: moje kompozicije, muzicari koji ih sviraju i lju- di koji to slusaju. E, sad, ako uđemo m a­lo dublje u to, cucemo da je taj zvuk plod sinteze toliko toga razlicitog i prozivlje- nog, cela stranica je kratka da saberem sve sto bi trebalo da se nađe u odrednici. Najbolje je da publika dođe veceras, od- slusa ono sto im odsviramo, pa nek smi- sle odrednicu koja im odgovara...■ [ ta je vas najznacajniji nauk u SAD?

- Najznacajniji nauk u SAD je „U se i u svoje kljuse“... Da to ilustrujem savetom koji dajem mladim bubnjarima kojima drzim casove na cuvenom Drummers Collective: Ono sto ti pokažem i zadam treba da bude 30 posto onoga na cemu radis - ostalih 70 posto mora da dođe iz tvog interesovanja i želje da dodjes do sa- znanja koja ce ti omoguciti da se muzi- kom bavis na pravi nacin. Ako to ne uci- nis sam, niko to nece uciniti za tebe.■ Razmisljate l i o povratku - u inspiraciji i l i stvarno?

- Svaki dan se budim uz pesmu „Sa- gradite most bez kraja/Most do moga za- vicaja...“ Salu na stranu, o povratku je jos rano, ali to je uvek tema za razmisljanje...

100. IZVOĐENJE PREDSTAVE „CIJANID U PET" -drame Pavela Kohouta bice u sredu, 24. oktobra 2007. godine u 20.30 casova na sceni „Rasa Plaovic" Narodnog pozorista u Beogradu. Predstavu je pre- vao i režirao Božidar Durovic, a u njoj igraju Sonja Ja- ukovic i Nela Mihailovic. Ovu dramu Pavel Kohout je napisao inspirisan novelom „Zid izmelu nas" Tecije Verbovske , koja ce povodom 100. predstave biti

specijalni gost Narodnog pozorista. Beogradska pre- mijera bila je 30.10.1998. godine.ROK KONCERT - Dorla Davida, Partibrejkersa, Sino- busa i Antologije veceras od 19 sati na platou u Ulici Srpskih vladara u Aptinu. Pokrovitelji koncerta su opstina Apatin i Apatinska pivara, a organizuje se povodom Dana oslobolenja od fasizma opstine Apatin. Đ. K.

Radionice Muzicke škole „Stanković"Muzicka skola „Stankovic", u novoj sezoni 2007/08 nastavlja sa iniciranjem ekskluzivnih proje-

kata koji u sebi ukljucuju neke od najrenomiranijih institucija i umetnickih licnosti za stvaralaceke partnere. Ovom prilikom to su BJF i velski Royal College of Music and Drama, sa kojeg nam kao svo- jevrsni izdanci dolaze pijanista Dejv Steplton i clanovi njegovog Dave Steplton Quinteta, koji ce u pe- tak, 26. oktobra odrzati specijalnu majstorsku radionicu, u sali skole i oko 12.30 vam predstave ostva- renje jednog zbirnog poduhvata, u saradnji sa ucenicima i profesorima prakticno svih odseka u „Stan- kovic'u". Istom prilikom moc'i ce da se oslusnu odjeci radionice naseg glasovitog bubnjara Marka Dor- levica od prethodnog dana, takole u sali skole, a potom od 15 sati i da se prisustvuje raskosnom repetoarskom klavirskom spektaklu „Jazz Piano Legends" proslavljenog velskog pianistickog maj- stora i nosioca titule doktora kompozicije sa Univerziteta u Kardifu, Dzefa Ielsa na istom mestu za legendarnim „pogorelicevskim" klavirom kod nas.

KULTURA kultura@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.Danas 27

Jugoslovenski pozorisnifestival 12. put u U'icu

„Bez prevoda" sa predstavama iz regiona

Dvanaesti Jugoslovenski pozorisni festival u U 'icu , koji od ove godine im a regionalni karakter, bice o d r 'an od 14. do 21. novembra. Na njem u ce ucestvovati sedam najboljih predstava iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Cr- ne Gore i Srbije, pa otuda ovogodisnji moto „Festival bez prevoda“.

Bojan Munjin, pozorisni kriticar iz Hrvatske i Zoran Stamatovic, direktor NP Užice, odabrali su sedam predsta­va, koje ce se takmiciti za ukupno devet nagrada koje nose naziv Ardalion. U 'icka publika imace priliku da pogle- da predstave: „Tako je moralo bi- ti“(Branislav Nusic/Egon Savin, JDP Beograd), „Ja ili neko drugi“ (Maja Pe- levic/ Kokan Mladenovic, SNP Novi Sad), „Ajmo na sex“ (Valentin Krasno- gorov, Lidija Dedovic, CNP Podgorica), „Vremenski tunel“ (Nenad Velicko- vic/Admir Glamocak, Pozoriste mladih Sarajevo), „Odumiranje“(Dusan Spa- sojevic, Egon Savin, Atelje 212, Beo­grad), „Kuckini sinovi“ (prema tekstu Agate Kristof „Velika bilje'nicaV Ani- ca Tomic, Teatar ITD Zagreb) i „Umet- nost i dokolica“ (Stiv Tesic, Nemanja Rankovic, Narodno pozoriste U 'ce). Naknadno ce biti odabrana osma pred- stava, koja ce biti prikazana u cast na- građenih poslednje festivalske veceri.

U svom obrazlo 'enju Bojan M u­njin navodi da odabrane predstave ne predstavljaju „tek presjek pozorisnih ostvarenja u ovim sredinama, niti zgo- dan repertoarski niz užickog festivala“.

- To je dinamicko polje odnosa sa- mosvojnih predstava koje se ticu ovog vremena i koje u estetskom smislu, pored glumackih kvaliteta i raznorod- nih redateljskih postupaka, nude pri­liku kako za uživanje u kazalisnom ci- nu tako i za razgovore o dometim a te- atra u vrem enu danasnjem, navodi Bojan M unjin, koji je prethodna dva festivala bio gost kriticar i svojim lu- cidnim kritikama odusevljavao veci deo užicke publike i inicirao polemi- ke u strucnim pozorisnim krugovima.

Stamatovic je Danasu potvrdio da je Savet festivala juce odlucio da podr-

Ulaznice je ftin ijeStamatovic' je najavio da c'e kompleti ulazni-

ca za ukupno osam festivalskih predstava ko{ta- ti 5.000 i 4.000 dinara, {to je osetno je ftin ije ne- go prethodnih godina. Prodaja će po~eti za se­dam dana na biletarnici u'i~kog pozori{ta.

ži selekciju, pa ce u 'icka publika, prvi put od osnivanja festivala, biti u prilici da pogleda predstave iz regiona.

- Otvaranje prem a regionu je do- datni kvalitet užickog festivala, na ko- m e su se proteklih jedanaest godina igrale samo najbolje predstave iz jed- nogodisnje domace pozorisne pro- dukcije. Imacemo ostriju konkurenci- ju, a bice to prilika i da u neposrednom kontaktu uporedimo pozorisno stva- ralastvo u regionu, rekao je Danasu Stamatovic. N . K o vačev ić

Baletska nagrada Dimitrije Parlić dodeljena Mikelu Meroli za koreografiju La Kapinere

Dramatično zadiranje u intimuJedna od najpresti'nijih nagrada

u oblasti baletske um etnosti Dimi- trije Parlic dodeljena je juce koreo- grafu Mikelu Meroli za koreografi- ju predstave La Kapinera u izvođe- nju Baleta Pozorista na Terazijama. N agradu je urucio žiri Udruženja baletskih um etnika Srbije u kom e su se nasli koreograf Petar Rajkovic, baletski kriticar Jelena Kajgo, repe- titor Narodnog pozorista u Beogra- du Pasa Music, i clan Baleta Pozori­sta na Terazijama Biljana Kne'evic,

osnovu mediteranske price Đovani- ja Verge, koristi muzicku podlogu kompozitora Kirila D 'ajkovskog, i okuplja ansambl predvođen Ashen Ataljanc i M ilanom Rusom.

- Merolin plesni stil je dinamican, pun energije, dramatican, izuzetno ekspresivan. Na sceni sve prsti od ve- likih osecanja, potisnutih strasti, du- bokih frustacija... Merola zadire u najdublju intimu, u sam u srž tele- snog i duhovnog sklopa svojih solista, navodeci ih da svaki pokret prožive i

Nagrada za životno delo Ivanki LukateliUdru'enje baletskih umetnika Srbije dodelilo je ju~e i nagradu za 'ivo tn o delo Ivanki Luka­

teli, prvakinji Baleta Narodnog pozori{ta u Beogradu. PriseCajuci se dugogodi{nje igra~ke i pe- dago{ke karijere, prisutni su ju~e, među m no{tvom zna~ajnih ostvarenja istakli Kinesku pri~u i @ar pticu, postavljene upravo u koreografiji Dim itrija Parlica, kao njene najuspelije uloge.

a predsedavala je prvakinja Baleta Narodnog pozorista u Beogradu Vi- snja Đorđevic. Obrazlažuci odluku žirija, ona je naglasila da nijedno ko- reografsko ostvarenje domacih au- tora ne prezentuje odgovarajuci ni- vo koji podrazum eva nagrada Di- mitrije Parlic, te da je u nasoj sredi- ni neophodan dalji an g a 'm an go- stujucih ili veci anga 'm an domacih em inentnih ili m ladih neafirmisa- nih koreografa.

Predstavu La Kapinera, prem a misljenju 'irija , karakterise dobra koncepcija, zanimljiv libreto, ali pre svega dobra re 'ijska resenja i ade- kvatna upotreba osvetljenja, dekora, muzike. Predstava je rađena na

obogate jakim emotivnim nabojem - navodi se u obrazlo'enju 'irija. Na- grada se sastoji od plakete sa likom Dimitrija Parlica, diplome UBUS i novcane nagrade od 80.000 dinara.

Kako poznati italijanski koreograf zbog rada na novoj predstavi nije mogao da prisustvuje urucenju, na- gradu je u njegovo ime primio upravnik Pozorista na Terazijama Mihailo Vukobratovic, koji je ovom prilikom istakao da je postavljanje La Kapinere osim otvaranja prostora za savremenu igru i pom eranja stan- darda, predstavljalo i podrsku manje hermetickom baletu u koji se uvodi prica, a likovi ogrcu sudbinama.

B. D . B elčević

Visokostilizovani spektakl „Petar Pan na ledu“, 21,22. i 23. decembra u Beogradskoj areni

Velika video knjigaBeogradska arena

ugostice 21, 22. i 23. decembra veliki me- đunarodni spektakl „Holiday on Ice“ sa visokom produkci- jom stilizovane bajke „Petar Pan na ledu“ u re 'iji Robina Ka- zinsa. Bice to jedin- stvena prilika da se u nasoj zemlji organi- zuje sou na ledu, ko- ji ce pritom biti i sin- hronizovan na srp- ski jezik. R e'ije sin- hronizacije prihvatio se Dragan Vujic Vuj- ke, koji ce i pozajmi- ti glas Kapetanu Ku- ki, dok će ostalim li- kovima glasove pozajmiti Nikola Bu- latovic (Petar Pan), Ana Sofrenovic (Vendi i Zvoncica), Tanja Boskovic (narator i gospođa Darling) kao i Mi­lan Antonic, Slobodan Stefanovic i Mi- roljub Turajlija. Tekst na srpski jezik prevela je Slađana Ristic.

Prica o Petru Panu autora D 'ejm sa Metjua Berija poznata je sirom sveta, a ovoga puta nadograđena je razno- bojnim kostimima, raskosnim efekti- m a i neverovatnim klizackim bravu- rama. Ovaj spektakl na ledu nastao je 2004. godine, kao nova produkcija na- m enjena mlađoj publici. Na turneji ucestvuje 49 osoba, raznih nacional- nosti, koji su tokom proteke dve godi- ne posetili vise od 48 gradova sirom sveta i izveli sou vise od 450 puta, sto ce reci da je gotovo milion gledalaca vi- delo „Petra Pana na ledu“.

Domaca publika bice u prilici da ga vidi pet puta i to 21. decembra u 18.30

sati i 22. i 23. decembra u 11.30 i 18.30 sati. Cena karata iznosi 800, 1000, 1200, 1400 i 1600 dinara i juce su pu- stene u prodaju na biletarnici Beo- gradske arene, Bilet servisu, Ticketli- neu, Eventimu, Tuckwood Cineplexu, Comtrade Shopsu i Plato Music Store.

Govoreci o nadsinhronizaciji jednog

je je licno mislio da su idealni za ovakav projekat. Takozvani audio titl priprema se u studijama Mirius Tucka i bice po- slat klizackoj trupi do 15. novembra, kako bi uskladili svoju koreografiju sa srpskim tekstom. „Ocekujemo da ce to biti spektakl koji ce izgledati kao velika audio video knjiga i da cemo to izvesti

Džo Koker p o tv rlen za 9. novembarPovodom pisanja o daljim otkazivanjima koncerata u domacoj {tam pi, Đorđe M ilutinovic direk-

to r Beogradske arene potvrdio je ju~e da ce koncert D'oa Kokera, najavljen za 9. novembar, biti odr­'a n kako je i planirano i da nema potvrde da se publika i posetioci brinu za kupljene karte. Sve ~e{ca neverica o odr'avanju koncerata, usledila je nakon neo~ekivanog i neopravdanog otkazivanja kon- certa Hozea Karerasa i svojevrsne obmane publike napravljene tom prilikom. M ilutinovic ka 'e da je ta~no da je menadzer Dzoa Kokera otkazao koncert u Zagrebu, ali da je definitivno potvrdio njego- vo u~e{c'e u Beogradskoj areni.

ovakvog spektakla, Dragan Vujic ka 'e da su nosioci autorskih prava „Petra Pana na ledu“, imali dovoljno sluha da odobre glasove glumaca u podeli, za ko-

na najbolji moguci nacin, i vise od ono- ga sto oni mogu da zamisle“, rekao je Vujic najavivsi ovaj spektakl za kraj go­dine. D . Jovićević

Počinje 47. MESS, „Orestija" na otvaranju

Internacionalni teatarski festival MESS u Sarajevu otvoren je sinoc u Na- rodnom pozoristu Eshilovom „Oresti- jom“, u re'iji Mihaela Talhajmera Dojce teatra iz Berlina, jednim od najstarijih u Evropi, a zatvorice ga 31. oktobra Beo- gradsko dramsko pozoriste (BDP) pred- stavom „Ćeii^4 sarajevskog autora Mirze Fehimovica, u re'iji Egona Savina, kojaje odabrana kao najbolji savremeni dram- ski tekst na bosanskom ili srpskom jezi- ^ na konkursu MESS-a i BDP. Program 47. MESS obuhvata predstave iz 13 ze- malja (Nemacka, Bugarska, Danska, Cr- na Gora, Hrvatska, Litvanija, Francuska, Srbija, Italija, BiH, Slovenija, Grcka i Au- strija), uz ucesce vise od 20 reditelja i 19 glumackih ansambala sa oko 500 gostiju.

Publici ce se veceras predstaviti dan- ski Odin teatar delom „Andersenov san“ cuvenog Eugenija Barbe koji ce iz- vesti tri puta „Andersenov san“, a Bar­ba, jedan od najva'nijih i najznacajnih reditelja u istoriji teatra, prakticno ce pribli'iti nastanak tog komada i pozo- risni pristup Odin teatra studentima umetnickih akademija. Festivalska pre- mijera bice Strindbergova „Gospođica Julija“, u re 'iji Damira Z htar Freja, a Kamerni teatar ’55 izvesce Sekspirovog „Otela“, u re 'iji Rahima Murhana.

Sarajevsko Narodno pozoriste izve- sce predstavu „Sakati Billy“ Martina Mekdonaha, u re'iji Dina Mustafica, di-

rektora MESS. Osim predstave „Ćeifi BDP, Savin je i reditelj drame „Zlocin i kazna“ Fjodora Mihailovica Dostojev- skog, koju ce Crnogorsko narodno po- zoriste iz Podgorice izvesti 25. o^obra. Zagrebacki ZeKaEm izvesce na MESS-u predstavu „Viktor ili djeca na vlasti“ (Ro­ger Vitrac), u re'iji sarajevskog reditelja Harisa Pasovica, dok splitski HNK uce- stvuje „Ćelavom pevacicom“ E 'ena Jo- neska, u re 'iji Aleksandra Ogarjova, a Slovensko mladinsko gledalisce „Su- mrakom bogova“, u re'iji Diega de Brea.

Organizatori MESS istakli su da je autorka „Skakavaca“ Biljana Srbljano- vic proglasena za najboljeg evropskog dramskog pisca, a da je dobitnik ovo- godisnjeg Zlatnog lovorovog venca za doprinos umetnosti teatra sarajevski glumac Sead Bejtovic. SEEcult.org

JDP na festivalu MESSJugoslovensko dramsko pozori{te nastupa

na festivalu MESS u Sarajevu sa dve predstave. 28. oktobra bice izvedeni Skakavci Biljane Sr- bljanovic u re 'i ji Dejana Mija~a (umesto naja- vljenje predstave Na dnu), a 31. oktobra Cirkus istorija Sonje Vukicevic. Jugoslovensko dramsko pozori{te redovno vec ~etvrtu sezonu gostuje na MESS-u: Brod za lutke Milene Markovic u re 'iji Slobodana Unkovskog 2006, Hamlet Vilijama Sekspira u re 'iji Du{ana Jovanovica 2005. i Mo- lijer - jo { jedan 'iv o t Bulgakova, Molijera, Jova- novica u re 'iji Du{ana Jovanovica. K. R.

Grad [id dobio lutkarsko pozori{te

U okviru Kulturno obrazovnog centra u Sidu, 13. oktobra pokrenuta je lutkarska scena premijerom predstave „Tri praseta". Ideja da se ova scena rodi do{la je od lu t- kara Cvetina Ani~ica, k oji je diplom irao u ANIMI na lutkarstvu u klasi M ilivoja Rada- kovica na odaseku glumac - lutkar, a tre- nutno je apsolvent na Nacionalnoj akade- m iji za pozori{nu i film sku um etnost „Kr- sto Sarafov" u Sofiji (Bugarska) u klasi Bo- nju Lungova. Uvertira za pozori{te bila je avgustu odr'ana lutkarska radionica koju je organizovao Nacionalni saveta Rusina i Kulturno prosvetno d ru {tv „ \u ra K i{„ iz Si- da. Radionica je trajala sedam dana, u njoj je u~estvovalo 30 mladih umetnika iz cele Vojvodine, a donela je 54 lutke kao proiz- vod rada.

Do sada su na repertoaru lutkarskog pozori{ta postavljene predstave „Carevo novo odelo" i „Bajka o bojama" , a krajem oktobra se o~ekuju prem ijere predstava „Cvece male Ide" , „Sne'ane i sedam patu- ljaka „ i „ Uspavana lepotica".

Pozori{te je sme{teno u ulici Kneza Mi- lo{a 43, u adaptiranom prostoru gde se nekada nalazila stara gradska {tamparija . Sedi{ta i sav interijer su nastali od ruku kre- ativnih ~lanova pozori{ta, lutke za predsta- ve pravi sam Ani~ic uz pomoc u~esnika kre- ativnih radionica. Scenografiju rade Miljan Torma , Sanja Prodanovic i Aleksandra Ku- đeljic . Glumci su ~lanovi pozori{ta „Brani- slav Nu{ic i Kulturno prosvetnog dru{tva „ \u ra K i{„ iz Sida. K. R.

sreda, 24. oktobar 2007.28 Danas

sport@danas.co.yu SPORT

Isti tretman za svakog protivnika: Darko Božović

Partizan veliki favorit u današnjem me~u osmine finala Lav Kupa sa Sremom (SM)

Iznenađenjeisključeno

Beograd - U in term ecu izm eđu prvenstvenih obaveza, Partizan želi da pobedom u sutra{njem m ecu osm ine finala Lav Kupa sa nižera- zredn im Srem om , u Srem skoj Mi- trovici, po tvrd i svoju ovosezonsku dom inaciju srpskim fudbalom.

- Sam pionski p lanovi u prven- stvu nim alo ne rem ete na{e ambici- je u Kup takm icenju. Najbolje i naj- lep{e b i bilo da n a kraju sezone pri- grabim o oba trofeja. Zbog toga sva- ki na{ p ro tivn ik im a isti tre tm an . To {to Srem dolazi iz Prve lige ne znaci da cem o s pola gasa odrad iti

prilika da se pokažu i dokažu, odi- graju za publiku - prognozira cuvar m reže vodeceg tim a Superlige, ko- jem upravo takav o tpor najvi{e od- govara.

- Ofanzivnoj i efikasnoj ekipi ka- kva je na{a uvek je jednostavnije da se nadigrava nego da pronalazi ru- pe u protivnickoj zgusnutoj odbra- ni. Zato m islim da b i do važne po- bede u Srem skoj M itrovici m ogli stici na lakši i lep{i nacin nego u ne- k im duelim a u prvenstvu - veruje iskusna „jedinica“ crno-belih, ciji ce trener M iroslav Đukić Srem u vero-

Banat slavio u Nišu

Prvi meč 1 /8 finala domac'eg Kupa igrao se u Nišu, gde je lokalni Radnicki dočekao ekipu Bana- ta. Mreže se mirovale u prvom poluvremnu, da bi u nastavku gosti uspeli da izbore m inim alnu po- bedu - 0:1 (0:0) i prolaz među osam najboljih ekipa u Kupu. Utakmice Sinđelić - Bežanija, Inđija - OFK Beograd, Hajduk (K) - Javor, Zemun - Vlasina i Smederevo - Čukarički zakazane su za danas. Duel C. zvezda - Napredak odložen je za 15. decembar.

sutra{nje gostovanje. Bicemo ozbiljni, motivisani i odgovorni kao u svim m ecevim a od starta sezone - ne potcenjuje dom acina golm an gostiju Darko Božovic i priznaje da se raduje duelu sa svojim nekada- {njim klubom .

- U sada{njem tim u Srem a igra- ju sam o dva, tr i igraca iz vrem ena kada sam ja bio u Srem u. Ne znam kakav fudbal danas preferiraju , ali pretpostavljam da za razliku od ve- cine superliga{a idu n a gol vi{e. U ostalom , nem aju {ta da izgube p ro tiv Partizana. Ovo im je sja jna

vatno suprotstaviti tim bez nekoli- cine p reop terecen ih s tan d ard n ih startera.

- M oguce da ce n ek i p rvo tim ci odm arati, kao u p re th o d n o m Kup m ecu sa Radom . A kako je ubedlji- va pobeda u tih 90 m in u ta pokaza- la da P a rtizan u ovom tre n u tk u im a dovoljan broj kvalitetn ih igra- ca, sigu ran sam da trenerska kom - b in a to rik a n i ovog p u ta nece u ti- cati n a odnos snaga n a te ren u i is- h od . U svakom slucaju sm o bolji od na{eg do m acin a - ja san je Bo- žovic. O . N .

U E H T A P 3A <DM3MMKy K y j IT y p y BPAMAP1 ,110OQ Ejcli p

U9KTC*ara [Q1\ \ M & 342 c fiM ;011; 3445-332

Centar za fizičku kulturu „Vračar" organizuje sledeće

aktivnosti: obuka plivanja za decu i odrasle u malom

^ bazenu, hidrobik, {kolu plivanja „Delfin" u velikom

^ bazenu, trenažno plivanje odraslih, aerobik, pilates

^ i kardiopilates, {kolu sinhronog i umetničkog plivanja,

^ biznis, rekreativno i korektivno plivanje, kao i saunu

Fudbaleri Crvene zvezde iz sutrašnjeg me~a p ro tiv m inhenskog velikana zele remi, a pota jno se nadaju iznenađenju

Moguce je pobediti BajernTrening Bavaraca otvoren za javnost

Ekspedicija Bajerna doputovaće danas u Beograd oko 12.45 sati. Bavarci će b iti smešteni u hotelu Hajat, a na sutrašnjem meču imaće podršku 1.200 navijača. Fudbaleri m inhenskog kluba u 17 sati upoznaće se sa Marakanom, tren ing će b iti otvoren za javnost.

Beograd - Ne postoji cvrst i realan argum ent koji b i fudbalerim a Crve- ne zvezde mogao da dozvoli optimi- zam u sutra{njem startnom mecu u Ligi UEFA. Dovoljno je znati da ce nasuprot sebe im ati evropskog veli­kana, m inhenski Bajern. Crveno-be- lim a pred susret da Bavarcima nije ostalo ni{ta drugo nego da se drže nepisanih fudbalskih pravila „lopta je okrugla“, „fudbal je cudna igra“, „autasjderi pobeđuju favorite“...

- Suvi{no je tro{iti reci i p ricati o

Karata još ima

Uprkos velikom interesovanju u prva dva dana prodaje kom pleta ulaznica za mečeve Crvene zvezde pro tiv Bajerna i Boltona, kara­ta još ima na blagajnama Marakane. Po ob i- čaju sever je ekspresno p lanuo, dok se ulazni- ce za južnu , is tičnu i zapadnu tr ib in u mogu kupiti i danas od 10 do 17 časova, kao i na dan utakmice.

uvek želi da najvi{e pokaže pro tiv najjacih ekipa. Do sada nas niko n i­je nadigrao na M arakani - prica cu­var m reže crveno-belih Ivan Ran- đelovic.

Igra iz dvomeca protiv Rendžersa bi prem a mi{ljenju Zvezdinog gol- m ana trebala da bude dovoljna za neizvestan mec.

- R endžers nas nije nadigrao, a važno je reci i da sm o u te utakm ice u{li pod velikom pritskom , sa ogrom nom željom da uđem o u Li- gu {am piona. Sada ce n a m u tom sm islu b iti lak{e. N em am o m nogo da izgubim o, ali m ožem o puno da dobijem o. Najvažnije je da igram o

je sve m oguce i ne bi bilo iznenađe- nje da au tsajder pobedi favorita i zato m nogo toga zavisi od toga {ta cemo pokazati i kako cemo odigra- ti - istice Zvezdin vezista M aurisio M olina.

D a bi se pobedio tim p o p u t Ba- jerna, Kolumbijac iz redova crveno- belih kaže da je po trebno da ekipa pokaže sve {to zna i jo{ ne{to vi{e od toga.

- Ne sm em o da mislim o o tom e koliko su oni jaki, odnosno kako smo m i slabiji. Svaki igrac n a terenu treba da pokaže svu svoju sposobnost. N eophodna je koncentracija svih 90 m inuta, igra sa srcem.

Bajernu. Oni su jedna od najboljih evropskih ekipa. Favoriti su ne sa- m o na{e grupe, vec uop{teno UEFA kupa. Ovo je fenom enalna prilika da pokažem o {ta znam o i um em o. Sigurno da b i rem i bio veliki uspeh p ro tiv jedne ovakve ekipe. Pitanje m otiva ne treba postavljati. Zvezda

u grupnoj fazi Lige UEFA - napom i- nje Ranđelovic.

Iako je eventualni rem i okarakte- risan kao vi{e nego povoljan rezula- ta za crveno-bele, igraci Crvene zve­zde ne beže n i od reci - pobeda.

- M i pre svega želimo da odigra- m o kvalitetnu utakm icu. U fudbalu

Bajern nije nepobediv: Maurisio Molina

Ni za Portugalca Luka{a nije ne- moguce da Zvezda iz sutra{njeg du- ela izađe kao bolji tim.

- M ožem o da budem o bolji od B ajerna. Ali da b ism o to ostvarili n e sm em o da gre{imo, jer i najm a- n ja gre{ka m ože m nogo skupo da nas ko{ta. Ako odigram o sm ireno i pam etno stvari b i m ogle da se od- viju u veom a pozitivnom prvacu. Ne sum n jam da ce svi igraci ucini- ti sve {to m ogu za klub. Ne oseca- m o pritisak i to je veom a pozitivno. Juricem o iznenađen je - porucuje Luka{.

Ja~e mere obezbeđenja

Utakmicu Crvena zvezda - Bajern UEFA je proglasila za meč visokog rizika. Zbog toga su u klubu iz Ljutice Bogdana organizaciju ove utakmice shvatili veoma ozbiljno. Iz Zvezde su apelovali na sve navijače da se ponašaju u skladu sa dozvoljenim, takođe poručili su da će se klub striktno pridržava- ti Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Kontrola na svim kapijama stadiona biće značajno pooštrena. Inače, kapije stadiona biće otvorene od 18.30 časova. U upotrebi će biti 28 ulaza i 24 kapije, angažovano je 700 redara.

K. S in đ e lić

Foto:

FoNe

t

SPORT sport@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.Danas 29

Večeras se u grupam a A , B, C i D igraju mečevi 3. kola Lige šam piona

P artizan večeras u P ioniru (20.45, T V A v a la ) igra pro tiv španske Barselone u p rvom kolu košarkaške Evrolige Euroleague

Favoriti traže način za ispravku loseg starta

Ako za clanove grupa E, F, G i H možemo da kaže- m o da se vec polako na- slucuje ko ce od njih u na- rednu fazu Lige šampio-

na, vecerasnji parovi nas „bacaju“ u totalne rebuse. Letimican pogled na tabele grupa A, B, C i D i odm ah je ja- sno da se ovde do poslednjeg kola grupne faze nece znati ko ce u prvu

nokaut rundu jer, nakon dva odigrana kola, favoriti pre pocetka LS ne da se ne nalaze na prvim m estima na tabeli, nego su na liderskim pozicijama ekipe od kojih je to malo ko ocekivao. U konkurenciji evropskih prvaka iz 2004. i 2005. u grupi A kolo vodi Mar- sej, trenutno 17. tim u francuskom pr- venstvu, ali sa maksimalnim ucinkom na evrosceni. Ovaj klub veceras ugo- scava Porto, drugoplasirani tim u gru- pi, dok Liverpul sa razocaravajuce osvojenim samo jednim bodom ide na noge Bešiktašu i za izabranike Rafe Beniteza definitivno je upaljena crve- na lampica kao signal za „hvatanje po­slednjeg voza“.

Konce grupe C za sada u svojim ru- kama drži grcki Olimpijakos. Iako im a isti broj bodova kao i drugoplasirani Real, ne može se poreci da „bode u oci“ to sto se „kraljevski“ i planetarno najtrofejniji klub nalazi na „tek“ dru- gom mestu. Upravo ce ove dve ekipe odm eriti veceras snagu na Santiago Bernabeuu, a Grke sigurno raduje to sto Darko Kovacevic, uz uvek dobrog kapitena Predraga Đorđevića i u naci- onalnom prvenstvu pogađa mreže, ta- ko da se Kasiljas m ora dobro pripaziti. Verder Duska Tosica jos uvek nije osvojio niti jedan bod, a veceras ce na Vezeru to pokusati da ucini protiv La- cija Aleksandra Kolarova.

Branilac titule Milan, nalazi se na

trecem mestu D grupe sa samo tri bo- da. Ispred njega su Seltik (takođe tri) i ukrajinski Sahtjor, sa svih sest. Da li je iko pre pocetka takmicenja mogao i da nasluti da ce Duljajev i Vukicev klub tako dobro startovati? Upravo oni ve- ceras gostuju na San Siru, m eđutim , iako su prem a tabeli Ukrajinci favori- ti, ipak, su vece sanse za trijum f na strani rosonera. Posebno jer im u do-

macem sampionatui bas i „ne cvetaju ruže“, tako da se pobedom moraju is- kupiti, te je ona na neki nacin i impe- rativ za cetu Karla Ancelotija, u kojoj nece biti suspendovanog Dide, ali se vraca kapiten Maldini.

Od svih favorita jedino Celsi nije razocarao i drži lidersku poziciju u grupi B. Iako puleni Avrama Granta ne prikazuju narocito sjajne partije, igraju dovoljno za dobar plasman, a na Stamford Bridž im stiže Salke. Sa druge strane, Zigiceva Valensija go- stuje neugodnom Rozenborgu. Svi mecevi pocinju u 20.45 sati, a na TVB92 direktno ce biti prenosen du­el iz Madrida. J. D .

PAROVI 3. KOLAGRUPA A: Bešiktaš - Liverpul, Marsej - Porto. TABELA: Marsej 6, Porto 4, Liverpul 1, Bešiktaš 0. GRUPA B: Rozenborg - Valensija, Čelsi - Šalke. TABELA: Celsi 4, Valensija 3, Šalke 3, Rozenborg 1. GRUPA C: Verder - Lacio, Real Madrid - Olimpi­jakos. TABELA: Olimpijakos 4, Real M. 4, Lacio 2, Verder 0.GRUPA D: Benfika - Seltik, Milan - Šahtjor. TA­BELA: Šahtjor 6, Seltik 3, Milan 3, Benfika 0.

SINO]GRUPA E: Rendžers - Barselona, Štutgart - Lion. GRUPA F: Roma - Sporting, Dinamo Kijev - Mancester Junajted.GRUPA G: CSKA Moskva - Inter, PSV - Fenerbahce. GRUPA H: Arsenal - Slavija, Sevilja - Steaua.

Liverpul bez prava na gresku

Anri „kopira" BekamaNapadač Barselone i nekadašnja

zvezda Arsenala, Francuz Tijeri Anri, iz- ja v io je da }e igračku karijeru završiti u je d n o m od klubova američke MLS Lige, prenosi p isanje „Gazete de lo S port" francuski dnevni list „Ekip". Anri je preci- zirao da }e po isteku ugovora sa Barse- lonom , 2011. godine, napustiti katalon- ski k lub i preseliti se u SAD.

- Svi znaju koliko vo lim am erički na- čin života! Voleo b ih da igram u nekom od n jihov ih klubova, ali }u m orati da sa- čekam da m i se ta želja i ostvari - izjavio je Anri, d o d a ju d da m u zadovo ljs tvo

pričin java prisustvovan je m ečevim a NBA lige i am eričkog fudbala. Ukoliko ostvari svoju želju i karijeru okonča u Am erici, A nri bi nastavio stopam a Dej- v ida Bekama, koji je ove god in e za re- kordnu sum u od 250 m iliona evra prešao u „Galaksiju" iz Los Andjelesa. A nri bi, takod je , b io i treci francuski šam pion sveta sa M und ija la 1998, koji je potp isao za neki k lub sa d rugog kon- tinen ta . Pre njega su to učin ili Juri D jor- kaef, ko ji je prešao u am erički M etro Stars, pa Frank Lebef, pridruživši se ka- tarskom A l Sadu.

Duel mladosti i iskustvaBeograd - Kosarkasi beogradskog

Partizana veceras pocinju svoje takmi- cenje u Evroligi, najkvalitetnijem klup- skom takmicenju na Starom konti- nentu. Crno - beli se na „premijeri“ u Pioniru sastaju u okviru C grupe sa slavnom Barselonom, koja u nasu pre- stonicu stiže kao veliki favorit.

Odlasci Kamingsa, Drobnjaka i Pe- rovica, „naterali“ su klub iz Humske ulice da u ovu sezonu uđe sa izuzetno m ladim tim om koji predvode Nikola Pekovic i „roviti“ Uros Tripkovic. Njih dvojica ce uz „novajliju“ Miltona Pala- sija, biti glavne uzdanice trenera Vujo- ševića u večerašnjem duelu protiv „ka- talonskog giganta“.

- Igramo protiv velikog kluba u ko- m e igraju izuzetni igraci predvođeni odlicnim trenerom. Realno, nase san- se u vecarasnjem duelu nisu mnogo velike, ali u sportu je m it o Davidu i Golijatu cesto ostvarljiv, pa zasto ne bi bio i u utakm ici koju igramo protiv Barselone - sm atra trener aktuelnog prvaka Srbije i Jadranske lige Dusko Vujosevic.

Beograđani ce veceras pokusati da ponove podvig od prosle godine kada su u prvoj utakmici Evrolige kao do- macini iznenadili favorizovanu ekipu Makabija i ubedljivo je savladali pred krcatim „Pionirom“. Ono sto je barem

Derbi u Pirejima

Utakmica Olimpijakos - Taukeramika koja se sutra igra u predgrađu Atine nosi epitet derbija pr- vog kola Evrolige. Obe ekipe spadaju u u 'i krug fa­vorita za osvajanje najkvalitetnijeg evropskog ko- šarkaškog takmicenja i pored toga što su do'ivele velike promene ovoga leta. Ovaj mec c'e biti poseb­no interesantan gledaocima u našoj zemlji pošto c'e direktan duel na plejmejkerskoj poziciji voditi naši internacionalci Igor Rakocevic (Taukeranika) i deset godina mlađi Miloš Teodosic (Olimpijakos).

Duel srpskih stručnjaka: Dusko Ivanović i Duško Vujošević (na fotografji desno)

za sada sigurno je da ce navijaci sigur- no odraditi svoj deo posla i „dubke“ napuniti Pionir.

Barselona i pored toga sto „muci m uku“ sa povredama nekolicine igra- ca i na startu sezone u spanskom pr- venstvu igra po principu „toplo-hlad- no“, im a ulogu favorita u vecerasnjem mecu. Ipak, trener „ljubicasto-plavih“ Dusko Ivanovic sm atra da je iskustvo jedina prednost koju njegov tim im a u odnos na crno - bele.

- Partizan je za razliku od nas vec usao u dobru formu. Na svom parketu imaju i veliku podrsku publike koja je uvek njihov „sesti igrac“. M i imamo prednost sto smo iskusniji, ali to ne m ora mnogo da znaci posto je pozna- to da u Evroligi nem a favorita - ocenio je Ivanovic.

Odlazak Huan Karlos Navara u NBA ligu, „katalonci“ su nadoknadili

dovođenjem sjajnog bekovskog tan- dem a Pepe Sancez - Aleks Eker. Od „starosedelaca“ najbolju form u na startu sezone pokazali su sjajni Slove- nac Jaka Lakovic i jedan od malobroj- n ih Spanaca u tim u Duska Ivanovica Fran Vaskez.

Utakmica u Pioniru pocinju u20.45 a TV Avala ce direktno prenosi- ti vecerasnji duel, kao i sve utakmice Partizana u Evroligi ove sezone. L. S.

Parovi 1. kola

Grupa A: Montepaski - Olimpija, Virtus - Zalgi- ris (danas). Olimpijakos - Taukeramika (sutra). Prokom - CSKA 69:88 (u ponedeljak).Grupa B: Aris - Unikaha, Cibona - Efes Pilsen (da­nas). Milano - Lijetvos, Makabi - Le Man (sutra). Grupa C: Partizan - Barselona, Panatinaikos - Roma (danas), Fenerbahce - Real Madrid, Bro- se - Roan (sutra).

Odbojkašice Srbije juče otputovale u Japan gde ce od 2. do 16. novembra učestvovati na Svetskom kupu

Drugi sastav, isti ciljZenska seniorska reprezentacija Sr-

bije otputovala je juce u Japan, gde ce od 2. do 16. novem bra igrati na 10. Svetskom Kupu. Turnir u Japanu je ujedno i kvalifikacioni za ucesce na Olimpijadi2009, a pu t u Peking obez- bedice tri prvoplasirane selekcije.

Serija uspeha ženske odbojkaske selekcije otpocela je upravo u „Zemlji izlazeceg sunca“, gde je održano po- slednje Svetsko prvenstvo. Kapiten plavih dama, Vesna Citaković-Đurisić naglasila je da i pored svih problema (otkazi Spasojeviceve, Krsmanoviceve i Đerisilo) veruje u novi uspeh nase se- lekcije na predstojecem takmicenju.

- Drago m i je što cemo ponovo igrati u Japanu i nadam se da cemo uspeti da budem o m eđu prve tri eki-

Predstavnici Srbije u JapanuOdbojkaški savez Srbije ce, pored ženske se-

niorske reprezentacije, im ati još tri predstavnika na takm icenjima u Svetskom Kupu u Japanu. Aleksandar Boricic, predsednik OSS i potpredsed- nik FIVB, određen je za direktora takmicenja. Zo- rica Bjelic, međunarodni sudija iz Srbije delegira- na je za 10. Svetski Kup, dok ce Dejan Jovanovic, FIVB sudija, deliti pravdu na 11. Svetskom Kupu 2007. u muškoj konkurenciji.

pe, koje ce se kvalifikovati za Peking. Igracemo u izmenjenom, podmlađe- nom sastavu, u odnosu na šampionat Evrope. M oram da kažem da sam ve- om a ponosna, jer sam na dva trenin- ga, koliko smo odradili, videla da su sve igracice maksimalno motivisane i odlicno rade, pa ne sum njam da ce i u Japanu biti tako. Ponosna sam što cu biti kapiten devojkama na još jednom, za nas važnom takmicenju - rekla je Citakovic- Đurišic.

Seniorke Srbije ce u Japanu, do po- cetka Svetskog Kupa, biti gosti odboj- kaškog kluba Takeludži Bambo, novog kluba Jelene Nikolic. Raspored meceva na predstojecem Svetskom Kupu je iz- uzetno naporan. Zenska seniorska re- prezentacija Srbije ce u 1. kolu Svetskog Kupa igrati protiv Koreje u Tokiju, 2. novembra, od 5.35 casova po našem vremenu. Rivali plavim seniorkama bi­ce potom Tajland (3. novembar) i Ja­pan (4. novembar) u Tokiju, Italija (6. novembar) i Dominikanska Republika (7. novembar) u Osaki, Kenija (9. no­vembar), Peru (10. novembar) i Poljska (11. novembar) u Saporou, SAD (14. novembar), Brazil (15. novembar) i Kuba (16. novembar) u N agoji. S.P.

DRAGICEVIC:Ugovorzatitulu

T ad ija D ragicevic p rod u ž io je ugovor sa C rvenom zvezdom do 2010. godine, uz m ogucnost da n a leto 2009. n a p u s ti M ali K alem egdan uz adekvatno obeštecenje.

M ladi kriln i centar prom ovi- san je letos u novog kapitena, on je odgovorio sa 20,5 poena po m ecu u šest kola Jadranske lige, pa je na obostrano zadovoljstvo potpisan novi ugovor, koji ce ga prakticno zadržati u klubu još najm anje dve godine.

- Srecan sam što sam p rodu- žio ugovor. Ne žu rim sa odla- skom u inostranstvo, jer je Zve- zda m oj klub od m alena i želja m i je da ostavim dublji trag na M alom K alem egdanu, što bi znacilo da osvojim titulu - izjavio je Dragicevic.

Novi ljubimac Zvezdinih navi- jaca, osvojio je dve m edalje na Evropskom prvenstvu za m lade, bronzu 2005. i zlato 2006. godine.

sreda, 24. oktobar 2007.30 Danas

marketing@danas.co.yu MARKET

• ® ' y - f a t a i a Stafeuić i » sa|TI0 t lB TV„ p l e s im o z a s n o v e z a je d n o ! s a m

www.rtvpink.com © 2007 Pink International Company. Design mediaSystem

/ ° o v o j e piesza sr,ove' s r e d a4 5 h

l Q p V E C E R A S H !

MARKET marketing@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.Danas 31

H a ocHOBy nnaH a 69. i 72. 3aKOHa o jaB H iM Ha6aBKaMa ( „C n .rn a c H iK P C “ , 6p. 39 /02 , 4 3 /0 3 i 55 /04 ),

MiHiCTapcTBo fiH aH C ija nopecKa ynpaBa - P erio H a iH i ceHTap Him

18000 H im C T p a x iW i}a BaHa 66

Kao H a p y ~ i ia c , o 6 ja B q y je J a b h i n o 3 i b

3a npikynqaw e noHyda 3a Ha6 aBKy yc iyre f i 3 iHKo-TexHi~Kor o6 e3 6 e|ewa i PP 3 o6 jekata Koje KopiCTe opraHi3acioHe jed iH ice nopecKe ynpaBe -

PerioHaiHor ceHTpa Him

npeflMeT jaBHe Ha6aBKe je y c iy ra fi3 iH K o -T exH i~ K o r o 6 e 3 6 e |e w a i n n 3 o6jekaTa Koje KopiCTe opraH i3ac ioH e je d iH ic e nopecKe ynpBe PC H im i t o : H im , A ieK C iH ac i B iacoT iH ce . npocew eH a BpeflHocT jaBHe Ha6aBKe je cca. 12.000.000,00 fliH apa.npaBo y~em }a y obom nocTynKy iM ajy cBa 3aiHTepecoBaHa doM a}a i cTpaHa f i 3 i ~ K a i npaBHa l i c a Koja icnyw aBajy ycioB e i3 ~ ia H a 45. 3aKoHa o jaBHiM Ha6aBKaMa, a y oKBipy pericTpoBaHe deiaTH ocT i.KoHKypcHa floKyM eHTacija ce M o 'e npey3eTi HenocpeflHo, y3 npeflajy n icaH or o B ia m }e w a i3 flaTor ofl cTpaHe 3aiHTepecoBaHor noHy|a~a, HajKacHije do icTeKa poKa 3a noflHomewe noHyda i to y nocioBHiM npocTopijaMa H apy~ioca, y H im y, y y i i c i C T p a x iW i}a BaHa 66, P o c io B H i ceHTap „AM6acaflop“, I cnpaT, K aH ce iap ija OflceKa 3a M aTep ija iH e pecypce.H a p y ~ iia c } e KoHKypcHy floKyMeHTacijy flocTaB qaT i T p a x io c iM a i npenopy~eHoM nomToM i to Ha w ihoB n ic a H i 3ahTeB yny}eH H apy~ iocy nyTeM T e i. /fa K c a 6poj 018/242-195.PoHyfle Mopajy 6 iT i y c e i iH i npinpeM qeH e y cK ia fly ca 3JH, Kao i KoHKypcHoM floKyMeHTacijoM. PoHyfle ca BapijaHTaMa, Kao H i 3ajeflHi~Ke noHyde, H icy flo3BoqeHe.n o H y |a ~ i noflHoce noHyfle y 3ane~a}eH iM KoBepTaMa. KoBepTe ca noHyflaMa flocTaB qajy ce npenopy~eHoM nomToM, i i i HenocpeflHo „npeko" n ic a p H ic e H ap y ~ io ca y H im y Ha a flp ec i: PopecKa ynpaBa - P e r io H a iH i ceHTap H im , 18000 H im , y i i c a C T p a x iW i}a BaHa 66, ca Ha3HaKoM HE OTBAPATM ! - „noHyda 3a f lo f le iy yroBopa o jaBHoj H a6aB ci y c iy re f i3 i~ K o - TehHi~Kor o 6 e 3 6 e |e w a i P P 3 o6jeKaTa Koje KopicTe opraH i3ac ioH e je f liH ic e nopecKe ynpaBe PC Him „. Ha n o ie | i H i KoBepTe HaBecTi noflaTKe o noHy|a~y - Ha3iB i aflpecy ceflim Ta.Pok 3a noflom ewe noHyfla i3 H o c i 30 flaHa i pa~yHa ce ofl flaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor no3iB a y „ C iy '6 e H o M ria c H iK y P C “. Y k o i ik o icTeK poKa 3a noflHomewe noHyfla nafla y HepaflaH flaH (cy6oTa, H efleqa, d p 'a B H i npa3HiK), 6iaroBpeM eHiM } e ce cMaTpaTi noHyfle npeflaTe H apy~iocy npBor HapeflHor paflHor flaHa, flo 11,00 ~acoBa.OTBapawe noHyfla o 6 a B i}e ce icTor flaHa y 12,00 ~acoBa, y H im y, y y i i c i C T p a x iW i}a BaHa 66, y npocTopijaMa H apy~ioca, nopecKe ynpaBe - P erio H a iH o r ceHTpa H im , OflceK 3a M aTep ija iH e pecypce.I3 6 o p noHyfla B p m i}e ce npeMa K piTepijyM y „ekoHoMcKi HajnoBoqHija noHyfla".H a p y ~ iia c M o 'e i3 onpaBflaHih p a 3 io ra oflycTaTi ofl oBe jaBHe Ha6aBKe y cBako flo6a. O6aBemTewe o f lo f le i i yroBopa o jaBHoj H a6aBci 6 i } e ekcnefloBaHo noH y|a~ iM a y poky ofl 15 flaHa ofl flaHa jaBHor oTBapawa noHyfla.O B iam }e H a oco6a 3a KoHTaKT no obom jaBHoM no3iB y je Cam a C T aH ~ i}, ~ ia H K o M ic ije H apy~ ioca 3a cnpoB o|ew e noctynka npeflMetHe jaBHe Ha6aBKe ( te ie fo H : 018/242-194).

o ria m a B a jaB H i n o 3 iB d a ce d a jy noHyfle

3 A JA B H Y H A B A B K Y C IT A @ MHAHM X I @ 1 C A H E L IH H IX (TeHdep 6p - 10 /07 P HP )

1. HMC - P a f iH e p i ja H a fT e , O p ra H i3 a c io H i fle o naH~eBo, n o 3 iB a cBe 3aiHTepecoBaHe n o H y|a~ e f la flocTaBe cBojy noHydy 3 a ic n o p y K y c iT a ' i ~ a H i x i ' i c a n e n iH H ix , a y c k ia f ly ca KoHKypcHoM floKyM eHTacijoM i jaBHiM no3iBoM .

2. 3a iH T e p e co B a H i n o H y |a ~ i cBoje 3ane~ a}eH e noHyfle Tpe6a d a flocTaBe, Ha Ha~iH d e f iH ic a H y KoHKypcHoj doK yM eH T ac iji, nomToM Ha c ie d e fc y adpecy:

HMC A .fl. HOBM CADHMC - n E T P O LHMC PAFM H E PM JA H A F T E26000 naH~eBo, CnoqHocTapneBaHKa 199D ipeK Top C T a H i'a H BecHa, d in i . e c c .

Ca Ha3HaKoM:noH yda 3a TeHdep P H n 6p. 10/07 P H n „H E O TBAPATM "

3. KoM nieTaH nakeT KoHKypcHe doKyM eHTacije 6 i } e docTaBqeH cBakoM 3aiHTepecoBaHoM no H y |a ~ y HaKoH d o c T a B q a w a n ic a H e n p ija B e nomToM, Ha a dpecy i3 Ta~Ke 2. i i i fa k c o M 013/345-255. P ok 3a npey3 iM aw e KoHKypcHe doKyM eHTacije je do 2.11.2007. rod.

4. noH yde Mopajy c T i } i Ha HaBedeHy adpecy HajKacHije 12.11.2007. rod., do 12 ~acoBa. OTBapawe noHyda ce 6 iT i jaBHo i o d p 'a } e ce y H IC A .fl., HM C-nETPO L - O p ra H i3 a c io H i deo P a f iH e p i ja H a fT e naH~eBo, CnoqHocTapneBaHKa 199, 26000 naH~eBo, daHa 12.11.2007. rod. y 13 ~acoBa.

5. CBe iH fo p M a c ije Mory ce d o 6 iT i Ha T e ie fo H :Ten: 013 32 4127, oco6a 3a KoHTaKT - B p a H ic ia B K oB a ~ e B i}Ten: 013 32 4670, oco6a 3a K oH taK t - B p a H ic ia B H edeqK oB .

MARKETING011/344-11-86 lok. 104, 105, 224;

marketing@ danas.co.yu

o ria m a B a ja B H i n o 3 iB d a ce d a jy noHyde

3 A J A B H y H A B A B K y HELM HHMX B E U A B H IX I [ A B H I X C E B I (TeHdep 6p - 04 /07 P HP )

1. H IC - P a f iH e p i ja H a fT e , O p ra H i3 a c io H i deo naH~eBo, n o 3 iB a cBe 3aiHTepecoBaHe noH y|a~ e d a docTaBe cBojy noHydy 3a ic n o p y k y n e i iM H ix 6em aB H ix i m aB H ix c e B i, a y c k ia d y ca KoHKypcHoM dokyM eHTacijoM i jaBHiM no3iBoM .

2. 3a iH T e p e co B a H i n o H y |a ~ i cBoje 3ane~ a}eH e noHyde Tpe6a d a docTaBe, Ha Ha~iH d e f iH ic a H y KoHKypcHoj d o kyM e H T a c iji, nomToM Ha c ie d e } y adpecy:

H IC A .fl. H O B I CADH IC - n E T P O LH IC P A F IH E P IJ A H A F T E26000 naH~eBo, CnoqHocTapneBaHKa 199D ipeK Top C T a H i'a H BecHa, d in i . e c c .

C a Ha3HaKoM:noH yda 3a TeHdep P H n 6p. 04/07 P H n „H E O TBAPATM "

3. KoM nieTaH naKeT KoHKypcHe doKyM eHTacije 6 i } e docTaBqeH cBaKoM 3aiHTepecoBaHoM noH y|a~y HaKoH d ocT aB qaw a n icaH e np ijaB e nomToM, Ha adpecy i3 Ta~Ke 2. i i i fa k c o M 013/345-255. P o k 3 a n pey3 iM aw e KoHKypcHe dokyM eH Tacije je do 31.10.2007. rod.

4. noH yde Mopajy c T i } i Ha HaBedeHy adpecy HajKacHije 09.11.2007. rod., do 12 ~acoBa. OTBapawe noHyda ce 6 iT i jaBHo i o d p 'a } e ce y HMC A.D., HM C-nETPO L - O p ra H i3 a c io H i deo P a f iH e p i ja H a fT e naH~eBo, CnoqHocTapneBaHKa 199, 26000 naH~eBo, daHa 09.11.2007. rod. y 13 ~acoBa.

5. CBe iH fo p M a c ije Mory ce d o 6 iT i Ha T e ie fo H :T e i: 013 32 4015, oco6a 3a KoHTaKT - DparaHa CKBap~ K i i c y p i }T e i : 013 32 4670, oco6a 3a K oH taK t - B p a H ic ia B H edeqK oB .

o ria m a B a ja B H i n o 3 iB d a ce d a jy noHyde

3 A J A B H y H A B A B K y C E B H IX O M T M H rA (TeHdep 6p - 09 /07 P HP )

1. HMC - P a f iH e p i ja H a fT e , O p ra H i3 a c io H i deo naH~eBo, n o 3 iB a cBe 3aiHTepecoBaHe noH y|a~e da docTaBe cBojy noHydy 3a ic n o p y k y ceB H ix f iT iH r a , y c K ia f ly ca KoHKypcHoM doKyMeHTacijoM i jaBHiM no3iBoM .

2. 3a iH T e p e co B a H i n o H y |a ~ i cBoje 3ane~ a}eH e noHyde Tpe6a d a docTaBe, Ha Ha~iH d e f iH ic a H y KoHKypcHoj doK yM eH T ac iji, nomToM Ha c ie d e fc y adpecy:

HMC A.D. HOBM CADHMC - n E T P O LHMC P AFM H E PM JA H A F T E26000 naH~eBo, CnoqHocTapneBaHKa 199D ipeK Top C T a H i'a H BecHa, d in i . e c c .

C a Ha3HaKoM:noH yda 3a TeHdep P H n 6p. 09/07 P H n „H E O TBAPATM "

3. KoM nieTaH nakeT KoHKypcHe dokyM eH Tacije 6 i } e docTaBqeH cBakoM 3aiHTepecoBaHoM no H y |a ~ y HaKoH d o c T a B q a w a n ic a H e n p ija B e nomToM, Ha adp e cy i3 Ta~Ke 2. i i i fa k c o M 013/345-255. P o k 3 a npey3 iM aw e KoHKypcHe dokyM eH Tacije je d o 5.11.2007. rod.

4. noH yde Mopajy c T i } i Ha HaBedeHy adpecy HajKacHije 16.11.2007. rod., do 12 ~acoBa. OTBapawe noHyda ce 6 iT i jaBHo i o d p 'a } e ce y HMC A.D., HM C-nETPO L - O p ra H i3 a c io H i deo P a f iH e p i ja H a fT e naH~eBo, CnoqHocTapneBaHKa 199, 26000 naH~eBo, daHa 16.11.2007. rod. y 13 ~acoBa.

5. CBe iH fo p M a c ije Mory ce d o 6 iT i Ha T e ie fo H :T e i: 013 32 4194, oco6a 3a KoHTaKT - Cam o B e q K o B i}T e i : 013 32 4670, oco6a 3a K oH taK t - B p a H ic ia B H edeqK oB .

UŽICE BAJINA BAŠTA I OKOLINA

/ RTV Bajina Bašta Syetosavska 34, P.fah 105

31250 Bajina Bašta \

MARKETING 031 861 861 ,

omce@rtvprima.CEmiwwwjtvprimardom

R A D I O

PRIMA JUGOSLAVIJA KAO ISTORIJAD'on R. Lempi

Intervencija NATO 1999 ostavila je možda sire pečate u m nogim sećanjima. Ostetili su vise i infrastrukturu Srbije i njeno civilno stanovnistvo,nego sto su uspeli da odvrate snage Milosevićevog režima od Kosova. Glavni cilj koji je NATO sam sebi postavio, multietnička demokratija na Kosovu, ostao je nerealizovan od 1999 godine.

DAkl GRAF DanasAlekse Nenadovića 19-23, Beograd

011/344 11 86 lok. 107 i 124; e-mail: prodaja@danas.co.yu

sreda, 24. oktobar 2007,32 Danas

marketing@danas.co.yu MARKETP E P y B L M K A C P B M JA

M M H M C T A P C T B O F M H A H C M J A n o P E C K A y n P A B A F M L M J A L A B P A W E

MiHiCTapcTBo fiHaHCija - nopecKa ynpaBa - F in ija n a Bpawe - Ekcno3iTypa Cypqyniqa, y nocTynKy npiHyqHe HannaTe jaBHix npixoqa i3 HenoKpeTHocTi

nopecKor qyxHiKa: „Macypiqa" flP, i3 Cypqyniqe, yn. Cypqyni~Kix My~eHiKa 6p.67. Ha ocHoBy ~naHoBa 105. i 108. cTaBa 3. 3aKoHa o nopecKoM nocTynKy i nopecKojaqMiHicTpaqiji („Cnyx6eHi rnacHiK PC", 6p. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,55/2004 i 61/2005) i ~naHa 192. 3aKoHa o onmTeM ynpaBHoM nocTynKy („Cn. nicT

CPJ", 6p. 33/97, 31/2001),

O G L A m A B An p o q a jy H en o K p eT H o cT i nyTeM ycM eH o r jaB H or H aq M eT aw a

1. f lp y r o po~im Te, npB i nyT 3a npoqajy HenoKpeTHocTi nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa o q p x a lie ce qaHa 31.10. 2007. ro q iH e y nopecKoj ynpaB i - F i n i j a n i B paw e, E K cno3iTypi C ypqyn iqa y 10 ~acoBa. Ha npoqajy cy cn eq e}e HenoKpeTHocTi: Bo}waK I Knace KaT. napcena 6p. 961/1, noceqoBHi n ic T 6p. 992, KO M acyp iqa , noBpmiHe 1 xa, 85 ap, 43 m2 i namwaK I Knace noBpmiHe 1 ap i 45 m2 Koje ce Hana3e y KO M acyp iq a - C ypqyniqa .

2. Po~eTHa BpeqHocT HenoKpeTHocTi je 1.495.040,00 q iH apa.3. Ppoqaja HenoKpeTHocTi ce Bpmi nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa.4. H a qpyroM po~im Ty nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa, HenoKpeTHocT ce He M o xe npoqaTi

ic n o q 50 oqcTo yTBp|eHe no~eTHe BpeqHocTi HenoKpeTHocTi.5. n o H y |a ~ i cy q y x H i q a npe no~eTKa ycMeHor jaBHor HaqMeTawa nono xe qen o 3iT y B ic iH i oq

5 oqcTo yTBp|eHe no~eTHe BpeqHocTi HenoKpeTHocTi, oqHocHo 74.752,00 q iH apa, Ha pa~yH 840-1700845-84 - JaBHi n p ix o q i H anna}eH i y nocTynKy npiHyqHe HannaTe no Moqeny 97, c no3iBoM Ha 6opj 49095100951832.

6. Kynac - H a j6 o w i noHy|a~ je q yxaH q a ceHy no Kojoj My je npoqaTa HenoKpeTHocT yn n aT i y poKy oq 8 qaHa oq qaHa 3 a K q y~ ew a po~im Ta 3a ycMeHy jaBHy npoqajy. A ko Kynac y oqpe|eHoM poky He yn naT i ceHy 3a Kojy My je HenoKpeTHocT npoqaTa, npoqaja ce pemeweM ornamaBa HeBaxelioM, a Kynac ry 6 i npaBo Ha noBpa}aj nonoxeHor qeno3iTa.

7. Po okoH~awy npoqaje HenoKpeTHocTi nyTeM jaBHor HaqMeTawa nopecKa ynpaBa qoH oci pem ew e o npoq aji HenoKpeTHocTi.

8. K yn c i He Mory b iT i nopecKi obBe3HiK i n ic a 3anocneHa y nopecKoj ynpaBi, Kao H i ca w iM a noBe3aHa n iq a . 3a6paHa 3a oBa n iq a oqH oci ce i Ha npenpoqajy KynqeHe HenoKpeTHocTi, weHo qaBaw e y 3aKyn, Ha noknoH i n i Ha K o p im }ew e TiM n iL |iM a, y nep io q y oq roq iH y qaHa oq qaHa no 3aBpmeHoj npoqaji.

9. CBe 6 n ix e iH fo p M a q ije Mory ce q o 6 iT i npeko T e n e fo H a 017/31-509, a HenoKpeTHocT i3 n o x e H a jaBHoj npoqaji M oxe ce pa3rneqaTi qaHa 31.10.2007. roq iH e oq 09-10 ~acoBa.

10. OBaj ornac ce o6jaBwyje Ha ornacHoj T a č n i F in i ja n e I i y qHeBHoM n ic T y „flaHac".11. flaTyM o6jaB W iB aw a ornaca 24.10.2007. roqiH e.

P E P y B L M K A C P B M JA M M H M C T A P C T B O F M H A H C M J A

n O P E C K A y P P A B A F M L M J A L A B P A W E

MiHicTapcTBo fiH aH cija - nopecKa ynpaBa - F in ija n a Bpawe - Ekcno3iTypa Cypqyniqa, y nocTynKy npiHyqHe HannaTe jaBHix npixoqa i3 HenoKpeTHocTi

nopecKor qyxHiKa: „Macypiqa" flP, i3 Cypqyniqe, yn. Cypqyni~Kix My~eHiKa 6p.67. Ha ocHoBy ~naHa 105. i 108. cTaBa 3. 3aKoHa o nopecKoM nocTynKy i nopecKojaqMiHicTpaqiji („Cnyx6eHi rnacHiK PC", 6p. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003,55/2004 i 61/2005) i ~naHa 192. 3aKoHa o onmTeM ynpaBHoM nocTynKy („Cn. nicT

CPJ“, 6p. 33/97, 31/2001),

O G L A m A B An p o q a jy H en o K p eT H o cT i nyTeM ycM eH o r jaB H or H aq M eT aw a

1. T p e }e poniW Te, npB i nyT 3a npoqajy HenoKpeTHocTi nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa o q p x a lie ce qaHa 3 1 .1 0 . 2007. ro q iH e y nopecKoj ynpaB i - F i n i j a n i Bpaw e, E kcn o 3 iT yp i C y p q y n ic a y 10 ~acoBa. H a npoqajy cy c n e q e }e HenoKpeTHocTi: myMa III Knace Ha K .n. 74 Koja ce H ana3i y KO H obo Ceno, noBpmiHe 29947 m2, yn icaH a y noceqoBHi n ic T 6p. 343, KO H obo Ceno.

2. no~eTHa BpeqHocT HenoKpeTHocTi je 1.197.880,00 q iH apa.3. npoqaja HenoKpeTHocTi ce Bpmi nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa.4. H a Tpe}eM po~im Ty nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa, HenoKpeTHocT ce He M oxe npoqaTi

ic n o q jeqHe T p e }iH e oq yTBp|eHe no~eTHe BpeqHocTi HenoKpeTHocTi.5. n o H y |a ~ i cy q y x H i q a npe no~eTKa ycMeHor jaBHor HaqMeTawa nono xe qen o 3iT y B ic iH i oq

5 oqcTo yTBp|eHe no~eTHe BpeqHocTi HenoKpeTHocTi, oqHocHo 59.894.00 q iH apa, Ha pa~yH 840-1700845- 84 - JaBHi n p ix o q i H anna}eH i y nocTynKy npiHyqHe HannaTe no Moqeny 97, c no3iBoM Ha 6poj 49095100951832.

6. Kynac - H a j6 o w i noHy|a~ je q yxaH q a ceHy no Kojoj My je npoqaTa HenoKpeTHocT yn n aT i y poky oq 8 qaHa oq qaHa 3 a K q y~ ew a po~im Ta 3a ycMeHy jaBHy npoqajy. A ko Kynac y oqpe|eHoM poky He yn naT i ceHy 3a Kojy My je HenoKpeTHocT npoqaTa, npoqaja ce pemeweM ornamaBa HeBaxe^oM, a Kynac ry 6 i npaBo Ha noBpa}aj nonoxeHor qeno3iTa.

7. n o okoH~awy npoqaje HenoKpeTHocTi nyTeM jaBHor HaqMeTawa nopecKa ynpaBa qoH oci pem ew e o npoq aji HenoKpeTHocTi.

8. K yn c i He Mory b iT i nopecKi obBe3HiK i n ic a 3anocneHa y nopecKoj ynpaBi, Kao H i ca w iM a noBe3aHa n iq a . 3a6paHa 3a oBa n iq a oqH oci ce i Ha npenpoqajy KynqeHe HenoKpeTHocTi, weHo qaBaw e y 3aKyn, Ha noknoH i n i Ha K o p im }ew e TiM n iq iM a , y nep io q y oq roq iH y qaHa oq qaHa no 3aBpmeHoj npoqaji.

9. CBe 6 n ix e iH fo p M a q ije Mory ce q o 6 iT i npeko T e n e fo H a 017/31-509, a HenoKpeTHocT i3 n o x e H a jaBHoj npoqaji M oxe ce pa3rneqaTi qaHa 31.10.2007. roq iH e oq 09-10 ~acoBa.

10. OBaj ornac ce o6jaBwyje Ha ornacHoj T a č n i F in i ja n e I i y qHeBHoM n ic T y „flaHac".11. flaTyM o6jaB W iB aw a ornaca 24.10.2007. roqiH e.

P E P y B L M K A C P B M JA M M H M C T A P C T B O F M H A H C M J A

P O P E C K A y P P A B A F M L M J A L A B P A W E

MiHicTapcTBo fiH aH cija - nopecKa ynpaBa - F in ija n a Bpawe - Ekcno3iTypa Cypqynifla, y nocTynKy npiHyqHe HannaTe jaBHix npixoqa i3 HenoKpeTHocTi

nopecKor qyxHiKa: „Macypiqa" fln, i3 Cypqyniqe, yn. Cypqyni~Kix My~eHiKa 6p. 67. Ha ocHoBy ~naHa 105. i 108. cTaBa 3. 3aKoHa o nopecKoM nocTynKy i nopecKojaqMiHicTpafliji („Cnyx6eHi rnacHiK PC", 6p. 80/2002, 84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004 i 61/2005) i ~naHa 192. 3aKoHa o onmTeM ynpaBHoM nocTynKy („Cn. nicT

CPJ“, 6p. 33/97, 31/2001),

O G L A m A B An p o q a jy H en o K p eT H o cT i nyTeM ycM eH o r jaB H or H aq M eT aw a

1. T P E ] E po~im Te, npB i nyT 3a npoqajy HenoKpeTHocTi nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa o q p x a }e ce qaHa 31 .10 .2007 . ro q iH e y nopecKoj ynpaB i - F i n i j a n i B paw e, E kc n o 3 iT yp i C yp q y n ic a y 10 ~acoBa. H a npoqajy cy cn eq e }e HenoKpeTHocTi: w iB a II Knace Ha K .n. 961/2 Koja ce H ana3i y KO M acyp iqa , noBpmiHe 1802 m2, yn icaH a y noceqoBHi n ic T 6p. 992, KO M a cy p ica i očjeKTi 5 (neT) i 6 (mecT) Ha K n 963, Koji ce H ana3i y KO M acypioqa, noBpmiHe 494 m2, a y n ic a H i y noceqoBHi n ic T 6p. 992 3a KO M acyp iqa

2. no~eTHa BpeqHocT HenoKpeTHocTi je 1.017.713,00 q iH apa.3. npoqaja HenoKpeTHocTi ce Bpm i nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa.4. H a Tpe}eM po~im Ty nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa, HenoKpeTHocT ce He M oxe npoqaTi

ic n o q jeqHe T p e }iH e oq yTBp|eHe no~eTHe BpeqHocTi HenoKpeTHocTi.5. n o H y |a ~ i cy q y x H i q a npe no~eTKa ycMeHor jaBHor HaqMeTawa nono xe q eno3iT y B ic iH i oq

5 oqcTo yTBp|eHe no~eTHe BpeqHocTi HenoKpeTHocTi, oqHocHo 50.886.00 q iH apa, Ha pa~yH 840-1700845- 84 - JaBHi n p ix o q i H anna}eH i y nocTynKy npiHyqHe HannaTe no Moqeny 97, c no3iBoM Ha 6poj 49095100951832.

6. Kynac - H a j6 o w i noHy|a~ je q yxaH q a ceHy no Kojoj My je npoqaTa HenoKpeTHocT yn n aT i y poky oq 8 qaHa oq qaHa 3a K q y~ ew a po~im Ta 3a ycMeHy jaBHy npoqajy. A ko Kynac y oqpe|eHoM poky He yn n aT i ceHy 3a Kojy My je HenoKpeTHocT npoqaTa, npoqaja ce pemeweM ornamaBa HeBaxe^oM, a Kynac ry 6 i npaBo Ha noBpa}aj nonoxeHor qeno3iTa.

7. n o okoH~awy npoqaje HenoKpeTHocTi nyTeM jaBHor HaqMeTawa nopecKa ynpaBa qoH oci pem ew e o npoqaji HenoKpeTHocTi.

8. K ync i He Mory č i T i nopecKi očBe3HiK i n iq a 3anocneHa y nopecKoj ynpaBi, Kao H i ca w iM a noBe3aHa n iq a . 3a6paHa 3a oBa n iq a oqH oci ce i Ha npenpoqajy KynqeHe HenoKpeTHocTi, weHo qaB aw e y 3aKyn, Ha noknoH i n i Ha K o p im }e w e TiM n iq iM a , y nep io q y oq roq iH y qaHa oq qaHa no 3aBpmeHoj npoqaji.

9. CBe 6 n ix e iH fo p M a q ije Mory ce q o 6 iT i npeko T e n e fo H a 017/31-509, a HenoKpeTHocT i3 n o x e H a jaBHoj npoq aji M oxe ce pa3rneqaTi qaHa 31.10.2007. ro q iH e oq 09-10 ~acoBa.

10. OBaj ornac ce o6jaBwyje Ha ornacHoj T a č n i F in i ja n e I i y qHeBHoM n ic T y „flaHac".11. flaTyM o6jaB W iB aw a ornaca 24. 10. 2007. roqiH e.

P E P y B L M K A C P B M JA M M H M C T A P C T B O F M H A H C M J A

P O P E C K A y P P A B A F M L M J A L A H O B M P A 3 A P

MiHicTapcTBo fiH aH cija - nopecKa ynpaBa - F in ija n a HoBi na3ap, y nocTynKy npiHyqHe HannaTe jaBHix npixoqa i3 nokpeTHix cTBapi nopecKor o6Be3HiKa

C M A JO B I] UEMAML i3 HoBor na3apa, Ha ocHoBy ~naHa 99 i 104. cTaB 4. 3aKoHa o nopecKoM nocTynKy i nopecKoj aqMiHicTpaqiji („Cn. rnacHiK PC", 6p. 80/2002,

84/2002, 23/2003, 70/2003, 55/2004, 61/2007), i ~naHa 192. 3aKoHa o onmTeM ynpaBHoM nocTynKy („Cn. nicT CPJ“, 6p. 33/97, 31/2001), o6jaBwyje

O G L A Co n p o q a ji n o k p e T H ix c T B a p i nyTeM ycM eH o r jaB H or H aq M eT aw a

1. npBo po~im Te 3a npoqajy nokpeTHix cTBapi nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa- TepeTHo m otopho B o3ino MapKe „IVEC O M AG IRUS" T in D E U TZ M 130 M 9F1, ro q iH a

npoi3B oqw e 1982.- nyTHi~Ko motopho B o3ino MapKe „AUDI" T in 44 ro q iH a npoi3B oqw e 1984.nonicaH or i 3anneweHor y nocTynKy npiHyqHe HannaTe, a y cknaqy ca oqpeq6aM a ~n. 101. cTaB 1. i 104. cTaB 4. 3aKoHa o nopecKoM nocTynKy i nopecKoj a q M iH ic T p a q iji (y q a q e M TeKcTy 3aKoH), Kao cBojiHa nopecKor q y xH iK a C M A J O B I] X E M A IL A ca ceqim TeM y HOBOM n A 3 A P y - ceno Ocoje, o q p x a }e ce qaHa 30. 10. 2007. roqiH e, y K aH qenapiji 6poj 9, F in i ja n e H oB i na3ap, yn. 28. HoBeMčap 6poj 80. ca no~eTKoM y 10 ~acoBa.

2. no~eTHa BpeqHocT nokpeTHix cTBapi - 1.152.105,70 q iH a p a- TepeTHo m otopho B o3ino MapKe „IVEC O M A G IR U S" T in D E U TZ M 130 M 9 F1, ro q iH a

npoi3B oqw e 1982. - no~eTHa ceHa 1.032.809,00 q iH a p a- nyTHi~Ko Bo3ino MapKe „AUDI" T in 44 roqiH e, no~eTHa ceHa 119.296,70 q iH a p a

3. npoqaja nokpeTHix cTBapi ce Bpmi nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa.4. H a npBoM po~im Ty nyTeM ycMeHor jaBHor HaqMeTawa, nokpeTHe cTBapi ce He M oxe npoqaTi

ic n o q 75% yTBp|eHe no~eTHe BpeqHocTi nokpeTHe cTBapi.5. n o H y |a ~ i cy o6aBe3Hi q a qocTaBe yBepewe o i3 M ip e H iM jaBHiM np ixoq iM a.6. Kynac - H a j6o w i noHy|a~ je q yxaH q a ceHy no Kojoj My je npoqaTa nokpeTHa cTBap yn n aT i y

poky oq 8 qaHa oq qaHa 3aKwyHewa po~im Ta 3a ycMeHy jaBHy npoqajy. Ako Kynac y oqpe|eHoM poky He yn n aT i ceHy 3a Kojy My je HenoKpeTHocT npoqaTa, npoqaja ce pemeweM ornamaBa HeBaxe}oM .

7. KoHtaKT te n e fo H 020-320-719.

marketing@ danas.co.yuMARKETING

011/344-11-86 lok. 104, 105, 224

MARKET marketing@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.Danas 33

r P A f l B E o r P A f l - rP A flC K A y n P A B A AreHCMja 3a n o c iO B H i npocTop

y n y } y j e

J A B H I P O 3 1 B3a AOCTaBn>aH>e noHyfla y OTBopeHOM nocTynKy 3a

O C ir y P A W E IM O B IH E (P O C L O B H IX 3 rP A f lA , P O C L O B H IX P P O C T O P IJ A I O n P E M E ) 3 A P E P M O fl O fl 12 M E C EflM

(jaBHa Ha6aBKa y c iy r e : 1727-1 /07 )

O c iry p a w e iM o B iH e Ha kojoj je H o c in a c npaBa K o p iw fte w a rpaq Beorpaq, a y n p a B q a A re H c ija 3a nocnoBHi npocTop, n p e q B i|e H o je 3a n e p io q oq 12 M ecegi, no~eB oq qaHa n o T n ic iB a w a n o n ic e o c iryp a w a . ripaBo y ~ e w }a iM ajy cBa 3aiHTepecoBaHa n ic a Koja cy pericTpoBaHa 3a o 6 a B q a w e qenaTHocTi Koja je npeqMeT jaBHe HačaBKe i Koja iM a jy Bawefty qo3Bony H a q n e 'H o r opraHa 3a o 6 a B q a w e Te flenaTHocTi i Koja icnyw aB ajy o6aBe3He ycnoBe i 3 ~n. 45. i 46. 3aKoHa o jaBHiM HačaBKaMa („ C n y 6 e H i rnacH iK P e n y 6 n ik e C p 6 ije ”, 6p. 39/02, 43/03, 5 5 /04 i 101 /05), Kao i cBe ycnoBe i 3axTeBe i 3 jaBHor n o 3 iB a i KoHKypcHe qoKyM eHTacije. Y 3 noHyfly flo c T a B iT i floKa3e i 3 ~naHa 46. o ic n y w a B aw y o6aB e3Hix ycnoBa i 3 ~n. 45. flo 47. oBor 3aKoHa. floKyM eHTaflija Koja ce flo c T a B q a He cMe fla 6yqe c T a p ija ofl wecT M e c e c i o fl flaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor no3iB a, o c iM aKo KoHKypcHoM floKyMeHTacijoM H ije f lp y ra ~ ije oqpe |eH o . T p a 'e H a floKyM eHTacija ce q o c T a B q a y fo T o K o n iji , oc iM y cny~ajeB iM a y KojiM a je y KoHKypcHoj floK yM eH Taciji o q p e |e H o fla ce flocTaB i Kao o p ir iH a n , oahocho fo T o K o n ija oBepeHa y cyqy i i i o n w T iH i.O c iM o c T a iix qoKyMeHaTa T p a 'e H ix KoHKypcHoM qoKyMeHTacijoM, y3 noHyqy qocTaB iT i:• o p ir iH a iH y 6aHKapcKy rapaH C ijy 3a o 3 6 iq H o c T noHyqe (n iC iT a c io H a rapaH C ija), y i3H ocy qBa oqcTo

BpeqHocTi noHyqe, Koja Mopa 6 i T i Heono3iBa, 6e3ycnoBHa i nnaTiB a Ha npB i no3iB 6e3 npiroBopa, B a 'H o c T i HajMawe 90 qaHa oq qaHa oTBapawa noHyqa, oahocho qo icTeK a o n c ije noHyqe;

• o p iriH a n H o nicM o o HaMepaMa 6aHKe 3a i3 q a B a w e Heono3iBe i 6e3ycnoBHe rapaH C ije 3a qo6po i3 B p w ew e nocna, nnaT iB e Ha npB i no3 iB 6e3 npiroBopa, y i3H ocy 10 oqcTo BpeqHocTi yroBopa (n o n ice ), B a 'H o c T i 30 qaHa q y e oq icTeK a yroBopeHor n e p io q a oc iryp aw a;

• onwTe, nocečHe i qonyHcKe ycnoBe i Knay3yne Koje ce oqHoce Ha o c iry p a w e i 3 noHyqe.KoHKypcHa qoKyM eHTacija M o 'e q a ce npey3Me y poKy oq 15 qaHa oq qaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor n o 3 iB a y „C n y 6 e H o M rnacH iKy P e n y 6 n ik e C p 6 ije ”, paqHiM qaH iM a oq 11 qo 14 ~acoBa, y A reH C iji 3a nocnoBHi npocTop, Beorpaq, M aKeH3ijeBa 31 (co6a 406), y3 oB naw ftew a i qoKa3 o y n n aT i 2 .000 q iH a p a (TpowKoBi y M H o 'aB aw a i qocTaBe KoHKypcHe qoKyM eHTacije) Ha pa~yH TpaqcKe ynpaBe: 840 -742341843-24 (Moqen - 97, no3iB Ha 6poj - 94-501-18), ca Ha3HaKoM „3a KoHKypcHy qoKyMeHTacijy, jaBHa HačaBKa 1727-1/07".KoHKypcHa qoK yM eH Tacija He M o 'e q a ce npey3Me nocne Ha3Ha~eHor poKa, a HaKHaqa 3a w eHy i3 p a q y je HenoBpaTHa.3aiHTepecoBaHiM n ic iM a Koja qocTaBe 3axTeB HajKacHije 10 qaHa oq qaHa o 6 ja B q iB a w a jaBHor no3iB a i qoKa30 y n n aT i 2 .000 q iH ap a , KoHKypcHa qoKyM eHTacija 6 if te qocTaBqeHa y poKy oq qBa qaHa.Y B iq y KoHKypcHy qoKyM eHTacijy M o 'e q a ce o č aB i qo icTeK a poKa 3a weHo npey3 iM aw e, paqHiM qaH iM a oq 11 qo 14 ~acoBa, y A re H c ij i 3a nocnoBHi npocTop rpaqa Beorpaqa (co6a 406). Y B iq y KoHKypcHy qoKyMeHTacijy M o 'e y iM e noTeHcijanHor noH y|a~a o č a B iT i caMo n ic e Koje n p i n o ' i n icaH o oBnawftewe.Pok 3a qo cTaB qaw e noHyqa je 19. HoBeMčap 2007. roq iH e, qo 12 ~acoBa, 6e3 o 6 3 ip a Ha Ha~iH Ha Koji cy nocnaTe. JaBHi no3 iB je o6jaB qeH 19. oKTočpa 2007. ro q iH e y „C n y 6 e H o M rnacH iK y P e n y 6 n ik e C p 6 ije ”, y 6pojy 95. noHyqy c a ~ iw e H y npeMa ynyTcTBy q o c T a B iT i y 3ane~a}eHoM oMoTy (K y T iji i n i KoBepTi) oBepeHoM ne~aToM noH y|a~a, n i~ H o i n i p o w t o m , Ha aqpecy: rp a q B eorpaq - TpaqcKa ynpaBa, A re H c ija 3a nocnoBHi npocTop, ni/ICAPHI/IICA, MaKeH3ijeBa 31, 11000 Beorpaq, ca Ha3HaKoM: „noHyqa - He oTBapaTi, 3a jaBHy Ha6aBKy ycnyre 6poj 1727-1 /07, o c iryp a w e iM oB iH e (nocnoBHix 3rpaqa, nocnoBHix npocTopija i onpeMe) 3a n e p io q oq 12 M ececi". Ha n o n e | iH i oMoTa (KyTije i n i KoBepTe) Mopa qa 6yqe 3aBoqHi ne~aT, Ha3iB i aqpeca noHy|a~a, 6poj T e n e fo H a1 iM e oco6e 3a KoHTaKT.PoHyqa Koja 6yqe qocTaB qeH a y cynpoTHocTi ca ycnoB iM a 3a nakoBaw e, n e ~ a }e w e i o3Ha~aBawe, 6 i } e o q 6 ije H a Kao HeicnpaBHa.PoHyqa qocTaB qeH a nocne icT eK a qaTyMa i caTa o q p e |e H ix y jaBHoM no3 iB y i KoHKypcHoj q o k yM eH T ac iji cM aTpa}e ce HečnaroBpeMeHoM i 6 i } e Bpa}eHa noH y|a~ y HeoTBopeHa nocne okoH ~aw a nocTynka oTBapaw a noHyqa, ca Ha3HaKoM q a je noqHeTa HečnaroBpeMeHo.JaBHo oTBapawe noHyqa očaB ifte 19. HoBeMčpa 2007. roq iH e, y 12.30 ~acoBa, y A re H c ij i 3a nocnoBHi npocTop rpaqa B eorpaqa (cana Ha wecToM cnpaTy), y npicycTBy o B n a w }e H ix npeqcTaBHiKa noH y|a~a. P p e q c T a B H ic i noH y|a~a npeqajy o B n aw }e w e 3a y ~ e w }e y obom nocTynKy HenocpeqHo npe no~eTKa paqa o M ic ije . O Bnaw ftew e Mopa q a iM a 6poj i qaTyM i3qaB aw a, Kao i qa 6yqe oBepeHo ne~aToM i noTnicaHo oq oqroBopHor n ic a noHy|a~a. noHyqe ca BapijaHTaMa ce He npixBaTajy.PoHyqa Mopa q a 6yqe jacHa, HeqBocMicneHa, ~ iTKo nonyweHa i oBepeHa ne~aToM i noTnicaHa oq oqroBopHor n ic a noH y|a~a. PoHyqa y Kojoj 6yqy H a~ iw eH e 6 in o KaKBe i3M eHe, q o q a c i i n i 6yqe HenpaBinHo nonyweHa, cM aTpa}e ce HeicnpaBHoM i 6 i } e oq6 ijeH a.O n c ija noHyqe je HajMawe 90 qaHa oq qaHa jaBHor oTBapawa noHyqa.K p iT e p ijy M i 3a oceHy ekoHoM cki HajnoB oqH ije noHyqe:(1) H a jH i 'a noHy|eHa npeM ija - 80 6oqoBa

- ocTane ce 6oqyjy no o6paccy: H a jH i 'a noHy|eHa npeM ija /n p eM ija pa3MaTpaHe noHyqe x 80;(2) p e fep eH T H a n ic T a 3a npeTxoqHe qBe ro q iH e 3a o c iry p a w e iM o B iH a - 10 6oqoBa

- 11 i B iw e yroBopa o o c iry p a w y iM oB iH e, ca cyMoM o c iry p a w a B iw e oq 1 .200 .000.000 q iH a p a - 10 6oqoBa;- oq wecT qo 10 ( i 10) yroBopa o o c iry p a w y iM oB iH e, ca cyMoM o c iry p a w a B iw e oq 1 .200 .000.000 q iH a p a -

neT 6oqoBa;- oq jeqHor qo neT ( i neT) yroBopa o o c iry p a w y iM oB iH e, ca cyMoM o c iry p a w a B iw e oq 1.200.000.000 q iH ap a- T p i 6oqa.

(3) a 'y p H o c T y ic n n a T i WTeTe - 10 6oqoBa- qyroBaw e 3a WTeTe Ha qaH 31. 12. 2006. ro q iH e y oqHocy Ha n iK B iq ip a H e WTeTe, Mawe oq 10 oqcTo ( i 10

oqcTo) - 10 6oqoBa;- qyroBaw e 3a WTeTe Ha qaH 3 1 .1 2 . 2006. ro q iH e y oqHocy Ha n iK B iq ip a H e WTeTe, oq 10,1 qo 15 oqcTo ( i 15

oqcTo) - neT 6oqoBa;- qyroBaw e 3a WTeTe Ha qaH 3 1 .1 2 . 2006. ro q iH e y oqHocy Ha n iK B iq ip a H e WTeTe, oq 15,1 qo 20 oqcTo ( i 20

oqcTo) - T p i 6oqa;- qyroBaw e 3a WTeTe Ha qaH 3 1 . 1 2 . 2006. ro q iH e y oqHocy Ha n iK B iq ip a H e WTeTe, B iw e oq 20 oqcTo - 6e3

6oqoBa.OqnyKa o q o q e n i yroBopa qoHefte ce y oKBipHoM poky oq 30 qaHa oq qaHa oTBapawa noHyqa.H ap y ~ in a c 3 a q p 'a B a npaBo q a oqycTaHe oq i3 6 o p a noH y|a~a ykoniK o ycTaHoBi q a H ijeqHa noHyqa He oqroBapa ycnoBiM a i 3axTeBiM a i 3 jaBHor no3iB a i KoHKypcHe qoKyMeHTacije i n i 36or HeKor qpyror onpaBqaHor pa3nora. floqaTHe iH fo p M a c ije Mory ce q o 6 iT i Ha 6poj T e n e fo H a : 011 /2457-332. O co6a 3a KoHTaKT: CaBKa C p q i} .JaBHi no3iB ce o6javqyje Ha ocHoBy ~naHa 70. ctaB 1. ta~Ka 2. i ~naHa 72. ctaB 1. ta~Ka 1 .3aKoHa o jaBHiM HačaBKaMa.

Na osnovu c lana 5. P raviln ika o sadržin i i nacinu izveštavan ja javnih d ruštava i obaveštavanju o posedovanju akcija sa pravom glasa („S lužbeni G lasn ik Republike S rb ije “

br. 100/2006),

U prava akcionarskog društva „K O Z A R A “ iz B AN A TSK O G V E L IK O G SELA

oglašavaIZJAVU O Š E S TO M E S E Č N O M PLAN U P O SLO V A NJA

A K C IO N A R S K O G D R U [T V A ZA D RU G O P O L U G O D I[T E 2007. G O D IN E

1. Poslovno ime: A kc ionarsko d ruštvo „K ozara“2. Sedište: 23312 B anatsko V eliko Selo,

adresa: ul. O m ladinska br. 2.3. M aticni broj: 08021902, PIB: 1007848354. w eb site: www.kozarabvs.co.yu

e-m ail adresa: kozarabvs@ ptt.yu5. Broj i datum rešenja o upisu u registar privrednih subjekata:

BD 20374/2005 od 19. 05. 2005. god.6. Delatnost (šifra i opis): 01110 G ajen je ž ita i d rugih useva i

zasada.7. Podaci o predsedniku i c lanovim a U pravnog odbora:

1. A ngelina S im ić, predsednik U pravnog odbora2. V lado Krejić, clan3. P redrag Č ortanovački, clan

8. P lanom pos lovan ja za d rugo po lugod iš te 2007. god ine predviđena je žetva kultura ratarske pro izvodnje sa 1.796 ha po ljoprivredn ih površ ina, od cega je oko 874 ha uzeto od države u zakup, oko 72 ha uzeto u zakup od privatnih posednika po ljopriv redn ih površ ina i os ta lo su poljoprivredne površ ine u vlasn ištvu Društva. Završena je pro izvodn ja pšen ice na 489 ha, uljane repice na 108 ha i m erk. suncokre ta na 137 ha. O s tva rena je p ro izvodn ja pšen ice od 2669 tona, u ljane repice od 286 tona i suncokreta oko 396 tona. O cekuje se žetva soje na 238 ha, žetva kukuruza na 436 ha i vađen je šeć. repe sa 418 ha. N a tim površ inam a p lan irano je da bude, so je oko 520 tona, kukuruza oko 3900 tona, i šećerne repe oko 15.000 tona. P lanira se zasn ivan je pro izvodnje za 2008. godinu i to: pšen ice na 600 ha, u ljane rep ice na 80 ha, i duboko oranje na osta lih 1.116 ha. koji su nam na raspolaganju.

Predviđena je kontinuirana pro izvodnja tovnih svinja za klanje kao i p ro izvodn ja krm nih sm eša za ishranu svin ja. Upravni odbo r ovom prilikom konsta tu je da su os tva ren ja u nivou plana.P lanirana je realizacija tovnih svinja za drugih šest meseci oko 924 tone, odnosno oko 98.000.000 din.U pravn i odbor konsta tu je da se natu ra ln i deo p lana po m esecim a ostvaru je sag lasno planu, dok je finansijsk i niži od p lana usled niske prodajne cene tovnih svinja.P rim erak ove iz jave akc ionarsko d ruštvo ob jav lju je u dnevnom listu koji se d is tribu ira na celo j teritoriji Republike i is tovrem eno se dostav lja Kom isiji za hartije od v rednosti, o rgan izovanom tržištu, na koje su ukljucene akcije društva.

Za upravu akcionarskog društva „AD „“K O ZA R A “„ Ban. Vel. S e lo “

P redsednik U pravnog odbora Angelina S im ić dipl. ecc.

^A K O SE PRETPLATITE NA ^

iD a n a sUplatom odgovarajuće pretplate na nas tekući racun kod

VOJVOĐANSKE BANKE A.D. 355 - 1009593-77imate pravo na popuste:

-10% -15%mese~na tromese~na

738.00

410.00

,001.148,

2.091.00+ p tt troskovi

1.230.00UKUPNO

--------L003.321,

-20% -25%polugodišnja godišnja3.936.00 7.380,00

+ p t t troskovi2.460.00 4.920,00

UKUPNO,00____________12.30Q.006.396,

Prodaja, kontakt telefon: 0 1 1 /3 4 4 1 1 8 5 /1 0 7 i 124

sreda, 24. oktobar 2007.34 Danas

marketing@danas.co.yu MARKET

Eeorpaaw w w .beo g rad .o rg .yu

r P A f l B E o r P A f l - rP A flC K A y n P A B A CeKpeTapujaT 3a KOM yHaiHe i CTam6eHe n o c iO B e

yn y k y je

J A B H I nO 3M B3a A O C TaB qaw e noH yqa y OTBopeHOM nocTynky 3a

n O n P A B K y y L M H H E F A C A flE C T A M B E H E 3 rP A flE y n A L M O T 1 ]E B O J y L I C I 25 A(jaBHa Ha6aBKa: 101/07 )

npaBo y ~ e w }a iM a jy npaBHa i f i 3 i ~ K a n ic a Koja icn y w a B ajy ycnoBe i 3 ~ i . 45, 46. i 47. 3aKOHa o jaBHiM HačaBKaMa ( „ C n y 6 e H i rnacH iK P e n y 6 n ik e C p 6 ije ”, 6p. 39/02, 43/03, 5 5 /04 i 101/05), Koja cy periCTpoBaHa 3a oBy BpcTy paqoBa i Koja iM ajy p e fe p e H c y 3a p e B iT a n i3 a c ijy fa c a q a 3rpaqa Koje cy noq 3aw TiToM 3aBoqa 3a 3 a { T iT y cnoM eHiKa K yiType Y3 noHyqy q o c T a B iT i qoka3e o ic n y w a B a w y ycnoBa, y c kn aq y ca očpacceM 2 KoHKypcHe floKyMeHTacije.KoHKypcHa qokyM eH Tacija M o 'e q a ce npey3Me 9. HoBeMčpa 2007. ro q iH e y C eK peT ap ijaT y 3a KoMyHanHe i cTaMčeHe nocnoBe, Beorpaq, ron cB opq ijeB a 35 (npB i cnpaT, co6a 4), paqHiM q a H iM a oq 10 qo 15 ~acoBa, y3 qoka3 o y n n a T i 1 .000 q iH a p a (tp o w ko bm i3 p a q e KoHKypcHe floKyM eHTacije) Ha pa~yH rp a q c k e ynpaBe: 8 40 ­742341843-24 (Moflen - 97, no3iB Ha 6poj - 33-501-06), ca Ha3HaKoM „3a KoHKypcHy floKyMeHTacijy III-03-36-44/07”. KoHKypcHa floKyM eHTacija He M o 'e fla ce npey3Me nocne Ha3Ha~eHor poKa, a HaKHafla 3a w eHy i3 p a fly je HenoBpaTHa.noHyfle ce npinpeM ajy i qocTaB qajy y cKnafly ca jaBHiM no3iBoM i KoHKypcHoM floKyMeHTacijoM. noHyfla Mopa fla c a q p ' i : je q iH i~ H e ceHe no cbmm n o 3 iC ija M a npeflM epa pafloBa i ceHe 3a n o 3 ic i je flaTe nayrnaiHo; poK 3aBpweTKa pafloBa (i3paw eH KaneHflapcKiM flaHiM a); Ha~iH nnaftawa; BpeflHocT npoce~Hor 6pyro HopMa-~aca 3a eBeHTyaiHe H enpeqB i|eH e i HaKHaflHe pafloBe; nonyweHe očpacce i cBy TpaweHy floKyMeHTacijy. CeHe cy f iK c H e flo 3aBpweTKa pafloBa. r apaHTHi poK 3a o6aB qeH e pafloBe je HajMawe neT ro fliH a.B a 'H o c T noHyfle Mopa fla 6yqe HajMawe 90 flaHa ofl flaHa oTBapawa noHyfla.He npiXBaTajy ce noHyqe ca BapijaHTaMa.Y3 noHyqy qocTaB iT i:• o p ir iH a iH y 6aHKapcKy ra p a H c ijy 3a o 3 6 iq H o c T noHyqe, y i3H ocy oq 6 0 .000 q iH a p a , Koja Mopa 6 mtm ca

Kiay3ynaM a: Heono3iBa, 6e3ycnoBHa, „HannaTiBa Ha npB i n o 3 iB “ i 6e3 npaBa Ha npiroBop, B a 'H o c T i 90 qaHa oq qaHa oTBapawa noHyqa;

• o p ir iH a n H o pmcmo o HaMepaMa nocnoBHe 6aHKe q a } e i3 q a T i 6aHKapcKy ra p aH c ijy 3a noBpaftaj aBaHca, ca Knay3ynaMa: Heono3iBa, 6e3ycnoBHa, „HannaTiBa Ha npBi no3iB “ i 6e3 npaBa Ha npiroBop, y i3Hocy yroBopeHor aBaHca, Koji je o6pa~yHaT y oqHocy Ha yroBopeHy BpeqHocT paqoBa, y poKy oq ocaM qaHa oq qaHa n o T n ic iB a w a yroBopa, B a 'H o c T i 30 qaHa q y e oq poKa qaTor 3a i3 B p w ew e nocna;

• o p iriH an H o pmcmo o HaMepaMa nocnoBHe 6aHKe q a } e i3 q a T i 6aHKapcKy rap aH c ijy 3a qo6po i3B p w ew e nocna, ca Knay3ynaMa: Heono3iBa, 6e3ycnoBHa, „HannaTiBa Ha npB i n o 3 iB “ i 6e3 npaBa Ha npiroB op, y i3H ocy 10 oqcTo yroBopeHe BpeqHocTi paqoBa, y poKy oq ocaM qaHa oq qaHa n o T n ic iB a w a yroBopa, B a 'H o c T i 30 qaHa q y e oq poKa qaTor 3a KoHa~Ho i3 B p w ew e nocna;

• o p iriH an H o pmcmo o HaMepaMa nocnoBHe 6aHKe q a } e i3 q a T i 6aHKapcKy rapaH cijy 3a oTKnaw aw e HeqocTaTaKa y rapaHTHoM poKy, ca Knay3ynaMa: Heono3iBa, 6e3ycnoBHa, „HannaTiBa Ha npB i n o 3 iB “ i 6e3 npaBa Ha npiroBop, y i3H ocy neT oqcTo BpeqHocTi i3 B e q e H ix paqoBa, B a 'H o c T i 30 qaHa q y e oq rapaHTHor poKa;

• i3 jaB y noTnicaHy i oBepeHy oq noH y|a~a (H ocioca nocna) q a } e y poKy oq neT qaHa oq qaHa y B o |e w a y nocao q o c T a B iT i qoKa3 o nnafteHoj n p e M iji n o n ic e 3a o c iry p a w e oq oqroBopHocTi npeMa T p e }iM n ic iM a i cTBapiMa 3a n e p io q qo 3aBpweTKa paqoBa, (oBy i3 jaB y noH y|a~ caM f opM ipa).

Po k 3a q o c T a B q a w e noHyqe je 26. HoBeMčap 2007. ro q iH e , qo 10.30 ~acoBa, 6e3 o 6 3 ip a Ha H a~iH Ha Koji cy nocnaTe. JaBHi no3 iB je o6jaBqeH 19. oKTočpa 2007. ro q iH e y „C n y 6 e H o M rnacH iKy P e n y 6 n ik e C p 6 ije ”, y 6pojy 95.noHyqa n p ic n e n a nocne oBor poKa cMaTpafte ce HečnaroBpeMeHoM i 6 i } e BpafteHa noH y|a~y HeoTBopeHa HaKoH okoH~aw a nocTynka oTBapawa noHyqa, ca Ha3HaKoM q a je noqHeTa HečnaroBpeMeHo.noHyqy Ha o p ir iH a n H iM o č p a c c iM a (ociM y cny~ajeB iM a Koji cy i3 p i~ iT o n p e q B i|e H i y KoHKypcHoj qoK yM eH Taciji), o p iriH an H o M npeqM epy paqoBa, o p iriH an H o M Moqeny yroBopa i TpaweHy KoMnneTHy qokyM eHTacijy 3a ic n y w a B aw e ycnoBa y cknaqy ca ~n. 45, 46. i 47. 3aKoHa o jaBHiM HačaBKaMa, a cacTaBqeHy npeMa qatoM ynyTcTBy, q o cT aB iT i y nnacTi~Hoj f a c c iK n i ca MexaHi3MoM i y 3ane~a}eHoj KoBepTi, ca Ha3HaKoM „PoHyqa - He oTBapaTi, 3a nonpaBKy yn i~ H e fa c a q e cTaMčeHe 3rpaqe y PanM oTi}eBoj y n ic i 25a, jaBHa HačaBKa 101/07, npeqMeT III-03 -36-44 /07”, Ha aqpecy: C eK peTapijaT 3a KoMyHanHe i cTaMčeHe nocnoBe, P IC A P H IC A , ToncBopqijeBa 35, Beorpaq.KoBepTa Ha npeqw oj cTpaH i Mopa q a iM a 3aBoqHi 6poj, a n o n e |iH a Mopa q a 6yqe oBepeHa ne~aToM noHy|a~a. Ha n o n e | iH i KoBepTe HaBecTi Ha3iB noH y|a~a, ceq irnTe f i p M e i iM e oco6e 3a KoHTaKT. Y k o im k o noHyqa He 6yqe qocTaBqeHa Ha HaBeqeHi Ha~iH, 6 i } e HeicnpaBHa i H e}e ce pa3MaTpaTi.JaBHo oTBapawe noHyqa o 6 a B i}e ce 26. HoBeMčpa 2007. roq iH e, y 11 ~acoBa, y CeK peTapijaTy 3a KoMyHanHe i cTaMčeHe nocnoBe (B eniK a cana), y npicycTBy oBnarn^eHix npeqcTaBHiKa noH y|a~a. P p e q cT aB H ic i noH y|a~a npeqajy nyHoMo}je 3a y~em }e y obom nocTynKy, HenocpeqHo npe no~eTKa paqa K oM icije . PyHoMo}je Mopa q a iM a cBoj 6poj, qaTyM, noTn ic oqroBopHor n ic a , ne~aT noH y|a~a i Ha3HaKy 3a Kojy jaBHy Ha6aBKy ce oqHoci. n o H y |a ~ M o 'e y nicaHoM o 6 n ik y q a T p a ' i qoqaTHe iH fo p M a c i je i n i o 6 ja w w e w a y B e3 i ca npinpeM aw eM noHyqe, HajkacHije neT qaHa npe ic T e k a poKa 3a qo c T a B q a w e noHyqa.O qnyKa o q o q e n i yroBopa qoHefte ce y okbm phom poky oq 60 qaHa oq qaHa oTBapaw a noHyqa, o ~eMy } e cbm n o H y |a ~ i 6 mtm očaBernTeHi.K p iT e p ijy M i 3a oceHy ekoHoM cki HajnoB oqH ije noHyqe:(1) ceHa - 90 6oqoBa

- HajMawa ceHa q o 6 ija 90 6oqoBa, a ocTane ce 6oqyjy npeMa fo p M y n i: 6poj noHqepa (n) = HajMawa noHy|eHa ceHa/noHy|eHa ceHa x 90;

(2) BpeqHocT npoce~Hor 6pyro-HopMa ~aca 3a eBeHTyanHe H enpeqB i|eH e i HaKHaqHe paqoBe - 10 6oqoBa- HajMawa BpeqHocT npoce~Hor 6pyTo-HopMa ~aca q o 6 ija 10 6oqoBa, a ocTane noHyqe ce 6oqyjy npeMa

fo n M y p i: 6poj noHqepa (n) = HajMawa BpeqHocT npoce~Hor 6pyTo-HopMa ~aca /noH y|eH a BpeqHocT npoce~Hor 6pyro-HopMa ~aca x 10.

H ap y ~ in a c 3 a q p 'a B a npaBo q a oqycTaHe oq i3 6 o p a noHy|a~a ykoniK o ycTaHoBi q a HijeqHa noHyqa He oqroBapa ycnoBiM a jaBHor no3 iB a i KoHKypcHe qokyM eHTacije, i n i 36or HeKor qpyror onpaBqaHor pa3nora.JaBHi no3 iB ce o6jaB qyje Ha ocHoBy ~naHa 70. i ~naHa 72. c taB 1. ta~K a 1 . 3aKoHa o jaBHiM HačaBKaMa.

Na osnovu clana 63. i 64. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (Sl. glasnik RS

br.47/2006) i clana 5. Pravilnika o sadržini i nacinu izveštavanja javnih društava i obaveštavanju o posedovanju akcija sa pravom glasa („Sl.glasnik" br. 100/2006), Upravni

odbor AD „Krovar" Petrovaradin je, na svojoj sednici održanoj dana 18.10.2007. godine, doneo i objavljuje:

I Z J A V U

O Š E S TO M E S E Č N O M PLANU P O SLO VANJA ZA D RU G O P O LU G O D IŠTE 2007. G O D IN E

1) . Poslovno ime : „Krovar^' Akcionarsko društvo za završne izanatske radove u gralevinarstvu Petrovaradin,Sedište i adresa: Petrovaradin, Preradovićeva broj 78, Maticni broj: 08042047,PIB: 100398282;

2 ) . Broj i datum rešenja o upisu u registar privrednih subjekata:BD 77843/2005 od 13.07.2005.godine;

3 ) . Delatnost (šifra i opis): 45220 - Montaža krovnihkonstrukcija i pokrivanje krovova;

4 ) . Podaci o predsedniku i clanovima Upravnog odbora:Anđa Lakić, predsednik Upravnog odbora,Mirjana Terzić Đorđević, clan Upravnog odbora,Dragana Matejić, clan Upravnog odbora.

5 ) . Planom poslovanja za drugo polugodište 2007. godinepredviđen je završetak radova iz pretežne delatnosti, u obimu, odnosno, vrednosti od 7.436.350,00 dinara,a po zakljucenim ugovorima o izvođenju hidroizolacije ravnih krovova.

6 ) . Primerak ove izjave akcionarsko društvo objavljuje udnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike i istovremeno dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti i organizovanom tržištu na koje su ukljucene akcije društva.

Predsednik Upravnog odbora Anđa Lakić,dipl.pravnik

POSLE IZUZETNOG USPEHA PRVOG IZDANJA DRUGO DOPUNJENO IZDANJE

Knjiga satiricnih kolumni

S vremena a na vremeDanasovog autora Milinka Bujišića

„... U Bujišićevoj satiri stiču (se) dve grane: jedna, društvena sati- ra u tradiciji Jovana Sterije Popovića i, dru- ga, politička satira pri- sutna kod Radoja Do- manovića..."

Iz predgovoraDesimira Tošića

„...Popisu Bujišićevih prethodnika u ovom teškom i opasnom poslu svakako bi se mogla dodati jos i ime- na Branislava Nušića ili Petra Kočića..."

Goran Babić, N IN„...Posle Danojlićeve Muke s rečima, u Srbiji se niko nije tako uspesno poigravao s političkim govorom i paradok- sima javne komunikacije kao Bujišić..."

Velim ir ]u rg u z Kazimir, Politika„...Bujišić je satiričar-realista. Njegova osnovna poetska (i filozofska) postavka je da između stvarnosti i satirične proze koju pise nema bitnih razlika..."

Srba Ignjatovi} , Ve~ernje novosti„...Bujišić nam počesto ukazuje na to da je 'car go', ali ne sla- bašnim glasićem i naivnim stavom deteta, već promišljen- im odbijanjem čoveka sa gorkim životnim iskustvom da se učestvuje u kolektivnom ludilu..."

M ilivoje Stefanović, Danas

KNJIGA SE MOŽE KUPITI U KNJIŽARI „GLASNIK" U BEOGRADU, KNEZA MILO[A 16 ILI NARUČITI NA TELEFON 011/26-42-872

CENA: 400,00 dinara

FELJTON gl.urednik@danas.co.yuDanas 35

sreda, 24. oktobar 2007.

Slepa vera u Rusiju, netrpelj ivost prema ZapaduDRAGAN VUKŠIĆ: Prilog za p o rtre t Ratka Mladica (17)

Dragan Vukšić (1945) zavrsio je Vojnu akade- miju i Generalštabnu akademiju u Beogradu. Naj- veći deo vojne karijere proveo je na duznostima u oblasti spoljnopolitičkih odnosa i m elunarod- ne vojne saradnje. Kao predstavnik JNA - VJ bio je član dr'avn ih delegacija na Konferenciji OEBS u Beču, na m irovnim pregovorima u Zenevi, Dejto- nu i Bonu i na pregovorima o Podregionalnoj kontroli naoruzanja u Beču. Od 1993. do 1997. bio je član Komiteta Savezne vlade za saradnju s m i­rovnim misijama i m irovnim snagama. Vojsku je napustio 1999. zbog neslaganja s politikom tada- šnjeg režima.

Objavio je, u zemlji i inostranstvu, vise stručnih vojnih i političkih članaka i ras- prava. Autor je knjiga „Pukovnikov otkaz krvavom kom andantu" i „JNA i raspad SFR Jugoslavije: Od čuvara do grobara svoje drzave".

Tipičan komunistički oficir suženih vidika: Mladic' u Srebrenici

Nem a sum nje da je Mla­dic, i kao oficir i kao „hom o politicus“, bio

odan Jugoslaviji. [tavi{e, on je u tom e oti{ao i korak dalje, pa se i nacionalno izražavao kao Jugosloven, {to je zapisano i u njegovom personalnom kar- tonu, kao i da je od 1964. bio clan SKJ. Sasvim je logično da je, no{en kom unističkom ide- ologijom, bio odan socijalistič- koj i sam oupravnoj, Titovoj Jugoslaviji, kao i vecina pri- padnika JNA i njegovih dru- gova. To znači i da je ne samo bio za bratstvo i jedinstvo na- roda i narodnosti, nego da je kao oficir bio dužan da ga „ču- va kao zenicu oka svog“ i da svoje vojničke kolektive izgra- đuje na toj osnovi. To dalje znači i da je m orao da bude ateista, ili barem da nije bio „bogomoljac“, {to je i logično, jer u njegovoj prirodi nije bilo m esta za pokornost, moljenje i klanjanje drugima.

Vi{e je nego jasno i da je

M ladic bio nacionalno, poli- tički i ideolo{ki orijentisan prem a „majci Rusiji“ i nega- tivno raspoložen prem a Zapa­du i NATO, te da je verovao u teoriju antijugoslovenske za- vere i njeno razbijanje, onako odoka i bez ikakvog povoda i razloga. Takva shvatanja, kao i kod vecine njegovih drugova u tada{njoj JNA bila su, skoro po pravilu, deo matrice i kli{ea tada{njeg oficira.

Dakle, pun zabluda i pred- rasuda, Mladic nije mogao da razum e krupne prom ene u svetu, posebno u Evropi, a na- ročito ne raspad Jugoslavije, kojoj je - onakvoj kakvom ju je video - bio odan. A sa raspa- dom Jugoslavije, jedan svet se m unjevito ru{io, nestajao je do tada važeci sistem vredno- sti, nastajala je praznina u sve- sti i razum u. Do{lo je do tra- gične unutra{nje transform a- cije. Jugoslovenstvo je prera- stalo u srpstvo, antijugoslo- venska u antisrpsku zaveru,

ateizam u religioznost. Brat- stvo i jedinstvo prerastalo je u m ržnju prem a drugim naro- dim a biv{e Jugoslavije. Dosko- ra{nja braca postala su nepri- jatelji, ili „usta{e“, ili „na{i Turci s kojim a m oram o da se obračunam o“.

Kad je na čelu svoje vojske u{ao u Srebrenicu Mladic je re- kao i ovo: „Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebre­nici. Uoči velikog praznika srpskog, poklanjamo srpskom narodu ovaj grad i, napokon, do{ao je dan da se posle bune protiv dahija osvetimo Turci- m a na ovom prostoru“. A da je Mladic, zaista, „ratovao sa Turcim a“, potvrdio je i francu- ski general Filip Morijon, prvi kom andant U nprofora u BiH, kojem je Mladic rekao: „ [ta vi tu radite? Prestanite da stojite na putu re{avanja sudbine Bo- sne. Pustite m e da sredim ra- čune sa m ojim Turcim a“.

Verovanje u Rusiju i očeki- vanja od nje beznadežno i tra- gično su rasla, a netrpeljivost prem a Z apadu i NATO, pa i prem a Ujedinjenim nacijama, prerastala je u m ržnju. Mladic nije mogao da shvati da, kao pregovarači, s druge strane stola sede upravo oni koji od- lučuju o nam a i svima zarace- nim a, hteli m i to ili ne, dakle Zapad i NATO, i da oni nisu apriori srpski neprijatelji, pa ih je brutalno provocirao i iza- zivao, vređao i gurao im „prst u oko“ i kad za to nije bilo ni- kakvog povoda i potrebe. Na- žalost, to nisu razum eli n i nje- govi politički m en to ri i pret- postavljeni na Palam a i u Beo- gradu. Zato je bombardovanje

od strane NATO prokomenta- risao na svoj način, skoro bez iznenađenja i uzbuđenja. Re- kao je da nije iznenađen {to su U jedinjene nacije odobrile bom bardovanje, jer su one odgovorne za sve žrtve srp- skog naroda u ovom ratu. One su, sm atrao je, dozvolile da se kom adanjem Jugoslavije izvr- {i zločin nad Srbima, treci pu t u dvadesetom veku. Očigled- no je da je M ladicu b itno da on misli da zna {ta se to de{a- va, kao i da pri tom e nije ba{ mnogo razmi{ljao. Po njemu,

UN su krive i za prvi zločin nad Srbim a u Prvom svet- skom ratu , iako su stvorene posle Drugog svetskog rata.

Dram atični događaji na te- renu dodatno su sužavali vidi- ke Mladicu, a zvanična politi- ka i propaganda su ga, opet, kao i vecinu tada{njih oficira, zloupotrebljavali i produbljiva- li njegovo pogre{no viđenje stanja i odnosa i endemske za- blude naroda kojem pripada. Kad u početku izabere{ pogre- {an p u t i krene{ u pogre{nom

pravcu, onda se sve vi{e udalja- va{ od ishodi{ta, čini{ nove gre- {ke, srlja{ u propast i za sobom vuče{ i druge. Mladic je jedan od najboljih prim era za to. On, izgleda, nije bio svestan da se u tom ko{maru i sam transfor- mi{e, da gubi sebe i da postaje ne{to drugo, jer je upravo u tom tragičnom i suludom vre- m enu doživljavao zvezdane trenutke. Bio je uspe{an, hva- ljen, unapređivan, slavljen, po- stao je nacionalni heroj u oči- m a mnogih. N a s ta v lja se

Paternalizam vređa sliku čoveka o samom sebiBOŽO STOJANOVIĆ: Isaija Berlin (5)

Edicija „Političke fam ilije" predstavlja jedinstven po- kusaj u nasem izdavastvu da se deceniju i po posle uvo- len ja visestranačja sira publika upozna s različitim ide- oloskim učenjima i političkim projektima i idejama. Na- mera izdavača „Sluzbenog glasnika" jeste da u nekoli- ko kola ove edicije u jednom njenom delu („Ideologije i stranke") objavi popularno pisane knjige o političkim ideologijama i političkim strankama koje ih predstavlja- ju u Evropi i u Srbiji, a u drugom („Teoretičari") o teore- tičarima koji su doprineli njihovom uobličavanju.

U delu koji je posvećen ideologijama i strankama do sada su izasle knjige: Misa Đurković, K on ze rva tiv izam i ko n ze rva tivn e stranke , Brana Marković i Zoran Stojiljko- vić, Soc ija ldem okra tija i soc ija ldem okratske stranke , a u stampi se nalaze jos dve: Dar- ko Nadić, Ekologizam i ekološke s tra nke i Ilija Vujačić, Libera lizam i lib e ra ln e stranke.

Knjiga Teoretičari lib e ra liz m a Dragana D. Lakićevića, Boze Stojanovića i Ilije Vu- jačića, iz koje objavljujemo sire izvode, predstavlja prvu knjigu u delu edicije po- svećene teoretičarima. Uslediće i knjige o teoretičarima konzervativizma, socijal- demokratije, ekologizma itd.

S loboda može doci u su- kob sa nekim drugim vrednostima: pravedno-

{cu, javnim poretkom , jedna- ko{cu i slično. Zbog toga b i li- beralna vlada trebalo da ima u vidu da sukobljene političke vrednosti vode u dru{tveni konflikt, koji se može prevazici samo i isključivo dogovorima i kompromisim a. Ve{tina da se takvi kompromisi realizuju go- vori o odgovornosti i sposob- nosti neke vlade.

„Moja teza glasi: Po{to se ne- ke vrednosti mogu su{tinski su- kobljavati, uverenje da se u na- čelu može otkriti obrazac u ko­jem su sve one usklađene teme- lji se na jednom pogre{nom apriornom stanovi{tu o svetu. Ako sam u pravu, i ako je čove- kov položaj takav da onemogu- cuje potpuno izbegavanje izbo- ra, tom e nije razlog samo oči- gledna činjenica koju su filozofi retko predviđali, naime, da ima mnogo mogucih pravaca dela-

nja i mnogo izazovnih načina života, i da je odabiranje izme- đu njih su{tinski element racio- nalnog bica ili čoveka sposob- nog za moralno rasuđivanje; čo- vek ne može da izbegne izbor pre svega zato {to postoji sukob ciljeva, {to ne može sve da se im a (u uobičajenom smislu, to je pojmovni, a ne empirijski raz­log) . Iz toga sledi da sam pojam idealnog života u kojem nikada ni{ta vredno ne m ora da se iz- gubi ili žrtvuje, u kojem sve ra- cionalne (ili moralno valjane ili na neki drugi način opravdane) želje mogu biti istinski zadovo- ljene, nije samo utopijski, vec i nedosledan. Nužnost da se bira, da se neke najvi{e vrednosti žr- tvuju nekim drugim najvi{im vrednostima, trajna je osobina ljudskog usuda.“

Iz toga je sledila i razorna kritika paternalizma u bilo ko­jem obliku i od bilo koga da do- lazi. Paternalizam, kaže Berlin, nije despotizam zato {to vi{e ugnjetava nego prosta i nepro- svecena tiranija, vec zato {to

nedopustivo vređa sliku čove- ka o sam om sebi kao ljudskom bicu koje je odlučilo da vodi ži- vot u skladu sa vlastitim ciljevi- m a (koji ne m oraju uvek biti racionalni ili dobronam erni), i koje ima pravo da ga drugi pri- znaju kao takvo.

U knjizi „Koreni romanti- zma“ Berlin nastoji da utvrdi iz- vore rom antizm a (ambijent u kojem je nastajao i mislioce ko­ji su ga razvjali), da identifkuje ključne ideje koje su zastupali romantičari i, konačno, da uka- že na uticaj njihovih ideja na za- padnu civilizaciju. Berlin sma- tra da rom antizam predstavlja najveci skora{nji pokret koji je transformisao život i misao za- padnog sveta. Prema njegovom mi{ljenju reč je o radikalnoj transformaciji koja se odvijala od 1760 do 1830. godine - ovo vremensko određenje treba shvatiti uslovno - posle koje vi- {e ni{ta nije bilo isto. U tom pe- riodu do{lo je do „preloma u svesti“. Berlin sm atra da je za razumevanje rom antizma neo-

phodan strpljiv istorijski metod. Potrebno je usmeriti pažnju na početak 18. veka i objasniti {ta je činilo osnovne elemente tada- {nje situacije (ideje koje su do- minirale), kao i {ta je to {to je dovelo do njenog potkopavanja. Berlin smatra da zapadna civili- zacija kasnog 17. i ranog 18. ve­ka počiva na tri stuba (načela). Prvo, da se na sva istinska pita- nja može dati odgovor, a ako ne može, onda to i nije pitanje. Drugo, svi ovi odgovori mogu se saznati, to jest otkriti sredstvi- m a kojima se drugi ljudi mogu podučiti (postoji samo jedan način da se otkriju ovi odgovo- ri, a to je upotreba razum a - de- duktivno u matematičkim nau- kama i induktivno u prirodnim naukama). Trece, svi odgovori m oraju biti u m eđusobnom skladu, a ukoliko nisu nastaje stanje haosa. U ovom periodu bili su brojni predmeti sporenja, ali postojalo je slaganje oko toga da se vrlina sastoji u znanju. Berlin dodaje da su ovi stavovi duboko prodrli ne samo u nau- ku i etiku vec i u umetnost. To je bio skup ideja na koje je reago- vao romantizam.

Prve pukotine „u zidu pro- svecenosti“ napravili su Monte-

skje i Hjum, ali pravi napad ko­ji je trajno uzdrmao celu zgradu do{ao je od Nemaca. Berlin tvr- di da je početni udarac prosve- cenosti izveo Johan Georg Ha- m an (sused i prijatelj Imanuela Kanta). Haman je smatrao da je slika čoveka i dru{tva koju nude prosvetitelji neprihvatljiva. Nje- govo osnovno učenje svodi se na to da Bog (kao stvaralac) nije geometar i matematičar, nego - pesnik. Istinski osnivači roman- tizm a su, prem a Berlinovom mi{ljenju, Herder i Kant. Oboji- ca su nastala iz ovog pokreta, ali su im pozicije bile različite. Her­der je bio deo pokreta (delio je i razvijao njegove ideje), a Kant je bio žestoki kritičar romantizma koji je, gle paradoksa, svojom kritikom zapravo unapredio njegove ideale. Berlin ima u vi- du Kantovu moralnu filozofiju koja počiva na ljudskoj slobodi i konstatuje da je glavna Kantova tvrdnja da jedina stvar koju vre- di posedovati jeste volja li{ena okova. Berlin smatra da su tri či- nioca najdublje uticala na ro- mantizam, kako estetski tako i moralno i politički: Fihteova te- orija saznanja, Francuska revo- lucija i Geteov rom an „Vilhelm Majster“. N astavlja seB Knjigu „TEORETIČARI LIBERALIZMA" možete da

porucite kod izdavaca, „Službeni glasnik", na telefon 011/264 28 72.

36 Danas sreda, 24. oktobar 2007. marketing@danas.co.yu MARKET

Beorpaaw w w .beo g rad .o rg .yu

r P A f l B E o r P A f l - rP A flC K A y n P A B A CeKpeTapujaT 3a KOM yHaiHe i CTaMbeHe n o c iO B e

yn y k y je

J A B H I P O 3 1 B3a A O C TaB qaw e noH y^a y OTBopeHOM nocTynky 3a

n o n P A B K y c e l e f a c a a e i c b e t l a p h i k a h a c t a m b e h o j 3 rP A flM yF P A H C y C K O J y L I C I 5 (jaBHa Ha6aBKa: 102/07 )

ripaBo y ~ e w }a iM a jy npaBHa i f i 3 i ~ K a n ic a koja icn y w a B ajy ycnoBe i 3 ~ i . 45, 46. i 47. 3aKOHa o jaBHiM HačaBKaMa ( „ C n y 6 e H i rnacH iK P e n y 6 n ik e C p 6 ije ”, 6p. 39/02, 43/03, 5 5 /04 i 101/05), Koja cy periCTpoBaHa 3a oBy BpcTy paqoBa i Koja iM ajy p e fe p e H c y 3a p e B iT a n i3 a c ijy fa c a q a 3rpaqa Koje cy noq 3aw TiToM 3aBoqa 3a 3 a { T iT y cnoM eHiKa K yiType. y 3 noHyqy q o c T a B iT i qoka3e o ic n y w a B a w y ycnoBa, y c kn aq y ca očpacceM 2 KoHKypcHe floKyMeHTacije.KoHKypcHa qokyM eHTacija M o 'e q a ce npey3Me qo 12. HoBeMčpa 2007. roq iH e, y CeK peTapijaTy 3a KoMyHanHe i cTaMčeHe nocnoBe, Beorpaq, roncB opqijeB a 35 (npB i cnpaT, co6a 4), paqHiM qaH iM a oq 10 flo 15 ~acoBa, y3 floKa3 o y n n a T i 1 .000 f liH a p a (tp o w ko bm i3 p a fle KoHKypcHe floKyM eHTacije) Ha pa~yH rp a q c k e ynpaBe: 8 40 ­742341843-24 (Moflen - 97, no3iB Ha 6poj - 33-501-06), ca Ha3HaKoM „3a KoHKypcHy floKyMeHTacijy III-03-36-45/07”. KoHKypcHa floKyMeHTacija He M o 'e fla ce npey3Me nocne Ha3Ha~eHor poKa, a HaKHafla 3a weHy i3p a fly je HenoBpaTHa. rioHyqe ce npinpeM ajy i qocTaB qajy y cKnafly y ca jaBHiM no3iBoM i KoHKypcHoM floKyMeHTacijoM. noHyfla Mopa q a c a q p ' i : jeq iH i~H e ceHe no cbmm no3iC ijaM a npeqMepa paqoBa i ceHe 3a n o 3 ic ije qaTe naywanHo; poK 3aBpweTKa paqoBa (i3paw eH y KaneHqapcKiM qaHiM a); Ha~iH nnaftawa; BpeqHocT npoce~Hor 6pyro HopMa ~aca 3a eBeHTyaiHe H enpeqB i|eH e i HaKHaqHe paqoBe; nonyweHe očpacce i cBy TpaweHy qoKyMeHTacijy.CeHe cy f iK c H e qo 3aBpweTKa paqoBa. r apaHTHi poK 3a o6aB qeH e paqoBe je HajMawe neT roq iH a.B a 'H o c T noHyqe Mopa q a 6yqe HajMawe 90 qaHa oq qaHa oTBapawa noHyqa.He npiXBaTajy ce noHyqe ca BapijaHTaMa.Y3 noHyqy qocTaB iT i:• o p ir iH a iH y 6aHKapcKy rapaH C ijy 3a o 3 6 iq H o c T noHyqe, y i3H ocy oq 140 .000 q iH a p a , Koja Mopa 6 mtm ca

Kiay3ynaM a: Heono3iBa, 6e3ycnoBHa, „HannaTiBa Ha npB i n o 3 iB “ i 6e3 npaBa Ha npiroBop, B a 'H o c T i 90 qaHa oq qaHa oTBapawa noHyqa;

• o p ir iH a n H o pmcmo o HaMepaMa nocnoBHe 6aHKe q a } e i3 q a T i 6aHKapcKy rapaH C ijy 3a noBpaftaj aBaHca, ca Knay3ynaMa: Heono3iBa, 6e3ycnoBHa, „HannaTiBa Ha npBi no3iB “ i 6e3 npaBa Ha npiroBop, y i3Hocy yroBopeHor aBaHca, Koji je o6pa~yHaT y oqHocy Ha yroBopeHy BpeqHocT paqoBa, y poKy oq ocaM qaHa oq qaHa n o T n ic iB a w a yroBopa, B a 'H o c T i 30 qaHa q y e oq poKa qaTor 3a i3 B p w ew e nocna;

• o p iriH an H o pmcmo o HaMepaMa nocnoBHe 6aHKe q a } e i3 q a T i 6aHKapcKy rapaHCijy 3a qo6po i3B p w ew e nocna, ca Knay3ynaMa: Heono3iBa, 6e3ycnoBHa, „HannaTiBa Ha npB i n o 3 iB “ i 6e3 npaBa Ha npiroB op, y i3H ocy 10 oqcTo yroBopeHe BpeqHocTi paqoBa, y poKy oq ocaM qaHa oq qaHa n o T n ic iB a w a yroBopa, B a 'H o c T i 30 qaHa q y e oq poKa qaTor 3a KoHa~Ho i3 B p w ew e nocna;

• o p iriH an H o pmcmo o HaMepaMa nocnoBHe 6aHKe q a } e i3 q a T i 6aHKapcKy rapaHCijy 3a oTKnaw aw e HeqocTaTaKa y rapaHTHoM poKy, ca Knay3ynaMa: Heono3iBa, 6e3ycnoBHa, „HannaTiBa Ha npB i n o 3 iB “ i 6e3 npaBa Ha npiroBop, y i3H ocy neT oqcTo BpeqHocTi i3 B e q e H ix paqoBa, B a 'H o c T i 30 qaHa q y e oq rapaHTHor poKa;

• i3 jaB y noTnicaHy i oBepeHy oq noH y|a~a (H ocioca nocna) q a } e y poKy oq neT qaHa oq qaHa y B o |e w a y nocao q o c T a B iT i qoKa3 o nnafteHoj n p e M iji n o n ic e 3a o c iry p a w e oq oqroBopHocTi npeMa TpeftiM n ic iM a i cTBapiMa 3a n e p io q qo 3aBpweTKa paqoBa (oBy i3 jaB y noH y|a~ caM fo p M ip a ) .

Po k 3a q o c T a B q a w e noHyqe je 28. HoBeMčap 2007. ro q iH e , qo 10.30 ~acoBa, 6e3 o 6 3 ip a Ha H a~iH Ha Koji cy nocnaTe. JaB H i n o 3 iB je o6 jaB qeH 19. oKTočpa 2007. ro q iH e y „ C n y 6 e H o M rnacH iK y P e n y 6 n ik e C p 6 i je ”, y 6pojy 95.noHyqa n p ic n en a nocne oBor poKa cMaTpafte ce HečnaroBpeMeHoM i 6 i } e BpafteHa noH y|a~y HeoTBopeHa HaKoH okoH~aw a nocTynka oTBapawa noHyqa, ca Ha3HaKoM q a je qocTaBqeHa HečnaroBpeMeHo.PoHyqy Ha o p ir iH a n H iM o č p a c c iM a (ociM y cny~ajeB iM a Koji cy i3 p i~ iT o n p e q B i|e H i y KoHKypcHoj q o k yM eH T ac iji), o p iriH an H o M npeqM epy paqoBa, o p iriH an H o M Moqeny yroBopa i TpaweHy KoMnneTHy qoKyM eHTacijy 3a ic n y w a B aw e ycnoBa y cknaqy ca ~n. 45, 46. i 47. 3aKoHa o jaBHiM HačaBKaMa, a cacTaBqeHy npeMa qaToM ynyTcTBy, q o c T a B iT i y nnacTi~Hoj f a c c i K n i ca MexaHi3MoM y 3ane~a}eH oj KoBepTi, ca Ha3HaKoM „PoHyqa - He oTBapaTi, 3a nonpaBKy cene fa c a q e i cBeTnapHiKa Ha cTaMčeHoM o6jeKTy y FpaHcycKoj y n ic i 5, jaBHa HačaBKa 102/07, npeqMeT 6p. III-03-36-45/07”, Ha aqpecy: CeK peTapijaT 3a KoMyHanHe i cTaMčeHe nocnoBe, n iC A P H IC A , roncB opqijeB a 35, Beorpaq.KoBepTa Ha npeqw oj cTpaH i Mopa q a iM a 3aBoqHi 6poj, a n o n e |iH a Mopa q a 6yqe oBepeHa ne~aToM noHy|a~a. Ha n o n e | iH i KoBepTe HaBecTi Ha3iB noH y|a~a, ceq iW T e f i p M e i iM e oco6e 3a KoHTaKT. Y ko n iK o noHyqa He 6yqe qocTaBqeHa Ha HaBeqeHi Ha~iH, 6 i } e HeicnpaBHa i H e}e ce pa3MaTpaTi.JaBHo oTBapawe noHyqa o čaB ifte ce 28. HoBeMčpa 2007. roq iH e, y 11 ~acoBa, y C eK peTapijaTy 3a KoMyHanHe i cTaMčeHe nocnoBe (B eniK a cana), y npicycTBy o B n a w }e H ix npeqcTaBHiKa noH y|a~a. P p e q cT aB H ic i noH y|a~a npeqajy nyHoMo}je 3a y ~ e w }e y obom nocTynky HenocpeqHo npe no~eTKa paqa K oM icije . PyHoMo}je Mopa qa iM a cBoj 6poj, qaTyM, noTn ic oqroBopHor n ic a , ne~aT noH y|a~a i Ha3HaKy 3a Kojy jaBHy Ha6aBKy ce oqHoci. n o H y |a ~ M o 'e y nicaHoM o 6 n ik y q a T p a ' i qoqaTHe iH fo p M a c i je i n i o 6 ja w w e w a y B e3 i ca np inpeM aw eM noHyqe, HajkacHije neT qaHa npe ic T e k a poKa 3a q o c T a B q a w e noHyqa.OqnyKa o q o q e n i yroBopa qoH e}e ce y okbmphom poky oq 60 qaHa oq qaHa oTBapawa noHyqa, a o ToMe } e cbm n o H y |a ~ i 6 mtm o6aBew TeHi.K p iT e p ijy M i 3a oceHy ekoHoM cki HajnoB oqH ije noHyqe:(1) ceHa - 90 6oqoBa

- HajMawa ceHa q o 6 ija 90 6oqoBa, a ocTane ce 6oqyjy no fo p M y n i: 6poj noHqepa (n) = HajMawa noHy|eHa ceHa/noHy|eHa ceHa x 90;

(2) BpeqHocT npoce~Hor 6pyTo-HopMa ~aca 3a eBeHTyanHe H enpeqB i|eH e i HaKHaqHe paqoBe - 10 6oqoBa- HajMawa BpeqHocT npoce~Hor 6pyTo-HopMa ~aca q o 6 ija 10 6oqoBa, a ocTane noHyqe ce 6oqyjy npeMa

fo n M y p i: 6poj noHqepa (n) = HajMawa BpeqHocT npoce~Hor 6pyTo-HopMa ~aca /noH y|eH a BpeqHocT npoce~Hor 6pyTo-HopMa ~aca x 10.

H ap y ~ in a c 3 a q p 'a B a npaBo q a oqycTaHe oq i3 6 o p a noHy|a~a ykoniK o ycTaHoBi q a HijeqHa noHyqa He oqroBapa ycnoBiM a jaBHor no3 iB a i KoHKypcHe qokyM eHTacije, i n i 36or HeKor qpyror onpaBqaHor pa3nora.JaBHi no3 iB ce o6jaB qyje Ha ocHoBy ~naHa 70. i ~naHa 72. c taB 1. ta~K a 1 . 3aKoHa o jaBHiM HačaBKaMa.

Ha ocHoBy Pewewa cTe~ajHor cyflije T proBiHcKor cyqa y CoM6opy, 6poj npeflMeTa Ct .36/2005 CTC.36/2005 oq

27.11.2006. roqiHe, a y cKnaqy ca ~naHoBiMa 109, 110,111 3aKoHa o cTe~ajHoM nocTynKy (C n y 6 e H i rnacHiK

Peny6niKe C p6ije 6p. 84/2004) i HacioHanHiM cTaHflapfloM 6p. 5 o Ha~iHy i nocTynKy yHoB~ewa

iMoBiHe (C n y 6 e H i rnacHiK Peny6niKe C p6ije 6p. 43/2005), CTe~ajHi ynpaBHiK cTe~ajHor q y H iK a

flOO „MTEC LOLA XEMn“y C T e ~ a jy O y a q i , y i . I . L . P ib a p a b p 40

O r L A m A B Anpoflajy IMOBIHE CTenajHor fly'HMKa

JABHIM HADMETAWEM

iM O B iH y c T e ~ a jH o r f ly 'H M K a ~ iH e O n P E M A 3a npoM 3B O flw y K y q e q H M x B ia K a H a i n p o i3B O flw y K aH ana i y a p i j e .

1. M a m iH e i o n p e M a 3a rp y b y i f i H y n p e p a q y B ia K a H a- G p y b e i F iH e K a p q e , Te o c T a ia o n p e M a n o n o n iC H iM i iC T a M a .

2. M a m iH e i o n p e M a y n p e f l iO H i f l i K y f le q H ix B ia K a H a- l 3B ia K a H if le , P a3B ia ~ i f le , P p e f l i i i y e , K o H H a H iq e , P p e M O T a B a H ifle Te O C T a ia o n p e M a n o n o n iC H iM iiC T a M a .

3. M a m iH e i o n p e M a 3a f i H a i H y n p e p a q y K aH a na - r n a f l i i i y e i O C T a ia o n p e M a n o n o n iC H iM iiC T a M a .

4. M a m iH e i o n p e M a 3a i 3p a q y y a f l i - H o B a y a p i j a , Ca O CTaiO M onpeM O M n o n o n iC H iM iiC T a M a .

5. M a m iH e i o n p e M a 3a i 3p a q y y a f l i - C T a p a y a p i j a Ca O CTaiO M onpeM O M n o n o n iC H iM iiC T a M a .

6. M a m iH e i o n p e M a 3a K iy n ~ a w e K aH ana - K iy n ~ a o H a Ca O CTaiO M onpeM O M n o n o n iC H iM iiC T a M a .

7. M a m iH e i o n p e M a 3a n p o i3B O flw y K O ia H a Ca O CTaiO M onpeM O M n o n o n iC H iM i iC T a M a .

P p a B o Ha y n e w h e iM a jy cBa npaBHa i f i 3i~ K a n i c a Koja:I l 3B p w i y n n a T y p a q i oT K yna np o q a jH e q o k y M e H T a c ije y

i 3H ocy o q 20.000,00 q iH a p a (np eq pan yH c e M o 'e n p e y3e T i cB aK or p a q H o r q a H a y n e p io q y o q 9 q o 13 ~acoB a y n p o c T o p ija M a cTe~a jH or q y 'H iK a ) .

II Y n n a T e f l e n o 3i T 3a K y n o B iH y on pe M e fy H K c io H a n H e c e n iH e y i 3Hocy oq :1.709.780,00 f l iH a p aHa TeK yfc i pa~yH cTe~a jH or q y 'H iK a 6p: 310 - 13879 - 92 K oq H L B «C oH T iH eH Tan 6aHKa» r . f . O y a c i , H a jk a c H ije 3 p a flH a f la H a npe o q p 'a B a w a jaBH or H aqM eT aw a (poK 3a y n n a T y q e n o 3iT a je 24.11.2007.r.) , K o je } e c e o q p 'a T i29.11.2007. ro q iH e .

III P o T n iw y i 3ja B y o ry 6iT K y npaB a Ha B pa fcaw e q e n o 3iT a . l 3jaB a ~ iH i ca cT a B H i q e o np oq a jH e q o ky M e H T a c ije .

HaKoH ynnaTe q e n o3iT a a H a jkacH ije 3 qaH a npe o q p 'a B a w a jaBHor HaqMeTawa, n o T e H c ija n H i K y n c i, p a q i npaBoBpeMeHe e B iq e H c ije , M opa jy n p e q a T i o b p a3a c n p ija B e 3a y ~ e w }e cTe~ajHoM ynpaBH iKy.JaBHo H aqM eTaw e } e ce o q p 'a T i qaH a 29.11.2007. r o f l iH e y 11 ~aCOBa Ha c n e q e }o j a q p e c i: O y a c i , yn . I . L . P i 6a p a 6p.40.C T e ~ a jH i ynpa B H iK c n p o B o q i jaBHo H aqM eT aw e TaKo w t o :1. p e r ic T p y je n i c a K oja iM a jy np aB o y ~ e w }a Ha jaBHoM

H aqM eT aw y ( iM a jy o B n a w }e w a i n i c y n i~ H o n p ic y T H i) ,2. oTBapa jaBHo H aqM eTaw e H iT a jy h i n p a B in a H aqM eTaw a:3. n o3iB a y ~ e c H iK e q a ic T a K H y no H yq y Ha o rn a w e H y ceny ,

Kojy c y c n p e M H i q a n n aT e 3a fy H K c io H a n H y c e n iH y :4. o q p 'a B a p e q Ha jaBHoM H aqM eTaw y:5. n p o rn a w a B a K y n ca K aq a H ije q H a q p y ra c rp a H a He

icT a K H e B e }y ceH y o q n o c n e q w e n o H y |e H e ceHe:6. n o T n ic y je 3a n ic H iK .K y n o n p o q a jH i y ro B o p c e n o T n ic y je y p o k y o q 5 qa H a o q qa H a o q p 'a B a w a jaBH or H aqM eTaw a. P p o rn a w e H i K ynac je q y a H q a y n n a T i n p e o c T a n i i 3Hoc K ynonpoqa jH e ceH e y p o K y o q 8 q a H a o q q a H a n o T n ic iB a w a K yn o n p o q a jH o r y ro B op a . TeK HaKoH yn n a T e K ynonpoqa jH e ceH e o q c rp a H e K y n ca i HaKoH q o 6i j a w a no T B pq e o q c rp a H e cTe~a jH o r q y 'H iK a o i 3Bpw eHoj y n n a T i y c e n o c T i, mctm c T i~ e npaBo Ha K y n q e H o j iM o B iH i .A ko n p o rn a w e H i Kynac ne n o T n iw e 3a n ic H iK , K ynon po qa jH i y ro B o p i n i He y n n a T i K ynon po qa jH y ceH y y n p o n ic a H iM p o k o B iM a i Ha n p o n ic a H H a~ iH , ry6i npaB o Ha n o B p a }a j q e n o 3iT a , a 3a K ynca c e n p o rn a w a B a q p y r i Haj6o w i no H y |a~ .iM o B iH a ce Kynyje y B i|e H o M c T a w y i M o 'e ce pa3rn e q a T i cB aK iM p a q H iM qaHoM o q 9 q o 13 ~acoBa. y ~ e c H ic iM a K o j i Ha jaBHoM H aq M eT aw y H ic y c T e k n i cTaTyc K ynca i n i q p y ro r Haj6o w e r n o H y |a ~ a , q e n o 3i T ce B p a }a y p o k y o q 8 qa H a o q q a H a o q p 'a B a w a jaB H or H aqM eTaw a.P o p e 3i i T p o w K o B i ce q o q a jy Ha n o c T im y ry K ynonpoqa jH y ceHy.O B naw fceH o n ic e : P p e q p a r Q y 6o B i } , KoHTaKT T e n e fo H : 063 525 104.

DEZURNA dezurna@danas.co.yu

Danas 37 sreda, 24. oktobar 2007.

Pljačkaši teško ranili radnika menjacnice

Posle četiri godine okončan sudskiprocesprotiv troje direktora bujanovačke Hebe

Sponzorisanje JUL nije nanelo štetu preduzecuP roku p lje - N epozna ti pl-

jackasi tesko su ran ili ra d n i­ka m enjacnice Belam i Milo- ja B. (58) iz Prokuplje, saop- stila je policija.

R azbo jn ici su u po n ed e- ljak uveče sačekali M ilo ja B. u d vo ris tu njegove po ro - d ične ku}e u P ro k u p lju i zapucali iz p is to lja , ran iv s i ga sa dva h ica u k u k i kole- no . P o to m su m u o te li ko-

žn u to rb u u kojoj je bio d n ev n i paza r m en jacn ice s dom a}om i in o s tran o m va- lu to m v red n o m 1,5 m iliona d inara . M iloje je h itn o pre- b acen u K lin icko-boln ick i cen ta r u N isu gde je operi- san . P rem a rec im a lekara, on je van životne opasnosti. Ova p ljacka je „ocigledno duže p rip re m a n a “, sm a tra p rokupacka policija. B e ta

V ran je - P resudom O kru- žnog suda u V ranju oslobo- le n i su krivice da su zloupo- trebili službeni položaj bivši generalni d irektor Industrije m ineralne vode i sokova He- ba iz Bujanovca Božidar Zdravkovi} (53), komercijal- n i d irek tor tog preduze}a D ragan Stevanovi} (48) i Ol- gica Nikoli} (42), koja je bila finansijski direktor.

Optužnica je teretila ruko- vodioce Hebe da su nabavkom

San Dijego - U požarim a ko- ji se brzo sire usled pustinj- skih vetrova izgorelo je na sto- tine ku}a u južnoj Kaliforniji, dok je vise stotina hiljada lju- di pobeglo iz ugroženih kraje- va. Iz vatrogasnih službi po- rucuju da se ocekuje pogorsa- nje situacije, budu}i da su za naredne dane najavljeni po- rast tem peratu re vazduha i pojacano dejstvo vetra.

Saopsteno je da je od nede- lje, kada je pocela vatrena sti- hija, pov re len a 41 osoba, od cega je 16 vatrogasaca, a jedan m uskarac (52) je poginuo. Ta- k o le je objavljeno da je izgo­relo najm anje 655 ku}a i 168 poslovnih objekata. Na hiljade drugih zgrada je ugroženo, budu}i da su požari zahvatili povrsinu od 97.000 hektara.

Zvanicnici Kalifornije po- zvali su ostale države SAD da posalju vatrogasne jedinice u ugrožena podrucja i apelovali na vise od 265.000 ljudi koji nastanjuju prostor od San Di- jega do M alibua da napuste svoje domove. T akole, juce u ran im ju tarn jim casovima am ericki predsednik Džordž Bus proglasio je vanredno sta- nje u sedam okruga ovog pod­rucja, u cilju bržeg saniranja posledica požara.

Vatrogasci se žale da su nji- hovi napori za uspostavljanje kontrole nad požarim a u ne- kim slucajevima bili osuje}eni odbijanjem stanovnistva da na- pusti svoje domove. Vatrogasac

kam iona slepera preko predu- ze}a Bata trgovina, sto je pla}e- no kroz kompenzacijski ugo- vor o isporuci vode i sokova, naneli stetu preduze}u od 2,5 m iliona dinara. T akole, Zdravkovi} i Nikoli}eva su kao funkcioneri JUL za Pcinjski okrug sponzorisali robom i novcem partiju Mirjane Mar- kovi} sa oko 780.000 dinara.

V estak izvestilac iz beo- gradskog Zavoda za vestace- nje Ratko M r le n u izvestaju

iz San Dijega Mic Mendler opi- sao je da je situacija bila „nalik Armagedonu, izgledalo je kao da je nastupio kraj sveta“.

M e lu gralevinam a koje su izgorele u Malibuu, luksuznom naselju na obali Pacifika, nalazi

je naveo da „od sponzorisanja JUL ne može biti stete, s obzi- rom na to da je ukupna sum a ispod zakonskog m in im u- m a“. Slicna je i konstatacija o nabavci kam iona, uz navo le- nje cinjenice da je U pravni odbor preduze}a usvojio tu odluku, kao i da je d irektor Zdravkovi} u to vrem e im ao „ovlas}enja bez ogranicenja“, tako da o sklopljenim poslo- vim a nije m orao da obavesta- va Upravni odbor Hebe.

se i cuveni Dvorac Kasani. Vla- snica zdanja Lili Lorens, k}er- ka nekadasnjeg iranskog mini- stra, prethodno je iznela poje- dine dragocenosti, m e lu koji- m a je vojna uniforma muzicke zvezde Elvisa Prislija. A P, BBC

Ovom presudom je, posle cetiri godine, okoncan sudski proces protiv troje direktora. U prvom postupku oni su bili oslobo len i optužbi, ali je Vr- hovni sud Srbije naložio da se su len je ponovi. U novom procesu Zdravkovi} je o su len na osam, Stevanovi} na sest, a Nikoli}eva na tr i m eseca za- tvora. M elu tim , posle njihove žalbe proces je jos jednom po- novljen i izrecena je ova oslo- ba la ju}a presuda. V. R istić

Policajacizvrsiosamoubistvo

Subotica - Policijski službenik D .R (28) iz Su- botice izvrsio je sam oubi- stvo u svojoj kancelariji juce oko 6.45 ujutru. Pre- m a saopstenju policije D.R je iz službenog pistolja ispalio hitac sebi u glavu i n a licu m esta prem inuo. U v ila j je izvrsio istražni sudija O kružnog suda u Subotici, ali m otiv i ovog cina nisu poznati, navode u policiji. N ezvanicno se saznaje da je D.R. otac dvoje dece i da je odne- davno razveden. V. L.

Međunarodna akcija protivmafijaškog klana

Rim - Policija u Italiji, Fran- cuskoj i Kanadi uhapsila je ju- ce 12 pripadnika italijansko- kanadskog mafijaskog klana, osum njicenih za pranje nov- ca i krijum carenje droge i za- plenila im ovinu vrednu 150 m iliona evra, saopstili su zva- nicnici. U nekoliko gradova u Italiji uhapseno je 11 osum - njicenih, a jos jedan Italijan uhapsen je u Kanu.

Klanom Ricuto upravljali su iz Kanade otac i sin Nik i Vi­to Ricuto, koji su 2006. i 2005. ve} služili zatvorske kazne, a iz zatvora su „upravljali svojim italijanskim kolonijama“, pre- cizirali su zvanicnici italijanske policije za borbu protiv mafije. M e lu uhapsenim a su i dva bankarska cinovnika koji su upravljali racunim a klana u banci u Svajcarskoj. Policija u Italiji, ali i u d rug im zemlja- m a, zaplenila je novcana sredstva, im ovinu i kompani- je u vrednosti od 150 miliona evra. Pripadnici te grupe op- tuženi su za mafijasko udru- živanje, pranje novca i druge finansijske prevare. B eta -A P

Narkoman koji je ubo dečaka špricem nije zaražen

Leskovac - Svi nalazi anali- ze krvi Aleksandra Đ. (30) iz Leskovca, koji je 19. oktobra ubo koris}enim spricom ucenika T.B. (10) negativni su, izjavio je istražni sudija Opstinskog suda u Leskovcu Novica Dimitrijevi}.

P rem a izvestaju Službe za transfuziju k rvi lesko- vacke bolnice, koja je radi- la analizu krvi i rezultate dostavila D im itrijevi}u, A leksandar Đ. nije zaražen HIV virusom , hepatitisom C, hepatitisom B i sifilisom. Ista služba ranije je analizi- rala decakovu krv i analiza je pokazala da nije zaražen

n ijedn im opasn im v iru ­som . Otac T.B. Jugoslav re- kao m u je „pao kam en sa srca“, ali da je jos u soku.

- Jos ne m ogu da veru- jem . Radova}u se tek kada stignem ku}i i kada sam procitam to parce papira. Jos sm o svi u soku - rekao je on agenciji Beta. Aleksandar Đ. je ubo T. B. za vrem e ve- likog skolskog odm ora u dvoristu O snovne skole „Vožd K arađorđe“, nepo- sredno posto je sebi ubri- zgao hero in u venu. Decak je prisao narkom anu s na- m erom da m u pom ogne, misle}i da je bolestan. B eta

St a r a d it e Danas

Vladislava Kadijastudent Fakulteta politickih nauka iz Beograda_______________________________

Ujutru moram da ustanem rano da idem na fa- kultet na predavanja, a kada se vratim kuc'i da u~im sociologiju, jer imam vežbe iz tog predme- ta. Kasnije me ~eka fitnes trening, a uveče plani- ram da se vidim s društvom u kaficu.

Igor Jokanovićglumac i voditelj iz Beograda_____________

Planiram da odem na Sajam knjiga, a uveče u pozorište. Ne znam šta se daje u Jugosloven- skom dramskom, ali definitivno cu pogledati nešto.

Jelena Delihladi}advokat iz Beograda

Prvo cu da vodim decu u vrtic i školu, a zatim me očekuju kuc'ni poslovi - kuvanje, spremanje, re- šavanje domacih zadataka i sve ostalo što rade mlade mame.

COC TEJIEOOH 3A )KEHE H flE y y )KPTBE HACMJbA

3347007sostelefon@eunet.yu www.sos-telefon-beograd.org.yu

U DVE REČIKOBAN PAD S TRAKTORA

Kragujevac - U saobracajnoj nesreci koja se dogodila u po- nedeljak oko 9,15 sati u naselju Ilina Voda kod Kragujevca, po­ginuo je Dragan I. (53) iz tog grada. On je pao s traktora sa šum- skom prikolicom kojim je, bez odgovarajuce vozačke dozvole, upravljao njegov zet Radovan I. (25). Kada je sa traktora pao na kolovoz, na Dragana I. je iz suprotnog pravca naletelo vozilo folksvagen bestel kojim je upravljao Aleksandar A. iz Kragujev­ca. Dragan I. je od povreda preminuo u kragujevačkom Klinič- kom centru, sat vremena posle udesa. Z. R.

KPS ZAPLENILA CETIRI KILOGRAMA DROGE Pristina - Kosovska policijska služba zaplenila je 3.785 ki-

lograma droge na administrativnoj liniji između Kosova i Sr­bije, nedaleko od Kamenice. „Operacija je počela u ponedeljak oko 18 časova. Jedinica policije odgovorna za narkotike zatra- žila je od granične policije da zaustavi automobil tipa folksva­gen džeta, kojim je upravljao U. H. (1969) iz sela Kotradic, op- ština Peć”, navodi se u saopštenju KPS-a. Kako se dodaje, pro- nađeno je 3.785 kilograma narkotika za koji se sumnja da je heroin. Osumnjičeni U.H. nalazi se u pritvoru u Prištini. Beta

Zbogpožara širom ju 'n e Kalifornije predsednik Bus proglasio vanredno stanje u sedam okruga

Naređena evakuacija stotina hiljada ljudi

Luksuzno letovalište u opasnosti: Gašenje požara u Malibuu

38 Danas sreda, 24. oktobar 2007. tvprog@danas.co.yu TELEVIZIJA

RTS 1 1 RTS 2 1 PINK 1 B 92 1 TV AVALA 1 STUDIO B 1 FOX

06.05 Jutarnji program08.00 Jutarnji dnevnik 09.25 Kuvati srcem 09.37 Kviz: Slagalica 10.02 Trag10.34 Cudesni svet životinja11.05 SERIJA:

I s t r n i t e i j i iz M a ja m ija12.00 Dnevnik 12.20 Sport plus12.51 SERIJA: P o v ra ta k u id n 13.39 SERIJA:

M o ji ro d ite ij i vanzem a ijc i 14.08 Upitnik

06.16 Koncert za dobro jutro 07.50 Eko karavan 08.19 Naucni intervju 08.49 Interfejs09.18 Sou Pere Detlica 10.45 Znakopis 10.58 Broj: Krug 11.02 Arhitektura 11.30 Dosije iks i oks 11.48 BEMUS12.18 Osma vrata 13.15 Strogo poverljivo 14.00 FILM: Hapšenje

u ju ž n o j u lic i

06.00 Dobar komšija07.30 Nacionalni dnevnik09.00 SERIJA: D ig im o n i09.30 SERIJA:

M a r in a10.20 City kids 10.25 City10.30 SERIJA:

O bičn i i ju d i

11.30 Cao Darvine13.30 Sve za ljubav 15.05SERIJA:

L ju b a v i m r 'n ja16.00 SERIJA:

07.00 Dizanje* * . * * C rtan i f i lm : Regretsi* * . * * Vesti B92 * * . * * Kažiprst10.00 Vesti10.30 Pozovite

Velikog brata uživo11.00 Pitanja za šampiona12.00 Vesti B92 12.03 Bulelar13.30 SERIJA: Veseie sedamdesete14.00 Vesti B9214.10 Pregled lige šampiona16.00 Vesti B92

07.30 Voice o f America08.00 SERIJA:

@ivot bez s tida09.00 SERIJA:

S outh Beach09.45 SERIJA:

@iva va tra10.30 Svet divljine11.00 Kako se obogatiti

uLasVegasu12.00 Poslovni dan13.00 Sav taj svet14.00 Vesti14.30 Svet lova i ribolova

07.00 Beograde, dobro jutro10.10 SERIJA: Za cara i o ta d 'b in u11.10 Na vodi11.40 Kozmo kozmetika12.10 Direktno13.10 Selektor

15.00Vesti 15.26 Ometeni u razvoju Ljubav, n a v ika , p a n ik a 16.30 Nacionalna geografija: 15.00 FILM: 14.10 Car fashion J15.10 48 sati svadba 16.00 Ovo je Srbija 16.30 Ponos Ratkajevih Stazama Inka Veži me16.00 SERIJA: P o ro d im o b iag o 17.00 Skola nas je održala 17.15 Nacionalni dnevnik 17.00 Pitanja za šampiona 17.05 Sportski dueli 14.35 Stil17.00 Dnevnik TV NS 17.30 Eko menadžer 17.30 SERIJA: 17.30 Tajni agent Izzy 18.00 Sve u šest 15.30 SERIJA: F re j'e r17.20 Evronet 17.57 Evropsko show dance M a r in a 18.00 Veliki brat uživo 18.30 Svet divljine 16.10 Beograde, dobar dan17.25 Sta radite bre prvenstvo 2007. 18.30 SERIJA: 18.30 Vesti B92 19.00 SERIJA: 17.05 SERIJA: Seranovi17.45 Beogradska hronika 18.19 Dosije iks i oks O p ijen i i ju b a v iju 19.05 Poligraf @ivot bez s tida 18.30 TV ordinacija18.25 Oko 18.55 Sou Pere Detlica 19.30 Nacionalni dnevnik 19.30 Uzmi ili ostavi 19.45 Wild Life 18.55 5X318.59 Kviz: Slagalica 19.34 Beni Hil 20.00 SERIJA: 20.30 L iga šam piona : Real 20.00 Extreme life 19.05 Vesti u 7 i 5,19.30 Dnevnik 2 20.00 U svetu L ju b a v i m r 'n ja M ad rid - O lim p ijakos 20.30 Košarka: P artizan - Gradski dnevnik20.10 SERIJA: P o ro d im o b iag o 20.28 Beokult 20.45 Plesom do snova 22.40 Veliki brat Barselona 20.05 Problem21.10 48 sati svadba 21.00 FILM: Jesen u N ju jo rku 22.30 FILM: Bio 23.20 Vesti B92 22.30 SERIJA: 21.05 SERIJA: Za cara i o ta d 'b in u22.05 Evropski put Srbije 22.59 Strogo poverljivo je d n o m je d a n z lo d n 23.35 Pregled Lige šampiona @iva va tra 22.05 Vesti u 10 i 523.05 SERIJA: 23.46 Hronika Sajma knjiga 01.15 FILM: 01.05 L iga šam piona : 23.30 Voice 22.35 SERIJA: Seranovi

I s t r n i t e i j i iz M a ja m ija 00.20 Kriminalisticke price Haos Celzi - [a lk e o f America 00.05 Vesti00.00 Dnevnik 01.09 FILM: Hapšenje 03.30 FILM: Bio 02.50 SERIJA: Veseie sedamdesete 00.00 SERIJA: 00.15 SERIJA: F re j'e r

00.25 FILM: Zaustavljeno vreme u ju ž n o j u lic i je d n o m je d a n z lo d n 03.10 Veliki brat uživo Insp e k to r Rebus 00.35 Nocni program

06.15 SERIJA: O d v a 'n i i ie p i07.00 Fox i prijatelji09.05 SERIJA: Beia udovica10.15 Crtani: Ovcica Son10.30 Kviz: Ludi kamen11.00 Katarina12.00 FILM14.00 Vesti14.50 SERIJA: Braćne vode

15.40 SERIJA: @ena u o g ieda iu16.30 Kviz: Ludi kamen17.05 Serija : Tri H ii18.00 Kviz: Da li si pametniji

od laka petaka19.00 Danas19.30 SERIJA:

Bračne vode

20.00 Nacionalna geografija21.00 Americko rvanje do koske22.00 Fox fokus22.30 FILM00.00 Kviz: Primera 00.05 SERIJA:

Tri H ii

01.00 Nacionalna geografija02.00 Nacionalna geografija03.00 SERIJA:

O d v a 'n i i ie p i

TVkucezadrzavajuprm izmene program

Evropsko plesno prvenstvo 2007 Novo izdanje magazina Problem

Da li je Skupstina bojno poljeD ance Show prvenstvo

Evrope jeste takmičarski spek- takl koji okuplja najtalentova- nije evropske plesače i naju- spesnije koreografe da b i od- merili snage u ovom izuzetno atraktivnom sportu koji pod- razumeva um etnički doživljaj.

Od 14. do 17. ju n a u Sava centru u Beogradu učestvova- lo je 25 evropskih zem alja sa

oko 80 plesača u svakoj repre- zentaciji. Beograd je ugostio oko 2.000 m ladih ljudi iz cele Evrope. Oficijelne sudije, od- ređene od strane Internacio- nalne plesačke organizacije IDO dosle su iz Slovenije, Fin- ske, M ađarske, Nemačke, Ce- ske, Poljske, Srbije i C rne Go­re. Glavni sudija bio je gospo- din Bill Fowlr iz SAD, a super­

vizor gospodin M. W endt iz Nemačke.

U revijalnom delu nastupi- li su pobednici Takm ičenja i predstavnici kategorije koja je prom ovisana tokom Evrop- skog Danceshow prvenstva , a to je ples u invalidskim kolici- m a. U rednik emisije je Vera A rsenovic , reditelj M ilan Kundakovic. (R TS 2 ,1 7 .5 7 )

U kojoj meri Skupstina Srbi­je predstavlja bojno polje poli- tičkih stranaka, odnosno da li je efikasnost u radu ove instituci- je u zavisnosti od volje onih ko- ji učestvuju u raspravama, da li novi poslovnik predviđa re- striktivnije mere, ili je u pitanju samo način da parlament efika- snije radi na usvajanju Zakona.

U kojoj m eri skupstina postaje bojno polje na kojem se otkri- vaju afere, odnosno da li te afe- re dobijaju sudski epilog, u ko- joj m eri je rasprava o antiko- rupcijskim Zakonima doprine- la otkrivanju malo poznatih afera, hoce li i u parlamentu bi- ti reči o tome na koji se način fi- nansiraju političke stranke, od­

nosno o tome da li politički ak- teri zastupaju svoje ili stavove svojih finansijera, ovo su samo neka od pitanja na koja odgo- varaju gosti emisije Problem: Zeljko Ivanji, poslanik G17 Plus, Milutin Mrkonjic, pot- predsednik Skupstine Srbije, i Zoran Ostojic, član političkog Saveta LDP. (Studio B ,20 .05 )

UKRSTENE REČI1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 ■2 ■3 ■ ■ ■4 ■5 ■ ■ ■6 ■ ■7 ■ ■8 ■ ■ ■9 ■10 ■ ■ ■11 ■12 ■

VODORAVNO:1 . Prednost, preimucstvo

- Roba za tržište (tur.),2 . Utrnuti

- Podle osobe (fig.),3 . Nepovoljno, zlo, rlavo

- Oznaka za obim- Ime pevacice Ficdžerald- Ime režisera Joselijanija,

4 . Stale- Proucavaoci ikona,

5 . Nadražujuće sredstvo- Pokrajina u Indiji- Simbol azota,

6 . Glumica Žirardo - Nakupac- Simbol tantala,

7 . Auto-oznaka Valjeva- Pun hlada, senovit- Centralni deo stabla, srcika,

8 . Oznaka za obim- Onomatopeja glodanja- Namotana prela osnove na razboju (mn.),

9 . Roba iz kolonijalnih zemalja- Strano žen. ime,

10 . Rimski bog ljubavi- Naš avioprevoznik- Oznaka za volt- Ime glumca Delona,

11 . Zgoditak na lutriji- Proporcija,

12 . Od tog vremena- Stanovnik Arabije.

USPRAVNO:1 . Bilo, dam ar - Vrsta južnog voca,2 . Mesto kod Zajecara - Omotac,3 . Sajmovi, panaluri - Novcana kazna,

4 . Književni ogledi- Jedinjenje hlora,

5 . Auto-oznaka Niša- Osnovna mera- Simbol tantala,

6 . Astal- Ukrasno drvo, bagrem,

7 . Licna zamenica- Prkos, inat - Kratak kaput, jakna,

8 . Oznaka za volt- Izloženi predmet- Oznaka za razred,

9 . Gl. grad Norveške

- Menicno jemstvo- Simbol radijuma,

10 . Grc. admiral iz 19. veka, Konstantin- Vabljenje,

11 . Drugi i 4. vokal- Primetne- Deveto i 14. slovo azbuke,

12 . Drvodelja- Omamljenost,

13 . Nakon toga - Koji je od svile,14 . Glas, vest (tur.)

- Akcioni filmovi,15 . Riža - Raniji gen. sekretar UN, Kofi.

REŠENJE IZ PROŠLOG BROJAVODORAVNO: Etnopsihologija, kvariti, pataren, sokaci, lik, tilt, pranje, nit, panoi, loza, kuš, Tara, c, ova, salamura, zi, AI, bedevija, FAP, t, mana, ala, kari, aleja, inje, kosar, Tisa, ose, rutava, otegnut, navodanj, racionaliziranje.

HOROSKOP

OVAN 5Mnostvodogalaja na drustvenom planu, poziva i susreta pruzice vam osecaj pozi- tivne dinamike. Ostvarujete bolje komuni- kacione veze sa partnerom. Oslobodi}ete se skoro svih sputavajucih okolnosti, sto }e vam ostaviti dovoljno slobodnog vremena za zabavne aktivnosti i emotivni život.

Moglo bi se desiti da dobijete poruku ili pismo sa neob icn im sadr'ajem, sto bi vam predstavljalo mentalni izazov. U pr- vom planu su svi vidovi partnerskih kon- takata. Zivite dosta ubrzanim tempom. Trebalo bi mozda da ucinite neka prilago- lavanja u partnerskoj vezi.

STRELAC 4Priznaju se vasa zalaganja u domenu udruze- nja i kolektivnih aktivnosti.To }e vam pojaca- ti ose}anje povezanosti sa drugim ljudima. Nove ideje i koncepti. Polje prijateljstva i dru- stvenih aktivnosti }e vam biti posebno nagla- seno, a odnosi sa okolinom skladni. Odlucni ste u nastojanju da ispunite svoje želje.

BIK 3Pouzdano i strpljivo dovodite svoje poslo- ve do kraja, iako postoje spoljne prepreke na tom polju. Budite pazljivi u pogledu svog zdravlja koje je osetljivo. Preterano ste aktivni na poslovnom planu, pa vas sve cesce treba navoditi na odmor. Bilo bi dobro da visak energije utrosite na bavlje- nje sportom.

DEVICA 3Materijalne vrednosti, kao i posao koji omogu}ava dobru zaradu, imaju prednost nad ostalim aktivnostima. Prihvatate od- govornost i brigu za svoju porodicu. Po- kusavate da ostvarite svoja iscekivanja u domenu profesionalnih ciljeva, ma kako oni bili ambiciozni. Mogu vas iznenaditi izdaci na koje niste racunali.

JARAC 3Vreme je da pazljivo ispitate i odmerite buduce staze koje ste izabrali u profesio- nalnoj ravni. Usluge koje pruzate mogu ukljucivati kontakte s javnoscu. Zbog iz- vesnih sumnji i nepoverenja reagujete impulsivno i senzitivno, prvenstveno u sferi emotivnog. Neophodan vam je od­mor, kako biste obnovili energiju.

n BLIZANCI 5f L

VAGA 5✓ w v/ W VODOLIJA 5

Izgleda da su vam borbenost i kreativnost na najvisoj taCki. Po pitanju em otivnog zivota blistate punim sjajem. Izazovu hazarda te- sko odolevate. Svakodnevne aktivnosti i drustveni kontakti ce vas vise ispunjavati, pružajući vam utisak dinam ike. Moguca je neocekivana sreca kroz susret ili lepe vesti.

Pozitivni aspekti ce u vecoj meri doprineti da budete u optimalnom psihofizickom stanju. Necete prod nezapazeno u krugu prijatelja i poznanika. Blistate gde god da se pojavite jer cete biti puni energije i sarma kojim plenite paznju. Imunitet i fizicka kon- dicija ce vam tako le biti na visokoj tacki.

Prolazite kroz fazu nade, optim izma i opustenosti, zbog cega s lakocom resava- te i najslozenija pitanja. Nalazite se u op­tim alnom stanju duha, spremni da odgo- vorite na nove izazove. Narocito povoljni aspekti delovace u domenu putovanja i umnih aktivnosti.

RAK 3Suoceni ste sa nekim osetljivim privatnim problemima, ali niste radi da o njima govori- te pred drugima. Pojedini dogalaji iz proslo- sti zauzimaju vazno mesto. Ambiciozni pori- vi ce vas navesti da se maksimalno posvetite profesiji, a sve ostalo ce biti u drugom planu. Odnosi unutar porodice nisu bas najbolji.

[KORPIJA 2Pokazujete tendenciju ka usamljivanju zbog izvesnih sumnji i strahovanja koje imaju osnova. Ova prolazna neaktivnost vam omogucava da se posvetite duhov- nim stvarima. Neki događaji na porodic- nom planu stavljaju u iskusenje vasu str- pljivost.

RIBE 2Dolazite u dodir sa svojom podsvescu, dubo- ko sagledavajuci svoje te 'n je i neispunjene snove. Mozete se osetiti prilicno neshvaceno na emocionalnom polju. Stanje bezvoljnosti moze uzrokovati nedostatak duhovnih i mentalnih stimulansa. Lako ste podlozni umoru i prijemcivi na stetne uticaje.

OCENA: kritican dan, oprez (1), neutralno, malo d o g a la ja , (2, 3 ), dobro, planete vas podržavaju (4), odlicno, sreca je na vašoj strani (5). Ista ocena važi vam i za podznak.

Aura Lumen

TELEVIZIJA tvprog@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.39

Plesom do snova

Deset takmičara koji žele da ostvare svoj san i deset zvezda, deset poznatih ličnosti iz raznih oblasti javnog života, u počece večeras, veliku hum anitarnu akciju Plesom do snova. Samo u prvoj emisiji gledaoci ce vide- ti 36 priloga, a23 profesionalna muzičara svira u 'ivo u emisji. Samo u prvoj emisiji gledaoci ce videti 76 različitih plesnih kostima. Plesni parovi su ve- žbali po četiri sata dnevno vec mesec dana. Gledaoci ce imati prilike da se upoznaju sa život- nim pričama svih takmičara. Spektakularna scenografija po- stavljena je u jednom od studi- ja u okviru filmskog grada u Si- manovcima. (P ink, 2 0 .4 5 )

Serija Škola nas je odrzala

Od Zmijanja do HasanaU okviru serije-akcije

„Skola nas je o d r 'a la “ekipa serije boravila je u zapadnom delu Republike Srpske. „Od Zm ijanja do H asana“ je dru- ga od dve emisije koje su tom prilikom snimljene i posvece- na je prosveti i kulturi, kao i prosvetnim i kulturnim veza- m a Srbije i RS koje su oči- gledne na svakom koraku.

Zajednička istorija, vekov- n i zajednički život, isto kul- tu rno i duhovno nasleđe na- roda u Srbiji i Republici Srp- skoj najčvrsci su tem elj za ku ltu rnu i prosvetnu sarad- nju danas i ubuduce.

N osioci te saradnje i uop-

ste kulturnog života u m alim m estim a najčesce su skole, a u n jim a pojedinci ili male grupe ljudi kao pokretači i graditelji kulturnog bica svo- je sredine. Pored Banjaluke, gledaoci ce m oci da vide kako danas izgleda Kočicevo Zmi- janje i njegovo rodno selo Stričici, sa osnovnom skolom koja je ne tako davno im ala nekoliko puta vise đaka nego danas. Takođe, upoznace se sa učenicim a ove skole i neu- m ornim vaspitačem, pedago- gom i učiteljem Radivojem Vasiljevicem koji sa svoje se- storo dece i drugim đacim a doprinosi ku ltu rnom životu

celog kraja i opstanku ovog sela na Zmijanju. Ekipa serije posetila je i rodno m esto jos jednog znam enitog srpskog pisca - Branka Copica. U Co- picevim H asanim a đaci u no- voj skoli sprem aju se, popu t nekada Branka, za život odra- slih slusajuci priče iz “Baste sljezove boje“, zagledani u plave daljine - tam o iza Gr- meča. Tu, preko puta, je i sta- ra skola koja je sa svojim ne- kadasnjim đacim a i legendar- n im učiteljim a ovekovečena u m nogim Brankovim rom a- nim a i pripovetkama. Skola je stradala u poslednjem ratu.

T rudom d r 'av e zgrada se

renovira i u njoj ce naci mesto i muzej Branka Copica. Uče- nici osnovne skole u Hasani- m a pokazace nam i zaselak Copica i m esto u kojem se ro- dio Branko.

U emisiji „Od Zmijanja do H asana“ gospodin Ranko Sa- vanovic iz M inistarstva pro- svete i kulture RS govorice i o sistem u osnovnog obrazova- nja u RS, problem im a i nači- n im a kako ih resavaju, pogo- tovo u takozvanim m alim - seoskim sredinam a. A utor serije je M ilica Bajic Đogo, snim atelj M ilan Stanic, a re- ditelj M arko Kovačevic.

(RTS 2 ,1 7 .0 0 )

iKomInteraktivne Kablovske Objedinjene Mre2e

Discovery08.15 Kako se pravi ; 09.10 Pamet-

njakovic; 10.05 Razotkrivanje mitova;11.00 Trgovci automobilima; 11.55 Svetsko takmi~enje graditelja motoci- kala; 12.50 Vrhunsko graditeljstvo; 13.45 Stvaranje vozila sa pogonom na sva ~etiri to~ka; 14.10 Veliki ratovi na otpadu; 15.05 Pametnjaković; 16.00 Opake masine ; 17.00 Kako se pravi ;18.00 Ameri~ki ~operi; 19.00 Razotkri­vanje mitova ; 20.00 Prljavi poslovi;21.00 Cuda Azije koja je ~ovek napra- vio; 22.00 Megagraditelji ; 23.00 Duho- vi ; 00.00 Traumatologija

Eurosport08.30 Ekstremni sportovi 9.00 Atle-

tika (Shanghai, Kina); 10.00 Biciklizam (SS Stuttgart, Nema~ka); 11.00 Speedway (VN Slovenija); 12.00 Fudbal (kup UEFA); 13.00 Watts Prime; 13.45 Tenis (Tatiana's World); 14.00 Tenis

(WTA Stuttgart, Nema~ka) Live; 18.00 Eurogoals; 18.15 Tenis (WTA Stuttgart, Nema~ka) Live; 19.15 All sports; 19.20 Konji~ki sport (San Patrignano, Italija); 20.20 Konjicki sport (Riders Club); 20.25 All sports; 20.30 Golf (US PGA To­ur); 21.30 Golf (European Tour); 22.30 Golf Club; 22.35 Jedrenje; 23.40 All sports; 23.45 Fudbal (kup UEFA)

Viasat History08.00 Hirosima; 09.00 Tokio Dan

kada se zavrsio rat; 10.00 Rat vina;11.00 Cuveni kartografi; 12.00 Misteri- jaTadz Mahala; 13.00 Žene avanturisti;14.00 Hirosima; 15.00 Tokio Dan kada se zavrsio rat; 16.00 Rat vina; 17.00 Cu­veni kartografi; 18.00 Konkord-Ljubav- na prica; 19.00 Žene avanturisti; 20.00 Hirosima; 21.00 Japan u rusevinama;22.00 Krik iz groba; 22.30 Svet novca Rat za naftu; 23.00 Cuveni kartografi

Viasat Explorer08.00 Rivalstvo na hotrod sceni;

09.00 Forenzicari pod lupom; 10.00 Pre- ziveti sile prirode; 11.00 Ekstremna sve- docanstva; 11.30 Zamorce; 12.00 Nepro-

cenjiva putovanja; 13.00 Najnovije teh- nologije; 13.30 Ulicni izazov; 14.00 Ri- valstvo na hotrod sceni; 15.00 Forenzi­cari pod lupom; 16.00 Preziveti sile pri­rode; 17.00 Zamrzni me; 18.10 Pleme;19.00 Rat tockova; 20.00 72 sata; 20.30 Dnevnici smrti; 21.00 Imperija mafije;22.00 Mekintajerovo podzemlje

HBO09.20 Hollywood na snimanju;

09.50 Film: Kraljevski otkup; 11.25 Film: Suska se; 13.00 Film: Ti i ja; 14.35 Film: Zatvorski krug; 16.30 Bela grofica;18.45 Film: Dan vencanja; 20.05 Film: Freedomland; 21.55 Film: Kraljice;23.45 Serija: Rim II; 00.45 Film: Freedo- mland;

BBC Prim e09.00 Houses Behaving Badly;

09.30 Little Angels (sr); 10.30 Location, Location, Location (sr); 11.00 Garden Rivals (sr); 11.30 Land Of The Tiger (sr);12.30 2 Point 4 Children (sr); 13.00 As Time Goes By; 13.30 Last Of The Sum­mer Wine; 14.00 The Aristocrats; 15.00 The Inspector Lynley Mysteries; 16.00

Houses Behaving Badly; 16.30 Cash In The Attic; 17.30 Garden Challenge (sr);18.00 As Time Goes By; 18.30 The Good Life; 19.00 Location, Location, Location (sr); 19.30 Small Town Gardens (sr);20.00 Silent Witness (sr); 21.00 The In­spector Lynley Mysteries; 22.00The Of­fice (sr); 22.30 Absolute Power (sr);23.00 Silent Witness (sr)

H allm ark10.00 Serija: Sudija Ejmi II; 11.00

Film: Devojka iz Hitne pomoći; 13.00 Serija: Maklaudove ćerke VI; 14.00 Se­rija: Sudija Ejmi II; 15.00 Film: Basker- vilski pas; 17.00 Serija: Maklaudove ćerke VI; 18.00 Film: Na jednu noć;20.00 Serija: Red i zakon: Kriminalna namera VI; 21.00 Serija: Vidovnjak 1;22.00 Serija:Tihi svedok 9; 23.00 Serija: Red i zakon: Kriminalna namera VI; ;

TCM21.00 Film: Ciji je to zivot; 23.00

Film: Viktor Viktorija; 01.10 Alfred Veli­ki; 03.10 Film: U cirkusu; 04.40 Film: Kraljev lopov

Happv/Kosava10.20 Strasne price za plasljivu decu;11.00 Moji rodityelji vanzemasljci; 11.40 Prica koale; 12.35 Jastucići; 13.00 Tomas i drugari; 13.30 Kvizić; 14.25 Prijatno deco;14.40 Cyber space; 15.00 Opasni mis;15.35 Smucalice; 15.55 Vetar i oblak; 16.55 moji roditelji vanzemaljci; 17.25 Buntovnici; 18.30 Telemaster; 19.10 Pen- sekola; 20.00 Film; 21.55 Ukratko; 22.00 Vibe; 22.30 K sou; 23.00 Odeljenje za ubi- stva; 00.00 Telemaster

TV Enter08.00 Uhvati dan; 10.00 Serija; 11.30 Inter- aktivni kviz; 12.00 Pres enter vesti; 12.15 Crtani; 12.30 Samo u; 13.05 DDK; 13.10 Se­rija; 14.05 Sprave i naprave; 15.00 Film: Po- slednje vencanje; 16.00 Pres enter vesti;16.50 DDK; 17.00 Gorca ili slađa; 18.00 Pre- sek; 18.35 Serija; 19.30 DJ soba; 20.00 Sprave i naprave; 21.00 Pogodi ko dolazi na veceru; 22.35 Enter dokument; 23.20 Serijal o životinjama

RTV107.00 Dobro jutro Vojvodino; 10.02 Vrsac- ki venac; 11.35 Rok teatron; 12.05 Sanjari;13.05 Sva Evina lica; 13.30 Ansanbl za sta- ru muziku - Traventino; 14.03 Pogledi;15.05 Serija: Providens; 15.50 Iz arhiva TVNS; 17.00TV dnevnik; 17.55 Odbojka in­desit liga sampiona; 19.30 TV dnevnik;20.00 Kod tri slamcice; 20.30 Kosovo i Me­tohija; 22.00 Vojvođanski dnevnik; 22.30 Vece sa zvezdama

SOS09.00 Sportsko jutro; 11.00 InPuls; 11.15 Kviz; 12.45 Vesti; 13.00 Svedoci istorije;13.35 Rukomet; 15.00 Borilacko sportovi;15.45 Džudo; 17.00 INpuls; 17.15 Kviz;19.15 Kosarka; 20.00 Rezervisano; 21.15 Reket; 22.45 Sportski dnevnik; 23.15 Zo­na pres

TV ART10.40 Serija: Korak napred; 12.05 Podne na Artu; 13.30 Film; 15.15 Art zdravlje; 16.05 Art fantazija; 17.20 Kultura stanovanja;18.00 Art info; 19.00 Kuhinjica; 20.00 Art boemija; 21.10 Serija; 22.30 Film

TV Stankom11.00 Planeta info; 14.00 Dok anđeli spa- vaju; 16.00 Od Tokija do Milvokija; 18.00 Planeta info; 20.15 Zracenje; 22.00 Prego- varac; 23.00 Ada Beograda, 00.00 SMS cet kafe

Fox crime10.00 Regenesis; 11.00 Dokazni materijal;12.00 Dijagnoza. ubistvo; 13.00 Kodzak;14.00 Red i zakon, Posebne žrtve; 15.00 Red i zakon, Kriminalne namere; 17.00 Do­kazni materijal; 18.00 Regenesis; 19.00 Br- zi Edi; 20.00 Vrhunski spijun; 21.00 Dek- ster; 22.00 Red i zakon, Posebne žrtve;23.00 Regenesis

Kanal D10.00 Zig i Zag; 10.30 Zabavni mozaik;11.30 Odibonove avanture; 12.00 Meda- boti; 12.30 Zabavni mozaik; 13.00 Roto Bo- to; 14.30 Bastenska družina; 15.00 Delfi;16.00 Gospodin Sima i Džigi Džigi; 16.30 Otkaceni klinci; 17.00 Zig i Zag; 18.30 Slike iz detinjstva; 19.00 Medaboti; 20.00 Roto Boto; 20.30 Svet crtanja; 21.00 Otkaceni klinci; 21.30 Zig i Zag

TV Cinem ania08.00 Film: najbolje je kod kuće; 10.00 Film: Božićni anđeo; 12.00 Film: Bez zaklo- na; 14.00 Dokumentarni film ; 16.00 Film:

Namestaljka; 18.00 Film: Kaži zasto me ostavi; 20.00 Film: Lovac na potezu; 22.00 Film: Com za ubistvo; 00.00 Film: Bez mi- losti 2

SuperTV07.00 Jutarnji program; 09.00 Serija: Baldi- ni i Simoni; 10.00 Stav; 10.05 Boje dana;10.15 Tv shop; 12.00 Lenyeg; 13.00 Stav;13.05 Boje dana; 13.15 Film; 15.00 Stav;15.05 Fitnes ; 17.00 Panonia alap; 18.00 Stav plus; 18.30 Boje dana; 19.30 Crtana se­rija; 20.00 Serija: Salon ; 21.00 Film; 22.30 Svet na dlanu; 23.00 Pazi namestaljka

MTV Adria10.00 Top 10 at 10; 11.00 Rock chart;12.00 Pure Adria; 12.30 Music; 13.30 New;14.00 I Wanna come; 15.00 3 from 1;16.00 Adria top 20; 17.00Top 5 at 5; 18.05 Pure Adria; 19.30 New; 20.15 TRL; 21.05 Blok chart; 22.00 Videograpfy; 22.40 Ma­king the movie

HTV 107.00 Dobro jutro, Hrvatska; 09.10 Serija: Ljubav u zaleđu; 10.11 Granice; 11.03 Eku- mena; 12.00 Dnevnik; 12.30 Serija: Anin dvostruki zivot; 13.15 Oprah show; 14.00 Na rubu znanosti; 15.00 Film; 17.05 Hrvat­ska uživo; 18.35 Najslabija karika; 19.30 Dnevnik; 20.12 Piramida; 21.25 Luda kuća;22.40 Otvoreno

HTV 209.40 Sporterica; 13.40 Nulti sat; 15.05 No­ra fora; 15.45 Serija: Hitna služba; 17.40 uz- mi ili ostavi; 19.15 Serija: OC; 20.05 Serija: Ponos Ratkajevih; 20.55 Sport; 22.40 Film

TV OBN10.50 Serija: Utociste; 11.55 OBN info;12.10 Serija: Nevjerna ljubav; 13.10 Cribs;13.40 Fresh Prince; 14.10 Mijenjam ženu;15.30 Serija; 17.00 Sanja; 18.00 Serija;19.05 Hey music; 20.00Telering; 21.00 Se­rija: CSI: Las Vegas; 22.00 Film

TV Panonija09.00 U ogledalu; 11.00 Reportaža; 11.45 View; 12.00 Studio; 12.30 Bez cenzure;13.45 View; 14.00 Studio; 14.30 Cikloniza- cija; 15.30 NS Fokus; 16.00 U ogledalu;16.30 Teen in; 17.00 Stari zanati; 18.00 NS Fokus; 18.30 Art box; 20.00 Vojvođanske vesti; 20.30 TV medik; 22.00 Vojvođanske vesti; 22.40 Lice s naslovnice

TV Kopernikus (KCN)09.00 Global Net; 11.30 Tojotin svet divlji- ne; 12.30 Film; 15.00 Hipokrat; 16.05 Inter- meco; 17.15 Informer 1; 17.50 Biznis;18.00 Sport; 18.10 Impuls; 18.30 Gost Glo­bal Net-a; 19.30Tojotin svet divljine; 20.00 Prizma; 22.15 Informer 2; 22.50 Biznis;23.00 Sport; 23.10 Serija; 23.30 PlayList;03.00 Film

NTV - Ni{07.00 Jutarnji program; 10.30 Dokumen- tarni program; 11 00 Vesti; 11.15 Agro- spektar; 12.05 Film; 13.30 NTV Klinika;14.30 Pravoslavna zvona; 15.05Telesport;15.30 Dobar dan; 17.30 Dokumentarni program; 18.15 Serija; 19.00 Telepres;20.00 Unca; 21.00 Serija; 22.00 Telepres;22.30 Film

TV 5 - Ni{07.00 Jutarnji program; 10.00 Kviz; 13.30 Nedođija; 15.30 NVO magazin; 16.15 Seri­ja; 17.20 Serija; 18.00 Centralne vesti;18.30 Biznis vesti; 18.50 Serija; 20.00 Seri­ja; 21.45 Mini koncert; 22.30 Promaja;23.00 Vecernje vesti

Danas je korporativni clan Medijske organizacije za Jugoistocnu Evropu (SEEMO) i Asocijacije listova Project Syndicate

Pionir slobodnih medija 2002.E S 2 T n T INTERNATIONAL IŽggŽ l l i PRESS INSTITUTE

FREEDOM FORUM

Danas, dnevnik izdavac: DAN GRAF d.o.o.Redakcija: Alekse Nenadovića 19-23/V, Beograd, tel/fax: 344-11-86, 2432-731; e-mail: desk@danas.co.yu Predsednik Upravnog odbora DAN GRAFA: Dusan Mitrović Glavni i odgovorni urednik: Mihajlo Ramac

Redakcijski kolegijum: Radovan Balać (Novi Sad), Branislav Bozić (noćni urednik), Natasa Bogović (desk), Ludwik Wincenty Gadomski, Zdravko Huber (zamenik glavnog urednika), Milovan Jauković (svet), Radomir Liana, Gordana Logar, Stanislav Milojković (foto), Zagorka Milosević (Zdravlje), Aleksandar Nikasinović, Zoran Nikolić (unutra{nja), Vesna Ninković (dopisno), Davor Soha (Beograd), Zoran Spahić (prelom), Mirjana Stevanović (ekonomija), Dragan Stosić (kultura), Živa Vekecki (sport).Marketing: Snežana Stojakov Prodaja: Zoran LazićTekud-računi: „DAN GRAF" d.o.o. Vojvođanska banka A.D. 355-1009593-77, Hypo Alpe Adria Bank 165-1542-75Štampa: GPK „Stamparija Borba" A.D., Beograd, Kosovska 26 ISSN 1450-538X

Privatnih Medija

office@apm.org.yu

List godine u svetu 2002.po izboru pariskog

Le Guide de la Presse

sreda, 24. oktobar 2007.40

dezurna@danas.co.yu PERISKOP

PUTOKAZ ZA PROŠLOST

ĆUPRIJA - Na ulazu u Ćupriju iz pravca Paracina kod prvog semafora, jos stoji tabla-putokaz za Svetozare- vo, iako je taj grad, odlukom odbornika Skupstine opstine, pre 15 godina preimenovan u Jagodinu. D. D.

Ulica Novaka Đokovića uUžice - Jednoj od ulica u svom

Drvengradu na Mokroj gori lilmski reditelj Emir Kusturica dao je ime najboljeg srpskog te- nisera - Ulica Novaka \okovi}a.

Kusturica se nedavno telefo- nom ~uo sa Novakom \okovi- }em, i on mu je obe}ao da }e, ~im m u to obaveze dozvole, do- }i u Drvengrad da sve~ano otvori svoju ulicu, rekao je za FoNet direktor Drvengrada Ra-

doje Andric. Kusturica stalno iznena |u je posetioce svog Dr- vengrada na brdu Mecavnik u Mokroj gori. Slikarskoj galeriji nadenuo je naziv Macola, u znak postovanja prem a vajaru iz Požege Draganu Jovicevicu Macoli koji je 2005. tu izlagao.

Restorane i druge objekte „krstio“ je nazivima iz Andrice- vih dela - Lotika, Prokleta avlija i drugi, a filmsku dvoranu u ko-

Drvengradujoj se trenutno svakodnevno pri- kazuje njegovo najnovije delo Zavet nazvao je Undergraund. Glavna ulica u Drvengradu, s prostranim trgom koji vodi od ulaza do crkve Svetog Save, nosi ime vodeceg m eđu Kusturi~i- nim idolima nobelovca Ive An- drica. Drvengrad ima i ulicu Er- nesta Če Gevare, Dijega Mara- done, Felinija i Bergmana, Mio- draga Petrovica Čkalje. FoN et

Izmestanje crkve stare 750 godinaHojersdorf - U nema~kom

mestu Hojersdorfu, južno od Lajpciga, u ponedeljak je po~ela spektakularna operacija preme- stanja crkve stare 750 godina, kako bi se oslobodio prostor za rudnik lignita.

Zdanje tesko 660 tona, odvojeno od temelja, podignu- to je na m etar i po visine kako bi bilo preba~eno na dve plat-

forme na to~kovima. Crkva ce biti preseljena u selo Bornu, 12 kilometara od Hojersdorfa, gde bi trebalo da stigne 31. oktobra, saopstila je rudarska kompani- ja Mibrag.

Kamena crkva visine 20 me- tara sa stranicama dužine 14,5 metara, na platforme treba da bude spustena u utorak ili sre- du. Tokom transporta koji ce

po~eti u ~etvrtak, crkva ce preci preko dve reke i železni~ke pru- ge, a brzina kretanja kompozi- cije ce biti dva kilometra na sat.

Projekat izm estanja kosta tri miliona evra, a na preselje- nje u susedna sela prinuđeno je i 59 stanovnika Hojersdorfa koji su posle niza godina borbe na sudu, izgubili spor sa Mi- bragom. Beta-AFP

Lepota prirode i predanjaDOPISNICA

METOĐE - NP KOPAONIK

Metođe je jedno od najlep- sih i najmisti~nijih mesta Naci- onalnog parka Kopaonik. Ovaj prirodni rezervat pod prvim stepenom zastite obuhvata de- snu dolinsku stranu Brzecke reke. Odlikuje ga vise razli~itih zajednica sume smr~e, bukve i jele, tu je staniste sivog sokola (Falco Peregrinus) i drugih ret- kih planinskih ptica. Mesto na kojem se nalaze ostaci starih napustenih rudnika, ~ak iz predrimskog perioda, zanimlji- ve stene, brojni izvori, potoci i gejzir! Zbog blage planinske klime i geoloski povoljne pod- loge o~uvala se raznovrsna i bujna vegetacija.

Kada smo se za Metođe ras- pitivali u hotelu „Junior“ u Br- zecu, od ljubaznog vodi~a smo ~uli da tura do Velikog Metođa - kako ga ovde nazivaju da bi ga razlikovali od Malog Metođa koje se nalazi u neposrednoj blizini Brzeca sa leve strane pu-

ta za Kopaonik - predstavlja re- lativno težu i dužu turu za pla- ninare. Re~eno nam je da je Metođe i narodno svetiliste lo- kalnog stanovnistva koje se od davnina tu okuplja i ide do cr- kvice koja se nalazi na mestu gde iz kamene litice te~e voda kojoj se pripisuju blagotvorna i isceliteljska svojstva. Vernici se poklanjaju sv. velikomu~eniku Metodiju, jer su po predanju 3. jula 1504, na dan slave, kada se nije radilo, Turci prisilili ruda- re da uđu u okna i kopaju rudu. Istog dana u velikom nevreme- nu grom je zapalio rudnik, mnogi rudari su izginuli, pa je rudnik zatvoren.

Rekli su nam da se do Meto- đa mnogo brže može doci od velike desne krivine na 14. kilo- metru puta Brzece - Kopaonik. Odlu~ili smo da odmah krene- mo. Poseta ovakvom mestu ni­je se mogla ostaviti za sutra! Ni- su nam smetali ni poslepo- dnevni sati, n i upozorenje da na Metođe ne treba ici po ma- gli. Posto smo parkirali auto- mobil, krenuli smo pesice obe- leženom stazom levo od prav­

ca naseg dotadasnjeg kretanja. To je stari makadamski put ko­ji se spusta od prevoja Jaram i koji po~inje zelenom rampom. Posle setnje kroz lepu sum u u najrazli~itijim bojama jeseni, nasa staza se spusta levo niz stranu preko doline potoka. Tu, pored potoka koji prolazi ispod mostica na putu i mno- stva izvora, pomislite da cete krecuci se nizbrdo, pored poru- senog drveca koje kao da je ne­ka lavina oborila, ali niko ne sme da ga dira, izgubiti u sumi. Ali ubrzo smo naisli na tablu s oznakama rezervata, pored ko­je su sto i klupe.

Obilazeci okolinu nailazimo na potok koji je svoj put probio kroz tunele napustenog rudni- ka i sliva se niz blagu padinu putem kojim su nekad rudari ulazili u okno. Levo je put za „svetiliste“ udaljeno oko 1,5 ki- lometara, a desno je staza do gejzira koji se nalazi u blizini. Do centralne ta~ke rezervata m o'ete, uz manje napora, doci i ako na mestu silaska u dolinu, nastavite pom enutim starim makadamskim putem. U tom

slu~aju trebace vam oko 40 mi- nuta, s tim sto po prelasku dva potoka na raskrsnici Gvozdac, treba skrenuti levo i ici putem niz potok. Od te livade gde se nalazi vise klupa i nastresnica za odm or posetilaca, nakon oko 200 m nalazi se strelica ko­ja pokazuje prelaz preko mosta za gejzir hladne vode.

Mlaz hladne vode iz gejzira koji je skriven u sumi i izgleda kao da je u zemlji pod liscem ne­ka vodovodna cev pukla pod pritiskom, stabilan je i dostiže visinu od oko pet metara. Uz snimak za uspomenu, nasta- vljamo ubrzano put do „svetili- sta“ do koga se stiže za 20-ak mi- nuta kroz tam nu sumu smr~e i jele. Tu tam u razbijaju predivna srebrnosiva stabla bukve i pone- kijavor. Na nekim delovima gde je ovladala bukva stabla dosežu 40 metara visine. Listovi bukvi polako pred zimu menjaju boju i iz žute prelaze u jarkocrvenu da bi pred pad na tlo postali bakar- ni. Utisak koji smo imali pred drevnim svetilistem u steni sa izvorom vode, koje se nalazi na oko 1.540 metara nadmorske

visine, izuzetan je i ličan. Vratili smo se istom stazom uzbrdo, a ukoliko bi se pešaolo iz turisti~- kog naselja na Kopaoniku staza vodi od po~etnih stanica ski lif- tova Ledenice i Gvozdac, i obe- ležena je kao Kopaoni~ka tran- sferzala - isto~ni deo, koja polazi od planinarskog doma PSD „Kopaonik“.

Ljudi iz NP Kopaonik, od kojih smo sutradan dobili vrlo dobar Vodi~ po Kopaoniku, is- ti~u da je Metođe, uz izuzetnost prirode i najznačajnije sakralno

mesto na planini. Odlazimo s Metođa, otkrivsi sasvim novi i originalan rezervat koji spaja lepotu prirode i predanja plani- ne koju su nikada zvali Srebr- nom, a danas Sun~anom skija- skom mekom. U glavi i u usi- m a nam se, uz predivne slike i senzacije s Metođa, pojavljuju i re~i iz Pan~iceve poruke upuce- ne omladini - da ce tek dubo- kim upoznavanjem i prou~ava- njem prirode nase zemlje po- kazati koliko vole i postuju svo­ju otadžbinu. Savo Đ urđ ić

VREMEH SRBIJA: Jutro mestimicno maglovito i tmurno. Tokom dana umereno do znatno oblacno, u vec'ini mesta suvo i malo toplije. Ponegde se jos ocekuje sla- ba kratkotrajna kisa a u visim planinskim predelima susnežica i slab sneg, ali i znacajno manje kolicine padavina u odnosu na prethodne dane. Vetar uglav- nom slab, promenljiv. Minimalna temperatura od 1 do 7, maksimalna od 9 do 16 stepeni.■ BEOGRAD: Jutro u nižim delovima grada maglovito i tmurno. Tokom dana umereno do znatno oblacno, uglavnom suvo i malo toplije. Vetar slab, promen­ljiv. Minimalna temperatura oko 5, maksimalna oko 13 stepeni.■ NOVI SAD: Umereno do znatno oblacno, uglavnom suvo i malo toplije. Ve­tar slab, promenljiv. Minimalna temperatura oko 4, maksimalna oko 13 stepeni.■ NIŠ: Jutro maglovito i tmurno. Tokom dana umereno do znatno oblacno, uglavnom suvo i malo toplije. Vetar slab, promenljiv. Minimalna temperatu­ra oko 4, maksimalna oko 14 stepeni.■ IZGLEDI VREMENA ZA SEDAM DANA: U cetvrtak malo i umereno oblac­no i suvo. Temperatura u manjem porastu a jugoistocni vetar u pojacanju. U petak i subotu malo toplije. U petak pre podne u jugozapadnim krajevima a do kraja dana i u vec'ini mesta naoblacenje prac'eno kisom i pljuskovima. Vise padavina ocekuje se na jugozapadu zemlje. Vetar umeren, južni i ju- goistocni, u Pomoravlju i južnom Banatu povremeno i jak. Za vikend i po- cetkom naredne sedmice, promenljivo oblacno, uglavnom suvo, samo po­negde sa kratkotrajnom kisom ili pljuskovima.Temperatura bez bitnije pro- mene, a jugoistocni vetar od nedelje u slabljenju. Krajem perioda novo na- oblacenje praceno kisom, pljuskovima, pojacanim severozapadnim vetrom i padom temperature.

A R H IV

24. OKTOBAR2005 - Savet bezbednosti Ujedinjenih naci- ja odobrio je pocetak pregovora o buducem statusu Kosova, a generalni sekretar UN Ko­fi Anan imenovao je bivseg predsednika Finske Martija Ahtisarija za specijalnog iza- slanika UN o pregovorima o statusu Kosova. 2005 - Umrla je Roza Parks, zacetnica pokre- ta za zastitu prava crnaca u Americi. Njeno odbijanje da ustupi belcu sediste u autobu- su, zbog cega je zavrsila u zatvoru, zacelo je pokret za zastitu ljudskih prava u toj državi. 2000 - Skupstina Srbije izabrala je prelaznu tehnicku vladu Srbije koja ce do vanrednih parlamentarnih izbora 23. decembra obez-

Budit© viđeni

uuujuj.srbijoturizom.com

bediti funkcionisanje zemlje. Vladu su for- mirali Demokratska opozicija Srbije, Srpski pokret obnove i Socijalisticka partija Srbije. 1997 - U Beogradu je ubijen Zoran Todoro- vic Kundak, sekretar Direkcije Jugosloven- ske levice, direktor „Beopetrola", blizak pri- jatelj porodice predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevics Ubica nije otkriven. 1991 - U Sarajevu je konstituisana prva Skupstina srpskog naroda u BiH, a za prvog predsednika izabran je Momcilo Krajisnik. Skupstina je usvojila Deklaraciju o pravu srp­skog naroda na samoopredeljenje.1980 - Poljske vlasti su legalizovale nezavi- sni radnicki sindikat „Solidarnost".1957 - Umro je francuski modni kreator Kri- stijan Dior, jedan od glavnih kreatora mode u svetu posle Drugog svetskog rata.1945 - Stupila je na snagu Povelja UN, koju je u junu 1945. u San Francisku potpisala 51 zemlja osnivac svetske organizacije, melu kojima i Jugoslavija.

1939 - Nacisti su u Nemackoj naredili Jevre- jima da nose Davidovu zvezdu.1912 - Pobedom Prve srpske armije pod komandom regenta Aleksandra Karađorđe- vica nad turskom Vardarskom armijom Zeki pase, zavrsena je Kumanovska bitka u Pr- vom balkanskom ratu.1795 - Pruska, Austrija i Rusija izvrsile su trecu podelu Poljske, koja je prestala da po- stoji kao nezavisna država.1648 - Vestfalskim mirom, koji su zakljucili nemacki car i vladari Francuske i [vedske, zavrsen je Tridesetogodisnji rat. Mirovnim ugovorom potvrđena su nacela Augsbur- skog verskog mira (1555) o ravnopravnosti rimokatolika i protestanata i osujecena na- mera rimsko-nemackog carstva i pape za hegemonijom u Evropi.1360 - Engleski kralj Edvard III i francuski kralj @an II Dobri, potpisali su u Kaleu spora- zum kojim je okoncana prva faza Stogodi- snjeg rata.

dosta je za Danas

com.R ačunarska te h n o lo g ija i m u lt im e d ija / Uređuje: D rag an Jovicevic e-mail: com .m ed ia@ danas.co .yu sreda, 2 4 . oktobar 2 0 0 7 .

Internet i dečja pornografija: između slobode govora i zločina

Zakasnela pravda ipak kažnjava Zver

Dobra vest je i ta da organizacija CEOP, originalno britanska, koja se bavi zaštitom i edukacijom dece i roditelja i agresivnim lovom na podnioce zločina, na Internetu i u stvarnosti,

širi svoje internacionalne veze u cilju vece bezbednosti najmlađih

Nem anja CabricS p e c ija ln o za Danas

J edna od najšokantnijih pojava u civilizovanom svetu, iskorišcava- nje dece i decja pornografija, na-

kon nedavnog identifikovanja kanad- skog ucitelja kao pedofila i distibutera 200 fotografija silovane dece putem Interneta, pokrenula je odavno precut- kivano pitanje: u kojoj meri je pansvet- ska mre'a krivac za porast nastranih, bludnih dela širom sveta?

Decja pornografija, prema Unesko- vom istra'ivanju ima dva lica: dete mo­'e lako postati posmatrac zlostavljanja dece, a mo'e i samo biti naterano na bludni cin, koji zatim biva snimljen i montiran, i za samo dan ili dva mo'e za- vršiti na plejlisti svakog seksualnog ma- nijaka na planeti koji ima solidnu Inter­net konekciju, kao što je to bio slucaj sa pomenutim Kristofer Pol Nilom, koji je nakon trogodišnje istrage identifikovan i pronađen prošlog petka blizu Bangko- ka. Pora'avajuca statistika govori da ovaj slucaj ima bezbroj parnjaka širom sveta. Samo u Nju D'ersiju preko cetr- deset ljudi uhapšeno je zbog zlostavlja­nja maloletnika, od kojih su cak 80 od- sto najbli'i srodnici svojih maloletnih 'r- tvi, prema kojima te iste 'rtve osecaju poverenje i poštuju njihov autoritet.

Koji je efekat pornografije na ljudsku psihu? Autor teksta „Majka, madona, kurva", psihoanaliticar Estela Veldon ukazuje na dehumaniziraju}i efekat pornografije: parovi koji gledaju te fil- move zajedno „sticu la'ni osecaj blisko- sti. Onda snimaju svoj odnos i gledajuc'i snimke, osecaju se cudno, izvan sebe su”, piše Estela Veldon i dodaje kako ovavi i slicni poduhvati dehumanizuju drugu osobu, vezu, i svaku intimnost.

POSLEDICE

U jednoj sekundi, 28.258 ljudi se nalazi na Internetu, u jednoj sekundi potroši se 3.075 dolara - svakih 39 mi- nuta svet postane bogatiji za jedan porno film, koji se zatim plasira na je­dan od 42.000.000 sajtova za odrasle koji cine 12 odsto sajtova na Internetu - ovo su rezultati jednog onlajn istra'i- vanja.To je platforma na kojoj pedofili poput Nila mogu javno ispoljavati svo­je sklonosti, uvereni da su na fotogra- fijama neko drugi, i da ce sveobuhvat- na pervertiranost sveta i napredak vi- zuelnih skrivalica uspeti da sacuvaju njihov identitet.

Isticuci negativne posledice porno­grafije na psihu i seksualnost, psihoa- naliticari se sla'u da ona izaziva zavi-

snost, i da vodi samo jednim putem - ka sve „tvrđem" materijalu, survavaju- ci se u ambis sadomazohizma, a kao glavnog krivca za porast ovog obolje- nja navode - dostupnost tih materijala širom elektronskog univerzuma.

Da je u korenu pornografije nasilje potvrdio je 1991. godine i dugogodišnji glumac Bil Margold u knjizi „Pornogra­fija: Mitovi za dvadeseti vek" psihoana- liticara D'ona Stoltenberga. „Moji razlo- zi za ostanak u industriji su da zadovo- ljim 'elju onih muškaraca koji ne mare mnogo za 'ene i koji 'ele da vide mu- škarce iz moje industrije kako se svete 'enama koje nisu mogli da imaju dok su odrastali. Zato brutalizujemo njihovu

velikoj meri da opsceni materijali dođu do ekrana vašeg kompjutera, ali, kako navode brojna istra'ivanja koja se bave problemom prevencije pedofilije, ova- kva protekcija nije dovoljna da zaštiti dete od la'no predstavljenih stranaca na cetrumovima, a narocito ne na onom mestu gde 80 odsto monstruma prona- laze svoje 'rtve - u sopstvenom domu.

AKCIJE

Akcije poput operacije „Or" izvede- ne u maju ove godine rano otkrivaju vi- novnike, kao i konzumente ovih zver- stava, putem kreditinih kartica koje su koristili da se uclane ili otkupe fotogra-

Children Lures Prevention (Prevencija namamljivanja dece), mesecno dobi- jaju magazine i biltene sa novim tehni- kama zavođenja - u jednom broju, ka­ko navodi ova organizacija, odaje se hvala sapunskim krejonima, jer se de- ca, ocigledno pred njima sama skidaju, 'eleci da se po njima crta.

Ovakve organizacije slave praznike tokom kojih šire razumevanje i prihva- tanje pedofilije, preko interneta razme- njuju metode, price, pa cak imena, opi- se i slike dece, a takođe, praveci pseudo- akademske stranice na internetu, obla- ce svoje nenormalne ideologije u nauc- no, objektivno ruho, sa ciljem da legiti- mizuju ljubav između starijih muškara-

iskoreniti iz sveta sve ono što je prljavo, i što pretvara ljude u bezocne zveri?

Dr'avne granice predstavljaju pro­blem cenzurisanju brutalnih, opscenih i drugih sadr'aja na mre'i, jer ono što je za-

seksualnost. Svetimo se za izgubljene snove", rekao je Stoltenbergu Margold.

Sa druge strane, Piter D'onson u svom eseju „Pornografija vodi tehnolo- giju: Zašto ne cenzurisati Internet" bo­red se protiv usvajanja akta o pristojno- sti u komunikacijama, brani Internet pornografiju kao logican produ'etak Rableovih, Coserovih i Bokacovih dela. „Kada novi mediji stvore nova tr'išta, pornografija ih 'urno špijunira, i hrli da ih ispuni", argumentuje D'onson.

Krivica Interneta za poplavu per- verzija i pedofilije je u tome što je stvo- rila virtuelni svet anonimnih „veblja- na", gde i oni poremeceni pojedinci mogu da osnivaju zajednice u kojima se osecaju prihvaceno i normalno, te izlaze iz samotnog 'ivota u kome su primorani na sputavanje bludnih na- gona, i nalaze istomišljenike sa kojima mogu da razmenjuju monstruozna is- kustva, i podsticu svoje nastranosti.

Kako upoznati svoje najbli'e sa opa- snostima koje vrebaju? Razni filteri i programi poput NetNanny sprecice u

fije i video klipove. Tokom operacije uhapšeno je 2.400 ljudi od kojih su 90 odsto priznali krivicu. Dobra vest je i ta da organizacija CEOP, originalno britan­ska, koja se bavi zaštitom i edukacijom dece i roditelja i agresivnim lovom na pocinioce zlocina, na Internetu i u stvar­nosti, širi svoje internacionalne veze u cilju vece bezbednosti najmlađih.

Majkl Moran iz Interpola, komenta- rišuci hapšenje ozloglašenog pedofila, u Bankoku je izjavio da ce „Interpol na- staviti da podr'ava sve zemlje u ovoj oblasti (Jugoistocna Azija) u borbi pro­tiv ljudi koji dolaze da vrebaju njihovu decu". U međuvremenu, širom sveta deluje niz malih militantnih i visoko or- ganizovanih grupa pedofila, koje se kao u starom vicu (Mi stvarno volimo decu - udru'enje pedofila), predstavljaju kao grupe koje se bore za deciju dobrobit.

Najvece od tih organizacija su se- vernoamericka NAMBLA (u koju biva uvucen Kartmen iz animirane serije South Park 4, 53), i holandski PAN. Cla- novi ovih udru'enja, kako istra'uje

ca i maloletnih decaka. Oni sa jacim sto- makom mogu se više informisati na www.nambla.org, a zatim i o 'enskoj verziji pedofilije na www.bkgirls.net.

SIGURNOSNI PROGRAMI

Sam koren problema nikakvim borbenim taktikama ipak ne mo'e biti u celosti išcupan, i ne mogu sva deca biti pošteđena. Zakasnela pravda ka- 'njava zver prekasno, ponekad i godi- nama nakon nepovratnih posledica, te se pribli'avamo sve više pitanju koje ce mo'da zauvek promeniti prirodu Inter­neta - da li cena slobode govora i mi- šljenja koja opravdava korišcenje Inter­neta u svrhe pedofilije i pornografije, mo'e nadomestiti rizik koji sa sobom nosi? [ta o tome odrasli ljudi mogu da ka'u onima koji još nisu sposobni da svoje pravo slobode govora iskoriste?

Da li upotrebom sigurnosnih pro- grama uciti decu da svet nije bezbedan i da u njemu 'ive bauci i babaroge - ili stopama ideje o odgovornom coveku,

branjeno u jednoj zemlji mo'e biti prona- đeno na sajtu hostovanom iz neke druge zemlje. Mre'e kao Freenet omogucuju potpuno slobodno izra'avanje, bez ikakve cenzure i dubinsko skrivanje identiteta, a predviđeno je i stvaranje Darkneta gde ce oni najboja'ljiviji mod da komuniciraju di- rektno i samo sa onima kojima veruju.

Sve ovo pokazuje da je Internet do- bio ulogu lupe koja uvelicava sva cove- kova dostignuca, sve njegove vrline i sve mane, zdru'uje ljude u lica njihovih za- nimanja, hobija i naravi, koja, kako se da zakljuciti iz ranijih pasusa, mogu biti veoma ru'na, nemoralna i demonska.

Ovo u određenoj meri mo'e biti viđe- no i kao prednost jer ujedinjenom bor- bom, prilagođenim zakonima i zdru'e- nim intervencijama između svih dr'ava u svetu, sve što je necovecno u covecan- stvu, mo'e biti zbrisano jednim udarcem. Internet mora postati 195. dr'ava sveta i mora dobiti sopstvene zakone, pravosu- đe i policiju - cemu se, kako to pokazuju skorašnje zdru'ene policijske akcije, sva- kako i te'i. R a d io B e ta RFI

Krivica Interneta za poplavu perverzija i pedofilije je u tome što je stvorila virtuelni svet anonimnih „vebljana", gde i oni poremeceni pojedinci mogu da osnivaju zajednice u kojima se osecaju prihvaceno i normalno, te izlaze iz samotnog života u kome su primorani na sputavanje bludnih nagona

ii D a n a ssreda, 24. oktobar 2007. COM_MEDI@

com.media@danas.co.yu

D a n a s iii sreda, 24. oktobar 2007.

Legalni daunloud u Britaniji viši za 8 0 odstoLegalni digitalni daunloud muzickih i video fajlova u Velikoj Britaniji porastao

je za 80,6 odsto tokom poslednje godine i sada je vredan 112 miliona funti. Pred- viđa se da će ovo tržište do kraja 2007. godine biti „teško" 163 miliona dolara, a da c'e do 2012. godine dostići brojku od 600 miliona funti, što bi cinilo 13,5 odsto ukup- nog muzickog i video tržišta. V. T.

Novi Eplov operativn i sistem stize 26 . oktobraEpl će svoju najnoviju verziju operativnog sistema za Mekintoše poceti da pro-

daje 26. oktobra - sa cetiri meseca zakašnjenja zbog rada na iPhone projektu. No­va verzija Eplovog OS X softvera zove se Leopard i košta 129 dolara za jednog kori- snika, odnosno 199 dolara za porodicni paket koji može da se instalira na maksi- malno pet racunara u jednom domaćinstvu. Među novitetima u operativnom si- stemu su unaprelenja u elektronskoj pošti i instant komunikaciji, mogućnost pre- gleda dokumenata i fajlova bez potreba za pokretanjem posebnih programa i brži pristup drugim kompjuterima u kući ili u poslovnoj mreži. V. T.

H itad c'e obezbediti još vece hard-diskoveSvi oni koji na svojim racunarima skladište velike kolicine multimedijalnih po-

dataka ne treba da se plaše - postojeći uređaji još nisu dostigli limit u smeštajnim kapacitetima. Hitacijevi istraživači su uspeli da smanje kljucne komponente hard- diskova i time utrli put cetvorostrukom povećanju današnjih limita na cetiri tera- bajta za desktop kompjutera i jedan terabajt za laptopove do cega će se doći 2011. godine. Inace, u jedan terabajt može da se uskladišti oko jedan milion knjiga, 250 sati video materijala visoke definicije slike ili cetvrt miliona pesama. Istraživaci Hi- tacija su uspeli da stvore najmanje glave za hard-diskove u nivou 30 do 50 nanome- tara ili oko 2.000 puta manje od širine vlasi ljudske kose. Predviđa se da će minija- turizacija i kretanje ka GMR tehnologijama magnetne rezonance, biti obavezna za citavu industriju proizvodnje hard-diskova već 2009. godine. V. T.

[pansk i m uzej Prado pokrenuo novi In te rn e t sajt[panski muzej Prado je pokrenuo detaljniju verziju svog Internet sajta prošle

nedelje. Na adresi www.museodelprado.es, koji je urađen na dvanaest jezika, mo- guć je pristup velikom broju dela koji se nalaze u kolekciji ovog svetski poznatog muzeja, a tu je i pretraživac koji sada olakšava snalaženje u velikoj bazi podataka. Sam muzej poseduje oko osam hiljada slika, od kojih je tek hiljadu izloženo. Ne- davno je završena petogodišnja restauracija, najveća u dvovekovnoj istoriji ove po- znate umetnicke institucije, kojom je dobijeno novih 22.000 kvadratnih metara prostora koji će omogućiti izlaganje 1.500 slika. Proširenje je koštalo 152 miliona evra. Treba reći i to da Svake godine oko dva miliona turista poseti muzej Prado, ci- me je ovaj hram umetnosti jedna od glavnih turistickih destinacija Madrida. V. T.

IT rizici su poslovni riziciOve godine ucešće HP-a, kao sponzora-partnera na Sinergiji se sastojalo u

predstavljanju proizvoda, rešenja i usluga namenjenih velikim preduzećima. „Sa­da imamo jedan još bolji povod za ucešće na Sinergiji, naime HP je ove godine u kategoriji Saveza velikih preduzeća, po cetvrti put proglašen za partnera godine kompanije Majkrosoft i na taj nacin postao prva kompanija koja je dobila tu po- cast više od tri puta u istoriji dodeljivanja ovog priznanja." Izjavio je Slobodan Ra- dić, generalni direktor HP d.o.o. „Za nas je posebno važno da je ove godine Majkro­soft generalni sponzor najvećeg događaja koji organizuje HP u Evropi - Software Universe 2007 - koji se ove godine održava u Barseloni krajem novembra." Gene­ralni direktor HP, Slobodan Radić je održao predavanje na temu „Tehnologijom do uspešnih poslovnih rezultata", gde je govorio o bliskosti i neraskidivosti veza iz- među tehnologije i samog poslovanja. Po njegovim recima „Nekada je vladalo mi- šljenje da tehnologija služi kao podrška poslovanju, međutim realnost je da teh- nologija pokreće poslovanje. IT rizici sada su poslovni rizici, a IT prilike istovreme- no su i poslovne prilike." C. M. D.

IDC: Snazan rast hrvatskog tržišta IT uslugaHrvatsko tržište IT usluga nastavlja s iznimno visokim rastom i u 2006. godini,

rastući gotovo 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu i dosežući 310 miliona do­lara. Prema IDC-u, visoka stopa rasta se temelji na dinamicnom privrednom razvo- ju, povećanim ulaganjima državne uprave u IT sektor, snažnim ulaganjima banaka i telekomunikacijskih kompanija, financiranjem projekata od strane Evropske uni- je i Svetske banke. „Sve veći pritisci za transparentnošću i povećanje konkurentno- sti vezani uz pridruživanje Hrvatske Europskoj zajednici bit će glavni pokretaci ula- ganja u IT usluge u korporativnim i državnim sektorima", izjavio je Boris Zitnik, di­rektor preduzeća IDC Adriatics. Prva tri pružatelja IT usluga u Hrvatskoj prošle go­dine bili su „IBM", „Combis" i „Apis IT", koji su zajedno zauzeli gotovo cetvrtinu tr- žišta. Sektor državne uprave je prošle godine najviše je ulagao u IT usluge - stvara- jući više od 22 odsto ukupne vrednosti tržišta. Finansijski sektor je uložio neznatno manje - 21 odsto - dok su telekomunikacije doprinele sa 16 posto u ukupnim ula­ganjima u IT usluge u Hrvatskoj. IDC predviđa umereniji rast tržišta u narednih pet godina, s prosecnim godišnjim povećanjem od oko 10 odsto. N. M.

Vojvodinarenje, ili: kad kere marširaju

Vladislava Gordic-Petkovic

VIRTUELNA KNJIŽEVNOST

Opet stigao Sajam knjiga u naše krajeve, množe se izdanja i jubileji, ra- đaju nove izdavacke kuće. Recju, po- plava reci. Teoreticar Teri Iglton upotre- bio je povodom jedne [ekspirove pre- tvorne a blagoglagoljive junakinje po- jam „jezicka inflacija": govoriti mnogo, zatrpavati svet recima, po mogućstvu milozvucnim, i tim recima sakriti nedo- statak emocija i višak sebicnog interesa - to je, otprilike, bilo Igltonovo razume- vanje ove oh-tako-zgodne sintagme. Međutim, jezicka inflacija se širi neu- moljivo na sve sfere; tako se emisija knjiga ne samo povećava, ne samo da se pojacava diskurs politike i kulture do nemogućih granica samohvale i blju- vanja na druge, nego se istrošenost je­zika razliva i plavi kao ona Gustavova fleka. Setićete se kako je taj junak crta- nog filma uzeo malo tuša da popravi svoj inicijal na dugmetu za košulju, pa se od jedne prosute kapi uflekala cela Mađarska. Ili to beše - Madžarska?

Da bismo se u recima razabrali, So- nja Bajandićeva Jovanović sacinila je knjigu cija sva mudrost baš i nije u na- slovu. „Teraj kera, lutko moja bela" (Dnevnik, 2007, drugo izdanje, važno je pomenuti budući da je prvo planulo) ima i podnaslov koji savršeno objašnja- va sve ono što naslov zapliće: „vojvo- đanski recnik za Panonce-pocetnike". Pisac predgovora nazvao je projekat Bajandićeve „lingvalnim vezom pa- nonske firange". Eto jedne reci koja se mora savladati.

Sonja B. Jovanović odbija da bude lingvista u pokušaju; teško da će se strucnjaci za jezik naći uvređeni smelo- šću njenog projekta, jer njen motiv ni­je master na brzaka. Sudeći po pogovo- ru, rad na recniku je autorki vojvodinar- ki poslužio najviše kao antiraketni mentalni štit onog zanimljivog proleća godine 1999.

Nije sasvim jasno zbog cega Pano- nac-pocetnik mora da apsolvira „Burov oblog", „vanilu", „broš„ i „oklagiju", ali neke opštepoznate reci treba pomenu- ti i zbog nadahnutih tumacenja. „Va- jat" je, valjda znamo svi od šuvarice do Bolonje, „pokrajnja sobica", ali ne mo- ramo znati i da može biti namenjen starima koji uskoro putuju na onaj svet i kojima „viri zemlja iz džepova" - od­nosno, spremni su da „razduže escajg"! U ovom recniku spopliću se i nadgor- njavaju kolonisti i Bunjevci, Nova Gaj-

dobra (nekad Vekerla) i Fufog, feSonji- ne babe - jedna futoška paorka, druga madžarska vlastelinka. Iz duše tog cudnog gemišta kultura i obicaja izra- nja katkad nepatvorena poezija. Tako „kokoška" može biti „cela jezgra ora- ha" i „štringla vune ili pamuka". Neke odrednice su prave male anegdote. Kad bi firma [varckopf znala da je njen zaštitni znak, crna silueta, ušao u futo- ški jezik kao „becati covek", možda bi se malo sofisticiranije predstavila ba- rem potesu od Veternika do Rumenke (negdašnjeg Piroša). Devojka koja se džaba belila i puderisala špecijama po- znate firme - džaba, jer ne bi na „ro- glju" videla simpatiju - mogla je samo da kaže: „Zali bože becatog coveka!".

Srešćemo i reci koje nas podsećaju na detinjstvo provedeno uz Zmajeve pe-

sme: „ajzliban", ili ono apsolutno misfe- riozno „šumangele!" („begaji") i „šapca lapca". Naići ćemo na urnebesne pa- svorde koji su izazivali kikot u „Pokondi- renoj tikvi" ili „Pop C'iri i pop Spiri": „ala- boner", „obrstšlag", „gužvara". Prepo- znaćete ponešto iz Balaševićevog opu- sa, „fićok" (rakije), a to mu dođe fraklić ili satljik. Neke reci imaju razlicita znace- nja u Banatu i Backoj: „amišan" je u Backoj „pohlepan, gramziv, alav", u Ba- natu „lukav"; „paorentina" je u Banatu ugledan građanin sela, u Backoj pro- stak. „Gomboce" će u sred Beograda da­nas moći da pojedu i Crnogorac i Herce- govac, znajući odlicno o cemu se radi cak i ako su samo u prolazu okrznuli neka- dašnji Sekić a današnji Lovćenac ili pak Secanj, a Beograđani možda neće imati pojma šta je to, pošto im je baba pre- canka pravila samo kitnikez.

Kad hoće da vas po panonski opsu- ju, otići ćete u kilenc, Kureševo, ocin to- cak ili peršun, a nenadmašna kletva koju izrice deda kada meće unuka na krilo glasi - „otac te prokarto!"

„Babin budžak" je strana sveta s ko­je nailazi nevreme, sever-severozapad, ista ona strana s koje duva vetar nepri- lika i u „Hamletu" i u Hickoku. Novosa- đanima je to Futog, Futogu Srem, Gaj- dobri Backa Palanka. Aludirajući na ko- njokradice koji bi se iz banatskih došu- njali u backe atare, jedna poslovica u ovom vojvođanskom recniku tvrdi: „Iz Banata u Backu, samo je sunce dobro što dolazi!". U svetlu novonajavljenih demografskih pseceva i cvišni, i ono je na putu da postane fest sumnjivo.

Sonja B. Jovanović odbija da bude lingvista u pokušaju; teško da će se strucnjaci za jezik naći uvređeni smelošću njenog projekta, jer njen motiv nije master na brzaka. Sudeći prema pogovoru, rad na recniku je autorki vojvodinarki poslužio najviše kao antiraketni mentalni štit onog zanimljivog proleća godine 1999. Nije sasvim jasno zbog cega Panonac-pocetnik mora da apsolvira „Burov oblog", „vanilu", „broš" i „oklagiju", ali neke opšte poznate reci treba pomenuti i zbog nadahnutih tumacenja

Ko }e kupovati je ftine laptopove?Ideja pravljenja jeftinih laptopova za

decu koja žive u zemljama u razvoju je bila odlicna ideja. Ali, ako 200 do­

lara - koliko košta cuveni XO laptop iz projekta „Jedan laptop za svako dete", zvuci kao prava bagatela za SAD ili ze- mlje zapadne Evrope, to nije slucaj sa dr- žavama za ciju decu su uređaji i pravlje- ni.To upravo dovodi do glavnog pitanja - ko će i platiti za laptopove i kako?

Kao primer može da se uzme Indo- nezija - jedna od najvećih zemalja u raz­voju u svetu koja ima 235 miliona sta- novnika. Sa 40 miliona ucenika Indone- zija bi morala da potroši cak osam mili- jardi dolara kada bi kupila XO laptopo­ve po 200 dolara. Ta suma je 3,3 puta veća od obrazovnog programa za na- rednih 12 godina kojeg je vlada ove ze- mlje predvidela. Naravno, to je samo cena hardvera, bez da se izracunavaju dodatni troškovi.

Ministri za obrazovanje u drugim ze­

mljama se suocavaju sa identicnim pro- blemom - nedostatkom novca.

Zbog toga projekat „Jedan laptop za svako dete" ne može da generiše dovolj- no novca da bi se proizvodnja uređaja ta­ko razvila kako bi i njihova cena pala. Ideja da se u Kanadi i SAD sprovede akci- ja kupovine XO laptopova po sistemu - jedan za sebe i jedan za donaciju, što znaci da im je cena 400 dolara, pocinje 12. novembra i trajaće dve nedelje.

Slican probleme je i pred Intelom, pošto je ova korporacija uspešno napra- vila Classmate PC projekat. Ispostavlja se da nije toliko teško napraviti jeftinu ma- šinu, ali je pravi problem prodati je. Intel želi da vlade određenih zemalja ukinu takse na tako kupljene racunare, ali i da oni budu u vlasništvu đaka, a ne škola, kako bi mogli da ih koriste i van škole. Drugim recima - da se sa svakom gene- racijom novih ucenika stvara potreba za kupovinom novih jeftinih uređaja.

Sada se javlja ideja „mesecnog plaća- nja" - da porodice dece u nerazvijenim ze­mljama plaćaju mesecno deset dolara ka­ko bi njihovo dete dobilo laptop. Narav-

no, ovakva ideja dolazi sa zapada mada se i tamo shvata da u siromašnim zemljama veliki broj roditelja neće izdvajati godišnje 120 dolara za laptop. V. T o d o ro v i}

U Japanu pokrenut novi sistem za upozoravanje o predstojecim zemljotresima

Japanska meteorološka agencija (Japan Meteorological Agency, JMA) pustila je pocetkom oktobra u

rad novi automatizovani sistem za upo­zoravanje na dolazak zemljotresa.

Novi sistem, koji je testiran više od go­dinu dana, sastoji se od mreže u kojoj se nalazi više od 1.000 senzora za detektova- nje zemljotresa, tzv. seizmografa, raspo- ređenih na citavoj teritoriji Japana. Sei- zmografi su mrežom velike propusne mo- ći i brzine prenosa podataka povezani sa snažnim racunarima u agenciji JMA, što omogućava da se epicentar zemljotresa, njegova jacina i pravac nailaska seizmickih talasa proracunaju samo nekoliko sekundi nakon pojavljivanja zemljotresa.

Seizmografi mere brzinu prostiranja primarnih seizmickih talasa koji se ja- vljaju u momentu izbijanja zemljotresa. Ti talasi su slabog intenziteta, ali se kre- ću velikom brzinom, što naucnicima po- maže da predvide mesto i vreme naila­ska, kao i jacinu sekundarnih talasa, ko­ji se kreću znatno sporije ali su neupore- divo destruktivniji od primarnih talasa.

Potrebno vreme za upozoravanje se razlikuje od zemljotresa do zemljotresa; nekada je u pitanju samo nekoliko se­kundi, a ponekad stanovnici pogođenih oblasti imaju na raspolaganju citav mi- nut. Naucnici smatraju da je bolje imati bilo kakvo upozorenje nego nikakvo.

Osim što nadgleda rad sistema za upozoravanje, japanska meteorološka agencija je sa tamošnjim operatorima mobilne telefonije i TV stanicama, po- stigla sporazum da se podaci o nailaze- ćem zemljotresu usmereno distribuira- ju znacajnim korisnicima poput komu- nalnih i železnickih kompanija, zdrav-

stvenih ustanova ili velikih proizvodnih kompanija. Alarmni sistemi kojima su opremljene bolnice ili proizvodni pogo- ni podešeni su da u slucaju nailaska ze­mljotresa, primera radi, spuste liftove na najbliže spratove, automatski zau- stave mašine ili iskljuce racunare uz prethodno snimanje podataka. Sistemi

u železnickim kompanijama će zausta- viti vozove, dok će sistemi u komunal- nim kompanijama iskljuciti snabdeva- nje gasom. To je znacajna novina jer je, primera radi, u zemljotresu koji je 1995. godine pogodio Kobe više ljudi poginu- lo od požara i eksplozija gasa nego od zemljotresa. N . M .

SamsungML-1630: Osvežite svoj poslovni kutak

K ako raste potreba potrošaca za štampacima koji nisu samo funk- cionalni već se i atraktivni na po-

gled, kompanija Samsung izašla je u su- sret ovim potrebama.

Konacno je stigao fantasticno dizaj- niran štampac koji će biti pravi biser na vašem stolu. Samsung ML-1630 je la- serski štampac, proizveden u elegantnoj crnoj boji visokog sjaja. Veoma je tih, proizvodi manje od 45dB što će vam omogućiti mir u već dovoljno bucnom poslovnom okruženju.

Izuzetno je jednostavan za korišće- nje. Melodican zvuk upozorenja obave- stiće vas o nestanku tonera ili kopir pa- pira, olakšavajući vaš radni dan. Veoma moderni LED dugmići doprinose jedno- stavnom korišćenju po sistemu senzora

„ne-touch". [to se tice karakteristika, treba napomenuti da je brzina štampe 16 strana u minutu A4 formata, rezolu- cije 1200 x 600 dpi za štampu. Kapacitet kasete iznosi 100 strana, a velicina me- morije je 8MB.

Toner koji dolazi uz štampac je tako- zvani Starter verzija koja je kapaciteta do 1.000 strana sa pet odsto pokriveno- sti, dok je standardni toner kapaciteta 2.000 strana.

Upotreba i sistem zamene tonera je vrlo jednostavan tako da će vam rukova- nje ovim uređajem predstavljati pravo olakšanje. Promenite, ulepšajte i osve- žite svoj poslovni kutak. Dodajte mu do- zu visokog stila i lepote, jer sa Samsun- govim ML-1630 laserskim štampacem konacno to i možete! C. M.

SVET FILMA, MUZIKE I VIDEO IGARA

■ LED ZEPPELIN „POSTAJU DIGITALNI" OD NOVEMBRAGrupa Led Zeppelin je jedna od poslednjih koja se opirala di-

gitalnoj distribuciji, ali će od novembra to biti prošlost pošto će se i katalog njihovih pesama naći na Internetu. Tacnije, od 13. novembra numere kao što su „Whole Lotta Love" ili „Stairway to Heaven" će moći da se kupre preko onlajn prodavnica. Istog dana će biti objavljena i retrospektiva njihovih radova „Mother- ship" na dva CD.

■ TREĆI „KISSOLOGY" DVD U DECEMBRUTreće izdanje u arhivi grupe Kiss - „Kissology" DVD će stići u

prodavnice 18. decembra. Sa podnaslovom „Volume Three: 1992-2000" ovaj disk će sadržati skoro deset sati video snima- ka. Na njemu će se, između ostalog, naći nastup grupe avgusta 1999. godine na partiju za filmsku premijeru „Detroit Rock City" i koncert iz juna 2000. godine u Nju Džersiju. Ovo izdanje će ima­ti ukupno cetiri diska, mada će pojedine verzije imati i peti disk na kojem će se naći nastupa iz 1996. godine, kada su Kiss bili u losanđeleskoj radio-stanici KROQ.

■ POCELO SNIMANJE FILMA„THE SCORPION KING 2" ZA DVDPopularnost filmskog serijala „Mumija" je dovela do snima-

nja filma „The Scorpion King" (2002), spin-of projekta o jednom od likova iz filma, a sada stiže i njegov prednastavak „The Scor­pion King: Rise of the Akkadian".

Ovaj film će biti objavljen sledeće godine kao DVD izdanje, a za studio Univerzal reditelj Rasel Malkahi je poceo snimanje u Kejptaunu.

Univerzal je 2005. godine napravio poseban deo studija ko­ji se upravo bavi filmovima koji odmah stižu kao video izdanja, i do sada su zabeležili dobre rezultate (preko milion prodatih ko- pija filmova) tako da će se ovaj trend nastaviti.

■ „HALO 3" POSTIGAO ZA 75 ODSTO VEĆU PRODAJU U SADProdaja hardvera i softvera za video igre u SAD je skocila za

75 odsto u septembru, zahvaljujući Majkrosoftovoj igri „Halo 3" i Nintendovoj konzoli Wii. Ukupna prodaja u septembru je izno- sila 1,36 milijardi dolara u poređenju sa 779 miliona iz istog pe- rioda prošle godine.

„Halo 3" je do sada prodata u 3,3 miliona kopija što je skoro dva puta više nego devet narednih igara sa liste najuspešnijih, i to zajedno. Igra je dobila tako dobre kritike da je uslovila bolju prodaju konzole Xbox 360 na kojoj se može igrati. Samo u sep­tembru Majkrosoft je prodao 528.000 konzola u SAD.

Ovi rezultati, doduše, nisu naškodili prodaji Wii konzole ko­ja je u septembru zabeležila prodaju 501.000 komada, što je naj- bolji rezultat od decembra prošle godine.

■ SNIMANJE „ZLATNOG KOMPASA" BEZ ŽIVOTINJAZvezde filma „Zlatni kompas" su morale da glume sa zele-

nim loptama i drugim objektima koje su kasnije bile zamenje- ne kompjuterski generisanim životinjama i drugim stvorenjima. To je narocito važilo za glumicu Dakotu Blu Ricards koja je u ulo- zi glavnog lika - Lire Belakue. Naime, ona stupa u interakciju sa Pantalaimonom, jednim od „demona" koji reprezentuju duše li­kova u alternativnom univerzumu kojeg je stvorio pisa Filip Pul- man u svojoj trilogiji „Njegova mracna tkanja". Pantalaimon se pojavljuje kao macka, ptica, miš i lasica i cesto se pretvara iz jed­ne u drugu životinju, pa je zato bilo potrebno koristiti kompju­terski generisane likove. Ljudi koji su radili efekte su bili jako za- dovoljni poslom kojeg je obavila Dakota. „Deca i dalje mogu la- ko da zamisle svet oko sebe. Mi smo joj na probama davali pra- vu lasicu i macku, tako da ih je lako mogla zamisliti", kaže Bil Ve- stenhofer, koji je nadgledao rad na vizuelnim efektima. Nikol Kidman, u ulozi gospođe Kolter, je morala da glumi sa mitskim zlatnim majmunom, umesto kojeg je korišćena zelena lopta, i bez obzira što se dobro snašla, najviše pohvala je dobila Dakota koja je i imala najviše takvih scena. Firma za izradu efekata Rhythm & Hues" je radila na preko 800 snimaka za film „Zlatni kompas", od cega je 600 na kraju i ušlo u film.

■ DVD „ŽIVI SLOBODNO ILI UMRIMUSKI"S KOPIJOM ZA PRENOSNE UREĐAJE I KOMPJUTEREStudio Foks je prvi koji je na specijalnom DVD izdanju filma „Zivi

slobodno ili umri muški" stavio elektronsku kopiju kompletnog ostvarenja koje će moći da se pušta na kompjuterima i prenosnim video plejerima. Kako će to proći kod publike proveriće se 20 no­vembra kada DVD bude pušten u prodaju, ali niko ne sumnja da će potez naići na odobravanje kod filmofila. Inace, ranije je ista stvar najavljena za DVD sa filmom „Hari Poter i Red Feniksa", ali će „Umri muški 4" stići u prodavnice skoro mesec dana ranije. Kod Harija Po- tera će se film daunloudovati sa Interneta, a kod filma „Umri mu- ški" će se, uz digitalni kod od 16 brojeva, omogućavati prebaciva- nje sadržaja na kompjuterski hard-disk ili video plejer. Cetvrti deo „Umri muški" serijala sa Brusom Vilisom je zaradio 134,4 miliona dolara u americkim bioskopima.

■ NOVI MAKARTNIJEV DVD SVIDEO SNIMKOM „TAJNOG" KONCERTAVideo snimak sa „tajnog" koncerta Pola Makartnija, koji je odr-

žao prošlog leta u Londonu, biće ukljucen na DVD zajedno sa rei- zdanjem njegovog poslednjeg muzickog albuma. Deluks edicija „Memory Almost Full" će se naći u prodaji od 6. novembra, a sadr- žaće i tri dodatne numere - „In Private", „Why So Blue", „222", kao i video-spotove za singlove „Ever Present Past" i „Dance Tonight"'.

Priredio: V. T.

Specijalna odeca za igrače koji žele da osete udarce

Americki hirurg Mark Ombrelaro je radio na „tele-medicini" i jedan njegov napredak na ovom polju je omogućio stvaranje specijalnog uređaja kojeg će nositi „video-ratnici" kako bi osetili udarce koje dobijaju njihovi likovi. Pr- sluk, koji je dizajnirao Ombrelaro, kori- sti vazdušni pritisak kao odgovor na ono što se dešava u video igri, i potom ispo- rucuje pneumatski udarac na igracevom telu, gde bi bio udaren da se stvarno na­lazi na bojnom polju. Ovaj „3rd Space" prsluk će imati svoj americki debi u no- vembru i prodavaće se po ceni od 189 dolara. U prodavnice će stići sa igrom „Call of Duty" - pucackom igrom u pr- vom licu.

Medicinski prsluk, koji koriste dokto- ristiti u igrama će bivati unapređivan, pa ri za preglede zatvorenika ili osoba koji će tako verzija koja će omogućavati ose-žive u udaljenim krajevima, su daleko ćaj G-sila, za letacke i igre vožnje kola, bi-sofisticiraniji. Ipak, i model koji će se ko- ti dostupan sledeće godine. V. T.

Novosti iz Euneta: Besplatna antivirus zastitaEunetove akcije: „Besplatna antivirus

zaštita" i „Mesec studenata u Eunetu" - traju još nekoliko dana. Svaki korisnik ko­ji se do kraja oktobra prijavi za Eunet AD­SL servis dobiće tri meseca da besplatno koristi i isproba softver koji štiti racunar od virusa, neželjene pošte i štetnih sadr- žaja koji dolaze sa Interneta. Rec je o vr- hunskom anitivirus softveru svetske kor- poracije F-Secure, cije su glavne karakte- ristike brzo vreme reakcije na nove pret- nje sa Interneta, lakoća upotrebe i spo- sobnost preventivnog delovanja na još nepoznate sadržaje. Eunet je razvio - EU- net Security centar, jedinstven na doma- ćem Internet tržištu, koji nadgleda sigur- nost korisnika na Internetu i nudi licen- cni softver za antivirus zaštitu. Ovaj cen­tar dnevno isporuci oko 2,5 miliona „dez-

infikovanih", bezbednih e-mail poruka korisnicima.

„Dugogodišnjom politikom rada sa legalnim i licenciranim softverima i kva- litetnom tehnickom podrškom uspešno se borimo protiv piraterije, koja korisnika može da ostavi bez pravovremene i ade- kvatne Internet zaštite", rekao je Vladimir Miletić, Projekt menadžer kompanije Eu­net. „Formiranjem EUnet Security centra, korisnici u EUnetu dobijaju sve Internet usluge na jednom mestu, od Internet ser- visa do antispam, antivirus, antispyware, firewall zaštite i roditeljske (parental) kontrole. Na taj nacin, štitimo korisnike od pogrešnog izbora piratskih i nelicenci- ranih antivirus softvera, koji najcešće re- zultuju uništavanjem podataka u racuna- ru" zakljucio je Miletić.

Povod ove akcije je nedavno postig- nuto Silver partnerstvo sa F-Securom. Ovaj prestižni status, prvi u regionu, Eu­net je zaslužio velikim brojem korisnika F- Secure antivirusnih rešenja i profesional- nim radom visokostrucnog inžinjerskog kadra na polju zaštite racunara od štetnih sadržaja saInterneta.

Pored tri meseca besplatne antivirus zaštite racunara, EUnet je za sve studente državnih i privatnih fakulteta, obezbedio dodatne povlastice: prijavom za EUne- tADSL servis dobiće 20 odsto popusta, plus besplatnu instalaciju, korišćenje ser- visne opreme i otvaranje e-mail naloga; za one sa Dial-up servisom, za svaki upla- ćen sat, dobiće gratis od 20 odsto više Internet vremena. Ove povlastice za stu­dente važe do kraja meseca. R. C. M.

iv D a n a ssreda, 24. oktobar 2007. com.media@danas.co.yu COM_MEDI@------------------------ --------------------------- ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nokia 6500 classic: Monolitni dizajnNokia se tek ove godine pojavila

sa telefonima malih gabarita. Ranije se nije mnogo osvrtala

na male telefone koje je proizvodila konkurencija, vec je proizvodila glo- mazne pametne telefone, na primer 6600, 6630, N73, N80... Sada, kada je ovladala novom tehnologijom, pre-

plavila je tržište sa tankim i elegant- nim telefonima. Hit ove jeseni ce biti 6500 classic, koji nije „pametan", vec „obican" kao i vecina. Ovaj telefon je svoj oblik predodredio monolitnom dizajnu. Zaista lep telefon se odrekao spoljnih tastera sa strane i ogranicio samo jednim ulazom/izlazom koji je

pri tom zaštićen gumenim poklopcem. Nokia se na ovom modelu skroz preor- jentisala na mikro USB konekciju. Svi kablovi koji dolaze sa 6500 imaju mi­kro USB kraj. Time se uštedelo malo na prostoru, i dobila se prilika da telefon bude tanji, jer je mikro USB ulaz tanji od mini USB ulaza za nekoliko milime- tara. Ovo je prvi telefon serije šest koji je tanji od centimetra, tj. koji je debeo samo devet milimetara. lako telefon nije te'ak, zbog te'eg gornjeg dela, stice se utisak da je te'i od 89 grama, koliko zaista ima.

Numericki tasteri su srednje velici- ne, a tasteri su tvrđi od prosecnih i tre- ba utrošiti malo više energije za pisa- nje poruka. Metalna traka prekriva do- nju trecinu svakog tastera. Deluje da smanjuje korisnu površinu tastera, ali njih ionako pritiskamo po sredini, u predelu između prvog i drugog slov- nog karaktera, tako da korisna površi- na zapravo ostaje ista, a zahvaljujuci metalnoj traci je moguce lakše slepo kucanje. Navigacioni tasteri su veci od alfanumerickih, i kod njih ne postoji ta potencijalna psihicka barijera koja je prisutna kad donjih tastera.

Displej se svojim karakteristikama ne izdvaja iz mase: QVGA rezolucija, 24-bitna paleta boja i dijagonala 51 milimetar. Ono što ga cini atraktivnim je pogled na novu reviziju operativnog sistema. Sledeca verzija serije 40 (v 03.21) je najzad ugledala svetlost da­na na telefonu koji mo'e da je poka'e u svom svetlu. Odmah da napomene- mo da su razlike sa prethodnom seri- jom vidljive, ali da nisu mnogo epohal- ne. Vecina opcija je ista kao i pre. Kori- snici prethodne ce se lako snaci i sa ovom verzijom. Ono što ce svi (odmah) videti je pojavljivanje slike pozivaoca

na celom ekranu, a umesto slike mo'e da se pokrene i video snimak.

Kamera je rezolucije 2 Mp, i kod nje nema ništa novo. Pored sociva su dve lampice koje cine blic i spikerfon, koji se cuje i kada se puštaju melodije upo- zorenja i dolazecih poziva. Zvucnik je dovoljno glasan, te cete ga cuti u veci- ni slucajeva. Sa druge strane je zvucnik koji se koristi pri intimnijim razgovori- ma, koji je takođe dosta glasan.

U trenucima dokolice, mo'e se pre- ko 3G konekcije šetati Internetom, igra- ti neka od pet igrica, ili slušati muzika. Memorije u telefonu ima na pretek - cak 1GB. Zato ne postoji citac memorijskih kartica. Razmena podataka je moguca jedino preko bluetootha ili putem kabla sa racunarom. Iznenađuje odsutnost ra­dio prijemnika, ali cega nema, bez toga se mora. Velika kolicina slobodne me­morije mo'e pametno da se iskoristi. Vi-

še stotina pesama ili mo'da neki film. Za film je potreban odgovarajuci softver koji ne dolazi u pakovanju sa telefonom, vec mora posebno da se kupi.

U malom „a la sport Bili" pakovanju našli smo slušalice, punjac i kabl za po- vezivanje sa racunarom, disk sa softve- rom, detaljno uputstvo i bateriju od 830 mAh. Baterija BL-P uz umereno korišcenje traje tri dana. Slušalice, za razliku od vecine drugih koje dolaze uz Nokijine telefone, imaju i da/ne taster i potenciometar za podešavanje jacine tona. Uz ovako elegantan telefon, koji

više podseca na iPod nego na telefon, bolje stoje stereo be'icne slušalice.

Kada se polo'i pored 6300, jasno se vide slicnosti, a jedva razlike. Pored elegantnog 6500, 6300 izgleda kao nosac kofera. 6500je za gospodu u fra- ku i sa cilindrom. Nokia je definitivno bila na casovima elegancije.

Z o ra n D re n k o v i}

Prodajna izlozba „Laptop Show 2007"Domaca kompanija „PC4U" prepo-

znala je potrebu kupaca da na jednom mestu pronađu notebook racunare svih renomiranih proizvođaca i tim po- vodom organizovala prodajnu izlozbu notebook racunara i opreme „Laptop Show2007".

„Laptop Show2007" odrzava se od 15. oktobra do 1. novembra u prodaj- nom objektu „Planet multimedija cen- tar" na Zelenom vencu, Jug Bogdanova 8a, gde je na preko 100 kvadrata izloze- no oko 100 modela svih renomiranih proizvođaca. Aktuelne modele predsta- vili su: HP, Dell, Lenovo, Toshiba, Asus, Fujitsu-Siemens, MSI i Acer.

U toku izlozbe, posetioci ce imati pri- liku da uređaje isprobaju, da dobiju sa- vet od strucnih lica za koji model treba da se odluce, a sve u skladu sa njihovim zahtevima i potrebama. Posetioci ce moci da isprobaju veštinu igranja „vir- tuelnog tenisa" na WII SPORT konzoli, a bice im omogucen i neogranicen pristup Internetu u našem Internet kutku.

Pored vrlo pristupacnih cena, kupci ce imati mogucnost da na licu mesta apliciraju za kredit, a neke modele mo­ci ce da kupe bez ucešca i bez kamate. Za svakog 50. kupca, PC4U obezbedio je vrlo vredne poklone: notebook racunar, TFT monitor, štampace... N. M.

Agencija za elektronske komunikacije objavila poziv za digitalnu televiziju

Makedonska Agencija za elektronske komunikacije (www.aec.mk), obja­vila je poziv da bi utvrdila koliko su domace kompanije zainteresirane da oba- vljaju prenos digitalne televizije. Poziv je otvoren do 10. novembra, do kada se kompanije pismeno moraju izjasniti da li su zainteresovane za radiofrekven- ciju opsega 470 - 862 megaherca ili digitalnu televiziju. Za razliku od analog- ne televizije, koja omogucava da se preko jedne frekvencije emituje samo je- dan kanal, digitalna televizija omogucava emitovanje 15 programa.

U Vladi Makedonije je u toku usvajanje nacionalne startegije za digitali- zaciju Makedonije, što je i uslov za prelazak iz analogne na digitalnu televi­ziju. Prema prvim najavama, proces ce se odvijati etapno i prvu ce dozvolu za digitalizaciju dobiti Makedonska radio-televizija preko Javnog preduzeca „Makedonska radiodifuzija". Ostale kompanije ce se birati na tenderu, a za nacionalni nivo predviđena su tri operatera.

Makedonija u odnosu na region kasni u razvoju digitalne televizije. Alba- nija, Bugarska i Grcka su vec implementirali digitalizaciju, dok je u Srbiji pro­ces u toku. U Makedoniji prelazak iz analogne na digitalnu televiziju treba da pocne sredinom 2008, a prema obavezama koje Makedonija ima prema Evropskoj uniji citav proces se mora završiti najkasnije do 2010. N . M .

Mobilni i u avionimaFunkcioneri Evropske unije

ozbiljno razmatraju mogucnost da uskoro dozvole korišcenje mobilnih telefona u avionima koji lete u va- zdušnom prostoru zemalja-clanica. Ako odobrenje bude doneto, avio- kompanije ce same odlucivati da li da dozvole upotrebu telefona u svo- jim letelicama ili ne.

S jedne strane to bi im donelo tro- škove, jer bi u avione morali da se ugrade posebni uređaji, a s druge, mogle bi da zarađuju na toj usluzi, jer bi se veza ostvarivala preko njihovog

uređaja. Ispitivanja su pokazala da signali mobilnih telefona zaista mo- gu da uticu na navigacione aparate u avionima, ali i da je moguce zaštititi aparate od tog štetnog uticaja. U stvari, mobilni telefoni putnika ko- municirali bi preko lokalnog primo- predajnika telefonskih signala, ugra- đenog u avion, koji bi bio u vezi sa najbli'im telefonskim satelitom, a preko njega i sa stanicom na zemlji.

Istovremeno, direktni signali ko­ji sti'u sa zemaljskih stanica ka mo- bilnim telefonima u avionu bili bi

blokirani. Zbog dodatne bezbedno- sti, strucnjaci kažu da bi upotreba mobilnih telefona bila dozvoljena tek na visini vecoj od tri hiljade me- tara. U međuvremenu, korišcenje In- terneta u avionima sve je bli'e ostva- renju. Nove antene za vezu sa sateli- tima manje su i lakše, pa se ocekuje da ce vec iduce godine poceti da se ugrađuju u sve avione. Za sada, kako prenosi Glas Amerike, vezu sa Inter­netom nude neke bogatije aviokom- panije i to samo za putnike u prvoj klasi. C. R. M .

Kompanija Palm predstavila Centro

Kompanija Palm predstavila je na tehnološkoj izlozbi Digital Life, u Javits centru u Njujorku, svoj novi hibridni ure- đaj Centro - kombinaciju mobilnog tele­fona i licnog digitalnog pomocnika. Ra­di se o prvom modelu koji ne pripada seriji Treo, iako koristi operativni sistem Palm OS, kao i modeli iz serije Treo.

Centro ima TFT ekran osetljiv na do- dir rezolucije 320 x 320 tacaka, sposo- ban da prikaze 65.000 boja, ugrađeni di- gitalni fotoaparat rezolucije 1,3 mega- piksela sa zumom 2X, podršku za Blue­tooth i prikljucak za Micro SD karticu ko- jom se prostor za cuvanje podataka mo- ze proširiti do 4 GB. Litijum jonska bate­rija uređaja obezbeđuje 3,5 sata telefo- niranja i oko 300 sati rada u rezimu na cekanju. Dimenzije Centra su 10,7 x 5,3 x 1,8 centimetara, a tezina 119 grama.

Od unapred instaliranog softvera tu su aplikacije: Documents to Go, Google Maps, muzicki plejer PocketTunes, Sprint TV i nekoliko igara. Za slanje trenutnih poruka sluze aplikacije kompanija AOL, MSN i Yahoo; zanimljivo je da svi sistemi za slanje poruka mogu istovremeno da budu aktivni. N. M.

VIP pripejd ponudaDo kraja meseca Vip nagrađuje

nove korisnike sa ponudom bes- platnih SMS poruka. Svaki korisnik prilikom prve dopune od mini­mum 200 dinara dobice i 40 bes- platnih SMS poruka, dok ce svako ko svoj kredit dopuni sa minimum 400 dinara kredita dobiti cak 100 besplatnih SMS poruka.

Saiamskri vodriče-mail: kultura@danas.co.yu sreda, 24. oktobar 2007.

Osam stotina izdavaca iz dvadeset jedne zemlje

Otvoren 52. međunarodni sajam knjiga u Beogradu

52.m ef)yH apogH6eorpagcK

K H a U r5 2 n d In ternationa B e lg ra d e B o o k Fai

del Lntxo dtBekyad|tz ion ate ro

Međunarodni beogradski sajam knjiga broj 52, u ponedeljak uveče otvorili su Dusan Kovačević i italijanska književnica Fler Jegi. Citava manifestacija proteci ce u znaku Italije - počasnog gosta ovogodisnjeg sajma, i 200. godisnjice dolaska Dositeja Obradovica u Srbiju. Na Sajmu ce se, do 28. oktobra, predstaviti oko 800 izdavača iz 21 zemlje, sa vise od 200 promocija izdanja, razgovora, okruglih stolova i diskusija u halama 1 i 14. Tokom Sajma, Danas ce svakodnevno objavljivati Sajamski vodič na četiri strane u koloru. I. M .

Ministarstvo nauke obavestilo Univerzitetsku biblioteku „Nikola Tesla“ u Nišu

Knjige sa Beogradskog sajma na poklon

Republicko Ministarstvo za na- uku i naucnoistra'ivacke organiza- cije Srbije poklonic'e niškoj Univer- zitetskoj biblioteci „Nikola Tesla" sve knjige koje su izložene na štan- du ovog ministarstva na upravo otvorenom 52. sajmu knjiga u Beo­gradu, saopšteno je juce u rektoratu Univerziteta u Nišu. „Poklonjene knjige bic'e dostupne svim našim studentima, poslediplomcima, na- ucnim radnicima i građanima. Me- đu knjigama koje c'e se naci u našoj biblioteci ima publikacija iz ove i prošle godine - monografija, zbor- nika radova i casopisa. Tu su i po- sebne publikacije u kojima su pred- stavljeni najznacajniji rezultati rada naučnoistraživačkih organizacija u Srbiji ostvareni kroz projekte ciju re- alizaciju je finansiralo Ministarstvo nauke", rekao je rektor NU Radoslav Bubanj.

Kompletna izdanja Ministarstva za nauku koja su izlo'ena na Sajmu knjiga bice dostavljena niškoj Uni- verzitetskoj biblioteci po zatvaranju sajamske manifestacije. Republicki ministar za nauku Ana Pešikan na otvaranju beogradskog Sajma pre- dala je rektoru NU Bubnju odluku ministarstva o poklonu. Sindikat Univerzitetske biblioteke „Nikola Te­sla" nedavno je organizovao štrajk upozorenja, isticuci nezadovoljstvo zbog niskih zarada zaposlenih, kao i siromašnog knji'nog fonda. Celnici sindikata su saopštili da su prinuđe- ni da za korisnike pozajmljuju knji­ge i publikacije kako od drugih bibli- oteka u Srbiji tako i od onih u ino- stranstvu. Z. M.

MARIJA MITROVIĆ: Trst je lep i težak gradS an ja D o m a ze t

GOSTI SAJMA

Gost ovogodisnjeg Sajma knjiga u Beogradu je i Marija Mitrovic, profesor Beograd­skog univerziteta u penziji, ko- ja se privremeno nalazi u Tr- stu. Slovenista je po najužoj specijalizaciji, objavila je pre- gled slovenacke književnosti (1995) koji je, prerađen i dopu- njen, izasao i na nemackom (2000). Na italijanskom je ob- javila izbor onih tekstova iz srpske literature koji kao tem u imaju grad Trst. Za ovaj sajam pojavila se knjiga „Svetlosti i senke“ - Kultura Srba u Trstu (IK Clio), koju je priredila Ma­rija Mitrovic. Ovo delo govori o Trstu kao gradu u kome su vi- dljivi tragovi vise kultura; osim italijanske, tu su jos i nemacka, austrijska, slovenacka, hrvat- ska, srpska... Buduci da su tra- govi srpske kulture ostali veli- kim delom zanemareni, knjiga pofesorke Mitrovic im a dvo- struki zadatak: s jedne strane da okupi i ukratko predstavi znacajnije radove o srpskoj kulturi u Trstu, koji su nastali na italijanskom jeziku, dok s druge strane teži da pruži da- nasnju sliku dijaspore u ovom gradu. Čitalac ce u knjizi pro- naci sve ono sto je znacajno, a sto je u trscanskoj kulturi da­nas receno o srpskoj crkvi, gro-

blju, skoli, horu, ekonomiji, zgradama. Posebno za ovu knjigu pisani su tekstovi o eko- nom skom doprinosu Trstu „stare“, srpske dijaspore (Mar- ko Dogo) i arhitektonski zna- cajnijm kucama koje su u Tr- stu građene po porudžbini bo- gatih srpkih trgovaca (Marian- đela Albanese). Sa Marijom Mitrovic razgovorali smo o Tr- stu - zatvorenom i otvorenom gradu, kulturoloskim i eko- nomskim migracijama, kao i multikulturalnosti kao procesu koji se u Trstu razvija.• Kad kažem o Trst, pom isli- m o n a D žojsa, n a k išu koja neprestano pada, na grad-taj- nu . Kakav je zbilja ovaj grad?

- Lep i težak. Trst je lep i te- žak grad. Pocetkom dvadese- tog veka imao je 200.000 sta- novnika, sada tu cifru jedva do- stiže. Ovo je jedini grad u Evro- pi koji nije narastao i ovde je fasizam bio vrlo izražen tride- setih godina dvadesetog veka. Kasnije su ekonomski i ideolo- ski razlozi uslovili da posle Drugog svetskog rata 100.000 stanovnika ode sirom sveta, a od 1943. do 1954. u ovoj grad je pristiglo 660.000 stranaca. Ma- hom su to bili žitelji Dalmacije. Na makroplanu, Trst je grad koji je prosao kroz niz faza. On je, poput Beograda, imao ko- smopolitske odlike u jednom periodu, kao sto je bio i važno stratesko mesto u tom delu

sveta. U 18. veku on je luka od gvalnost, uvek je italijanski je- U osamnaestom i pocetkom de-ogromnog znacaja, a naseljava- zik prisutan. vetnaestog veka, u Trst su ma-ju ga Grci, Jermeni, Jevreji, me- • Kada govorim o o narod im a hom dolazili trgovci, to su bilesovite etnicke skupine. Iako je koji su dolazili u Trst, ne m o- brojne familije, koje su se me-

đusobno podržavale. Jedan je brat tako bivao u Trstu, a podr- žavao ga je drugi, koji je, na pri­mer, tada živeo u Smirni. No, kasnije, sedamdesetih-osamde- setih godina dvadesetog veka, promenio se tip imigracije. Sa- da su pocinjali da ovde dolaze prvo ocevi porodica, a zatim ocevi sa majkama, da bi kasni- je, sada, dolazile citave porodi- ce i pokusavale da se uklope. To je, međutim, cesto veoma tesko. Postoje deca koja se uklapaju brzo i lako u italijansku nastavu, jer po italijanskom zakonu, ona imaju pravo da se upisu u onaj razred u koji bi imali pravo da se upisu u skoli u zemlji iz koje dolaze. Takođe, ta deca imaju obavezu da pohađaju i besplat- ne casove italijanskog, da bi mogla da se uklope u nastavu. No, cesto se događa da dolaze i romska deca, kao i deca koja ni- su dobro savladala maternji, srpski jezik, pa im je zato nemo- guce da savladaju italijanski. U tom slucaju, organizovani su u Italiji casovi njihovog mater- njeg jezika. Kada se ova deca uklope u italijansku skolu, on-

centar nemackog govornog gu se zaobici stanovnici sa da, kasnije, možemo racunati i podrucja, u glavnim skolama u ovih prostora? na to da ce moci da ucestvuju iTrstu tog doba, u pomorskim - Da, ali i ti su dolasci bili u izgradnji multikulturalnosti, skolama i dalje se govori itali- uvek razliciti, u zavisnosti od procesa koji u gradu Trstu i po- janski. Trst i tada cuva bilin- vremena kada su se odigravali. stoji i razvija se.

Postoje deca koja se uklapaju brzo i lako u italijansku nastavu: Marija Mitrovic'

S 2 S 3Da n a s K jam sk i vodiceita s r e d a , 24. o k t o b a r 2007.

LIČNA KARTATEMA: Dositej Obradovic i prosvecenost, povodom200 godina od dolaska u SrbijuZEMLJA - POČASNI GOST: ItalijaBROJ IZLAGAČA: Oko 800 izdavaca iz zemlje i ino-stranstvaZEMLJE UČESNICE (21): Italija, SAD, [vajcarska, Veli- ka Britanija, Hrvatska, Japan, Portugalija, Angola, Bra­zil, Grcka, Kanada, Iran, BiH, Republika Srpska, Crna Go- ra, Francuska, Poljska, Austrija, Rusija, Kina, Nemacka BROJ NAJAVLJENIH PROGRAMA: Vise od 200 pro- mocija izdanja, razgovora, okruglih stolova, diskusija u Velikoj i Maloj konferencijskoj sali, salama „Slobodan Selenic" i „Borislav Pekic" i na standovima izlagaca BROJ NAGRADA: Izdavac godine, izdavacki poduhvat godine, najbolja edicija, najlepsa knjiga, najbolja dec- ja knjiga, najbolja sajamska prezentacija BROJ PROGRAMA - Edukativnih i promotivnih: Forum sajma knjiga - pet tematskih konferencija, Fo­rum bibliotekara, Forum prevodilaca i izdavaca, Izlozbe

NOVI SADR@AJI SAJMA• Forum prevodilaca i izdavaca• Nagrada „Dositej Obradovic" - godisnja nagrada stranom izdavacu za kontinuirani i jasni doprinos u promociji nase literature

DOGA\AJI• [kolski dan - cetvrtak, 25. oktobar• Nagradna igra Beogradskog sajma za posetioca sa ku- pljenom ulaznicom - put na Sajam knjiga uTorino, 2008.• Povrsina izlagackog prostora: Hala 1 i Hala 14 - 12.500 metara kvadratnih

STRANI GOSTI• Na 52. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu gostuju izdavaci iz 21 zemlje, zemlja - pocasni gost ove godine je Italija iz koje u Beograd dolaze pisci - Klau- dio Magris, Jegi Fler, Serđo Romano, Anđela Naneti, Pi­no Boero, Arnaldo Kolasanti, Dante Mafija, Predrag Matvejevic, Marija Mitrovic, ĐovaniTezio, Rafaela Ko- lombo, Marko Dogo, Marko Mezadri, Luka Gori, Masi- mo Nava, Fernando Đentilini, Andrea Plazi, Fabio Civi- teli, Masimo Semerano. Pored brojnih predavanja, okruglih stolova, promocija, na galeriji Hale 14 bice otvorena izlozba „Primo Levi. Dani i dela";• Prvi put sa posebnim nacionalnim standom, sest te­matskih izlozbi i novim izdanjima, na sajmu knjiga ucestvuje Rusija. Iz Rusije dolaze i pisci - Ljudmila Ulic- ka, Elena Kostjukovic. Poseban status ruskom ucescu daje cinjenica da je 2007. u Srbiji proglasena godinom ruskog jezika. Rusija beogradskoj publici predstavlja sest tematskih izlozbi od kojih ce najvecu paznju sva- kako privuci postavka „Rusija u minijaturi" sa vise od 70 knjiga dimenzija od sedam milimetara do 10 centi- metara, od kojih je najmanja dimenzija 7 x 8 mm, sa tirazom od svega dva primerka;• Iz Rusije dolaze i pisci - Ljudmila Ulicka, Elena Kostju­kovic• Gost iz Austrije je Lojze Vizer, prvi dobitnik novou- stanovljene, godisnje nagrade najboljem stranom iz- davacu, „Dositej Obradovic", „za kontinuirani i jasni doprinos u promociji nase literature";Gost iz Norveske je Rene Belsvik;• SAD predstavljaju americke akademske izdavace, a tokom trajanja Sajma knjiga gosti Beograda bice pisci Debra Megpaj Ijrling, Vilijam T. Volman, Vilijam Midlton, Predrag Pajic kao i profesor Geri Viver koji ce odrzati predavanje o americkoj kulturi;• Kompanija Paragraf Lex iz Novog Sada organizova- la je gostovanje dvoje autora iz SAD na Sajmu knjiga, od 22. do 28. oktobra, povodom izdavanja dve knjige istih autora. „A vukovi su zavijali" napisala je Barbro Karlen (fascinantna prica o secanju autorke na prosli zivot kao Ana Frank, autorka cuvenog dnevnika i „Po- novo rođeni", dr Voltera Semkjua, koji je osnovao cu- veni Institut za proucavanja reinkarnacije u San Fran- cisku. Njih dvoje ce potpisivati svoje knjiga na standu Paragraf Lexa, hala XIV, prizemlje levo;• Kanada petu godinu zaredom predstavlja pisce, ilu- stratore, izdavace i nove knjige. Pored sedamnaest iz­davaca koji ce izloziti svoje knjige na standu Kanade u Hali 14, na Sajmu ce biti prisutni pisci: Mari-Luiz Ge, Zil Perlen, Norman Ravin, Pan Bujukas, Dejvid Homel, Eli- zabet Abot,Tecija Verbovska, Dusan Petricic, Stefan Jo- ris, David Albahari - bice u Beogradu samo 27. i 28. ok­tobra. Prema sporazumu o saradnji, potpisanim izme- đu Kvebeskog i Beogradskog sajma knjiga, u Beograd ove godine dolazi delegacija Kvebeka koju predvodi Kler Grenije, operativni direktor Kvebeskog sajma knjiga;• Gost iz Velike Britanije je Mejvis Klajn, jedan od vo- decih autoriteta u oblasti transakcione analize, pozna- ti engleski psihoterapeut, pisac i astrolog;• Prvi put na Sajmu knjiga se predstavlja EUNIC - orga- nizacija kulturnih centara Evropske unije sa sedistem u Beogradu. Austrijski kulturni forum, British Council, Francuski kulturni centar, Goethe institut i Italijanski in­stitut za kulturu ce na zajednickom standu u Hali 14 or- ganizovati niz aktivnosti za decu i odrasle u cilju promo- cije evropske ideje i njenih vrednosti. Zabavni cas Kako se kaze na... svakog sajamskog dana od 11 do 12 sati; EUNIC kviz svakog sajamskog dana od 16 do 17 sati.

Kulturna politika Srbije u oblasti izdavastva

N acionaln i centar za kn jig u - od pisca do čitaoca

M ilic a Jovanovic

Srbija je poslednja na skali efektivno- sti obrazovanja u Evropi, upozorila je juče prof. dr Milena Dragicevic Sesic, savetnica u Ministarstvu kulture, na pr- voj u seriji tribina ovogodisnjeg Sajma knjiga, posvecenoj kulturnoj politici Sr­bije u oblasti izdavastva. „Knjiga je pre svega instrum ent obrazovanja, knjiga je i kulturno dobro, ali i informacija“, uka- zala je prof. Dragicevic Sesic, objasnja- vajuci potrebu povezivanja ministarsta- va kulture, nauke, prosvete i inostranih poslova, na projektu osnivanja Nacio- nalnog centra za knjigu, kao jednom od projekata državne podrske produkciji i distribuciji knjiga.

Ivana Stefanovic, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, istakla je rese- nost novog saziva M inistarstva da mi- sljenje stručne javnosti stavi ispred svog. „Suočeni smo sa snažnim pritiskom da se nagomilani problemi u izdavastvu sto pre rese. Sa druge strane, kada se d o le na Sajam knjiga, neizbežan je utisak da je izdavastvo veoma vitalno“, istakla je državna sekretarka. Ona je ukazala da je u toku javna rasprava o Predlogu zako- na o kulturi. „Onog trenutka kada taj za- kon bude usvojen, otvara se mogucnost za donosenje i svih drugih, posebnih za- kona, m e lu kojima je i zakon o izdava- stvu, kako bi se dopunilo i ispravilo sve ono sto postojecim zakonima nije dore- čeno, ili je lose reseno“. Ivana Stefanovic je navela da je Ministarstvo kulture usvojilo dokum ent o prioritetima svog delovanja u naredne tri godine, m e lu kojima se osnivanje Centra za knjigu pominje kao jedan od mehanizama us- postavljanja standarda u kulturnoj poli­tici i razvoja kulturnog sistema. „Potreb- no je zadržati entuzijazam i u Ministar­stvu i m e lu izdavačima“, sugerisala je Ivana Stefanovic, pozivajuci na sled lo- gične procedure koja ce postupno dove- sti do cilja.

Ivana Dimic, pomocnica m inistra kulture za stvaralastvo, kulturnu indu- striju i kulturne odnose, ukazala je da je za državnu kulturnu politiku u oblasti

izdavastva, najvažnija knjiga i kako ona dolazi do čitalaca. „Stoga je pospesiva- nje čitanja jedno od strateskih oprede- ljenja Ministarstva. Za narednu godinu smo tražili veci iznos iz budžeta, da bi- smo mogli da se pozabavimo izdava- stvom, knjižarstvom i bibliotekama. U Ministarstvu kulture je ranije pokrenut projekat osnivanja Nacionalnog centra za knjigu, koji želimo da realizujemo, na osnovu ideja koje su izm elu ostalih izložili i Vida Ognjenovic i Zoran Ha- movic. Nasa ambicija je i da se, pored Centra za knjigu, uspostave i centri za muziku i ples“, dodala je Ivana Dimic.

Prem a njenim rečima, Nacionalni centar za knjigu bavio bi se čitavim pu- tem koji knjiga p ro le , od pisca do čita- oca. „Na putu knjige, odnosno srpske književnosti i stručne literature, do stra- nog čitaoca, oslonili smo se na kanadski

model p revolenja u svrhe promocije domace literature u svetu, koji podrazu- meva direktnu saradnju sa stranim iz- davačima. U skladu sa njihovim potre- bama i procenama interesovanja njiho- ve publike, mi im možemo ukazati na domace pisce i izdavače“, objasnila je Ivana Dimic.

Moderator jučerasnjeg razgovora Zo­ran Hamovic (umetnički direktor Sajma knjiga), ukazao je na francuski centar za knjigu, koji uskoro obeležava 50 godina od osnivanja, kao uzoran primer uloge takvih centara za kulturnu diplomatiju jedne zemlje. Hamovic se složio sa oce- nom da se problemi moraju resavati ko- rak po korak: „Nemamo previse snage, ne treba se zaletati. Resenja kao sto su osnivanje Centra, izrada kataloskih po-

nuda stranim izdavačima i slično, nece biti dovoljno ukoliko nema stvaralačke, kreativne energije da ta resenja zažive“. Sa svoje strane, Sajam knjiga je podrsku prevolenju srpske literature u svetu ozvaničio uvolenjem specijalne nagra­de, koja nosi ime Dositeja Obradovica, a koja je juče prvi put uručena izdavaču iz Austrije Lojze Vizeru (Vizer ferlag), uka- zao je Hamovic.

„Buduci da sam dugogodisnji borac za deetatizaciju kulture i prom ene odo- zdo, možda ce izgledati paradoksalno sto se zalažem za Nacionalni centar za knjigu koji treba da osnuje država“, prokomentarisala je Milena Dragicevic Sesic, i dodala da iako država treba da pruži svu podrsku, osnovni impuls osnivanju Centra treba da daju sami iz-

davači, strukovna udruženja, i ostali ak- teri na sceni iz redova nevladinog sek- tora. „Izdavači su pokazali da su živa preduzetnička klasa koja ima osecaj za tržiste. Nažalost, civilni sektor u knji- žarstvu i bibliotekarstvu daleko je slabi- ji. Profesionalno udruženje biblioteka­ra, na primer, čeka državu da donese zakon o bibliotekarstvu, umesto da sa­mi sednu da pisu i počnu da lobiraju za svoje interese“, ukazala je profesorka Dragićević-Šešić. Ona je istakla i da ne- dostaje čitav spektar državnih i gralan- skih inicijativa usm erenih na pospesi- vanje čitanja . „Sam Centar za knjigu treba da bude koncipiran sinkretično, na osnovu postojecih praksi, ali u skla- du sa slabostima i snagom u sektoru“, zaključila je Milena Dragicevic Sesic.

Zoran Hamovic, Ivana Stefanovic, Milena Dragićević-Šešić i Ivana Dimic

Negovanje čitanostiUoci odlaska u Novi Sad na jos jednu rundu javne rasprave o Predlogu zakona o kulturi, ministar

Vojislav Brajovic saopstio je da je kulturna politika u izdavastvu okrenuta pre svega negovanju citano- sti. „Ne treba potcenjivati citalacku publiku. Licno verujem da je ona u Srbiji bolja i veca nego sto se to na prvi pogled cini, a siguran sam da moze biti i bolja ako jo j se za to omoguce uslovi. Da bi se ta osnov- na stvar u kulturnoj politici, poboljsanje citalastva, razvila, mora da se vodi racuna o podsticanju stva- ralastva, prevodilastva, izdavastva", ukazao je ministar kulture. „Ne postoji izdavastvo zbog izdava­stva, ni bibliotekartstvo zbog bibliotekarstva. Sve to postoji zbog citalaca, zbog podizanja nivoa kultu­re, komunikacije sa svetom", istakao je ministar Brajovic, najavljujuci između ostalog i podrsku objavlji- vanju kapitalnih dela, kao i plasiranju srpske knjizevnosti u svetu.

TRIBINE

Robert B. Has najpoznatiji fotograf National Geographic

dolazi u Beograd

Ekskluzivna izložba

fotografija u Guarneriusu

Na sajmu knjiga u Beogradu IK Klett predstavice ekskluzivno izdanje objavljeno po licenci N ational Geo­graphic „Kroz oči kondora - pogled iz vazduha na Latinsku Ameriku“, saop- stila je IK Klett. Ovaj blistavi dragulj od knjige donosi vise od 100 fotografija koje slave bezvremensku lepotu Latin- ske Amerike. Rasute m e lu fotografija- m a su i kratke misli, nalik dnevniku, o um etnosti fotografije iz vazduha, o is- kusenjim a i lepotam a ove avanture. Autor ovog izuzetnog izdanja, jedan od najpoznatijih fotografa National Geo­graphic, Robert B. Has je od trinaest zemalja koje su objavile ovu knjigu iza- brao bas Srbiju i Beograd da d o le i lic­no otvori izložbu fotografija objavlje- nih u knjizi. Izložba fotografija bice svečano otvorena danas u Centru lepih um etnosti G uarnerius (za javnost od četvrtka), a Robert B. Has ce potpisiva­ti knjige na standu IK Klett, 25. okto­bra od 10.30 do 11.30.

Preko dve godine, fotograf Robert B. Has je svu svoju kreativnu energiju posvecivao Latinskoj Americi, nadle- cuci uzduž i popreko te prostrane oblasti ne bi li iz vazduha zabeležio

Through the Eyes of the C o n d o r

h r Ro b er t B. H aa s

portret vulkanskih vrhova, bujnih re- ka, živopisne divljine i ljudi različitih kultura. V rhunac ovog ambicioznog poduhvata oličen je u Kroz oči kondo- ra-kolekciji neverovatnih nebeskih fo­tografija izuzetno raznolikog i mistič- nog lica Južne Amerike, Centralne Amerike i Meksika.

Tokom svoje fotografske karijere, koja je od 1988. dosad dala sest knjiga, Has nije samo poklanjao primerke svo- jih izdanja, vec je i prava za koriscenje svog dela poklonio mnogim skolama, bibliotekama, fondacijama i organiza- cijama za zastitu divljine sirom sveta. Godine 2002. Has je dobio nagradu Programa za životnu okolinu Ujedinje- nih nacija - za veliki doprinos u očuva- nju ugroženih vrsta i životne okoline. Robert B. Has je pre svoje bogate karije- re izuzetnog fotografa ostvario izuzet- nu karijeru poslovnog čoveka. On je predsednik odbora „Has Vit i partneri“, privatne firme u Dalasu koja je specija- lizovana za u tvrlivanje strateske opravdanosti investicija. Diplomac Univerziteta Jejl i Pravnog fakulteta na Harvardu, Has je obdaren profesor- skim umecem i zato je čest predavač u obe institucije. K . R .

Na centralnom standi Italije predstavljena zbirka eseja „Razmatranja o Evropi“

D’ ALEMA: Politička poruka SrbijiZbirku eseja pod nazivom „Razma­

tranja o Evropi“ juče je na centralnom standu Italije, zemlje počasnog gosta Sajma, predstavio potpredsednik vlade i sef italijanske diplomatije Masimo D’ Alema. Iako je napomenuo da je ovo prilika da se predstavi ne smao kao po- litičar, nego i kao izdavač, D’ Alema je istako da je objavljivanje ove knjige i na srpskom prevodu „ne smo kulturna, nego i politička poruka Srbiji“.

- Nase misljenje je da je Srbija deo velike evropske porodice i mi se bori- mo da ona sto brže postane članica EU. Mi smo uvek zalagali da ne samo Srbija, nego i ostale države na Balkanu

postanu deo velike evropske porodice - istakao je D’ Alema.

U dvojezičnom, srpsko-italijan- skom izdanju „Razmatranja o Evropi“ sabrani su eseji koje je u poslednje dve godine objavi časopis Italianievropeji, koji prema D’ Aleminim rečima, govo- ri da su „Italijani istovremeno i grala- ni Evrope“. Casopis izdaje istoimena Fondacija za političku kulturu na čijem su čelu Masimo D’ Alema i Đulijano Amato. Nastala je pre desetak godina s ciljem da „doprinese evropeizaciji i se- lekciji novih rukovodecih klasa u obla­sti politike, javne uprave i kulture“. U esejima koji su sabrani u ovoj knjizi vi­

se evropskih autora bavi se pitanjima ustava EU, reformi u Evrozoni, trgovi- ne, globalizma, integracije Balkana, posebno Bugarske i Rumunije, kao i analizom politike novog britanskog premijera na Uniju. Eseje je sa italijan- skog na srpski prevela Ivana Dujmovic.

Predstavljanju „Razmatranja o Evropi“ prisustvao je veci broj mini- stara u Vladi Srbije, ministar za kultu- ru Vojislav Brajovic zahvalio se sefu italiajnske dilomatije sto je posetio Be- ogradski sajam knjiga i time „potvrdio visegodisnju saradnju i čvrste veze Sr- bije sa italijanskom, a a time i evrop- skom kulturom “. J. T a s ić

Uručena nagrada „Dositej Obradovic“„Mi vam nismo samo zahvalni, mi se

ponosimo vama“, rekao je ministar kul- ture Republike Srbije, Vojislav Brajovic, prilikom uručenja nagrade „Dositej Ob­radovic “ austrijskom izdavaču Lojzeu Vi­zeru, za kontinuirani doprinos u promo­ciji literature iz Srbije. „Cast mi je da na- gradu koja nosi ovo ime uručim čoveku koji je nemačkom govornom području predstavio Andrica, Crnjanskog, Popu, Velikica, Albaharija”, istakao je ministar Brajovic, podecajuci na značaj Dositeja Obradovica i samog obeležavanja 200. godisnjice njegovog dolaska u Srbiju.

Nagrada koju su ustanovili Zadužbi- na „Dositej Obradovic”, Savet Sajma knjiga i Ministarstvo kulture, dodeljena je sinoc po prvi put, a obrazloženje od- luke pročitao je ambasador Srbije u Be- ču, Dragan Velikic. „Za dvadeset godi­na postojanja, izdavačka kuca Vizer, či- ji je Lojze Vizer osnivač, objavio je niz naslova srpske književnosti, kao i knji- ževnosti zemalja bivse Jugoslavije i čita- vog regiona. U svojoj ediciji Antologije o gradovima, u kojoj je predstavljeno stotinak evropskih gradova, Beograd je predstavljen jos pre sedam godina, iz- borom priloga trideset domacih i stra-

nih autora”, istakao je ambasador Veli- kic. Sinoc je pročitano i pozdravno pi- smo predsednika austrijskog Pen cen­tra, Adama Zjelinskog, koji je istakao Vizerov značaj u prikazivanju kulture Balkana i Jugoistočne Evrope brojnoj publici nemačkog govornog područja.

Lojze Vizer se prisutnim a zahvalio

ministra kulture Vojislava Brajovića

na jeziku iz kog kontinuirano objavlju- je najvažnije pisce zemalja bivse Jugo­slavije, podsecajuci na vreme Obrado- vica, Getea, Silea, Preserna, kao vreme jezičke i političke emancipacije „malih” naroda Evrope. M. Jo van o vic

„Šljiva, bre“, iz Službenog glasnika

Srpski brendBeli sator, muzika ispod njega i svi moguci i nemoguci

specijaliteti od sljive - suva sa kačkavaljem na čačkalici, suva um otana u prženu slaninicu, sa orasima samlevena u pala- činkama i mnogo - „soka od sljiva“, a ispred satora i „kazan od rakije u kome se sljiva peče“ sto re’ko narodni pesnik. Ni­je vasar, nego Sajam i to ne bilo kakav vec knjiga, i nije neko narodno veselje kao svadba, krstenje, ispracaj, vec promoci­ja knjige, a sljiva je tu zna se da ukrasi i začini svaki svečani povod, ovoga puta monografiju o samoj sebi autora Petra La- zica, u izdanju proslogodisnjeg najizdavača Službenog gla­snika, pod podrazumevajucim naslovom „Šljiva, bre“, i sta tu ima dalje da se priča. Ali, očgledno ima jer je stalo na 400 stra- na povelikog formata ove knjige kojoj je predgovor pisao prof. dr Radovan Bigovic.

„Zadovoljstvo mi je da govorim o genijalnoj knjizi eksperta za ’sljivologiju’“, rekao je ovom prilikom on. Ona je rezultat de- cenijskog istraživanja o sljivi od pisanih i nepisanih izvora, od­nosno od postanka sveta, to jest, sljive, do danas. Pristup je, na- stavio je Bigovic u poluozbljinom tonu, multidisciplinaran, metode naučne, teorijske, eksperimentalne, jednom rečju, ni- ko o sljivi ne zna kao Petar Lazic. A u knjizi nema sta nema o sljivi sa područja botanike, medicine, vocarstva, ali i umetno­sti, etnologije, običaja. O sljivi i njenom proizvodu naci ce se ovde i izreke, poslovice, zdravice, kao i sta se sve od sljive pra- vi. To je enciklopedija saznanja o sljivi nastala iz prevelikog is- kustva autora. „Šljiva je“, rekao je jos Bigovic, „kažu, srpski brend, a i ova knjiga to postaje“. Najzad, čini se da ce ona posta- ti i izdavački poduhvat godine jer je razgrabljena i pre nego sto se pojavila, bice prevedena na svetske jezike, a, nastavio je Bi­

govic primetivsi da mu se uz ovu knjigu javio i proročki dar, imace jos brojna izdanja i nepregledne tiraže, njen autor po­stage patron i zastitnik sljivara i kao poznavalac „sljivologije“ i doktor, pa i akademik, ali ce se odupreti iskusenjima slave i ostati tek umereni konzument sljivovice.

Uz muziku Bilje Krstic i Bistrika, autor je samo pozvao pri- sutne da se sa „nadgradnje“ vrate „bazi“ to jest vec pomenu- tom icu i picu od koje ova priča na neki način počinje i ko- jom se, svakako, uvek zavrsava. I . M a t i je v ic

PROGRAM ZA SREDU 24. OKTOBAR

• [TAND ITALIJE - aktivnosti u 14, 15 i 16 sati;• KNJIGE KOJE NAS PREDSTAVLJAJU U SVETU - konferencija u sali „Slobodan Selenic" danas u 13 sati, ucesnici Dragan Velikic, Ismini Radulovic (Atina), Ljiljana Marinkovic, Gojko Lukic (Pariz), Dusan Petricic (Toronto), Mirja- na Vitman (Berlin), Marija Mitrovic (Trst), moderator Gojko Bozovic;• FORUM PREVODILACA I IZDAVACA - na teme „Prava i duznosti izdavaca i prevodilaca", „Standardi kvaliteta pre- voda" i „Postovanje autorskih prava", danas od 16 sati u Velikoj konferencijskoj sali, Hale 14;• IZLOZBA - „Primo Levi. Dani i dela", otvaranje danas u 12 sati, Galerijski prostor Hale 14;• [TAND MINISTARSTVA KULTURE - dr Rajko Đuric izlaze na temu izdavastvo romske nacionalne manjine; Udru- zenje likovnih umetnika Roma Srbije, Trstenik - dela sa likovne kolonije (12.00); Radio Sunce - Glas juznog Bana- ta, Bela Crkva i Drustvena organizacija Matica ceska, Bela Crkva - 10 godina postojanja i rada ove organizacije i 85 godina od osnivanja udruzenja Ceska beseda; Udruzenje „Cesi juznog Banata" (14.00);U 17,00 sati - Izlaganje na teme „Konkurs za sufinansiranje prevođenja dela srpskih pisaca u inostranstvu - ka­nadski model" (I. Dimic i M. Veskovic), kao i „Realizacija konkursa za sufinaniranje kapitalnih dela u oblasti izda­vastva, casopisa, knjizevnih manifestacija i otkupa knjiga za javne biblioteke" (I. Dimic i M. Despotovic);• [TAND MINISTARSTVA ZA DIJASPORU - u hali 14 posvecen je velikanu srpskog prosvetiteljstva i kulture Dosite- ju Obradovicu, koji je između ostalog deo svog zivota proveo u dijaspori iz koje se vratio u Srbiju kako bi nastavio svoj prosvetiteljski rad. Lajtmotiv postavke standa Mnistarstva i izlozbe su Dositejeve reci „Knjige, braco moja, knjige a ne zvona i praporce". Veceras od 16 do 18 sati u sali „Borislav Pekic" predstavice se pisci iz dijaspore. Uce­snici su Vlastimir Stanisavljevic [arkamenac - Francuska, Toda Matic Medic - Australija, Mirjana Mataric - SAD, Ka­tarina Kostic - Kanada, Nenad Rados iz Udruzenja pisaca iz otadzbine i rasejanja;• MINISTARSTVO NAUKE - Republike Srbije (stand 1.907 u hali 14, ulica Desanke Maksimovic) tradicionalno na Saj­mu knjiga predstavlja izdavacku delatnost naucno-istra'ivackih organizacija u Republici Srbiji. Na taj nacin, sva- ke godine Ministarstvo nauke upoznaje naucnu i strucnu javnost o rezultatima naucno-istra'ivackog rada u okvi- ru projekata ciju realizaciju finansijski podrzava, a koji su objavljeni u monografijama, studijama, zbornicima ra- dova, zbornicima sa naucnih skupova, naucnim casopisima i drugim publikacijama. Ove godine bice izlozeno 676 publikacija (394 monografije, 151 zbornik radova, 112 casopisa i 19 posebnih publikacija);• SVECANO URUCENJE - nagrade „Velika Bazjaska povelja" Miodragu Pavlovicu za celokupno delo, danas u pod- ne (ucestvuju Miodrag Pavlovic, Slavomir Gvozdenovic, Rados Ljusic, Dragan Hamovic);• VILIJAMTANER VOLMAN - (William Tanner Vollmann), americki romanopisac, novinar, pisac kratkih prica i ese­ja, danas od 17 sati, odrzace predavanje u Americkom kutku u Novom Sadu (Petra Drapsina 3). Diplomirao je sa najvisim pocastima komparativnu literaturu na Kornel univerzitetu. Između ostalog napisao je „The Atlas" (do­bitnik nagrade PEN Center West 1997), „You Bright and Risen Angels", „The Rainbow Stories", i serije novela pod naslovom „Seven Dreams: A Book of North American Landscapes". Pored toga, Volmanov rad ukljucuje i raspra- vu o nasilju u sedam tomova za koju je 2003. bio nominovan za Nacionalnu knjigu kritickog kruga. Njegov novi- narski rad i proza objavljivani su u Njujorkeru, Eskvajeru, Spinu, Gir i Granta casopisima. Godine 2005. dobio je National Book nagradu za prozu.• STUBOVI KULTURE, stand, Arena Hale IGOSTI-AUTORI - od 15 do 17 sati: Mileta Prodanovic, Snezana Rankovic, Ljubomir Simovic i Vida Ognjenovic;• JP SLUZBENI GLASNIK - stand, Arena hale I, Bulevar Borislava PekicaPREDSTAVLJANJE - Zajednicka izdanja sa Fakultetom bezbednosti, govore prof. dr Vladimir Cvetkovic i prof. dr Ili- ja Vujacic, u 15 sati; Edicije Studije bezbednosti & Bezbednosni menadzment, dr Zoran Dragisic, govore dr Zoran Dragisic, prof. dr Vladimir Cvetkovic u 16 sati; Edicija Politicke familije, govore doc. dr Zoran Stojiljkovic i akademik Vojislav Stanovcic u 17 sati;• PLAVI JAHACGLADNA GODINA - knjiga poznate bogradske glumice Srne Lango, bice predstavljena danas od 15 sati u sali „Slo­bodan Selenic" na prvom sprau Hale 14. Ucesnicima gratis knjiga i poklon kuce Avon.• NOLITOVE - promocijeDVA KLASIKA - Crnjanski i Raickovic, govore prof. dr Milo Lompar i Miroslav Maksimovic (12.00);• IK PROMETEJAUTORI NA [TANDU - Novosadski strip, Svetozar Obradovic - autor (12.00); Biblioteka „Knjige za decu", gostuju au- tori David Kecman, Milan Mrdalj i Dragutin Beg (13.00); „e 6 - Roman za uvek mlade", Zoran Bingulac - autor (14.00); „Jutro sa happy end-om", Greta [ercer - autor (15.00); „Etnicko ciscenje - ozakonjeni zlocin stoleca", Sve­tozar Livada - autor (16.00);SALA „BORISLAV PEKIC" - Promocija dva romana Tomislava Ketiga - „Duga senka svitanja" (Prometej) i „Velebit- ski orao" (Zagreb) u podne;• SAMIZDAT B92 - stand, Arena hale 1PROMOCIJA - „Pescanika" i razgovor sa Svetlanom Lukic i Svetlanom Vukovic, u 17 sati;• KREATIVNI CENTAR - stand Arena hale IPROMOCIJA - knjiga „Moj deka je bio tresnja" i „Adalbertova secanja" Anđele Naneti (knjigu potpisuje autorka);• EVRO-GIUNTI - stand 1.305, Venac Danila KisaGOSTI-AUTORI - Marija Jaksic , autor romana „Moc pokore", od 12 do 13 sati; „Tajna verhutskih vitezova", roman poznate autorke Olivere Ptice, uzbudljiv triler koji poziva na budnost jer zlo nikada ne spava, od 13 do 14 sati;• NARODNA KNJIGAZENSKO PISMO - od 16 do 20 sati: ucestvuju Sonja Atanasijevic (Crveni krug), Dusica Milanovic (Dom za moju unu- ku), Svetlana Porovic Mihajlovic (Na cajanki kod belog zeca), Nena Lalovic (Nicija zena)U CAST AMOSA OZA - od 17 do 18 sati: Sala „Slobodan Selenic", hala XIV. Ambasada Izraela i NK organizuju sve- cano predstavljanje dela jednog od najznacajnijih savremenih pisaca. Ucestvuju: predstavnici ambasade Izraela u Beogradu, prevodioci, kriticari i citaoci Amosa Oza.• PSIHOPOLIS INSTITUT - stand, Hala 14MEJVIS KLAJN - jedna od vodecih autoriteta u oblasti transakcione analize, poznati engleski psihoterapeut, pisac i astrolog, danas u 13 sati. Ona ce predstaviti upravo objavljeno srpsko izdanje svoje najnovije knjige „Ovladajte psihologijom i astrologijom međuljudskih odnosa". Izdavac i prevodilac knjige je Vesna Vircburger.• UDRUZENJE IZDAVACA DECJE [TAMPE - stand, Hala 14JUBILEJ - Povodom proslave 10 godina rada Izdavacke kuce Malac d.o.o. i izlaska jubilarnog, 100. broja casopisa za predskolsku decu - Malac Radoznalac, ova IK svecano ce obeleziti jubilej danas od 17 sati. Prema misljenju Mi­nistarstva kulture Republike Srbije, casopis Malac Radoznalac je glasilo od posebnog interesa za kulturu i umet- nost. Pored ovog izdaju se jos i Malac Radoznalac upoznaje svet oko sebe, Malac Radoznalac u svetu matemati- ke, Malac Radoznalac u saobracaju, Malac Radoznalac vesti stvaralac, Nova Vezbalica, kao i zbirka prica „...A na klu- pi cetka, Malac Vam prica iz pocetka" i za roditelje „Tajne odrastanja".

KNJIGA DANA Narodne b ib lio teke Srbije / w w w .nbs.bg .ac .yu

Sreda, 24. oktobar ISTORIJA FILMA 3: Clio

Stanis

lav M

ilojko

vić

S 4Da n a s S a j a m s k i v e d ič d H ^ s r e d a , 24. o k t o b a r 2oo7.

Prva akcija Danasa „Hiljadu poklona za hiljadu ~italaca“ na ovogodisnjem Sajmu knjiga

K isn i dan uz novine i kn jig u Izložba posvećena Dositeju Obradoviću

Učešćem na ovogodisnjem Sajmu knjiga, čija je tem a Do- sitej Obradović, Zadužbina „Dositeja Obradovića“ ostvariće deo program a najavljenog povodom jubileja - dva veka od Dositejevog dolaska iz Trsta u Srbiju, zbog kojeg je i Vlada Sr- bije 2007. proglasila Dositejevom godinom.

Godisnjica Dositejevog povratka u Srbiju, njegov značaj za formiranje srpskog prosvetiteljstva, kao i za srpsko-italijan- ske kulturne i književne veze (Italija je zemlja gost) razlozi su zbog kojih je Dositej Obradović tem a ovogodisnjeg sajma na kojem je juče otvorena i izložba o njemu. Realizovana je sa- radnjom Zadužbine s Muzejom Vuka i Dositeja, čiji je direk- to r Ljiljana Čubrić, autor izložbe. Plakat za jubilej i izložbu uradio je Dobrilo Nikolić, inače autor likovnog resenja za Do- sitejeva sabrana dela. Juče je u sajamskom klubu „Slobodan Seleni}“, ministar kulture u Vladi Srbije uručio i novousta- novljenu nagradu „Dositej Obradovi}“ stranom izdavaču za afirmaciju srpskog literarnog stvaralastva u inostranstvu. Pr- vi laureat nagrade koju su ustanovili Zadužbina, Sajam knji­ga i Ministarstvo kulture jeste bečka izdavačka kuća „Alojz Vizer“ koja ove godine obeležava dve decenije rada. J. T.

Sećanja na D žona Lenona

Pravi potez za Danas, svaka čast, jos neviđeno da se za samo 30 dinara dobije knjiga na Sajmu, jučerasnji su komentari sa 52. međunarodnog beogradskog saj- ma knjiga, mnogobrojnih čitala- ca ovog dnevnog lista, koji su ku- povinom novina dobili i knjigu po izboru na poklon. U akciji „Hi­ljadu poklona za hiljadi čitalaca“, organizovane povodom proslave desetog rođendana Danasa, na- domak hale tri Beogradskog saj­ma, stand Danasa bio je opkoljen zainteresovanim ljubiteljima knjige koji su posetili Sajam i bili privučeni popularnom cenom novina uz koje se dobijaju knjige.

Prvi kupac, Rade Bakočević, politikolog, za nas list kaže da je Danas bio i ostao glas savesti srpskog novinarstva.

- Ovo je pravi potez i dobra akcija. Čitam Danas od početka i jos od Nase borbe. Najvise mi se dopadaju strane Dijaloga i političke rubrike - reko je Bako- čević, koji je uz novine izabrao knjigu „Tisina u Abardarevoj“, autora Zorana Janića.

Takođe jedan od stalnih či- talaca Danasa Aleksandar Mi- jović, muzički urednik na jed- nom od radija, prisao je stan- du, jer je čuo za nase akcije ko­je su organizovane u vise od 30 gradova u Srbiji.

Najvise volim Vikend izda- nje Danasa a pogotovo dodatak ComMedia sredom. Pohvalio bih autorku Vladislavu Petko- vić Gordić, koja pise odlične tekstove u ComMediji. Jako je dobar i dodatak Knjiga i prika- zi knjiga Sanje Domazet - kaže Mijović. On se odlučio da uz novine uzme knjigu Majkla Krajtona „Gospodari gena“, koja je juče bila najtraženija knjiga na nasem standu.

Među kupcima nasih novina nasla se i Sara Bujak, studentki- nja Fakulteta političkih nauka, koja je bila iznenađena ovom akcijom, koja je prema njenom misljenju vrlo interesantna.

Svaka čast! Jos nisam videla da se za tako malu cenu dobije i knjiga. Kupujem Danas jer vo- lim da pročitam komentare raznih političkih događaja koji

Izložba pod nazivom „Molim Vas... nacrtaj mi ovcu“, otvorena je u beogradskoj New Moment Galeriji Ideja. Postavku čini oko 130 radova autora iz zemlje i inostrantva. Ovaj mastoviti pro- jekat pokrenut je jos 2000. godi- ne, u okviru manifestacije Zma- jeve dečje igre. Na adrese velikog broja stvaralaca poslat je karton- čić veličine 17 x 12 cm na čijem je reversu bio ispisan tekst - „Obeležavajući vek od rođenja Antoana de Sent-Egziperija, u čast Malog princa, po mnogim anketama knjige stoleća, koje je na izmaku, Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve

se desavaju u zemlji. Kritički pri- stup je jako prisutan u Danasu u odnosu na druge dnevne novine i to je dobro. Novinari Danasa najbolje i najobjektivnije sagle- davaju situaciju u zemlji - po- hvalila je redakciju Bujak. Ona je uz novine takođe izabrala Kraj- tonove „Gospodare gena“.

Bojan Vasić, student iz Ko- sovske Mitrovice, takođe je bio privučen dobrom ponudom knjiga. On je Danasov karavan pozvao u Mitrovicu, jer smatra

dečje igre iz Novog Sada, obraća- ju se svim stvaraocima, ljudima dobre volje, istom onom mol- bom kojom se mali plavokosi vanzemaljac obratio svom tek stečenom prijatelju - „Molim Vas... nacrtaj mi ovcu!“

Izložbu je otvorio književnik Pop Đurđev, direktor Međuna- rodnog centra književnosti za decu i autor projekta. Posetioci će ovo neobično stado moći da vide do 1. novembra, a oni koji žele da se uključe u projekat moći će da dođu po kartončić sa znakom Zmajevih dečjih igara. Izložba je otvorena povo­dom Sajma knjiga. K . R .

da su mladi tamo vrlo zaintere- sovani za dobru knjigu i čitanje. Vasić prati nase internet izdanje i kaže da najčesće čita sportske strane i političke aktuelnosti.

Danasov stand na Sajmu možete posetiti svakog dana Saj- m a knjiga i uz kupljene novine dobiti knjigu po izboru. Danas je za sve zainteresovane pripremio knjige u izdanju Dangrafa, kao

sto su „Balkanski duhovi“ Ro­berta D. Kaplana, „Srbija u tra- ganju za novim identitetom“ Milenka Markovića, „Tisina u Abardarevoj“ Zorana Janića, „Potraga za bezbednosću - slu- čaj Srbija“ i „Jugoslovenska na- rodna agonija“ autora Mirosla­va Hadžića, i mnoge druge.

Veliko interesovanje vlada za knjigu Čedomira Jovanovića „Moj sukob s proslosću“, te za „Umetnost pobune - Rolling Sto­nes" Ivana Ivačkovića. Skrećemo pažnju posetilaca Danasovog standa i na knjige, gotovo razgra- bljene, „Gospodar gena“ Majkla Krajtona i „Kobna zamena“ San- dre Braun. Kupci mogu izabrati i knjige Instituta za savremenu istoriju, „Omladina u revoluciji“, „Državna intervencija“, „Italija i Jugoslavija“, „Idejne borbe u KPJ“ i druge. U ponudi su jos i knjige izdavačke kuće Prometej, „Zenit vremeplova“, „Crno jezero“, „Pri- če iz Hehelanda“, „U Africi“, „Obrada noga“, „Južna zemlja“, „Gorka trava“ i druge. Kupci Da­nasa mogu dobiti i knjige izda- vačkog preduzeća NNK Interna- cional, kao sto su „Zemaljski plo- dovi“, „Slike iz prirode“, „Veliko drvo“, „Gozba“, „Stvaranje sunca i meseca“, „Spijun“ i druge.

L . V a ltn e r

Izdavačka kuća Portalibris objavila je i juče predstavila na Sajmu tri nove knjige. Reč je o rom anu „Tuneli“ autora Rode- rika Gordona i Brajana Vili- jamsa, koji je izazvao veliko in- teresovanje u svetu. Autori su samo za svoju ideju dobili po500.000 funti i pravo na obja- vljivanje svog prvenca na 15 je- zika. Izdavač je Bari Kanin- gam, koji je prvi objavio ro ­m an o Hariju Poteru i veruje se da će ova knjiga m ožda nad- masiti i rom ane Džoan K. Ro- uling i „poteromaniju“. Druga knjiga koju je objavio Portali- bris za Sajam je i „Francuski- nje za sva godisnja doba“. Ovo delo je nastavak bestselera

„Francuskinje se ne goje“, a autorka Mirej Đulijano izazva- la je pravu pom am u u svetu ovom knjigom. Tim povodom gostovala je i kod Opre Vinfri. „Francuskinje za sva godisnja doba“ je knjiga kojom vlada „francuski duh“, u njoj se sla­ve sirevi, vino i - život! Treće delo juče predstavljeno sa zna- kom Portalibrisa su „Sećanja na Džona Lenona“.

Ovo je toplo svedočanstvo mnogih muzičara koji su neka- da sarađivali ili prijateljevali sa velikim muzičarem Lenonom. Tako nas u ovoj knjizi očekuju priče koje su o Lenonu napisa- li Mik Džeger, Elton Džon, Igi Pop... S. D .

Izdavačka kuća Clio iznanje.infostud.comnagrađuju

Sajt www.znanje.infostud.com i IK Clio organizuju nagradnu igru na ovogodisnjem Sajmu knjiga u Beo- gradu. Naime, uz kupljenu knjigu IP Clio na njihovom sajamskom standu (Arena hale 1), svaki kupac c'e dobiti i kupon za učešće u nagradnoj igri, či- ja je glavna nagrada Blueberry Tom­cat MP4 plejer. Izvlačenje nagrade najavljeno je za poslednji dan sajma, na štandu IP Clio, tačno u podne, a ime dobitnika biće objavljeno i na sajtu znanje.infostud.com.

Sajt www.znanje.infostud.com najnoviji iz Infostudove grupe sajto- va, podstiče učenje i usavršavanje tokom celog života. Znanje.info- stud.com pruža informacije o obuci, stručnom obrazovanju i samostal- nom usavršavanju i pomaže ljudima da napreduju na ličnom i profesio- nalnom planu. I. M.

TRAMVAJ ZVANI KNJIGA - trasom linije 13 saobraćaće do kraja meseca, povodom ovogodisnjeg Sajma knjiga. Tramvaj je ove godine posvećen književnosti zemlje počasnog gosta Sajma, Italije, čiji će Institut za kulturu korisnicima gradskog prevoza pred- staviti svoje aktivnosti publikacijama i katalozima, što su svojevrsni tramvajski ukrasi. Tramvaj zvani knjiga narednih dana sao- braćaće trasom Beko - Banovo brdo, a da li će se i u decembru vožnja posvećena književnosti nastaviti ovom ili nekom drugom linijom zavisiće od odluke Gradskog saobraćajnog preduzeća. B. D. B.

„Molim Vas... nacrtaj mi ovcu“ u Galeriji Ideja