FILOZOFSKI FAKULTET

UNIVERZITET U NOVOM SADU

SOCIOLOGIJA OKRUŽENJA

TEMA: SOCIOLOGIJA OKRUŽENJA KAO DEO SOCIOLOŠKETRADICIJE

Profesor: Student:

Pušić Ljubinko Dedeić Tatjana sc 45/11

UVOD

Kako sam naslov ovog rada kaže, u njemu će se govoriti o razvoju

sociologije okruženja u okviru sociološke tradicije, od samog

nastanka pa do danas. Teoretičari koji se pominju u ovom radu

značajno su doprineli konstituisanju sociologije okruženja.

Takođe, fokusirala sam se i na elemente sociologije okruženja u

raznim teorijama opšte sociologije, kao na primer u teorijama

klasika (Marks, Dirkem i Veber). Važan deo ovog rada su i

objašnjenja pojedinih pojmova koji su sastavni deo sociologije

okruženja, kao što su održivi razvoj i ekološka svest. Sama

sociologija je, što se tiče sociologije okruženja, koristila

znanja ranih disciplina I teško je prihvatala “stvari okruženja”

kao svoj predmet. U samom početku, problemi okruženja nisu

2

smatrani kao prirodni predmet sociologije. Ono što je pomoglo

sociologiji okruženja pri konstituisanju jeste upravo njena

otvorenost prema drugim naukama I disciplinama. Proces

prihvatanja sociologije okruženja I njene izvore upoznaćete

prilikom čitanja ovog rada.

Pogledaj duboko u prirodu, I onda ćeš sve bolje razumeti…

3

Interesovanja istraživača za problem okruženja traju pola

veka. Sociologija okruženja, kao akademska disciplina,

ustanovljena je prilično kasno. Sociologija okruženja ja jedna od

najmlađih socioloških disciplina I razvijala se na

zapadnocentričnoj osnovi kao I sama sociologija.. Neke od

disciplina koje su se bavile okruženjem su I

antropologija,industrijska sociologija itd. Sociologija

okruženja nastala je iz socijalne ekologije I sociologije

životne sredine Socijalna ekologija je nastala mnogo pre

sociologije okruženja I uža je od nje. Ove dve discipline osnova

su sociologije okruženja.

Ono što se može naći u velikom delu literature sociologije

okruženja je to da se kao “okidač” za nastanak same discipline

uzima ekološka kriza. Sve veće I brže promene u okruženju dovele

su do toga da se pojam “ekološke krize” prenaglašava I forsira

kao vrlo značajan za sociologiju okruženja. Međutim, nedovoljna

preciznost ovog termina I njegova dublja analiza pokazuje da

4

ekološka kriza sama po sebi nije mogla da bude zaslužna za

etabliranje sociologije okruženja. Ona je bila samo podsticaj.

Što su se više proučavale društvene posledice ugroženog

okruženja, više se naglašavala uloga čoveka. Ulogu čoveka

naglašavao je I Hanigen kada je tvrdio da se osnova sociologije

okruženja obrazuje oko 2 osnovna problema:

1. Posledica koje su izazvane destrukcijom prirode

2. Podizanjem svesti o značaju okruženja

Hannigen (2006) navodi da je ključni period za sociološko

obraćanje pažnje na probleme okruženja od 1970-ih godina i da je

taj period imao 3 glavna toka. U SAD taj perio se odnosio na

otvaranje novih socioloških područja u okviru postojećih

istraživačkih centara i sve veće posvećivanje pažnje ovoj oblasti

u okviru socioloških časopisa. U Evropi je sve više rasla

ekološka svest iz koje su proizilazili mnogi organizovani

5

pokreti. Poslednji tok odnosio se na prihvatanje sociologije

okruženja u okviru međunarodne sociološke zajednice.

80ih godina proslog vega poziv na paradigmatičnu promenu u okviru

sociologije izbacio je na scenu sociologiju okruženja. Pioniri

sociologije okruženja Danlap I Kejton su na demonstracijama

zagovarali ideju o tome da je sociologija uprkos velikom broju

konkurentskih teorija I struja sastavljena iz jedne humane

paradigme.

Socijalna dinamika, koja prouzrokuje degradaciju, troši resurse I

uništava prirodu je bila izvan teoretisanja, ignorisana. Danlap I

Kejton traže od sociologije da vrati u objekat istraživanja

prirodu I da prepozna nemogućnost razdvajanja prirode I društva.

Njihova ideja je nailazila na otpor, prvo zbog istorije

sociologije kao nauke koja je na sve načine pokušavala da se

6

odvoji od biologije, biološkog determinizma, psihologizma ne bi

li se afirmisala kao samostalna nauka.

U poslednjoj dekadi sociologija okruženja se fokusirala na

studije o ‘ozelenjavanju’. Istraživajući su došli do toga da je

ljudima psihofizičko zdravlje važno I da su spremni da promene

svoje navike, da postoje grupe koje su istinski zabrinute za

prirodu.Skrenuli su pažnju na povrede prirode od strane ljudi, na

zagađivanje, nesreće, uspostavljajući environmentalni rasizam-

premeštanje odgovornosti za bacanje otpada I zagađenje na crne

ljude I radničku klasu.

Paradigma okruzenja zamenila je paradigmu ekologije. U Evropi

politizacija problema okruzenja ima mekši nacionalno-

teritorijalni pristup nego što je to u Americi. Kvalitet života

i kvalitet životne sredine sve su češće predmet interesovanja,a

činjenica je da čovek sve više utiče na prirodnu sredinu. Često

dolazi do zabune kod samog termina. Sociologija okruženja se na

engleskom jeziku zove Enviromental sociology pa se dolazi do

7

ideje da se sociologija interesuje samo za probleme prirodnog

okruženja, što nije tačno. Priroda je samo jedan deo njenog

interesovanja. Kao rezultat silnog gomilanja predmeta koji bi

trebali da uđu u sociološki okvir,zapostavljeno je okruženje.

Delo koje se posmatra kao ključno za skretanje pažnje sociologa

na probleme okruženja je Tiho proleće , Rejčel Karson. (Pušić,

2013)

Društvene promene koje su bile sve brže, imaju veliku ulogu u

formiranju sociologije okruženja kao akademske discipline. Takođe

, značajnu motivaciju za bavljenje odnosom između čoveka I

prirode, dao je izveštaj o granicama rasta Rimskog kluba.1

Razvojem konzumerističkog društva, sociologija je sve više

obraćala pažnju na okruženje I njegove probleme. Postojao je I 1 Rimski klub je međunarodna nezavisna nevladina organizacija. Cilj ove organizacije je produbljivanje svesti u vezi sa specifičnostima društvenog razvoja u epohi naučno tehničke revolucije. Izveštaj o granicama rasta objavljen je 1972. godine i u njemu je na temelju kompjuterskih modela izneto sopstveno mišljenje o posledicama ekonomskog rasta i rasta stanovništva po budućnost Zemlje i čovečanstva.

8

pokušaj mnogih pokreta, uglavnom onih koji su se bavili

“iskvarenim ” okruženjem, da skrenu pažnju sociologa posledice

industrijskog društva po okruženje, ali ti pokušaji nisu imali

velikog uticaja.2 (Pušić 2009, 29)

Čovek je ovladao prirodom pre nego što je naučio

vladati samim sobom…

Značajne ideje za sociologiju okruženja mogu se pronaći u

marksizmu, u idejama Marksa I Engelsa. Marksu I marksistima se

zamera da ne obraćaju pažnju na ograničenost Zemlje I njenih

resursa, međutim dubljom obradom njihovih dela uviđaju se 2

strane: optimizam rasta I ekološka svest. Engels je o 2 Konzumerizam u najširem smislu predstavlja izraz kojim se opisuje stav premakojemu sreća nekog pojedinca zavisi od konzumacije dobara i usluga, odnosno posedovanje materijalnih dobara.U ekonomskoj nauci konzumerizam predstavlja ekonomske politike kojima je cilj podstaknuti potrošnju, odnosno stav prema kome slobodan izbor potrošača treba diktirati ekonomsku strukturu društva.

9

neograničenom rastu pisao još u svom delu “Nacrt kritike

nacionalne ekonomije” kada je kritikovao Maltusovu ideju I

naglasio značaj nauke, koja se razvija istom brzinom kao I porast

stanovištva I za koju ne postoji nešto što ne može da reši. Sam

Marks je u kontekstu optimizma rasta govorio kako je “buržoazija

stvorila masovnije proizvodne snage” .Ipak, u njegovim delima

postoje neke kontradiktornosti, kao na primer kada napredak u

kapitalizmu karakteriše kao “napredak roda na trošak individua”.

Osim toga, Marks I Engels su se bavili I ekološkom svešću,

odnosno kritikovali su ekološke posledice kapitalističke

proizvodnje. Engels u tom kontekstu, skreće pažnju na

neograničeno zagađenje prirode i njeno opterećenje.

Kapitalistički način proizvodnje ne osiromašuje samo radnike

(kako materijalno tako i mentalno) već osiromašuje i Zemlju i

iscrpljuje njene resurse. Takođe fokus je na tome da se u

kapitalizmu proizvodnja ne zaustavlja tamo gde to nalažu potrebe,

već tamo gde to nalaže profit. Kao ideal Marks i Engels navode

10

socijalizam, „do čega će doći kada se kapitalizam raspadne zbog

unutrašnjih protivrečnosti“. Njihov značajan doprinos sociologiji

okruženja ogleda se u povezivanju društvenog i ekološkog. (Iring

Flečer, 1989:88-111).

Za Marksa se vezuje I značajan pojam “metabolička pukotina” koji

se odnosi na metaboličku vezu između ljudi I prirode, ili na

ekološku održivost. (Pušić 2009, 33)

Emil Dirkem I njegovo delo imaju najmanje šanse da u njima

bude prepoznata veza sa okruženjem. Ključni pojam za njega bile

su društvene činjenice,koje je definisao kao načine

delanja,mišljenja I osećanja koji su za pojedinca

spoljašnji,prinudni. Bio je uveren u to da se socijalni fenomeni

ne mogu objasniti individualnom psihologijom. Društvene

činjenice su za njega pravi okvir sociologije. Koristio je

biološke koncepte I metafore u teoriji transformacija društva

koja je po ugledu na darvinistički evolucioni model. Važan

segment je podela rada koja je uticala na promenu društva iz

11

mehaničke u organsku. Katon navodi da je ova teorija ustvari

Dirkemov pokušaj da ponudi rešenje za ekološku krizu koja je

nastala rastom populacije I oskudacijom resursa.

U radu Maksa Vebera postoje komponente okruženja ali u dva

različita ugla ,koje su prepoznali Patrik Vest I Rejmond Marfi.

Vest se bavio istorijskom sociologijom religije I drevnim

društvima. On navodi da se Veber bavio konkretnim primerima

ovladavanja prirodnim resursima. Sa druge strane Marfi se bavio

knjigom “Ekonomija I drustvo” I pojmom formalne racionalizacije.

Formalna racionalnost diktira poteze koji nisu racionalni sa

ekološke strane jer je kapitalizam taj koji usmerava

kalkulaciju. Navodio je da što više delamo po principima

racionalizacije ,to više proizvodimo neželjene I negativne efekte

(ekološka iracionalizacija). Takođe je uveo I pojam Intelektualne

racionalizacije koja povezuje nauku,tehnologiju I rizik.

12

Čuda se ne događaju u suprotnosti s prirodom, nego samo

s onim što im podrazumevamo pod prirodom.

U toku konstituisanja sociologije okruženja, velika važnost se

pridavala socijalnom konstruktivizmu. Sociologija se oslanjala na

zaključak da je svaki prostor društveno proizveden. Prema

shvatanju konstruktivista, svi problem okruženja pripisuju se

raznovrsnim društvenim potrebama. (Pušić 2009,37 )

U kontekstu društvenih potreba, može se govoriti o sve većoj

osetljivosti za problem okruženja. U industrijskom društvu

naglasak je prešao na materijalističke potrebe. Moć, ugled I

status samim tim su izbili u prvi plan što vodi prekomerenom

trošenju prirodnih dobara. To se našlo na meti kritike socijalnih

pokreta . Sve ovo uzročnik je čestih rasprava o promeni

vrednosnih standarda I značenju pojma “kvalitet života”. U

industrijskom društvu taj pojam je promenio značenje, što znači

da je odnos ljudi prema načinu života drugačiji. Sve više ,

13

ljudi zahtevaju da učestvuju o odlučivanju vezanom za pitanja

budućnosti. (Cifrić 1989, 193)

Američka sociologija okruženja se u početku bazirala na

empirijska istaživanja ali u lokalnom kontekstu, dok je

istovremeno problem sociologije okruženja na Balkanu i u Srbiji

bio nepostojanje empirijskih istraživanja iz ove oblasti. (Pušić

2009,38)

U poslednjih nekoliko godina sve su veća interesovanja za problem

okruženja. Sve veće i brže društvene promene podsticaj su za nova

istraživanja i analize. Ljudi svoje ponašanje moraju

prilagođavati promenama u okruženju. Razni autori fokusiraju se

na različite aspekte okruženja. Neki se fokusiraju na pojedine

probleme okruženja kao što su globalno zagrevanje, hemijsko

zagađenje, upotrebu fosilnih goriva. Neki probleme okruženja

stavljaju u kontekst društvene i političke teorije, kao npr.

odnos čoveka i prirode. Sociologija mora da odredi da li ovi

problemi stvarno spadaju u društvene i da objasni zašto i kako.

14

Tri najvažnija zadatka sociologije su da posmatra, procenjuje i

dela. Sama sociologija okruženja ima zadatak da sve probleme

vezane za okruženje inkorporira u analizu i praktično reši.

(Pušić, 102:2014)

Dugo godina sociologija nije obraćala pažnju na probleme

okruženja. Bila je fokusirana na institucije i klasne odnose.

Takva teorija, koja nije bila usmerena na druga živa bića, nije

ispunjavala zahteve modernog društva. Ono što je podstaklo

aktivnosti na zaštiti okruženja jeste sociologija društvenih

pokreta 60ih i 70ih godina prošlog veka. (Pušić, 107:2010)

U sociologiji okruženja postoji važna ideja, a to je da je

okruženje „društveno konstruisano“. To podrazumeva da je naše

razumevanje prirode oblikovano procesima akumulacije znanja u

društvu. Ekstremni konstruktivizam tvrdi da nema realnosti

“izvan simboličkih aktivnosti konstruisanja sveta od strane

ljudskih bića”. Ipak veliki deo konstruktivista prihvata I stav

da postoji stvarnost koja postoji nezavisno od čoveka, ali da je

15

ljudsko poznavanje te realnosti oblikovano ljudskim

kategorijama. (Pušić, 110:2010)

Teorijska perspektiva koja najviše obraća pažnju na

konstruktivizam I materijalizam je ekološki marksizam. Za

rešavanje ovog odnosa korišćena je dijalektika. Dijalektika znači

da od ove dve pozicije nijedna nije odbačena, a ni posebno

prihvaćena, nego se na obe gleda kao karakteristike prirode u

zavisnosti od perspective iz koje se posmatra. Pitanje uticaja

uobličava se u odnose između čoveka I okruženja, dijalektičkom

metodom. Prema ekološkom marksizmu “ čovekov život se odvija u

odnosu na prirodu koja je podložna I otporna na promene

uzrokovane čovekovim radom”. U tom kontekstu, ekološki marksisti

govore o odaljavanju čoveka od prirode, pod uticajem

kapitalističke proizvodnje. Sam kapitalizam utiče na proizvođače

da se ne osvrću na društvene I ekološke aspekte proizvodnje kao

što je zagađenje, nego samo na ekonomske. (Pušić,112:2010)

16

Zelena boja je osnovna boja sveta i iz nje se rađa

njegova lepota…

Veoma značajan pojam za bavljenje sociologijom okruženja je pojam

održivog razvoja .

Održivi razvoj je proces promena kojima se „korišćenje resursa,

strukture investicija, orijentacija tehničkog napretka i

institucionalne strukture dovode u saglasnost s budućim I

sadašnjim potrebama“ (Cifrić, 2002: 40).

Da bi se objasnio održivi razvoj uglavnom se koristi pojam

okruženja, pošto se u centru ideje o održivom razvoju nalaze

čovek I urbano društvo. Održivi razvoj predstavlja sintezu

prirodnog u veštačkog I u tom kontekstu prihvata se shvatanje

okruženja D.Midouza. On pod okruženjem prihvata prirodno

okruženje oblikovano u biološkoj,fizičkoj I hemijskoj sferi.

17

Takvo okruženje ne podrazumeva ljudsko prisustvo,a u savremenoj

nauci nema nikakvog značaja. (Pušić, Održivi grad ;341)

U kontekstu održivog razvoja, okruženje ima dva specifična

značenja. Prvo se odnosi na fizičko okruženje I pripada veštački

stvorenom okruženju. Drugo se odnosi na socijalni prostor grada u

koje spadaju društvene institucije I društveni agregati. (Pušić,

Održivi grad; 343)

Vrlo često se govori I o krizi okruženja, što se odnosi na

oštećenost izvorne prirode. Može se govoriti I o krizi urbanog

okruženja (grada ) koja nije ništa manje značajna od krize

prirodnog okruženja. Na navedene krize najviše pažnje skreću

razni socijalni pokreti kao npr. Pokreti za zaštitu prirodnog

okruženja. (Pušić;344)

Danas, beleži se sve veći porast društvenog senzibiliteta za

probleme okruženja. Ljudi se sve više angažuju na pitanjima

18

zaštite svoje životne sredine, rastu brojni pokreti, preduzimaju

se konkretna rešenja. Sve više se diskutuje o ljudskim potrebama,

najviše materijalističkim koje su proizašle iz industrijskog

društva. Jedna od glavnih tema u okviru sociologije okruženja je

i kvalitet življenja u okviru koga se govori o socijalnim

indikatorima za merenje samog standarda življenja. Ekološka svest

je značajan pojam u okviru sociologije okruženja. Ona je

istorijska i dinamička kategorija. Njen nastanak uslovljen je

stanjem društva spram prirode. Ona se definiše kao težnja ka

radikalnoj promeni postojećeg stanja. I karakteriše je spremnost

pojedinca ili grupe da se održi prirodna okolina i time

odgovornost za druge ljude i generacije.

Devetnesti vek je verovao u nauku, dok dvadeseti vek ne

veruje…

19

Veoma je značajno ukazati i na odnos nauke i okruženja. Da bi se

rešili problemi okruženja, neophodno je naravno njihovo naučno

razumevanje. Nauka je imala veliku ulogu u upravljanju okruženjem

u oblasti regulacije. Kao primer navode se SAD u kojima su rano

uspostavljena tela za regulaciju, kao npr Agencija za zaštitu

okruženja, i Velika Britanija u kojoj su cvetale grupe za zaštitu

okruženja ali vođene naukom.(Pušić; 289:2010).

Pojam globalnog je nešto što sada povezuje nauku i okruženje. Još

od Rimskog kluba govorilo se o globalnim razmerama problema

okruženja. Govori se o globalnom zagrevanju, tj globalnim

klimatskim promenama, globalnom iščezavanju vrsta itd. Da bi se

zaštitilo okruženje, nauka je uvek i svuda bila saveznik u

sprovođenju pravila. (Pušić; 290:2010)

Okruženje je sve, od hemijske čistionice u susedstvu,

do vazduha koji se udiše prilikom odlaska na posao...

20

Sociologija okruženja ima zadatak uspostavi vezu između

strateških akcija i načina na koje ljudi proživljavaju probleme

okruženja u svakodnevnom životu. Prilikom razrešavanja konflikata

koji se nalaze u takvoj vezi, pruža se prilika za uspostavljanje

principa održivog razvoja,a da bi smo razumeli društveni kontekst

u kome se stvara prostor za takvu vezu, neophodno je da razumemo

one teorije koje se odnose na razumevanje i preoblikovanje

okruženja i na konflikte koji se javljaju u okruženju. U nastavku

sledi objašnjenje svake teorije. (Pušić;356)

1. Teorija modernizacije

Povezana je sa opštom sociološkom teorijom

modernizacije,globalizacije i potrošnje. Sama sociološka teorija

se proširuje u zavisnosti od stepena racionalnosti u okviru

ekološke paradigme. Sama ekološka racionalnost se dovodi u vezu

sa: izmenom industrije u ekonomskom i tehnološkom smislu,

uvođenjem ekološkog menadžmenta, drugačijom preraspodelom radne

snage, novim oblicima političkog upravljanja itd.

21

2. Održivi životni stil i obrasci potrošnje

Ono što spada pod interesovanje sociologije okruženja je održivi

životni stil i obrasci potrošnje. Svaki čovek u svom svakodnevnom

životu ulazi u neki odnos sa svojim okruženjem. U sferi potrošnje

se najjasnije uočava ekološka neodrživost. Taj problem je teško

odstraniti jer se radi o rutinskom karakteru svakodnevice.

3. Rizici okruženja, tehnologija I društvo

Sve češće možemo da čujemo kako se govori o “rizičnom društvo”.

Učestalo pominjanje tog pojma proizilazi iz činjenice da sve više

opada kvalitet okruženja. Uzroci takozvanog “rizičnog društva”

leže u promenama u sferi ekonomije, politike, kao I u

svakodnevnom životu. Tek kada se razumeju te promene, može se

definisati samo društvo rizika.

22

ZAKLJUČAK

Iz ovog rada možete zaključiti da je ono što interesuje sociologe

okruženja kako uslovi života stanovništva uzrokuju razne

posledice po okruženje i kako se te posledice vraćaju nazad

ljudima. Što se tiče zadataka i ciljeva sociologije okruženja, o

njima se mnogo raspravlja jer u vezi njih još uvek nije

uspostavljen naučni konsenzus. Za potrebe ovog rada,izabrala sam

najjasnije I po meni najpotpunije objašnjenje zadatka sociologije

okruženja I njene uloge, profesora Ljubinka Pušića u delu

Održivi grad : “Zadaci sociologije okruzenja su da razvija društvene teorije o

međusobnoj povezanosti društvene akcije I problema sredine. Ona treba da istraži kako

sociologija komunicira sa okruženjem,kako ga razumeva kao društveni problem I kako

sociolozi mogu da doprinesu inkorporiranju sociologije u nauke koje se generalno bave

problemima okruženja. Okruženje koje mi fiksiramo I izdvajamo iz razvijene lepeze

definicija I sadržaja okruženja,odnosi se na ono okruženje koje je formirano ljudskim

naseljima,posebno gradovima. Sociologija okruženja nalazi se u bliskom kontaktu sa

23

mnogim drugim naukama. Sve te nauke smatraćemo kontaktnim naukama koje na

određen način imaju uticaja na okruženje. Empirijska istraživanja iz životne sredine

mnogobrojna su I raznovrsna. Ona se obavljaju u interakciji sa teorijskim projektima I

uvek treba da predstavljaju prilog razvoju politika okruženja, strategijama upravljanja I

vladanja u onim segmentima koji se povezuju sa okruženjem”.

24

LITERATURA

Pušić, Lj. (2001). Održivi grad: ka jednoj sociologiji okruženja.

Nezavisna izdanja Slobodana Mašića.

Pušić, Lj. (2014). Sociologija okruženja. Sociološka

hrestomatija. Novi Sad: Mediterran publishing.

Pušic, Lj. (2013). Sociologija okruženja kao najširi okvir za

istraživanje globalizujuće društvene stvarnosti. Sociološki

pregled, 67(2), 171-187.

Pušić, Lj. (2014). Autorizovana predavanja.

Cifrić, I. (1989). Socijalna ekologija. Globus

Hannigan, J. (2006). Enviromental Sociology. Abingdon:Routledge

25

26