Univerzitet u Beogradu Tehnički fakultet u Boru

SEMINARSKI RADiz upravljanja novim

tehnologijama i inovacijama

Tema: INTELEKTUALNA SVOJINA

Profesor: Studenti:

1

dr Dragana Živković Vladimir Pavlović 171/07 Danilo Božinović 98/08 Milan Mitić 284/08

2

Sadržaj

UVOD …………………………...………………………………………………………….…… 3

OSNOVI INTELEKTUALNE SVOJINE………….……….…………….……………….…….. 4

Prava srodna patentnom pravu ………………………………………………...………....... 6

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE………………………….…………………..……… 11

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) ………...

…...………................... 12

Zaštita intelektualne svojine u Srbiji…………………….……...…...

………................... 13

Drugi načini zaštite intelektualne

svojine……….........................…...………................... 13

MEĐUNARODNI PROBLEMI PO PITANJU INTELEKTUALNE SVOJINE..…..…….……

14

ZAKLJUČAK ……………………………………...…………….…………………………...…16

LITERATURA …………………….………...……………………………………………...…. 17

3

UVOD

Intelektualna svojina, poznatija kao IP (Intellectual Property),

omogućava ljudima da poseduju svoju ispoljenu kreativnost i

inovacije na isti način kao što je omogućeno da se poseduju

materijalna dobra. Vlasnik intelektualne svojine može da

kontroliše njenu upotrebu i za nju da bude nagrađen, što

ohrabruje kreativnost kod ljudi od koje svi možemo da imamo

velike koristi.

Intelektualna svojina je unikatna i ona je plod lične

kreativnosti i inventivnosti. Ona se odnosi na stvaralaštvo uma:

pronalaske, književna i umetnička dela i simbole, imena i slike

koji se koriste u trgovini.

4

OSNOVI INTELEKTUALNE SVOJINE

U nekim slučajevima intelektualna svojina odmah podleže zaštiti,

dok je u drugim neophodna dodatna elaboracija ideje. Često neće

biti moguće zaštiti je i steći prava nad intelektualnom svojinom

(Intellectual Property Rights), osim ako nije prijavljena i

odobrena. Neke vrste IP zaštite stupaju na snagu odmah, bez

registracije, ako postoji bilo kakav dokaz da je intelektualna

svojina kreirana.

Intelektualnu svojinu čine u suštini dva prava – pravo

industrijske svojine i autorsko pravo. Intelektualna svojina

jeste generički (skupni) naziv za ove kategorije.

• Pravo industrijske svojine jeste skup pravnih normi kojima se

regulišu tri odnosa ili pojave u društvu, odnosno u oblasti

industrije:

1. pronalazačko pravo,

2. pravo znakova razlikovanja i

3. zaštita nelojalne konkurencije (suzbijanje utakmice).

Imovinsko-pravna ovlašćenja u pravu industrijske svojine su

vremenski ograničena.

1. Pronalazačko pravo proučava rezultate stvaralačkog rada

Prvi stepen proučavanja u pronalazačkom pravu jeste pronalazak.

Pronalazak je novo rešenje (apsolutna svetska novost) koje

određuje tehniku problema koji ima inventivni nivo i koji se može

5

primeniti u industriji, zanatstvu ili nekoj drugoj delatnosti.

Sve ovo su materijalni uslovi.

Formalni uslov jeste taj što se podnosi prijava pronalaska od

strane pronalazača u upravnom postupku pred nadležnim državnim

organom. Štiti se putem generalne klauzule.

Elementi pronalaska jesu apsolutna novost, inventivnost i

primenljivost.

Novost kod pronalaska postoji onda kada takav pronalazak nije

ranije obuhvaćen stanjem tehnike u svetu ili već podnetim

patentnim prijavama u svetu (apsolutna novost – vremenski i

teritorijalno neograničena, i objektivna novost).

Inventivnost podrazumeva da rešenje određenog problema za

stručnjaka ne proizilazi na očigledan način, odnosno da se ne

radi o rutinskoj primeni.

Patent je oblik zaštite za pronalazak (subjektivno pravo koje

pripada pronalazaču) koji ispunjava materijalne i formalne uslove

i može trajati 20 godina. Pored njega, postoji i mali patent, tj.

pronalazačko svedočanstvo koje traje upola kraće - 10 godina.

Pronalazak, znači, u sebe inkorporiše elemente (novost,

inventivnost i primenljivost) i zaštitu (patent).

Sledstveno tome, pronalazak bi bio uređaj za letenje ili lek

protiv HIV-a, bilo krajnji proizvod ili sam postupak proizvodnje,

a patent bi bio imovinsko-pravno i/ili moralno ovlašćenje.

Tehničke inovacije (tehnička unapređenja) jesu svaka

racionalizacija procesa rada primenom poznatih tehničko-

6

tehnoloških sredstava i postupaka kojima se postižu korisni

efekti u proizvodnji, zaštiti sredine i porast produktivnosti.

U odnosu na pronalazak, nižeg je nivoa, budući da je uslov

relativna novost, a ne apsolutna, budući da se razvija u okviru

jednog preduzeća, odnosno proizvodnog procesa.

Uslovi pravne zašite tehničke inovacije jesu relativna novost,

primenljivost i korisnost.

Primer tehničke inovacije jeste mašina koja pakuje cigarete sa 60

jedinica na 100 u jedinici vremena.

Zaštićeni ili patentirani lekovi i sredstva u zaštiti bilja od

2006. po zakonu mora da protekne vrema (sertifikat o dodatnoj

zaštiti + 5 godina i 20 godina od patenta).

Prava srodna patentnom pravu

7

Know - how u našem pravu nije regulisan, a predstavlja skup

praktičnih znanja i stečenih iskustava primenjenih u nekoj

delatnosti, zanatstvu i sl.

Osobine know - how jesu te da se on ne štiti, već se poseduje

(faktički karakter)i, tajnost (traje dokle god on i ostane tajna)

i tehničke karakteristike.

Najpoznatiji i najtipičniji primer je proces proizvodnje Coca Cola

gde mi znamo utvrđenu hemijsku strukturu, ali ne i proces

dobijanja ovog bezalkoholnog pića.

Topografija integrisanih kola – predmet zaštite jeste

trodimenzionalni raspored elektronskih i međusobnih veza u

integrisanom kolu sa elektronskom funkcijom.

Uslovi zaštite jesu novost i komercijalna upotreba (materijalni

uslovi), a dodatni uslov jeste različitost.

Trajnost ovog prava je 10 godina, a nosioci ovog prava imaju samo

imovinskopravna ovlašćenja, dok moralna nemaju, jer kada bi ova

druga imali bilo bi ono usmereno na čuvanje integriteta dela i ne

bi dozvoljavao promene, a ovde je upravo potrebno menjanje i

usavršavanje reverzibilnog inžinjeringa.

Korisni modeli jesu tvorevine spoljnjeg oblikovanja upotrebnog

predmeta koji opredeljuje njegovu upotrebu. To je u suštini

pronalazak nižeg inovativnog nivoa kod koga su bitne prostorne

forme (na primer oblici alata ili novi oblik pakovanja).

8

Uslovi pravne zaštite su novost, tehnička priroda i

primenljivost.

Trajanje ovog prava je inicijalno 6 godina, s tim što se može

produžavati još dva puta po dve godine.

Biljne sorte jesu skup biljaka unutar jedinstvene botaničarske

klasifikacije najniže poznate kategorije.

Štiti se reprodukcioni materijal (biljke, delovi biljke, seme), a

objekt zaštite je zaštićena sorta. Materijalni uslovi pravne

zaštite su novitet, različitost (distinktivnost), uniformnost,

stabilnost i ime sorte.

Patent, ili pravo oplemenjivača, traje 25 godina, osim za

krompir, vinovu lozu i drvenaste biljke gde je rok 30 godina.

Dizajn je dvodimenzionalni ili trodimenzionalni izgled nekog

proizvoda ili njegovog dela određen vizuelnim karakteristikama

i/ili materijalima od kojih je sačinjen. U ranijoj klasifikaciji

delio se na dva prava - uzorak i model.

Uzorkom se štiti nova slika ili crtež prenosiv na industrijski

ili zanatski proizvod ili njegov deo.

Model je trodimenzionalni oblik ili izgled proizvoda.

Uslovi pravne zaštite jesu novost (nekada u nacionalnim okvirima)

u svetu industrijskog karaktera.

Imovinsko-pravno ovlašćenje traje 25 godina, dok moralno

ovlašćenje - da ime dizajnera bude označeno u patentu dok umetnik

ne stvara, a čini pravo raspolaganja, korišćenja i prenošenja

jeste trajno.

9

Dizajn se štiti dvostruko: kao pravo industrijske svojine, ali i

po osnovu autorskog prava kao delo primenjene umetnosti. Po

mišljenju profesora Vidoja Spasića, dizajn se štiti na još jedan

način - po osnovu nelojalne konkurencije, čime nastaje

triplicitet u pravnoj zaštiti.

2. Pravo znakova razlikovanja čine robni i uslužni znaci i

geografska oznaka porekla.

Robni i uslužni znaci jesu žigovi i marke proizvoda koji služe za

obeležavanje proizvoda i usluga i njihovo razlikovanje od sličnih

roba i usluga drugog proizvođača.

Žig je pravo kojim se štiti robni i uslužni znak koji ispunjava

zakonske materijalne i formalne uslove.

Jednim žigom može biti obuhvaćeno do sto proizvoda po načelu

specijalnosti što praktično znači da neki drugi proizvođač u

istoj oblasti proizvodnje, odnosno pružanja usluga ne sme

koristiti te žigove za označavanje svoje robe, odnosno usluge.

Kod renomiranih žigova, poput Mercedesa i tome slično, taj žig se

ne sme upotrebljavati ni u istoj niti u bilo kojoj drugoj oblasti

proizvodnje ili pružanja usluga. Poznat je spor Mercedesa sa

kompanijom Iv Sen Loran u vezi parfema Mercedes, koji je spor

ovaj renomirani proizvođač automobila i dobio.

Kod vlasnika ne stoji nikakva obaveza označavanja proizvoda

žigom, budući da je sam žig zaštićen.

10

Ovi znaci mogu biti akustični, mirisni, vizuelni, sačinjeni od

slova ili brojeva, a mogu biti dvodimenzionalni ili

trodimenzionalniii. Među njima ne spadaju brendovi, koji su šira

kategorija.

Uslovi pravne zaštite su određeni putem negativne enumeracije

(šta ne može biti robni ili uslužni znak), ali postoje i tri

pozitivna materijalna uslova: različitost (distinktivnost),

mogućnost grafičkog prikazivanja znaka (samo za notorne žigove) i

vezanost žiga za određenu vrstu roba i usluga (načelo

specijalnosti žiga).

Ovo pravo traje 10 godina, s tim što se može neograničeni broj

puta produžavati, što zavisi od samog vlsnika žiga.

Ovde su predmet zaštite robni i uslužni znaci, a objekt zaštite

je žig i marka.

Geografske oznake porekla ovde se smatra pravom, dok profesor

Vesna Besarović u svojoj knjizi spominje geografske oznake i

oznaku porekla.

Po nama, geografska oznaka je prost naziv nekog regiona ili mesta

koji označavaju da neki proizvod potiče sa nekog lokaliteta.

Naspram njega je oznaka porekla pod kojom se podrazumeva

geografski naziv lokaliteta koji služi za obeležavanje proizvoda

koji potiču sa tog lokaliteta i čija su specifična svojstva

uslovljena geografskim i prirodnim i/ili ljudskim faktorom.

S tim u vezi, kod nekih proizvoda je zastupljen samo prirodni

faktor (vinova loza, na primer), kod drugih samo ljudski

(pirotski ćilim), a kod trećih oba faktora (kod vina, na primer).11

Sledstveno tome, postoje četiri kategorije vina:

1. stona vina,

2. kvalitetna vina,

3. kvalitetna vina sa geografskom oznakom porekla i

4. čuvena (vrhunska) vina.

Ovo pravo je ranije trajalo 5 godina, dok danas traje 3 godine, s

tim što je može još dva puta produžavati još za toliko. Uslovi

pravne zaštite su formalni i materijalni - lokalitet, specifična

svojstva i uzročna veza lokaliteta i svojstava proizvoda.

3. Zaštita od nelojalne konkurencije regulisana je Zakonom o

zaštiti konkurencije iz 2009. godine.

Vidovi narušavanja konkurencije su:

1. nelojalna konkurencija,

2. špekulacija i

3. ograničavanje jedinstvenog tržišta.

Pod nelojalnom konkurencijom smatra se svaka radnja trgovca

protivna dobrim običajima poslovanja ili se tim radnjama pak može

naneti šteta drugom trgovinskom potrošaču ili zajednici

(podmićivanje, reklama i sl.).

12

• Autorsko pravo u objektivnom smislu jeste skup pravnih normi i

propisa kojima se regulišu društvene pojave i odnosi u vezi sa

stvaranjem i iskorišćavanjem autorskog dela u oblasti književne

nauke i umetnosti.

Autorsko pravo u subjektivnom smislu jeste pravo priznato autoru

na osnovu normi objektivnog prava koje mu pripada povodom njegove

intelektualne, duhovne kreacije, odnosno tvorevine.

Autor može biti svako fizičko lice koje je pravno sposobno.

Zakon o autorskom i srodnim pravima (ZASP) daje pojam autorskog

dela uz nabrajanje najtipičnijih vrsta autorskog dela. Tako,

pomenuti zakon u članu 2. stav 2. autorskim delom naročito

smatra:

1. pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski

programi u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i

pripremni materijal za njihovu izradu i drugo);

2. govorna dela (predavanja, govori, besede i drugo);

3. dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, kao

i dela koja potiču iz folklora;

4. muzička dela, sa rečima ili bez reči;

5. filmska dela (kinematografska i televizijska dela);

6. dela likovne umetnosti (slike, crteži, skice; grafike,

skulpture i drugo);

7. dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog

oblikovanja;

8. kartografska dela (geografske i topografske karte);

13

9. planovi, skice, makete i fotografije;

10. pozorišna režija.

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina jednog ili više

lica (autora), izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu

namenu, veličinu, sadržinu, komercijalnu, umetničku, naučnu ili

drugu vrednost, bez obzira nanačin ispoljavanja, kao i

dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Autorskim delom smatra se naročito govorna, muzička,

kinematografska, pozorišna, filmska, koreografska i druga dela.

Da bi neka intelektualna tvorevina imala svojstvo autorskog dela,

potrebno je da ispuni sledeće bitne uslove - originalnost i

forma.

Autorsko delo indirektno (deklarativno) nastaje činom donošenja

rešenja u upravnom postupku od strane nadležnog državnog organa,

a automatski - samim činom stvaranja autorskog dela (ipso facto), o

čemu govori i član 8. ZASP - „autor uživa moralna i imovinska

prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka

autorskog dela".

Međutim, postoji i institut deponovanja autorskog dela (videti na

primer član 175. ZASP) koji je, međutim samo deklarativnog

karaktera, ali se on može koristiti i kao dokazno sredstvo,

ukoliko dođe do kakvog spora.

Prava srodna autorskim pravima jesu sledeća:

1. prava interpretatora - umetničkog izvođača,

14

2. prava proizvođača fonograma (na primer RTS, City records i

sl.),

3. prava izvođača videograma (slike),

4. emisije,

5. baze podataka i

6. prava prvog izvođača slobodnog dela.

Kod svih ovde navedenih prava, samo interpretator (umetnički

izvođač) ima, pored imovinsko-pravnog, i moralno ovlašćenje.

Subjektivno autorsko pravo imovinskog karaktera traje za života

autora i 70 godina posle smrti autora (negde 50 godina), a

moralno (lično) pravo traje neograničeno, teoretski večno.

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE

Društvena zajednica je obezbedila pravo na intelektualnu svojinu

radi podsticanja izuma i kreativnih ostvarenja od kojih društvo

ima koristi, kao i da bi pomogla inovatorima i stvaraocima da

žive od svog rada. Ta prava, koja mogu da ostvaruju pojedinci ili

organizacije, priznata su od strane vlada i sudove. Sistem je

osmišljen tako da bude od koristi društvu u celini, u razvijenim

i u zemljama u razvoju; on održava delikatnu ravnotežu u

ostvarivanju potreba kako stvaraoca tako i korisnika. Ova

ravnoteža održava se proverama u okviru samog sistema

intelektualne svojine, a u širem zakonodavnom okviru radi

15

obezbeđivanja funkcionisanja održivosti sistema i njegove

korisnosti za sve zainteresovane strane.

Različiti vidovi intelektualne svojine – literarno i umetničko

stvaralaštvo, izumi, zaštitni znakovi i dizajn - da navedemo samo

nekoliko, zaštićeni su na različite načine:

• Dela u oblasti literature i umetnosti, kao što su knjige,

slike, muzika, film, kao i software, zaštićuju se autorskim

pravima, ili takozvanim srodnim pravima;

• Tehnološke inovacije obično se štite patentnim pravima;

• Obeležja različitosti – kao na primer reči, simboli, mirisi,

zvuci, boje i oblici – kojima se neki proizvod ili usluga

razlikuje od drugog, mogu se zaštititi pravima o žigovima

(trgovinskom znaku);

• Specifičan spoljni izgled koji se daje nekim stvarima, kao što

su nameštaj, karoserija automobila, kuhinjskom posuđu, odeći ili

nakitu, mogu imati zaštićeni dizajn:

• Geografska oznaka poreklo (npr. Parmski pršut) i trgovinske

tajne takođe se smatraju vrstom intelektualne svojine i u većini

zemalja su na neki način zaštićeni;

• Pravna zaštita za bezbednost i efikasnost istraživačkih

podataka za određene proizvode (npr. proizvodi u oblasti nauke o

biljkama i farmaceutski proizvodi) sve više se reguliše u mnogim

delovima sveta.

Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO)

16

Osnovana 1970, Svetska organizacija za intelektualnu svojinu

(WIPO) je međunarodna organizacija posvećena idealu podsticanja

stvaralaštva i obezbeđivanja da se prava stvaralaca i vlasnika

intelektualne svojine štite širom sveta i da se pronalazači i

autori priznaju kao takvi i nagrađuju za svoju genijalnost.

Ova međunarodna zaštita deluje kao podsticaj ljudskom

stvaralaštvu, pomerajući granice nauke i tehnologije i

obogaćujući svet književnosti i umetnosti. Obezbeđujući stabilno

okruženje za marketing proizvoda intelektualne svojine, takođe

okreće točkove međunarodne trgovine. WIPO blisko sarađuje sa

svojim državama članicama i unutar svoje organizacije sa ciljem

da obezbedi da sistem intelektualne svojine ostane elastično

oruđe koje se može podešavati za prosperitet i dobrobit,

napravljeno sa namerom da se pomogne shvatanju punog potencijala

intelektualne svojine za sadašnje i buduće generacije.

Budući da je deo Ujedinjenih nacija, WIPO postoji i kao forum za

svoje države članice gde mogu da stvore i harmonizuju pravila i

praksu zaštite prava intelektualne svojine. Većina

industrijalizovanih nacija ima sisteme zaštite koji su stari

vekovima. Mnoge mlade države i zemlje u razvoju, međutim, sada

izgrađuju svoje sisteme i zakone o patentima, žigovima i

autorskom pravu.Sa brzom globalizacijom trgovine u poslednjoj

deceniji, WIPO igra ključnu ulogu u pomaganju ovim novim

sistemima da se razviju kroz trgovinske pregovore, pravnu i

tehničku pomoć i obuku različitih vrsta, uključujući oblast

17

jačanja prava intelektualne svojine. WIPO takođe obezbeđuje

globalne sisteme registracije za patente, žigove i industrijski

dizajn koji se redovno preispituju od strane država članica i

drugih zainteresovanih lica da bi se odredilo kako mogu bolje da

posluže potrebama korisnika i potencijalnih korisnika. WIPO

sarađuje sa državama članicama na demistifikaciji intelektualne

svojine iz korena preko poslovnog sektora sve do političkog nivoa

da bi obezbedilo da korist od nje bude dobro poznata, pravilno

shvaćena i pristupačna svima.

WIPO je organizacija koja se u velikoj meri samostalno finansira,

ostvarujući više od 90% svog godišnjeg budžeta preko široko

korišćenih servisa međunarodnih registracija, kao i preko

publikacija i aktivnosti arbitraže i posredovanja. Ostatak dolazi

od kontribucija država članica.

Zaštita intelektualne svojine u Srbiji

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije je nacionalni

centar za zaštitu intelektualne svojine u Srbiji.

Zakonom o autorskim i srodnim pravima se uređuju posebna

ovlašćenja organa državne uprave i organizacija koje vrše javna

ovlašćenja, radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine u

skladu sa propisima kojima seuređuje pravo intelektualne svojine.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na proizvodnju, promet,

upotrebu i držanje robe i na pružanje usluga kojima se povređuju

prava intelektualne svojine. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se18

kada roba nije namenjena obavljanju delatnosti, odnosno

stavljanju u promet, ni na lične stvari, odnosno na predmete koji

su namenjeni isključivo za ličnu upotrebu, osim kada se radi o

više istovetnih primeraka iste robe, odnosno predmeta.

U smislu ovog zakona, nadležni organi jesu:

1) ministarstvo nadležno za poslove trgovine, turizma i usluga,

preko tržišne inspekcije i turističke inspekcije;

2) ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, preko zdravstvene

inspekcije i sanitarne inspekcije;

3) ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva,

preko urbanističke inspekcije i građevinske inspekcije;

4) ministarstvo nadležno za poslove finansija, preko poreskih

inspektora i poreske policije;

5) ministarstvo nadležno za poslove prosvete i sporta preko

prosvetne inspekcije;

6) ministarstvo nadležno za nauku i tehnološki razvoj preko

inspekcije;

7) Republička radiodifuzna agencija.

Drugi načini zaštite intelektualne svojine

Pored zakona i raznih organizacija intelektualna svojina može se

zaštititi i na druge načine. Na primer usled softverske

piraterije moguća je zaštita softvera na više načina. Neki od

njih su hardverska i softverska zaštita.

19

MEĐUNARODNI PROBLEMI PO PITANJU INTELEKTUALNE SVOJINE

Postoje dve interesantne stavke u razvoju u internacionalnom IPR

zakonu. Prva je inicijativa Sjedinjenih Država da promoviše svoje

zakone vezane za intelektualnu svojinu na internacionalnom nivou;

druga je uključivanje IPR u TRIPS (trade-related aspects of

intellectual property rights) Sporazum i zaključivanje WIPO

Copyright Treaty (WCT) (WIPO-World Intellectual Property

Organization) koji je stupio na snagu 2002. godine. WTC se,

između ostalog pozabavio zaštitom računarskih programa i

originalnih baza podataka, a takođe i harmonizacijom nacionalnih

zakona vezanih za autorska prava.

Patentiranje softvera, ipak nije još uvek harmonizovano, što

predstavlja veliki problem. Države Evropske Unije su rešene da

ove probleme regulišu i na više sednica EU Komisije su

postavljena četiri cilja:

• Harmonizacija nacionalnih IPR zakona

• Ubrzavanje procesa apliciranja za patente

• Adaptacija IPR novim tehnologijama

• Usaglašavanje zakona sa WIPO

Prema Evropskoj konvenciji za patente (Europian Patent

Convention) računarski programi kao takvi ne mogu biti patentirani.

Ipak, od 1978. godine više od 30000 softverskih patenata je

20

odobreno kao tehnički doprinos odnosno doprinos stanju umetnosti u polju

tehnike koji nije očigledan osobi koja je umetnik (Europian Commission 2002.)

Patenti mogu da se ostvare u EU na dva načina. Ili da se aplicira

Europian Patent Office ili nacionalnoj kancelariji (to naravno ne

važi za države koje nisu članice EU).

Zbog činjenice da zakon o patentima ne postoji kao evropski,

Europian Patent Office ne može da odobri evropski patent. Umesto

toga mnogo patenata je odobreno na osnovu Minhenske konvencije

pod stavkom Europian Patent iz 1973. godine. Iz raznih zemalja

Evrope. Patenti moraju da budu objavljeni u svim državama

članicama.

Da bi ohrabrili patentiranje EU je predložila da se zakoni na

nacionalnim nivoima stope sa Minhenskom konvencijom. Po ovome

odobreni patenti bi trajali 20 godina uz godišnje obnove koje

podrazumevaju i definisane novčane nadoknade.

Računarski programi koji su sopstveno vlasništvo autora su zaštićena

zakonima o autorskim pravima. Autorsko pravo je grarantovano

vlasniku 70 godina nakon smrti, a onda ga nasleđuju

koautori ako ih ima. Novi predlog zakona se odnosi na pirateriju

i veća prava vlasnika autorskih prava. Prekršilac bi bio strožije

kažnjavan nego li po bilo kom državnom zakonu.

U glavnom, u razvijenim zemljama EU i SAD, intelektualna svojina

se svela na politiku i takmičenje u industrijskoj nadmoći

(novčanim sredstvima), tako da više kreativnost ne dolazi do

izražaja već borba pojedinca da zadrži svoje autorsko delo.

Većina malih ljudi nije dovoljno snažna da odbrani svoj program,21

već pored tih radova stoje imena velikih korporacija kao što je

Microsoft koje već imaju razrađene sisteme za zaštitu programa.

Čak ni ti sistemi nisu dovoljni.

Ako kompanija ima ambicije da prodaju svog softvera proširi na

druge kontinente, mora da prihvati i pirateriju koja će je još

duže vreme obavezno pratiti.

U manje razvijenim zemljama, posebno istočne Evrope i nekim

zemljama Azije i Afrike, intelektualna svojina je toliko loše

definisana pravno neregulisana, da osim ove konstatacije nema šta

da se kaže.

22

ZAKLJUČAK

Skoro svako je korisnik i potencijalni stvaralac intelektualne

svojine. Njena zaštita, preko sistema nacionalnih i međunarodnih

pravila, koja se zovu prava na intelektualnu svojinu, neophodna

je radi podsticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje

za uzvrat, vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku.

Zaštita intelektualne svojine takođe podstiče proizvodnju i

širenje znanja i širokog asortimana kvalitetnih proizvoda i

usluga. Prava na intelektualnu svojinu stvaraju dodatnu vrednost

za potrošače i mogu da budu garancija za poreklo i kvalitet.

Zaštita intelektualne svojine doprinosi ekonomskom rastu kako u

razvijenim, tako i u zemljama u razvoju tako što podstiče

inovacije, kulturnu raznolikost i tehnički razvoj kao deo šireg

političkog okvira. Ukoliko se pravilno koriste, prava na

intelektualnu svojinu takođe mogu predstavljati ključna sredstva

za iskorenjivanje siromaštva putem trgovine.

Ogroman negativan ekonomski i socijalni efekat koji ima krađa

intelektualne svojine iziskuje da borba protiv falsifikovanja i

piraterije postane prioritet za društvo u celini, a ne samo za

nosioce tog prava. Ukoliko vlade, poslovni svet i građani ne

učine koordinirani napor da se podrži sistem intelektualne

svojine, društvo neće ubrati plodove tog sistema.

23

LITERATURA

- Intelektualna svojina: izvor inovacija, kreativnosti, rasta i

progresa; Nacionalni odbor; ICC Serbia & Montenegro Nacionalni odbor

Međunarodne trgovinske komore Srbije i Crne Gore.

- ZAKON o autorskim i srodnim pravima

- Emina Kulenović-Grujić, prevod Mara Jovanović: ŠTA je

intelektualna svojina?; Beograd: Zavod za intelektualnu svojinu,

2009.

- Blagota Žarković, Vesna Besarović: Intelektualna svojina -

industrijska svojina i autorsko pravo; Dosije, 1998.

- Blagota Žarković, Vesna Besarović; Intelektualna svojina

(međunarodni ugovori); Dosije, 2000.

24

- www.wikipedia.org

25

i

ii