Nikolic, Sarcevic Depersonalizacija u komunikaciji, strane 255-267.

ЕдицијаФИЛОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ДАНАС

ТОМ I

LANGUAGE AND SOCIETYEditors Julijana Vučo and Jelena Filipović

ЈЕЗИК И ДРУШТВОУреднице Јулијана Вучо и Јелена Филиповић

6

TAbLE Of CONTENTS

EDITION “PHILOLOGICAL RESEARCH TODAY” .......................... 12Language and Society, FirSt edition Book ........................ 14

Languages in Contact

Ana BradičićCrosslinguistic influence in the production of Englishprepositions by bilingual Croatian-Italian learners of English ............ 37

Annemarie Sorescu-MarinkovićThird language acquisition in a specific historical context: Serbian in Timişoara ............................................................................. 55

Alessandra Genovesi-BogićevićLanguage shift within Italian ethnic community in the village of Nova Bozurna (Prokuplje) ..........................................81

Minerva Trajlović-KondanFrom language contact and interference to code-switching of Romanians in the Serbian part of the Banat region ........................ 100

Tarık DuranEtymology of Surnames Derived from Turkish Names of Occupation, Religious and Military Names .....................................112

Milica DinićFactors of language change ................................................................ 130

Junichi Toyota and Borko KovačevićArticle as an Objective Description Marker: Language Contac as a Clue .................................................................131

7

САДРЖАЈ

ЕДИЦИЈА „ФИЛОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ДАНАС“................ 13„ЈЕЗИК И ДРУШТВО“, ПРВА КЊИГА ЕДИЦИЈЕ ........................... 15

Језици у контакту

Ana BradičićMeđujezični utjecaj u produkciji engleskih prijedloga kod dvojezičnih hrvatsko-talijanskih govornika .................................... 27

Annemarie Sorescu-MarinkovićUsvajanje trećeg jezika u specifičnom istorijskom kontekstu: srpski u Temišvaru ................................................................................. 39

Alessandra Genovesi-BogićevićGašenje etničkog jezika kod zajednice italijanskog porekla u selu Nova Božurna kod Prokuplja ...................................................... 57

Minerva Trajlović-KondanOd jezičkog kontakta i interferencije do promene koda kod Rumuna u srpskom delu Banata...................................................... 83

Tarık DuranEtimologija prezimena izvedenih iz turskih naziva zanimanja, verskih i vojnih pojmova .......................................................................101

Milica DinićФактори језичких промена ................................................................113

Juniči Tojota, Borko KovačevićČlan kao marker objektivnosti deskripcije: jezički kontakt kao uzrok ..................................................................... 140

8

Language in Media

Gordana Bojičić and Sanja BogojevićThe Language of the Movie Atilla flagello di Dio ................................ 148

Laura SpariosuLanguage mistakes in Romanian language programmes of Public Service of Vojvodina ............................................................ 164

Melina NikolićPower in discourse: modal verbs in power relations ........................... 183

Jelena RajićPragmatics of publicity discourse (Pragmalinguistic analysis of the publicity rhetoric) .......................... 194

George Bogdan TaraCommunication et syntagmes figés dans la «langue de bois» ............ 202

Bojana Radenković ŠošićAnalysis of Advertising Language ....................................................... 217

Conversation Analysis

Natalija PanićSerbian Approximators: „Tako, ’Nako, Nebitno“ ............................... 234

Slobodan T. JovičićAspects of Modern Approaches in Interdisciplinary Research in Verbal Communication ..................................................... 254

Ivana Nikolić, Ana ŠarčevićDepersonalization in communication .................................................. 267

9

Језик у медијима

Gordana Bojičić, Sanja BogojevićJezik filma Attila flagello di Dio .......................................................... 143

Laura SpariosuJezičke greške u programu na rumunskom jeziku javnog medijskog servisa Vojvodine ................................................... 149

Melina NikolićPower in discourse: modal verbs in power relations ........................... 165

Jelena RajićPragmatika reklamnog diskursa (Pragmalingvistička analiza reklamne retorike) .................................. 185

George Bogdan TaraCommunication et syntagmes figés dans la «langue de bois» ............ 195

Bojana Radenković ŠošićAnaliza jezika oglašavanja ................................................................... 205

Анализа конверзације

Natalija PanićTako, ’nako, nebitno ..............................................................................221

Slobodan T. JovičićSavremeni pristupi u interdisciplinarnim istraživanjima verbalne komunikacije ......................................................................... 237

Ivana Nikolić, Ana ŠarčevićDepersonalizacija u komunikaciji ........................................................ 255

10

Language and Social Power

Ana JovanovićCultural models and restandardisation of Serbo-Croatian after the fall of Yugosavia .................................................................. 283

Jelena FilipovićLanguage policy and planning from the complexity perspective ......... 285

Marija IlićPurism in Studies on Serbian as a Minority Language: Serbian-Hungarian Language Contact .................................................321

Neda PavlovićIdeological positions within the discourse of expert sociolinguistic articles on language and power .................. 336

Sanja MiketićPejorative terms for women and men in „Dictionary of Kosovo and Metohija“ dialect by Gligorije Elezović: quantitative analysis and list of terms ................................................. 356

Galina Rižuhina“Cultural concept” as the term and the subject of a multilingual research ................................................................... 357

11

Језик и друштвена моћ

Ana JovanovićKulturni modeli i restandardizacija srpskohrvatskog jezika posle raspada Jugoslavije .....................................................................271

Jelena Filipović,Jezik, politika i planiranje iz perspektive teorije kompleksnosti .......... 302

Marija IlićPurizam u proučavanju srpskog kao manjinskog jezika: srpsko-mađarski jezički kontakt .......................................................... 303

Neda PavlovićИдеолошки ставови у дискурсу стручних, социолингвистичких текстова о језику и моћи .............................. 323

Sanja MiketićПејотаривна именовања у „речнику косовско-метохиског дијалекта“ Глигорија Елезовића: квантитативна анализа и грађа ...................................................... 337

Рыжухина ГалинаКультурный концепт как термин и предмет многоязычного исследования ........................................ 369

12

EDITION “PHILOLOGICAL RESEARCH TODAY”

This six-book international thematic edition comprises the results of the international conference PHILOLOGICAL RESEARCH TODAY – language, literature, culture – FID 2010, held in Belgrade 26-27 November 2010, at the Faculty of Philology, University of Belgrade.

The conference was organized with the aim of confirming and strengthening the relations among scientists, colleagues and friends from universities in the region, Europe and the world. The invitation was accepted by a large number of colleagues working in all fields of philologiocal sciences in Bosnia and Herzegovina, Greece, Italy, Japan, Hungary, Macedonia, Russia, Slovakia, Montenegro, Croatia and all university centres in Serbia, which confirmed the assumption of the needs of the scientific environment in the region and re-confirmed the Faculty of Philology in Belgrade as a desirable destination and a recognizable scientific centre.

Having been reviewed twice, the papers were printed in six books: Language and Society, Language and Education, Current Issues in Linguistic Research, Reception and Literary Impact, Topics in Serbian Literature, Culture and Civilization in the Light of Contemporary Philological Studies

We are certain that the published papers will receive positive reception, due to their quality and diversity, scientific relability and inventiveness.

The intention of the publisher, the Faculty of Philology, University of Belgrade is to organize the conference Philological Research Today every three years with selected subtopics and to print the results of the conference in designated publications. We therefore consider these Philological Research Today six-book proceedings to be the first in the sequence of editions to come, as well as a way to announce the proceedings of the next conference, which will be held at the end of 2013.

Belgrade, June 2012

Chief editor,Julijana Vučo, Ph.D, Professor

Julijana Vuco

Sticky Note

Ovde menjamo svuda, u vim knjigama, na svim koricama, kalpacima, naslove IV i V knjige , Reception... i Topics in Srbian... u Literary Research: Issues of Paradigm, Reception and Influence, South-Slavonic Issues

13

ЕДИЦИЈА „ФИЛОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ДАНАС“

У овом шестотомном међународном тематском зборнику сабрани су резултати са Међународног научног скупа под називом ФИЛОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ДАНАС - језик, књижевност, култура - ФИД 2010, одржаног 26. и 27. новембра 2010. године, на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Скуп је организован с намером да потврди и ојача већ постојеће, развије и продуби научне, колегијалне и пријатељске везе међу универзитетима у региону, у Европи и свету. На позив се одазвао велики број заинтересованих колега из свих области филолошких наука из Босне и Херцеговине, Грчке, Италије, Јапана, Мађарске, Македоније, Русије, Словачке, Словеније, Црне Горе, Хрватске и свих универзитетских центара Србије што је потврдило претпоставку да је идеја о скупу потреба научног окружења у региону, а Филолошки факултет и Београд жељенА дестинацију и препознатљив научни центар.

Радови су рецензирани двоструким рецензијама и штампају се у шест томова: Језик и друштво, Језик и образовање, Савремени токови у лингвистичким истраживањима, Теме из српске књижевности, Рецепција и књижевни утицаји, Култура и цивилизација у светлу савремених филолошких студија.

Уверени смо да ће објављени радови својим квалитетом и разноврсношћу, научном поузданошћу и инвентивношћу наићи на добар пријем стручне јавности.

Намера је издавача, Филолошког факултета Универзитета Београду, да се међународни тематски скуп Филолошка истраживања данас, са одговарајућим подтемама организује у трогодишњим размацима, а да се резултати скупа штампају у одговарајућим публикацијама. Зато овај први шестотомни међународни тематски зборник Филолошка истраживања данас сматрамо првим у низу будућих, и као најаву зборника са скупа који ће се одржати крајем 2013. године.

У Београду, јун 2012. године

Главна уредницаПроф. др Јулијана Вучо

Julijana Vuco

Sticky Note

Isto kao gore, veryija an srpskom, umesto Teme iz srpske knjizevnosti i Recepcija i knjizevni uticaji... staviti: Књижевна истраживања: парадигме, рецепција и утицаји, Јужнословенске теме

14

LANGUAGE AND SOCIETY,fIRST EDITION bOOk

The first book of the thematic edition Philological Research Today comprises texts aimed at the analysis of various aspects of complex interaction between language and society. Thus, the title itself highlights the editors’ attempt to collect and represent, within a single edition, all the relevant research articles from academic fields most frequently identified as sociolinguistics which on this occasion includes subareas such as language contacts, conversation analysis, and different aspects of complex interaction between language and social power; the analysis involves themes regarding language policy and planning, language and cognition, and language and cultural models. Therefore, the internal structure of this thematic edition has been determined by the formerly mentioned classification.

Languages in Contact represents the first and the most comprehensive part of the edition including seven articles which approach this field from various perspectives. One subgroup of these articles deals with contact situations in Serbia and its adjacency, providing us with a completely new view of multilinguism in our surroundings, which we have known nearly nothing about until recently; also, these articles investigate the phenomenon of language interference manifesting itself among Italian-Croatian speakers, the process of acquisition of Serbian as foreign/second/third language in the borderline areas of Vojvodina and Romania, as well as the analysis of contact situations leading to disappearance of ethnic languages. The second subgroup of studies concerns itself with historical sociolinguistic analysis of the consequences of contact situations, general classification of language contacts and the analysis of typological features of languages in contact. Ana Bradičić investigates the interference emerging among bilingual Italian-Croatian speakers in the processes of acquisition and production of English as a foreign language. Annemarie Sorescu-Marinković deals with the acquisition of Serbian as a third

15

„JEZIK I DRUŠTVO“, PRVA KNJIGA EDICIJE

Текстови у првој књизи тематског зборника Филолошка истраживања данас, усмеравају се на анализу различитих аспеката комплексне интеракције језика и друштва. Дакле, као што и сам наслов зборника казује, покушај уредница био је да на једном месту представе релевантне истраживачке радове из академских области која се најчешће идентификује као социолингвистика, а која на овом месту обухвата подтеме као што су језички контакти, анализа конверзације, као и различити аспекти сложене интеракције језика и друштвене моћи, кроз анализу тема језичке политике и планирања, језика и когниције и језика и културних модела. Тако је и интерна организација овог тематског зборника условљена горе наведеном класификацијом.

Први и најобимнији део зборника под насловом Језици у контакту обухвата седам радова који овој области истраживања приступају из различитих перспектива. Једна подгрупа радова на ову тему бави се контактним ситуацијама у Србији и у окружењу дајући једну потпуно нову слику вишејезичности на нашем тлу о којој готово да ништа до недавно нисмо знали, те изучава феномен језичке интерференције код вишејезичних италијанско-хрватских говорника, процес усвајања српског као страног/другог/трећег језика у пограничним подручјима у Војводини и Румунији, и бави се анализом контактних ситуација које воде ка нестанку етничких језика. Друга подгрупа радова бави се историјском социолингвистичком анализом резултата контактних ситуација, те општом класификацијом језичких контаката и анализом типолошких карактеристика језика у контакту. Ана Брадичић истражује интерференцију код билингвалних италијанско-хрватских говорника у усвајању и продукцији енглеског као страног језика; Annemarie Sorescu-Marinković се бави истраживањем усвајања српског као трећег језика у Темишвару у Румунији у једном веома специфичном друштвено-историјском и

16

language in Temisoara in Romania at a very specific socially-historical and political moment during the 80s in the last century. Alessandra Genovesi-Bogićević provides a thorough interdisciplinary qualitative analysis of the conditions in which Italian as minority group language in southeastern Serbia vanished, while Minerva Trajlović-Kondan investigates code-switching phenomenon manifested among Romanian people in Banat. Taric Duran’s article is characterized by historical-sociolinguistic traits and it deals with etymology of Serbian surnames derived from Turkish names of various occupations, religious and military notions. The last two articles in this subgroup deal with more general topics: Milica Dinić is engaged in classification of both internal and external operative factors in different kinds of language contacts whereas Junichi Toyota and Borko Kovačević provide minute typological analysis of languages in contact carried out according to the presence of article as a grammatical category in those languages; that is, they state arguments in support of their thesis that the intensive contact is obligatory for the emergence of grammatical article in the languages worldwide.

Language and Society represents the second part of the thematic edition and involves texts dealing with different sociolinguistic, pragmatic, discursive and ideological aspects of media language. The article of Gordana Bojičić and Sanja Bogojević is a case study, an unusual analysis of functions of regional Italian dialects employed by an Italian comedienne Diego Abatantuon in the film Attila, Scourge of God (Atila, Flagelum Dei). Laura Sparious analyses media discourse in Romanian presented within Vojvodina public media service, with an aim to show variations existing in the formal style variety spoken by Romanians in Serbia and standard Romanian variety spoken in the motherland. Milena Nikolić explores the relation of language and power through critical analysis of modal verbs used in the TV show BBC HARDtalk whereas Jelena Rajić investigates the general features of commercial discourse structure, including linguistic and stylistic means, rhetoric markers, intertextuality and evocativity, as well as the function of commercial discourse as communicative activity, its strategic goals, its suitability and perlocution. George Bogdan Tara performs a very provocative analysis of specific discursive practices of

17

политичком тренутку током 80-их година прошлог века; Alessandra Genovesi-Bogićević нуди једну веома исцрпну интердисциплинарну квалитативну анализу услова нестанка италијанског као мањинског језика у југоисточној Србији, док Минерва Трајловић-Кондан истражује прекључивање кодова и замену језика код банатских Румуна. Рад Тарика Дурана је историјско-социолингвистичког карактера и анализира етимологију српских презимена изведених из турских назива занимања, верских и војних појмова. Два последња рада из ове групе су општијег карактера: рад Милице Динић бави се класификацијом општих фактора, како интерних тако и екстерних, оперативних у различитим врстама језичких контаката, док Junichi Toyota и Борко Ковачевић нуде исцрпну типолошку анализу језика у контакту према присуству члана као граматичке категорије, односно нуде аргументе у прилог хипотези да је интензиван језички контакт неопходан за појаву граматичког члана у језицима света.

Другу целину тематског зборника Језик и друштво чине текстови који се баве истраживањем различитих социолингвистичких, прагматичких, дискурзивних и идеолошких аспеката језика у медијима. Рад ауторки Горадне Бојичић и Сање Богојевић нуди студију случаја, једну несвакидашњу анализу функција регионалних италијанских дијалеката италијанског комичара Dijega Abatantuona у филму Атила Бич божији. Laura Spariosu анализира медијски дискурс на румунском језику у јавном медијском сервису Војводине са циљем да укаже на варијације које постоје између формалног стила варијетата Румуна из Србији и стандардног румунског варијетета у земљи матици. Милена Николић бави се питањима односа језика и моћи кроз критичку анализу употребе модалних глагола у ТВ емисији BBC HARDtalk, док Јелена Рајић истражује опсте карактеристике структуре рекламног дискурса: језичко-стилска средства, реторичка обележја, интертекстуалност и евокативност, као и функцију рекламног дискурса као комуникацијске активности: његових стратешких циљева, сврсисходности и перлокутивности. George Bogdan Tara спроводи једну веома провокативну анализу специфичних дискурзивних пракси креатора политичког дискурса и политичке

18

political discourse and propaganda creator, based on ‘petrified’ structures, phrases and expressions, employed to manipulate and indoctrinate the public. Finally, Bojana Radenković Šošić provides us with a critical analysis of advertising discourse as a form of communication between advertisers and consumers; this kind of discourse is often used to manipulate public opinion and form certain cognitive and emotional stance on the part of prospective buyers.

The section of the thematic edition dealing with conversation analysis comprises three articles approaching this topic from the three completely different viewpoints; Natalija Panić investigates functions of approximators – discursive markers of vague categories and projected meanings of their usage in communication process. Slobodan T. Jovičić observes the transformation of information underlying verbal communication from cognitive to acoustic level, and vice versa, in order to determine information grounds of verbal communication man-computer. In their study Ivana Nikolić and Ana Šarčević focus on the analysis of achieving distance in communication through the indefinite reference, with particular review of the registers of various occupations.

The fourth section within the thematic edition named Language and Society is characterized by the multitude of topics related by the fact that all of them refer to different ways of approach to the relation between language and social power through the analysis of theory and practice of language policy and planning, ideological aspects of distinctive discourse types; the analysis ranges from exploration of impact of cognitive grounds underlying cultural models on lexemes to the metaphoric modelling of meaning of notions in multilingual academic discourse. In her analysis of language policies existent in the countries of Former Yugoslavia, Ana Jovanović points at the significance of general ideologies in forming national language, at the role of political motivation and at the importance and functions of social actors initiating language reforms, as well as the strategies and means by which language planners create autonomies of Serbian, Croatian, Bosnian/Bosniak, and Montenegrin languages. Jelena Filipović considers the socio-historical conditions leading to formation of

19

пропаганде базиране на формирању ’окамењених структура, фраза и израза’ које служе за манипулацију и индоктринацију јавности. И коначно, Бојана Раденковић Шошић нуди нам критикчку анализу дискурса оглашавања као облика комуникације између оглашивача и корисника којима се обраћају, дискурса који се често користи у сврхе манипулације јавног мњења и формирања одређених когнитивних и емотивних ставова потенцијалних купаца.

Део тематског зборника који се бави анализом конверзације обухвата три рада који овој теми приступају из три посве различита угла: Наталија Панић истражује функције апроксиматиора, дискурзивних маркера нејасних категорија и пројектована значења њихове употребе у комуникативном процесу; Слободан Т. Јовичић бави се анализом трансформације информација у процесу вербалне комуникације од когнитивног до акустчног нивоа и обрнуто, у циљу одређивања информационе основе вербалне комуникације човек-рачунар, док се Ивана Николић и Ана Шарчевић у свом раду усмеравају на анализу феномена остваривања дистанце у комуникацији кроз неодређену референцијалност, са посебним освртом на регистре различитих занимања.

Четврти део тематског зборника Језик и друштво иако најразновсрнији по тематици, има заједничку одредницу у чињеници да на различите начине истражује однос језика и друштвене моћи кроз анализу теорије и праксе језичке политике и планирања, анализу идеолошких аспеката различитих врста дискурса, од истраживања утицаја когнитивних утемељења културних модела на формирање лексема до метафоричког моделирања значења појмова у вишејезичном академском дискурсу. Ана Јовановић у својом истраживању језичких политика у државама насталим на територији бивше СФРЈ указује на значај језичких и општих идеологија у формирању националних језика, на улогу политичке мотивације и на значај и функцију друштвених актера који иницирају језичке реформе, као и стратегије и средства помоћу којих језички планери граде аутономију српског, хрватског, босанског/бошњачког и црногорског језика Јелена Филиповић

20

standardized language cultures, the significance of standardized language policy and planning for the relations of social power; she provides an alternative model of language policy and planning based not on hierarchy but on heterarchy established on the grounds of the theory of complexity within which all the interested persons in a given speech community may participate in creation of innovative discursive practice. Marija Ilić deals with the issues of purism in the academic discourse in Serbian taken as minority group language in Hungary, hypothesizing that academic tradition and Serbian ‘folk’ linguistic ideology are not characterized by ethnic or national purism, but by ‘standard language ideology’; therefore, the metalanguage of Serbian linguistics is purism-oriented in its approach to the analysis of contact situations being described, categorized and criticized from the standpoint of prescriptive rules of Serbian, not from the perspective of bilinguism and cross-linguistic influence. Further, from the perspective of critical discourse analysis, Nela Pavlović investigates ideological aspects of academic sociolinguistic texts, the influence of linguistic and scientific ideologies on formation of scientific thought, and proposes an all-embracing interdisciplinary analysis of sociological, political and linguistic aspects of our academic communicative practice. On the other hand, Sanja Miketić analyses patriarchal gender-cultural model by means of derogatory naming in the vocabulary of Kosovar dialects highlighting the direct interconnection between language and gender, and language and gender ideologies. Eventually, Rizuhina Galina provides us with a complex and provocative analysis of social networks of academic texts authors, their cognitive mapping and their research of language as a means of communication on the one side, and the analysis of meaning and semantic and cognitive equivalence in academic translations into different languages, on the other side.

It appears that this edition represents one of the first attempts to capture sociolinguistic themes within the contemporary sense of interdisciplinary research on the basis of which this academic discipline lays novel foundations in our setting in 21st century. Thus, aware of the challenge involved in this kind of task, we strived to approach this edition cautiously and with due modesty bearing in mind the depth and broadness

21

се осврће на друштвено-историјске услове који су утицали на формирање стандарднојезичких култура, на значај стандарднојезичке политике и планирања у формирању односа друштвене моћи и нуди алтернативан модел језичке политике и планирања, не хијерархијског већ хетерархијског типа базираног на теорији компексности у коме све заинтересоване особе у оквиру дате говорне заједнице могу да учествују у формирању нових дискурзивних пракси. Марија Илић се бави питањима пуризма у академском дискурсу о српском као мањинском језику у Мађарској са тезом да се академска традиција и ’народна’ лингвистичка идеологија српског не одликују етнички или национално усмереним пуризмом, већ „идеологијом стандардног језика“, те да метајезик српске лингвистике на један пуристички начин приступа анализи контактних ситуација које се описују, категоризују и критикују са становишта прескриптивне норме српског језика а не са становишта лингвистичке анализе билингвизма и међујезичких утицаја. Неда Павловић из перспективе критичке анализе дискурса истражује идеолошке аспекте академских социолингвистичких текстова, утицај језичких и научних идеологија на формирање научне мисли и предлаже једну свеобухватну интедисциплинарну анализу социолошких, политичких и лингвистичких аспеката наших академских комуникативних пракси. Сања Микетић, пак, приступа анализи патриајархалних родних културних модела кроз пејоративна именовања у речнику косовско-метохијског дијалекта указујући тако на директну везу између језика и рода, језичких идеологија и родних идеологија. И коначно, Галина Ризухина из перспективе анализе академског дискурса нуди веома комплексну и провокативну анализу друштвених мрежа аутора академских текстова, њиховог когнитивног мапирања и истраживања језика као средства комуникације са једне стране, односно анализе значења и семантичке и когнитивне еквиваленције у академским преводима на различите језике са друге стране.

Ово је, чини нам се, један од првих покушаја презентације социолингвистичких тема схваћених у савременом смислу интердисциплинарних истраживања на којима ова академска

22

of topics of studies included in it. We sincerely hope that the readership will discover new perspectives and stimulating topics for further new and creative accounts of the relation between language and society, not only within the scope of the Serbian linguistics and contact studies in our region, but also in the sphere of broader sociolinguistic, cognitive- and critical-sociolinguistic studies.

Belgrade, March 15, 2012Julijana Vučo and Jelena Filipović

23

дисциплина гради своје нове темеље у 21. веку у нашој средини. Стога, свесне изазова оваквог задатка, трудиле смо се да му приступимо опрезно и са дужном скромношћу пред дубином и ширином тема обухваћених радовима овде објављених. Надамо се да ће наша читалачка публика у њима наћи нове перпспективе и подстицајне теме за нова и креативна виђења односа језика и друштва како у области србистике и контактних студија у нашем региону, тако и у сфери ширих социолингвситичких, когнитивно социолингвистичких и критичких социолингвистичких студија.

У Београду, јун 2012.Јулијана Вучо и Јелена Филиповић

ЈЕЗИЦИ У КОНТАКТУ/

LANGUAGES IN CONTACT

27

MEđUJEzIčNI UTJECAJ U PRODUKCIJI ENGLESKIH PRIJEDLOGA KOD DVOJEzIčNIH HRVATSKO-TALIJANSKIH GOVORNIKA

Ana BradičićSveučilište u zagrebuSTŠ Rijeka – SMSI Fiume

MEđUJEZIčNI UTJECAJ U PRODUKCIJI ENGlEsKIh PRIJEDlOGA KOD DVOJEZIčNIh

hRVATsKO-TAlIJANsKIh GOVORNIKA

sažetak

Jedan od osnovnih procesa u jezičnom sustavu višejezičnih govornika je međujezični utjecaj ili transfer, pri čemu važnu ulogu ima percipirana međujezična sličnost, što je i predmetom ovog istraživanja. Na uzorku od 42 učenika jedne srednje škole u kojoj se nastava odvija na talijanskom jeziku, a polaznici su dvojezični hrvatsko-talijanski govornici, provedeno je istraživanje s ciljem utvrđivanja koji je jezik glavni izvor transfera pri produkciji engleskih prijedloga, te koji jezik ispitanici smatraju tipološki sličnijim engleskom jeziku. Rezultati pokazuju da se u većem broju slučajeva evidentira transfer iz talijanskog, te da kod učenika postoji percepcija da je upravo taj jezik bliži engleskom.

Ključne riječi: višejezičnost, međujezični utjecaj ili transfer, transfer prema naprijed i bočni transfer, percipirana međujezična sličnost, ovladavanje trećim jezikom.

1. Uvod

Iako se u središtu interesa istraživanja međujezičnog utjecaja1 pri ovladavanju drugim ili stranim jezikom dugi niz godina nalazio prvi ili materinski jezik, postalo je jasno da u današnjem plurilingvističkom i multietničkom društvu jednojezični govornici čine manjinu, dok

1 Međujezični utjecaj (engl. crosslinguistic influence), termin kojega su 1986. predložili Kellerman i Sharwood Smith, koristi se u suvremenoj literaturi kao istoznačnica termina „transfer” ili “jezični prijenos” (engl. transfer), a uključuje široki raspon psiholingvističkih pojava koje su rezultat doticaja dvaju jezika, uključujući interferenciju, pozitivni i negativni transfer, izbjegavanje i posuđivanje (Jarvis i Pavlenko 2008:3).

28

Ana Bradičić

postoji sve više osoba koje posjeduju višejezična znanja i kompetencije (Cook 2008:17). Stoga je neophodno sagledati proces ovladavanja inim jezikom2 iz perspektive višejezičnih govornika, pri čemu je učenikov jezik ili međujezik podložan utjecaju ne samo prvog jezika kako je to 1972. postulirao Selinker, već i utjecaju svih poznatih jezika neovisno o stupnju njihove ovladanosti (Larsen-Freeman i Long 1991:60). Pri tome je neophodno istaknuti razliku između drugog i trećeg jezika, budući da pri ovladavanju drugim jezikom učenik ima na raspolaganju samo znanje materinskog jezika, dok pri ovladavanju trećim jezikom posjeduje jezično znanje prethodno usvojenog drugog jezika (Hammarberg; 2001: 22). Tako odrasli učenik koji pristupa učenju drugog ili trećeg stranog jezika (J3, J4) raspolaže metalingvističkim znanjem i strategijama učenja koje učenik prvog stranog jezika (J2) ne posjeduje (Hufeisen, 1998:171). Daljnja razlika koja je u ovom kontekstu od temeljnog značaja je ona između transfera prema naprijed, kada se radi o utjecaju prvog na drugi jezik, i bočnog transfera kada dolazi do utjecaja drugog na treći jezik ili općenitije, bilo kojeg naknadno usvojenog jezika na ciljni jezik (Jarvis i Pavlenko, 2008:89). Sposobnost djelovanja drugog jezika kao izvornog jezika pri transferu nije toliko određena redoslijedom u kojem je usvojen koliko čimbenicima kao što su razina znanja govornika, učestalost i kontekst uporabe drugog jezika te stupanj sličnosti s ciljnim jezikom. Naime, iako je izvorni jezik pri semantičkom transferu pretežno prvi jezik, transfer može biti potaknut drugim jezikom kada je učenikovo znanje na vrlo naprednom stupnju (Ringbom 2001:60), a s obzirom na učestalost uporabe, manja je vjerojatnost da će prvi jezik biti potisnut tijekom uporabe drugog negoli uporabe trećeg jezika (Dewaele 1998:483).

Međujezična sličnost svih jezičnih sustava koje pojedinac posjeduje prepoznata je kao stalni čimbenik međujezičnog utjecaja (De Angelis i Selinker 2001:51), no pri tome valja razlikovati objektivnu i subjektivnu sličnost (Ringbom 2007:7). Dok objektivna sličnost označava stvarni

2 Naziv drugi jezik, tj. J2 (engl. Second language – L2) podrazumijeva i strani jezik, tj. SJ (engl. foreign langauge – FL) i treći jezik, tj. J3 (engl. third language – L3) i bilo koji sljedeći jezik kojim pojedinac nastoji ovladati (Medved Krajnović 2009:97). Pojam ini jezik, tj. IJ, podrazumijeva bilo koji jezik osim prvog usvojenog jezika i nadređen je pojam spomenutim pojmovima J2, J3... i SJ (Jelaska 2007:89).

29


stupanj kongruencije među jezicima, subjektivna sličnost je stupanj kongruencije za kojeg jezični korisnik pretpostavlja da postoji ili ga percipira kao takvog. Učenici često krivo percipiraju stupanj kongruencije među jezicima, no subjektivna procjena udaljenosti može biti bolji prediktor transfera od objektivne mjere (Odlin 1989:142). Subjektivna sličnost utječe na stupanj u kojemu se učenik oslanja na izvorni jezik pri učenju ili uporabi ciljnog jezika, dok objektivna sličnost može utjecati na vjerojatnost da će transfer biti pozitivan ili negativan (Jarvis i Pavlenko 2008:177). Međutim, rezultati do kojih su dovela dosadašnja istraživanja nisu jednoznačni. Vildomec (prema Gass i Selinker 2001:154) je još 1963. godine utvrdio da je pri ovladavanju trećim jezikom prisutan transfer funkcionalnih riječi iz drugog a ne iz prvog jezika čak i kad jezici nisu fonetski bliski. Cenoz (2001:16) je u svom istraživanju provedenom na španjolsko-baskijskim učenicima engleskog zaključila da se u usmenoj produkciji ispitanika u većoj mjeri javlja transfer iz drugog jezika, u ovom slučaju španjolskog, budući da je taj jezik tipološki bliži engleskom. Ova je pojava primijećena i kod govornika čiji je dominantni jezik španjolski, kao i kod onih govornika čiji je dominantni jezik baskijski, što upućuje na to da je tipološka sličnost jači faktor od statusa drugog jezika. S druge strane, istraživanja De Angelisa i Selinkera (2001) i Williamsa i Hammarberga (1998) su pokazala da pri ovladavanju trećim jezikom dolazi do većeg transfera iz drugog nego iz prvog jezika učenika, dok je tipološka sličnost među jezicima, a time i izbor izvornog jezika pri transferu, podložna subjektivnoj percepciji jezične udaljenosti među poznatim jezicima (Kellerman 1983; prema Cenoz 2001:8). U istraživanju međujezičnog utjecaja i njegovih faktora u produkciji njemačkog i engleskog jezika kod poljskih govornika (Kujalowicz 2005), koje predstavlja metodološko uporište ovoga rada, psihotipološka sličnost nije prepoznata kao značajan faktor međujezičnog utjecaja.

2. Ciljevi i istraživački problemi

Osnovni je cilj ovog istraživanja utvrditi dolazi li kod dvojezičnih hrvatsko-talijanskih govornika do transfera pri produkciji prijedloga u engleskom jeziku, te koji je ishodišni jezik izvor interferencija. Nadalje,

30

Ana Bradičić

s obzirom na tipološku sličnost među navedenim jezicima, ustanoviti smatraju li ispitanici engleski bližim hrvatskom ili talijanskom jeziku. Budući da je engleski jezik tipološki sličniji talijanskom nego hrvatskom jeziku3, u većoj će se mjeri javljati transfer iz talijanskog pri produkciji engleskih prijedloga, a i percipirana tipološka sličnost među jezicima će ići u tom smjeru.

3. Metodologija

3.1. Uzorak

Istraživanje je provedeno na uzorku od 42 učenika drugih razreda jedne srednje škole u kojoj se nastava odvija na jeziku talijanske nacionalne manjine. Svi ispitanici su dvojezični hrvatsko-talijanski govornici čiji je dominantni jezik većinom hrvatski, dok se talijanskim služe u školskom kontekstu. Engleski jezik u prosjeku uče 8 godina.

3.2. Instrumenti

U prvom dijelu istraživanja korišten je test nadopunjavanja sastavljen od rečenica na engleskom u kojima je izostavljen prijedlog. Sve ciljne leksičke jedinice sastavljene od prijedložnih glagola i pridjeva preuzete su iz udžbenika koji se koristi u redovnoj nastavi (Soars L. i J. 2008), te su uključene u rečenice koje pružaju kontekstualizirano jezično okruženje. Odabir je izvršen prema kriteriju međujezične sličnosti, a prijedložni glagoli i pridjevi klasificirani su u 6 skupina od kojih se svaka sastoji od 3 čestice. Tako se u prvoj skupini nalazi prijedložni glagol ili pridjev koji u sva tri jezika ima prijedlog različit po značenju i obliku (hrv. udan za, talij. sposato con, engl. married to). Prijedložni glagoli i pridjevi koji ulaze u drugu skupinu imaju slične prijedloge u talijanskom i engleskom, a različite u hrvatskom (hrv. ponosan na, talij. orgoglioso di, engl. proud of), dok u trećoj skupini imaju slične prijedloge u talijanskom i engleskom,

3 Iako engleski pripada germanskoj jezičnoj obitelji, znatan broj leksema ima svoje podrijetlo u latinskom, pa se s leksičkog stajališta može smatrati romanskim jezikom što ima važne implikacije za psihotipološki učinak (Singleton 2006:146).

31


a u hrvatskom nemaju prijedloga (hrv. pun, talij. pieno di, engl. full of). četvrta skupina obuhvaća riječi koje imaju slične prijedloge u hrvatskom i engleskom, a različite u talijanskom (hrv. odgovoran za, talij. responsabile di, engl. responsible for), a peta skupina one riječi koje imaju slične prijedloge u hrvatskom i engleskom, a u talijanskom nemaju prijedloga (hrv. upoznat sa, talij. conoscere, engl. acquainted with). Naposljetku, šesta skupina uključuje riječi koje traže različite prijedloge u talijanskom i engleskom, a u hrvatskom nemaju prijedloga (hrv. hvaliti se, talij. vantarsi con, engl. boast about). Testu nadopunjavanja uslijedilo je prevođenje glagola, odnosno pridjeva i pripadajućih prijedloga na hrvatski i talijanski jezik. činjenica da se prijevodni ekvivalenti razlikuju u promatranim jezicima omogućila je opažanje pojave međujezičnog utjecaja.

U drugom dijelu istraživanja korišten je upitnik zatvorenog tipa o precipiranoj tipološkoj sličnosti među navedenim jezicima s obzirom na leksički i gramatički sustav, te o pribjegavanju hrvatskom, talijanskom ili pak niti jednom od tih jezika pri produkciji engleskih riječi, odnosno prijedloga.

3.3. Postupak

Postupak prikupljanja podataka proveden je za vrijeme redovnog sata nastave engleskog jezika. Prethodno primjeni samog instrumenta, ispitanicima je predočeno nekoliko primjera kako bi shvatili zadatak u testu nadopunjavanja s osobitim naglaskom na način prevođenja prijedložnih glagola i pridjeva na hrvatski i talijanski prema značenju koje imaju u engleskoj rečenici. U slučaju da u prijevodu nema prijedložne dopune, ispitanici stavljaju oznaku za prazan skup. Kad su svi ispitanici razumjeli zadatak, uslijedilo je nadopunjavanje testa i prevođenje, te odgovaranje na pitanja u sklopu upitnika o percipiranoj tipološkoj sličnosti među jezicima.

4. Rezultati i rasprava

Budući da se greške u jezičnoj produkciji mogu objasniti međujezičnim utjecajima, u središtu analize dobivenih podataka nalaze se pogreške u produkciji prijedložnih dopuna. Netočni odgovori u testu

32

Ana Bradičić

nadopunjavanja uspoređeni su s prijevodnim ekvivalentima s ciljem pronalaženja prijedloga pod djelovanjem međujezičnog utjecaja, odnosno utvrđivanja jezika koji se smatra izvorom transfera. Primjerice, ako je netočni prijedlog with u rečenici My sister is married with a really nice guy., a prijevod glasi udana za na hrvatskom i sposata con na talijanskom, smatra se da je netočni prijedlog u engleskom posljedica transfera iz talijanskog. U analizi međujezičnog utjecaja nisu uzeti u obzir slučajevi kod kojih su prijevodi prijedložnih dopuna semantički slični u hrvatskom i talijanskom, kao ni odgovori kod kojih nema dokaza za transfer. Pogrešni su odgovori grupirani prema izvornom jeziku i prema skupinama s obzirom na tipološku sličnost među jezicima, pri čemu je hrvatski jezik kodiran kao J1, talijanski kao J2 i engleski kao J3. Od ukupno 756 dobivenih odgovora u testu nadopunjavanja, 297 (39%) odgovora je netočno, a kod gotovo polovice od ukupnih netočnih odgovora zabilježen je transfer koji je u većoj mjeri uvjetovan talijanskim jezikom (35,0%) nego hrvatskim (13,2%) i to posebice u skupini u kojoj se prijedložne dopune razlikuju u sva tri jezika, u skupini u kojoj su jednake u hrvatskom i engleskom, a različite u talijanskom, te u skupini u kojoj su različite u talijanskom i engleskom, a u hrvatskom nema prijedloga (v. Tablicu 1.).

Tablica 1. Prikaz netočnih odgovora u testu nadopunjavanja prema skupinama međujezične sličnosti

SKUPINE NETOčNI ODGOVORITransfer iz hrvatskog

jezika

Transfer iz talijanskog

jezika

Transferukupno

Nema dokazaza transfer UKUPNO

J1 [različito od] J2 [različito od] J3 18 (6,1%) 19 (6,4%) 37 (12,5%) 7 (2,3%) 44 (14,8%)

J2=J3, J1 [različito] 18 (6,1%) 6 (2,0%) 24 (8,1%) 11 (3,7%) 35 (11,8%)

J2=J3, J1 [prazan skup] 1 (0,3%) 6 (2,0%) 7 (2,3%) 15 (5,0%) 22 (7,3%)

J1=J3, J2 [različito] 0 (0,0%) 48 (16,2%) 48 (16,2%) 16 (5,4%) 64 (21,6%)

J1=J3, J2 [prazan skup] 0 (0,0%) 4 (1,3%) 4 (1,3%) 47 (15,8%) 51 (17,1%)

J2 [različito od] J3, J1 [prazan skup] 2 (0,7%) 21 (7,1%) 23 (7,8%) 58 (19,6%) 81 (27,4%)

UKUPNO 39 (13,2%) 104 (35,0%) 143 (48,2%) 154 (51,8%) 297 (100%)

33


Rezultati upitnika o psihotipološkoj sličnosti među jezicima upućuju na veću percipiranu sličnost engleskog leksičkog i gramatičkog sustava s talijanskim jezikom, pri čemu 24 ispitanika smatra da je engleski vokabular najsličniji talijanskom jeziku, a njih 22 tvrdi da poseže za talijanskim kad im nedostaje leksičkog znanja za izražavanje na engleskom. Samo 2 ispitanika percipiraju hrvatski jezik bliskim engleskom vokabularu, a njih 3 engleskoj gramatici (v. Tablicu 2.).

Tablica 2. Rezultati upitnika o percipiranoj međujezičnoj sličnosti

Smatram da je engleski vokabular najsličniji:

Smatram da je engleska gramatika najsličnija:

Kad mi nedostaje neka riječ na engleskom,

pokušavam pronaći prikladnu riječ

pomoćIn:

Kad ne znam/nisam siguran u neki prijedlog

na engleskom, pokušavam pronaći prikladni prijedlog

pomoćIn:hrvatskom/og 2 (4,8%) 3 (7,2%) 14 (33,3%) 14 (33,3%)talijanskom/og 24 (57,1%) 20 (47,6%) 22 (52,4%) 20 (47,6%)niti jednom/og od navedenih jezika

16 (38,1%) 19 (45,2%) 6 (14,3%) 8 (19,1%)

Ukupno: 42 42 42 42

Kao što je bilo očekivano, rezultati testa nadopunjavanja pokazuju da dolazi do pojave međujezičnog utjecaja u produkciji prijedloga u engleskom jeziku kod dvojezičnih hrvatsko-talijanskih govornika. Naime, gotovo polovica svih netočnih odgovora je pod utjecajem transfera, što je u skladu s rezultatima istraživanja od kojeg smo krenuli (Kujalowicz 2005), iako rezultati ukazuju i na povezanost transfera i percipirane međujezične sličnosti. Naime, talijanski je glavni izvor međujezične interferencije, što se može objasniti činjenicom da je taj jezik za većinu ispitanika drugi jezik kojeg koriste prvenstveno u školskom kontekstu, u kojemu je ovo istraživanje i provedeno. Nadalje, talijanski jezik je i tipološki sličniji engleskom od hrvatskog jezika, a s tim je u skladu i subjektivna percepcija jezične udaljenosti izražena od strane ispitanika u upitniku. Iako više od polovice ispitanika smatra engleski vokabular bliži talijanskom, jedna trećina ispitanika je izjavila da pribjegava hrvatskom u potrazi za engleskim riječima odnosno prijedlozima. Naime, kada su percipirane sličnosti dovoljno brojne, one navode učenike na pretpostavljanje snažne

34

Ana Bradičić

sličnosti među jezicima u cjelini, što zatim vodi ka pretpostavljanju daljnjih specifičnih sličnosti pored onih s kojima su se već susreli (Ringbom 2001:60). Što se tiče gramatičkog sustava, podjednak broj ispitanika smatra da je engleska gramatika slična talijanskom jeziku, odnosno da nije slična ni hrvatskom ni talijanskom. Ove nedosljednosti mogu biti posljedica otežanog sagledavanja jezične udaljenosti od strane ispitanika, budući da je ova pojava implicitna i teško dostupna introspekciji.

5. Zaključak

Rezultati ovog istraživanja su pokazali da u produkciji engleskih prijedloga kod dvojezičnih hrvatsko-talijanskih govornika postoji međujezični utjecaj oba poznata jezika, te da je taj utjecaj u većoj mjeri potaknut talijanskim jezikom, koji je i tipološki sličniji engleskom, a i sami ispitanici ga percipiraju kao takvog. Time je potvrđena važnost subjektivne međujezične sličnosti, ali i nalazi prethodnih istraživanja prema kojima su razina znanja govornika, kontekst interakcije te status drugog jezika odlučujući faktori međujezičnog utjecaja kod višejezičnih govornika. Navedeno upućuje na zaključak da bi u nastavi valjalo posvetiti više pozornosti engleskim prijedložnim dopunama, posebice u slučajevima u kojima engleski prijedlog nije u semantičkom smislu ekvivalent poznatih jezika, kao i eksplicitnom razvijanju svjesnosti o međujezičnoj udaljenosti kako bi se aktivirala znanja svih prethodno poznatih jezika s ciljem poticanja pozitivnog transfera i razvoja metalingvističkih znanja.

Budući da je ovo istraživanje međujezičnih utjecaja kod višejezičnih govornika provedeno na ograničenom uzorku, valja istaknuti potrebu za daljnjim istraživanjima koja bi dovela do statistički značajnih rezultata, te koja bi uključivala veći broj faktora u procesu usvajanja trećeg jezika s ciljem povećanja pouzdanosti i valjanosti zaključaka.

35


Lista referenci:

Cenoz, J. (2001). The effect of linguistic distance, L2 status and age on cross-linguistic influence in third language acquisition. In: Cenoz J., Hufeisen B. and Jessner U. (eds.), Cross-linguistic influence in third language acquisition: Psycholinguistic perspectives. Clevedon: Multilingual Matters, 8-20.

Cook V. (2008). Multi-Competence: Black Hole or Wormhole for Second Language Acquisition Research?. In: Understanding Second Language Processes (zhaoHong Han, ed.), Clevedon: Multilingual Matters, 16-26.

De Angelis, G. and Selinker, L. (2001). Interlanguage transfer and competing linguistic systems in the multilingual mind. In: Cenoz J., Hufeisen B. and Jessner U. (eds.), Cross-linguistic influence in third language acquisition: Psycholinguistic perspectives. Clevedon: Multilingual Matters, 42-58.

Dewaele, J.-M. (1998). Lexical inventions: French interlanguage as L2 versus L3. In: Applied Linguistics 19, 471-490.

Gass, S. and Selinker, L. (2001). Second Language Acquisition: An Introductory Course (3rd ed.). New York: Routledge.

Hammarberg, B. (2001). Roles of L1 and L2 in L3 production and acquisition . In: Cenoz J., Hufeisen B. and Jessner U. (eds.), Cross-linguistic influence in third language acquisition: Psycholinguistic perspectives. Clevedon: Multilingual Matters, 21-41.

Hufeisen, B. (1998). Stand der Forschung – Was bleibt zu tun?. In: Hufeisen, B. and Lindemann, B. (eds.). Tertiärsprachen, Theorien, Modelle, Methoden. Stauffenburg, Tübingen, 169-183.

Jarvis, S. and Pavlenko, A. (2008). Crosslinguistic influence in language and cognition. New York, London: Routledge.

Jelaska, z. (2007). Ovladavanje jezikom: izvornojezična i inojezična istraživanja. Lahor 3, 86-99.

Kellerman, E. (1983). Now you see it, now you don’t. In: Gass, S. and Selinker, L. (eds.). Language Transfer in Language Learning. Rowley, MA: Newbury House, 112-134.

Kujalowicz, A. (2005). Cross-linguistic influence in the production of

36

Ana Bradičić

German prepositions by Polish learners of English and German. Studia Anglica Posnaniensia 41, 187-198.

Larsen-Freeman, D. and Long., M.H. (1991). An Introduction to Second Language Acquisition Research. London: Longman.

Medved Krajnović, M. (2009). SLA i OVIJ: što se krije iza skraćenice?. Lahor 7, 95-109.

Odlin, T. (1989). Language transfer: Cross-linguistic influence in language learning. Cambridge: Cambridge University Press.

Ringbom, H. (2001). Lexical Transfer in L3 Production. In: Cenoz J., Hufeisen B. and Jessner U. (eds.), Cross-linguistic influence in third language acquisition: Psycholinguistic perspectives. Clevedon: Multilingual Matters, 59-68.

Ringbom, H. (2007). Cross-linguistic Similarity in Foreign Language Learning. Clevedon: Multilingual Matters.

Saville-Troike, M. (2006). Introducing Second Language Acquisition. Cambridge: CUP.

Selinker, L. (1972). Interlanguage. International Review of Applied Linguistics 10, 209-231.

Singleton, D. (2006). Lexical Transfer – Interlexical or Intralexical? In: Arabski, J. (ed.), Cross-linguistic Influence in Second Language Lexicon. Clevedon: Multilingual Matters, 140-153.

Soars, L. and J. (2003). Headway Intermediate. Oxford: OUP.Vildomec, V. (1963). Multilingualism. Leyden, The Netherlands: A.W.

Sythoff.

37


Ana Bradičić

CROSSLINGUISTIC INfLUENCE IN THE PRODUCTION Of ENGLISH PREPOSITIONS

By BIlINGUAl CROATIAN-ITAlIAN LEARNERS Of ENGLISH

summary

Psychotypological distance of the languages known to a multilingual speaker has been identified as one of the most important constraints on crosslinguistic influence or transfer, i.e. the influence of a person’s knowledge of one language on that person’s knowledge or use of another language. The aim of this study is to identify the source language of transfer resulting in errors in the production of English prepositions by Croatian-Italian bilingual learners of English and to ascertain which language the respondents consider more similar to English. Results of a translation task and a questionnaire on perceived crosslinguistic similarity indicate that the subjects perceive English and Italian more typologically similar than English and Croatian and that Italian is the main source language of crosslinguistic influence in the production of English prepositions. This corroborates perceived crosslinguistic similarity, proficiency in the source language, special status of the second language and context of use as the strongest factors influencing transfer.

key words: multilinguism, crosslinguistic influence or transfer, forward transfer and lateral transfer, perceived crosslinguistic similarity, acquisition of the third language.

39

USVAJANJE TREćEG JEzIKA U SPECIFIčNOM ISTORIJSKOM KONTEKSTU: SRPSKI U TEMIŠVARU

Annemarie sorescu-MarinkovićBalkanološki institut SANU Beograd

UsVAJANJE TREćEG JEZIKA U sPECIfIčNOM IsTORIJsKOM KONTEKsTU: sRPsKI U TEMIŠVARU1

sažetak

Rad analizira jedinstveni jezički fenomen koji je karakterisao zapadnu granicu Rumunije 80-tih godina: usvajanje srpskog jezika od strane Rumuna u Temišvaru, za vreme komunističkog režima, pre svega kroz gledanje programa jugoslovenskih televizija. za ocenjivanje jezičkih sposobnosti učesnika primenili smo jezički test, poluotvoreni intervju na rumunskom i slobodan razgovor na srpskom. Neki sagovornici su pokazali veoma visoku komunikativnu kompetenciju, što je osporilo našu prvobitnu hipotezu: ova studija je pokazala da gledanje televizije tokom dugog niza godina, može do određene mere da utiče, osim na usvajanje rečnika, i na usvajanje nekih delova gramatike stranog jezika.

Ključne reći: usvajanje stranog jezika, srpski jezik, Rumunija, Temišvar, komunizam

1. svakodnevni život u komunizmu

Godina 1945. označava početak nove ere u savremenoj rumunskoj istoriji, koju karakterišu velike političke, društvene i ekonomske promene. U drugoj polovini dvadesetog veka, komunizam je postao „preovlađujuća realnost za Rumune” (Hitchins 1992: 1080), služeći, više od četrdeset godina, kao ideološki pokrov za politički i ekonomski sistem koji je sve više udaljava Rumuniju od zapadne Evrope.2 Nikolaje čaušesku postaje

1 Ovaj prilog je rezultat rada na projektu br. 178010 Jezik, folklor, migracije koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

2 Pošto nismo nameravali da diskutujemo ovde o istoriji rumunskog komunističkog režima, za više detalja vidi: Cioroianu 2005, Deletant 1997, Tismăneanu 2005, Verdery 1991.

40

Annemarie Sorescu-Marinković

predsednik Rumunije 1965, a tokom njegove vladavine, Rumunija postaje sve zatvorenija, da bi, pri kraju njegove vlasti, ekonomska kriza dostigla svoj maksimum, dok je svakodnevni život Rumuna tekao pod znakom opšte oskudice. Osamdesete godine prošlog veka bile su period ekstremnog siromaštva za većinu Rumuna. Opštu ekonomsku krizu amplifikovao je bolni proces vraćanja državnih dugova i implementacija džinovskih projekata staljinističke inspiracije. Sve to je bilo činjeno na štetu životnog standarda: racionalizacija, oskudica hrane i struje, nedostatak zdravstvene nege bile su nove socijalističke realnosti. Svakodnevni život Rumuna tekao je u znaku straha, zastrašivanja, sumnje da osoba pored tebe može da bude doušnik, korupcije; političko suzbijanje je postalo ekstremno agresivno; profesionalno unapređenje se vršilo bez obzira na kvalifikacije i sposobnosti, po političkoj podobnosti. Kao odraz opšte oskudice može da posluži i činjenica da su ljudi stalno krali na poslu i izmišljali strategije za snabdevanje domaćinstava.3

2. Televizijski program

Deo pomenute oskudice bilo je i drastično skraćenje televizijskog programa, zbog „štednje struje“ koje je čaušesku inicirao između 1985. i 1989, tako da je program rumunske televizije trajao tačno dva sata dnevno, između 8 i 10 časova uveče. Najveći deo programa bio je posvećen kultu ličnosti čaušeskua i njegove supruge Elene. Kao reakcija, sve više ljudi je počelo da traži alternativna rešenja koja bi ispunila njihove potrebe za informacijama i zabavom. Pošto su televizije susednih zemalja u pograničnim zonama imale jak signal, Rumuni su počeli da prate programe bugarske, mađarske i jugoslovenske televizije. Od ovih televizija, jugoslovenska je bila daleko najliberalnija i imala je najraznovrsniji i najzanimljiviji program. Štaviše, imala je vrlo jak signal koji je pokrivao ceo Banat i deo Muntenije i Oltenije, gde se poklapao sa bugarskom televizijom. Međutim, ljudi nisu rado gledali bugarsku televiziju zbog lošijeg kvaliteta programa i sinhronizovanja filmova na bugarski. Temišvarski istoričar Viktor Nojman primećuje da se „do 1989.

3 za više detalja o svakodnevnom životu u komunističkoj Rumuniji, vidi: Budeancă and Olteanu 2010, Dragomir 2008, Neculau 2004.

41


svet mogao gledati kroz televizijske programe iz Budimpešte, Beograda i Novog Sada“ (Neumann 2000: 122).

3. Usvajanje stranog jezika preko televizije – nekoliko teorijskih zapažanja

U Temišvaru, a i šire u Banatu, do nedavno se moglo čuti: „E, pa ja sam naučio srpski sa TV-a“. Naravno, misli se na jugoslovensku televiziju koju su 80-ih godina gledali skoro svi u Temišvaru. Inače, prema psiholingvističkoj literaturi, smatra se da se jezik ne može naučiti samo gledanjem televizije, odnosno ako je jedini jezički uzorak kome smo izloženi – jezik sa TV-a. Jedino što se može usvojiti na takav način je rečnik, dok je za usvajanje morfologije i sintakse potrebno učenje u institucionalizovanom kontekstu (Koolstra and Beentjes 1999: 58, d’Ydewalle 2002: 64). Jovanović i Matić, u kontrastivnoj studiji na adolescentima, urađenoj u Srbiji, koja je ispitivala usvajanje španskog jezika od strane studenata španskog u poređenju sa gledaocima španskih serija, zaključile su da se kod druge grupe jezička kompetencija primećuje uglavnom na leksičkom nivou, ali i da su usvojene jednostavne gramatičke strukture. (Jovanović and Matić 2008: 333–335)

Takođe, postoji nekoliko studija koje ispituju uticaj gledanja televizijskih programa (bez titlova) na jezičke sposobnosti imigranata (Buss 1995, Franceschini 2003). Imigranti, u novom jezičkom okruženju, mogu pasivno usvojiti novi jezik, kroz gledanje televizijskih programa tokom dužeg perioda. Međutim, ova vrsta istraživanja pokazuje da se proces usvajanja jezika zaustavlja nakon usvajanja nekih osnovnih elemenata, koji su dovoljni samo za jednostavnu, praktičnu komunikaciju. (Franceschini 2003: [50])4

4. studija – polazna hipoteza

za razliku od prethodnih eksperimentalnih studija, ova studija nije realizovana neposredno posle gledanja televizije, nego skoro dvadeset godina nakon što su sagovornici prestali da prate jugoslovensku

4 Opširnije o literaturi o usvajanju jezika preko televizije u: Sorescu-Marinković 2011.

42


televiziju (nakon 1990, posle pada komunizma u Rumuniji). Ne radi se ni o longitudinalnoj studiji, nego o pokušaju da se utvrdi trenutno stanje jezičke kompetencije sagovornika. Slučaj usvajanja jezika koji ćemo ovde diskutovati je poseban i do danas ne postoje solidna istraživanja o sličnim situacijama. Osamdesetih godina prošlog veka većina Rumuna u Temišvaru je intenzivno pratila programe jugoslovenske televizije, tako da je za mnoge srpski postao treći jezik. Gledali su, između ostalog, strane filmove (američke, francuske itd.) sa stranim titlovima (srpskim) – situaciju koju nismo do sada sreli u literaturi; razne emisije na stranom (srpskom) jeziku (dokumentarne, zabavne, muzičke, sportske), bez titlova; crtane filmove sinhronizovane na srpski itd. D’Ydewalle je zaključio, u jednoj studiji o učenju stranih jezika, da je „moguće da gledanjem niza filmova i titlovanih televizijskih emisija, tokom dužeg perioda, usvajanje rečnika bude dopunjeno usvajanjem gramatike“. (d’Ydewalle 2002: 74)

Cilj naše studije bio je da istraži kako je ovo intenzivno i prolongirano izlaganje govornika rumunskog jezika srpskom jeziku kroz gledanje jugoslovenske televizije uticalo na njihovo usvajanje stranog jezika. Pokušali smo da procenimo razumevanje, produkciju na nivou rečnika i gramatike (morfologije i sintakse), kao i komunikativnu kompetenciju. S obzirom na to da između srpskog i rumunskog jezika ne postoji semikomunikacija5, očekivali smo da duže gledanje televizijskih emisija predstavlja idealan kontekst za usvajanje rečnika, a da gramatička pravila ne mogu biti usvojena bez formalnog učenja. Takođe, očekivali smo da je stepen znanja danas mnogo niži nego pre dvadeset godina i bili smo svesni činjenice da vremenski jaz između perioda kada su ispitanici učili srpski i vremena kada smo obavili istraživanje može snažno uticati na očekivane rezultate.

5 Termin semikomunikacija je uveo lingvista Ejnar Haugen kako bi označio međusobnu razumljivost dijalekata koja definiše jezičku situaciju u Skandinaviji. Prema Haugenu, komunikacija ne zahteva da učesnici govore istim jezicima, pošto se oni mogu razumeti uprkos velikim razlikama, ako je volja za razumevanjem prisutna. Koncept semikomunikacije se može primeniti za češki i slovački jezik, srpski i bugarski, rumunski i italijanski itd.

43


5. Metod i rezultati

Istraživanje je realizovano 2010. u Temišvaru sa grupom od 10 sagovornika (osam muškaraca i dve žene), između 32 i 42 godine starosti, što znači da su na kraju perioda usvajanja (1989) imali između 11 i 21 godine. Svi osim jednog ispitanika rođeni su u Temišvaru, svi žive u ovom gradu i maternji jezik im je rumunski. Pritom, nikada nisu učili srpski u institucionalizovanom kontekstu. za ocenjivanje jezičkih sposobnosti učesnika primenili smo sledeće metode:

- poluotvoreni intervju na rumunskom o periodu kada su počeli da gledaju jugoslovensku televiziju, omiljenim kanalima, načinu na koji su pristupili stranom jeziku, drugim kontaktima sa srpskim jezikom, pre, u toku i posle perioda usvajanja jezika;

- jezički test* koji se sastojao od testa sa više ponuđenih odgovora, prevoda reči, prevoda kratkog teksta sa srpskog na rumunski i obrnuto, i čitanja teksta napisanog ćirilicom;6

- slobodan razgovor na srpskom.

5.1. Poluotvoreni intervju na rumunskom i jezičke biografije

Prema Evropskom jezičkom portfoliu (ELP), jezička biografija uključuje „podatke o jezičkim i kulturnim iskustvima dobijenim u okviru i van formalnih obrazovnih konteksta“. Jezička biografija predstavlja narativ fokusiran na lični jezički istorijat osobe, koji joj pomaže da postavi svoje ciljeve i razmisli o svom iskustvu tokom učenja jezika kao i o ostalim svojim iskustvima. Međutim, jezik nije samo lično pitanje: osoba uči jezike od nekoga, koristi ih da bi komunicirala sa nekim (u okviru ili van porodice), i to je razlog iz koga jezičke biografije uključuju i delove biografije drugih osoba, jezičke biografije porodice ili, do određene mere, aspekte jezičke situacije određene jezičke zajednice. (Nekvapil 2003: 64)

Prema rečima sagovornika, srpski je bio treći jezik koji su učili, paralelno sa drugim, stranim jezikom, koji su učili u školi. Većina je počela učiti strani jezik (engleski, francuski ili ruski) u petom razredu osnovne škole, a samo jedan, najmlađi, je počeo da uči engleski u drugom razredu.

6 Test je priložen na kraju rada.

44


Sagovornici su saopštili da im je znanje drugog jezika iz škole pomoglo da otkriju značenje srpskih reči (u slučaju gledanja stranih filmova, koji su bili titlovani), a jedan je dodao da je, zbog znanja ruskog jezika, sa lakoćom mogao da čita tekstove napisane srpskom ćirilicom. Najmlađi sagovornik je čak tvrdio da je srpski znao sa pet godina, a engleski je počeo da uči tek kad je napunio devet.

Iako su na početku insistirali na pasivnom usvajanju srpskog jezika, kroz gledanje TV-a, sagovornici su pominjali, u toku razgovora, veliki broj drugih okolnosti za usvajanje jezika. Tu su navodili interakciju sa srpskim kolegama u školi, sa Srbima na buvljacima u Temišvaru, i kasnije, za vreme sankcija, na buvljacima širom Srbije. Što se gledanja televizije tiče, sagovornici su bili izloženi najrazličitijim nivoima govornog srpskog jezika: od standardnog jezika (vesti), preko filmova, crtanih filmova, dijaloga iz svakodnevnih situacija, kao i dijalektu ili pojednostavljenom jeziku sportskih prenosa do muzike čije su reči pesama često znali napamet.

5.2. Jezički test

a. Test sa više ponuđenih odgovoraOvaj test se sastojao od 10 rečenica na srpskom (napisanih

latinicom), gde su sagovornici morali da dopune rečenicu jednim od pet ponuđenih rešenja. Test je imao za cilj da oceni upotrebu instrumentala i lokativa (ovi padeži ne postoje na rumunskom), različitih oblika lične zamenice, gradaciju prideva, upotrebu pozdrava itd. Bez obzira na to što većina sagovornika nije mogla da izabere tačan odgovor u više od 50% slučajeva, važno je napomenuti da su razumeli kontekst i mogli da prevedu sve rečenice, što ukazuje na veliki stepen razumevanja stranog jezika. Nećemo ovde detaljno komentarisati rezultate, samo ćemo reći da je postojalo nekoliko tipičnih grešaka, kao što je upotreba instrumentala sa predlogom sa – sa vozom umesto vozom – i upotreba akuzativa umesto lokativa. Sagovornici su pokazali visoku kompetenciju u upotrebi ličnih zamenica i stepena poređenja prideva.

b. Prevod rečib1. Sa srpskog na rumunskiOvaj zadatak se sastojao od prevoda 17 reči (imenice, pridevi, glagoli,

prilozi, zamenice i predlozi) sa srpskog na rumunski. Analiza pokazuje da

45


su reči koje nisu ispravno prevedene uglavnom apstraktne imenice (na pr. olakšanje) i porodice reči sa istim korenom (večera, veče, večeras, uveče) – ovo je izgleda zbunilo sagovornike i većina njih je odustala od prevoda poslednje ili poslednje dve reči. Takođe, reči sa istim oblikom na srpskom i rumunskom, ali sa različitim značenjem (lažni prijatelji, npr. tavan, pod) bile su pogrešno prevedene, to jest sagovornici su im pripisivali značenje koje imaju na rumunskom.

b2. Sa rumunskog na srpski Ovaj zadatak se sastojao od prevoda 35 reči sa rumunskog na srpski.

Najvažnije zapažanje je da jezičko znanje sagovornika karakterišu oni oblici koji se najčešće sreću u neformalnim razgovorima. Takođe, nisu znali da prevedu infinitiv, niti futur. Što se infinitiva tiče, sagovornici su prevodili dva ponuđena infinitiva – a cânta („pevati“) i a merge („ići“) – različitim glagolskim oblicima: prezent, prvo lice jednine (idemo), da + prezent, treće lice jednine (da hoda, da pjeva), imperativ drugo lice jednine (hodaj, pevaj), prezent treće lice množine (idu, pevaju).

Većina sagovornika je bez problema prevodila imenice koje označavaju konkretne pojmove (carte „knjiga“, noapte „noć“, alune „kikiriki“, pâine „hleb“, mâine „sutra“). Moramo napomenuti da su kad nisu znali da prevedu neku reč, imali ingeniozna prevodilačka rešenja, kao što su, na primer, desculţ „bos“ – bez cipele ili bez čarapi. Jedan sagovornik je, uz prevod traženih reči, dodao u zagradi i „kontekst“ odakle ih je „izvadio“: desen je prevodio kao crtani (film), albastru: plavi (moj safiru), roşu: crvena (zvezda).

c. Prevod tekstac1. Sa srpskog na rumunskiOvaj zadatak su sagovornici rešili sa najvećim uspehom, što ide

u prilog tezi o asimetriji između razumevanja i produkcije u usvajanju kako maternjeg, tako i stranog jezika (Clark 2003: 127–130, Hendriks and Koster 2010). Minorne greške su bile vezane za prevod vremena: pola sedam su prevodili, svi osim jednog, kao şapte jumate („pola osam“) umesto şase jumate, što ukazuje na interferenciju sa rumunskim jezikom, gde se vreme gradi drugačije.

46


c2. Sa rumunskog na srpski Ovaj zadatak je, naprotiv, bio najproblematičniji – samo tri

sagovornika su uspela da ga reše. Nećemo ovde ulaziti u detalje, pošto su priroda i tipovi grešaka različiti.7 Samo ćemo napomenuti da su tri sagovornika koja su uspela da prevedu tekst, pre svega, kreativno koristila srpski jezik. Iako skoro nijedna rečenica nije bila pravilno prevedena, na kraju, tekst na srpskom je ipak razumljiv, a nivo znanja je dovoljan za osnovno sporazumevanje sa srpskim sagovornicima:

Yuce sam bio vrlo umoran, zato na vecerasu spavao sam brzo. Spavao sam vrlo dobro zato na sobu je bili vruce. Na yutros probudio sam na sedam i po, dusirao sam, pio sam jednu kafu i otislao sam na poslu. Danas je petak i mi idemu na pyvu svaka petaka. Hoceo bi da vikendu ostaju cela smena!

d. Čitanje ćiriličnog teksta Poslednji zadatak jezičkog teksta bilo je čitanje kratkog teksta

pisanog ćirilicom. zanimljivo, većina ispitanika – čak i oni koji nisu učili ruski u školi – mogla je čitati, iako su naglasili da su samo vizuelno prepoznali reči. Oni su isto dodali da su na jugoslovenskoj televiziji samo neke reklame bile na ćirilici, a filmovi nisu bili titlovani na ćirilici. Kao što smo očekivali, bilo je mešanja slova ђ i ћ, a neki nisu mogli da čitaju slova љ i њ.

5.3. Slobodan razgovor na srpskom

Ovaj zadatak prvobitno nije bio uključen u plan istraživanja, pošto nismo pretpostavljali da sagovornici imaju tako visok stepen jezičke kompetencije. Međutim, poslednja dva sagovornika koji su najbolje znali srpski sugerisali su da razgovaramo na srpskom. Razgovori su trajali po oko 10 minuta, a učesnici su uglavnom govorili o prošlim i sadašnjim događajima, kao i o njihovoj interakciji sa govornicima srpskog jezika. Sagovornici su imali relativno redukovan rečnik, ali su mogli da koriste proste sintaksičke strukture da bi izrazili šta su hteli:

7 za više detalja vidi: Sorescu-Marinković 2011.

47


Ja sam isto radio tu. I kad sam bio tu uvek sam pričao srpski. I kad pričaš srpski si Srb. I u Rusiju isto je bilo. Kad oni su... Dobro, na početku su mislili... Oni nisu znali da smo Rumuni. I dobili smo pivo besplatno.Kod jednog sagovornika smo primetili veliki broj sintaksičkih

kalkova prema rumunskom: Moj brat ima pet godina starije nego meni (rom. Fratele meu este cu cinci ani mai mare decât mine).8 Isti sagovornik je često umetao rumunske reči u srpske rečenice: Bags Bani ima ženski comportament („ponašanje“). Sa druge strane, gramatička tačnost drugog, naprednijeg učesnika je bila veoma visoka: on je čak koristio paralelno srpske i hrvatske leksičke varijante, kako bi dokazao da poznaje i ove fine leksičke razlike.

Oba sagovornika su koristila različite strategije, kao što su ponavljanje pitanja kako bi dobili više vremena za razmišljanje, traženje potrebne reči korišćenjem izraza Kako se kaže? ili postavljanje dodatnih pitanja. Sagovornici nisu pokazali poteškoće u izgovoru srpskih fonema: jedan od njih je čak mogao da pravi razliku između č i ć.

6. Zaključak

Kao zaključak, možemo reći da je, uprkos velikom razmaku (20 godina) između usvajanja srpskog jezika i realizacije istraživanja, ova studija pokazala da je gledanje televizije imalo uticaja na usvajanje jezika. Iako je stepen znanja znatno varirao među učesnicima u istraživanju, u zavisnosti od njihovog aktivnog korišćenja srpskog jezika pre i posle 1989, a neki nisu imali dovoljno samopouzdanja u svoje znanje, pojedini sagovornici su pokazali veoma visoku komunikativnu kompetenciju.9 Ova eksploratorna studija može da posluži kao poziv za dalje slično istraživanje. Bilo bi zanimljivo da se uporedi suština komunikativne kompetencije na srpskom jeziku studenata srpskog i osoba koje su usvajale srpski samo gledanjem jugoslovenske televizije. Takođe, slična istraživanja mogu da se

8 Nećemo ulaziti ovde u detalje o uticaju rumunskog jezika na srpski; šire o tome u: Bošnjaković and Varenika 2008, Ivić 1990, Simić and Caran 2006.

9 Canale and Swain 1980, definišu komunikativnu kompetenciju kao gramatičku, sociolingvističku i stratešku kompetenciju.

48


vrše i na usvajanju bugarskog jezika u južnoj Rumuniji ili srpskog jezika u Albaniji, okvirno u istom periodu.

Moramo napomenuti da istraživanje ima nekoliko nedostataka. Kao prvo, grupa ispitanika nije bila ujednačena, iako eksperimentalne studije o usvajanju jezika uglavnom obuhvataju ujednačenije grupe (po polu, broju ispitanika u svakoj ispitivanoj grupi, kognitivnim sposobnostima ispitanika, dužini učenja jezika, socio-ekonomskom statusu, itd.). Takođe, broj ispitanika je previše mali da bismo mogli da generalizujemo rezultate. Pritom, sagovornici su, osim uz televiziju, srpski slušali i od izvornih govornika, tako da ne možemo tvrditi da je samo gledanje televizije imalo kao rezultat usvajanje srpskog jezika. Ni metodologija koju smo koristili nije proveravala sve segmente gramatike srpskog jezika, produktivnost na istom i sl. Međutim, uprskos ovim nedostacima, smatrali smo da je ovo ispitivanje veoma važno i da svako zakašnjenje nosi sa sobom rizik da ispitanici, koji nisu dugo bili izloženi srpskom jeziku, zaborave jezik. Iz tih razloga ovo istraživanje treba posmatrati kao preliminarnu studiju čiji je cilj da osvetli jedan važan fenomen i ukaže na potrebu ispitivanja učenja stranog jezika u specifičnim okolnostima.

49


* JEZIčKI TEsT

I. Încercuiţi varianta corectă:

1. Letos sam išao na more. Putovao sam ........................... a) sa voz b) vozom c) sa vozom d) voz e) na vozu

2. Danas je sunčano i deca se igraju ........................... a) napolju b) napolje c) u napolju d) u napolje e) napolji

3. ..................... sam, ne mogu sad da pričam! a) Na posao b) U posao c) U poslu d) U posli e) Na poslu

4. Darko je u kolima. Kaži ........ da dođe da priča sa nama. a) ga b) joj c) mu d) mi e) vam

5. Ja sam doktorka. A ti, ........................... se ti baviš? a) kome b) čime

50


c) sa kim d) čemu e) na čemu

6. Moja drugarica želi da idemo zajedno u grad, ali ja nemam .................... a) vreme b) vremena c) vremenom d) vremenu e) na vreme

7. Kad smo bili mladi izlazili smo često, a sada izlazimo ........................... a) veliko b) dugo c) retko d) malo e) brzo

8. Austrija je mala zemlja, a Malta je još ........................... a) manja b) veća c) mala d) malka e) male

9. Studenti imaju dva raspusta tokom godine: zimski raspust u januaru, a ............... u julu i avgustu.

a) prolećni b) letnji c) leto d) u leto e) na leti

10. – Danas mi je rođendan. – ...................... ti rođendan!

51


a) zdravi b) Veliki c) Srećno d) Nazdravi e) Srećan

II. Traduceţi din limba română în sârbă:

desen ________; carte _________; noapte ________; alune ___________; pâine ______; mâine ________; deseară _________; a merge ___________; a cânta ________; gol ________; desculţ _________; frumos ___________; pe ___________; în ___________; lui ___________; roşu ___________; albastru ________; galben _________; verde _________; negru ________; maro ________; portocaliu _________; luni _________; marţi _________; miercuri _________; joi _________; vineri ________; sâmbătă _________; duminică ___________; mănânc ___________; mănânci ___________; (el) mănâncă ___________; mâncăm ___________; mâncaţi ___________; (ei) mănâncă ___________; copil ___________; copii ___________; copiii ___________; aceşti copii ___________.

III. Traduceţi din limba sârbă în română:

odlično _________; zdravo ________; trčim ________; gurati _________; sutradan ___________; neodoljivo ___________; zajedno ___________; svi _________; nama _________; lako ________; olakšanje ___________; tavan _________; pod _________; večera _________; veče ___________; večeras ___________; uveče ___________.

IV. Traduceţi din limba sârbă în română:

Nada je kod kuće, čeka Nikolu. Trebalo je da dođe oko pola sedam iz grada. Sada je već osam sati.

Nikola: Stigao sam.Nada: Gde si bio tako dugo, brinula sam se.

52


Nikola: znaš kakav je saobraćaj u Beogradu. Pre bih došao peške nego autom. Rado bih otišao na neko pusto ostrvo. Potrebni su mi mir i tišina, čist vazduh.

V. Traduceţi din limba română în sârbă:

Ieri am fost foarte obosit, aşa că aseară m-am culcat devreme. Am dormit foarte bine, pentru că a fost cald în cameră. De dimineaţă m-am trezit la şapte şi jumătate, am făcut un duş, mi-am băut cafeaua şi am plecat la serviciu. Azi e vineri şi noi în fiecare vineri mergem la bere. Aş vrea ca weekendul să ţină toată săptămâna!

VI. Citiţi următorul text:

Познато је да су животиње верни човекови пријатељи. Међутим, људи понекад изгубе кућног љубимца или га оставе. Има много прича о животињама које су прешле дуг пут да поново нађу свог газду.

53


Lista referenci:

Bošnjaković, Ž. and Varenika, S. (2008). Prozodijske osobine govora sela Rudne (Rumunija). Zbornik Matice srpske za slavistiku 74: 219–230.

Budeancă, C. and Olteanu, F. (2010), eds. Stat şi viaţă privată în regimurile comuniste. Bucureşti: Polirom.

Buss, S. (1995). zweitspracherwerb und soziale Integration als biographische Erfahrung. Eine Analyse narrativer Interviews mit türkischen Arbeitsmigranten. Deutsch Lernen 3: 248–275.

Canale, M. & Swain, M. (1980). Theoretical Bases of Communicative Approaches to Second Language Teaching and Testing. Applied Linguistics 1: 1–47.

Cioroianu, A. (2005). Pe umerii lui Marx. O introducere în istoria comunismului românesc. Bucureşti: Curtea Veche Publishing.

Clark, E. (2003). First Language Acquisition. Cambridge University Press.Deletant, D. (1997). România sub regimul communist. Bucureşti: Fundaţia

Academia Civică.Dragomir, C. (2008). Viaţa cotidiană în comunism: biografii sociale. Studiu

de caz: Drobeta-Turnu Severin. Sociologie românească 1: 90–104.d’Ydewalle, G. (2002). Foreign-Language Acquisition by Watching

Subtitled Television Programs. Journal of Foreign Language Education and Research 12: 59–77.

Franceschini, R. (2003). Unfocused Language Acquisition? The Presentation of Linguistic Situations in Biographical Narration. Forum: Qualitative Social Research 4, No.13, Art.19. Preuzeto sa: http://www.qualitative-research.net/index.php/fqs/article/view/667/1443.

Hendriks, P. & Koster, C. (2010). Production/comprehension asymmetries in language acquisition. Lingua (Asymmetries in Language Acquisition) 120/8: 1887–1897.

Hitchins, K. (1992). Historiography of the Countries of Central Europe: Romania. The American Historical Review 97/4: 1064–1083.

Ivić, P. (1990). Balkanizmi u nastajanju u srpskim govorima Banata. U: o jeziku nekadašnjem i sadašnjem, Bigz–Jedinstvo: Beograd–Priština, 189–198.

54


Jovanović, A. & Matić, M. (2008). Language Acquisition through Exposure to Hispanic Telenovelas: An Excuse?. In: The Romance Balkans (Biljana Sikimić, Tijana Ašić, eds.), Institute for Balkan Studies: Belgrade, 319–337.

Koolstra, C. & Beentjes, J. (1999). Children’s Vocabulary Acquisition in a Foreign Language through Watching Subtitled Television Programs at Home. Educational Technology Research and Development 47/1: 51–60.

Neculau, A. (2004), ed. Viaţa cotidiană în communism. Iaşi: Polirom.Neumann, V. (2000). Between Words and Reality: Studies on the Politics

of Recognition and Regime Changes in Contemporary Romania. Washington D.C.: The Council for Research in Values and Philosophy.

Nekvapil, J. (2003). Language biographies and the analysis of language situations: on the life of the German community in the Czech Republic. International Journal of the Sociology of Language162: 63–83.

Simić, z. & Caran, M. (2006). O rumunskom uticaju u govoru Banatske Crne Gore. Problemi slovenske filologije XIV: 151–163.

Sorescu-Marinković, A. (2011). Serbian language acquisition in communist Romania. Balcanica (u štampi).

Tismăneanu, V. (2005). Stalinism pentru eternitate. O istorie politică a comunismului românesc. Iaşi: Editura Polirom.

Verdery, K. (1991). National Ideology Under Socialism: Identity and Cultural Politics in Ceauşescu’s Romania. Berkeley: University of California Press.

55


Annemarie sorescu-Marinković

THIRD LANGUAGE ACqUISITION IN A SPECIfIC HISTORICAL CONTExT:

sERBIAN IN TIMIşOARA

summary

The study analyses the unique linguistic phenomenon which characterized the western border of Romania in the 80’s - the acquisition of the Serbian language by the Romanians in Timişoara during the communist regime, primarily through exposure to the Yugoslav television programmes.

In order to assess the participants’ language skills, we have employed three techniques:

1) a language test (which comprised multiple choice, translation and reading tasks);

2) a semi-structured interview in Romanian; 3) a free discussion in Serbian. The degree of proficiency among the respondents varied to a great extent,

depending on their active use of Serbian before and after 1989. Some of them showed a relatively high communicative competence, which contradicted our hypothesis.

This study has proved that watching foreign tv programmes for a longer period of time might result in the acquisition of some grammar of the foreign language, in addition to the vocabulary.

key words: foreign language acquisition, Serbian language, Romania, Temisoara, communism

57

GAŠENJE ETNIčKOG JEzIKA zAJEDNICE ITALIJANSKOG POREKLA U SELU NOVA BOŽURNA KOD PROKUPLJA

Alessandra Genovesi-BogićevićUniverzitet Alfa - Niš

GAŠENJE ETNIčKOG JEZIKA ZAJEDNICE ITAlIJANsKOG POREKlA U sElU NOVA BOžURNA

KOD PROKUPlJA

sažetak

U ovom radu opisujemo i analiziramo gašenje etničkog jezika zajednice italijanskog porekla u selu Nova Božurna kod Prokuplja. Nakon rekonstrukcije pojedinačnih istorija četiri porodice naseljene u Božurnu u tek oslobođenoj jugoistočnoj Srbiji, pozabavićemo se procesom zamene jezika, nudeći kvalitativnu analizu u svetlu multidisciplinarnog pristupa.

Ključne reči: zamena jezika, smrt jezika, gubitak jezika, zajednice italijanskog porekla

1. Cilj istraživanja i metodološki postupak

Cilj istraživanja je utvrditi kada, kako i zašto je zajednica italijanskog porekla iz Nove Božurne kod Prokuplja izgubila etnički jezik i postala jednojezična. U tom cilju sproveli smo trogodišnje terensko istraživanje (od 2007. do 2010) putem kojeg su sakupljene informacije, podaci i dokumenti zahvaljujući saradnji glavnih informanata: Vlade (r. 1938), Slavka (r. 1938), Miodraga (r. 1939) i Mirka (r. 1942) Trotera; Jelene (Troter) Janošević (r. 1933) i Miodraga Nora (r. 1928). Pored etnografskih intervjua korišćeni su i drugi izvornici, i to: online rodoslovna stabla i lična saopštenja dalekih rođaka u Italiji; saopštenja matične službe opštine Valle di Cadore; dokumenti u vlasništvu informanata (tapije, krštenice, priznanja i slično); natpisi na spomen-pločama u Novobožurskom groblju; protokol rođenih (1894), venčanih (1891-1925) i umrlih (1891-1927) prokupačke crkve i Matične knjige krštenih (1884-1919) i umrlih (1885-1928) Katoličke župe u Nišu; lična saopštenja matične službe Dekanata u

58

Alessandra Genovesi-Bogićević

Primijeru (Primiero). Proučavana je uglavnom relevantna literatura, ali ne isključivo iz oblasti istoriografije (Milićević 1884, Kanic 1901, Nestorović 1972, Rudić 1978, Ilić 1977, Nikolić-Stojančević 1985, Jagodić 2004, Gallon 2007, Scotti 2007).

Kako bi se utvrdilo koji se jezik zapravo izgubio, najpre je istraživana migraciona istorija tih porodica. Uzmimo u obzir sledeće istorijske događaje: Od 1861. do 1880. u Toplici kao i u celoj Srbiji zabeleženo je doseljavanje stanovništva iz susednih krajeva, najviše iz Crne Gore (Jagodić 2004); nakon oslobođenja jugoistočne Srbije odvijale su se važne etničke promene u oslobođenim krajevima: iseljavanje Turaka i turskih podanika, kolonizacija napuštenih teritorija prema Zakonu iz 1880. o Naseljavanju oslobođenih predela1 (Nestorović 1972, Rudić 1978, Ilić 1977, Nikolić-Stojančević 1985, Jagodić 2004); izgradnja železničke pruge u Srbiji (1881-1888) privukla je radnu snagu iz siromašnih krajeva Evrope među kojima i iz severoistočnih regiona tek ujedinjene Kraljevine Italije, koja se uglavnom nastanila u Nišu. Masovno prisustvo radnika italijanskog porekla u tom gradu dovelo je do otvaranja italijanskog Vicekonzulata i katoličke misije (Gallon 2007, Priante 2007, Scotti 2007). Po završetku radova Italijani su napustili Niš, ali neke porodice su ostale da žive na seoskim imanjima Topličkog okruga. (Genovesi-Bogićević 2007, 2008)

2. Istorijske okolnosti nastanka zajednice

završetkom srpsko-turskih ratova (1877-78) u jugoistočnoj Srbiji su oslobođene četiri banovine: Niška, Vranjska, Pirotska, Toplička. Već su 1877. godine formirane prve administrativne jedinice sa 152 naselja etnički mešovitog stanovništva. Na osnovu podataka iz prvih popisa stanovništva sprovedenih u tek oslobođenom kraju (1884, 1890) stiče se utisak da je struktura populacije bila kompleksna i slojevita (Nikolić-Stojančević 1985: 60-96).

Ključni potez za oporavak jugoistočne Srbije, puste i zaostale nakon vekova turske vladavine, bila je izgradnja železničke pruge u Srbiji krajem XIX veka, što je korenito uticalo na etnički sastav stanovništva u ovom kraju.

1 bezemljaši iz Banata, Vojvodine, Bačke

59


Još je 1837. knez Miloš Obrenović izrazio želju i nameru da svojoj zemlji podari železnicu, dvanaest godina nakon puštanja u rad prvog voza u Evropi u Londonu. Prinčeva je namera izazvala javnu raspravu o kojoj svedoči i Srpski narodni list iz 7. 01. 1837. Nekoliko godina kasnije, princ Aleksandar Karađorđević je uputio zvaničan zahtev Porti tražeći odobrenje za početak radova, ali mu je zahtev odbijen, jer je sultan imao nameru da se poveže sa Evropom preko Bosne i da tako zaobiđe Srbiju. Po završetku tursko-ruskog rata, Berlinski kongres je doneo odluku o regulisanju položaja Srbije i novooslobođenih srpskih teritorija, čije su nove granice obeležene između juna i jula 1879. (Ilić, 1977: 201). Na Berlinskom kongresu je takođe doneta odluka o izgradnji pruge kroz Srbiju, da bi se pripojila pruzi koju su prethodno izgradile Austro-Ugarska i Turska. Srpska vlada je prinuđena da potpiše ugovor sa Austro-Ugarskom vladom po kome se obavezala da će do 1883. izgraditi prugu koja bi povezivala Beograd, Niš i Vranje, uz obećanje da će tom ugovoru slediti potpisivanje povoljnog bilateralnog dogovora sa Austro-Ugarskom o ekskluzivnoj trgovinskoj razmeni. Radovi za izgradnju pruge su se obavljali uz mnogo poteškoća, a pratio ih je i čitav niz sukoba između preduzeća koja su izvodila radove i koja su se stalno smenjivala. Najzad, 1. januara 1884. godine, proradila je privremena linija na relaciji Beograd-Niš. Izgradnja železnice, dolaskom inostranih ulagača i izvođača radova, privukla je radnu snagu iz siromašnih krajeva carstva kao i iz inostranstva. Prisustvo stranih državljana i preduzetnika dovelo je do otvaranja diplomatskih predstavništava Engleske, Francuske, Austro-Ugarske i Italije, što je posebno doprinelo ekonomskom procvatu grada. Italijanski vicekonzulat je osnovan 1884. za konzula je imenovan Anđelo Legrenci (Angelo Legrenzi). zanimljiva su njegova zapažanja o preporodu koji je doživeo grad Niš :

„Uboga turska kasaba, gde su se smeštaj i hrana mogli naći skoro za džabe, mesto u kome je trgovina bila neznatna, industrija nepoznata, od tog trenutka prerasta u centar sa poprilično visokim troškovima života.” Jedan list iz italijanskog regiona Veneto, objavio je 1887. članak o Nišu pod naslovom „Kako se živi u Srbiji” u kome je Srbija opisana kao raj na zemlji: „...ako bi neko imao želju da, za parče zemlje od 25 ari plati 15 do 20 franaka, treba da zna da ovde ima na hiljade prelepih obradivih parcela, gde uspevaju svakakve sorte voća, plodnih vinograda i da su na zdravom

60


mestu…”. (Gallon, 2007a: 24; 30). Prisustvo brojnih stranih državljana katoličke vere dovelo je, zahvaljujući interesovanju Oca čezara Tondini De Kvarengi (Cesare Tondini de’ Quarenghi) do otvaranja katoličke misije u Nišu krajem 1884. Otac Tondini je u Nišu takođe osnovao versku školu za decu italijanskih radnika angažovanih na izgradnji železničke pruge. (Priante: 2007; Gallon: 2007b)

Pored potražnje za radnom snagom za građenje železničke pruge, radi zadovoljavanja novonastalih tržišnih potreba, postali su sve potrebniji građevinari i kamenoresci. Radnici i majstori italijanskog porekla2 nisu samo bili traženi, već i izuzetno dobro plaćani (Brenna, 1918: 305). Od 1883. je u Nišu radio i čuveni Giuseppe Benedetto (đuzepe Benedeto) “maestro della pietra”3 iz Sappade (Scotti 2007) koji je možda uklesao tekstove na spomen-ploče na Novobožurskom groblju, o čemu će biti reči u daljem izlaganju. U drugoj polovini 1887. međutim, radovi na železnici su završeni. Radnici stranog porekla su masovno napustili Niš i otišli za Grčku, da bi radili na izgradnji pruge na relaciji Solun-Manastir. U Grčkoj i Makedoniji je, naime, 1890. zabeleženo da je 4.121 italijanski radnik radio na liniji Kavassili-Kilini. Italijanska kolonija u Nišu se smanjila na jedinu tročlanu porodicu, te je vicekonzulat ukinut već 15. juna 1888. (Gallon, 2007a: 25-36)

2.1 Prokuplje i Toplički okrug nakon oslobođenja

„Odredbama Berlinskog kongresa, 1878. godine, nova srpsko-turska granica postavljena je na vrh Prepolca, tako da je cela Toplica ušla u sastav Srbije (…) Nada odbeglih Turaka da će im posle rata Prokuplje biti vraćeno, nije se obistinila, ali se nije ispunila ni želja meštana Srba da im se besplatno podele kuće, zemlja i druga napuštena turska imovina. Turcima je zabranjen povratak, ali im je ostavljeno pravo da preko opunomoćenika prodaju svoje kuće, okućnice i drugu imovinu, izuzev obradive zemlje, koja je prešla u vlasništvo srpske države (…) ”Tek 3. januara 1880. godine donet je zakon o naseljavanju oslobođenih krajeva Srbije, a mesec dana

2 Lik kamenoresca italijanskog porekla nalazimo i u Andrićevom romanu „Na Drini ćuprija”: Majstor Pero (Pietro Sola).

3 „majstor kamena”

61


kasnije i zakon o ‘agrarnim odnošajima u novooslobođenim predelima’. Prema pomenutom zakonu naseljenici su dobijali po 4 hektara obradive zemlje i po 20 ari zemlje za okućnicu. „zadružne porodice, za svakog muškog člana iznad 16 godina starosti, dobijale su još po 2 ha. Naseljenici zanatlije dobijali su okućnicu, po hektar obradive zemlje i besplatno građu za kuću. Posle 15 godina zemlja je prelazila u vlasništvo naseljenika, koji su još tri naredne godine bili oslobođeni plaćanja poreza”. (Nestorović, 1972: 61) U Topličkoj banovini 1884. nije zabeleženo prisustvo Italijana, dok ih je 1890. bilo 20, svi u seoskoj sredini. (Nikolić-Stojančević, 1985: 26- 43). Doseljenika italijanskog porekla je bilo i u Aleksandrovu i u Novom Selu, ali te porodice su se vratile u Italiju već 1888. (Gallon 2007: 33)

„Kolonizacija raseljene Toplice bila je predviđena za plansko naseljavanje (…) Pre svega, bilo je predviđeno da se uz crnogorsko i hercegovačko stanovništvo kolonizuju siromašni stanovnici bezemljaši iz Banata, kao dobri ratari kako bi doseljenim gorštačkim porodicama pomogli u prilagođavanju i uspešnijem prelasku sa stočarske na ratarsku privedu” (Nikolić-Stojančević, 1985: 106). Isto tako se i nekoliko italijanskih porodica, koje su radile na izgradnji železničke pruge od Beograda do Niša, nastanilo u Novoj Božurni. U tom selu je tako nastala prava multietnička zajednica, budući da se „kompaktna grupa banatskih doseljenika, sa dve stranačke (talijanska i bokeljska) porodice formirala u Novoj Božurni, a u Aleksandrovu su Banaćani kao brojnija doseljenička populacija nastanjeni još od osamdesetih godina XIX veka, dok se uz njih doselilo još i nekoliko porodica Piroćanaca u kasnijem periodu” (Nikolić-Stojančević, 1985: 121). Starosedeoci Srbi nisu rado gledali na došljake sa „svih strana sveta“, koji su, bez sumnje, svojim različitim dijalektima, raznolikom odećom i posebnim mentalitetom i običajima uneli nespokojstvo među domaće stanovništvo. zato je dugo bila velika retkost da mlađe generacije doseljenika i starosedelaca međusobno stupaju u brak. (Nestorović, 1972: 63)

62


Slika br. 1 Izgradnja tunela na pruzi Niš-Pirot (oko 1885)

2.2 Multietnička zajednica u Novoj Božurni

Toponim Nova Božurna vodi poreklo iz fitonima božur, dok je epitet nova dodat radi razlikovanja od postojeće Stare Božurne.4 Selo se nalazi na regionalnom putu koji povezuje Prokuplje i Niš. Nastanak i razvoj Nove Božurne povezan je sa izgradnjom železnice u Srbiji i ekonomskom krizom koja je pogodila italijansku kraljevinu nakon ujedinjenja (1861), prisiljavajući mnogobrojne italijanske porodice da emigriraju u potrazi za boljim uslovima života.

Pri kolonizaciji teritorije, nakon oslobođenja, stiglo je u ovaj kraj devet porodica iz Vojvodine i dve porodice iz Crne Gore5. Italijanske porodice Trotter (Troter), noro, Da Corte (Dakorte) i agnoli (Anjoli) poreklom iz severoistočne Italije, doselile su se najverovatnije nešto

4 Stara Božurna se nalazi blizu Nove, na teritoriji Opštine Žitorađa. Oblast između dva lokaliteta je poznata po gajenju božura.

5 Prema podacima sakupljenim prilikom terenskog istraživanja u aprilu 2007. godine. Informanti Slavko Troter, Miodrag Troter i Vladimir Troter.

63


kasnije, posle 1885. Valja podsetiti da je to najveća italijanska emigracija zabeležena u savremenoj istoriji Evrope. Počev od 1861. god. zabeleženo je 24 miliona odlazaka. U vremenskom rasponu nešto manjem od veka, iako se broj italijanskog stanovništva znatno uvećao, isto toliko žitelja je i napustilo zemlju. Iseljavanje je pogodilo skoro sve oblasti Italije. Između 1876. i 1900. egzodus je posebno pogodio severne regije Triveneto6 i Pjemonte, iz kojih je otišao kontigent koji čini 47 % od ukupnog broja emigranata (Rosoli 1978).

3. Porodice italijanskog porekla u Novoj Božurni

3.1. Porodica Troter

Porodica Troter vodi poreklo iz mesta Transacqua7 kod Trenta (Južni Tirol). Jovan Troter (Giacobbe Giovanni Battista Trotter)8 sa ženom Suzanom Zuzom Guzman9 i porodom naselio se u Božurni između 1885. i 1887. nakon boravka u Rumuniji, u Temišvaru i Komarniku (Comarnic) i u Sićevu (kod Niša). Dugo se verovalo da porodica vodi poreklo iz provincije Udine, u severoistočnom italijanskom regionu Friuli (Furlanija)10. Prema nekim porodičnim pričama (Genovesi-Bogićević 2007, Roganović 2007, Borisavljević 2008, Genovesi-Bogićević 2008, Petrović 2009, zečević 2009) nije sigurno da im je Trotter bilo pravo prezime11; moglo bi se navodno raditi o nadimku koji je Giovanni dobio po engleskoj reči globe trotter,

6 Trentino Alto-Adige, Veneto, Friuli Venezia Giulia, delimično u sastavu Austro-Ugarskog carstva sve do 1915.

7 U krštenici Jovanovog sina Antonija (Krsni list br. 112/48 u Matičnoj knjizi krštenih katoličke Župe sv. srca Isusova u Nišu, dokument u vlasništvu Mirka Trotera iz Niša) navodi se Transaqua.

8 Prema saopštenju službe Dekanata u Primiero, moglo bi se raditi o pomenutom licu, rođenom 15.08.1848. od roditelja Tommaso Trotter i Orsola Mott.

9 Poreklom iz mesta Tisholc (Tiszholz, u Mađarskoj)10 Otuda su vodili poreklo bliski rođaci Antonio Noro i Elisabetta David.11 Jovan je naizmenično koristio sva imena u različitim dokumentima, što je izazivalo

zablude o identitetu i poreklu.

64


”svetski putnik”12. Jovan, tvrdi informant Slavko13, svojim ukućanima nije dozvolio da se priča o razlozima emigracije, a sigurno je postojao neki razlog iz koga je odlučio da se nastani u Novoj Božurni, na brdovitom neobrađenom zemljištu, što se pokazalo pogodnim za uzgajanje grožđa od koga je Jovan pravio dobro crno vino i prodavao ga u Nišu. Jovan je u Sićevu, u blizini pruge, tamo gde je porodica imala quasi domicilium14, prodavao u prizemnoj prostoriji mlečne proizvode. Na osnovu raznih izvora15 može se sasvim pouzdano tvrditi da se Jovan Troter sa porodicom preselio u Božurnu 1886. ili 1887. godine. Proizvodio je i kačkavalj i druge mlečne proizvode u Novoj Božurni u posebno opremljenoj prostoriji, koju je zvao “la camareta”16 reč koju su potomci „nasledili” i upotrebljavali kao pozajmljenicu govoreći srpski: „Gde je sir ?” U kamareti !”; bio je čuven proizvođač: Nakon izvršene analize 1902. godine, nad „dva kolača sira koji se izrađuje u radionici Jov. Trotera iz Božurne“, Državna laboratorija kraljevine Srbije utvrdila je da je „po analitičkim podacima kvalitet ovog sira vrlo dobar“.17 Priča se da je Jovan čak snabdevao i kraljevski dvor u Nišu, kome bi sir donosio na mazgama. Prema porodičnom predanju, putujući između Niša i Nove Božurne Jovan bi upoznao zemljake kojima bi pričao o svom selu i ubeđivao ih da se tamo presele. Tako su još dve18 italijanske porodice odlučile da se tamo dosele i orode se sa Troterima. To su porodice Noro i Dakorte o kojima će kasnije biti reči.

12 Nomen omen?13 U brojnim intervjuima, npr.: http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/88189/Sir-

toplickih-Italijana-za---srpskog-kralja, http://www.naslovi.net/2008-02-04/politika/pruga-koja-je-italijane-zadrzala-u-srbiji/562885, Roganović, B. (2007). Press... Del Boj i Rodni iz Srbije (sic!)

14 Privremeni boravak, prema matičnim knjigama niškog Dekanata, barem do 1885, datuma rođenja Jovanove kćeri Santine

15 Crkvenih knjiga Dekanata u Nišu, krštenice Jovanovog sina Antonija iz 1887. i priznanja o kupoprodaji kuće iz iste godine.

16 sobica17 Vidi sliku br. 2. Potvrda se nalazi kod Mirke Trotera u Nišu.18 Prema razgovoru sa Slavkom iz 2007. Dugo se verovalo u porodici da su porodica

Troter i Antonio Noro došli zajedno iz Udina. Informanti iz porodice Troter nisu pominjali četvrtu porodicu Agnoli.

65


Slika br. 2 Potvrda o kvalitetu sira Jovana Trotera iz Nove Božurne (1902)

đovani je imao je sedam sinova: Carlo (Karlo), Tommaso (Tomaso), Domenico (Dominik), Arcangelo (Aranđel), Antonio (Antonije), Stefano (Stevan) i Giovanni (Jovan jr) i tri kćeri: Santina19, Antonia i Natalia. Najmlađi sin Karlo, neoženjen, umro je od tifusa 191520. Iste godine su umrli i Jovan i zuza21. Giovanni, već tada Jovan22, pre smrti je testamentom23

19 Santina, rođena u Sićevu 1885; Antonija rođena u Ripnju 1886. i Nadaljka rođena u Božurni 1891.

20 Prema Slavku, ali datum uklesan na Karlovoj spomen-ploči je 1913.21 Prema porodičnom predanju. Međutim, zuza je umrla 1911. (Knjiga umrlih

Prokupačke crkve, tek. br. 260, str. 125); datum smrti Jovana nigde nije obeležen u postojećoj dokumentaciji, ali Knjiga umrlih iz 1915. prilično je ostećena i lišena mnogih strana. Sigurno je da Jovan živeo bar do 5. maja 1915, kad je sklopio ugovor sa Augustom Deanđelijem (Augusto Deangeli). Datum uklesan na spomen-ploči je 1915.

22 Giovanni je svoje ime posrbio kad je dobio srpsko državljanstvo. Srpski jezik je vrlo brzo i dobro savladao; veru nije međutim promenio do kraja života. (Slavkova izjava);

23 U vlasništvu Slavka Trotera

66


ostavio podjednake delove svojim sinovima i kćerima. Sinovi Tommaso24, Dominik25 i Jovan su ubijeni tokom rata 1912-18. Aranđel je preživeo rat i 1920. je odlikovan26. Stefan je posle rata služio vojsku u Kraljevoj gardi. Antonije27 i Stefan su ostali u očevoj kući. Budući da su im okupatori tokom rata konfiskovali imovinu, dobili su ratnu odštetu koja se sastojala od 20 krava, žetelice, kazana, vršalice i krunjače; krunjača i vršalica se još uvek nalaze kod Slavkove kuće. Antoniju i Dragi28 su prva deca umirala. Prema narodnom verovanju, da bi se deca održala potrebno je pronaći vučju lobanju i preko nje provući bebu koja se želi spasiti; drugo rešenje je okumiti se sa nekim ko nije imao poroda (Vuković 2004: 71; 93-96). Antonije je dakle, priča Slavko, sklopio “kumstvo iz nužde”: uzeo za kuma sopstvenog brata Aranđela (Arcangelo) iako su bili u rodu. Budući da nije imao dece, Aranđel je usvojio svog istoimenog bratanca, Ranđela, što je često izazvalo zbrku oko dokumentacije. Aranđelova žena Elisabetta David (Liza) bila je iz Udina. Što se verskog opredeljenja tiče, neki članovi porodice su ostali katolici, dok su drugi prešli u pravoslavnu veru. Oni koji su bili imućniji i mogli sebi da priušte putovanje do Niša radi verskih obreda u katoličkoj crkvi, navodno nisu prešli u pravoslavlje29. Različite vere nisu razdvajale porodicu, koja bi se stalno okupljala da provodi jedne i druge praznike u radosti i veselju. To što su “Italijani” Troterima nikada nije predstavljalo problem. čak su neki od njih, kao Slavko, bili na važnim funkcijama pri državnim institucijama. Danas postoji 30 porodica sa prezimenom Troter koje vode poreklo od “prvog” Jovana; dvanaest porodica živi u Novoj Božurni, šest u Prokuplju, jedna u Leskovcu, sedam u Nišu, jedna u zagrebu , dve u Francuskoj i jedna u Knjaževcu.

24 Tomas Troter, rođen u Temišvaru, nepoznat datum.25 Dominik Troter, rođen u Komarniku (Comarnic) u Rumuniji 1883.26 Potvrda je viđena 2007. kod Vladimira.27 Antonije, rođen u Novoj Božurni 1887. kršten je 17. maja iste godine u Katoličkoj

crkvi u Nišu, kumovi: Antonio Agnoli i Angela Del Favero; istog dana su Jovan i Suzana krstili Antoniu Agnoli, kumovu kćer.

28 Draga Glozić, kći Istvana Glozika (Stefan Glozić) naseljenika iz Vojvodine slovačkog porekla.

29 Slavko (interviju iz 2007) navodi i sledeću porodičnu priču kojom se deci objašnjavalo zašto katolički Božić ranije stiže nego pravoslavni: „katolički Božić je bogat, pa ima čizme, lako može da pređe reku; pravoslavni je siromah, nosi opanke, pa mora da stane i da se izuje…”

67


Slika br. 3 Delimična rekonstrukcija porodičnog stabla porodice Troter

3.1 Porodica Noro30

Antonio Noro, zvani Barba31, rodio se 1862. u mestu Segnacco, predgrađu varoši Tarcento (Tarčento) kraj grada Udine. Došao je u Srbiju 1879. godine, možda zajedno sa Troterima32 - prema mišljenju njegovog unuka Miodraga (r. 1928). Po struci zidar, Barba je radio na probijanju tunela

30 Glavni informant: Miodrag Noro (r. 1928)31 U severoistočnim italijanskim dijalektima “barba” znači “stric, ujak, čika”; up. sa

rumunskom imenicom “barbat” (=čovek). Cfr. Dante PAR. XIX, 134-136 “E parranno a ciascun l’opere sozze del barba e del fratel, che tanto egregia, nazione, e due corone han fatto bozze.”32 Troteri su, međutim, došli u Srbiju iz Rumunije posle 1883.

68


pri izgradnji železničke pruge, najverovatnije kod Sićevačke klisure. Priča se da je bio „zakleti pušač“ i da je stalno žvakao duvan, jer je pušenje bilo zabranjeno tokom rada na tunelu. Barba je bio veoma pobožan, zahtevao je od dece da svako veče pre spavanja recituju33 molitve pred ikonama Božije Majke koje su sva braća imala na zidu, iznad kreveta; nije trpeo psovanje34, i baš je zbog psovke jednom pretukao unuka Miodraga, koji je bio opsovao Bogorodicu kada ga je krava udarila u stomak. Barba je imao sestru u Italiji, koja ga je dugo tražila nakon odlaska i najzad pronašla uz pomoć Crvenog krsta. Sa njom se stalno dopisivao, ali nikome nije dozvolio da čita ta pisma. Nekoliko godina kasnije Barbini unuci su po nju pošli u Italiju; kada su je našli, nisu mogli razgovarati s njom jer su već zaboravili maternji jezik, a ona nije znala srpski, pa su pronašli „prevodioca” srpskog porekla koji je tamo živeo i razgovarali uz njegovu pomoć.

Po završetku radova na železničkoj pruzi, Barba je ostao da živi u Novoj Božurni. Sam je sagradio svoju kuću, koju je opremio tradicionalnom zidarskom furunom u kojoj se pekao hleb. U kući je imao prave stolice, sto i drvene krevete: „nisu imali ni klupe, ni sofru ni pokrovce; tanjur su donele snajke”35. Barba se oženio Antonijom, kćeri Jovana Trotera, sa kojom je izrodio sinove Jovana, Antonija, Emerika zvanog Rikardo, Vitomira i kćer Mariju.

Stariji sin Jovan radio je u Higijenskom zavodu u Nišu. Drugi sin, Antonije, nakon dve godine gimnazije otišao je u partizane i poginuo 1944. Rikardo, koji je takođe otišao u partizane, posle Drugog svetskog rata dobio je čin komandanta; bio je ranjen i kao ratni invalid zaposlio se u fabrici “Fiaz” u Prokuplju. Treći sin, Vitomir, koji je takođe bio partizan, posle rata vratio se na selo i bavio se poljoprivredom. Marija se udala u porodicu Bečejski36 iz Nove Božurne i izrodila tri sina i pet kćeri.

33 Nije jasno da li su recitovali ili čitali molitve, navodno, na italijanskom.34 Bolje rečeno, nije trpeo da deca psuju, budući da je jedina italijanska reč koju je

informant Miodrag nasledio od dede Barba baš psovka: “ostia !” [oʃtia] (=nafora) vulgarna reč, često zamenjena blažim izrazom “ostrega !” (=školjka); iskazuje uzbudljivost, iznenađenje.

35 Udine, Trst i posebno oblast duž reke Natisone (Nadiške ddoline) poznata su mesta po proizvodnji drvenog nameštaja, posebno stolica od drveta i slame.

36 porodica koja vodi poreklo iz Vojvodine

69


Svi su se Barbini sinovi oženili „u beganje”37 – priča Miodrag – dodajući kako je njegov otac morao preći u pravoslavlje zbog velikog pritiska tazbine. Na pitanje „Da li su odbegli jer meštani ne bi kćeri dali strancima?” Miodrag je odgovorio: „Ne verujem, mislim više zbog siromaštva…”.Danas pet porodica u Srbiji nosi prezime Noro. Tri porodice žive u Novoj Božurni, jedna u Prokuplju i jedna u Nišu. Priča se da je Antonio Noro Barba umro u dubokoj starosti i da u životu nikada nije posetio lekare. Imao je, navodno, knjigu u kojoj je bilo mnogo dokumenata i fotografija, ali po svojoj poslednjoj volji poneo ju je sa sobom u grob.

Slika br. 4 Delimična rekonstrukcija porodičnog stabla porodice Noro38

3.2 Porodica Dakorte 39

U selo Nova Božurna, najverovatnije posle 1895. došao je Giambattista Da Corte (Jovan Dakorte) sa ženom Bortolom Marijom

37 Reg. (=odbegavanjem)38 Ime informanta boldirano39 Glavni informanti: Jelena (Troter) Janošević (r. 1933) Roberto Piccioli (Pičoli) i

matična služba Opštine Valle di Cadore.

70


(rođenom Agnoli) i tri sina: Luigi zvani gigi (Luiđi, điđi), Adolf(o) i Giuseppe (Jozif) i tri kćeri: Angelina (Anđelina), Teresa (Tereza), i Anna (Ana). Bračni par Dakorte, poreklom iz mesta Valle di Cadore (Vale di Kadore) u provinciji Belluno, došao je u Srbiju nakon oslobođenja, a u Novu Božurnu oko 189540. Muški članovi porodice radili su na izgradnji železničke pruge na poslovima probijanja tunela. Jovan „zemljoradnik - obveznik poslednje odbrane (…) ubio se neotice iz puške“ 191541. Jozifa su tokom Prvog svetskog rata bugarske okupatorske jedinice zarobile, te je rat proveo u tamnici u Bugarskoj. Jozif je poginuo u nesreći na radu posle Drugog svetskog rata. Adolf se posle rata zaposlio pri žandarmeriji u Prizrenu i oženio se meštankom42. Više ni jedna porodica u Srbiji ne nosi prezime Dakorte, jer nijedan od braće nije imao poroda. Anđelina se udala u Stevanoviće, a Tereza, zvana Jeja za Stefana Trotera (Stefano Trotter). Ana se udala u Gloziće poreklom iz Vojvodine.

Slika br. 5 Delimična rekonstrukcija porodičnog stabla porodice Dacorte

40 Nakon privremenog boravka u ćupriji i zaječaru.41 U knjizi umrlih prokupačke crkve, god. 1915, tek. br. 753, str. 177.42 Koja je bila Srpkinja, ali je nosila dimije, navodi Miodrag Noro.

71


3.3 Porodica Anjoli43

Sećanje na ovu porodicu bilo je potpuno izgubljeno u kolektivnom predanju sve do 2007. Prilikom terenskog istraživanja, aprila 2007. obišli smo Novobožursko groblje. Sem mnogobrojnih spomenika pokojnih članova porodice Troter, viđeni su veoma stari zapušteni grobovi za koje se ništa nije znalo. Bilo ih je ukupno šest, iskrivljenih, delimično prekrivenih zemljom i mahovinom. Naši informanti iz porodice Troter saopštili su da se ti grobovi tamo nalaze od kad se pamti, ali da niko o njima ništa i ne zna. Izrazili smo želju da ih bolje pogledamo. Ništa se nije moglo učiniti za one koji su se nalazili najvećim delom pod zemljom, ali natpis na jednoj spomen-ploči mogao se lako pročitati:

CUI RIPOSAANGELA AGNOLICUN CUATRO FIGGINATA 1863 MORTA1890 CADORE VALEITALIA

(Ovde počivaAnđela Anjolisa četiri sinarođ. 1863. preminula 1890. Kadore ValeItalija)

Slika br. 6 Spomen-ploča Anđele Anjoli rođene Del Favero

U blizini nailazimo na još jednu spomen-ploču, delimično ukopanu i dosta nagnutu, ali se ipak može prići do nje. Uspevamo da pročitamo slog

43 [‘Aɲoli]

72


„TER”, pa misleći da je reč o nekome iz porodice (TROT)TER, uz pomoć prisutnih izneli smo ploču na svetlost. Svi smo jako uzbuđeni… Izgleda da je ruka istog kamenoresca44 uklesala reči koje nisu u potpunosti čitljive:

CUI RIPOSA INPACE CATERINAAGNOLI…1890LUIGIA AGNOLI….1891 ITALIAVALE CADOREMARIJA……….…………………1896………1898

(Ovde počiva umiru KaterinaAnjoli…1890Luiđa Anjoli1891 ItalijaVale KadoreMarija 1896 1898)

Slika br. 7 Spomen-ploča Antonijine dece

Na sajtu na kome se nalazi porodično stablo gospodina Pičolija (Piccioli) našli smo dragocene informacije za uspostavljanje identiteta pokojne Anđele (Angela Del Favero) rođene u selu Valle di Cadore 1863. godine, udate za Antonija Anjolija (Antonio Agnoli) rođenog u istom selu 19.12.1957. Na tom je lokalitetu takođe sklopljen brak 21.12.1885. Njihova se kći Antonija (Antonia) rodila u Srbiji (na nepoznatom lokalitetu) 1887. godine. Anđela je preminula 31. jula 1890. Sahranjena je sa četiri sina na Novobožurskom groblju. Antonio se nakon Anđeline smrti oženio Marijom Antonijom Marinelo (Maria Antonia Marinello) 11.1.1891. Njihove tri kćeri Caterina, Luigia Susanna i Maria Maddalena su takođe prerano umrle, te se bračni par sa prvobračnom kćerkom Antonijom vratio u rodno

44 Giuseppe Benedetto iz Niša ?

73


mesto Valle di Cadore pre 1902. Tu je Antonio preminuo 2.02.1902. Marija Antonija se potom preudala za Pjetra čilijota (Pietro Ciliotta) i preminula 29.01.1935. godine. Antonijeva sestra Bortola Marija, udata za Jovana Dakorta, ostala je u Božurni.

Nakon otkrivanja grobova porodice Anjoli stupili smo u kontakt sa matičnom službom Opštine Valle di Cadore, da bi smo im saopštili podatke o davno preminulim sugrađanima, i preko službe, sa predsednikom Opštine. Iduće godine je delegacija sa predsednikom Opštine na čelu obišla Novu Božurnu i posetila potomke nekadašnjih sugrađana. Podaci su takođe potvrđeni 2010. uvidom u matične knjige niškog Dekanata, iz kojih smo i došli do saznanja da su Anjoli bili kumovi Jovanu Troteru.

Slika br. 8 Delimična rekonstrukcija porodičnog stabla porodice Agnoli

Prilikom tog terenskog istraživanja 2007. upoznali smo Jelenu Janošević (rođenu Troter 1933. od majke Tereze Da Korte i oca Stevana Trotera). Prema njenom svedočenju, Anjoli su napustili Srbiju nakon smrti njihove dece i pretrpljene krađe stoke. Kad je Anđela preminula, jedno

74


od dece je imalo tri godine45. Jeleni je ovu tužnu priču više puta ispričala majka Tereza, sa kojom je kao dete govorila na italijanskom, budući da ona, tvrdi Jelena, nikada nije savladala srpski jezik.46

Dve godine nakon tog susreta47 vratili smo se u Božurnu da razjasnimo neke nepodudarnosti i da istražujemo kako i kada je zajednica izgubila maternji jezik.

4. Koji je jezik nestao u Novoj Božurni?

Kojim su jezikom govorili pripadnici italijanske zajednice? Odgovor nije jednostavan. U Vale di Kadore govori se retoromanskim govorom poznatim u italijanskoj literaturi kao ladino48, koji se takođe govori u Transacqua, pored nemačkog. U Tarčentu se govori još jednim retoromanskim govorom tj. ladino friulano ili friulano i slovenačkim jezikom. U sva tri lokaliteta govori se regionalnim narečjem (italiano regionale) pod jakim uticajem venecijanskog dijalekta kao prestižnog varijeteta. U Božurni se dakle govorilo ladinom, friulanom i regionalnim narečjem severoistočnog tipa49.

Ostaci jezika sakupljeni na tereskim istraživanjima, međutim, upućuju na opšte severoistočno narečje, bez ikakvih tragova retoromanskih govora, što svedoči o nekom procesu jezičkog prilagođavanja, “koiniziranja”, odnosno primenjivanja regionalnog narečja kao lingua franca zajednice budući da nisu svi naseljenici italijanskog porekla govorili istim varijetetom.50

45 Što se poklapa sa datumom rođenja Antonije Anjoli, tj. 1887.46 Što je nije sprečilo da pregovara, možda uz nečiju pomoć, u ime italijanskih

dezertera: „Svi su u porodici bili za Badolja. U ratu je moja majka sakrila u ambaru 15 mladića dezertera italijanske vojske koji nisu hteli da idu na front. Ona je sa njima razgovarala na italijanskom - možda su bili iz njenog kraja. Svi su je redom poljubili, iako začuđeni što je ona znala njihov jezik, pa su je pitali: „Otkud ti ovde, majko?”. Ona ih je sakrila i pomogla im je da odu u partizane” .

47 April 2010.48 U italijanskoj tradiciji se često upotrebljava naziv ladino, počev od čuvenog dela

G. I. Askolija (Ascoli) „Saggi ladini”, iako može doći do nesporazuma zbog paralelne upotrebe pomenutog lingvonima za jevrejsko-španski jezik.

49 slovenački, nemački i slovenske jezike ne uzimamo ovde u obzir50 U Božurni kao i na radnim mestima gde bi muški članovi zajednice stupali u

kontakte sa sugrađanima iz drugih krajeva.

75


Slika br. 9 Geografska distribucija retoromanskih govora (Pellegrini 1977: 52)

4.1 Relicta

Šta je ostalo? Sasvim malo: deo molitve Angele dei i tri reči. Jelena „na italijanskom” pamti jednu strofu latinske molitive Angele Dei:

Latinski51 Jelenina verzija52

Italijanski Molitva Anđelu čuvaru53

Ángele Dei,qui custos es mei,me, tibi commíssumpietáte supérna,illúmina, custódi,rege et gubérna.Amen.

Andзeli deikostoze meiʃkubiʃtia54

pjetate santaamen

Angelo di Dio,che sei il mio custode,illumina, custodisci,reggi e governa me,che ti fui affidatodalla pietà celeste. Così sia.

Anđele, čuvaru mili,svojom snagom me zakrili.Prema božjem obećanju,čuvaj mene noću, danju.Osobito pak me branida mi dušu grijeh ne rani.A kad s ovog svijeta pođemsretno da u nebo dođem:da se ondje s tobom mogu vijekom klanjat dragom Bogu.Amen.

Tabela br. 1 Molitva Angele Dei51525354

BARBA - Nadimak Antonije Nora. Bratanci su ga zvali čika Barba: zaboravilo se da Barba već znači čika

51 Preuzeto sa: http://la.wikisource.org/wiki/Angele_Dei52 Transkripcija IPA-zapisom prema audio-snimku53 Preuzeto sa: http://www.republikahrvatska.com/Molitva.html54 Iskvareni oblik za “commissum”

76


CAMARETA - Deminutivni oblik imenice camara tj. camera55 (=soba). Označava opremljenu sobu u kojoj je Giovanni Trotter proizvodio svoj certifikovani kačkavalj. Interesantno je da u retoromanskih govora (Terić 2007: 55; Renzi 1994: 177-178) došlo bi do palatalizacije ploziva i eventualno do pada nenaglašenog samoglasnika, npr. čHAMRA

OSTIA ! - Barbina psovka56 o kojoj smo već govorili.

4.1 Causae mortis

Jezici mogu umreti i ako ljudi prežive: umiru od asimilacije. Kad jedna kultura potpada pod uticaj neke jače kulture, manjinski se jezik nalazi pod velikim pritiskom, počinje da slabi, pa na kraju i nestaje (Kristal, 2003: 108-111; Bugarski, 2003: 24). Nestanak jezika nije u ovom slučaju uslovljen biološkim, već sociološkim razlozima. Sociolingvističke su prirode faktori koji uslovljavaju očuvanje ili gubitak jezika: „U situacijama jezičkih kontakata veoma često postoji određeni hijerarhijski odnos između pripadnika različitih društvenih, etničkih i drugih zajednica i jezika kojima one govore. Jezik manjinskih zajednica trpi veliki pritisak većinskog jezika, što veoma često vodi do asimilacije, koja preko bilingvizma i strukturne konvergencije vodi do zamene jezika. zamena jezika u određenoj zajednici faktički predstavlja smrt jezika za pripadnike te zajednice (Filipović, 2009: 107). Prema Bugarskom „male i ugrožene zajednice prihvataju dominantni jezik okoline radi opstanka i boljitka. One najpre postaju dvojezične, a kako iz generacije u generaciju novi jezik jača a raniji slabi, kolektiv vremenom postaje jednojezičan u svom novom jeziku, dok prvobitni maternji jezik biva potisnut u kolektivnu memoriju (…) fragmenti izgubljenog maternjeg jezika mogu se u pamćenju kolektiva zadržati kroz više pokoljenja i posle smrti poslednjeg aktivnog govornika, u sferi narodnog predanja, delimično zapamćenih priča iz detinjstva ili (…) molitve” (Bugarski, 2003: 25).

Stekli smo utisak da se, dok su se brakovi sklapili unutar zajednice,

55 U severoistočnom narečju dolazi do otvaranja medijalnih samoglasnika; na spomen-ploči Jovana Trotera nailazimo na pogrešni oblik „TrAter“, što takođe svedoči o tom fenomenu.

56 Eto, žena sačuvala molitivu, a muškarac psovku…

77


jezik, i pored svih promena, nekako očuvao, i da je prenošen matrilinearnim nasleđivanjem. U patrijarhalnim društvima, naime, žene su za razliku od muškaraca, svoju radnu aktivnost obavljale kod kuće, ne stupajući u kontakt ni sa kim osim sa članovima zajednice; u takvim sredinama ženska deca se obično nisu školovale, te se jezik čuvao do braka, tj. do izlaska iz devojačke kuće. Poprilično mala zajednica, koja svoje prihode ostvaruje poljoprivredom, stočarstvom i trgovinom proizvedenim namirnicama, ne može da preživi izolovana: potrebne su ruke (deca) za obrađivanje zemlje kao i (novi) kupci. Kada su se sunarodnici masovno odselili nakon završetka železničkih radova, „spoljni” su odnosi tim izolovanim porodicama postali potrebniji, i time se lako objašnjava sklapanje egzogamičkih brakova, makar „u beganje” i sve posledice započetog procesa asimilacije u sociolingvističkom pogledu.

Stadijumi procesa jezičke zamene

Generacijeemigranata

Odlike U Novoj Božurni

1. Bilingvizam, koinizacija

2. Semilingvizam

3. Monolingvizam sa retkim izuzecima

4. Apsolutni monolingvizam

Prva generacija

Druga generacija

Treća generacija

četvrta generacija

Usvajanje Lb iz nužde; upotreba La u porodici a regionalnog narečja kao lingua franca

Deca Lb usvajaju kao L1; roditelji im ne prenose La iako se i dalje upotrebljava u porodici (sve više idiosinkratički)

Ostaju reči, priče, molitve, pesmice

zajednica je postala jednojezička

Od naseljenja do sklapanja prvih mešovitih brakova

Između dva rata.Jezik na ivici smrti, pasivna upotreba kod novih generacija

Od pedesetih godina. Jezik na samrti iako ima još ponekog57 govornika

Jezik je potpuno58 izgubio svoje govornike, tj. jezik je nestao

Tabela br. 2 zamena jezika u Novoj Božurni5758

57 Bar dvoje: Jelena Troter i Barba58 zanimljivo je da je jedan od poslednih govornika još uvek živ, ali više nije u stanju

da govori italijanski – jer je, navodno, „zaboravio”.

78


5. Zaključak

Kao što naglašava Kristal, uzroci smrti jezika su višestruki. Što se Nove Božurne tiče, zaključili smo sledeće: 1. veličina populacije govornika (drastično smanjena 1915. epidemijom tifusa i ratom), 2. nužnost sklapanja mešovitih brakova – „potreba za rukama” već kod druge generacije, 3. prekid odnosa sa matičnom zemljom, 4. nemogućnost školovanja na maternjem jeziku, 5. pritisak većinskog stanovništva, 6. doživljavanje maternjeg jezika kao prepreke za integraciju.Uprošteno rečeno, gubitak etničkog jezika predstavlja cenu koju je zajednica platila radi opstanka i prosperiteta.

“Naši roditelji jezik su znali, ali nisu nam preneli. Šteta !”59

Lista referenci:

Borisavljević, D. Pruga koja je Italijane zadržala u Srbiji. Politika, Preuzeto sa: http://www.naslovi.net/2008-02-04/politika/pruga-koja-je-italijane-zadrzala-u-srbiji/562885 [4.02. 2008.]

Brenna, P. G. (1918). L’emigrazione italiana nel periodo ante bellico. Firenze: R. Bemporad.

Bugarski, R. (2003). Jezici. Beograd: čigoja.Filipović, J. (2009). Moć reči. Beograd: zadužbina Andrejević.Gallon, S. (2007a). Il Vice-consolato d’Italia a Nish ed i lavori ferroviari

(1884-1888). U: I binari che ci hanno portato già una volta in Europa (Svetozarević et al., prir.), Niš: GIP Punta-Agenzia „Dante Alighieri, 9-38.

Gallon, S. (2007). “Si intelligenti pauca, intelligentissimo verbum”. Padre Angelo Tondini De’ Quarenghi e la comunità cattolica (Nis 1883/1885). U: I binari che ci hanno portato già una volta in Europa (Svetozarević et al., prir.), Niš: GIP Punta-Agenzia “Dante Alighieri, 65-89.

Genovesi-Bogićević, A. (2007). Famiglie di origine italiana nell’area della

59 Jelena Troter, 2010.

79


Toplica. U: I binari che ci hanno portato già una volta in Europa (Svetozarević et al., prir.), Niš: GIP Punta-Agenzia „Dante Alighieri, 47-64.

Genovesi-Bogićević, A. (2008). Famiglie di origine italiana nell’area della Toplica. Bollettino ITALS, Preuzeto sa: http://venus.unive.it/italslab/modules.php?op=modload&name=ezcms&file=index&menu=79&page_id=444

Ilić, N. P. (1977). Oslobođenje Južne Srbije 1877-1878. Beograd: Sloboda.Jagodić, M. (2004). Naseljavanje Kneževine Srbije 1861-1880. Beograd:

Istorijski Institut.Kanic, F. F. (2007). Srbija. Zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja

XIX veka. Druga knjiga. Beograd: Logos Art.Kristal, D. (2003). Smrt jezika. Beograd: Biblioteka XX vek.Nikolić-Stojančević, V. (1985). Toplica – Etnički procesi i tradicionalna

kultura. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti – Etnografski institut.

Milićević, M. đ. (1884). Kraljevina Srbija. Beograd.Nestorović, S. (1972). Pod Hisarom. Beograd: Republički odbor Saveza

boraca narodno-oslobodilačkog rata RS Srbije. Pellegrini, G. B. (1977). Carta dei Dialetti d’Italia. Pisa: Pacini Editore.Petrović, M . Sir topličkih Italijana za srpskog kralja. Blic, Preuzeto sa:

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/88189/Sir-toplickih-Italijana-za---srpskog-kralja [14. 09. 2009.]

Priante, M. (2007). Le basi di un nuovo cattolicesimo, l’esempio di Padre Cesare Tondini de’Quarenghi in Serbia. U: I binari che ci hanno portato già una volta in Europa (Svetozarević et al., prir.), Niš: GIP Punta-Agenzia „Dante Alighieri, 90-101.

Renzi, L. (1994). Nuova introduzione alla filologia romanza. Bologna: Il Mulino.

Roganović, B. Del Boj i Rodni iz Srbije. Press, Preuzeto sa: http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=9926 [29.04. 2007.]

Rosoli, G. (1978). Un secolo di emigrazione italiana. Roma: Cser.Rudić, V. B. (1992). Stanovništvo Prokuplja. Beograd: Etnografski institut

SANU.Scotti, G. (2007). Gli italiani in Serbia dalla fine dell’800. U: I binari che

80


ci hanno portato già una volta in Europa (Svetozarević et al., prir.), Niš: GIP Punta-Agenzia „Dante Alighieri, 39-46.

Terić, G. (2007). Istorija italijanskog jezika. Beograd: Filološki Fakultet.Vuković, M. T. (2004). Narodni običaji, verovanja i poslovica kod Srba.

Beograd: Sazvežđa.zečević, D. U Toplici dva Uskrsa. Novosti, Preuzeto sa:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:237240-U-Toplici-dva-Uskrsa

[13. 04. 2009.]Sajt sa rodoslovnim stablom porodice Roberta Pičolija (Roberto Piccioli): h t t p : / / w w w. p i c c i o l i . c o m / g e n e a l o g i a / i n d i v i d u a l .

php?pid=I14229&ged=piccioli.ged (Angela Agnoli Del Favero) Ethnologue – Languages of the World.

http://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=lldhttp://www.ethnologue.com/show_language.asp?code=fur

81



LANGUAGE SHIfT wITHIN ITALIAN EThNIC COMMUNITy IN ThE VIllAGE

Of NOVA BOžURNA (PROKUPlJE)

summary

The aim of this paper is to describe and analyze the language shift within Italian ethnic community in the village of Nova Božurna, near Prokuplje. In the first section I will reconstruct genealogies and emigration histories of four families whose ancestors emigrated from Italy to the South of Serbia after liberation. Afterwards, the language change process will be described and qualitatively analyzed from a multidisciplinary point of view.

key words: language substitution, language death, language loss, communities of Italian origin

83

OD JEzIčKOG KONTAKTA I INTERFERENCIJE DO PROMENE KODAKOD RUMUNA U SRPSKOM DELU BANATA

Minerva Trajlović-KondanFilološki fakultet Univerzitet u Beogradu

OD JEZIčKOG KONTAKTA I INTERfERENCIJE DO PROMENE kODA kOD RUMUNA

U SRPSkOM DELU bANATA

sažetak

Dinamika i evolucija jednog jezika kao i promene koje se dešavaju u tom jeziku ne ograničavaju se samo na razvoj njegovog lingvističkog sistema, ne podrazumevaju samo njegove govornike već i društveni i pravni kontekst u kojem se taj jezik odvija. Rumunski govornici iz srpskog dela Banata koji su se preselili iz drugog govornog područja žive danas u zajednici u kojoj svakodnevne komunikacijske norme zahtevaju korišćenje više kodova: banatskog govora, standardnog srpskog i standardnog rumunskog jezika. Interferencija i prelazak sa jednog sistema na drugi u istraženom govoru postaje prirodan fenomen koji se manifestuje u raznim oblicima u zavisnosti od raznih vanjezičkih faktora.

Ključne reči: banatski govor, srpski jezik, rumunski jezik, kontakt, interferencija, promena koda

Uvodne napomene

Odlika savremene lingvističke slike je povećan broj kontakata među jezicima, fenomen koji se dovodi u vezu sa evolucijom društva, potrebom za komunikacijom i težnjom za jezičkom globalizacijom.

Istraživanje fenomena jezičkog kontakta podrazumeva usvajanje određene perspektive i određenih metoda, postavki i teorija sociolingvističke analize i lingvističke kontaktologije1 iz kojih ćemo sagledavati jezik u svojoj raznovrsnosti i varijabilnosti polazeći od njegove upotrebe kao sredstva komunikacije u sociokulturnom i istorijskom kontekstu.

1 Treba napomenuti da istraživanje ovih fenomena podrezumeva interdisciplinarnost koja uključuje sociološke, etnološke, antropološke, psihološke, psiholingvističke, neurolingvističke i druge perspektive.

84

Minerva Trajlović-Kondan

Najzanimljiviji fenomeni lingvističkih kontakata protiču iz područja gde se govore dva ili više jezika ili dijalekata/govora, u kojima deo populacije vremenom postaje bilingvalan ili multilingvalan. Takav je slučaj i sa multietničkom, multikulturnom i multijezičkom Vojvodinom u kojoj koegzistiraju različiti jezički sistemi koji omogućavaju sporazumevanje različitih etničkih zajednica, istovremenim korišćenjem više jezičkih sistema od strane istih govornika.

Naša analiza se temelji na istraživanjima na terenu koja su vršena u mestima Vladimirovac (Petrovasala) u periodu od 2002. do 2006. godine i u naseljima Ovča, Sutjeska, Seleuš i Kuštilj 2010. godine. Građu čine obrasci govora lokalnog stanovništva iz pomenutih mesta, različitog uzrasta različitih profesija, obrazovanja, različitog društvenog položaja i pola.

U nastojanju da prikažemo govornike različitog uzrasta ustanovili smo konvencionalno tri generacije govornika: stariju, srednju i mlađu generaciju.

Naš pristup je induktivnog tipa, a perspektiva je sociolingvistička.

1. Rumuni u srpskom Banatu. Govorni jezik Rumuna u srpskom delu Banata

1.1. Rumuni žive na ovim prostorima od davnina. O njihovoj prošlosti na ovom području govore istorijski izvori i arheološka otkrića. Neka banatska mesta sa rumunskim življem nastala su u doba velikih migracija balkanskih naroda za vreme turske vladavine u Banatu (1552-1718). Najveći deo rumunskih naselja u srpskom Banatu nastao je u kasnijoj kolonizaciji u vreme austrijske dominacije. Napominjemo da su Rumuni u srpskom delu Banata činili starosedelačko stanovništvo u mnogim mestima u okolini grada Vršca, koja su se pojavila u XIV i XV veku, od kojih su neka do danas ostala u potpunosti rumunska. Prema statističkim podacima iz 2002. godine, u Vojvodini živi u 42 naselja, u južnom i u centralnom delu Banata 34. 576 Rumuna. Najveći deo Rumuna u srpskom delu Banata živi u ruralnoj sredini ali i u gradovima poput Vršca, Pančeva, zrenjanina, Bele Crkve ili Novog Sada i Kovina.

85


Rumuni u srpskom Banatu su banatskog, oltenskog i erdeljskog porekla2. (Flora 1958:128; Maluckov 1985: 31-33)

U multijezičkoj sredini kakva je Banat, jezik postaje marker identifikacije unutar grupe ali i prepoznatljivosti van nje. Standardna varijanta rumunskog jezika izučava se u školi3. Bogosluženje se takođe odvija na standardnom rumunskom jeziku. Treba naglasiti da je standardni rumunski jezik simbol kulturnog i književnog obrasca Rumuna sa ovih prostora, dok se banatski govor upotrebljava u krugu porodice, prijatelja, odnosno u svakodnevnoj komunikaciji među stanovnicima u mestima sa rumunskim življem.

1.2. Evolucija rumunskog banatskog govora u Vojvodini razlikuje se od evolucije rumunskog jezika koji se koristi u drugim područjima u kojima žive Rumuni.

Istraživači koji su se bavili rumunskim banatskim govorima smatraju da govor Rumuna u srpskom Banatu nije jedinstven i da varira od mesta do mesta. Razlike između ovih govora dovode se u direktnu vezu sa različitim područjima iz kojih potiču Rumuni - Oltenija, Transilvanija i Banat, ali i sa okolnostima u kojima su se našli na novoj teritoriji kao

2 U zavisnosti od porekla razlikujemo: tipično banatska naselja (Alibunar, Barice, Margita, Nikolinci, Vladimirovac, Veliki Torak, Ečka, Sutjeska Deliblato, Dolovo, Omoljica, Mramorak); naselja sa stanovništvom erdeljskog porekla (Mali Torak, Jankov Most, Klek, Glogonj, Jabuka, Ovča); naselja sa stanovništvom oltenskog porekla (Lokve, Straža, Banatsko Novo Selo) (Flora 1958:128).

3 U predškolskim ustanovama, vaspitanje i obrazovanje dece pripadnika rumunske nacionalne manjine na rumunskom jeziku organizovano je u svim mestima u kojima je broj dece dovoljan. Nastava na rumunskom jeziku u osnovnim školama izvodi se u 14 od ukupno 18 mesta u Banatu. Srednješkolsko obrazovanje organizovano je u Gimnaziji „Borislav Petrov Braca” u Vršcu i Srednjoj ekonomsko-trgovinskoj školi „Dositej Obradović” u Alibunaru. Učenje maternjeg jezika s elementima nacionalne kulture obavlja se u po jednoj srednjoj školi u Vršcu i Kovačici. Što se visokog obrazovanja tiče, nastava na rumunskom jeziku organizuje se u Vršcu gde postoji Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihajlo Palov” kao i Odeljenje Učiteljskog fakulteta iz Beograda na rumunskom jeziku. U Novom Sadu postoji Katedra za rumunski jezik i književnost gde se rumunski jezik izučava kao maternji jezik, za razliku od Grupe za rumunski jezik i književnost u Beogradu gde se rumunski jezik izučava kao strani jezik ali upisuje i studente, pripadnike rumunske nacionalne manjine.

86


posebna etnička zajednica. Istovremeno ove razlike dovode se u vezu i sa jezičkim ponašanjem, izgradnjom i uspostavljanjem identiteta u novoj sredini. Treba napomenuti da je za mnoge Rumune veza sa zemljom iz koje potiču imaginarna jer su u nju putovali samo turistički ili je nikad nisu posetili, te vrednosne sisteme i strategije očuvanja svog identiteta kao i otpor asimilaciji nalazimo u zajedničkom jeziku, religiji, običajima, tradiciji.

Svaki stanovnik rumunske nacionalne manjine u ovom regionu, bez obzira na stepen obrazovanja i lingvističku kompetenciju, svestan je da govori rumunski jezik, ali ne kao drugi Rumuni. Verovatno da nije uvek bilo tako. Shvatanje razlika se postepeno razvijalo sa pojavom institucija, čiji je cilj bio učenje i negovanje rumunskog književnog jezika. Danas su ove institucije brojnije i efikasnije, a mediji prodiru volens nolens u svaki dom, nudeći govornicima banatskog govora jedan novi kulturni model. Između lokalnog govora i standardnog rumuskog jezika dolazi do interferencije čiji su rezultati sve očigledniji. Sa druge strane, uticaj srpskog jezika, zvaničnog jezika u Srbiji, doprinosi određenju ovog lingvističkog procesa, situacija koja je uostalom specifična za sva rumunska naselja u srpskom Banatu.

Svojim fonetskim karakteristikama, palatalizacijom konsonanata i fonetskim alternacijama, banatski govori se udaljavaju od dakorumunske osnove. Bogatu komponentu rumunskih govora u srpskom Banatu čine regionalizmi, lokalni i arhaični termini, izrazi i sintagme koji su se sačuvali do danas, prenoseći se sa generacije na generaciju.

Govor Rumuna u srpskom delu Banata4, nasleđen je u porodici, ima arhaičnu osnovu i pripada perifernoj zoni. Kao što je poznato, periferne zone jednog jezika su najkonzervativnije, a govori koji su predmet našeg razmatranja predstavljaju riznicu izuzetno zanimljivih leksičkih elemenata dragocenih za sve istraživače koji se bave istorijom rumunskog jezika.

Polazeći od činjenice da Rumuni iz Banata žive u heterogenoj sredini, moramo naglasiti da procesi urbanizacije i civilizacijskog progresa

4 Govori kojima se bavimo u ovom radu bili su predmet istraživanja mnogih dijalektologa. Dovoljno je da pomenemo lingviste Gustava Vajganda, I. A. Kandrea, B. P. Hašdeua, J. Popovića, Severa Popa, Emila Petrovića, Radua Floru, imena koja su ušla u istoriju rumunske filologije, kako bismo razumeli interesovanje istraživača za rumunski govor na ovom prostoru.

87


ostavljaju vidne pečate i u njihovom govoru, odnosno u njihovom jeziku komunikacije. Ono što karakteriše govor Rumuna, generacijski gledano, jeste dijahrona hibernacija govora pripadnika starije generacije, koji su sačuvali jezik svojih predaka i interferencija rumunsko-srpska i srpsko-rumunska u govoru srednje i mlađe generacije.

2. lingvistički kontakt, interferencija i promena koda. Teorijski okvir istraživanja 2.1. Posledica lingvističkog kontakta je bilingvizam koji, prema

shvatanju Juriela Vajnrajha, predstavlja naizmenično upotrebljavanje dva jezika (1953:1). Andre Martine smatra da postoje jednojezične osobe za koje bilo kakva vrsta jezičke komunikacije znači korišćenje istih fonoloških, morfoloških, sintaktičkih ili leksičkih struktura. Istovremeno, tvrdi Martine, postoje i osobe koje su u većoj ili u manjoj meri sposobne da promene kod od jednog do drugog diskursa, da upotrebljavaju drugu fonologiju i drugu sintaksu. „To su bilingvalne osobe, ili ukoliko raspolažu sa više kodova, multilingvalne, bez obzira na stepen savršenosti koji su dostigli u upotrebi svakog jezika”. (Martinet 1970: 217-218)

U potrazi za opštevažećom definicijom bilingvizma saglasni smo sa tvrdnjom Ranka Bugarskog koji smatra da takva deficija ne postoji, jer je biligvizam relativan pojam koji se može određivati u zavisnosti od raznih kriterijuma5 kao što su poreklo, znanje, funkcija ili identifikacija govornika (Bugarski 1997: 117-118) te se ovaj složeni fenomen proteže od potpune dvojezičnosti do čistog monolingvizma.

U slučaju Rumuna iz srpskog dela Banata bilingvizam ćemo shvatiti kao lingvističku situaciju manjinske zajednice koja stupa u jezičke kontakte sa pripadnicima većinske zajednice. Uticaj jezičkog sistema većinskog naroda uslovljen je vanlingvističkim faktorima: istorijskim, geografskim, socijalnim, političkim, kulturnim, psihološkim.

2.2. Još jedan pojam koji bi trebalo uzeti u obzir u istraživanju govora Rumuna u srpskom Banatu je pojam diglosije koja označava

5 Po analogiji sa kriterijumima koje određuju maternji jezik (Bugarski 1997: 117).

88


koegzistenciju dve veoma suprotne varijante istog jezika od kojih visoka varijanta nije nikada maternji jezik. (Ferguson 1959; Ruxăndoiu, Chiţoran 1975:22) U određenim lingvističkim zajednicama, diglosija se povezuje sa drugim fenomenom, bilingvizmom, i na taj način situacija postaje mnogo složenija. Fišman, međutim, smatra da svaki od ova dva fenomena može postojati sam za sebe (1971: 295), ali da u određenim situacijama dolazi do mešanja nekih vrsta bilingvizma sa diglosijom6.

2.3. Vrste kontakta su te koje uslovljavaju bilingvizam i samim tim širenje interferencije. Interferencija7 predstavlja momentalno ispoljavanje fenomena lingvističkog kontakta, pretpostavljajući promene i reorganizaciju normi jednog jezika u trenutku uvođenja stranih elemenata. (Sala 1997:37)

Odnoseći se na faktore koje uslovljavaju izbor jednog ili drugog jezika/varijeteta, Euđen Košeriu 1997. godine govori o sistemskim faktorima koje definiše kao „pasivne faktore, posledice govora i istorijskog određenja lingvističke slobode“. Ovi faktori nisu aktivni faktori ili određujući uzroci promene (Coşeriu 1997:101). Vansistemski faktori, po mišljenju Košeriua, su faktori koji određuju fenomene interferencije i zavise od društvene i psihološke percepcije bilingvalnih govornika (Ibidem:102) kao što je lakoća izražavanja, preferiranje jednog jezika u odnosu na drugi, stav prema jeziku i kulturi zajednica u kojima se određeni jezik govori, stav i tolerancija prema mešavini jezika, autoritet koji imaju bilingvalni govornici u zajednici, stepen efikasnosti jednog ili drugog jezika u svakodnevnoj komunikaciji, emotivna umešanost, nivo percepcije izražajnosti u određenim situacijama (Weinreich 1953: 3-4; Bloomfield 1933:477), povećavanje i homogenizacija bilingvalne grupe, geografsko područje, rasa, pol, godište, društveni status, profesija, društveni i politički odnosi među zajednicama, ruralno-urbana demografska raspoređenost. (Weinreich 1953: 87-89)

2.4. Kod bilingvalnih i multilingvalnih govornika obično dolazi do

6 S ovim u vezi treba napomenuti i distinkciju Ranka Bugarskog između horizontalnog i vertikalnog bilingvizma. Pod vertikalnim bilingvizmom, Bugarski podrazumeva „diglosijski rascep između višeg i nižeg varijeteta” (1997:118).

7 Umesto termina interferencija, danas se sve više koristi termin transfer (Haugen 1970:226; Ajduković 2003).

89


promena koda (shift)8 i preključivanja/prebacivanja koda (code switching). Preključivanje (code switching) označava sposobnost govornika

da se prebaci sa jednog jezika, dijalekta ili stila na drugi u toku verbalne interakcije i predstavlja složen i dugotrajan proces, koji proističe iz interakcije sistema strukturnih, društvenih i psiholoških faktora, čiji se doprinos i efekat ne mogu tačno predvideti.

za Kerol Majers-Skoton, preključivanje koda predstavlja odabir oblika iz jezika-matrice (embedded language: EL) u ugrađeni jezik (matrix language: ML), u toku istog razgovora. (Myers Scotton 1993a: 67; Filipović 2009: 92-93)

Pretpostavlja se da bilingvalni/multilingvalni govornik može intuitivno da identifikuje jezičku matricu, kao i mešanje elemenata koji pripadaju ugrađenom jeziku (EL) ali istovremeno postoji mogućnost promene između ML i EL, u zavisnosti od raznih spoljnih faktora, bilo sinhronijskih, u istom razgovoru, ili dijahronijskih, kao posledica određenog istorijsko-političkog razvoja jedne zajednice (Myers Scotton 1993a: 83).

3. Pozajmljenice, kalkovi, promena koda u govoru Rumuna u srpskom delu Banata

3.1. Svi fenomeni koji se javljaju u procesu bilingvizma predstavljaju interferencije.

Najučestaliji oblik pozajmljivanja reči u arealima u kojima se govore dva ili više jezika ili varijeteta i u kojima deo populacije vremenom postaje bilingvalan je preuzimanje reči zajedno sa novim stvarima i pojmovima koje preuzete reči imenuju. Kulturološke pozajmljenice predstavljaju potrebu i odnose se na konkretne realije i koncepte sa kojima govornici svakodnevno dolaze u kontakt. Pored toga, u određenim zajednicama ili profesionalnim krugovima, govornici usvajaju navike govora drugih, naročito onih koji pripadaju višem društvenom sloju. Na taj način oni

8 Promena (shift) podrazumeva preuzimanje jednog ili drugog identiteta, pojava koja je situaciono motivisana i predstavlja „stabilan” fenomen za multilingvalne zajednice (Myers Scotton,1993a:73).

90


postaju posrednici i nosioci leksičke informacije između raznih socijalnih grupacija. Imitacija prestižnog u ograničenom kadru9 predstavlja suštinski psihološki faktor realizacije dijalektalne pozajmljenice10. Iz ovoga proizilazi suštinska uloga govornika u prozvodnji i širenju inovacije. Ne postoji vremenska odrednica u kojoj se ovaj proces odvija, jer postoji mogućnost da više govornika realizuje istu inovaciju uporedo i nezavisno od drugih govornika (Bloomfield 1933: 445).

3.1.1. Proces jezičkog pozajmljivanja u transkriptima razgovora Rumuna iz srpskog dela Banata odvija se na svim nivoima jezičke strukture. U transkriptima razgovora koje smo proučavali kulturološke pozajmljenice pokrivaju sva semantička polja: vichendiţă, sobă, cupatilă, lavabo, cadă, comuşaľcă, pricoliţă, alivatăr, aĭvar, sucnă, rolcă, căput, prusluc, partiĭě, dom, ispit, nagradă, carfiĭol, căĭgană, cărmănadlă, jâvină, cnedľě, crişcă, ćevapi-ćevapćići-ćebapćići faşirt, fľekiţă, ghibaniţă, seriĭě, televiziĭě itd. Njihova frekvencija je velika u zajednici koju smo proučavali i one se pojavljuju kod govornika različite starosne dobi.

Prvu fazu pozajmljivanja/nulta adaptacija podrazumeva aktivaciju reči (Ajduković 2005:138-143) ili transfer modela i njegovu imitaciju, odnosno preuzimanje modela iz jezika A u jeziku B. U ovoj fazi transfer se odvija bez poteškoća jer govornici ne traže rešenja za adaptaciju, pa replika zadržava fonološki oblik modela: mikrotalasna, servis, trosed, dvosed, kafematik, sokovnik itd. Naglašavamo da je broj ovih leksema mali i da ih najčešće susrećemo kod mladih što se može objasniti činjenicom da su mladi receptivniji kada su u pitanju novine, oni vernije prenose nazive, ali je takođe potrebno naglasiti da i moda igra veliku ulogu u preuzimanju ovih leksema.

Elementi koji nastaju preslikavanjem nisu apsolutno identični sa elimentima u jeziku A (Ajduković 2003). Govornici jezika B reprodukuju foneme iz jezika A polazeći od fonoloških normi primarnog jezika: baterija > batériĭĕ; sendvič > sendvíć; buter > putăr; komušaljka > comuşál’că; prikolica > pricoliţă. (Trajlović-Kondan 2006: 215-216)

O pozajmljenici govorimo u momentu kada je transfer lekseme

9 Migracija na relaciji selo-grad, donosi sa sobom i modifikaciju socioprofesionalnog statusa.

10 Termin dialect borrowing pripada L. Blumfildu (1933: 477 - 482).

91


finalizovan potpunom integracijom u novi jezički sistem. Leksema je integrisana u fazi u kojoj je završena zamena glasova iz jezika A u jezik B, kada dobija sopstveni naglasak i kada ima oformljenu morfološku paradigmu (Trajlović-Kondan 2006: 213). U ovakvoj situaciji integrisana leksema „počinje da motiviše postojanje kroz opozicije koje ostvaruje u odnosu na ostale reči“ (Kiraly, F. 1990:28-29): prikolica > pricolíţă (Am ľegat pricoliţa dă tractor [Priključio sam prikolicu na traktor].

3.1.2. Na proces lingvističkog transfera utiču u velikoj meri ideološki i atitudinalni faktori. Tako, vernost maternjem jeziku i pripadnost određenoj etničkoj zajednici mogu da ohrabre otpor ka usvajanju stranih reči. Govornici u takvim situacijama pribegavaju lingvističkim kalkovima:

[...] cafa s-a făcut dân lapćě, am căpătat tot dî l_aĭa, îî, lapćě în praf [mleko u prahu]

[...] Atâta dă faĭń ćevapi n-am mâncat dă mult, într-un sos dă părădăĭs [paradajz sos].

ili deskripcijama:[...] am întâlnit-o pă duamna Leposava Pavlović, carĭě ĭo consider

c-a fost, cum îĭ spuńě, a acompańat-o în vĭaţă pe ređina Mărioara. [Bila je životna saputnica kraljice Mariore].

U momentu u kome pozajmljenica ima semantički limitiranu11 funkciju počinjemo da govorimo o promeni koda ili preključivanju kodova12.

3.2. Preključivanje kodova (code switching) u govoru Rumuna iz srpskog dela Banata odigrava se u svakodnevnom diskursu, u neformalnim situacijama, ali i u diskursima vezanim za formalne situacije govora.

11 Veoma je teško odrediti granicu između pozajmljenice i preključivanja kodova. U sociolingvističkoj literaturi kao kriterijum razgraničenja ovih pojmova navodi se neintegrisana/neadaptirana reč. Haugen, međutim smatra da treba utvrditi nivo bilingvizma govornika kao i frekvenciju upotrebe određene reči.

12 Ove termine ćemo smatrati sinonimima.

92


S obzirom da je u slučaju ovog govora reč o više varijeteta, o banatskom govoru poddijalektu, o standardnom rumunskom jeziku, standardnom i razgovornom srpskom jeziku, izbor jezika/varijeteta predstavlja i bilingvalni fenomen i diglosiju. Govornik u zavisnosti od komunikativne situacije, teme razgovora i intencije, odlučuje koji će jezik ili varijetet koristiti.

Analizirani transkripti razgovora ukazuju na jasne slučajeve svesne ili nesvesne promene koda u okviru istih govornih događaja, unutar istog diskursa ili unutar iste rečenice.

U formalnoj situaciji, rumunski govornici iz srpskog Banata svesno prelaze sa jednog koda na drugi, sa standardnog rumunskog jezika na srpski jezik:

[...] îi dau cuvântul doamnei Felicia Marina Munteanu. Dajem reč gospođi Feličiji Marina Munteanu koja je naša Vladimirovčanka i koja će voditi večerašnji program. Bună seara dragi petroviceni... Dobro veče dragi Vladimirovčani [...]

Kada se obraćaju publici, akteri navedene situacije bez poteškoća prelaze sa jednog jezika na drugi. U međusobnom razgovoru, govornici nesvesno koriste banatski govor:

(M.M. îi spune Feliciei): - Ĭo deja am înśěput s-o śićesc... ĭo până la urmă dacă deja am început ş-atunś ĭo termin, nu? [- Ja sam već počeo da čitam... ja do kraja ako sam već počeo i onda ja završavam, ne?]

U spontanom razgovoru nailazimo na reči, sintagme i konstrukcije koje su funkcionalno motivisane i situaciono opravdane. U takvoj situaciji se ne radi o slučajnim promenama lingvističkih kodova, koje nastaju brzo i neprimetno, o popunjavanju praznina u diskursu govornika/sagovornika:

Am lucrat laa, îî obraćunski službenik, ľ-am făcut platne spiskove.

U određenim situacijama promena koda najavljuje se konstrukcijom: cum zice (spuńě) sârbul (sârbii) [kako kaže (govori) Srbin/Srbi], cum să spuńě în sârbĭeşćě [kako se kaže na srpskom]:

Salaš cum spun sârbii... odaĭě.

93


Govornici se često pozivaju na srpske leksičke jedinice koje im spontano padaju na pamet, ali ne zbog toga što ih nemaju u sopstvenom govoru ili ih u drugim situacijama ne upotrebljavaju:

Moşu, ĭěl n-a cumpărat nekretnině [...]aoru nu propada niśodată.

Sagovornik ne može da se seti određene reči ili konstrukcije iz svog maternjeg jezika:

P.T. Când am făcut prântu, cu ocaziĭa Anuluĭ-Nou, când să faśě aĭa ... cum îĭ spuńě, vrabac. Şći.. vrabaţ îĭ spuńě, nu şćiu rumâńěşćě cum îĭ dzâśě. Noĭ atunśa aşa ĭ-am dzâs [...]

Izbor jednog ili drugog koda kao i njihovo preključivanje zavisi od namere govornika. Govornik pribegava leksemama iz srpskog ili rumunskog jezika, jer smatra da one bolje izražavaju noviju društveno-ekonomsku stvarnost:

Mă uĭt la serii, dar nu-mi baš place că le uit. Cel mai mult îmi plac filme interesante, pentru mine interesante, američke filmove. Dokumentarne emisije, despre sanataće, despră copiii, cred că toţi părinţi despre copii [...]

Nasa a descoperit o gaura neagră, acuma ar ivit la realitatea [Nasa je otkrila crnu rupu, sada su javili na Realitatea TV].

Najčešće promene koda u analiziranim transkriptima razgovora su nesvesne.

Iz psiholingvističke perspektive govori se o mogućnostima nesvesnog uvođenja jedne reči/sintagme/rečenice/diskursa stranog jezika u govor pojedinih govornika, kao rezultat višeg nivoa bilingvizma. U takvoj situaciji, bilingvalni govornik poprima dva identiteta, identitet člana manjinske zajednice i identitet člana većinske zajednice:

[...] a trăbuit să mă duc la academiĭa militară, aşa numitu soš, škola rezervnih oficira [...]

Fiindcă, când am văzut că nu sunt angajat la radio, n-am anunţat exact ziua plecării, adică, exact la ziua plecării, la şase dimineaţa, am venit la udba, m-am ridicat paşaportul şi m-au chemat la nouă să mă

94


prezint la udba, centrala la Belgrad, şi m-au ţinut aşa şapte ore într-o camera, numai cu o bancă lungă aşa.

Svakodnevnim slušanjem određenih reči, govornik upotrebljava srpsku reč, jer mu je ona bliža:

[...] Îĭ_al măĭ bun ţentarşuter dân lumĭě. N.P. - Patru patru, numa unu a bătut, van konkurencije... numa a bătut. [...] A adus, ş-acuma ţân bănśi d-ăľa ... srpska narodna banka, dă

śinsućě srpski dinar, dă duauă sućě, noĭ.

U određenim situacijama govornik/sagovornik koristi lekseme kojima imenuje pojmove koji ne postoje ni u standardnom rumunskom, ni u banatskom govoru:

[...] el nu a mâncat niśodată niś ćocolino nici frutolino, ći ĭ-a plăcut tarĭě mult varză dulśe ori curĭeķi acru [...]

Govornik ili sagovornik citira diskurs treće osobe i putem promene koda predstavlja i identitet te osobe.

[...] şî ăşća să uĭtă la mińě: „Mă śe cauţ tu?“ „Ja sam direktor doma kulture“. „Ma kakav direktor, ti si klinac.“ „Kakav klinac, reko daj ti meni filmove [...]“

Korišćenje određenih reči ili sintagmi iz srpskog jezika stvara kod govornika osećaj modernosti i moći:

Am fost la delta siti, majko moja, śě lucruri ekstra am vădzut scumpĭě dar vredi.

U okviru istog iskaza često se kombinuju reči iz banatskog govora sa rečima iz srpskog jezika ili standardnog rumunskog jezika radi preciziranja nekog pojma i postizanja ekspresivnosti u govoru. Ovi sinonimi ili čak serija sinonima imaju i metalingvističku funkciju, jer ukazuju na odnos jednog sistema prema drugom sistemu uključujući i ponašanja u kulturi13 za koju je određeni jezik vezan (Kristal 1985:149):

13 Tu pre svega mislimo na odnos između svesti govornika/sagovornika i poruke, ali i između spontanih poruka i metajezika (Slama-Cazacu, 1980: 412).

95


[...] şcuala dă arhitecţ, arhitektonski smer la Belgrad [...][...] Paş-al mic a fost la bubńeve, la tobĭě [...][...] fost încadrat în revista de filozofiĭe a studenţiilor de filozofie din

Belgrad Filozofski seminar ..Seminarul filozofic [...]Poaćě şoaricile îrćiľě s-o-nghită.[...] vĭeđě că đumńaţa la dejun, la fruştuc, nu-ĭ... nu să dă nimica

trăbă să-ş ĭa a luĭ mâncarĭě [...]

U širem diskursu, dešava se da govornik nesvesno koristi i srpsku i rumunsku reč u označavanju iste realije:

Parća marĭě, nouădzăś şî noauă la sută rămâńě nameştaĭu aşa cum a fost, însamnă culoarĭa lu ľěmn, cu... fără lacuri, fără nimic, numa zaştita. Zaştita-ĭ ca un fĭěl dă cremă pântru păpuś. Ķar şî mirosu, şî mirosu arĭě ăla. Î... La restaurarĭě, însamnă dacă, dacă vr-un... vr-o mobilă n-avĭa vr-un piśor, o śěva n-arĭě la ĭěl, să folosăsc scânduri carĭě-s bătrâńě, de egzemplu, dacă scândura... nu şćiu niś ĭo dă śe-ĭ, dân ľěmnu ăla să folosăşćě, însamnă, şî să fiĭě ľěmnu dân anu ăla [...]

Motivacija za promenu koda uslovljena je temom razgovora kada sagovornik u svom diskursu upotrebljava termine iz svoje struke. U takvoj situaciji on nesvesno prelazi sa jednog na drugi lingvistički sistem:

T. - Nainćě dă split sistem ar fost prozorske klime, la noĭ a fost Elektro- industrija Niš, a făcut, şî-n dzî dă astădz faśě, însă n-ar înaĭintat cu tehnolođiĭa şî Sloboda, Čačak. Şî-n dzî dă astădz fac însă, încă n-ar înśeput să facă split sistem, sî-n dzî dă astădz fac sistemiľě aľa prozorske câta măĭ savremene cu măĭ mulćě [...] cu fără daljinski, sî aşa măi dăparćě.

Stilističke ili pragmatičke varijacije predstavljaju markere određenih uloga koje govornik/sagovornik sukcesivno preuzima u komunikaciji.

Izbor koda je neodvojiv od situacije i teme razgovora, ali u određenim slučajevima on ne zavisi samo od situacije već i od odnosa među učesnicima u komunikaciji kao i od njihovog statusa. U dijalektalnoj anketi u kojoj je odnos snaga asimetričan, sagovornik se prilagođava istraživaču koji koristi standardni rumunski jezik:

D.R: Când are loc nedea satului? [D.R. - Kada obeležavate seosku slavu?]

96


M.S.: A avut loc de Ispas la Înălţarea Domnului. [M.S. - Bila je za Spasovdan, za Vaznesenje Hristovo].

Izbor koda često zavisi od namere govornika/sagovornika. U situaciji u kojoj istraživač upotrebljava standardni rumunski jezik, sagovornik odgovara na standardnom rumunskom jeziku ili koristi lokalni govor sa ciljem iskazivanja ličnog i nacionalnog identiteta:

I.M. - [...] aţi auzât de Andre Martine, mare lingvist… [I.M. - [...] čuli ste o Andreu Martineu, velikom lingvisti...]

M.T.K. - Cum să nu. [M.T.K. - Kako da ne.]I.M. - El mi-a fost profesor. Cu el am făcut lingvistica generală,

licenţa am făcut-o cu el. [I.M. - Bio mi je profesor. Predavao mi je opštu lingvistiku, kod njega sam odbranio rad.]

M.T.K. - Cum aţi reuşit să ajungeţi la Sorbona în vremurile aľia? [M.T.K.- Ali kako ste uspeli da se upišete na Sorbonu, tada]

I.M. - Păi, ĭo nu sunt or şî ćińĕ. [I.M. - E pa nisam ja bilo ko.]

Kada se žele postići određeni stilski efekti, bilo da se radi o izražavanju osećanja ili mišljenja, govornici pribegavaju ponavljanjima, preteranim naglašavanjima ili čak neopravdanoj upotrebi određenih konstrukcija preuzetih iz srpskog, iz standardnog rumunskog jezika ili iz korpusa internacionalizama koje se pojavljuju u oba jezika:

[...] ş-atunśa adecvat apropo d-aĭa [...][...] pu şći îĭ baş apropo ľegat dă tema asta că mă tot întrăbi śěva [...][...] tot lucruri excluzive, buńě s-ar întrăbuinţat [...]Tata Oanća a fost scriitor, marĭě scriitor român în graĭ bănăţan,

rănumit a fost, arĭě iěl măĭ mulćě. [...][...] Mina a comandat, ćevapi Oliver Njego, ćevapi pră piparcă

roşiĭě, îîî ćevapi cu brândză pră piparcă roşiĭě.

U navedenim primerima izborom srpske reči ili variranjem sinonima govornik želi da izbegne monotoniju. U određenim situacijama sa stilističkim efektom koriste se i određeni izrazi:

[...] Ĭ-ar potonule lađe [...][...] dapuĭ că număĭ... a trĭecut la test, ĭo unđě draś am fost, ĭo m-am

dus la bĭograd,... a-nvăţat ko papagaj, şî ĭ-a plăcut dân cap [...]

97


Psovke su postale deo svakodnevnog govora kao i marker grupnog identiteta. U zavisnosti od namere govornika, njegovog jezičkog ponašanja i uopšte uloge koje psovke imaju u društvenom kontekstu, zapažamo da se one veoma često u spontanom razgovoru koriste mehanički, po navici ili kao poštapalice i to je, prema tvrđenju Škiljana, „najčešća funkcija psovki“. (Škiljan 1989:116).

U transkriptima razgovora Rumuna iz Banata, zapazili smo čestu upotrebu srpskih psovki jebo te, jebi ga, jebem ti, koje se najčešće koriste kao poštapalice14:

Jebo te niś nu m-am gânđit ca vińě la noĭ... după atâta vrĭemĭě să vină.

Važno je takođe naglasiti da se poštapalice najčešće koriste kao način da se pokaže pripadnost određenom krugu ljudi i da je njihova upotreba najčešće prisutna kod srednje i mlađe generacije.

Upotrebom srpskih poštapalica, rumunski govornik želi postići ekspresivnost svog iskaza:

[...] ĭo şćiu în a nuaua ş-a dzăśa, numa. numa să ľě expliśě, pu nema şanse, măăă.

More, la mińě sa vină.. sa vadă cum să faśě răkiĭa.N-aĭ vinit la plăśintă, noi am mâncat-o, molim lepo.Filmu îĭ strava. Vreĭ sa ţî-l pun să ćě uĭţ?

4. Zaključak

U ovom radu ispituje se fenomen lingvističkog kontakta, interferencije i alternacije (promene) lingvističkih kodova u „rumunskom jeziku” koji se govori u srpskom delu Banata. Teorijski deo rada definiše glavne pojmove koji se koriste i kritički predstavlja korišćenu bibliografsku literaturu.

U drugom delu rada bavili smo se izborom i upotrebom reči, sintagmi, izraza, rečenica i fraza iz srpskog ili rumunskog standardnog jezika od strane rumunskih govornika, kao i faktorima i uzrocima koji određuju promenu koda. Uzroci i ciljevi promene koda kod rumunskih

14 U svesti rumunskih govornika upotreba pomenutih opscenih reči nema negativnu markiranost kao u srpskom jeziku. Rumunski govornici pribegavaju srpskim izrazima sa ciljem ublažavanja.

98


govornika iz srpskog Banata su višestruki i heterogeni, i zavise od starosti, iskustva, identiteta govornika, komunikativne situacije, teme razgovora i njegove intencije: naglašavanje jedne ideje; nepoznavanje pojedinih leksičkih jedinica u jednom jeziku; jednostavnost i efikasnost izražavanja, ponavljanje u cilju razjašnjenja; želja da se pokaže da govornik pripada jednoj grupi; citiranje, uključivanje govornika u razgovor; prevazilaženje određenih socijalnih i etničkih granica; smirivanje tenzija u razgovoru.

Govor Rumuna iz srpskog dela Banata zadržava svoju jezičku osobenost sa svim svojim arhaičnim osobinama na fonetsko-fonološkom i morfosintaksičkom nivou. Novine se manifestuju uglavnom na nivou leksike, zbog normalnih potreba popunjavanja leksičkih praznina ili zbog varijacija u izražavanju. Fizionomija banatskog rumunskog govora se najčešće menja u zavisnosti od bilingvalnog govornika i od identiteta koji prisvaja, u skladu sa dominantnim društvenim kontekstom. Ako pozajmljenica reflektuje prirodu jezika, sa njegovom potrebom za reorganizacijom, promena koda, s jedne strane otvara vrata pozajmljenici čineći polaznu tačku njene lingvističke integracije, a sa druge strane predstavlja krajnji lingvistički čin, marker identifikacije bilingvalnog govornika.

Lista referenci:

Ajduković, J. (2003). Kontaktema - osnovna jedinica lingvističke konta-ktologije. Slavistika (7): 74-84.

Bloomfield, L. (1933). Language. New York: Holt, Rinehart& Winston.Coşeriu, E. (1997). Sincronie, diacronie şi istorie. Problema schimbării

lingvistice. Bucureşti: Editura Enciclopedică. Filipović, Jelena. (2009). Moć reči: ogledi iz kritičke sociolingvistike.

Beograd: zadužbina Andrejević.Flora, R. (1958). Graiurile româneşti din Banatul iugoslav. U: Fonetică şi

dialectologie, I, 123-145.Haugen, E. (1970). Linguistics and dialinguistics. In: Alatis, 1-7: 40-41.Ionescu-Ruxăndoiu, L., Chiţoran D. (1975). Sociolingvistica. Orientări

actuale. Bucureşti: Editura Didactică şi Pedagogică. Kristal, D. (1995). Kembrička enciklopedija jezika. Beograd: Nolit.

99


Kiraly, F. (1990). Contacte lingvistice. Adaptarea fonetică a împrumuturilor de origine maghiară. Timişoara: Editura Facla.

Maluckov, Mirjana (1985). Rumuni u Banatu. Etnološka monografija. Novi Sad: Vojvođanski muzej.

Martinet, André (1982). Bilinguisme et diglossie. Les avatars d’une dichotomie ambigue. In: La Linguistique, 18, fasc. I, 7.

Martinet, André. (1970). Elemente de lingvistică generală. Bucureşti: Editura Ştiinţifică.

Myers-Scotton, Carol (1993a). Dueling language-Grammatical Structure in Codeswitching. Oxford: Clarendon Press.

Myers-Scotton, Carol (1993b). Social motivation for Codeswitching. Evidence from Africa. Oxford: Clarendon Press.

Weinreich, U. (1953). Languages in Contact. Findings and Problems. New York.

Sala, M. (1977). Limbi în contact. Bucureşti: Editura Enciclopedică. Skutnab-Kangas, T. (1991). Bilingvizam - da ili ne. Beograd: zavod za

udžbenike i nastavna sredstva. Slama Cazacu, T. (1980). Lecturi de psiholingvistică. Bucureşti: Editura

Didactică şi Pedagogică.Škiljan, D. (1989). Lingvistika svakodnevnice. Novi Sad: Književna

zajednica Novog Sada.Trajlović-Kondan, M. (2006). Interferenţe lexicale româno-sârbe în

vorbirea românilor din Vladimirovaţ-Petrovasâla: terminologia agricolǎ. U: Probleme de filologie slavă, XIV, „Mozaicul cultural româno-sârb şi general balcanic”. Timişoara: Editura Universităţii de Vest din Timişoara.

http://www.rastko.rs/rastko-ru/jezik/jajdukovic/jajdukovic-kontaktema_c.pdf

100



fROM LANGUAGE CONTACT AND INTERfERENCE TO CODE-swITChING

Of ROMANIANS IN THE SERbIAN PART Of THE bANAT REGION

summary

In this case study we will consider the contact between Romanian-Banatian speech and the Serbian language, linguistic interference between these two idioms, as well as code-switching of Romanian speakers from the Serbian part of the Banat.

The dynamics and evolution of one language as well as the changes that happen within it, are not limited only to the development of its linguistic system and they do not consider just its speakers, but also the social and legal context in which the language is developed.

Romanian speakers that have moved from other areas of speech, today live in a community in which everyday communication norms require using more codes: Banatian speech, as well as Serbian and Romanian literary language. In multilingual communities, switching from one system to another is becoming a natural phenomenon that is manifested in various forms in terms of different nonlinguistic factors.

Romanian speech from Serbian part of the Banat maintains its linguistic distinctiveness with all the archaic features on a phonetic-phonological and morphosyntactic level, while the innovations are manifested mainly at the level of vocabulary, due to natural need of filling in lexical gaps or due to variations in expression. Physionomy of Banatian Romanian speech is changing depending on the bilingual speaker and on the identity that he adopts according to the dominant social context. If loanwords reflect the nature of language and its need to reorganize, code-switching opens the door to loanwords, representing the starting point of its linguistic integration and, at the same time, a marker to identify a bilingual speaker.

KlJUčNE REčI: ENGlEsKI

Julijana Vuco

Sticky Note

Key words: Banatian speech, Serbian language, Romanian language, contact, interference, code-switching

101

ETIMOLOGIJA PREzIMENA IzVEDENIH Iz TURSKIH NAzIVA zANIMANJA, VERSKIH I VOJNIH POJMOVA

Tarık DuranFilološki fakultet Univerzitet u Beogradu

ETIMOlOGIJA PREZIMENA IZVEDENIh IZ TURsKIh NAZIVA ZANIMANJA, VERsKIh I VOJNIh POJMOVA

sažetak

U radu su sakupljena i analizirana prezimena sastavljena od pojmova koji označavaju zanimanja i koja za tvorbenu osnovu imaju reč turskog, odnosno orijentalnog porekla. Onomastička građa prikupljena iz raznih izvora pokazala je raznovrsnost prezimena u etimološkom i semantičkom pogledu. Morfološkom i semantičkom analizom prezimena na osnovu dijahronijskih i sinhronijskih istraživanja, definisali su se zaključci o uticaju turskog na srpski jezik na polju onomastike. Pored gramatičke analize prezimena, sastavljen je prezimenik od preko sto prezimena u kome su objašnjena, to jest „prevedena“ prezimena radi edukacije ne samo naučne već i šire srpske javnosti.

Ključne reči: etimologija, onomastika, antroponim, srpska prezimena, prezimena turskog porekla

1. Uvod

Prezimena su kod Srba nastala kasno. Srbi su se služili patronimima koji su bili podložni promenama. Nisu bili nasledni i lako su nestajali iz upotrebe (Šimunović 1985: 99-100). Turska dominacija koja je trajala vekovima uticala je na razvitak prezimena kod Srba. Najveći deo Srba dobio je prezime tek stvaranjem jugoslovenske države 1918. godine (Niškanović 2004: 17). U tumačenju prezimena, pored nacionalno - istorijske ravni, otkrivaju se slojevi: etimološki, morfološki, akcenatski, dijalekatski, semantički itd. Turci takođe nisu imali prezimena. Dobili su ih tek nakon osnivanja Republike Turske zakonom o prezimenima usvojenim 21. juna 1934. godine. Tada su Turci dobili pravo da sami, po svom nahođenju, odaberu svoje prezime.

102

Tarık Duran

Turska, preciznije rečeno osmanlijska, administracija je vodila evidenciju ljudi, takozvane deftere, u kojima su upisivana osobna imena s očevim ličnim imenom i često sa beleškom iz koga je naselja poreska glava. Kao prvi celovitiji zapisi prezimena kod srpskog naroda navode se protokoli: krštenih iz 1718, umrlih 1719. i venčanih 1725, koje je uveo mitropolit Mojsije Petrović pri crkvi sv. Arhangela Mihaila i Gavrila u Beogradu. U drugim krajevima Srbije takvi se protokoli (matične knjige) uvode tek tridesetih godina 20. veka.

Prezime je nasledni antroponim. U različitim komunikacijskim situacijama, kakve su upoznavanje pojedinaca, na primer, na pitanje kako se neko zove, zavisno od starosti i geografskog miljea, dobiće se kao odgovor lično ime ili prezime. U književno-umetničkom stvaralaštvu pod pojmom ličnog imena podrazumevaju se i samo ime, i ime i prezime, u razgovornom stilu to je ime, u publicističkom ime i prezime, kao i u administrativnom i naučnom.

Prezimena ili antroponimi su jedan od oblika narodnog stvaralaštva i izvor leksičkog bogatstva koji u sebi nosi pečat istorije, jezika, tradicije, običaja, religije, kulture i života naroda. Iz tih razloga predstavljaju bogat izvor izučavanja istraživača različitih naučnih oblasti. Bavljenje antroponimima omogućava razotkrivanje jezičkog i antropološkog bogatstva jednog naroda, ulaženje u njegovu istoriju i tradiciju.

Neka od mnogobrojnih dragocenih svedočanstava o narodnom životu i tradiciji srpskog naroda ostavio je Vuk Stefanović Karadžić u svojim Etnografskim spisima (Karadžić 1972: 219-220). Vukov spis o srpskim prezimenima bio je podloga za sva potonja istraživanja etimologije srpskih prezimena, a u okviru toga istraživačkog korpusa i onih koja su se razvila iz pozajmljenica turskog porekla. U njemu se ne nalaze samo prezimena koja su se koristila u Vukovo vreme već i ona koja se, u velikom broju, koriste i danas. Vuk dalje navodi i nadimke kao osnovu za nastanak mnogih prezimena ali i prezimena koja u tvorbenoj osnovi sadrže nazive zanimanja, kao i titule članova državne hijerarhije.

U vreme Vukovog života i stvaranja (1787-1864) uticaj turskog jezika na nastanak većine srpskih prezimena je verovatno već bio završen. Ona su, bar u najvećem broju, nastavila da žive kao činjenice kojima se identifikuju lica i porodice koje ih nose.

103


Iako se ovaj rad bavi poreklom i posebnostima srpskih prezimena koja u osnovi imaju turcizme, odrednica „srpski” nipošto nije ograničavala istraživanja autora samo na „srpske porodice“ u etničkom smislu, već je samo naglašavala njihovu nacionalnu dimenziju.

Osnovni lingvistički materijal za istraživanje i dokazivanje ove teze čine prezimena u srpskom jeziku u čijoj se osnovi prepoznaje leksički materijal turskog, katkad i arapskog i persijskog jezika. Prepoznavanjem u postojećim živim prezimenima osnovnih jezičkih jedinica preuzetih iz jezika naroda sa kojima su Srbi tokom pet vekova sudbinski spojeni, prati se, s jedne strane, istorijsko nasleđe, s druge geografska rasprostranjenost, a sa treće semantičko transponovanje inicijalne morfeme u prezimena kojima se okuplja i karakteriše jedna familija.

Ako se potpuno integrisanim rečima stranog porekla smatraju reči tek kada postanu osnove za tvorbu reči po morfosintaksičkim pravilima jezika primaoca, onda se mnoge turske osnove od kojih su građena srpska prezimena mogu smatrati sasvim integrisanim u srpski jezik.

Srpska prezimena turskog porekla mogu da se klasifikuju i po verskoj pripadnosti svojih nosilaca. Prezimena Srba muslimana pretežno su arapskog ili persijskog porekla, dok su neka prezimena Srba koji su ostali hrišćani bila pod uticajem turskog jezika.

Ljudi su se u prošlosti, a čine to i danas, međusobno oslovljavali različitim nadimcima koji su se vremenom transformisali u porodična prezimena. Tako su Uzun Marko – Marko Uzunović, Kara đorđe – đorđe Karadžić, Merakli Milutin – Milutin Meraklija, Kurt Mikica – Mikica Kurtović.

Do teškoća pri utvrđivanju porekla i značenja srpskih prezimena turskog porekla dolazilo je iz više razloga, na primer usled međusobne komunikacije pripadnika različitih naroda lična imena prelaze iz jednog jezika u drugi, pri čemu dolazi do raznih modifikacija i deformacija izvornih oblika i na taj način se otežava utvrđivanje njihovog porekla i značenja. Kako su imena bila osnova za građenje prezimena, isti problem se prenosio i na njih. (Smailović 1977: 52) U antroponimijskim proučavanjima dolazi do poteškoća koje se mogu savladati samo delimično, a neke su i potpuno nesavladive. To je razlog da ovim radom budu obuhvaćena samo ona prezimena kod kojih su poteškoće prilikom utvrđivanja njihovog porekla i značenja savladane u potpunosti.

104

Tarık Duran

Različitost prezimena omogućava i njihovo klasifikovanje na veliki broj načina: po njihovom broju, odnosno po zastupljenosti u radu, po morfologiji, fonologiji, po značenju, etimologiji, tvorbi, nastavcima, strukturi i tako dalje.

Najćešće se prezimena klasifikuju prema značenjima reči od kojih su nastala, kao na primer od naziva biljaka, životinja, ojkonima, etnonima, patronima, matronima, hipokoristika, naziva zanimanja i drugih.

U našem istraživanju ogradili smo se na obradu najčešće prisutnih prezimena izvedenih iz turskih naziva zanimanja, verskih i vojnih pojmova.

2. Prezimena izvedena iz naziva zanimanja

Prezimena koja etimološki potiču od naziva zanimanja u srpskom jeziku ima u velikom broju. Ona se grade tako što se tvorbenoj osnovi (najčešće je to motivisana reč) dodaje sufiks -džija (-ci,-ci,-cu,-cü) turskog porekla. Tvorbena imenica prezimena Barudžija, na primer, je barut. Dodavanje nastavka –džija stvorilo je uslove za glasovnu promenu, tako da je u krajnjem ishodu dobijen naziv zanimanja čoveka koji se bavi barutom. Glavna funkcija sufiksa -džija, koji se veoma često koristi i u turskom jeziku i koji je prešao u druge jezike, je da služi za građenje naziva zanimanja. U srpskom jeziku koristi se i u izmenjenoj formi kao –čija.

Osim toga, veoma zanimljiva su neka prezimena koja su nastala pomoću ovog nastavka koji ima i stilističku funkciju. I prezimena u srpskom jeziku kao što su Arzuhaldžić, Asurdžić, Barudžija, Biberdžić, Burmudžija, Burudžija, Buzadžija, čadardžić, čenagdžija, česmedžijević, čohadžić, ćilerdžić, Devedžić, Dogandžić, Dumendžija, Ekmedžić, Kovandžić, Luledžija, Mutafdžić, Pišerdžić, Rakidžija, Sakadžić, Suvajdžić nastaju od imenica za građenje zanimanja.

Prezimena kao što su Bojadžija, čamdžić, čipčija, Demirdžić, Dogramadžijev, Furundžić, Kahvedžić, Kalajdžijević, Kapidžić, Kujundžić, Tufegidžić građena su od imenica koje se koriste i samostalno, kao nazivi za zanimanja.

Tvorbene reči prezimena kao Bakalić, Baštovanov, čambas, čengić, čobanov, Ećimović, Kasapović, Kazazović, Neimarević, Nalbantjan, Saračević, Terzija su iz arapskog i persijskog jezika preko turskog prešle

105


u srpski jezik. One se u turskom jeziku često koriste u različitim formama i kao prezimena i kao nazivi zanata i zanimanja. (Mihajlović 2002: 215) Navodimo prezimena sa nazivima zanimanja i njihovim značenjima, koja se češće sreću u Srbiji:Abadži (ar. + tur. abacı) suknar, zanatlija koji izrađuje odela ili predmete

od grube tkanine abe/abaje, trgovac koji prodaje proizvode od abe; besposličar, badavadžija > Abadžić, Abadžija, Abadžijević, Abadžin

Alvadžić (ar. + tur. helvacı) onaj koji sprema i prodaje alvu > Alvadžijević, Alvadžioski

Arzuhaldžić (ar. + per. + tur. arzuhalcı) sastavljač molbi, pisar > Arzulhaldžić

Bahčevanov (per. bahçıvan) baštovan, vrtlar > Baštovan, Baštovanov, Baštovanović

Bojadži (tur. boyacı) farbar, bojadžija > Bojadžić, Bojadžiev, Bojadžievski, Bojadžija, Bojadžijeva, Bojadžijević, Bojadžijevski, Bojađi

Buzadžić (tur. bozacı) proizvođač i prodavac boze > Buzadžija, Buzadžinčadardžić (per. + tur. çadırcı) izrađivač šatora; prodavac šatoračambas (per. cambaz) prodavac životinja, akrobata > čampazević,

Džambarski, Džambas, Džambasanović, Džambasević, Džambaski, Džambasović, Džambasovski, Džambazoski, Džambazović, Džambazovski

čamdžić (per. + tur. camcı) staklorezacčanadžija (tur. çanakçı) lončar, grnčar > čenagdžijačohadžić (per. + tur. çuhacı) suknar koji izrađuje odevne predmete od

čoje; trgovac koji prodaje čojućilerdžić (per. kilerci) ekonom na dvorućurćija (tur. kürkçü) zanatlija koji pravi ćurkove i druge krznene predmete;

trgovac krznom, krznarDemirdžić (tur. demirci) kovačDevedžić (tur. deveci) gonič kamile > DeverdžićDogramadži (tur. doğramacı) tesar, drvodelja > Dogramadžijev,

DogramadžijevaDuvančić (ar.+ tur. duvancı) prodavac ili proizvodjač duvana; pušačDželebdžić (ar.+ tur. celepçi) trgovac stokom za klanje, marveni trgovacEkmečić (tur. ekmekçi) pekar > Ekmedžić, Ekmeščićfurundžić (tur. fırıncı) furundžija, pekar

106

Tarık Duran

Gazandžić (tur. kazancı) kazandžija; zanatlija koji pravi kazane i drugo bakreno posudje > Kazandžić

handžić (per.+ tur. hancı) gostioničar, gazda hana, handžijahaznadarević (ar.+ per. hazinedar) blagajnik, čuvar blagaJorgandžijev (tur. yorgancı) jorgandžija; zanatlija koji pravi jorgane ili

trgovac jorganima > Jorgandžijeva, JorgandžijevićKafedžić (tur. kafeci) kafedžija > Kafedžiska, Kafedžiski, KahvedžićKalaidžić (tur. kalaycı) kalajdžija > Kalajdžić, Kalajdžievski, Kalajdžija,

Kalajdžijević, Kalajdžijevski, Kalajdžiski, Kalajić, KalajidžićKazazić (ar. kazaz) kazas; izradjivač vrpci i dugmadi od svile > KazazovićKujundžić (tur. kuyumcu) zlatar, kujundžijaluledžija (per.+ tur. lüleci) zanatlija koji pravi i prodaje lule, čibuke i

nargileMeandžija (ar. + per.+ tur. meyhaneci) mehandžija, krčmar > Meandžija,

Mehandžić, MehandžiskiMutafdžić (per. + tur. mutafçı) strunar, zanatlija koji pravi razne predmete

od kozje dlake > Mutapčić, Mutapović, Mutavčić, Mutadžić, Mutavdžić

Nalbantajn (ar. + per. nalbant) potkivač, nalbantin > NalbantjanPamučar (per.+ sr. pamuk+ar) proizvođač ili prodavac pamukaPišerdžić (tur. pişerci) kuvar, pekarsamardžić (grč.+ tur. semerci) samardžija, prodavac i proizvodjač

samara > Samardžijević, Samardžijevski, Samardžijska, Samar-džiski, Samarđija

sarafić (ar. sarraf) zlatar, kujundžija > Sarafilovski, Sarafimovski, Sarafinoska

Šerbedžija (ar. + tur. şerbetçi) šerbedžija, proizvodjač i prodavac šerbetaTerzić (per. terzi) krojač > Terzija, Terzijanović, Terzijev, Terzin, Terzinar,

Terzioski, Terziuli, Terzović

3. Prezimena izvedena iz verskih pojmova

Među srpskim prezimenima turskog porekla u velikom broju se pojavljuju prezimena nastala od naziva pripadnika državne i verske hijerarhije. Razlog tome se možda može tražiti u privilegovanosti ovih

107


članova društva koji su tu privilegovanost želeli da sačuvaju prenoseći je na prezimena. Bilo bi pogrešno reći da su svi preci nosilaca ovakvih prezimena zaista bili pripadnici privilegovanih slojeva društva, jer je moguće i da su verske i državne titule koristili kao nadimke iz kojih su se potom razvijala prezimena. Ako se ima u vidu da su hijerarhijski nazivi imali pozitivnu konotaciju, ova pretpostavka bi se mogla smatrati osnovanom.

Nazivi državnih titula, činova i zanimanja koja su postojala u okviru državnog sistema do savremenog doba sačuvali su se kao osnova na kojoj su građena srpska prezimena. Mnoga zanimljiva prezimena nastala su od naziva državnih i verskih titula koje su postojale u okviru državnog sistema tog perioda.

Pojam za određivanje statusa u verskoj hijerarhiji često je bio osnova za građenje prezimena kao što su: Afizović, Derviš, Dervišaj, Dervišbegović, Dervišević, Emam, Efendić, Kadić, Kadija, Kadijević, Hadžija, Hadžimuratović, Hadžimurtezić, Hatibović, Hodža, Hodžaj, Hodžar, Hodžić, Imami, Imamović, Muftić, Mujezinović, Papaz, Pupazić, Šehagić, Šehalić, Šehić. Ako pogledamo prezimena poput Derviš, Dervišbegović, Dervišević, Hodžić, Hodža, Muftić, njihova značenja nije teško odrediti jer se te reči još uvek koriste u srpskom jeziku.

Interesantno je da na srpskom području postoji prezime Papaz (sveštenik), Papazoglu (sin sveštenika) čiji koren u prevodu sa grčkog jezika znači sveštenik. To je jedino prezime turskog porekla koje se odnosi na hrišćansku, a ne na islamsku religiju. Navodimo prezimena koja se češće sreću u srpskom jeziku:Adžija (ar. hacı) hadžija, hodočasnik svetih mesta > Adžić, Adžija, Ađi,

Ađić, Hadžagić, Hadži Antić, Hadži Arsić, Hadži Babić, Hadži Bošković

Afizi (ar. hafız) čuvar, zaštitnik; onaj koji zna Kuran napamet > Afizović, Afzi, Hafisovi, Havzijević

Derviš (per. derviş) derviš; skroman, pobožan čovek, siromah > Dervišaj, Dervišbegović, Dervišević, Dervišhalitović, Derviši

Emam (ar. imam) imam > Imami, Imamovićhodža (per. hoca) verski učitelj, učitelj, nastavnik, profesor, savetnik >

Hodža, Hodžaj, Hodžar, Hodžić

108

Tarık Duran

kaur (per. gavur) nevernik, nemusliman, hrišćanin, đaur, bezbožnik, nemilosrdan, bezdušan > Kaurić, Kaurin, Kaurinović, Kaurović

Mesihović (ar. mesih) Isusov nadimak, sveti čovekMuftić (ar. müftü) muftija > MuhtićMujezinović (ar. müezzin) mujezinMumin (ar. mümin) vernik > Mumić, Mumin, Muminagić, Mumini,

Muminović, MuminovićPapaz (grč. papaz) pop, sveštenik > Pupazić, Papazoglu sofić (ar. sofi) vernik, pobožan, učenik medrese, konzervativac, privržen

verskim propisima > SofovićŠehi (ar. şeyh) starešina tekije, prvak derviškog reda > Šehagic, Šehalic,

Šehapi, Šehic, Šehmustafa, Šehovac, Šehovic, ŠeicVeiz (ar. vaiz) vaiz, propovednik > Veizović

4. Prezimena izvedena iz vojnih pojmova

Veliki broj prezimena nastalih od pojmova koji se koriste u vojnoj terminologiji nametnuo je i njihovo izdvajanje u posebnu tipološku grupu. Nazivi za ratna oruđa koji određuju semantiku prezimena kao što su: Fišeković, Kalkan, Kuršunlija, Mizraković, Palalić, Topić, Topuzov, Tufegić, Višek još uvek se koriste i na turskom govornom području, za razliku od patronima poput čamagić, Korda, Kordić, Toljaga, Toljagić kojih, iako su turskog porekla, nema u savremenom turskom jeziku. To navodi na zaključak da su u vreme boravka Osmanlija na Balkanu verovatno stvoreni na ovom području i da su se tu jedino i koristili.

Neka od prezimena u čijoj se osnovi nalaze nazivi oružja su: čamagić, Fišeković, Jajić, Kalkan, Korda, Kordić, Kuršunlija, Kuršinović, Mandžukić, Mandžunkov, Mandžuković, Manđuka, Mizdrak, Mizraković, Palalić, Toljaga, Toljagić, Topčevski, Topić, Topuzov, Tufegidžić, Tufegić, Višek. (Milićević 2005: 78)

Ovom tipu prezimena u velikom broju pripadaju prezimena nastala od vojnih titula i činova. U turskom jeziku razvoj vojne terminologije usko je vezan za kompleksnost vojne organizacije osmanskog carstva. Brojne službe u ovoj oblasti uslovile su i stvaranje naziva određenih poslova službenika osmanlijske vojske. Takvim prezimenima pripadaju prezimena:

109


Alajbeg, Alajbegović, Alendar, Alendarević, Alispahić, Aščerić, Ašćerić, Atlagić, Atlić, Atlija, Bajbaša, Bajraktar, Bajraktarević, Bajraktari, Bešlagić, Bešlić, Bimbašić, Bojbaša, Buljubašić, čaušević, čelebić, čeri, ćebedžija, Delibašić, Dizdarević, Dželajlija, Dželatović, Gazija, Juzbaša, Pašaljić, Pijade, Sejmanović, Sejmenov, Sejmenović, Serdar, Serdarević, Spahija, Spahijević, Subaša, Subašić, Tatar, Timarac, Tobdžić, Topčagić.

Pojmovi vojne terminologije od kojih su nastala ova prezimena pripadaju starom osmanlijskom jeziku i u savremenom turskom se više ne koriste tako da je ponekad teško utvrditi njihovu semantiku. Prezimena kao što su Atlagić, Atlić, Bešlagić, Bešlić, Dželajlija, Delibašić i Tatar su takođe nastala od vojnih titula koje su se koristile samo u određenom istorijskom trenutku. U ovu grupu spadaju i sledeća prezimena:

Ajduk (ar. haydut) razbojnik; lopov > Ajduković, Hajduk, Hajdukov, Hajduković, Hajdukveljković, Hajduška

Alajbeg (grč. + tur. alaybeyi) zapovednik spahija u sandžaku > AlajbegovićAlendar (ar. + per. alemdar) alem + dar (dašten); zastava + imati, držati ;

bajraktar, zastavnik > AlendarevićAračić (ar. haraç) danak, namet, porez, harač uziman od nemuslimanskog

življa u Osmanlijskom carstvu > Haračić, HarašićAščerić (ar. asker) vojnik > Ašćarić, AšćerićAtlić (tur. atlı) konjanik > AtlijaBajbaša (tur. beybaşı ) poglavar, gospodar, agaBajraktar (per. bayraktar) zastavnik > Bajraktarević, Bajraktari,

Bajrektarović, Barjačić, Barjaktarević, Barjaktari, BarjaktarovićBešagić (tur.beşli) čin u nekadašnjoj turskoj vojsci, zapovednik odreda

bešlija >Bešlagić, BešlićBimbašić (tur. binbaşı) major, komandant bataljonaBojbaša (tur. boybaşı) vođa plemena, klanaBuljubašić (tur. bölükbaşı) janjičarski kapetančauš (tur. çavuş) poslovodja; vodnik, narednik > čaušević, čaušićčeri (tur. çeri) vojnik > čerin, čerinačomagić ( tur. çomaga ) batina sa kvrgom na jednom kraju, toljagaDeli (per. deli) lud; silovit; junak; u Turskoj carevini delije su bile poseban

rod konjice kao i neka vrsta straže sigurnosti kod vezira, valija i paša > Delić, Delija, Delijanić, Delikladić, Deljija

110

Tarık Duran

Dizdar (per. dizdar) čuvar, stražar tvrdjave > DizdarevićDželatović (per. cellat) dželat, zlikovac, krvnik > Dželetović, Djelatovićfišeković (per. fişek) naboj; metak; vatromet; fišekGavazaj (tur. kavaz) stražar, pandur; sudski pozivar; telohranitelj

velikodostojnika i stranih diplomatskih predstavnika u Turskoj carevini > Gavazov, Kavaz, Kavazov, Kavazović

Gazija (ar. gazi) junak, heroj, pobednik, ratnik > Gazibara, Gazibarić, Gazibegović, Gazić, Gazija, Gazikalović, Gazimirović

Han (per. han) vladar, car, han, konačište, krčma, poslovna zgrada > Hanak, Hančević, Hanić, Hanići, Haniševski

Juzbaša (tur. yüzbaşı) vojnički kapetan > JuzbašićKalkan (tur. kalkan) štit, zaštitnik; zaklon; štit za glavu, ratna kapaKoldžić (tur. kolcu) vojnici koji su radili uglavnom na carinama i brinuli o

švercovanju i kradjama, čuvarKumbaradži (per. + tur. kumbaracı) tobdžijaMalkoć (tur. malkoç) vodja turske jurišne konjice, junakNišandžić (per. + tur. nişancı) strelac, nišandžijaOrdagić (tur. ordu ağası) visoki čin janičarske vojske u Turskom carstvuPašagić (tur. paşa) general, visoki turski vojni čin > Pašajlić, Pašalić,

Pašalija, Pašaljić, Pašanović, Pašanski, Pašćan, PašićPijade (per. piyade) pešadija, pešadinac, pešaksilajdžić (ar.+ tur. silahçı) oružar, puškarsolak (tur. solak) levoruk, levak; ist. pripadnik sultanske telesne garde >

Solakovićspahi (per. sipahi) spahija, feudalni konjanik u Osmanlijskoj carevini >

Spahić, Spahija, Spahijević, Spaićsubaša (tur. subaşı) subaša, gradski nadzornik > Subašić, Subošič,

Subošić, Šubaša, ŠubašćićTatar (tur.tatar) tatar, glasnik, kurir, poštar u Turskoj carevini; Tatarin >

Tatarac, Tatarčev, Tatarčeva, Tatarević, Tatarić, Tatarin, Tatarinov, Tatarkin, Tatarov, Tatarović, Tatarski

Tetiković (tur. tetik) okidač, obarač, oroz; brz, žustar, okretanTobdžić (tur. topçu) ist. artiljerac, tobdžijaTopuzov (tur. topuz) topuz, buzdovanTufegić (per. tüfek) puška

111


5. Zaključak

U našim istraživanjima prikupili smo preko sto prezimena izvedenih iz turskih naziva za različite pojmove i zanimanja. Međutim, ograničeni prostorom, navodimo samo jedan manji segment građe koja bi trebalo da predstavlja mali doprinos srpskoj onomastici u okviru orijentalistike.

Lista referenci:

Караџић, В. Стефановић (1972) Етнографски списи. Београд: Просвета

Mihajlović, V. (2002). Srpski prezimenik. N. Sad/Beograd: Aurora.Milićević, R. (2005). Hercegovačka prezimena, Beograd. IzDAVAčMiljanić, V. et al. (2002). Prezimena u Crnoj Gori. Beograd. IzDAVAčNiškanović, M. (2004). Srpska prezimena. Beograd. IzDAVAčSmailović, I. (1977). Muslimanska imena orijentalnog porijekla u Bosni

i Hercegovini. Sarajevo: Institut za jezik i književnost u Sarajevu.Šimunović, P. (1985). Naša prezimena – porijeklo – značenje -

rasprostranjenost. zagreb: Matica Hrvatska.Škaljić, A. (1973). Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvatskosrpskom jeziku.

Sarajevo: Svjetlost.

Julijana Vuco

Sticky Note

Nikasinovic Beograd: Srpski genealoški centar.

Julijana Vuco

Sticky Note

Miljanic Beograd: Beogradska knjiga.

Julijana Vuco

Sticky Note

Milicevic Beograd: Svet knjige.

112

Tarık Duran

Tarık Duran

ETyMOlOGy Of sURNAMEs DERiVED fROM TURKish NAMEs Of OCCUPATiON, REliGiOUs AND MiliTARy NAMEs

summary

Surnames or anthroponyms are one form of folk creativity and a source of lexical wealth which carries the seal of history, language, tradition, customs, religion, and culture, and is also based on the life of people. This is why they represent a rich source of investigation for researchers from different scholarly branches of science. Research work in anthroponyms enables the research scientist to discover the linguistic and anthropological wealth of peoples and make it public, providing an introduction into the study of their history and tradition.

In this paper I gathered and analysed surnames which have Turkish words or words of oriental origin in their formative stem. Onomastic material collected from different sources has shown a diversity of surnames with regard to their etymology and semantics. Morphological and semantic analyses of surnames based on diachronic and synchronic investigation have defined results concerning the influence of the Turkish language on Serbian in the field of onomastics.

Apart from the grammatical analysis of family names (surnames) an omasticon has been compiled and consists of over one thousand surnames where they have been explained or „translated“ to facilitate the needs not only of scientific circles but also for educational purposes of the broader Serbian public.

key words: etymology, onomastics, antroponym, Serbian surnames, surnames of Turkish origin

113

ФАКТОРИ ЈЕЗИЧКИХ ПРОМЕНА

Милица ДинићФилолошки факултет Универзитет у Београду

ФАКТОРИ ЈЕЗИчКИх пРОМЕНА

Сажетак

У овом раду представљена је систематизација фактора који утичу на промене у језику. Фактори су традиционално подељени на интерне и екстерне, будући да то одговара двема паралелним спрегама у језичким променама и језичком развоју уопште и испуњава услов дихотомне поделе. Циљ рада је приказивање различитости и међусобних веза фактора који утичу на промене у језику, те се зато не заступа ни један посебан теоријски оквир, али је у раду дат кратак преглед места које је проблем језичких промена заузимао и заузима у науци о језику. Како бисмо показали многобројност и везе међу факторима који утичу на промене у језику, сваки од у раду наведених фактора илустрован је одговарајућим примерима.

Кључне речи:језичке промене, интерлингвистички фактори, екстра-лингвистички фактори

1. Увод

У овом раду представљена је систематизација фактора језичких промена. Под језичким променама се подразумевају јасно одређене иновације које су широко прихваћене међу члановима дате говорне заједнице. У циљу што јаснијег описа, фактори језичких промена традиционално су подељени на инерлингвистичке и екстралингвистичке, будући да то одговара двема комплементарним спрегама у језичким променама и језику уопште, те се стога између ове две групе фактора не успоставља ни искључни, нити условни однос, што је и илустровано примерима наведеним у раду.

114

Милица Динић

1.1. Питање језичких промена у науци о језику

Од како је човек почео да промишља језик, питање језичких промена заузима важно место у језичким проучавањима. Током историје науке о језику однос према овом питању пролазио је кроз разне фазе, али и без обзира на сазнања до којих се дошло у овој области, до данас је остала подела на оне који на промене у језику гледају као на пропадање или напредовање језика, а главни циљ појединих примењених грана лингвистике је окамењивање одређеног језичког стања.

Прва промишљања језика била су везана за магијску употребу језика, где је тачан и прецизан изговор бајалица био од суштинског значаја, те је тако и прва лингвистичка делатност била везана за прецизан опис датог говора. У оваквом обрасцу мишљења променљивост језичког стања је неприхватљива. Каснији однос према језичким променама био је вођен друштвеном стратификацијом и захтевима за „лепим језиком“ од стране културне елите, што је узроковало да се на језичке промене или одступања од тадашње норме гледа као на пропадање језика. Стварање јаких политичких центара у Европи почетком XVI века и изразита класна подела друштва проузроковала је потребу да се прецизно утврди и поштује језик привилегованих носилаца културе.

Предмет проучавања лингвистике као засебне науке у XIX веку биле су управо језичке промене. Откривањем санскрита, а у духу романтизма (историцизам) и већ преовладавајућег биологизма (еволуционизма), који улази у теоријске и методолошке оквире лингвистике, све лингвистичке студије биле су усмерене ка реконтрукцији праиндоевропског језика. У духу биологизма језик се разуме као и сваки други живи организам који се рађа, развија под одређеним условима и правилима, размножава и умире (Шлајхер). Овај период у историји лингвистике одликује затвореност лингвистичке науке. Језички феномени се проучавају само и искључиво лингвистичким средствима, а језички развој се разуме само и једино као дивергентан. Додајући овом биологизму романтичарски национализам, немачку теорију „дух народа“ и идеју

115


прогреса, језичке промене, а и сами језици деле се на напредне и назадне, тј. развијене и неразвијене.

Супротно Шлајхеровој теорији породичног стабла Јоханес Шмит уводи теорију таласа, којом указује и на просторне аспекте језичког развоја и истиче значај контакта у језичким променама. Овим се први пут у историји лингвистике истиче значај конвергенције и екстралингвистичких фактора. Међутим, услед изразитог биологизма и историцизма као епистеме XIX века, већина компаративиста овог доба држи се концепта језичких породица и без обзира на Шмитову теорију таласа језички развој посматра искључиво као праволинијски.

Младограматичари постављају захтев за егзактношћу у лингвистичким проучавањима. Општа одлика младограматичарског приступа је пуна научна ригорозност. Допуњава се упоредно-историјски метод и изводе закони језичких промена. Захтева се апсолутна доследност у извршавању гласовних промена по одређеним законима без изузетака. Заступа се мишљење да су једине правилне фонолошке промене у језику оне које су мотивисане изнутра.

Оснивач структурализма, Фердинанд де Сосир, прекида упоредно-историјску традицију; одваја синхронијска од дијахронијских проучавања и за циљ лингвистике поставља откривање општих принципа у језику, а за предмет проучавања langue – колективни језички систем одређене говорне заједнице. Њему је супротстављен термин parole – конкретни искази индивидуалних говорника у стварним ситуацијама. У погледу језичких промена пажња се посвећује интерним механизмима промене, будући да они спадају у опште принципе језика.

У оквиру Прашке лингвистичке школе развија се концепт језика као система функционално повезаних јединица. Одваја се фонетски од фонолошког нивоа. Роман Јакобсон, један од најзначајнијих представника, уводи концепте бинарности и маркираности1, чиме је значајно допуњен методолошки апарат историјске лингвистике.

Амерички структуралисти/дескриптивисти, већином антро-полошког образовања, описујући умируће староседелачке језике на америчком тлу, наглашавају културолошке факторе језичких промена/

1 Види § 2.1.1.

116


развоја (Боас, Сапир, Ворф). Поново се отвара питање везе језика, културе и мишљења (питање које су поставили још Хумболт, Шлегел).

Обележја лингвистичке науке од друге половине XX века су интердисциплинарност и генеративна теорија. Развијају се засебне дисциплине социолингвистика, психолингвистика, когнитивна лингвистика, рачунарска и математичка лингвистика... Свака од ових дисциплина, а и сама генеративна теорија, дале су и дају свој допринос решавању проблема језичких промена.

Утемељивачи социолингвистике (Лабов, Традгил) за предмет проучавања узимају говорну делатност. Баве се језичким варијацијама и променама, али у току, уз велико обраћање пажње на друштвене факторе. Поставља се захтев за инкорпорињањем оних метода међу дескриптивна средства граматике којима би се могао описати језик онакав какав јесте - променљив.

Функционално оријентисани лингвисти формалну теорију проширују динамичким аспектом језика (Крофт) и језичком типологијом (Гринберг, Фергусон). У оваквом конструкту језичке промене се разумеју као репрезентације система које се развијају у одређеним говорним заједницама. Велики допринос расветљавању односа општих тенденција у језику дала је и когнитивна лингвистика. У оквиру когнитивне лингвистике поново је отворено питање иконичких тенденција у језику и њихове улоге у језичким променама, а велика пажња посвећена је и процесу граматикализације.

Студије из усвајања првог и другог језика отвориле су питања утицаја непотпуног усвајања на језичке промене. Корпусна лингвистика омогућила је лакши приступ подацима и одговоре на питања контекста у којима се јављају промене, као и на улогу фреквенције у језичким променама (питања која су поставили још Вајнрајх и Лабов). Контактна лингвистика користи податке осталих лингвистичких дисциплина како би расветлила све механизме и факторе промена под контактом.

У традиционалној историјској лингвистици узрок језичких промена приписује се неравнотежи језичке структуре. Сматрало се да су промене условљене контактом својеврсна нерегуларност и њихов утицај је био занемариван. Узевши у обзир да је до средине XX века

117


лингвистика била усмерена на откривање општих тенденција у језику, постоји знатно више радова на тему интерних механизама промене, а сходно томе и уврежено мишљење да је већина језичких промена интерно мотивисана.

2. Фактори језичких промена

Језичке промене су комплексан и стално присутан феномен, те су тако и узроци овог феномена комплексни и не могу се тражити само у једној области. До језичке промене никада не долази услед само једног фактора, нити је иједна промена у језику искључиво интерно или екстерно условљена. Циљ овог рада је да прикаже разноврсност фактора који утичу на промене у језику, покушај да се они на неки начин систематизују, као и да се на примерима већ готових студија илуструје њихова улога.

2.1. Интерлингвистички фактори

У историјском прегледу који је дат у уводном делу овог рада било је речи о пажњи и предности коју интерлингвистички фактори вековима уживају у лингвистичкој науци. Под овим факторима се подразумевају опште тенденције у језичком развоју, као и у конкретним језичким системима.

2.1.1. Маркираност (обележеност): „Markiranost predstavlja analitički princip u lingvistici, po kome parovi jezičkih obeležja, shvaćeni kao opozicije, dobijaju različite vrednosti: jedno je pozitivno (markirano/obeleženo), a drugo negativno ili neutralno (nemarkirano/neobeleženo).“ (Kristal, према Klajn i Hlebec 1999: 236) Прва употреба овог термина везује се за фонологију Прашке лингвистичке школе. Уводи га Роман Јакобсон дефинишући фонему као скуп фонолошких дистинктивних обележја.

У лингвистичкој науци од средине ХХ века траје расправа о механизмима маркираности. Когнитивисти истичу везу иконичности

118


и маркираности указујући на потпуну или већу иконичност немаркираних чланова парадигми. Међутим, Хаспелмат (2004) доказује да је фреквентност одређеног облика оно што одређује његову (не)маркираност. Показало се и да су немаркирани, а истовремено и фреквентнији облици2 краћи (коњ : кобила), а узрок овоме је језичка економија. Тако се намеће закључак да маркирани чланови парадигми испадају из одређеног језичког система приликом промена искључиво зато што су нефреквентни3.

У најопштијој теорији маркираности немаркирана особина је она које се подудара са општим тенденцијама у језичком развоју, а маркирана она која им се супротставља. Језички систем се разуме као асиметричан, а маркирани чланови парадигми нестабилним члановима тог система. Из свих наведених разлога рачуна се на губитак маркираних облика у оквиру парадигми захваћених језичким променама (види §2.1.2.)4. Још један пример о улози маркираности у језичким променама су резултати компаративне анализе варијација и редукција падежних наставака два варијантна типа српског језика (нестандардних дијалеката источне и јужне Србије и варијетета језика билингвала друге генерације у САД), који показују да оба типа у различитим екстралингвистичким условима указују на идентичне универзалне тенденције у језичким променама. Ове тенденције се огледају у редукцији падежног система при којој немаркирани чланови парадигме (номинатив и акузатив) замењују маркиране (генитив, инструментал и локатив): AKUz. → NOM. ([+ masc] [+ anim]): Ja imam otac i majku i starijeg brat. INSTR. → NOM.: Pričam sa svi.

2 Реч је релативној фреквенцији у оквиру пара маркирано : немаркирано, а не о апсолутној фреквенцији датих облика у корпусу одређеног језика.

3 О улози фреквентности у језичким променама види § 2.2.7.4 Међутим, који ће од маркираних облика и када напустити систем, не знамо. Стога има

и оних који не прихватају маркираност као објашњење за језичке промене, „However, ‘markedness’ is a questionable notion. It is not clear to us under what conditions the ‘unmarked’ variant wins out and under what conditions the majority variant wins out regardless of markedness.” (Baxter, Blynthe, Croft, Mckane, 2006: 7), али заборављају да када говоримо о маркираности, контрастивности, иконичности ... говоримо о општим тенденцијама у језичком развоју (независним од природе услова, што показује сваки од примера наведених у раду), а никако о правилима.

119


LOK. → AKUz.: Bila sam u Sarajevo dosta vreme. GEN. → AKUz.: Ja nisam plakala zbog mamu i tatu, nego zbog djedu [...] 5

2.1.2. Контрастивност: Овај термин уводи Блумфилд. Њиме се означава разлика између језичких јединица у смислу да ако су две јединице одређеног нивоа у датом језику дистинктивне, оне су и контрастивне и обратно. Тако се одређене језичке промене могу објаснити присутношћу/одсутношћу контрастивности. Нпр.: Разлика између средње-енглеског јужног и северног дијалекта на нивоу синтаксе, која ова два дијалекта сврстава у два различита типа германских језика, а која се огледа у промени положаја V2 са IP чвора у старо-енглеском на CP чвор у средње-енглеском северном дијалекту. Ово је контактно условљена промена, али контакт није једини фактор промене. У 8. и 9. веку Викинзи освајају североисточни део Британског острва и чине већинско становништво. Међутим, непотпуно усвајају енглески језик (фактор промена приликом SLA) и услед непостојања контрастивности између сибиланата [θ] и [s], замењују маркирани члан [s] (обележје финитности (INFL) у енг. језику) немаркираним [θ] и што због губљења контраста +/- INFL доводи до померања V2 са IP на CP чвор, тј. са места глагола у управној на положај глагола допунске нефинитне реченице (више у Kroch, Taylor & Ringe, 2000: 353-391).

2.1.3. Иконичност: Термин језичке иконичности јавља се у оквиру семиотике, а под њим се подразумева веза језика и ванјезичке стварности у смислу да језички знаци личе на конкретне или апстрактне појавне облике на које се односе. То наликовање се може подвести под „структурну језичку иконичност - способност језика да иконички одражава сложене појмовне структуре“ (Newmeyer, 1992, према Панић-Кавгић, 2006: 21-30) и то на свим језичким нивоима. Роман Јакобсон је први истакао значај семиотичке теорије иконичности за лингвистичка проучавања. Од 80-тих година ХХ века питање иконичких тенденција у језику веома је популарно

5 Примери из “комбинованог“ варијетета српског језика у САД, преузети из (Filipović, 1998: 135-145)

120


међу функционално и когнитивистички оријентисаним лингвистима (Крофт, Њумејер), који тврде да је степен иконичности у језику много већи него што се традиционално сматрало.

Фактор иконичности у језичким променама огледа се: на нивоу морфологије у иконичнијим облицима нпр. множине именица (оно што реферира на „више“ и само мора да буде „више“, тј. по облику дуже6), па су тако облици множине неких именица у енглеском језику прешли пут од неиконичког - (Sg) name : (Pl) name у староенглеском - до потпуно иконичког облика - (Sg) name : (Pl) names у савременом енглеском језику; на лексичком нивоу у срастању сложеница које су лексикализоване до тог степена да изворни говорници више не препознају сложену когнитивну структуру на којој се заснива дата лексема, нпр. hälig + dœg → hàligdœg (holy + day) → holiday. Иконички принцип на нивоу лексике је једна лексичка јединица : један когнитивни „појам“.

На нивоу синтаксе, иконичке тенденције се виде у промени реченичне перспективе из SOV u SVO ред речи, који се још назива и моделом догађаја или темпоралним моделом, јер одсликава „природни“ ток догађаја, а то је и редослед по коме их људски ум обрађује (више у Панић-Кавгић, 2006: 21-30).

Сила која се супротставља иконичности у језику је језичка економија. Док иконичност тежи да обележи оне чланове парадигми који носе информацију више, језичка економија блокира њихово обележавање. У борби ове две силе настаје неравнотежа у језичкој структури.

2.1.4. Антииконичност: Паралелно са иконичким тенденцијама

у језику постоје и антииконичке, тј. симболичке тенденције. Таква је граматикализација, језички процес у коме лексеме са пуним референцијалним значењем бивају сведене на граматичке,

6 Иконичност квантитета: „Grater quantities in meaning are expressed by more complex forms“ (Haspelmath). На иконичност квантитета први упућује Роман Јакобсон ... „the positive, comparative and superlative degrees of adjectives show a gradual increase in the number of phonemes, e.g. high – higher – highest, (Latin) altus, altior, altissimus. In this way the signatia reflects the gradation gamu of the signata“ (Jakobson, 1965. преко Haspelmath, 2004: 4)

121


функционалне речи. Нпр. глагол „хтети“, који је у стсл. пунозначан глагол, а који се у савременом српском језику јавља и као помоћан гл. који учествује у грађењу футура, а у дијалектима и језицима јужнословенске групе који припадају балканском језичком савезу има окамењени енклитички облик (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће + гл. у инф. или конструкцији да + през. и ће + (да) + през.). Присталице иконичког језичког принципа упућују на видљивост иконичких тенденција и у антииконичким процесима какав је граматикализација, па тако Фишер тврди да „граматикализовани облици бивају сведени на фонетском плану, а полако им се устаљује и позиција у контексту у којем се јављају“ (према Панић-Кавгић, 2006: 21-30), што и видимо на примеру глагола „хтети“ од пунозначног, преко помоћног енклитичког до окамењеног облика у јужнословенским балканским језицима и дијалектима. На овом примеру видимо како граматикализација формира ланац промена. Резултат ове промене је балканизам, али се иста промена одиграла и у енглеском (од пунозначног willan преко помоћног will до енклитичког/окамењеног/маркера футура 'll) и свахилију, што указује на опште тенденције у језику да волунтативни глаголи постају маркери футура.

Чини се да су спреге иконичности и антииконичности у језику реципрочне и да теку паралелно; да језик у једној сфери тежи иконичности, а у другој симболичности. Такође, требало би испитати однос (анти)иконичких тенденција са аналитизмом и синтетизмом у језику.

2.1.5. Језичка економија: Под овим термином подразумева се штедња језичког материјала, тенденција у језику да се са што мање језичких средстава пренесе што више информација. Деловањем овог механизма долази до стварања сложеница, редукције парадигми7...Ова општа тенденција у језику одговара тврдњи Чомског да је језик дизајниран да буде елегантан, а не ефикасан. Она тежи да разобележи све оне јединице које су уобичајене у датом језику. Језичка економија је у супротној спрези са маркираношћу и иконичношћу, тј. оним

7 O међусобним спрегама језичке економије, фреквентности и маркираности види §2.1.1. §2.1.3. §2.2.7.

122


тенденцијама које теже језичкој експлицитности. Хајман као један од примера дејства фактора језичке економије наводи (1983, преко Haspelmath, 2004:22) тенденцију у језику да предвидљиви/уобичајени референти буду кодирани са мало језичког материјала8, док се мање предвидљиви или ретки референти кодирају са више материјала. Још један од примера језичке економије јесте полисемија социјатив-инструментал. Језици попут енглеског, немачког и италијанског и инструментално и социјативно значење изражавају обликом социјатива (I write with this pen.). Губљење облика инструментала, његова замена обликом социјатива десила се и у горњем лужичкосрпском због дугогодишњег утицаја немачког језика.

Ja reču z prećelom. (социјатив) : Ja dzelam z ruku (инструментал)

Међутим, полисемија социјатив-инструментал није нужно контактно условљена. Постоје опште тенденције у језику вођене језичком економијом које доводе до ове језичке појаве. Коришћење облика социјатива за инструментално значење јако је изражено и у хрватском свакодневном говору, а неретко се чује и у српском. Оно што приписујемо неписмености или грешкама у спонтаном говору могле би бити промене у току.

2.1.6. Аналогија: Термин из историјске и упоредне лингвистике под којим се подразумева процес регуларизације изузетака у граматици одређеног језика. Нпр.: Исправљање система од стране деце током усвајања језика – (Sg) коњ : (Pl) коњови уместо (Pl) коњи, што и јесте грешка система јер би регуларна множина и била коњови по аналогији са правилним обрасцем (проширење основе код једносложних именица мушког рода које се завршавају на сугласник).„Procesi analoškog stvaranja jedna su od glavnih tendencija u istoriji jezika, kao kada su glagoli s nepravilnim oblikom za prošlo vreme u staroengleskom počeli da se tvore s pravilnim nastavkom – ed; npr. holp je postalo helped.“ (Kristal, према Bugarski 1999: 34)

8 Облици заменица су кратки. Теже да се остварују као енклитички облици, а често и фонетски нереализовани.

123


2.2. Екстралингвистички фактори

Под екстралингвистичким факторима се подразумевају најразличитији ванјезички утицаји који доводе до промена у језику. Зачетак проучавања ових фактора налазимо у Шмитовој теорији таласа, затим Штугхартовим „мешаним језицима“, а проучавање ових фактора постаје средишња тема тек утемељене социолингвистике.

2.2.1. Контакт: Контакт је први у лингвистици препознат екстралингвистички фактор. Он је стално присутан фактор промена и у оквиру исте говорне заједнице, те стога грешкама које се свакодневно јављају у говору и које за одређено време доводе до одређених промена „spontaneous change“ (Guy, 1989: 2) неће бити посвећена посебна пажња. Пажњу ћемо посветити променама под стабилним и нестабилним контактом између говорника различитих језика и/или дијалеката.

Типична контактна ситуација се јавља када две или више различитих говорних заједница ступе у непосредан контакт. Ово нужно доводи до одређеног вида би-/мултилингвизма или би-/мултидијалектизма код одређеног броја припадника датих заједница, чиме они постају носиоци промене/а. Разлика између промена под стабилним и нестабилним контактом је што приликом нестабилне контактне ситуације један од језика/дијалеката има већи утицај (који потиче од друштвеног утицаја посредством државе/управе у случају суперстрата9 или од бројности говорника у случају адстрата) и позајљивање тече само у једном смеру. У ситуацијама стабилног контакта међусобни утицај говорних заједница је једнак, позајмљивање тече двосмерно; језичке промене се крећу у истом смеру; јављају се јасно изражене варијације у виду паралелног развоја и груписања одређених језичких структурних облика и ове говорне заједнице развијају (своје) нове посебне особине (стварање језичких савеза).

9 Деловањем суперстрата (латинског у старом веку) румунски је постао романски, а албански јако романизован језик (неки албански сврставају мећу романске језике). Одлика језика који се налазе на бившој територији Oсманског царства је велики број турцизама, а у случају македонског и бугарског језика има и структурних последица (нпр. постпозиције).

124


2.2.2. Миграције: Миграције као фактор језичких промена претходе контакту, коинезацији и позајмљивању (види §2.2.1. и §2.2.3.). Проучавање промена под контактом захтева лингвогеографску слику и смештање у одређени историјски контекст.

2.2.3. Коинезација: Под коинезацијом се подразумева друштвено условљен процес који води ка брзим променама у језику. Коинезација (дијалекатски контакт по Традгилу) јавља се приликом интензивираног контакта међу говорницима два мећусобно разумљива варијетета истог језика који су се нашли на истом подручју услед миграција, што резултира рађањем нових варијетета. Потребне су две до три генерације како би процес коинезације био потпун. Карактеристике коинезације су редукција и упрошћавање (односи се на повећање регуларности или смањење маркираности у језичком систему), које су последице мешања (mixing) и усаглашавања/сравњивања (levelling) обележјâ говора који учествују у коинезацији, нпр. коине у индустријским градовима Odda и Tyssedal у северозападној Норвешкој:

Ова два индустријска града удаљени су један од другог 5 km. Настали су почетком ХХ века када радници из свих крајева Норвешке насељавају ово подручје. Демографска слика досељеника у ове градове 1916. године је следећа:

Odda Smelteverk: зпадна Норвешка 81%; источна Норвешка 5%; остали крајеви Норвешке 7%; друге земље 7%

Tyssedal Smelteverk: западна Норвешка 36%; источна Норвешка 35%; остали крајеви Норвешке 16%; друге земље 12%

1) Морфо-синтаксичка обележја у Odda и Tyssedal и већини западних и источних норвешких дијалеката (Odda има обележја западног, а Tyssedal источног дијалекта):

Odda Tyssedal западно-норвешки источно-норвешкиkvi:t vi:t kvi:t vi:t

2) Оба дијалекта су се сравнила (levelling) према источном:

125


Odda Tyssedal западно-норвешки источно-норвешкиvi: vi: me: vi:

Овде видимо да се без обзира на то што је већина досељеника у Odda са западно-норвешког дијалекатског подручја, овај дијалекат сравнио према источном. Фактор који је довео до овакве промене је маркираност. Одлика сравњивања је брисање маркираних форми. У овом случају маркиране форме су оне које се налазе у мањини у датом мешаном варијетету.

3) Упрошћене и/или интердијалекатске форме:

Odda Tyssedal западно-норвешки источно-норвешкиta:k, ta:kə ta:k, ta:kə ta:k, ta:çə ta:k, ta:kə

У овом случају извршена је замена палаталне фонеме веларном. Објашњење за упрошћавање у овом смеру је бирање једноставнијег обележја од понуђених10.

2.2.4. Престиж: Овај фактор, будући да се односи на поштовање и дивљење оним облицима друштвеног понашања које елита датог друштва постави за високо вредноване, престижне, чест је разлог језичких промена. Нпр. Изговор [r] у Њујорку у речима као што су farm или car је био престижан, а изговор ових речи без [r] стигматизован. Језичке тенденције су ишле у смеру губљења [r], што и јесте случај у британском енглеском. Упркос томе, извршена је промена услед фактора престижа. Носилац ове промене је средња класа, која је што се изговора [r] тиче била хиперкоректна (више у Labov, 1966 према Warddhaaugh,1998:199).Овакво језичко понашање произилази из жеље за приближавањем, а и идентификацијом са вишом друштвеном групом. Будући да је што се година тиче ова група већином средовечна, њихова деца усвајају хиперкоректне облике језика и промена је извршена. Брајт тврди да када у вишим слојевима

10 Сви примери преузети су из: Kerswill, 2000: 669-702.

126


друштва дође до промене на фонетском плану, нижи слојеви друштва, имитирајући говор виших, ову промену доводе на фонемски ниво, што за последицу има структурне промене у језику (више у Bright, 1960, према Warddhaaugh, 1998: 206 ).

2.2.5. Идентификација: Фактор који се већ у првим социолингвистичким истраживањима показује као важан у језичким променама. Тако, Лабов, испитујући централизацију првог дела дифтонга из [aυ] у [əυ] и [aı] у [əı] (у речима out, house и shile, pie) у говору мештана Martha’s Vineyard долази до следећих закључака. Лабов у ово истраживање креће снабдевен подацима из лингвистичког атласа Нове Енглеске из 1930, у коме је забележена елиминација тенденције ка централизацији дифтонга, али затиче другачију језичку ситуацију. Мештани су почели да претерују у централизацији како би показали своју припадност острву и различитост од „викендаша“. „When a man says [rəit] or [həus], he is unconsciously establishing the fact that he belongs to the island: that he is one of the natives to whom the island really belongs.“(Labov, 1972, према Warddhaaugh, 1998: 198). Спреге ове промене повезане су са фактором престижа (§2.2.4.) и фактором лојалности (§2.2.6). Фактор идентификације не односи се стриктно на идентификацију са регионалном или етничком, већ и друштвеном групом.

2.2.6. Лојалност и солидарност: Улогу овог фактора илустроваћемо поново примером из Martha’s Vineyard. Стално становништво на овом острву чине поред Јенкија (носиоци ове промене) и Португалци и староседелачко становништво, који такође имају централизацијом обележен говор, с тим да је у њиховом случају промена мотивисана жељом да се покаже лојалност датом месту и солидарност са људима који ту живе.

2.2.7. Фреквентност: Питање фреквентности у језичким променама први је истакао Вајнрајх, оснивач контактне лингвистике, а касније Традгил развија модел базиран на употреби језика у коме фреквентност има улогу у репрезентацији језичког знања и

127


језичким променама. Фреквентност језичких структура у одређеној говорној заједници и фреквентност интеракције међу члановима те/тих заједница утиче на избор/опстанак језичких структура и форми у контактним ситуацијама. Они облици који су најфреквентнији и којима су нови чланови дате говорне заједнице највише изложени су они који ће се наметнути као нормативни.

Овакав модел промене остварује се приликом дијалекатског контакта (коинезације) у изолованим језичким заједницама (нпр. новозеландски енглески), где у одабир варијанти нису умешани други екстралингвистички фактори попут престижа, идентификације, солидарности... (више у Baxter, Blythe, Croft, & McKane, 2006). Но, улога фрекветности и у ситуацијама када су укључени други екстралингвистички фактори није занемарљива, посебно када је позајмљивање у питању.

Интересантна је међузависност фреквентности, маркираности и језичке економије. Хаспелмат (2004) доказује да је маркираност зависна и од фрекветности. Немаркирани чланови парадигми су они који су фреквентни. А необележавање фреквентних облика вођено је језичком економијом. Он указује на Зипфоз закон по коме што је језички знак фреквентнији, он је и краћи. Тако оно што је у језику фреквентно/уобичајено тежи да буде необележено. Необележени чланови парадигми су стабилни чланови система, а у случајевима интензивираног контакта они који опстају.

3. Закључак

Као што се из примера наведених у овом раду види, фактори језичких промена су разноврсни и многобројни. Не постоји случај промене коју је узроковао само један фактор, нити само и искључиво једна група фактора. Подела на екстерне и интерне факторе промена у овом раду се показала добром поделом, а такође и одговара двема комплементарним спрегама у језику. Намеће се закључак да је већина промена у језику првобитно узрокована екстралингвистичким факторима.

128


Из наведених примера и целокупне концепције рада проблем језичких промена може се чинити једноставнијим него што јесте. Пре свега, у овом раду сигурно нису наведени сви фактори језичких промена, а и још увек има непрепознатих фактора од стране лингвистичке науке. Како је рекао Блумфилд „Тhe causes of sound change are unknown“ (1933, преко Aitchison, 2001: 134) или Роберт Кинг (1969, преко Aitchison, 2001: 134) „The explanation of the cause of language change is far beyond the reach of any teory ever advanced“.

Питање које се намеће јесте међусобни однос фактора који утичу на промене у језику. Из примера наведених у раду, а и самих фактора, видимо јаке међусобне спреге које неретко теже супротним циљевима. Тако, без маркираности нема контрастивности, а без фреквентности нема маркираности. Фактори престижа, идентификације и лојалности и солидарности уско су повезани. Опет, док иконичке тенденције теже да обележе маркиране језичке јединице, језичка економија блокира њихово обележавање. Затим, морфолошки и иконички обележене јединице могу бити немаркирани чланови парадигми уколико су фреквентне... На крају, можемо да закључимо да решење проблема језичких промена не лежи само у препознавању фактора и механизама промене, већ и у расветљавању мећусобних односа ових фактора. Верујемо да ће се даља истраживања кретати у том смеру.

129


Листа референци:Aissen, J. (2003). Differential object marking: Iconicity vs. economy.

Natural Language and Linguistic Theory 21 (3): 435-483.Aitchison, J. (2001). Language change: progress or decay. Cambridge:

Cambridge University Press.Baxter, B, Blythe, R, Croft, R. & McKane, W. (2009). Modeling language

change An evaluation of Trufgill’s theorу of the emergence of New zealand English. Language Variation and Change. 21: 257-296.

Guy, G. G. (1989). The sociolinguistic type of language change. Eric. [on line]. Preuzeto sa: http://www.eric.ed.gov/ERICDocs/data/ericdocs2sql/content_storage_01/0000019b/80/1f/f2/a9.pdf

Haspelmath, M. (2004). Frequency vs. iconicity in explaining grammatical asymmetries. Preuzeto sa:

Filipović, J. (1998). Varijacije unutar padeških sistema u različitim tipovima srpskih varijeteta: u prilog jedinstvenoj teoriji jezičkih promena. Zbornik za filologiju i lingvistiku Matice srpske, XLI/1: 135-145.

Janda, D. R. & Joseph, D. B. (2003). On language, change, and language change – or, of history, linguistics and historical linguistics. In: Joseph, B. & Janda, D. B. (Eds.), Handbook of Historical Linguistics, Oxford: Blackwell, 3-180.

Kerswill, P. (2000). Koineization and accommodation. In: Chambers, J. K., Schilling-Estes, N. & Trudgill, P. (Eds.), The handbook of language variation and change, Oxford: Blackwell, 669-702

Kristal, D. (1999). Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike. Prevod Ivan Klajn i Boris Hlebec. Beograd: Nolit

Kroch, A, Taylor. A & Ringe, D. (2000). The Middle English verb-second constraint: a case study in language contact and language change. In: Herring, S. (Eds.), Textual parametars in older language, Philadelphia: Benjamins, 353-391.

Panić-Kavgić, O. (2006). Ikoničnost i njena uloga u procesu jezičkih promena. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 49(2): 21-30.

Thomason, G. S. (2008). Social and linguistic factors as predictors of contact-induced change. In: Nikolaj, R. & Comrie, B. (Eds.), Journal of language contact. Preuzeto sa: www.jlc-journal.org

Warddhaaugh, R. (1998). An introduction to sociolinguistics. Oxford: Blackwell.

130


Milica Dinić

fACTORS ON LANGUAGE CHANGE

summary

This paper presents systematization on factors influencing language change. The factors are traditionally divided into two groups – external and internal, according to two parallel forces in language change and language in general, which also reflects good dichotomous division. I do not advocate for any particular theoretical or methodological construct, but what I attempt to do is to provide a brief review of the place which the language change phenomenon occupies in linguistics.

In chapter 2 I deal with the issue of factors influencing language change. Internal factors of language change represent general tendencies in language development in general as well as in concrete language systems, including markedness, contrast, iconicity, grammaticalization, language economy and analogy. External factors of language change are all sorts of exstralinguistic influences which cause a language change, such as migration, contact, coinage, identity, prestige, loyalty and solidarity, and frequency. Each and every of factors given in this paper is illustrated through corresponding example from published research studies.

The aim of this paper is to show the diversity of factors influencing language change and the complexity of language change phenomenon, as well as to stress the importance of interrelation of language change factors.

Кey words: language change, interlinguistic factors, extralinguistic factors

131

ARTICLE AS AN OBJECTIVE DESCRIPTION MARKER: LANGUAGE CONTACT AS A CLUE

Junichi ToyotaUniversity of BelgradeBorko KovačevićUniversity of Belgrade

ARTIClE As AN OBJECTIVE DEsCRIPTION MARKER: LANGUAGE CONTACT AS A CLUE

summary

This article deals with the distribution of the definite article and related structures in the languages worldwide. As this article reveals, there seems to be a close relationship between the use of the definite articles and contacts: languages spoken in areas with rich density of languages tend to have the definite article. This has proved to be true, since those areas with rich density are characterised by many contacts among neighbouring languages; therefore, it is argued in the article that such intense contact is necessary for the definite article to emerge, mainly for making a reference more readily understandable to hearers.

key words: definite article, language contact, linguistic density, hearer-orientation

1. Introduction

Some grammatical features are commonly found across a wide range of languages in the world while others are not so widespread. We examine definite articles in the world languages. This grammatical category exists in some languages in different forms, and we examine a relationship between the regional distribution of this category and its functional motivations from a historical perspective. Our main concern is that the distribution of definite article is closely connected to a specific purpose in communication, which has been instigated by close contacts among different languages.

This paper is organised as follows: first, we demonstrate the typological distribution of definite articles, and then analyse it in relation to geographic regions and possible language contacts in these areas. It turns out that the definite articles are commonly found in areas where contacts

132

Junichi Toyota, Borko Kovačević

have been intense. Then we review a general diachronic developmental path of definite articles, and finally relate this to functional motivations behind creating definite articles.

2. Definite articles and areal distribution

The category of definite article can be elusive. In English, for instance, a specific category (i.e. distinctive from other categories) can be found, along with two further types of articles, a definite article the, an indefinite article a and a null/zero article. This is merely one type of combination concerning articles, and other languages have various kinds of grammatical features that are commonly subsumed under articles. We restrict our argument to the definite article here and leave out indefinite pronouns from the main argument. There are at least five variations concerning articles, as demonstrated in (1) (cf. Dryer 2008).

(1) a. Definite word distinctive from demonstrative (definite article)b. Demonstrative word used as definite articlec. Definite affixd. No definite, but indefinite articlee. No definite or indefinite article

The distribution of these combinations in the world languages is shown on the map in World Atlas of Language Structures (WALS) based on the sample of 620 languages, as represented in Picture 1. When we consider the presence of definite article in a broad sense and include (1a), (1b) and (1c) (marked by coloured circles, see the keys in Picture 1), there are four main parts in the world with high concentration of definite article, e.g. (2). The northern part of Eurasia and the Amazon basin, on the other hand, show the absence of the definite article.

133


Picture 1. Distribution of definite articles in the world languages (Dryer 2008)

(2) a. West Africab. Indonesia/Papua New Guineac. Western Europed. Western coastal area of USA

It can be, by all means, a coincidence that the distribution is formed as shown in the Picture 1, but by taking a closer look at each region, there seems that some common features appear among them.

3. Areal distribution and language contacts

What is unique in these four areas in (2) is a high concentration of languages spoken in restricted areas, often with a mixture of different language families, and multiple languages are spoken in some areas. The mixture of languages and language families can vary considerably in each region, as summarised in (3). Classification of some families is still under dispute (e.g. Nilo-Saharan in Africa), but these region demonstrate a wide range of languages. As an example, we demonstrate a case of a West African country, Nigeria. Roughly speaking, Afro-Asiatic and Nilo-

134


Saharan languages are spoken in the northern part and Niger-Congo languages occupy the majority of the southern part, with some multilingual regions in the middle. In this country alone, there are about 500 languages spoken. This number may not be clearly visible in the Picture 2, but each language family comprises numerous languages. Thus, the number of families cannot be a good indicator of the number of languages spoken in each region.

(3) a.West Africa: Niger-Congo, Nilo-Saharan, Afro-Asiatic languages, as well as some isolatesb. Indonesia/Papua New Guinea: Austronesian (different sub-

branches) and Papuan.c. Western Europe: Celtic, Romance and Germanicd. Western coastal area of USA: numerous families

Picture 2. Distribution of languages in Nigeria (Lewis 2009)

When there is a high density of languages from the same family spoken in a restricted area (as in the case of the Niger-Congo languages

135


such as Bantu in Picture 2), it is important to bear in mind that some languages may be dialects of the same language. The dialect continuum has been mentioned, involving different languages in the world and it is not our task here to investigate it further; however, it should be noted here that the number of languages spoken may be slightly altered.

Judging by the presence of multilingual areas and bilingualism in the areas shown in (2), it is obvious that there has been much intense contact among neighbouring languages. What matters in contact is mutual intelligibility. When two languages involved belong to the same language family, it is likely that they will share a number of lexemes and speakers may be able to make themselves understood relatively easily. When languages from two different language families meet, it is much harder for interlocutors to communicate. This difference can emerge due to varying degrees of mutual intelligibility, which can have a significant impact on contact-induced changes as argued in Toyota (2010, forthcoming). Nevertheless, it is important to bear in mind that speakers often make sure that they are understood in language contact situations as found in the four regions in (2).

4. Emergence of articles

The articles are known to have developed from certain sources. The most common developmental path is from a demonstrative to a definite word, as noted in Henie and Kuteva (2002: 109-111), (see also Greenberg (1978), Laury (1997) for similar arguments). The examples in (4) from Hungarian and (5) from Vai (Mande, West Africa) illustrate such a developmental path, e.g. a demonstrative in Hungarian az/a ‘this’, ‘that’ turned into a definite article ‘the’, and a proximal demonstrative in Vai -mẹ turned into the definite article used as a nominal suffix, -mẹ. In these cases, there is a fine line between the definite article and the definite suffix. This is natural in the general principle of grammaticalisation, in which a grammatical item tends to result in a suffix (see Heine and Kuteva 2007: 32-46 for a comprehensive summary).

136


Hungarian (Tompa 1972: 148) (4) az idös-ebb fiú

the old-COMPAR boy‘the older boy.’

Vai (Mande, Liberia, Koelle 1968: 42, 106, 200) (5) án’da ní-mẹ gbí fa

3PL.TAM bullock-DEF all kill‘They killed all the bullocks.’

In addition, this developmental path is also commonly found in pidgin and creole languages. In Haitian Creole as in (6), a locative adverb in French là first turned into a demonstrative -la in Haitian Creole French, and it further developed into a demonstrative/definite article -la, which is often reduced to -a following vowels.

Haitian Creole French (Sylvain 1936: 55) (6) pè-a

‘the priest.’ (cf. French père-là ‘priest there’)

This general developmental path is a part of grammatical changes induced by contacts, often known as replication (Heine and Kuteva 2003, 2005, 2006). What is commonly found is that some features are more likely to be created after contacts, such as creation of new future tense (Heine and Kuteva 2003: 265). These features are summarised in (7). Thus, it has been documented that articles are often created after intense contacts. Contacts indeed induce the emergence of articles, but we argue that there is yet another motivation for creating definite articles.

(7) a. New future tenses are more likely created than the past tense;b. Relative pronouns are invented once a language is in contact with

Indo-European languages;c. Languages without articles or evidentials, once in contact with

languages with such devices, tend to replicate them somehow.

137


5. Motivations for definite article

Definite articles are useful in identifying reference, and by using such a specific grammatical item, speakers are leaving clues for hearers to decode identity of the referents in discourse very easily. The need for this emerges in multilingual communication, because misunderstanding is likely to happen. Heine (1997) presents one case involving conceptual space: Greenlandic Eskimo has two major dialects, e.g. Western and Eastern. In order to describe cardinal directions (north, south, east, west, etc.), they both use geographic landmarks such as river, mountain, etc, and not an absolute system (fixed terms for north, south, etc.). The system they use include: the riverine system (upriver vs. downriver), prevailing winds, and one’s position on a coast (up vs. down). A problem emerges because it is likely for rivers to flow and for winds to blow in opposite directions on the two sides of Greenland. Thus, what is north in Western Greenlandic is south in Eastern Greenland, or vice versa. In spite of common vocabulary, they often have misunderstandings. Although they speak two dialects of the same language, misunderstanding can potentially happen. So it is not too difficult to assume more complex misunderstandings when it comes to contacts among different languages. A number of languages in the world can do perfectly well without definite articles, and it is possible to claim that articles are used for hearers to decode messages clearly. Thus, the grammar has evolved to avoid such cases.

Durst-Andersen (2011) argues that the formation of grammar has certain principles which he terms orientation. Roughly speaking, he argues that there are three kinds of orientations, namely situation-orientation, speaker-orientation and hearer-orientation. We do not describe details of each orientation here, but merely focus on speaker- and hearer-orientation. It suffices to say that the situation-orientation focuses on description of surrounding, and the grammar is formulated so that description is easily made. For instance, languages that belong to this orientation normally have an aspectual distinction as the grammar basis.

Speaker-oriented languages normally have various details to describe events, such as complex case markings and free word order to express varying degrees of transitivity, a complex aspectual system, evidentiality to

138


report the source of information, etc. These can only confuse hearers when they are not really fluent in a specific language, and the fluency may not be fully expected in multi-lingual society, i.e. they learn just enough to get by in oral communication for purposes like trading. In the hearer-orientation, these fine differences are abolished and the grammar is more simplified, e.g. no complex case, fixed word order, tense dominance (not aspect), etc. And these changes are made so that hearers can follow descriptions more easily. For this purpose, a speaker provides details of information and leaves various hints for hearers to follow the discourse well.

The definite article is normally found in the hearer-orientation. This suggests that the definite article is created for the sake of better understanding by the hearer. As Durst-Andersen (2011) argues, the speaker-orientation often turns into the hearer-orientation over a certain period of time. It seems that definite articles are a product of highly developed grammar. However, we argue that much contact is required in order to develop a language from the speaker-orientation to the hearer-orientation, along with the creation of definite articles. Contacts often force people to communicate with partial understanding of interlocutors. This partial understanding is a necessary element for definite articles to emerge, i.e. since speakers are no longer certain whether interlocutors understand their statement, so they intend to leave signs for interlocutors for a smoother communication. This is when he starts to use demonstratives to clarify referents in his statements, which is eventually the origin of definite articles. Thus, contacts are an indispensable element in creating definite articles and it is understandable that articles are commonly found in geographic areas where high concentration of languages is found (cf. Picture 1 and (2)).

6. Conclusion

We have argued in this article that the emergence of definite articles is closely connected to language contacts. This is shown by the fact that definite articles are commonly found in areas where a rich concentration of languages is found. Contact situations force speakers to clarify their statements, and definite articles often help speakers to achieve the clarification of referent. This emergence also represents a shift in speaker’s purpose of using language, from expressing one’s own statement to making

139


a hearer understand the statement better.The presence or absence of definite articles has not gained much

attention, but this can be an interesting research topic which can open up a wide range of new research. It is hoped that this article serves as a first step towards further studies which will follow soon.

References:

Dryer, M. S. (2008). Definite articles. In: Haspelmath, M., M. S. Dryer, D. Gil and B. Comrie (eds.). The World Atlas of Language Structures Online. Munich: Max Planck Digital Library, chapter 67. Available online at http://wals.info/feature/39.

Durst-Andersen, P. (2011). Linguistic Supertypes: A Cognitive-Semiotic Theory of Human Communication. Berlin: Mouton de Gruyter.

Greenberg, J. H. (1978). How Does a Language Acquire Gender Markers? In: Universals of Human Language (vol. 3): Word Structure (J. H. Greenberg, C. A: Ferguson and E. Moravcsik, eds.), Stanford (CA): Stanford University Press, 47-82.

Heine, B. (1997). Cognitive Foundations of Grammar. Oxford: Oxford University Press.

Heine, B. and T. Kuteva (2002). World Lexicon of Grammaticalization. Cambridge: Cambridge University Press.

Heine, B. and T. Kuteva (2003). On contact-induced grammaticalization. Studies in Language 27: 529-572.

Heine, B. & T. Kuteva. (2005). Language contact and grammatical change. Cambridge: Cambridge University Press.

Heine, B. and T. Kuteva (2006). The changing language of Europe. Oxford: Oxford University Press.

Heine, B. and T. Kuteva (2007). The Genesis of Grammar. Oxford: Oxford University Press.

Koelle, S. W. ([1854] 1968). Outline of a Grammar of the Vei Language: Together with a Vei-English Vocabulary and an Account of the Discovery of the Vei Mode of Syllabic Writing. London: Church Missionary House. Reprinted: Farnborou: Gregg International Publishers.

140


Laury, R. (1997). Demonstratives in Interaction: the Emergence of a Definite Article in Finnish. Amsterdam: John Benjamins.

Lewis, M. Paul (ed.), 2009. Ethnologue: Languages of the World (16th ed.). Dallas, Tex.: sIl International. Online version:http://www.ethnologue.com/.

Sylvain, S. (1936). Le Créole Haitien: Morphologie et Syntaxe. Wetteren: Imprimerie de Meester.

Tompa, J. (1972). Kleine Ungarische Grammatik. Leipzig: Enzyklopädie. Toyota, J. (2010). Language and Identity in Historical Change. In:

Language, Literature and Identity (V. Lopičić and B. Mišić-Ilić, eds.). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing, 127-138.

Toyota, J. (forthcoming). English Grammar through Time: a typological perspective. Cambridge: Cambridge University Press.

Junichi Toyota Borko Kovačević

člAN KAO MARKER OBJEKTIVNOsTI DEsKRIPCIJE: JEZIčKI KONTAKT KAO UZROK

sažetak

Rad se bavi distribucijom određenog člana i s njim povezanih konstrukcija u jezicima sveta. Kao što članak pokazuje, izgleda da postoji veoma bliska povezanost između upotrebe određenog člana i jezičkih kontakata: jezici koji se govore u oblastima sa velikim brojem različitih jezika obično imaju određeni član. Intenzivni kontakt među govornicima različitih jezika se nameće kao neophodan faktor za pojavu određenog člana u istorijskom razvoju jezika. Razlog za to je uglavnom efikasnost određenog člana u preciziranju referencije, što je u odnosu govornik-slušalac važno pre svega za slušaoca.

КLJUčNE REčI

Julijana Vuco

Sticky Note

Key words: određeni član, jezički kontakti, jezička gustina, orijentacija prema slušaocu

Julijana Vuco

Sticky Note

Mislim da ovaj bold treba pretvoriti u normal.

ЈЕЗИК У МЕДИЈИМА/

LANGUAGE IN MEDIA

143

JEzIK FILMA attiLa FLageLLo di dio

Gordana Bojičićsanja BogojevićFilozofski fakultet NikšićUniverzitet Crne Gore

JEZIK fIlMA AttilA FlAgEllo Di Dio

sažetak

U radu ćemo analizirati jezik jednog od najvećih italijanskih komičara, Dijega Abatantuona, u filmu Atila, bič božji. Smjela kombinacija apulijskog, lombardijskog i rimskog dijalekta čini jezik Abatantuonovih filmova zanimljivim predmetom istraživanja. Ukazaćemo na neke od osnovnih karakteristika ovog negramatičkog, slobodnog jezika, kao i na izraze tipa eccezzziunale ili viuuulenza koji su zahvaljujući Dijegovim filmovima obilježili mladalački žargon u Italiji.

Ključne reči: dijalekat, italijanski jezik

Sedamdesetih godina dvadesetog vijeka italijanski film zapada u krizu, koja će trajati do kraja osamdesetih godina. Nakon ere autorskog filma i commedie all’italiana, koji su proslavili italijansku kinematografiju u svijetu, osamdesetih godina nastaje niz filmova slabe ili gotovo bez umjetničke vrijednosti. Ti filmovi biće okarakterisani kao cinema trash i pretrpjeće brojne kritike. Međutim, iako su pomenuti filmovi sa kinematografske tačke gledišta bili neuspješni, pokazali su se zanimljivim materijalom za jezičku analizu.

Jedan od tih filmova je Attila flagello di Dio, snimljen 1982. godine, sa Dijegom Abatantuonom u glavnoj ulozi. Film, koji je odmah po pojavljivanju doživio takav neuspjeh da se u italijanskom jeziku ustalio izraz alla Attila za filmove koji nijesu imali mnogo uspjeha (Stornelli: 1998: 36). Negramatički jezik glavnog junaka, nastao smjelom kombinacijom rimskog i milanskog dijalekta i standardnog italijanskog jezika pokazao se zanimljivim predmetom istraživanja. U italijanskoj književnosti, pa i u filmu, standardni jezik i dijalekti su oduvijek stupali u najraznovrsnije

144

Gordana Bojičić, Sanja Bogojević

odnose: regionalizmi i dijalektizmi su se preplitali sa standardnim književnim jezikom dovodeći do kombinacija koje su karakterisale pojedine glumce (Sordi i rimski dijalekat, Manfredi i čočarski dijalekat, Banfi i apulijski dijalekat i sl.). Već je, dakle, i prije Abatantuona, jezik italijanskih komičara bio u stvari jedan hibrid standardnog jezika i dijalekta. Abatantuono nastavlja tradiciju uspješno kombinujući apulijske izraze sa milanskim i rimskim dijalektom, pri tome stvarajući jezik koji će obilježiti niz njegovih filmova (Eccezzziunale veramente, Viuuulentemente mia, I fichissimi, Sballato, gasato, completamente fuso itd.).

Predmet našeg istraživanja je, međutim, jezička analiza samo jedne Dijegove komedije, već pomenutog filma Attila flagello di Dio. Analizom smo obuhvatili fonetske, morfosintaktičke i leksičke karakteristike.

Osnovne fonetske promjene koje karakterišu jezik ovog filma su:• rotacizam, tj. prelaz /l/ u /r/ kada mu slijedi konsonant: colmo

> cormo; sul > sur, pojava koja karakteriše dijalekte centralne Italije, prije svega rimski dijalekat.

• izgovor suglasnika /s/ kao /š/, čime se karikiraju južni dijalekti u kojima je ova pojava prisutna samo ukoliko suglasniku /s/ slijede suglasnici /f/, /p/, /g/ i /c/, a kada su u pitanju suglasnici /d/ i /t/ takav izgovor nije dozvoljen: shfidare, shfugge, dishtrutto, freshchi, queshto, voshtro, shtavolta, ashpetti, shpingi, shgaloppando, beshtiolo, shtrda, ashcolta, shtupendo, shtronco...

• asimilacija i udvajanje (raddoppiamento) i to prije svega suglasnika /r/: barbari > babbari, erba > ebba; martello > mattello; perché > pecché; furbo > fubbo; fermatevi > femmatevi, permetti > pemmetti; persone > pessone; forse > fosse; porta > potta; arrivederci > arrivedecci i sl. Međutim, asimilacija je prisutna i kada je neki drugi suglasnik u pitanju, pa čak i kada je u pitanju samoglasnik: cultura > cuttura; daino > danno. Pronalazimo i primjere udvajanja (raddoppiamento) suglasnika /b/ i /g/ u svim pozicijama izuzev nakon suglasnika, što je obilježje rimskog dijalekta: tragedia > traggedia; cugino > cuggino.

• izgovor zvučnih suglasnika /g/, /d/ i /s/ kao bezvučnih /k/, /t/ i /z/: grosso > grozzo; udito > utito; sordo > sorto; lago > laco;

145


sangue > sancue; grande > grante; mordere > mortere; prego > preco; frega > freca i sl.

• očuvanje vokala /ŭ/ umjesto /o/: violenza > viulenza; comandare > cumandare; prepotente > preputente; indovinare > induvinare; violentare > viulentare; svolazzare > svulazzare itd.

• svođenje diftonga na prost vokal: pietra > petra; uomo > omo; fuori > fori; vuoi > voi; fuoco > foco; buona > bona.

• permutacija slogova: un > nu; dialogo > diagolo; dialogare > diagolare.

• dodavanje sloga na kraju riječi: trono > tronoto; uomo > uomono. • elizija predloga: con >co’; per > pe’.

Najveća i najbrojnija odstupanja u odnosu na standardni italijanski jezik pronalazimo na morfosintaktičkom planu, gdje smo uočili sljedeće pojave:

• upotreba oblika lo i li u funkciji člana za imenice muškog roda koji u standardnom italijanskom jeziku postoje, ali nemaju funkciju člana već ličnih zamjenica u funkciji direktnog objekta: lo porco, lo re, lo riso, lo martello, lo carro, lo cielo, lo sole, lo volontario, lo vento, li cavalli, li asini, li gioielli, li uccelli i sl.

• upotreba člana između pridjeva i imenice, naročito kada su u pitanju prikazni i prisvojni pridjevi: nostro unico lo re, i miei li cavalli, su questo lo pietrone, le mie le orecchie, cara la mia maga, lo mio lo re.

• tendencija da se imenice i pridjevi koji se u jednini završavaju na –e uklope u oblike za muški rod koji se završavaju na –o i ženski rod koji se završavaju na –a: maiale > maialo; cinghiale > cingialo; animale > animalo; quale > quala; a sličnu pojavu pronalazimo i kada su prilozi u pitanju: anche > anco; come > como.

• odstupanja u slaganju imenica i pridjeva u rodu i broju: maialo freschi, cervellone tanta.

• odstupanja u slaganju subjekta i predikata u broju: la gente che soffrono.

• nepravilni oblici za množinu imenica: uova > uovi.

146


• upotreba naglašenog oblika zamjenice sa imperativom: svegliateve, prendeteme, andateve, vergonateve, fermateve.

• nepravilni oblici imperativa: fermati > fermici; sali > salisci; aprimi > aprame.

• nepravilni oblici participa: morto > moruto.• nepravilni oblici prezenta: piace > piasse; odo > uto; fuggite >

fuite; facciamo > facciao. Pred fonetskih i morfosintaktičkih elemenata, obratili smo pažnju i

na leksičke karakteristike jezika u filmu Attila flagello di Dio. Analiza je ukazala na tri osnovne osobine leksike: veliko prisustvo dijalektizama, i to prije svega riječi iz rimskog i milanskog dijalekta (Telmon: 2003: 93), zatim, upotreba latinizama i na kraju specifične kovanice i izrazi.

Prepoznatljiva osobina milanskog dijalekta jeste da se riječi završavaju na suglasnik, tako da dolazi do pomjeranja akcenta i parole piane postaju parole tronche. Abatantuono se poigrava milanskim dijalektom i uglavnom elidira posljednji vokal u riječima tako da dobijamo sljedeće primjere: cavall’, ho gettat’, non ci cred’, quell’ dei nani, dov’, fratell’, cugin’, molt’, foss’.

Mnogo su brojniji primjeri koje prepoznajemo kao elemente rimskog dijalekta:

• nepravilni oblici indikativa prezenta, posebno u prvom licu jednine i množine: andiamo > imo; facciamo > famo; prendiamo > pijamo; abbiamo > amo; vogliamo > volemo; voglio > vojo; dormiamo > dormimo; dobbiamo > dovemo; so > saccio; muoio > moro; mordere > mozzicare.

• nepravilni oblik imperativa: siediti > assettate• apokopa u oblicima infinitiva prezenta ili u apelativima: mangià,

fà, dì, senatò, signò.• rotacizam, tj. prelaz /l/ u /r/ kada mu slijedi konsonant: colmo >

cormo; sul > sur.• afereza vokala na početku riječi: dove > ’ndo; questa > ’sta; una >

’na.• palatalizacija tj. prelaz glasa /λ=lj/ u /j/: figlia > fija; voglia > voja;

pigliate > pijate; svegliate > svejate. • izrazi karakteristični za rimski dijalekat: adesso > mo; questo >

isso; sporco > zozzo; questa > chissa; mortacci tua!

147


Kao što smo već napomenuli, pored dijalektalizama, primjetno je prisustvo latinizama, i to uglavnom parodije na latinski jezik. Takvi su izrazi: parla > loquisci; parla > colloquia; cavalli > equini; piccolo > piccininum; martello > martellum; ire > andare.

Treba napomenuti i izraze i kovanice koji su zahvaljujući upravo ovom filmu postali dio mladalačkog žargona u Italiji. Tako po analogiji sa izrazom braccio di ferro imamo izraze zampa di ferro i testa di ferro, ili na osnovu izraza lupo mannaro dobijamo izraz somaro mannaro.

U radu smo pokušali da ukažemo na osnovne karakteristike jezika u jednoj od Abatantuonovih poznatih komedija i da ukratko predstavimo taj „dialetto ibrido, tutto neologismi, deformazioni gergali e colte, scatti e riprese, paradossi e nonsense, contaminato con un latino basso-maccheronico“. (Stornelli: 1998: 38). Na osnovu navedenih karakteristika ovog jako zanimljivog jezika, možemo zaključiti da se najveći broj odstupanja u odnosu na standardni italijanski jezik može naći na morfosintaktičkom planu, gdje smo, između ostalog, izdvojili nepravilnosti u upotrebi člana kao i nepravilne oblike pridjeva, imenica, glagola i priloga. To međutim ne znači da su leksička odstupanja manje važna ili manje zanimljiva samim tim što su manje prisutna. Naprotiv, upravo je taj jezički nivo predstavljao za nas pravi izazov jer je ta odstupanja ponekad mnogo teže uočiti. Kao što smo već pomenuli, kada je u pitanju leksika upotrebljena u ovom filmu, najprisutnija pojava su brojni dijalektalizmi, regionalizmi i latinizmi, dok se najzanimljivijim možda pokazuju specifične kovanice i izrazi. Smatramo da bi bilo zanimljivo sličnom analizom obuhvatiti još neki od Abatantuonovih filmova, ili pak napraviti mali glosar svih termina koji su, upravo zahvaljujući ovom komičaru, obilježili žargon mladih Italijana.

148


Lista referenci:

Abatantuono, D. (2006). Eccezzziunale! Tutte le battute del terrunciello da «Attila» a «Eccezzziunale veramente capitolo secondo... me». Milano: Mondadori.

Stornelli, G. (1998). Diego Abatantuono. Roma: Gremese ed.Telmon, T. (2003). Varietà regionali. In: Introduzione all’italiano

contemporaneo. La variazione e gli usi (A.A. Sobrero, a cura di), Bari: Laterza, 93-149.

zingarelli, N. (2001). Vocabolario della lingua italiana. Bologna: zanichelli.

zolli, P. (1986). Le parole dialettali. Milano: Rizzoli.

Gordana Bojičićsanja Bogojević

ThE lANGUAGE Of ThE MOVIE AtillA FlAgEllo Di Dio

summary

In this paper we analyze the language of one of the greatest Italian comedians, Diego Abatantuono, in the movie Atilla, il flagello di Dio (Atilla, the Whip of God). The daring combination of Apulian, Lombardian and Roman dialects makes the language in Abatantuono’s movies an extremely interesting investigation topic. We draw attention to the basic characteristics of this nongrammatical, free language, as well as to the expressions such aseccezziunaleandviuuulenza, which have become a distinguishing feature of the Italian youth jargon owing to the popularity of Diego’s movies.

key words: dialect, Italian, language

149

JEzIčKE GREŠKE JAVNOG MEDIJSKOG SERVISA VOJVODINE U PROGRAMU NA RUMUNSKOM JEzIKU

laura spariosuUniverzitet u Novom Sadu

JEZIčKE GREŠKE JAVNOG MEDIJsKOG sERVIsA VOJVODINE U PROGRAMU NA RUMUNsKOM JEZIKU

sažetak

U ovom radu će se proučavati korišćenje rumunskog jezika u emisijama Javnog medijskog servisa Vojvodine. Namera autora je da uradi analizu jezika profesionalnih učesnika u realizaciji radio i TV programa na rumunskom jeziku i da utvrdi u kojoj meri rumunski novinari poznaju i koriste književnu varijantu jezika kojim se služe u svakodnevnim emisijama, kao i da ukaže na najčešća odstupanja od norme standardnog rumunskog jezika.

Ključne reči: rumunski jezik, mediji, analiza diskursa

1. Uvodne napomene

1.1. Uloga i značaj javnog medijskog servisa

Transformacija državnih radio i TV stanica u javne servise u većini zemalja istočne i centralne Evrope počela je ranih 90-ih godina, nakon rušenja sistema državnog socijalizma i uspostavljanja multipartijske parlamentarne demokratije i tržišne ekonomije. Države u tranziciji (Van Cuilenburg 1999; prema: Valić 2007b: 104) odlikuju se velikom medijskom ekspanzijom i agresivnom, nefer konkurencijom. U takvim neuređenim medijskim sektorima medijski pluralizam je paravan za preplavljenost tržišta istim sadržajima koji se razlikuju samo po vizuelnim elementima, konstantama i formama (Valić 2007b). Takođe, tabloidizacija medijske sfere, čak i kada je u pitanju javni servis, ne osigurava ni „preduvjete za medijsku zastupljenost manjinskih skupina u društvu, dok istovremeno

150

Laura Spariosu

želi pasivizirati čitatelja vodeći se principima servilnosti i podilaženja” (Kanižaj 2006: 24; prema: Valić 2007b: 104).

U Srbiji je proces stvaranja javnih servisa počeo deceniju kasnije u odnosu na druge zemlje centralne i istočne Evrope. Uslovi za tranziciju medijskog sistema stvoreni su tek nakon pada režima Slobodana Miloševića, 2000. godine, ali je ona u realnosti blokirana sve do 2006. godine (Matić 2002).

zakonom o radiodifuziji iz 2002. godine predviđeno je stvaranje dva javna radiodifuzna servisa – republičkog i pokrajinskog, od dotadašnjeg jedinstvenog preduzeća Radio-televizija Srbije (RTS). Kao nosilac delatnosti javnog radiodifuznog servisa na području Autonomne Pokrajine Vojvodine određena je Radiodifuzna ustanova Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu.

činjenica je da javne servise osnivaju i finansiraju građani, tako da oni, s toga „treba da imaju uvid u to što se emituje i koliko je to u skladu sa suštinom ovakvog tipa medija i njegovom misijom, odnosno zakonskom regulativom i, naravno, komunikacionim potrebama građana” (Valić 2007a: 7). Po definiciji, javni servisi imaju uticaj na javnost i obavezu da posreduju poruke od javnog interesa za sve ciljne grupe.

Ono što se od medija, a posebno od javnog servisa, očekuje je „odgovornost u izboru pitanja kojima će se baviti, načinu prezentacije, pozicioniranju određenih sadržaja u okviru programske šeme, značaju koji će se, određenim mehanizmima, nekoj temi dati i, na kraju, uticaju koji će sve to imati na odlučivanje građana o učinkovitosti delovanja subjekata javne sfere” (Valić 2007b: 105). Odgovornost za izbor je suština etički ustrojenog novinarstva koje podrazumeva ne samo prava već i obaveze, tj. odgovorno ponašanje novinara prema informaciji, odnosno prema izvoru i prema recipijentu. Odgovornost podrazumeva slobodu izbora – i onu koju imaju novinari, ali i onu koju ima auditorijum, tj. građani, jer „građanin danas svoje najpouzdanije uporište pronalazi na tlu civilnog društva i zato se jedan od njegovih glavnih zadataka sastoji u tome da štiti autonomiju civilnog društva i da se sa tog uporišta suprotstavlja pretnjama (kao i realnim ugrožavanjima) koje dolaze ne samo od strane države nego i sa tržišta” (Molnar 2004: 33-34; prema: Valić 2007b: 105).

151


Institucionalna transformacija javnog preduzeća Radio-televizija Srbije realno je započela tek imenovanjem upravnih odbora dveju novih radiodifuznih ustanova, Srbije i Vojvodine, u proleće 2006. godine.

Radio-televizija Novi Sad je od 1. maja 2006. godine ušla u završne procese transformacije u radiodifuznu ustanovu koja je, prema modelu javnog servisa, „osnovana od građana, finansirana od građana i kontrolisana od građana” (Valić 2007a: 8). Programi Pokrajinskog javnog servisa trebalo bi da odgovore zahtevima građana, a u isto vreme moraju biti usklađeni sa paketom medijskih zakona. Jedan od modela koji nudi realno i validno praćenje ovakve usklađenosti je monitoring – kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja.

1.2. Značaj i ciljevi medijskog monitoringa

Medijski monitoring podrazumeva sistematsko praćenje medijske produkcije radi sticanja nepristrasnog uvida u karakteristike sadržaja koji se nude medijskoj publici. Monitoring može obuhvatiti različite vrste programa – informativni, dokumetarni, zabavni, dečji itd.

Medijski monitoring može biti efikasno sredstvo za ostvarivanje društvene odgovornosti medija. Njime se može ustanoviti u kojoj meri mediji obavljaju svoje najvažnije društvene uloge i „obezbeđuju tačnu, pouzdanu, sveobuhvatnu i balansiranu sliku relevantnih zbivanja, kontrolišu vlast, tj. obezbeđuju transparentnost javnih institucija, ili deluju kao forum za javnu debatu o stvarima od javnog interesa” (Matić 2007: 14). Svaka od ovih uloga smatra se neophodnim uslovom za razvoj demokratskog društva1.

Medijski monitoring je koristan za javnost i zbog toga što povećava medijsku pismenost publike i uči je da su medijske reprezentacije stvarnosti samo profesionalne konstrukcije ljudi koji su obučeni da u ime javnosti

1 Medijskim monitoringom se jača svest o važnosti slobode medija i afirmiše medijska autonomija, ali i ustanovljava kakvu vrstu simboličke realnosti mediji proizvode, da li su otvoreni za raznovrsne društvene subjekte ili ih sistematski isključuju iz javne komunikacije, da li zloupotrebljavaju slobodu govora radi afirmisanja diskriminativnog govora o pojedinim društvenim grupama itd.

152

Laura Spariosu

obavljaju selekciju informacija i da na razumljiv način predstavljaju tu stvarnost, da ono što mediji svakodnevno predstavljaju kao važno ne mora da odgovara onome što većina građana smatra važnim, da poklapanje medijske liste društvenih prioriteta (medijska agenda) sa listom prioriteta nekih drugih društvenih aktera (politička agenda) može imati posebne političke i ekonomske motive itd. (Matić 2007).

Septembra 2006. godine Novosadska novinarska škola je započela projekat monitoringa transformacije Radio-televizije Novi Sad u Javni servis Vojvodine. Rezultat su publikacije u kojima su prikazani rezultati praćenja programa date radiodifuzne ustanove, kroz monitoring radio i TV emisija na srpskom, mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom i romskom jeziku. Monitoring je imao za cilj da utvrdi u kojoj meri se poštuju posebni programski standardi ustanovljeni za javne emitere, poštovanje principa objektivnosti u tretiranju različitih političkih interesa i različitih subjekata, zalaganje za slobodu i pluralizam izražavanja javnog mišljenja, izražavanje kulturnog identiteta manjinskih etničkih zajednica, emitovanje sadržaja o delovanju udruženja građana i nevladinih organizacija i korišćenje savremenih tehničko-tehnoloških standarda u proizvodnji i emitovanju programa. Kako je Pokrajinski javni radiodifuzni servis glavni nosilac obaveze javnih emitera da zadovoljavaju potrebe za informisanjem nacionalnih manjina i etničkih grupa, monitoringom je na jednak način obuhvaćena produkcija na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini kao i produkcija na srpskom jeziku.

Proces monitoringa započet je iz uverenja da će dobijeni rezultati biti korisni, s jedne strane, za javnost, tj. građane Vojvodine, kao subjekte koji su najviše zainteresovani za kvalitetno funkcionisanje Javnog radiodifuznog servisa Vojvodine i, s druge strane, za uredništvo i novinare Radio-televizije Vojvodine, kojima će obezbediti nepristrasan uvid u njihov profesionalni angažman, sa ciljem da se uoče mogućnosti za poboljšanje profesionalnih standarda.

Početak transformacije RTV Novi Sad u Pokrajinski javni servis može se oceniti kao delimično uspešan, ali još nezavršen proces, što važi i za ukupno ostvarivanje programskih funkcija ove kuće (Matić 2007; Valić 2007b; Veljanovski 2007). Iako su strukturno zastupljeni svi vidovi

153


programa – informativni, obrazovni, kulturni, zabavni i programi namenjeni manjinskim narodima, njihova sadržinska vrednost, tematski spektar i način profesionalne obrade često nisu na nivou koji se podrazumeva za javni servis2.

2. Analiza empirijskog materijala

2.1. Uvodne napomene

Prema popisu stanovništva iz 2002. godine u Srbiji, bez Kosova i Metohije, živi 1.135.393 pripadnika nacionalnih manjina. Najveći broj nacionalnih manjina živi u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, a Rumuna ima 30.419. Komunikacione potrebe na maternjem jeziku u vojvođanskim elektronskim medijima ostvaruju Srbi, Mađari, Slovaci, Rumuni, Rusini, Romi, Bunjevci, Hrvati, Makedonci, česi, Nemci, Ukrajinci. Pokrajinski javni servis emituje svoje sadržaje na 8 jezika pomenutih nacionalnosti. Ovi programi imaju decenijsku tradiciju i zaokružene programske blokove, kao i formirane redakcije sa utvrđenom strukturom i hijerarhijom i stabilne programske šeme koje zadovoljavaju informativne, obrazovne i zabavne

2 Istraživanje koje je sprovela Novosadska novinarska škola pokazalo je da mnogi građani Vojvodine više veruju i informišu se iz drugih medija. Kao izvori informacija pominjani su: B92, RTS, HRT, TV Pink i drugi mediji. Da bi se to promenilo, RTV Vojvodine treba da:

- poveća količinu informacija iz Vojvodine i njenih lokalnih sredina; - pronađe sopstveni specifični medijski izraz (da ne liči na RTS); - u programima ima više aktera iz raznih oblasti rada, a ne dominantno iz politike; - u programu na srpskom jeziku potrebno je veću pažnju posvetiti temama koje se

tiču svakodnevnog života i problema manjinskih naroda i u tom smislu govoriti o Pokrajini kao celini;

- u obrazovnim programima i programima iz kulture poboljša sadržaj koji govori o multietničnosti i multikulturalnosti;

- smanji broj agencijskih vesti u programima, a poveća broj autorskih izveštaja koji rade novinari iz redakcije;

- angažuje mlade i obrazovane novinare, uz zahtev da u redakcijama koje pripremaju program na manjinskim jezicima rade oni koji tim jezicima odlično vladaju.

154

Laura Spariosu

potrebe auditorijuma na većinskom i jezicima manjina, kako na radiju tako i na televiziji.

Imajući u vidu sve ovo, želimo da ukažemo na rezultate dobijene analizom diskursa radio i TV programa na rumunskom jeziku Radiodifuzne ustanove Vojvodine, kao i na ortoepske, leksičke i jezičke greške.

Rezultati se odnose isključivo na radio emisije monitorovane 2007. i 2009. godine - emisija Lunea sportivă Sportski ponedeljak, emisije iz kulture Panorama culturală Kulturna panorama i Cadran cultural Kulturni brojčanik i emisija iz religije Misteria religiei/Religie şi tradiţie Misterija religije/Religija i tradicija3 (ukupno 30 sati programa) i na TV emisije monitorovane 2009. godine - TV Magazin i Bună seara, Voivodină, Dobro veče, Vojvodino (ukupno 10 sati programa). Napominjemo da je pažnja bila usmerena na analizu jezika profesionalnih učesnika u realizaciji pomenutih emisija – voditelja, novinara, dopisnika, ne i na verbalne sekvence njihovih sagovornika.

2.2. Rezultati analize

U ovom delu rada akcenat je stavljen na greške, pri čemu je pored svake dat i pravilan oblik. Načinjene nepravilnosti se ne mogu svrstati u isti hijerarhijski nivo odstupanja od norme standardnog rumunskog jezika. Neke, opet, ne predstavljaju velika odstupanja, već se javljaju kao posledica „neinspirisanog” izbora između više mogućnosti. Na kraju, beležimo zamuckivanja ili ponavljanja koja se mogu opravdati činjenicom da su emisije emitovane uživo, a desila su se, pretpostavljamo, zbog žurbe ili treme.

2.2.1. Ortoepske greškeKakofonije:Iako je reč o greškama koje su česte u svakodnevnom govoru,

„kakofonije se ne mogu tolerisati u lektorisanom tekstu, pripremljenom za čitanje ili štampanje” (Spariosu 2007: 267). Sama pojava stvara neprijatan akustički efekat koji nastaje kombinovanjem, odnosno ponavljanjem

3 Shodno izmeni programske šeme, od oktobra 2009. godine, emisija Misterija religije menja naziv u Religija i tradicija.

155


glasova ili slogova u rečenici (ka- + -ka). Ovakve kombinacije dovode do stvaranja tzv. lingvističkih tabua. Premda su, kao što smo već napomenuli, u govornom jeziku kakofonije učestale, u emisijama koje smo monitorovali beležimo samo jednu:

- când a permis ca Kačar... „kada je dozvolio Kačaru da...” (Sportski ponedeljak).

Preporučljivo je da se nastanak kakofonija spreči reformulacijom dok se, u određenom broju slučajeva, mogu koristiti i tzv. parazitarne reči (virgulă „zarez”, şi „i”) sa ciljem da se ova pojava izbegne:

- când a permis ca Kačar... reformulacijom: când a permis lui Kačar să...

Upotreba oblika sânt umesto sunt 4 pomoćnog glagola a fi „biti”: - eu sânt.... pravilno: ei sunt... „oni su...” (Sportski ponedeljak); - sânt cazaţi... pravilno: sunt cazaţi... „smešteni su...” (kulturni

brojčanik); - ei nu sânt... pravilno: ei nu sunt... „oni nisu...” (Misterija religije).

Dijalekatski izgovor:a) dijalekatski izgovor imenica:- lucruriľe5, pravilno: lucrurile, „stvari” (TV Magazin);b) dijalekatski izgovor pridevske posesivne zamenice: - cum a fost prima ťa6 întâlnire... pravilno: cum a fost prima ta

întâlnire... „kako je izgledao tvoj prvi susret...” (TV Magazin);c) dijalekatski izgovor brojeva:- în următoarele doauă7 seturi... pravilno: în următoarele două

seturi... „u naredna dva seta...” (Sportski ponedeljak);- 96 (nouăzeci şi şasă)... pravilno: nouăzeci şi şase... „devedest i

4 Rumunska akademija nauka je 2007. godine objavila DOOM 2 - Dicţionarul Ortografic, Ortoepic şi Morfologic al Limbii Române „Ortografski, ortoepski i morfološki rečnik rumunskog jezika„ kojim se zvanično uvodi novi pravopis. Pravila novog pravopisa nalažu upotrebu oblika sunt umesto sânt pomoćnog glagola a fi „biti“, i u govorenom i u pisanom jeziku.

5 Palatalizacija konsonanta l.6 Palatalizacija konsonanta t.7 Dijalekatski oblik broja doi, două „dva, dve”

156

Laura Spariosu

šest...”(Sportski ponedeljak); - scorul de 33 (treizeci şi trei) la 25 (doauădzăś şî śinś)... pravilno:

scorul de 33 (treizeci şi trei) la 25 (douăzeci şi cinci)... „...rezultatom 33: 25...” (Sportski ponedeljak);

- etapa a şasa... pravilno: etapa a şasea... „šesta etapa...” (Sportski ponedeljak);

- pentru a doaua oară... pravilno: pentru a doua oară... „po drugi put....” (Kulturni brojčanik);

d) dijalekatski izgovor refleksivne morfeme se:- scorul să datorează... pravilno: scorul se datorează... „skor zavisi

od...” (Sportski ponedeljak); e) dijalekatski izgovor predloga:- minoritatea română dân Serbia... pravilno: minoritatea română

din Serbia... „rumunska nacionalna manjina iz Srbije...” (Dobro veče, Vojvodino);

f) dijalekatski izgovor toponima:- Debeljača - Dibiľeśa (Sportski ponedeljak); - Crepaja - Ţiripaia (Sportski ponedeljak).

Greške u artikulaciji reči:Artikulacija je standardno jezička, izgovaranje reči je jasno, akcenat

pravilan, tempo govora ujednačen, a rečenice se završavaju spuštanjem glasa. Određena odstupanja ipak postoje:- pogrešno akcentovanje toponima Omoljica – omoljica (Sportski ponedeljak);- pogrešno akcentovanje imenice profesor „profesor” u genitivu – profesorului, pravilno: profesorului (Kulturni brojčanik);- pogrešno akcentovanje lekseme polifonia – polifonia „polifonija” (Kulturni brojčanik).Sa druge strane, pojedini voditelji prave nelogične pauze između reči ili završavaju rečenicu dizanjem glasa, što dovodi do „slivanja” rečenice u rečenicu a tekst postaje konfuzan, gubeći na logici i razumljivosti. Takođe, pojedini novinari i dopisnici pričaju nejasno, nerazgovetno ili imaju govornu manu.

157


2.2.2. Leksičke greške:Budući da smo analizirali govor u specijalizovanim emisijama –

sportskoj, verskoj, kulturnoj, kao i u nedeljnoj TV informativnoj emisiji – TV Magazin – i u emisiji kolažnog tipa – Dobro veče, Vojvodino, zapažamo da su u radio-emisijama korišćeni stručni termini karakteristični za svaku od ovih oblasti, odnosno jezik i termini u TV emisijama koje auditorijum lako može razumeti. Napominjemo, međutim, da stručnih termina nema previše i da njihova upotreba ne prelazi meru, tako da možemo zaključiti da su emisije namenjene široj publici. Neologizama, osim termina koji su već ustaljeni u sportskoj terminologiji, skoro da nema. Beležimo, ipak, sledeće neologizme: glagole a emana „voditi poreklo, izazvati” i a sponsoriza „podržati nekoga finansijski, sponzorisati” (Sportski ponedeljak), kao i glagol a (se) delecta „razonoditi se, uživati u nečemu” (Dobro veče, Vojvodino), odnosno imenice agapă „gozba, obed” (Sportski ponedeljak) i reminiscenţă „ostatak, trag, sećanje” (Dobro veče, Vojvodino) koju, međutim, autor priloga izgovara pogrešno – reminescienţă. Izostaju i arhaizmi, a nema ni opscenih reči, ni govora mržnje.

2.2.3. Jezičke greškeGreške u upotrebi padežnih oblika:a) pogrešan oblik imenice u genitivu singulara:- meciul s-a amânat din cauza zăpadei... pravilno: meciul s-a

amânat din cauza zăpezii... „utakmica je odložena zbog snega...” (Sportski ponedeljak);

- campionatul lighii... pravilno: campionatul ligii.... „šampionat lige...” (Sportski ponedeljak);

- în etapa a VIII-a a lighii Voivodinei... pravilno: în etapa a VIII-a a ligii Voivodinei... „u 8. kolu Vojvođanske lige...” (Sportski ponedeljak);

- să trecem la primul subiect al emisiei... pravilno: să trecem la primul subiect al emisiunii... „da pređemo na prvu temu današnje emisije...” (TV Magazin);

b) pogrešan oblik imenice u akuzativu plurala:- prin mase rotunde... pravilno: prin mese rotunde „organizovanjem

okruglih stolova...” (Kulturni brojčanik).

158

Laura Spariosu

Greške u upotrebi člana:a) upotreba neodređenog umesto određenog člana:- credeţi că pentru aceasta vină o poartă... pravilno: credeţi că pentru

aceasta vina o poartă... „da li smatrate da krivicu snose...” (Sportski ponedeljak);

- ai participat şi la întreceri regionale... pravilno: ai participat şi la întrecerile regionale... „učestvovala si i na regionalnom takmičenju...” (TV Magazin);

- oaspetele nostru în această seară este domnul Marcel Drăgan, secretar general al Consiliului Naţional... pravilno: oaspetele nostru în această seară este domnul Marcel Drăgan, secretarul general al Consiliului Naţional... „naš gost je gospodin Marćel Dragan, generalni sekretar Nacionalnog saveta...” (Dobro veče, Vojvodino);

b) upotreba određenog umesto neodređenog člana:- puteţi să jucaţi tenisul de masă... pravilno: puteţi să jucaţi tenis de

masă... „da li možete da igrate stoni tenis...” (Sportski ponedeljak);- vă lăsăm să vă delectaţi cu muzica populară românească... pravilno:

vă lăsăm să vă delectaţi cu muzică populară românească... „pustićemo vas da se razonodite rumunskom narodnom muzikom...” (TV Magazin);

c) nepravilna upotreba posesivnog člana al:- locul al 41 (patruzeci şi unu)... pravilno: locul 41 (patruzeci şi

unu)... „41. mesto...” (Sportski ponedeljak).

Greške u upotrebi zamenica:a) neslaganje u rodu i padežu (genitivu) relativne zamenice care

„koji, koja, koje”; sa imenicom:- locul I i-a revenit Rusiei, a căror boxeri... pravilno: locul I i-a

revenit Rusiei, ai cărei boxeri... „prvo mesto je zauzela Rusija, čiji su bokseri...” (Sportski ponedeljak);

b) upotreba relativne zamenice care „koji, a, e” umesto zamenice ce „ko, šta”:

- din care clasă... pravilno: din ce clasă... „u kom razredu...” (TV Magazin).

159


Greške u upotrebi glagolskih reči:a) pogrešan oblik glagola u 3. licu singulara kondicionala prezenta

kod glagola 3. konjugacije:- să înfurieze... pravilno: să înfurie... „da jako naljuti, da iritira...”

(Kulturni brojčanik); b) upotreba glagola u 3. licu plurala indikativa perfekta aktivnog

umesto u singularu:- un juriu de specialitate au decis... pravilno: un juriu de specialitate

a decis... „stručni žiri je odlučio...” (TV Magazin);c) upotreba neadekvatnih glagola, odnosno glagolskih izraza u

pojedinom kontekstu:- după ce a trecut peste o operaţie complicată... pravilno: după ce a

avut o operaţie complicată... „pošto je imala komplikovanu operaciju...” (Sportski ponedeljak);

- ne pun la curent... pravilno: ne ţin la curent... „drže nas u toku sa...” (Sportski ponedeljak).

Greške u upotrebi predloga:- în ultima înfrângere, suferită din etapa precedentă... pravilno:

în ultima înfrângere, suferită în etapa precedentă... „zadnji poraz u prethodnom krugu takmičenja...” (Sportski ponedeljak);

- ediţia din anul acesta... pravilno: ediţia de anul acesta... „ovogodišnje izdanje...” (Sportski ponedeljak);

- tot satul a fost la meciurile care s-au jucat pentru „Cupa libertăţii”... pravilno: tot satul a fost la meciurile care s-au jucat la „Cupa libertăţii”... „celo selo je prisustvovalo utakmicama odigranim na Kupu slobode...” (Sportski ponedeljak);

- numai cât că... pravilno: numai că... „samo što...” (Sportski ponedeljak);

- campioana mondială şi europeană de junioare... pravilno: campioana mondială şi europeană la junioare... „svetska i evropska prvakinja u juniorskoj konkurenciji...” (Sportski ponedeljak);

- victoria obţinută în marele premiu... pravilno: victoria obţinută la marele premiu... „pobeda ostvarena na velikoj nagradi...” (Sportski ponedeljak);

160

Laura Spariosu

- persoane afirmate din domeniul culturii... pravilno: persoane afirmate în domeniul culturii... „osobe afirmisane na polju kulture...” (Kulturni brojčanik);

- istoria BITEF-ului o putem numi ca o istorie a teatrului... pravilno: istoria BITEF-ului o putem numi o istorie a teatrului... „istoriju BITEF-a možemo smatrati istorijom pozorišta...” (Kulturni brojčanik);

- aflat în muncă în Europa... pravilno: aflat la muncă în Europa... „koji se nalazi na privremenom radu u Evropi...” (Kulturni brojčanik);

- prezintă în secţiunea... pravilno: prezintă la secţiunea... „predstavlja na sekciji...” (Kulturni brojčanik);

- la Vârşeţ, în Casa Oraşului... pravilno: la Vârşeţ, la Casa Oraşului... „u Vršcu, u Gradskoj kući...” (Kulturni brojčanik);

- a fost înmormântată în cimitirul... pravilno: a fost înmormântată la cimitirul... „sahranjena je na groblju... (Religija i tradicija);

- cum se achită creditele în Serbia şi Slovenia puteţi vedea din reportajul care urmează... pravilno: cum se achită creditele în Serbia şi Slovenia puteţi vedea în reportajul care urmează... „kako se otplaćuju krediti u Srbiji i Sloveniji možete saznati iz reportaže koja sledi...” (TV Magazin);

- costă 9600 euro... pravilno: costă 9600 de euro... „košta 9.600 eura...” (TV Magazin);

- are 808 locuitori... pravilno: are 808 de locuitori... „ima 808 stanovnika...” (TV Magazin);

- să răspundeţi la o întrebare la care eu nu am adresat-o... pravilno: să răspundeţi la o întrebare pe care eu nu am adresat-o... „da odgovorite na pitanje koje nisam postavila...” (Dobro veče, Vojvodino).

Upotreba priloga umesto pogodbene sveze:- vom reveni la Goran pentru a afla cum este mulţumit... pravilno:

vom reveni la Goran pentru a afla dacă este mulţumit... „vratićemo se kod Gorana da bismo saznali da li je zadovoljan...” (TV Magazin).

Greške u struktuiranju rečenica:Rečenice su jasne, bez „praznih” reči koje ih nepotrebno opterećuju.

Odstupanja nema ni kada je reč o slaganju subjekta sa predikatom, odnosno o slaganju prideva sa imenicom, a poštovan je i red reči. Fraze

161


nisu dugačke, smislene su i dobro uklopljene u tekst, što olakšava praćenje programa. Na planu diskursa, stilistički i pragmatički, ipak, beležimo mali broj odstupanja koja narušavaju jasnoću i adekvatnost jezika:

- îi oferim microfonul emisiunii... „prepuštamo mu mikrofon emisije...” (Sportski ponedeljak);

- continuăm, doamnelor şi domnilor, firul firesc al emisiunii... „nastavljamo, dame i gospodo, normalan tok emisije...” (Sportski ponedeljak);

- dar nu are îndrăzneala, dar nici abilitatea... „ali nema ni hrabrosti, ali ni sposobnosti....” (Kulturna panorama).

Klišei, mudre izreke, poslovice:Klišea, mudrih izreka i poslovica nema. Pomenućemo, ipak,

pozdravne forme kojima se voditelji obraćaju auditorijumu: - stimaţi ascultători... „poštovani slušaoci...” (Sportski ponedeljak,

Kulturna panorama, Kulturni brojčanik, Religija i tradicija);- dragi ascultători... „dragi slušaoci...” (Sportski ponedeljak);- stimaţi telespectatori... „poštovani gledaoci...” (TV Magazin, Dobro

veče, Vojvodino);kao i sledeće metafore:- şlefuieşte micile perle ale tenisului de masă... „brusi male perle

stonog tenisa...” (Sportski ponedeljak);- care su depus suflet şi inimă... „koji su dušom i telom... ” (Kulturna

panorama);- care evoluează în aces rang competiţional de la vai şi amar până

la strălucire... „koja postiže rezultate od kuku lele do blistavih...” (Sportski ponedeljak).

- în oraşul lui Sterja... „u Sterijinom gradu8...” (TV Magazin).

Obraćanje, oslovljavanje, tituliranje:Kada je reč o obraćanju, zapažamo da profesionalni učesnici u

programu persiraju sagovornicima:- fiind vorba despre portretul d-voastră... „budući da je reč o Vašem

portretu..” (Kulturni brojčanik);

8 Autor priloga koristi ovu metaforu da bi predstavio grad Vršac.

162

Laura Spariosu

- v-au recunoscut prietenii... „da li su Vas prepoznali prijatelji...” (Sportski ponedeljak); itd.

Persiranje, međutim, izostaje kada se novinari obraćaju mladim sagovornicima:

- îţi place tenisul de masă... „da li voliš stoni tenis...” ”(Sportski ponedeljak - intervju sa dečakom koji trenira stoni tenis);

ili- te-aş ruga să-mi spui... „zamoliću te da mi kažeš...” (TV Magazin,

20.9.2009.); itd. U vezi sa oslovljavanjem i tituliranjem, podvlačimo da se ispred

imena subjekta o kome se izveštava koristi „gospodin”, „gospođa” ili naziv funkcije odnosno titule koju subjekt ima:

- coordonatoarea proiectului, doamna Ileana Roman... „koordinatorka projekta, gospođa Ileana Roman..” (Kulturni brojčanik);

- maestre... „maestro...” (Kulturni brojčanik - intervju sa likovnim umetnikom);

- ambasadorul României la Belgrad, Excelenţa Sa Ion Macovei... „Njegova ekselencija Jon Makovej, ambasador Rumunije u Beogradu...” (Kulturni brojčanik);

- manifestarea a fost inaugurată de Daniel Petrovici, secretarul provincial pentru agricultură... „manifestaciju je otvorio Danijel Petrović, pokrajinski sekretar za poljoprivredu...” (TV Magazin);

- preşedintele Consiliului Executiv al Voivodinei, dr. Bojan Pajtić... „predsednik Izvršnog veća Vojvodine, dr Bojan Pajtić...” (TV Magazin);

- oaspetele nostru în această seară este domnul Marcel Drăgan, secretar general al Consiliului Naţional... „naš gost je gospodin Marćel Dragan, generalni sekretar Nacionalnog saveta...” (Dobro veče, Vojvodino).

Beležimo, međutim, i primere gde se u tituliranju preteruje, tj. ne treba da ga bude:

- şi-au anunţat participarea următorii domni-sportivi... „učešće su najavili sledeća gospoda-sportisti...” (Sportski ponedeljak);

- îi invită pe următorii sportivi – domnii... (se enumeră sportivii solicitaţi cu nume şi prenume), „pozivaju se sledeći sportisti – gospoda...” (nabrajaju se imena sportista) (Sportski ponedeljak).

2. Zaključak i preporuke za dobru praksu:

163


Na osnovu sprovedene analize zaključujemo da profesionalni učesnici u realizaciji radio-programa na rumunskom jeziku Javnog servisa Vojvodine poznaju i koriste književnu varijantu jezika koji govore. Baveći se, međutim, diskurs analizom „detektovali” smo određene propuste i greške na koje se moramo osvrnuti. zapažamo da je najveći broj odstupanja načinjen u emisiji Sportski ponedeljak, dok je u ostalim emisijama broj odstupanja manji. Kao što smo već napomenuli, načinjene nepravilnosti se ne mogu svrstati u isti hijerarhijski nivo odstupanja od norme standardnog rumunskog jezika. Pre svega, treba strogo povesti računa i izbegavati dijalekatski izgovor i treba pratiti i biti u toku sa izmenama načinjenim u standardnom rumunskom jeziku. Još jedna stvar na koju skrećemo pažnju su greške u upotrebi predloga, a treba biti oprezan i voditi računa o strukturi rečenica, sa ciljem da ne budu predugačke ili konfuzne jer se na taj način narušava jasnoća jezika.

Lista referenci:

Academia Română (2007). DOOM 2 – Dicţionarul Ortografic, Ortoepic şi Morfologic al Limbii Române (ediţia a II-a, revizuită şi adăugită). Bucureşti: Editura Univers Enciclopedic.

Academia Română (2008). deX – Dicţionarul Explicativ al Limbii Române (ediţia a II-a). Bucureşti: Editura Univers Enciclopedic.

Matić, J. (2002). Mediji i promena političkog režima. U Partijska scena Srbije posle 5.oktobra 2000. (ur. V. Goati) Beograd: Institut društvenih nauka, Friedrch Ebert Stiftung.

Matić, J. (2007). Informativni program Javnog servisa Vojvodine – istraživački nalazi. U Medijska sfera. Javni servis Vojvodine. Monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u Javni servis Vojvodine. Novi Sad: Novosadska novinarska škola, 11-30.

Spariosu, L. (2007). Analiza diskursa radio-programa Javnog servisa Vojvodine na rumunskom jeziku. U Medijska sfera. Mediji o svakodnevici. Monitoring Javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija. Novi Sad: Novosadska novinarska škola, 259-275.

164

Laura Spariosu

Valić Nedeljković, D. (2007a). Mediji i javni interes. U Medijska sfera. Javni servis Vojvodine. Monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u Javni servis Vojvodine. Novi Sad: Novosadska novinarska škola, 7-10.

Valić Nedeljković, D.(2007b). Multikulturalnost u programima Javnog servisa Vojvodine. U Medijska sfera. Javni servis Vojvodine. Monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u Javni servis Vojvodine. Novi Sad: Novosadska novinarska škola, 101-127.

Veljanovski, R. (2007). Javni RTV servis – savremeni značaj i uloga. U Medijska sfera. servis Vojvodine. Monitoring transformacije Radio-televizije Novi Sad u Javni servis Vojvodine. Novi Sad: Novosadska novinarska škola, 31-45.

zakon o radiodifuziji (2002). preuzeto sa: www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/akta

laura spariosu

LANGUAGE MISTAkES IN ROMANIAN LANGUAGE PROGRAMMEs Of PUBlIC sERVICE Of VOJVODINA

summary

The author analysed linguistic and acoustic characteristics of several radio and TV programmes in Romanian language with specific attention given to language use and style. The paper presents basic characteristics of these programmes. Orthoepic, lexical and grammatical particularities of the language were scrutinised, with special emphasis on the degree of professional aproach to the journalistic style. The general conclusion is that the language of professional participants in shows satisfies the norm of contemporary Romanian. The shows are comprehensible, the sentences are well-formulated from the logical and gramatical point of view. However, there are errors that should be corrected, in order to make the radio and TV language a good model.

KLJUčNE REčI

Julijana Vuco

Sticky Note

Key words: Romanian language, media, discourse analysis

165

POWER IN DISCOURSE: MODAL VERBS IN POWER RELATIONS

Melina NikolićAlfa Univerzitet, Beograd

POwER IN DISCOURSE: MODAl VERBs IN POwER RElATIONs

summary

There are various ways of expressing power in discourse. Discourse analysts and particularly critical discourse analysts have distinguished various linguistic features which are often used for that purpose, ranging from simple choice of vocabulary to very delicate pragmatic usage of different features. In this paper we will try to show the function of power that modal verbs can have in BBC HARDtalk interviews through an analysis of relational and expressive modality and the role modal verbs can have in power relations and in expressing explicit or implicit authority claims. We will also examine the role subjective and objective modality play in confrontational discourse.

key words: Critical Discourse Analysis, power relations, relational modality, expressive modality

1. Introduction

The relation between power and discourse is as old as language itself. In linguistic research, however, these two notions have been brought together only a few decades ago within the framework of a new linguistic discipline – Critical Discourse Analysis where discourse is seen as a reflection of the power relations in society. As its name itself implies Critical Discourse Analysis (CDA) is a critical approach to Discourse Analysis which only describes discursive events, while CDA interprets and explains them. Van Dijk claims that “CDA is a - critical - perspective on doing scholarship: it is, so to speak, discourse analysis ‘with an attitude’. It focuses on social problems and especially on the role of discourse in the production and reproduction of power abuse or domination” (van Dijk 2001: 96). Wodak defines CDA as analysis of “opaque as well as transparent relationships of dominance, discrimination, power and control as manifested in language” (Wodak 1995:204).

166

Melina Nikolić

2. Critical Discourse Analysis

Fairclough sketches a three-dimensional framework for conceiving and analysing discourse. “Any discursive ‘event’ (i.e. any instance of discourse) is seen as being simultaneously a piece of text, an instance of discursive practice, and an instance of social practice” (Fairclough 1992: 4). The first dimension is discourse as text, i.e. the linguistic features and organization of concrete instances of discourse: choices and patterns in vocabulary (wording, metaphors), grammar (transitivity, modality), cohesion (reference, conjunctions), and text structure (episoding, turn-taking system) should be systematically analysed. The use of modal verbs, for instance, can have the effect of avoiding the commitment to truth. The second dimension is discourse as discursive practice, i.e. discourse as something that is produced, circulated, distributed and consumed in society. Approaching discourse as discursive practice means that in analysing vocabulary, grammar, cohesion and text structure, attention should be given to speech acts, coherence and intertextuality. The third dimension is discourse as social practice, i.e. the ideological effects and hegemonic processes of which discourse is a feature. Fairclough’s analysis is based on three components – description, interpretation and explanation. The linguistic properties of texts are described (text analysis), the relationship between the productive and interpretative processes of discursive practice and texts is interpreted, and the relationship between discursive practice and social practice is explained. In doing this, Fairclough attempts to establish a systematic method for exploring the relationship between text and its social context. (Fairclough, 1992, 2001).

In this analysis, Fairclough draws on Halliday’s Systemic Functional Grammar. Like Fairclough, Halliday refers to discourse as a process, and text as the product of that process. He says that “it is important to be able to think of text dynamically, as an ongoing process of meaning; and of textual cohesion as an aspect of this process, whereby the flow of meaning is channelled along the speaker’s purposive courses instead of spilling out aimlessly in every possible direction.” (Halliday 1985: 290). As regards modality, we are interested in his concept of explicit and implicit authority claims as well as in his three ‘values’ of modality.

167


3. Power / discourse relationship

Fairclough focuses upon two major aspects of the power-language relationship: (1) power in discourse, and (2) power behind discourse. Power in discourse is concerned with discourse as a place where relations of power are actually exercised and enacted (as a) power in face-to-face spoken discourse; b) power in ‘cross-cultural’ discourse where participants belong to different ethnic groupings, and c) the ‘hidden power’ of the discourse of the mass media). Power behind discourse focuses on how orders of discourse, as dimensions of social orders of social institutions or societies, are themselves shaped and constituted by relations of power. The power is never absolutely nor definitely held by any one participant; it can be won and exercised, but also lost, through the struggle/discourse (Fairclough 2001: 36).

In our study, we focus on the power in discourse – in face-to-face spoken discourse, with its shifting power relations, which is mainly linguistically oriented. We decided to analyse the modal verbs used in a BBC HARDtalk interview with Christopher Hill –former US Ambassador to Iraq (22 June 2010)1, thinking it would most indicative if we analysed a contemporary politician talking about burning issues at the international political scene in a confrontational interview led masterfully by a tough interviewer Steven Sackur. The best definition and description of the HARDtalk interviews is probably the one provided on the BBC web site: “In-depth interviews with hard-hitting questions and sensitive topics being covered as famous personalities from all walks of life talk about the highs and lows in their lives.” (http://www.bbc.co.uk/programmes/b006mg2m ) The style of this type of interviews presumes tough questioning, provocative, confrontational and sometimes controversial.

CDA usually starts its analyses by stating the power relations between the participants in the discourse in question. In confrontational interviews the participants are unequal – we might call it an unequal encounter. However, power can shift from one participant to another thus making them equal. Power in discourse has to do with powerful participants controlling and constraining the contributions of less or non-powerful participants.

1 The text of the interview is not edited.

168

Melina Nikolić

4. Modals in hARDtalk interviews

Modals have been widely described and discussed: their use, meaning, discourse functions. CDA takes all this into consideration and adds interpretation and explanation. The key questions are: (1) Which modals are most commonly used in discourse of power? and (2) Why are the particular modals used in specific instances in specific contexts?

At this point it is necessary to mention that CDA falls largely into the field of Pragmatics. David Crystal defines Pragmatics as follows: “Pragmatics is the study of language from the point of view of users, especially of the choices they make, the constraints they encounter in using language in social interaction and the effects their use of language has on other participants in the act of communication” (Crystal 1985: 240). It is very important to constantly bear in mind the context of the discourse we are analysing. The key terms: the language in use, the choices the participants make, the constraints, and the effects of these choices are the key features that help us to come to the right conclusions. Participants in discourse make choices as to which linguistic devices to use. In the case of modals as well, the participants have the choice of using different modals in discourse. Depending on their choice we can interpret and explain their discursive intentions.

5. Modality and power

There are many ways in which authority and power can be expressed in discourse. One of the most common linguistic tools is the use of modals. “Modality is to do with speaker or writer authority” (Fairclough 2001: 105). Modality comprises many different linguistic elements: (1) Modal verbs, which can be divided into (a) Central modals2 - can, could, may, might, will, would, shall, should, must and (b) Marginal modals - ought to, need, dare, used to; (2) Modal idioms (Semi-modals3) - had better, would

2 These are terms used by Quirk et al. (1985)3 Terms in brackets (semi-modals and lexico-modals) are used by Peter Collins

(2009). In further text we will use these terms for the same reason Collins uses them: “Quirk et al.’s terms are not at all transparent, so instead of ‘modal idioms’

169


rather, be to, have got to (less common: had best, would sooner/(just) as soon, may/might (just) as well); (3) Semi-auxiliaries (Lexico-modals) - have to, need to4, be (un)able to, be about to, be bound to, be going to, be obliged to, be supposed to, be (un)willing to, be apt to, be due to, be likely to, be meant to5; (4) Metaphorical expressions of modality (e.g. i think, I’m certain, probably… even: it is obvious that…, Nobody tries to deny…, There can be no doubt…, the impartial spectator will surely agree…, any teacher will agree that…6 and many more). Semi-modals and lexico-modals are commonly known as quasi-modals. There are many more markers of modalization: modal adverbs, participal adjectives, modal adjectives, various verbs (e.g. verbs of appearance: seem, appear), other types of adverbs, hedges, intonation, even reported speech (Fairclough 2003:171).

In this paper we will focus on modals and quasi-modals because of the restrictions on the length of the paper and leave highly interesting metaphorical expressions of modality for another occasion.

If we consider some definitions of modality, we will see that when analysing it we actually deal with propositions about situations which need not be real, with ‘non-factuality’. “Modality is the linguistic phenomenon whereby grammar allows one to say things about, or on the basis of, situations which need not be real” (Portner 2009: 1); “Modality embraces a range of semantic notions, including possibility, necessity, ability, obligation, permission, and hypotheticality. What they have in common is

I shall use ‘semi-modals’ (both because this term is more familiar in the literature and in order to suggest that this class shares more properties in common with the modal auxiliaries than does the second class), and instead of ‘semi-auxiliaries’ I shall use the more self-explanatory term ‘lexico-modals’.” (Collins, 2009:16)

4 Need to is somewhat different from other verbs from this group in the closeness of its relationship to its auxiliary counterpart need. Need to and need are often treated as essentially the same verb which can ‘behave as’ either an auxiliary or lexical verb.

5 Collins includes the lexical verb want to in this group of lexico-modals. We will not analyse it because we think that, although this verb is evidently undergoing modalization (for instance, in its common phonological reduction to wanna, especially in American English), it is still debatable whether it should be included in the category of modals verbs or not.

6 The examples are taken from Halliday and Mathiessen (2004:616-617).

170

Melina Nikolić

that they all involve some kind of non-factuality: a situation is represented not as a straightforward fact, as not being known” (Collins 2009: 11); “A specific range of mood distinctions concerned with the speaker’s estimate of the relationship between the actor and the accomplishment of some event” (Trask 1993: 173); “What the modality system does is to construe the region of uncertainty that lies between ‘yes’ or ‘no’” (Halliday and Matthiessen 2004: 147). Now it is more evident why Fairclough says that “modality is to do with speaker or writer authority” (2001:105). For example, when a speaker does not want to state explicitly whether something is true or not the easiest way out is with a modal verb or a modal expression. Thus they do not have to make any commitment to truth. And this is what politicians do all the time, especially in public interviews of a confrontational type where the interviewers do their best to provoke them into saying things that they are not supposed to or do not want to say out loud.

A very important aspect of modality for expressing power in discourse is its subjectivity or objectivity. In subjective modality its subjective basis for the selected degree of affinity with a proposition may be made explicit (I think/suspect/doubt…this is true.), while in objective modality this subjective basis is left implicit (This might/is possibly true.). Thus, in subjective modality the speaker clearly expresses their own degree of affinity with a proposition, while in the case of objective modality it is not clear whether they represent their own affinity or the affinity of some other individual or group. The use of objective modality often implies some form of power (Fairclough 1992:159).

Fairclough draws on Halliday’s ‘values’ of modality7 and proposes a similar concept that he considers appropriate for analysis of modality in CDA. Thus, Halliday’s ‘values’ become levels of commitment. He distinguishes three ‘values’ of modality: high, median and low8 for

7 Halliday’s ‘values’ of modality (Halliday and Mathiessen 2004:620):Probability Usuality Obligation Inclination

High certain always required determinedMedian probable usually supposed keenLow possible sometimes allowed willing

8 e.g. Commitment to truth: He certainly said that. He probably said that. He possibly said that. These correspond with the following: He must have said that. He will have said that. He may have said that.

171


both epistemic (speaker’s or writer’s commitment to truth) and deontic (speaker’s or writer’s commitment to obligation/necessity) modality (Fairclough 2003:170). As we can see some modal verbs are higher in terms of degree of commitment than others. High commitment to truth or obligation implies authority and power, while low commitment usually expresses lack of power.

Truth ObligationHigh certainly requiredMedian probably supposedLow possibly allowed

Table 1.

The examples both Halliday and Fairclough give are ‘modal adverbials’ (certainly, etc.) in the case of epistemic modality, and participial adjectives (required, etc.) in the case of deontic modality.

Another important aspect of modality is its dimension. There are two dimensions of modality: relational and expressive. Relational modality expresses authority of one participant in relation to others, while expressive modality expresses speaker’s or writer’s authority with respect to truth or probability of a representation of reality (the speaker’s/writer’s evaluation of truth) (Fairclough 2001:105).

It may seem at first sight that we are only interested in relational modality as the one expressing power relations between participants in discourse. However, we will see that expressive modality can also determine power relations in discourse even more often than relational modality.

Before we proceed with the detailed analysis we have to define the context of the interview. The discursive event is about the present situation (on June 22, 2010) in Iraq. The participants are discussing the US presence in Iraq and the Iraqi political situation (the Iraqi government, their political parties, corruption, and torture in secret detention centres).

Commitment to obligation: You are required to do that. You are supposed to do that. You are allowed to do that. These correspond with the following: You must say that. You should say that. You can say that.

172

Melina Nikolić

6. Relational modality

We can distinguish 23 cases of relational modality in this 23-minute-long interview. The modals used are (in order of frequency): have to – used 7 times, need to – 6, have got to9 - 5, must – 3, and should and ought to once each. The first thing we have to note is the prevalence of modals which imply high level of commitment to obligation/necessity over the ones are used for lower levels of commitment.

Regarding subjectivity/objectivity in relational modality most modals in the interview we are analysing are used objectively, as expected, since we know that objective modality usually expresses power and relational modality expresses authority of one participant in relation to others. In two cases only as we shall see (one case of need to and the only case of ought to) the speaker clearly expresses his own degree of affinity with a proposition. In both cases the subjectivity is used to attenuate the true forceful meaning of the modals.

(1) have to / have got to

CH10 Now they have a parliament; parliament is capable of passing laws. So that’s a good thing. I mean we count our mileage in inches and that’s definitely good.

SS: I appreciate you have to gauge in inches but when the, one of the vice-presidents Adil Abdul Mahdi says the process, the political process is at a standstill that is surely worrying.

CH: Yeah. Well, they’ve got to form a government. They’ve got to form a government sooner rather than later […]

SS: What is your message to Mr Allawi and Mr al-Maliki; Mr Allawi who just it seems has, has the largest number of seats but Mr al-Maliki who appears to want to hang on the power. What are you saying to them?

9 The lexico-modal have got to appears 5 times in this interview used by one participant only. This is understandable since this participant is American and have got to is mainly used in American English.

10 SS stands for the interviewer Stephen Sackur, and CH for Christopher Hill.

173


CH: We’re telling them: You’ve got to sit down, you’ve got to work this out, you’ve got a lot of people who went to the polls that day. They didn’t go to the polls so that you all would spend five months arguing about who’s going to be prime minister. We’re telling them to get on with it.

In these two examples SS and CH are talking about the Iraqis forming their government, obviously under the US supervision. The first case of have to is SS’s reaction to CH’s words that the Americans are happy even with the slow progress of forming of the Iraqi institutions (‘we count our mileage in inches and that’s definitely good’). SS’s words are neither a simple statement nor repetition of CH’s words. They are a clear provocation. He shifts to modal have to thus implying that the US are forced to progress slowly, that it is not their decision as CH tries to present it.

CH responds most forcefully. He uses have got to four times in a row although in all four cases he talks about the same thing: the US telling the Iraqis what to do. He could as well use must here. Why doesn’t he? Because while must conveys the personal authority of the speaker, have to/have got to convey obligation based upon some external compulsion, which may for instance be rules of an institution. How does this compromise him? He uses the words the US representatives said to the Iraqis. So, they used have got to and not must. What he’s trying to convey is that the US are not acting upon their own rules, but upon some external rules.

Here we have a clear case of two powerful participants. As they use have to/have got to in turns the power shifts from one to the other. The level of commitment in each case is high thus confirming what has been said above regarding relational modality and the levels of commitment of the participants in discursive events.

(2) have to / have got to / must

SS: But we see that Nuri al-Maliki appears to believe his best route to power is to do a deal with the Shia religious parties which would include Mr al-Sadr. You say you’re talking to him. Is your message to him that he should not, must not do that?

174

Melina Nikolić

CH: Our message to all of them is to get a government formed. Now whether he needs to deal with other Shia parties or whether he reaches over to Allawi he’s got to work that out and he’s trying a couple of different things you know like a lot of good politicians, he’s looking at the Sunnis, he’s looking the other way. We’ll see what he can do.

SS: You talk about frustration amongst the Iraqi public and you say that they simply want their politicians to get on with it. I just wonder whether frustration is now the sense you have and whether you too are saying to the key politicians they must get on with it. The clock is ticking and America will not tolerate further delay in forming the Government.

As we can see here, it is the interviewer who uses must. He is actually repeating CH’s words, although not with have got to but with must. What he is implying is that must is the right verb to be used here and that nobody should be fooled by CH’s performance.

(3) need to

Need to differs a little from other relational modals in that it does not imply obligation but internal compulsion. “Statements pertaining to an addressee’s needs come – via indirect illocutionary force – to serve the role of recommendations or exhortations. As Smith (2003: 260) observes, need to ‘can acquire the force of an imposed obligation, but – something which does not apply to the other markers – the writer or speaker can claim than the required action is merely being recommended for the doer’s own sake’.’ (Collins 2009:73):

CH: I can assure you if our forces are attacked, if there are terrorism operations that need to be conducted with Iraqi forces we will be there with them, we will be advise and assist brigades.

CH: Security situation’s tough and the State Department needs to measure up and we can do it.

175


CH: Well I think this is this is an issue the Iraqis need to do, but believe me it’s not for lack of our ways with them.

There is one case of need to used with the 2nd person subject. “In contexts where there is apparent authority structure the utterance will have the force of a directive” (Collins 2009:73). However, CH stresses that this is not the case, they (the US) are not trying to say the Iraqis need to do it. By using this negative form he implies that they are not giving orders to Iraq, and together with the rest of his claim wraps it all up in the from of a recommendation:

CH: Well, first of all, we want long-term relationship with Iraq, so telling them to get on with it is not about our timetable. It’s about their timetable. It’s about how they respond to their public’s needs. We are going to be in Iraq for the long term. So I think it’s very important that when we convey that message to the Iraqis we do it with a sense of er you know, we’re trying to be helpful here, we’re not trying to say you need to do it because we’re on a timetable.

In all cases of need to it is CH who uses them and they present a clear example of implicit authority claims dissimulated in the form of a recommendation. SS uses it only once and this is a case of reported speech.

(4) should / ought to

SS: But we see that Nuri al-Maliki appears to believe his best route to power is to do a deal with the Shia religious parties which would include Mr al-Sadr. You say you’re talking to him. Is your message to him that he should not, must not do that?

The use of should here, reinforced by must used for the same purpose is another example of SS’s provocation. Should is used in negative form and is just the less powerful synonym for must (or we could say that must is used as a more powerful synonym for should).

176

Melina Nikolić

SS: […] the Muthanna secret detention centre with more than 400 detainees imprisoned with no sort of trial, apparently in terrible conditions, all sots of reports of torture from inside that centre […]

CH: […] Well I would not assume that it was his office. They have a lot of security forces here, they’re dealing with security situations all over the place, they have detention er facilities and our view is any such detention facility ought to be shut down and when we brought it to his attention and he looked into it he immediately shut it down.

The Muthanna detention centre is apparently an example of a very disturbing picture of human rights abuse.

Here, ought to is used where must would definitely be more appropriate. Any detention centre where people are tortured must be shut down (at least while investigating torture). So, why doesn’t he use must? He should at least have used have to or have got to since the International Law proscribes this! Is he implying that they are not the ones giving orders to the Iraqis? That the decision to shut it down was solely the Iraqi Prime Minister’s decision? This use of ought to remains somehow unclear. However, we can suggest that the US Ambassador wanted to show that they advised the Iraqi Prime Minister to shut it down, and that he did it following his own decision.

This is also a case of subjective relational modality which implies the speaker does not want to sound powerful. So, unlike should which figures here as a synonym for must and thus has a high level of commitment on the part of the speaker, ought to has less than median level, the shutting down of the prison being the Iraqi Prime Minister’s own decision.

7. Expressive modality

We can distinguish 102 cases of expressive modality in the interview. The verbs used in this interview are: will – used 37 times, can – 20, be going to – 18, would – 12, be able to – 6, could – 4, may – 4, and might – 1. Similarly to what we have seen regarding relational modality, the case of expressive modality shows that modals will, most examples of can / be able to, and be going to used in clauses that are closer to assertions than to modalized statements largely prevail over less powerful modals such as some cases of can (positive), would, could, may and might.

177


(5) will / won’t

SS: Well I just wonder what the US can do to help it happen, if you no longer have troops on the ground.

CH: Well, first of all, after August 31 this summer of 2010 we’ll have 50,000 American troops. That is a very very well based force which will be able to respond to any… any problems…

SS: But, but they won’t be responding. They’ll be in their permanent bases; they’ll be doing a bit of training but they won’t be involved in [combat…

CH: [I can assure you if our forces are attacked, if there are terrorism operations that need to be conducted with Iraqi forces we will be there with them, we will be advise and assist brigades. We will be there to assist the Iraqis and we will do that.

All the uses of will and won’t in this example (as well as in 33/37 in all the text) are the uses of will as a future tense auxiliary verb; they are predictions with the highest possible level of commitment. So, both speakers are uttering assertions rather than modalized statements and are thus making strong commitment to truth. Here we have a typical example of power shifting; both participants are equally forceful and as they speak in turns the power role shifts from one to the other.

In two cases will is modified by the initial use of ‘we hope’ which makes it a little less strong but in the context it does not make much difference:

CH: So, we’ll continue to do that and what we’re planning for is really we hope we won’t need this type of security. We hope the situation will continue to improve but you cannot base your, your needs on on your hopes.

(6) be going to

SS: Let me ask you this. Is there a contingency plan in the US to er deal with the fact that you may not be able to end your combat operations as you wish in August 2010?

178

Melina Nikolić

CH: First of all, we are going to end combat operations in [August…SS: [Combat…CH: We are going to end combat operations. We monitor the situation

there very [closely.SS: [So there is no contingency plan. However bad the violence might

get the next couple of months, however much the political vacuum may be worrying people in Washington, there will be no change of plans.

CH: Well, I’m telling you that we assess the situation very closely and we are perceiving to do as the President has directed us to do. So that is continuing.

SS: But my point is that the situation is fluid. You can’t really know what the situation’s going to be by August.

CH: You know one never knows what’s going to happen tomorrow, but I can assure you we monitor the situation very closely and we believe that we are on track to fulfil what the President has told us to do.

When CH uses the lexico-modal be going to in the first two examples he is implying the US intentions to perform an action. As if his use of will in the same context previously wasn’t strong enough, he now emphasizes the US intention to end combat operations and adds it to his previous commitment to truth. Most other examples of be going to in this interview are of this kind, and do not differ much from will in terms of forcefulness. The last example of be going to does not have power relational potential. It concerns something we cannot know, it is not a prediction nor has anything to do with commitment to truth.

(7) can / be able to

There is no difference between can and be able to in the text. In 5 of 6 uses be able to comes after modals while in the last case it has the same meaning of can.

In more than half of all the uses of can / be able to CH is trying to convince SS that the Iraqis are capable of managing their own country.

179


CH: You know I think that’s the strategy to do exactly as you laid it out but I think Iraqi people have shown they can manage this.

CH: You know there’s a lot of “what if” questions that is hard to imagine, but I can assure you we believe they can manage it because, you know, Iraq has been around for a long, long time.

CH: …we look forward to a long-term civilian based relationship and we are getting on with that and that doesn’t mean that we don’t have that we don’t have an interest in their security. But they can manage their security. They’ll be able to manage it with the fewer troops that we have there. Until 2011 they’ll be able to manage their security after we leave and we look forward to this long-term relationship.

Throughout the interview CH repeatedly states that the Iraqis can manage whatever they are expected to. What he is explicitly saying is that he strongly believes (i.e. the US believe) that they can manage it. Why doesn’t he use will here? Well, after all that happened in Iraq it would definitely sound unreal and insincere. So he has to use a weaker modal form. The US troops will leave Iraq allegedly because the Iraqis can manage their country and foreign troops are no longer needed there. However, his commitment to truth here is not very low, his persistent repetition of the same utterance makes it more powerful. What is more, in the last two examples he uses the Future Tense which makes his utterance an assertion.

Another use of can, also by CH is I can assure you (4 times) with which he wants to add more power to his words.

CH: You know one never knows what’s going to happen tomorrow, but i can assure you we monitor the situation very closely and we believe that we are on track to fulfil what the President has told us to do.

CH: I can assure you if our forces are attacked, if there are terrorism operations that need to be conducted with Iraqi forces we will be there with them…

180

Melina Nikolić

As for negative forms of can in this interview, all of them show high level of commitment to truth. Both examples show impossibility and, therefore, convey authoritative expressive modal meaning:

CH: We hope the situation will continue to improve but you cannot base your, your needs on on your hopes. You have to be prepared for every eventuality.

SS: But my point is that the situation is fluid. You can’t really know what the situation’s going to be by August.

(8) would

Would is mainly used in its hypothetical sense. “The tentative use of hypothetical would […] involves such features as diffidence, tact, politeness and unassuredness” (Collins 2009:141). It is interesting then to hear SS, the interviewer, ask the following question:

SS: It’s three months since the elections in Iraq. And what we see in Baghdad is political paralysis. Would you agree this is a major problem for America’s objectives in Iraq?

This is a very tentative question. Such questions are asked in a situation of unequal roles in a discursive event; and usually by the less powerful participant. But here it is used by the more powerful participant. We can, therefore, conclude that SS is just preparing the ground for later more direct and open attacks. Besides, this is the first question in the interview which can account for it.

In the following examples would is used in the apodosis of unreal conditionals, while the protasis is unexpressed:

CH: But I wouldn’t say this is the result of political paralysis, to use your term.

SS: But Ambassador, you make the point that the insurgents have no real political support. I would say to you it’s not a question of whether they have political support.

181


We could, however, interpret the protasis, as it is implicit in the context, as something like: ‘if you asked me’.

If we look throughout the text we will see that there are only 9 cases of subjective modality, all of them used by CH where he expresses his uncertainty i.e. his low commitment to truth or obligation/necessity (‘I think’ – used 4 times, ‘we hope’ is used twice, and ‘I’m not sure’, ‘I suspect’, and ‘our view is’ once each). Compared to the total number of modals used this is another example in support of our claim that confrontational discourse requires powerful participants. SS uses it only twice in order to provoke CH, not to express his uncertainty.

8. Conclusion

We can see from this analysis that both relational and expressive modality can be a very powerful linguistic tool in speech. Expressive modality is much more often used, sometimes it is even more forceful that relational. The strength of an assertion very often equals that of a directive.

It is precisely this prominence of high commitment to obligation/necessity and truth and objective modality on the one hand and lack of low and median commitment and subjectivity on the other that distinguishes this type of discursive events from others. In confrontational discourse both (or all) participants have to be forceful and powerful so that power can shift from one participant to the other (or others), otherwise there would not be any confrontation at all.

There is much more to modality than we could analyse here. Metaphorical modality is an extremely interesting field for analysis and requires a separate paper for a thorough examination. There are also other forms of modality which require special examination in the context of confrontational interviews, such as the use of different tenses, various lexical verbs, adverbs and adjectives, hedges, turn-taking, and so on. A lot has been said and written regarding modality but there is still a plethora of work waiting to be done particularly in the field of Critical Discourse Analysis since this linguistic discipline can shed more light on the power relations of contemporary society.

182

Melina Nikolić

References:

BBC. (01. December 2009). <http://www.bbc.co.uk/programmes/b006mg2m>.

Collins, P. (2009). Modals and Quasi-modals in English. Amsterdam – New York: Rodopi

Crystal, D. (1985). A Dictionary of Linguistics and Phonetics. 2nd edition. Oxford: Blackwell.

Fairclough, N. (1992). Discourse and Social Change. Cambridge: Polity Press.

Fairclough, N. (2001). Language and Power, 2nd edition. London: Longman.

Fairclough, N. (2003). Analysing Discourse. Textual analysis for social research. New York and London: Routledge.

Halliday, M.A.K. (1985). An Introduction to Functional Grammar. London: Edward Arnold.

Halliday, M.A.K. and C. Matthiessen (2004). An Introduction to Functional Grammar, 3rd ed. London: Hodder Arnold.

Portner, P. (2009). Modality. Oxford: Oxford University Press.Quirk, R. et al. (1985). A Comprehensive Grammar of the English

Language. London: LongmanTrask, R.L. (1993). A Dictionary of Grammatical Terms in Linguistics.

London and New York: Routledge.van Dijk, T. (2001). Multidisciplinary CDA: a plea for diversity. In:

Methods of Critical Discourse Analysis (R. Wodak and M. Meyer, eds.), London: SAGE Publications, 95-120.

Wodak, R. (1995). Critical Linguistics and Critical Discourse Analysis. In: Handbook of Pragmatics: Manual (J. Vershueren et al., eds.), Amsterdam: John Benjamins, pp. 204-210.

183


Melina Nikolić

POwER IN DISCOURSE: MODAl VERBs IN POwER RElATIONs

summary

In this paper we have tried to show the function of power that modal verbs can have in confrontational interviews through an analysis of modality and the role modal verbs can have in power relations and in expressing explicit or implicit authority claims. We have analysed modals and quasi-modals, their meanings, relational and expressive modality, as well as their subjective and objective values. We have examined the levels of commitment to truth and obligation/necessity of both participants in a confrontational discourse and we have come to a conclusion that all modals can be used for expressing power in discourse. We have also seen that power constantly shifts between participants in a discursive event of this kind, thus making both the interviewer and the interviewee more powerful as they take turns in the conversation. There is a lot more to be analysed and examined in terms of modality particularly in the field of Critical Discourse Analysis since this linguistic discipline can shed more light on the power relations of contemporary society.

UPOREDITI OVAJ SAŽETAK SA SAŽETKOM NA POčETKU MELININOG RADA... VIDETI DA LI TREBA PREVOD ILI ŠTA VEć!!!!!!!!!!!!!!

Julijana Vuco

Sticky Note

Moć u diskursu: Modalni glagoli u odnosima moći Sažetak U ovom radu pokušali smo da osvetlimo funkciju moći koju modali imaju u konfrontativnim intervjuima kroz analizu modalnosti i uloge koju modalni glagoli mogu imati u odnosima moći i izražavanju eksplicitnih ili implicitnih iskaza autoriteta. Analizirali smo modale i kvazi-modale, njihova značenja, odnosnu i ekspresivnu modalnost, kao i njihove subjektivne i objektivne vrednosti. Ispitali smo nivo uverenosti govornika u istinitost iskaza, i obavezu/nužnost u konfrontativnom diskusu i došli smo do zaključka da se svi modali mogu koristiti da bi se u diskursu iskazala moć. Takođe smo uočili da moć neprekidno cirkuliše između učesnika u diskurzivnom događaju ovog tipa, što čini i onoga ko postavlja pitanja i onoga ko na njih odgovara moćnijim kada na njega u razgovoru dođe red. Postoje još brojne nedoumice koje treba ispitati u vezi sa modalnošću, pogotovo u polju kritičke analize diskursa, koja kao disciplina može baciti više svetla na odnose moći u savremnom društvu. Ključne reči: kritička analiza diskursa, odnosi moći, odnosna modalnost, ekspresivna modalnost

185

PRAGMATIKA REKLAMNOG DISKURSA(Pragmalingvistička analiza reklamne retorike)

Jelena RajićFilološki fakultetUniverzitet u Beogradu

PRAGMATIkA REkLAMNOG DISkURSA(Pragmalingvistička analiza reklamne retorike)

sažetak

Reklamni diskurs je u tolikoj meri okupirao život savremenog čoveka i postao jedno od glavnih obeležja masovne kulture, da nije neobično što se njime bave različite naučne grane, počev od ekonomije, preko sociologije, psihologije do lingvistike i semiotike. Cilj ovog istraživanja je analiza jezičkog koda reklame i različitih aspekata njenog delovanja: njene strategijske dimenzije, svrhovitosti i perlokutivnosti.

Ključne reči:

1. Uvodne napomene

Ekspanzija reklamnog diskursa neizostavni je pratilac savremenog procesa globalizacije. Kao globalni fenomen i jedan od najrasprostranjenijih oblika komuniciranja, inkorporiran u sve segmente naše stvarnosti, reklamni diskurs u današnje vreme stalno pronalazi nove prostore i mogućnosti delovanja, u okviru kojih eksploatiše različite mehanizme oglašavanja, oslanjajući se na naša mitska, etička, kulturna, socijalna i mnoga druga saznanja. Iako je savremena reklama multimedijalna pojava, nastala na prožimanju teksta i audiovizuelnih efekata (glasova, muzike, slike, itd.), jezički kod je, bez sumnje, bar kada je reč o dnevnoj štampi i časopisima, najznačajniji nosilac poruke. Jezik reklamnog diskursa otkriva neiscrpan stvaralački potencijal u realizaciji značenja, pa se, u tom smislu, može uporediti sa literarnim diskursom. zapravo, i jedan i drugi se služe jezičkim sredstvima koja odstupaju od uobičajenog, svakodnevnog i očekivanog načina izražavanja, projektuju imaginarne svetove i situacije i

Julijana Vuco

Sticky Note

Ključne reči: reklamni diskurs, pragmalingvistićka analiza

186

Jelena Rajić

utiču na iskustva i stavove čitalaca, odnosno, potrošača oblikujući njihov identitet i percepciju stvarnosti.

Reklama, kao i politički govor, pripada persuazivnom diskursu, čije su osnovne funkcije informisanje i ubeđivanje. To objašnjava njenu ideološku obojenost, snažno izražen komunikacijski aspekt i usmerenost ka primaocu poruke, kojeg pokušava da osvoji privlačnim ilustracijama i spektakularnom fotografijom, dosetljivim sloganom, kao i upečatljivim zvučnim efektom. Reklama nam nudi viziju stvarnosti znatno drugačiju od one u kojoj živimo, ali kada zagrebemo površinski sloj boja i šarenila razumećemo da nam se u vidu primamljivih ponuda luksuznih automobila i letovanja u egzotičnim predelima, obećanja lagodnog života i savršenog izgleda, nameće određeni sistem vrednosti i model ponašanja. U tom smislu reklamni diskurs treba posmatrati kao deo univerzalnog društvenog diskursa; on je proizvod određene ideologije, ali i moćno sredstvo u oblikovanju našeg znanja, iskustva i identiteta.

2. Teorijski okvir

S obzirom na to da poseduje slojevitu i multimedijalnu prirodu, reklamni diskurs otvara mnoga pitanja vezana za različite naučne discipline i društvene prakse: za ekonomiju, politiku, lingvistiku, sociologiju, filozofiju, itd. Marketinški stručnjaci se bave ekonomskim efektima reklamnog diskursa; filozofi, sociolozi i sociološki orijentisani lingvisti utvrđuju pravce njegovog delovanja, u smislu političke, društvene i kulturne transformacije, dok ga semiotičari posmatraju kao jednu od karika u lancu ukupne komunikacijske aktivnosti, koja podrazumeva upotrebu tekstova.

Mi ćemo se u ovom radu usredsrediti na verbalni deo reklamne poruke: na jezičke obrasce, stilske postupke, retorička obeležja, ukratko, na jezička sredstva koja mu obezbeđuju visok stepen komunikativne efikasnosti. Analiza se zasniva na Ostinovoj i Serlovoj teoriji govornih činova i na teorijskim pretpostavkama kritičke analize diskursa.

Kolika je moć žive reči u kreiranju javnog mnjenja i saopštavanju određenih društvenih i političkih sadržaja znali su još retoričari antičke Grčke. D. Puhante (D. Pujante, 2003, 358) povezuje današnji marketing sa retorikom, a autore reklamnih oglasa naziva sofistima savremene epohe,

187


jer su u praksi potvrdili i dosledno sproveli Gorgijinu metaforu da je reč moćni vladar, koji malim i potpuno nevidljivim telom realizuje božanska dela.

Shvatanje jezika kao instrumenta u rukama govornika oživljava sredinom XX veka u delima Rasela, Vitgenštajna, Ostina i drugih filozofa (uglavnom profesora na britanskim i američkim univerzitetima). Predmet njihovog interesovanja nije svet, već jezik koji koristimo da bismo govorili o svetu. U svojim razmatranjima prirode jezika, Vitgenštajn izjednačava značenje reči i izraza sa njihovom upotrebom, dok za Ostina jezička aktivnost predstavlja delovanje u određenom pravcu, uslovljeno komunikativnom situacijom, mestom, vremenom, ulogom govornika i sagovornika, institucionalnim kontekstom, namerom, itd.

Autor teorije govornih činova polazi od pretpostavke da se jezikom ne služimo samo da bismo saopštavali činjenice i opisivali stvarnost, već da bismo na nju uticali i menjali svet oko sebe. Iskazi, osim što izražavaju značenja, imaju komunikacijsku snagu, ‚moć’ da izvode činove i proizvode odgovarajuće posledice. Polazeći od te početne pretpostavke, Ostin razlikuje lokucioni, ilokucioni i perlokucioni čin. Lokucioni čin je čin kazivanja gramatički ispravnog i smislenog jezičkog izraza. Ilokucioni čin je komunikacijska snaga iskaza, namera govornika koji izriče iskaz da bi se izvinio, postavio pitanje, izdao naredbu, dao obećanje, garantovao, uverio sagovornika, itd. Konačno, govornik kazuje nešto da bi izvršio određeni uticaj na sagovornika i proizveo njegovu reakciju, da bi ga iznenadio, uplašio, ubedio, podstakao na akciju, i slično. Perlokucioni čin je učinak iskaza, tj. onaj nivo na kojem dolazi do promene znanja, iskustva, stava ili psihološkog stanja primaoca poruke. Naravno, navedena distinkcija je samo teorijska, pošto se sva tri čina ostvaruju istovremeno: kada izričemo iskaz, delujemo u određenom pravcu i postižemo određeni komunikacioni efekat.

Sa stanovišta Ostinove teorije, reklame su autentični govorni činovi: emitovanjem slike, zvuka i teksta (lokucioni čin) pošiljalac (reklamna agencija) preporučuje, sugeriše, savetuje, garantuje kvalitet proizvoda, uverava kupca u njegova pozitivna svojstva, odnosno, realizuje određeni čin, što predstavlja ilokucionu snagu poruke. Postizanje komunikativne efikasnosti odgovara perlokutivnom nivou iskaza: reklamni oglas je

188

Jelena Rajić

komunikacijski efikasan, tj. dovodi do željenog cilja, ukoliko uspeva da „obradi” potrošača, da ga ubedi u neophodnost posedovanja reklamiranog proizvoda i navede na kupovinu.

Na teorijskim pretpostavkama pragmatike kao dela semiotike

(uz sintaksu i semantiku), zasnivaju se i različite teorijske perspektive, obuhvaćene nazivom analiza diskursa, kao i sve druge lingvističke discipline orijentisane ka proučavanju komunikativne funkcije jezika.

Kritička analiza diskursa proučava ideološku dimenziju jezičkog iskaza i razotkriva dubinske mehanizme kojima govorno lice manipuliše da bi ostvarilo korist kroz upotrebu jezika. Termin diskurs u tim okvirima je shvaćen istovremeno kao instrument i posledica moći (Hačion 1996, str. 307). Sledstveno tome, reklamni diskurs, kao deo univerzalnog društvenog diskursa, predstavlja sredstvo u službi ideologije potrošačkog društva, i, poput političkog govora, postaje prikriveni mehanizam manipulacije. Svojim uticajem na ukus, životni stil i model ponašanja, reklamni diskurs formira potrebe, kontroliše emocije i način mišljenja pojedinca i grupe i usmerava njihove aktivnosti ka ciljevima koji odgovaraju nameri i interesu pošiljaoca poruke.

3. Jezičko-stilska sredstva i retorička obeležja reklamnog diskursa

Na izbor jezičkih elemenata, pored niza različitih činilaca subjektivne i objektivne prirode, utiču prvenstveno funkcija iskaza i društveni ambijent u kojem se komunikacija odvija. U uvodnom delu rada definisali smo reklamu kao poruku persuazivnog (ubeđivačkog) karaktera. Otuda se u njoj javljaju jezička sredstva svojstvena konativnoj funkciji ili kategoriji direktiva, ukoliko reklamu analiziramo iz perspektive Serlove klasifikacije govornih činova. To su 2. lice jednine i množine, imperativ, iskazi formulisani u obliku upitnih i uzvičnih rečenica. Evo nekoliko primera, koje možemo videti, čuti ili pročitati na televiziji, internetu, dnevnoj štampi, kao i raznim specijalizovanim časopisima. zepter reklamira posuđe geslom Jedi zdravo - Živi duže!; Tojota, preporučujući jedan od svojih modela, poručuje kupcima Otkrijte užitak u vožnji, a proizvođač Dormeo

189


dušeka skreće pažnju na svoje proizvode sloganom Spavaj malo, spavaj dobro. Katnić-Bakaršić M. (2001) ukazuje na čestu pojavu tzv. inkluzivne množine, kojom se objedinjuju pošiljalac i primalac poruke, čime se implicira solidarnost, bliskost među njima, na primer, Vozimo punto!, Oborimo rekord zajedno (Dacia). Apelativni karakter poruke postoji čak i kada reklama nema eksplicitno izraženu performativnost ili gramatički oblik direktivnog govornog čina: Poverenje zlata vredno (reklama za Grand kafu), Deo mog uspeha, jer je najizazovnija (reklama za Ford Fie stu), Kralj užitka (reklama za sladoled).

Budući da se obraća širokom krugu potrošača / kupaca / klijenata, reklama poseže za različitim jezičkim elementima, stilskim sredstvima i retoričkim postupcima. U zavisnosti od društvene, obrazovne i starosne grupacije, kao i od toga šta se reklamira, to mogu biti frazemi iz svakodnevnog razgovornog jezika: Dobar glas daleko se čuje, Budite svoji na svome (reklame za stambeni kredit Piraeus banke); žargonski izrazi, prisutni naročito u reklamama namenjenim mlađoj populaciji: Simpa maraton, Simpa paket na simpa računu (reklama za jedan od modela Sony Ericsson mobilnih telefona); neologizmi i strane reči, pri čemu se zapaža dominacija engleskog jezika. Tako jedna od banaka poručuje klijentima da se oslobode nepovoljnih kamata, koristići izmišljenu kovanicu Raskamatite se; L’oréal na stranicama jednog ženskog časopisa savetuje „Milionizujte” vaše trepavice, dok se neki proizvodi i usluge reklamiraju, delimično ili u celosti, na stranom jeziku: Hypo dan – ostvarite svoj leasing san! Srce kaže Leon – (reklama za Seatov model automobila), My choice (After shave balsam).

Sudeći po navedenim primerima reklama danas ponajmanje govori o samom predmetu koji oglašava; ona je kreirana tako da provocira, iznenađuje, izaziva simpatije ili da zabavlja, pa tekst često sadrži igru rečima: Bravo za Bravo! (reklama za Fiat Bravo), U sve se meša (reklama za Dijamant margarin), Ozbiljna veza (Orion), gde se ludički efekat postiže zahvaljući homografskoj vezi (priloga i naziva modela automobila Bravo za Bravo!) ili povezivanjem značenja frazema ’mešati se u sve‘, odnosno, sintagme ’ozbiljna veza‘ sa svojstvima reklamiranih proizvoda, pri čemu su slika i zvuk nezaobilazne komponente u oblikovanju konačnog značenja poruke.

190

Jelena Rajić

Jezik savremenog reklamnog diskursa je slikovit i asocijativan, što se postiže upotrebom stilskih i glasovnih figura, figura misli, kao i evokacijom i intertekstualnim efektima.

Ponavljanje je izuzetno produktivan stilski postupak, koji se može realizovati na fonetskom, leksičkom i sintaksičkom nivou. Nalazimo ga u već pomenutom primeru Spavaj malo, spavaj dobro u obliku anaforičkog ponavljanja iste reči i u obliku sintaksičkog paralelizma, tj. ponavljanja iste vrste rečenice ili u sloganu; Zakucaj. Fiksnu ratu Fiksnu kamatu, gde se leksičko ponavljanje objedinjuje sa zvukovnim, tj. sa rimom.

Oglašivačka retorika često pribegava metaforičkoj konceptualizaciji, antropomorfizaciji ili hiperbolizaciji proizvoda.

Metafora se tradicionalno definiše kao prenos određene reči ili izraza s jednog entiteta na drugi na osnovu očigledne ili prikrivene analogije. Kada je reč o reklamnom diskursu, metaforom se reklamirani predmet povezuje sa semantičkim poljem koje ima pozitivnu konotaciju. Cartier, na primer, promoviše svoj nakit fotografijom prstena iznad kojeg stoji tekst Krug vernosti, dok organizator Međunarodnog salona automobila nagoveštava posetiocima da će izbor i ponuda modela biti Poslastica za oči. Metafora se zasniva na mentalnoj sposobnosti povezivanja slika (u navedenom slučaju sintagma krug vernosti dočarava prsten, poslastica za oči salon automobila, a već pomenutom sintagmom kralj užitka proizvođač sladoleda imenuje svoj proizvod), te na taj način omogućava primaocu poruke da određenu ideju, stvar ili pojavu doživi na osnovu druge.

Antropomorfizacija ili pripisivanje ljudskih osobina, misli i osećanja neživim stvarima ili pojavama ostvaruje se personifikacijom: Dobro došli u novo doba pametnih telefona poručuju iz Samsunga, a Viva, jedan od časopisa namenjen ženskoj publici, podseća čitateljke Viva misli na vas.

Vokabularom reklamnog diskursa dominiraju superlativi (najbolji, najpovoljniji, najsigurniji, i dr.), kao i reči koje označavaju savršenstvo, nadmoć, udobnost, pouzdanost, itd., pa se među najčešće eksploatisanim figurama javljaju hiperbola Idealna prilika za vrhunski automobil (Toyota) i gradacija, tj. postupno pojačavanje kvaliteta i intenziteta Napravljen od aluminijuma, čelika i gvozdene volje (Audi), Duža, praktičnija i još dinamičnija (Seat Ibiza).

Reklamna retorika neretko pribegava kombinovanju protivrečnih elemenata ili spajanju smisaono prividno inkompatibilnih ideja i pojava.

191


Ovakav stilski efekat ostvaruje se paradoksom: Automobili iz zemlje u koju je budućnost već stigla (Chery) ili Manje je više, Manje je bolje, Manje je genijalno (Punto Classic). Kotradiktoran odnos između subjekta i predikata (budućnost je već stigla, manje je više) narušava konvencionalnost i automatizam svakodnevnog iskaza, te u kombinaciji sa gradacijom, u drugom primeru (više, bolje, genijalno), budi interesovanje primaoca poruke i pojačava efekat iznenađenja. Blizak paradoksu je oksimoron kod kojeg se protivrečnost elemenata ostvaruje u okviru sintagme, obično između imenice i prideva, mada može biti i drugačijih sintagmatskih kombinacija: Nova klasika (reklama modne kuće Mona), Zvuk tišine (Sony slušalice).

4. Intertekstualnost i evokativnost

Kao i svaki drugi proizvod savremene kulture, reklama, u semiotičkom smislu, čini deo ukupne komunikacijske aktivnosti, koja se odvija posredstvom tekstova. Da bi delovala u interakciji sa stvarnošću, vezuje se za poznate događaje i situacije ili koristi jezičke i kulturne resurse razumljive i bliske ciljanoj grupi primalaca. U zavisnosti od toga šta promoviše i kome se obraća, reklama se služi različitim diskurzivnim strategijama i obrascima, počev od elemenata usmene komunikacije, paremijskog i frazeološkog potencijala do tekstualnog koda svojstvenog književnosti, poeziji, medijskom ambijentu, filmu, itd.

Shodno tome, među najznačajnijim odlikama savremene reklame javljaju se intertekstualnost1 i evokativnost. Ilustrativan primer je slogan Alfa Romea Ja sam Giulietta i napravljena sam od stvari od kojih su

1 Posmatrana iz jezičke perspektive, intertekstualnost predstavlja (uz informativnost, adekvatnost, intencionalnost i druga svojstva) jedan od neophodnih uslova diskurzivnog funkcionisanja. Citat, negacija, presupozicija su jezičke realizacije intertekstualnosti (ili, po Bahtinu, polifoničnosti) (videti J. Rajić, 2010). Međutim, sa semiotičkog stanovišta intertekstualnost je dominantna odlika savremene kulture. Ukoliko svaki čin stvaranja smatramo tekstom, tj., mrežom uzajamno povezanih značenjskih elemenata, onda se svaki rezultat toga čina (roman, pesma, film, fotografija, reklama, grafit, itd.) mora definisati u svetlu određene mreže odnosa. Intertekstualnost je, u stvari, proces stalnog produkovanja novih tekstova na osnovu postojećih, ili proces rekontekstualizacije značenja.

192

Jelena Rajić

sačenjeni snovi, gde se originalnim povezivanjem naziva proizvođača automobila (Alfa Romeo) i imena modela (Giulietta) aludira na protagoniste Šekspirove drame, tj. na drugi značenjski kontekst, dok paradoksalnost semantema u nastavku poruke (napravljena sam od stvari od kojih su sačinjeni snovi) evocira ekspresivnost pesničkog iskaza.

Proces integrisanja jednog (ili više tekstova) u drugi (što je, u stvari, osnova intertekstualnosti), realizuje se različitim postupcima: parafrazom, tj. preinačavanjem ili obradom postojećih iskaza, na primer, I dug sit i pare na broju (slogan Societe generale banke izveden iz poslovice I vuk sit i ovce na broju) ili kolociranjem nove reči sa postojećim elementima frazema, kao u reklami Delta osiguranja Dome, osigurani dome! (umesto Dome, slatki dome).

5. Zaključak

Analiza korpusa kojim smo obuhvatili verbalni sadržaj poruka, pretežno automobilskog, telekomunikacijskog i bankarskog sektora, pokazala je nekolika dominantnih odlika savremene reklame: figurativnost, sklonost ka improvizaciji i ludičkim efektima, dvosmislenost i asocija-tivnost. Umesto eksplicitnog isticanja kvaliteta proizvoda, savremena reklama se, rečju i slikom, poziva na jezičke sastave, teme, likove i događaje, koji su pozitivno valorizovani u određenom društvenom i kulturnom kontekstu. Vezujući svoj predmet za postojeće društveno priznate entitete, reklama mu pripisuje vrednost, te kupca navodi na kupovinu ne na osnovu utilitarnosti proizvoda, već na osnovu slike (oblikovane verbalnim i likovnim sadržajem) koju predstavlja ili ideje na koju asocira.

193


Lista referenci: Van Dijk, T., (2006): “Discourse and manipulation”, Discourse and

Society, Vol. 17 (3), str. 359/383.Diccionario de análisis del discurso: (2005) Bajo la dirección de Patrick

Charadeau y Dominique Maingueneau, Amorrortueditores, Buenos Aires-Madrid.

Fairclough, N, (1989): Language and power, Logman.Katnić-Bakaršić, Marina (2001): Stilistika, Sarajevo:Naučna i

univerzitetska knjiga. Kovačević, Miloš, (2000): Stilistika i gramatika stilskih figura, Kragujevac:

Kantakuzin.Ostin, Dž. L. (1994): Kako delovati rečima, Novi Sad: Matica srpska.Pujante, D, 2003: Manual de retórica, Madrid: Castalia.Rajić, J. (2010): „Slobodan neupravni govor: jezička realizacija

polifoničkog iskaza u narativnom diskursu”, Srpski jezik XV, Beograd, str. 515-524.

Serl, Džon, 1991: Govorni činovi, Beograd: Nolit.Slavujević, đ. z., (1991): „Starogrčke preteče političkog marketinga”,

Gledišta, br. 3-4, str. 124-133.Tošović, B. (1988): Funkcionalni stilovi, Sarajevo: Svjetlost.Hačion, Linda (1996): Poetika postmodernizma, Novi Sad: Svetovi.

194

Jelena Rajić

Jelena Rajić

PRAGMATICS Of PUbLICITY DISCOURSE(Pragmalinguistic analysis of the publicity rhetoric)

summary

Publicity represents one of the essential characteristics of the process of globalization. Because of its extension to different fields of human activity (economics, politics, culture, art, etc.), as well as its presence in everyday life, publicity discourse has become the subject of considerable scientific interest and research. Economic experts study publicity texts from the point of view of their marketing efficiency; sociologists, philosophers and psychologists, considering it an instrument of political, social and cultural transformation, explore the directions and results of its influence from their own perspective. Finally, taking into account that the linguistic code, besides the visual and the acoustic one, is the basic medium of realization of publicity discourse, and that the persuasion rhetoric is its main strategy, the analysis of advertising messages is an indispensable subject of pragmalinguistic research.

Considering publicity discourse a particular type of communication and a multimedia phenomenon, in this paper we try to account for its linguistic, stylistic and pragmatic dimensions. The linguistic code and stylistic features will be analyzed in relation to the cultural and cognitive world of the receiver, as well as in relation to the social and psychological intentions that underlie a publicity message, understood as a specific type of speech acts.

KLJUčNE REčI - ENGLESKI

Julijana Vuco

Sticky Note

s

195

COMMUNICATION ET SYNTAGMES FIGéS DANS LA «LANGUE DE BOIS»

George bogdan TaraUniversitatea de Vest din Timisoara

COMMUNICATION ET SYNTAGMES fIGéS DANS LA «LANGUE DE bOIS»

summary

Nous proposons ici une réflexion sur les buts du langage et sur les moyens d’y parvenir dans une situation de communication particulière: la «langue de bois», c’est-à-dire la langue officielle des sociétés totalitaires. Afin d’occulter une réalité avec laquelle il entre souvent en opposition, ce langage crée des syntagmes figés qu’il impose aux locuteurs pour les manipuler. Bien qu’il soit caractéristique de plusieurs types de sociétés au fil de l’histoire et dans, pratiquement, toutes les régions du monde, nous limitons nos observations au totalitarisme communiste d’origine soviétique, qui a marqué l’évolution des pays de l’Est.

KLJUčNE REčI - ENGLESKI

1. la «langue de bois»

La «langue de bois» est une réalité qui précède de loin l’apparition du concept. Dès les années 1950, les réfugiés des pays communistes, qui retrouvent la liberté en Occident, dénoncent la langue officielle du parti unique dans l’URSS, les pays de l’Est, la Chine etc. La conscience des occidentaux se réveille notamment à partir des années 1970, mais le livre qui marquera définitivement l’existence du syntagme «langue de bois» ne sera publié qu’à la fin des années 1980, lorsque Françoise Thom publiera son livre devenu célèbre. Depuis, l’intérêt pour ce sujet est resté constant et la chute mondiale du communisme n’a fait qu’augmenter le nombre des articles dans la presse et des études de linguistique, d’histoire, de sociologie, etc. D’ailleurs, le syntagme n’a pas disparu avec le régime qui l’a crée. Par contre, le Petit Robert 2010 ajoute une extension de sens par rapport à son édition de 1991: „Langue de bois, langage figé de la propagande

Julijana Vuco

Sticky Note

Mot-clé: «langue de bois», langue officielle des sociétés totalitaires

196

George Bogdan Tara

politique; par ext. façon de s’exprimer qui abonde en formules figées et en stéréotypes non compromettants (opposé à franc-parler)” (Petit Robert 2010 s.v. bois).

La langue de bois est un phénomène complexe. Il y a une langue de bois de la révolution, comme il y a une langue de bois de la contre-révolution, il y a une langue de bois du pouvoir politique, comme il y a une langue de bois de l’opposition, pour les deux il y a une langue de bois électorale, il y a aussi une langue de bois du totalitarisme et une langue de bois de la démocratie. Mais comment les distinguer lorsque le totalitarisme communiste parlait au nom de la «révolution démocratique» et de la «démocratie révolutionnaire»? Dans la plupart des pays de l’Est, le communisme n’est pas une conquête des masses, mais une commande imposée de l’extérieur. Arrivé en conquérant, il n’a pas besoin de séduire et de convaincre les gens, il doit simplement les dominer. Sa langue de bois ne tient pas compte du public auquel elle s’adresse, parce qu’il n’y a pas de véritable interlocuteur. Pour celui-ci, il n’est plus question d’exprimer son opinion, de dire autre chose, mais, par contre, il ne peut pas dire autrement sous peine de sortir de la «bonne voie», celle tracée par le parti unique. Dans ces conditions, les orateurs de la langue de bois sont non seulement les représentants du pouvoir politique, mais aussi les gens simples que le pouvoir désigne pour prendre la parole, c’est-à-dire pour lui apporter des remerciements et le légitimer ainsi par leur discours. Il ne s’agit pas d’orateurs verbomanes1 isolés, comme dans les démocraties authentiques, mais d’un système dirigé d’en haut, qui oblige à participer à cette danse macabre des mots enflés, mais creux, à part les hommes politiques, les représentants des ouvriers et des paysans, des écrivains et des chercheurs, des universitaires et même des écoliers et des enfants de maternelle. Leurs mots sont vides d’idées, mais l’ensemble du discours ne refuse pas l’Idée (avec majuscule). Elle est là, toujours la même, reconnaissable grâce à la phraséologie qui l’accompagne. Les clichés officiels sont présents dans tous les journaux de la presse contrôlée, à la télé, ils sont affichés sur les murs des bâtiments les plus importants des villes, dans les halles des usines, dans les salles des classes, dans les premières pages des livres et

1 V. Ossip Davidovitch Lourié, Le langage et la verbomanie. Essai de psychologie morbide, 1912 apud Delporte 2009, p. 38-39.

197


des manuels, etc. C’est un discours qui talonne son destinataire pour lui rappeler l’infaillibilité du parti et du régime.

2. la communication

De nos jours, le statut de la communication est nettement différent par rapport aux sociétés anciennes2. Les paradoxes des modernes: Plus on se parle, moins on se comprend, Plus on écrit, moins on lit, sont parfaitement illustrées par le rôle de la communication à l’époque communiste. L’un des principes classiques de la communication est le fait que «Le message doit toujours dire quelque chose. On ne parle pas pour ne rien dire ou pour n’être pas entendu» (Sfez 2010: 25) ou pour n’être pas écouté, ajoutons-nous. Cependant, surtout dans sa phase finale, la toute-puissante propagande communiste n’était plus qu’une machine qui performait quantités de textes stéréotypés. Elle répétait ou, au contraire, elle innovait dans le domaine des clichés et des formules toutes-faites. Si la redondance des messages est, normalement, un moyen d’assurer la compréhension du récepteur, l’abus de redondance aboutit à son opposé, parce qu’il provoque «un «désordre» tel qu’il n’y a plus de message du tout, elle devient pur bruit» (Sfez 2010: 25). La production de ce «bruit» est d’autant plus bizarre dans le cas de la propagande, qu’il se produit à l’aide des textes et des contextes positifs et même superlatifs. Mais, remarque à juste titre Tatiana Slama-Cazacu, «la vie était enchaînée dans des adjectifs hyperboliques, dans des verbes mobilisateurs, dans les pièges d’une «lutte» continue, même si presque rien ne changeait» (Slama-Cazacu 2000: 62). C’est justement l’opposition entre une réalité dure et opprimante et une rhétorique emphatique et victorieuse, la rupture entre la langue et la réalité extralinguistique qui exige des constructions toutes-faites, mais vidées de sens, et transforme le discours dans un enchaînement de syntagmes figés.

2 «On ne parlait pas de communication dans l’Athènes démocratique, car la communication était au principe même de la société. C’était le lien conquis par les hommes dans leur arrachement au chaos qui donnait sens au système en toutes ses faces: politique, morale, économie, esthétique, rapport au cosmos» (Sfez 2010, p. 5).

198

George Bogdan Tara

3. les syntagmes figés

Le figement des mots dans des constructions stables est un «processus par lequel les éléments d’un syntagme perdent leur autonomie» (Petit Robert 2010, s.v. figement) et forment un ensemble plus ou moins soudé en ce qui concerne leurs composants, l’ordre des mots et le sens final. Il y a des degrés différents de figements qui aboutissent à des constructions qui se soumettent plutôt aux caprices de l’usage et moins à la norme grammaticale. Cependant, à la base du figement des constructions libres dans des structures figées on a toujours une convention entre les locuteurs d’une langue. Même si elle n’est pas toujours respectée, cette convention tacite produit des résultats reconnus et compris par la masse des locuteurs. Dans la langue de bois, la convention est dogmatique, parce qu’elle est dictée, imposée. Elle varie parfois en fonction des changements politiques, mais elle n’arrête pas d’exister. Passées au crible de la censure, les anciennes et les nouvelles constructions sont apprises, reconnues et transmises par les agents volontaires ou obligés de la langue de bois.

L’emploi des structures figées dans la communication simplifie le décodage pour les locuteurs d’une même langue, mais représente un test difficile pour les allocutaires étrangers. Le but de la langue de bois, en tant que langue officielle, est justement celui de faire passer dans l’usage de nombreux clichés fabriqués dans les laboratoires de la propagande, afin d’être reconnus, pas nécessairement compris, et impossible d’être combattus par les divers locuteurs. «L’une des marques de la langue de bois se situe là, dans cette façon d’utiliser, ici un adjectif, ailleurs un adverbe (comme le définitif «objectivement» qui annihile toute réplique) pour transformer une assertion en évidence absolue […].» (Delporte 2009: 54). Grâce à l’idéologie commune, le problème de la reconnaissance d’une construction lors du passage d’une langue dans une autre est à peu près résolu. Les modèles soviétiques sont importés dans un monde où «les prolétaires de tous les pays doivent s’unir».

Un cocktail d’esprit révolutionnaire, de totalitarisme, de nationalisme et de culte de la personnalité (adoration du chef de type asiatique) font une source inépuisable de formules. Répétables et invariables dans leurs structures profonde, les clichés sont renouvelables en ce qui

199


concerne leur forme superficielle. Ils se construisent autour d’un terme commun, au sens perverti (homme, chemin, base, voix, etc.), d’un terme philosophique (vérité, conception, conscience, idéal, réalisme, etc.), d’un terme spécifique de l’idéologie, de l’organisation ou de la façon d’agir des communistes (socialisme, marxisme-léninisme, activiste, directive, planification, développer, tracer, promouvoir, etc.) à l’aide d’épithètes superlatifs (génial, magistral, multilatéral, triomphant, unanime, etc.) et des déterminations nominales qui, à côté des noms abstraits, donne une touche recherchée de langage scientifique.

Nous présentons par la suite quelques exemples de constructions évocatrices par elles-mêmes et par les contextes dans lesquels elles se trouvent. Elles appartiennent notamment à Nicolae Ceausescu, mais aussi aux dirigeants communistes qui l’ont précédé et à ceux qui formaient sa camarilla. Proférées à haute voix aux tribunes des congrès du Parti Communiste, elles étaient aussitôt consignées par écrit dans les actes des congrès et des réunions. Nous avons fait la sélection de nos exemples à partir de certains articles du Dictionnaire de la langue de bois (2008), d’Aurel Sasu.

Homme (gens). La mission d’honneur de la littérature est d’éduquer l’homme nouveau […]. Mais, en même temps, contre toute logique, Nicolae Ceauşescu incarne, sous nos yeux, l’homme nouveau, l’idéal final et vital du communisme […]. Les ouvriers, les paysans et les intellectuels sont les gens de travail et il faut assurer l’admission dans le parti [communiste] des meilleurs gens de travail […].

Base. Les communistes se réunissent dans des organisations de base. L’action du parti se fonde sur la base idéologique, la base politique et économique, la base socio-historique, la base socialiste et sur des bases scientifiques. L’une des tâches de base de l’économie est la réalisation d’une meilleure […] spécialisation.

Voie. Toute la société s’engage sur la voie du progrès et de la civilisation, qui ne peut être que la voie de la construction socialiste, de la construction du socialisme et la voie de la transformation socialiste.

Vérité. Le parti est l’adepte de la vérité objective et non mystifiée […]. Son appartenance à la classe ouvrière est une vérité fondamentale. L’importance de l’école dans la société est une vérité unanimement reconnue.

200

George Bogdan Tara

Idéal. L’homme nouveau doit être un militant actif3 pour les idéaux nobles du communisme4. Il sera formé par la radio et la télévision qui propagent les grandioses idéaux du socialisme.

Esprit. Il agit dans l’esprit des commandements de la démocratie ouvrière. La jeunesse, les étudiants et les enfants sont éduqués dans l’esprit de l’idéologie et de la politique du P.C.R.. et dans l’esprit du travail. on agit dans l’esprit des orientations données par le secrétaire général du parti, qui, elles-mêmes sont dans l’esprit du marxisme-léninisme. Il y a un esprit de parti, un esprit d’abnégation, un esprit démocratique, un esprit d’ordre et de discipline qu’il faut toujours renforcer.

Principe. A la base de l’organisation de l’activité on a les principes dirigeants dictés par le parti, qui est lui-même guidé par le principe du centralisme démocratique. Afin de développer sa démocratie interne, le parti applique le principe de la direction collective; tandis que dans sa politique externe il proclame le principe de la coexistence pacifique.

Pathos. Le pathos est un synonyme plus intense, à un degré supérieur de la passion. C’est une notion positive, qui caractérise l’action communiste qui se déroule avec pathos révolutionnaire, pathos patriotique et même avec un incandescent pathos révolutionnaire.

Agir. Le peuple entier agit avec fermeté et même avec encore plus de fermeté pour réaliser la politique du parti et de l’Etat. Le Parti Communiste Roumain s’engage à agir avec toute la constance, avec toute l’énergie, avec toute la fermeté. il agira inébranlablement pour assurer l’égalité des droits dans tous les domaines. Le monde entier doit agir fermement et infatigablement contre ce qui est ancien et périmé et, par contre, il doit agir énergiquement et en permanence pour le renouvellement des produits.

Développer. La jeunesse communiste doit développer des relations d’étroite solidarité internationaliste, à l’époque communiste se sont développées de nouvelles branches industrielles modernes. On développe la collaboration avec tous les partis communistes et les relations de bon voisinage avec les pays limitrophes.

tracer. Après la conquête du pouvoir, le parti a tracé un program

3 Pléonasme.4 Oxymoron.

201


grandiose de développement, il a tracé les directions principales du progrès du pays, pendant ses congrès il trace l’objectif fondamental pour la période suivante, grâce à son chef qui trace magistralement la voie toujours ascendante de la patrie vers de nouveaux sommets du progrès et de la civilisation.

Promouvoir. La presse et la télévision doivent promouvoir le nouveau dans tous les domaines d’activité, la propagande doit promouvoir un esprit nouveau; révolutionnaire, l’Etat va promouvoir une politique externe constructive, etc.

Edification. La construction du socialisme est une étape vers l’édification des bases du communisme, à l’aide de la jeunesse qui à une haute responsabilité dans son action d’édification du nouveau monde. D’abord, il faut accomplir l’édification du régime communiste et l’édification de la société socialiste multilatéralement développée.

Education. La lutte contre la société bourgeoise démonisée se fait par l’éducation des consciences civiques, par l’éducation des masses. C’est une éducation par le travail, une éducation révolutionnaire, à la fois socialiste et communiste et marxiste-léniniste.

transformation. Le terme, au sens de «changement dans la société», apparaît rarement seul. Les transformations sociales sont toujours grandes, grandioses, profondes, révolutionnaires, grandes et victorieuses.

Héros. Au singulier, le terme est réservé au chef suprême du parti et de l’Etat. Mais, il n’est pas un simple héros, il est Héros (avec majuscule) entre les héros de la nation, le Héros de la paix, le grand Héros national vers qui se dirige la reconnaissance du peuple entier.

En guise de conclusion, nous observons la prolixité des agents de la langue de bois. Si la structure des constructions est plutôt limitée, les mots employés exploitent à fond les ressources du vocabulaire. A force d’être inclus abusivement dans ces clichés, un grand nombre des termes se sont dépréciés et ils furent abandonnés durant ces derniers vingt ans.

Personne n’a échappé, dans son discours public, à la logique de la langue de bois et à son style, mais les véritables intellectuels se sont formés en opposition avec la langue officielle.

langue de bois, communication, figement, syntagme figé, cliché

202

George Bogdan Tara

Bibliographie:

Delporte, Christian (2009). Une histoire de la langue de bois. Paris: Flammarion.

Petit Robert (2010). Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française, Nouvelle édition du Petit Robert de Paul Robert, Texte remanié et amplifié sous la direction de Josette Rey-Debove et Alain Rey. Paris: Le Robert.

Petit Robert (1991). Dictionnaire alphabétique et analogique de la langue française, rédaction dirigée par A. Rey et J. Rey-Debove. Paris: Le Robert.

SASU, Aurel (2008), Dicţionarul limbii române de lemn. Piteşti: Paralela 45.

SFEz, Lucien (2010). La communication, Huitième édition. Paris: [Presses Universitaires de France].

SLAMA-CAzACU, Tatiana (2000). Stratageme comunicaţionale şi manipularea. Iaşi, Polirom.

THOM, Françoise (1993). Limba de lemn, trad. de Mona Antohi, studiu introd.de Sorin Antohi. Bucureşti: Humanitas.

George bogdan Tara

COMMUNICATION ET SYNTAGMES fIGéS DANS LA«LANGUE DE bOIS»

summary

The aim of our article is to point out the linguistic phenomenon of clichés development and fixation in newspeak. The concept of “langue de bois” belongs to the French researcher Francoise Thom, and it referred to a language subunit, which was initially the official language imposed upon all speakers in a totalitarian regime by means

203


of political power. In a paradoxical manner, the concept has not disappeared, but it has gone through a semantic development following the fall of communist regimes. Having the occultation of reality as its main purpose, through manipulation and indoctrination, this type of communication produces and uses syntagmatic constructions with fixed forms and pre-established senses.

The opposition between the message they transmit and the extra linguistic reality transforms the communicational act into nonsense. In newspeak, the mechanism of creating the clichés is highly arbitrary, and it is achieved backwards, upside down, from the political decision makers to the speaking crowd. Nowadays, the richness of the linguistic material inherited from the communists represents an area for analysis for linguists, as well as for media representatives.

Ključne reči engleski

Julijana Vuco

Sticky Note

Key words: «langue de bois», official language in a totalitarian regime, communicational act

205

ANALIzA JEzIKA OGLAŠAVANJA

Bojana Radenković ŠošićFilološki fakultetUniverzitet u Beogradu

ANAlIZA JEZIKA OGlAŠAVANJA

sažetak

Oglašavanje je jedan od oblika komunikacije tržišnih subjekata sa svojim ciljnim tržištem. Ideja rada zasniva se na dvostrukom posmatranju jezika oglašavanja: s jedne strane analiziran je način i jezička sredstva kojima oglašivači pokušavaju da komuniciranju sa ciljnim tržištem. Kroz primere koji su navedeni moguće je uočiti da je jezik oglašavanja u kontinuiranom procesu menjanja, prilagađavanja i usklađivanja sa navikama i karakteristikama životnog stila potrošača. Međutim, sa aspekta teoretičara kritičke analize diskursa, jezik oglašavanja je idealno sredstvo manipulacije nad odabranim auditorijumom čiji je krajnji cilj ostvarenje profita i opstajanje na tržištu.

Ključne reči: jezik oglašavanja, kritička analiza diskursa.

1. Uvod

Oglašavanje1 je jedan od oblika komunikacije tržišnih subjekata sa svojim ciljnim tržištem. Reč oglašavanje potiče od engleske reči advertising što znači dati oglas, oglasiti, medijski reklamirati proizvođača, proizvod ili uslugu (Klajn 2005: 166). Pripada promocionom miksu proizvođača ili pružaoca usluge. Promocioni (komunikacijski) miks je marketinški koncept koji obuhvata različite načine komunikacije sa ciljnom javnošću putem koga bi trebalo na pravi način u pravo vreme na pravom mestu poslati poruku svom ciljnom tržištu. Pored oglašavanja promocioni miks

1 Oglašavanje je prihvaćen stručni termin za englesku reč advertsing. Reč reklama se često tumači u negativnoj konotaciji i ne treba je smatrati sinonimom reči oglašavanje budući da je reč samo o jednoj vrsti oglašavanja i da se najčešće odnosi na štampane, televizijske i radio poruke. Pored ovih oblika oglašavanja postoje i drugi oblici. Korpus istraživanja ovog rada bile su upravo televizijske, radio i štampane reklamne poruke.

206

Bojana Radenković Šošić

čine i lična prodaja, direktni marketing, unapređenje prodaje, događaji i iskustva i odnosi s javnošću (Kotler i Keller 2006: 536). Upravo zbog intenziteta oglašavanja na različitim mestima i na različite načine, jezik oglašavanja postaje nepresušni korpus za jezičku analizu. Sa povećanjem konkurencije, intenziviranjem tržišta i neprestanom borbom za opstanak oglašivači moraju na najbolji način da iskoriste vremenski ili štampani prostor koji je obično i veoma skupo plaćen. Poruka koja se šalje putem oglašavanja je neličnog karaktera, informacija se ne prosleđuje u ličnom kontaktu između oglašivača i kupca, već putem medija. Oglašivač posebno plaća korišćenje medijskog prostora čiji je vlasnik najčešće neko drugi. Reč je o masovnom obliku komunciranja, tj. informacija se šalje iz jednog izvora prema velikom broju primalaca koji oglašivaču nisu poznati. Ima za cilj da promoviše neposredno ili posredno pozivajući na kupovinu, cilj slanja informacija je predstavljanje oglašivača i njegove ponude u pozitivnom tonu kako bi se kod kupca javila želja za kupovinom. Oglašivač mora da bude poznat, tj. iz oglasa se mora videti ko šalje poruku (Ognjanov 2009: 92). Stoga, jezik oglašavanja mora biti koncizan, široko razumljiv, prepoznatljiv i efektan, a kao takav postaje bogat materijal za jezička istraživanja.

2. Razvoj jezika oglašavanja

Jezik oglašavanja prošao je kroz tri faze koje su odlikovali različiti komunikativni modeli. U prvoj fazi, koja je doživela vrhunac krajem 19. i početkom 20. veka, autori reklama su imali zadatak da potvrde postojanje nekog proizvoda govoreći o njegovim stvarnim osobinama. Cilj oglašavanja bio je da informiše ciljno tržište o osnovnim, stvarnim karakteristikama proizvoda. Reklamne poruke su bile direktne, a njihov jezik jednostavan. U drugoj fazi, koja se razvija u periodu od 1930. do 1950. godine oglašavanje je okrenuto kupcu, kupac direktno učestvuje u oglašavanju, a kao novina uvode se ličnosti sa kojima se kupac poistovećuje (ako je reč o poznatim ličnostima, proizvod je dobijao dodatnu vrednost). U jezik oglašavanja uvode se idiomi, retoričke figure koje čine jezik primamljivijim za primaoca. U poslednjoj fazi koja traje i danas proizvod je smešten u precizan ideološki ambijent. Jezik oglašavanja je u periodu od

207


1950. godine do danas trpeo značajne promene: u periodu od 1960. do 1970. godine oglašivači su bili na lošem glasu, mnogi ih nazivaju manipulatorima ljudske svesti (Bojičić, 2007: 17). Oglašivači su opisivani i kao potencijalni mračni ubeđivači. Uz pomoć psihologa, sociologa i psihoanalitičara, koji „poseduju moćna i zastrašujuća sredstva“ kojima su u stanju da na odlučan način utiču na naše ponašanje, upravljaju našim dnevnim kupovinama i manipulišu našim potrebama i tako postižu zapažene uspehe u kontroli našeg ponašanja (Packard 1980: 12) . čovek 20. veka živeo je tako da nije bio svestan opasnog Orvelovog carstva Velikog brata koje ga okružuje (Baldini 1987: 24). Kao reakciju na ovakva i slična mišljenja, autori reklama su od 1970. godine počeli da stvaraju reklame u kojima je razum bio iznad emocije, pristupilo se takozvanom sistemu reason why, objektivnim razlozima iz kojih bi kupac trebalo da kupi određeni proizvod. U tom periodu jezik oglašavanja ima opet informativni karakter bez mnogo emocionalnih elemenata (Bojičić 2007: 17). Osamdesetih godina dolazi do novog preokreta: primaoci reklama očekuju apele na emocije, poruku koja će izazvati određenu emotivnu reakciju tako da autori vode računa kome se obraćaju (reklama je veoma prilagođena ciljnoj grupi). za razliku od prethodnog perioda kada je razum bio u prvom planu, krajem Dvadesetog veka u reklamama je prisutno sve više psihološko-emotivnih elemenata kako bi se krajnji potrošač prepoznao kao budući korisnik oglašavanih proizvoda.

3. Osnovne karakteristike jezika oglašavanja

U jeziku oglašavanja mogu se uočiti tri pojma: diskurs, tekst i kontekst (Cook, 1992: 4). Tekst se odnosi na lingvističku formu, a ceo komunikativni čin reklamnog oglasa odigrava se u određenoj situaciji ili kontekstu. Kontekst se sastoji iz različitih faktora:1. Suština-fizička materija koja prenosi tekst;2. Muzika i slike;3. Paralingvistička sredstva kao što su boja glasa, gestikulacija,

facijalna ekspresija ili dodirivanje (u govoru), kao i izbor veličine i vrste slova;

208


4. Situacija: karakteristike i odnosi između predmeta i ljudi prisutnih u tekstu;

5. Ko-tekst: Tekst koji prethodi ili sledi posle analiziranog teksta a čitaoci procenjuju da li pripada istom tekstu;

6. Intertekst: tekst koji učesnici posmatraju kao deo nekog drugog teksta, ali koji povezuju sa ispitivanim tekstom;

7. Učesnici: mogu biti pošiljaoci, primaoci ili govornici;8. Funkcija: cilj teksta koji podrazumevaju pošiljaoci i govornici, a

shvataju oni kojima je poruka namenjena i primaoci.Diskurs je spoj teksta i konteksta, odnosno diskurs oglašavanja se

može definisati kao tekst koji se dešava u specifičnom kontekstu.“ (Cook, 1992: 4)

Budući da cilj oglašavanja nije samo oglašavanje proizvoda i navođenje krajnjih potrošača na kupovinu, već da može imati i racionalni, emocionalni i moralni cilj (Kotler 2003: 551), sa marketinškog aspekta teško je okarakterisati diskurs reklama kao diskurs čiji je osnovni cilj da navede kupca na akciju. Sa lingvističkog aspekta, moguće je uočiti sledeće osobine jezika oglašavanja (Cook, 1992; Bezuidenhout, 1998):1. Diskurs oglašavanja je karakterističan po svojoj nestabilnosti;2. Teži izmeni ponašanja potrošača;3. Konstantno se menja (reklame za određeni proizvod se neprestano

menjaju);4. Diskurs oglašavanja obično ne smatramo ozbiljnim i često se nalazi

na ivici naše pažnje;5. Primaoci ne zahtevaju ovaj diskurs, već su bez svoje volje navedeni

da čitaju ili slušaju;6. često se ponaša parazitski. Primenjuje diskurse iz drugih žanrova;7. Spaja se sa karakteristikama javnog ili ličnog diskursa iskorišćavajući

osobine i jednog i drugog;8. Koriste različite materijale kao sredstvo prenošenja komunikacije

(npr. parfemisana strana u časopisima);9. Deo je nekog drugog diskursa (npr. novinskog) ;10. Izaziva socijalni, moralni i estetski sud, bilo pozitivan ili negativan;11. često istovremeno može biti prihvaćen na mnogo kontradiktornih

načina;

209


12. Reklame izazivaju kontroverzne reakcije (npr. reklame kompanije Beneton) ;

13. Multimodalnog su karaktera, pa koriste slike, muziku i jezik, kako pojedinačno, tako i u kombinaciji (primer za to je televizijska reklama);

14. Može koristiti jezik na različite načine: pismo, govor ili oba u kombinaciji sa muzikom;

15. Upotrebljava često na inovativan način paralingvistička sredstva (npr. govor tela u televizijskim spotovima);

16. Stavlja u prvi plan neodređena i metaforička konotativna značenja, stvarajući tako fuziju različitih kontekstualnih sfera (često se automobil Mercedes poistovećuje sa luksuzom) ;

17. Intenzivno koristi intramodelne i intermodalne paralelizme;18. Koristi elemente koje pripadaju drugim jezicima;19. Postavlja aluziju na elemente unutar i van diskursa;20. Veoma kratko traje (npr. televizijske reklame traju u proseku 30

sekundi) ;21. često primenjuju princip inverzije očekivanja čim se ustale neke

njihove prepoznatljive karakteristike kako bi konstantno održavale pažnju publike;

22. Biva prepoznat prema svom položaju unutar nekog drugog diskursa;23. Koristi prostor i vreme koje ima na raspologanju kako bi izazvao

zadovoljstvo kod primaoca;24. Koristi igru kodova;25. Odgovara na potrebu pokazivanja i koristi ponavljanja;26. Reklame moraju uvek imati na umu da je njihov cilj zadovoljenje

potreba potrošača;27. Infiltriraju novu tehnologiju i medije;28. Može stvarati potrebe kod primaoca;29. Prodaje životni stil;30. To je oblik masovne komunikacije.

Oglašavanje koje ima za cilj da uveri potrošača može imati jednu ili sve navedene karakteristike, ali ne postoji set pravila koja određuju karakteristike reklamnog diskursa. Reklame se konstantno menjaju, pa tako iako dva proizvoda mogu imati isti tekst reklame, ukoliko su oglašena na različitim medijima imaće različite efekte.

210


4. Analiza jezika oglašavanja

Analizirajući diskurs reklama možemo se osvrnuti na jednu od široko prihvaćenih sistematizacija funkcija jezičkih poruka koju daje Roman Jakobson (1966: 285-326). Jakobson izdvaja sledeće funkcije:a) emotivnu funkciju koja odražava odnos pošiljaoca i primaoca porukeb) estetsku (poetsku) funkciju koja pokazuje odnos poruke prema samoj sebic) referencijalnu (kognitivnu) koje se svodi na odnos poruke i teme

saopštavanja (U reklami poruka teži da odrazi stvarne karakteristike određene usluge ili proizvoda.)

d) imperativnu funkciju koja treba da izazove reakcije kod primalacae) fizičku funkciju koja se svodi na odnos između poruke i kanala if) metajezičku funkciju koja podrazumeva odnos poruke i koda.

Istraživanja i tendencije od osamdesetih godina do danas pokazuju da se u reklamama skoro konstantno sreće dominacija emotivne funkcije. Jezik diskursa oglašavanja pokazuje izuzetnu fleksibilnost jer se njegov diskurs stalno obogaćuje novim dimenzijama. U stvaranju reklame stalno se podstiče originalnost, domišljatost, duhovitost, što rezultira neiscrpnim načinima i upotrebom različitih vizuelnih i auditivnih kodova na kojima se gradi poetika reklame koja nadilazi domen jezika, ali je interpretativni momenat ipak uvek jezični (Gjuran-Coha, Pavlović 2009: 46).

Primera radi, u istraživanju hrvatskih reklamnih poruka uočeno je nekoliko osobina jezika oglašavanja koje će ovde biti navedena uz nekoliko dodatnih opservacija (Gjuran-Coha, Pavlović 2009: 46). Najuočljivije osobine diskursa oglašavanja su:

•forma pitanja•imperativni iskaz•superlativna forma•oblik prvog lica jednine i inkluzivna množina•upotreba retoričkih figuraU ovom radu navodimo nekoliko primera iz dnevne i nedeljne

štampe, televizijske i radio reklame, kao i primere oglašavanja na internetu kako bismo potkrepili primerima navedene osobine.

Postavljanje pitanja u jeziku oglašavanja obično ima za cilj davanje očekivanog odgovora u drugom delu reklamne poruke.

211


Želite li da smršate? Nemate dovoljno novca? Neispavani ste i umorni? Hranite se nezdravo? itd. primeri su za brojne poruke koje primamo i koje već u sledećoj rečenici otkrivaju nove proizvode koji rešavaju pretpostavljene probleme.

Imperativni iskazi imaju za cilj pokretanje potrošača na akciju2, tako da nije retko naići na reklamne poruke poput sledećih:

Pusti korak. (Plazma)Uništite celulit. (Somatoline)Brini o sebi. (Garnier)Superlativna (dodaćemo i komparativna) forma u prvi plan stavlja

oglašavani proizvod ili uslugu u odnosu na konkurenciju. Budući da je direktno imenovanje konkurentskih proizvoda ili usluga zakonom zabranjeno u većini zemalja, ovaj način se često pokazuje kao veoma jednostavan za isticanje sopstvenog proizvoda ili usluge:

Laki keš. Sada još lakši. (Banca Intesa)Samo najbolje za Vas... (Apolonia)Najniže cene i najbrža isporuka. (Ducan24.com)Upotreba prvog lica jednine doprinosi identifikaciji izabrane ciljne

grupe sa željenim potrošačem. Ovaj koncept uklapa se u tendencije oglašavanja osamdesetih godina kada je do izražaja došla sklonost oglašivača da navedu potrošače da se identifikuju sa prenosiocem poruke i na taj način smeste u odgovarajući sociokulturni kontekst:

Moja žena. Moja deca. Moji roditelji. Moja kola....Moja banka. (Agrobanka)

Zdrava sam, lepa i konačno zadovoljna sobom. (Bioclinica)Upotreba prvog lica inkluzivne množine izražava stav i

samopouzdanje pošiljaoca poruke kojim se objedinjuju pošiljalac i primalac poruke i stvara bliskost između njih (naš proizvod, rastimo zajedno, itd.) (Katnić-Bakaršić, 1999: 75).

Kada je reč o retoričkim figurama u funkciji reklamnog diskursa, može se reći da se „retoričke figure pojavljuju kada dolazi do odstupanja

2 Prema AIDA modelu komunikacije, oglašavanje bi trebalo prilagoditi koracima ovog modela (attention, interest, desire i action), pa se u različitim fazama ciklusa proizvoda primenjuje i različita strategija oglašavanja (Veljković, 2006: 445). U poslednjoj fazi, kada treba navesti potrošača na kupovinu, veoma često se koriste upravo imperativni iskazi.

212


od očekivanog, kada ono što je rečeno nije odbijeno kao nelogično ili besmisleno, dok se devijacija odvija više na nivou oblika, a ređe suštine“. (McQuarrie i Mick, 1996: 426)

Retoričke figure se obično dele na sheme i trope, tako što sheme daju tekstu višak reda i regularnosti, dok tropi (metafora, metonimija, itd.) doprinose tome da se tekst učini manje regularnim i sa slabim formalnim redosledom. I jedni i drugi čine tekst reklama prijatnijim i dužim za pamćenje u svesti primaoca (Bojičić, 2007: 40).

Sheme nastaju kao kombinacija nestandardnih formi zvukova. U njih možemo svrstati rimu, ponavljanje i aliteraciju.

a) Rimu, približno ili glasovno podudaranje na kraju dva stiha ili polustiha često nalazimo u reklamnim porukama:

Omiljena hrana, svakog dana. 3

Sve više je previše.4

b) Aliteracija, stilski postupak ponavljanja istih glasova ili slogova u reči, posebno u inicijalnom položaju:

Što više ulažem, više mi se energije vraća, što joj više pažnje poklanjam, više ljubavi dobijam, što više štedim, kamata je viša do 8, 5 %, a novac mi je uvek na raspolaganju i bez oročenja. OTP banka, verujemo jedni drugima.5

c) Ponavljanje:Kad se javi i kad se ne javi, kad tražite vezu sa svetom i kad je

ceo svet vaš, kad odlazite i kada ostajete, kad imate šta da kažete i kad zanemite, kada trenutak traje večnost i kada ceo život stane u trenutak, kada se borite i kada pobeđujete, u vezi sa vama - vaš Telekom.6

Tropi nastaju promenom osnovnog značenja pojedinih reči koje dobijaju preneseno značenje. U ovom radu navešćemo one na koje smo najčešće nailazili u jeziku reklama. Imajući u vidu čestu upotrebu

3 Dogs Favourite preuzeto sa: http://www.reklamozderi.com/ocjena/reklama/57/Dogs-Favourite-Srbija-2005.htm

4 Tomato preuzeto sa: http://www.reklamozderi.com/ocjena/reklama/55/Tomato-2009---Hrvatska.htm

5 OTP banka preuzeto sa: http://www.reklamozderi.com/ocjena/reklama/39/OTP-Banka-u-Srbiji-Srbija-2008.htm

6 Telekom preuzeto sa: http://www.reklamozderi.com/ocjena/reklama/63/Telekom-Srbija-2007.htm

213


poređenja u jeziku oglašavanja, a budući da je reč o stilskoj figuri iz koje nastaje metafora, smatrali smo za shodno da je navedemo:

Un espresso così non s’è mai visto (Takav espreso nije nikada viđen). Lavazza;

Io di patate ne ho viste tante, gustose, fragranti. Non ce la faccio a stare senza. Ma nessuna è come questa. Fidati di uno che le ha provate tutte. Amica Chips, čips, (Video sam različite vrste ukusnog, mirisnog čipsa. Ne bih mogao bez njega. Ali nijedan nije kao ovaj. Veruj onome ko je probao sve.);

Ava come lava. (Ava, prašak) Ava kao lava.Metafora kao skraćeno poređenje veoma često je pogodna za preneseno

isticanje osobina određenog proizvoda i ekonomije vremena i prostora:Super attack slalom. Facile da guidare. Superattack lepak (Slalom

Superattack lepka. Jednostavno za upravljanje) (Kao da vozite slalom);It puts the wind in your sails (Old Spice dezodorans);Say hello to your child’s new bodyguards (Johnson & Johnson

flasteri);Science you can touch (Jergens kozmetika).Metonimija se koristi kako bi se određenim delom prikazala čitava

celina, tako da u jeziku oglašavanja srećemo primere poput ovog:Vaš krov nad glavom.Možemo uočiti i prisustvo personifikacije u jeziku reklama da bi se

dočarao efekat korišćenja oglašavanog proizvoda ili usluge: Cipela koja diše. GeoxPauza koja osvežava. Coca ColaBrojni su primeri različitih retoričkih figura i jezičkih tehnika koje

imaju zadatak da probude pažnju potencijalnog potrošača, izazovu želju i navedu ga na akciju. Budući da je tržišna konkurencija veoma oštra, da se dinamika poslovanja iz dana u dan ubrzava i da je vreme u kome smo izloženi pažljivom prihvatanju reklamnih poruka veoma kratko (iako je izloženost oglašavanju u savremenom svetu u toku jednog radnog dana gotovo neizbežna), nimalo lak zadatak oglašivača je da na najdomišljatiji, najrazumljiviji i najefektivniji način ostvare kontakt sa ciljnim potrošačima.

214


5. Kritička analiza jezika oglašavanja

Smatramo da pored jezičkih osobina o kojima smo govorili, ovaj rad ne bi bio potpun ukoliko ne bismo reklamni diskurs pročitali i kroz matricu kritičke analize diskursa. Kao jedan od ključnih pojmova u kritičkoj analizi diskursa izdvaja se manipulacija koja podrazumeva „komunikаtivnu i interаktivnu аktivnost u kojoj mаnipulаtor vrši kontrolu nаd drugim ljudimа, obično protiv njihove volje ili interesа” (Van Dijk 2006: 360), pri čemu mаnipulаtor čini dа drugi poveruju u nešto ili urаde nešto što je u interesu mаnipulаtorа, а protiv interesа mаnipulisаnog. U navedenim primerima reklamnih oglasa u kojima je korišćena forma imperativa ili superlativa i komparativa u svetlu kritičke analize diskursa može se postaviti pitanje da li se imperativom u poruci Uništite celulit potencijalni potrošač podstiče na borbu sa neželjenim stanjem i navodi na to da uradi nešto što je u interesu oglašivača (kupi proizvod), a što može biti protiv njegovog interesa (ukoliko kupljeni proizvod ne zadovolji očekivanja). Postavlja se pitanje da li je pozajmica novca u gotovini koja je primamljivo predstavljena porukom Laki keš. Sada još lakši manipulativno predstavljanje „instant“ rešenja za ekonomske probleme potencijalnih klijenata. zatim, da li se manipulativni karakter poruke Brini o sebi zapravo krije u prikrivenom stavu oglašivača koji polazi od pretpostavke da primaoci poruke ne brinu o sebi i da će imperativna forma reklamnog oglasa promeniti njihovo ponašanje? Postoje mišljenja (Silaški 2009: 927) da reklаmni oglаs predstаvljа tipičаn medijum mаnipulаcije u širem, semiotičkom smislu, gde se mаnipuliše ne sаmo tekstom već i ilustrаcijаmа i fotogrаfijom, pа se postаvljа pitаnje gde je grаnicа između legitimne prаkse ubeđivаnjа sa jedne, i mаnipulаcije, sa druge strаne. Mаnipulаcijа, zа rаzliku od ubeđivаnjа, predstаvljа proces u kome primаoci poruke bivаju žrtve mаnipulаcije, nаjčešće zbog svoje pаsivne uloge u diskursu, nesposobnosti dа uvide „prаve nаmere ili pune posledice verovаnjа ili delovаnjа koje zаstupа mаnipulаtor” (Van Dijk 2006: 361), kаo i pomаnjkаnjа znаnjа neophodnog dа bi se oduprlo mаnipulаciji. Da li je prosečan primalac reklamne poruke jedne banke dovoljno stručan da proceni uslove korišćenja gotovinskog kredita u navedenoj banci? Jedno od osnovnih načela na kojima se temelji kritička analiza diskursa jeste

215


upravo ograničen pristup izvoru informacija i njegova kontrola (Van Dijk, 1996 : 85). Mаnipulаcijа je društveni, diskursno-semiotički i, pre svegа, kognitivni fenomen jer gotovo uvek podrаzumevа mаnipulаciju nаčinom mišljenjа kod primаlаcа poruke. Ukoliko se ovаkvа definicijа mаnipulаcije primeni nа reklаmne oglаse, ondа je moguće, pod okriljem kritičke аnаlize diskursа, pokаzаti dа tаkvа vrstа oglаšаvаnjа poseduje mnoge odlike koje gа svrstаvаju ne sаmo u ubeđivаčki već i mаnipulаtivni diskurs (Silaški 2009: 927).

6. Zaključak

Ideja ovog rada zasniva se na posmatranju jezika oglašavanja sa različitih aspekata. S jedne strane pokušali smo da objasnimo na koji način i kojim jezičkim sredstvima oglašivači pokušavaju da komuniciranju sa ciljnim tržištem. Kroz primere koji su navedeni, kao i kroz principe kojima smo se vodili, moguće je uočiti da je jezik oglašavanja u kontinuiranom procesu menjanja, prilagođavanja i usklađivanja sa navikama i karakteristikama životnog stila potrošača. Raznovrsnost jezičkih tehnika kojima se služi reklamni diskurs stavlja istraživače i pred nove istraživačke teme: postavlja se pitanje da li u obilju sličnih jezičkih tehnika prosečan slušalac postaje neobazriv na uobičajne retoričke forme odstupanja. Takođe, posebno interesantna oblast daljeg istraživanja mogla bi da bude istraživanje povezanosti vizuelnih i jezičkih tehnika komuniciranja u oglašavanju. Iz aspekta teoretičara kritičke analize diskursa, jezik oglašavanja je idealno sredstvo manipulacije nad odabranim auditorijumom čiji je krajnji cilj ostvarivanje profita i opstajanje na tržištu.

za koje god stanovište da se odlučimo, uočavamo da je korpus jezika oglašavanja, u saradnji sa različitim kodovima kojima se služi, veoma bogat izvor za dalja lingvistička, semiotička i multimodalna istraživanja i analize.

216


Lista referenci:

Baldini, M. (1987). Le fantaparole, il linguaggio della pubblicità. Roma: Armando editore.

Bezuidenhout, I. (1998). A discursive-semiotic approach to translating cultural aspects in persuasive advertisements, preuzeto sa: http://ilze.org/semio/005.htm#discourse.

Bojičić, G. (2007). Jezička svojstva italijanske televizijske i novinske reklame. Magistarski rad, Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet,17.

Cook, G. (1992). The Discourse of Advertising. London:Routledge, 4.Gjuran-Coha, A., Pavlović, Lj. (2009). Elementi reklamne retorike u

hrvatskim reklamnim porukama. Fluminensia, 21 (1), 41-54.Jakobson, R. (1966). Lingvistika i poetika. Beograd: Nolit, 285-326.Katnić-Bakaršić, M. (1999). Lingvistička stilistika. Budapest: Open

Society Institute, 71.Klajn, I. , Šipka M. (2006). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad:

Prometej, 166.Kotler, P.,Bowen, J . & Makens C.J. (2003). Marketing for hospitality and

tourism. Prentice Hall: Pearson, 541-554.Kotler, P., Keller, K. (2006) Marketing management. Prentice Hall:Pearson,

536. Ognjanov, G. (2009). Integrisane marketinške komunikacije. Beograd:

Ekonomski fakultet u Beogradu, 92.McQuarrie, E. F., Mick D. G. Figures of Rhetoric in Advertising Language.

Journal of Consumer Research, Vol. 22 (4), 424-438.Packard, V. (1980). The Hidden Persuaders. New York: Brooklyn. Silaški, N. (2009). Kako delovati rečima, Beograd: Ekonomski fakultet,

925-938.Van Dijk, T. A. (1996). Discourse, Power and Access. U: Caldas-Coulthard,

Carmen Rosa, & Coulthard, Malcolm (Eds.), Texts and Practices: Readings in Critical Discourse Analysis. London: England/Routledge, 84-104.

Van Dijk, T. (2006). Discourse and manipulation. Discourse and Society, Vol. 17(3), 359-383.

217


Veljković, S.( 2006). Marketing usluga. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, 443-445.


ANAlysIs Of ADVERTIsING lANGUAGE

summary

Advertising is a form of communication intended to persuade an audience (viewers, readers or listeners) to purchase or take some action upon products, ideas, or services. This paper analyzes advertising language characteristics and language techniques used by advertisers in order to transfer information about the product or service and provoke specific behavior. From the marketing point of view, language techniques are the basic means to accomplish marketing objectives, while critical discourse analysis adherents highlight advertising discourse as manipulative. Nevertheless, flexible and dynamic advertising language is a rich resource for further language research.

ključne reči - engleski

Julijana Vuco

Sticky Note

Key words: advertising language, critical discourse analysis

АНАЛИЗА КОНВЕРЗАЦИЈE/

CONVERSATION ANALYSIS

221

TAKO, ’NAKO, NEBITNO

Natalija PanićFilološki fakultetUniverzitet u Beogradu


sažetak

U ovom radu biće analizirane funkcije diskursnih markera koji se u literaturi nazivaju aproksimatorima, ili opštim proširivačima značenja, markerima nejasnih kategotirija, itd. Reči i izrazi kao što su: i(li) tako, i(li) tako nešto, i(li) tako nekako, nekako, onako, tipa, nebitno su izrazito polifunkcionalni, i upravo zbog toga treba pri analizi uvek imati u vidu neposredan, najuži kontekst u kome se pojavljuju. Kao aproksimatori, ove reči i izrazi karakteristični su za razgovorni, uglavnom neformalni, diskurs i njihova referencija je van konteksta donekle nejasna.

Ovo istraživanje pokušava da identifikuje neke od funkcija ovih izraza, i da ustanovi koja su moguća značenja projektovana njihovom upotrebom. Pored toga, ovaj rad nastoji da ispita na kojim mestima u iskazima se ovi aproksimatori javljaju, i u kojoj meri mesto njihovog pojavljivanja utiče na sveukupno značenje koje se njihovom upotrebom generiše.

Korpus za ovo istraživanje čine transkribovane emisije razgovornog tipa (talk show) i snimljeni i transkribovani neformalni razgovori.

Ključne reči: aproksimatori, diskursni markeri, razgovorni diskurs.

Ovaj rad nastoji da analizira diskursne markere u srpskom jeziku kao što su i(li) tako, i(li) tako nešto, i(li) tako nekako, nekako, onako, tipa, nebitno koji se javljaju uglavnom u neformalnoj konverzaciji. U svetskoj lingvističkoj literaturi diskursni markeri ovog tipa uglavnom se vezuju za govor mladih, međutim iz analize korpusa koji je korišćen za ovo istraživanje, može se zaključiti da se oni ne pojavljuju nužno samo u govoru adolescenata, već uopšte u neformalnim razgovorima.

U ovoj analizi koristili smo temin aproksimatori za ove diskursne markere, ali treba napomenuti da u literaturi ne postoji opšteprihvaćeni termin za izraze ovog tipa (Cheshire, 2007: 156). U anglofonoj literaturi

222

Natalija Panić

se sreću termini set marking tags (Dines, 1980), vague category identifiers (Channell, 1994), approximators (Erman, 2001), general extenders (Overstreet, 1999), discourse extenders (Norrby and Winter, 2002), extension particles (Dubois, 1992), itd. I termini poput markeri nejasnih kategorija, opšti proširivači značenja ili diskursni proširivači značenja bili bi podjednako prihvatljivi za potrebe ovog rada, s obzirom na to da je za sve ove termine zajedničko to da svaki ukazuje na neku od osobina ovih diskursnih markera, a to je npr. aproksimativnost (tj. „približnost“), nejasnost, ekstenzivnost njihovog značenja, itd. U ovom radu je korišćen termin aproksimator jer se čini da najbolje odslikava prirodu ovih diskursnih markera, odnosno da se upotrebljavanjem ovih markera u diskursu postiže neka vrsta približavanja, kako značenja, tako i međusobnog „približavanja“ sagovornika, tj. učesnika u razgovoru. Kako ćemo dalje u radu videti, ovi izrazi unose neku vrstu „intimnosti“ među sagovornicima, ukazuju na postojanje zajedničkog znanja o nečemu. Dakle, i na intersubjektivnom nivou dolazi do neke vrste približavanja.

Ovaj skup diskursnih markera pokazuje raznovrsnost funkcija i potencijalnih značenja koju ove reči i izazi unose u diskurs. I upravo ta raznovrsnost značenja i njihova polifunkcionalnost potiče od toga što je njihova referencija nejasna, tj. što nije eksplicitna. Međutim, kada uključimo kontekst, ta nejasnost ili neeksplicitnost može biti znatno umanjena. zapravo, referencija može generalno gledano biti nejasna, nedorečena, ali sagovorniku, zahvaljujući neposrednom lingvističkom, ali i vanlingvističkom kontekstu, može biti savršeno jasna. Sagovornik gotovo nikad ne traži pojašnjenje aproksimatora koji je govornik upotrebio (u našem korpusu nije bilo takvog slučaja). Govornik u stvari upotrebom aproksimatora daje svom slušaocu približnu, „grubu, ali, za potrebe tog razgovora, dovoljno preciznu ideju o nečemu“ (Erman, 2001: 1341). Pritom, kao što je već navedeno, govornik pretpostavlja da on i njegov sagovornik imaju neko zajedničko znanje, i da će sagovornik na osnovu iskustva koje dele razumeti dati iskaz na odgovarajući način.

Pored toga, ovde treba naglasiti da se aproksimatori javljaju i u slučaju kada, i pored toga što se odnose na neku kategoriju koja je poznata i govorniku i sagovorniku, oni nemaju odgovarajuću reč ili izraz da je označe. Tako, umesto odgovarajućeg naziva za tu kategoriju,

223


zbog trenutnog ili stvarnog nedostatka „označivača“ govornik koristi aproksimator, a njegov sagovornik ima dovoljno jasnu predstavu o čemu je reč (Channell, 1994; Cruse, 1977). Takođe, dešavaju se i slučajevi da govornik konsturiše, tj. „oformi“ neku kategoriju u toku samog razgovora, a za koju pretpostavlja da je i sagovornik prepoznaje kao takvu na osnovu verovanja da on i sagovornik imaju zajedničko znanje, i tu kategoriju označava nekim aproksimatorom.

Nakon ovih uvodnih napomena, osvrnućemo se na korpus koji je korišćen za ovo istraživanje. S obzirom da su aproksimatori karakteristični za neformalni diskurs, korpus se sastojao od pet sati televizijskih emisija razgovornog tipa (Balkanskom ulicom, Utisak nedelje) i pet sati snimljenih spontanih razgovora između prijatelja. U televizijskim emisijama sagovornici su bili pripadnici srednje generacije (Radovan Jelašić, Sonja Savić, Nina Badrić, zoran ćirić, zoran Milivojević i dr.), dok je u prijateljskim privatnim razgovorima preovladavala mlađa generacija dobi između 16 i 25 godina (uglavnom studenti, srednjoškolci). Ovaj materijal je transkribovan1, i posebno su obeleženi izrazi i reči koje mogu biti u srpskom jeziku upotrebljene kao aproksimatori. zatim se pristupilo analizi svakog slučaja gde se neki od ovih izraza pojavio i utvrđivano je na osnovu konteksta (lingvističkog, ali i vanlingvističkog – pokreti govornika, tj. njegovo neverbalno ponašanje) da li je u pitanju aproksimator ili ne. Postojali su slučajevi kada nije bilo moguće utvrditi da li je neki izraz zaista aproksimator, ili ima funkciju poštapalice, tj. funkciju „ispunjivača“ hezitacione pauze. Pored toga, neki od ovih izraza imaju i druge diskursne funkcije, kao na primer markera citiranja, ali o tome će takođe nešto kasnije u ovom radu biti reči.

Sada ćemo navesti nekoliko primera iz korpusa da bismo ilustrovali neke situacije gde se aproksimatori najčešće upotrebljavaju i da bismo pokazali njihovu uslovno rečeno „nejasnost“, „opštost“, „približnost“. Ovo su primeri u kojima se javljaju aproksimatori koji se u ovom korpusu najčešće pojavljaju, a to su: (ili) tako nešto, onako, nekako:

1 Transkripciju nekih razgovora i emisija uradili su studenti Filološkog fakulteta koji su pohađali kurs Antropološka lingvistika, za potrebe izrade svojih seminarskih radova, i kasnije su njihovi transkripti bili provereni od strane prof. dr Vesne Polovine, kao i autora ovog rada. U taj osnovni transkript unete su dalje anotacije od strane autora ovog rada.

224

Natalija Panić

(1) I: pa ja kamilicu ne pijem, uglavnom ono kao za umivanje ili za ispiranje očiju ili tako nešto (...)

(2) G: a ako kupiš tamo u Pećini, onako istreseš so gore, onda ti gore onako lepo slano (...)

(3) I: meni je baš lakše na ovo, nekako ovde mi baš prirodno ide, samo zatvorim (...)

Bez neposrednog konteksta ove izraze bismo zaista mogli okarakterisati kao nejasne, opšte, približne, itd. Međutim, čak i sa kontekstom koji je pred nama moguće je naslutiti ili pretpostaviti moguća značenja koja ovi izrazi unose u same iskaze i u čitavu konstrukciju razgovora. Pre svega, u primeru (1) prisutan je izraz ili tako nešto koji se nalazi na kraju iskaza govornika I, i odnosi se na slučajeve njegovog/njenog korišćenja čaja od kamilice. U ovom iskazu govornik I izjavljuje da ne koristi čaj od kamilice za piće, već ga koristi za umivanje, ispiranje očiju, a upotrebljavajući ili tako nešto sugeriše sagovorniku da pored ovih upotreba on/ona čaj od kamilice koristi u još nekim slučajevima. U ovoj situaciji govornik I bi mogao umesto upotrebljavanja aproksimatora ili tako nešto da prekine svoj iskaz, ali da intonacijom nagovesti sagovorniku da taj čaj koristi i u druge svrhe osim već pomenutih, mogao bi umesto iskazanog izraza da kaže takođe i tako dalje. Ali kada bi to bio slučaj, značenje ovog iskaza bio bi promenenjeno, i to na vrlo suptilnom nivou. Naime, korišćenjem izraza i tako dalje govornik I u ovom iskazu izbegava da zvuči arogantno, ili sveznalački, kategorično, tj. izbegava da svog sagovornika stavi na poziciju nižeg. Ta njegova namera se može pretpostaviti i na osnovu partikule „pa“ kojom počinje ovaj iskaz, zatim na osnovu i „ono“ „kao“, koji su svi u funkciji „ublaživača“, odnosno izbegavanja da zvuči arogantno ili da se suprotstavlja mišljenju svog sagovornika. Tako se izdvaja jedna od najuočljivijih funkcija koju ovi izrazi mogu imati, a to je podsticanje (pseudo)intimnosti između sagovornika. Pored toga ovaj aproksimator može imati ulogu pokazatelja nesigurnosti govornika usled nedovoljne obaveštenosti o temi o kojoj se govori – kada sam govornik ne može nešto sa sigurnošću da tvrdi:

225


(4) Marko: A zenit je iz Rusije, ili tako nešto. Ukrajine.

(5) M: (...) ne znam kol’ko je izboksovala, milion dinara, tako nešto.

(6) I: da, znam baš da sam uvek č... slušala za med kao u čaj, kao nikako metalnom kašičicom nego plastičnom, ili tako nešto

Ta bliskost, prava ili prividna, koja se stvara između sagovornika upotrebom (ili) tako nešto proističe iz ravnopravnosti sagovorika, tj. govornik svoj iskaz ne tretira kao iskaz koji nosi neke informacije koje su njegovom sagovorniku potpuno nepoznate, i time ga čineći neravnopravnim, već naprotiv, on svoj udeo u komunikaciji ovim aproksimatorom markira kao ne potpuno i do kraja tačan, konačan, kategoričan, jednom rečju čini ga skromnijim. zapravo, moguće je ove slučajeve interpretirati kao prividnu ili stvarnu nesigurnost govornika, i to u funkciji postizanja prave ili pseudo ravnopravnosti, tj. bliskosti sa sagovornikom.

Pretpostavka govornika o zajedničkom znanju i iskustvu koje on i njegov sagovornik dele vrlo je očita i kod korišćenja aproksimatora onako. Ako se vratimo na trenutak na primer (2), uočavamo da govornik G objašnjava sagovorniku da ako kupi (nešto) u Pećini i istrese so gore na (neki) određeni način, onda gornji sloj tog nečeg bude lepo slan. To je ono što se zaključuje o značenju ovog iskaza, bez konteksta. Možemo takođe zaključiti da govornik G pretpostavlja da njegov sagovornik poseduje određeno znanje i iskustvo koje se odnosi na to kako stavlja, tj. „istresa“ so gore („onako“) , i kako je to nešto na specifičan način („onako“) lepo slano. Dakle, evidentno je da govornik G veruje da njegov sagovornik ima znanje neophodno za razumevanje ovog iskaza i da mu je stoga jasno šta on podrazumeva pod rečju „onako“ u oba slučaja upotrebe ove reči u iskazu. Naravno, sa posedovanjem znanja o vanlingvističkom kontekstu, tj. sa poznavanjem specifičnih prilika relevantnih za ovaj iskaz – a to je da je „Pećina“ preduzeće čija je delatnost pravljenje i prodaja kokica na ulicama Beograda – značenje ovog iskaza je upotpunjeno.

I u sledećim primerima korišćenja aproksimatora onako uočljivo je postojanje zajedničkog iskustva kod sagovornika:

226

Natalija Panić

(7) M: Da. Al ne cele, nego onako, znaš kad jedeš pa naletiš... I: na onako M: e, to

(8) M: razvodnili su je. Pa I: da, baš [su je onako razredili. Da M: zato što se razlije]2 onako

I u (7) i u (8) prisutna je afirmativnost, slaganje sagovornika u stavovima, iako nama, posmatrajući ove dijaloge sa strane, oni deluju nedorečeno. U (7) govornik I nastavlja iskaz govornika M (ne prekidajući ga) i, ponavljajući aproksimator koji je M upotrebio – onako, ne objašnjava konkretnije kakve banane (u ovom segmentu njihovog razgovora reč je o bananama), i ovde onako ima zapravo pridevsku funkciju. Govornik I pretpostavlja da razume šta M želi da kaže, i govornik M zatim, izgovarajući „e, to“ i potvrđuje da razumevanje postoji, iako pritom nije došlo do eksplicitnog objašnjavanja kakve su to banane u pitanju. Takođe se može primetiti da je aproksimator u ovom slučaju upotrebljen i zato što možda za govornike ne postoji u datom trenutku odgovarajuća reč, ili izraz koji bi adekvatno opisao osobinu banane koju govornici žele da iskažu. To se donekle odnosi i na primer (8), gde govornici M i I koriste čak tri različita glagola („razvodniti“, „razrediti“ i „razliti“) da predstave šta je jedan proizvođač čokolade uradio sa svojim proizvodom. Očito je da nisu sigurni koji glagol je najpodesniji za to, pa tako upotrebljavaju uz „razredili“ i „razlije“ aproksimator onako (ispred ili iza), podrazumevajući tako postojanje zajedničkog znanja o datoj materiji.

Pogledajmo sada aproksimatore koje govornici koriste za izražavanje neslaganja sa nekim iznetim stavovima i sudovima, zapravo koja sredstva koriste da bi svoje neslaganje ublažili i učinili manje direktnim. Ublažavajući svoje neslaganje govornik doprinosi stvaranju (pseudo) intimnosti, prividne ili prave bliskosti sa sagovornikom, i tako čini svoj udeo u konverzaciji, a samim tim i sebe, manje neugodnim po svog sagovornika. Aproksimator koji se najčešće koristi u ovu svrhu je nekako.

2 Uglastim zagradama u transkriptu označeno je preklapanje sagovornika, tj. govor uglas.

227


(9) Marijana: znaš šta je jedini problem što ti je nekako ovaj dio prazan.

Govornik Marijana je ovim iskazom izrekla svoj sud o delu nečega o čemu je reč u ovom razgovoru – taj deo je, po njenom mišljenju, prazan. Ona čak ne pribegava leksičkim sredstvima ublažavanja – ne kaže da taj deo „nije dovoljno popunjen“, ili da je „praznjikav“, ne upotrebljava npr. izraz „po mome mišljenju“ i slične izraze koji imaju funkciju da se na što manje uvredljiv način, što bezbolnije i po sagovornika i po govornika, iznese stav, već koristi leksemu „prazan“, ali ceo njen iskaz ipak biva ublažen upravo prisustvom aproksimatora nekako. I u primeru (10) govornik nastoji da na što manje strog, oštar način iskaže svoj stav o temi o kojoj je reč:

(10) Milica: Prvo moji se manje boje, kao drugo ja nekako više se identifikujem sa Novim Sadom ne znam meni Beograd nekako i ovako ne prija

Govornik Milica čak dva puta upotrebljava ovaj aproksimator u ovom iskazu, objašnjavajući svoju odluku da studira u Novom Sadu, a ne u Beogradu. Ona navodi razloge za svoju odluku, ali ti razlozi, iako ih ona čak na donekle kategorički način navodi („prvo..., kao drugo“) bivaju ublaženi aproksimatorom nekako, kao i diskursnim markerom „ne znam“.

Pored ovih upotreba aproksimatora nekako, izdvajaju se kao česti i slučajevi kada se on koristi za objašnjavanje nečega što je, po mišljenju govornika, sagovorniku poznato, ali govornik nema odgovarajućih leksičkih sredstava da to izrazi, što je uostalom karakteristično, kao što smo već videli, i za druge aproksimatore (onako).

(11) C: meni nekako, nije baš dva reda nekako mi ovako kao neki polukrug i onda kao ne znam tako mi nekako nekako mi tako stoji (...)

U ovom primeru govornik C izlaže svoj stav, koji se kosi sa stavom koji je njen sagovornik ranije izrekao, čak nekoliko puta ponavljajući nekako, najverovatnije baš zato što ne može da nađe najpodesniju reč. čini

228

Natalija Panić

se da govornik C ipak pretpostavlja da njen sagovornik može da shvati šta u njenom iskazu znači nekako. Pored toga, i ovde je vrlo uočljivo da se govornik C trudi da ne uvredi sagovornika, ublažavajući iskaz aproksimatorom nekako, diskursnim markerima „kao“, i „ne znam“.

Ono što se čini vrlo interesantnim je pojava da se neki aproksimatori javljaju jedan do drugog u iskazima, ili u kombinaciji sa nekim diskursnim markerom, npr.: „baš“, „skroz“, „kao“, „ono“, „znaš“, itd., što je primećeno i u drugim istraživanjima ovog polja. Naime, Maryann Overstreet (1999: 12) ukazuje na mogućnost svrstavanja aproksimatora (ona koristi termin „general extenders“) u skup diskursnih markera kakvi su you know, I mean jer uviđa da je vrlo često njihovo uporedno pojavljivanje, a i postojanje nekih funkcija koje su i aproksimatorima i diskursnim markerima zajedničke, npr. na nivou međuljudskih odnosa, stava govornika prema poruci ili prema sagovorniku. To se vrlo lepo vidi i u ovim primerima iz našeg korpusa:

(12) z.ć.: Bitno je da on dao gol, pa ponovo dao gol i baš mi bilo milo. Onako nekako baš je ono. Vidim ono, mogu da pričam o tome sa ljudima. (13) I: baš ono, al one voćkice i tako onako, kisel[kasto-gorko G: jel? he, ijaoo] I: baš onako--3

G: --tu imaš-- I: --mhm? G: tu imaš -- I: --da, baš onako imam i kiselkasto i gorko G: jao, kad sam ja tebe video da ti piješ ono (...)

(14) I: pa to stvarno, misim nema šanse da je neko kao montirao nešto tipa ili tako znaš...(15) I : znam da smo u parkiću ja prva kao učila njih kako da namiguju... meni ovo bilo baš onako ono -- M: -- da da da, refleksno

3 Dvema crticama [--] u ovim transkriptima su anotirana prekidanja sagovornika.

229


(16) I: Baš bude i kiselo onako skroz

(17) G2: (...) ali imala sam neke baš lepe konstrukcije onako naš onako baš i ono vov- ja sam to rekla uu

Vrlo su zanimljivi i slučajevi gomilanja jednog aproksimatora, i to se najčešće dešava prilikom prepričavanja, odnosno kada iskaz sadrži neku vrstu nizanja elemenata nekog događaja:

(18) G2: (...) šta sad ja da radim s tim naš nego i dalje ono kao el ovo sad zvuči znaš i ono samo vidiš nije me videla Isidorina mama nije bitno a onako stojim naš na sred onako spustim olovku i onako buljim u plafon onako razmišljam onako naprežem mozak na šta mi zvuči više naš ono kao - (SMEH)

(19) G2: (...) izduženo i dosta je veliko i ne znam šta je i onda drugarica uzme onako pošto se gadi otvori onako sa papirom i to je tako veličine ovoliko (...)

U primeru (18) onako se javlja na početku svakog elementa događaja, tj. ispred glagola: „stojim“, „spustim“, „buljim“, „razmišljam“, „naprežem“, dok se u primeru (19) javlja iza glagola: „uzme“, „otvori“, pa tako možemo reći da u ovim slučajevima onako ima na neki način demarkativnu funkciju, zapravo dodatno odvaja segmente nekog događaja.

I u sledećem primeru je prisutno nizanje elemenata događaja, a u pitanju su replike - turnusi dijaloga koji govornik G2 navodi, tj. citira:

(20) G2: (...) i ja onako stala kao kao kao vidi se nisi pročitala ono kao masku kao si pročitala masku ja onako kao pa jesam pa kao čekaj pa šta sad čitaš pa tela sam Bodlera da im pročitam pesmu a aja onako naš kao aha kao dobro jao kao izvini kao nesporazum ja kao kao okej je sve kao izvini stvarno kao nema na čemu da se izvinjavate i sad onako stojim razmišljam (...)

230

Natalija Panić

Ovde možemo uočiti da su replike uvedene markerom „kao“ u većini slučajeva, negde se replike uopšte ne uvode leksičkim markerom – za uvođenje citiranog materijala u tim slučajevima se koriste prozodijska sredstva, a u dva slučaja su citirani delovi dijaloga uvedeni nizom onako + „kao“, odnosno onako + „(z)naš“ + „kao“. Moramo naglasiti da se za uvođenje citiranog materijala, tj. kao marker citiranja, koristi i samo onako, što pokazuju sledeći primeri iz korpusa, i te slučajeve možemo protumačiti kao skraćivanje konstrukcije „onako kaže(m)“, „onako odgovori(m)“, tj. glagolski deo (verba dicendi) je izostavljen:

(21) NB: A ja onako ma čekajte vi malo, ja ću ionako biti pjevačica!

(22) D: A ja onako pa na tome piše kao kad zvoni!

U korpusu su slučajevi korišćenja onako u funkciji uvođenja direktnog govora bili propraćeni promenama na prozodijskom planu, kao i vrlo ekspresivnim neverbalnim ponašanjem govornika. Naime, govornik u tim slučajevima praktično počinje da „glumi“ osobu koju citira, tj. oponaša njeno neverbalno ponašanje koje je pratilo iskaz (ili deo iskaza) koji se citira. Tako se zapravo unosi dinamika u dijalog (citirani), a i aktuelni, trenutni dijalog. Pored toga, govornik često prilikom navođenja tuđeg govora ne samo da „preslikava“ neverbalno ponašanje citiranog govornika, već i unosi svoj neverbalni „komentar“ na citirani materijal.

Sada ćemo se pozabaviti aproksimatorom tipa, koji se u nekim razgovorima pojavljivao vrlo često, dok se u nekim drugim snimcima iz ovog korpusa uopšte nije javljao.

(23) G: znate ona fora da... kad uzmete tipa čipsi ili tako nešto, samo stisnete i onda, znaš pritisneš vazduh --

(24) M: [al ne bi mogla] tipa kolač od marc, sad kuglica od marcipana -- G: -- u, ja mogu i sam – samog da ga jedem(25) zM: (...) u odnosu na neka, hajde da kažem, uređenija društva, tipa Mađara ili čeha ili, ne znam, Nemaca, naši su dosta poduzetni. (...)

231


(26) TM: (...) ukoliko te želje nisu opasne po život, tipa gura prst u šteker, pa moraš da mu objasniš zašto ne sme to da radi, ili neke druge stvari (...) (27) R: I onda sedne za šank, i naravno da će da priča s njima i tipa jednom katako uđe onda su već na ćao-ćao.

U primerima (23) - (26) tipa se javlja u značenju „na primer“ i u takvim situacijama ima ulogu približavanja značenja nečeg što je već iskazano, odnosno služi da uvede tipičnog predstavnika kategorije, skupa, koji se u razgovoru pominje. Naravno, tipa se češće javlja u neformalnoj komunikaciji umesto izraza „na primer“, pa kada se izraz tipa upotrebi u formalnim situacijama (npr. emisija „Utisak nedelje“) njeno koriščenje može sugerisati opuštenost u konverzaciji na televiziji, pred javnošću. (Primeri (25) i (26) su iz „Utiska nedelje“.) Međutim, u primeru (27) izraz tipa nije upotrebljen u funkciji aproksimatora, već se pre može reći da je u pitanju poštapalica, ili ispunjena hezitaciona pauza. U ovom primeru tipa ne znači „na primer“ – ne možemo ga tretirati kao izraz koji uvodi predstavnika, tj. tipičan primer, neke kategorije koja je prethodno u razgovoru pomenuta.

Pogledajmo sada neke od slučajeva iz korpusa u kojima se pojavljuje izraz nebitno. Ovaj izraz se može, prirodno, naći u iskazima „To je nebitno“ i sl. Međutim, ovde nije predmet interesovanja taj tip upotrebe, već slučajevi kada se nebitno javlja kao diskursni marker koji ima funkciju aproksimatora. U tom smislu ovaj izraz se uglavnom koristi na kraju iskaza, ili na početku, i to najčešće kada govornik uzima reč, dakle na samom početku njegovog turnusa. To se i vidi i u sledećim primerima:

(28) MM: (...) Ljiljin ovaj kaput jedan, onaj njen sivi ako znaš možda D2: Ne znam MM: Nebitno običan sivi kaput kratak onako tanak čak i za jesen, proljeće možda nije za zimu (...) (29) G2: (...) to je sledeća oblast. Nebitno u principu te pojave se ne vide one nisu tako vidljive ne znam sada ono interferencija (...)

232

Natalija Panić

U primeru (28) govornik MM govori o nekom kaputu svoje drugarice Ljilje, i kaže da je u pitanju sivi kaput, i zatim pita svoju sagovornicu D2 da li možda zna o kom kaputu je reč. Kada ona negativno odgovori, MM uzima reč i upotrebljava na početku svoje replike – turnusa nebitno, ali joj u nastavku iskaza pruža detaljnije informacije o pomenutom kaputu. Ovde se može uočiti da je govornica MM neznanje, tj. neobaveštenost svoje sagovornice ublažila rekavši nebitno, tj. „prešla je preko toga“. MM se nije zadržala na činjenici da njena sagovornica nikad nije videla taj kaput, ili čula nešto o njemu. Upotrebivši nebitno MM je sugerisala da nije strašno što ne poseduje informacije o kaputu njihove zajedničke drugarice/poznanice. čini se da bi u slučaju da MM nije izgovorila nebitno njena sagovornica na neki način bila u neravnopravnom položaju, jer, eto, ne zna nešto što bi, po mišljenju MM, trebalo da zna. A činjenica da je MM ipak ukratko opisala pomenuti kaput ukazuje na to da su te informacije, po mišljenju MM, ipak bitne za dalji tok njihovog razgovora.

U primeru (29) je deo turnusa govornice G2, koja govori o svom maturskom radu iz fizike. Njena sagovornica nije sasvim upućena u fenomene kojima se G2 u tom radu bavi, čega je G2 svesna, pa u određenom trenutku u toku svog turnusa shvata da bi trebalo da joj možda ukratko objasni najosnovnije pojmove, i na početku iskaza kojim započinje objašnjenje ona koristi nebitno. Tako ona svoju sagovornicu „štiti“ od potencijalnog osećaja inferiornosti što nije u to upućena koliko G2. zahvaljujući aproksimatoru nebitno sagovornice su na neki način ravnopravne, a samim tim i bliskije. Ovaj aproksimator ima funkciju upravo u održavanju bliskosti.

Sledeći primer je ilustracija slučaja kada „inferiorni“ sebe štiti, tj. ne dozvoljava neravnopravnost između sebe i svog sagovornika:

(30) M: Tamo na prolazu, kako se zove ono? Ono baš s-z-š-ž-uženje pre pre zelenjaka, gde je onaj prišao. G: Prolaz? M: Dobro, prolaz, nebitno. Tu je klošar neki (...)U ovom primeru (30) govornik M traži pomoć od svog sagovornika

jer nije siguran kako treba da se izrazi, tj. koju reč da upotrebi za nešto što prvo naziva „prolazom“, a kasnije „suženjem“. Govornik G mu odgovara,

233


ne pokazujući potpunu sigurnost, da bi on to nazvao „prolazom“ (otuda i upitna intonacija u njegovom odgovoru). M prihvata njegovo „rešenje“ („Dobro, prolaz“), tj. odustaje od svoje ideje da to nazove suženjem, ali nakon toga dodaje nebitno. Time sugeriše da je njihovo prvobitno razilaženje po pitanju nomenklature nevažno, zatvara podtemu koju možemo nazvati „naziv prostora koji se sužava u vidu prolaza pre zelenog venca“, i nastavlja sa prethodno započetom temom. Samim tim što prihvata rešenje koje mu sagovornik daje, M priznaje na neki način sagovornikovu nadmoć, ali je upotrebom nebitno ukida, i time sebe stavlja u ravnopravan položaj sa njim.

Iz ove kratke analize nekih aproksimatora koji se koriste u srpskom jeziku može se videti da je njihova distribucija u sklopu iskaza prilično slobodna, osim u slučajevima (ili) tako nešto – javlja se na kraju iskaza, i nebitno – javlja se na početku ili kraju iskaza. zatim, kao što smo naveli, mogu se kombinovati sa drugim diskursnim partikulama, naročito to važi za onako, tipa, nekako, i mogu se i međusobno kombinovati.

Neophodno je skrenuti pažnju na individualne karakteristike govornika, na njihove navike korišćenja određenog/ih tipa/ova aproksimatora, i naravno na njihov lični odnos sa sagovornikom/cima. Pored toga, kontekst u kome se razgovori odvijaju takođe je vrlo bitan kada je u pitanju upotrebljavanje aproksimatora. Govornici više koriste aproksimatore kada su u situaciji neformalnog razgovora, a kada se aproksimatori jave u formalnim razgovorima, onda je to najčešće pokazatelj da govornik želi da taj razgovor učini manje formalnim, prirodnijim, opuštenijim i za sebe i za sagovornike (a i za publiku, ukoliko je reč o televizijskim emisijama, što je bio slučaj u korpusu koji je za ovo istraživanje korišćen).

Kada su u pitanju značenja koja ovi izrazi mogu unositi u iskaz, videli smo da su to najčešće impliciranje postojanja zajedničkog znanja i iskustva među sagovornicima, afirmativnost, tj. slaganje, namera govornika da ne zvuči arogantno, “sveznalački“, tj. ublažavanje neslaganja, itd. Tako, može se reći da korišćenjem aproksimatora govornik nastoji da sa sagovornikom postigne, ili održi, ili ne naruši bliskost neophodnu za uspešnu komunikaciju. Ovim tipom mehanizma govornik sebe i sagovornika čini ravnopravnima.

234

Natalija Panić

Lista referenci:

Channell, J. (1994). Vague Language. Oxford: Oxford University PressCheshire, J. (2007). Discourse variation, grammaticalisation and stuff like

that. Journal of Sociolinguistics 11/2, 155 – 193.Cruse, D.A. (1977). The pragmatics of lexical specificity. Journal of

Linguistics 13: 153–164.Dines, E. (1980). Variation in discourse – ‘and stuff like that’. Language

in Society 9, 13–33.Dubois, S. (1992). Extension particles etc. Language Variation and Change

4: 179–203.Erman, B. (2001). Pragmatic markers revisited with a focus on you know

in adult and adolescent talk. Journal of Pragmatics 32: 1337–1359.Norrby, C. and J. Winter. (2002). Affiliation in adolescents’ use of discourse

extenders. Proceedings of the 2001 conference of the Australian Linguistic Society.

Overstreet, M. (1999). Whales, Candlelight, and Stuff Like That. New York: Oxford University Press.

Natalija Panić

SERbIAN AOPPROxIMATORS: tAKo, ’NAKo, NEBitNo

summary

This paper analyzes the functions of discourse markers which are termed in different ways in literature, such as approximators, general extenders, vague category identifiers, etc. Words and phrases such as: i(li) tako, i(li) tako nešto, i(li) tako nekako, nekako, onako, tipa, nebitno are polyfunctional to great extent, and thus should be interpreted within the immediate, local context in which they occur. When these words and phrases function as approximators, they are typically found in informal, colloquial speech, while without context their reference remains vague.

235


This research attempts to identify some of the pragmatic functions of these phrases and to determine possible meanings motivated by the use of these phrases. In addition, this paper tries to investigate positions where these phrases occur within an utterance, and the extent to which their position influences the general meaning generated by their usage.

Corpus for this research comprises transcripts of TV talk shows and recorded and transcribed informal conversations.

key words: approximators, discourse markers, conversational discourse.

237

OSVRT NA SAVREMENE PRISTUPE U INTERDISCIPLINARNIM ISTRAŽIVANJIMA VERBALNE KOMUNIKACIJE

slobodan T. JovičićElektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu Centar za unapređenje životnih aktivnosti, Beograd

OsVRT NA sAVREMENE PRIsTUPE U INTERDIsCIPlINARNIM IsTRAžIVANJIMA

VERBAlNE KOMUNIKACIJE

Sažetak

Multidimenzionalnost verbalnog izraza, njegova biološko-kognitivna osnova generisanja i percepcije, primena savremenih instrumentalnih metoda istraživanja verbalne komunikacije, kao i informacione osnove verbalne komunikacije čovek-računar jesu predmet ovog rada. Analizira se transformacija informacija u procesu verbalne komunikacije od kognitivnog do akustičkog nivoa i obrnuto, i ukazuje na paralelne informacione kanale: lingvistički, paralingvistički i ekstralingvistički. Na primerima identifikacije emocija i patologije u glasu, računarskoj sintezi govora, poboljšanju kvaliteta verbalne komunikacije, identifikovanju govornika na bazi glasa i prenatalnoj auditivnoj percepciji i memoriji, demonstriraće se interdisciplinarnost istraživanja. Posebno će se ukazati na značaj govornih baza ali i menadžmenta u ovim istraživanjima.

Ključne reči: verbalna komunikacija, interdisciplinarna istraživanja, menadžment u istraživanjima.

1. Uvod

Verbalna komunikacija je jedna od najbitnijih i neizostavnih čovekovih aktivnosti koja je prisutna u njegovom svakodnevnom životu. Količina informacija koja se prenese kroz komunikativni čin samo jednog čoveka (bilo da izgovori ili da čuje) dnevno može iznositi i do 100.000 reči (Jovičić, 1999). Ne čudi činjenica da čovek u takvoj komunikativnoj aktivnosti „ne stiže” da razmišlja o kompleksnosti verbalne komunikacije, sve do trenutka kada u njoj ne oseti problem u smislu da ne razume dovoljno sagovornika usled, na primer, maskirajućeg efekta ambijentalne buke. Tek tada čovek sa normalnim sluhom počinje da shvata s kakvim

238

Slobodan T. Jovičić

se problemima sreće osoba sa oštećenjem sluha i koliko je verbalna komunikacija kompleksna i važna za psihološki i sociokulturni status odraslog čoveka, a posebno za psihofiziološki i kognitivni razvoj deteta.

Na istraživanja verbalne komunikacije odavno su čoveka uputili multijezički i multikulturni kontakti, problemi u komunikaciji tipa smetnji ili patologije, ali i generalno znatiželja o funkcionisanju govornog i slušnog mehanizma, sistema pamćenja i dijahronog razvoja jezika (Bugarski, 1996). Međutim, razvoj tehnike i tehnologije u prethodnom veku omogućio je značajne prodore u najviše sfere (biološke i kognitivne) verbalne komunikacije i čovekovu davnašnju želju da uveća svoje komunikativne mogućnosti putem telekomunikacionih sredstava, pa čak i da stupi u verbalnu komunikaciju sa mašinom – robotom. Upravo ove činjenice su iznedrile istraživanja interdisciplinarnog karaktera u kojima se integralno razmatraju mnogi aspekti verbalne komunikacije na jedan holistički način.

Ovaj rad je posvećen interdisciplinarnim istraživanjima verbalne komunikacije u cilju animiranja istraživača različitih naučnih profila i interesovanja da zajedničkim naporima i resursima „zavirimo” u do sada nerasvetljene tajne čovekovog verbalnog opštenja. I ako su one od opšteg značaja, ne treba zaboraviti da svaki jezik nosi sopstvene specifičnosti, te da smo za naš srpski jezik upravo mi najpozvaniji u ovom istraživačkom poslu.

2. Informaciona osnova verbalne komunikacije

Proces odvijanja verbalne komunikacije je izuzetno kompleksan. Definišimo najpre šta se pod pojmom verbalne komunikacije podrazumeva. Imajući u vidu da se u toj komunikaciji nalaze dve osobe, jedna koja saopštava određenu informaciju (govornik) i druga koja percipira datu informaciju (slušalac), verbalna komunikacija podrazumeva proces prenosa informacije generisane u svesti govornika putem govora i glasa sagovorniku koji u svojoj svesti treba da stvori identičnu ’sliku’ polazne informacije (Jovičić, 1999). Taj proces je predstavljen na slici 1.

239


formulacija poruke

Jezički kod

Neuro-muskularna kontrola

Vokalni trakt Ideja

tekst fonemi, prozodija

pokreti artikulatora

pobuda, formanti

Transmisioni kanal

akustički signal

akustički signal

Razumevanje poruke

Dekodovanje jezika

Neuralni transduktori

bazilarna membrana Ideja

semantika fonemi, reči, rečenice

ekstrakcija obeležja

spektralna analiza

TRANSFORMACIJA INFORMACIJA

VERBALNA TRANSMISIJA

slika 1. Transformacija informacija u verbalnoj komunikaciji

Na najvišem kognitivnom nivou u svojoj svesti govornik generiše ideju koju želi da saopšti. Ideja se kao informacija dalje transformiše (koduje) u lingvističku poruku na bazi jezičkog koda jezika na kome sagovornici komuniciraju. Ova transformacija apstraktne informacije završava se na nivou nervnih impulsa motornih nerava koji na fiziološkom nivou kontrolišu rad artikulacionih organa. Oni funkcionišu kao generator govornog (akustičkog) signala. Govorni signal je fizički signal koji kroz akustički medijum kao transmisioni kanal, koji može sadržati bilo koji telekomunikacioni sistem (na primer mobilni telefon), dolazi do uva slušaoca kod koga se odvija obrnuti proces transformacije informacije – od akustičkog (fizičkog) nivoa do kognitivnog (apstraktnog) nivoa. Sa komunikacionog aspekta govornik se ponaša kao predajnik akustičkog (govornog) signala a slušalac kao prijemnik istog.

Međutim, verbalnom komunikacijom sagovornici ne prenose samo lingvističku poruku već i druge informacije nelingvističke prirode. Na slici 2 prikazana je detaljnija struktura generativne strane verbalne komunikacije (Jovičić i dr., 2006). Uočavaju se tri paralelna informaciona kanala: lingvistički, paralingvistički i ekstralingvistički.

240


Paralingvističke informacije se odnose na afektivne informacije koje se prenose kroz proces konverzacije i variranje vokalskih kvaliteta, kao što su emocije, stavovi, namere, adaptacija na temu i ambijent konverzacije, itd. Po svojoj prirodi one su varijabilne u vremenu u odnosu na ekstralingvističke informacije. Na primer, iskazom „Stvarno“ u zavisnosti od njegov prozodijske realizacije mogu se preneti različita značenja kao što su: „Ne mogu da verujem.“ - uzbuđenje, „Nisam očekivao tako nešto.“ - razočarenje, „Pa, zar se baš tako dogodilo!“ – iznenađenje, itd.

Generisanje motornih komandi

Produkcija govornog

signala Planiranje

reèenice

Planiranje poruke

Gramatièka pravila

Prozodijska pravila

Fiziološka ogranièenja

Fizièka ogranièenja

Segmentne i suprasegmentne

karakteristike govora

Ulazne informacije

Leksika Sintaksa Semantika Pragmatika

Lingvistika

Para- lingvistika

Ekstra- lingvistika

Stavovi Namere Emocije Adaptacija

Anatomija Fiziologija Patologija

{ {

{ } }

} slika 2. Informacioni kanali u produkciji govora

Ekstralingvističke informacije karakterišu govornika kao izvor informacija ukazujući na njegov identitet i kao takve one se u govornom signalu prepoznaju kao nevoljne informacije. Reč je o fizičkim i fiziološkim informacijama kao što su informacije o polu govornika, uzrastu, patologiji u glasu, zdravstvenom stanju, navikama, kulturološkom miljeu, regionalnoj pripadnosti, pripadnosti određenoj uzrasnoj ili profesionalnoj grupi, itd.

U spontanoj komunikaciji sva tri informaciona kanala su neminovno prisutna doprinoseći bogatstvu verbalnog izraza. Procesi transformacije informacija sa potpuno apstraktnog nivoa, sa nivoa svesti, preko neurofiziološkog do fizičkog (akustičkog) nivoa uključujući psiho-emotivne fenomene i obeležja identiteta govornika, prikazani na slikama 1 i 2, ukazuju na izuzetnu kompleksnost prirode verbalne komunikacije. Iz tih razloga istraživanja verbalne komunikacije neminovno zahtevaju interdisciplinaran pristup, uz anagažovanje istraživača različitih profila, sa neiscrpnim rezervoarom istraživačkih tema.

241


3. Interdisciplinarnost istraživanja

Na slici 3 prikazane su neke od aktuelnih interdisciplinarnih istraživačkih tema i/ili oblasti. Ako se analizira bilo koja od njih uočiće se da koncept istraživanja pored specifičnih elemenata neminovno uključuje i elemente lingvistike, psihofiziologije, obrade govornog signala i matematičkog modelovanja. Same ove činjenice ukazuju na neophodnost upotrebe i širokog i specijalizovanog znanja istraživačkog tima.

QuickSIN - test kvaliteta sluha

MorfoloMorfološška anotacija tekstaka anotacija teksta

ISTRAISTRAžžIVANJAIVANJA

Auditivna percepcija fetusaAuditivna percepcija fetusaMentalni leksikon i verbalne asocijacijeMentalni leksikon i verbalne asocijacije

Bioinformacione osnove jezikaBioinformacione osnove jezika

KvantneKvantne i i klasiklasiččnene neuronskeneuronske mremrežžee

Prenatalna memorija i uPrenatalna memorija i uččenjeenje

PoboljPoboljššanje kvaliteta verbalne komunikacijeanje kvaliteta verbalne komunikacijeOtoakustička emisija

Neuroanatomija mozga i percepcija govoraNeuroanatomija mozga i percepcija govora

PsihoakustiPsihoakustiččka i psiholingvistika i psiholingvističčka istraka istražživanjaivanja

Modelovanje kognitivnih funkcijaModelovanje kognitivnih funkcija

slika 3. Neke od aktuelnih interdisciplinarnih istraživačkih tema i oblasti

Nekoliko narednih primera demonstriraće interdisciplinarnost istraživanja, bez obzira da li je reč o fundamentalnim ili primenjenim, teorijskim ili eksperimentalnim istraživanjima, ali sa jasnom naznakom njihove upotrebne vrednosti.

242


3.1. Psiho-emotivna istraživanjaNeverbalne informacije u govornom izrazu su neminovno prisutne.

Bez njih bi komunikacija bila mašinska (robotska), prenosio bi se samo lingvistički sadržaj, a to nije prirodna komunikacija. Istraživanje emocija, afekata i psihičkih manifestacija u govornom izrazu je izuzetno aktuelna tema prethodnih godina, posebno inicirana zahtevima komunikacije čovek-mašina. Naime, potreba čoveka da komunicira sa robotom potpuno prirodnim glasom nameće zahtev da se u sisteme za sintezu govora (TTS, text-to-speech, sistemi) ugrade mehanizmi emocija, kao i da se sistemi za automatsko prepoznavanje govora (ASR, automatic speech recognition) učine imunim na sve psiho-emotivne varijacije kako bi obezbedili što pouzdaniju konverziju govora u tekst. S druge strane, prepoznavanje psiho-emotivnih stanja ima značajne dijagnostičke primene u psihijatriji.

-100

0

100

-100 0 100

neutral

anger

happiness

fear

sadness

Positive emotions Negative emotions

Active emotions

Pasive emotions slika 4. Percepcija emocija u govoru i njihova multidimenzionalna diskriminacija

Istraživanja emocija u cilju njihovog automatskog prepoznavanja

vrše se u perceptivnom domenu, u domenu merenja i analize akustičkih obeležja u govornom signalu i konačno u oblasti matematičkog modelovanja. Na slici 4 prikazani su eksperimentalni rezultati perceptivne diskriminacije određenog skupa emocija u govoru i diskriminacije emocija u trodimenzionalnom prostoru akustičkih obeležja detektovanih u govornom signalu (Jovičić i dr., 2006). Korelacija subjektivnih doživljaja i objektivnih pokazatelja jeste suština istraživanja i osnova razvoja tehnoloških rešenja u tzv. govornim tehnologijama (TTS i ASR).

243


3.2. Istraživanja patologije u govornom izrazuPatologija u produkciji i percepciji govora je izuzetno važna

dimenzija verbalne komunikacije posebno u razvojnom periodu dece. I u ovom slučaju reč je o istraživanjima nelingvističkih informacija, jer lingvistička informacija se može preneti i pored odstupanja i patologije sve do trenutka kada stepen patologije ne naruši razumljivost govora.

Istraživanjima patologije u govoru analiziraju se varijaciona polja pojedinih akustičkih obeležja u cilju određivanja granica normalnog izgovora, izgovora sa odstupanjima i patološkog izgovora. Istraživanjima su podložni svi segmenti govornog izraza, počev od subfonemskih do suprasegmenata na nivou rečenice, i to kako u perceptivnom domenu, što je primarno u logopedskoj praksi, tako i u domenu objektivne analize odstupanja akustičkih obeležja u govornom signalu, što je neophodno za razvoj automatizovanih (računarskih) sistema za prepoznavanje patologije u glasu, odnosno u govornom signalu.

0

20

40

60

80

100

9 10 11 12 13 14 15 16 17Stimulus

1 - 135 ms 2 - 146 ms 3 - 157 ms 4 - 168 ms 5 - 179 ms 6 - 190 ms 7 - 201 ms 8 - 212 ms 9 - 223 ms10 - 234 ms11 - 245 ms12 - 256 ms13 - 267 ms14 - 278 ms15 - 289 ms16 - 300 ms17 - 311 ms

Session II

L

Segment B0

20

40

60

80

100

1 2 3 4 5 6 7 8 9Stimulus

Dis

tort

ion

iden

tific

atio

n (%

)

Session I

S

Segment A

50%

Shortened durations

Lengthened durations

SDS = 5.92 SDL = 5.54

Typical durations

slika 5. Perceptivna identifikacija odstupanja u produkciji trajanja frikativa /š/

Primer na slici 5 prikazuje rezultate istraživanja odstupanja u produkciji trajanja frikativa /š/, gde centralni deo perceptivne identifikacione funkcije odstupanja (od stimulusa 6 do stimulusa 11) označava normalno varijaciono polje ovog obeležja, segmenti A i B odstupanja u produkciji trajanja, dok preostali stimulusi pripadaju patološkim realizacijama

244


(Jovičić i dr., 2010). Bilo koje odstupanje u svakom glasu zahteva posebno istraživanja i to ne samo u jednoj dimenziji već i multidimenzionalno (analiza međusobne interakcije individualnih odstupanja).

3.3. Istraživanja poboljšanja kvaliteta verbalne komunikacijePojam kvaliteta verbalne komunikacije je veoma kompleksan jer

obuhvata široku lepezu opservacija od prijatnosti slušanja do razumljivosti govora. Sa komunikacionog aspekta narušavanje kvaliteta govora podrazumeva maskiranje govora različitim oblicima smetnji ili prisustvo određenih degradacija u prenosu govornog signala kroz komunikacioni kanal (Jovičić i đorđević, 1996). Kompleksnost se ogleda u činjenici da svaki oblik smetnji zahteva poseban pristup u obradi maskiranog govornog signala (poseban matematički algoritam) u cilju filtriranja smetnji. Jedinstvenog rešenja nema, niti ga može biti, jer smetnje mogu biti: tipa šuma različitog spektralnog sadržaja, stacionarnog ili nestacionarnog karaktera, aditivne ili multiplikativne forme; tipa ambijentalnih smetnji kao što su buka okruženja u kome se čovek nalazi, reverberacija (eho) prostorije, cocktail party smetnje (govor veće grupe ljudi); itd. Istraživanja su uglavnom locirana na polju matematičkih algoritama primenjenih u obradi govornog signala.

Na slici 6 prikazani su spektrogrami jedne rečenice čistog govornog signala, iste rečenice maskirane šumom određenog nivoa i rečenice nakon primenjenog algoritma za potiskivanje šuma. Rezultat obrade maskiranog govornog signala ne podrazumeva poboljšanje sveukupnog kvaliteta govora, već najčešće poboljšanje performansi bar jedne dimenzije kvaliteta, na primer prijatnosti slušanja, ili poboljšanje odnosa signal-šum, ili poboljšanje razumljivosti govora, itd. često se dobitak u jednoj dimenziji ostvaruje na račun gubitka performansi u drugoj dimenziji, tako da se optimalno rešenje mora prilagoditi datim uslovima primene razvijenog algoritma.

245


slika 6. Potiskivanje šuma u govornom signalu: čist govorni signal (gore), maskiran šumom (u sredini) i govorni signal nakon potiskivanja šuma (dole)

Poseban domen istraživanja je fokusiran na kvalitet verbalne komunikacije kod osoba sa oštećenjem sluha. Dosadašnja istraživanja su rezultovala razvojem velikog broja slušnih aparata i implantata, ali tehnološke mogućnosti i teorijska istraživanja nude poboljšanja koja ovu oblast istraživanja čine atraktivnom u kontinuitetu. Najnoviji CASA (computational auditory scene analysis) pristupi, zasnovani na mehanizmima čovekovog auditornog sistema, omogućavaju prostorno-vremensku separaciju zvučnih izvora (govora od buke, muzike i slično) što značajno poboljšava komunikativne sposobnosti osoba sa oštećenjem sluha.

3.4. Istraživanja u oblasti sinteze govoraTTS (text-to-speech) sistemi podrazumevaju konverziju teksta u

govor, odnosno konverziju ortografskog zapisa u govorni signal. Problem „oživljavanja“ teksta pokazao se izuzetno kompleksnim a rešenja se primarno nalaze u oblasti lingvistike i obrade govornog signala. Na slici 7 prikazana je osnovna struktura TTS sistema koja sadrži dva osnovna modula: (i) obrada teksta (procesiranje prirodnog jezika, NLP – natural language processing) i (ii) digitalna obrada govora (DSP – digital speech

246


processing). U NLP modulu prepoznaju se svi jezički nivoi u analizi teksta koji treba da obezbede neophodne informacije za sintezu govornog signala u DSP modulu. Jedan od nezaobilaznih koraka je i morfološka anotacija teksta. Porethodnih godina je razvijen sistem za automatsku mofološku anotaciju teksta na srpskom jeziku prevashodno namenjen za primenu u razvoju TTS sistema na srpskom jeziku (Sečujski, 2009), ali primenljiv i u razvoju ASR sistema i sistema za mašinsko prevođenje.

DSP modul se u savremenim TTS sistemima uglavnom bazira na tehnici spajanja govornih segmenata (concatenative synthesis technique). Kvalitet i razumljivost sintetizovanog govora zavisi od veličine i kvaliteta korpusa govornih segmenata, kao i od algoritama obrade govornog signala koji obezbeđuju kontinuitet na spojevima govornih segmenata. Savremeni pristupi u kontroli akustičkih obeležja u govornom signalu omogućavaju inkorporaciju paralingvističkih i ekstralingvističkih sadržaja u sintetizovani govor (Sečujski, 2002). Dakle, vidljiva je prisutnost interdisciplinarnosti ne samo u istraživanjima i razvoju TTS sistema, već i u primeni kako u govornim tehnologijama namenjenim komunikaciji čovek-mašina tako i hendikepiranim osobama.

NLP - Procesiranjeprirodnog jezika

Analiza strukture dokumenta

Normalizacija teksta

Lingvistička analizaAnalizateksta

Ulazni tekst

leksikon Markiran tekst

Morfološka analiza

homografska analiza

konverzija slovo-zvuk

Fonetskaanaliza

Markiran tekst i glasovi

Prozodijska analiza

Fonemi i prozodija

TTS (TTS (texttext--toto--speechspeech) ) sistemsistem

Procesiranje prirodnog

jezika - NLP

Digitalna obrada signala -

DSP

Tekst

Govorni signal

slika 7. Struktura TTS sistema za sintezu govora

247


3.5. Istraživanja u oblasti biometrije (prepoznavanja) govornikaDva različita aspekta prepoznavanja govornika su prisutna u

istraživanjima i u primeni. Prvi se odnosi na automatsko (računarsko) prepoznavanje u formi verifikacije ili identifikacije govornika u pristupu restriktivnim resursima (objektima, softverima, podacima, itd.), dok se drugi odnosi na forenzičko utvrđivanje identiteta govornika. Računarsko prepoznavanje se bazira na matematičkom modelovanju čovekovih sposobnosti na ovom planu, na algoritmima detekcije ekstralingvističkih obeležja u govornom signalu, kao i strategijama diskriminacije i identifikacije inter/intra spikerskih sličnosti/različitosti. Uslovi primene ovakvih rešenja nameću mnoga ograničenja ali i istraživačke izazove, što oblast čini kontinuirano atraktivnom (Jovičić, 2009).

Forenzičko prepoznavanje zahteva najširi interdisciplinarni pristup u analizi glasa (govornog signala), govora i načina govora, uključujući i prethodno navedeni računarski pristup. U razvoju forenzičkih nauka praksa je nametnula formulisanje posebnih forenzičkih disciplina kao što su: forenzička akustika, forenzička fonetika i forenzička lingvistika, i sve su one involvirane u postupku prepoznavanja govornika (Kašić i dr., 2008). Analiza dva glasa u cilju utvrđivanja da li pripadaju istoj osobi podrazumeva identifikovanje širokog skupa veoma različitih obeležja (koja se odnose na kvalitet glasa, statističku analizu akustičkih obeležja u govornom signalu, fonetske karakteristike na subsegmentnom, segmentnom i suprasegmentnom nivou, prozodijsku analizu, lingvističku analizu u najširem obliku – akcenat, dijalekt, arhaizmi, stil govora, itd., odstupanja i patologiju u glasu i govoru, itd.) i njihovu komparativnu analizu na bazi distantne metrike (slika 8). činjenice da je svaki par snimaka spornog i nespornog glasa, u poređenju i identifikovanju govornika, jedinstven i neponovljiv (ovo se posebno odnosi na sporni snimak), da glasovi mogu biti snimljeni u različitim ambijentima, sa potpuno različitim lingvističkim sadržajima, sa govornicima u različitim psiho-emotivnim stanjima, uz prisutnost velike vremenske distance između glasova, pa do veoma sličnih glasova (kod monozigotnih blizanaca), imitacije i maskiranja, manipulacije u snimcima glasova, itd., čini svaki postupak forenzičkog prepoznavanja posebnim istraživačkim zadatkom.

248


Govornik 1

Govornik 2

X 1 µ1i, Σ1i X 2

µ2i, Σ2i

slika 8. Elementi forenzičkog prepoznavanja (utvrđivanja identiteta) govornika

3.6. Prenatalna istraživanja auditivne percepcije, memorije i učenjaAnatomno–fiziološki razvoj auditornog perceptivnog mehanizma

i memorije fetusa nužan je preduslov za razvoj govorno jezičkih sposobnosti, ali i celokupnog psihofiziološkog razvoja jedinke. Istraživanja fetalne reakcije na slušni stimulus još u 24-toj gestacionoj nedelji pružaju informacije o razvoju auditivne percepcije fetusa. Sa druge strane, omogućavaju ranu detekciju oštećenja sluha na osnovu koje se može planirati rana prenatalna auditivna habilitacija (najčešći uzroci gluvoće u detinjstvu nalaze se u kongenitalnim infekcijama različitim mikroorganizmima).

Istraživanja se zasnivaju na analizi prisustva motoričkih reakcija fetusa i analizi cirkulatornih promena kroz a. cerebri media i a. cerebri anterior, primenom ultrazvučnog aparata nakon odgovarajućih zvučnih stimulusa. Rezultati su pokazali da neposredno posle impulsne akustičke stimulacije dolazi do promena cerebralne cirkulacije (na bazi Pulsatilnog indeksa – Pi), što daje indirektni pokazatelj razvoja sluha i slušanja fetusa. Posmatranje auditivnih reakcija fetusa u odnosu na stanje trudnoće je od posebnog značaja, jer daje smernice za određivanje diferencijalno-dijagnostičkih pokazatelja normalnih i patoloških reakcija na ovom ranom ontogenetskom uzrastu. Na bazi ovakvih istraživanja definisan je i prenatalni slušni skrining (PSS) (Jeličić, 2007).

Veliki broj eksperimenata, posmatranja i kliničkih podataka pokazao je da je memorijski sistem fetusa dovoljno zreo ne samo da uči u materici, već i da pamti prenatalna i porođajna iskustva (Adamović i dr. 2004). Preko različitih obrazaca učenja kao što su: navikavanje, klasično

249


uslovljavanje, asocijativno učenje i imitacija, istraživana je funkcionalna memoriju fetusa korišćenjem glasova majke i drugih osoba, maternjeg i stranog jezika, raznih vrsta muzike, itd. Komparativna analiza pozitivne prenatalne stimulacije i postnatalne reakcije nedvosmisleno ukazuje na postojanje (formiranje i razvoj) prenatalne memorije i procesa učenja, kao i da ovi najraniji kognitivni procesi utiču na stepen motornih sposobnosti i inteligencije deteta u prvim godinama života.

4. Informaciono stablo istraživanja i procesiranja verbalne komunikacije

Prikazani primeri istraživanja pokazuju da je istraživanje verbalne komunikacije kompleksno i značajno u svim njenim fazama od biološkog razvoja, do upotrebe u različitim okolnostima i, konačno, do habilitacije i rehabilitacije. Bilo koja faza da je u pitanju, podjednako je važna čoveku u opštenju sa drugim ljudima i prirodom. Pri tome, u prvom planu pojavljuje se kvalitet komunikacije, kao multidimenzionalna karakteristika verbalnog izraza, koja podrazumeva: razumljivost prenete informacije, prijatnost slušanja, prepoznatljivost govornika i psiho-emotivnih varijacija, maskirajuće efekte smetnji, itd.

Anagažovanost mnogih nauka i tehnologija u istraživanjima verbalne komunikacije prikazana je simbolički na slici 9 u formi informacionog stabla. Bazične nauke i discipline locirane su u korenskom delu stabla simbolišući fundament na kome baziraju tzv. govorne tehnologije, koje kao plod istraživanja i razvoja nalaze mnoge primene u komunikaciji čovek-čovek i čovek-mašina. Stablo kao živi organizam simbolizuje razvoj (i „širenje“) fundamentalnih nauka ali i dobijanje novih i kvalitetnijih (nakon „sazrevanja“) proizvoda govornih tehnologija.

250


slika 9. Informaciono stablo istraživanja i procesiranja verbalne komunikacije

5. Organizacija i menadžment istraživanja

Istraživanja je lakše organizovati u fizičkom domenu (slika 1) jer su tu resursi najdostupniji (to ne znači da su manje kompleksna), dok su istraživanja na biološkom i kognitivnom planu (apstraktni domen, slika 1) još uvek na tragu mnogih nepoznanica, pre svega u funkcionisanju čovečijeg uma. U svakom slučaju, organizacija i menadžment istraživanja podrazumevaju nekoliko ključnih, svakako i generalnih, stavova:

251


- Istraživački Tim sadrži, po pravilu, u ovakvoj vrsti interdisciplinarnih istraživanja, istraživače iz različitih naučnih oblasti i različitog profila; određeni napor je potrebno učiniti na animiranju istraživačkih potencijala i savladavanju jakih istraživačkih individualnosti.

- Koncept istraživanja, i ako je na početku istraživanja on definisan, neophodno je obezbediti jedinstvenost i kontinuitet u njegovoj realizaciji, a ako rezultati istraživanja zahtevaju moguće su i korekcije koncepta. U svim fazama realizacije postavljenog koncepta važno je imati na umu i moguća dalja aplikativna istraživanja sa rešenjima praktične upotrebne vrednosti.

- Uslovi istraživanja, u velikoj meri mogu uticati na sadržaj, tok i rezultate istraživanja i zato je potrebno pored sopstvenih i novih resursa koristiti i druge resurse koji su dostupni (pozajmljene, iznajmljene, upotrebljene kroz različite forme saradnje i slično).

- Kvalitet istraživanja, bitna su dva aspekta: (I) valorizacija naučnih rezultata, koja se ne retko zanemari ili neadekvatno realizuje, i (II) kontinuirana razmena mišljenja (diskusije, okrugli stolovi, prezentacije, paneli, predavanja predavača van istraživačkog tima) koja značajno mogu kanalisati tok istraživanja, potvrditi valjanost pristupa u istraživanju, dati nove ideje, itd.

Pošto je reč o istraživanjima verbalne komunikacije u čijem fokusu je subjekat-čovek, za bilo koji oblik istraživanja neophodno je obezbediti odgovarajuće verbalne stimuluse organizovane u tzv. govorne baze (Sečujski, 2002; Jovičić, 2004). U zavisnosti od njihove namene u istraživanjima stimulusi mogu biti neposredno analizirani (kao što su emocije, patologija, jezičke karakteristike); upotrebljeni kao pobuda auditivnog ili kognitivnog sistema; generisani od strane neonatusa (prvi krici), dece predškolskog uzrasta (faza razvoja i usvajanja govora), odraslih ljudi (distorzije, patologija, bolesti zavisnosti); namenjeni razvoju, testiranju i/ili obučavanju rešenja u oblasti govornih tehnologija; itd. Razvoju i formiranju govornih baza poklanja se prethodnih godina veoma velika pažnja jer je izgradnja tih resursa veoma zahtevna, dugotrajna i skupa. U toku je i njihova međunarodna standardizacija jer su postali interesantni i na multilingvalnom planu (u multijezičkim sredinama, na

252


primer, kakva postaje i Evropska Unija). Istaknute činjenice ukazuju da se u istraživanjima verbalne komunikacije mora o govornim bazama blagovremeno voditi računa, bilo da je reč o načinu korišćenja, kupovini ili sopstvenoj izgradnji.

6. Zaključak

Cilj ovog rada je bio da na sažet način prikaže aktuelne istraživačke poglede na verbalnu komunikaciju iz različitih uglova specifičnih istraživanja, sa naglašenim savremenim informatičkim pristupima i resursima, ističući u prvi plan neophodnu interdisciplinarnost u istraživanjima. Primena verbalne komunikacije u komunikaciji čovek-mašina, zahvaljujući izuzetnom razvoju informacione tehnologije i njene primene u razvoju govornih tehnologija, dala je izvanredan zamajac interdisciplinarnim istraživanjima uz anagažovanje mnogih bazičnih nauka počev od filozofije, biofizike, lingvistike do matematike. Iako su postigniti značajni rezultati na svetskom planu, ipak izgleda da smo na samom početku kada su u pitanju istraživanja, pre svega, bioinformacionih i kognitivnih procesa.

Lista referenci:

Adamović, T., Sovilj, M., Punišić, S. (2004). Prenatalna memorija i učenje. U: Govor i jezik - Interdisciplinarna istraživanja srpskog jezika, I. (S. Jovičić, M. Sovilj, ed.), IEFPG, Beograd, 76-86.

Bugarski, R. (1996). Jezik u društvu. čigoja, Beograd.Jeličić, Lj. (2007). Prenatalni slušni skrining. Monografija, IEFPG, Beograd. Jovičić, S.T. (1999). Govorna komunikacija: fiziologija, psihoakustika i

percepcija. Nauka, Beograd.Jovičić, S. (2009). Forenzičko prepoznavanje govornika: između teorije i

prakse. I naučni skup sa međunarodnim učešćem Pravo i forenzika u kriminalistici, Kragujevac, KPA, Beograd, 324-332.

Jovičić, S.T., đorđević, M.M. (1996). Poboljšanje kvaliteta govornog signala. U: Digitalna obrada govornog signala (M. Obradović, V. Milošević, eds.), Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, str. 185-245.

253


Jovičić, S.T., Kašić, z., đorđević M. (2006). Paralingvističke i ekstralingvističke informacije u govornim tehnologijama. Konferencija etran, rad AK4.1, Beograd, str. 443-449.

Jovičić, S. T., Kašić, z., Punišić S. (2010). Production and perception of distortion in word-initial friction duration. Journal of Communication Disorders, 43(5), 335-346.

Jovičić, S.T., Kašić, z., đorđević, M., Rajković, M. (2004). Serbian emotional speech database: design, processing and evaluation. Int. Conf. SPECOM-2004, St. Petersburg, Russia, 77-81.

Jovičić, S.T., Rajković, M., đorđević, M., Kašić z. (2006). Perceptual and Statistical Analysis of Emotional Speech in Man-Computer communication. Int. Conf. SPECOM-2006, St. Petersburg, Russia, 409-414.

Kašić, z., Jovičić, S., đorđević, М. (2008). Primena lingvističkih metoda u identifikovanju individualnih karakteristika govornika. Primenjena lingvistika, 9, 68-74.

Sečujski, M. (2002). Akcenatski rečnik srpskog jezika namenjen sintezi govora na osnovu teksta. Konf. dogS, Bečej, Srbija, 17-20.

Sečujski, M. (2009). Development of language resources for the Serbian language required for part-of-speech tagging. In: Speech and language: Interdisciplinary Research, III. (S.T. Jovičić, M. Sovilj, eds.), LAAC and IEPPS, Belgrade, 119-133.

254


slobodan T. Jovičić

ASPECTS Of MODERN APPROACHES IN INTERDISCIPLINARY RESEARCH

IN VERBAl COMMUNICATION

summary

This paper focuses on multidimensional nature of verbal expression, the biological and cognitive basis in its generation and perception, and the application of modern instrumental methods in verbal communication research; also, this paper examines information underpinnings of ‘man-computer’ verbal communications. The interrelation between parallel communication channels has been followed from linguistic, paralinguistic and extralinguistic perspective, as well as the transformation of information in the verbal communication from cognitive to acoustic level, and vice versa. The interdisciplinary approaches to verbal communications have been illustrated through the identification of emotions and pathologies in the voice, computer speech synthesis, and enhancement of the quality of verbal communication, as well as through identification of speakers based on voice, and prenatal auditory perception and memory. Finally, the role of speech databases and management characteristic of this kind of research has been highlighted.

key words: verbal communication, interdisciplinary research, research management.

255

DEPERSONALIzACIJA U KOMUNIKACIJI

Ivana NikolićAna ŠarčevićFilološko-umetnički fakultetUniverzitet u Kragujevcu

DEPERsONAlIZACIJA U KOMUNIKACIJI

sažetak

U radu se ispituje u kojoj meri je oslovljavanje aktuelizovano (ima određenu referencijalnost), a u kojoj deiktičko (ima neodređenu referencijalnost) kada su govornici pripadnici određenih zanimanja.

Poseban osvrt na lične i pokazne zamenice koje se pojavljuju samostalno ili u kombinaciji sa imenicom dat je u dva dela. U prvom delu se lične i pokazne zamenice ispituju kao društvene deikse u procesu depersonalizacije u komunikaciji, dok se u drugom analizira metaforička motivisanost konceptualizacije bliskosti i odsustva bliskosti.

Cilj rada je ukazivanje na problem neminovnosti distance u komunikaciji, kao i njeno ostvarivanje kroz neodređenu referencijalnost.

Ključne reči: depersonalizacija, distanca u komunikaciji, deiksa, pokazne zamenice, anaforske zamenice, konceptualne metafore.

1. Predmet rada, teorijska osnova i korpus

Depersonalizacija je realnost u komunikaciji koju je teško objasniti ili definisati, ako se posmatra iz ugla samo jedne lingvističke discipline. Ona može biti shvaćena u širem kontekstu, odnosno, pod ovim terminom možemo da podrazumevamo sve odnose koji ne uključuju odnos govornika i sagovornika/slušaoca (relacija ja-ti), ili pak u užem kontekstu, u kome bez obzira na uloge učesnika u komunikaciji dolazi do otuđenja, omalovažavanja, ili čak i do potpunog isključivanja lica kao potencijalnog sagovornika. U različitim teorijama koje se bave komunikacijom često se analiziraju iskazi govornika i sagovornika, dok se treće lice posmatra kroz različite vidove deiktičnosti, odnosno kao neko ko nije primalac poruke, a to upravo i čini osnovu za pojavu depesonalizacije. Sami iskazi u kojima

256

Ivana Nikolić, Ana Šarčević

je treće lice predmet komunikacije, ali ne i učesnik, nisu nužno negativni iako ukazuju na konceptualnu distancu, tako da možemo (naravno, samo u opštim crtama) izvršiti podelu na pozitivnu, neutralnu, i negativnu depersonalizaciju1. U radu ćemo ispitati negativnu depersonalizaciju u odnosu medicinski radnici – pacijenti (u porodilištu), jer uprkos našim očekivanjima da je to odnos gde bi takva pojava trebalo da bude retka, iskustvo govori suprotno, a ovde se istražuje na koji način se ostvaruje, i u kojoj meri.

Na depersonalizaciju u komunikaciji mogu da ukažu različite vrste reči ili sintagme, ali uloga pokaznih zamenica i determinatora, kao i njihova visoka frekventnost u jezičkoj komunikaciji često imaju centralni značaj za tumačenje ove pojave.

zavisno od tipa referencije, zamenice su ili pridevske (posredna, određena ili neodređena referencijalna uloga) ili imeničke (neposredna, određena ili neodređena referencija). (Radić 2009: 218). Prema onome po čemu određuju imena uz koja stoje i na koja se odnose, razlikujemo nekoliko vrsta pridevskih zamenica - prisvojne ili pokazne, odnosno-upitne, neodređene, odrične ili opšte. (Stevanović 1986: 282) Sve reči koje po pripadnosti određuju imena uz koja stoje i kazuju pripadnost 1. licu (koje govori: moj, naš...), 2. licu (kome se govori: tvoj, vaš...) ili nekom 3. licu koje ne učestvuje u govoru (njen, njegov, njihov) zovu se prisvojne (posesivne) pridevske zamenice. (Stevanović, 1986: 282)

Kada zamenice taj, ta, to/ ovaj, ova, ovo/ onaj, ona, ono upućuju na nešto (lice, stvar ili pojam uopšte) o čemu je pre bilo govora zovu se anaforskim zamenicama (ili anaforičkom referencom). A pošto se njima upućuje na lice, odnosno predmet, na datom mestu - one su, logično, i demonstrativne. Na ovo se nadovezuje i mišljenje Ivana Klajna da pokazne zamenice sjedinjuju u sebi sve tri vrste deikse - demonstrativnu u užem smislu (ukazivanje na predmet), prostornu i vremensku, a po složenosti svoje upotrebe, po promenljivosti i raznovrsnosti činilaca koji utiču na njihov izbor veoma su efikasno deiktičko sredstvo (za razliku od, recimo, priloga za vreme ili mesto). (Klajn 2000: 86)

zamenice su reči koje se uvek iznova pune sadržajem u govoru, tj. u konkretnoj govornoj situaciji, a možemo se složiti s autorkom Radić koja

1 Širi kontekst pročavanja depersonalizacije

257


navodi da su zamenice samo usmerene na predmet misli, dok istovremeno izražavaju oblike naših misli, tj. imaju jasnu komunikativnu (pragmatičku) funkciju koja se obelodanjuje kad je zamenicom moguće izraziti određeni “pokret duše”, tj. izraziti odnos prema nekom od činilaca govorne situacije. (Radić 2009: 214-215) Iako su slabog semantičkog sadržaja, to jest, njihova funkcija se primarno uočava kao zamenjivačka, a sekundarno kao deiktička, njihov aspekt supstitucije u komunikaciji (posebno kad je reč o trećem licu u komunikaciji) uglavnom kao rezultat daje depersonalizaciju.

Primeri su uzeti iz svakodnevnog govora, iz interakcije licem u lice i sa internet-foruma.

Potražili smo značenja pokaznih zamenica/determinatora u rečniku Matice srpske da bismo ispitali kakve konotacije se vezuju za njih, i rezultat je bio sledeći: • U slučaju pokazne zamenice/determinatora ovaj (ova, ovo) postoje

sledeće definicije:1. pokazna zamenica za ono što je u neposrednoj prostornoj ili

vremenskoj blizini onoga koji govori2. u imeničkoj službi2.3. kao uzrečica, poštapalica u m. rodu.4. a. u priloškoj službi u s. rodu: Vi ste ovo prvi put došli na školj. b. (sa gen., samo u s. rodu jd. ovo) mali broj: mala količina, malo (čega): Izjavismo da nemamo nikakve valute do ovo prnja na sebi.

• Odrednice za zamenice/determinatore onaj (ona, ono) su sledeće:1. upućuje na nešto (lice, predmet, pojam) što je prostorno ili

vremenski udaljenije od lica koja učestvuju u govoru.2. (uz imenice koje označavaju vreme) idući, sledeći, naredni3. (u službi imenice) umesto imena koje se izbegava, koje se ne želi

spomenuti (đavo, teška bolest, mrska osoba i sl.): Boj se onoga . . . ko se sa onim udružio!

4. što je genitivom izraženo malo po vrednosti, broju, količini i sl: Ja sam ti vazdan s ono baštice, s ono krave, s ono kokošiju.

5. (ono, u priloškoj službi) u pripovedanju, radi podsećanja, poređenja i sl.\ u onoj prilici, onda: Ipak [sam] pokazao milosrđe kad sam te ono našao u šumi.

2 Kao determinator

258


6. (m i s) bez značenja, kao uzrečica, poštapalica: Onaj, vi’š, kako ću ti kazati.

• za zamenice/determinatore taj (ta, to) date su sledeće definicije:1. a. ukazuje na pojam u blizini ili uopšte u sferi sagovornika: Daj

tu knjigu.b. ukazuje na nešto što je pomenuo sagovornik ili o čemu je govorno

lice nešto čulo, saznalo od drugih: A je li Turčin taj vaš muselim?v. ukazuje na nešto već pomenuto ili obuhvaćeno u kazivanju samog

govornog lica ili opšte u pričanju koje je u toku: Na tu se vijest zemaljska kugla ispunila vikom.

2. u samostalnoj upotrebi (bez neposredne veze sa imenicom) a. za ponovno ukazivanje na imenički pojam označen u prethodnom

delu složene ili opširnije rečenice: Tko hoće da biser iznese, tome je duboko roniti!

b. (u obliku s. roda jd.) za ukazivanje uopšte na sadržaj prethodnog iskaza, na konstatovane okolnosti: Sutra više o tom.

v. uz upitne zamenice i priloge, za ukazivanje na sadržaj o kome se pita: Kakav je to šum?

3. za ukazivanje na pojam ili pojavu čije bliže određivanje sledi u daljem delu rečenice

a. kad je reč o određenoj osobi ili uopšte imeničkom pojmu: Konačno dočekaše svi i taj trenutak da su ih ukrcali u vagone.

b. (u obliku s. roda jd.) kad je u pitanju uopšte sadržaj rečenice: Ne vidim . . . koristi u tome da ovdje ostanem.

4. a. za pojačano isticanje neke (pridevom iskazane) osobine, u slikovitom kazivanju: Al’ se sprema to rumeno pivo!

b. (uz imenicu bez drugih odredbi) uopšte za ukazivanje na izuzetne odlike nečega: takav (tako lep, veliki, neobičan i sl.): Da je bilo stati, pa viditi taj narod i tu opremu!

v. kad se iskazuje neraspoloženje prema kome ili čemu: Uvijek ta nadmetanja, ta zaletavanja u šakački boj.

5. razg. i pokr. u količinskom značenju. – fig: Pikviče, prijane stari . . . daj mi to ruke!

259


Istraživši način na koji su pokazne zamenice obrađene u rečniku, primećujemo da ne možemo naći mnogo negativnih iskaza u kojima se nalaze pokazne zamenice/determinatori. Jedan od razloga za to je što su primeri u rečniku dati iz korpusa, ali ne i iz svakodnevnog govora, kad komunikativna situacija uveliko određuje neutralnost/ negativnost/ pozitivnost iskaza, tako da rečnik kao izvor za rad možemo koristiti samo delimično. Na primer, četvrta definicija pod b) zamenice taj (ta, to) daje primer koji ne mora da ima pozitivnu konotaciju kada se doda širi kontekst (npr. Da je bilo stati, pa viditi taj narod i tu opremu! Preterano su nakinđureni.), dok ista definicija pod v) zaista označava negativnost, posebno ako se dati primer primeni na osobu (Uvek se taj nadmeće).

2. Komunikativni sadržaj i vrste depersonalizacije

Kao što je poznato, kada prenosimo određeni sadržaj, važno je imati u vidu uvek novu komunikativnu situaciju kako bi se svi izrazi i strukture prilagodili novom kontekstu a da se pritom ne izmeni značenje poruke. Takav je slučaj sa svim elementima koji zavise od trenutka i situacije u kojoj se odvija komunikacija i lica koje iznosi određeni diskurs. Ovo se najviše odnosi na prisvojne zamenice i pokazne zamenice i demonstrative (Matte Bon 2004: II, 1-2). Usled konceptualne distanciranosti, depersonalizacija je u osnovi neutralna pojava, a tek je komunikativna situacija ili semantički sadržaj glagola čine pozitivnom ili negativnom.

U neutralnu depersonalizaciju možemo da uključimo sve vidove komunikacije koja se vrši u javnim i obrazovnim ustanovama, a koja podrazumeva persiranje, odnosno upotrebu lične zamenice u drugom licu množine u srpskom jeziku (to u engleskom jeziku nije slučaj, drugo lice je isto i u jednini i u množini, dok se u španskom jeziku za persiranje koriste posebne zamenice i glagolska forma za treće lice jednine ili množine), a koja se u pisanoj formi izražava kroz upotrebu velikog slova (u sva tri navedena jezika). Međutim, ovo je slučaj gde u razgovoru učestvuju govornik i slušalac/sagovornik. Kad se proširi i na treće lice, kao u sledećem primeru:

260


(1) ova koleginica nije dobro uradila pismeni deo ispita.

sintagma koja se sastoji od pokazne zamenice i zajedničke imenice i dalje nema nikakvu negativnu implikaciju, već se samo depersonalizuje osoba o kojoj je reč, i to tako što upotrebom zajedničke imenice tu osobu svrstavamo u širi krug osoba koje zadovoljavaju iste uslove, i imaju svojstva specifična za tu klasu, a pokaznom zamenicom i dalje ukazujemo samo na prostornu distalnost. zamenom ove pokazne zamenice sa ona, ili ta promenićemo ne samo prostornu koncepciju, već i psihološku bliskost u psihološku distancu (Klikovac 2006: 136), ali iskaz po svom sadržaju ostaje neutralan.

Kao primer za pozitivnu depersonalizaciju, navešćemo komunikaciju dve devojke koje sede u baru:

(2) A: Sviđa mi se onaj mladić. B: Koji? A: onaj tamo pored šanka.

Na ovom primeru se uočavaju pomenute karakteristike: da na pozitivnu depersonalizaciju utiče semantički sadržaj glagola, kao i to da pokazni determinator u prvoj i pokazna zamenica u drugoj rečenici sagovornice A ukazuju samo na distalnost. U ovom slučaju do personalizacije se dolazi tako što se treće lice o kome je reč aktivno uključuje u komunikaciju. Naravno, ukoliko bi se negirao postojeći glagol (Ne sviđa mi se), ili promenio (da na mesto glagola stavimo pridev negativnog značenja: odbojan, ružan, i slično), depersonalizacija bi u potpunosti izgubila svoju pozitivnu karakteristiku. Ovakvi testovi potvrđuju našu tvrdnju da semantički sadržaj glagola može da utiče na prirodu depersonalizacije.

Treći vid depersonalizacije je negativan, i takve pojave se često sreću, kako u svakodnevnom govoru, tako i u jeziku profesije. Negativna depersonalizacija skoro uvek uključuje i distanciranost, nedostatak učtivosti, neučtivost, pa čak i grubost koje treće lice (koje je predmet

261


komunikacije) prepoznaje. U primerima koje mi istražujemo, u domenu profesije koja je predstavnik javne, medicinske institucije, depersonalizacija, koja bi inače bila neutralna, postaje negativna usled nesaglasja između shvatanja komunikativne situacije sa stanovišta govornika (i sagovornika) s jedne strane i trećeg lica s druge strane.

Primetno je da u načinu oslovljavanja često dolazi do neučtivosti, čak omalovažavanja, jer je treće lice svedeno na klasu ili broj u kontekstu u kome očekuje uvažavanje i poštovanje u komunikaciji. U španskom jeziku, recimo, za učtivo obraćanje i imenovanje osoba govornik raspolaže različitim sredstvima. Kada je reč o osobi dobro poznatog identiteta, govornik koristi lično ime ili lično ime praćeno prezimenom. Upotreba nadimka upućuje na bliskost s osobom o kojoj se govori. U formalnijim odnosima, kakvi nas u ovom slučaju zanimaju, kad se govori o trećem licu, koriste se ime i prezime ili samo prezime. U tim slučajevima prezimenu obično prethode “gospodin/gospođa” ili titula/zvanje (plemićka, profesionalna i sl.) (Matte Bon 2004: II, 1-2), a upotreba pokazne zamenice uz zajedničku ili ličnu imenicu bila bi shvaćena čak uvredljivo.

Jordana Marković u svom radu o oslovljavanju kao posledici društvenih kretanja piše da oslovljavanje kao jezička pojava prati društvene promene, često biva nametana institucionalnim ili administrativnim putem i postaje obavezan vid upotrebe kako na višem nivou, tako i u najužim krugovima, tj. u porodici. (Marković 2009: 122) U situaciji koju mi proučavamo, pošto je reč o javnoj instituciji u kojoj su pravila o oslovljavanju neizbežna, obavezno je prisutno persiranje (nemoguće ga je izbeći čak i ukoliko to pokušate započinjući komunikaciju koristeći neformalnije obraćanje), što je za očekivati. Međutim, pojave koje neutralnom obezličavanju mogu da daju negativan prizvuk su sledeće: a) obraćanje određenoj osobi ili upućivanje na nju putem njene uloge u datoj situaciji (majko), pola (žena);b) putem vrste intervencije („U trojci imaš dve sekcije”- dve žene kojima je rađen carski rez), putem broja (žena broj taj i taj);c) mesta porekla ili profesije („Kako je profesorka/Smederevka danas?”) i slično.

često se koristi i imenovanje putem prezimena (ženica/majka Popović), dok je upotreba ličnog imena retka. Nasuprot ovome, učestala

262


je i pojava obraćanja putem hipokoristika dušo, srce i deminutiva ženica koji su pretežno praćeni formama za persiranje. Međutim, iako se po pravilu hipokoristici i deminutivi koriste da iskažu bliskost, pošto svi pripadnici medicinskog osoblja koriste isti izbor reči, a pritom ih upućuju svim sagovornicima, kojih je veoma veliki broj, ova sredstva gube odliku posebnosti, te nazivi od milošte gube svoje osnovno značenje i postaju depersonalizovani, odnosno, tek deo forme.

Više autora je ispitivalo zbog čega dolazi do pojave da se jedinica određene referencijalnosti zameni deiktičkom jedinicom neodređene referencijalnosti. Njihov zaključak je da to može biti usled „komunikativne irelevantnosti tako označenog denotata i/ili značenja pretpostavke o opštepoznatosti onoga na što se tako upućuje”. U retkim slučajevima razlog supstitucije može biti eufemizacija iskaza (Kovačević 2009: 166). U našim primerima, takva obrazloženja nisu primenljiva. Da bismo dublje ispitali pomenute fenomene, namerili smo da ih osmotrimo kroz prizmu konceptualnih metafora. Lejkof i Džonson, kako navodi Klikovac, predlažu iskustveni pristup stvarnosti u okviru kojeg značajnu ulogu u našem saznavanju stvarnosti igra metafora, kao način razumevanja jedne pojave kao druge (Klikovac 2008: 188). U okviru teorije pojmovnih metafora veoma je značajna teza da je organizacija apstraktnih pojmova zasnovana na pojmovima vezanim za telesno iskustvo (Rasulić 2006: 231), pri čemu važnu ulogu imaju mentalni obrasci ponavljanog telesnog iskustva koji nastaju kroz različite vidove fizičke interakcije sa svetom (kretanje, percepcija...). Neki od tih obrazaca su sledeći: blizu-daleko, deo-celina, levo-desno, centar-periferija itd. U pojavi koju ispitujemo bliskost i udaljenost igraju ključnu ulogu. Koncepti koji se nalaze u našem perceptivnom ili iskustvenom domenu su nam bliski, i u tome veliku ulogu ima emocionalna bliskost. Kada je nešto blisko, ono je poznato, često i slično, s njim sarađujemo, imamo iste interese. Kroz takve odnose naziremo sledeće metafore: POzNATO JE BLIzU/ NEPOzNATO JE DALEKO, EMOTIVNA BLISKOST JE BLIzINA/ ODSUSTVO EMOTIVNE BLISKOSTI JE DALJINA, MOJE/NAŠE JE BLIzU/ TUđE JE DALEKO, SLIčNO JE BLIzU/ RAzLIčITO JE DALEKO. Teza o uslovljenosti tipa jezičke strukture životnim prostorom govornih predstavnika datog jezika u srpskom jeziku je veoma istaknuta u zameničkom sistemu, kroz opoziciju

263


proksimalnost/ distalnost (Piper 1997: 9), te tako svi prethodno navedeni primeri postaju neosporno negativna depersonalizacija u spoju s pokaznim zamenicama, jer još više distanciraju predmet govora:

(3) Gde je ona ženica/ona žena?

(4) Gde je ona Šarčević?

(5) U kojoj sobi je ona Smederevka?

(6) Daj mi karton one profesorke.

Ukoliko smo do sada i bili u nedoumici da li je ovakav način obraćanja uslovljen komunikativnom situacijom, uporedivši ga sa sledećim primerima, gde se isti medicinski radnici obraćaju osobi koja je deo medicinskog osoblja u privremenom svojstvu pacijenta, svako kolebanje pada u vodu jer se kroz odsustvo pokaznih zamenica i persiranja, i s druge strane, kroz upotrebu ličnog imena i deminutiva jasno vidi odnos bliskosti. Primeri u potpunosti potvrđuju metafore BLIzU JE NAŠE, BLIzU JE EMOTIVNO BLISKO, BLIzU JE SLIčNO, POzNATO:

(7) U dvojci je naša Ivana.

(8) Tu nam je Ivana.

(9) ivančice, je l’ ti nešto treba?

(10) ivančice, nemoj da brineš, tebi smo rezervisali apartman. (u pozadini ovog primera je metafora BLIzU JE NAŠE, BLIzU JE PRIPADANJE)

(11) Zašto se sve najgore desi baš našima? (u pozadini se naslućuje metafora BLIzU JE DOBRO, DALEKO JE LOŠE)

Do sada smo proučavali ponašanje zamenica muškog i ženskog roda,

264


ali treba istaći da u depersonalizaciji važnu ulogu može da ima i neutrum. Neutrum se sintaktički i semantički bitno diferencira od ostala dva roda. Svaka upotreba muškog ili ženskog roda, „Ovaj je...”/„Ova je...”, značila bi da smo u mislima već odabrali neku mušku/žensku imenicu, kao i naziv pokazanog predmeta, dakle da taj predmet ne samo pokazujemo, nego ga makar implicitno i imenujemo. Neutrum je u pravom smislu reči „neutralan” jer ne ograničava izbor bilo kog roda i broja. Stoga je nezavisan od imenovanja i deluje kao sredstvo čiste deikse. (Klajn 2000: 85) Po rečima Jovanke Radić, takve zamenice imaju sposobnost da same (same sobom) „stvaraju” predmete govora (ovo, to, ono). (Radić 2009: 214) Ova osobina neutruma čini ga veoma pogodnim za depersonalizovane iskaze čija je negativnost uslovljena komunikativnom situacijom, kao što je slučaj s izjavom doktora koji redom zagleda pacijentkinje operisane carskim rezom i ne gledavši lica pacijentkinja, već rezove, uz gest rukom kaže: „Ovo sam ja sek’o”. Pri tome nije izvesno misli li na osobu na kojoj je intervencija izvršena, na intervenciju ili na samu ranu.

Pokušali smo da prikažemo da depersonalizacija i neučtivost nisu nužno povezani, osim u kontekstima kada je depersonalizacija negativne prirode. Iako sam termin depersonalizacija navodi na mišljenje da je uslovljen negativnim kontekstom, ne mora a priori da označi i negativnu ili neučtivu komunikaciju, te bi se trebalo pozabaviti i pitanjem da li je depersonalizacija uslovljena neučtivim izrazima.

Samom fenomenu neučtivosti u naučnim krugovima se posvećuje neuporedivo manje pažnje nego učtivosti, mada radovi Terkorafijeve, Bosfilda i Votsa u velikoj meri osvetljavaju tu temu. Nasuprot učestalom mišljenju da je konfliktna komunikacija retka, te stoga i marginalna, navedeni autori naglašavaju učestalost te pojave u raznovrsnim vidovima verbalne komunikacije kao što su diskursi u: vojnoj obuci, porodici, komunikaciji adolescenata, odnosu doktor-pacijent, ili u svakodnevnom govoru (Locher and Bousfield 2008: 2). U nastojanju da se što bolje razume i objasni ova pojava, autori zauzimaju različite stavove o tome da li je prepoznavanje namere ključ za razumevanje neučtivosti. Tako njihova mišljenja variraju od toga da li sagovornik shvata govornikovu nameru kao neučtivost (Bousfield 2008: 132), preko stanovišta da se samo prepoznavanje namere tretira pre kao grubost nego kao neučtivost

265


(Terkourafi 2008: 70), do tvrdnje da kršenje društvenih normi zavisi od stepena narušavanja i tipa konceptualizacije koja se nalazi u suprotnosti s propisanom normom društvenog diskursa (Locher and Watts 2008: 79).

3.

Kao što Platon dobro primećuje u vezi s jezikom državnih uređenja: „Sva državna uređenja imaju, naime, svoj sopstveni govor, kao da je svako od njih živo biće: jedan je govor demokratije, drugi oligarhije, a drukčiji opet monarhije... A ono državno uređenje koje govori svojim sopstvenim jezikom, podjednako bogovima i ljudima, i shodno tome jeziku upravlja svoje praktično delovanje, uvek je berićetno i stabilno, ali propada ako pokušava da imitira neko drugo uređenje”, (Platon 1999: 121) tako mi možemo da primetimo da je neophodno da svako zanimanje govori svojim sopstvenim jezikom kao da je svako od njih živo biće sposobno da poseduje sopstveni izraz, samo njemu priličan. Dakle, osoblju javnih ustanova, u ovom slučaju osoblju medicinske struke, svakako je prilična distanca u komunikaciji kao i njeno ostvarivanje kroz neodređenu referencijalnost jer samo tako biće njihovo delovanje najstabilnije i najdelotvornije. Međutim, depersonalizacija koju u ovom uskom kontekstu srećemo, ređe je neutralna, a češće negativno obojena usled očite neusaglašenosti u shvatanjima medicinskih radnika i prihvaćenih društvenih komunikativnih normi.

Lista referenci:

Bousfield, D. (2008). Impoliteness in the struggle for power. In: Impoliteness in Language: Studies on its Interplay with Power in Theory and Practice (D. Bousfield et al., eds.), Berlin: Mouton de Gruyter, 127-153.

Klajn, I. (2000). Lingvističke studije. Beograd: Partenon.Klikovac, D. (2006). O upotrebi pokaznih reči u srpskom jeziku. U:

Kognitivnolingvistička proučavanja srpskog jezika (P. Piper, ed), Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 125-141.

Klikovac, D. (2008). Jezik i moć, Ogledi iz sociolingvistike i stilistike,

266


Beograd: Biblioteka XX vek.Kovačević, Miloš (2009). O konstrukcijama deiktičke citatnosti- ili: O

nedoslovnom upravnom govoru u savremenom srpskom jeziku. U: Srpski jezik u upotrebi, knjiga I (Štetić Slobodan et al.). Kragujevac: FILUM, Skupština grada Kragujevca, 161-173.

Locher, M. and D. Bousfield (2008). Introduction: Impoliteness and power in language. In: Impoliteness in Language: Studies on its Interplay with Power in Theory and Practice (D. Bousfield et al., eds.), Berlin: Mouton de Gruyter, 1-13.

Locher, M. and R. Watts (2008). Relational work and impoliteness: Negotiating norms of linguistic behaviour. In: Impoliteness in Language: Studies on its Interplay with Power in Theory and Practice (D. Bousfield et al., eds.), Berlin: Mouton de Gruyter, 77-99.

Marković, Jordana (2009). Oslovljavanje kao posledica društvenih kretanja. U: Srpski jezik u upotrebi, knjiga I (Štetić Slobodan et al.). Kragujevac: FILUM, Skupština grada Kragujevca, 117-123.

Matte Bon, Francisco (2004). Gramática comunicativa del español. Madrid: Edelsa

Piper, P. (1997). Jezik i prostor. Beograd: Biblioteka XX vek.Platon. (1999). O jeziku i saznanju. Beograd: Rad.Radić, Jovanka (2009). zamenički sistem i zamenica sebe, se. U: Srpski

jezik u upotrebi, knjiga I (Štetić Slobodan et al.). Kragujevac: FILUM, Skupština grada Kragujevca, 213-226.

Rasulić, Katarina, (2006). Tako blizu, a tako daleko: O metaforičkoj konceptualizaciji zasnovanoj na pojmovima blizu i daleko. U: Kognitivnolingvistička proučavanja srpskog jezika. (Piper Predrag) Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 231-259.

RMS. (1990). Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika, knj. III-VI. Matica srpska: Novi Sad.

Stevanović, M. (1986). Savremeni srpskohrvatski jezik I. Beograd: Naučna knjiga.

Terkourafi, M. (2008). Toward a unified theory of politeness, impoliteness, and rudeness. In: Impoliteness in Language: Studies on its Interplay with Power in Theory and Practice (D. Bousfield et al., eds.), Berlin: Mouton de Gruyter, 45-74. preuzeto sa: http://www.majkahrabrost.com/

267


Ivana NikolićAna Šarčević

DEPERsONAlIZATION IN COMMUNICATION

summary

The paper investigates the extent to which the discourse is actualised (showing definite reference), or deictic (without definite reference) in cases where speakers are representatives of different professions.

The review of personal and demonstrative pronouns that appear in isolation or combined with a noun is given in two segments. In the first one we analyze metaforical motivation of conceptualization of familiarity and absence of familiarity, while in the latter segment personal and demonstrative pronouns are examined as social deixis in the process of depersonalization in communication.

The aim of this paper is to pin-point the issues concerning the necessity of establishing distance in communication and its achievement through indefinite reference.

key words: depersonalization, communication distance, deixis, demonstrative pronouns, anaphoric pronouns, conceptual metaphors.

ЈЕЗИК И ДРУШТВЕНА МОЋ/

LANGUAGE AND SOCIAL POWER

271

KULTURNI MODELI I RESTANDARDIzACIJA SRPSKOHRVATSKOG JEzIKA POSLE RASPADA JUGOSLAVIJE

Ana JovanovićUniverzitet u Beogradu

KUlTURNI MODElI I REsTANDARDIZACIJA sRPsKOhRVATsKOG JEZIKA POslE RAsPADA

JUGOslAVIJE

sažetak

U radu se polazi od osnovnog određenja kulturnih modela jezičke standardizacije koji se posmatraju u kontekstu restandardizacije srpskohrvatskog jezika. Tumačenje standardizacije jezika iz perspektive kulturnih modela omogućava sagledavanje ovih procesa u zavisnosti od šire sociolingvističke situacije kao i dominantnih društveno-istorijskih i ideoloških tokova. Kulturni modeli kao teorijsko-metodološki okvir analize procesa standardizacije jasno pokazuju načine na koje stavovi prema jeziku oblikuju i usmeravaju procese jezičkog razvoja.

Ključne reči: jezička politika i planiranje, kulturni modeli, standardizacija jezika, srpskohrvatski jezik

1. Uvod

Rad predstavlja sociolingvističku analizu procesa standardizacije srpskog, hrvatskog, bosanskog/bošnjačkog i crnogorskog jezika iz perspektive kulturnih modela standardizacije jezika. Jezička politika i planiranje na srpskohrvatskom govornom području odvijaju se pod uticajem nacionalističkih ideologija i politika i usmerene su na izgradnju standardnih jezika koji funkcionišu kao simboli nacionalnog identiteta. Kroz analizu procesa standardizacije na makronivou, u dijahronijskoj i sinhronijskoj perspektivi, ukazuje se na političke motivacije i društvene aktere koji iniciraju jezičke reforme, kao i strategije i sredstva pomoću kojih jezički planeri grade autonomiju srpskog, hrvatskog, bosanskog/bošnjačkog i crnogorskog jezika.

U radu se polazi od osnovnog određenja jezičke politike i planiranja koji se posmatraju kao interdisciplinarna, društveno angažovana naučna

272

Ana Jovanović

oblast u kojoj se ostvaruje interakcija jezika i društva. Širi društveno-istorijski kontekst, epistemološki i strateški faktori određuju ciljeve i ishod jezičke politike i planiranja. U tom smislu moguće je sagledati istoriju jezičke politike i planiranja kao multidisciplinarne oblasti, u zavisnosti od društveno-političkih faktora, ideoloških ciljeva i dominantnih kulturnih modela. za kritički pristup jezičkoj politici i planiranju veoma je važan ideološki aspekt jezičke politike, zato se posebna pažnja posvećuje ne samo eksplicitnim, nego i implicitnim ciljevima i namerama jezičkih planera i državnih institucija (Filipović 2007a, 2009). zbog uloge koju standardni jezici imaju u procesu formiranja novih nacionalnih država na srpskohrvatskom govornom području posebna pažnja se obraća na sociopolitički kontekst njihovog oblikovanja i funkcionisanja. Primena paradigme kulturnih modela omogućava analizu različitih stavova prema jeziku i njihovog uticaja na ideološke aspekte ovih procesa.

Kao teorijski okvir za analizu dezintegracije srpskohrvatskog jezika koristi se Geaertsova (Geeaerts) tipologija kulturnih modela standardizacije jezika. Na osnovu istraživanja o distribuciji i vrednovanju jezičkih varijeteta u okviru društvenih zajednica u različitim društveno-istorijskim i političkim okolnostima, Geraerts daje tipologiju osnovnih modela jezičke standardizacije. Kulturni modeli nisu isključivo u funkciji oblikovanja stavova prema različitim jezičkim varijetetima, oni imaju i ideološku funkciju i utiču na procese jezičke standardizacije (Filipović 2009, 2007; Geeraerts 2002).

Kulturni modeli, kao instrumenti analize jezičke standardizacije uzimajući u obzir ideološke ciljeve i pozicije jezičkih planera, omogućavaju bolje razumevanje procesa standardizacije u širem društveno-istorijskom kontekstu.

U daljem tekstu ćemo prikazati kakav su uticaj imali širi društveno-istorijski i politički tokovi na formiranje jezika kao nacionalnih simbola na srpskohrvatskom govornom području. Kroz analizu ideološke pozadine i polemika koje su pratile procese standardizacije ukazaćemo na osnovne modele koji usmeravaju jezički razvoj. Analiza pojedinačnih standarda zadržaće se na makro nivou i biće usmerena na planiranje statusa i procese kodifikacije kojima se obezbeđuje jezička autonomija. Posebna pažnja biće posvećna ideološkim pozicijama, ciljevima i namerama jezičkih planera i državnih institucija.

273


2. Jezička politika i planiranje iz perspektive kulturnih modela

Jezička politika i planiranje se najčešće definiše kao „organizovana, ciljana i dugoročna aktivnost institucija države na različitim aspektima statusa, forme i domena upotrebe određenog jezičkog varijeteta. Statusna politika i planiranje bavi se odabirom jezičkog koda koji preuzima status zvaničnog jezika u datom političkom entitetu/državi. Korpusna politika i planiranje uključuje normiranje jezičkih formi i leksike odabranog zvaničnog jezika, dok se obrazovna jezička politika i planiranje bavi odabirom jezika koji će se koristiti kao jezici obrazovanja, odnosno kao dodatni/drugi/strani jezici u datom obrazovnom sistemu“ (Filipović 2009: 54).

Jezička politika i planiranje se uvek određuje širim društveno-političkim kontekstom i stavovima jezičkih planera. Širi društveno-istorijski kontekst, epistemološki i strateški faktori određuju ciljeve i ishod jezičke politike i planiranja. U tom smislu moguće je sagledati istoriju jezičke politike i planiranja, kao multidisciplinarne oblasti, u zavisnosti od društveno-političkih faktora, ideoloških ciljeva i dominantnih kulturnih modela. za kritički pristup jezičkoj politici i planiranju veoma je važan ideološki aspekt jezičke politike, zato se posebna pažnja posvećuje ne samo eksplicitnim, nego i implicitnim ciljevima i namerama jezičkih planera i državnih institucija (Filipović 2007a, 2009).

Jezička politika je nadređena standardizaciji i planiranju jezika i predstavlja skup racionalnih i uglavnom institucionalizovanih postupaka kojima jedno društvo utiče na jezičke oblike koji se upotrebljavaju u javnoj komunikaciji i na formiranje stavova o tim oblicima (Škiljan 1988:8). Jezičko planiranje je delatnost regulisanja i usavršavanja postojećih jezika ili stvaranja novih jezika. Jezičko planiranje predstavlja osnovno lingvističko sredstvo sprovođenja jezičke politike. U okviru jezičkog planiranja izdvajaju se dva složena dela, planiranje statusa i planiranje jezičkog korpusa. Planiranje statusa uspostavlja odnose među idiomima koje neko društvo upotrebljava i određuje idiome koji će se pojavljivati u različitim oblicima javne komunikacije, planiranje korpusa jezika se najčešće svodi na postupke standardizacije jezika. Planiranje jezika je širi pojam od standardizacije jer uključuje i regulisanje odnosa među idiomima koji nisu u potpunosti normirani (Škiljan 1988).

274

Ana Jovanović

Pod određenim društvenim i političkim okolnostima, kada određena jezička norma ne zadovoljava u potpunosti komunikacijske potrebe jedne zajednice pristupa se procesu standardizacije jezika. Proces standardizacije jezika, izbor i stvaranje eksplicitne norme, je politički čin sa političkim uzrokom i posledicama. Standardizacija jezika se sprovodi pod kontrolom državnih institucija u skladu sa društvenim i političkim potrebama određene zajednice. Veza između nacionalne pripadnosti i jezika postoji u društvenoj, ali i individualnoj svesti govornika i zbog toga je važna za jezičku politiku

Standardizacija nije svojstvo jezika po sebi, već karakterističan socijetalni tretman jezika, koji se primenjuje kada postoji dovoljna socijetalna raznolikost i potreba za simboličkom elaboracijom. Standardizacija jezika, izrada rečnika i gramatika predstavljaju najrasprostranjeniji oblik izgradnje novih jezika na osnovu kojih se oni razlikuju od srodnih jezika. Postojanje rečnika i gramatika ne predstavlja samo izraz autonomije jezika nego je kultiviše i uvećava uvođenjem novog vokabulara i naglašavanjem onih fonoloških i gramatičkih alternativa koje se najviše razlikuju od jezika sa kojim se kontrastira (Fishman 1978: 38-41).

Analiza procesa jezičke standardizacije posmatrana iz perspektive kulturnih modela sprovodi se na postulatima koji standardizaciju sagledavaju kao odnos prema različitim jezičkim varijetetima i njihovom sociokulturnom vrednovanju. Kulturni modeli nisu samo teorijske konstrukcije za analizu i argumentaciju procesa standardizacije, već i sredstvo za formiranje stavova prema varijetetima u okviru jezičkih zajednica. Primena paradigme kulturnih modela vodi boljem razumevanju suštine procesa standardizacije, kroz sagledavanje šireg društveno-istorijskog konteksta, otkrivanje ideoloških i epistemoloških ciljeva, kao i sagledavanje različitih stavova prema jeziku (Filipović 2009: 64).

Standardizacija jezika kao lingvistički postupak uvek se odvija pod uticajem određenih društveno-političkih i ideoloških faktora. Geraerts (Geeraerts) posmatra istoriju standardizacije jezika u Evropi u zavisnosti od dominantnih kulturnih modela. Kulturni modeli su zamišljeni kao idealni tipovi, ali mogu imati i ideološku funkciju koja određuje i usmerava razvoj jezičke politike i planiranja. Geraerts analizira procese standardizacije u širem kontekstu i razlikuje dva dominantna istorijska

275


modela - racionalistički i romantičarski model. Racionalistički model, kao ideal prosvetiteljskog doba, teži univerzalnom standardnom jeziku koji bi omogućio širu komunikaciju, emancipaciju i participaciju velikog broja građana. Romantičarski model posmatra jezik prvenstveno kao izraz posebnog identiteta, a racionalističku koncepciju standardnog jezika vidi kao instrument represije i isključivanja govornika nižih varijeteta. Romantičarska kritika racionalističkog modela ističe da se racionalistički model standardizacije pretvara u svoju suprotnost i funkcioniše kao jezik elite i postaje sredstvo diskriminacije. On ne ostvaruje ideal geografske, funkcionalne i socijalno-klasne neutralnosti jezika.

Na osnovu istorijske transformacije elemenata romantičarskog i racionalističkog modela Geraerts identifikuje nacionalistički i postmodernistički model. Nacionalistički model standardizacije jezika tipičan je za 19. vek, kada standardni jezik postaje sredstvo komunikacije u okviru nacionalne države, ali i izraz posebnog nacionalnog identiteta. Racionalistički elementi standardizacije ogledaju se kroz zahteve da se maksimizira komunikacijska funkcija jezika, dok se romantičarski elementi odnose na simbolički aspekt jezika. Sledeći racionalistički i romantičarski model, nacionalistički model standardizacije jezik vidi kao sredstvo komunikacije i demokratske participacije građana u okviru političkih granica nacije, i posebno naglašava jezik kao izraz nacionalnog i kulturnog identiteta.

Geraerts pravi razliku između građanskog nacionalizma (civic nationalism) koji se zasniva na racionalističkoj, liberalnoj koncepciji nacionalizma i nacionalizma identiteta (identity nationalism), koji je u stvari romantični nacionalizam zasnovan na kulturnom identitetu naroda. Kod građanskog nacionalizma nacija ostvaruje legitimitet na bazi aktivnog učešća građana u političkom sistemu, dok nacionalizam identiteta svoj legitimitet crpi iz posebnog kulturnog identiteta. Na planu standardizacije jezika različite koncepcije nacionalizma se ogledaju kroz prevagu romantičarskih ili racionalističkih elemenata (Geeraerts 2002: 20-22).

Postmodernistički model standardizacije karakterističan je za period globalizacije i opadanje uloge države-nacije. U prvi plan izbijaju problemi odnosa među jezicima, sa jedne strane engleski jezik kao svetski jezik i sa druge strane manji, potencijalno ugroženi jezici. I dok u racionalističkom

276

Ana Jovanović

modelu postoje napetosti između standardnih jezika i dijalekata, u romantičarskom i nacionalističkom modelu postoje manjinski jezici i jačanje zahteva za njihovom autonomijom, postmodernistički model predviđa prevazilaženje ovih napetosti kroz koncepte multilingvizma i plurilingvizma (višejezičnost na državnom i individualnom planu). Postmodernistički model standardizacije teži da kroz funkcionalnu specijalizaciju različitih jezika omogući širu komunikaciju, sa jedne strane, i izražavanje individualnosti govornika, sa druge strane. Plurilingvizam je model koji bi omogućio da se kroz upotrebu različitih jezika na individualnom nivou pomire zahtevi osnovnih modela (Filipović 2009, 2007b; Geeraerts 2002).

Bugarski razlikuje tri osnovna modela i ideološke matrice. Modularni koji ima karakteristike Geraertsovog romantičarskog i nacionalističkog modela, najčešće izražen kao romantičarski ideal o podudaranju jezičkih, nacionalnih i političkih granica. Ekspanzivni model, koji se razvijao sredinom 20. veka, oslanja se na prednosti velikih jezika i procese njihovog širenja na račun manjih jezika. Početkom 21. veka u Evropi se razvija interaktivni model jezičke politike zasnovan na uzajamnom delovanju i saradnji govornika različitih jezika. Cilj jezičke politike Evropske unije je očuvanje postojeće jezičke i kulturne raznolikosti kroz stvaranje multilingvalne mreže u kojoj su jezici raspoređeni prema funkcijama koje obavljaju. (Bugarski 2009: 11-57).

Jezičke reforme u doba globalizacije se odvijaju između paradigme jezičke ekologije i jezičkih prava, sa jedne strane i potreba komunikacije na globalnom nivou, sa druge strane. Ovakva situacija predstavlja poseban izazov za obrazovnu jezičku politiku pred kojom je zadatak stvaranja višejezičnih pojedinaca, sa kompetencijama u jezicima komunikacije i jezicima identifikacije.

3. Restandardizacija srpskohrvatskog jezika posle raspada Jugoslavije Srpskohrvatski jezik nastaje u posebnom istorijskom i političkom

trenutku. Jezičko ujedinjenje Srba i Hrvata polovinom 19. veka prethodi njihovom političkom ujedinjenju i usmeravano je potrebom šire

277


komunikacije i homogenizacijom nacionalnih grupa koje su u to doba bile pod vlašću imperijalnih sila. Prihvatanje srpskohrvatskog jezika zasnovanog na narodnom, novoštokavskom dijalektu omogućilo je brisanje granica među društvenim slojevima i prevazilaženje poliglosije na srpskoj i dijalekatske rascepkanosti na hrvatskoj strani. U ovoj fazi primenjivan je nacionalistički model standardizacije, usmeren prvenstveno na maksimiziranje komunikacijske funkcije i prevazilaženje klasne, teritorijalne i jezičke raslojenosti. Ovde se nećemo detaljno baviti jezičkom politikom i planiranjem niti istorijom srpskohrvatskog jezika nego ćemo ukazati na osnovne istorijske i ideološke aspekte njegove standardizacije.

Srpskohrvatski jezik je bio zamišljen kao simbol nadnacionalne integracije njegovih govornika, ali od početaka njegove standardizacije postoje napetosti između racionalističkih i romantičarskih elemenata standardizacije. Ove napetosti su bile prouzrokovane činjenicom da se njime služi više etničkih grupa. Etničke napetosti su bile utkane u jezik, a jezičko jedinstvo je bilo uslovljeno odnosima naroda na srpskohrvatskom govornom području. U zavisnosti od istorijskih prilika jačale su konvergentne ili divergentne tendencije, a jezik je često bio instrument nacionalne mobilizacije. Jezik se specifično razvijao u glavnim kulturnim, etničkim i političkim središtima. Ove različitosti od samog početka bile su izvor nezadovoljstva kod zagovornika poklapanja jezičkih, nacionalnih i političkih granica.

Posle raspada Jugoslavije i formiranja država-nacija na njenom prostoru srpskohrvatski jezik se raspao pod pritiskom nacionalističkih zahteva. Divergentne tendencije, koje su postojale od nastanka srpskohrvatskog jezika i doprinele njegovom raspadu devedesetih godina, mogu se posmatrati u širem kontekstu neuspeha ideologije jugoslovenstva i nadnacionalne integracije. Nacionalne elite nakon uspostavljanja samostalnosti bivših republika prepoznaju značaj jezika kao dela nacionalnog identiteta. Administrativnim merama se ukida službeni status srpskohrvatskog jezika koji se dalje razvija kroz procese standardizacije posebnih nacionalnih standarda. Identifikovanje standardnih jezika, njihovo imenovanje i normiranje zavise prvenstveno od političke volje i zbivanja. Novi ustavi bivših jugoslovenskih republika nastalih na srpskohrvatskom

278

Ana Jovanović

govornom području sadrže opsežne odrednice o službenom jeziku. Ustavno imenovanje jezika odnosi se prvenstveno na jezik kao izraz posebnog nacionalnog i kulturnog identiteta. Novi jezici nastaju iz potrebe da se učvrsti nacionalni i državni identitet.

Jezička diferencijacija u Srbiji i Hrvatskoj posle raspada Jugoslavije prošla je bez većih problema, ranije varijante su dobile status standardnih nacionalno imenovanih i službeno priznatih jezika, u Bosni i Hercegovini, posle polemika o nazivu jezika, uvedena je ustavna odredba o ravnopravnoj upotrebi srpskog, hrvatskog i bosanskog jezika. Pitanje crnogorskog jezika je bilo odloženo iz političkih razloga, tokom postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore, iako je i tada bilo zahteva za uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu. Crna Gora je rešila svoje jezičko pitanje po istom modelu kao i bivše republike srpskohrvatskog govornog područja, ustavnim proglašenjem crnogorskog jezika, zatim pristupila njegovoj kodifikaciji (Bugarski, 2002: 111-135).

Restandardizacija srpskohrvatskog jezika se odvija po nacionalisti-čkom modelu standardizacije. Ističu se simboličke vrednosti jezika kao izraza posebnog nacionalnog identiteta uz zanemarivanje komunikacijske funkcije i uzajamne razumljivosti govornika srpskohrvatskog jezika.

Jezičke politike u zemljama naslednicama bivše Jugoslavije su usmerene na uspostavljanje jezičke homogenizacije nacije. Ono što povezuje jezičke politike u novonastalim državama su državne intervencije u vezi sa zvaničnim nazivima jezika, službenim izgovorom i pismom. Jezička standardizacija nije samo lingvistički nego i društveno-politički proces koji se obavlja uz podršku državnih institucija. Pojedinačne jezičke politike ipak se razlikuju u pogledu usmerenosti i mera jezičke politike kojima se određuje unutrašnji razvoj jezika.

Tradgil (Trudgill) na temelju Klosove podele na abstand i ausbau1 jezike promociju novih ausbau jezika na srpskohrvatskom govornom području sagledava kao deo procesa globalizacije i glokalizacije. Ovi

1 Abstand autonomija ili autonomija po distanci se odnosi na jezike koji su jedinstveni i nezavisni prema svojim lingvističkim obeležjima i koji se razlikuju od jezika sa kojima su u geografskom kontaktu. Ausbau jezici imaju autonomiju po oblikovanju i predstavljaju standardizovani oblik određenog varijeteta dijalekatskog kontinuuma. Ovi jezici nastaju intervencijom jezičkih stručnjaka i predstavljaju političke i kulturne konstrukte (Trudgill, 2004: 4).

279


procesi su globalni i komplementarni, globalizacija doprinosi slabljenju uloge države-nacije i uspostavljanju kulturne homogenizacije, ali kao odgovor na ove procese javlja se jačanje lokalnih zajednica i potreba za očuvanjem identiteta i specifičnosti ovih zajednica. Tradgil posmatra interakciju jezika i dijalekata u kontekstu jačanja uloge države nacije tokom 19. veka i njenog slabljenja u fazi globalizacije. Promocija ausbau jezika je sociolingvistička posledica izgradnje države nacije i potrebe za učvršćivanjem i očuvanjem nacionalnog identiteta lokalnih zajednica. Ausbau procesi, tipični za 19. vek, oživljavaju krajem 20. i početkom 21. veka kao deo procesa glokalizacije koji predstavlja odgovor na ekonomske, političke i kulturne posledice koje prate globalizaciju (Filipović 2009: 74-79; Trudgill 2004).

Polazeći od podele na abstand i ausbau jezike, Bugarski daje novo objašnjenje razvoja srpskohrvatskog jezika i njegovih naslednika posle raspada Jugoslavije.

Termin ausbau odnosi se na jezike koji se razvijaju standardizacijom različitih varijanti istog dijalekatskog kontinuuma, a za jezike koji se razvijaju iz standardne osnove uvodi se termin umbau. U prvoj fazi od dijalekatske osnove oblikuje se monocentričan standardni jezik. Ovo je ausbau proces, dalje se u jeziku razvijaju varijante i on postaje policentričan standardni jezik. Ove varijante se kroz procese restandardizacije razvijaju u posebne monocentrične jezike. Umbau predstavlja proces preoblikovanja i restandardizacije postojećeg standardnog jezika (Bugarski 2002:153).

Da bi opravdali postojanje posebnih standarda jezički planeri u državama naslednicama pribegavali su različitim oblicima restandardizacije jezika, pri tome su upotrebljavane različite strategije, od preimenovanja jezika, primene mera jezičkog inženjeringa, insistiranja na jezičkom purizmu, do promena jezičke strukture. Mere jezičke politike i planiranja usmerene su na uspostavljanje jezičke autonomije novonastalih standarda, uprkos činjenici da se srpski, hrvatski, bosanski/bošnjački i crnogorski jezici temelje na istoj dijalekatskoj osnovi. Procesi preoblikovanja srpskohrvatskog jezika ostvaruju se merama jezičke politike i planiranja koja je pod uticajem opšte nacionalne politike u novostvorenim državama.

Posle raspada Jugoslavije nije više bilo mesta za složene nazive srpskohrvatski i hrvatskosrpski. Novim ustavima proglašeni su srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski jezik kao nacionalni jezici u

280

Ana Jovanović

novostvorenim državama. Kao posledica ovih administrativnih mera javlja se težnja ka dokazivanju da se novi jezici i lingvistički razlikuju. Procesi standardizacije predstavljaju najsnažnije lingvističko sredstvo u oblikovanju novih jezika. Među jezicima se uočava asimetrija u pogledu usmerenosti jezičkog razvoja. Srpski jezik nije pretrpeo značajnije izmene i može se posmatrati kao referentna tačka u odnosu na novoproglašene stanadarde jer nije bio podvrgnut merama jezičkog inženjeringa, niti je bilo ozbiljnijih zahvata u njegovu strukturu. Srpski jezik nastaje kao naslednik srpskohrvatskog, preimenovanjem i uvođenjem u službenu upotrebu, uz zadržavanje dvostrukosti u izgovoru i favorizovanje ćiriličnog pisma. Mere jezičke politike usmerene su na očuvanje jezičkog i nacionalnog jedinstva govornika srpskog jezika. Nasuprot tome, hrvatski, bosanski i crnogorski jezik imaju veliki pritisak da sopstvene jezičke identitete oblikuju i učvrste naspram drugih. Ovi jezici distanciraju se prvenstveno od srpskog, ali i međusobno. U tom cilju u Hrvatskoj su primenjene mere lingvističkog inženjeringa koji je zasnovan na oživljavanju hrvatskih regionalizama i arhaizama, ali i na masovnoj produkciji neologizama. Cilj je da se što više reči internacionalnog, i posebno srpskog porekla, zameni rečima hrvatskog porekla. Na meti jezičkih purista našle su se čak naučna i stručna terminologija, termini stranog porekla zamenjeni su hrvatskim neologizmima. U slučaju bosanskog jezika, razlike prema srpskom i hrvatskom jeziku naglašavaju se isticanjem orijentalnog nasleđa i kroz intervencije u pravopisu. Inženjeri crnogorskog jezika oslanjaju se prvenstveno na izmenu fonološke strukture, standardizovanje dijalekatskih specifičnosti i arhaizaciju jezika (Bugarski, 2002, 2005; Grinberg, 2005).

4. Zaključak

Jezička standardizacija na području bivše Jugoslavije je kontinuiran proces u kom jezičke zajednice naglašavaju simboličko-identitetsku funkciju jezika i na osnovu toga formiraju jezičku politiku. Standardizacija jezika naslednika se odvija na postulatima nacionalističkog modela standardizacije i usmerena je na jezičku homogenizaciju nacije. Nacionalistički model na srpskohrvatskom govornom području reflektuje procese etnogeneze zasnovane na postulatima nacionalizma identiteta.

281


Nacija legitimitet izvodi iz specifičnog kulturnog identiteta a ne na temelju političke participacije građana.

Novi jezici funkcionišu kao važni simboli etničke, nacionalne, kulturne i političke pripadnosti, a pitanje nacionalnog identiteta jezičkih zajednica često dolazi u konflikt sa praktičnim komunikacijskim potrebama.

Mere jezičke politike i planiranja su određene ideološkim a ne praktičnim potrebama i ciljevima, normativna rešenja se svode na rekonstrukciju srpskohrvatskog jezičkog standarda. Na varijantskim razlikama i specifičnostima izrastaju novi nacionalni jezici, divergentne tendencije iz prošlosti dobijaju na snazi i usmeravaju jezički razvoj. Standardizacija jezika naslednika se odvija različitom dinamikom, određene faze standardizacije se sažimaju i ubrzavaju (selekcija, deskripcija i kodifikacija), a nakon prihvatanja jezičke norme proces standardizacije se usporava. Jezička politika i planiranje u ovim zajednicama služe prvenstveno za ostvarenje političkih i ideoloških ciljeva.

Jezički planeri su i dalje usmereni na utvrđivanje statusa nacionalnih jezika i isticanje njihovih simboličkih funkcija, jezička politika i planiranje se posmatraju kao sredstvo za primenu jezičkih reformi i uspostavljanje granica među nacijama uz zanemarivanje primarne funkcije jezika.

Ostaje da se vidi u kom pravcu će se razvijati jezička politika i planiranje na srpskohrvatskom govornom području. Nadamo se da će se jezički planeri, u skladu sa globalnim trendovima, uključiti u šire društveno-istorijske i epistemološke tokove i izgraditi novi pristup u okviru jezičke politike i planiranja. Očekujemo da se umesto pitanja statusa i uzajamnog odnosa jezika naslednika srpskohrvatskog jezika otvore pitanja njihovog statusa u okviru šire multikulturalne i multilingvalne evropske zajednice. Verujemo da bi u novom interaktivnom okruženju umesto simboličkog zatvaranja na prvo mesto došla pitanja komunikacije i proširivanja komunikativne kompetencije u različitim jezicima.

Lista referenci:

Bugarski, R. (2002). Nova lica jezika. Beograd: Biblioteka XX vekBugarski, R. (2004). Jezik u društvu. Beograd: čigoja

282

Ana Jovanović

Bugarski, R. (2005). Jezik i kultura. Beograd: Biblioteka XX vekBugarski, R. (2009). Evropa u jeziku. Beograd: Biblioteka XX vekFilipović, J. (2007). Ideološki aspekti politike i planiranja nastave jezika,

u: J. Vučo (ur.) Savremene tendencije u nastavi jezika i književnosti. Beograd: Filološki fakultet, str. 375-385

Filipović, J. (2007). Ideologija jezika i standardizacija: istorija i budućnost srpskog standardnog varijeteta. Primenjena lingvistika, br.8: 22-32

Filipović, J. (2009). Moć reči. Ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: zadužbina Andrejević

Fishman, J. (1978). Sociologija jezika. Sarajevo: SvjetlostGeeraerts, D. (2002). Cultural models of linguistic standardization. Preuzeto

sa:http://wwwling.arts.kuleuven.ac.be/gling/Cultural%20models%20of%20linguistic%20standardization.pdf.

Greenberg, R. D. (2005). Jezik i identitet na Balkanu: raspad srpsko-hrvatskog. zagreb: Srednja Europa

Trudgill, P. (2004). Glocalisation and the Ausbau sociolinguistics of modern Europe, u Anna Duszak and Urszula Okulska (eds.) Speaking from the margin: global English from a European perspective. Frankfurt: Peter Lang, 35-49

283


Ana Jovanović

CULTURAL MODELS AND RESTANDARDISATION Of sERBO-CROATIAN AfTER ThE fAll

Of yUGOslAVIA

summary

This paper starts from a basic definition of cultural models of language standardization, which is then considered in the wider context of relationships between language, nation and politics. Recent standardization of the languages that have emerged out of the splitting of Serbo-Croatian is characterized by political rather than linguistic relevance.

Although differences among the successor languages are not sufficient to qualify them for recognition as separate linguistic entities, insistent emphasis is placed on sociolinguistic criteria as decisive for the acknowledgment of the particular linguistic identities of the new languages forged in the Serbo-Croatian speaking area. The paper then proceeds with an analysis of the language policy and planning measures in the newly founded states, which aim for symbolic delimitations in spite of the shared means of linguistic communication.

The new languages are important symbols of national identity and state sovereignty.

key words: Language policy and planning, cultural models, language standardization, serbocroat language

285

LANGUAGE POLICY AND PLANNING FROM THE COMPLEXITY PERSPECTIVE

Jelena filipovićFaculty of PhilologyUniversity of Belgrade

LANGUAGE POLICY AND PLANNING fROM ThE COMPlExITy PERsPECTIVE

Abstract

In this paper, an attempt is made to open up a new space for discussion on issues regarding standard languages and language policies from a new perspective interpreted though a lens of the complexity theory. Language management, a part of the top-down language policy and planning, is outlined, as a dominant paradigm in European history, based on language and overall ideology favoring scientific and intellectual elites whose aim is to establish a permanent hegemony with respect to choices of language in official use in public domains, as well as choices of language domains available to smaller or minority languages, etc. The beginning of the 21st century is marked by new, postmodern, fragmented, multifaceted, multilayered identities which, in many European (and world-wide) communities, do not correspond too well with the still predominant nationalist language policy and planning. Consequently, a new model of social organization, based on complexity theory should be sought in which language management is replaced by bottom-up language leadership which results in emergent language behavior suited to satisfy communicative, ideological, ethnical and other needs of a given speech community. An example of possible applications of such a model is provided based on language practices among Romani speakers participating in the QUALIROM project, carried out on a European level.

keywords: language standardization, language policy and planning, complexity theory, language management, language leadership, emergent language behavior, language ideology

1. Introduction

Language and communication are the key features which make us human. Since the dawn of time, language has attracted attention of scientists and laypersons alike. The way we acquire it spontaneously, the way we use it to create discourses which convey complex messages

286

Jelena Filipović

beyond the literal meaning of individual words and phrases have been investigated over centuries by philosophers, natural scientists and philologists. However, in line with the positivist, reductionist epistemological orientation of European science over the last three or four centuries (see, e.g,. Bauman & Briggs, 2003, for a detailed discussion of the ‘science of modernity’) language has been reduced to its forms and analyzed from a purely structuralist and determinist perspective which has made no serious attempts to recognize the relevance of the speakers, the context and the historical momentum which have shaped our languages and made them what they are today. Modernity science has, in other words, been based on empiricism which insists on the correlation between theory and experiments which prove them right or wrong: “meaningful expressions must be empirically testable by observation and experiment”. (Phelan, 2001: 122). Choices of linguistic codes we use to communicate our messages have thus been looked at through a theoretical linguistics lens which has sought to account for languages’ complexity by seeking to define experimentally confirmed/confirmable sets of finite rules in order explain the way linguistic systems work. Modern linguistics has gone one step ahead and introduced another postulate which was supposed to add to the ‘objectivity’ of language studies. The claim that all languages are equal, that they are all ordered systems of structures generated by a limited set of formal rules, regardless of their social status and functional limitations or diversity within a speech community or a given political entity (such as state) was helpful to theoretical linguists, but it actually contributed to the view that languages are stripped from all social, political, ethical, religious and other connotations and that they should be described and further developed along the lines of purely structural principles. This brings us to the main topic of this paper, the formation of standard language varieties as one of the language policy and planning key activities carried out initially in Europe and then in other parts of the world.

2. what is a standard language?

“To understand culture and society you have to be able to analyse their discourses” (Lodge, 2008: 32)

287


I would like to start this section by rephrasing the above citation, borrowed from a well known British novelist, David Lodge, in the following way:

To understand the structure and function of standard languages in the modern world, you have to analyze social structures, hierarchies and ideologies of corresponding societies.

A fact has already been established elsewhere that we live in what can be called standard language cultures (Milroy, 2001, Filipović, forthcoming), and that we have made conscious, systematic and systemic efforts to create linguistic forms and structures that we believe and claim to be part of ‘good’, ‘proper’, ‘educated’ standard languages. These standard languages can be understood as results of a number of choices made on our behalf by language policy makers that have for centuries managed to convince the majority of us that there exist less prestigious and more prestigious linguistic varieties, and that the latter ones we should use in public discourse, educational settings and all other domains in which we would like to be perceived as members of particular social classes associated with higher levels of formal education and certain economic and social power and influence within the societies we live in. In other words, just like almost anything about human language, language policy and planning procedures that have created standard linguistic varieties depend not on our innate capacity to acquire and use one or more linguistic varieties in our everyday lives, but rather on social, political and historical circumstances in which different languages have evolved and developed over shorter or longer periods of time.

Standard languages as we know them, especially those found on the European continent (and consequently transferred to other parts of the world during the colonial and postcolonial times) have all been developed within a structural linguistic research framework,

288

Jelena Filipović

“based on the understanding of language in the post-Renaissance Europe in which educational systems were geared towards the standardization of students’ speech behavior, (which) is actually reflected in the political psychology of nationalism, which is still the dominant model of sociolinguistic and political organization of the majority of states both in Europe and in other continents” (Filipović, forthcoming).

In what way, we may ask, is nationalism connected to language standardization?

“The concepts of nation and nationality are themselves of post-Renaissance origin and they only came to acquire their modern sense in the 19th century, largely in virtue of the geo-political climate in Europe marked by the spirit of colonialism and the ethnocentric sentiments aroused by the conquest and subjugation of alien territories and their peoples. (…)By the late 18th and early 19th centuries, the idea of nationhood had become closely linked with the concept of a language (as opposed to language in its generic sense) and the whole equation was summed up in the slogan ‘One nation, one people, one language’. Indeed so powerful was this newly postulated association that even someone of the intellectual calibre of Dr. Samuel Johnson fell into the trap of anachronistically tracing the history of nations to the availability of common languages. In his 1773 diary notes from a journey to the Hebrides, one comes across the following confident assertion: What can a nation that has not letters tell of its original? ... There is no tracing ancient nations but by language, and therefore I am always sorry when language is lost, because languages are the pedigree of nations. (Emphasis added) (Dr. Johnson, cíted in Snead, 1990, p. 231)” (Rajagopalan, 2001: 17-19).

If we follow the line of thought developed in the previous citation, we come to a conclusion that a unified (standard) language is an extremely

289


important factor in defining the communal/social unity of a given group of speakers: it is though its difference from other languages that nations have formed their identity:

“The very identity of individual languages is forged out of an exclusionary gesture, but that identity is -true to all exclusionary strategies- dependent upon the continued symbolic presence of the Other for its permanence. (Rajagopalan, 1998a). Binary logics have long been recognised to derive their strength from the rather paradoxical condition that absolute difference will not count as true difference.” (Rajagopalan, 2001: 21).

Historically speaking, choices of forms and structures mentioned in the previous paragraphs have very frequently been made by designated individuals or groups who or which have assumed the authority to decide which linguistic codes best suit our national identities and which linguistic varieties should be identified as carriers of national loyalty and allegiance in face of the Others who do not belong to the same national entity. Consequently, standard linguistic varieties and corresponding national identities are political constructs created under a given set of historical and political circumstances in which they have developed. They are thus political rather than linguistic facts which need to be examined in close correlation with their social, psychological, political, cultural and economic counterparts and not analyzed from a purely structural, formalistic point of view, completely stripped of any extralinguistic parameters as has been the case during the most part of the 20th century (for further discussion, see Pennycook, 2006; Hornberger, 2006, Filipović, 2009a; Filipović forthcoming; etc.).

The nationalist language standardization model (Geeraerts, 2003; Bugarski, 2005; Filipović, 2009a; Filipović, forthcoming) which was developed within a framework of (critical) sociolinguistics in order to account for the above described ‘one-language-one nation-one state’ movement that swept across Europe during the 19th and the beginning of the 20th century, and which has been revitalized yet again during the

290

Jelena Filipović

last decade of the 20th century upon the fragmentation of, for instance, the former Soviet Union and the Socialist Federative Republic of Yugoslavia, indicates that all language standardization processes of this kind have been led by language planners (linguistic experts and politician alike) who have made strict definitions of lexical, grammatical and discursive patterns of chosen linguistic varieties which they have identified with their nations, nation-states and their fellow compatriots. In other words, linguistic choices in practically all European countries have always been dependent on political, social and epistemological ideologies of the policy makers who linked certain linguistic forms and functions to the “true” national identity more often than not directly correlating it with dialectal varieties spoken by the powerful elites in the newly founded nation-states. Antonio de Nebrija can be viewed as a paradigmatic precursor of such language policy and planning when in his famous 1492 grammar book of Castilian he chose the variety spoken by the then most powerful elite on the Iberian Peninsula of the newly create Kingdom of Castile and Aragon that set out to conquer the New World during that very year and that eventually became the official language of 21 countries in Europe, Central and South America1. The French standardization model has been often cited as another paradigmatic case of the European nationalist standardization model in which political power went hand-in-hand with decisions made by language planners supporting language ideologies which have since then made clear distinction between what we should and should not say or write if we want to be viewed and appreciated as speakers of standard languages (see Milroy, 2001; Filipović & Vučo forthcoming, for further discussion). Language ideology is understood herein as a set of shared ideas (implicit or explicit) about language forms, structures, and domains which “form conventional cognitive representations of linguistic phenomena in a given social/cultural (speech) community” (Filipović & Vučo, forthcoming).

As I have stated elsewhere (Filipović, 2009a; Filipović, forthcoming) the nationalist standardization model has been based on the ‘command and control’ principles of language management (a term borrowed from Spolsky, 2009) which is defined though a presence of a recognizable

1 In addition, Spanish was until 1973 an official language of the Philippines as well.

291


and respected authority that makes decisions about linguistic choices. According to Spolsky (2009), language management is a part of the traditional language policy and planning, along with actual language use and language ideologies. In other words, language planners investigate real-life language usage, and manage language choices in accordance with their language, epistemological and world ideologies, thus creating standard linguistic varieties, proclaiming them to be official state languages, applicable in a range of communicative domains, and/or, proclaiming other linguistic varieties as non-standard, ‘incorrect’ and inadequate for public, educational, administrative and professional communication. Typically, language ideologies presented by the intellectual and political elite in a given society regarding the status and the value of standard and non-standard varieties, are then adopted by the rest of a given speech community and become an integral part of their overall cognitive cultural model, transferred both inter- and trans-generationally.

If we look at the case of standard Serbian, we can very easily identify the language ideology which seriously contributed to the formation of our standard variety: the idea of a nation-state and the concept of a national language as the carrier of national identity, which was present In all parts of Europe in the mid-19th century, also influenced the decisions of Serbian language planners of the time: the Eastern-Herzegovian vernacular was chosen as it was viewed as a variety which does not have any social class boundaries, and which could be further developed and modernized in times of modernity and industrialization. However, this particular variety has never completely gained ground in cultural and political centers of Serbia, such as Belgrade and Novi Sad, and has remained for the majority of educated speakers from these two urban settings a prescriptive variety whose forms and structures are recognized and validated by language textbooks and grammar books, but not used in real-life communicative situations. In other words, language use and language ideology of standard Serbian stand in a somewhat conflictive relationship where language management clearly supports the two-century old language ideology which has only a limited reflection on the prestige scale among educated speakers in large urban centers.

292

Jelena Filipović

The beginning of the 21st century is marked by new, postmodern, fragmented, multifaceted, multilayered identities which, in many European (and world-wide) communities do not correspond too well with the still predominant nationalist language policy and planning. Most of the societies we encounter along our plurilingual and pluricultural paths can be defined as standard language cultures (Milroy, 2001), and the Serbian is only one of them:

“Serbia represents a very good example of a standard language culture (Milroy, 2001), which is very resilient to any type of change, and rather insensitive to social, cultural and political shifts in cultural models of given societies. This type of standardization does not recognize or react positively to any type of bottom-up language policy and planning, which would be derived from real life language practices and speakers’ communicative needs. As Milroy claims, speakers in standard language cultures believe that the fact that they have a firmly fixed standardized language systems (where ’correct’ forms and structures are invariable, clearly identified and separated from the ’wrong’ ones) is of crucial importance for their national and individual existence. This, in turn, says much more about their language ideologies than about the language itself.” (Filipović & Vučo, forthcoming)

In a way, the above cited language ideology is a form of cultural hegemony in which the laypersons are influenced by cultural forms and meanings which are aimed at supporting the status quo in language practices and language descriptions which agree with the language planners’ epistemological and strategic orientations and points of view. Another way to see how this cultural hegemony functions when it comes to language policy and planning is through Cameron’s (2006) concept of verbal hygiene, which she defines as “(…) all the normative metalinguistic practices through which people attempt to ‘clean up’ language in accordance with particular value judgments on what is aesthetically, socially or morally desirable. Verbal hygiene is usually presented as an intervention

293


aimed at improving language of communication, but a deeper analysis reveals that this is not the whole story, or even the main plot. Linguistic values mask social and moral ones; putting language to rights is surrogate for putting the world to rights.” (Cameron, 2006: 149). Consequently, prescriptive tendencies of Serbian planners are most commonly explained as purely scientific decisions based on particular linguistic, structural features of Serbian, accounted for as examples of linguistic economy rather than socially and politically conditioned and hierarchically imposed argumentations which stand in favor of a particular academic elite in this country (see, for instance, Filipović 2009b, Filipović, 2011, for an account of the rejection of gender sensitive language planning of morphological forms of noun phrases and verb phrases in standard Serbian).

By choosing to take a critical stand with respect to language policy and planning, I am allowing myself to suggest that perhaps some of the injustices and hegemonic, hierarchical relationships in our society may be eradicated, or at least toned down, if we opt for an alternative approach to any future language policy and planning in our societies. However, in order to introduce new communicative practices which may lead to a restructured standard language that should address more accurately social and psychological needs and communicative purposes of both individuals and members of relevant communities of practice/interest, we need to turn our attention to an alternative view of social organization, based on complexity theory, which may provide us with an efficient approach to language policy and planning in the new millennium.

3. Complexity theory and language policy and planning

As opposed to traditional hierarchical view of social organizations, which are set up and run within the ‘command and control’ paradigm with explicitly appointed managers, complexity theory suggests that social organizations (as any other social or natural systems) are complex entities composed of a diversity of interactive constituents, which should not be managed, but rather, organized in accordance with the ‘leadership’ principle which allows for the novel behavior to emerge. Leadership is based on a

294

Jelena Filipović

humanistic approach in which moral and ethical principles apply in the formation of partnerships, teams and networks, and in which social power and rewards are distributed in accordance with rights, responsibilities and achievements of each individual in a network (Wheatley, 2004; Hartman 1996). Complex organizations are adaptive, nonlinear, self-organizing and self-governing entities which cannot be managed, only led:

“Our current forms of organization are almost universally based on compelled behavior – on tyranny, for that is what compelled behavior is, no matter how benign it may appear or how carefully disguised and exercised. The organization of the future will be the embodiment of community based on shared purpose calling to the higher aspirations of people.” (Hock, 1999: 6)

Consequently, instead of reductionist, technicist hierarchical social organizational forms we presently live in, we might make an attempt to envision an organization/speech community/state, etc., of the future in which…

“(…) there is a new kind of freedom, where it is more rewarding to explore than to reach conclusions, more satisfying to wonder than to know, and more exciting to search than to stay put. Curiosity, not certainty, becomes the saving grace” (Wheatley, 2006: 8).

The concept of leadership has a key role in complex organization, as it aims at inspiring, stimulating and enabling human actors to participate in communities of interest or communities of practice in order to achieve specifically agreed-upon goals and objectives. If we view speech communities as complex entities, we can postulate that human beings can also organize themselves in a heterarchic, rather than hierarchic, manner which implies interdependence, organizational heterogeneity, self-organization, and distributed authority (Stark, 2001: 71), thus making

295


space for the emergence of new behavior; in this case, emergence of new language behavior within different speech communities which satisfy the actors’ needs, purposes and are in line with their overall ideologies. Speech communities as complex systems are much more capable of responding to change and sustaining their quality of life (Wheatley & Kellner-Rogers, 1996). Systems, speech communities included, are in a constant state of change, which is always reflected in language and through language (and vice versa). The amount of new information they receive is constant and their impetus for change is always counterbalanced or even impeded by the need to maintain the status quo. The same stands for standard languages and their correlation with social changes: as novel and alternative social relations are created, and new networks and communities of practice/interest are formed, there exists a constant pressure on the standard language system to change accordingly. And, likewise, there is a strong opposition to such change, primarily coming from those in the social hierarchy who feel they benefit from the present state of affairs. Such opposition is reflected in the top-down language management as the principal form of language policy and planning (meaning that there are language managers whose social and academic roles place them in positions of power in comparison to other language users). An urge to change is expressed through the grass root activities of language users themselves, through their language practices. If and when allowed to apply newly created communicative practices in public discourse, they just might become part of what some language planners call de facto language policy and planning (Shohamy, 2006), sensitive to social, political, cultural and other types of innovations within interested speech communities. Within the register of complexity theory, such linguistic innovation would be labeled emergent language behavior which evolves upon the jointly defined goals and is created through a large number of bona fidae interactions among the members of the given community (i.e., through the implementation of face saving communicative strategies, also known as ‘positive face’ in conversational analysis (Kasper, 2005)). Language policy and planning based on emergent language behavior then becomes a continuous process in which de iure policies (public documents, prescriptive grammar books, etc.) simply reflect the complex interaction between the language and its

296

Jelena Filipović

speakers, rather than a top-down language management in which decisions are imposed on the language users regardless of their individual or social identities which seek to be visible and reflected, among other things, in their language use.

4. language management vs. language leadership: the case of Romani

Let us take a look at Romani, a language that has still not been standardized, and at different attempts at its standardization which present excellent examples of language management vs. language leadership policy and planning practices.

Romani is a stateless, i.e., minority language, spoken in many countries of the world so far without a standard, codified (written) variety. Some researchers (e.g., Guy, 2003) call the Roma, whose communities have several million speakers in Europe alone (Matras, 1999: 481), the only true European minority, the only “non-territorial” nation of Europe.

“Romani dialects are diverse and geographically dispersed; (…). The prevailing attitude in some Romani communities in fact favors a traditionalism which cherishes oral transmission of language and customs, and which views written codification as an attempt by outsiders, be it gadže2, or assimilated or acculturated Roms, to interfere with internal community affairs. Conversely, educated Roms have occasionally expressed skepticism towards the employment of Romani as a medium for school education, propagating mainstream language education instead.” (Matras, 1999: 483).

An analysis of the above citation from the perspective of language policy theory and practice outlined in the previous sections (language management vs. language leadership; mechanicist, deterministic ‘command and control’ social structures vs. complex social organizations) indicates

2 Gadže: persons of non-Romani descent (Matras, 1999: 500)

297


that in the case of Romani, apparently neither top-down or bottom-up language planning geared toward the language standardization have been applied consistently. At the Fourth World Roma Congress, held in Warsaw in 1990, an apparent consensus was reached with reference to the future standardized Romani orthography, which would help Romani speakers coming from different points in the geographical dialectal continuum of Romani dialects understand one another regardless of the impact of majority languages which have over the centuries shaped their particular varieties. However, field work indicates that there still exist a number of orthographic systems which are “based on the immediate variety of Romani spoken in the respective country/region” (Matras, 1999: 486). Such a finding is actually quite easily accounted for given the bilingual/plurilingual status of the majority of Romani population, due to their transnational status and flexibility in the selection of linguistic codes in the territories/states/regions they live in (Matras, 2006).

Consequently, a conclusion can be drawn that standardization of Romani during the last decades of the 20th and at the beginning of the 21st century has been characterized by:

“(…) different extents of official involvement and official support through allocation of resources, varying degrees of community involvement, different levels of linguists’ control over the process versus open and spontaneous participation of authors and associations” (Matras, 1999: 486)

Namely, different aspects of language management and language leadership have been employed either alternatively or exclusively in order to achieve objectives suited to the needs of different language planners/language users: ranging from a ‘polylectal’ unified Romani standard proposed by the Roma World Congress in 1990 (top-down language management), to regional codification strategies in which Romani speakers themselves have had a significant say-so in the selection of forms and structures to be standardized, as was the case in the codification of the Burgendland Romani in Austria (Halwachs, 1996, cit. in Matras, 1999;

298

Jelena Filipović

Halwachs, fortcoming; zaetranu & Halwachs, 2003) (bottom-up language planning supported by linguists’ expertise in formulating orthographic solutions for this particular dialect).

Over the recent years, language leadership seems to be encountering much more support among the Roma themselves, particularly Romani teachers coming from a number of European countries and a wide variety of educational contexts, which is again quite logical as the leadership approaches are mainly communication oriented, while the top-down management approaches seem to be primarily driven by political agenda with an aim to create a ‘Common Romani’ (Gilliat-Smith, 1960, cit. in Matras, 1999), or a global Romani variety which would legitimize the existence of the world-wide Romani nation (according to the European nationalist language standardization model with a one nation-one language correspondence).

An example of language leadership can be identified in the activities around the QUALIROM project (still ongoing), sponsored by the European Commission, coordinated by the University of Graz with Austria, Czech Republic, Finland, Serbia, Slovakia and the European Center for Modern Languages of the Council of Europe on board as participating parties. The principal objective of the project is to test the European tools for Romani language teaching and learning, namely, the Curriculum Framework for Romani and the European Language Portfolio for Romani in concrete teaching contexts in different European countries (those participating in the project). The interesting aspect of this project from the language policy and planning perspective is that each country team develops teaching materials in one or more locally spoken Romani varieties using the spelling system, structural features and lexical items present in communicative practices of the speakers of a given variety (Romani native speakers of varieties such as Arli, East Slovak Romani, Finnish Romani, Gurbet, Kalderash and Lovara and are the creators of all the teaching materials on the QUALIROM project). Consequently, a wide range of dialectal features at all linguistic levels appear in the materials (e.g., Serbia develops materials in Gurbet Romani, spoken in northern Serbia, primarily in Vojvodina, and in Arli Romani spoken in southern Serbia and in Kosovo). Training seminars which are an integral part of

299


this project are a wonderful example of Romani teachers’ communities of practice engaging in spontaneous, purposeful and bona fidae interactions in which emergent language behavior is created consisted of all the Romani varieties included in the project, spoken alternatively by the participants without any loss of communicative function of any of the varieties. This emergent language behavior is a result of the speakers’ communicative actions (not imposed or instructed from above), where all the participants engage in high quality and low intensity interactions of a heterarchic nature, and in which all of them feel as leaders and policy makers capable to make competent decisions about a variety they speak. Even though language policy and planning activities do not form an integral part of this particular project, QUALIROM does represent an experiment in vivo which could create a unique and completely new model of language standardization, characterized by unity in plurality on the European continent. By empowering the speakers, the members of relevant speech communities, by not assigning management roles, but rather by allowing for emergent language behavior to appear, new communicative language practices which satisfy both their communicative and their identity needs are created which might represent a new language policy and planning paradigm for the new millennium even beyond European borders.

5. Conclusions

In this paper, an alternative approach to top-down language policy and planning, based on ‘command and control’ language management, is provided, from the perspective of leadership in complex organizations developed within the framework of complexity theory. Leadership, understood as morally and ethically principled approach to human behavior, based on trust and solidarity in which leaders are viewed as initiators and motivators, respected by all members of a given speech community, allows for an emergent language behavior to be created in accordance with the community’s ever changing communicative, political, religious, cultural, ideological and other needs. De facto language planning is thus carried out which can be easily transferred into de iure language policies verified by language planners of the state, educational and other institutions.

300

Jelena Filipović

References:

Bugarski, Ranko. (2005). Jezik i kultura [Language and Culture]. Beograd: XX vek.

Filipović, Jelena & Julijana Vučo (forthcoming). Institutions of language policy and planning in Serbia: language management vs. language leadership. Paper under review for a special issue of Language policy and planning – Language academies, ed. by Bernard Spolsky.

Filipović, Jelena (forthcoming), Language policy and planning in standard language cultures – an alternative approach. In: Vera Vasić (ed.), Zbornik u čast Ranku Bugarskom (Selected papers in honor of Ranko Bugarski). Jugoslovensko društvo za primenjenu lingvistiku, Novi Sad.

Filipović, Jelena. (2009a). Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. [The Social Power of Words: Essays on Critical Sociolinguistics]. Beograd: zadužbina Andrejević.

Filipović, Jelena. (2009b). Rodno osetljive jezičke politike: teorijske postavke i metodološki postupci [Gender sensitive language policies: theory and method]. Anali Filološkog fakulteta, 21: 109-127.

Filipović, Jelena. (2011). Gender and power in language standardization of Serbian. Gender and Language. 5(1): 113-131.

Guy, Will. (2003). Late arrivals at the nationalist games: Romani mobilization in the Czech Lands and Slovakia. In: Fenton , S. & May, S. (Eds.) Ethnonational identities. Gordonsville, VA, USA: Palgrave Macmillan, pp. 48-83.

Halwachs, Dieter W. 2006. Romski jezik: uvodni pregled [Romani language: An introduction] in: Svenka Savić & Veronika Mitro (eds.) Univerzitet u Novom Sadu. Škola romologije[University of Novi Sad: Romology School] Novi Sad: Futura publikacije & Ženske studije i istraživanja, pp. 34-67.

Halwachs, Dieter W. (forthcoming). Romani teaching: some general considerations based on model cases. European yearbook of Minority issues by the Institute Minority Rights – EURAC, vol. 9.

Hartman, Edwin. 1996. Organizational ethics and the good life. Oxford: Oxford University Press.

301


Hock, Dee W. 1999. Birth of the Chaordic Age. San Francisco, CA: Berrett-Koehler Publishers, Inc.

Hornberger, Nancy. (2006). Frameworks and models in language policy and planning. In: Thomas Ricento (ed.) An Introduction to Language Policy. Theory and Method, Malden, MA, Blackwell Publishing, pp. 24-41.

Lodge, David. 2008. Deaf sentence. London: Penguin.Matras, Yaron. 1999. Writing Romani: the pragmatics of codification in a

stateless langauge. Applied Linguistcs, 20/4: 481-502.Matras, Yaron. 2006. Budućnost romskog jezika. U susret politici

lingvističkog pluralizma [The future of Romani: Towards politics of linguistic plurality], in: Svenka Savić & Veronika Mitro (eds.) Univerzitet u Novom Sadu. Škola romologije[University of Novi Sad: Romology School] Novi Sad: Futura publikacije & Ženske studije i istraživanja, pp. 14-33.

Milroy, James. (2001). Language ideologies and the consequences of standardization. Journal of Sociolinguistics, 5/4: 530-555.

Phelan, Steven E. (2001). What is complexity science, really? Emergence, 3(1): 120-136.

Rajagopalan, Kanavillil. 2001. The politics of language and the concept of linguistic identity.CAUCE, Revista de Filología y su Didáctica, 24: 17-28.

Shohamy, Elena. (2006). Language Policy: Hidden Agendas and New Approaches. New York, NY: Routledge.

Spolsky, Bernard. 2009. Language Management. Cambridge: Cambridge UP.Stark, David. 2001. Ambiguous assets for uncertain environments:

heterarchy in postsocialist firms, in: Paul Dimaggio (ed.), The Twenty-First Century Firm: Changing Economic Organization in International Perspective. Princeton, NJ: Princeton UP., pp. 69-104.

Wheatley, Margaret J. & Myron Kellner-Rogers. 1996. On Self-Organization: The Irresistible Future of Organizing. Available at: http://www.margaretwheatley.com/articles/irresistiblefuture.html,

Wheatley, Margaret J. 2004 (3rd edition). Leadership and the New Science. Discovering Order in a Chaotic World. San Francisco, CA: Berrett-Koehler Publishers Inc.

zaetranu, Mihaela & Dieter Halwachs. 2003. Romani in Europe. Strasbourg: Council of Europe Publications.

302

Jelena Filipović

Jelena filipović

JEZIčKA POlITIKA I PlANIRANJE IZ PERsPEKTIVE TEORIJE KOMPlEKsNOsTI

sažetak

U radu se nudi alternativni pristup jezičkoj politici i planiranju u kontekstu standardnojezičkih kultura koji nudi jedno potpuno novo tumačenje jezika, njegove forme, funkcija i komunikativnih domena njegove upotrebe. Jezička standardizacija i jezički menadžment, kao ključna komponenta dominantnog modela evropske jezičke politike (koji kroz hegemoniju standardnih jezika negativno utiče na prirodan razvoj i očuvanje regionalnih i/ili manjinskih jezika), zamenjuje se jezičkim liderstvom u kome se jezička inovacija ne posmatra kroz prizmu fiksiranog, „s vrha“ nametnutog kanona u kome je u korpus standardnog jezika veoma teško ili nemoguće uneti adaptacije koje bi pratile i podržale promene u društvenim strukturama i sistemima, odnosno kulturnim modelima. Novi model jezičke politike bazira se na postulatima teorije kompleksnosti, na konceptu liderstva koje zamenjuje menadžment jezikom, i na de facto jezičkom planiranju koje kroz spontanu govornu praksu definišu zainteresovane govorne zajednice, na koje se oslanja de iure jezička politika državnih i naučnih institucija. Kao ilustracija uspešnosti ovakve vrste jezičke politike u radu se predstavlja komunikativna praksa govornika različitih varijeteta romskog jezika u okviru evropskog projekta QUALIROM.

Ključne reči: jezička standardizacija, jezička politika i planiranje, teorija kompleksnosti, jezički menadžment, jezičko liderstvo, spontano jezičko ponašanje, jezička ideologija

303

PURIzAM U PROUčAVANJU SRPSKOG KAO MANJINSKOG JEzIKA:SRPSKO-MAđARSKI JEzIčKI KONTAKT

Marija IlićBalkanološki institut SANU

PURIZAM U PROUčAVANJU sRPsKOG KAO MANJINsKOG JEZIKA:

sRPsKO-MAđARsKI JEZIčKI KONTAKT1

sažetak

U radu se ispituje purizam u akademskom diskursu o srpskom kao manjinskom jeziku. Izlaže se kratka istorija pojma purizma, kao i njegovih strategija i ciljeva. zastupa se teza da se akademska tradicija i ’narodna’ lingvistička ideologija srpskog ne odlikuju etnički ili nacionalno usmerenim purizmom, nego pre „ideologijom standardnog jezika“. Ova teza se elaborira u analizi akademskih radova o srpsko-mađarskoj jezičkoj interferenciji u pisanom jeziku Srba iz Mađarske.

Ključne reči: purizam, srpski jezik, standard, manjinski jezik, srpsko-mađarski

jezički kontakt, dvojezičnost, Srbi u Mađarskoj

1. Purizam: istorija pojma

U filološkom i lingvističkom kontekstu, jezički purizam postaje relevantan s pojavom aleksandrijske filološke škole i pokušajem da se utvrdi klasični antički kanon; kriterijum za pripajanje nekog dela kanonu je bila „korektnost“ grčkog (grč. Ελληνισμός), koji se postavljao u opoziciju s „varvarskim“ grčkim. Kasnije će helenizovani Rimljani kreirati sopstveni koncept jezičkog purizma, tzv. latinitet, koji se zasnivao na upotrebi latinskog na način na koji ga koriste obrazovani pripadnici društva i cenjeni autori. Koncept purizma u antici je bio neetnički i denacionalizovan, jer su i starogrčki i latinski imali status supraetničkih idioma. Tokom antičkog

1 Rad je nastao u okviru projekta Balkanološkog instituta SANU „Jezik, folkor, migracije na Balkanu“ (br. 178010), koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

304

Marija Ilić

perioda jezički purizam je postao sastavni i obavezni deo dve obrazovne discipline – gramatike i retorike (isp. Boeder 2003: 209).

U vizantijskom kulturnom krugu, tokom srednjeg veka, i u zapadnoevropskim društvima, počev od humanizma, etnički varijeteti se razvijaju kao pandani grčkom i latinskom, koji imaju potencijal da izraze sadržaje visoke kulture. U jezičkoj politici to se paradoksalno ispoljavalo kao kreiranje etničkih, „čistih“ jezičkih formi po uzoru na tvorbene modele klasičnih jezika i kao proterivanje pozajmljenica iz klasičnih jezika (isp. Boeder 2003; Wildgen 2003). Politički razvoj u Evropi koji je išao ka centralizaciji, revolucija pisane kulture i uloga jezika u verskim raspravama u XVI veku, podstakli su standardizaciju etničkih varijeteta, isprva u Francuskoj, a potom i u Nemačkoj i Italiji. Razvoj evropskih nacija-država u XVIII i XIX veku i porast njihove političke, vojne i ekonomske moći utvrdili su uverenje da je političko jedinstvo zemlje povezano sa njenim simboličkim ujedinjenjem (religijskim, ideološkim i jezičkim) (Wildgen 2003: 14). Jezički purizam je tako usvojen kao strategija za uspostavljanje i očuvanje snage nacije.

Purizam: definicijeU objašnjenju lekseme purizam Kljaićev rečnik stranih termina

ukazuje na dva osnovna značenja: (1) čistunstvo i strogost morala, (2) težnja za čišćenjem jezika od tuđih elemenata ili od reči i izraza vlastitog jezika (Kljaić s.v. purizam). Prema tome, bilo da se odnosi na sferu morala (i religioznosti) ili na jezik, termin purizam se zasniva na metaforici čišćenja neke „uprljane“ ili „pomešane“ materije ili supstance.

U lingvistici se načelno mogu razlikovati dva pristupa: prvi, koji purizam shvata kao sastavni deo jezičkog planiranja, i to posebno u okviru standardizacije, i koji se trudi da uoči njegove pozitivne i negativne strane; drugi pristup pak purizam ocenjuje izuzetno negativno, kao deo konzervativnih i retrogradnih strategija. Džordž Tomas u svojoj monografiji zastupa prvi pristup i pokušava da purizam predstavi kao važnu strategiju jezičkog planiranja:

Purism is the manifestation of a desire on the part of a speech community (or some section of it) to preserve a language form, or rid it of, putative foreign elements or other elements held to be

305


undesirable (including those originating in dialects, sociolects and styles of the same language). It may be directed at all linguistic levels but primarily at the lexicon. Above all, purism is an aspect of the codification, cultivation and planning of standard languages (Thomas 1991: 12).2

S druge strane, kritički odnos prema purizmu pripada posebnoj lingvističkoj ideologiji prema kojoj lingvistička evolucija ne zahteva bilo koju vrstu ljudske ili društvene intervencije. Upravo se definicija Dejvida Kristala može uzeti kao primer ideološkog antipurističkog usmerenja:

A term used pejoratively in linguistics to characterize a school of thought which sees a language as needing preservation from the external processes which infiltrate it and thus make it change, e.g. the pressures exercised by other dialects and languages (as in loan words) and the variations introduced by colloquial speech. This ’purist’ concern is considered misplaced by linguists, who point to the inevitability of language change, as a reflex of social, cultural and psychological development (Crystal 19974: 316)3

Puristički stavovi u lingvistici se kritikuju kao posledica nacionalističkog shvatanja jezika, oruđe koje služi šovinističkim i ksenofobičnim ideologijama, te kao antinaučni pristup jeziku (isp. Kordić

2 Purizam se ispoljava kao želja govorne zajednice (ili nekog njenog dela) da očuva jezičku formu, ili da je oslobodi od elemenata za koje se pretpostavlja da su stranog porekla, ili od drugih elementata za koje se smatra da su nepoželjni (uključujući i one elemente koji vode poreklo iz dijalekata, sociolekata i raznih stilova istog jezika). On može biti usmeren ka svim jezičkim nivoima ali je ipak najviše usmeren ka leksikonu. Purizam je, pre svega, jedan aspekt kodifikacije, kultivacije i planiranja standardnih jezika (prevod – M.I.).

3 Termin se koristi pežorativno da bi okarakterisao školu mišljenja koja smatra da je jeziku potrebna zaštita od spoljašnjih procesa koji prožimaju jezičku strukturu i tako je menjaju, npr. pritisak koji vrše drugi dijalekti i jezici (u pozajmljenicama, na primer) i varijacije nastale u kolokvijalnom govoru. Lingvisti smatraju ovu ’purističku’ brigu prevaziđenom, ukazujući, pri tom, na neizbežnost promena u jeziku, koje nastaju kao odraz društvenog, kulturnog i psihološkog razvoja (prevod – M.I.).

306

Marija Ilić

2010). Antipuristički stavovi se pak kritikuju kao ideološka pozicija koja je tipična za evropske, zapadne govorne zajednice koje imaju etablirane standradne varijetete i koje ne ugrožavaju jače kulturne i političke zajednice (isp. zimmermann 2003).

1.2. Purizam: ciljevi, strategije, efekti

Ideolozi i implementatori purističke jezičke politike su uglavnom pripadnici političkih i akademskih elita, vrlo često lingvisti (isp. Wildgen 2003; Kordić 2010); glavni promoteri su, u stvari, oni društveni slojevi koji pretenduju na status elite (isp. Labov 2000). Kako brojna istraživanja potvrđuju, purizam je direktno povezan s borbom za prevlast u zajednici; on služi kao indeks interne sociolingvističke diferencijacije, tj. oruđe dominacije (isp. Hill & Hill 1986; Voss 2004).

Uočene su dve vrste jezičkog purizma: aktivni purizam, koji je angažovan u izgradnji neke jezičke norme, i retroaktivan, koji eliminiše već integrisane jezičke elemente (isp. zimmermann 2003: 324).4 U procesu standardizacije etničkih i nacionalnih varijeteta, purizam je služio kao važna strategija jezičke politike i, prema tome, važna strategija simboličke „izgradnje nacije“ (eng. nation building). Izbor jednog regionalnog varijeteta za nadregionalni jezik svih slojeva radi uspostavljanja standarda (isp. Kordić 2010: 69), uglavnom su pratile purističke strategije potiskivanja i odbacivanja elemenata i uticaja drugih regionalnih i socijalnih varijeteta, kao i (nepoželjnih) stranih jezika. U tim procesima, jezički purizam je, s jedne strane, imao presudnu ulogu u fetišizaciji standardizovanog varijeteta, kome su pripisivani vrednosni epiteti kao „čist“, „pravilan“, i, s druge strane, ulogu u marginalizaciji, stigmatizaciji, pa čak i nestajanju mnogih regionalnih i socijalnih varijeteta.5 Purističke i normativističke

4 U istorijskom kontekstu Wolfgang Wildgen (2003: 15) razlikuje „purizam prvog reda“ (eng. first order purism) XVI–XIX v., koji uspostavlja i utvrđuje ’nacionalne jezike’; zatim „purizam drugog reda“ XIX–XXI veka, koji pokušava da definiše stabilni status regionalnih ili ’evropskih’ jezika; i konačno, „purizam trećeg reda“, koji se odnosi na pokušaje lingvista da definišu specifične lokalne dijalekte i da ih odbrane od mešanja.

5 U prvoj polovini XIX veka u Nemačkoj, visokonemački se uvodi kao obavezni jezik u škole, s ciljem da doprinese nacionalnom ujedinjenju. Nemački lingvisti tog vremena zalažu se za iskorenjivanje rasprostranjenih regionalnih varijeteta severne

307


strategije registrovane su čak i u tzv. „mešovitim jezicima“ (eng. mixed languages), koje se manifestuju kao procene govornika o tome šta je (ne)poželjna mešavina, iako su to jezici bez pismenosti, jezičkih agencija ili medija (isp. Bakker 2003).

Jezički purizam je korišćen i u okviru politike zaštite ugroženih manjinskih, regionalnih, kolonizovanih varijeteta za koje je ocenjeno da trpe veliki pritisak većinskih, prestižnijih ili kolonijalnih varijeteta.6 Međutim, čak i u tim slučajevima, negativni efekti (radikalnog) purizma su se vraćali kao bumerang: umesto da doprinese revitalizaciji, on je vodio ka fosilizaciji i umrtvljavanju već ugroženih varijeteta.7 Uočeno je da puristički stavovi u školama manjinskog jezika i u manjinskim govornim zajednicama doprinose jezičkoj nesigurnosti i blokadi kod ionako nesigurnih govornika (isp. Hill & Hill 1986; Dorian 1994; Borbély 2000). U skladu s tim, postavlja se pitanje: koji varijetet treba zapravo podržati putem obrazovnih ustanova u naporima da se neki jezik očuva – standardizovani ili lokalni? Dorijan se u tom kontekstu zalaže za kompromis nasuprot purizmu u zaštiti manjinskih jezika, tj. za fleksibilniji i tolerantniji pristup prema jezičkim uticajima i lokalnim, nestandardizovanim idiomima (Dorian 1994). Konačno, treba naglasiti da je purizam bivao emancipatorsko oruđe u zaštiti od dominantnog stranog varijeteta, s jedne, dok je, s druge strane, doprinosio internoj diskriminaciji manjinskih regionalnih varijeteta.8

Sve u svemu, brojna istraživanja su pokazala da ideologije jezičkog purizma pre svega zavise od stavova govornika o identitetu koji taj jezik

Nemačke, poznatih pod nazivom Plattdüütsch, koje ocenjuju kao „nesavršene“, nižeg socijalnog statusa, nepogodne da posreduju sadržaje modernog obrazovanja. To je uticalo na stigmatizaciju i skoro nestajanje ovih varijeteta, a tek u novije vreme su preduzete mere njihove zaštite i rehabilitacije (isp. Wildgen 2003: 17).

6 Uočena je pozitivna uloga purizma u emancipaciji kolonizovanih i manjinskih jezika, isp. Löfler 2003, Kornoussova 2004; u standardizaciji i kultivaciji jezika bez tradicije pismenosti, npr. romskog, isp. Igla 2003; u usmeravanju govornika da kreativno koriste izražajna sredstva sopstvenog jezika, npr. u slučaju meksikano jezika, isp. Flores Farfán 2003.

7 Isp. slučajeve velškog (Löfler 2003) i grenlandskog (Langgård 2003).8 Primer sardinijskog jezika pokazuje da je iz „eksterne“ perspektive purizam imao

pozitivnu ulogu u emancipaciji od italijanskog, a iz „interne“ negativnu, kao instrument diskriminacije jednog sardinijskog varijeteta u odnosu na ostale, isp. Puddu 2003.

308

Marija Ilić

ima zadatak da simbolizuje. Jezički purizam, prema tome, nije prava mera uticaja, nego predstavlja set subjektivnih uverenja o toj meri (isp. Van der Sijs. 2004: 17). Diskursi purizma povezuju prošlost i sadašnjost, priznaju neke istorijske kontinuitete i legitimišu neke glasove u odnosu na druge, pri čemu su samo određeni ljudi u vlasti da odrede šta je ’ispravno’, a šta ne. Shodno tome, neki elementi i uticaji se proglašavaju za ’štetne’ i ’opasne’, dok se istovremeno drugi uticaji prihvataju kao korisni.9

2. Purizam u srpskom jeziku

U odnosu na srpski jezik, uslovno se može razlikovati nekoliko tipova: (1) etnički ili nacionalni, (2) dijalektološki, (3) standardnojezički purizam. Prvi tip nije osoben ni za srpski standard ni za savremenu upotrebu jezika. U lingvističkoj literaturi se obično ističe kako su srpski autoriteti u oblasti jezika tolerantni u odnosu na pozajmljenice, posebno internacionalizme (isp. Greenberg 2001); antipurizam se ogleda i u zadržavanju policentričnog normiranja koje je bilo karakteristično za srpskohrvatski, tj. prihvatanju oba izgovora (ekavskog i ijekavskog) i oba pisma (ćirilice i latinice). Takvo usmerenje srpskog standarda se utoliko više ističe ukoliko se poredi sa situacijom u savremenom hrvatskom, bosanskom i makedonskom, gde je jezička politika nakon ’90-ih i raspada SFRJ bila prevashodno usmerena ka distanciranju od srpskog (isp. Voss 2004 Gröschel 2009; Czerwiński 2005 cit. prema Kodrić 2010). Međutim, ni srpski nije ostao imun na purističke tendencije koje proističu iz nacionalističkih shvatanja jezika.10

9 Tako se turski u svojoj reformi okrenuo strategijskom čišćenju arapskih i persijskih elemenata, dok su uticaji zapadnih jezika, posebno francuskog, bili poželjni u tom trenutku; isto tako, u reformi bugarskog došlo je do eliminacije pozajmljenica iz turskog i grčkog, dok je usvajanje leksike zapadnih jezika, koja se smatrala izrazom moderne civilizacije, bilo prihvaćeno s odobravanjem (isp. Van der Sijs 2004). U procesu standardizacije romskog i baskijskog, često se očigledne i prozirne pozajmljenice zamenjuju neprozirnim pozajmljenicama (npr. zamena romskog kanzavuri (grč. ’jež’) u knjigama za jugoistočnu Evropu rečju nemačkog sintskog niglo, što je u stvari za balkanske Rome neprozirna pozajmljenica iz nemačkog Igel ’jež’, isp. Igla 2003: 96; za baskijski isp. Haase 2004.

10 O tome svedoče sociolingvistički radovi u kojima je istraživana upotreba jezika među izbeglicama iz Hrvatske i Bosne koji su se zatekli u Srbiji, npr. nelagodnost

309


Slabijem širenju purističkih tendencija u srpskom svakako doprinosi i stav da sve varijante srpskohrvatskog jezika (tj. štokavskog narečja), u stvari, predstavljaju srpski jezik (isp. Радић, Милорадовић 2009).

Počev od Vukove reforme jezika, pojаm ’čistog’ i ’neiskvarenog’ govora je povezivan prevashodno s ruralnim nasuprot govorima urbanih centara. Vukova kritika je posebno bila usmerena protiv crkvenoslavizama i brojnih pozajmljenica u kontaktnim govorima Vojvodine.11 Kasnije će ovaj Vukov stav uticati na razvoj osobenog purizma u tradicionalnoj srpskoj dijalektologiji, koja se zanima za etnogenezu narodnih govora, (re)konstrukciju dijalekatskih tipova i objašnjenje migracionih tokova. Stoga su takva istraživanja okrenuta mahom proučavanju ruralnih i izolovanih govora, pri čemu se uticaji standarda ili kontaktnih jezika marginalizuju ili odbacuju.12 Štaviše, uticaji kontaktnih jezika se kategorizuju kao ’kvarenje’ i ’oštećenja’ narodnih govora (isp. Petrović 2009: 21).

Pored toga, za srpski jezik je osoben i standardnojezički purizam. Prema Laihonenu (2009), ukoliko se standardni jezik definiše u ideološkim a ne u lingvističkim terminima, može se govoriti o tipičnoj kulturi standardnog jezika. Standardnojezički purizam tretira standard implicitno ili eksplicitno kao jedini varijetet dostojan zvanja ’jezika’ a njegovu normu kao autoritativni kanon. I srpska kultura se može uvrstiti u takve kulture, jer se u njoj regionalni varijeteti (tj. dijalekti) i u ’narodnoj’ lingvističkoj ideologiji, a neki put i u akademskoj, smatraju za više ili manje ’pravilne’ u zavisnosti od toga koliko je njihova dijalekatska osnovica udaljena od dijalekatske osnovice standarda. I danas nije neobično čuti stavove u Srbiji da govornici iz okoline užičkog ili kolubarskog kraja govore ’najčistiji’

izbeglica da komuniciraju na jekavici u javnom prevozu u Srbiji (isp. Petrović 2002, 2005), ili da koriste izraze koji se smatraju tipičnima za hrvatsku varijantu na javnim mestima, npr. tisuća, mrkva, itd.

11 „У свему народу нашему нигде [се] не говори Српски тако ружно и покварено, као у Сријему, у Бачкој и Банату. И што је гођ мјесто веће и има у себи више господе и књижевника, то се у њему говори горе: тако сељаци говоре боље од варошана, а слуге од господара“ (Караџић 1845: 85).

12 U svom preglednom radu, Marija Vučković je pokazala da su i noviji srpski dijalektološki radovi otvoreni za proučavanja međudijalеkatskog kontakta, tj. kontakta pod „kapom“ jednog jezika, dok se uticaji kontaktnih jezika i standardnog govora nalaze mahom na marginama interesovanja (Вучковић 2009: 410).

310

Marija Ilić

srpski, i obratno da govornici iz južne i istočne Srbije govore ’iskvareno’, ’pogrešno’.13 Ovakvi stavovi su svakako nastali pod uticajem snažne ideologije standarda koja se nekritički širi putem škole i medija.

Sledeći primeri akademskog diskursa o pisanom jeziku Srba u Mađarskoj mogu da posluže kao ilustrativni primeri etničkog i, pre svega, standardnojezičkog purizma.

3. Proučavanje srpskog jezika u Mađarskoj

Srpske zajednice u Mađarskoj izvode svoj kontinuitet od istorijskih migracija u Ugarsku, počev od XV veka; zajednice su raštrkane, i koncentrišu se u tri glavne regije: Budimpešta i okolina, Pomorišje i Baranja. U svim naseljima zajednice žive u multietničkom okruženju već nekoliko vekova, pa su tako razvijeni brojni međujezički kontakti. Prema poslednjem popisu iz 2001. godine u Mađarskoj, 3.388 ispitanika je odredilo srpski kao maternji jezik, njih 3.816 srpsku nacionalnost, a ukupno je 7.350 ispitanika istaklo vezu sa srpskom etničkom zajednicom (Vékás 2005). Novija istraživanja srpskih zajednica ukazala su da se mnogi govornici, i to posebno mlađe generacije, nalaze u procesu zamene srpskog jezika mađarskim (isp. Илић 2009).

Jezička istraživanja Srba u Mađarskoj su povezana sa najznačajnijim imenima srpske dijalektologije, kao što su A. Belić, P. Ivić, P. Stepanović, S. Miloradović, M. Nikolić. za radove ovih dijalektologa je karakterističan interes za što „čistiji“ dijalekatski profil nekog istraživanog varijeteta, pri čemu se odbacuju ili marginalizuju uticaji koji remete utvrđene dijalekatske modele, kаo što su uticaj kontaktnih jezika (npr. rumunskog, mađarskog, nemačkog) i uticaj srpskog standarda putem medija (isp. Илић 2009).

U marginalizovane teme srpske lingvistike, kada je govor Srba u Mađarskoj u pitanju, spadaju proučavanja iz urbane dijalektologije, studije pisanih varijeteta i posebno međujezički kontakt.14 Tako se međujezičkom

13 Istraživanje stavova prema varijetetima srpskog jezika na uzorku studentske populacije, pokazalo je da 78,4% ispitanika smatra da je književni jezik ’bolji’ od dijalekata; čak 89,8% ispitanika je ocenilo da je niški govor ’gramatički nepravilan’, a 21,6% se izjasnilo da je bosanski govor ’gramatički nepravilan’ (isp. Kovačević 2004)

14 Više o radovima koji postoje u tim oblastima, isp. Илић 2009.

311


srpsko-mađarskom interferencijom sistematski bavila samo lingvistkinja Mirjana Burzan, a njeni radovi predstavljaju dragoceni stručni doprinos u ovom području. Međutim, u delu koji sledi upravo će predmet analize biti ideološka baza koja motiviše iznošenje purističkih stavova i argumenata u ovim radovima.

3.1. Studija slučaja: akademski diskurs o žurnalističkom jeziku Srba iz Mađarske

Analize Mirjane Burzan odnose se na proučavanje srpsko-mađarske interferеncije na korpusu nedeljnih srpskih novina koje izlaze u Mađarskoj (Srpske narodne novine, Almanah srpskih narodnih novina). Српске народне новине su nedeljnik koji prema istraživanjima iz 2001–2002. prati 77,4% pripadnika manjine, i koji prema tome ima veliki uticaj na formiranje tzv. „javnog mnjenja“ u okviru ove manjinske zajednice (Ластић 2005: 217–219).15

U nizu radova o međujezičkom kontaktu, Burzan je primetila izražen uticaj dominantnog mađarskog na pisani jezik Srba u Mađarskoj, pored ostalog: izostavljanje pomoćnog glagola u perfektu, upotrebu demonstrativne umesto lične zamenice, upotrebu imperfektivnih umesto perfektivnih glagola, neuobičajen raspored enklitika i dr.; takođe, zapaženi su uticaji u frazeologiji, rekciji, kao i u velikom broju kalkova. U analizi leksike, Burzan zapaža brojne arhaizme, dijalektizme i neologizme, kao i svesnu zamenu starih mađarizama standardnim srpskim rečima pod uticajem srpskih medija (Burzan 1994; 1996, Бурзан 1996, 2003). Ipak, u diskursu ovih radova pored izuzetnog stručnog opisa interferentnih pojava, prisutna je i njihova evaluacija i ideološka kategorizacija, o čemu će nadalje upravo i biti reči.

Međujezički kontakt se predstavlja u metafori nasilja (pod udarom) koji manjinski kontaktni varijetet trpi od dominantnog jezika; takva ocena svakako nosi implicitnu evaluaciju međujezičkog kontakta kao negativne pojave. Takođe prisutna je kategorizacija lokalnih varijeteta

15 Српске народне новине se štampaju u blizu 2000 primeraka. List izlazi od 1991. godine; osnivač i urednik je Srpski demokratski savez, a finansira se preko Državne fondacije za nacionalne i etničke manjine. Izdanja novina su dostupna preko interneta (http://www.snn.hu).

312

Marija Ilić

kao hijerarhijski nižih od standarda u ’matici’, čime se autorka priklanja purističkom viđenju lokalnih idioma kao lingvistički manje razvijenih i socijalno manje vrednih formi od standarda, isp. [1]. Takav stav je posebno kontraproduktivan u govornim zajednicama koje prolaze zamenu jezika i u kojima su upravo lokalni idiomi jedine forme u kojima preživljava maternji jezik.

[1] Kako je pod stalnim udarom stranog, dominirajućeg jezika, manjina se zadovoljava da maternji jezik ostane na nivou lokalnih govora. Vredno je, međutim, nastojanje intelektualaca da u potpunosti usvoje normu standardnog jezika koja je zajednička sa normom u matičnoj zemlji (Burzan 1994: 105; bold – M.I.)

U iskazu [1] vrednuje se „nastojanje intelektualaca da u potpunosti usvoje normu standardnog jezika koja je zajednička sa normom u matičnoj zemlji“. I takav stav se priklanja pursitičkom viđenju standarda kao homogenizovanog koda. Međutim, u realnosti, standardi, i to posebno u razvijenijim kulturama, imaju svoje podjednako prihvatljive varijante (isp. Kodrić 2010), jer se razvijaju u različitim centrima i izloženi su raznovrsnim jezičkim i kulturnim uticajima. Stoga se može postaviti pitanje i zašto Srbi intelektualci u Mađarskoj ne bi imali pravo na svoju varijantu standarda, utoliko pre ukoliko se ima u vidu tradicija policentričnosti u standardnom srpskom (i srpskohrvatskom) jeziku.

Shvatanja dvojezičnosti se takođe temelje na purističkim uverenjima da kodovi različitih jezika treba da se koriste ’dosledno razdvojeno’. Implicitno iz ovakvih stavova proizilazi uverenje da su pojave, koje su inače karakteristične za višejezične govornike kao npr. preključivanje, alternacija i mešanje kodova, pokazatelj slabije ili nedovoljne jezičke kompetencije ili jezičkog nemara i nebrige; nasuprot tome, strogo čuvanje kodova od međusobnih uticaja se metaforizuje kao ’nega izraza’, isp. [2].

[2] Iz sprovedene analize proizilazi da je kod bilingvalnih osoba međujezički uticaj toliko velik da i ona lica koja posebno neguju svoj izraz ne mogu dosledno da drže razdvojeno

313


dva jezička koda. Negativan uticaj jednog jezika na drugi ispoljava se i u frazeološkom sistemu. I kod mađarsko-srpskih dvojezičnih osoba, u ovom slučaju kod naših sunarodnika iz Mađarske, konstatovane su posledice mađarskog uticaja na njihov maternji jezik u upotrebi frazeoloških jedinica (Burzan 1996: 162; bold – M.I.).

Nasuprot takvim uverenjima, savremena sociolingvistička istra-živanja upućuju na to da strategije preključivanja i alternacije kodova u višejezičnim govornim zajednicama ne indiciraju nedovoljno gramatičko znanje, nego pre preuzimaju ulogu donekle sličnu onoj koju u jednojezičnim zajednicama ima promena stilova i registara, tj. lingvističkog sredstva ekspresije, evaluacije, indeksiranja socijalnih identiteta (isp. Gumperz [1982] 2002: 69; Gal 1979; Savić [Filipović] 1996).

Međujezički uticaji se dosledno u radovima Mirjane Burzan prosuđuju sa stanovišta neprikosnovenog autoriteta standardnojezičke norme i deevaluiraju kao ’odstupanja od norme’ [3], ’neadekvatne’ konstrukcije [4], ’nedozvoljene’ upotrebe jezika [5]. Na taj način se implicira predstava norme kao represivne bezlične sile, o čemu svedoče bezlične konstrukcije tipa ’nije dozvoljeno’:

[3] I pored velikih napora koji se ulažu [u usvajanju standarda], evidentna su, sasvim razumljivo, odstupanja od norme a mogla bi se svesti u dve osnovne kategorije: prisustvo dijalektizama i prisustvo interferentnih pojava (Burzan 1994: 105; bold – M.I.)

[4] Sa velikom učestalošću javlja se neadekvatan raspored glagolske enklitike kao dela predikata rečenice ... Primeri: ...čipljani drže svoju staru tradiciju pa hramovnu slavu održavaju na sam dan svetitelja, te možda zbog toga na liturgiji je bilo manje sveta (Burzan 1994: 106; bold – M.I.)

[5] U vezi sa pomoćnim glagolom kao delom perfekta ukazali bismo i na pojavu njegovog izostavljanja u slučajevima kada

314

Marija Ilić

to nije dozvoljeno“, primer „Mala zečica ga nagovorila da se igraju“ (Burzan 1994: 106; bold – M.I.)

Međujezički uticaji se čak eksplicitno vrednuju kao ’greške’, pri čemu autorka umesto lingviste, preuzima ulogu lektora koji popisuje ’greške’. Na taj način, autorka preuzima i ulogu sudije i autoriteta koji se vezuje za standardni jezik:

[6] Prilozi većeg broja saradnika novina koje se izdaju u Mađarskoj omogućili su nam da dođemo do tipičnih manifestacija interferencije. spiskovi evidentiranih grešaka imaju dvostruku vrednost: pomoći će, pre svega, predstavnicima srpske manjine da ih lakše uklone iz svog izraza i da podstaknu slična šira istraživanja, odnosno veću budnost i autora i lektora. S druge strane, pak, budući da se greške javljaju kao rezultat razlika između kontaktnih jezika, mogu da nas upute u detaljnija kontrastivna istraživanja dvaju tipološki različitih jezika“ (Burzan 1994: 108; bold – M.I.)

U analizi leksike pisanog jezika Srba u Mađarskoj, Burzan (2003) razlikuje više tipova interferentnih pojava:

(1) ’neadekvatne’ lekseme ili sintagme pod uticajem mađarskog tj. kalkovi mađarskih reči ili sintagmi, npr. odneti um. odvesti; već um. više, posle toga; sklopiti pesmicu um. sastaviti pesmicu, itd.;(2) lekseme i sintagme ’neodgovarajućeg značenja’ koje nisu nastale pod uticajem mađarskog nego svedoče o „nedovoljnom poznavanju semantike nekih leksema“ (op. cit., 648), npr. najzaduženiji um. najzaslužniji, razumne reči um. razumljive reči, itd.; (3) lekseme i sintagme nastale po uzoru na mađarski, koje nemaju semantičke ekvivalente u srpskom ali su napravljene po uzoru na tvorbene modele u srpskom, npr. zabavištarac, selidbenik, plesačnica.(4) lekseme i sintagme nastale po uzoru na mađarski, koje nemaju ni semantičke ekvivalente u srpskom niti su napravljene

315


po uzoru na tvorbene modele u srpskom, npr. poslednjemajski, preuputiti ’doznačiti’;(5) arhaizme, koji su potisnuti iz upotrebe u savremenom standardu u ’matici’, npr. mirovina, zabavilja, deklamovati i sl.; (6) dijalektizme, npr. buđelar, bujdoš, bircuz, natkasna; (7) neologizme koji nisu nastali pod uticajem mađarskog već kao posledica osobeno društveno-političke realnosti Srba u Mađarskoj, npr. većinac, manjinac, gradonačelništvo.

Međutim, u zaključku su dosledne ocene kontaktnih formi koje odudaraju od norme ili koje norma ne beleži kao ’ogrešenja’ i ’neodgovarajućih izraza’. Ipak, proučavanja manjinskih jezika su pokazala da, jezički razvoj pored gubitka prati i inovativnost, a ona se posebno ogleda u težnji za stvaranjem neologizama i kalkova (isp. Gal 1998). Takođe, kategorizovanjem dijalektizama i arhaizma kao ’neadekvatnih’, autorka se dosledno priklanja purističkom pogledu na standard kao na homogenizovani kod, u kome varijante nisu poželjne.

U studiji koja se bavi proučavanjem srpske frazeologije u svetlu srpsko-mađarskih uticaja, Burzan (1996) pravi razliku između fraza u kojima dolazi do:

1) unošenja elemenata gramatičke strukture iz drugog jezika, što se ocenjuje kao ’nekorektno realizovana jezička fraza’, ’neodgovarajući predlog ili padežni oblik’, npr. s dana u dan um. iz dana u dan; ostaće pored socijalista um. ostati uz nekoga; doveli na prosjački štap um. dovesti do prosjačkog štapa; koja pred očima drži um. imati koga/šta u vidu, itd. 2) promene leksičkog sastava srpske sintagme supstitucijom neke reči pod uticajem mađarskog, npr. ne daje ni dva filera um. ne daje ni pet para; pred očima drži Mađarsku um. ima pred očima; baciti koga/šta u šut um. baciti u koš, zapećak, itd. 3) kalkiranja kompletne fraze iz mađarskog, npr. od jednog dana na drugi ’neprekidno’, otvara veći prostor ’stvarati

316

Marija Ilić

mogućnost, priliku da se nešto dogodi’, stajati kao magare na brdu ’stajati bespomoćno, čak blesasto’, itd.

U ovom radu su pak prisutni i tolerantiji pogledi na određene tipove interferentnih pojava, npr. fraza ne daje ni dva filera se ocenjuje kao „pokušaj da se idiom aktualizuje za govornike koji žive u zemlji gde je filer nacionalni novac“ (Burzan 1996: 159); zatim, izreka stoji kao magare na brdu se tretira kao verovatni budući regionalizam, kao što je to slučaj s mnogim frazama i izrekama koje su u srpskim govorima Vojvodine preuzete iz mađarskog.16 Međutim, i ovom slučaju se primećuje standardnojezički puristički stav, koji se ispoljava kao nedostatak fleksibilnosti u odnosu prema jezičkim promenama i interferentnim pojavama. U takvom pristupu gubi se iz vida socijalna uslovljenost i promenljivost norme, kao i njena konvencionalnost i arbitrarnost. zato ne vidimo zašto jednog dana, na primer, niz fraza koje su označene kao ’nekorektno realizovane’ ili kalkovi koji nemaju paralelu u srpskom, ne bi postali sasvim prihvatljivi, npr. izraz koji već ulazi u svakodnevnu upotrebu otvarati prostor u značenju ’stvarati mogućnost’.

4. Zaključak: purizam vs. jezički diverzitet

Metajezički diskurs koji je bio predmet analize u ovom radu može poslužiti kao primer jednog tipa razmišljanja u srpskoj lingvistici kada su kontaktne pojave u pitanju; naime, lingvisti često polaze sa stanovišta autoriteta nekog idealnog modela bilo da je to zamišljeni dijalekatski tip ili autoritarna norma standarda. Iako je predmet radova Mirjane Burzan srpsko-mađarska interferencija, pa se stoga može pomisliti da je u pitanju etnički purizam, radi se, pre svega, o standardnojezičkom purizmu. Naime u njenim radovima se interferentne pojave kategorizuju i kritikuju sa stanovišta norme standarda, a ne sa stanovišta strateške eliminacije stranog jezičkog (mađarskog) uticaja.

Elementi etničkog purizma se primećuju u stavovima o međujezičkom uticaju i dvojezičnosti; naime, međujezički uticaj se mahom vidi u

16 U takve ’odomaćene’ tj. prihvaćene fraze spadaju smrdi nekome posao ’lenj je, ne voli da radi’, gristi kome uši ’dugo nekome govoriti, često ponavljati’, isp. Burzan 1996: 162.

317


negativnim metaforama, a kao poželjan model upotrebe jezika se uzima ’dosledno razdvajanje dva koda’, što je zahtev koji je praktično nemoguće ispuniti. Štaviše, takav stav podržava nacionalističku iluziju o mogućnosti postojanja potpuno odvojenih demarkiranih grupa, kultura i jezika.

Standardni srpski jezik u ’matici’ se tretira kao kanonizovani, neprikosnoveni autoritet u pogledu pravilnosti, pri čemu se previđaju važne odlike svakog standardnog varijeteta, a to su njegova konvencionalnost i promenljivost. Analiza je pokazala da tipološku klasifikaciju kontaktnih i stilskih osobenosti pisanog jezičkog izraza Srba u Mađarskoj prate vrednosni (nelingvistički) i lektorski sudovi, kao npr. ’pogrešno’, ’neadekvatno’, ’ogrešenje’, ’zastarelo’, ’greška’, itd. Pored toga, prisutan je pogled na standardni jezik kao na potpuno homogenizovani kod u kome varijante nisu poželjne, pri čemu se gubi iz vida policentričnost i varijantnost mnogih standardnih jezika, na primer nemačkog, engleskog, pa i srpskog. Konačno, u ovim radovima, kao i u drugim purističkim studijama, lingvistkinja preuzima ulogu autoriteta i arbitra čija je uloga da oceni šta se uklapa a šta ne u neki zamišljeni idealni model, npr. standard u ovom slučaju.

U savremenoj sociolingvistici, usmerenoj ka proučavanju dinamike jezičke promene kao odraza sukobljavanja i konkurisanja različitih sila (kognitivnih, interaktivnih i simboličkih) (Gal 1998: 330), izbegava se bilo kakvo negativno kvalifikovanje jezičke promene. Promene u jeziku se posmatraju kao paralelni procesi gubljenja i stvaranja jezičkih formi. Takođe, kritikuju se pristupi koji nekritički reprodukuju društveno utvrđeni odnos prestižnih i stigmatizovanih varijeteta, u ovom slučaju standarda u ’matici’ i manjinske varijante standarda. Imajući u vidu takva shvatanja a i brojna istraživanja manjinskih jezika, jasno je da purizam u akademskom diskursu može samo doprineti stigmatizaciji ugroženih varijeteta, a prema tome i umanjiti šanse za održanje jezika i razvoj jezičkog diverziteta.

318

Marija Ilić

Literatura

Bakker, P. 2003. Purism and mixed languages. In: Purism in minor languages… (J. Brincat et al., eds.), 99–139.

Boeder, W. 2003. Purity of language in the history of Georgian. In: Purism in minor languages…(J. Brincat et al., eds.), 199–223.

Borbély, A. 2000. The Process and the Factors of Language Shift and Maintenance: Sociolinguistic Research in the Romanian Minority Community in Hungary. Open Society Support Foundation. Available at: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001138/01/146. pdf.

Brincat, J., Boeder, W., Stolz, T. (eds.) 2003. Purism in minor languages, endangered languages, regional languages, mixed languages. Papers from the conference on ’Pursim in the Age of Globalistaion’ Bremen, September 2001. Bochum: Universitätsverlag Dr. N. Brochmeyer.

Burzan, M. 1994. Problemi standardnog srpskog jezika u dijaspori. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 37: 105–108.

– 1996. Српски језик у дијаспори. Научни састанак слависта у Вукове дане 25/2: 339–345.

– 1996. Frazeologija u jeziku Srba u Mađarskoj. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 39/1: 157–162.

– 2003. О лексици Срба у Мађарској. Српски језик 8/1–2: 645–654.

Crystal, D. 19974. A dictionary of linguistics and phonetics. Oxford.Czerwiński, M. 2005. Jęzik – ideologia – naród. Polityka jęzikowa w

Chrowacji a jezyk mediów. Kraków.Dorian, N. 1994. Purism vs. compromise in language revitalization and

language revival. Language in society 23: 479–494. Flores Farfán, A. 2003. Nahuatl purism: between language innovation,

maintenance and shift. In: Purism in minor languages… (J. Brincat et al., eds.), 281–313.

Gal, S. 1979. Language Shift : Social Determinants of Linguistic Change in Bilingual Austria. Academic Press INC.

– 1998. Lexical innovation and loss: The use and value of restricted Hungarian. In Investigating obsolescence : Studies in language contraction and death. (N. Dorian ed.), 313–331.

319


Greenberg, R. 2001. Language, Nationalism and the Yugoslav Successor States. In: Language, Ethnicity and the State (C. Reilly (ed.). London/New York, 17–43.

Gröschel, B. 2009. Das Serbokroatische zwischen Linguistik und Politik. Mit einer Bibliographie zum postjugoslawischen Sprachenstreit. München.

Gumperz, Ј. [1982] 2002. Discourse strategies. Cambridge University Press.

Haase, M. 2004. Sprachpurismus im Baskischen. In: Purism. Second helping… (D. ó Riagáin et al., eds.), 99–119.

Hill, J. H., Hill, K. C. 1986. Speaking Mexicano: Dynamics of syncretic language in Central Mexico. Tucson: University of Arizona Press.

Igla, B. 2003. Purism in Romani. In: Purism in minor languages… (J. Brincat et al., eds.), 91–98.

Илић, М. 2009. Динамика језичке и социјалне промене: о мањинским језицима у Мађарској с посебним освртом на српски језик. Јужнословенски филолог 65: 331–357.

Караџић, В. С., Текелија, С. 1845. Писма Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије високопреосвештеноме господину Платону Атанацковићу, православноме владици будимскоме о српскоме правопису, са особитијем додацима о српском језику. Беч: Штампарија Јерменскога манастира.

Kljaić, B. 1987. Rječnik stranih riječi. Tuđice i posuđenice. zagreb: Nakladni zavod MH.

Kordić, S. 2010. Jezik i nacionalizam. zagreb: Durieux.Kornoussova, B. 2004. Purism in the Kalmyk language revival. Purism.

Second helping… , (D. ó Riagáin et al., eds.), 131–149.Kovačević, B. 2004. Stavovi prema varijetetima srpskog jezika. Philologia

2: 33–38.Labov, W. 2000. Principles of linguistic change. vol. 2: Social factors.

Oxford: Blackwell. Laihonen, P. 2009. Language Ideologies in the Romanian Banat : Analysis

of Interviews and Academic Writings among the Hungarian and Germans. Jyväskylä: University of Jyväskylä.

Langgård, K. 2003. Language policy in Greenland. In: Purism in minor languages… (J. Brincat et al., eds.), 225–255.

320

Marija Ilić

Ластић, П. 2005. О положају Срба у Мађарској. У: Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи (В. Становчић ур.) Београд: САНУ, 187–234.

Löfler, M. 2003. Purism and the Welsh language: a matter of survival. In: Purism in minor languages… (J. Brincat et al., eds.), 61–90.

Ó Riagáin, D, Thomas, S. (eds.) 2004. Purism. Second helping. Papers from the conference ’Purism in the age of globalisaton’. Bremen, September 2001. Bochum: Universitätsverlag DR. N. Brockmeyer.

Petrović, T. 2002. Izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u Srbiji: kulturni i jezički identitet. U: Kulturni i etniöki identitet u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana / Cultural and Ethnic Identities in the Process of Globalization and Regionalization of the Balkans (Lj. Mitrović, D. B. đorđević, D. Todorović, ur.). Niš: JUNIR, 237–242.

– 2005. Language ideologies in contact: The case of refugees from Croatia and Bosnia-Hercegovina in Serbia. In: Marginal Linguistic Identities: Studies in Slavic Contact and Borderland Varieties (D. Stern, C. Voss, eds.). Wiesbaden: Harrasowitz, 261–274.

– 2009. Srbi u Beloj Krajini : Jezička ideologija u procesu zamene jezika. Beograd: Balkanološki institut SANU, založba zRC.

Puddu, N. 2003. In search of “real Sardinian”: truth and representation. In: Purism in minor languages… (J. Brincat et al., eds.), 27–42.

Радић, Ј., Милорадовић, С. 2009. Српски језик у контексту националних идентитета. Јужнословенски филолог 65: 153–179

Savić [Filipović], J. 1996. Code-switching. Theoretical and methodological issues. Beograd: Filološki fakultet.

Thomas, G. 1991. Linguistic purism. London, New York: Longman.Vékás, J. 2005. Spectra: National and Ethnic Minorities of Hungary

as Reflected by the Census. In: Tóth, Á. (ed.) National and Ethnic Minorities in Hungary, 1920–2001. New Jersey: Atlantic Research and Publications Inc, 1–161. Available at: www.mtaki.hu/munkatarsak/vekas_ janos_bibliografia_ main.html.

Van der Sijs. 2004. The role of purism in language development – historical and political aspects. In: Purism. Second helping... (D. ó Riagáin et al., eds.), 1–24.

321


Voss, C. 2004. Purismus im tito-jugoslawischen und postjugoslawischen Makedonien: Lafi si kak si sakaš oder Govorete makedonski? In: Purism. Second Helping... (D. ó Riagáin et al., eds.), 99–119.

Вучковић, М. 2009. Савремена дијалектолошка истраживања у српској лингвистици и проблематика језика у контакту. Јужнословенски филолог 65: 405–423.

Wildgen, W. 2003. The roots of purism and its relevance for minor languages and dialects (with reference to Plattdüütsch and Lëtzbuergesch). In: Purism in minor languages… (J. Brincat et al., eds.), 11–26.

zimmermann, K. 2003. Fremdeinflüsse, Sprachpurismus und Sprachplanung in amerindischen Sprachen (am Beispiel des Otomi und des Guaraní). Purism in minor languages… (J. Brincat et al., eds.), 315–347.

Marija Ilić

PURISM IN STUDIES ON SERbIAN AS A MINORITY LANGAUGE:

sERBIAN-hUNGARIAN lANGUAGE CONTACT

summary

The paper discusses linguistic purism in the Serbian academic discourse. Initially, the problem of purism as a theoretical notion, a language planning device and a particular linguistic ideology is analyzed. Consequently, it is argued that Serbian academic linguistic tradition alongside ’folk linguistic’ ideology are not characterized by ethnically or nationally oriented purism, but rather by the ’Standard language ideology’. This type of purism implicitly or explicitly takes standard as the only variety worth of being called ’language’ and its norm as the authoritative cannon in comparison to which all linguistic expressions and features are evaluated and measured. This thesis is elaborated through a case study of the Serbian academic discourse on Serbian-Hungarian language contact in the written journalistic language of the Serbs in Hungary.

key words: purism, Serbian, standard, minority language, serbian-hungharian language contact, bilingualisam, Serbs in Hungary

323

ИДЕОЛОШКИ СТАВОВИ У ДИСКУРСУ СТРУЧНИХ, СОЦИОЛИНГВИСТИЧКИХ ТЕКСТОВА О ЈЕЗИКУ И МОЋИ

Неда павловићФилолошки факултетУниверзитет у Београду

ИДЕОЛОШКИ СТАВОВИ У ДИСКУРСУ СТРУчНИх, СОЦИОЛИНгВИСТИчКИх ТЕКСТОВА О ЈЕЗИКУ И МОћИ

Сажетак

У доба коришћења термина као што су „нови светски лингвистички поредак“ или „светски лингвистички режим“, који се многима не допадају због нескривених политичких асоцијација, јасно је да је и лингвистика често идеолошки обојена. Основна идеја рада „Идеолошки ставови у дискурсу стручних, социолингвистичких текстова о језику и моћи“ јесте да се лингвистички дискурс сагледа као идеолошки, утврђујући при том какву идеолошку визуру заступа неки аутор. Ексцерпирана грађа се разматра с аспекта критичке анализе дискурса, као и у погледу додирних тачака идеологије и науке. Проблематика лингвистичке идеологије дискурса је врло привлачна тема, зато што представља неопходни мост између језика (лингвистике) и друштва, везаних идеологијом.

Кључне речи: идеологија, научно мишљење, социолингвистички дискурс, критичка анализа дискурса, индивидуалистичка идеологија, лингвистичка идеологија.

Појмови идеологија и језик најчешће се заједно појављују у антрополошким, социолингвистичким и културолошким студијама. Њихова повезаност се не може оспорити, једино се може полемисати о каквој се врсти односа ради, с обзиром на то да су некада повезани предлогом у, а некада везником и.

Овај рад представља покушај да се барем делимично расветли занимљива и маркантна тема о којој се није пуно писало код нас, поготово с обзиром на чињеницу да идеолошки ставови у лингвистичким, конкретно у овом случају у социолингвистичким текстовима, нису ретка појава.

324

Неда Павловић

У разматрању идеолошких ставова у дискурсу стручних, социолингвистичких текстова најбоље је поћи од самог појма идеологије1 и његовог значења. Међутим, не постоји једна, јединствена, општепризната и адекватна дефиниција овог појма. Заправо, чини се још логичнијим поћи од дефиниције лингвистичке идеологије, са којом се највише сусрећемо у анализи наше грађе.2 Под идеологијом се углавном подразумева скуп идеја које заступа неки појединац или група. Те идеје често служе као основа за организовану акцију, њима се настоји одржати, мењати или срушити постојеће стање у одређеном сегменту друштва (на пример у језичкој политици и планирању). Под лингвистичком или језичком идеологијом3 подразумевамо скуп веровања о језику артикулисаних од стране корисника тог језика и „спољних“ посматрача. У том контексту идеје које је у XIX веку заступао Вук Стефановић Караџић (подржан од стране Копитара као „спољњег“ посматрача) служиле су као основа за организовану акцију њега и неколицине његових следбеника (Ђура Даничић, Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош) и можемо их назвати Вуковом језичком идеологијом, која постаје доминантна, односно владајућа идеологија чувене 1847. године, док су Јован Хаџић, митрополит Стратимировић и многи други имали неке другачије идеолошке погледе од Вукових, па од те историјски преломне године постају периферни. Дакле, идеологије се према свом положају, тј. статусу у јавности и друштву деле на оне владајуће и оне периферне.

Поред ове поделе, при анализирању ексцерпираних социо-лингвистичких текстова, имаћемо у виду и неке друге класификације, као на пример да ли се ради о реформистичкој или револуционарној идеологији (с обзиром на начин постизања циља), затим да ли су то

1 Идеологија од француског ideologie, које води порекло од два појма из грчког idea и lоgos.

2 Грађу за истраживање представљају социолингвистички радови махом различитих аутора, настали крајем прошлог или почетком овог века. Радови су екцерпирани из претходно урађене анотиране библиографије о односу језика и моћи. Њихов списак се налази на крају рада, у одељку Извори.

3 По Тањи Петровић лингвистичка идеологија представља веома драгоцени извор података о процесима формирања идентитета на Балкану (видети о томе детаљније у: Петровић, 2003: стр. 173-188).

325


према свом садржају реакцијске, конзервативне, прогресивне, или радикалне идеологије. Такође, важно је утврдити да ли се у неком дискурсу заступају ставови који чине идеологију професије, званичну идеологију или индивидуалистичку идеологију. Мада, према Бахтину4 исказ никако не може бити индивидуална појава у прецизном смислу те речи, нити се може објаснити индивидуално-психолошким или психо-физиолошким условима јединке. За Бахтина је сваки исказ социјалан, јер унутрашњи свет и мишљење сваког човека има свој стабилизовани социјални аудиторијум, у чијој се атмосфери граде његови унутрашњи докази, унутрашњи мотиви, оцене и друго (Бахтин 1980: 91-104).

У овом раду ћемо се ипак задржати на оним идеолошким ставовима које сматрамо индивидуалистичким, у светлу тезе да ниједна таква идеологија на може претендовати да је исправнија од других, што није у противречности са тезом да је она исправна.

Основна идеја овог истраживања је да се лингвистички дискурс сагледа као идеолошки дискурс, те да утврдимо коју и какву идеолошку визуру заступа неки аутор. У приступу идеолошкој визури аутора од посебног значаја је да ли он игнорише ауторе који имају другачији став од њега? Да ли аутор покушава да пласира своју слику као објективну стварност, при том често дајући позитивну презентацију себе у односу на негативну презентацију другог, или то друго мишљење, туђу идеологију, свесно или несвесно искључује из свог дискурзивног универзума?

Такође, ексцерпирана грађа је разматрана с аспекта критичке анализе дискурса, али и у погледу додирних тачака идеологије и науке.

1. Идеолошко и/или научно мишљење

У овом делу рада ексцерпирану грађу сагледавамо из угла довођења у везу, односно разграничавања идеолошког од научног. Наш циљ је да утврдимо да ли у социолингвистичком дискурсу

4 Анализа дискурса из перспективе лингвистичке идеологије подстакнута је у великој мери теоријом Михаила Бахтина.

326


идентификујемо идеолошко мишљење, научно мишљење, или оба, односно да ли их је могуће раздвојити, које од њих доминира? Сасвим је извесно да налазимо потврде и једног и другог мишљења, због тесне повезаности идеологије и науке. Утолико је некада теже разлучити да ли је ауторово мишљење научно или идеолошки засновано.

Идеологија је по свом настојању да упути на одређене идеје, да анализира и интерпретира стварност, изузетно блиска науци. Међутим, од научног мишљења је разликује то што поред когнитивне функције има додатне две: емотивну и конативну. Она служи да се у људима изазивају различите емоционалне реакције (у оквиру емотивне функције), али и да их мотивише на подржавање или учествовање у некој акцији, делању које промовише (у оквиру конативне, тј. мотивационе функције).

Тако су, на пример наши познати лингвисти Иван Клајн, Милован Данојлић, Ранко Бугарски, Милош Луковић, Душка Кликовац, свако на свој начин, својим радовима и начином приступа проблему бирократизације језика, покушали да мотивишу јавност, нарочито медије, да се процес бирократизације језика ублажи и сведе на минималне размере. Дакле, њихове радове о бирократском језику у већини случајева карактерише поред когнитивне и важна конативна функција.

Што се емотивне функције тиче, интересантним се показује упливавање емоционалне компоненте у дискурс неких социолингвистичких текстова. У књизи Душке Кликовац Језик и моћ, огледи из социолингвистике и стилистике, у највећем делу посвећеној теми бирократизације, у многим сегментима књиге може се препознати ауторкин лични став, те је на нама да се критички осврнемо и проценимо колико је он оправдан, како и сама ауторка наводи у уводној речи.

Ранко Бугарски у тексту Дискурси рата и мира5 још нас на самом почетку упознаје са циљем, предметом и структуром свог рада. Циљ овог рада је био да пружи слику манипулације језиком у виду политичке и ратне пропаганде и да, додуше много сажетије, пружи слику језика као потенцијалног средства мира. Аутор је у својим

5 У књизи “Лица језика“, 2001: стр. 115-140.

327


настојањима успео, али пожељно би било да се кроз материју пробијао са још већим бројем конкретних примера, јер би тако обезбедио себи сигурнију позицију, првенствено лингвистичку, односно ослободио би се сваке субјективности и присуства неких политичких идеолошких ставова, који нису релевантни за тумачење језичких појава. „Али у случају Косова циљеви су били друкчији, што се одражавало у бар привидно одбранашком језику, у чијој је жижи славна прошлост. Није ту било ни помена о рату, о герилском покрету или било чему сличном; ту су били само шиптарски терористи и сепаратистичке банде. Говор мржње био је донекле пригушен, а инсистирање на искључивој и обавезној употреби ових етикета стварало је утисак да су сви косовски Албанци (изузимајући малобројне „поштене“ међу њима) заправо терористи; уз то је на овај начин било лакше правдати велики број цивилних жртава међу албанским становништвом“ (Бугарски 2001: 126). Бугарски у овом раду највећу пажњу поклања говору мржње, јер је он најпознатија компонента ратног дискурса. Након што је изнео разлоге за прибегавање еуфемистичком говору и предочио тезу да он замењује истинску комуникацију намерним сејањем конфузије, Бугарски даје бројне примере такве идеолошке вербалне манипулације (освајање је ослобођење, напад је одбрана, синтагма дефанзивна офанзива). Тако је НАТО 1999. године избегавајући и саму реч рат, своју акцију радије назвао операцијом, хуманитарном интервенцијом, коначно кампањом циничног назива Милосрдни анђео. Дискурсу мира је мање пажње посвећено. У том сегменту Бугарски даје неке врло конструктивне предлоге, као на пример да учесталост речи: морати, сви, никад, не смемо, нећемо, опадне у корист речи: моћи, неки, некад, можда, покушаћемо. Иако се значај овог осврта на дискурсе рата и мира не може оспорити, нити се углед Бугарског као лингвисте може довести у питање, чини се да у појединим тренуцима аутору недостаје доза неутралности, или пак временске дистанце, да би проговорио искључиво научно.

Увођење емоционалне компоненте у дискурс наговештава постојање идеолошких ставова, они могу бити индивидуалистички, већински, а у овом случају су по свом садржају реакцијски. „Међутим, напад НАТО на данашњу Југославију било је нешто сасвим друго,

328


што је, како изгледа, донело нов образац агресије за XXI век. То је уништавање једне земље са безбедне удаљености високо у небесима, при чему једна страна обавља масовна разарања а друга трпи њихове последице, уз искључење било какве могућности визуелног контакта“ (Бугарски 2001: 129).

Изношење идеолошких ставова не значи да је аутор, тј. одређени научни радник увучен у неку ширу идеолошку матрицу. С тим у вези можемо закључити да аутор са индивидуалистичком идеологијом, ма каквог она типа била, има виши степен аутономије интелектуалног мишљења. Но, налазимо и другачије примере, када је научна перцепција мање плод аутономног мишљења, а више одраз неких тенденција, које у крајњем исходишту представљају интелектуални одраз одређене идеологије.

Већ смо истакли да при испитивању идеолошких ставова у социолингвистичком дискурсу важан моменат представља покушај да се сопствено виђење прикаже као објективна стварност, те се тада употребљава метод позитивне презентације себе у односу на негативну презентацију другог. О том механизму, назовимо га супротстављених полова, на коме се базира већина идеолошких ставова, говорио је и Ранко Бугарски у поменутом раду. Он тај механизам објашњава кроз постојање двеју јасно дефинисаних и узајамно разграничених група. „Једну чинимо МИ – добри, прогресивни, мирољубиви, угрожени, предмет зависти и завере итд., а другу представљају ОНИ – зли, назадни, агресивни, извор претњи, сплеткароши итд“ (Бугарски 2001: 118).

Милош Окука у тексту Од југословенског интегрализма до језичке диктатуре, објављеном у часопису Српски јези“, износи став да је лингвистика у једном историјском периоду стављена у службу идеје, тачније идеологије интегралног југословенства. „Оваква идеологија се пропагирала и проводила у свим сферама културне политике. Крајњи циљ је био развијање националног поноса и родољубља, што се постизало упознавањем са традицијом, глорификовањем претеча југословенске мисли (Вук, Штросмајер, Св. Сава, Зрински и Франкопан) те пропагирањем култа здравог и чистог тјела и духа“ (Окука 2000: 718). Међутим, аутор такву идеологију доводи у везу

329


са Белићевим иступањима, у новопокренутом часопису „Наш језик“, чији је уредник био. Окука сматра да је управо Александар Белић, један од наших најеминентнијих лингвиста, у својим чланцима врло вешто и суптилно давао лингвистичку поткрепу идеолошко-политичких теза интегралног југословенства. „У III књизи Нашег језика Белић тој теми посвећује цео рад, под насловом Колико се у нашем језику огледа наше народно јединство? То је најсуптилнија, стилски, језички и мисаоно врло избрушена лингвистичка поткрепа политичких теза интегралног југословенства, теза о једном народу који чине Срби, Хрвати и Словенци... Овакву идеологију Наш језик је досљедно слиједио. На основу ње је и процјењивао „шта одговара духу нашег српскохрватског језика, а шта не“ (Окука 2000: 720, 722).

Окука свој став о језичком унитаризму и његовом претварању у сопствену негацију, у својеврсни језички шовинизам (диктатуру), заснива на индиректној негативној презентацији идеологије интегралног југословенства, сматрајући је погрешном. Негативну презентацију идеологије југословенског интегрализма насупрот позитивној презентацији Вуковог лингвистичког национализма налазимо у докторској дисертацији Владислава Сотировића под називом Лингвистички модел дефинисања српске нације Вука Стефановића Караџића и пројекат Илије Гарашанина о стварању лингвистички одређене државе Срба.6 Сотировић износи идеолошки став да је Вук дефинисао Српство на лингвистичким основама, те да је јасно раздвајао Србе од Хрвата у језичком смислу, док је Александар Белић у два маха погрешно интерпретирао Вукове радове доказивавши да је Вук био ујединилац Срба и Хрвата у народном језику. Белић је по Сотировићу имао подршку званичне државне идеологије, те „ову политику је Белић доследно следио што је коначно довело до потписивања Новосадског договора 1954... Јасно је да је овакво решење у потпуности одступало од основних Вукових ставова...“ (Сотировић 2006: 50).

Бранислав Брборић у одељку Варијантност, легитимност, равноправност у књизи О језичком расколу, социолингвистички огледи i говорећи о стандардној новоштокавштини и њеним варијантама

6 Анализирана је друга глава дисертације.

330


централни термин анализе (стандардна новоштокавштина) преузима од познатог задарског лингвисте Далибора Брозовића. Брборић своје идеолошке ставове не заснива на конфронтацији са туђим ставовима, нити на њиховој осуди, већ само на пожељној паралели. Он врло детаљно претреса своје и Брозовићеве ставове у вези са српско-хрватским језичким спором, приступајући им крајње непристрасно и равноправно. Како и сам аутор истиче, у већини ставова се двојица лингвиста слажу, али суштинска разлика је што Брборић варијанте стандардне новоштокавштине сматра једнако апстрактним моделом колико и стандардну новоштокавштину као целину. Не чуди нас што Брборић претреса управо ставове Далибора Брозовића, јер се управо он у том периоду највише бавио социолингвистичким промишљањем прилика у заједничком стандардном језику.

Поред Брборића и других наших водећих лингвиста, и Ранко Бугарски износи чврст став да се, без обзира на постојање данас засебних језика (српског, хрватског, бошњачког), ради о варијантама једног језика (Бугарски 2005: 161-178). Бугарски експлицитно износи примере који иду у прилог његовом коначном закључку да се ради о једном лингвистичком језику, али о неколико политичких језика. Овакво мишљење не бисмо могли назвати идеолошким, већ научним, јер је поткрепљено низом доказа и хипотеза које је могуће у пракси проверити. „Идеологија не дозвољава хипотезе које је могуће емпиријски тестирати и онда и оповргнути, јер жели да све своје исказе представи као потпуно утемељене и недвосмислене и изводи их из својих основних премиса. Ако такво извођење више није могуће и на неки начин треба објаснити стварно догађање, тада се уводе ad hoc хипотезе, које већ унапред отупе или елиминишу могућност потенцијалних одступања од објашњења и тумачења идеологије“ (Уле 1984: 169-170).

До језичког сепаратизма на нашим просторима, иначе случаја потпуно јединственог у Европи, дошло је услед познатог идеолошког става о језику као симболу националног идентитета, о чему сведочи Нејлор Кенет у тексту Језик као застава: употреба језика као симбола националног идентитета код Словена у књизи Социолингвистички проблеми међу Јужним Словенима.

Кенет износи идеолошки став да као што је некада у XIX веку

331


Хрватима било важно да се придруже Србима, да би заштитили свој национални идентитет, тако им је данас важно да имају сопствени језик, да би утврдили сопствени национални идентитет на основу тог језика. Тако је језик на овим просторима постао нека врста заставе, националног барјака, чиме смо се вратили у XIX век у коме се, подсећа Нејлор на крају, на језик гледало као на првенствени знак идентитета.

Књижевни језик Срба и Хрвата од средњег века до савремених дана проучавао је и Питер Херити, професор славистике на Универзитету у Нотингему. Цењени слависта истиче да су српски и хрватски структурно и даље исти језик, упркос неким лексичким и стилистичким разликама. Такође, указује на чињеницу да се може догодити да се након дужег периода манипулације језиком и друштвенојезичких, као и разних идеолошких притисака, почне говорити о два језика. За нашу лингвистику је овај рад значајан и занимљив пре свега као непристрасан и уравнотежен осврт стручњака са стране, у функцији тзв. спољњег посматрача (о чему је било речи у уводном делу), на питања која код Срба и Хрвата изазивају снажне емоције. Продирање емоционалне компоненте у лингвистички дискурс није пожељно, јер он тада постаје поље испливавања различитих идеолошких погледа, било сопствених, било присвојених, а у много мањој мери поље егзактних научних чињеница.

Милан Шипка у одломку Назив језика као уставноправна категорија из књиге Језик и политика, у целини посвећеној његовим социолингвистичким погледима, износи став о нелогичности и специфичности лингвистичке идеологије Бошњака, који по слободном избору (идеолошком, а не научно заснованом) свој језик називају босански, дакле према имену земље, а не према свом националном имену – бошњачки. На крају, Шипка делује крајње конструктивно и указује на три могућности да се то двојство превлада, а са њим и све злоупотребе, дилеме и сукоби.

2. Идеолошки учинак дискурса

Један од утемељивача критичке анализе дискурса (Norman Fairclough) сматра да анализа дискурса мора узети у обзир идеолошки учинак текста. По њему идеологије су репрезентације које доприносе

332


успостављању, одржавању и мењању друштвених односа моћи, доминације и експлоатације. Међутим, за нас је у овом тренутку важан методолошки оквир критичке анализе дискурса како га је осмислио познати британски лингвиста. Он не трага у тексту за јасно изреченим идеолошким ставовима, напротив, он указује на идеолошку важност коју унутар текста имају претпоставке, дакле, трагамо за оним што је имплицитно, што текст подразумева. Такво тумачење идеологије текста у потпуној је сагласности са једноставним схватањем дискурса као текста у контексту.

Иако ни у једном сегменту свог рада Југославија и размножавање језика7 пољски лингвиста Владислав Лубаш не износи експлицитно став да су српски, хрватски и бошњачки лингвистички гледано један исти језик, то је закључак на који нас упућује анализа дискурса. Лубаш даје врло прецизну слику изузетно разуђене језичке ситуације у тзв. титовској, послератној Југославији. Таква разуђена језичка ситуација је и изазвала велике језичке конфликте, односно, језици су добили улогу националних и државних идентификационих фактора. Анализирајући „суверенитет“ нових језика: српског, хрватског, босанског, у зачетку и црногорског, који су настали од српскохрватског, аутор закључује да је овде појављивање нових суверених држава истовремено проузроковало стварање нових језика. Тиме аутор имплицира став да је језик на овим просторима постао више предмет политике, него лингвистике.

Ранко Бугарски у тексту Српскохрватски језик – резиме збивања (Бугарски 2005: 161-178) врло вешто износи питања која имплицирају, тј. подразумевају конкретан одговор у виду констатације да су српски, хрватски и бошњачки лингвистички један језик. На пример: зашто се само у шали говори о вишејезичности особа које течно владају овим „језицима“, зашто је превођење најчешће апсурдно, зашто не постоје прави двојезични речници, рецимо, српског и хрватског, него само диференцијални речници? На крају, Бугарски подсећа да наша језичка ситуација (један ентитет представља један и неколико језика, у зависности од угла гледања) чини још компликованијим

7 У књизи „Студије из српске и јужнословенске ономастике и социо-лингвистике“, 2002: стр. 221-227.

333


задатак разграничавања језика и језичких варијетета, односно процес пребројавања језика у свету.

3. Закључна разматрања

Све изречено у овом раду има за циљ да скрене пажњу на велики значај и важност ове теме, на потребу за једном детаљнијом, подробнијом анализом идеолошких ставова у дискурсу лингвистичких, нарочито социолингвистичких текстова, који се показују као посебно адекватна грађа за овај вид истраживања.

Данас, када се свакодневно појављују термини типа „нови светски лингвистички поредак“ или „светски лингвистички режим“ (Бугарски 2009: 19), који се многима неће допасти због нескривених политичких асоцијација, јасно је да је и наука о језику често идеолошки обојена. Уосталом, језик је главни медиј у којем проналазимо разраду различитих идеолошких дискурса. Идеолошку обојеност можемо схватити двојако: позитивно и негативно. С једне стране ту је лингвистичка идеологија као скуп погледа на језик, обликованих од стране његових корисника и „спољних“ посматрача, о чему је било речи у овом раду и идеологија као скуп наметнутих ставова, који представљају искривљену, лажну слику стварности, што може бити предмет једне нове анализе.

У раду се јавља и дистинкција између онога што је идеологија групе научника и индивидуалистичка идеологија – условно схваћена, јер ретко када су ставови појединца тако међусобно усклађени и повезани да бисмо могли говорити о изграђеној јединственој, правој идеологији.

У првом делу рада тумачени су поједини ставови разних лингвиста и то кроз призму оног што је у њима идеолошко или научно. У другом сегменту рада наш методолошки поступак се ослања на методолошки оквир критичке дискурзивне анализе. На крају, можемо закључити да је проблематика лингвистичке идеологије дискурса врло привлачна, те да захтева једно исцрпно, свестрано разматрање, зато што представља неопходни мост између језика (лингвистике) и друштва, везаних идеологијом.

334


Листа референци:

Бахтин, М. (1980). Марксизам и филозофија језика. Београд: Нолит.Брборић, Б. (2000). Варијантност, равноправност, легитимност. У: О

језичком расколу, социолингвистички огледи I. Београд – Нови Сад: Центар за примењену лингвистику – Прометеј. 203-231.

Брборић, Б. и П. Ивић (2007). Начела у теорији и пракси. У: Српски језички приручник. Београд: Београдска књига, 41-50.

Бугарски, Р. (1997). Реч као оружје. У: Језик од мира до рата. Београд: Библиотека XX век, 70-72.

Бугарски, Р. (1997). Службена и јавна употреба језика. У: Језик од мира до рата. Београд: Библиотека XX век, 51-54.

Бугарски, Р. (2001). Дискурси рата и мира. У: Лица језика. Београд: Библиотека XX век. 115-140.

Бугарски, Р. (2005). Српскохрватски језик – резиме збивања. У: Језик и култура. Београд: Библиотека XX век. 161-178.

Бугарски, Р. (2009). Европа у језику. Београд: Библиотека XX век.Иглтон, T. (1991). Ideology. Лондон: Версо.Калве, Л. Ж. (1995). Религије и језик, мит о јединственом пореклу и

надмоћности. У: Рат међу језицима. Београд: Библиотека XX век, 33-46.

Калве, Л. Ж. (1995). Студије случајева: језичко планирање и национализам. У: Рат међу језицима. Београд: Библиотека XX век, 209-222.

Клајн, И. (2007). Бирократизација језика. У: Српски језички приручник. Београд: Београдска књига, 183-185.

Кликовац, Д. (2008). Језик и моћ, огледи из социолингвистике и стилистике. Београд: Библиотека XX век.

Кристал, Д. (2003). Шта се нас то тиче. У: Смрт језика. Београд: Библиотека XX век, 45-95.

Лубаш, В. (2002). Југославија и размножавање језика. У: Студије из српске и јужнословенске ономастике и социолингвистике. Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска. 221-227.

Нејлор, К. (1996). Језик као застава: употреба језика као симбола

335


националног идентитета код Словена. У: Социолингвистички проблеми међу Јужним Словенима. Београд: Просвета. 11-33.

Окука, М. (2000). Од југословенског интегрализма до језичке диктатуре. У: Српски језик бр. V/1-2, Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика. 713-757.

Петровић, Т. (2003). Проучавање идентитета малих етничких група на Балкану из перспективе језичке идеологије. У: Balcanika бр. 34. Београд, 173-188.

Сотировић, Б. В. (2006). „Срби сви и свуда“ – лингвистички национализам Вука Стефановића Караџића. У: Лингвистички модел дефинисања српске нације Вука Стефановића Караџића и пројекат Илије Гарашанина о стварању лингвистички одређене државе Срба. Вилњус. докторска дисертација. 41-74.

Уле, А. (1984). O znanstveni pojasnitvi in ideološkem samoopravicevanju. časopis za kritiko znanosti, 64/65. Марибор - Љубљана, 169-170.

Ферклау, Н. (1995). Critical discourse analysis: the critical study of language. Лондон: Лонгман.

Херити, П. (1999). Српскохрватски језик, у: Језичка разматрања, Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина – Матица српска, 157-165.

Шипка, М. (2006). Назив језика као уставноправна категорија. У: Језик и политика. Београд: Београдска књига. 144-166.

336


Neda Pavlović

IDEOLOGICAL POSITIONS wITHIN THE DISCOURSE Of ExPERT SOCIOLINGUISTIC

ARTICLES ON LANGUAGE AND POwER

summary

In the age when terms such as “the new linguistic world order” or “world’s linguistic regime” are used, which many disapprove of due to the transparent political associations, it is clear that linguistics is often ideologically colored. The main idea of the paper entitled “Ideological positions within the discourse of expert sociolinguistic articles on language and power” is to perceive linguistic discourse as ideological discourse, identifying what kind of view an author holds. Excerpted material is observed from the point of view of critical discourse analysis, and also as an overlapping area of ideology and science. Since the problem of the linguistic ideology of discourse represents a necessary link between language (linguistics) and society, bound by ideology, it is a topic of great interest.

key words: ideology, sociolinguistic discourse, critical discourse analysis, individualistic ideology, linguistic ideology.

337

ПЕЈОРАТИВНА ИМЕНОВАЊА У РЕЧНИКУ КОСОВСКО-МЕТОХИСКОГ ДИЈАЛЕКТАГЛИГОРИЈА ЕЛЕЗОВИЋА: КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА И ГРАЂА

Сања МикетићФилозофски факултет у Косовској МитровициУниверзитет у Приштини

пЕЈОРАТИВНА ИМЕНОВАЊА У Речнику косоВско-Метохиског дијалекта

гЛИгОРИЈА ЕЛЕЗОВИћА: КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА И гРАђА

Сажетак

Од грађе ексцерпиране из првог тома „Речника косовско-метохиског дијалекта“ Глигорија Елезовића представљен је мини лексикон погрдних назива за мушке и женске особе. Циљ рада је да се израчуна бројчани однос тих назива. Полазило се од претпоставке да погрдних назива за женске особе у традиционалној култури има много више у односу на исте називе за мушке особе. Добијени резултати показују да њихов однос ипак није драстичан као што се очекивало, али да ипак има више погрдних назива за женске особе.

Кључне речи: Речник косовско-метохиског дијалекта, Глигорије Елезовић, пејоратив, погрдни називи за мушке и женске особе.

Глигорије Елезовић је аутор првог дијалектолошког речника српског језика који је постао добар образац за сличне речнике других новоштокавских говора (Павловић 1934: 230). А. Белић у предговору првом издању овог речника каже да је то први већи покушај да нам се са периферије наше језичке области да један такав речник, наводећи и то да Речник представља документ о једноме говору предратнога времена који и данас постоји, али чије су особине помућене даљим миграцијама становништва (Елезовић 1998: V-VII). Списак лексема - пејоратива за особе мушког и женског пола који је овде представљен добијен је на основу грађе из првог од два тома овог речника и представља пејоративе специфичне за један део територије Косова и Метохије, које је Елезовић прикупљао од времена када је био студент

338

Сања Микетић

(1902. година) до издавања првог тома Речника (1932. година). С обзиром на то да се речник састоји од лексема којих нема у Вуковом Рјечнику, у речницима Југославенске академије или Броз-Ивековића1, или пак којих има у тим речницима, али са другим значењем, претпоставићемо да су сви ексцерпирани пејоративи специфични за овај регион и овај временски период. Пошто је корпус - сaм речник који је настао на основу речи забележених од бројних информатора, остали екстралингвистички релевантни фактори данас су нам непознати. Ипак, може се рећи да је у питању претежно рурално становништво, углавном из околине Вучитрна (али и из осталих крајева Косова и Метохије2), српског порекла, да је ретко ко имао формално образовање, као и да су информатори били оба пола и рођени у другој половини 19. века.

*Чињеница је да је број експресива за особе мушког пола

увек већи него за особе женског пола, без обзира на то о коме се историјском периоду српског језика ради (Ристић 2004: 163). Циљ овог рада је да провери да ли је и у овом дијалекту ситуација таква3. Језик не егзистира сам по себи; он као средство комуникације у организованој људској заједници не може бити лишен идеолошког, политичког и културног набоја који врши утицај на сферу мишљења припадника дате културе. Он није пуко средство реферисања, већ жив организам који у интендиране поруке говорника уписује и значења културе којој припада (Бити 2008: 51). Због тога се чини нелогичним да ће бити више пејоратива за мушке особе него за женске у вернакулару једне патријархалне земље, из периода када је она још увек била под отоманском влашћу и у којој је жена имала апсолутно подређен положај. Пошто је језик јасан показатељ културе,

1 Елезовић 1998: X наводи да се мисли на следећа издања ових речника: Вук Караџић, Српски рјечник, 3. издање, Београд 1898; Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, zagreb 1880-1882 pa nadalje, na svijet izdaje Jugoslavenska аkademija znanosti i umjetnosti; Dr. F. Iveković i Dr. Ivan Broz, Rječnik hrvatskoga jezika, 2 sveske, zagreb 1901.

2 Карту места и крајева одакле је црпена грађа за овај речник, види у: Елезовић 1998: XXIII

3 Мушки пејоративни деривати су мање фреквентни од женских и у говору Пиве (Радовић-Тешић 2000: 911)

339


очекује се да ће пејоратива за женске особе бити више, јер је жена та која је у друштву потлачена и којој се додељују најразличитији погрдни називи у складу са неписаним законима патријархалне заједнице тог периода. Етно-културолошке прилике тог времена и краја биле су такве да се од жене очекивало да буде уредна, лепог изгледа4, вредна, морална, верна, пожртвована и смерна, и све што би патријархално друштво доживело као одступање од ових особина било је окарактерисано као негативно. Последица тога се осећала и у лексици: свака негативна особина је била кажњавана, између осталог и именовањем дотичне особе именицама исте лексичкосемантичке групе које имају структуру особа + морална или психичка особина или особа + физичка особина5, и код жена и код мушкараца. Остале лингвокултуролошке карактеристике погрдних именовања на основу друштвено-историјског контекста корпуса нису тема овог рада; дакле, грађа ће бити представљена у виду речника и извући ће се само закључак о томе који су пејоративи бројнији и у којој мери.

Милица Радовић-Тешић (2000: 908) ова именовања (када су у питању женске особе) класификује у неколико категорија: а) рђава, зла, сурова, б) дрска, тврдоглава, самовољна, уображена, в) ружна, неугледна, са телесним недостацима, г) неуредна, лења, аљкава, трапава, д) неморална, непоштена, безобразна, ђ) брбљива е) неразборита, глупа, блесава, ж) себична, облапорна, з) брзоплета или спора у раду, и) неприкладно обучена, и ј) са разним другим негативним особинама. У исте категорије могли би се сврстати и погрдни називи за мушке особе.

Иако, према Клајну, моциони суфикси по правилу изводе женски облик из необележеног мушког6 (Клајн 2003: 10), у нашој

4 Из разговора др Радом Стијовић, која се бави лексиком Васојевића (такође патријархалног краја где је жена у подређеном положају), чули смо да мештани неће рећи носуља за добру жену која има велики нос, већ само за ону која је, поред те физичке особине, носилац и неке друге негативне моралне или психичке особине. Да ли таквог модела има и у овом дијалекту, не може се видети на основу речничке грађе и малобројних информатора.

5 Терминологија према Ристић 2004.6 Тако је само у ретким примерима, у којима смер може бити обрнут, нпр. код

назива животиња (пр. жаба-жабац).

340


грађи постоје и примери где није забележен пејоратив мушког рода од кога је изведен пејоратив за женски род. То би се могло објаснити или чињеницом да је пејоратив за мушки род већ забележен у Вуковом Рјечнику7 (док пејоратив за женски род није), или чињеницом да у овом дијалекту има пејоратива за женске особе, али да они немају бинарни парњак за мушки род, јер мушкарци нису добијали погрдан назив иако су носиоци дате негативне особине. У неким ретким случајевима имамо постојање погрдног назива за женске особе који нема свој парњак, али је то биолошки условљено (пр. бездетка и бездеткиња). Дакле, постојање еквиполентне опозиције је често, али није императив.

Пејоративи ексцерпирани из ове грађе су бројни (269 у првом тому речника), јер се идиолект8 и дијалекат одликују изразитом експресивношћу, углавном већом него у стандардном језику. Како је употреба експресивне лексике условљена следећим факторима: формом језика (карактеристичнија је за усмени него за писани језик), сфером општења (карактеристичнија је за неофицијелни говор), карактером говора (карактеристичнија је за емотивни него за неутрални говор) и социјалним карактеристикама учесника (узрастом, степеном културе, образовањем, васпитањем) (Ристић 2004: 19), грађа је бројна, будући да дијалекат, за разлику од стандардног језика, карактерише управо усмени, неофицијелни и емотивни говор, као и специфична социолошка позадина информатора.

По компонентама оцене, експресиви спадају у аксиолошка – евалуативна језичка средства и у субјективне оцене двоструке модалности: опште оцене (засноване на параметру добро/лоше) и емоционалне оцене (засноване на параметру волим/не волим), док су у оцени садржани стандарди и стереотипи једне језичке заједнице, који као културални слојеви одражавају реалност језичке слике света (Телија, у: Ристић 2004: 24).

Интересантно је и то да у нашем корпусу пејоративна образовања доминирају у односу на хипокоростична - за разлику од стандардног

7 Вук Караџић, Српски рјечник, 3. издање, Београд 1898. 8 У предговору првом издању Речника косовско-метохиског дијалекта, Белић

каже „Нарочита вредност овог речника у томе је што су речи купљене из уста народних“ (Елезовић 1998: V).

341


језика, где је ситуација обрнута – а и у нашем корпусу је, као углавном и у осталим дијалектима, пејоративност широко развијена семантичка категорија (Радовић-Тешић 2000: 907). Рајна Драгићевић (2007: 60) наводи да су у семантичкој конотативној макрокомпоненти лексичког значења садржани подаци о семантичкој маркираности лексеме, они који представљају експресивни однос говорне заједнице према ономе што значи лексема, а не индивидуални став неког говорника, за разлику од, на пример, Лејкофових идеја да значење не постоји као категорија per se, већ је увек део човековог концептуалног и резултат когнитивних процеса, и да значење заправо проистиче из искуства индивидуе, али и из контекста у коме се индивидуа налази. Дакле, наведени погрдни називи представљају однос говорне заједнице, а не однос индивидуе, према појединцима који су носиоци негативне особине.

У савременом српском језику издвајају се и експресиви који уопштено именују особе као носиоце одређених особина, тј. погрдна имена не морају бити поларизована према полу, већ се могу односити на особу уопште (Ристић 2004: 163). Када Елезовић наводи пејоративе који се не односе само на мушке или само на женске особе, у објашњењу одреднице често каже чељаде и даје квалификатор м. и ж., при чему показну заменицу оставља у мушком роду, који је неутралан у овом дијалекту (на пример, одредницу алосија објашњава на следећи начин: алосија м. и ж. који једе много, прождрљивац, чељаде кад несразмерно једе, народ у мом крају верује да дотични у себи храни неку алу). С обзиром на чињеницу да у овом речнику функционише постојање категорије погрдних назива за особу уопште, као и у савременом српском језику, то указује на културолошко стање у језику тог периода које је блиско данашњем.

Један од проблема при изради овог рада била је и сама идентификација пејоратива, с обзиром на то да у Елезовићевом речнику нема квалификатора (пеј.), већ се само понегде, у објашњењу одреднице, каже да је то увредљива реч. Стана Ристић (2004: 13) наводи да ни до дан-данас није предложен јединствен и конзистентан теоријско-методолошки приступ проблему експресивности, упркос солидној теоријској заснованости најважнијих питања у вези са

342


експресивношћу. Оваква лексика се идентификовала или интуитивно (што условљава неуједначеност у приступу), или на основу општих карактеристика конотативне семантике експресивних јединица (које се донекле јављају и као параметри за одређивање квалификатора и типа експресивности), или методом семантичког диференцијала, или још неким сличним методама. Ексцерпирани пејоративи у овом раду идентификовани су што интуитивно што уз помоћ информатора са простора одакле је ексцерпирана грађа за речник, који је потврдио да су заиста у питању пејоративи. Свим наведеним пејоративима је заједничко то да се могу утврдити нијансе негативне емоције имплицитно садржане у значењу ових речи, као и то да они садрже информације о емоционалном стању субјекта именовања у моменту говора, потом лично доживљен, субјективни однос према означеном, те тежњу да се постигне одређено деловање на адресата путем изражавања субјективности кроз исказ (Телија, у: Ристић 2004: 23-37).

У неколико примера у самом речнику није дато објашњење одреднице, па је и овде одредница остављена без објашњења. За остале одреднице објашњење је парафразирано (због недостатка простора, јер је у Речнику дато исцрпно објашњење са бројним примерима), или је дословно наведено из речника (уколико је под наводницима). Уколико се два облика речи разликују само по акценту или по спојном вокалу, приказани су под истом одредницом. Одређене речи немају пејоративно значење као примарно, али пошто се фигуративно могу употребити у том типу контекста и пошто су дате са таквим примерима, или има потврде информатора да се могу користити као пејоративи, убројане су у списак лексема дат на крају рада.

**

Језик је сам по себи тачна презентација нашег искуства, што индивидуалног што колективног. Управо због тога је полазна хипотеза при изради овог рада била следећа: ако су, хронолошки посматрано, жене кроз историју углавном биле представљане као мање вредне или као непотпуни мушкарци (Де Рјенкур 1988: 5) иако се у српском

343


друштву сматрало да је жена природна потреба и наслада свом мужу, извор радне снаге и продужења лозе (Ђорђевић 1911), вероватно је да погрдних именовања за њих има више него за особе мушког пола и то треба показати на лексици корпуса типичног за један регион.

Има мало података о томе шта се збивало са женама за време турске окупације и у устанцима; бележи се да су оне продаване као робље, одвођене у хареме, обешчашћиване и убијане. Мало се више зна о положају жена у Србији у 20. веку, али је и тада владајуће било мишљење да је жена ниже биће и да је човек – само мушкарац. Жена није могла ништа поседовати, нису јој припадала ни њена сопствена деца, није имала право да једе за столом свога господара и за мушкарца је било недостојно да јој помогне чак и у најтежим пословима које је обављала (Божиновић 1996). Почетком 20. века у Србији, када је сељаштво чинило 84,23% становништва (Исић 2007: 379) и у периоду када се рурална заједница разара, а урбана заједница у смислу у ком је ми доживљавамо данас још увек није створена, стални надзор коме су изложене жене, нарочито млађе током одрастања и социјализације, доприноси слабијем развоју њихове индивидуалности и свој идентитет налазе на средокраћи између индивидуалног и друштвеног (Кораћ 1989: 141-155). Жене су искључиво биле везане за примарну породичну сферу односа и комуникација, док су у секундарним институцијама јавног живота или искључене или само пасивно присутне (Милић 1989: 9-11). Не само да је жена била искључена из јавног живота, већ ни у породици није имала улогу коју заслужује и од детињства је била у другом плану - детињство сеоске девојчице протиче уз уверење родитеља да је мушко новорођенче благослов и срећа куће, а женско ако не баш проклетство, онда беда, невоља коју треба гајити, хранити, одевати и снабдевати потребама за другу кућу (Исић 2008: 100). Оно што нас је навело на размишљање о овој теми је и чињеница да мајке у сеоским срединама и данас, као и у прошлости, очекују од женске деце послушност, скромност, избегавање контакта са особама супротног пола до удаје, а од мушке деце захтевају самосталност, храброст, самопоштовање, чак толеришу агресивност и егоизам (Смољанић 1982). У целини гледано, положај жене у традиционалном друштву и породици био је

344


у много чему сегрегиран и неповољан у односу на положај мушкарца. Међутим, однос према жени-мајци је скоро у целини позитиван и пун поштовања и привржености, што понекад иде до митологизирања њених особина, али само под условом да она идеално одигра улогу мајке. Однос према жени-сестри је пун нежности, поштовања и пожртвовања уколико је сестра добра према брату, а однос према жени-супрузи није лишен поштовања под условом да она у целости и на најбољи начин испуњава прописане јој дужности и обавезе, што није било ни мало лако ни једноставно (Трипковић 1989: 100-101).

Због ових социолошких разматрања о тешком положају жене у Србији у 19. и почетком 20. века, аутор рада је очекивао да ће пејоративи за женске особе бити драстично бројнији. Ипак, закључак до кога се дошло анализом грађе из нашег корпуса је следећи: у првом тому Елезовићевог речника пронађено је 114 погрдних назива за особе мушког пола, а 125 за особе женског пола. Поред тога, у речничкој грађи је идентификовано и 30 лексема које се подједнако односе и на мушкарце и на жене. Погрдни називи за женске особе су бројнији, како се и очекивало с обзиром на социолингвистички контекст, али њихова бројност није драстично већа од погрдних назива за мушке особе. Ипак, њихов однос је 1 : 1.096 (1 : ≈1.1), што би значило да приближно на сваких 10 погрдних назива за мушке особе долази један више за женске особе.

Могуће је да су пејоративна образовања за женске особе била фреквентнија у говору у односу на мушка, али тако нешто речничка грађа не може да нам покаже. Исто тако је могуће да је аутор Речника бележио лексеме које су у пасивном речничком фонду информатора, односно да су погрдна именовања за особе мушког пола била у пасивном, а именовања за особе женског пола у активном речничком фонду информатора. Ову чињеницу би могла поткрепити већ навођена Клајнова тврдња да моциони суфикси по правилу изводе женски облик из необележеног мушког. То значи да се најпре морао формирати пејоратив за мушку особу да би се формирало погрдно именовање за женску особу јер је друштву било потребно да казни све негативне особине које су углавном општељудске и нису диференциране према полу. У овај Речник унет је јако мали број

345


вулгаризама, па се може претпоставити да је и то допринело само мало већем броју погрдних образовања за женске особе.

Упркос бројчаном односу од 1 : ≈1.1, сама чињеница да постоји већи број погрдних именовања за женске особе у односу на иста именовања за мушке особе могла би бити јасан показатељ начина одражавања друштвене моћи у огледалу језика, као и неравноправности полова, те подређености жене која је постојала у датој култури. Интересантно је и запажање да у Речнику постоји већи број назива за мушкарце као носиоце одређеног занимања у односу на жене као носиоце занимања, али би то могла бити тема неког другог рада. И то би могао бити један од показатеља подређеног положаја жене у друшву са територије са које је прикупљана грађа за Речник, нарочито када би се упоредио са статистичким податком добијеним овим квантитативним истраживањем односа пејоратива.

U TEKsTU KOJI slEDI OBRATITI PAžNJU NA slOVO "i" OsTAJE OVAKO IlI sE PREBACUJE U ćIRIlICU

пејоративи за женске особе

аждaја – фиг. за ону која много једе и пије, а не може се засититиаждерaјка – она која много једе и пије, а не може се засититиазгињaјка / aзгињaјка – бесна или охола женаaзгињaча / азгињaча – бесна или охола женаајдукeша – крадљивицаајдучiца – крадљивицаалaјка – намигуша (често одмила)алајкетiна – ауг. од алaјкаанaтемница – ђаво, обешењакарамзaда – 1. жена која невешто уради неки посао 2. жена која се

пренемаже да не може или нема снаге да обави неки посаоатaлiја – баксуз, жена која доноси несрећуатарџiка – пристрасна женабoнiца – болесница (изражава симпатију)батакчiја – 1. жена која не враћа зајам 2. пропалицабедевiја – несразмерно висока жена

Julijana Vuco

Sticky Note

Proverila sa stručnjacima. To I je neko meko, posebno i koje se tako pise... NIJE GREŠKA!!!

346


безoчница – жена без стида, која не обара погледбезбaтница – несрећницабездeтка – нероткињабездeткиња – нероткињабељaјнiца – жена која доноси несрећубесрaмница – жена која „ни срама ни стида нема“бесрeтњица – она која нема среће, несрећницабизгuљавашљiвица – жена која има ваши у косигaбељка – Циганка која припада фели Габеља; каже се увредљиво

свим женамагaдњача – рђава, прљава жена; фиг. жена која има рђаву душугuтлавица – жена којој одећа није утегнута како ваља, већ има наборе

(гутле)гадuља – жена која изазива физичко гађење или згражавањеглaднiчина – ауг. од речи гладница; прождрљива женагогeшка – „женско чељаде које је по роду Гога, гогина жена. Има мало

ироније“горoчница – жена која „не спусти поглед од стида или из обзира“,

дрскаграбuшка – грабљива женаградобiја – штеточина, жена која сломи све шта узме у рукегрднiца – несрећница, јадницагрднiчица – дем. од грднiцагубодuшница – она због које други „губе душу“дaнгuба дeрнiца – несрећа, пустолинадeрiња – несрећа, пустолинадrљавица – 1. жена која око очију има крмељи, дrље 2. фиг. прљава и

неотресита женадuнда – крупна, дебела женадебелгuза – пуначка жена која радо иде у госте и не одликује се

вредноћомдевојчiште – ауг. од девoјчедрiкула – нелепа или смешна, а здрава и једра женадрoпља – фиг. дебела, гломазна жена

347


дрuсла – крупна, једра, али незграпна женадрмoзина – жена која се „вуче као мрцина“дртuља – „каже се за жену, девојку у подругљивом смислу“дурuзуља – „одрасло, а неозбиљно женско чељаде које се не одликује

ни мудрим збором нити је вредно“душевaдница / душовaдница – рђава, напрасита, она која својим

речима „вади душу“душегuбница / душогuбница – „женска која лако душу губи чинећи

разне грехе“ђувендiја – „каже се више од мила него у циљу да се неко нагрди иако

по смислу значи лака женска, успијуша“желeзница – обешењак, спадалозамuженица – плашљивица, сметењак и слабићзбoрбeра – жена „која слуша шта се говори па то препричава“зборберuша – жена „која слуша шта се говори па то препричава“зијaнћeрка – „каже се женском чељадету које често чини штету“злокoбница – жена која предсказује злозuља – замлатаiзрод – она која је, у духовном смислу, гора него што су јој били

родитељиiљавица – разрока женаизeшница – прождрљива, облапорна и похлепна женаискoбница – „жен. чељаде које својим поступцима чини да наступи

нека несрећа било за кућу или појединце у тој кући“јaда – јадницајаднiчица – дем. од јадницајогунiца – инаџијакaљавица – каљава женакâскaнџiка – љубоморна, пакосна женакaтiљка – свирепа, зла, душмански расположена, немилосрднакатиљaјка – свирепа, зла, душмански расположена, немилосрднакатиљaча – свирепа, зла, душмански расположена, немилосрднакrњавица – жена спљоштеног носакuкавчица – јадница, бедница (изражава симпатију) каскaнџiка – љубоморна, пакосна жена

348


кашљiвица – жена која кашље и без потребекокoна – дама обучена „ала франга“колeра – „фиг. ружно, неочешљано и неуљуђено женско чељаде“колибaрка – жена са дна друштвене лествице, која не живи у кући већ

у колибиконопчaрка – обешењак, спадалокрвосeрница – жена „мучна“, која „својим злим поступцима чини да

други почне крв точити од муке“крiвка – саката женакраснiца – лепа, красна; често се употребљава иронично са супротним

значењемкривuља – хрома женакривоuста – жена која има уста накривокривогuза кукумaвка – јадна жена која стално кукакучетiна – ауг. од речи кучка; жена са таквим особинамалiшавица – жена која има лишаје по телулuдна – детињаста женалажљiвица – жена која лажелевeнта – лепа, али нерадна женалингурка – Циганка која припада фели Лингура; каже се увредљиво

свим женамаљoпица – кравица; фиг. глупа женамaзнiца – жена која лепим речима и умиљавањем хоће да извуче неку

користмaјмунiца – превртљива женамrза – она којој се не ради, која мрзи да радимrљавица – млитава, слаба женамагарiцамајсторiца – фиг. препредена, лукава женамајчетiна – ауг. и пеј. од речи мајкамаразлiја – жена која има клице неке болести унутрашњих органамасногuза – жена лакома на масна јеламешорeчница – жена која преноси оно шта је чула и тако изазива свађумногомiсленица

349


мрзотљiвица – лења женамрсипeтка – она која мрси за време поста и средом и петкоммрсољiвица – слинава женамулuта – „чудно обучено, закукуљено женско чељаде“мурдарuша – прљава женанaкaзница – жена наказног изгледанaлeтница – несрећница, спадало, баксузнaмћoр – пакосна, зловољна женанaпокeља – жена која ради нешто наопако, погрешнонaтемница – ђаво, обешењакнaчпала – фиг. чудовиште, наказанаџорљiвица – жена пргава, напрасита, склона свађиневiшеница – жена изразито ниског раста, кепецневoљница – физички дефектна жена, просјакиња. сиромашак

(изражава симпатију)недарuша – жена која не дарива друге онда када је то обичајнездравiја – будаласта, сулуданенaсiтница – прождрљива жена, она која се не може насититинепрeља – лења жена која не преденепретвoрница – тврдоглава жена, она која не слуша туђе саветенесмiрница – немирна, несташна женанесрeтњица – жена зле среће (изражава симпатију)нечастiвица – жена ђавољих особина

пејоративи за особе оба пола

алосiја – онај који много једе и пије, „народ у мом крају верује да дотични храни у себи некакву алу“

богалiја – просјак, божјак, чељаде са физичким дефектом, богаљбuздuчина – ауг. од бuздукбuздук – чељаде које много једе, а нерадо радибулoга – прљаво и лење чељаде , које може да живи у нереду и

прљавштинибuлoжина – ауг. од булoгаградобiја – штеточина, онај који сломи све шта узме у руке

350


гузuтла – „чељаде са дебелом стражњицом, уз то неспретно, тешко покретно, лењо“

гuша – „тако се зове уз подсмех гушав човек или жена“горoча – онај који угори очима па гледа дрско, синоним: безочан, дрзакдивaнија / дивaнија – помало непаметан, помало диваљзaмлaта – луда, занесењакизeлица – „мушко или женско чељаде које много једе, које је

незајажљиво, грамжљиво“изeша – „чељаде муш. или женско које је прождрљиво, похлепно“инaџiја – мушко или женско чељаде које се радо инатијалaнџiја – лажовкаракoнџула – каже се за чељаде које је чудно одевено, неочешљанокâскaнџiја – љубоморан човеккoпиле – незаконито дете; фиг. обешењак, неваљалкокорoјла – комедијаш, весељак, шаљивчинакрвосерiја – „каже се човеку мучну, који својим злим поступцима

чини да други почне крв точити од муке“кукавeља, кукавeша – бедник, кукавицалaјавче – опако чељаде, псетолiпца – мршава и слаба особа; која само што не умрелипцoтина – мршава и слаба особаманитeља – „каже се за махниту жену или човека“нагaнштaло – зановетало, преклапалонaзлiја – „пробирач, кокетан, који се прави бољи но што јесте“нaпокeља – „каже се за женско или мушко чељаде које говори или

ради наопако, рђаво“нерабoштiја – нерадник, ленштина

пејоративи за мушке особе

aјта – покварен човек, бекрија, бећарaмак – будалаaсiја – одметник, бунтовникiзрод – онај који је, у духовном смислу, гори него што су му били

родитељи

351


iљавко – разрок човекабдaл – будала, замлатаајдuк – крадљивац, натегаајљaз – нерадан, скитач, беспосличарамсалaк – замлатаанaтемник – проклетникарамiја – непоштен човек који хоће арам да узимабeс – демон, враг, ђаво; синоним: бељај и бељајникбадјaвџiја – беспосличарбалабaн – несразмерно висок, кракат човекбаљoш – невешт, сметен, сулудаст човекбезoчник – онај који стида немабезбaтник – онај који среће немабељaј – ђавобељaјнiк – онај који не доноси срећубесрaмник – човек који нема срамабизгoв брадaш / брадaш – подругљиво за брадатог човекабудала – глупаквашљiвко – онај који има вашигeца – геџа, неспретан и неук сељакгoвно гoла / гoла гузiца – ништакгuзoња – каже се човеку који има велику стражњицу или који много

брине шта ће појестигuтлoња – коме одећа није утегнута како ваља, већ има наборе (гутле)гuтлавко – коме одећа није утегнута како ваља, већ има наборе (гутле)гладнiк / глaднiк – који не може да се заситиглуaн – подругљиво за глувог човекаготовaн – човек нерадан, који чека готовогускaр – „фиг. каже се човеку који се жели да потцени или који није

нико и ништа“дeмбeл – лењивацдeнбeл – лењивацдrљавац – мушкарац који има дрље око очију

352


дrљавко – мушкарац који има дрље око очијудuдук – ленштинадркeља – каже се у непријатељском тону за мрска старцадушевaдник / душовaдник – рђав човек, напрасит, који речима својим

укућанима вади душудушегuбник / душогuбник – човек који не брине много о души, који

често греши и душу губидушмaнин – непријатељеглeнџiја – онај који забушава у радужелeзник – обешењак, спадало забеднiк – који тражи разлоге за свађузадoрџiја – свађалица, кавгаџијазамuженко – слабић, плашљивац, који је под женином папучомзастaрак – стармализијaнћeр – штеточиназлокoбник – онај који прориче, предсказује злозубaн – човек који има велике и нелепе зубезурлаџiја – подругљиво човеку да би се потценило његово порекло и

положајѕвeр – фиг. који има особине звериизeшник – човек похлепан и облапоран, који радо и много једеијaнeт – злочест човек, јогуница и тврдоглавацискoбник – човек који предсказује зло, слути смрт или несрећуискrшник – онај који живи у кршу, ђаво, сатана, или онај који по

нечему личи на ђаволајарамaз – неваљалацјенiчар – фиг. насилник, силеџијајогuн – инаџијакaлкаџија / калкаџiја – убицакaпе – „курвић, курвин син“кaпеогли – „курвић, курвин син“кaпеџик – дем. од кaпеогликaтiљ – убица, крвник, крволоккeља – „баџа, кепец“кoзбаша – насилник

353


кoстреш – „фиг. љуто чељаде и животиња“кабадаiја – јунак, пустахија, човек који не поштује туђе право, који се

радо бије, кавгаџијакавгаџiја – човек који радо замеће кавгукалпaзан – чажљив човек, пропалицакарађoз – несразмерно висок, смешан, човек који није складне грађекарафeјза – смешан или смешно одевен човеккаскaнџiја – љубоморан човеккачaк – онај који се не одазива позиву власти, одметник, хајдуккачкiн / качкiн – онај који се не одазива позиву власти, одметник,

хајдук; „каже се често више у шали за неког живахнијег дечака, младића“

клeчавко – „који није утегнут, коме чакшире нису везане како треба, него му се обесиле низ кукове“

клапоuшије – онај који има клемпаве ушикомiта – одметник, усташкомoрџiја – онај који игра хазардне игре, коцкарконoпац – обешењак, спадалоконопчaр – обешењак, спадалокопiљ / копiљ – фиг. овешењак, вешт, лукавкопиљaк – копилан, обешењаккрвосeрник – „каже се човеку мучну, који својим злим поступцима

чини да други почне крв точити од муке“лажoв / лажoв – „коме је лаж готово професија постала“лажљiвко – човек који много лажемaзнiк – човек који је љубазан из користољубљамасногuз – лаком на масна јеламатрапaз – фиг. варалица, ћифтамечкaр – фиг. бедно одевен човек, онај који носи поцепану и јадну

одећумизевiр – лажовмрдaч – заводникмрзотљiвко – човек који није вредан, лењивацмрсипeтко – онај који не пости када треба (углавном деци)мрсољiвко – слинав човек

354


мудрiло – будала (иронично)муртaт – одметник, издајникнaкaзник – „богаљ, наказног облика мушкарац“нaказ – „наказа, ружно чељаде у у физичком и моралном погледу“нaлeтник – несрећник, спадало, обешењак, ђаво, анатема, баксузнaлет – несрећник, спадало, обешењак, ђаво, анатема, баксузнaмћoр – злочест, пакостан, зловољан човекнaтемник – проклетникнeсмир – несташко, онај који не мирујенабивaч – „означава човека који хоће туђе жене“невoљник – сиромах, просјак, физички дефектан човекнездравeља – лудак, будаласт, сулуд, махнитненaсiтник – прождрљивацненaсит – прождрљивацнепретвoрник – тврдоглав човекнесмiреник – немирко, несташконечастiвник – човек ђавољих особи

355


Листа референци:

Бити, М. (2008). „О суодносу менталних и језичних свјетова из перспективе когнитивне стилистике“. Fluminensia, Ријека, вол. 19, бр. 2.

Божиновић, Н. (1996). Женско питање у Србији у 19. и 20. веку. Београд: Деведесетчетврта; Жене у Црном, пинКпресс.

Де Рјенкур, А. (1988). Жена и моћ кроз историју. Београд.Драгићевић, Р. (2007). Лексикологија. Београд: Завод за уџбенике.Ђорђевић, Т. (1911). О српским женама. Предавање у српском

патриотском друштву, Шабац, 27. 11. 1911. године.Елезовић, Г. (1998). Речник косовско-метохиског дијалекта,

Приштинa: Институт за српску културу.Исић, М. (2007). „Приватност на селу“. У: Ристовић, Милан. Приватни

живот код Срба у 20. веку. Београд: КлиоИсић, М. (2008). Сељанка у Србији у првој половини 20. века. Београд:

Хелсиншки одбор за људска права у Србији. Клајн, И. (2003). Творба речи у савременом српском језику. Суфиксација

и конверзија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.Кораћ, М. (1989). „Сеоска жена у јавном/друштвеном животу – виђење

властитог положаја“. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр 86-87. Нови Сад.

Милић, А. (1989). „Сеоска жена у светлу формалних и неформалних односа“. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр 86-87. Нови Сад.

Павловић, М. (1934). „Речник косовско-метохиског дијалекта од Глише Елезовића“. Гласник Скопског научног друштва XIII. Скопље.

Радовић-Тешић, М. (2000). „Пејоративни називи за женску особу у једном народном говору“. Јужнословенски филолог LVI/3-4. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Ристић, С. (2004). Експресивна лексика у српском језику. Теоријске основе и нормативно-културолошки аспекти. Београд: Институт за српски језик САНУ.

356


Смољанић, В. (1982). „Васпитање мушке и женске деце у сеоској средини“. Психологија. Београд.

Трипковић, М. (1989). „Жена и традиција“. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр 86-87, Нови Сад .

Филиповић, Ј. (2009). Моћ речи: огледи из критичке социолингвистике. Београд: Задужбина Андрејевић.

sanja Miketić

PEJORATIVE TERMs fOR wOMEN AND MEN IN DictioNAry oF KoSoVo AND MEtoHiJA DiAlEct

By GlIGORIJE ElEZOVIć: qUANTITATIVE ANAlysIs AND lIsT Of TERMs

summary

The author of this paper extracted pejoratives for men and women from the first volume of Dictionary of Kosovo and Metohija dialect (Rečnik kosovsko-metohiskog dijalekta) by Gligorije Elezović, counted them and listed them as a little dictionary. The goal of the paper is to show the ratio of pejoratives for men to pejoratives for women. The hypothesis was that, in such a conservative society, there must be many more pejoratives for women than for men. The results do not fully support this hypothesis, as there are more pejoratives for women, but the ratio is not as high as expected.

key words: Dictionary of Kosovo and Metohija dialect , Gligorije Eleyovic, pejoratives, pejoratives for men and for women.

357

CULTURAL CONCEPT AS THE TERM AND THE SUBJECT OF A MULTILINGUAL RESEARCH

Рыжухина галинаEötvös Loránd University, Hungary

CULTURAL CONCEPT AS THE TERM AND ThE sUBJECT

Of A MULTILINGUAL RESEARCH

summary

In the field of modelling of cultural concepts, in particular within the framework of holism, the problem of integrating human approaches into their description is widely discussed. In this paper the process and the results of the reconstruction of the concept ‘work’ will be presented for Croatian, Hungarian, Polish, Russian and Ukrainian languages. The methods in the group/network of research were questionnaires and metaphorical modelling. The report also illustrates the co-influence of the required standards of translation of cognitive terminology and the final multilingual model of the concept.

key words: dynamic framework of research, network of authors, cognitive map, cultural isogloss, cognitive equivalent, standardized translation

1. frameworks of (human) scientific writing (frameworks)

The question which in everyday practice of writing can be turned into a “monster” to any of the authors who produce (human) scientific texts is: how can i make such texts? When writing, we often ask ourselves: Does my text meet the criteria of science? Aren’t there too many/few terms in it? Who is me as the creator of my own scientific writing as a scientist, a linguist? Who is my reader as a scientist, a linguist etc.?

After we have drawn the pragmatic perspective of (human) scientific writing about the linguistics of culture, we are going to present the results and thus try to reconstruct the situation of an experiment on the comparative multilingual description of a cultural concept, namely, ‘work’ (or in Russian, my native as well as working language ‘работа’). The experiment

358

Рыжухина Галина

was conducted by the network of postgraduate students at the Institute of Slavic and Baltic Philology, Budapest Eötvös Loránd University in our two-semester-long cognitive linguistic workshop in 2009/2010.

But first, back to the question: are we used to discussing the language of (human) scientific writing in particular? In response, an example of the terms used in the obviously schematic title of the present paper: ‘concept’, ‘term’, ‘subject of research’ etc., and the example of languages it is written in and about: English as well as Croatian, Hungarian, Polish, Russian and Ukrainian. Obviously, for a person writing a scientific text (or, indeed, any other type of text, e.g. artistic etc.), a set of tools as a whole, in particular a set of its terms should be considered both his/her instrument (= language of writing/we write in, as the English translation of the Russian ‘язык, на котором мы пишем’) as well as, a priori, the subject of his/her writing (= language we write about, as in Russian ‘язык, о котором мы пишем’). It would be more obvious if we took the example of a person, say the writer him/herself or rather his/her left or right hand depending which one he/she uses for writing; for he/she organically just can’t “unscrew” it and “replace” it with the other one – should this happen, he/she will surely turn into another person, most likely into a disabled one.

So, when writing a scientific text, for example, for the network of his/her readers, who do not understand his/her native/working language, including particularly its scientific version, in which, and hence about which he/she writes, this author finds himself/herself in a situation where he/she must make a choice: how can I make a translated version of my (human) scientific text? In particular: can a network of (human) scientists communicate with each other/understand each other in the same way, but – functionally – not with authentic tools but with the help of another natural or even artificial language constructed for special purposes? Will this style/mechanism(s) of writing/translating be mine or someone else’s or universal as well? Will the reaction of the reader to this „not my” text correspond to the reactions expected by myself? Here I have a word-play in Russian „not my” as „немой”, meaning literally „a dumb text”! Thus, staying in the framework of writing about culture I can compare the levels of translation including (human) scientific translation of the languages of and about to playing with the Russian matreshka doll, of course visually rather than logically just like in the network:

359


→ language as a subject of writing, or LS (e.g. Croatian, Polish, Ukrainian etc.) →

→ language of writing about the subject, or LWS (e.g. Hungarian, Russian etc.) →

→ language of translation of writing about the subject, or LTWS (e.g. Russian etc.) →

→ universal language of translation of writing about the subject, or ULTWS (e.g. English etc.) →

Let us note here that the issue of the standards for compliance of tools for languages of writing and translation is not determined for human sciences (Bańczerowski 2008: 59-84). In this approach, the English language of the present paper is just the language of translation, or ULTWS, in which, since it can be considered universal including scientific texts, the question is asked: to write or to translate? In other words, can we consider any natural/constructed ULTWS quite conventional/operational for the special purpose of (human) scientific writing and, if it is not an illusion of universality, then to what extent? Let this remain the first open question of this paper.

As far as the structure of the paper is concerned, it starts with the static framework (see Results) of our multilingual experiment, or from its detailed results to its dynamic framework (see Situation) or brief view of its situation (e.g. participants, languages, terminology etc.).

2. writing about results (Results)

Thus, in medias res, here we are at the smallest of our matreshka dolls: from the “cognitive” outlook outlined above let us describe as a unit of culture and with the help of the tools of cognitive linguistics a model of a concept (= Russian LTWS version of the term ‘понятие’), namely ‘work’ , and more precisely only one of the sets of its components or profiles as each of them can be described within the framework of usage for the concepts of ‘posao’ in Croatian, of ‘munka’ in Hungarian, of ‘praca’ in Polish, of ‘работа’ in Russian, of ‘праця’/’робота’ in Ukrainian (= LS) [see Table 1].

360


Thus, within the framework of the experiment in question, the respondents were asked to answer 16 questions of the following questionnaire: [parameters of the respondents] 1. age, 2. sex, 3. education; [associative questions] 4. what is work (for you)? 5. what are your reactions to the word ‘work’? 6. what can be work? 7. what is the purpose of work? 8. why do you need to work? 9. what is the result of work? 10. what work would you like to do? 11. how is work evaluated by society? 12. is work a value for society? (why?) 13. what is your perception of an unemployed person? 14. give synonyms for the word ‘work’ [linguistic question], 15. what is an ideal (place of) work? 16. which songs, proverbs, and figurative expressions, etc. about work are close to you? [linguistic question].

The result of a (multi)cultural research is to construct with the help of existing language tools a multilingual model of a cultral concept basic to every culture (Степанов 2001: 40-76). Thus, the results of this independent (Stages 3, 4, 5) /joint (Stage 6) [see Situation] research were described in Russian LWS/LTWS and at greater length presented in the article published by the Hungarian Academy of Sciences (Bańczerowski 2009: 243-270). An illustration of the example of the question in the questionnaire shown above:

361


венг

ерск

ийпо

льск

ийру

сски

йук

раин

ский

хорв

атск

ий1.

день

ги(=

pén

zker

esés

)M

ON

EY

день

ги (=

pie

niąd

ze)

MO

NEY

день

гиM

ON

EYде

ньги

(= г

рош

і)M

ON

EYдо

ход

(= z

arad

a)PR

OFI

T

36 %

63 %

31 %

46 %

34 %

2.пр

ожит

ь(=

meg

élhe

tés)

MA

KE

A L

IVIN

G

разв

ить

спос

обно

сти

(= ro

zwija

nie

umie

jętn

ości

)D

EVEL

OPM

ENT

разв

итие

DEV

ELO

PMEN

Tпр

инос

ить

поль

зу(=

при

нест

и ко

рист

ь)B

ENEF

IT

(про

)жит

ь(=

egz

iszt

enci

a)M

AK

ING

A

LIV

ING

24 %

18 %

17 %

14 %

15 %

3.вы

полн

ить

зада

ние

(= fe

lada

t elv

égzé

se)

PER

FOR

MA

TA

SK

само

реал

изац

ия(=

sam

orea

lizac

ja)

SELF

-REA

LIzA

TIO

N

прин

осит

ь по

льзу

BEN

EFIT

опы

т (=

дос

від)

EXPE

RIE

NC

Eуд

овле

тво

рени

е(=

zad

ovol

jstv

o)SA

TISF

AC

TIO

N

9 %

14 %

13 %

14 %

28 %

4.ра

звит

ие, о

бщен

ие(=

fejlő

dés,

közö

sség

)D

EVEL

OPM

ENT

CO

MM

UN

ICAT

ION

соде

ржат

ь се

бя, с

емью

(=

utrz

yman

ie si

ebie

i bl

iski

ch)

KEE

P A

FA

MIL

Y

опы

тEX

PER

IEN

CE

соде

ржат

ь се

мью

(= д

обро

бут

в сі

м’ї)

KEE

P A

FA

MIL

Y

разв

итие

(=

razv

oj)

DEV

ELO

PMEN

T

9 %

14 %

6 %

9 %

18 %

5.пр

инос

ить

поль

зу(=

has

znos

dol

got c

siná

lni)

BEN

EFIT

удов

лет

воре

ние

(= sa

tysf

akcj

a)SA

TISF

AC

TIO

N

успе

хSU

CC

ESS

не л

енит

ься

(= н

е ле

дарь

оват

и)N

OT

BE

LAzY

успе

х (=

usp

eh)

SUC

CES

S

8 %

10 %

5 %

9 %

18 %

Pict

ure

1. D

ata

of th

e qu

estio

nnai

re, t

abul

ar re

pres

enta

tion,

an

exam

ple

Wha

t is t

he p

urpo

se o

f wor

k? К

аков

а це

ль р

абот

ы?

(= R

ussi

an)

362


Legend to the table: columns = five working LSs (in alphabetical order), rows = five of the most frequent responses or profiles for this question. Thus, the quantity and the compound of languages show the number of the authors taking part in the experiment and their native/working LSs (/LWSs) whilst the cells or functionally profiles contain, in addition to their standardized names translated into Russian as LTWS (and the original names in LSs in parentheses) rather than the information about the frequency of such responses in LS in percentage of respondents: 107 in Hungary, 102 in Poland, 95 in Russia, 106 in Ukraine and 121 in Croatia.

Through English ULTWS it may be easy to notice that names found in different columns are frequently repeated: when translating them into Russian LTWS, the author/translator of the final paper tried to reduce a broad variety of groups of the original responses which she received from the authors who had translated separately from their LSs into native Hungarian LWS/working Hungarian LTWS to the minimum standard set of words or profiles such as: [nouns] ‘деньги’ (‘money’), ‘самореализация’ (‘self-realization’), ‘опыт’ (‘experience’), ‘удовлетворение’ (‘satisfaction’), ‘успех’ (‘success’), ‘общение’ (‘communication’) etc., [verbs] ‘прожить’ (‘to live’), ‘приносить пользу’ (‘to benefit’), ‘содержать семью’ (‘to keep a family’) etc. This is how we finally have in Russian LTWS standardized names of all the profiles reconstructed for each of the five LSs (see Table 1). It is worth noting here that in their genetics the original versions of answers or names of our profiles differ most of all in the Hungarian LS; we had to replace/retranslate, for example, verbal words like ‘megélhetés’ (‘livelihood’), ‘feladat elvégzése’ (‘performing a task’) etc. into verbs like ‘прожить’ (‘live’), ‘выполнить задание’ (‘perform a task’) etc., verbal words e.g. ‘pénzkeresés’ (‘earning money’) into nouns e.g. ‘деньги’ (‘money’) etc.

Example: fragment of the description of the profile in question:Fragment 1

363


English version

<...> Work as a purposeful ACTIVITY is perceived by most respondents first of all, through its quite concrete STIMULUS like money or profit – in all cultures [place: the first one] and, secondly, a more abstract RESULT such as: to perform a task – in Hungarian (9%) [third]. Third, outside the result work is associated by the respondents <...> with MOTIVATION (= or needs), that is on the one hand, external, namely: the existence (= to survive) – in the cultural region Hungarian (24%) – Croatian (15% ) [second], to keep themselves, a family – in the region Polish (14%) – Ukrainian (9%) [fourth], and on the other hand – internal such as benefit – in the region Ukrainian (14%) [second] – Russian (13 %) [third] – Hungarian (8%) [fifth], to develop one’s gifts – in the region Polish (18%) – Russian (17%) [second] – Hungarian (9%) – Croatian (18%) [fourth], self-realization – in Polish (14%), experience — in Ukrainian (14%) [third], communication — in Hungarian culture (9%) [fourth]. Fourth, in the aspect of REACTIONS to the process and result of LABOUR the situation is described by the respondents as positive e.g. satisfaction – in the region Croatian (28%) [third] – Polish (10%) [fifth] or success – in the region Russian (5%) – Croatian (18%) [fifth].

Regarding dictionaries (lexicons, reference books, etymological dictionaries etc.) thus, work in the aspect of purpose is associated by the majority of respondents <...> with its particular pragmatic (or less – abstract, as by the Hungarians) stimulus. Besides this, the motivation to work, as many of the respondents think, can manifest itself in a purposeful activity necessitated by specific circumstances as material – in the region Hungarian – Polish – Ukrainian – Croatian [second → fourth], and the more abstract, internal, spiritual – in all cultures [second → fifth]. It can be concluded from the responses thus that the cultural isoglosses can be drawn along the borders of such cultures as Hungarian – Polish – Ukrainian – Croatian [external], and Russian – Croatian <...> [internal, positive].

364


Russian version

<…> работа как целенаправленная ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ воспринимается большинством респондентов с позиций, во-первых, её вполне конкретного СТИМУЛА, как деньги или доход – во всех культурах [место: первое], а во-вторых, более абстрактного РЕЗУЛЬТАТА, как то: выполнение задания – в культуре венгерской (9%) [третье]. В-третьих, вне ситуации результата работа как деятельность ассоциируется у респондентов <…> с МОТИВАЦИЕЙ (= потребностями), с одной стороны, внешней, а именно: существование (= прожить) – в регионе венгерский (24%) – хорватский (15%) [второе], содержать себя, семью – в регионе польский (14%) – украинский (9%) [четвёртое], а с другой – внутренней, например польза – в регионе украинский (14%) [второе] – русский (13%) [третье] – венгерский (8%) [пятое], развитие способностей – в регионе польский (18%) – русский (17%) [второе] – венгерский (9%) – хорватский (18%) [четвёртое], самореализация – в культуре польской (14%), опыт – украинской (14%) [третье], общение – венгерской (9%) [четвёртое]. В-четвёртых, в аспекте РЕАКЦИЙ на процесс и результат ТРУДА ситуация работы описывается респондентами положительно как удовлетворение – в регионе хорватский (28%) [третье] – польский (10%) [пятое] или успех – в регионе русский (5%) – хорватский (18%) [пятое].

Итак, в отношении к словарю работа в аспекте цели ассоциируется у большинства респондентов <…> с её конкретным прагматическим (реже – абстрактным, как у венгров) стимулом. Кроме того, мотивация к работе, по мнению многих респондентов, может проявляться в ходе целенаправленной деятельности, вынужденной обстоятельствами как конкретными материальными – в регионе венгерский – польский – украинский – хорватский [второе → четвёртое], так и более абстрактными внутренними, духовными – во всех культурах [второе → пятое]. Так, по данным анкет, здесь культурную изоглоссу можно прочертить вдоль границ культур как венгерской – польской – украинской – хорватской [внешнее], так и русской – хорватской <…> [внутреннее, положительное].

365


Referring to the article mentioned above, the eleven associative questions or rather the answers to them are presented in a tabular form and described in a similar way (see Fragment 1). Thus, each of the tables presenting the responses is described by an – also standardized – set of lexemes taken from the composite definition of the meaning of ‘work’ on the basis of the most popular Croatian/Hungarian/Polish/Russian/Ukrainian explanatory dictionaries, composed by the authors in their own LSs on the stage of the preliminary linguistic analysis of ‘work’. In the commentary to this table such words are marked with capital letters: ACTIVITY, RESULT, LABOUR etc. Further, to describe the tables each of the eleven questions was presented in the form of standard metaphorical oppositions common in all LSs such as: ‘specific’ – ‘abstract’ (stimulus), ‘external’ – ‘internal’ (motivation), ‘positive’ – ‘negative’ (assessment). As a conclusion, first we evaluated the degree of coincidence of information about work/’work’ in all the LSs, in general in the questionnaires and dictionaries used at the beginning of the research, and also (and this was new) “drew” cognitive maps of ‘work’ with cultural isoglosses on it. The frequency of the profiles shows, however, that the cultural isogloss for Hungarian LS passes through the territory of languages Hungarian – Croatian – Polish, which confirms our hypothesis about the regional proximity of these neighbouring cultures (Рыжухина 2009).

As it has been noted above, when looking for an equivalent shorter translation of the responses from Hungarian LWS/LTWS into Russian LTWS in search of the so called cognitive equivalents, I had partly to change parts of speech and to look for semantic synonyms, for example: ‘деньги’ (‚money’) – ‘доход’ (‚profit’), ‘существовать’ (‚to exist’) – ‘прожить’ (‚making a living’) etc. Could these be considered cognitive equivalents? Let this be the second open question of this paper.

3. writing about a situation (situation)

The procedure applied for the experiment on questioning respondents (let us call it ’the factor of a respondent’) itself in each of the LS was the conventional scheme, described in detail in literature on cognitive studies and sociolinguistics (Tolcsvai Nagy 2006; Тер-Минасова 2000

366


etc.). Taking into consideration, however, that our research as well as its description (let us call it ’the factor of a writer’) is multilingual, we can add to the already well-known facts our own observations according to the following model: scientific fact → its assessment (plus/minus):• Stage 1 (= factor of a writer): to choose the cultural concept to

describe. The fact is: in the Hungarian LS there is no contextual distribution of lexemes ‘work’/’labour’ as we have it for example in Russian ‘работа’/’труд’, so the choice of a Russian LS lexeme ‘работа’ for analysis was forced by its Hungarian version; the pluses are: a) in Russian cultural linguistics we only have a concept for ‘labour’, but do not have any for ‘work’, b) so we can extend the field for comparing concepts of ‘work’/’labour’ in pair with those in other LS, in particular due to their similar language statuses or derivations as well as usage; the minuses are: possibly we have to step over the boundaries of the present (e.g. Russian) scientific tradition.

• Stage 2: to prepare the questionnaire. The fact is: all the authors received a questionnaire made for the Hungarian respondents, which each of them translated into their own LSs; the minuses are: a) the questionnaire does not take into account the lexical status of the lexeme ‘work’ itself (= factor of a writer), b) thus, in different LSs the respondents had to answer different questions as they associated them, with the cultural experience of their own; some of them were even embarrassed about the circumstances (= factor of a respondent); the plus is: the questionnaire is quite abstract as well as universal, which gives us a chance to find maximum cultural conditions to compare the received associations.

• Stage 3 (= factor of a writer): the preliminary analysis of linguistic (= the vocabulary and corpora) status of the lexeme ‘work’ in each LS. The fact is: the authors with multi-scientific backgrounds did not fix the amounts and structures of dictionaries and monographs required; the minus is: for some LSs (e.g. Ukrainian, Croatian) there is no full-fledged national corpus of texts.

• Stage 4: to interview the groups of respondents. The fact is: the authors have not developed a unified scheme, for example in the form of a small memo, of interviewing the respondents (e.g. the

367


amount of the standard groups according to sex, age, education, place of polling via the Internet or face-to-face in proportion to the number of respondents, monosyllabic one word/polysyllabic replies etc.); the minus is: in topical LSs the groups of respondents are not equal in these parameters (= factor of a writer); the plus is (perhaps as a hypothesis): in the framework of creativity the degree of loyalty of its respondents to the present survey for each LS can be established, and hence the credibility of his/her answers (= factor of a respondent).

• Stage 5 (= factor of a writer): to classify the data and to work out the principles of naming groups or profiles. The fact is: each of the authors grouped the answers and gave the names based on their own scientific intuitions and individual results of preliminary analysis of the lexeme ‘work’; the plus is: each of the authors used the set of basic cognitive terms in their LWSs; the minus is: the authors used the scientific traditions for their own LWSs.

• Stage 6 (= factor of a writer): to prepare the final publication in one of the LTWSs, which was Russian. The fact is: the editor with native Russian LS/LWS gets the material made for each LS with examples and terminology in native/not native Hungarian LWS/LTWS; the minus is: the author of the summary analysis has to a) change the original composition and the title of the groups, b) replace, according to its function, the terminology and its original context into the Russian ones; the plus is: opportunity to choose for our profiles the standards of their composition and names from a set of various LS models presented by each of the authors.As a conclusion, with the expansion of the idea of networks

including in particular scientific communication, the need for multilingual/multicultural reconstructions and thus the amount of similar research is likely to increase in the nearest future. Since the boundaries between the cultures are becoming rather personal than social, linguistic activity should be turned into constructing with the help of unified/translated cognitive tools effective connections within/between the network(s) of numerous researches integrating different languages/regions into an open multicultural space.

368


References:

Bańczerowski, J. (2008). A világ nyelvi képe. Budapest: Tinta Könyvkiadó.Bańczerowski, J. et al. (2009). Концепт работа в венгерском, польском,

русском, украинском и хорватском языках: сопоставительный анализ по данным анкетирования. Studia Slavica Academiae Scientiarum Hungaricae 2: 243–270.

Tolcsvai Nagy, G. (2006). A szövegtipológia megalapozása kognitív nyelvészeti keretben. In: Szöveg és típus : szövegtipológiai tanulmányok (G. Tolcsvai Nagy, ed.), Budapest: Tinta Könyvkiadó, 64-90.

Рыжухина, Г. В. (2009). Когнитивный анализ концепта работа в русском языке (на материале анкетирования). Modern Filológigi Szemle 1-2. http://www.mfszemle.hu/lapszamok/.

Степанов, Ю. С. (2001). Константы: Словарь русской культуры. Москва: Академический Проект.

Тер-Минасова, С. Г. (2000). Язык и межкультурная коммуникация. Москва: Слово.

369


Рыжухина галина

КУЛьТУРНыЙ КОНЦЕпТ КАК ТЕРМИН И пРЕДМЕТ МНОгОяЗычНОгО ИССЛЕДОВАНИя

Резюме

В сети наук о культуре, в частности с позиций письма о культуре, открытым остаётся вопрос о выборе моделей реконструкции и языков описания культурных концептов. В статье на примере профиля ‘Какова цель работы?’ даются в табличном представлении результаты, а также пошаговый план процесса эксперимента по сопоставительному описанию концепта ‘работа’ в венгерском, польском, русском, украинском и хорватском языках. Автор(ы) одновременно использовали такие методики сбора и обработки данных, как анкетирование и лексикографическое и метафорическое моделирование. Основной вопрос статьи: на каком языке создать/на какой язык перевести набор основных когнитивных терминов, которыми должны оперировать все авторы подобного многоязычного исследования? В связи с этим разрабатывается концепция о сетевой организации языков предмета, письма и перевода, в рамках которой показано, как выбор языка письма, в частности способов перевода венгерской когнитивной терминологии на русский язык, влияет на результат моделирования заданного концепта.

KLJUčNE REčI RUSKI

Julijana Vuco

Sticky Note

Ключевые слова: динамические рамки исследования, сеть авторов, когнитивная карта, культурная изоглосса, когнитивный эквивалент, стандартизованный перевод

EditionPHILOLOGICAL RESEARCH TODAY

Chief editorJulijana Vučo

Assistants in text preparation:Andrea Žerajić

Barbara JovanovićMarija Pejić

Ivana SkenderovićAna Stanojević

Nemanja Vlajković Katarina zavišin

Aleksandra Šuvaković

Proofreading:zorica Ivković - Savić

English translation and proofreading:Dunja ŽivanovićTatjana čikara

Published by:Faculty of Philology at the University of Belgrade

for publisher:Aleksandra Vraneš

Technical editor:Željka Bašić Stankov

Visual layout:Nemanja Vlajković

Print:BELPAK, Belgrade

Copy500 pieces

ISBN 978-86-6153-083-8

PROVERITI DA LI SU SVI PODACI U REDU

Julijana Vuco

Sticky Note

Da ih ređamo po abecednom redu?

EдицијаФИЛОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ДАНАС

главни и одговорни уредникЈулијана Вучо

Сарадници у припреми за штампуАндреа Жерајић

Барбара ЈовановићМарија Пејић

Ивана СкендеровићАна Станојевић

Немања Влајковић Катарина Завишин

Александра Шуваковић

Лектура и коректураЗорица Ивковић

превод на енглески и лектура текста на енглескомДуња Живановић

Татјана Чикара

ИздавачФилолошки факултет Универзитета у Београду

За издавачаАлександра Вранеш

Технички уредникЖељка Башић Станков

Ликовно решење:Немања Влајковић

Штампа:БЕЛПАК, Београд

Тираж:500 примерака

ISBN 978-86-6153-083-8

PROVERITI DA LI SU SVI PODACI U REDU

Julijana Vuco

Sticky Note

Da ih ređamo po AZBUCNOM REDU?

Julijana Vuco

Sticky Note

A CIP? KO ce to i gde ce da se stavi?

Nikolic, Sarcevic Depersonalizacija u komunikaciji, strane 255-267.

Documents

Transcript of Nikolic, Sarcevic Depersonalizacija u komunikaciji, strane 255-267.