Iz ikonografije željeznodobnog „bestijarija“ Balkana: Vepar / From the Iconography of the Iron...

СРПСКО АРХЕОЛОШКО ДРУШТВО

XXXIV ГОДИШЊИ СКУП

Програм, извештаји и апстрактиКраљево, 26-28. мај 2011. године

Приредили: Душан Михаиловић и Војислав Филиповић

Издавач: Српско археолошко друштво, Београд

За издавача: Душан Михаиловић

Штампа: Дуга, Краљево

Тираж: 150

Бесплатан примерак

3

XXXIV Скупштина и годишњи Скуп Сад, Краљево, 26–28. мај 2011. године

ЧЕТВРТАК 26. МАЈ 2011.

од 10h Пријављивање учесника у Народном музеју у Краљеву, уплата обавезне котизације од 1.400 дин., преузимање идентификационог беџа и штампаног материјала

13h Свечано отварање са уводним рефератимаПоздравна реч: градоначелник Града Краљева, Љубиша Симовић директор Народног музеја, Драган Драшковић директор Завода за заштиту споменика културе

Краљево, Гордана ГаврићУводни реферати: мр Вера Богосављевић Петровић, Од Округли-

це до Влашке главе Татјана Михаиловић, Краљево и Рашка у анти-

ци и средњем веку

14h Коктел

Секција за праиСторијСку археологију

16,00-19h Прелаз из средњег у горњи палеолит у југоисточној Европи

(сесија, Д. Михаиловић) B. Kavur, Lekcije iz Divjih bab I. Jesmo li ih naučili? I. Karavanić, Nova istraživanja kasnog musterijena u

Hrvatskoj Т. Доганџић, Микромустеријен источне јадранске обале:

анализа кремене индустрије са локалитета Биоче (Црна Гора)

Р. Бунарџић, Палеолитски слој у згради Арсенала на Петроварадинској тврђави

4


Д. Борић и В. Димитријевић, Пећина изнад Трајанове табле и прелаз из средњег у горњи палеолит у Ђердапу

Д. Михаиловић, Улога подунавског коридора у ширењу горњег палеолита у јужној Панонији и на централном Балкану

Љ. Схаламанов-Коробар, Палеолитска истраживања у микрорегионима Р. Македоније

A. Darlas, The Middle to Upper Palaeolithic transition in Greece

A. Belén Marín, Middle Palaeolithic faunas in Mount Carmel (Israel). Implications for human evolutionary studies

Дискусија / Discussion

19,00 Промоција књиге Момира Вукадиновића, Примена гео-физике у археологији, учествују: др Драгана Антоновић и аутор.

ПЕТАК 27. МАЈ 2011.

9–15h Рад по секцијама и презентација постера

Секција за праиСторијСку археологију

Насеље и стан неолитскога човека на Балкану (сесија, А. Црнобрња)

И. Толевски, Неолитске архитектонске конструкције на архелошким локалитетима у Македонији

А. Црнобрња, Систематска археолошка истраживања позновинчанског насеља на Црквинама у Стублинама – кампања 2010. године

5


В. Пецикоза, Однос природног окружења и организације насеља базирана на економији на примеру локалитета Петница – насеље испред Мале пећине

С. Витезовић, Радионичка места на неолитским насељи-ма – проблеми интерпретације и прелиминарни резулта-ти

Дискусија

Ђ. Обрадовић, Прелиминарни резултати анализе макро-биљних остатака са неолитских налазишта у средњем Поморављу

И. Стојановић, Прелиминарни резултати анализе фауне са локалитета Слатина - Турска чесма (Сонда XVII, кам-пања 2009)

О. Перић, Налази од спондилуса и глицимериса из винчан-ских насеља у Дреновцу и Својнову - Моравско – вардар-ски пут размене

Дискусија

Нова истраживања на локалитетима Бубањ и Велика хумска чука и њихов значај за културно-хронолошку детерминацију металног доба на централном Балкану и суседним областима

(сесија, А. Булатовић) М. Стојић, Бубањ – најновија археолошка истраживања

Д. Милановић, Енеолитски културни слојеви на Бубњу и Великој Хумској Чуки – прелиминарни резултати

6


А. Булатовић, Значај локалитета Бубањ и Велика хумска чука за детерминацију бронзаног доба у Поморављу

С. Витезовић, Коштана индустрија са Бубња – прелими-нарни резултати

Дискусија

Ј. Булатовић, Остаци животиња из енеолитских објека-та на налазишту Бубањ

Н. Миладиновић-Радмиловић, Конгениталне аномалије на хуманом остеолошком материјалу пронађеном на ло-калитету Бубањ у Новом Селу

Д. Митревски, Почетак енеолита у долини Вардара и ре-лације са долином Мораве

S. Alexandrov, Bubanj and Radomir-Vahovo. Some chronological parallels

Дискусија

Секција за праисторијску археологију (секција, Ј. Вуковић)

М. Лопичић, Примена квантитативних анализа за сагле-давање исхране заједница касног горњег палеолита и мезолита на Балканском полуострву

В. Живанић, Камене алатке са модификованом радном површином

7


Д. Милановић, Локалитети Чернавода III-Болераз кул-турног комплекса у Србији: стање истражености и про-блематика

Г. Чађеновић, Енеолитски слој на локалитету Бедем у Маскару

Дискусија Д. Антоновић, Дистрибуција предмета од калајне бронзе

у Србији А. Папазовска, Почетак раног гвозденог доба у Македо-

нији - елементи са севера M. Blečić Kavur, Iz ikonografije željeznodobnog „bestijarija“

Balkana: Vepar

И. Меденица и В. Филиповић, Топографија и типологија тумула у области Пиве (Црна Гора)

Д. Филиповић, Прелиминарни резултати анализе макро-биљних остатака са локалитета Бешка-Калакача

Дискусија

8


Секција за клаСичну археологију

Interpretatio romana аутохтоних култова у римским

провинцијама на Балкану (сесија, С. Петковић)

Љ. Васиљевић, Култ бога Силвана у римским провинција-ма у Србији

Б. Племић, Силван и Дијана као Interpretatio romana епи-хорских божанстава на централном Балкану

Н. Гавриловић, Разматрања о култу Теос/Зевс Хипсисто-са на територији Централног Балкана

Г. Јеремић, Иконографија трачког, грчког и оријенталног Орфеја на касноантичким мозаицима, са посебним освр-том на представе из Виндена и Рацијарије

Дискусија Б. Вранешевић, Муза – божанска Премудрост: један ан-

тички мотив и његова трансформација у хришћанском контексту

С. Петковић, Утицај аутохтоног култа на симболичку функцију римских фибула из Србије

Н. Миладиновић-Радмиловић и С. Петковић, Примери погребног ритуала на касноантичкој некрополи Равна (Timacum Minus)

9


С. Гацовић, Interpretatio Graeca/Latina et Christiana у бас-мама Прича господња код Влаха североисточне Србије

Дискусија

Најновији резултати истраживања римских налазишта у Србији: Археологија у служби заштите

(сесија, М. Живић) М. Живић, Заштитна археолошка истраживања куле I

Ромулијане 2009/2010. године

Т. Чершков и Г. Јеремић, Заштитна археолошка истра-живања југоисточног дела ранохришћанске некрополе у Јагодин мали у Нишу на траси булевара Војводе Мишића

М. Лазић, Римски пут Via Militaris код Цариброда

Дискусија

М. Алексић Чеврљаковић, Проблеми заштите археолош-ког културног наслеђа на територији Завода за заштиту споменика културе из Краљева

Ј. Цвијетић, Римски прстен из Руме са љубавном или ре-лигиозном поруком

М. Вујовић, Panem et Circenses у Виминацијуму: иконог-рафска сведочанства

Р. Арсић, Утицај кишне ерозије на археолошка налазишта Дискусија

10


Секција за Средњовековну археологију

Нова открића у средњовековној археологији

(сесија, Е. Зечевић) Ј. Ђорђевић и В. Ђорђевић, Резултати археолошких ис-

траживања локалитета Старчево - Ливаде 2010. године

Д. Премовић-Aлексић, Археолошко истраживање средњовековних хумки на подручју Сјенице и Тутина у 2010. години

Ђ. Јанковић и Д. Радичевић, Дупљаја - Град, истражи-вања средњовековног утврђења

Г. Гаврић, Манастир Милентија у светлу нових архео-лошких и архитектонских истраживања

Дискусија

Д. Радичевић, Археолошка истраживања на Руднику у 2009 - 2010. години

М. Брмболић и К. Лазаревић, Резултати систематских археолошких истраживања у манастиру Манасија 2005 - 2010. године

E. Зечевић и С.Фидановски, Мраморје у Перућцу, нова сазнања

Дискусија

11


Секција за средњовековну археологију (секција, Е. Зечевић)

Д. Џомба и Н. Шошић, Антрополошка обрада скелета са локалитета Голобок на потезу „Ума“ код С. Паланке

М. Бугар, Рановизантијско утврђење на локалитету Бе-дем - кампања 2010.

Д. Рашковић, Рановизантиско висинско утврђење Укоса у Град Сталаћу

Ђ. Јанковић, Крупа на Врбасу

Дискусија

15h Пауза за ручак

16h Одржавање XXXIV редовне Скупштине Српског архе-олошког друштва

20h Заједничка вечера

СУБОТА 28. MAJ 2011.

10h Обилазак тврђаве Маглич и манастира Жича. По жељи, могућа је посета и палеолитском налазишту Самаила код Краљева

12


ИЗВЕШТАЈ О РАДУ УПРАВНОГ ОДБОРА

У прошлој години Управни одбор је одржао четири сед-нице. Расправљало се о примени новог Статута, издавачкој де-латности и начинима за обезбеђење додатних средстава за рад Друштва. Чланству је упућен позив за пререгистрацију секција (на начин и у складу са изменама Статута), а за штампу су при-премљени нов број Гласника Српског археолошког друштва и монографија Бранка Дрче о новчаном систему касноримског цар-ства. Највише времена посвећено је организацији Избор-не скупштине на којој ће по први пут рад бити организован по сесијама. У њиховом раду ове године ће учествовати и бројни стручњаци из суседних земаља.

Душан МихаиловићПредседник Српског археолошког друштва

13


ИЗВЕШТАЈ О ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ САДЗА ПЕРИОД ОД 01. 01. 2010. до 31. 12. 2010. год.

Приходи

1. Уплата за пројекте 170.000,00

2. Остали приходи 1.447,76

СВЕГА ПРИХОДИ: 171.447,76

Расходи

1. Трошак дневница 168.000,00

2. Трошак платног промета 1.420,00

СВЕГА РАСХОДИ: 169.420,00

Подносилац извештаја

Драгана Илић

14


ИЗВЕШТАЈ О РАДУ СЕКЦИЈЕ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ АРХЕОЛОГИЈУ

Београд 23.01.2011. године

Како редовни јесењи састанак Средњовековне секције САД није одржан током октобра 2010., као што је то до сада био обичај, због интересовања колега и на иницијативу неколицине њих заказан је ванредан састанак, који је одржан 23. 01. 2011. у просторијама Народног музеја у Београду. Састанку, са почетком рада у 11,00, је присуствовало 25 колега, чланова Друштва, који су и до сада били активни у раду Секције за средњовековну архе-ологију. Састанак је уговорен са циљем да се разговара о будућем раду у оквиру Српског археолошког друштва, будући да је допуна-ма и изменама Статута САД, који је усвојен у Нишу на Годишњој скупштини Друштва у јуну 2010. године, чл. 10 регулисана нова организацијска шема Друштва. У међувремену је на адресе члан-ства пристигао допис председника Друштва др Д. Михајловића с предлогом УО САД о начину организовања годишњег скупа САД, чија садржина је била други повод за састанак. У складу са овим састанак је вођен према следећим тачкама дневног реда: 1. Нова организација Друштва 2. Предлог за тему сесија 3. Разно

1. Након расправе у којој је већина учествовала договорено је и једногласно усвојено да се, сходно статутарним променама, за Скупштину САД која усваја Секције Друштва припреми и потпи-ше Предлог за реконституисање Секције за средњовековну археологију. Предлог је сачињен и потписан од стране колега и биће уз овај извештај прослеђен управи Друштва како би се на-

15


шао на дневном реду Скупштине за усвајање. Такође је договоре-но да се предлози за новог председника секције разматрају након усвајања од стране Скупштине САД.2. По другој тачки дневног реда, која се тиче рада по сесијама на следећем годишњем скупу Друштва (у Краљеву, ове године), након расправе и више предлога за тему сесија одлучено је да мр Е. Зечевић, као још увек важећи председник секције, доста-ви УО Друштва предлог теме за сесију с кратким образложењем до 15.02. Одлучено је да тема не буде уско тематска, већ у фор-мулацији „Нова открића у средњовековној археологији“ како би постојао континуитет рада Секције за средњовековну археоло-гију.3. Под овом тачком колега Т. Чершков из Завода за заштиту спо-меника културе у Нишу је подсетио присутне на позив управи Друштва да организује научни скуп поводом обележавања 2000 година хришћанства који би се одржао у Нишу, о коме се причало на претходне две годишње скупштине. Наиме по његовим речима у Нишу ће 2013. бити свакако одржан скуп Византија и Ниш, као и до сада, а зна се и да Центар за црквене студије такође орга-низује скуп тим поводом, али да би Српско археолошко друштво, уз сарадњу и под покровитељством нишких установа заштите, свакако требало да се укључи. Након расправе договорено је да Секција упути предлог УО САД за чланове будућег организа-цијског одбора, да то буду: Марица Максимовић, Народни музеј у Нишу и Тони Чершков, за заштиту споменика културе у Нишу, као и др Ђорђе Јанковић, Филозофски факултет у Београду. Уз председника Друштва треба предложити још једног античара, о чему би требао да одлучи УО, као и о евентуалној суорганизацији са још неком заинтересованом научном институцијом. Колега Т. Чершков је такође пренео своју забринутост поводом организовања истраживања на деоницама аутопута (ко-ридор 10 и 75), у која археолози нишког завода нису укључени.

16


Пренео је да се нишки завод тим поводом обраћао Министарству културе РС и Министарству за инфраструктуру РС, али да ни-каквог реаговања није било. Предлог да се преко УО упути на-длежнима упути једно писмо протеста уз предлог за укључење археолога из других институција у тај пројекат истраживања, као и да се у састав формираних комисија за кординацију послова на источној и јужној деоници аутопута укључи и представник САД, односно председник, је добио подршку.

У Београду 24.01.2011.

Емина Зечевићпредседник Секције

17


ОДБРАЊЕНИ РАДОВИ НА ОДЕЉЕЊУ ЗА АРХЕОЛОГИЈУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

У БЕОГРАДУ У 2010. ГОДИНИ

ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ

• Бобан Трипковић – Домаћинство и заједница у касном неоли-ту централног Балкана

• Гордана Јеремић – Касноантички мозаици из профаних обје-ката на тлу провинцијаDacia Ripensis, Dacia Mediterranea и Dardania

• Надежда Гавриловић – Култови малоазијских и сиријских бо-жанстава у римским провинцијама на централном Балкану

• Марко Порчић – Археологија винчанских кућа: теоријско-методолошки оквири, проучавање демографије и друштвене структуре

МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ

• Татјана Рајковић – Сарматска збирка Музеја Војводине у Но-вом Саду

• Светлана Петаковић – Свакодневно и ритуално у исхрани старих Египћана

• Сотариос Фотакидис – Средњовековна архитектонска плас-тика из Хадријанове библиотеке у Атини

• Александра Голубов – Сахрањивање Сармата у Банату• Тијана Пештерац – Могућност примене геоелектричне про-

спекције у проучавању римске архитектуре на примеру виле Рустике, локалитет «Анине» код Лајковца

• Војислав Ђорђевић – Археолошка налазишта и налази средњовековног периода на територији југозападног Баната

• Ивана Панџић – Културне везе неолита Босне и Херцеговине са неолитом суседних области

18


• Александар Алексић – Стратиграфија вишеслојног насеља Бубањ код Ниша и њен значај за праисторију нишког краја

• Радивојевић Миљана – Металургија бакра раноенеолитског периода на тлу централног Балкана

• Ивана Пантовић – Амулети са неолитских локалитета у Ба-нату

• Весна Живанић – Предмети од камена са неолитских локали-тета средњег Поморавља

МАСТЕР СТУДИЈЕ

• Радмила Балабан – Индикатори сукоба у позном неолиту: трагови пожара у насељима и кућама винчанске културе

• Моника Милосављевић – Теоријске перспективе у истражи-вању дивљег човека као концепта другог у археологији

• Михајловић Владимир – Паусанија и археолошка документа-ција

• Стефан Милошевић – Тафономске карактеристике и та-фономски карактери акумулације животињских остата-ка на палеолитском налазишту Хаџи Проданова пећина код Ивањице

• Јелена Булатовић – Остаци фауне из затворених енеолитских целина на налазишту Бубањ код Ниша

• Олга Перић – Просторна анализа неолитских насеља средњег Поморавља

• Тамара Мицковић – Барке у свакодневном животу и религији Египта и Старог Царства

• Милена Васић – Анализа тешке фракције на локалитету Ча-талхујук

• Нино Роси – Методологија обраде археолошког материјала у музејским депоима на примеру материјала из Куће 7 са лока-литета Винча-Бело брдо

19


ДИПЛОМСКИ РАДОВИ

• Жељана Калинић, Оруђе од глачаног камена из Винче са ар-хеолошких истраживања 1998-2004.

• Тамара Лазаревић, Остаци фауне и представе животиња на палеолитским налазиштима у франко-кантабријској регији

• Милица Јовановић, Културни обрасци на преласку из средњег у горњи палеолит

• Јелена Живковић, Сребро код Скордиска и анализа сребра са локалитета Жидовар

• Мартина Крстић, Налази и налазишта старијег гвозденог доба у нишком и сврљишком крају

• Иван Радишић, Накит Басараби културе и тзв. трако-кимер-ски хоризонт са подручја Централног Балкана

• Светлана Костић, Метални делови појаса у културама гвозде-ног доба на територији Србије

• Мирослав Бирцлин, Хоризонтална стратиграфија вишеслој-ног насеља локалитета Жидовар

• Оливера Некић, Керамичке фигурине бронзаног доба на те-риторији централног Балкана

• Невена Гутовић, Келтски налази на територији источне Ср-бије

• Марјановић Марко, Келти и путеви новца на Балкану• Весна Станимировић, Употреба поленских анализа у архео-

логији • Бојана Филиповић, Примена дигиталних технологија у

вођењу теренске документације • Петар Стевановић, Утицај пољопривреде неолита на природ-

ну околину Мађарске: детаљно проучавање регије Матре• Милица Цветковић, Примена георадара и методе електрич-

ног резистивитета у археологији • Раде Милић, Улога материјалног културног наслеђа и фор-

мирању колектоивног идентитета• Мирјана Узелац, Идентитети у раном гвозденом добу Грчке

20


• Марија Радосављевић, Улога археологије античке Грчке у формирању националног идентитета

• Александар Величковић, Римски лимес у Доњој Панонији на територији Србије

• Марија Савић, Античке сполије у црквеним споменицима Ко-сова и Метохије

• Марија Аћимовић, Представа Медузе на камејама са тери-торије Србије

• Љиљана Парежанин, Римско насеље на Панику код Билеће• Петра Здравковић, Археолошка збирка Основне школе „Мића

Стојковић“ у Умчарима• Марјан Вукосављевић, Храмови римског периода на тлу Ср-

бије• Светлана Ивковић, Интеракција сарматске и римско - про-

винцијалне материјалне културе у Бачкој - студија случаја сарматског гроба из Фекетића

• Милош Живановић, Иконографија суровости: сцене мучења и погубљења на тера сигилати из Србије

• Сајдл Александар, Хералдика на средњовековним археолош-ким налазима из Босне и Херцеговине

• Јелена Премовић, Наушнице се једном биконичном јагодом на Балканском полуострву

• Вијолета Јанковић, Јустинијанова куга, њене последице и везе са досељавањем Словена

• Јелена Јовановић, Старосна структура становништва Горње Мезије на основу надгробних споменика и антропо-лошких резултата

• Милош Арсић, Односи Египта са афричким областима то-ком династичког периода

• Урош Матић, Египат и Егеја у III i II миленијуму п.н.е.: Кул-турни контакти и културне трансформације

21


РЕЗИМЕИСекција за праиСторијСку археологију

Прелаз из средњег у горњи палеолит у југоисточној Европи(сесија, Д. Михаиловић)

Boris Kavur, Univerza na Primorskem, Znanstveno-raziskovalno središče Koper, Inštitut za dediščino Sredozemlja

LEKCIJE IZ DIVJIH BAB I. JESMO LI IH NAUČILI?

Bedrena kost mladog jamskog medvjeda s rupicama, iz Divjih bab I, predstavlja jedan od najbolje diskutiranih arheoloških predmeta iz vremena starijeg kamenog doba, uopće! Njegova objava, reakcije na objavu, te daljnja istraživanja stručnjaka, koja su se usmjerila u preciznije analize predmeta i datacije njegova konteksta nalaza, promijenile su standarde kako o analizama koštanih predmeta, tako i o samoj dataciji nalazišta. S druge strane, sa znatno su manje publiciteta bile praćene objave kamenih alatki i ostalih koštanih predmeta nađenih na istome nalazištu. Kamene alatke nisu bile tretirane u odnosima između funkcionalno i stilski prepoznatljivim komadima – koma-dima koji odražavaju mjesne potrebe, tj. nose informacije o široj »kulturi«. Isto tako, u širi kontekst, odnosno u raspravu o tehnološkim promjenama, tj. inovacijama nisu bili uključeni i drugi nađeni koštani predmeti. S vremenom, rasprava o nalazima se razdvajala u dvije krajnosti – u analize nalazišta i nalaza, te u rasprave o kognitivnim i muzikalnim sposobnostima neanderta-laca. Oba vidika, međutim, izgleda da nisu uopće bila povezana….. No iz 15 godina rasprava naučili smo se tomu da je »pravilnost« u arheologiji problem epistemologije i ne arheološkog zapisa, tj. analitičkih tehnika. Ili ne?

Ivor Karavanić, Odsjek za arheologiju, Filozofski fakultet, Sveučilište u Zagrebu

NOVA ISTRAŽIVANJA KASNOG MUSTERIJENA U HRVATSKOJ

Nalazišta Hrvatskog zagorja (Krapina, Vindija, Velika pećina) če-sto se spominju u svjetskoj arheološkoj i paleoantropološkoj literaturi zbog značajnih nalaza fosilnih ljudi i njihovih materijalnih kultura. Nalazi iz špi-

22


lje Vindije važni su za rješavanje pitanja nestanka neandertalaca i prijelaza srednjega u gornji paleolitik u srednjoj Europi i na Balkanu. Štoviše, uzorci neandertalaca s tog lokaliteta korišteni su nedavno za rekonstrukciju nean-dertalskog genoma. Dok je asocijacija Vindijskih neandertalaca i kasnog mu-sterijena u sloju G3 jasna, industrija sloja G1 različito je interpretirana. U zadnje je vrijeme provedeno više analza vindijskih artefakata (Karavanić i Patou-Mathis, Bruner, Zilhao), te istraživanja kasnih muste-rijenskih nalazišta u Dalmaciji (Mujina pećina, Velika pećina u Kličevici, Kaštel Štafilić - Resnik). Mujina pećina prvo je kronometrijski datirano nala-zište srednjega paleolitika na istočnoj jadranskoj obali. Nalazi musterijenske materijalne kulture i faune s tog i drugih nalazišta važni su za rekonstrukciju ponašanja neandertalaca u jadranskoj regiji. Poseban izazov, u metodološ-kom smislu, predstavlja istraživanje podvodnoga srednjopaleolitičkog nala-zišta Kaštel Štafilić (Resnik). Kontroverze oko arheološke evidencije iz špilje Vindije i preliminar-ni rezultati novih istraživanja u Dalmaciji bit će izneseni u ovom predavanju.

Тамара Доганџић, Београд

МИКРОМУСТЕРИЈЕН ИСТОЧНЕ ЈАДРАНСКЕ ОБАЛЕ: АНАЛИЗА КРЕМЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ СА ЛОКАЛИТЕТА БИОЧЕ

(ЦРНА ГОРА)

За средњи палеолит обалских подручја јужног Балкана (Хрват-ска, Црна Гора, Грчка) карактеристичне су индустрије које су називане микромустеријеном, чија је главна одлика мала величина артефаката, као и низак ниво ламинарности одбитака и левалоазијенског индекса. Иако су средњепалеолитске микро-индустрије познате широм Европе и Блиског Истока, често нису укључене у тумачења варијабилности средњепалеолитских индустрија, нити постоји консензус о њиховој интерпретацији. Мала величина артефаката може бити последица не-колико различитих фактора, као што су: 1) одсуство локалних сирови-на већих димензија; 2) интензивно коришћење извора сировине што би допринело већој учесталости артефаката мањих димензија чији би се број повећавао како процес производње одмиче; ова појава би се такође осликавала и у типолошком погледу, где би величина оруђа које је ин-тензивно коришћено и више пута ретуширано била мања; 3) постојање независног технолошког процеса који је усмерен на производњу одби-така и алатки малих димензија (као што су, на пример, језгра на одби-

23


цима). Главна разилажења у интерпретацији ових индустрија тичу се питања намере која доводи до израде артефаката малих димензија. Са једне стране, ове индустрије су интерпретиране као одговор на вели-чину локално доступне сировине, која је малих димензија и директно утиче на величину артефаката. Са друге стране, поједина тумачења ис-тичу да ова особина средњепалеолитских микроиндустрија представља културни феномен, и да постоји циљана производња малих оруђа, где се циљ постиже или одабиром мале сировине, чак и у случајевима када су велики комади доступни, или избором технолошког процеса који је намењен производњи малих одбитака. У циљу расветљавања факто-ра који доприносе формирању микроиндустрија у обалским регијама јужног Балкана анализа материјала са локалитета Биоче обухвата ис-питивање економије коришћења ресурса сировине – доступност, вели-чину и потенцијалну селекцију сировине, као и процену интензитета коришћења ресурса и интензитета коришћења алатки, односно њиховог поновног ретуширања и употребе; технологију производње и селекцију одбитака. Поред тога, пажња је посвећена и евентуалним трендовима у индустрији са овог локалитета, који би могли указати на потенцијалне хронолошке промене и тенденције у технологији окресаног камена у средњем палеолиту ове регије. Такође, биће представљене аналогије са другим микроиндустријама, како у регији, тако и у Европи.

Радован Бунарџић, Музеј града Новог Сада

ПАЛЕОЛИТСКИ СЛОЈ У ЗГРАДИ АРСЕНАЛА НА ПЕТРОВАРАДИНСКОЈ ТВРЂАВИ

Зграда Арсенала (данас зграда Музеја града Новог Сада) је изграђена 1757. године, унутар аустијске тврђаве, на месту где су се претходно уздизали: праисторијско земљано утврђење, римска тврђа-ва Cvsvm, утврђени средњовековни самостан монаха Цистерцита и средњовековна тврђава са краљевском палатом. Тако се десило да је зграда Арсенала постављена на вештачки изравњаном и значајно де-нивелисаном платоу изнад петроварадинске стене. Међутим, и поред свих зидања, рушења и прекопавања, скоро на целој површини остао је мање или више сачуван моћан културни слој. Тако је на простору зграде Арсенала, где се налазила средњовековна манастирска црква посвећена Блаженој девици Марији и где је почетком XVIII века извршена најзна-чајнија денивелација терена којом су практично склоњени односно од-

24


нети сви праисторијски и доисторијски слојеви, остао моћан слој непо-ремећеног леса са бројним палеолитским налазима. Ископавања унутар зграде, у пролеће 2011. године унеколико су потврдила претпостављени простор боравка палеолитског човека на врху петроварадинске стене. Нажалост није добијена потврда о његовом трајнијем станишту. Данашња слика, у вертикалној стратиграфији унутар зграде Арсенала, изгледа релативно једноставно: испод савременог танког бе-тонског пода је аустријски носећи и изравњавајући слој песка и леса са остацима дрвених подних греда и моћан слој на стени наталоженог леса са, без реда разбацаним, средње и ситно ломљеним петроварадин-ским зеленим каменом и са бројним одбицима и отпацима заосталим од производње или ретуширања алатки. Почетна површина истраживаног слоја непоремећеног леса заправо представља и документоване нивое укопавања најстаријих насеобинских винчанских објеката. Евидентно је да у периоду таложења и формирања леса палеолитски човек стално живи на истуреној стени.

Душан Борић, Cardiff UniversityВесна Димитријевић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

ПЕЋИНА ИЗНАД ТРАЈАНОВЕ ТАБЛЕ И ПРЕЛАЗ ИЗ СРЕДЊЕГ У ГОРЊИ ПАЛЕОЛИТ У ЂЕРДАПУ

У скорије време, наглашава се важност дунавског коридора у ширењу анатомски модерних људских група кроз Европу. Такав закљу-чак намеће се како због значајно раних датума за почетке горњег пале-олита у централној Европи (≈40-30,000 BP) тако и због једног броја фо-силних налаза анатомски модерног човека са налазишта у Карпатским планинама који су дали рана радиометријска мерења. Осим неколико од раније познатих налазишта са траговима палеолитског насељавања на румунској, северној страни Дунава у Ђердапу и његовом залеђу, до данас није било сигурних података о палеолитском насељавању јужне, српске стране реке и ширег залеђа овог подручја. Археолошка истра-живања вршена 2004.-2005. и 2008.-2009. године на локалитету Пећина изнад Трајанове табле, у околини Текије, открила су слојеве плеисто-ценске старости у којима се богати фаунистички материјал налазио у најмање два геолошка слоја са остацима палеолитских оруђа. На основу добијених АМС датума, мањи број дијагностичких окресаних камених оруђа пронађен у стратиграфски млађем геолошком слоју плеистоцен-

25


ске старости може се везати за период ≈41,000-40,000 година cal BP и по типолошким карактеристикама ова оруђа одговарају одређеним ма-нифестацијама ране фазе орињасијенске културне традиције. Иако за сада без апсолутних датума, археолошки материјал из стратиграфски старијег геолошког слоја можда указује на присуство средњепалеолит-ских традиција. Рад презентује резултате интердисциплинарних истра-живања у овој пећини у контексту теорија о прелазу средњег у горњи палеолит у југо-источној Европи.

Душан Михаиловић, Филозофски факултет у Београду

УЛОГА ПОДУНАВСКОГ КОРИДОРА У ШИРЕЊУ ГОРЊЕГ ПАЛЕОЛИТА У ЈУЖНОЈ ПАНОНИЈИ

И НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ

Последњих година дошло се до нових сазнања о улози подунав-ског коридора у ширењу средњег палеолита на Балкану. Испитиване су две могућности: а) да се горњи палеолит ширио из више праваца и да је већ у раној фази захватио све делове Балкана, б) да се ширио Подуна-вљем и да су његови носиоци потиснули носиоце средњопалеолитских комплекса ка централним (брдскопланинским) областима полуострва. Резултати новијих истраживања указују на то да је друга могућност вероватнија: а) у јадранско-јонској зони, од пећине Клисура на југу до пећине Фумане на северу, нису поуздано идентификовани остаци из ра-ног орињасијена, б) орињасијенска налазишта нису констатована ни у средишњим деловима Балкана, в) датуми који обележавају крај средњег и почетак горњег палеолита постепено опадају од истока ка западу, а најстарија горњопалеолитска налазишта констатована су у доњем и средњем Подунављу. Хипотеза о подунавском коридору тек треба да се потврди, пошто стање истражености палеолита на Балкану још увек није задовољавајуће. Уколико се покаже као тачна, отвориће се питање „неандерталског рефугијума“ у централним и западним деловима полу-острва.

26


Љиљана Схаламанов-Коробар, НИ Музеј на Македонија, Скопје

ПАЛЕОЛИТСКА ИСТРАЖИВАЊА У МИКРОРЕГИОНИМА Р. МАКЕДОНИЈЕ

Реализирано је више пројеката од 1998. до 2008. године на те-риторији Р. Македоније преко рекогносцирања, пробног сондирања и систематских ископавања именованих “У потрази за палеолитским кул-турама”. Од 44 проспекцираних локација потврђен је извесни број по-тенцијалних палеолитских локалитета и то су примарно пећински прос-тори, док окапине и налазишта на отвореном, за сада не указују на ову могућност, што не значи да не постоје већ да су још увек неоткривени. Пробно сондирање и систематска ископања су извршена у средњем делу Западне Македоније у пећини Голема Песхт. Путем архе-олошких метода (хоризонтална и вертикална стратиграфија, камени ма-теријал, фауна, С14 анализа) потврђена су два хоризонта насељавања. У доњим слојевима доминирају налази из средњег палеолита, а у горњим слојевима још увек постоји недоумица јер нема типичних обележја који би указали ка одређеној фази горњег палеолита или прелазу из средњег у горњи палеолит, о чму ће бити више података “за и против” на сада-шњем нивоу опсервирања.

Andreas Darlas, Greece

THE MIDDLE TO UPPER PALAEOLITHIC TRANSITION IN GREECE

As it is widely known, the Palaeolithic research in Greece makes still its first steps and the data about that period are little. Although Middle Palaeolithic is proportionately well represented by excavations and mainly by surface surveys, the transition from Middle to Upper Palaeolithic is barely represented (almost not at all). Between the excavated sites, none has yielded undoubtedly late Middle Palaeolithic strata. On the contrary, we meet ele-ments of that certain phase more often in lithic assemblages coming from surface surveys. These are the cases of lithic assemblages characterized as “Mousterian with leaf points”. Indeed, these characteristic tools are included in assemblages which also contain typical Mousterian artifacts mixed with Aurignacian end scrapers, and for that reason they are ascribed to the late

27


Middle Palaeolithic (even more to the transition Middle/Upper Palaeolithic). These tools are referring to respective lithic industries of the rest of the Bal-kan Peninsula and of Central Europe. On the contrary, the Early Upper Palaeolithic is detected, talking about excavated sites, only at the strata V of Klissoura cave. That phase is characterized by the presence of arched backed blades, like the Uluzzian of Italy. So, contrarily to the late Middle Palaeolithic, here the Early Upper Pal-aeolithic is referring to respective lithic assemblages of Mediterranean areas. That phase is also probably represented at Kolominitsa cave in Mani (but still limited to one very small trench). On the contrary, we have no elements from surface surveys.

Ana Belén Marín, Leverhulme Centre for Human, Evolutionary Studies, University of Cambridge

MIDDLE PALAEOLITHIC FAUNAS IN MOUNT CARMEL (ISRA-EL). IMPLICATIONS FOR HUMAN EVOLUTIONARY STUDIES

The Near East is a key region in human evolution, especially dur-The Near East is a key region in human evolution, especially dur-ing the Middle Palaeolithic when Neanderthals and anatomically modern hu-mans (AMH) alternated habitation in the Levant, coping with environmental changes and different competitive scenarios. During MIS 5, AMH attempted their first migrations out of Africa using the same geographical space, technology and resources as Neanderthal groups in the area. Archaeological evidence found in Mount Carmel caves shows the presence of both human species. However, early Homo sapiens were unsuccessful and were displaced by Neanderthals during MIS 4. This withdrawal was followed by Neanderthal domination of the region, until a rapid and successful expansion during MIS 3 led to the definitive replace-ment of this human species not only in the Levant, but progressively through-out Eurasia. Economic subsistence played a major role in this interspecies strug-gle and therefore zooarchaeological studies are able to contribute relevant information to this field of study. Here, the taphonomy results of faunal as-semblages from Tabun, Skhul and el-Wad caves are presented. The results show that anatomically modern humans (AMH) were more efficient at hunt-ing and foraging in terms of human mobility as well as having an incipient prey specialisation. In addition, different uses and seasonality of the caves have been identified.

28


Насеље и стан неолитскога човека на Балкану (сесија, А. Црнобрња)

Игор Толевски, Скопје, Р. Македонија

НЕОЛИТСКЕ АРХИТЕКТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ НА АРХЕЛОШКИМ ЛОКАЛИТЕТИМА У МАКЕДОНИЈИ

Основни предуслови који су директно утицали на избор погод-ног места за изградњу насеља су били: близина извора питке воде, реке, благо уздигнуте речне терасе, позиције окренуте ка сунчанoj страни, локација заштићена од хладних ветрова као и близина извора хране и ресурса за изградњу кућа. Ориентација кућа у насељима je била у правцу објеката и има изузетан значај за њихове чланове. Материјали за изградњу кућа су се налазили увек у близини насеља. Неолитска кућа је претстављала са-мосталну јединицу у структури насеља. О архитектонским конструкцијама на бројним неолитским ло-калитетима у Р. Македонији биће презентирано више података и резул-тата који су добијени путем студиозних опсервација и ископавања.

Адам Н. Црнобрња, Музеј града Београда

СИСТЕМАТСКА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ПОЗНОВИНЧАНСКОГ НАСЕЉА НА ЦРКВИНАМА У

СТУБЛИНАМА – КАМПАЊА 2010. ГОДИНЕ У оквиру систематског археолошког истраживања позновин-чанског насеља на Црквинама у Стублинама 2010. године радови су се одвијали на два нивоа – сагледавање насеља на макро плану и истра-живање једне од кућа. Геомагнетским мапирањем укупно је обухваћена површина од око осам хектара, чиме је постала сагледива матрица на-сеља на око 60% његове површине. Истраживању куће 1/2010 присту-пило се на основу података добијених геомагнетским и геоелектричним снимањима, чији су резултати овом приликом проверени и добијен је поуздан кључ за читање аномалија која бележе геофизичка истражи-вања. Кућа 1/2010 је унутрашњих димензија 11.2 х 5.8 м, и донела је више занимљивих резултата. Сам начин градње је интересантан због

29


коришћења великих талпи (ширине преко 40 цм и дебљине око 3 цм) за грађење зидова, али и због коришћења изгорелих зидова неке старије куће за прављење основе понице која је касније финално премазивана. Рупе у подници индицирају и могуће постојање натконструкције изнад барем једног дела куће, на коју се долазило мердевинама. У кући су се налазиле две пећи, већа димензија 2.3 х 1.8 м и очуване висине око 0.5 м и мања, која није у целости очувана, ширине 1.6 м. Поред стандардног покретног инвентара (посуде за конзумирање, складиштење и припрему хране) откривени су и један глинени сто са пет ножица и конструкција жрвња од глине. Изузетни су и налази три гли-нене главе (висине 25-35 цм), од којих су се две (највероватније модели букраниона) налазиле са леве и десне предње стране велике пећи, док је трећа, јединственог изгледа, пронађена у другом делу куће. Евидентира-но је и постојање јдне правоугаоне јаме, млађе од куже 1/2010 (једним делом залази у простор који је кућа заузимала), која је била испуњена комадима лепа. Посебна пажња ће у излагању бити посвећена могућим култним/сакралним просторима у оквиру кућа на Црквинама у Стубли-нама, као и појави ‚‘рециклаже‘‘ материјала прилком градње кућа.

Владимир Пецикоза, Истраживачка станица Петница

ОДНОС ПРИРОДНОГ ОКРУЖЕЊА И ОРГАНИЗАЦИЈЕ НАСЕЉА БАЗИРАНА НА ЕКОНОМИЈИ НА ПРИМЕРУ

ЛОКАЛИТЕТА ПЕТНИЦА – НАСЕЉЕ ИСПРЕД МАЛЕ ПЕЋИНЕ

Локалитет Петница – насеље испред Мале пећине налази се на падини испред Петничке пећине која уједно чини природну северо-источну границу Динарског система са Панонском низијом. Физичко-географске одлике показују да на овом простору имамо комбинацију равничарско-планинског типа рељефа, педолошког састава и биљног и животињсног света. Несумљиво да је положај локалитета условила и близина саме Петничке пећине која се налази непосредно уз сам лока-литет, из које извире и река Бања. Досадашња истраживања указују да у неолитском хоризонту насељавања имамо постојање неколико стамбених објеката – кућа чији су зидови рађени од дрвених облица испреплетаних плетером и обложе-ни земљаним намазом. Кровна конструкција је урађена дрвеним скеле-том прекривеним сламом. Све куће прате орјентацију СЗ-ЈИ и различи-тих су димензија, у просеку, површине око 100 м2.

30


Остеолошке анализе показују да у овом хоризонту имамо нај-заступљеније кости дивљих животиња и то највише јелена (60%), док од домаћих животиња бележимо присуство говечета и свиње, са готово подједнаким присуством (18%). Интересантно је да овај однос, анали-зирајући по сва три хоризонта, готово да остаје уједначен и да се при-суство јелена у трећем хоризонту значајно повећава. Анализирајући сличне резултате са неколико локалитета као што су Гомолава I, Опово, Дивостин III, Винча, Обре II и Црквине - Мали Борак можемо видети да сличне резултате бележимо на локалитету Опово, где је тај однос говече, свиња према јелену готово 1:2, док на осталим локалитетима проценат домаћих животиња далеко иде у корист у односу на дивље. Несумљиво можемо истаћи да се примарна економија насеља у Петници базирала на лову јелена. Сам географски положај локалитета несумљиво је омогућавао да се претпостављена економија могла несме-тано одвијати. Међутим, остаје отворено неколико важних питања. На који начин се толика количина меса (преко 10 тона) могла сачувати? Од-говор на ово питање можда треба тражити у непосредној близини у самој Петничкој пећини која је могла да служи као природно складиште услед своје температуре и влажности. Друго питање јесте везано за само кон-зервирање меса и отвореног питања употребе соли у винчанској култури.

Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд

РАДИОНИЧКА МЕСТА НА НЕОЛИТСКИМ НАСЕЉИМА – ПРОБЛЕМИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И ПРЕЛИМИНАРНИ

РЕЗУЛТАТИ Археолошким истраживањима неолита у Србији, која трају већ више од једног века, констатовано је неколико стотина насеља, и доса-дашњим ископавањима откривени су богати и покретни и непокретни налази. Па ипак, многа су питања још увек актуелна, Као што су питања организације самих насеља, као и питања везана за организацију производње различитих добара – прерада хране, различите етапе прављења керамичких, камених, коштаних, текстил-них и других предмета, од прикупљања сировина до финалне израде, као и питања везана за постојање и степен специјализације. У раду ће бити анализирани неки од проблема препознавања радионичких мес-та и њиховој интерпретацији, на основу анализе коштане индустрије са неколико неолитских локалитета у Србији (Јаково, Гривац, Дивостин).

31


Посебан осврт биће учињен на могућу радионицу за израду предмета од рогова са Јаково Кормадина и на питање интерпретације богате индус-трије рога са Дивостина.

Ђурђа Обрадовић, Археолошки институт у Београду

ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ МАКРОБИЉНИХ ОСТАТАКА СА НЕОЛИТСКИХ

НАЛАЗИШТА У СРЕДЊЕМ ПОМОРАВЉУ У овом раду представљени су прелиминарни разултати анали-зе угљенисаног биљног материјала са три неолитска налазишта: Слати-на - Турска чесма у Дреновацу (Параћин), Мотел - Слатина (Параћин) и Дуњићки шљивари у Међуречу (Јагодина). Археоботаничком анали-зом обухваћено је 106 узорака који су прикупљени током археолошких истраживања у периоду од 2001. до 2010. године. Издвајање, разврста-вање и идентификација биљних остатака извршена је током 2010-2011. године. Међу идентификованим врстама у укупном узорку присутан је очекивани централнобалкански спектар „неолитских“ биљака: житарице (Triticum monococcum, Triticum dicoccum, Hordeum vulgare), махунарке (Lens culinaris, Pisum sativum, Vicia sp.), уљарице (Linum usitatissimum), воће (Cornus mas, Sambucus sp., Rubus sp.) и различите врсте корова (Polygonum convolvulus, Chenopodium album, Bromus sp., Lolium sp. и др.).

Ивана Стојановић, Археолошки институт у Београду

ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ ФАУНЕ СА ЛОКАЛИТЕТА СЛАТИНА - ТУРСКА ЧЕСМА

(СОНДА XVII, КАМПАЊА 2009)

Анализирани су остаци фауне који су пронађени на неолитском локалитету Слатина - Турска чесма у Дреновцу код Параћина, приликом ископавања сонде XVII у кампањи 2009. године. Извршена је детаљ-на морфометријска и тафономска анализа археозоолошког материјала. Утврђене су четири врсте домаћих (говече, свиња, овца, коза) и шест врста дивљих животиња (јелен, праговече, свиња, срна, рис и зец). Од-нос домаћих и дивљих животиња је 71% према 29%. На основу изврше-них анализа утврђено је да су кости говечета најбројније.

32


Олга Перић, Археолошки институт у Београду

НАЛАЗИ ОД СПОНДИЛУСА И ГЛИЦИМЕРИСА ИЗ ВИНЧАНСКИХ НАСЕЉА У ДРЕНОВЦУ И СВОЈНОВУ

- Моравско – вардарски пут размене – Чињеница да су на винчанским насељима у Дреновцу и Својно-ву пронађени фрагменти наруквица од маринских шкољки Spondylus и Glycymeris отвара нове могућности интерпретације значаја ових насеља, њиховог места у развијеном систему размене престижних предмета, али и могућих праваца саме размене и дистрибуције. Положај ових неолит-ских насеља у средњем Поморављу, на ободу Великоморавске котлине, иде у прилог претпоставци о коришћењу природне комуникације Мо-равско-вардарске удолине као пута размене, којим су престижни пред-мети на централни Балкан доспевали из производних центара егејске области. Ипак, остаје отворена могућност да су ови предмети у област Поморавља посредно дистрибуирани из центара у Подунављу, могуће из саме Винче, где су стизали из производних центара црноморске или јадранске области.

Нова истраживања на локалитетима Бубањ и Велика хумска чука и њихов значај за културно-хронолошку детерминацију металног доба на централном Балкану и суседним областима

(сесија, А. Булатовић)

Милорад Стојић, Археолошки институт, Београд

БУБАЊ – НАЈНОВИЈА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

У археолошкој грађи са локалитета Бубањ у Нишу са Оршиће-вих и Гарашанових ископавања налазе су материјални остаци 17 пра-историјских култура, по чему је тај локалитет јединствен у Србији и на југоистоку Европе. Најновија археолошка ископавања (започета 2008. године) предузета су са циљем да се дође до стратиграфских података на основу којих би се обрадила археолошка грађа са поменутих ископа-вања, јер није нађена техничка, геодетска и фото документација. Од некадашњег локалитета површине више ha преостало је све-

33


га неколико процената, који служи као грудобран на полицијском стре-лишту (дужине: 65 и ширине 2-3 m на горњем делу и десетак метара у доњем делу), а и тај део је веома угрожен ерозијом. Дебљина археолош-ког слоја достиже 4 m, у коме се према боји и структуру уочава неколико слојева. Стратиграфија у горњем слоју окарактерисаном црном бојом висине преко 1 m је поремећена (укопавањима покојника у средњем веку, као и подизањем фортификације у II светском рату), а у осталим деловима је очувана. Археолошка ископавања предузета су на западном крају, с на-мером да се у догледно време испита цела преостала површина локали-тета ( неколико стотина m²). С обзиром на конфигурацију, истраживана површина се повећавала, тако да је она у доњем делу достигла приближ-но 7 x 6 m. Пронађено је испитано тридесетак археолошких целина из праисторије (остаци стамбених објеката, јаме, пећи, одбрамбени ров).

Драган Милановић, Археолошки институт, Београд

ЕНЕОЛИТСКИ КУЛТУРНИ СЛОЈЕВИ НА БУБЊУ И ВЕЛИКОЈ ХУМСКОЈ ЧУКИ – ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ

Значај праисторијских насеља на епонимним налазиштима Бубањ и Велика Хумска Чука за познавање енеолитског периода По-моравља и у ширем контексту карпатско-балканске регије наметнула су потребу за ревизионим археолошким истраживањима. Други раз-лог представља тешка девастација локалитета Бубањ током друге по-ловине двадесетог века услед чега је данас остао сачуван његов веома мали део. Истраживања 2008-2010. године предузета су на западном делу очуваног дела локалитета Бубањ. Археолошки слој је делимично поремећен укопавањем позносредњевековне некрополе. Констатовани су културни слојеви неолитског и енеолитског периода. Бубањ-Сал-куца-Криводол културном комплексу припадају остаци насеобинских објеката формираним у прва три слоја земље, који нису у потпуности истражени. Осим раноенелитског, у прва два слоја, пронађен је и нео-литски материјал (старчевачка култура). Трећем слоју припадају и оста-ци насеља Чернавода III културе. Констатоване су насеобинске структу-ре које су примарно представљале радну и(ли) стамбену грађевину, оне које указују на утврђивање насеља (ров), пећ и јаме. У четвртом слоју регистровани су остаци насеља развијених фаза касног енеолита.

34


На локалитету Велика Хумска Чука уочена су три културна слоја. У трећем слоју црвенкастомрке земље пронађени су остаци енео-литског насеља (Бубањ-Салкуца-Криводол културни комплекс). Слој и објекти оштећени су укопима из рановизантијског доба и млађих пери-ода праисторије. Археолошким истраживањима локалитета Бубањ и Велика Хумска Чука прикупљени су подаци који ће омогућити реконструкцију природног амбијента, познавње економије и динамике развоја мате-ријалне културе током енеолитског периода.

Александар Булатовић, Археолошки институт, Београд

ЗНАЧАЈ ЛОКАЛИТЕТА БУБАЊ И ВЕЛИКА ХУМСКА ЧУКА ЗА ДЕТЕРМИНАЦИЈУ БРОНЗАНОГ ДОБА У ПОМОРАВЉУ

Приликом нових истраживања на Бубњу, 2008-2009. године от-кривене су целине и културни слојеви који припадају културним гру-пама Бубањ-Хум II, односно Бубањ-Хум III према периодизацији М. Гарашанина. Стратиграфија ових целина и слојева пружила је значајне податке за проучавање културно-хронолошког односа ове две културне групе, односно питања генезе и развоја раног бронзаног доба у јужном Поморављу. На Великој хумској чуки су, такође, откривени слојеви, као и јаме из ових периода, који су знатно девастирани касноантичким и ви-зантијским укопима. Са овог локалитета привлачи пажњу једна агломе-рација камена (такође оштећена млађим укопом) у којој су констатовани два мања двоуха пехара и равна бронзана секира са профилисаним иви-цама, који припадају средњем бронзаном добу. Осим керамике бронза-ног доба која указује на јаку аутохтону компоненту (групе Бубањ-Хум II и III, брњичка група, параћинска група), на локалитету су евидентирани налази који припадају Вербићоара култури, нарочито хоризонту Вер-бићоара IV.

35


Селена Витезовић, Археолошки институт, Београд

КОШТАНА ИНДУСТРИЈА СА БУБЊА – ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ

Коштана индустрија у праисторији спада у слабије познате ас-пекте материјалне културе са подручја Балкана, нарочито када се ради о млађим праисторијским периодима. Посебан проблем код проучавања јесте селективно чување коштаних предмета са ранијих ископавања (односно, прикупљање само одабраних примерака). Нова ископавања са Бубња у том смислу помогла су у употпуњавању слике о коштаној индустрији, јер су прикупљени су и анализирани не само готови, цели предмети, већ сви објекти са траговима обраде и/или употребе. У овом раду анализирано је четрдесетак предмета са ископа-вања 2008. и 2009. године. Резултати су показали да међу сировинама преовлађују кости ситнијих животиња, углавном овикаприда, и још се јављају рогови јелена и канини свиње. Међу предметима углавном су присутне ситне алатке везане за послове обраде коже и биљних сиро-вина, и могуће за прераду хране – шила, спатуле, ножеви. Посебно је значајно присуство једног полуфабриката од рога, које сведочи о томе да су алатке прављене у оквиру локалитета, као неколико дршки за бакарна шила, које индиректно сведоче о присуству алатки од овог материјала. Најзанимљивији налаз свакако представља фрагмент фигурине, први налаз ове врсте са територије Србије.

Јелена Булатовић, Филозофски факултет, Лабораторија за биоархеологију, Београд

ОСТАЦИ ЖИВОТИЊА ИЗ ЕНЕОЛИТСКИХ ОБЈЕКАТА НА НАЛАЗИШТУ БУБАЊ

Налазиште Бубањ једно је од најзначајнијих за проучавање раз-воја енеолита и раног бронзаног доба на простору Србије и централног Балкана. У току нових ископавања 2008. и 2009. године, евидентирано је постојање 36 објеката, који потичу из различитих периода (неолита, енеолита, раног бронзаног доба и средњег века). Највећи број објеката потиче из енеолита, и ради се о јамама, пећи, рову и остацима насеобин-ских структура са делимично очуваним подницама. Приликом ископа-

36


вања прикупљено је доста разноврсног археолошког материјала, као и велика количина животињских остатака. Фауна је састављена од остатака сисара, птица, риба, корњача, жаба, љуштура шкољки и пужева. На основу бројности остатака, сиса-ри су имали најзначајнију улогу у економији становништва на Бубњу. Заступљено је 17 сисарских врста. Најзаступљеније домаће животиње, које су имале и најважнију улогу у исхрани насеља су овца, коза, говече и свиња. Од домаћих животиња присутне су још и пас и коњ. Дивље животиње су заступљене у знатно мањем броју. Лов на јелена, дивљу свињу, праговече и срну представљао је допунску активност за набавку хране и сировина за израду алатки од кости и рога, док су дабар и зец били ловљени и због квалитетног крзна. У фаунистичком узорку са Бубња од дивљих врста јављају се и остаци медведа, вука, јазаваца, ди-вље мачке и хрчка.

Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, Београд

КОНГЕНИТАЛНЕ АНОМАЛИЈЕ НА ХУМАНОМ ОСТЕОЛОШКОМ МАТЕРИЈАЛУ ПРОНАЂЕНОМ НА

ЛОКАЛИТЕТУ БУБАЊ У НОВОМ СЕЛУ

Током археолошких истраживања локалитета Бубањ у Новом Селу 2008. и 2009. године откривена су, између осталог, и четири позно средњовековна гроба (гробови 2, 3, 4 и 5). У гробу 2 откривени су ске-летни остаци женске индивидуе старе око 25 година и фетуса, у гробу 3 остаци женске индивидуе старе 35–45 година, у гробу 4 женске инди-видуе старе око 45 година, и у гробу 5, такође остаци женске индивидуе старе око 20 година. Конгениталне аномалије или малформације могу бити наследне или се могу развити услед одређених патолошких промена у периоду од самог зачећа до рођења, односно у току интраутериног живота. Приме-ри озбиљних конгениталних аномалија код одраслих индивидуа слабо су забележени у хуманом остеолошком материјалу из праисторијских и протоисторијских периода. Разлог лежи у чињеници што инфанти, код којих су се овакве аномалије развиле, тешко могу да преживе и врло често умиру или на самом рођењу, или убрзо након њега. Конгениталне аномалије се не јављају често. Међутим, код ових женских индивидуа постоји читав низ аномалија, неке се и понављају и

37


стиче се утисак да су вероватно биле наследне и да су ове индивидуе биле у сродству. Тако се код индивидуе у гробу 2 уочавају спондилолисис (spondylolysis) и спина бифида (spina bifida), код индивидуе у гробу 3 спондилолисис (spondylolysis) и сакрализација L5, код индивидуе у гро-бу 4 спондилолисис (spondylolysis), а код индивидуе у гробу 5, поново спондилолисис (spondylolysis) и foramen sternale.

Драги Митревски, Филозофски факултет, Скопје

ПОЧЕТАК ЕНЕОЛИТА У ДОЛИНИ ВАРДАРА И РЕЛАЦИЈЕ СА ДОЛИНОМ МОРАВЕ

Најновија систематска истраживања на Скопском калету и поје-дини налази са неколико новооткривених локалитета долином Вардар (Орловица- Ракотинци, Кале-Велес, Вардарски рид - Гевгелија) омо-гућују далеко јаснију слику о завршетку неолитског и посебно о фено-мену почетка енеолитског развитка у том делу Балкана . Најпре, еви-дентне су крупне еко-климатске промене током друге половине петог милениума пре Христа, које су довеле до прекида дотадашњег развитка у оквирима Винчанско-плочничке културе. У исто време почиње физио-номирање нових рано енеолитских културних вредности условљени ја-ким утицаима и међусобним контактима са суседних региона на северу и посебно североистоку. Захваљући томе, долином Вардара све више се издваја најранија енеолитска или пост неолитска фаза најбоље до-кументована налазима са Скопског калета. Нова култура је најевидена појавом новог типа насеља на природним узвишењима, нове стамбене архитектуре са доминацијом земуница и материјалном културом у којом се јављају нове, чисто енеолитске форме, али и старији, у основи још неолитски елементи у керамопродукцији и скулптури. Паралеле са не-ким појавама из Бубањ Хума Iа, са Чернаводом I и другим налазиштима североисточно од Вардара, хронолошки и културно позиционирају ове појаве крајем петог милениума пре Христа до коначног стабилизирања и пуног развитка енеолитских вредности, који ће се десити у следећој фази, након тз. Степске инвазије, односно од 3700. до 3200. године пре Христа, до појаве Чернавода III елемената долином Вардара.

38


Stefan Alexandrov, Archaeological Institute, Sofia

BUBANJ AND RADOMIR-VAHOVO. SOME CHRONOLOGICAL PARALLELS

The paper tries to trace some links between the two sites located on Nišava and Strymon valleys. A synchronization between the lowest level at Radomir (level V) with what that has been called by M. Garašanin “Bubanj Ib” is proposed. It should be connected to the Cernavodă III – Boleráz phe-nomenon. Radomir level I should be connected to Classis Vučedol Culture. Therefore, the Radomir II-IV is to be synchronized to Bubanj-Hum Ib and II (Garašanin’s periodization).

Секција за праисторијску археологију (секција, Ј. Вуковић)

Милица Лопичић, Филозофски факултет, Београд

ПРИМЕНА КВАНТИТАТИВНИХ АНАЛИЗА ЗА САГЛЕДАВАЊЕ ИСХРАНЕ ЗАЈЕДНИЦА КАСНОГ ГОРЊЕГ ПАЛЕОЛИТА И

МЕЗОЛИТА НА БАЛКАНСКОМ ПОЛУОСТРВУ Квантитативне анализе фауналних остатака са археолошких на-лазишта пружају сведочанства о стратегијама исхране људских заједни-ца у праисторији и омогућују временска и просторна поређења. Метод је примењен за сагледавање промена у исхрани заједница током пери-ода касног плеистоцена и раног холоцена на подручју Балканског по-луострва. Према теорији о револуцији широког спектра ресурса (broad spectrum revolution), очекује се да резултати посведоче о разноврснијој исхрани мезолитских заједница у односу на специјализовану исхрану и лов на високорангиране ресурсе заједница касног горњег палеолита. Фаунални остаци са налазишта поређени су у смислу разноврсности, коју одређују број присутних врста (Ntaxa) и индекс доминације (Inverse of Simpson’s index) рачунат на основу NISP вредности.

39


Весна Живанић, Завичајни музеј, Параћин

КАМЕНЕ АЛАТКЕ СА МОДИФИКОВАНОМ РАДНОМ ПОВРШИНОМ

Рад се односи на осам модификованих камених алатки из функ-ционалне групе алата за сечење: секире, тесле и ренде (односно длета). Налази су пронађени на неолитским насељима средњег Поморавља раз-личите културне припадности. За предмете је карктеристична модификација сечице односно целе алатке, техникама одбијања и ретуширања. Овако обрађене алатке нису поново глачане већ су за њихово функционисање искоришћене ош-тре ивице неелиминисаних трагова окресивања. Доказ за употребу ових предмета су различити облици микротрагова формирани на њиховим новонасталим радним површинама.

Драган Милановић, Археолошки институт, Београд

ЛОКАЛИТЕТИ ЧЕРНАВОДА III-БОЛЕРАЗ КУЛТУРНОГ КОМПЛЕКСА У СРБИЈИ: СТАЊЕ ИСТРАЖЕНОСТИ

И ПРОБЛЕМАТИКА Археолошким ископавањима средином двадесетог века у Глад-ницама код Грачанице и на локалитетима у Банату и Бачкој први пут је утврђена појава налаза Чернавода III-Болераз у Србији. Насеобинске хоризонте карактерише особена материјална култура регистрована на низу налазишта централне и југоисточне Европе. Недовољна истраже-ност појединих области и слаба публикованост налаза овог хоризонта узрок су непознавању почетне фазе касноенеолитског периода карпат-ско-балканске регије. У тумачењу порекла и развоја ове појаве мишљења истраживача у Србији, Мађарској, Румунији и Бугарској се разликују. Положај насеља на Бубњу, на речној тераси, у равници ушћа Нишаве у Јужну Мораву, представља веома важну стратешку тачку, ме-сто где су се спајали путеви са севера, југа, истока и запада. Сличан положај, доминантан у односу на околни терен, имају и друга насеља из овог периода у Србији: Градина у Батровцима, Гомолава код Хртковаца, Бељарица у Земуну, Мостонга I и Доња Брањевина у Дероњама, Церје у Каравукову, Брза Врба код Ковина, Ликодра код Толисавца, Вајуга-Корбово и Ушће Слатинске реке у ђердапској области, Маскаре-Бедем

40


у зони става Западне и Јужне Мораве и Гладнице код Грачанице. На-сељаване су и пећине смештене на теже приступачним позицијама. На локалитетима у Србији констатована су укопана станишта-земунице, надземне куће, јаме, огњишта и пећи. За овај период везују се промене у друштвеној организацији и иновације у привреди, технологији добијања бакра и транспорту. Кул-турни комплекс карактерише препознатљив керамички стил технолош-ки, типолошки и орнаментално стандардизован. Варијабилност у дист-рибуцији керамичких типова на налазиштима од Немачке до Егејског мора и од Добруџе до западних области Балканског полуострва усло-вљена је хронолошким и регионалним разликама. Непознавање социјалних и религијских аспеката културе узро-ковано је слабом истраженошћу насеља, некропола и недостатком ан-трополошких анализа. Проблематика се тиче питања порекла и распрос-трањености, односа Чернавода III и Болераз, на могућности издвајања појединих регионалних варијанти и разлозима који су довели до форми-рања култура развијених фаза касног енеолита.

Гордана Чађеновић, Народни музеј Крушевац

ЕНЕОЛИТСКИ СЛОЈ НА ЛОКАЛИТЕТУ БЕДЕМ У МАСКАРУ Остаци рановизантијског утврђеwа на локалитету Бедем у Маскару, смештеног уз леву обалу Западне Мораве насупрот средњове-ковног града Сталаћа, привукли су пажњу истраживача још 1891. годи-не. Археолошка истраживања на самом локалитету нису предузимана до 2001. године кад је екипа Народног музеја Крушевац започела иско-павања. Први резултати археолошког ископавања показују да је реч о вишеслојном локалитету. Поред византијског материјала, пронађен је материјал из праисторијског периода из бакарног доба (баденска култур-на група), средњег бронзаног доба (ватинска културна група), старијег гвозденог доба - гвоздено доба I ( брњичка културна група) и млађег гвозденог доба. У овом раду биће приказани прелиминарни резултати из 2008.године и 2010. године, када се радио сектор 3, где су пронађени објекти из енеолитског периода. На ралативно малом простору откривена су три огњишта, делови стамбеног објекта, обиље керамике и животињских костију који припадају баденској култури.

41


Драгана Антоновић, Археолошки институт, Београд

ДИСТРИБУЦИЈА ПРЕДМЕТА ОД КАЛАЈНЕ БРОНЗЕ У СРБИЈИ У музејима у Србији чува се релативно велики број бронзаних предмета из праисторије. Међутим, до сада је урађен мали број ана-лиза метала од ког су они направљени. Највише је анализа одрађено на оруђу које се типолошки везује за енеолит и за које се сматрало да је било израђено од бакра. Треба имати у виду да се патинирани ба-кар и бронза макроскопски не разликују и да су метални предмети са зеленом патином по површини опредељивани у бакарне или бронзане само на основу облика и обраде површине. Тако је констатовано да је оруђе које се појављује већ крајем раног енеолита – пљоснате тесле и шила – било врло често израђено од калајне бронзе, а једнобриде секи-ре с тулцем које спадају у масивно бронзанодобно оружје и појављује се већ током касног енеолита у знатном броју случајева било израђено од чистог бакра, али исто тако и од калајне бронзе. У металу од ког су анализирани бронзани предмети направљени детектован је калај у садржају 1 – 10%. Лежишта руде калаја ретка су у Европи. Највеће је оно у Корн-волу у Великој Британији, затим неколико лежишта у Шпанији, те у Бохемији (Чешка) и Саксонији (Немачка). Нека од њих се и данас ин-дустријски ексоплоаотишу. Мала, економски неисплатива лежишта ка-ситерита у Србији остала су, до данас, игносрисана од стране археомет-алурга из Европе и света иако је у више наврата истицана могућност њиховог експлоатисања у примарној металургији. Дистрибуција пре-демта од калајне бронзе, како у Србији тако и у југоисточној Европи, указује на могућност коришћења каситерита управо из лежишта у Ср-бији, те би у том правцу требало усмерити даља истраживања.

Александра Папазовска Санев, Музеј на Македонија

ПОЧЕТАК РАНОГ ГВОЗДЕНОГ ДОБА У МАКЕДОНИЈИ - ЕЛЕМЕНТИ СА СЕВЕРА

У генези гвозденог доба Македоније посебно значајан је сами почетак раног гвозденог доба, који је повезан са завршетком локалне бронзанодобске културе у Македонији. Његову појаву карактерише ис-товремена и упоредна егзистенција равних некропола са инхумацијом

42


са новим некополама и новим погребним обичајима кремација у урнама, који претстављају израз нових културних елементата са северним и цен-трално-балканским пореклом. Ови типови некропола су присутни глав-но дужином главних комуникација, преко територије Македоније према југу, до Грчке. Крајем XI века пре Христа веома упадљиви су културни елементи халштатске културе. Већина њих, посебно керамика, је нови феномен не само у Вардарској долини него и на северу, у оквиру сус-едне т.з. културе Доња Брњица. Осим керамике срећу се и неки од нај-популарнијих халштатских форми, углавном накита: фибуле, торквеси, фалери, наруквице и др. Можемо очекивати да су ове елементе донели носиоци погребних обичаја под тумулима. Неке од ових манифестација тек у следећим вековима гвозденог доба постају присутније, прихваће-није и произвођене у широј територији Македоније. У сваком случају овај процес се наставио и према истоку, трасом пута касније познатог као Via Egnatia. Сви ови културни импулси, као у погребним ритуалима тако и у материјалној култури, претстављају основне елементе у генези нове културе гвозденог доба Македоније, чије се коначно формирање може сместити крајем XI века пре Христа.

Martina Blečić Kavur, Filozofski fakultet Sveučilišta u Rijeci

IZ IKONOGRAFIJE ŽELJEZNODOBNOG „BESTIJARIJA“ BALKANA: VEPAR

U radu će biti predstavljeno nekoliko sačuvanih prikaza vepra koji su pronađeni u arheološkim kontekstima željeznodobnih kultura središnjeg i zapadnog Balkana. Raspravljati će se o mogućoj ikonografiji vepra, njegovoj ulozi i percepciji, vizualiziranoj u nekoliko različitih formi, a koja je povezana sa željeznodobnim bestijarijem i mitologijom širega prostora Balkana. Vepar je u svojoj biti bio antipod svinji, imao je tako prvobitni značaj koji je simbolizirao čisti duhovni autoritet. S time povezano, njegovo je prikazivanje u različitim umjetničkim djelima sadržavalo ikonografsku poruku, a u interaktivnosti sustava znak-simbol bio je medij prenošenja izrazite ritualne vrijednosti kojom se obilježavao status vodećih, viših ili najviših članova zajednice. Upravo na prostoru južnog i srednjeg Balkana, u kompoziciji sa aplikacijama i ukrasnima iz plemenitih metala ili egzotičnih materijala, a posebno zajedno s ilirskim kacigama, mogao je značiti najviši oblik insignie, zbog čega je morao imati znakovno javno odaslanu poruku o

43


ekonomskoj, političkoj ili duhovnoj dominaciji. U eshatološkoj ideji, moguće je njegovo daljnje shvaćanje u legendarnim lovovima, tj. u heroizaciji te divinizaciji pokojnika, pa je stoga često interpretiran u kontekstima arhajske i klasične grčke i makedonske funerarne umjetnosti.

Ивана Меденица, Центар за археолошка истраживања Црне Горе, Подгорица

Војислав Филиповић, Археолошки институт, Београд

ТОПОГРАФИЈА И ТИПОЛОГИЈА ТУМУЛА У ОБЛАСТИ ПИВЕ Област Пива, која је назив добила по ријеци Пиви, захвата сјеверозападни дио Црне Горе и простире се на површини од 852 km². Рељефно, Пива представља пространу елиптичну висораван и највећим дијелом припада сливу ријеке Пиве, који обухвата широк простор сје-верне, западне и јужне подгорине Дурмитора, дио Сињајевине, Војника, Голије, Волујака и Планине пивске. Пива спада међу археолошки најнеистраженије територије у Црној Гори. Најпознатији локалитет са ових простора је пећина Одмут, која се некада налазила на ушћу рјечице Врбнице у Пиву, а данас је по-топљена водама Пивског језера. Период средњег вијека захваљујући писаним изворима нам је боље познат. На стјеновитом бријегу, који се издиже изнад саставака Пиве и Таре налазе се остаци града породице Косача, познатог под називом Соко град. Ископавања пећине Одмут и позносредњовековног комплекса на Шћепан пољу, једина су досадашња археолошка истраживања на територији Пиве. Крајем 2010. године у организацији Центра за археолошка ис-траживања Црне Горе из Подгорице извршена су систематска рекогнос-цирања области Пиве и том приликом регистровано је више од 100 ар-хеолошких локалитета. Највећи број налазишта опредељује се у период металних доба (тумули) и позног средњег века (некрополе са стећцима). У раду је приказан део резултата рекогносцирања који се односи на пра-историјске тумуле. Укупно је регистровано 99 хумки на 36 локалитета. Извшене су детаљне топографске и типолошке анализе дистрибуције хумки, као и њихово прецизно картирање. Највећи број тумула има пречнике од 7 до 12 m, а скоро 70% хумки формиран је најчешће у ком-бинацији камена и земље. У погледу надморске висине примећују се два груписања. Прво у зони од 975 до 1075 m НМ и друго у зони 1310 до 1330 m НМ.

44


Драгана Филиповић, School of Archaeology, Oxford University

ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ АНАЛИЗЕ МАКРО-БИЉНИХ ОСТАТАКА СА ЛОКАЛИТЕТА БЕШКА-КАЛАКАЧА

У оквиру нових археолошких истраживањa на локалитету Беш-ка-Калакача, обављених крајем 2003. и средином 2004. године, систе-матски су издвајани и флотирани узорци за археоботаничке анализе. До сада су детаљно прегледана 22 узорка из 11 истражених укопаних обје-ката; откривени су остаци пољопривредних култура, коровских биљака и дивљих сакупљаних врста. Нови резулатати у великој мери одговарају резултатима анализа обављених у оквиру ранијих ископавања на овом локалитету (1971-1974). Овај рад пружа основне информације о типови-ма и количини макро-биљних остатака присутних у укопаним објектима Калакаче, као и о могућим изворима биљног материјала и активностима у вези са експлоатацијом и конзумацијом биљака.

Секција за клаСичну археологијуInterpretatio romana аутохтоних култова у римским провинцијама на Балкану

(сесија, С. Петковић)

Љубиша Васиљевић, Народни музеј Крушевац

КУЛТ БОГА СИЛВАНА У РИМСКИМ ПРОВИНЦИЈАМА У СРБИЈИ

У деловима римских провинција, који се налазе у саставу да-нашње Србије, откривено је укупно 26 вотивних споменика посвећених богу Силвану. Од познатих споменика, двадесет су епиграфски, два су рељефно-епиграфска и четири су рељефна. Епитети који се јављају на споменицима су уобичајени (Silvester, Augustus, Sacrum, Domesticus). Ређи је епитет Conservator, док је епитет Bellator јединствен. На споменицима са рељефном представом божанства, изузев рељефне плоче из Виминацијума и рељефа из Смедерева, Силван је увек

45


представљен у форми грчког Пана, са роговима и козјим ногама. Дедиканти вотивних споменика, по правилу, су припадници ви-шег сталежа (декуриони, конзуларни бенефицијари, стратори…).Познате су три бронзане статуете Силвана из Србије. Све три предста-вљају Силвана потпуно антропоморфно и можемо рећи да је на њима представљен италски Силван. Представљени преглед споменика силвана и чланова његове култне заједнице показује да је култу Силвана било посвећено више во-тивних споменика од познатих божанстава римског пантеона, као што су Марс и Дијана. Ако списку вотивних споменика посвећених Силвану додамо и надгробне споменике са представама младих Силвана и учврстимо теорију о постојању дрвених статуа посвећених овом божанству јасно се ствара слика о једном од најпопуларнијих античких божанстава на нашим просторима.

Бојана Племић, Београд

СИЛВАН И ДИЈАНА КАО INTERPRETATIO ROMANA ЕПИХОРСКИХ БОЖАНСТАВА НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ

На простору централног Балкана забележен је већи број споме-ника култне заједнице Силвана и Дијане. У погледу епиграфских сведо-чанстава, поред уобичајенoг епитета Augustus (Augusta), карактеристич-но је да се јавља Силванов надимак Silvestris, који га опредељује као шумско божанство. Oвај епитет веома је чест у самосталним посветама Силвану, док га на једном жртвенику налазимо и уз Дијанино име. Са друге стране, познате су дедикације божанству или групи божанстава под именом Silvestris, које се највероватније односе на чланове помену-те култне заједнице, могуће у проширеном облику са нимфама. Имајући у виду бројност оваквих споменика, увиђамо да је у провинцијама централног Балкана био распрострањен култ заштитника шуме. Сходно карактеристикама подручја богатог обраслим висоравни-ма, шума је као станиште дивљачи у окружењу бујне вегетације, уз из-воришта воде и пашњаке, симболизовала ресурсе животног благостања. У томе се огледа епихорска слика аутохтоне баштине, где су природне појаве испрва поштоване у елементарном облику, да би се под утицајем развијенијих култура персонификовале у романизованом култу, чије су особине прилагођене исконским схватањима и потребама.

46


Ликовне представе култне заједнице Силвана и Дијане у највећем броју познате су са територије илирског племена Делмата. Иако је у периоду II и III века, када оне већином и настају, био доминан-тан антропоморфни тип римског Силвана, он се на делматским рељефи-ма представља као аркадски Пан. Дијана је уобичајено приказана кроз класичну иконографију типа Агротере, богиње у лову. Представа Пана може се објаснити утицајем грчких колонија на Јадрану, односно њи-хових путујућих трговаца који су били у контакту са домаћим станов-ништвом, док су особине овог пастирског божанства биле у складу са локалним, сточарским начином живота. Са друге стране, Дијана је као богиња плодности, лова и дивље природе, својим култним функцијама у највећој мери одговарала као римски еквивалент епихорске Силванове дружбенице. Њен аутохтони карактер показују детаљи фризуре и одеће са елементима илирске ношње, али и замена ловачких атрибута гранчи-цама дрвећа које држи у рукама. Интересантне су и симболичке представе шумског дрвета, понекад окруженог култним животињама (јарац и пас), које асоцирају крајње сведену слику божанстава. Поред камених икона, лик Силвана a могуће и Дијане, израђиван је и у дрвету, па је бројност оваквих споме-ника вероватно била много већа у односу на данас познато стање. Они су постављани у светим гајевима или другим светилиштима на отвoреном (sub divo), што је било у складу са функцијом овог пара као interpretatio romana епихорских божанстава шуме односно целокупне природе.

Надежда Гавриловић, Археолошки институт, Београд

РАЗМАТРАЊА О КУЛТУ TEOS/ZEVS HIPSISTOSA НА ТЕРИТОРИЈИ ЦЕНТРАЛНОГ БАЛКАНА

Култ бога Teos Hipsistosa је представљао предмет проучавања бројних научника и данас несагласних око коначног одговора на питања о пореклу, карактеристикама и аспектима овога божанства. Већина уг-ледних историчара религије попут Ф. Кимона, А. Д. Нока и Е. Симон су подржали мишљење Е. Шурера да је у питању јеврејско божанство донекле синкретизовано са паганским боговима. Са друге стране, ауто-ри попут В. Парвана, М. Ростовцева и Д. Дечева су склонији веровању у трачко порекло Teos/Zevs Hipsistosa, односно снажан утицај трачке ре-лигије на култ поменутог бога.

47


Иако на територији централног Балкана располажемо само јед-ним вотивним спомеником Teos Hipsistosa, који је пронађен у Пироту, нова разматрања везана за исти су дала повода за поновно сагледавање могућих функција које је ово божанство имало за своје вернике и евен-туалних асимилација са другим боговима. Уједно, значајну улогу у ту-мачењу култа бога Teos/Zevs Hipsistosa можда имају и вотивни споме-ник посвећен Jupiter Paternus Aepilofiusu, као и Jupiter Optimus Maksimus Montanusu. Најзад, треба поменути и до сада потврђене споменике по-дигнуте Jupiter Sumus Eksuperantisimusu, који би такође могли бити у корелацији са богом Зевс Хипсистосом, као богом висина. Циљ овога рада је да се уз поменута разматрања, сагледа и евен-туалан круг познавалаца теологије и верника култа Teos/Zevs Hipsistosa, као и врло блиска веза бога са малоазијским божанством Сабазијем. Такође, биће пружена и анализа различитих иконографских елемената присутних у култној слици бога Teos/Zevs Hipsistosa, која може указа-ти на индиректно поштовање бога на одређеним централно-балканским споменицима.

Гордана Јеремић, Археолошки институт, Београд

ИКОНОГРАФИЈА ТРАЧКОГ, ГРЧКОГ И ОРИЈЕНТАЛНОГ ОРФЕЈА НА КАСНОАНТИЧКИМ МОЗАИЦИМА, СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРЕДСТАВЕ ИЗ

ВИНДЕНА И РАЦИЈАРИЈЕ Орфеј, краљ Трачана и митски певач, представља једну од цен-тралних фигура античке митологије, чија се популарост прати од ра-ног, класично-грчког, до периода касне антике. Током веома дугог пери-ода, иконографија Офреја се мењала и одређене теме из његовог мита у различитим епохама су добијале на популарности: у време римских грађанских ратова у I веку старе ере популаран је био мотив спасавања Еуридике из Подземља, док је у касној антици «ренесансу» доживео мо-тив Орфеја који очарава животиње, у чијем представљању је материја-лизована надмоћ интелектуалне снаге над примитивизмом, у време по-сустајања римске цивилизације пред налетима варвара и унутрашњим кризама. Широм Римског царства регистровано је 90-ак мозаика са пред-ставама Орфеја. У ликовном приказивању митског певача на мозаицима, срећу се, условно речено, два основна типа, зависно од одеће у којој

48


је приказан: грчки и варварски (трачки и фригијски), али је присутна и комбинација грчких и варварских елемената. Грчки тип Орфеја оте-лотворење је филозофског и моралног музичара, док је варварски оде-вен Орфеј првенствено припадао религијским сферама. Захваљујући обимној грађи о мозаицима са представама Орфеја у Римском царству, у могућности смо да пратимо хронологију и просторну дистрибуцију његових представа, као и архитектонски контекст у ком су мозаици са његовим фигурама постављана. Оваква анализа нам омогућава бољи увид у распрострањеност различитих представа ове митске личности, која никада није била званично увршћена у пантеон, иако је спадала у ред најпопуларнијих митолошких фигура. Непосредни повод за предложени рад представљају два кас-ноантичка мозаика: панел са представом Орфеја из Пољанице-Глав-ник-Vindenae, код Подујева, као и фрагментовани мозаик са кружним регистрима из Арчара-Ratiaria, који је највероватније у средишту имао приказ Орфеја. Орфеј из Пољаница представљен је у грчкој ношњи, међутим, са фригијском капом, што га приближава представама на неко-лико касноантичких мозаика и приказа у фреско-сликарству, везаних уг-лавном за источномедитерански уметнички круг, док ће реконструкција недостајуће сцене Орфеја на мозаику из Рацијарије бити првенствено базирана на анализи Орфејевих приказа на мозаицима Британије, као матичне области мотива кружних регистара са «Орфејевим» животиња-ма, одакле је, судећи према очуваним елементима, овај мотив доспео у подунавске области.

Бранка Вранешевић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју уметности

МУЗА – БОЖАНСКА ПРЕМУДРОСТ: ЈЕДАН АНТИЧКИ МОТИВ И ЊЕГОВА ТРАНСФОРМАЦИЈА

У ХРИШЋАНСКОМ КОНТЕКСТУ Једна од најзначајнијих карактеристика византијске културе и хришћанске духовности је непрекинута веза са античком културом. Хришћанско богословље и духовност тога доба изражавани су антич-ким философским категоријама. Наравно, наслеђе сада добија нов, до-некле другачији смисао, тј. бива реинтерпретиран. У том непрекидном трајању долазило је до промена насталих делатношћу раних хришћана, црквених отаца и теолога, односно до асимилације паганске традиције

49


и хришћанске догме. Присуство Муза, Софије, Философије сведоче о интервенцији античке традиције у представама Премудрости, како у ли-тератури тако и у ликовним уметностима. Музе већ у Хесиодовој Теогонији означене су као божанства женског пола са именима и атрибутима везаним за њихове ’активности’. Њихово станиште налази се у уметности као верне пратиље бога Аполо-на. Стога, музе представљају интелектуалне и хуманистичке квалитете у класичном и позно класичном периоду. Такође, играју важну улогу као преносиоци знања и инспирације у касној антици и раном хришћан-ству. Управо је тај концепт послужио ранохришћанском светим оцима и теолозима да преиначе музе у појам божанске Премудрости. На раз-међи касне антике и раног хришћанства посебно важну улогу играо је Пруденције. Његово дело Психомахија пружило је средњовековним ми-слиоцима бољи увид, а потом и тумачење феномена. Осим Пруденција, Боетије и Исидор из Севиље бивају често и радо цитирани када је реч о дискусијама везаним за појам Премудрости. Прелаз од муза до божанске Премудрости може се пратити пре-ко Старог Завета, где је она задржала своје женске ’атрибуте’, да би већ у Новом Завету била поистовећена са мушким Логосом. Најбољи при-мери на којима се то може проучити везује се за ранохришћанску умет-ност односно мозаике, као што је представа Логоса на тријумфалном луку цркве Санта Марија Мађоре у Риму или мозаик Баптистеријума Православних у Равени. Концепт божанске Премудрости представља синтезу много еле-мената које су се рефлектовале на византијски религиозни идентитет: наслеђе философске мудрости Антике и литературе, укључује и женски приказ богиње Атене, богиње Мудрости и заштитнице градова Атине и Цариграда, учења кападокијских отаца, слике Богородице, храма Муд-рости.

Софија Петковић, Археолошки институт, Београд

УТИЦАЈ АУТОХТОНОГ КУЛТА НА СИМБОЛИЧКУ ФУНКЦИЈУ РИМСКИХ ФИБУЛА ИЗ СРБИЈЕ

Један од аспеката проучавања римских фибула је и њихова сим-боличка функција. Наиме, ова врста предмета је од свог настанка, осим утилитарне намене предмета за прикопчавање одеће, имала функцију симболичких ознака припадности одређеном социјалном слоју, племе-

50


ну, роду или занимању. Осим тога, фибуле су и накит, који поред украсне има и магијски, најчешће апотропејски, карактер. Утицај аутохтоног култа на симболичку функцију фибула из Србије, може се пратити на групи изразито профилисаних фибула, која се јавља у више варијанти два основна типа, тзв. норичко-панонском и црноморском. Хибридна варијанта панонског типа изразито профили-саних фибула (Петковић тип 17, варијанте А и B) показује јак утицај аутохтоног култа, који се огледа у антропоморфним и зооморфним еле-ментима у форми. Ипак, најизразитију култно – симболичку функцију имају тзв. «сидрасте» изразито профилисане фибуле (Петковић тип 15), на којима су, такође, заступљени зооморфни елементи. Занимљиво је да се на оба наведена типа фибула понављају зо-оморфни мотиви протома рогатих животиња (ован, говече) и представе птица (голуб, паун). «Сидрасте» фибуле су потврђене као део сета сребрног, ређе златног женског накита, састављеног од једног или више пари фибула повезаних ланцима огрлице са привесцима у виду бршљановог листа и медаљоном у облику лунуле или буле. Карактеристичан накит садржао је и наруквице са змијским завршецима, торквесе, витичарке и друге форме накита аутохтоне, предримске традиције. Носиле су га жене у Доњој Панонији, Горњој Мезији и Дакији од 1. до краја 3. века. На прелазу 3. у 4. век на провинцијско – римским типовима фи-була из Србије уочава се «ренесанса» латенског, келтског стила. Ово се одражава на типу плочастих фибула у виду свастике са коњским прото-мима (Петковић тип 23 D) и једном примерку зглобне Т – фибуле са гре-дом украшеном птичјим, односно пачјим протомима. Матично подручје оба типа представља југоисточни део Доње Паноније, односно Друга Панонија (Pannonia II), некадашња територија келтских Скордиска. Наведене типове изразито профилисаних фибула носиле су жене и њихова симболика је повезана са предримском (тројном) лунар-ном богињом, док су фибуле са коњским и пачјим протомима, које су носили мушкарци, ратници, изразито соларне симболике повезане са аутохтоним врховним, небеским богом.

51


Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, БеоградСофија Петковић, Археолошки институт, Београд

ПРИМЕРИ ПОГРЕБНОГ РИТУАЛА НА КАСНОАНТИЧКОЈ НЕКРОПОЛИ РАВНА (TIMACUM MINUS)

На касноантичкој некрополи на локалитету Слог у селу Равна (Timacum Minus) код Књажевца, откривена су четири гроба са занимљи-вим сведочанствима погребног ритуала. Ови гробови се датују у другу половину 4. и почетак 5. века. У гробу 4, који припада првој фази не-крополе (360–380. године), откривена је женска индивидуа стара 45–50 година, са ниском перли од стаклене пасте око врата и прилозима у пре-делу ногу: коничним стакленим пехаром поред десног колена и кера-мичким крчагом и лончићем преко леве потколенице. Ова индивидуа је била сахрањена са змијом обавијеном око десне руке. Следећа три разматрана гроба припадају другој фази некрополе (380–410. године). У гробу 23 сахрањена је дечија индивидуа непознатог пола, стара 6 година ± 24 месеца, са ниском перли од стаклене пасте око врата и на свакој руци са по једном бронзаном наруквицом са зоомор-фним протомима. Руке су биле савијене у лактовима, а на месту шака, у пределу стомака, нађени су остаци јабуке (сасушена кора и семенке) међу којима је констатовано шест бронзаних новчића, што указује да је дете сахрањено са јабуком са забоденим новчићима у руци. Овај гроб је највероватније чинио двојну сахрану са још једним дечјим гробом (гроб 32). У гробу 32, такође је пронађен скелет дечије индивидуе, непознатог пола, старе 6 година ± 24 месеца, али без прилога. У гробу 53 сахрање-на је дечија индивидуа, мушког пола, стара 4 године. Лево од лобање нађене су љуске (кокошијег ?) јајета, а десно скелет змије сахрањене у испруженом положају. Сахрањивање са змијом и полагање јабуке или јајета у гроб имају исти ритуални смисао који се заснива на веровању у бесмртност душе и реинкарнацију, односно поновно рођење умрлих. Ово веровање заснива се на дионизијском култу, односно аутохтоном култу трачког Са-базија и дачког Залмоксиса.

52


Славољуб Гацовић, Матична библиотека „Светозар Марковић“, Зајечар

INTERPRETATIO GRAECA/LATINA ET CHRISTIANA У БАСМАМА ПРИЧА ГОСПОДЊА КОД ВЛАХА

СЕВЕРОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ Непосредни повод за писање овог рада представља осам басми типа Прича господња забележених у Крепољину (општина Жагубица, Хомоље), Кривељу, Слатини и Луки (општина Бор, Црноречје), Кобиш-ници и Јабуковцу (општина Неготина, Неготинска Крајина) у фолклору Влаха североисточне Србије. Басма типа Прича господња баје се човеку на самрти који већ дуже време болује. Верује се да убрзо након бајања ове басме самртник или умире или устаје из самртничке постеље, што је, ваљда, и олакшање за најближе у кући, чиме се и оправдава сам чин бајања. У басмама се помињу Света мајка Уторка (Sânta maica Marţa < dan ma rţ < бог Марс), Света мајка Среда (Sânta maica Mń er curia < dan mńercuria < бог Меркур), Све та мај ка Пет ка (Sânta maica Vińeria < da n vi ń eria < бо ги ња Ве не ра), Света мајка Субота (Sânta maica Sâmbăta < dan sâmbăta < sabatum), Света мајка Недеља (Sânta Dumińeca < dan dumińeca : dies Solis), Света дева Марија (Sânta maica Mă rie), Света мајка Пречиста (Sânta maica Pre če sta), Свети Јо(ва)н, тј. Свети Дијон (Sân-Dâion, Sân-Zâion), Господ-Бог (Dumnezău), божје дете Исус Христ (copilu lu Dumńezău Hristos Ristos), и друге новозаветне личности или пак оне које су уткане у ранохришћанска веровања а потичу из античког пантеона. У наведеним именима препознали смо, не само због сазвучности њихових имена већ и због фабула у којима се помињу, богове античког пантеона, како оне из грчке/латинске културе тако и оне из блискоисточног културног миљеа.

53


Најновији резултати истраживања римских налазишта у Србији: Археологија у служби заштите

(сесија, М. Живић)

Маја Живић, Народни музеј Зајечар

ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА КУЛЕ I РОМУЛИЈАНЕ 2009/2010. ГОДИНЕ

У циљу обезбеђивања услова за конзервацију, делимичну ре-конструкцију и, напослетку, презентацију главне капије оба форти-фикациона система Ромулијане, било је неопходно обавити археолошко истраживање кула које је фланкирају. Будући да прва фаза тог великог пројекта подразумева конзерваторско – рестаураторске радове на капији старијег утврђења, у оквиру које су прво планирани радови на јужној кули старијег утврђења - кули I, за почетак истраживања одабрана је ова кула. На њеном обрушеном профилу у оквиру улаза могло се сагледати сво богатство стратиграфије коју је овај објекат сачувао у оквиру својих зидова. Културни слојеви сачувани у унутрашњости гамзиградских кула пружају обиље података драгоцених како за реконструисање времена градње палате тако и њеног рушења, периодичне обнове и слојевитог живота који се потом одвијао у њеним ревитализованим рушевинама. Оно што, на основу прелиминарних резултата археолошких ис-траживања унутрашњости куле I, са сигурношћу можемо рећи, јесте да је овај објекат срушен почетком односно у првим деценијама VII века, током аварске најезде на Илирик, као и да након тога није обновљен, тј. да кула није коришћена током средњовековног периода живота у Гамзи-граду (VIII, IX/ X – половина XI века). Оно што је, такође, извесно, јесте да је простор унутар као и изван куле, крајем IV столећа, као и током V века, коришћен као мали занатски центар, чија је примарна активност била везана за прераду гвоздене руде. Током VI столећа, кула је коришћена као објекат за становање, уз занатске активности. Управо посредством керамичког материјала, мо-жемо пратити трансформацију једне ромејске насеобине са различитим занатским радионицама V/прве половине VI века у рурално насеље с краја VI и из првих деценија VII столећа. Премда између ова два ранови-зантијска хоризонта постоји невелик временски размак, сматрамо да је важно још једном нагласити појаву карактеристичну за млађи хоризонт,

54


а то је присуство грнчарије која, на основу начина израде, као и на ос-нову сведеног броја или потпуног изостанка појединих облика посуда, указује на рурализацију постојећег начина живота, незаустављив про-цес који је започео још током V века а који је Јустинијанова обнова само одложила. Потоњи ромејски хоризонт представља потврду сиромашења становништва локалних занатских центара на подручју Илирика током друге половине односно крајeм VI столећа и њихове трансформације у мале, изоловане руралне средине, чија је производња сведена на оквире самоодржања.

Тони Чершков, Завод за заштиту споменика културе НишГордана Јеремић, Археолошки институт, Београд

ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ЈУГОИСТОЧ-НОГ ДЕЛА РАНОХРИШЋАНСКЕ НЕКРОПОЛЕ У ЈАГОДИН МАЛИ У НИШУ НА ТРАСИ БУЛЕВАРА ВОЈВОДЕ МИШИЋА

Археолошка истраживања највеће градске некрополе каснона-тичког Naissus-а током 2010. године представљају прва већа ископавања у широком откопу овог значајног налазишта након готово пола века па-узе. Истраживања спроведена у периоду март-јули 2010. године имала су заштитни и систематски карактер, а изведена су на траси новопројек-товане улице Војводе Мишића, непосредно уз западну фасаду фабри-ке „Нитекс”. Пре почетка археолошких радова, земљаним радовима на инфраструктури констатовано је постојање касноантичких гробних конструкција, а индиције о њиховом постојању на више пунктова су по-тврђене и гео-електричним скенирањем тла. Приликом истраживања от-ворено је 9 сонди, укупне површине 234,5 м2 и том приликом откривено је 30 гробова и гробних конструкција, са 50-ак сахрањених индивидуа. Регистроване су полуобличасто засвођена гробница, зидани гробови са полуобличастим сводом или двосливним кровом, гробови са конструк-цијом од опека или имбрекса и гробови слободно укопаних покојника. Покретни налази (инвентар гробова и налази из слоја) релативно су бројни и углавном припадају периоду IV-V векa н.е. У непосредној близини археолошког ископа из 2010. године, ра-нијим истраживањима (1956-1957. године), oткривена је и презентована највећа зидана гробница некрополе (гробница оријентисана север-југ), а радовима унутар фабрике „Нитекс” пронађене су 4 гробнице, од којих је једна била фреско-осликана, што само потврђује чињеницу о значајном

55


положају овог дела некрополе за сахрањивање имућнијих становника античког Наиса. Најновија истраживања показала су истовремене са-хране у овом делу некрополе и сиромашнијег слоја становништва, као и релативно велику смртност деце и особа млађег узраста.

Мирослав Лазић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет,Одељење за археологију, Археолошка збирка

РИМСКИ ПУТ VIA MILITARIS КОД ЦАРИБРОДА Током 2010. године, археолошка екипа Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда обавила је заштитна археолош-ка истраживања надомак Димитровграда, на траси будућег аутопута Е–80 у сектору. Том приликом, откривена су праисторијска насеља из ранонеолитског периода и бронзаног доба, као и добро сачувана деони-ца римског пута. Остаци античког пута и праисторијских насеља налазе се поред десне обале Нишаве и удаљени су од Цариброда (данашњи Ди-митровград) приближно 1.0 km ка истоку. Дужина истражене деонице старог пута у К‘ндиној бари износи 38.70 m. Коловоз ширине 7.50 m састоји се од притесаног кречњачког камења различитих величина. Стари пут у К‘ндиној бари код Царибро-да израђен је по стандардима римског грађевинарства. Начин градње и димензије сврставају га у римске саобраћајнице јавног карактера (viae publicae). Уосталом, зна се да је долином Нишаве водила деоница знаме-нитог римског војног пута (Via militaris) који је преко Мезије и Тракије повезивао западне делове Римске империје са Малом Азијом и провин-цијама на Блиском истоку. Имајући на уму резултате археолошких истраживања и податке из историјских извора може да се закључи да је друм откривен код Ца-риброда изграђен у првој половини III столећа. Детаљан опис изгледа једног дела трасе Via militaris, који је пружио Прокопије, сведочи да је та саобраћајница у Тракији коришћена и током рановизантијског пери-ода. Са друге стране, већина археолошких налаза који су нађени између камења у коловозу, указују да је пут, такође, био проходан у касноан-тичком и у средњевековеном периоду. Треба споменути, међутим, да има налаза и из још каснијих периода, што се добро слаже са вестима путописаца који су посведочили да је римски пут у долини Нишаве био препознатљив, а на појединим деоницама и проходан све до краја XIX .

56


Откриће деонице пута Via militaris код Цариброда несумњиво спада у значајнија археолошка открића која су се у Србији догодила почетком XXI столећа. Први пут, догодило се у Србији да археолози открију и истраже савршено очуван римски пут који се у појединим сег-ментима користи и данас. Код Цариброда, Via militaris може да се прати, са малим прекидима, од границе са Бугарском до Гојиндолског калеа, где је прелазио на леву обалу Нишаве и настављао даље ка Пироту.

Марија Алексић Чеврљаковић, Завод за заштиту споменика културе из Краљева

ПРОБЛЕМИ ЗАШТИТЕ АРХЕОЛОШКОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА НА ТЕРИТОРИЈИ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ

СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ИЗ КРАЉЕВА Рад се бави актуелним проблемима са којима се суочавају стручни сарадници на територији Завода за заштиту споменика културе Краљево, везаног за заштиту археолошког културног наслеђа. Највећи проблем представљају ограничавајуће одредбе Закона о културним до-брима донетог у другачијим друштвено економским условима почетком деведесетих година ХХ века, као и чињеница да се оне селективно при-мењују. Рад узима у обзир и одредбе Европске конвенције о заштити археолошког наслеђа, чији је потписник Република Србија и немогућ-ности њихове примене у Србији. У оквиру излагања биће описано и стање појединачних археолошких налазишта на територији краљевач-ког Завода са детаљним описима њиховог тренутног стања и могућнос-тима презентације у оквиру урбаних целина, као и о не/могућностима сарадње са органима локалне самоуправе и приватним предузетницима.

Јелена Цвијетић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одјељење за археологију

РИМСКИ ПРСТЕН ИЗ РУМЕ СА ЉУБАВНОМ ИЛИ РЕЛИГИОЗНОМ ПОРУКОМ

Римски прстен, о коме ће бити ријечи, представља случајан на-лаз са територије општине Румa, која је некада улазила у оквире про-винције Доње Паноније (Pannonia Inferior). У питању је бронзани налаз

57


дијаметра 1,9 cm тежине 2 gr који представља комад женског накита. Прстен се састоји од елипсасте тракасте алке са наглашеним раменима која се шири и прелази у правоугаону, заравњену главу, на којој се нала-зи натпис изведен латинском капиталом у два реда, слова висине 1mm, који гласи: VENI / AMICA.

Натпис је у једном дијелу прекривен дебелим слојем патине, па су стога слова Е у првом и C у другом реду дјелимично видљива. Краје-ви слова наглашени су вертикалним или хоризонталним серифима што карактерише натписе из III вијека, особито оне из последњих деценија III и током IV вијека.

Дослован превод натписа гласи Дођи пријатељице /љубавнице а садржај се може тумачити двојако: као љубавна порука или порука ре-лигиозног карактера. Натпис односно порука VENI AMICA потврђена је како на римској керамици (terra sigilata) из Галије (Narbonensis) која се датира од I-III вијека, тако и у пјесмама римских поета из раздобља ра-ног царства (Dulcis amica veni noctis solatia prestans...). Са друге стране овакве поруке нису биле стране ни хришћанима, што показују стихови у Пјесми над пјесмама 2:14 (Surge et veni amica mea...). Касније, током ре-несансе и барока овај стих био је инспирација бројним композиторима при ставарању најљепших комада духовне и световне музике. Прстен би требало опредијелити у вјеренички накит (anuli pronubi) са поруком љубавне или пак скривене религиозне тј. хришћан-ске тематике (у којој се Господ обраћа вјерници). Прстење које се сматра вјереничким у употреби је током цијелог римског периода, а на тери-торији Србије нађено је више комада са представма и порукама карак-теристичним за вјеренички накит. Налаз из Руме утолико је значајнији што његова порука до сада није била позната међу инскрипцијама на на-киту. На основу типологије као и палеографије натписа прстен се може датирати у крај III или IV вијек.

Мирослав Вујовић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за Археологију

PANEM ET CIRCENSES У ВИМИНАЦИЈУМУ: ИКОНОГРАФСКА СВЕДОЧАНСТВА

Рад је посвећен ликовним представама гладијаторских бор-би и других дешавања из арене (ludi, circenses, munera) са територије Вминацијума. Аутор указује на значај оваквих сцена на разнородним

58


археолошким налазима: вотивним и утилитарним предметима и ситној фигуралној пластици. Поред резултата археолошких истраживања ам-фитеатра, концентрација и карактер оваквих представа присутних на археолошким покретним налазима из Виминацијума и његове околине упућује на време и карактер игара одржаваних у горњомезијској престо-ници током периода (II - IV век). Различите сцене из амфитетара или циркуса јављају се као рељефни орнаменти на тера сигилати налаженој на простору некропола Виминацијума (Пећине, Више гробаља). Углавном се издвајају типске сцене у којима се приказује борба два тешко наоружана гладијатора, појединачне фигуре бораца у медаљонима или борба са различитим жи-вотињама. Често су приказани двобоји Мурмила и Тракса али и других гладијатора. Прикази из амфитетара јављају се на увозном посуђу (II - III век), углавном зделама (Drag. 37) из радионица Рајнцаберн, Вестерн-дорф и Пфафенофен. Осим гладијаторских борби на њима су приказане и сцене осталих, такође уобичајених збивања из арене попут лова на дивље животиње (venatio), кажњавања осуђеника (damnatio ad bestias) као и мотив грифона који се посредно може повезати са култом богиње Немезе и њеном улогом у свету гладијаторских и других надметања. Сцене трка у циркусу, иначе ретке на налазима тера сигилате из Србије, такође су присутне. Од фигуралне пластике издваја се само бронзана фигурина Ре-тијаријуса, случајан налаз из околине Пожаревца, опредељена као украс неког употребног предмета из епохе II – III века. О врсти гладијатора сведочи наго, готово незаштићено тело и карактеристично наоружање у десној руци: мрежа и кратак бодеж. Прегледом разнородних налаза са територије Виминацијума на којима се јављају представе из амфитеатра и циркуса, можемо извести одређене закључке који, мање или више извесно упућују на приређи-вање игара (ludi, munera) у оближњем амфитеатру. Свака појединачна класа покретних археолошких налаза има, међутим, различит значај. Увозне керамичке зделе са рељефним приказима различитих, често вео-ма бруталних сцена, представљају трговачку робу чија се концентрација не може користити као искључива потврда одржавања или карактера иг-ара у Виминацијуму. У извесној мери, међутим, присуство увозне робе декорисане призорима из амфитеатра и циркуса упућује на потребе ло-калног становништва, односно време и степен интензивнијег прихва-тања овог несумњиво римског обичаја. Цртежи на опекама и вотивни медаљони, односно керамички калупи израђени у самом Виминацијуму непосреднија су сведочанства одржавања игара. Сви поменути налази

59


датовани су углавном у период II - III века, доба интензивног економског и друштвеног успона Виминацијума и свакако време када су игре разли-читог садржаја чешће могле бити организоване. Недостатак података из историјске грађе и одсуство епиграф-ских споменика са поменом одржавања игара, њихових покровитеља или учесника за сада отежава детаљније бављење овом интересантном темом. Надамо се да ће то омогућити будућа археолошка истраживања, детаљне антрополошке анализе и ревизије музејских фондова.

Радивоје Арсић, Завод за заштиту споменика културе, Ваљево

УТИЦАЈ КИШНЕ ЕРОЗИЈЕ НА АРХЕОЛОШКА НАЛАЗИШТА Ерозија је само једна од бројних фактора обликовања рељефа, а кишна ерозија је само један од облика водене ерозије који је у одређеној мери присутан на целокупној површини земље. Могуће га је посматра-ти на различитим нивоима, од глобалног до парцеле, а на сваком нивоу је могуће одредити ерозионе зоне. Процес ерозије је усмерен углавном на педолошке слојеве који садрже материјалне остатке највећег бороја археолошких налазишта, од неолита до индустријског доба. С обзиром на одлике климе на територији Србије, из групе метеролошких појава кише су главни чинилац ерозије. Укратко, голе еруптивне стене су најмање еродибилне док су пескови екстремно еро-дибилни. Вегетациони покривач и његова покривна способност заштит-ни је чинилац који директно утиче на интензитет ерозије. Неадекватно коришћење земљишта директно је повезано са појавом интензивних ерозивних процеса односно антропогене ерозије, која може утицати на уништавање археолошких налазишта. Ерозивни ефекат падавина зависи пре свега од физичких ка-рактеристика терена, као и интензитета и обима падавина, брзине капи кише и њиховог правца пада, електричних потенцијала у атмосфери, учесталости понављања, нагиба терена, вегетације и начина култива-ције земљишта. Анализа регисрованих археолошких налазишта показују да су на територији западне Србије највећи број налазишта је постављен на местима са малим нагибом терена као што су заравњене речне терасе, платои врхови брда и планина. Малобројна истраживања показују да у овој брдско-планинској зони постоји известан број локалитета који су ерозијом потпуно уништени, а археолошки налази потпуно дислоцира-

60


ни, прекривени талогом или нестали у бујичним токовима река. Како се данас већина регистрованих налазишта налази на местима који су под обрадивим земљиштем које је у потреби више стотина година. може се очекивати да је велики број налазишта на теренима под нагибом уништен кобинацијом атмосферских падавина, нестручне обраде земље и недос-татком одговарајућег биљног покривача. Ерозионо уништавање архео-лошких налзишта различитих епоха може у великој мери да пружи лажну слику распростирања и заступљености појединих типова археолошких локалитета као и да наведе на погрешне интерпретације просторних од-носа међу самим локалитетима и у односу на прородне ресурсе.

Секција за Средњовековну археологијуНова открића у средњовековној археологији

(сесија, Е. Зечевић)

Јелена Ђорђевић, Народни музеј ПанчевоВојислав Ђорђевић, Народни музеј Панчево

РЕЗУЛТАТИ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА СТАРЧЕВО-ЛИВАДЕ 2010. ГОДИНЕ

У периоду 08.09-04.10.2010. године, Народни музеј Панчево обавио је археолошка ископавања и истраживања на локалитету «Лива-де» у атару села Старчево, општина Панчево. Археолошка ископавања на овом положају изводе се већ трећу годину заредом и имају карактер систематских истраживања. Локалитет Ливаде налази се на северном делу старчевачког атара и смештен је непосредно поред пута Панче-во-Ковин. 2008. године обављена су сондажна истраживања и тада су откривени остаци насеобинских објеката (полуукопана и укопана ста-ништа-земунице и насеобинске пећи). Утврђено је да је насеље имало два нивоа становања, старији из периода VII-VIII века и млађи из пери-ода IX и X века. Током кампање спроведене 2010. године ископавања су добила систематски карактер и истражена је већа површина, укупно око 250 m2. Истраживања су била сконцентрисана на јужном делу насеља, не-посредно уз пут Панчево-Ковин.

61


На тој површини комплетирано је истраживање укопаног ста-ништа констатованог истраживањима 2008. године, а откривени су и остаци три нова укопана станишта. Сва истражена станишта су квадрат-ног облика и приближно истих димензија (око 3 х 3 m), које по правилу имају огњишта у свом североисточном углу. Карактеристично је да је готово у сваком од огњишта пронађена већа количина камена, комада лепа и делова керамичких посуда. На основу ових налаза, откривене куће припадају старијем нивоу насељавања, односно VII и VIII веку. Откривене су и две насеобинске пећи, које су биле на отворе-ном простору у оквиру насеља. Једна пећ, са потпуно очуваном калотом пречника 1,2 m, на основу налаза из испуне приступне јаме, припада оквирно периоду IX-X века, док се друга, на основу налаза фрагмената керамике из супструкције поднице пећи, може определити оквирно у период XII-XIII века, што потврђује да је овај локалитет био насељаван у континуитету од VII до XIII века. На простору ископа, у јужном делу насеља, откривен је и дупли ров, ширине 1-1,2 m, који се може довести у везу са истоветним ровом откривеним 2008. године. Карактеристично је да је овај ров укопан пре-ко и у горње делове испуна два станишта из старијег нивоа насељавања, а у сопственој испуни није садржавао налазе који би били старији од периода оквирно IX-X века.

Драгица Премовић-Алексић, Музеј „Рас“ у Новом Пазару

АРХЕОЛОШКО ИСТРАЖИВАЊЕ СРЕДЊОВЕКОВНИХ ХУМКИНА ПОДРУЧЈУ СЈЕНИЦЕ И ТУТИНА У 2010. ГОДИНИ

Захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије, археолошка истраживања средњовековних хумки на Сјеничко-пештерској висоравни, настављeна су и у 2010. години и то на подручју општина Сјеница и Тутин. Овогодишњим истраживањима на терито-рији општине Сјеница обухваћене су хумке у селу Тријебинама, у пре-делу Жари и на локалитету Крајиште. Избор хумки на локалитетима Тријебине и Жари базиран је на етимологији њихових имена. Међутим, истражене хумке на ова два ло-калитета биле су без археолошког материјала и нису дале очекиване ре-зултате. За разлику од наведених, у хумци на локалитету Крајиште било је археолошких налаза, двадесетак фрагмената керамике. Поред локали-тета у околини Сјенице, археолошко истраживање средњовековних хум-

62


ки настављено је у селу Пружњу, на територији општине Тутин. У овом селу, на локалитету Влашко гробље налази се десетак хумки пречника од 5-6 до 8-10 метара. Око хумки, у конфигурацији терена, уочавају се удубљења у којима су лежале хоризонталне камене плоче, а нађено је и неколико фрагмента обрађених споменика на којима се уочавају делови крста. У 2010. години истраживана је хумка пречника 8 м и висине око 0,60 м. Истраживањима Хумке I на локалитету Влашко гробље у Пружњу констатована су три хоризонта сахрањивања. Првом хоризонту припадају гробови истражени на простору ЈИ сегмента. Овом хоризонту сахрана припада осам инхумираних покојника, чији су гробови укопа-ни у два реда по оси С-Ј. Неки покојници су били покривени даском, а неки су имали и сандук или даске постављене на две воде. У гробовима првог хоризонта нађен је и незнатан број гробних прилога, углавном бронзаних дугмади, шупљих лоптастих или ливених полиедарских. Било је и гвоздених клинова од сандука. Другом хоризонту сахрањи-вања припадају три гроба откривена у последњем слоју плашта хумке. У сва три гроба овог хоризонта сахрањена су деца, од који једно у полуз-грченом положају. Два су оријентисана у правцу З-И, а један СЗ-ЈИ, и ограђена каменом. Трећем хоризонту сахрањивања у Хумци I припадају три гроба са остацима спаљених покојника. Урне ових гробова поло-жене су директно на стену и скоро потпуно су здробљене. У урнама се налазила знатна количина горелих костију, али гробних прилога није било. Археолошког материјала, углавном фрагмената керамике, било је кроз цео плашт хумке. На основу аналогија пуно ливених дугмади, први хоризонт гробова би могао да припада 11-12. веку. Хронолошки оквир сахрана другог хоризонта, остаће отворен до финалне обраде ос-теолошког и керамичког материјала. Ни поред гробова трећег хоризонта сахрањивања није било прилога, али се на основу карактеристика урни оне могу определити у познобронзано или старије гвоздено доба.

Ђорђе Јанковић, Филозофски факултет, БеоградДејан Радичевић, Филозофски факултет, Београд

ДУПЉАЈА - ГРАД, ИСТРАЖИВАЊА СРЕДЊОВЕКОВНОГ УТВРЂЕЊА

Град код Дупљаје је у археолошкој литератури одавно познат као праисторијско налазиште познато по јединственим налазима брон-

63


занодобних “дупљајских колица”. Тек у најскорије време, захваљујући истраживањима која се спроводе од 2002. године, постао је познат и као велики средњовековни комплекс, са централним утврђењем саграђеним на доминантном ободу лесне терасе изнад старе обале Караша, око кога су се развијала пратећа насеља. Резултати досадашњих истраживања указују да овај локалитет може бити највеће археолошко налазиште XI-XII столећа у Банату. Величина налазишта (утврђеног Града, Предграђа и Подграђа), постојање више цркви и покретни налази, сведоче о изузет-ном значају овог места у коме се могло налазити и средиште неке веће области тог времена. Утврђење је било у функцији до велике монголс-ке најезде 1241. године, након чега унутар његових бедема живот више није обнављан.

Гордана Гаврић, Завод за заштиту споменика културе из Краљева

МАНАСТИР МИЛЕНТИЈА У СВЕТЛУ НОВИХ АРХЕОЛОШКИХ И АРХИТЕКТОНСКИХ ИСТРАЖИВАЊА

Манастир Милентија са црквом Светог Стефана, значајан спо-меник културе маравске стилске групе, 21. век сачекао је у рушевинама, иако су прва истраживања започета још четрдесетих година прошлог века. Поред цркве која је првобитно била богато украшена каменом пластиком високих уметничких вредности (откривено је преко 500 фрагмената), у комплексу се налазе остаци манастирске трпезе и мо-нашких келија. Након вишедеценијске паузе у истраживању овог изу-зетног локалитета, Завод је 2010. започео систематска истраживања која имају за циљ откривање пратећих објеката у комплексу и дефинисање конзерваторских услова за обнову. Таквим приступом долази се до но-вих научних сазнања битних за презентацију Милентије, која се датује у крај 14. и почетак 15. века, будући да претходна истраживања нису оба-вљали археолози, тако да није примењивана археолошка методологија. Истраживања трпезарије, у претходној кампањи, потврдила су значај даљих истраживања, са обзиром на откриће фресака и камену пластику која је украшавала и овај објекат. Рад презентује резултате до-садашњих истраживања и могућности обнове –Mилентије.

64


Дејан Радичевић, Филозофски факултет, Београд

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА РУДНИКУ У 2009-20010. ГОДИНИ

Након паузе од две деценије, на планини Рудник су током 2009. и 2010. године обновљена археолошка истраживања. Сондажно су ис-копавана три локалитета недалеко од центра варошице Рудник, на који-ма су се према подацима ранијих истраживача, могли очекивати остаци средњовековних цркава. На сва три локалитета потврђени су материјал-ни трагови који се временски могу определити у раздобље XIV-XV века. Постојање најмање две цркве, као и више грађевина профане намене, на релативно малом простору између изворног дела Златарице и јужних падина Мале Кеље, указује на значај овог простора у позном средњем веку, што се свакако мора узети у обзир при разматрању проблематике убикације средњовековног Рудника.

Марин Брмболић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд

Катарина Лазаревић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд

РЕЗУЛТАТИ СИСТЕМАТСКИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У МАНАСТИРУ МАНАСИЈИ

2005-2010. ГОДИНЕ Систематска археолошка ископавања у манастиру Манасији започета су 2005. године. У периоду до 2010. године, у целости су ар-хеолошки истражени манастирска црква, објекти уз северни и западни бедем утврђења, средњовековна трпезарија и куле 2 и 5. Свакако да међу најважнија открића можемо сврстати гробницу у западном травеју црк-ве, са земним остацима ктитора, деспота Стефана Лазаревића. Такође је истражена и манастирска порта, изузев дела јужног сектора, у коме ра-дови тек предстоје. На основу започетих ископавања, у овом делу порте, реално је очекивати резултате који ће у многоме разјаснити организа-цију живљења унутар манастирских бедема, али и градње и доградње које је манастир претрпео у периоду када је био под турском влашћу и касније.

65


Досадашњи радови могу се оценити као значајни, обзиром да су дали нове податке који у многоме утичу на промену досадашњих мишљења о манастиру Манасији. Ту пре свега, мислимо на датовање и намену појединих објеката, и на фазе градње. Поред присутних дилема резултати истраживања отворили су и бројна нова питања. Одговоре на њих верујемо да треба потражити у предстојећим истраживањима, али и у пажљивој анализи резултата досадашњих радова. Поред открића деспотове гробнице и објеката унутар беде-ма, досадaшња систематска археолошка ископавања дала су и бројне покретне налазе: керамичке посуде разноврсних форми и намена, посу-де од метала и стакла, предмете за свакодневну употребу, богослужбене предмете, грађевинске елементе, оруђа, накит, оружје и нумизматички материјал.

Емина Зечевић, Народни музеј у БеоградуСлободан Фидановски, Народни музеј у Београду

МРАМОРЈЕ У ПЕРУЋЦУ, НОВА САЗНАЊА Током септембра-октобра 2010. године екипа Народног музеја у Београду је извела сондажно археолошко ископавање на локалитету „Мраморје“ у Перућцу, код Бајине Баште, под којим се крије највећа средњовековна некропола у овом делу Србије са каменим монолитним надгробним споменицима, познатим у стручној и научној литератури под термином стећци. Реч је о локалитету категорисаном као спомениик културе од изузетног значаја на коме до сада нису вршена археолошка истраживања. Иако скромног обима ова ископавања пружила су прве податке о сахрањивању под стећцима у овом делу Подриња, а налазима новца и једина која су дала поуздану потврду о подизању специфичних облика споменика типа слемењака и сандука, источно од Дрине, поло-вином 15. столећа.

66


Секција за средњовековну археологију (сесија, Е. Зечевић)

Дијана Џомба, Нови СадНенад Шошић, Народни музеј у Смедеревској Паланци

АНТРОПОЛОШКА ОБРАДА СКЕЛЕТА СА ЛОКАЛИТЕТА ГОЛОБОК НА ПОТЕЗУ „УМА“ КОД СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ 2005. године приликом орања, откривен је гроб мушке особе који су археолози Народног музеја у Смедеревској Паланци истражили. Оријентација гроба је исток – запад са главом на западу и највероватније је припадао касној антици. Скелет је антрополошки обрађен и добијени резултати су веома интересантни и основ за даља истраживања. Гроб је део мање некрополе коју је нужно даље истраживати.

Марин Бугар, Народни музеј Крушевац

РАНОВИЗАНТИЈСКО УТВРЂЕЊЕ НА ЛОКАЛИТЕТУ БЕДЕМ - КАМПАЊА 2010.

Археолошки локалитет „Бедем“ се налази на периферији села Маскаре, на око 15 километара северно од Крушевца и насупрот средњо-вековног града Сталаћа. На плодној заравни, недалеко од састава Јужне и Западне Мораве, пружа се на поменутом налазишту рановизантијско утврђење из шестог века нове ере. Димензије утврђења су 130х130 ме-тара. У питању је рад на вишеслојном локалитету где се јасно исти-чу културни слојеви како из праисторијског периода, тако и из времена ране Византије, односно средњег века. Истраживана површина је обух-ватила око 200 квадратних метара у оквиру три радна сектора. Ового-дишња истраживања започета су у новом, четвртом сектору отварањем четири нове сонде, на простору између апсидалног дела раније откриве-не палеовизантијске базилике и североисточног бедема утврђења. У средишњем делу сонде h-23 (сектор 4) констатовано је огњиште из рановизантијског периода са подницом од запечене земље и делом уређеног поплочања од опека у оквиру њега. Покретни археолошки налази огледају се у керамичком мате-

67


ријалу кога чине уломци чешљастих рановизантијских амфора, полуфо-лису Јустина II, гвозденој рановизантијској фибули, уломљеном кошта-ном чешљу, гвозденој кожарској алатци, гвозденој рези за врата итд. Иначе, већа количина уломака кућног лепа у непосредној око-лини огњишта, као и трпезна керамика са разгрнутим ободима и уре-зима, тамномрке боје, јасно указују на присуство стамбеног објекта из палеовизантијског периода. Поред наведеног, у сонди h-23 је конста-тована и отпадна јама из палеовизантијског периода. Важно откриће представља и отисак (негатив) новог зида који се пружа паралелно са североисточним бедемом утврђења, дебљине око 1 метра и у дужини од око 7 метара. У сектору 1 истраживања су усмерена на ископавање ос-татака темеља раније откривене палеовизантијске базилике. С обзиром да су се остаци темеља пружали чак 1,70-180 м у дубину, закључено је да су темељи базилике у једном тренутку систематски прекопавани и експлоатисани, јер је откривено веома мало од очекиване темељне кон-струкције. Реална дубина темеља базилке износи 0,80-0,90 м. Други део радова у оквиру базилике односио се на апсидални део, где се дошло до поднице од опека и кречног малтера.

Душан Рашковић, Народни музеј Крушевац

РАНОВИЗАНТИЈСКО ВИСИНСКО УТВРЂЕЊЕ УКОСА У ГРАД СТАЛАЋУ

Локалитет утврђења Укоса налази се на почетку Град Сталаћа, на око 1 км јужно од средњовековног града „Кула Тодора од Сталаћа“, на коси Мојсињских планина, изнад леве обале Јужне Мораве. Смештено је на самом улазу у гротло сталаћке клисуре, контролишући улаз у кли-суру и речне прелазе у том делу реке. Положај и издужена стрма планин-ска коса, на којој је град саграђен, омогућавале су лакше организовање одбране, јер, стрма је речна клисура штитила са источне стране, док су Мојсињске планине штитиле приступ са запада. Укоса је у археолошким круговима позната од 1986. године када је на североисточном делу отворена једна археолошка сонда. Већ су та мања ископавања открила да је реч о утврђењу са континуитетом од гвозденог доба до средњег века. Са овог локалитета потиче и више случајних налаза који се чувају у Народном музеју Крушевац. Истичу се фибуле и новац. Већ је репертоар случајних налаза показивао да је реч о насељу које је најинтензивније живело управо у V и VI веку у вре-

68


ме успоставе византијске државе. Током сондажних ископавања 2009 и 2010. године, пронађен је део бедема утврђења, два већа жрвња за руч-но мељање жита, а пронађена су и 4 трапа, за чување хране, укопана у мекшу камену подлогу. Међу покретним налазима истичу се типични налази фибула, копча типа «Сучидава», коштани предмети, одломци стаклених посуда, гвоздени алат, две секире, копље. Бројни су одломци керамичких судова, међу којима се истичу одломци амфора. Уједном делу сонде 5 пронађена је керамика украшена низовима урезаних тала-састих и паралелних равних линија, које вежемо за српски рани средњи век и датујемо у IX-X век. У сонди 3 пронађен је и један мали крст.

Ђорђе Јанковић, Филозофски факултет, Београд

КРУПА НА ВРБАСУ Храм посвећен Св. Илији у Крупи на Врбасу археолошки је ис-траживао Борис Граљук 1986-1990. године. Објавио је два извештаја, у којима је изнео тврдњу да је храм првобитно био у римокатоличком манастиру 14-15. столећа, седишту фрањевачке кустодије у Гребену, а да су православни преузели храм и обновили га у 19. столећу. Проучавање данашњег изгледа храма показује да су закључци Б. Граљука тек дели-мично тачни. Храм је једнобродна грађевина са полукружном апсидом на ис-точној страни; ископавањем је испред ње откривен правоугаони олтар-ски простор са гробницама, тојест црква је некада имала готички изглед. Храм је са дужином брода од близу 30 м необично велик за средњеве-ковну Босну. Са северне стране је постојало четвороугаоно двориште, окружено са преостале три стране зградама. Рушевине су раније зване „калуђерски клостер“ и „Намастир“. У опису рушевина из 1889, у време пред обнову храма, забележени су сачувани прозори на јужној страни храма, који се и данас виде, такође и на источној страни конака, али је он потпуно срушен. На зидовима храма лепо се виде различите грађевинске фазе. Најмлађа видљива обнова, не рачунајући садашњу, спроведена је после Другог светског рата, у коме је црква спаљена. Обновом из 1889. годи-не подигнута је данашња горња половина цркве на старим зидовима, уједно са полукружном апсидом, са једнаким начином зидања. Прет-ходна црква је имала полукружну апсиду прислоњену на њен источни зид, односно накнадно је дозидана. Источно крило конака се наслања на

69


апсиду, а западно на западни зид храма, чиме је заклоњен један прозор. Ову фазу треба датовати у 15-16. столеће, како то показују и покретни налази. Испод полукружне апсиде се налази старији олтарски простор, споља четвороугаон, накнадно продужен на исток; зидан је ситним чет-вороугаоно оклесаним каменом. То продужавање је датовано у 14-15. столеће ту нађеном готичком пластиком. Овај простор је призидан уз источни зид храма, чији су углови грађени на романички начин, тесани-цима. То је најстарија видљива фаза храма, из 13-14. столећа, ако не и старија, који је пре готичке обнове дуже био у рушевинама.

70


У складу са одредбама чл. 10, 11. и 12. Закона о удружењима (»Службе-ни лист РС«, бр.51/09), на скупштини САД одржаној 4. VI 2010, усвојен је следећи

СТАТУТ СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. Српско археолошко друштво је добровољна друштвена стручна и научна организација археолога, удружена ради остваривања заједнич-ких циљева и задатака утврђених овим Статутом.

Члан 2. Назив организације је Српско археолошко друштво (у даљем тексту: Друштво). Скраћени назив Друштва је САД. Седиште Друштва је у Београду, Чика Љубина 18-20. Друштво своју активност обавља на територији Србије, а може у договору са иностраним удружењима и установама које имају исте циљеве предузимати активности и ван територије Републике Србије.

Члан 3 Друштво је основано 1883. године под именом Српско ар-хеолошко друштво. Обновљено је 1970. године и уписано у регистар друштвених организација.

Члан 4. Друштво има својство правног лица, са правима, обавезама и одговорностима које произилазе из Устава Републике Србије, закона и овог Статута. Друштво представља Управни одбор као колективно-извршни орган, а заступа га Председник. У случају спречености Председника, замењује га Потпредседник друштва.

Члан 5 Друштво има свој печат осмоугаоног облика, пречника 3,5 cm. У централном делу налазе се слова САД изнад којих је постављена дуга стилизована лигатура. По ободу је равномерно распоређен текст: Срп-ско археолошко друштво.

71


II ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ДРУШТВА

Члан 6. Друштво помаже, подстиче и координира активности својих чланова на остваривању заједничких циљева и задатака у складу са Ус-тавом и овим Статутом.

Члан 7. Циљеви и задаци Друштва се састоје у:- организовању научне и стручне делатности археолога на територији Србије и на другим територијама на којима су професионално ангажо-вани чланови Друштва;- заступању и заштити интереса археолога и археологије Србије у земљи и иностранству;- унапређењу, праћењу и помагању стручног и научно - истраживачког рада у области археологије;- повезивању и организовању археолошке делатности у складу са зако-ном, овим Статутом и актима одговарајућих институција;- развоју, усавршавању и подизању стручног и научног угледа Друштва;- стручном усавршавању чланова Друштва;- публиковању и приказивању резултата археолошких истраживања;- активном учешћу у раду научних, културних и других фондација у Ср-бији и ван ње;- подстицању научних комуникација између археолога у земљи и ино-странству;- популарисању археологије и повезивању са просветним и другим друштвеним организацијама;- обављању археолошких истраживања у складу са законом;- помагању својим члановима при запошљавању у струци.

III ДЕЛАТНОСТИ ДРУШТВА

Члан 8. Делатност Друштва се састоји у следећем:- на скупштинама и састанцима расправља о организационим питањи-ма, доноси закључке, препоруке и друго;- објављује извештаје својих органа у одговарајућим публикацијама;- сарађује са сродним страним научним и стручним институцијама;- на повременим јавним саветовањима и симпозијумима прати развој

72


археологије, музеологије и заштите културних добара, научноистражи-вачке и стручне делатности и организује расправе о појединим важним питањима и на тој основи изграђује сугестије, с циљем да побољша ква-литет и резултате наведених активности;- на стручним и научним скуповима расправља о појединим стручним и научним питањима из археологије;- припрема састанке уз сарадњу других одговарајућих установа и науч-но - стручних друштвених организација на којима претреса питања и проблеме организације научног и стручног рада у области археологије и даје предлоге и сугестије у циљу њиховог решавања;- води бригу о стручном уздизању и усавршавању археолошких кадрова;- брине се за напредак проучавања теоретских, методолошких и органи-зационих питања археологије;- организује научна и стручна предавања и објављује радове у научним и стручним публикацијама;- предлаже организацију изложби, заједничке стручне акције, пружа по-моћ при стручном раду;- издаје Гласник Српског археолошког друштва као свој научни, стручни и информативни часопис;- издаје Археолошки преглед;- издаје по потреби и могућности и друге научне и стручне публикације;- додељује признања и захвалнице;- предлаже истакнуте чланове Друштва за јавна признања, награде и од-ликовања;- Друштво може обављати и друге послове из области археологије, а на основу одлука надлежних органа Друштва.

Члан 9. Друштво може бити члан сродне стране или међународне на-учне и стручне организације или удружења уколико се то не противи интересима Републике Србије и циљевима и задацима Друштва.

IV ОРГАНИЗАЦИЈА ДРУШТВА

Члан 10. Друштво има секције које се баве ужим стручним или науч-ним специјалностима. Скуппштина усваја секције на предлог најмање 20 чланова Друштва. Сваки члан може учествовати у раду свих секција Друштва.

73


У случају да секција није одржала састанак током две узастопне године, иста се гаси одлуком Скупштине. Угашене секције могу се поново основати по истом поступку за новоосноване секције.

Члан 11. Секцијом руководи Председник секције који координира рад и сазива седнице секције. Председника секције бирају чланови секције. Председник секције редовно подноси скупштини Друштва про-грам и извештај о раду секције.

V ЧЛАНСТВО У ДРУШТВУ

Члан 12. Чланови Друштва могу бити редовни, почасни и чланови – до-натори.

Члан 13. За члана Друштва може бити примљена свака особа која задо-вољава услове за чланство у Друштву предвиђене Члановима 14-16 овог Статута.

Члан 14. За редовног члана Друштва може бити примљено свако лице које се професионално бави археологијом, за шта поседује законом предвиђену стручну спрему, као и оно које уз одговарајућу школску спрему интердисциплинарно учествује у археолошком раду.

Члан 15. Почасни члан Друштва може бити угледни научник и стручњак који је изузетно помогао развој археолошке науке и дао значајан допри-нос остваривању циљева и задатака Друштва. Почасног члана Друштва може да предложи група од најмање 10 редовних чланова Друштва, једна од секција или Управни одбор, а предлог се са образложењем доставља Скупштини Друштва. Почасни чланови Друштва су ослобођени плаћања чланарине и немају право гла-са.

74


Члан 16. Члан – донатор Друштва може бити физичко или правно лице које својим годишњим новчаним или другим донацијама доприноси ус-пешнијем остваривању циљева, задатака и делатности Друштва пред-виђених овим Статутом. Члан – донатор Друштва нема право гласа.

Члан 17. Студенти археологије, уз писмени захтев, на препоруку члана Друштва и одобрење Управног одбора могу појединачно узети учешће у одређеним активностима Друштва.

Члан 18. О пријему чланова Друштва, на основу писмене молбе, одлу-чује Скупштина, на предлог Управног одбора.

Члан 19. Права, дужности и обавезе чланова Друштва су:- да бира и да буде биран у органе и друга тела Друштва, у складу са овим Статутом;- да буде редовно информисан о раду Друштва;- да буде редовно информисан о материјално–финансијском пословању Друштва;- да узима учешће у научном и стручном раду секција Друштва;- да даје предлоге, мишљења и примедбе на рад органа и других тела и да о заузетом ставу буде обавештен;- да учествује у извршавању задатака из Чланова 7. и 8. овог Статута;- да уредно плаћа чланарину;- да редовно прима Гласник Српског археолошког друштва;- да при куповини издања Друштва може користити одговарајући по-пуст;- да чува углед Друштва.

Члан 20. Чланство у Друштву престаје:- самоиницијативним иступањем, уз подношење писмене оставке Друштву;- неплаћањем чланарине Друштву током две узастопне године;- искључивањем по одлуци Скупштине.Члан Друштва може бити искључен ако је његов рад у супротностима са интересима Друштва, ако члан руши углед Друштва, ако се члан лажно

75


представља у име Друштва и тиме остварује личну корист и ако члан не уважава одлуке органа Друштва. Искључени члан понавља писмени захтев за чланство у Друштву.

VI ОРГАНИ ДРУШТВА

Члан 21. Органи Друштва су:- Скупштина,- Управни одбор,- Надзорни одбор и- Суд части.

Члан 22. Скупштина је највиши орган Друштва и сачињавају је сви чла-нови Друштва. Скупштина се одржава према програму рада и потребама, а нај-мање једанпут годишње. Изборна скупштина одржава се сваке четврте године. Мандати се могу обновити.

Члан 23. Редовну и ванредну скупштину Друштва сазива Председник Друштва на предлог Управног одбора или на основу писменог захтева најмање 1/4 чланова Друштва. Скупштини обавезно присуствују чланови Управног одбора. Скупштина се заказује најмање месец дана унапред, а уз елек-тронски и, по потреби уз писмени позив, свим члановима Друштва се обавезно доставља и дневни ред.

Члан 24. Скупштина врши следеће послове:- усваја Статут, односно измене и допуне Статута;- бира Председника, Потпредседника, Секретара, чланове Управног и Надзорног одбора, Суда части и уредника Гласника САД;- уз захтев најмање 1/4 чланова Скупштина се изјашњава о поверењу органима Друштва и пре истека мандата;- даје смернице рада Друштва до наредног одржавања Скупштине;- разматра и усваја финансијски план и завршни рачун;

76


- одлучује о молбама, приговорима и жалбама;- према потреби доноси одговарајуће Правилнике;- одлучује о удруживању у савез или сродну организацију, врши избор делегата у представничка тела, органе и организације када је то пред-виђено прописом; - одлучује о пријему и искључењу чланова друштва као другостепени орган на предлог Управног одбора;- даје разрешницу органима Друштва;- предлаже своје друштва и истакнуте јавне личности у области науке и културе за доделу награда, признања и одликовања, у складу са Чланом 8. овог Статута.- даје аутентично тумачење Статута Друштва;- одлучује о којим ће се питањима чланови Друштва лично изјашњавати и начин тог изјашњавања;- разматра и усваја извештај и програм рада Секција;- одређује висину годишње чланарине;- врши по потреби и друге послове у вези са радом Друштва;- доноси одлуку о престанку рада Друштва.

Члан 25. Скупштина одлуке доноси већином гласова присутних чланова Друштва. Гласање на седници је јавно, уколико скупштина не одлучи дру-гачије.

Члан 26. Српско археолошко друштво додељује награду за животно дело „Милоје Васић“ истакнутим стручњацима за посебан допринос и унапређивање археолошке делатности, као и за запажене резултате у стручном и научном раду. Иницијативу за кандидатуру покреће најмање 25 редовних чла-нова Друштва и писмено је достављају Управном одбору. На основу Правилика о додељивању награде „Милоје Васић“, Управни одбор фор-мира комисију од пет чланова која на основу Правилника доноси одлуку коју доставља Управном одбору, који је даје Скупштини на усвајање.

Члан 27. Управни одбор је извршни орган Друштва који између два са-зива руководи радом Друштва и одлучује о свим питањима из своје на-длежности у скалду са овим Статутом и законом.

77


Члан 28. Управни одбор има седам чланова: Председник, Потпред-седник, Секретар Друштва, уредник Гласника САД и још три члана друштва. Управни одбор бира се на четири године.

Члан 29. Управни одбор врши следеће послове:- стара се о спровођењу одлука, закључака и препорука скупштине;- даје иницијативу и по потреби ради на изменама и допунама Статута и других аката које усваја и проглашава скупштина;- за вршење одређених послова по потреби образује радна тела, одборе и комисије;- даје предлоге за унапређење рада;- доноси правилнике;- припрема предлоге планова рада и извештаје о раду;- врши пријем чланова Друштва и о томе подноси извештај скупштини на верификацију;- сарађује и одржава контакте са научним и стручним организацијама и установама у земљи и иностранству;- покреће иницијативу за решавање евентуалних одступања од начела Статута Друштва и предлаже одговарајуће мере у складу са Статутом;- управља имовином Друштва;- врши избор уредништва Гласника САД, на предлог уредника;- врши избор уредника и уредништва публикација Друштва;- врши избор техничког секретара Друштва;- врши по потреби и друге послове.

Члан 30. Управни одбор се стара о издавачкој делатности Друштва. За издавача публикација Друштва по функцији се потписује председник Друштва. Гласник САД објављује научне и стручне радове из области рада Друштва. Редакција Гласника одлучује о прихватању радова и даљим условима за њихово штампање. Радове прикупља секретар ре-дакције Гласника САД и доставља их (копије) свим члановима редак-ције и уреднику.

Члан 31. Управни одбор ради у седницама и то најмање четири пута го-дишње.

78


Позив за седнице са дневним редом мора се упутити најкасније десет дана пре заседања Управног одбора. Управни одбор се може сазвати и на иницијативу најмање трећине чланова Управног одбора.

Члан 32. Записник о раду Управног одбора и његовим одлукама води се-кретар Друштва. Записник се усваја на наредној седници.

Члан 33. Управни одбор пуноважно одлучује ако је на седници присутно више од половине чланова.

Члан 34. Председник Друштва заступа Друштво, потписује друштвена акта и сазива седнице Управног одбора. Потпредседник Друштва за-мењује Председника у случају његове одсутности. Председник и Потпредседник Друштва бирају се међу истакну-тим научно афирмисаним редовним члановима Друштва.

Члан 35. Секретар Друштва је непосредни руководилац техничке службе Друштва, стара се о организационо – оперативној делатности Друштва и врши друге послове које му повери Управни одбор и Председник. Свој рад координира са техничким секретаром Друштва.

Члан 36. Надзорни одбор има три члана које бира скупштина Друштва на четири године.

Члан 37. Надзорни одбор разматра и контролише:- примену одредаба Статута и других аката Друштва;- извршавање права и обавеза свих чланова Друштва, материјално - фи-нансијско пословање, као и исправност коришћења средстава Друштва;- остваривање одлука и закључака скупштине и Управног одбора.

Члан 38. Чланови Надзорног одбора између себе бирају Председника Надзорног одбора.

79


Надзорни одбор има право и обавезу да о евентуалним непра-вилностима у раду органа Друштва обавештава скупштину и Управни одбор. Надзорни одбор, ради извршавања својих задатака, има право да затражи на увид документацију и друге податке ради утврђивања чињеничног стања.

Члан 39. Суд части бира скупштина. Састоји се од три члана са мандатом од четири године. Чланови Суда части између себе бирају Председника Суда части.

Члан 40. Основни задатак Суда части је у решавању етичких и професи-оналних спорова између чланова Друштва. Суд части је обавезан да у року од тридесет дана од пријема предлога покрене поступак. Писмени извештај о току расправе и закљу-чак доставља се Управном одбору. Суд части ради према Правилнику о раду Суда части који доно-си и усваја скупштина Друштва.

VII СТРУЧНО – АДМИНИСТРАТИВНИ ПОСЛОВИ

Члан 41. Обављање појединих стручно – административних послова за потребе Друштва, Председник, Потпредседник или Секретар Друштва могу, уз сагласност Управног одбора, да повере и другим лицима, а на основу закљученог писменог уговора.

VIII ИМОВИНА И СРЕДСТВА ДРУШТВА

Члан 42. За остваривање циљева и задатака Друштва обезбеђују се по-требна материјално – финансијска средства. Друштво остварује средства за свој рад из:- сопствених прихода;- средстава друштвених и других фондова;- дотација;

80


- завештања и поклона. Сопствени приходи се остварују од чланарине и делатности Друштва. За поједине стручне и научне акције Друштво обезбеђује на-менска средства.

Члан 43. Финансијски план и завршни рачун усваја скупштина сваке ка-лендарске године. Финансијско пословање и коришћење средстава врши се у складу са важећим прописима. За закониту употребу средстава по финансијском плану одгово-ран је Председник Друштва.

IX ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 44. Иницијативу за измену и допуну Статута могу дати:- органи Друштва;- чланови као појединци. Иницијатива за измену и допуну доставља се Управном одбору. Ако УО прихвати иницијативу покреће се поступак за промену Статута, а ако нађе да не постоје разлози за то одбациће иницијативу и о томе писмено обавестити покретача.

Члан 45. Нацрт промене Статута Управни одбор доставља на претходну расправу. Након датих предлога и мишљења Управни одбор сачињава предлог измена и допуна Статута и доставља скупштини на усвајање.

Члан 46. Картотека чланства, записници, архива и остала документација Друштва смештени су седишту Друштва, а о њиховом уредном вођењу стара се Управни одбор преко Секретара Друштва.

Члан 47. Статут ступа на снагу даном доношења, а примењиваће се од дана овере код надлежног органа.

81


Члан 48. Друштво може престати са радом одлуком скупштине Друштва донетом двотрећинском већином гласова чланова Друштва. Сва наменска средства која су се затекла на жиро рачуну Друштва, по његовом гашењу враћају се институцијама или појединци-ма који су средства уплатили. Средства која је остварило друштво, по његовом гашењу преба-цују се на жиро рачун Филозофског факултета Универзитета у Београду.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

902/904:005.745(497.11)”2011”(083.97)902/904(048.3)902/904:061.2(497.11)(062.13)

СРПСКО археолошко друштво (Београд). Годишњи скуп (34 ; 2011 ; Краљево) Програм, извештаји и апстракти / Српско археолошко друштво, XXXIV годишњи скуп, Краљево, 26-28. мај 2011. године ; [приредили Душан Михаиловић и Војислав Филиповић]. - Београд : Српско археолошко друштво, 2011 (Краљево : Дуга). - 79 стр. : табеле ; 21 cm

Тираж 150. - Радови на срп., хрв. и енгл. језику. - Садржи и: Статут Српског археолошког друштва.

ISBN 978-86-913229-2-2

a) Српско археолошко друштво (Београд). Годишњи скуп (34 ; 2011 ; Краљево) - Програми b) Српско археолошко друштво (Београд) - Статути c) Археологија - АпстрактиCOBISS.SR-ID 183836172

Iz ikonografije željeznodobnog „bestijarija“ Balkana: Vepar / From the Iconography of the Iron...

Documents

Transcript of Iz ikonografije željeznodobnog „bestijarija“ Balkana: Vepar / From the Iconography of the Iron...