Go po{umuvaat Vodno so zgradi namesto so drvja, a vetuvaa ...

Na Skopje mu nedostasuvaat kapitalni investiciivo interes na site nas

Glavnata ulica„Makedonija“ izgleda kako del odzaputena palanka, a ne od glaven grad

Vo predizborieto se slu~uvaat najgolemite kriminalni raboti vo investitorskiot urbanizam

^UDNO [TITEWE NA ZA[TITENO PODRA^JE

Go poumuvaat Vodnoso zgradi namesto sodrvja, a vetuvaa Skopjee bide zelen grad

^itajte nä i na internet i tamu sme besplatni skopskoeho.mkKLIKNI!

br. 181 23.09.2021

Zdravstvenite vlasti preku sta-tistikata poso~uvaat deka na vakci-nalnite punktovi vo Makedonija i nateren se vakciniraat se povee gra |a -ni. Pred nekoj den poso~ija deka za 24~asa prva doza vakcina primile 2.955gra|ani, a se vakcinirale vkupno12.062 gra|ani. Statistikata togakaùvae kaùva deka 55% od nasele-nieto nad 40 godini imaat primenobarem edna doza vakcina i 31% od na -se lenieto nad 18-39 godini e vakcini-rano so barem edna doza vakcina.

Ovie podatoci bi trebalo da done-sat pomirna slika na terenot okolupandemijata. No dali e taka? I dalireenieto e samo vo vakcinirawetoili treba da se gleda i vo merkite, volekuvaweto na pacientite…?

Vlastite nudat slika deka se se od-viva vo najdobar moèn red, i deka sonivnata anti kovid politika se pos ti -g nuvaat rezultati, no sepak pri toasamoocenuvawe kako da se ignoriradrugata strana na medaljata - kakov etretmanot na zabolenite od Kovid-19,kakva e sostojbata vo modularnite

bol nici, to se pravi da se namalismrtnosta od virusot… Se pojavija vojavnosta svedotva na lu|e koi ne do-bile soodvetna zdravstvena zatita.Se slu~i tragedijata vo Tetovo... Setotoa se raboti koi predizvikuvaat kajjavnosta razo~aranost, pa duri ra|awena nedoverba.

– Ute koga gledam kako nastapuvaZaev na televizija i kako dava objas-nuvawa za pandemislata kriza, utepovee se plaam kako li funk cio ni -ra sistemot, e eden od ~estite komen-tari vo javnosta.

Gra|ani reagiraat i na najavata zanovi merki koi se podgotvuvale vonadle`nata Komisija za zarazni bo -les ti, a od druga strana se pojasno segleda deka seganite merki se ne-dore~eni, pa duri kontraproduktivni,a nekoi bea zadocneti.

Ministerstvoto za zdravstvo iKomisijata se na poteg. ]e gi preraz-gledaat svoite aktivnosti i e nudatpodobri reenija ili e ostanat vouveruvaweto deka postapuvaat naj-soodvetno.

Vakciniraweto te~e, no to eso drugite anti - kovid merki?

2 RETROVIZOR

Vo NOB e se sviri nainstrumenti kupeni odjaponskata Vlada

Makedonija se po~esto prima donacii. Drugitedràvi gledaat deka slabo napreduvame ili paksamite nai institucii baraat – ne e poznato, nodonacii doa|aat. Eve pred nekoj den so 663.000 evraod Vladata na Japonija se na ba ve ni muzi~ki instru-menti za mu zi ~a ri te, oprema za ozvu~uvawe i os -vetluvawe za potrebite na Nacionalnata opera ibalet.

- Osven za podobar performans na Nacionalnataopera i balet, bi sakal ovaa kulturna razmena dapridonese i za razmena na umetnici, re~e japonskiotambasador Savada Hinorori.

Bravo za Japonija i fala im to i vo mnogu drugipriliki ja pomagaat naata dràva vo razni oblasti.

Ministerkata za kultura Irena Stefoska pakveli deka ovaa donacija e gi motivira umetniciteza pogolema kreativnost na scenata i strast vo muzi-ciraweto, to na krajot e bide vrvno uìvawe zapublikata, pa dozvolete mi, vrednosta na ovaadonacija da ja opiam so tri zbora – motiv, kvalitet,aplauz. Taa ne pojasni zoto ministerstvoto ne us-pealo da kupi instrumenti za Nacionalnata opera,tuku morae toa da go storat stranci.

Dali pajak slu`bata e najrazraboteniot del odgradskite slu`bi?

Vnimavajte kade parkirate vo Centar. JP Park-inzi na Optina Centar vo sorabotka so policijataizminatata sedmica sankcionirale 171 nepropisnoparkirani vozila. Sli~ni se brojkite i za minatitenedeli. Pajakot i za ostanatiot del od Skopje e istotaka revnosen. I toj natfrla rekordi.

Dobro e to se voveduva red okolu parkirawetovo glavniot grad. Ima mnogu nesovesni voza~i. Nosepak se nametnuva i edna konstatacija koja koja za-misluva. Dali pajak slu`bata e najrazraboteniot delod gradskite slu`bi? [to e so ostanatite pretpri-jatija koi ìveat od parite na skopjani? Skopje nemaproblem samo so nesovesni voza~i.

Zoto tuka mnogu raboti ne se vored iako e reprezentativniot

del od Skopje? [to e napraveno ka -ko to treba, a sega ne mu treba po -pravka? Vakvi praawa sekoj dnevnoim se nametnuvaat na brojnite min-uva~i koi pominuvaat po central-nata gradska pea~ka ulica.Re konstruirana pred 17 godini idelumno popravana pred sedum –osum godini, na ulicata koja trebada e gordost na gradot i po kojanaj~esto pominuvaat brojni stranskituristi, sega e ostavena sama na se -be i na propa|aweto. Tuka i tamu epo mi ne nekoj ~ista~ za da gi is-prazni korpite za otpadocite itolku. Se ona to bee zamislenoda i dava poseben arm na ulicatae ostaveno na zabot na vremeto, naurbanite van dali koi nemaat milostkon nito.

Odeji od Stara èlezni~ka stan-ica kon centarot prvo to se sre -ava e zapusteniot hotel „Bristol”koj porano bee omileno skopskosvrtuvalite. Malku ponatamu, segledaat oblepenite i grdi izlozi napraznite duani na zgradata na ne -koganiot propadnat gigant „Mako -teks”. No, pri odeweto treba da sevnimava da ne se zgazne i sopne nanekoja od brojni rasklateni plo~kina patekata koi nikako da se dovedat

vo red. Zamislete tuka imae irampa za da ne pominuvale vozila.Sega ja nema, ama vozila odvreme navreme si pominuvaat. Vo o~i pa|a itarabata na nedopravenata crkva„Sveti Konstantin i Elena” koja ni -kako i so godini ne se zavruva. Ta -ra bite se koristat kako mesto zalepewe na plakati, kako mes toza ostavawe na gajbi od blis -ki te kafuliwa. Klup i t e doogradata se vee propad-nati. Tuka e odamna is-praznetiot kiosk koj be enamenet za proda`ba nasuveniri, no sega okolune go se sobiraat samo ot-padoci. Ova sigurno go za be -le aa i dve grupi turisti koitoj den ja razgleduvaa spomen –kuata na Majka Tereza. A seto toa e„za~ineto” so mirizbata na skara odbliskiot kiosk...

- Glavnata ulica „Makedonija” iplotadot ni izgledaat kako del odzaputena palanka, a ne glaven grad.Na edna ulica imame „Svarovski”,skapi butici, ama i kladilnici, bu-rekxilnici i prodava~i na kikiriki,zna~i edna grda kaa-popara. Imamei neis~isteni izlozi, ostaveni ten -xe riwa so manxi i druga hrana nabezdomnite ìvotni, a to ne mu na -li kuva na centarot, ni veli Lukre-cija Maqkovi – Atanasovska.

Na delot na vkrstuvaweto so uli-cata “Dimitrie Чuposki” sostojbata

e ute poloa. Golemiot trevnik sospomenikot e odamna isuen i nikojne go nitu poleva nitu ~isti ili ob-novuva. Kru`nite klupi se posebnaprikazna: vee se krat, a za niv sezalepeni kanti za otpadoci koi giunitija vandalite i ne se znae zato sega sluàt. I zatvoreni ki -

osci za proda`ba na sta riknigi samo ja nadopolnu-

vata sli ka na mestoto zakoe odam na nikoj nevodi grià.

Zoto e ova vaka treba da odgov-orat nadle`nite od optina Cen-tar, no i od Gradot Skopje. Ulicata„Makedonija” na zasluùva vakvotre tman. Opravduvawata od tipotdeka rekonstrukcijata ~eka da sezavri crkvata vee ne dràt. Toapraawe treba da se ras~isti soMPC. No, kakva vrska moè da imaisuen i neis~isten trevanik sonezavrenata crkva? Zna~i, vome|uvreme, ulicata i nejzinata ur-bana oprema mora da se odrùvaat.

TREBA[E DA BIDE GORDOST NA SKOPJE...

Glavnata ulica „Makedonija“ izgleda kakodel od zaputena palanka, a ne od glaven gradAko saka da vidi kakofunkcionira i se odrùvacela Makedonija, pomini naglavnata ulica vo Skopje – koja go nosi imeto – „Makedonija“. Pea~katazona koja trebae da bideukras sega e zaputena,neodrùvana, nagrdena...

Zoto se prazni dupkite za drvja?

Na ulicata vedna se zabe le u va -at i brojni prazni dupki za drvja. Voniv nekoga rasnele razli~ni sadnicikoi vo izminative godini se isuile.No, nadle`nite i za toa nemaat sluh.

- Navistina ne mi e jasno to e pro -blem za da tuka se posadat novi ste-bla, Dali toa nekoj im go zabrani na„Parkovi i zelenilo”, se prauva skop-janecot Miki P. kogo go zateknavme naulicata.

LUKRECIJA MAQKOVI]- ATANASOVSKA:

Na edna ulica imame„Svarovski“, skapi

butici, ama i kladilnici,burekxilnici i prodava~i

na kikiriki, zna~i edna grdakaa-popara

3GRA\ANSKA DIOPTRIJA

23 septemvri 2021

Vodno e ukras, Vodno e beli drobovina Skopje, Vodno e... vaka skopjani

si go „miluvaat Vodno. A vaka zboruvaaod lokalnata vlast pred ~etiri go-dini: Vodno e bide zatiteno, Vodnoe bide poumeno, Vodno... i eve za vr -u va mandatot, a na padinite na ovaaplanina brm~at bageri, mo-torni pili, kamioni.... Seslu aat na prenatrupa na -ta ulica „Salvador Aqe -n de” kako se kopa ogromna

dupka za temelite na golema zgrada, naulicata „Pitu Guli” pred nekoj mesec eizdadena dozvola za se~a na drvja igradba na golema lokacija, po~nuva sogradba na objekt i vo blizina na rezi-dencijata na pretsedatelot na dr a va -ta... Se pravi i nov DUP zad de stkatabolnicata vo Kozle koj predviduvapovee zgradi na padinite na plani-nata... Skopjani reagiraat, se bunat,

ukaùvaat deka seto ova se pravi ne -le galno, so prekruvawe na zakonot...

Vodno odnovo i odnovo go tovaraatso gradbi, kako da ne e dovolno ona

to mu se napravi vo izminativegodini. Se ~eka i nov „juri“ se

novi osvojuvawa na nejzinitepadini. Kako da e praawena denot koga e se probieseganata linija na raz-grani~uvawe – asfaltniotpat kon vrvot na planinata –

i koga osvojuvaweto za zgradie trgne kon Sredno Vodno... Vo

me|uvreme, se zaboravi na po u -mu vaweto, na obnovata na iskornata -

ta uma poradi gradbata na ga sovodot,se zaboravi na trupaweto na |ubre, naunituvaweto na urbanata oprema...

SO DECENII NEMA PO[UMUVAWE

- Kako dolgogodien planinar uni - tuvaweto go sledam vo mnogu dolg pe-riod. Se se~at drva so motorni pili,se uniti vrvot so betonskata kula ikrstot, kamewata bez usul se isturaana zemjeniot pat sprema Matka i go na-grdija prostorot. Celo Vodno se uni -ti so gasovodot i „slavniot” pat zaSo n~ev grad. Gradbite koi niknu-vaat na podno`jeto na Vodno goza okruìja i definiraa uni -tuvaweto na ubavinata naplaninata, bogatstvo koetre bae da se ~uva. Sumu~estvuvala vo poumuva -we na Vodno vo minatoto, nomoàm da kaàm deka sega nese vodi grià, ni veli pen-zionerka Branka Bukurlieva.

Udarite so gradbi vrz Vodno nese zaprea nitu vo poslednite ~etirigodini iako toa bee vetuvano od se

ute aktuelnite vlasti na GradotSkopje i na optite Centar, Karpo,Kisela Voda koi imaat urbanisti~kiingerencii vrz Vodno. Naprotiv, de -gra dacijata prodolùva. Najgolem ud -ar bee so gradbata na gasovodot. Seiskornaa desetici hektari uma, seveti deka toa e se poumi so 700.000evra, no nito od toa. Vsunost, so go-dini na Vodno ne se vri nikakvopoumuvawe, posebno ne na ju`natapadina. Namesto toa se nosat novipla novi so koi se dozvoluvaat novigradbi, se ovozmoùva odewe so avto-mobili do vrvot vo „prenamanetiot”planinarski dom koj stana del od skop-skata ugostitelska ema. Od drugastrana, na obnovata na razurnatite„Detskoto odmoralite” i „Potens -ki ot” se zaboravi.

- Ne se seavam deka vo poslednivedecenii nadle`nite organizirale ak -cii na poumuvawe. A za katastro fal -nata sostojba so |ubreto na Vodno nesakam ni da zboruvam. Se e ostaveno nanas grupi gra|ani so povisoka eko lo -ka svest koi sa mo inicijativno se orga-nizirame so akcii za ~istewe koi nese trajno reenie. Premnogu e pro i -ren grade`niot pojas, ne se bira do

kade i na kakvi mesta se izda -va at markici za gradewe.

Po tegot od Dolno Nerezido Pantelejmon e pre t vo -ren vo edno masovno gra -

ÛDNO [TITEWE NA ZA[TITENO PODRA^JE

BRANKA BUKUR[LIEVA:Kako planinar

unituvaweto gosledam dolg period.

Se se~at drva so motornipili, se uniti vrvot...

Go poumuvaat Vodno so zgradi namesto soToa to Vodno bilo proglaseno za „zatitenopodra~je“ e samo zama~kuvawe na o~i... I ovaa odluka e se izigruva.]e sluame deka ovoj ne bilnadleèn, pa deka slu`bitepostapuvale, pa deka dozvolite bile izdadenipred donesuvaweto na zakonot, pa..., a na Vodno e segradi i e se gradi, revoltiran e gra|aninotAleksandar Popovski

4 VO FOKUSOT

23 septemvri 2021

MAJA LAZAROVA: Potegot od DolnoNerezi do Pantelejmone pretvoren vo masovnogradilite, toa e nedozvolivo

Al~nosta za profit im gi blokira ~uvstvata

Od opasnosta od prirodna katas-trofa stravuva i gra|aninot Popovski.

- Za nekoja godina sredno Vodno e sespoi so Skopje. Stravuvam deka mo e dase slu~i nekoe svle~ite i go le mipoplavi so katastrofalni po sle dici.No, toa ne moè da go uvidat „investi-torite”, na koi al~nosta za profit bezgranici im gi ima blokirano ~uvstvata,predupreduva toj.

di lite. Toa e nedozvolivo, poten-cira gra|ankata Maja Lazarova.

A vo izminative meseci nadle` -ni te se falat kako prezemaat merkiza zatita na planinata. No, tie sena hartija. Vladata vo avgust sooptideka odlu~ila Vodno da dobie statusna „zatiteno podar~je” od petta kat-egorija. Po ova, treba da sledi no -sewe na soodvetni akti i plan zaupravuvawe so planinata vo koj re -ava~a uloga e ja imaat gradskitevlasti na Skopje. No, tokmu toa e onato gi zagriùva gra|anite. Od tak-vata odluka proizleguva deka zati-tata na planinata e se namaluva: ebidat ovozmoèni novi gradbibideji na okolu 39 procentiod „za ti tenata zona” pov-torno e bide dozvolenagra dba na novi grade`niob jekti pod forma na „odr -`livo koristewe”. Za toa ereavaat tokmu gradskite ioptinskite vlasti koi dosega ne se mnogu „sekiraa”zaVodno.

- Ubeden sum deka uzurpacijatae prodolì. Pak sluam ba ge ri napadinite. Toa to Vodno bilo pro-glaseno za „zatiteno podra~je” e sa -mo zama~kuvawe na o~i od ednast r a na, a od druga strana e filter naVodno da gradat samo privilegirani.I ovaa odluka e se izigruva. ]esluame deka ovoj ne bil nadleèn,pa deka slu`bite postapuvale, padeka dozvolite bile izdadeni preddonesuvaweto na ovoj zakon, pa esmislat ute neto, to e daleku odrazumot na sovesen ~ovek, a na Vodno

e se gradi i e se gradi, revoltirane gra|aninot Aleksandar Popovski.

SE BARA MORATORIUM ZA GRADBI

Gra|anite, ekspertite, kako i ne -vla dinite organizacii „Go sakamVodno”, „02 Inicijativa” uporno ba ra -at da se donese poseben zakon zaVodno. Na toj na~in griàta e bidemnogu pogolema i zadolìtelna, notoa nadle`nite uporno go zaobikolu-vaat. A opasnosta, dokolku i natamuprodolàt uzurpaciite, e golema. Me -t ropolata e bide zagorozena od poro-jni buici kakva to bee onaa pre

dpet godini vo Stajkovci vokoja zaginaa 22 lu|e. Akti -

vis tite predupreduvaatde ka nastanuvaat golinina Vodno, deka odvodnite

kanali se zapueni, deka po~vata epreoptovarena so objekti i deka moèda nastanat svle~ita.

- Na mapata jasno se gleda kade ese pomesti granicata na zeleniotpojas za da se dozvolat gradbite. Vomomentot koga se dozvoli da se graditamu kade to prethodno ne bile pre -d videni objekti, se izglasa smrtta naVodno. Od tuka pa natamu, Gospod da nie na pomo od katastrofite za koieksperti od [umarskiot fakultetne predupreduvaat. Ona to esega potrebno e moratoriumna site tekovni i planiranigradbi vo Cr ni ~e, naselbaVodno, Ka pi tec…, vra a -we na ze leniot pojas napre t hodnata sostojba i ag -resivno po u muvawe, poten-cira gra|ankata Leana Ta~i.

Za skopjani e neprifatlivoto za ~etiri godini ne se orga-nizira poumuvawe na Vodno.

- Ne mi e jasno zoto nemae do

sega poumuvawe na planinata. Imamnogu predeli koi se pogodni za toa.Ama izgleda nemame gradoma~alnicipogodni za poumuvawe, tie poveesakaat da sadat zgradi. Od drugastrana celo vreme ni vetuvaa dekaSkopje e stane zelen grad, ni komen-tira centarkata Katerina.

Do nadle`nite, me|utoa, vakviteukaùvawa ne dopiraat. Nade` se iz-borite, po to novoizbranite vlastibi bile poodgovorni. Sekako skopjani

treba i poodgovorno da ja ba ra -at odgovornosta od onie koi

gi pla~aat za Skopje dabide podobro mesto zaìveewe.

LEANA TAÎ: Ona to e sega potrebno

e moratorium na sitetekovni i planirani

gradbi vo Crni~e, naselbaVodno, Kapitec…

drvja, a vetuvaa Skopje e bide zelen grad

Ul. Blagoja Stefkovski bb Maxari, 1000 Skopje Makedonija

Tel: +389 2 2535 510 Mob: +389 71 382 062email: [email protected]

AGRONOVA DOO - SKLADI[TA MAXARI

JAVNI I CARINSKI SKLADI[TA I [PEDICIJA

5VO FOKUSOT

23 septemvri 2021

ALEKSANDAR POPOVSKI: ]e sluame deka ovoj

ne bil nadleèn, pa deka slu`bite

postapuvale..., a na Vodnoe se gradi i e se gradi

Rekvizitite povee da se odrùvaat

Bea napraveni povee pateki i me -s ta za sednuvawe i ve`bawe. Toa morapovee da se odrùva zatoa to seraspa|a so vremeto, a i da se napravatnovi. Vodno ima potreba od razubavu-vawe, a ne samo eden asfalt na patotda stavat, ni komentira skopjanec kojsaka da e anonimen.

7VIZIJA

23 septemvri 2021

Bi se zaloìl pita~ite da se trgnat odkrstosnicite i toa gradskata policija morada go pravi sekojdnevno

Svojot anga`man Filip Fileski, po zanimawe admin-istrativen rabotnik, bi go naso~il prvenstveno kon

reavawe na sekojdnevnite problemi koi gra|anite giima at po frekvetnite skopski soobraajnici.

1. Bez krateri na uliciVozeweto po ulicite vo gradot e opasno i zaradi mno -

gubrojnite ahti koi ne se na nivo na kolovozot. Na sekoi20-30 metri trkalata propa|aat vo dupkite sozdadeni odahtite koi ne se napraveni kako to treba ili, pak, nese odrùvaat kako to treba. Nema edna ah ta to ne ekako krater. Ako se obidete da gi zaobi ko lite, pak, soz-davate rizi~na situacija i opasnost od sudar. Tie opasnimesta mora da se saniraat i jas toa pri oritetno bi gonapravil. Na toj na~in odvivaweto na so obraajot vogradot bi bilo mnogu polesno i posigurno.

2. Bez pita~i na krstosniciRe~isi da nema pogolema krstosnica vo gradot na ko -

ja nema mnogubrojni pita~i. Naj~esto toa se grupi na so -se ma mali deca, na majki so bebiwa... Toa osven to egr da slika koja predizvikuva neprijatnost kaj voza~ite,soz dava i opasnost nekoj kola da ne gi udri. Bi se za lo -ìl tie lica da se trgnat od krstosnicite. Policijatada reagira, a ne kako sega da pominuva pokraj niv. Soci -jal nite slu`bi treba da najdat na~in kako da se zgriàt.

3. Lek za leè~kite policajciNe e vo red to po gradskite soobraajnici se dvi at

zapre`ni koli, tricikli za sobirawe plasti~ni i i -wa, koli~ki za se~ewe drva... Seto toa e ne re gistriranoi pretstavuva pre~ka vo soobraajot. Policijata i tukane reagira. Jas tuka bi vovel red oti ne moè vaka. Bi gismenil i leè~kite policajci na ulicite. Ovie to sestavat ne se najdobri. Voza~ite na sekoi est mesecitre ba da gi menuvaat amortizerite.

FILIP FILESKI

DA SUM GRADONAÂLNIK NA KARPO[

]e se pogriàm vo Karpo da nenedostasuvaat javnite ~emiBi obezbedil maksimalna informiranost nagra|anite okolu toa to i kade e se gradi

Za ìtelot na optina Karpo i ekonomist po profe-sija, Marko Ivanovski, prioritet vo uloga na gra do -

na ~alnik bi bilo dobroto odrùvawe na komunalnatainfrastruktura.

1. Povee javni ~emiVo ovie topli letni meseci na videlina izleze deka

na podra~jeto na optinata nemame dovolno javni ~emi.Vo sorabotka so JP „Vodovod i kanalizacija” bi se an ga -ì ral okolu toa da se napravat novi javni ~emi, kako zagra |anite taka i za domanite milenici. Vodata e osnov -na potreba za ivot a osven toa potrebna e i vo sekoj dne -v niot ìvot na gra|anite koga tie se nadvor od svoitedo movi. Imame, na primer, park za deca, no to ako tiene ma kade da se napijat voda, da izmijat race... Imamepo vozrasni iteli, to ako na nekoj mu se sloi na ulicai koga treba brzo da mu se pomogne...

2. Odrùvawe na uliciteSiguren sum deka malku od gra|anite se zadovolni

od toa kako se odrùvaat ulicite na podra~jeto na op - tina Karpo. Site sme svedoci deka tie, otkako e bi -dat na pra veni, postepeno propa|aat. Na propa|awetou te po ve e vlijaat i prekopuvawata koi se pravat odnaj razli~ni pri~ini. Pravilo e po prekopuvaweto daostanuvaat dupkite koi im pravat neprijatnosti na gra -|a nite. Poveepati sum predupreduval za loata sos -tojba na sporednite ulici. Toa bi go smenil i ulicitebi se odrùvale kako to treba, vo maksimalno dobrasostojba, primerno na edna optina. Nam ni treba do -b ro redovno odrùvawe na ulicite.

3. DUP ovi po merka na gra|anitePreku nono niknuvawe na najrazli~ni golemi objekti

stana sekojdnevie vo optinata. „Izvorot” se DUP-ovitekoi se nosat vo optinata a za koi gra|anite ne se do-volno informirani. Rezultat na toa se gradbi koi ne sepo merka na potrebite na gra|anite. Bi go smenil takviotodnos i bi obezbedil maksimalna informiranost nagra|anite okolu toa to i kade e se gradi. Samo na takovna~in moè da se dojde do DUP-ovi po merka na gra|anite.

„SKOPSKO EHO“ PRA[UVA: KOI TRI RABOTI PRVO BI GI NAPRAVILE AKO STE GRADONAÂLNIK?

MARKO IVANOVSKI

DA SUM GRADONAÂLNIK NA GRAD SKOPJE

Vedna e napravam ahtite naulicite da ne bidat kako dupki

8 FOTO DOKAZ

23 septemvri 2021

GRA\ANITE DO GRADONA^ALNICITE

]e izmeri li nekoj nekoga kolku kubici prainase krevaat na Ju`niot bulevar i zoto nikoj ne gokaznuva zagaduvaweto na vozduhot? Tamara

Na ulicata „Duan Taskovi“ vo Gazi Baba nesovesnite gra|ani |ubreto go ostavaat i na vakov na~in. Koga nadle`nite e kaznat nekojod niv? Mirjana

Na ulicata „Belgradska“ neodamna se postavi nov vodovod, ulicata se zakrpi so asfaltot koj e se kornekoga ulicata e se rekonstruira. Ne mo`ee li se vo eden trook? Mile

OVA E MESTO ZA VA[ATA REKLAMA

]E VE VIDAT NAD 25.000 SEMEJSTVA

(PO NAJNISKI CENI)Marketing tel: 078/444-021

[email protected]



(PO NAJNISKI CENI)

9FOTO DOKAZ

23 septemvri 2021

Po~ituvani ~itateli,Preku rubrikata „FOTO DOKAZ“ moète daispratite poraki do skopskite gradona~alnici zase ona to mislite deka treba da go popravat, dopravat, napravat, is~istat... ili pak da gi pofalite za neto dobro sraboteno. Site vaifotografii i kratok komentar moè da ni gi ispratite na email: [email protected]

Vo zavisnost od prostorot i soodvetnosta naporakite Redakcijata na „SKOPSKO EHO“pogolemiot del od niv e gi objavi vo vesnikot.

GRA\ANITE DO GRADONAÂLNICITE

Koga vo Gazi Baba e se postavi tabla deka sezabranuva frlaweto na |ubreto toa e znak dekatamu treba da nikne deponija. Marija

Ubavo e to se stavi nov asfalt na ulica„Pariska“ vo naselba Taftalixe, no ute poubavobi bilo i da se sredi okolinata po povee od osum nedeli. Mile

sledete ne na

Skopsko Eho

Gi nasadija, voda ne im stavija. Aerodrom. Jana

11INTERVJU

23 septemvri 2021

Naiot poznat rakometen stru~ -wak Qubomir Savevski e svesen

deka metropolata ute povee eras te, no i deka gradot treba da sepra vi pofunkcionalen...

Koga e kaète Skopje, koi mi -s li i sliki Vi se pojavuvaat?

- Skopsko Skopje, kade i da iz le -ze e se sretne so desetici pri-jateli. Otvoren pogled kon Vodno iskopskoto Kale (se povee gradbi gipokrivaat i nagrduvaat) ... skops ki -te plaì na Vardar i Treska ... kor-zoto kaj Kenan, Gracija i Vanila.Izleguvaat sliki od mojata famil-ija, od pr vi te detski denovi vo Paj -ko ma a lo, rakometniot po~etok voosno v no to u~ilite „11 Oktomvri”... gi m nazijata „Kor~agin” ... Prav ni -ot fakultet ... i seto toa vo radiusod 1 ki lometar.

Koe Skopje go sakate povee:Ova sega ili toa od porano?

- Skopje e sekoga ubavo. I staroSkopje (Skopje na naata mladost, sokaldrmskite ulici i maalskiot ì -vot ... korzoto ... prvite proetki vopar kot ... gradskite kafeani. Inovoto Skopje (Skopje na naata zre -lo st, so golemite bulevari ... mno -t voto na trgovski centri ... stoticika fuliwa i kafeani ... mnotvo nakul turni zdanija i zbidnuvawa, soo-bra aen i arhitektonski haos. Meneposebno mi e ubavo vo po~etokot nasedumdesetite, poto~no od avgust

1971 koga stanav clen na RK „Vardar”i sekojdnevoto odewe na trening nanas nekolkumina igra~i od nasel-bata Prolet po kejot...

Skopje i skopjani davaat ipla aat, no dali instituciite igra dona~alnicite dovolno mu da -va at na gradot?

- Skoro site gradona~alnici seod nekoja politi~ka partija. Nivnazada~a e da ne ubedat deka pravilnogi koristat naite pari. Ne sum se -ko ga siguren deka site gradona~al-nici toa i go pravat. Nedostasuvaatkapitalni investicii vo interes nasite nas. Koga ìveev i igrav vo Pa -riz, pamtam deka mi kaùvaa dekase koj gradona~alnik se trudi maksi-malno, da izgradi neto po tove~no e go pametat. Mislam po ne -to dobro, korisno, ubavo.

Dali Vie dovolno mu da dov -te na gradot?

- Denovive se navruvaat 50 go -di ni od mojata prva registracija zaRK „Vardar”. Sum bil igra~ i trenerna skoro site skopski klubovi, nose ko ga moè i treba da se strem-ime da dademe povee za gradot ka -de sme rodeni. Dodeka bev selektorna ma kata reprezentacija sakav dainiciram ideja za festival na ra -kometot. Toa go doìveav vo Fran-cija koga vo eden ogromen parkima e desetina igralita i stot-ici ekipi koi igraa me|u sebe po 10minuti i sekoja pauza se gostea sorazni specijaliteti i pijaloci ~e -kaj i go sledniot me~. @alam tone bev uporen i ne go preslikav tojpraznik vo Skopje.

So to najmnogu se gordeetevo Skopje?

- Skopje e otvoren-kosmopolitskigrad. Sekoj koj dool tuka se ~uv s t -vu va ubavo i prijatelski ,pa zatoa ipo veeto ostanuvaat da ìveat vone go i stanuvaat skopjani. Za golemdel stari skopjani ne postoi delbapo verska i nacionalna osnova i toame pravi posebno gord.

Pregolemo li e Skopje za Vas,treba li da raste ili da se nama -li?

- Bi sakal da e pomalo, no toa ne

zavisi od mojata èlba. Skopje eraste se povee. Naa obvrska e dago napravime pofunkcionalno i po -ubavo. Bi sakal da e po~isto i utepozeleno, da nema avtomobili potrotoarite, da ima poveke sportskitereni, stazi za rekreacija i poma-lku kr od avtomobili to is pu ta -at crn cad.

[to Vi nedostasuva vo gra -dot, a to bi odzele?

- Mi nedostasuvaat se pomalkuslu~ajni sredbi so stari skopjani.Porano e izleze kaj Pelister, ese vidi so mnogu prijateli i poz-nanici i spontano toa viduvawe ikafe-muabet e ti go razubavi de -not. Soobrakajniot haos i hao ti~ na -ta gra dba vo centarot na gradot bigi odzel so zadovolstvo.

Sakam da doìveamskopsko metro Vo kakvo Skopje sakate da ì ve -

e te?- Ultra moderno, pred se soo bra aj -

no: so kru`na obikolnica, metro, tram-vaj i povee nadvoznici i podvozniciza da se izbegne nervoznoto zapo~nu-vawe i zavruvawe na denot. Bi biloprekrasno koga obikolnicata bi bilaokolu Skopje i taka bi moèlo mnogubrzo da se stigne bilo kade. Edna god-ina ìveev i vo Marsej (koj ne e po go -lem od Skopje) i ima malo i prakti~nometro. Bi sakal da doziveam da se po -vo zam vo skopskoto metro.

QUBOMIR SAVEVSKI

Na Skopje mu nedostasuvaat kapitalniinvesticii vo interes na site nasBi sakal da e po~isto i ute pozeleno, da nema avtomobili potrotoarite, da ima poveke sportski pateki..., veli Savevski.

12 ZA NAS

VESNIKOT GO IMA I VO VA[ETO MAALO...

Автокоманда: Маркет КАЛИНКА; Драгстор ЕЛ ДЕ

Аеродром: Тобако ТАБАК ИВ; Пекара ЈОВЧЕ ТЦ Бисер; Пилјара греен

Фруит; Маркет ОКИ; ДИСКОНТ М; Месарница БЕЈБИ БИФ ТЦ Бисер

Битпазар: Тобако ГАБЕРЦИ ТРЕЈД

Бутел 2: ТП КИКИ; Продавница МАТАК

Влае: ТИКТАК Тобако

Водно: ВОДНО МАРКЕТ

Железара: ПАПАК ТРЕЈД

Капиштец: Тобако МАРТОН ТП

Карпош 1: Продавница УН АМИГО ГРАНДЕ

Карпош 2: Тобако ЕСТЕРА ЛУКА.

Карпош 3: ТАК ТОБАКО; ДАНИ МЦ.

Карпош 4: Зур и Гранап

К. Вода: Тобако МОРНАР; Тобако ТО МИ АС; Маркет ДИМ

Козле: ЗОКИ ГОЛД

Населба Лисиче: ДИСКОНТ М, ЕЛИДА 28, ЕЛИДА 29

Населба Лисиче: ДИСКОНТ М

Ново Лисиче: АГРОВАРДАР ПРОМЕТ

Тафталиџе 1: МЕСАРА АНДРЕА

Тафталиџе 2: ТОБАКО ВЕНЕРА

Центар: ДЕНЕСА ТОБАКО, ТОБАКО МТ АС,

ТОБАКО ЛА ЦДИ, продавница ЦАЦИ, КИОСК ВИТА ПРЕС

Црниче: ПОЛО МАРКЕТ

Чаир: Продавница ГИЛЕ СУПЕР ТРЕЈД; ТП КИКИ

Ченто: МАРКЕТ АН ГО КОМЕРЦ

Zemete primerok na „Skopsko Eho“ na 100 lokacii niz gradotOva se lokaciite kade mo`e da si zemete vesnik „Skopsko eho“, koj besplatno ve ~eka sekoj ~etvrtok:

25.000tira`

PEKARI

OBLO@UVALNICI

МАРКЕТИ ЕЛИДА

МАРКЕТИ ГРАНАП

Vesnikot mo`e da go pobarate i vo objektite na

Kulturata na eden narod, negoviotfolklor, opstanuvaat niz ve ko vi -

te samo ako se prenesuvaat na najm-ladite generacii. Tie gi u~at orata,pes nite, obi~aite koi potoa gi prene-suvaat na sledni generacii, no i giafir miraat i nadvor od granicitena tatkovinata. Zaradi toa e va`noda postojat i takvi manifestaciiposve te ni tokmu na decata i na folk-lorot. Takva edna blagorodna misijavee 30 godini ja ima folklorniotfestival „Oro bez granici” koj sekojagodina se odrùva vo Skopje, sega voorganizacija na Detskiot kulturencentar „Karpo“. Me|unarodniot fes-tival na koj nastapuvaat detski folk-lorni ansambli od raz ni zemji nacentralniot sko p ski plotad se eta -b lira vo vistinski stolb na makedon-skata kultura.

Se po~na koga doajenot na ma -ke donskiot folklor To fe Dra -ku levski dool na ide ja ipokrenal inicijativa za or-ganizirawe na eden takovfestival. Vo toj periodDr a kulevski bil vra botenvo toganata Kulturno-pro -svet na zaednica na gradotSkopje i od govoren za amater-ski kul tur no -ume t ni~ki dru t -va. Toga, pred 30 godi ni, imalooko lu sedumdesetina ta k vi drutvana skopskoto podra~je.

- So folklorniot ansambl na Pio-nerskiot dom „Karpo“ ~esto u~es t vu -vame na razni folklorni fe s tivali

nameneti za najmladi - vo hrvatskigrad [ibenik, vo Turcija, vo Ja po ni -ja... Toga dojdov na ideja - zoto i nieda nemame takov festival, i nie dapokanime detski ansambli da dojdatvo Skopje. Toa se prifati i vedna sepos tavi i praaweto kako da se na re -ku va. Predloìv da se vika „Oro bezgranici” oti vo sekoja zemja se igraatorata kako to i popularnite ora odnekoja zemja se igrat i po celiot svet,ni veli Dra ku le v ski koj sega e pen-zioner.

Festivalot svojata prva promo-cija ja imal vo 1991 godina vo

vreme na raspadot do to ga -na ta jugoslovenska fed-eracija. Ottoga pa dose ga, nitu edna godina

ne ma prekin vo svoeto organizirawe.Ima lo gosti-ansambli od preku 80zemji, od poraneni jugoslovenski re-publiki, od sosedni zemji, od Rusija,Ukraina... pa duri i od nekoganatafrancuskata kolonija Martinik.

- Vrskite i prijatelstvata lesno sevospostavuvaat i dolgo se ~uvaat. Uba-vata strana na ovoj festival e to de-cata od stranstvo prestojuvaat vodomovite na naite deca. I na i tedeca tamu prestojuvaat vo domo vi te nadomainite. Toa se po~etoci na silnoprijatelstvo, veli Dra ku lev s ki.

Чesto se slu~uvalo za vreme naprestojot vo Skopje stranski ansam-bli nau~at da peat makedonski pesnii da igrat makedonski ora.

- So toa se afirmira makedonska -ta kultura i naiot identitet. ]e bi -dam najsreen ~ovek ako ovoj fe s tivalprodolì i natamu da postoi, poten-cira Tofe Drakulevski.

„ORO BEZ GRANICI“

SKOPSKO EHOul. Dimo Haxi Dimov br. 38, Skopje

tel: 078/418-692osnova~:

Antonio SpasevRedakcija:

glaven i odgovoren urednik: Branko \or|evski

[email protected]~:

EHO MEDIA GRUPAul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje

ìro smetka: 290-1000000918-08Direktor:

Vladimir PandovskiMarketing:

[email protected] tel.078/444-021

Tira`: 25.000 primerociIspe~ateno na: 22.9.2021 g.Pe~ati: „Evropa 92“ Ko~ani

ul. Krièvska br.22

Vozi to~ak dodekane ti go ukradat

Pred nekoj den vo Skopje vo ram -ki te na Evropskata nedela na mobil-nost imae velo - fiesta. UlicataDimitrije Чupovski bee zatvorena,poto~no, oslobodena od avtomobilii im bee dadena prednost na pe a -ci te i velosipedistite.

Ubavo. Godinava ovoj festival ena tema „Bezbedni i zdravi so odr -` li va mobilnost”. I se napravijane kol ku krug~iwa zaedno so fu n k -cioneri i se napravija troa poveefotografii za vo mediumi i gotovo– se ostavija vistinskite velosi-pedisti na „vozewe” od strana narealnosta vo Skopje.

A kakva e realnosta? Velosiped-ski pateki nema dovolno. I onie koigi ima ~esto se uzurpiraat od vo zi -la, a toa ne se spre~uva. Realnostae deka i velosipedite niz Skopje sekradat skoro pa masovno. I toa sla -bo se spre~uva od policijata.

Aj moè dogodina prigodnata ma -ni festacija e gi razgleda tie pra -a wa. Aj pa moè Grad Skopje ipo licijata toa e go razgledaat iporano.

Preku skopskiot festival najmladite od svetot se zapoznavaatso makedonskiot folklor

Carinicite baraa da igrame oro

Pri patuvawata mladite sko -p ski igraorci od Pionerski dom„Kar po“ imale i nevoobi~aenislu ~ ki.

- Nekolkupati, na samiot gra ni - ~ ni premin, carinicite od ne ko jazemja od nas nenadejno po baruvaleda se simneme nadvor, zaedno soinstrumentite. Potoa, od nas ba -raa da im igrame makedonski ora.Toa i go pravevme, se seava Dra -ku levski.

]e bidam najsreen ~ovek akoovoj festival prodolì inatamu da postoi, potenciraosnovopolo`nikot Tofe Drakulevski

TOFE DRAKULEVSKI:Decata moàt da go

napravat ona tovozrasnite ne moàt

13@IVOT

23 septemvri 2021

ТАБЛО Медиа

ЕХО МЕДИА ГРУПА

Скопје

тел: 078/444-021

[email protected]

www.tablomedia.mk

Концепт на рекламирање сокој најлесно може да се дојдедо саканата таргет група

Рекламирањето е во рамка вокоја се поставува постерот сорекламната порака

Рамките се лоцирани во станбени и деловни згради,исклучиво во приземјето, предлифтот или во самиот лифт

Истакнете ја вашата реклама преку

Забележлив и кога не очекуваш Флексибилен во промена на постерите Прецизно одредување на таргет група Сугестивен Идеален за пренесување на детални

информации Внимателно избрани 500 локации во градот 50.000 лица дневна фреквенција

15

23 septemvri 2021

IN BOKS

Na pticite ne im se obrnuva vn-imanie, a tie se znak na ìvot.

Vo Skopje imae golubarnici. Agolubite se preselija pod pokriv-ite na visokokatnicite. Na vrap~i -wa ta odvaj im frlame po nekojatroka. Zabeleùvam drugi ptici:crni so beli to~ki, a krilcata ka -fe ni i dolgo klun~e.

Starata skopska ~arija imabogata istorija, del od kulturata iumetni~kiot ìvot. Kurtuli od „an-tikvizacijata” no zamre ìvotot vonea: gi preìvea mra~nite vremi -wa koga se ~uvstvuvae prisust vo -to na vojnici, me|utoa ne moèeda se spre~i is~eznuvaweto na od -de lni zanaeti. Bit-pazar, a toa enovo e pokrien so visoka betonskagradba, me|utoa, ja nema pora ne -na ta ìvost. Sepak, Bob Dilan vo2010 godina proetal vo Чari -jata.

[to se slu~uvae vo Skopje? Gibriea, gri`livo, grafitite koi,za nekogo sodrèa „govor na om-raza”!? Stanuva zbor za eden od na -i te multietni~ki specijaliteti.Vo GTC, vo suterenot naslikaa gra -fi ti, a sega im napravila legalenyid za slikawe, me|utoa, toa ne segrafiti so avtenti~en beleg nituimaat posebni likovni kvaliteti.

Naslikani na nekolku murali, no zamuralizam ne moè da stane zbor.Za inovacii i posebni vrednostivo oblasta na umetni~koto tvo -retvo odvaj moè da se zboruva.Neto se slu~uva vo literaturata,filmskata umetnost, a prodolùvada ìvee i stripot, ne premnoguuverlivo.

Povtorno ja zemav v race kni-gata „Tri ~oveka vo ~un, a za ku~etoi da ne zboruvame” od Xerom K. Xe -rom. Vo ovoj humoristi~en roman seiskaàni seriozni i teki vistiniza ìvotot na retko interesen na -~in. Oddelni temi me potsetija naciklusot karikaturi od Boro Pej -~inov (avtor na animiraniot film„Otpor”), crte` so sigurna raka ilucidna misla.

Ova e predizboren period is-polnet so novi la`ni vetuvawa igrdi bavredi. Vidovme kako del oddnevniot partiski aktivizam ru e -we na edna od drvenobetonskite„galii” instalirani vo plitkiotVardar. Grda slika, vizuelno, notoa ne potsetuva na naeto bezu-mie, na onie to gi glasavme! Ne

vidovme argumenti-rana revizija na is-torijata, nitu planza ruewe i povtor -no gradewe, to sesveduva na praveweulici i visokokat-nici, kolku i da se tie tetni zagra dot. Ne znaeme od tajnite ilipoznatite sovetnici kakov e planotza osloboduvawe na gradot odSkopje 2014? Gradi – rui kakvobezumie! Nekoj saka da zboruva zasvetlata idnina na Skopje, no kakoe toa mo`no realno koga se mnogugrubo prisutni dlabokite destruk-tivni zafati vrz gradot na koj nemoè da mu se vratat nekoi od po-ranenite vrednosti, a vo nikojslu~aj deka e mu se vrati „duhot namestoto”. Pred da ja ruat PortaMakedonija bi trebalo prvo da seoslobodi plotadot od ki~ grad-bite. Oficerskiot dom, koj moèlda se obnovi, stoi nedovren. Loprimer e obnoveniot MNT! Koj goplaa seto toa? Podobro e da sespre~uva otkolku da se lekuva. Nomora da se osvoi vlasta.

Pamtam sredba vo Kabinet na poraneenpretsedatel na Republika Ma ke donija. Tolkuporaneen, to sram e da kaàm. Mnooguodam na. Za toganiot premier jas velam: Ne

e mnogu sposoben. A pretsedatelot odgovara: So celadol`na po~it kon vas, ne znaete dovolno, preopasen e.Taka i bi.

Jasna Koteska, 19 septemvri, Tviter

Gradi – rui kakvo bezumie!

I M A M E

K V O R U M

[to mi kaà poraneen pretsedatel...

Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“

VladimirVELI^KOVSKI



(PO NAJNISKI CENI)Marketing tel: 078/444-021

[email protected]



(PO NAJNISKI CENI)

16 IMAME KVORUM

23 septemvri 2021

IN BOKS

Koga Kralica se dviì niz Lon-don retko koj moè i da za be le -

ì. Moèbi samo voza~ite naav tomobili koi zastanuvaat po krajnejzinoto vozilo na crveno ilipak peacite koi se pro pu taatna pea~ki. Soobraajot fu n kcio -ni ra normalno za lo n don~ani.

Koga pak naite „kralevi” sedviàt niz Skopje - se e blokira -no. Fr~at sireni, pitat policis -ki svir ~iwa, se blokiraat si teras kr s nici - pominuvaat „ni v niteve li ~es tva” – naite fu n k cio ne -ri. I pa zete, gi ima mnogu i celovreme ne kade odat niz Sko p je.

E zoto mora celo Skopje dastoi za tie da pominat komotno?Aman vee!

Baram ovaa situacija da sesme ni najbrzo to moè! Site niekoi ~maeme na krstosnici vo dol -gi ko lo ni sme trgnale so obvrskito ne trpat nenajaveni odlo u -va wa, docnewa... [to li si mis-lat tie, samo oni nekade treba dastignat?

Za promena, neka probaat ba -rem edna nedela da se dviàt ka -ko nas – kako obi~niot narod, nakogo postojano se povikuvaat. Nekazastanat na crveno, neka ~ekaat vokolona, neka proputaat peaci,malku i neka se nerviraat od neko-rektnite voza~i, kako site nie.Taka e vidat i koi se problemitena skopjani, so koi se soo~uvaat

sekojdnevno koga odat na rabota,na u~ilite, na fa kultet. Nekavi dat kolku dupki ima po uli ci -te... Samo gi molam prviot pat ko -ga toa e go napravat neka najavat,za nie da stavime dve – tri blo ka -di i prenaso~uvawa, pa da vidatkako e...

Se e blokirano, koloni vozilana bulevarite ne mrdaat so ~a so -vi, nervozni gra|ani. Lu|eto doc-nat na rabota, ne stigaat da si gizemat decata od u~ilite iligra din ka, proputaat pogrebi...Sre a to na ive kralevi vo po s -le dno vreme i ne se taka omi le nidomaini, pa retki im se po se ti te -li te od stra n s tvo – to ga eptenpra vea zastoi.

A da im dadam ideja: [to ne sinapravat nekoj reprezentativenob jekt nadvor od Skopje, pa tamuneka si gi primaat delegaciite.Skopja ni ne zasluùvaat da bidattormo ze ni zaradi doa|aweto na„kra l skite” gosti.

Ako naite funkcioneri sedvi at kako obi~nite lu|e moèbie go zabeleèa i problemot togo napravija nivnite gradona~al-nici, koga sega pred izbori im ob-javija „vojna” na skopskite uli~ki.Bukvalno oraat, prekopuvaat, gre-bat asfalt, crtaat, samo za da sepokaàt deka neto rabotat. Bo -èm mandatot trae samo samoovie dva-tri meseca pred izbori,

a ne ~etiri godini.Sko pjani se guat vosoobraajniot haosod predizborna of -a nziva i so pravo seprauvaat: “ne mo -èa li da gi rekon-struiraat ulicite lani, kogaza radi koronata bevme zatvoreniso policiski ~as i ìv ~ovek ne -ma e na ulicite”. Ama lani e da -le ku od izborite, pa gra|anitene mae da se seavaat deka gra do -na ~alnicite se vredni.

A moèbi e sfatat i deka pro -ek tot „Brz avtobuski transport” na[ilegov nema da bide funk cio na -len i namesto da go rei soo bra -aj niot mete` ute tolku e goza gui gradot. Vpro~em i brojnieks perti i gra|ani go kaùvaat toa.

Ako pak tolku mnogu sakaat dase vozat so pridru`ba, moè e goubedat skopskiot gradona~alniklentata za brziot transport da japrenameni vo lenta za funkcio -ner ski vozila. Pa neka si se vozatkolku sakaat, samo da gi ostavatskopjani na mir za normalno dafunkcioniraat.

A za toa deka od nivnite pre -~es ti razvozuvawa so skapi vo zi -la i nemame nekoe fajde kakodr ava – vo druga prilika. Mnoguima da se kaùva za nivniteobidi da napravat narodot da pienafta.

[ilegov namesto avtobuska da napravi funkcionerska lenta

Nikola TASEV

Svetot e golemi raznolik

Otvorawe kon svetotili svetot kakov to go ra -z birae Goce:

Pred nekolku dena sta -nav ~len na ureduva~ki odbor na akademskospisanie od Rusija i dobiv ponuda mojatakniga za NATO da se prevede i objavi i naruski.

Doma se eguvaa so mene deka sega e nared Kina…

Denes mi stasa pokana za u~estvo vo ki-nesko-makedonski nau~en proekt

Svetot e golem, raznolik, ubav…Biljana Vankovska,

14 septemvri, Fejsbuk


Ne zaboravajte, ne prostuvajte

Mi e sram to diam ist vozduh so va k - vi kopuci.

Edna takva nevidena tragedija ja pre -t vorija vo pazar za dnevnopoliti~ki po e -

ni, ja zavija vo tra~arski prepukuvawa za da se zaboravi.Da n* umorat, koga vee ne moàt da n* umrat vedna. Nezaboravajte.

Vakvite bezobzirni i bezobrazni kopuci pepel n* naprav-ija, pepel ja napravija Makedonija. Za niv s* doa|a so price tag,a ~ove~kite ìvoti, namesto besceneti, se neva`ni.

Site nie, obi~ni smrtnici, sme neva`ni. Site generaciiuniteni.

Kopuci. Gnasi. Gnidi.Ne zaboravajte. Ne prostuvajte. Ne nim.

Darija Andovska, 15 septemvri, Fejsbuk

17IMAME KVORUM

23 septemvri 2021Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“

Iako poveepati sum piuval za spornoto izbornoSobranie na MOK, sepak ute edna e se na vra -

tam na izjavata na D-r Nazim Kur tovi, vrvenkaratist i trener, koj otkako najgolemiot del na ~le -no vite na Sobranieto go napu tija, od govornicatamu se obrati na „pretsedava~ot” i voedno “kandidatza pretsedatel na Olimpis ki ot ko mi tet, ukaùvajideka kako spor tist sakal i saka da odi na Oli -mpijada, pritoa, bi bil sreen i gord da osvoi zlatenmedal. No pod eden uslov, medalot da go os voi voramnopravna borba i natprevar so protivnici. Seizjasni de ka se drugo za nego ne bi bilo pri fatlivoi moralno. Metafora ta, za vrednosta na zlatniotmedal, kako osnova i princip za izbor na pretsedatelna MOK e silna poraka deka se drugo ne e eti~ko, pra -v no i pravedno izdràno pri iz bor na bilo kojafunkcija vo spo r tot i ìvotot.

A kakva pravda, pravednost i mo ral da bara,koga kreatorite na olimpiskata politika, se potpi-raat na temeli locirani vo nacionalnite sportskifederacii, grupirani vo nekolku kategorii i grupi.Vo prvata kategorija se fe de raciite koi imaat „raz-granet sportski sistem” so u~estvo na ne kol ku kluba,vo maka i ènska kon ku rencija, naj~esto vo edna ilidve kategorii i bez rezultati i plasman na me|unar-odnite sportski nat prevari, so desetina nat pre va -ru va~i. Vo vtorata kategorija se onie federacii koii nemaat legitimitet, poradi niza objektivni i sub-jektivni sostojbi, nemaat pret se dateli, sobranija,natprevari nitu gi ispolnuvaat uslovite koi dr a va -ta gi uredila so zakon. Vo tretata grupa nacionalnisportski federacii, spa|aat onie koi vo neza vr e -ni ot tranziciski period vo sportot se pozicioni-rale, vo odredeni sportovi, a organizirani vone kolku modeli, kako to e modelot na ~ovek – fed-eracija, pa modelot familija - federacija ili namodel na biznis grupa - federa ci ja. Site imaat za-edni~ki imenitel, a toa e pravo na glas vo Sobrani-eto na MOK.

Spored moi soznanija vo sportskite federacii sedistribuiraat povee od 950 milioni denari go di -no, od centralniot i lokalniot buxet, od donacii isponzorstva, danok od dobivka, reklami i tv prava.No ne treba da se zaboravi deka najgolemiot kapitalna sportot, a toa se objektite za sport i po triesetgodini od osamostojuvaweto, se so nereen status zasopstvenosta, upravuvawe, koristewe i nivnoto odr -ù vawe. Zatoa, se idealen predmet za manipulacii,

steknuvawe na pravo na sop-stvenost ili koristewe na 99godini. Sekako predmet na in-teres i “visoki politiki “se ipovrinite na dvornite mes -ta na objektite za sport nacen tralnata i lokalnata vla -st, bez ogled koj i da e vo po -zi cija ili opozicija.

Sigurno se seavate zaideite i ponudenite proektina Olimpiskiot komitet, zanivnite vetuvawa niz debati,video prezentacii, „trka lez -ni masi”, pa proektite Olimp-iski centar Saraj i Kua na sportot.

Da gi ostavime objektite i da se vratime na fed-eraciite, kako temel, bideji, vo poslednava godinaima zabrzani inicijativi za novi federacii soolimpiski predznak. So cel da se zgolemat i obezbe-dat novi, lojalni i kontrolirani federacii koi ebi dat nivna poddrka. Taka, vo momentot e hit da senapravi po sekoja cena Bijatlon federaciija, bezklubovi, bez oru`je, bez pateki i strelita. Vo mo-mentov iako vo Skija~kata Federacijata, ima Komitetza biatlon, sepak od ogromno i presudno zna~ewe sestavovite na „funcioneri” i „eksperti”, namenski ivre meno upotreblivi za kreirawe na razvoj na spor -tot, a vo slu~ajov za bijatlon sportot i nivno li~nopo zicionirawe.

Aktivnostite na Olimpiski komitet, se isto takanaso~eni i kon formirawe na federacii za moderenpetoboj, za krevawe tovar... pa se kupuva oprema zanepostoe~ka Streli~arska federacija, bez nitu edenklub i natrevaruva~. Imaji gi predvid apetitite na„izbraniot-neizbran pretsedatel” na Olimpiskiotkomitet i stru~nosta i kompetentnosta na „funk cio -ne rite” i “eksperite”, treba da o~ekuvame i formi-rawe na novi federacii za karling, za skija~kisko kovi, za bob, sankawe, skeleton, brzo lizgawe ibrzo lizgawe na kratki pateki i to ti dua saka.

Za da gi zajaknat temelite na svoeto dvièwefuncionerite od olimpizmot, naiot makedonskiot,seriozno se posveteni na destruktivni dejstvija vopovee nacionalni sportski federacii, so cel da gismenat ili discipliniraat pretsedatelite i up-ravnite odbori vo niv, a sigurno nasetuvate so kojacel.

Nagolemo se formiraat novi sportskifederacii pod „sponzorstvo“ na MOK

Tomislav ANDONOVSKI

IN BOKS

IZBOROT E VA[. „Pred da bideme prin-udeni prinudno da ve vakcinirame so poz-natata vakcinada, vi ja ostavame mo`nostasamite da izberete dali e se soglasite naprinudno vakcinirawe ili ne. Ako ne se sogl-

asite prinudno da bidete vakcinirani, toga e

bideme prinudeni prinudno da ve vakcinirame. Vosekoj slu~aj, izborot e va.

Od Republi~koto biro za Zagubeni i drugi pronaj-deni raboti.”

Qubomir Cuculovski, 20 septemvri, Fejsbuk

Pred da bidete prinudeni...

18 IMAME KVORUM

Makedonija vee pola stoletiese soo~uva so intenziven mi-

graciski egzodus takanare~en se lo-grad, grad-Skopje. Procesot ne enepoznat, toj e so razli~en inten-zitet vo zemji so visok industriskirazvoj. Nepro porcionalniot urbanrazvoj, neramnomernoto raspore-duvawe na kapacitetite, kako istagnacijata vo razvojot na infra-strukturata postojat deceniski anemaweto plan za realen razvoj naovie faktori, seriozno ja potkop-uva ansata za opstanok. So ubis -t voto na ostanatite urbani centrivo dràvata, Skopje stana primerza nefunkcionalen grad. Iterak-cijata me|u soobraajot, vodo -sna b duvaweto so pitka voda,ka nalizaciona mreà, energen-site i telekomunikaciite se os-nova za definiraweto na gra- nicite, i na morfologijata nagradot. Neplaniraniot broj nanovi skopjani kreiraat pritisok idistorzija na ramkata na urbanrazvoj. Nerazumnata trka na lo -kalnite vlasti za udomuvawe nanovite gra|ani vodi kon napad nalokalnite planovi (DUP) koi le-gitimno go promoviraat profi -terstvoto na nekolkumina gazdi, a

na kratkotrajno zadovolstvo nasopstvenicite na grade`nite pa -r ce li koi vo bitka za podobriìvotni uslovi gi siluvaa funk -cionalnite naselbi i ostavijazad sebe soodvetni potomci.

Na site ni e jasno deka pos ta -ve nata infrastruktura od predpola vek e celosno dimenzioni-rana za toganoto planiranotonaselenie. Zaedno so u~ilitata,bolnicite, ambulantite, pazari -te, kulturnite domovi i sl. izgra -deni vo periodot po zemjotresot.Da i na zemjotresot zaboravivme.Skopje e seizmi~ki rizi~en grad.Denes, nemaweto na vizija za slo-evitosta na razvojot na gradot, gokrenaa urbanoto profiterstvo dosuficit na monotona sodrìna –(stanovi) koe se obesi na istatataa infrastruktura koja odvaj gipokriva potrebite. Izlevawetona fekalii, nestabilnosta nadistribucijata na elektri~na en-ergija, kako i idniot nedostatokna voda e bide samo nijansa odlepezata na komunalni, sociolo -

ki, psiholoki izdravstveni proble -mi. Zatoa neslu ~aj noplanski se ko m bi ni -ra individualno do-muvawe so ko le k tiv-noto, so me o vitauslu`na so dr ina,na soo dvetno rasto-janie, oson~enost iso planirano zele-nilo. Parazitiraweto na posto-janata infrastruktura bez nikakvoopto podobruvawe na mreàta, epraksa na novoto urbano plani-rawe.

Kriminaliziraweto i nasil-noto legitimirawe na planovitemoè mnogu lesno da bide iìvoto-zagrozuva~ki. Napravenae ogromna teta, no ne e docna dase svestime za toa kolku se va`niprirodnite i socijalnite fak-tori za kvaliteten ìvot. Sega emomentot na reakcija, godina kojae od ogromno zna~ewe za idnitegeneracii. Popis i nov plan zaSkopje.

Skopje, grad ili?


Maja LALOVI] - BLA@EVSKA

So Angel Sitnovski, arhitektzbo ru vame za slu~uvawata vo

sfe rata na urbanizmot, za broj ni -te pr o blemi vo Skopje vo sferatana grade`nitvoto...

Naskoro optinite e dobi-jat staro-novi rakovodstva. Noproblemite vo oblasta na urban-izmot se pak stari. Revizijata naDUP-ovite ne e zavrena celosno,ostanaa nedore~enosti... [to dase pravi vo sferata na urbaniz-mot od strana na novite vlasti?

- Najopasni se predizbornitede novi, zatoa to toga se slu ~u va -at naj golemite kriminalni rabotina investitorskiot urbanizam. I

koga e se slu~at, e bide kako i dose ga, nikoj i nikoga nema da is tra -ù va nitu odgovara kako i to seslu ~ilo. Nema ni posle izboritespornite DUP-ovi da dobijat ras-plet. Imame mnogu institucii, za-koni no, barem se dosega fu n k cio-niralo na baza na korupcija pome|utakanare~enite investitori, koi gidevastiraat najdo b rite lokalitetivo gradot i ~i novnicite, zadolènida go spre ~at unituvaweto na pri -rod nata ramnoteà na delovite odgradot. Ni treba povtorno formi-rawe na gradski i republi~ki za -vo di za urbanizam, vraawe nafu n kcijata gradski arhitekt - kojanema da bide politi~ka i vraawena Ministerstvoto za arhitekturai grade`nitvo!

Dali novite vlasti treba dainiciraat i nekoe poiroko pre -is pituvawe na urbanisti~kiteplanovi, kako na Generalniot ur-banisti~ki plan, taka i na drugiteDUP-ovi...

- Treba da inicirame jasni para-metri vo izgotvuvaweto na pla no vi -te. Dokolku postojat jasni parametrivo Generalniot urbanisti~ki plantoga negovata implementacija naplanovite od ponizok rang e sesproveduva bez mo`nost za manipu-lacija. Detalni analizi, istra u va -wa i pratewa na implementacija naplanovite imaat za posledica kon-trolirana gustina. Teko se pred -vi duva gustinata dokolku ne seog rani~i brojot na stanbeni edi ni -ci na odredeno podra~je i dokolkuso Generalniot urbanisti~ki planne se odredi maksimalnata povr i -na koja se sogleduva, a na koja moèda se napravi uprose~uvawe (napri mer na eden hektar). Sekako dekane moème da go predvidime brojotna ìtelite koi e koristat eden

stan za ìveewe so nieden plan, notendenciite na sovremenoto ìve e -we se da edno semejstvo ìvee voeden stan. Vo planovite od ponizokred mo`no e osven brojot na stanovida se kontrolira i strukturata nastanovi kako bi se zadovolile pot -re bite na site zainteresirani gru -pi. Na toj na~in bi se kontroliral ipazarot, a bi bila olesneta i kon-trolata na poedine~nite proekti zakoi se izdava dozvola za gradewe ikoga se raboti za gustinata na nase-lenost. No, vo naiot urbanizamvoglavno se ostvaruvale èlbite naprivatnite investitori.

[to bi trebalo da smenat no -vi te lokalni vlasti vo odnos naurbanisti~ko planirawe, vo od -nos na donesuvaweto na DUP-ovi -te i sli~no...

- Novite lokalni vlasti bi tre-balo da se odlepat od ideite da gourbaniziraat sekoj prazen pro s torvo gradot i se ona to e proputenovo izminatite decenii. Treba da gogradat identitetot na gradot na koje bidat gordi i seganite i idnitegeneracii. Novite lokalni vlastibi trebalo da bidat servis na gra -|a nite, a ne da bidat na strana nain vestitorite i da dozvoluvaat na -p liv na netransparenten kapital zagradba. A i nie, gra|anite treba dase borime novite politiki i pla no -vi za gradot da gi nosime oddolu.

ANGEL SITNOVSKI

Vo predizborieto se slu~uvaat najgolemite kriminalni raboti vo investitorskiot urbanizam

Za grst pari nekoj ne ubiva vo tiina Vo ovoj predizboren period, vo

juli bile izdadeni odobrenija zagradba na skoro 2.000 stanovi, topretstavuva 3 do 4 pati povee odprose~niot broj na mese~no nivo.Treba li ova da se ispita, da se za -bra ni vo idnina...

- Moèbi, ne mi se dostapni sitepodatoci. No fakt e deka instituciitene reagiraat. Seto ova bi go narekoldobro kontroliran nered nekade odvrvot, i potreba za brza zarabotka, zasprega me|u al~nosta na lokalnatavlast i poedinci. Ne smeeme povee dago gledame soìvotot me|u poedinciod vlasta i urbanisti~kata mafija.Treba da se ispitaat site somnitelnidozvoli za gradba. Ako ne go krenemesvojot glas, naskoro e ostaneme bezvoda i vozduh, bez hrana i mesta pobolnicite. Ova ne e moe subjektivno~uvstvo. Objektivnosta e deka za grstpari nekoj ne ubiva vo tiina.

19DIREKTNO SO...

23 septemvri 2021Stavovite izneseni vo kolumnite se li~ni stavovi na avtorite i ne se avtomatski i stavovi na redakcijata na „SKOPSKO EHO“

Za uspesite na mladi makedonskiu~enici – matemati~ari do sega

mnogu pati e piuvano po povod nanivnite zna~ajni uspesi na domanii me|unarodni natprevari. Imiwatana Blaè Suklevski, Petar Kolev s ki,Konstantin \or|ievski, Ni kola Spa -sov, Nikola Spirovski, Marija Ata na -so va, Alek Jarmov, Alek sij Ta si...vee se dobro poznati po osvo e nitevisoki mesta. Go di na po go dina sta-suvaat novi ge ne racii na talenti-rani matemati~ari. Eden od takvitenade`ni matemati~ki talenti e i 13-godiniot Robert Stoilov, u~enik vo

sedmo oddelenie vo OU „TihomirMiloevski” vo skopskata optina\or~e Petrov, kade bee i prvenecna generacijata.

Robert ovaa godina u~estvuvaei osvoi povee pofalnici i medalina razli~ni natprevari: prvo mestona u~iliniot, treto mesto na Op - tin skiot i Regionalniot natp re vari najzna~ajnoto - na me|u narodniotnat prevar “Mathematics without borders” postignuva treto mesto na ese -n skiot krug, a se zdobi i so tripo fal nici.

- Ja sakam matematikata, otse ko -ga me interesirale logi~kite igrii predizvici. I moite roditeli mepottiknuvaa vo toj pravec, posebnotatko mi koj kako u~enik imal istiinteresi. Dedo mi ute od gradinkame u~el mnoèwe i delewe. Na prvinatprevari po~nav da odam so pod -dr ka od klasnata nastavni~ka VeraKostoska, a sega rabotime so nas-tavni~kata Ankica Spasova, ni veliRobert.

Pred nego se ute mnogu natpre-vari, mnogu iskuenija, mnogu ma te -ma ti~ki lekcii i predizvici koi etreba da se sovladuvaat. Toj ni velideka na matematikata i e posebnoposveten bideji taa nauka e inte -res na, sama po sebe e predizvi ku -va~ka i pottiknuva natprevaruvawe.Veli deka taa e nasekade okolu nas:koga pazaruvame so parite imamebrza matematika, vo prirodata jasretnuvame sekade.

- No, samo talentot ne e dovolen,treba ve`bawe. Ve`baweto e neo p -

hod no za da se sovladaat proble mi -te, da se potsetime i ako neto os-tanalo nejasno da se rei. Seslu ~ilo i bez ve`bawe da otidam natest ili natprevar i da osvojam vi -sok broj poeni, no sekoga e po les noako prethodno se podgotvuva. Mno gu~esto podgotovkata e polovina za vr -ena rabota. Voobi~aeno ed na sed-mica pred testot ili natpravarotve`bam po nekolku ~asa, naveduvaRobert.

Toj godinava po~na da posetuva ikursevi za Java Script, HTML, i CSSprogramski jazici, a se zanimava iso plivawe.

- A to se odnesuva do idninatapa, da, matematikata e mi bide edenod poomilenite predmeti, no kojznaevo idnina koi drugi predme ti e mibidat omileni. Sega pominuvam mno -gu vreme reavaji pre dizvici sopro gramirawe, veli ova mate mati~ -ka nade`.

ROBERT STOILOV

Pred natprevarive`bam matematika ipo nekolku ~asa dnevnoSamo talentot ne e dovolen, treba ve`bawe. Ve`baweto e neophodno za da se sovladaat problemite, veli Robert, 13-godien talent

Reava zada~i i zavreme na raspust

Negovata mentorka profesorka An-kica Spasovska, koja stoi zad uspesitena nekolku mladi matemati~ari, ni ve -li deka Robert gi ima site karakteris-tiki na talentiran matemati~ar.

- Toj so svojata posvetenost, rabotai talent sigurno ~ekori po patot na us-pehot. Sekoj u~enik ima svoja prikazna,no sepak ute od sega moè da so gle -dam odredeni sovpa|awa vo napredokotso u~enici od prethodnite ge neraciina koi kako mentor sum mnogu gorda. Tojneumorno i navremeno gi izvruvasi te obvrski, raboti i za vreme naras pu st dokolku imame podgotovki zanat prevari, a osobeno toa se slu~uvaso ter minite za me|unarodnite nat -pre va ri, potencira Spasova.

20 TALENTI

23 septemvri 2021

„Европска недела на мобилност” e активност,односно кампања која на иницијатива на Европ с ка -та комисија, се спроведува секоја година, во пе ри -о дот од 16 до 22 септември. Кампањата има за целпромоција на алтернативни форми на мобилносткако што е пешачењето, велосипедизмот

Согласно тоа, Републичкиот совет за безбедностна сообраќајот на патиштата во наредните 7 денаќе реализира низа активности за промоција и под -др ш ка на алтернативните форми на мобилност сопо се бен акцент на поддршка на вело си педизмот.Во зењето на велосипед, или велосипедизмот, какоалтернативно превозно средство носи со себе мно -гу бројни бенефити,- персонални, економски, со ци -јал ни, еколошки и многу други. Како резултат наси те овие бенефити, луѓето сѐ повеќе ги за ме ну ва -ат своите автомобили со велосипеди како начин намобилност и транзитирање до посакуваната дес ти -на ција. Истражувањата покажуваат дека во из ми на -та деценија бројот на луѓе кои патуваат до своетора ботно место со велосипед, континуирано се зго -ле мува од ден на ден и позитивно е оваа појава дапродолжи и во иднина.

Прво и пред сѐ треба да се потенцираат здра вст -ве ните бенефити од возењето велосипед. Општопознато е дека луѓето коишто инкорпорираат фи -зич ки активности во нивниот дневен живот, гене рал -но живеат подолг и поздрав живот од останатите.Велосипедизмот како физичка активност помага воградењето на мускулот, слабеење, спуштање на ви -со киот крвен притисок и зајакнување на срцето. Ис -то така, возењето велосипед, докажано помага при

намалување на стресот, и подобрување на сонот.Еколошките бенефити кои ги носи вело си пе диз -

мот се исто така доста значајни. Велосипедот какопревозно средство не троши фосилно гориво, и сотоа нивото на издувни гасови во воздухот се на ма -лу ва и квалитетот на воздухот расте. Што значи декаколку повеќе автомобили отстраниме од улица, и гизамениме со велосипеди, толку подобро за сите нас,за нашето здравје, и околината во којашто живееме.

Безбеден и протечен сообраќај: Истражувањатапокажуваат дека најголемиот дел од дневните па ту -ва ња кои ги правиме секојдневно се пократки од 5километри, што ги прави идеални за изминување совелосипед. Користењето на велосипедот како пре -воз но средство ви овозможува да ги избегнете ме -те жи те по улиците и да патувате безбедно и дапри стигнете до вашата дестинација побрзо, и сопомалку нервози. Патувањето со велосипед истотака го елиминира еден од најголемите проблемина патувањето со автомобил, а тоа се паркингместата.

Финансиски бенефити: Од финансиски аспект,изборот помеѓу автомобил и велосипед е очи гле -ден. Додека автомобилот чини неколку илјаднициевра, просечен велосипед чини неколку стотици. Ине само тоа, туку велосипедот не ги сноси ситедопол ни телни трошоци кои ги повлекува автомо би -лот. Гориво, сервисирање, регистрација, паркинг,оси гу ру ва ње и многу многу други.

Затоа РСБСП со потсетување: „Возењето вело си -пед може да го спаси светот и да го направи Ва ши -от живот подобар! Одважи се, вози велосипед!

РСБСП: Иднината на одржливата мобилносте во твои раце! Вози Велосипед!

Ko

mer

ci

jal

en t

ekst

23TV MANIJA

23 septemvri 2021

Od mladiot akter David Ili do a -|a preporaka da se odbegnuva gle -

daweto na televiziskite sodr i ni, odpovee pri~ini.

[to im prepora~uvate na sko -pjani da gledaat na televi zis ki teprogrami i zoto?

- Toplo im prepora~uvam da ne

gledaat televizor. Ima eden kup na ~i -ni na informirawe i zabavni pro -grami/slu~ki za da moè ~ovekot beztelevizor. Kutijata koja trebae dasluì kako relaksacija, se pret vo ri vo“nesvesno” manipulirawe na lu|eto.Mnogu pati se prauvam da li tea ta -rot/filmot go imitiraat ì votot iliìvotot go imitira te a tarot/filmot.Se povee sme fo ku si rani na tipovitena lu|e koi se izvikani na ekranite isite nai vrednosti i celata naasrea se pretvoraat vo sladostras -nost i beg s tvo od samite sebe. Veru-vaji deka “nie sme podobri lu|e”.

[to smetate deka gra|anite bitrebalo da go izbegnuvaat i da gosme nat kanalot?

- Ako vee gledate televizor pre-pora~uvam da najdete nekoj sportskikanal ili nekoj film, makedonskitetelevizii nemaat zabaven karakter.Televizijata postoi da go relaksira~ovekot od sekojdnevniot turbo liber-alizam, a ne toj istiot da go stava pakvo nekoi ramki. Dostoevski veli se edozvoleno, tvoj e izborot kakov e bi -de. Komformizmot mu godi na ~ovekai ~ovekot e isplaen da ja ski nepapo~nata vrvca. Na site ni e ubavo voutrobata zatoa to sme za titeni, nopri prvoto primawe na voz duh sfa a -me vo kakov svet doa |a me. Sega e pra -

a weto dali e se stre mime kon utro-bata ili kon prostorot (prirodata),da li sakame da go napravime svetotpoubavo mesto za ìveewe ili e smedel od ìvotinskiot krug na agresija,fru stracija, napad.

[to bi napravile kako emi si -ja za da bide zadovolitelna i vred -na za gleda~ite?

- Neto to ima didakti~ki ka -rakter, najmalata publika treba da eobzemena od edukativni programi, apovozrasnata od duhovni, spiritual -ni, fundamentalni, zatoa to to edrugo esencijata na ~oveka? Se kakose koj ima razli~na percepcija. Per-cepcija na dobro i percepcija na lo -o, taka da gi de fi nirame. Dobrataper ce pcija e doìvotno isku e nie,nao |a we na mirot, oformuvawe fa -mi lija, vospituvawe na decata. Aloata percepcija e “Holivud” ili zada ne bidam pogreno sfaten e ginarekuvame percepcija A (gradewe naduhot, navraawe kon prirodata, se-mejstvoto, edukacijata itn itn) i per-cepcija B (“Holivud”, droga, prequba,ubistvo itn itn).

DAVID ILI]

Ne treba da se centraliziranovinarstvoto vo eden grad Dali Skopje e dovolno zasta pe -

no kako tema na makedonskite tele -vi zii?

- Mislam deka ne treba da se cen-tralizira novinarstvoto vo eden grad,no sekoga povee se ~ita za razvratotkolku za fundament, a fundamentot vo“metropola” kako Skopje teko se kopa, nosekako deka go ima. Praaweto e ko l kue se izborime/izborite da isplivaat~ove~kite emocii iskonski na po vri -na? Moè li da se reanimira narod koje vee mrtov, dràva koja e ve e mrtva?Postojano go isklu~uvaat de fi brila to -rot, a nie postojano pro bu vame, koj poma-lku, koj povee. Ta` no to e to so samoeden klik (tv, te lefon, laptop) nie sa mo -sve sno se gasime od aparatite (priroda -ta) koi ne oddrùvaat vo ìvot.

Odma da vi kaàm e se prefr-lam na gledawe turski serii.

Toa e si baram na televizorot u na -red niot period iako sekoga sumbil protiv gledawe na takvi serii.O~e kuvam deka pomalku e me nervi-

raat otkolku naite politi~ariteistoporeni u vesti. A e odmoram iod urednicite koi naj~esto im slugu-vaat ba na takvite „lideri”.

]e ja baram serijata posvetena zasultanot Sulejman. On barem bilvis tinski lider – dràvnik, a ne koovie naite tuka u Makeedonija siteglumat sultani, a celo vreme se od -ne suvaat kako jani~ari pred stra n -ci te. Mizerno e be vo isti den da sisultan u da re~eme Bogdanci i potoajani~ar u da re~eme sosedno mestootade granicata – Polikastro.

Takvite raboti da gi gleda veeme bolat pobajagi. Kogo ne go bolineka si gleda i neka si rakopleska.Nekwi vidov na televizija imaetakvi tipovi o rakopleskaa dodekatoj „lidero” ja zanemaruvae duri itragedijata u Tetovo. [teta kamer-ata ne gi dade so faci, ba sakamda gi vidam koj se lu|evo - kakvi se,kolku li se radosni...

Zatoa Sulejmane, ti se predavam,e stanam tvoj jani~ar i e te gledamna televizija. ]e me odmori odnaite o sakaat tebe da te glumat.

[teta, kamerata ne im gi dade facite

TELE – SKOP

Se povee sme fokusiranina tipovite na lu|e koi seizvikani na TV ekranite Ako vee gledate televizija prepora~uvam da najdete nekojsportski kanal ili nekoj film, makedonskite televizii nemaat zabaven karakter, smeta akterot Ili

24 GRADSKI INFORMATOR

23 septemvri 2021

POVA@NI TELEFONI VO SKOPJEProtivpo`arna brigada 193

Brza Pomo 194

Policija 192

Klini~ki centar 3147 147

Gradska opta bolnica 3087 400

Vodovod i kanalizacija- Prijavi defekt-Skopje 0800 22555

EVN Makedonija-prijava na defekti 0890 88888

JSP-Skopje 3174 264

Nacionalna besplatna SOS linijaza `eni `rtvi na semejno nasilstvo -070 141 700; 141 700

AMSM-Telefon za sostojba napatita i informacii 15555

AMSM-Telefon za pomo na pat ilepuvawe 196

@elezni~ka stanica-Skopje 3164 255

Aerodrom TAV 3148 333

Me|ugradska avtobuska stanica- Skopje 2466 313

Mati~na slu`ba 3223 787

Hram „Sv. Kliment” 3237 218

Pazaren inspektorat 3220 547

Celosen telefonski imenik na Republika Makedonija 1188

MNT biletarnica 02 3230 304

MAKEDONSKI NARODEN TEATAR

23 septemvri 20.00 ~.

Samo glas

DRAMSKI TEATAR


Чudesna terapija


Karmen25 septemvri 20.00 ~.

Partija remi

MLADINSKI KULTUREN CENTAR


Plato pred MKC: Rush to relax, koncert

SINEPLEKS

23 septemvri

Cop shop, akcijaUlogi: Xerard Batler, Frank Grilo23 septemvriOasis Knebworth, dokumentaren

MALA STANICA

Multimedijalna izlo`ba„Dopirot“

GALERIJA KO-RA

Ilo`ba: „Mikro univerzum”- Mark Janura

Нема јазик што нема да го научите со нас!!!

БЦ Палома Бјанка

2 спрат

078/313-398

yл. Meтодиja Шaторов Шapлo, лoкaл 1 Пoртa AepoдpoмТел: +389 2 5116 569www.novaoffice.mk/super-nova-shopfacebook: SupernovaMakedonijainstagram: super_nova.mk

Се што ти треба на едно место!Што е SUPER NOVA?Ние во Super Nova сакаме да ви го направиме секојдневието полесно! Работиме според концептот One stop - One shop

Нашата цел е да им овозможиме на нашите потрошувачи да ги купат сите потребни производи со врвен квалитет на едно место, по најдобри цени.

26 PISMA

Aktuelnava vlastgradi rueji

Po~ituvani, vi se obraam izrevoltiran od toakolku Centar, pred se plotadot, stana mestokoe go nagrduva Skopje, blagodarenie na aktuelnatagradska vlast. Plotadot e katastrofa. Menekako star skopjanec, centarec, penzioner, komuwar,zbor koj po~esto se koristi vo novata politi~kaleksika, koj saka da se proeta na plotad i dauìva vo toj prostor, sega mi e uskrateno toa zado-volstvo. No ne poradi anti-kovid merkite. Tukudeka toj prostor e unakaàn so dupki, nehigiena,gnasotilak, so grade`ni raboti koi samo mil Gos-pod znae koja im e namenata. I so unituvawe naona to nekoj drug go napravil. Mene ne mi e bitnodali ovoj plotad bil napraven so vtora klasa ma-terijal, dali Voinot na kow e falsifikat, dalispomenikot so fontanite preku Kameni most e voenormna veli~ina koja go gui prostorot. Baremtoj prostor e ispolnet so neto. Vo sekoj slu~ajtoa neto e mnogu podobro od ova sega. Ne zjae pra -zen i ne~ist, kako to bee godini pred toa. Ne -ve rojatna e silinata na taa èlba na lu|eto koira kovodat so Gradot i so Optina Centar, da iz -b riat sekakva grade`na traga od prethodnatavlast.

Ja gledam Galijata, razruena i taka ostavena.Taa duri ne e ni sopstvenot na gradot, za da si doz -vo lat taka vandalski da ja ruat. Sopstvenikotutre e si pobara oteta, a jas so mojata mala pen-zija e treba da plaam za hirovite na gradona~al-nikot. A moèe ednostavno da se dislociraGa lijata. Ili da mu se vrati na sopstvenikot.

Povee od polovina godina zjae dupka na stro-giot plotad, vo koja moè da propadne dete, po -

star ~ovek kako mene, nevnimatelen eta~. I ni -ko mu ne mu e gajle. Velat, gradskite vlasti se gri -èle za naite potrebi, prethodnite samokra de le. I da kradele, no barem imavme nekoj bene-fit. Ovaa vlast i krade i rui.

Postavuvam javno praawe. Koga vee rui gr-dosii, kako to velat, zoto ne ja srui i onaa gr-dosija na Gr~ev isto taka na sred plotad. Dekalegalna gradba li e, zaradi koja kako gradona~alnikna Centar go smeni DUP-ot?

Mitko

Site si kaùvaat kolkusakaat da bidat na popisot

Razo~aranosta od situacijata vo Makedonijami ja nadopolni i popisot. Ne veruvam deka e imarealni rezultati. Se trgna premnogu vo nametnu-vawe na brojki. Albancite kaàa kolku sakale dabidat. Sega toa go kaàa i Turcite. Makedoncitese zbuneti, imam prijateli koi nema da se popi -at. Seto toa e zagriùva~ko, ama ne znam dali iza vlasta. Vo popisot ne smee da ima politika.SDSM e odgovoren ako rabotite se zloupotrebatza ponatamona nedoverba vo optestvoto.

Elena

Po~ituvani ~itateli,rubrikata „Pisma“ e nameneta za vai reakciii mislewa po razni temi to ve zasegaat.Obraawata moè da gi ispraate na naiteadresi: ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje; i [email protected] Dopisite e se objavuvaat vo izdanijata na vesnikot vo zavisnost od prostorot.

Бул.Јане Сандански 118

Тел 2450 590

Б Е С П Л А Т Н А

Д О С Т А В А

в о А е р о д р о м

Бул. Теодосиј Гологанов бр. 67

Тел. 02/3111-261

Eden car go podelilcarstvoto na dvepolovini. Edna za nego iedna za negovite sinovi.Eden den gi povikalsvoite sinovi i im daltop hartija:– Reiv da se povle~amvo zasluèn odmor, zatoakoj e go skine topot har-tija e ja dabie mojatapolovina od carstvoto!Probale sinovite, amanikoj ne uspeal. Togacarot im rekol:– Sami ne uspeavte, ajsega obidete se zaednolist po list da go isk-inete.Po~nale sinovite i zanekoe vreme go iskinalezaedno celiot top, carotpak im se obratil:

– Zapomnete, gi ovie trilekcii: toa to ne moèda se napravi odedna,moè da se napravipostepeno. Koi nemoète sami, moè sopomo na prijatelite. Itoa to ne e moè sosila, moè so pamet.Dali razbravte?– Da tatko razbravme. –odgovorile site vo edenglas.– Nito ne ste razbrale!Samo to gi iskinavtesite tapii od vaatapolovina na carstvoto isega pak e moja!

* * *Plavua mu vika nade~koto: – Sakam edenden da se vidam vo belo!– Pa o ne se zapiena karate?!

H U M O RS U D O K U

28 ZABAVA

23 septemvri 2021

Otkako po~na septemvri, po~naa ipodgotovkite za pra vewe zim -

nica. Denovive moèe da se vididuri i ~ad po dvorovi na sko pskikui. Po~nuva da se podgot vu va i aj-varot. Pred ne kolku godini se krenasil na galama okolu mo` na ta za -brana da se pe~at i lu pat pi per kitevo dvor, do de ka Sloven ci te brzaa voBri sel za da go bren di raat prednas. Vkusno ja de we koe e nezamen-livo vo zima. No kolku ovoj tip nazimnica e hranliva? Kol ku od ize -denoto e korisno za organizmot, akolku ne? Ova se praawa koi se po - ~e sto si gi postavuvame...

IMA RAZNI RECEPTI

Crvenata piperka e eden od naj -bo gatite ze len ~u ci so razni vi ta -mi ni. Ako znaeme deka zelenatapi perka sodrì vitamin C du ri ipovee od limonot, cr venata e utepobogata. I ne samo so C, ami e iz -vor i na magnezium i na vitamin B6.Ama ne i koga e termi~ki ob ra bo te -na, od no sno prigotvena vo ajvar.

Imeno, hranlivite sostojki to

se rastvorlivi vo voda, kako naprimer vitaminite C i B i edna gru -pa na nutritivni sostojki nare~enipolifenoli, se najosetlivi na de -gra dacijata za vreme na proseci ra - we to na hranata i go t veweto. Vopro centi toa zna~i deka, so pe ~e we -to se gubi 95 otsto od vitaminite, iprakti~no zna ~i oti ajvarot gi gubibogatstvata na piperkata, osven akoproizvoditelot ne mu dodade ve -ta~ ki. Чesto pa ti, vo receptot za pra -ve we na ova nae tradici o nal noja dewe, so nade` za po do bar vkus noi zdravje – dodavame modri patlix-ani i morkovi. No vesta e identi~norazo~aruva~ka, oti se gubat i niv ni -te hra n livi odnosno vitaminski bo - gatsva.

[TO TO^NO SODR@I AJVAROT?

Sepak, ova ne zna~i de ka ajvarotne treba da se ja de oti nema hran-liva vre dnost ami samo viso ko ka -lori~na. Naprotiv. So l ta od aj varotni ovo z moùva da vnesuvame ele k -troliti. I plus da ne za boravime –nekoga za do volstvoto e isto takava` no.

Javna tajna e deka doma prigotve-

niot ajvar ima pozdrava odnosnopovkusna vrednost otkolku onoj toe vo proda`ba niz marketite. Do ma -in kite go znaat mastrafot. Zatoa,vredi makata od nekolku-dnevno pe -~e we i lupewe pi perki, koga zna -eme to~ no to sme napravile. No,fakt e deka i nekoi pro iz vo diteligo pra vat ajvarot na tradicionalenna ~in, bez da stavaat „he mija” vone go. Samo treba dobro da otvo ri -me o~i vo raf to vi te na supermar-ketite.

[to to~no sodrì ajvarot? Spo -red tabelite na teglite dostapnivo pro davnicite, vo 100 gra ma ima140 – 160 kalorii, 10 grama masti,od koi od gram i pol do 2 grama seza siteni. Ponatamu, sodr i od 9 do11,5 gr jaglehi d ra ti, a eer okolu4 do 6 grama. Vo 100 grama ajvar so -dr ani se i 4,7 gr proteini i okolugram do dva sol. Rastitelni vla k nana 100 grama ajvar ima okolu 4,5grama, a bel ko vi ni oko lu 2 grama.

Kako i da e, ajvarot go zadrùvapiedestalot na naj vkusno makedon-sko tra di cionalno jadewe, a toato ne e poln so vitamini, ne zna~ide ka e i ne treba da go ima na na i -te trpezi.

DOJDE VREME ZA PODGOTVUVAWE ZIMNICA

Site go prisvojuvaat, no makedonskiotajvar e najdobar, osobeno domaniot

Balkanot priznava dekaajvarot e najdobar odmakedonska piperka

Vo regionov site narodi se falatdeka se izumiteli na ajvarot. Vo Za-greb duri tvrdat deka go pravat i naj-dobriot, to e diskutabilno... No i voHrvatska i vo Srbija i vo Slovenijapriznavaat – dobar ajvar ne moè dase napravi bez makedonska crvena pi -pe rka. Site ja sakaat mesnatosta na pi -per kata od naeto podnebje.

Doma prigotveniot ajvar ima pozdrava odnosno povkusnavrednost otkolku onoj to evo proda`ba niz marketite.Do ma in kite go znaat mastrafot...

30 DOM

23 septemvri 2021

skopskoeho.mk~itajte ne i na internet i tamu sme besplatni

KLIKNI!

31MALI OGLASI

OGLASUVAJTEBESPLATNO

MALI OGLASI vo SKOPSKO EHODovolno e da dojdete vo Redakcijata so napian tekst;

da ni ispratite pismo ili vaiot kratok tekst zaoglas (napiano kirili~no) da go dobieme na naata

e-meil adresa (najdocna do ponedelnik do 16 ~.)ul. Dimo Haxi Dimov br.38, Skopje

[email protected]

НЕДВИЖНОСТИ

Се издава стан од 55 м2 во непосредна близина на ТЦ Зебра во Капиштец. Контакт на телефонски број:075 747 157Се издава стан 40м2 со посебнаспална соба,локација поликлиникај.сандански Аеродром)комплетно наместен 070688111 200evraИзнајмувам соба во центар за студенти самци вработени. Тел075258722Се продава нива 2500m2 во околината на село Говрлево тел.070 901846 Се продава стан од 57м2 во нас.Бутел,ул. Босна и Херцеговина ценапо договор.Тел. 076/408880Се издава стан со две спални идневна со кујна 52м2 во Острово позади Скопјанка кај железничка станица.Тел: 071 388 528Издавам трособен наместен стан наподолг период, во строг Центар,84м2, позади студентски дом Кузман,со градско парно, лифт и паркинг.Цена 330 евра. Тел. 070 265976Продавам плац од 2983 м 2 во воСопиштеместо викано Ветрила.Цена 45 евра .Телефон :072 261550Издавам 3 собна финска барака 65м2 , во Тафталиџе кај СитиМол .Двор , интернет , гаража ,паркинг .тел. 075 532 747Издавам студио со посебна спалнанаместено,парно, кај железничкаОстрово, до ПИОМ 074/220911 Се продава нива во КО Марино (викано место Барбарево) 1573 м2 совикенд куќа 35 м2 легализирана илимена гаража, оддалечна 700 м. одасфалтен пат и има вода од пумпа.Тел.075 630 844Се продава куќа од 200 м2 заедно содвор од 600 м2 во н. Радишани. Контакт 076 485230Се продава нива од 4700 м2 на последна 8ца во Бутел, кај заобиколница. Нивата е до пат, има струја ивода. Контакт 076 485230Продавам стан од 45 м2 + шупа 13м2во Нова Колонија во близина на полициското училиште. Реновирано купатило со ПВЦ врата, кујна, ламинатво сите простории и два инвертери.Станот се продава наместен. Цена30000 евра.Контакт 075398977.Се продава спрат од куќа во н.ЃорчеПетров,Скопје од 86 м2,во близинана Општината.Цена поволна,тел. 075317 515

Се издава стан 40м2 со посебнаспална соба,локација поликлиникаЈ.Сандански Аеродром) комплетнонаместен 070688111 200 евраИзнајмувам соба во центар за студенти самци вработени. Тел075258722Се продава нива 2500m2 во околината на село Говрлево тел.070 901846 Се продава стан од 57м2 во нас.Бутел,ул. Босна и Херцеговина ценапо договор.Тел. 076/408880Се издава стан со две спални идневна со кујна 52м2 во Острово позади Скопјанка кај железничка станица.Тел: 071 388 528Продавам стан 50м2 +паркинг+подрум во Горни Припор на Ул.ХристоТатарчев. Цена по договор. 078 896907Продавам гарс. 25кв. Капиштеч кајфизикална болница цена 30.000€Тел: 070993190Се продава нива во КО Црешевоместо викано Драче 894м2 со градбана куќа 5м2 (во фаза на недовршенакарабина). Нивата е одалечена 500метри од од асвалтниот пат,Tel.078223 623

РАЗНО

Се продава користено ќумбе запечење пипер за само 250 ден.Тел.2038087Продавам камин Блист, користен,цена по договор. Тел: 076 534 854Продавам тросет малку користен4000ден,тв 3000ден,термо 6кв5000ден 070493000Се продаваат 63 големи тегли (5 денари парче) и 10 шишиња од 700 мл(3 ден. од шише). Тел: 076 711 768Продавам трпезариска маса со 4столици, добро сочувана. Цена 2 600денари.Тел: 070 787 167 или 076 988 223Продавам 2 прозора дупли 1.40 х1.40 комплет стакло со 4 крила.Тел: 070 787 167 или 076 988 223Продавам балконска врата 2.05 х 90комплет со каса Тел: 070 787 167или 076 988 223Продавам дрвена скала со 14 стапала комплет со гелендри и ракохват. Словенски стил и постоље занеа.Тел: 070 787 167 или 076 988223

Електричар сервисира и поправагрејни тела ,чисти бојлери, инсталации и др. 078571210Свириме на свадби и разни други веселби на : зурла, тапан, гајда, хармоника, саксофон, гитара... Моб: 072212264Продавам точак со брзини, воСкопје. Никола 078 27 26 24Продавам проточен бољер Сименсаутоматик 400в 21 кв, исправен, ценапо договор 074220911Сликање на Свадби и Прослави.Цена: 1.000 ден. Моб: 078 678941 и070 708059Продавам поволно машина зашиење багат. Тел 070 221612Часови по германски јазик за основци и почетници. Тел 070 358374Нудам нега и грижа за стари лица 6или 8 часа. Телефон 071 314 927.Продавам тросед, двосед, и фотељарегал 2м. за дневна соба. Тел.075623945

ВОЗИЛА

Продавам „Гранде пунто“, бензинец,2008 година, 1400 јубика, 75 коња,поминати 76.000 километри. Тел. 070267 148Се продава Шкода фелиција од 95тагод. од прв сопственик. Колата е максимално сочувана, со вистинска / невраќана/ мала километража, со атестиран плин, централна брава, куказа приколка. За озбилни купувачицена по договор. Тел.075947510 или2038087Продавам Опел Мерива најновмодел 2015. 139 000км.Не е од увоз.Со комплетна опрема. Фабричкивграден плин, не загадува, потрошувачка 3,7 л/ 100 км. Во одлична состојба. Цена 7300 евра.тел 072 312504Продавам Дачија Соленца 2005г. 99000км, со атестиран плин. Клима ,кука, за 1000 ден минува 500 км. Воодлична состојба. Цена1 300 евра.тел 072 312 504Продавам за 101GTL челни лим новгуми нови 15513 и друго, за лада2105 крило штоп стакло задно, ракета, пумпа за кочници полуосовинасо лагер , ламела со фиат, ауспух,крстач со мазалици, јабучици амортизер.Тел 075/814013Продавам алуминиумски багажник закола, во Скопје. Никола 078 27 26 24

Go po{umuvaat Vodno so zgradi namesto so drvja, a vetuvaa ...

Documents

Transcript of Go po{umuvaat Vodno so zgradi namesto so drvja, a vetuvaa ...