Mostovi^asopis za prevodnu knji`evnost

Broj 1462009.

sveska 2

Izdava~:Udru`enje knji`evnih

prevodilaca SrbijeFrancuska 7

11000 Beogradtel/fax 26-27-493

e-mail: mostovibg@eunet.raswebsite: www.mostovi.net

Redakcija:

Arpad VickoDrinka Gojkovi} (glavni urednik)

Vladislava Gordi}-Petkovi}

Oblikovanje: [KARTPrelom: studio ^avka (Neboj{a ^ovi})

Lektura i korektura: Zorica GalonjaKompjuterska priprema: Radovan Galonja

[tampa: Standard 2, BeogradTira`: 500

Rukopisi se ne vra}ajuBroj 146 ulazi u {tampu 7. novembra 2009.

SADR@AJ

— Svet knji`evnosti

O stvarima i ljudima. Nova proza iz Nema~ke— autori projekta: Literarisches Colloquium Berlin i

Goethe Institut Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Katja Lange-MilerZle ovce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Ijoma Mangold o romanu Katje Lange-Miler Poetska snaga gole istine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

– prevela Vir|inija Pasku

Tomas fon [tajnekerZa{ti}eni prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Zigrid Lefler o romanu Tomasa fon [tajnekeraIroni~an pogled na kolonijalni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

– preveo Neboj{a Bara}

Danijela Danc ^uvar kule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Martin Bruh o romanu Danijele DancIznad rata. Danijela Danc stvara {kolu perspektiva — . . . . . . . . 54

– prevela Tijana Tropin

@u`a BankLedeno doba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Najvrelije leto . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66– preveo Jan Krasni

Andreas Izen{mit o zbirci pripovedaka @u`e Bank Najvrelije letoObjave gubitaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70– preveo M. B.

Norbert Niman[kola nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Rihard Kemerlings o romanu Norberta NimanaSvejedno je, ali... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

– preveo Neboj{a Bara}

Luc ZajlerUsred {uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Helmut Betiger o pripovetkama Luca ZajleraMelanholi~no intonirane pripovetke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

– prevela Spomenka Kraj~evi}

— Nova klasika

Rene Dekart i Elizabeta od Boemije Filozof i princeza – preveo s francuskog i priredio Aljo{a Mimica . . . . . . 103

sa

dr

`a

j

— Problemi prevo|enja

Zoran Minderovi}Vitgen{tajn u prevodila~koj magli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Zorica Man~i}O nekim odstupanjima u posrednom prevodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Pisma redakcijiSlobodanka Gli{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Zoran Paunovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

— Esej Mostova

Mirjana Marinkovi} Od Orhona do Orhana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

— Anketa Mostova

Prevod, prelom i korice: vizuelni identitet knjigeU~esnici ankete: Marko ^udi}, Srpko Le{tari}, Mirjana Marinkovi},Ljubi{a Raji}, Draginja Ramadanski, Miroslava Spasi}, Dragana Star~evi} . . . . . 135

— Knjige

Ksenija Radulovi} Dramski kroki – od Indije do In|ijeKratke, kra}e i najkra}e drame na svetu. Priredio: Jovan ]irilov . . . . . . . 148

Nenad Tomovi} Prikaz jednog re~nika – Boris Hlebec: Standardni srpsko-engleski re~nik 151

— Doga|aji

Iz istorije prevodila{tva:Zdenko [kreb – Tri pisma Branimiru @ivojinovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Predstavljena Bibliografija Branimira @ivojinovi}aJelena Staki}, Mirko Krivokapi}, Dolores Kalo|era Petrovi}, Mia David, Drinka Gojkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

Nikola @ivojinovi}Moj otac Branimir @ivojinovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

Milan \or|evi}Pomalo li~no. Jedno se}anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

— Drama

Dejvid VilijamsonBeli mu{karci iz pro{lih vremena – prevela s engleskog Jasna Novakovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

— Prevodioci Mostova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

YU ISSN 0350-6525

O stvarima i ljudima.Nova proza iz Nema~ke

Autori projekta:

Literarisches Colloquium Berlini

Goete Institut Beograd

5

6

Katja Lange-Miler © Tobias Bom

— Katja Lange-Miler

— Zle ovce

S nema~kog prevela Vir|inija Pasku

Le`imo na dva madraca, ne dodiruju}i se sa strane, ali glave uz glavu. Arterijanad tvojom slepoo~nicom pulsira mi uz obraz. Tvoja kosa mi dodiruje nos, aline golica, samo miri{e – na {ampon, i na tebe. Ve} minutima ili satima gotovoda se ne pomeramo, ne govorimo ni{ta, di{emo plitko. O~i su ti zatvorene, amoje gledaju uvis ka otvorenom prozoru, u kome se ne ukazuje ni{ta osimpar~eta vedrog, ni svetlog niti tamnog neba. I ako bih se uop{te ne{to zapitala,onda samo, da li svi}e ili se smrkava. Ne ose}am se ni umorno niti budno, nite{ko niti lako, ne moram ni da pu{im ni da jedem, niti da pijem, ni da idem utoalet. Nemam potrebu za distancom, ali ni `elju da te zagrlim. Slobodna sam,ne za sve ve} od svega, pa ipak nisam usamljena…

Taj film po~inje ~im pomislim na tebe, na nas. Gledam ga i istovremeno vidimsebe u njemu (igrati bi verovatno bila pogre{na re~), ne kao `enu kakva samsada, ve} onakvu kakva sam bila pre mnogo godina: mla|a, lep{a i naj~e{}e uztebe.

Ne mogu da vratim taj ve} pomalo izbledeli i izgrebani film, mogu samo da gaubrzam ili razvu~em, da zaustavim sekvence koje mi se dopadaju, sve dokprivi|enje ne nestane, jer opet zvoni telefon ili po{tar, ili sam, budu}i da meni{ta drugo ne gnjavi, stigla do danas bli`e, sutra dalje obale sna.

[to du`e traje film to je manje doga|aja u njemu; a mo`da pore|enje sabioskopskim ili televizijskim filmom, {to se uz zapinjanje odmotava, nijenajbolje, mo`da te slike, {to mi jedna za drugom trepere preko mre`nja~a, prespadaju u seriju ne vrlo o{trih, i stoga sli~nih dijapozitiva, ~iji nehoti~ni, nikadaidenti~ni redosled zavisi od mojih treptaja, od toga kada mi se i koliko ~estoo~i zatvaraju, otvaraju, zatvaraju… Par~e polutamnog neba veli~ine prozora,bez oblaka i zvezda, jarkocrveno presvu~eni madraci u dnu moje sobe, na{atela koja po~ivaju, mi na ulicama Berlina, ti kod D`oa, ja pred kutijom sastarudijom…, samo jo{ snaga moje uobrazilje stvara svaku pojedina~nu sliku isve njih zajedno, {to opravdava metaforu sa filmom kao i sa serijomdijapozitiva, da nije mirisa tvoje kose, lepljive topline tvojih slepoo~nica imojih obraza, na{eg asinhronog disanja i skromnosti koja obe}ava slobodu,koju sam ose}ala i stalno iznova ose}am, koju, otkako sam je po prvi putdo`ivela, nazivam sre}om, o~aravaju}e nedramati~nom sre}om, koja mi sevra}a kad god je se setim.

7

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i

Da li je trebalo da se, kad se na{ film davao u realnom vremenu, kad smo biliza fotografisanje, raspitujem za tvoja ose}anja, mada si se gotovo uvek pravioda se ona ~ak ni tebe ne ti~u? Da li si uop{te mogao da govori{ o svojimose}anjima? Ili si mislio da ih je lak{e izraziti fizi~ki, pogledima, mimikom,gestovima – a ponekad i kurcem? Jesam li se ikada usudila da te pitam {ta sekrije iza tvog ponosnog izraza lica kao u belog medveda, tvoje odsutneravnodu{nosti, retkih napada akcionizma ili ljubavi? Kad god sam to htela daznam, a htela sam dovoljno ~esto, maskirala bih odgovaraju}u re~enicu unavodno najtipi~niju od svih prostih `enskih upitnih re~enica: [ta ti misli{?Tvoj jo{ oskudniji i klasi~no mu{ki odgovor gotovo uvek je glasio: “Ni{ta.” Ili:“Ni{ta konkretno.”

Nesumnjivo, nisi spadao me|u one kojima je razgovor potreban, bio si }utljiv,i {to je jo{ va`nije, diskretan. Bio si privr`en – u svojim boljim trenucima –parolama i krilaticama, poentiranim izrekama, ali voleo si da ~ita{, fantastiku,najdeblje romane koji su se mogli nabaviti. Tebi je re~ lak{e upadala u oko ii{la od ruke nego preko usana; zavr{io si za tipografa, kao i ja.

“Sino} sam po prvi put posle ~itave ve~nosti ubacio u kljun poslasticu. Divnoje biti slobodan, dok je sunce tako toplo. Ali hobi moram i dalje da batalim,sasvim konsekventno. U planu stoji: nabaviti lovu, i}i na karate, potra`itisopstvenu gajbu.”

Pita{ se za{to ti citiram ono {to si sam napisao? Zato {to je sveska sa tvojimnedatiranim bele{kama, koju za sve vreme koje smo proveli zajedno nikadanisam videla kod tebe, tada pripala meni, i ja ne znam da li se – i ako, kolikodobro – se}a{ svojih ta~no osamdeset devet re~enica u kojima se ne pojavljujemoje ime i koje }u ti uprkos tome ili upravo stoga ponoviti, ne hronolo{ki, alire~ po re~, do kraja na{e pri~e.

Ah, Hari, da je ta sveska zavr{ila kod nekog drugog, a on bio dovoljnoradoznao da je pro~ita, ne bi ~ak mogao ni da nasluti da je mene ikada bilo utvom `ivotu, koji je bio i jeste moj.

II

Bila je slu~ajnost da smo se sreli. A {ta drugo? Mo`da ipak ne{to kao sudbina,jer smo isto tako mogli i da se mimoi|emo. Toga dana, kad smo se slu~ajnosreli, ti nisi bio sam, a ja nisam bila ni dvanaest meseci daleko odande gde samodrasla i ostala do svoje trideset devete godine.

U svako doba mogu da se setim i scena onog sedamnaestog aprila 1987., kojesu se – barem u prvim satima – ticale mene a mo`da ~ak i tebe; i za razliku ods

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

8

S

slika idile na madracu iz filma i sa dijapozitiva, ove scene svaki put bivaju svejasnije i detaljnije, i stoje mi upravo sada gotovo kao u tekstu pred o~ima, kaoda se nisu dogodile, ve} su izmi{ljene, rezultat moje ma{te kojom upravljamo}na ~e`nja:

Metro se zaustavio iznad trga Nolendorf, iza{la sam i ponovo se obradovalagotovo pustoj {irini {to mi je le`ala pod nogama, oivi~ena kioscima za prodajudener-}evapa, kafeima, prodavnicama tre}erazredne robe i {tandovima sacve}em, a i zbog toga {to sam prethodnog dana sa jeftinim nov~anikomizgubila samo sitni{, ali ne dokument koji je izbeglici iz DDR-a, u{lom uzemlju preko prihvatnog logora Marijenfelde, omogu}avao da ~itave godinebesplatno koristi sva javna prevozna sredstva. Prole}no sunce bilo je visoko nanebu i bacalo ble{tavu, gotovo belu svetlost na trg {to je posle otopljavanja,kome pak nije usledila ki{a, delovao isto toliko nevino koliko i propalo; jo{vidim i ono dete, mr{avu devoj~icu u fluorescentno zelenoj vetrovci, {to mi jesleva u{la u vidno polje, vukla za sobom kesu sa opremom za fizi~ko io~igledno nije u`ivala u be`anju sa ~asova.

Sa simsa pored kioska uzela sam izgu`vane novine “Bingo-BZ” sa va`e}imdatumom, koje je njihov biv{i vlasnik, verovatno zato {to mu nije bilo po voljida ne{to {to je pla}eno i jo{ uvek upotrebljivo, naprosto baci, tamo odlo`io –za nekoga poput mene, jer tada sam volela da ~itam tra~eve i jezive pri~e, {tosu pod upadljivim i ponekad veoma ~udnim naslovima stajale u uskimstupcima.

Prele}u}i novine, sa cigaretom me|u usnama, uputih se ka svom pravom cilju,kadi u stanu socijalnog radnika doseljenog iz Bavarske, kojeg sam volela – kadvi izleteste iza ugla, ti i tvoj ortak. Pona{ali ste se ~udno, razuzdano, {tavi{ekao poludeli: kao dva psa {to su se otkinuli s lanca, ali su tek jednu no}prespavali pod tu|im prozorima i jo{ uvek nisu jako gladni; pa ipak,svetlucanje u njihovim zenicama, to ludilo kojim jedan drugog dr`e uraspolo`enju, ukazuje na to da }e uskoro upoznati i platiti cenu slobode.

Lepi ste mu{karci bili, obojica, ti plavook, bled, pepeljasto plav, onaj poredtebe maslinaste puti, sme|e kovrd`ave kose, sa nao~arima za sunce, srebrnommin|u{icom. A da su duksevi, zategnuti preko va{ih {irokih ramena, verovatnopoticali iz zaliha ode}e radni~ke dobrotvorne organizacije, tada jo{ nisamprime}ivala.

Mora da sam i ja vama, mada nisam bila na{minkana, a moje sna`no telo senalazilo u haljini ~ija se vrsta karakteristi~no naziva ravan kroj, isto tako upalau o~i kao i vi meni, jer ste zastali, ti sa moje leve strane, a onaj drugi sa desne.

“Pa, lutko za ma`enje, kuda?” rekao si – tako razvu~eno jasno, da sam natrenutak pomislila kako si ve} popio tri-~etiri piva. Ali u tvom dahu, koji sammogla da osetim, jer ti se lice, dok si govorio, pribli`ilo mome, nije bilo ni~egkiselkasto alkoholnog, ali zato ne~eg, od ~ega sam dobila `elju za kakaom. Neznam vi{e {ta sam ti odgovorila, ali re~ lutka za ma`enje postigla je `eljeniu~inak, pogotovo {to me je dovela do saznanja da si, uprkos tvom iritantno s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

9

sporom na~inu izra`avanja, jako zaokupljenom ~istim izgovorom, mogao bitisamo iz Berlina, ali ne neko ko je odrastao na istoku. Do toga dana, kad samnaletela na vas, nikada nisam s ove strane zida srela nekog tako mladog i uz to,prema kli{eima, dovitljivog zemljaka ili ta~nije sugra|anina. Malobrojni ljudikoje sam u mesecima posle logora Marijenfelde bolje upoznala, poticali su –kao Bavarac sa kadom – sa juga Nema~ke, i smatrali Samostalno politi~koujedinjenje nekom vrstom privremenog logora, u kome se mo`e studirati itako sasvim legalno ignorisati “poziv u vojsku”, “u rat”, kako smo govorili mi“sa druge strane”. Potrajalo je neko vreme dok nisam shvatila da se ti drugi nerazlikuju bitno od mene “iz biv{e isto~ne zone”, da su i oni pobegli od ne~ega,{tavi{e, da su svi ti Nemci sa severa, juga, zapada i istoka, {to su ovamozbrisali, zajedno sa Turcima, Italijanima, Grcima, Kinezima, Francuzima,Amerikancima … ~inili oko polovine stanovni{tva onog dela moga grada, ukome nisam bila ro|ena.

Na prednaslovnoj strani prve knjige koju sam kao piratsko izdanje kupila odprvog novog novca u nekom lokalu, po~etkom decembra 1986., napisala sam:

Otkada, imaju}i u se}anju topografiju isto~nog dela, hodam zapadnim delomBerlina, znam da je ovaj grad zaista jedan; zgrade preostale na obe strane li~ejedna na drugu isto kao i one nastale posle rata. Berlin, zapadni i isto~ni,podse}a me na poklon kupljen u nu`di, na kutiju slatki{a iz robne ku}e, kojapotom nedeljama stoji neprime}ena, jer joj sadr`aj nije posebno ukusan (ovdebi oni rekli “slastan”). U udubljenjima plasti~nog reljefa ~u~e, posivele ilina~ete i `alosno ostavljene, desno gole praline, a levo one umotane u zlatanomot, koje, izva|ene iz omota, li~e na ostale – u dlaku ta~no, moglo bi se re}i,kad bi praline imale dlake.

Na listu kalendara od ~etrnaestog marta 1987., koji je kao obele`iva~ stranale`ao upravo u toj knjizi, zapisala sam i slede}e dve re~enice:

Tumaram, gledam ljude i mislim: on i on i ona i ona… kao i ja, i oni su nekadado{li ovamo, da bi odmah otputovali dalje ili se opet vratili, najkasnijeposlednjim vozom. Ali svi vozovi su odavno oti{li, a poslednji nikada nije nikrenuo; otada smo na `elezni~koj stanici, a ona se zove Zapadni Berlin –Zoolo{ki vrt.

“Ja Hari, ovo Beno”, rekao si, savijaju}i se u kolenima, ali bez naklona. A jasam Zoja, dodala sam – prili~no nevoljno, jer sam se pla{ila da }e sada, kaogotovo svaki put kad bih se ovde na zapadu nekome predstavila, odmah opetuslediti veliki kikot. – “Zoja? Ah, i kako dalje? Zrno ili sos?!” Samo samjednom poku{ala da objasnim da nisam ja odgovorna za svoje ime ve} mojamajka, jer ona je, upravo i u “u te{kim satima” svog “prvog poro|aja” moralada misli na svog idola, “partizanku Zoju Kosmodemjanskaju, koju su pogubilinema~ki fa{isti”, koja je kao “zvezda vodilja” trebalo “da mi osvetljava `ivotniput” – i uzvra}eno mi je jo{ ja~im smehom.

Ali vi se niste smejali vi{e nego pre. “I, Zojo”, rekao si, “{ta ima? Ho}emo lida odemo na kakao?”s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

10

Pogled kojim sam uzvratila tvom mora da ti je pokazao koliko zate~eno sam seosetila. Odakle si znao kakvu je asocijaciju miris tvog daha izazvao u meni?Va{ bezobrazni nastup me je ionako zbunio, ali da mi neko ~ita misli, to jezaista bilo neprijatno, ali i uznemiruju}e, pogotovo {to si ti bio taj. Zalepetalasam rukama, kao da bih tako mogla da napustim zemlju ili vam barem na tajstidljivi na~in stavim do znanja da niste normalni. Ne{to me je privla~ilo tebi, aistovremeno me je ne{to drugo opominjalo: sitni~ava tromost srca, svakakozasnovana na iskustvu. Zar nisu, kako je jednom rekla moja baka, ve}inaavantura na kraju bile samo skupe ve~eri? Osim toga, o~ekivala me jeKri{tofova kada; uop{te se nisam ose}ala dovoljno sve`om za nejasnu ~e`nju{to me je obuzela i htela da me baci tebi oko vrata. Ili se kroz pupak uvukla umene – kao gas {to mi se skupio iza dijafragme, ra{irio se i ve} po~eo da mipodi`e raspolo`enje?

Ne, rekoh, ne mogu. ^ekaju me.

“Okej”, re~e tvoje dru{tvo, koje dotle nije imalo re~, o~igledno s olak{anjem –i zgrabi te za rukav, tako ~vrsto, da je truli triko zaista ispustio neku vrstujauka, jer si zastao, nisi `eleo da te odvuku, isto koliko ni ja. Pa ipak, u~inilasam ono na {ta su me primorala moja zava|ena ose}anja; krenula sam,zavrtelog mozga, ne skre}u}i pogled sa tebe, i doviknula ti: Mo`da kasnije.

Tad si se oslobodio, tako da ti se rukav pocepao kao papir, pojurio za mnom,stigao me. “Dobro, ta~no u tri, ba{ ovde”, rekao si o{tro, gotovo prete}i, iprestao da me prati{ tek kada sam, po{to sam ve} naletela na jednu prolaznicu,odlu~ila da od sada ipak gledam ispred sebe.

III

Kri{tofa, onog sa kadom, neobi~no velikom, upoznala sam krajem januara ulokalu, snu svake `ene sa istoka, koji se ostvario, Malibuu na trgu Vinterfeld,~iji je pod do visine ~lanaka bio posut najfinijim belim peskom sa pla`e. Me|ustolovima stajale su ve{ta~ke palme i prava, od gustog dima cigareta inedostatka sun~eve svetlosti napola uvenula drvca fikusa bend`amina.Ru`i~aste neonke u obliku d`inovskih flamingosa protezale su se du` crnihzidova, a sa plafona su visile okrugle svetiljke koje su bacale difuznu plavusvetlost. Pre svega, zbog tog plavog svetla vrlo rado sam pose}ivala ovaj lokal,jer je ~inilo da hamburgeri, svinjska rebarca i krompir u foliji, {to su se tamomogli poru~iti, izgledaju bedno bljutavi. I tako nikad ne bih pojela vi{e nego{to je zaista bilo potrebno, kako me veoma mali kokteli, koji su zato ko{talisamo polovinu uobi~ajene cene, ne bi munjevito oborili.

Kri{tof je seo prekoputa mene, jer su sva ostala mesta bila zauzeta. Skoro da jei{~a{io vrat gledaju}i oko pola sata ka vratima, ne prime}uju}i pri tom ljude {tosu navirali i izlazili, i uz to munjevito praznio bocu “rozea” koju su mu doneli,a da nije morao da je poru~i. Po{to se o~ekivana osoba, izvesna Adrien, kakose uskoro ispostavilo, nije pojavila, Kri{tof, ~ije je lepo lice pocrvenelo zbog s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

11

toga {to je brzo pio, a mo`da i od besa, tresnu nov~anik od izlizane ko`epokraj ~a{e, ustade i okrete se oko sopstvene ose, tra`e}i – kao gusenica kojaje stigla do vrha travke i ne zna kud }e dalje – ali nigde nije bilo mr{avekonobarice, koja je uvek izgledala kao da je u velikoj `urbi.

Nasledstvo, upitah glasno i polo`ih prste na nov~anik. Ali Kri{tof ne samo danije pla{ljivo zgrabio svoju imovinu, ve} odgovori iskeziv{i se, kao da samhtela da ga oslobodim ve}eg zla nego {to je novac: “Ne, jo{ ne, jo{ uvek sam`iv.”

Opet sede, mahnu konobarici, samo {to su se vrata toaleta zalupila za njom,upita, sme li da me ~asti, bilo ~ime, naru~i za sebe jo{ jednu bocu “rozea” ire~e: “Drago mi je, ja sam Bavarac Kri{tof Majer.”

Rekoh mu ko sam i odakle sam, a onda smo se malo ~udili, i to ba{ tako, kakosu zahtevale na{e uloge, on, jer nisam volela votku, a ja, zato {to se dr`ao togsme{nog svetlocrvenog vina, mada su ovde to~ili ~uveno minhensko pivo.Kri{tof se izja{njavao kao `itelj Augsburga, koji je odrastao “u blizini Brehtoveroditeljske ku}e” i pre {est godina do{ao u Berlin da studira pedagogiju. Ali tomu je uskoro “dojadilo”, i to zato {to ne misli “ozbiljno” da “jednom dresiradecu”. Sada se pomalo bavi projektom za mlade pod nazivom Pumpa, a zavikend ima posao koji mu opet pone{to donosi.

“A ti? Koji te je |avo naterao da okrene{ le|a DDR-u?” Kri{tof nije bio tolikonetakti~an da me, kao {to su to ve} mnogi u~inili, “optu`i za izdaju stvarisocijalizma”. ([to me je samo donekle povredilo; jer kao {to smo mi sanjali oalternativi, dopu{tala sam i vama obrnutu iluziju.) Umesto toga, ponudio mi jeda ga povremeno, kada bi imao da obavi va`nije stvari ili morao da posetimajku, menjam na njegovom vikend-poslu, a mnogo kasnije, kad smo,teturaju}i se, napu{tali Malibu, i svoju kadu. “Ovo”, zaplitao je Kri{tofjezikom, “ovo je klju~ od na{e stanarske zajednice. Poneo sam ga za Adrien,ali izgleda da ga ona vi{e ne `eli. Mo`e{ da do|e{ kad god ho}e{. Uglavnomrano odlazimo od ku}e i mnogo smo napolju, ili kod devojaka.”

Kri{tofova pesnica lagano udari moje rame; iz njegovih usta izlete jo{ “}ao”,koje je zazvu~alo kao “mjau”, onda se okrete i ode, pomalo uko~enih iraskre~enih nogu, kao {to hoda tu`an ali ponosan mu{karac, malo pre krajano}i.

Kad ga je ona progutala, po|oh i ja, u pravcu Tirgartena, greju}i klju~ u ruci.

Vi{e bih volela da sam povela Kri{tofa sa sobom, a mnogo radije bih gaotpratila do njega, samo zbog kade. Ali otkad sam `ivela pod njima, nije mivi{e uspevalo da za sebe pridobijem nekog od tih zapadnjaka sa koliko-tolikosre|enom situacijom. Svakako, nisam bila ni{ta posebno, ali mogla sam da sepohvalim dugim nogama, ~istom ko`om, punim grudima i usnama. Ranije naistoku, dok sam jo{ u`ivala privilegiju zbog egzotike, a gost slobodu daodlu~uje o meri bliskosti i distance, neki od tih gostiju bili su svakako manjeizbirljivi. Dva studenta politi~kih nauka, jedan iz Marburga, drugi iz Bremena,jedan za drugim su, “uz pomo}” moje “naklonosti”, kako je to formulisao onajiz Bremena, “empirijski proverili” “erotske razlike” izme|u svojih “`enskih” is

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

12

onih na istoku. Tako|e se prili~no dobro se}am jednog stomatologa izHajdelberga – i vazektomisanog ameri~kog studenta germanistike, koji je,ugledav{i moju pe}, zapao u tako radosno uzbu|enje da je, dok je no`nimprstima opipavao vru}e kaljeve plo~ice, stalno uzvikivao “oh, it’s crazy”. Pritom su neki mu{karci, odrasli pokraj mene ili u drugim krajevima na{ezemljice, svakako cenili moju nekomplikovanu narav, koja nije te`ila ~vrstojvezi; pogotovo {to su se mu{karci sa istoka pored pravih lepotica pre ose}alinesigurno, jer oni su `eleli, kako se govorilo, “da ih osvoje i ovako ili onakozabavljaju”.

A sada? Jako sam se trudila da istaknem svoje ne ba{ brojne dra`i, uz pomo}ru`a za usne, mre`astih ~arapa, fensi grudnjaka ispod tankih bluza. Ali ne bi sedogodilo ni{ta, mada sam nekih ve~eri u~estvovala u smaraju}em blejanju pokafanama; ni{ta osim povremenog oholog ili kriti~ki pou~nog interesovanja zaokolnosti mog – jo{ i prili~no nespektakularnog – “mekog sletanja” na“planetu realno postoje}eg kapitalizma u sun~evom sistemu Devropa”, nakome mi je Kri{tof ~estitao pri na{em prvom pijan~enju u Malibuu. I uprkosodobravaju}em sme{ku, kojim sam propratila neukusnu polemi~nu repliku,ipak sam o takvima kao {to je Kri{tof znala toliko da sam se zapitala da li je tuduhovitu igru re~ima zaista smislio on ili neki urednik Titanika.

Izgledalo je kao da su ti ljubazni mladi ljudi, koji su neuve`banom okudelovali vrlo opu{teno i ~ije sam istan~ane “kodekse obla~enja” nau~ila dade{ifrujem jo{ pre nego {to sam znala o ~emu se ta~no radi, uvijeni u providnufoliju. Mogla sam da pratim njihove poglede, da im pri~am, da ih slu{am kakoodgovaraju i di{u, ali da ih zaista dodirnem, to nisam mogla. Osetila bih to ~imbih polo`ila ruku na neku od tih mu{kih ruku i poku{ala da je ostavim tu nekovreme. Kao da su njihove negovane, `ilave ruke, sa markantno ispup~enimvenama, mada su odavale toplotu, bile obamrle. Ili su to bile moje jagodice?^inilo se da i mu{karci prime}uju te blokade, jer bi povla~ili, uglavnomuzgred, {tavi{e obazrivo svoju ruku, dok je moja jo{ uvek `elela kontakt, mojnervni sistem jo{ uvek ~ekao da se ne{to desi, kako bi mi mo`da ubrzao puls,podigao temperaturu i izo{trio mi ~ulo mirisa.

Kao teledirigovana stigla sam do ulice Atene Palade 12, otvorila vratapetosobnog stana na ~etvrtom spratu u drugom dvori{tu, koji je Kri{tof delio saprijateljima, i onda, sve do kraja, mesinganu slavinu sa {irokim otvorom, izkoje je voda tekla u neproporcionalno tankom, neujedna~enom mlazu na dnoduboke, blago zaobljene kade, koja bi me svaki put podsetila na bolni~kenok{ire iz vremena kad sam radila kao pomo}na bolni~arka, ne samo zbogoblika i {uma, ve} i zato {to je u najboljem slu~aju bila napunjena do tre}inekada bi se plinski bojler od trideset litara, zreo za staro gvo`|e – koji je sre}omvisio nad delom za noge – posle nepunih sat vremena kona~no ispraznio.Naj~e{}e bih taj sat koristila revan{iraju}i se za privilegiju, prala sudove,peglala ko{ulje ili spremala supu koju sam volela da kuvam posle kupanja, s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

13

sasvim polako; moglo se desiti da se Kri{tof izuzetno vrati ku}i pre pono}i, ilibarem njegovi cimeri Anton, Sven i Brus.

Me|utim, tog petka sam odmah skinula stvari i legla, smrzavaju}i se, na dnokade, puno mrlja od r|e. Ali ne tako da je tanak vodeni mlaz, koji je padao sapoprili~ne visine, poga|ao mesto me|u mojim nogama kojim se moglo lakomanipulisati, jer gotovo vi{e od mehani~ki izazvanog orgazma, koji bih ina~esebi uvek priu{tila, u`ivala sam da budem u `urbi.

Jedva se obrisav{i kako valja, sela sam gola za kuhinjski sto, napravila frizuru ina{minkala se pred ogledalom na sklapanje, koje sam otkrila u kupatilu – izaboravila da ga tamo vratim, jer sam bila nervozna, tako jako, da mi nijeuspela crta preko kapka, a moja nemarno isfenirana, natapirana, podignuta, odmnogo laka za kosu lepljivo kruta kratka ~upava kosa izgledala kao popucalatapacirana stolica, smrznuti mravinjak, napu{teno vranino gnezdo… Opetnavukoh sitno kariranu letnju haljinu ravnog kroja, koja mi se sad u~inisme{no preuranjenom, prona|oh plavi mu{ki {trikani d`emper, koji je jo{Helmutu Kolu odgovarao i pristajao, izvinih se na jednoj ceduljici zapozajmicu, zalupih vrata za sobom – i imala sam vremena, gotovo ~itav sat, ukome sam se premi{ljala da li da odem na sastanak sa tobom, ili bolje ne.

Ipak nisam podvila rep; verovatno zato {to nisam htela da se kasnije mu~imsentimentalnim {pekulacijama o tome {ta sam mo`da propustila i tako|e, jersam u takvim situacijama, koje su zahtevale odluku, shvatala ili mislila dashvatam da je pre svega ostalog, moja majka bila kriva za moju “sklonost kaneobuzdanosti”, na koju se ~esto `alila i koja je nju i mene zauvek rastavila. Ilizar te{ka sudbina Zoje Kosmodemjanskaje, ne uzimaju}i u obzir politi~kazbivanja u svetu, nije bila rezultat njene borbe protiv nagona zasamoodr`anjem, ~ak ni samo nama ljudima svojstvenog?!

Da blam bude ve}i, ve} sam stajala pred kafeom kad ste vi stigli; da, vi, jeropet si vukao sa sobom onog Bena. Pogled ti je bio takav da na trenutakpomislih kako sam zaboravila na svoj ro|endan, ali ti nisi. Pru`io si mi pomalosvenulu ru`u, sa dugom stabljikom, gotovo bez li{}a i trnja; drugom rukomskrivao si ne{to iza le|a. Nogom si otvorio vrata lokala, izabrao za nas sto uuglu prostorije, daleko od ulaza, i poru~io kod kelnerice, ~iji smo jedini gostibili, tri bokal~i}a kakaoa plus posebno {lag.

I tek sada, po{to sam bila sigurna da }emo zajedno provesti barem slede}i sat,prou~avala sam tvoje lice na miru koliko je to bilo mogu}e u polutami odsvetlosti sunca i svetiljki. Uprkos tom grozni~avom sjaju u tvojim zenicama, ukojima se odslikavalo {ta god bi pogledao, tvoje krupne bledosive o~i bile sunalik o~ima nekog starog {arana. I oval tvog mekog, neobrijanog lica bio jebled, a mesnato levo uvo bilo ti je vi{e pripijeno uz glavu nego desno. Kosa,koja neko vreme nije {i{ana, padala ti je u pramenovima po ~elu. Imao si senkeispod o~iju, koje nisu bacale samo tvoje duge plave trepavice, niti su poticalesamo od difuzne svetlosti. Najvi{e su mi se dopala tvoja bujna, ali mu{ka usta,s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

14

i tvoja jaka, po sredini rascepljena brada, koja je posmatrana zasebno izgledalakao neobrijana bebina guza.

Kelnerica je donela pribor, sipala nam kakao u {olje, zamenila punu pepeljarupraznom. Ali pre no {to sam pohlepno uspela da otpijem prvi gutljaj, stavio siono {to si krio iza le|a, a potom spustio pokraj stolice, pored ru`e koju samstavila u ~a{u vode, uza zid. “Otvori”, rekao si blistaju}i; Beno je tako|epoku{ao da se osmehne iz pozadine.

Podigoh poklopac ljubi~aste, malo o{te}ene kutije i ugledah u {u{ku polo`enu,zapanjuju}e odvratnu lutku Pjeroa, arlekina ili klovna sa plavim {e{iri}em uobliku kupe, zelenim nabranim okovratnikom, pr}astim nosi}em, srcastimustima i sa crnom suzom ispod zablenutog staklenog oka.

Za trenutak, a mo`da i nekoliko minuta, bila sam toliko zapanjena da samizgubila kontrolu nad mimikom; to mi je svakako signalizirao nalet razo~aranjakoji je le`ao na va{im licima, kad sam kona~no opet podigla pogled – ka Benu– a onda ka tebi. Hvala, rekoh gotovo bezizra`ajno.

Ni{ta nisi odgovorio, ali Beno, kao da je stru~njak za re{avanje {kakljivihsituacija, po~e da brblja o tome kako si toj “skupocenoj umetni~koj lutki,jedinstvenom ru~nom radu” dao prednost u odnosu na sve one manje i manjelepe, i nisi {tedeo para, jer si smatrao da mi samo ona odgovara, i nijednadruga.

To me odmah opet izbaci iz takta, mada ne u tom smislu da su me obuzelesamo sumnje u tebe. Ne, zapitah sebe {ta se to u mojoj pojavi mo`eprotuma~iti tako da ti je omogu}ilo da uspostavi{ bilo kakvu vezu izme|uovog ki~ monstruma i mene, ili ~ak da prona|e{ sli~nost.

Izvinila sam se, oti{la u toalet, posmatrala u ogledalu nad lavaboom vidljivedelove moje li~nosti: diletantski podignutu kosu, koju sada nisam `elela daporedim ~ak ni sa pocepanom presvlakom, pti~ijim gnezdom ili jamominsekata, moja mala crvena usta i crno obrubljene o~i. Zaista, rekoh toj pojavi{to je predstavljala mene, ako sad dozvoli{ sebi jo{ jednu suzu, mo`e{ i ti da sebaci{ u {u{ku.

Ne znam, Hari, da li bi se neka druga osim mene vratila do vas da je uz sebeimala torbicu, a da prozor na toaletu nije imao re{etke.

Da sam uspela da zaboravim torbicu – i to jo{ kod nepoznatih ljudi, koji suulivali malo poverenja, nije nagove{tavalo ni{ta dobro. Naglo preklopljenatalasom panike, koji me samo iz jednog razloga nije oborio, naime zbog toga{to sam posle gubitka nov~anika novac danju ~uvala u grudnjaku, potisnulasam onu potrebu {to me je navela da potra`im ovo mesto, i isto tako ni{tamanju da se obri{em poslednjim sme|astim papirnim ubrusom koji je virio izkutije, kako bih se doterala.

Sre}om sam vas opet na{la tamo gde je trebalo da budete, u zadnjem uglukafea, i barem sam se re{ila brige zbog torbice. Nisi me gledao kad sam se sauzdahom svalila na stolicu, koja je sad bila slobodna me|u vama i nije bilaistovetna onoj sa koje sam pre nekoliko minuta ustala. Delovali ste s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

15

neraspolo`eno, {tavi{e ba{ ljutito. Upitah se da li je razlog tome jo{ uvek mojeumereno radovanje zbog tvog poklona i da li ste se mo`da posva|ali zbogtoga, ili vam je ne{to sasvim drugo izobli~ilo lica, ne{to, o ~emu uop{te nisamimala pojma.

Posegnuh za lutkom, rekoh piskavo: lepa stvar~ica – i prepadoh se od svogizve{ta~enog glasa.

“Ta uzmi je u zagrljaj”, nastavi Beno, zvu~e}i pri tom ne manje neiskreno isasvim pokroviteljski, kao da sam tu odvratnu lutku dobila u luna-parku nasre}ki koju mi je on kupio, i dodade: “Nju vi{e niko ne mo`e da ti uzme.”

“Samo sad nemojte vi{e da se prepirete”, bile su re~i kojima si zavr{io na{uamatersku predstavu. I mada si poku{avao da se osmehne{, tvoj pogled, koji jeizbegavao kako mene tako i Bena, odavao je da sam ti dobrano pokvarilaraspolo`enje. Ne samo tebi – atmosfera je bila upropa{tena. ]utali smo kaokamenje; ni kakaoa vi{e nije bilo.

Nikada vi{e otada nisam tako lako, tako suvereno, {tavi{e elegantno, mogla dauhvatim krivinu, da se zauvek izvu~em iz svake vrste kontakta sa tobom;trebalo je samo da uzmem torbicu, bednu ru`u, nemilog klovna, da ostavimne{to para pored praznih {olja i ka`em ne{to ljubazno. Jer par koraka od stolaza kojim smo nas troje izigravali spomenik propalom randevuu, bila su {iromotvorena vrata, iza kojih su `iveli ljudi koji su se verovatno svi bez izuzetkabolje ose}ali nego ja – u tom odlu~uju}em trenutku, u kome nisam digla dupeve} sam po~inila ludost da jo{ jednom potra`im tvoj pogled, koji je sada biocrn kao gavran, zenica skroz naskroz, i dugo izdr`avao moj pogled.

Od tog – ili jo{ od na{eg prvog? – trenutka obuzeo me je ose}aj da si tiotprilike ono {to bih i ja postala da se sudbini dopalo da me donese na svet kaode~aka – i u jednom relativno malom delu tog sveta, koji sam, da nije pripadao“neprijateljskom politi~kom sistemu”, mogla da nazovem na{im – ili naprostoBerlinom. Ali ovako su izme|u tvog i mog detinjstva, puberteta, mladosti,osim nekih ru{evina, zgrada, drve}a, `bunja, slojeva trave i korova, jo{ uvekstajali zid, protivtenkovske blokade i nervozni grani~ari {to su `udeli zaodlikovanjima, nagradama, vanrednim odsustvima, koji su se tako|e pobrinuliza to da nas razlikuje vi{e od samog pola.

Moja sumnja ili `elja da ti budem sli~na nije dovela do bliskosti; ona je bila,jeste, ostaje paradoksalna, nedokaziva, mo`da samo nekakva emocionalnahalucinacija. Nismo se podudarali i nismo se slagali, ni spolja niti bilo kako.Pre bi bilo da sam kod tebe namirisala ne{to za {ta mi najpre pada na pametslaba re~ – suprotnost. Mogla bih to nazvati i kontrastom, kada ne bi previ{eupu}ivalo na ono komplementarno, dakle na dopunjavanje. Bio si radikalnodruga~iji od mene, sigurno si to vi{e nego ikada. Mo`da su moji – svaki putpogre{nim tuma~enjima, zabludama, negativnim preokretima pra}eni –poku{aji da proniknem u tebe, naprosto bili samo sebi~ni. Mo`da sam ses

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

16

nadala da }u preko intimnog kontakta sa nepoznatim, kakav ili kako si mi seprikazivao, mo}i da istra`im i sebe, i smatrala sam naprosto bezopasnijim da utebi otkrijem ono {to sam samo pretpostavljala ili volela da pretpostavim kodsebe. ^inio si stvari koje ja nikada ne bih u~inila, ali sam ih razumela. Mogaosi da se usprotivi{ tamo gde sam se ja predavala, onako, kako sam nau~ila:protiv svoje volje, koju sam pak opet osetila tek kad si mi pokazao kako se nepopu{ta, svejedno po koju cenu. Uspevalo ti je mnogo toga, za {ta sam ja bilanesposobna; ja sam, opet, savladavala situacije u koje ti uop{te nisi dolazio. Iako bi me sad upitao ono {to me sre}om nikada nisi pitao, jer tada bih lagala,rekla bih ne; ne, nisam te volela, mada si za mene bio kao brat (ne znamprikladniju re~ za to na {ta mislim), ali ne ro|eni, ve} onaj {to je sa mnomspavao, kresao se, kopulirao (koji od ovih pojmova ne bi izbacio?), kad godsam to htela.

Ti{ina je bila mu~na; tvoj pogled ni ja vi{e nisam mogla da izdr`im, i slede}ihpet minuta, najmanje toliko, niko od nas po svoj prilici nije imao plan nitibarem neki predlog. Njega sam dala ja, i iznenadio me je vi{e nego vas.Slu{ajte, momci, rekoh ~ilo kao neka nastavnica fiskulture, sad zaista moramda idem, da obavim par stvari. Ali ako u nedelju nemate ni{ta bolje u planu,mogli bismo zajedno da jedemo, kod mene u Moabitu. Napravi}u {pargle samalim odrescima. Ili biste vi{e voleli rolade?

Na tvom licu de{avalo se ne{to {to nisam mogla da protuma~im, ali onda ti seizraz lica razvedri, tako jako, kao da su sve one sumorne misli, skrivene uborama na ~elu iznad tvojih jo{ podignutih obrva, izmilele, i u sekundimutirale u svice spremne za parenje. “O da”, uzviknuo si, “{pargle odavnonismo jeli.”

Zapisala sam vam svoj broj telefona, pravi, na salveti, isto kao i adresu.

“Aha, Moabit. I to je lep kraj, je l’ tako, Ben?” rekao si veselo i neobi~nootegnuto, kao da sam upravo ispri~ala vic koji si obavezno morao da zapamti{.

Dogovorili smo se za {est sati uve~e. Polo`ila sam mog lutka opet u kutiju,stavila nju pod jednu ruku, ta{nicu pod drugu, a ru`u me|u zube, i ma{u}ioti{la. Vi ste rekli da }ete jo{ ostati.

Napolju sam odahnula, i po{la bez mozga i pameti. Nije mi bilo svejedno da li}ete do}i, zbog tebe. Pa ipak, ne bih znala da ka`em da li sam se vi{e nadala ilipre pla{ila da }u prekosutra sedeti sama sa dva litra bujona, ~inijom vo}nesalate, ~etiri kilograma {pargli i deset odrezaka; toliko je toga trebalo biti, ~ak iako bih vas uzalud ~ekala i no}u sve opet ostavila pred vratima mojih kom{ijasa mnogo dece.

Iza trga Vinterfeld, u lokalu koji se zvao “Kod majmuna” i nije izgledao kao dabi mogao i vas da namami da svratite, priu{tila sam sebi najpre jedno pivo.Bila sam radosna {to sam izmakla situaciji, ali si mi ve} nedostajao. Postepenosam shvatila da sada i ovde poznajem jedno ljudsko bi}e, osim toga i mu{ko, s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

17

koje nije bilo u jednom od onih prozirnih d`akova, koje sam tada nazivalakesama od celofana ili od plastike, a ne besmislenom re~ju najlon kesa, kojuotada ni{ta lak{e ne prevaljujem preko usana (ali takve male `rtve savr{enaasimilacija sme da zahteva).

Slede}eg jutra vi{e nisam mogla da se setim lokalâ u kojima sam sigurnokonzumirala mnoga druga pi}a, ali setih se barem toga da ta~no u devet itrideset treba da se pojavim na poslu sa cve}em. Izme|u kuhinje i sobeprona|oh grudnjak, ga}ice, cipele, ravnu haljinu, {trikani d`emper i ta{nicu. U~a{i za pranje zuba na prozorskoj dasci stajala je, dobro opskrbljena vodom izvodovoda, i tvoja – ipak potpuno uvenula – ru`a.

Jedino je arlekin, kao da sam ga samo sanjala, bio netragom nestao – zajednosa zgu`vanom ljubi~astom kartonskom kutijom, iz koje ga sasvim sigurnonisam niti bih ga po drugi put izvadila. Ah, Hari, neka ta kutija za sva vremenasa~uva na{eg arlekina, gde god da je zavr{io – od pasa, ma~aka i pogledasvakog navodno razumnog stvorenja.

“Jelo je sranje, jo{ pre nego {to to postane i jedva ho}e da iza|e iz namasli~nih, ono me jo{ od detinjstva vi{e ne privla~i. Jeo sam ono ~ega je bilo,onoliko koliko je neophodno, {to manje mogu}e. Bilo mi je bolje u godinamakoje su do{le. Nisam morao da tro{im novac za to, ionako mi ni{ta ne biostalo. Ali sada, me|u neupu}enima… Kad ho}e da budu dobri prema tebi,napune ti tanjir do vrha. A ti mora{ da trpa{, ina~e te ~udno gledaju. Pre nego{to kona~no spustim vilju{ku, uvek ka`em nekoliko re~i hvale: odli~an sos,izvrstan ukus, pe~enje je super mekano. Onda zablistaju kao tek pojebaneveverice.”

Izvornik: Katja Lange-Müller, Böse Schafe © 2007 Verlag Kiepenheuer &Witsch, Köln

Katja Lange-Miler (Katja Lange-Müller, 1951, Berlin, NDR) zavr{ila jeza slovoslaga~a i studirala od 1979. do 1982. na Institutu za knji`evnostJohanes R. Beher u Lajpcigu. Radila je izme|u ostalog kao lektorka,negovateljica i u fabrici tepiha u Narodnoj Republici Mongoliji. 1984. selise u zapadni Berlin. Godine 1986. objavljuje prvu samostalnu knjigu,prozu Patnjabol – kao u `ivotu (Wehleid – wie im Leben). Slede noveknjige, izme|u ostalog roman Poslednji. Zapisi iz {tamparije Uda Pozbiha(Die Letzten. Aufzeichnungen aus Udo Posbichs Druckerei, 2000) i zbirkapri~a Patke, `ene i istina (Die Enten, die Frauen und die Wahrheit, 2003).Godine 2007. izlazi roman Zle ovce (Böse Schafe). Katja Lange-Milerdobitnik je brojnih priznanja: 1986. dobila je nagradu “Ingeborg Bahman”,1995. nagradu “Alfred Deblin” za pri~u iz dva dela Preuranjena ljubavprema `ivotinjama (Verfrühte Tierliebe), a 2008. knji`evnu nagradu“Vilhelm Rabe”. @ivi kao slobodna knji`evnica u Berlinu.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i18

Ijoma Mangold

Poetska snaga gole istine

Ona ga voli, a da li on voli nju, to ne zna niko.

Tu`no, istinito, `estoko: Katja Lange-Miler istra`uje u svom romanu Zle ovce doklepredanost zapravo mo`e da ide.

Ova knjiga ima snagu, bez patetike. Bolna je i tu`na, ali slobodna od tremola.^e`njiva, ali nikad sentimentalna. Ona pri~a o ljubavi, ali tako da se naje`ite. Na~in nakoji vas doti~e tako je neprijatan, da niste sigurni treba li zaista da budete zahvalni zaizazvana ose}anja. Ova knjiga uvodi ~itaoca u svet bez sublimacija, bez slabog,prigu{enog svetla, u ~ijem bi sjaju stvari prijatnije, diskretnije i plemenitije svetlucale.Ona je gola istina, ali ta golotinja je poetska snaga.

Zle ovce se zove novi roman Katje Lange-Miler. Jedna `ena, Zoja, prise}a se jednogperioda svog `ivota. U njemu je tada bio mu{karac, Hari. Tom Hariju ona sada,osvr}u}i se, upu}uje ofanzivni monolog. Monolog ljubavnog rastanka. Pun pitanja,koja ne bi mogla biti egzistencijalnija. Volela je Harija, a on je sada mrtav. @elela bi dazna {ta nije bilo u redu sa tom ljubavi. Zato mora da sazna, ko je Hari zapravo bio. Ipostaje svesna razmerâ sopstvenog slepila. Ali, da li je slepilo zamerka ljubavi?

Uop{te, ima toliko zamerki. Mi smatramo da velika ljubav mo`e da se temelji samo naprincipu uzajamnosti, na istini i poverenju. Kako Zoja sada uvi|a, te tri stvari nisupostojale. Hari je uvek bio druga~iji nego {to je ona bila spremna da primeti. Bio jezavisan od heroina, ali Zoja to nije uo~ila. Ili prekasno. Hari je bio crna kutija. Takva,dodu{e, uz koju je mogla da se privije i iz koje je onda dolazio mir. [krt na re~ima,nikada ne izra`avaju}i ose}anja verbalno, Hari je ipak ostavio neku vrstu dnevnika.Zoja u svom monologu o polaganju ra~una stalno citira taj dnevnik. To je najstra{nijidnevnik koji nakon smrti voljenog mo`e dospeti u ruke onoga koji voli. Jer tu se,dodu{e, opisuje vreme provedeno zajedno, ali je ona isklju~ena. Ona, Zoja, u njemu sene pominje. Nijednom re~ju. Mo`da je ~ak i re~ isklju~enje previ{e aktivna za tonepojavljivanje. Prema tom dnevniku, Zoje nikada nije bilo u Harijevom `ivotu.

Zle ovce je i roman o Berlinu. Briljantni opis miljea zapadnog Berlina, {to se kr~ka usopstvenom soku, izme|u dvostruke odluke Nato-a i pada Berlinskog zida. Zoja jeodrasla u isto~nom Berlinu i sada, sredinom osamdesetih, napu{ta DDR i dospeva uzapadni Berlin. Tu slu~ajno sre}e Harija, koji je upravo pu{ten iz zatvora, gde je biozbog posedovanja droge. On sebe pre vidi kao „levi~ara“ nego kao zlikovca. Zle ovcese uzgred, o{trim jezikom, razra~unavaju i sa ~itavim politi~kim folklorom,samoomamljuju}im isparenjem subverzivnog trabunjanja post{ezdesetosma{kog miljeaizme|u Krojcberga i [eneberga.

„Izvini, ali bilo nam je tako dosadno“, obja{njava Hari na po~etku, dok sa ortakomstoji pred Zojinim stanom u Moabitu. On joj je privla~an, {tavi{e, njegova nekakonejasno-intenzivna priroda kao da zra~i ne~im {to nju doti~e. (Da bi to zra~enje mogloimati veze sa Harijevom zavisno{}u od droge, tek kasnije joj postaje jasno.)

Naravno da je Hari osobenjak, ali ni ona sama nije ba{ najgra|anskija li~nost – osimtoga, od napu{tanja zemlje, kako ka`e, „nije mi vi{e uspevalo da za sebe pridobijemnekog od tih zapadnjaka sa koliko-toliko sre|enom situacijom. Svakako, nisam bilani{ta posebno, ali mogla sam da se pohvalim dugim nogama, ~istom ko`om, punimgrudima i usnama.“ s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

19

Zle ovce je pri~a o zanemarivanju. Ona se ne odigrava slu~ajno u problemati~nimpredgra|ima Nojkeln i Moabit. U polumraku, u kome se stapaju gerila velegrada {toumi{lja da je progresivna, dru{tveni alternativci i milje sitnog kriminala. I gle sad: kao~itaoci sa olak{anjem konstatujemo da posle pola decenije novog gra|anstva posvuda,u svim registrima razma`ene dosade, ta promena miljea deluje uistinu osve`avaju}e.Izme|u ljudi i njihovih egzistencijalnih odbacivanja vi{e ne stoji toliko suvi{nogname{taja, ode}e i hrane.

Hari mora da se vrati u zatvor, osim ako se ne podvrgne vrlo rigidnom re`imu uslovnekazne. Njegov neumoljivi, sve drugo samo ne socijalno-romanti~ni nadzornik, zove seD`o. On o~ekuje da Hari raspola`e dru{tvenom mre`om koja mu pru`a podr{ku i samaodr`ava gvozdenu disciplinu, koja ga jedino mo`e izvu}i iz gliba. Zoja sve to sre|ujeza njega. Ona ube|uje svoje poznanike da u~estvuju u tom projektu spasavanja. Harise seli kod nje, i spavaju zajedno na zadovoljavaju}i, ali sve u svemu pre umiruju}ina~in.

Onda se opet odigrava susret sa D`oom i ~itavom solidarnom zajednicom. D`o ih pita{ta im je Hari ispri~ao o sebi. Da li je opravdao ukazano poverenje? I da li je svojimpo`rtvovanim prijateljima rekao, na primer, da je HIV-pozitivan? Bomba jeeksplodirala.

Ako se na podr{ku uzvrati la`ima, na ljubav ravnodu{no{}u, poverenje izdajom, nasnagu slabo{}u, ima li onda uop{te smisla govoriti o ljubavi? Zoja ~ak ni kroz se}anjenije spremna, uprkos svim sumnjama, kolebanju, povre|enosti, da svoju (svoju!)ljubav proglasi ni{tavnom, ru`nom iluzijom. Taj ~ovek se ume{ao u njen `ivot. Ona jesredila da ga spasu. Spavao je sa njom, uzimaju}i pri tom za nu`no zlo to {to }e jezaraziti virusom side. Zoja prelazi i preko te najve}e izdaje. Jedno „sad pogotovo“uzburkava joj ose}anja. Kona~no, Hari se opet vratio heroinu. Nikada joj nije rekao daje voli. Kad umre, ostaje samo dnevnik, u kome se ona ne pojavljuje. Pa ipak, Zoja seu svom se}anju na Harija ose}a o~uvanom kao u retorti za odr`avanje `ivota, koja jesva ispunjena ljudsko{}u.

Platon se u „Fedru“ pita, ko je sre}niji: voljeni, ili onaj koji voli. Platonov odgovor sekod Katje Lange-Miler potvr|uje na upravo najtrijumfalniji na~in: onaj koji voli,svakako. A Zle ovce idu mo`da i korak dalje: ne znati da li je ljubav uop{te uzvra}enaje manje stra{no nego ne znati da li voli{.

Ova velika knjiga ne pla{i se najponiznijih aspekata predanosti. U gra|anskom svetu jeljubav me|u nejednakima zabranjena. Podrazumeva samo `ivotinjski, dakle,poni`avaju}i nagon. Jednom Zoja u D`oovom prihvatili{tu sre}e majku nekog drugognarkomana. Ugledav{i Zoju, ova se razbesni. „Mi smo“, gun|a ona, „majke onih kojiovde zavr{e. Svoje dete ne mo`e{ da izabere{. Ali `enske kao ti, {ta je s njima? Jesi liperverzna ili ne mo`e{ da na|e{ boljeg jeba~a?“

Karitas i Eros ovde ulaze u neobi~nu vezu. Zle ovce su ne{to kao reanimacija socijalnogrealizma. Ali koliko to druga~ije zvu~i kod Katje Lange-Miler, velike maniristkinje! Njenjezik odlikuje se vrhunskom ekstravagancijom, ali originalnost njenih formulacija uvekslu`i preciznosti. U tra`enom izrazu dolazi do izra`aja jedna strana na{e ose}ajnestvarnosti, koja je na{em pogledu do sada izmicala. Po{to Zoja saznaje da voli ~ovekakoji je HIV-pozitivan, o njenoj rastrzanosti, njenoj bespomo}nosti, neodlu~nosti i strahuka`e se: „Od glave do pete bila sam kao jedan jedini, veliki kutnjak, koji zapravo ne boli,ali koliko god mo`e{, izbegava{ da njime zagrize{.“

Süddeutsche Zeitung, 1. 9. 2007. sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i20

22

Tomas fon [tajneker © Laura J Gerlach

— Tomas fon [tajneker

— Za{ti}eni prostor

Preveo s nema~kog Neboj{a Bara}

Mesto pod suncem

Henri otvara o~i, pluta u moru. Voda u svim pravcima. Do horizonta.Izgubljen je.

Olujni oblaci su nestali, sunce mu pr`i u lice. Probadaju}i bol u desnoj nozi;mora da se povredio u nesre}i. Oko njega na svetlucavim talasima ljulju{kajuse sadnice, jelke, smreke, topole, oborene, uspravne, jo{ u svojim saksijama;nji{e se {uma, podbulo belo telo konja. Pored, mo`da na rukohvat od Henrija,nalazi se greda za koju se neko dr`i, neki ~ovek. Henri `eli da vikne, glas ga jenapustio, jezik poput kamena u ustima. @eli da dohvati ~oveka, ali hvata uprazno, preko grede preba~enu jaknu, pu{ta vrata za koja se uhvatio, bivapovu~en u dubinu, poku{ava da udahne vazduh, tone, a i za{to da ne potone?Ako ga ne pojedu ajkule, ionako }e umreti od `e|i ili }e se utopiti. Tone svedublje.

Svejedno je.

So u njegovom nosu. Pritisak na njegovo telo. Nekoliko minuta skra}ujebeskona~ne sate besmislene patnje. Me|utim, zamisao o umiranju jednostavnone prestaje da bude stravi~na. A spokoj za koji ka`u da nas na kraju obuzima:nema ga. Umesto toga nastavlja da ga kopka. Za{to je preuzeo na sebe sve tenapore? Zbog ~ega se odrekao svega? To je, dakle, bio njegov `ivot?

Po~inje i ne htev{i da ma{e nogama. Uzdi`e se sve vi{e, jo{ dok mu se u glavioblikuju re~i. Ne `elim.

I opet: Ja. Ne. @elim. Da. Umrem.

Vi{e ne mo`e da izdr`i i udi{e, vodu umesto vazduha, mora gore, gore, tra`ioslonac, pose`e za ne~im iznad sebe, hvata ne{to, izvla~i se na povr{inu,pljuje, iska{ljava, sline mu se slivaju iz nosa. Iscrpljeno pola`e glavu naplutaju}i komad drveta.

To su vrata. Njegova vrata.

Pluta po moru. Sija sunce.

SEVA MUNJA, u ble{tavom svetlu kle~i Natalija na krmi pomo}nog ~amcakoji oluja bacaka tamo-amo, penu{ava voda prska uvis. Jednu ruku ispru`ila je s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

23

prema Henriju, otvorenih usta urla ne{to, ba{ kao i kapetan iza nje. A {ta, toHenri zbog huka koji ga okru`uje ne mo`e da ~uje. U daljini se uzdi`e srebrnipramac Brinhilde uspravno iz mora. Poput crkvenog tornja. Henri o~ajni~kipoku{ava da vrata na kojima le`i usmeri ka ~amcu za spasavanje. Podi`e gatalas, dr`i jedan otkucaj srca u visini – zatim se najednom obru{ava u dubinu,nestaje u crnilu.

– Natalija – {apu}e, vra}a mu se glas, vi~e – Natalija! – Ne{to isti~e iznjegovih usta, ne{to meko, slano, voda, ne, ka{a. Henri gleda u rasplinuto liceneke stare crnkinje, ste`e vrata i prime}uje da dr`i u rukama samo jedan starikomad d`aka.

– Natalija! – dovikuje starici koja, kako mu se ~ini, jo{ uvek posmatranepromenjenim izrazom lica. Prstima hrani Henrija iz neke zdele. Mrmlja, tihopevu{i ne{to, sada to mo`e da ~uje. Tutnjava zaglu{uju}e oluje iznenada jeutihnula.

^ak i dok se Henri – nekoliko minuta ili ~asova kasnije – u snu udobnoispru`a na crvenom kau~u svojih roditelja u Njujorku, prati ga to mrmljanje. Iopet mrmljanje, pevu{enje, u polusnu, dok pi{ki u ga}e, toplota se sliva niznjegove noge – da li ga starica posmatra? Muka mu je, suvi{e je iznemogao dabi ga se to ticalo.

Razobli~eni prostor u kome lebdi smanjuje se i on mora, `eli da iza|e. I dokzatim, najzad u izvesnoj meri bistre glave, gleda u stari~ino lice koja, toprepoznaje i bez nao~ara, nema zuba, on zna: groznica je prele`ana, pre`iveoje brodolom, napokon je pro{lo. Natalija, njegova `ena, mrtva je, mora da jemrtva.

Ali on `eli da `ivi.

Ose}a u jednjaku zgrudvanu ka{u kojom ga starica hrani, jezikom li`e njeneprste. Ose}a se kao da sedi u svom sopstvenom `elucu. Zidovi su vla`ni.

U NEKOM TRENUTKU postaje dovoljno sna`an da ustane. Zate`e oko u{ijudr{ke nao~ara koje su polo`ene pored njega. Ipak sve opa`a blago mutno, a idesno staklo nedostaje. Pod budnim okom starice koja ~u~i u jednom }o{kutetura se ka izlazu, ka otvoru u mra~noj kolibi, posr}e, pada, ponovo ustaje.Napolju stavlja ruku preko lica – probada ga bol u o~ima – i `mirka kroz prsteu zaslepljuju}u svetlost: ispred su kolibe od ilova~e sa krovovima od talasastoglima. Jedna koza se meke}u}i okre}e za njim. Jedna crnkinja sedi u hladukolibe – samo {to se nije onesvestio. Iznenada se setio jednog bakroreza,bakroreza iz neke knjige koju je u Njujorku uve~e ~itao u krevetu kaopripremu za put: Na{e mesto pod suncem. Dugo je tada posmatrao ilustracijena stranicama. A sada se nalazi upravo pred njima – stvarnost u koju trebasamo da kro~i. Umesto toga tetura se nazad od iscrpljenosti i mu~nine,pridr`ava se za zidove kolibe zato {to u unutra{njosti iznenada vi{e ni{ta nemo`e da raspozna, udara u ne{to, staricu, neku `ivotinju, zatim povra}a vi{eputa na pod nastambe pre nego {to na svom le`aju, ili onome {to on misli da jele`aj, tone u dubok san. Prilikom slede}eg izleta dospeva do oboda sela u kojes

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

24

je doveden. Me|utim, nema mora, nema naselja, ne mo`e se videti ~ak ni nekiput. Samo visoka osu{ena trava i trnoviti stepski `bunovi. Nekoliko stabalazakr`ljalog drve}a. Tu i tamo krave i bizoni. Zrikavci.

Nekoliko dana kasnije jo{ jednom se iskrao. Nije mogu}e da se ova skupinapojedina~nih koliba nalazi daleko od obale na kojoj su ga ti divljaci verovatnoprona{li, a kada jednom stigne do tamo, neminovno mora da nai|e na neki putili grad, a odatle, opet, ne mo`e da potraje ni dva dana dok ne stigne do svogpravog cilja, utvr|enja Benesi. Na mapi je Tola na zapadnoj ivici ogromnogkontinenta delovala sitno, afri~ki Lihten{tajn. Me|utim, po{to je pro{lo podnea krajolik se jo{ uvek nije promenio i, nakon {to je potro{io vodu koju je ~uvaou ko`nom mehu koji je poneo iz kolibe, odlu~uje da se vrati. Stra{an je pritisakvreline izvan senovitih koliba, nepodno{ljiva Henrijeva `e|.

Crnci nisu ni opazili njegov poku{aj bekstva. Uve~e mu krezava starica kao iuvek donosi drvenu ~iniju s ka{om. Ko`a mu se po vratu i rukama beli~astoperuta. Do daljeg odustaje od daljih poku{aja bekstva zato {to smatra da jemogu}e da }e se izgubiti u stepi. Ionako sigurno dolaze iz Benesija da gaspasu. Potiskuje slutnju da se za tragala~ku ekipu nalazi previ{e daleko odmesta nesre}e.

^etiri dana nakon tog izleta, Henri na pija~nom trgu sre}e grupicu mu{karacakoji su mu izgledali kao stare{ine ove gomile uro|enika i pokazuje na jednogmagarca.

– I want to go to Benesi. In order to do so I need this donkey and a certainamount of food. So show me the way to the city and get my things ready – ifyou will.

Na ble{tavoj sun~evoj svetlosti ova re~enica ne zvu~i ba{ kao da ulivastrahopo{tovanje onako kako se Henri jo{ prethodne ve~eri tome nadao. Crnciokre}u glave ka njemu. Henri je za`murio na desno oko. Da li nao~are timdivljacima ulivaju po{tovanje? Ne mo`e da protuma~i izraze njihovih lica.

– Benesi. I wish to go to Benesi – ponavlja postaju}i nesiguran. Mo`da ovdene znaju za tvr|avu Benesi, ali sigurno im je poznata prestonica Tole.

– Loue? – dodaje pitaju}i. Jedan goli de~ak staje ispred njega, podi`e bradu istavlja prste kao ram preko o~iju. – Benesi. Ai { tu Benesi – podrugljivo gaopona{a.

Jedan od ljudi nemo se postavlja ispred Henrija. Po{to je crnac ni`i od njega,Henri se instinktivno saginje.

– Please – poku{ava jo{ jednom. – Loue... i will die here... – Prvi put od kadaje tu, pla{i se tih divljaka. Domoroci su uglavnom miroljubivo nastrojeniprema belcima i sara|uju. Tako je pisalo. Nema~ki protektorat je ne{to od ~egau svakom pogledu imaju koristi, bilo da je re~ o higijeni, ekonomiji iliobrazovanju. Za{to su ga, dakle, dr`ali zarobljenog? Za{to mu nisu pomagalida prona|e nekoga nalik njemu? A ako su hteli da ga ubiju, za{to to onda nisuodavno uradili? Ako ga spasila~ka ekipa ne prona|e, pretpostavi}e da je Henriprilikom brodoloma izgubio `ivot. U tom slu~aju zaista }e i biti mrtav. Tada s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

25

Henri Peters vi{e ne bi postojao. Pored njegovog imena u dokumentima kodku}e bi}e ucrtan krsti} ili napomena nestao, ~ak i u slu~aju da u ovom selu,ovoj rupi, jo{ uvek `ivi, ili bolje re~eno `ivotari, belac, neko ko se nekada zvaoPeters.

U kolibi stanuje s nekom porodicom: jednim mu{karcem, dve `ene, {estorodece i staricom. Gotovo da ne obra}aju pa`nju na njega, njegovu hranu – ka{u,somun, retko otpatke mesa, urme – bacaju mu je bez komentara u njemudodeljen kutak. Pored mu{karca ili `ena ne sme da sedi. Jedno dete gurnulomu je {tap u ruku. Po mali{inim gestovima mo`e da vidi da bi trebalo da pazina koze ispred kolibe. Dakle, postaje pastir. Barem privremeno. Dok se nedoseti nekog izlaza iz ove situacije. Njegov stid zbog toga {to i sebi samomnepodno{ljivo smrdi na izmet – jo{ uvek ima proliv – i {to se njegovepantalone sve vi{e pretvaraju u prnje u me|uvremenu je sna`niji od `alosti zaNatalijom. Njihov medeni mesec, dve nedelje na brodu, najdu`i period koji suproveli zajedno. Mesecima pre toga razmenjivali su strastvena ljubavna pisma;ona mu je pisala u Njujork, a on njoj u Fazanen{trase u Berlinu. Koliko su seradovali putovanju za koje niko nije smeo da sazna. Njihova zajedni~ka tajnadodatno ih je zbli`ila. Skoro svake ve~eri kod ku}e tonuo je u san s njenomslikom u ruci. Jedna od tih fotografija i sada mu, uvek iznova, izranja predo~ima, mo`da zato {to je tako ~esto posmatrao. Nikako ne uspeva da se setisame Natalije kako je u kabini le`ala pored njega, kako je na palubi {etala sasvojim belim suncobran~i}em.

No}u le`i smrzavaju}i se na goloj zemlji u kolibi, broji dane koje je proveo uselu i poku{ava da izra~una koji je datum. Tu i tamo biva savladan ose}anjima.O~ajanjem zato {to nema izgleda da }e se promeniti situacija u kojoj se nalazi .Nadom zato {to je ipak nemogu}e da on, koji poznaje Ameriku i Evropu,dobro poznaje, istinski gra|anin sveta, propada u afri~kom {ipra`ju. I psujesamog sebe: za{to je morao da putuje u Tolu i povu~e Nataliju za sobom unesre}u. Nikada ovde ne bi postao neko. Kao Selvinov potr~ko. Selvin je bioarhitekta i imao je poslednju re~ a ne on, njegov {egrt. Tako besmisleno i maloje sve ono za {ta je do sada radio. Njegovo {kolovanje u ^ikagu. Njegovavelika proputovanja kroz Evropu. Da, ceo njegov dosada{nji `ivot. Kao neku`enu, obuzimaju ga napadi pla~a nakon kojih se, {to ustanovljava s ~u|enjem,ose}a bolje. Na po~etku skriva suze pred divljacima. Zatim mu postajesvejedno. Dok `va}u korenje, gledaju ga tupim pogledom. Nakon takvihispada, svoj bes zbog toga {to nije vladao sobom iskaljuje na kozama. Batinaih {tapom. One meke}u.

Prestaje da broji dane. Jo{ jednom je pobegao, kora~a sam po nemilosrdnomsuncu kroz u`arenu stepu. Kada ~uje ne{to {to li~i na konjska kopita po~inje datr~i, ne mo`e da poveruje, olak{anje i radost ipak se bude u njemu. Zatimzaprepa{}eno zastaje pred zar|alim loncem oka~enim za jedno drvo. Tokomno}i, pod golim nebom ~ini mu se da }e se smrznuti. Kako ovde postajehladno. Precenio je svoju snagu. Ujutru poku{ava da upali vatru pomo}ujednog stakla na svojim nao~arima. Mali plamen po~inje brzo da raste izahvata osu{en `bun. Samo uz sre}u uspeva ponovo da ugasi vatru. Dugos

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

26

skaku}e po pepelu koji se dimi kako bi bio sasvim siguran da je opasnost odstepskog po`ara odagnana. Naposletku se posr}u}i vra}a u selo. Ispred kolibejedna mlada crnkinja do{aptava ne{to drugoj i gleda ka njemu. Od tada nadaljesvaki dan je isti. Uvek je leto. Mo`da septembar. Pitanja kao: {ta se desilo saostalim putnicima, {ta crnci nameravaju s njim i za{to se spasila~ka ekipa jo{uvek nije pojavila, zaboravljena su. Henriju postaje sve va`nije da redovnodobija svoje obroke, pre svega ne samo otpatke; da su koze pre zalaska suncauterane u ogra|eno podru~je ispred kolibe. I on ose}a da je jedna od najve}ihradosti u njegovom dotada{njem `ivotu situacija kada mu je jedan mu{karacmahnuo da do|e kod njega u kolibu. Od tada, ne progovaraju}i, zajednoobeduju. Samo ponekad zati~e sebe kako dok posmatra kolibu automatskiproverava njenu statiku ili razmi{lja gde bi mogla najbolje da se postavikanalizacija. To su one retke prilike u kojima jo{ stavlja nao~are na o~i. Ina~evi{e ne ose}a nikakvu potrebu da jasno vidi stvari.

Jednom, prilikom ve~ernjeg okupljanja, poku{ava da sazna kako je stigao uovo od boga napu{eno selo i {ta s njim treba da se dogodi.

– Moj brod je potonuo. Da li ste me Vi prona{li? – poku{ava na nema~komiako prime}uje da nije ba{ u formi. Na engleskom bi mu bilo dra`e. Ipak, brzose ponovo prisetio svog drugog maternjeg jezika. Rukama do~arava svoj opisBrinhildinog potonu}a.

– Da li ste me Vi prona{li? – pokazuje na crnce. Oni njemu pokazuju svojebele zube. – Da li Vi mo`ete da mi ka`ete gde se nalazimo? – nastavlja da pita.Ne zna kako da se pona{a, pokazuje ka zidu kolibe i na sebe, ka`e – Ovde. –Jedno dete vi{e ne mo`e da obuzda smeh, udara po zemlji – “ovde” – po svomstomaku – “ovde”. – Posle svakog daljeg besmislenog pitanja – jednostavno nemo`e da prekine da izgovara to idiotsko ’Vi’ – postaje gnevniji na divljake isamog sebe. – Koliko dugo sam ve} ovde? Da li ste Vi prona{li i drugepre`ivele? Da li ste Vi ~uli za tvr|avu Benesi? – Smeh je iznenada utihnuo.

– Benesi? – izgovara crnac koga je Henri za sebe nazvao Oto zato {to ganjegove o{tre crte lica i seda kosa na slepoo~nicama podse}aju na njegovogdeda-ujaka Otoa; crn~eva `ena, ona deblja, za Henrija se zove po njegovojbaba-ujni, Diksi.

– Drvo – ka`e crnac.

Henri uzbu|eno klima glavom. – Drvo.

Na tren mu se ~ini da je u o~ima crnca zaiskrilo ne{to poput po{tovanja.

– Benesi? – pita Henri jo{ jednom, `ustrije.

– Benesi, Benesi – ponavlja crnac i gleda u tlo.

– Gde… drvo? Gde… Benesi? Da li mo`ete da me odvedete tamo?

Henri se uspravlja. Divljaci, dakle, govore nema~ki. Thank God. Me|utim,izgleda da ne razumeju vi{e od ’Benesi’ i ’drvo’. Ili ne `ele da razumeju.Okrenuli su se na drugu stranu i domun|avaju se ne{to.

Iako je Henri posle te ve~eri o~ekivao ne{to drugo, njegova situacija ostajenepromenjena. Daljih ’razgovora’ posle toga vi{e nije bilo. Porodica se pona{a s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

27

kao da se ta kratka razmena re~i izme|u njih i njihovog gosta ili zarobljenika,tu nema nikakve razlike, nikada nije dogodila.

Povremeno Henri ~vrsto veruje da su celo putovanje, ~ak i Natalija i njegovpoziv da sudeluje u pravljenju novog naselja u utvr|enju Benesi, proizvodnjegove uobrazilje, da oduvek `ivi tu – samo da bi samog sebe potom opetopomenuo da sada nipo{to ne sme da skrene s uma. Naravno da postojiutvr|enje Benesi, naravno da je i Natalija postojala.

Njegova najve}a briga je da se ponovo ne razboli. Bila bi to njegova druga iovog puta stvarna smrt. Da bi ostao zdrav, osmislio je program za sebe. Ve}sâmo njegovo sle|enje mu daje snagu. Odlazi u krevet s mi{lju da moraslede}eg jutra da ustane i napravi dvadeset sklekova i trideset ~u~njeva. Va`namu je higijena. Kada je video da se deca povremeno trljaju listovima nekog`buna, listovima koji miri{u oporo i koji, tako je shvatio, ubijaju razneizaziva~e bolesti, po~inje da radi isto {to i oni. Uskoro ujutru po~inje da sezapira sa ostalim mu{karcima iz sela na obali kaljuge. Sa zadovoljstvomposmatra svoje ruke koje lagano postaju mi{i}ave. Dok ~uva koze ra~una. 1 + 2 + 3 = 6, 3 x 16 = 48, 4 x 16 = 64. Nabraja imena svoje ~ukunbabe i~ukundede, babe i dede, najzna~ajnijih arhitektonskih dostignu}a ~ove~anstva,po~ev od izgradnje Vavilonskog tornja. Cezar je 52. pre Hrista napisao DeBello Gallico. Kenigrec 1863. Getisburg 1866. Ne, obrnuto. Vi{e nije siguranda li ta~no odre|uje godine kada su se zbili doga|aji. 1865. ili 1866? Ili 1867?Ne sme ni{ta da zaboravi. Gradi ku}e, zatim celo selo da ne bi ispao iz forme.Tu su crkva, op{tina i po{ta. Na ulicama nevidljivi ljudi.

Na po~etku je smatrao da su crnkinje isklju~ivo ru`ne, nimalo kao crna~kesprema~ice u Njujorku. Posle izvesnog vremena o~i su mu se, pak, uvekiznova zaustavljale na njihovim golim grudima. Posti|eno je skretao pogleddok mu je prolazilo kroz glavu da `ene ovde ~ak ne pripadaju negroidnoj rasi,kao one kod ku}e, ve} da su samo divljaku{e i da zato ne mora da se stidi.

Jedna crnkinja mu se naro~ito dopada. Potajno je zove Johana, po glumiciJohani Brom koju je ~esto gledao u pozori{tu i kojoj je pola Berlina le`alo prednogama. Henri se prvo prikriveno, a onda sve ~e{}e i bez obaziranja na ~ovekau kolibi koji skoro svakodnevno spava sa nekom od svojih `ena, zadovoljava usvom kutku dok mu je pred o~ima slika crnkinje, Johane.

Skriva uganulu nogu od ostalih. Trpe}i veliki bol, pretvara se da mo`e da tr~ibez te{ko}a. Mo`da bi ga kao bogalja nesposobnog za rad prognali u stepu.Zato ne `eli da prizna sebi da ima zapaljenja na no`nim prstima. Prime}uje daumiruje samog sebe ba{ kao da obja{njava situaciju nekom neznancu: „Noproblem at all. It was worse yesterday.“ Takve re~enice trtljao je tiho kada jejednog dana ponovo pogledao u lice staricu koja ga hrani. „Nemam groznicu,nemam groznicu, zaista nemam groznicu!“

Mo`e biti, pomi{lja iznenada i odmah odbacuje tu misao, da je sve vremele`ao tu, od potonu}a Brinhilde i da je izma{tao ono {to se dogodilo ume|uvremenu. ^im je ponovo do{ao k sebi, temperatura spala, tokom jednes

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

28

stravi~ne sekunde veruje da na licu mesta mora da se posveti svojoj du`nosti,~uvanju kozâ, a da u suprotnom divljaci imaju pravo da ga kazne.

Ujutru radi svoje sklekove, pere se, trlja se li{}em `buna ~ije ime ne zna i kojizove dog rose zato {to ga svetlocrveni plodovi podse}aju na {ipurak kod ku}e.S jednim crncem sedi u senci kolibe. Jednom je video kako neki stanovnik selas otvorenim ki{obranom odlazi u {etnju po stepi koja klju~a od vreline. AliHenri je isuvi{e okupiran pe~enjem somuna, novim zadatkom koji mu je zadat,da bi ga to zaista nekako dirnulo. ^ak uop{te i ne `eli da razmi{lja o tome {tabi taj prizor mogao da zna~i.

To je samo jo{ jedan prizor.

IZLAZI IZ KOLIBE i sve je druga~ije. Putevi izme|u koliba puni su konjâ ilikova u dugim belim odorama i turbanima, samo im lice nije pokriveno.Izme|u koko{aka i kozâ na zemlji su rasprostrte {arene marame, na njimaroba, nakit, tkanina, tako|e vo}e. Neko udara u dobo{, svi vi~u i glasno sesmeju. Selo se pretvorilo u bazar. ^ovek kod ~ije je porodice `iveo u ovomvremenu bez dana, nedelja i meseci, podi`e ga na konja bez sedla. Da ne bigornjim delom tela pao unazad mora da se dr`i za konjanika koji je, to je sadamogao da vidi, preko ramena nosio nema~ku karabinjerku. Mauzera. Karavanje ve} krenuo. Samo jo{ jednom Henri se okre}e, nakon vi{emese~nog periodapatnje, ali tada se selo ve} vi{e nije moglo videti.

Zatim, mo`da je pro{lo petnaest minuta, nailaze na ulicu, {iroku kaldrmu pokojoj uro|enici kotrljaju kolica i na ~ijem kraju oko podne izvire ne{to mo}no,sivo na horizontu, jedna stena, od vetra i ki{e izgla~ani tornjevi, tvr|ava na~ijim se zidovima presijava {kriljac: Benesi. Henri jedva mo`e da poveruje. Sviti meseci tokom kojih je tako ~esto sanjao o tvr|avi, ~eznuo za njom,odbacivao planove za bekstvo kao sulude zbog manjka orijentacije, njegov ciljbio je udaljen svega nekoliko ~asova jahanja, najvi{e dva dana hoda od sela.

U unutra{njosti tvr|ave je Henri, koji te{ko da bi uspeo dalje da podnosibolove u mo{nicama i ki~mi – kod ku}e je bio dobar jaha~ na sedlu – videojednog debelog, osrednje visokog belca od nekih ~etrdesetak godina, sprosedom {picastom bradicom i {tapom za {etnju u be` odelu i sa zelenomkravatom, veoma elegantnog, kao iz nekog ~asopisa, kako pregovara sacrncem koji mora da je vo|a karavana i kako pri tome pokazuje na njega,Henrija. Dva vukolika psa vrzmaju se laju}i oko njihovih nogu. Sada mu belacne{to govori, Henri ne mo`e da razume – kako mu se u prvi mah ~inilo –njegove zvuke koji li~e na mukanje.

– I beg your pardon, Sir.

Iznenadni nalet straha da mo`da ni ovde niko ne govori ni nema~ki ni engleski.

– Ludvig Gerber. Upravnik Benesija. Ve} sam Vas o~ekivao. Izvinite {to smotek sada uspeli da Vas otkupimo, gospodine... – ponavlja debeli. Sna`nibavarski akcenat, re~enica u Henrijevim u{ima zvu~i neobi~no nestvarno isasvim neprikladno u ovom okru`enju. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

29

Znali su sve vreme da je zarobljen u onoj rupi. Iznenada je preplavljen timsaznanjem dok rukom pridr`ava pantalone koje prete da skliznu. Bio je samozalog u poslu izme|u dve strane, s jedne strane crnci, s druge belci. On sam je,pak, Henrija Petersa ostavio za sobom u tom selu ili ~ak jo{ na pla`i gde jevoda mo`da nekada izbacila i Nataliju i ostatke njegovog imetka. Zauvek.Henrija Petersa, asistenta Gustava Selvina, kome je te stra{ne no}i rascopalolobanju jedno jedro koje se sru~ilo s jarbola. Selvin, kome je odmah {iknulakrv iz usta i nosa, s nevericom je gledao u Henrijeve o~i razroga~ene od u`asasve dok nije skliznuo na kolena i sru~io se napred na pod; kao da je svomu~eniku `eleo jo{ ne{to da ka`e. Henri je, dodu{e, sa svojih dvadeset sedamgodina bio bitno mla|i od Selvina; ko je, me|utim, u stanju u kome se trenutnonalazio to jo{ mogao ta~no da odredi. Veoma je prijatno kada u tebi prepoznajuiskusnog arhitektu. Neslu}ena ovla{}enja. Osim toga, ose}a slede}e: meseci uuro|eni~kom selu doprineli su njegovom sazrevanju. Svaka katastrofa nosi sasobom i mogu}nost novog po~etka.

Predstavlja se – Gustav Selvin, arhitekta. Pre`iveli sa Brinhilde. Stojim vam naraspolaganju.

Odmah nakon {to Henri od Gerbera saznaje ono {to je ve} i sam ionakopretpostavljao, da je on, Selvin, jedini pre`iveli brodolomnik za koga se znalo,jedan crnac u tamnosme|oj livreji odvodi ga kroz naizgled beskrajne hodnike,preko {kripe}ih drvenih stepenika, pored prepariranih papagaja, rogova i glava~udnovatih `ivotinja, u jednu sobu.

Tu je umivaonik, sekreter, drveni paravan koji razdvaja spava}i od dnevnogboravka, krevet s baldahinom.

Na drugom spratu prozor s pogledom na stepu.

Za njim se zatvaraju vrata. Utisak: Gerber u svom `utom odelu, sve`e vo}esna`nog sladunjavog mirisa u ~iniji na stolu, zatim lice s polomljenimnao~arima zaraslo u bradu i masnom kosom do ramena u ogledalu, lice snjegovim o~ima. Poput neke fatamorgane.

STRA@ARI U HODNICIMA neophodni su za udobnost i bezbednostutvr|enja. U situacijama nalik ovoj, Gerber se, pak, ose}a kao zarobljenik ~ijekretanje po sobi crnci oslu{kuju s velikom znati`eljom. Jedva ~ujno, iako zaGerbera suvi{e glasno, vrata {kripe dok ih otvara tek toliko da mo`e da proviriglavom i oprezno pogleda gde je boj. Hodnici su prazni. Jedna {arena ma~kabe`i, okre}e se, nastavlja da tr~i. U stvari to je prekr{aj: niko ne stoji napredvi|enom mestu. Danas mu to odgovara.

Hitro ponovo zatvara vrata, hita samo u pantalonama kroz sobu ka {krinji,podi`e poklopac i vadi prega~u.

Gerberu je jo{ pre nedelju dana opet palo na pamet ono pagansko kazivanje ocrnom slonu kao praocu crna~kog naroda i ujedno se prisetio onog plesacrnaca u Lueu kada je pre skoro dve godine sa sestrom Kete tek stigao uprestonicu. Tada se na ulici okupila svetina. Gerber je sa Zaharijem Pajkeom,s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

30

geometrom koga je upoznao tokom plovidbe na brodu, iza{ao na veranduupravne zgrade u kojoj su odseli i odatle je imao pregled nad tom gomilomljudi. U sredini su stajala tri uro|enika. Odeveni samo u prega~e, kretali su se,bili su to u stvari samo neznatni pokreti glavom, nogama i zadnjicom;me|utim, ~inili su ih tako graciozno i mo}no da je ta njihova predstavaostavila nezaboravan i sna`an utisak na Gerbera. Njihovi lanci su zveckali.

– Poglavica najva`nijeg plemena u Toli sa svojim sinovima – do{apnuo mu jeZaharije Pajk. I dodao – To je slonov ples.

Kako je Gerber tada saznao, kru`ila je legenda da poglavica upravo togplemena poti~e od jednog ogromnog slona, crnog poput no}i, koga su sveostale `ivotinje u stepi i pra{umi po{tovale koliko su ga se i pla{ile. Stra{an jebio njegov gnev. Velika njegova dobrota. Kod njega su tra`ili uto~i{te kada jelav lovio svoj plen; njemu su se pokoravali kada je nekog podanika, koji jenekom drugom naneo bol, svojim kljovama najurivao iz pra{ume. Jednomgodi{nje, nakon prvog ki{nog perioda, prire|ivan je pir njemu u ~ast. A kada suse na kraju pred Mnabom i njegovom suprugom gomilali pokloni u viduplodova, zlata i dragog kamenja, tako je i{la legenda, dolazio je red na njega dase zahvali svojim vernim podanicima. Dizao bi surlu, mahao njome levo idesno, i nogama tako|e, uskoro bi podrhtavala cela pra{uma od Mnaba-Dija,slonovog plesa koji plemenske poglavice, potomci slonova, izvode sve dodanas. Oni svom narodu odaju zahvalnost. I obrnuto, u njih se ulivaju mo}i,magi~ne mo}i.

Kada se pre nedelju dana ponovo setio te pri~e i budu}i da nije mogao dazaboravi tu prokletu prega~u, Gerber je naposletku oti{ao kod Hoki, kroja~ice,kako bi dao da mu se sa{ije novo odelo – samo da bi na kraju kao usput dodaoda mu sa{ije i prega~u i da nabavi nekoliko lanaca kakve nose ovda{njepoglavice, zarad prou~avanja, podrazumeva se da prega~a treba da budenjegove veli~ine. I nikome ni re~i, ina~e... pesnicom je opona{ao udarac bi~a.

Od sino} se porud`bina nalazi u njegovoj {krinji.

Ipak bi hteo da pantalone ostanu na njemu. Zatim prva te{ko}a: kako se obla~iovakva stvar, gde je dugme, u~kur? Barem se ~ini da je Gerberu prega~ataman; dok je dr`i rukama, to par~e ko`e zate`e se oko njegovog stomaka. Asada – najednom mu to pri~injava neopisivo zadovoljstvo, radost kakvu nijeose}ao jo{ od detinjstva – pravi korak napred, levo, desno, naginje gornji deotela, i zatim, poput slona koji svojom zadnjicom graciozno ali ipak mo}no,gura na stranu stabla u pra{umi: zamah kukovima.

NA DNU OKEANA le`i ona, Natalija Peters, ro|ena Trajbl, izme|u algi, njenlan~i}, medaljon sa fotografijom supruga, lebdi oko njenog vrata, ruke jepodigla kao da balansira, {irom otvorenih o~iju posmatra jata riba koja prolazepored nje, crvena, crna, `uta, miluju je, grickaju, tu nedostaje prst, posle dana,nos, uvo su joj s u`ivanjem smazali i lukavo prisvojili, strujanja su jojisfronclala haljinu, le`i gola, bez noge i ruke i lica, alge joj postaju usta, o~izelene. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

31

3. Pariz, 1913.

Uro|enica podi`e rukom svoju mlitavu dojku kako bi beba u njenom naru~julak{e mogla da sisa. @ena se povremeno ~e{e. Pri svakom pokretu zveckajukrugovi – od zlata? – koji joj poput kragne od vodeni~nog kamena {tr~e okovrata. Gleda odsutno, kao da ne prime}uje Henrija. Na beloj tabli ispredzagra|enog prostora u kome se nalazi, ~ita: Negresse avec petit (Tola).

Na livadi pored postrojili su se u vrstu crnci ispred logorske vatre nad kojomse pe~e neka `ivotinja, prave dva koraka napred, savijaju gornji deo tela,zakora~uju unazad, ljudski talas, i uz to ne{to pevaju. Nose te{ke drvene{titove i koplja, njihovi goli trupovi sasvim su istetovirani. Dim vatre kuljatako gusto da je nestao Ajfelov toranj koji je sve vreme mo}no {tr~ao upozadini. Henriju se u tom trenutku ~ak ~ini da se zaista nalazi u afri~koj stepi.

[ta li zna~e te tetova`e? – pita Henrijeva ro|aka madmoazel Vilijers, koja jeskinula maramicu s usta tako da su se opet mogle videti njene tanke usne.

Da li ne{to mo`e da raspozna.

Savija se preko drvene ograde koja joj dopire do kukova, jednom rukompridr`ava svoj beli {e{ir na potiljku, a u drugoj ruci nosi skupljeni ~ipkanisuncobran~i}. Sme|i pramen kose pada joj preko lica.

Henriju nije jasno da li je to jo{ jedan ispit, podsetnik na ne{to {to se o~ekujeod njega. Spontano, odlu~no doziva stra`ara sa `utim tropskim {lemom. Nekaneko od uro|enika u toru do|e do ograde. O{tar zapovedni~ki ton iz njegovihusta iznenadio je i njega samog – i istovremeno ga obradovao zato {to ~ujekako njegov glas sigurno, po njegovom mi{ljenju skoro bez akcenta, govori nastranom jeziku. Po{to njegova ro|aka prenera`eno izjavljuje da ho}emomentalno da napusti ovo mesto, on zna da je postupio ispravno. Vi{e puta seokre}e ka njemu i pokazuje mu svoj na brzinu otvoren suncobran~i}, nakon~ega on, osmehuju}i se, mora da je zamoli da ostane. Na kraju ona saodglumljenim uvre|enim izrazom lica i podignutim pr}astim nosom dopu{tada bude nagovorena.

Bez re~i, pomo}u nekog {tapa, neke vrste {tapa za pokazivanje, stra`ar podi`ecrn~evu tetoviranu ruku, otprilike kao {to se okre}e par~e mesa u tiganju da bise proverilo da li je pe~eno. Madmoazel Vilijers baca na nju prvo samo jedankratak zga|en pogled. Zatim, nakon {to je Henri pre{ao rukom preko {arenihspirala, krugova i pravougaonika na divljakovoj ko`i – sasvim je glatka, kaokod deteta – i ro|aka oprezno vrhovima prstiju dodiruje njegovu ruku. Da bi touradila, skinula je rukavicu. Na tren, Henri vidi to po naboranom ~elu, upotpunosti je obuzeta. Sasvim ga je pomela pomisao da bi to mogla da budeprva gola mu{ka ruka koju njegova ro|aka dodiruje i da je on, Henri, krivac,da je mo`da oti{ao predaleko. On snosi odgovornost tokom ovog izleta. Ustvari, ta scena potpuno je neprili~na – a ipak ose}a zadovoljstvo zbog samogprizora ro|akinih tankih prstiju na tetova`ama uro|enika. Henriju se skoropri~injava da mo`e da oseti njen dodir na svojoj nadlaktici.s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

32

Kasnije, dok su se probijali ka izlazu, ugledao je ne{to za ~im je ve} potajnotragao. Budu}i da se pla{io da }e mu se ro|aka smejati ako bude insistirao dakrenu okolnim putem, ve} se pomirio s tim da se to o~igledno ne}e desiti. Asada stoji svega nekoliko koraka udaljena od njih: le manoir á l’envers,naopaka ku}a.

– Attendez, attendez – mrmlja Henri i hvata svoju ro|aku za ruku koja jeponovo u rukavici.

Nesvakida{nji prizor, dodu{e manje upe~atljiv nego {to je Henri zami{ljaonakon {to je pro~itao novine.

Naglava~ke izvrnuta tvr|ava koja je odavala utisak kao da je iz srednjeg veka.^etiri tornji}a slu`ila su kao temelj. Na njima, nekoliko metara iznad zemlje –stati~ko dostignu}e vredno po{tovanja – po~iva odbrambeni bedem; na njemuzupci vise kao pervazi zavese. Zatim iznad prvi sprat i najzad skroz gore, saobrnutim lu~nim prozorima, prizemlje.

– Mais c’est drôle! – uzvikuje njegova ro|aka. Sada je ona ta koja odvla~iHenrija do reda ispred ulaza. Nerado polazi za njom. ^im je ugledao gomiluljudi, najednom ga je pro{la `elja da poseti naopaku ku}u. To je kuriozitet; nijene{to na {ta bi kao ozbiljan arhitekta, {to }e jednom postati, trebalo da seobazire.

Dok ~ekaju, Henri zapa`a gra{ke znoja koje su se, uprkos njenom ina~e takone`nom stasu, pojavile na bujnom ro|akinom dekolteu, koje ona skidamaramicom uranjaju}i kao uzgred duboko u izrez.

Da bi se pored tornji}a kroz jedan otvor stiglo na bedem naglava~ke nasa|enetvr|ave, neophodno je popeti se strmim gvozdenim merdevinama. Unutraro|aka ciju~e od radosti. Sto, stolice – vise s plafona. Luster koji iz poda naukru}enoj `ici {tr~i uvis. Trepere elektri~ne sve}e. Slike na zidovima oka~ene oekser za donju ivicu rama.

Ovo je {ala, pomi{lja Henri. Kora~a po okamenjenoj {ali Rusa koji je sve ovoosmislio. Henrija hvata muka pri samoj pomisli. To {to je naseo na trik togRusa, dokaz je vi{e njegove nezrelosti, ~injenice da je jo{ daleko od toga dabude istinski d`entlmen koji sledi `ivotni plan i mo`e da preuzme odgovornostza svoja dela zato {to je siguran u ishod.

Po{to su ro|aka i on ponovo napustili naopaku ku}u, Henriju se na nekolikosekundi pri~injava da je i svet koji ga okru`uje naopak, drve}e s kro{njama,gospoda sa svojim cilindrima, dame sa suncobran~i}ima. Na izlazu njegovaro|aka zahteva da do salona Frezonovih uzmu fijaker, a ne da idu metroom.– Ah, znate, kada sam ste{njena me|u tolikim ljudima odmah po~inje da meobuzima te{ka slabost – cvrku}e svojim pariskim akcentom i skre}e pa`njufijakeristi zvi`dukom koji ni najmanje ne prili~i jednoj dami. – Ve} samapomisao da upravo sada – pokazuje na tlo – ispod na{ih nogu stotine Francuzajuri u vozovima kroz uzane tunele! Stvarno, cher cousin, jedno mogu da Vamobe}am: dok sam `iva putova}u isklju~ivo po povr{ini. ^ak i pod pretnjom da}e me zbog toga, uprkos mojoj mladosti, u svim salonima smatrati s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

33

staromodnom. Ne}u se, a Vi ste mi svedok, prepustiti bujici novotarija kojesvake godine preplavljuju na{u prestonicu. Tako je. Ponekad ~ak kada svepro|e imam ose}aj da nakon dvanaest meseci nije pro{la jedna, ve} ~etiri-petgodina. Ne znam kako vi to do`ivljavate, ali meni se vrti u glavi!

Henri joj kao oslonac pru`a ruku dok se penje u ko~iju i ne protivre~i joj iakoje u Njujorku obo`avao da se vozi u kloparaju}oj podzemnoj ispod najvi{ihzgrada ne samo Amerike, ve} celog sveta!, prolazilo bi mu tada kroz glavu,pokretanoj isklju~ivo snagom elektriciteta koji }e uskoro i u provincijamau~initi izli{nim sve tegle}e `ivotinje, ~ak i ljude upregnute u kola. A jednom }eumesto sprat po sprat uvis, graditi zgrade u dubinu. Struja }e ih obasjavati ibi}e svetlo kao po danu. Nikakva tuga za nekada{njim ne}e nagnati ljude da sepopnu nazad gore na povr{inu jer }e dole ve} postojati sve, i bi}e ~ak jo{krasnije, u svetu ispod sveta.

Za vreme vo`nje fijakerom po [anzelizeu, tokom koje je, svaki put kada bi ihtandr~u}i pretekao neki automobil, moglo da se ~uje psovanje ko~ija{a,madmoazel Vilijer i Henri su neko vreme }ute}i gledali kroz prozor. Ne sme dazaboravi da ~im do|e ku}i, ~ak i ako ve~eras bude kasno, po{alje jo{ no}nompo{tom Nataliji pismo koje joj je napisao ~im se probudio i u kome joj je, uskladu sa njenom `eljom, opisao plan dana{njeg dana, stavku po stavku, s kim}e {ta preduzeti, kod koga je pozvan. Mogao bi, dodu{e, da joj ga po{alje teksutra ili prekosutra – izuzev nekoliko imena s kojima njegova verenica ionakoni{ta ne mo`e da zapo~ne, sadr`aj bi ostao isti. RazgledanjeThis-is-an-importand-building-to-see, zatim kafa i kola~ u salonu madamI-don’t-know-her-face.

Tako je ljubak njen ro|ak, uvek sanjari o svojoj lepoj verenici i predstoje}ojsvadbi. Kako ljubav mora da je lepa za onoga koga Amorova strela kona~nopogodi i kako se Henriju samo mo`e zavideti! Tu`an prizvuk potkrada se uglasu madmoazel Vilijers koja se, koliko je Henriju poznato, jo{ uvek nijeodlu~ila ni za jednog od njenih brojnih obo`avalaca.

Da, naravno, odgovara on. Mo`e se smatrati veoma sre}nim.

– Chère cousine – nastavlja na francuskom, ne mora uop{te da traga zaodgovaraju}im izrazom; to je kao onomad kada se kao dete spu{tao nasankama niz bre`uljak u Central parku – a {ta ka`ete na ovu iznenadnu ideju?[ta mislite, kako li je voziti se kao divljak kroz Pariz? Dakle, nalaziti seupravo u ovoj situaciji – kao divljak – u kojoj se ja sada nalazim, u ovoj ko~iji,sa lepom mladom damom koja sedi preko puta mene. Da sam ja, dakle,takore}i taj divljak, u prega~i i skoro go – madmozel Vilijers se kiko}e i stavlja{aku preko usta – {ta li bih ose}ao dok razgledam ove gra|evine. [ta mislite?Upravo mi je sinulo da bih mo`da smatrao da su to vrhovi nekog ogromnogplaninskog venca. A automobili – verovatno bi mi delovali kao nekanepoznata, zastra{uju}a vrsta `ivotinja ili ~ak mo`da kao duhovi.

Kao odgovor ~uje se iz daljine uzbu|eno trubljenje koje u Henrijevim u{imana tren zaista zvu~i kao rika neke `ivotinje. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

34

– Osim toga pitam se – u`urbano dovr{ava svoj monolog – {ta bi zapravouro|enik u stvari video. Tako sam nedavno u Figaru pro~itao ~lanak oizvesnim plemenima na Novom Zelandu koja nisu opazila brod moreplovacakoji su prvi stigli do njih, nisu mogla da ga opaze zato {to je to prevazilazilonjihovu mo} zami{ljanja. Lako je mogu}e da grad, saobra}aj i sve ovouro|enik uop{te ne bi video, ve} bi umesto toga poimao samo ljude, prolaznikei prazan prostor, zar ne?

Madmoazel Vilijers okre}e se ka Henriju. Nad njenim pr}astim nosom jeduboka bora.

– Ali, ako divljaci mogu da misle i vide samo ono {to poznaju, a sada `iveovde, u ovom selu na Svetskoj izlo`bi, u njima nepoznatom Parizu, {ta u tomslu~aju, Henri, ti ljudi misle gde se sada nalaze?

Izvornik: Thomas von Steinaecker, Schutzgebiet. Roman. © FrankfurterVerlagsanstalt, Frankfurt/Main 2009.

Tomas fon [tajneker (Thomas von Steinaecker, 1977) slobodan je pisac,knji`evni teoreti~ar i novinar. Studirao je germanistiku u Minhenu iSinsinatiju. Njegov knji`evni prvenac Valner po~inje da leti (Wallnerbeginnt zu fliegen) objavljen je 2007. Za to delo dobio je knji`evnunagradu za najbolju debitantsku knjigu na nema~kom jeziku. Iste godineBavarski radio emitovao je njegovu prvu radio-emisiju Moje tonske trakesu moj otpor (Meine Tonbänder sind mein Widerstand). Roman Duhovi(Geister) sa ilustracijama Danijele Kon, objavljen je 2008. Nedavno sepojavio i njegov tre}i roman Za{ti}eni prostor (Schutzgebiet). Tomas fon[tajneker `ivi u Augzburgu.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i35

Zigrid Lefler

Ironi~an pogled na kolonijalni svet

Tomas fon [tajneker, germanista i teoreti~ar medija, romanopisac i autordokumentarnih filmova, oscilira izme|u jezi~kih i vizuelnih svetova, upoznat je safilmskom monta`om, voli da se poigrava knji`evnim oblicima i za dve godine napisaoje tri romana. Njegov debitantski roman Valner po~inje da leti (2007) izokrenuo jeoblik porodi~nog romana naglava~ke uklju~ivanjem brzog premotavanja unapred:premotao je svoju porodi~nu pri~u iz dana{njice u budu}nost, sve do 2070. godine.Njegov drugi roman Duhovi (2008) poigravao se stapanjem teksta i slike i bio jezami{ljen kao poluroman – polustrip (sa ilustracijama Danijele Kon). Tekst romana jeu neku ruku pri~a ispripovedana posredstvom crte`a.

I u svom upravo objavljenom, tre}em romanu Za{ti}eni prostor, [tajneker ostaje veransvom estetskom cilju: `eli da pi{e pripoveda~ki i ujedno avangardno. Ponovo radi, iakoto nije na prvi pogled prepoznatljivo, u skladu sa principima filmske monta`e tako {toprona|en (a mo`da i izmi{ljen) tekstualni materijal ubacuje u svoj roman. Roman naprvi pogled deluje sasvim bezazleno, ali je zapravo prili~no slo`en.

Njegov Za{ti}eni prostor je fiktivna nema~ka kolonija u Jugozapadnoj Africi podimenom Tola u kojoj grupa posrnulih du{a, pustolova, neuspe{nih i nasukanih,poku{ava da osnuje uzornu koloniju – ’najnapredniju i najmirniju nema~ku koloniju’.Propali trgovac drvnom gra|om iz bavarskih {uma naumio je da po{umi afri~ku stepunema~kim me{ovitim {umama, nema~kim listopadnim i zimzelenim drve}em koje }enavodno pod afri~kim suncem rasti br`e i bolje nego u zavi~aju.

[umi su potrebne drvose~e, a njima su, opet, potrebne ku}e. Zato je planiranaizgradnja jednog grada i trgova~kog centra. Me|utim, sve to od po~etka kre}enaopako: nema~ki brod sa doseljenicima, drvnim radnicima i arhitektom, tone usredoluje. Jedini pre`iveli je jedan mladi tobo`nji planer gradova bez prakti~nog iskustva.Predstavlja se kao utopljeni arhitekta i po~inje pod la`nim identitetom da planiraizgradnju uzornog grada usred afri~ke pustare: zami{lja model grada kru`nog oblika.

I ostali nema~ki kolonijalisti u propalom utvr|enju Benesi okupirani su isklju~ivosvojim snovima i apsurdnim idejama i ne obaziru se na ~injeni~no stanje. Oficir [irah`eli da malu crna~ku za{titnu ~etu pretvori u prusku vojsku – i to pomo}u bi~a zanilske konje i postrojavanja do iznemoglosti. On sanja o poseti nema~kog cara.Trgovac drvetom `eli od Afrikanaca da napravi nema~ke prera|iva~e drveta i sanja o{umarskoj privredi na obodu pustinje. Njegova sestra, jedna staromodna razvedena`ena bez perspektive, sanjari naizmeni~no o novoj ljubavi i o uspostavljanju idealnogdru{tva po uzoru na model njenog ezoteri~nog bohemijskog gurua. Osim toga, tu su ijedan nema~ki doktor koji je zavisan od morfijuma i koji se prepu{ta svojim li~nimudrogiranim snovima i halucinacijama i jedan nema~ki putnik-istra`iva~ koji uunutra{njosti zemlje `eli da fotografi{e nepoznata afri~ka plemena koja ga, pak,ubijaju.

Dodu{e, iznenada se u Benesiju pojavljuje jo{ nekolicina nema~kih doseljenika kojipodi`u selo od dasaka ne obaziru}i se ni najmanje na planove modela grada mladogarhitekte. Me|utim, nedugo posle toga, i {umu i selo guta ogroman po`ar a nema~kukoloniju osvajaju francuske kolonijalne trupe. Godina je 1914. i Prvi svetski rat jeupravo zapo~eo. Nema~ki kolonijalni svet nije jedino {to }e u njemu propasti. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

36

Tomas fon [tajneker nije napisao istorijsko-dokumentarni roman o nema~kojkolnijalnoj istoriji u Africi kao {to je to, na primer, slu~aj u Uve Timovom deluMorenga ili Gerhard Sejfridovom romanu Heroro. Vi{e mu je stalo do toga da naprimeru fiktivne kolonije i izmi{ljenih kolonijalizatora poka`e fantazmagori~nost,surealnost utopijskih projekata. U koloniji Tola na groteskan na~in stvara se provalijaizme|u stvarnosti i modela snova. U stvarnosti ni{ta ne funkcioni{e: generator neproizvodi struju zato {to nema benzina, ne sti`e po{ta, nema prenosa vesti prekoradio-stanice, guverner kolonije je otputovao ili nestao bez traga, ~ak ne rade ni~asovnici sa pti~icom-kukavicom.

[tajnekerov roman ne vr{i eksplicitnu politi~ku kritiku kolonijalizma, pre gaobesmi{ljava tako {to pripoveda o nadasve sme{nom kolonijalnom projektu kojido`ivljava neuspeh zbog vlastite apsurdne neprimerenosti. U poslednje vreme je bilosli~nih romana koji su obra|ivali podjednako sulude geostrate{ke poduhvatekolonijalne epohe: Aleks Kapus u romanu Pitanje vremena i Ursula Nauman u deluKraljica Eufrata. U njima su parni brodovi preno{eni kroz pola Afrike ili Male Azijeda bi na jezeru Tanganjika ili na Eufratu bili ponovo sastavljeni kako bi tu mogli daplove (i potonu). Ti projekti nisu bili ni{ta manje suludi od [tajnekerovog ma{tanja opo{umljavanju afri~ke stepe nema~kim borovima i kestenjem.

Me|utim, [tajnekera pre svega zanimaju aktuelne uobrazilje o Africi u glavamanjegovih samozvanih kolonijalizatora. Vulgarne i ideolo{ki zadojene predrasude olenjim crncima i nema~kom gospodarskom narodu pominju se u istoj meri kao istra{ne i karikaturne slike o misionaru uba~enom u kanibalski lonac za kuvanje.Uklopljene su i politi~ke fantazije svojstvene tom vremenu, na primer o napadunema~kih cepelina na Njujork. Mutna i agresivna ideolo{ka papazjanija koja je dovelado Prvog svetskog rata biva pro~e{ljana, fantazije o napretku modernog doba bivajupredstavljene na podrugljiv na~in, pri ~emu ~italac ni u jednom trenutku ne mo`e dabude sasvim siguran da li su te fantazije samo plod pi{~eve ma{te.

Tako se, dakle, roman Za{ti}eni prostor mo`e ~itati na nekoliko ravni: kaoavanturisti~ki roman iz kolonijalnog doba ili kao njegova tre{-varijanta ili, opet, kaoroman-monta`a o savremenim predstavama i fikcijama o Africi. Kako bilo, u svakomslu~aju re~ je o veoma zabavnom romanu.

Kulturradio, 14. 09. 2009.s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

37

— Dejvid Vilijamson

— Beli mu{karci iz pro{lih vremena

— Prevela s engleskog Jasna Novakovi}

Naslov originala:

David WilliamsonDead White Males

177

dr

am

a

LICA

An|ela D`ad, student (19)Viljem [ekspirGrant Svejn, predava~ na UniverzitetuMelisa, An|elina drugarica, tako|e student (19)Kol D`ad, An|elin deda (77)Grejs D`ad, An|elina baba (74)Martin D`ad, An|elin otac (48)Sara D`ad, An|elina majka (46)D`esika Skvajers, An|elina tetka (46)Monika D`ad, An|elina tetka (44)

Scena

Radnja se odvija na Novom zapadnom univerzitetu i u domu D`adovih.

dr

am

a17

8

Prvi ~in

AN\ELINA SOBA

AN\ELA D@AD, zanimljiva i visprena mlada `ena, sedi i ~ita [ekspirovekomade. U jednom trenutku ona podi`e pogled. Pred njom iskrsava VILJEM[EKSPIR, osvr}e se oko sebe, zbunjen modernim name{tajem. AN\ELA munervozno prilazi.

AN\ELA: Gospodin [ekspir?

([EKSPIR podigne pogled i osmehne se.)

Nadam se da nisam nametljiva, ali ne mogu da izdr`im a da Vam neka`em... koliko se divim Va{em delu.

[EKSPIR: Hvala.AN\ELA: Kako to da... o nama znate toliko mnogo?

([EKSPIR se upravo spremio da odgovori, kada se iza njega pojavijedan ^OVEK tridesetih godina, u le`ernom sportskom odelu.)

^OVEK: Ne zna.

(^OVEK vadi pi{tolj i ubija [ekspira. AN\ELA u`asnuto gleda u tog~oveka. )

^OVEK: (S osmehom na usnama) ]ao.AN\ELA: Za{to ste to uradili? ^OVEK: Ovo su uzbudljiva vremena, An|ela. Opasna i uzbudljiva vremena.

Mora{ da upozna{ svoje neprijatelje.

(^OVEK odlazi. AN\ELA ostaje sama, bulje}i u [EKSPIROVO telo.)

AULA NOVOG ZAPADNOG UNIVERZITETA

^OVEK koji je malo~as ubio [EKSPIRA stoji za katedrom i osmehuje sepublici. On je harizmati~na li~nost, elokventan i duboko ube|en da mu jedu`nost da mladima prenese izuzetno va`nu poruku i da je ba{ on bogom danda to uradi.

SVEJN: Moje ime je dr Grant Svejn. Dobrodo{li na Katedru za anglistiku ikulturolo{ke studije. Ja }u vam predavati teoriju knji`evnosti. Ve}ina vassmatra da su pisci mudri ljudi koji nam otkrivaju ve~ne ’istine’ o’ljudskoj prirodi’. Ovaj predmet }e vam pokazati da apsolutne ’istine’ nepostoje, da ne postoji nepromenljiva ’ljudska priroda’ i da je ono {topodrazumevamo pod ’realno{}u’ uvek i samo isfabrikovana realnost.Van ove prostorije postoji, zapravo, onoliko ’realnosti’ koliko iideologija koje ih formiraju. Hri{}anska ideologija oblikuje ’stvarnost’ uduhu u~enja d`entlmena zvanog Gospod Bog, koji odmerava va{a dobra d

ra

ma

179

dela i va{a zlodela. Konzervativna ideologija fabrikuje ’stvarnost’ pokojoj je ve}ina ljudi nepo{tena i lenja. Kada ste se upisivali na ovajpredmet, zamolio sam vas bio da u nekoliko re~i napi{ete {ta za vaspredstavlja su{tinsko ’misleno’ JA. Pro~ita}u vam jedan od tih sastava.

(SVEJN uzima list papira i ~ita.)

“Ja na sve ideologije gledam sa skepsom i zato se trudim da prvoizvagam sve informacije koje mi stoje na raspolaganju, pa tek ondadonosim zaklju~ak.” Molim vas da onaj ko je napisao ovaj tekst i svi onikoji u njemu prepoznaju sebe podignu ruku.

(SVEJN gleda po u~ionici.)

Prili~an broj. Tu izjavu sam, u stvari, napisao ja sam. Ona zvu~i kaocredo koji upozorava na uticaj ideologije, a u stvari je definicijaliberalnog humanizma, jedne od najmo}nijih ideologija u istorijizapadnja~ke misli. Liberalni humanizam svakog od vas predstavlja kaoindividuu, kao racionalno i slobodno bi}e. Slobodno da napravi li~niizbor, slobodno da kontroli{e sopstveni `ivot. ^injenica je, me|utim, da niko od nas nije oslobo|en, niti se ikada mo`eosloboditi ideologije. Pona{anje svakog pojedinca je uslovljenodelovanjem duboko usa|enih i ~esto nesvesnih misaonih {ablona i zatose da lako predvideti. Na{i `ivotni scenariji su, zapravo, unaprednapisani. A ko je autor?

(SVEJN pa`ljivo posmatra svoje slu{aoce.)

Uglavnom legije dobro pla}enih ’stru~njaka’ – ekonomista, politi~ara,novinara i tako dalje, koji nam saop{tavaju ’istinu’ o ’svetu’, ali to {tonam serviraju zapravo nije nikakva ’istina’, ve} serija ideolo{kihstavova. Velika ve}ina tih stavova ide u prilog ciljevima vladaju}eideologije na Zapadu, a samim tim i ciljevima patrijarhalne pravnedr`ave. Zadatak patrijarhalne pravne dr`ave je jednostavan: odr`ativisoku stopu profita i `ene na mestu koje im je istorijski predodre|eno.Naivno nas predstavljaju}i kao bi}a sposobna da slobodno i racionalnobiramo na putu kroz `ivot, liberalni humanizam zapravo igra uloguideolo{ke slu{kinje u slu`bi patrijarhalne pravne dr`ave. Time {tonas podsti~e da verujemo kako je svaki ~ovek gospodar svog `ivota, onnas spre~ava da preispitamo gomilu nepravdi kojima je svako od nasizlo`en. Ovaj predmet ima za cilj da vam poka`e do koje mere suknji`evna ’remek-dela’ liberalnog humanizma doprinelaobespravljivanju `ena, obojenih, ljudi neortodoksnih seksualnihopredeljenja, i stanovnika nerazvijenih zemalja. Problemi o kojima }emogovoriti zadiru u sr` na{eg saznanja o nama samima i o svetu u kome`ivimo. To su su{tinski problemi na{eg vremena.

dr

am

a18

0

IZVAN SALE ZA PREDAVANJA

AN\ELA razgovara sa svojom drugaricom MELISOM DOHERTI, koja jeizuzetno privla~na, svesna toga i to ne krije.

MELISA: Je l’ ti veruje{ da je i{ta od tih gluposti ta~no?AN\ELA: Ako ni{ta drugo, barem me je podstakao na razmi{ljanje.MELISA: [ta? Da nema{ slobodnu volju, da tobom u potpunosti manipuli{e zli

patrijarhat?AN\ELA: Patrijarhat je stvarnost. Moja majka se bori protiv njega svaki dan. A

ono {to sam ja napisala se veoma malo razlikuje od onog kredaliberalnog humanizma. U prvi mah sam pomislila da ~ita moj sastav.

(MELISA gleda preko ramena i uzbu|eno se okre}e ka AN\ELI.)

MELISA: Oni momci, tamo prekoputa, o nama pri~aju.

(AN\ELA pogleda preko ramena.)

AN\ELA: Pri~aju o tebi.MELISA: Nemoj da sebe stalno nipoda{tava{, An|ela. Ti ima{ prirodnu lepotu

koja ne zahteva tro{enje vremena pred ogledalom. AN\ELA: Otkud onda da ni momci izgleda ne `ele da na nju tro{e vreme.MELISA: Ti dobro izgleda{. Samo te se pla{e.AN\ELA: Za{to?MELISA: Iskreno re~eno, An|ela, iz tvog se pona{anja ne mo`e ba{ lako

zaklju~iti da li si slobodna ili ne. Opusti se.

(AN\ELA ponovo baci pogled preko ramena, ovoga puta s vi{e pa`nje.Jedan od momaka, STIV, koji ne spada u konvencionalno lepemu{karce, ali je zgodan na neki svoj, ofucan na~in joj mahne.AN\ELA brzo skrene pogled.)

Simpati~an je.AN\ELA: Melisa, on nije ni za {ta.MELISA: Simpati~an je.AN\ELA: Da li bi ti iza{la s njim?MELISA: Zar te mu{karci uop{te ne zanimaju?AN\ELA: Zanimaju me, ali formirani mu{karci, zreli mu{karci, inteligentni

mu{karci.MELISA: An|ela, pa ~ak ni ja ne mogu da na|em jednog takvog. Hajde da malo

popri~amo s njim. AN\ELA: Ne, Melisa. Ne}u.MELISA: Vidi kakvo telo ima onaj drugi.AN\ELA: Onaj {to ~a~ka nos.MELISA: Nikada ti ne}e{ nikoga uhvatiti, An|ela. d

ra

ma

181

NA JEDNOJ OD VE@BI SA DR SVEJNOM

Prisutni su SVEJN, AN\ELA, MELISA i STIV, a po mogu}nosti i jo{nekoliko studenata.

MELISA: Ali literatura mora da sadr`i istine o ljudskoj prirodi, ina~e za{to bi jeljudi ~itali?

SVEJN: Jer misle da proni~u u ’istine’ o ’ljudskoj prirodi’, ali sve ono sa ~im sezaista upoznaju je samo verzija ’ljudske prirode’ koja odgovarainteresima autora.

AN\ELA: Zna~i li to da literatura ne nudi nikakve mudrosti?SVEJN: Literatura se nikada ne bavi mudrostima, An|ela. U osnovi, ona uvek

govori o vlasti. Kao {to su nam to pokazali Fuko, Altuser i Iglton, svioblici komunikacije su u su{tini ideolo{ke prirode.

AN\ELA: Mi valjda ipak mo`emo da iskora~imo iz ideologije?SVEJN: U {ta, An|ela?STIV: U stvarnost.SVEJN: Koju verziju stvarnosti, Stiv? Patrijarhalna ideologija konstrui{e

realnost po kojoj `ene mogu da se ose}aju normalnim bi}ima jedinoukoliko su heteroseksualno opredeljene i udate, radikalna feministi~kaideologija konstrui{e realnost po kojoj se `ene ose}aju normalnimbi}ima jedino ako su separatiste i lezbijke.

MELISA: Moju realnost niko ne ’konstrui{e’. Ja ne}u postati lezbijka, a ako seudam, u~ini}u to zato {to je to moj izbor.

SVEJN: Taj izbor }e u~initi va{e slobodno liberalno humanisti~ko bi}e?MELISA: Da.SVEJN: Za{to ste unapred odbacili lezbijsku varijantu?MELISA: Jer me `ene ne privla~e.SVEJN: Da li je to mo`da zato {to je vladaju}a ideologija tako|e iskonstruisala

stereotipni identitet `ene koji se mo`e definisati re~ima ’ose}ajna’,’takti~na’, ’nenametljiva’, ’bri`ljiva’ i ’stub podr{ke’, re~ima koje – kakose to slu~ajno ispostavlja – `enu savr{eno pripremaju za heteroseksualnibrak.

AN\ELA: Je l’ to zna~i da sve {to nam je u `ivotu preostalo jeste da izaberemosopstvenu ideologiju?

SVEJN: Ve}ina ljudi sebi ne mo`e da priu{ti ni taj luksuz. Oni prihvatajuvladaju}u ideologiju kao svoju ’realnost’.

STIV: Kojim kriterijumima biste se vi rukovodili prilikom ’izbora’ jedneideologije?

SVEJN: Razmislio bih o njenim dru{tvenim implikacijama. Ja nisam za radikalnifeminizam, jer on zagovara svojevrstan oblik separatizma, a nezastupam ni vladaju}u ideologiju, jer ona daje privilegovan statussrednjem sloju belih mu{karaca, anglo-keltskog porekla.

AN\ELA: Koju onda ideologiju vi li~no zastupate?dr

am

a18

2

SVEJN: Ja se trenutno zala`em za umereni feminizam i multikulturalizam, dakleza pravo na koegzistenciju svih nas.

DNEVNA SOBA KOLA I GREJS D@AD

Na okupu su pripadnici tri generacije porodice D`ad: AN\ELA sa svojimdedom i babom, KOLOM i GREJS D@AD, njeni otac i majka, MARTIN iSARA D@AD i tetke, D@ESIKA SKVAJERS i MONIKA D@AD. Ono {tosledi trebalo bi da je proslava KOLOVOG 77-og ro|endana ali, izuzevslavljeni~ke kape koja `alosno po~iva na KOLOVOJ glavi, malo {ta drugo li~ina slavlje. MONIKINE o~i su pune suza.

GREJS: Monika, za{to si mu uop{te poverovala?D@ESIKA: Zato {to je budala.MONIKA: Spremao se da je napusti. Zaista.SARA: Moram ti re}i, Monika, da je to {to si stra}ila 18 godina `ivota ~ekaju}i

na onog gada, koji izgleda nikada nije ni imao nameru da ostavi `enu,zaista tragi~no.

MONIKA: Ali on jeste imao tu nameru.SARA: Pre dvadeset godina, ti si bila prava kraljica. Taman sam uspela da te

nagovorim da pro~ita{ [ulamit Fajerstoun, po~ela si da shvata{ o ~emugovore feministkinje, a onda si srela...

MONIKA: Zaljubila sam se, Saro.D@ESIKA: Nisi ti dete! Samo da jo{ jednom ~ujem bilo koju `enu, pa bila ona i

moja ro|ena sestra, da ka`e ’zaljubila sam se’, kao izgovor za totalnuludost kojom }e uni{titi sopstveni `ivot, ispovra}a}u se. Prestani dacmizdri{!

SARA: Znam da se saose}anje ne nalazi na listi tvojih prioriteta, ali tvoja sestraje nesre}na, D`esika.

D@ESIKA: Da li je postojao i jedan trenutak kada ona nije bila nesre}na? Odraslasam pored nje. Nju bol privla~i kao svinju spla~ine!

MONIKA: Misli{ da je meni drago {to se to dogodilo?D@ESIKA: Monika, svako ko u dubini du{e nije mazohista je jo{ pre sedamnaest i

po godina mogao da predvidi tu katastrofu.MONIKA: Neko kao ti, ko ima ledeno srce, je mogao, ali neki od nas su u stanju i

da se zaljube!D@ESIKA: Lepo, onda mo`e{ sebi re}i da si osamnaest godina u`ivala u divljoj

nezakonitoj strasti i da se mo`e{ smatrati sre}nom, pa sad napred!MONIKA: Nismo svi emotivno sposobni da svakog meseca odbacujemo mu`eve

i nalazimo nove ljubavnike kao neki ovde prisutni. (Gorko) Kao svinjaspla~ine.

D@ESIKA: To je bila samo stilska figura.MONIKA: Pa gde ba{ nju na|e?D@ESIKA: Monika, to je bila samo... d

ra

ma

183

MONIKA: Zato {to sam debela i ru`na, i {to sam imala sre}e da sa njim ostanemosamnaest godina, makar i kao ljubavnica, a?

D@ESIKA: Izvini. Izabrala sam pogre{nu stilsku figuru.MONIKA: Izabrala si onu koju si htela.SARA: Monika, molim te, nemoj da mu~i{ sebe. U~inila si budalastu gre{ku, ali

ne dozvoli da ti ona zagor~a `ivot.MARTIN: Za boga miloga.SARA: Za boga miloga, {ta!MARTIN: Ako je ~ovek usamljen i ako mu je potrebna ljubav, to ne zna~i da mu

je izbor uvek briljantan.MONIKA: Naro~ito ako si debeo i ru`an!MARTIN: Nisam to mislio.MONIKA: Prestanite da me tretirate kao jadnicu. Nisam do{la na tatin ro|endan

da biste me sa`aljevali!SARA: Mi te ne sa`aljevamo, Monika. Samo mislim da je tu`no to {to, trideset

godina od nastanka pokreta za `enska prava, mi jo{ uvek sebidozvoljavamo da verujemo kako nam je za sre}u neophodan mu{karac.

MARTIN: Saro, pokret za `enska prava sigurno nije izmenio ~injenicu da sumu{karcima potrebne `ene, kao i mu{karci `enama.

SARA: Ono {to je pokret za `enska prava nesumnjivo utvrdio jeste da su `enepotrebne mu{karcima, ali `enama mu{karci svakako nisu.

MARTIN: Izvini me na~as, samo da strugnem napolje da se ubijem.SARA: Nemoj da si tako defanzivan. MARTIN: O, super.SARA: Govorila sam o mu{karcima koji se jo{ uvek dr`e patrijarhalnih oblika

pona{anja. Ti nisi takav.MARTIN: Ne, ja sam osvedo~eni mlakonja.SARA: Ti si toliko daleko od seksisti~kog na~ina pona{anja koliko to mu{karac

uop{te mo`e biti, a imaju}i u vidu tvoju pro{lost, mislim da na to mo`e{biti vrlo ponosan.

(SARA zna~ajno pogleda KOLA. GREJS uhvati taj pogled i, u znakodobravanja, i sama upre pogled neodobravanja u svog mu`a.)

GREJS: Upravljao je ovom ku}om kao da je |avolji King Kong, a poku{ao je ida u Martina usadi iste navike.

(KOL podigne pogled prema `eni, ali ni{ta ne ka`e.)

Pona{ao se kao pravi siled`ija. Bila sam najbolja prodava~ica naOdeljenju za {iva}i pribor, u robnoj ku}i “Dejvid D`ouns”, dok nisudo{la deca, a Megi [ortlend je `elela da nas dve otvorimo radnju, ali jegazda u ku}i rekao ’ne’. Onda se ona udru`ila sa Kerol [idi i obe sustekle ~itavo bogatstvo. Mogli smo biti bogati, umesto da poslednje dane`ivota provodimo u ovoj prokletoj rupi. d

ra

ma

184

(O~ima seva u pravcu KOLA. KOL }uti.)

Samo je trebalo ulo`iti deset hiljada i bili bismo bogati. A Monikina iD`esikina razredna je rekla da bi obe trebalo da idu na univerzitet, ali jeNjegova Svetost ponovo rekao ’ne’. Martin je i{ao i vi{e od toga nismomogli sebi da priu{timo. Gde li je oti{ao sav onaj novac koji je gospodinzaradio, pitam se? Na proklete konje?

(Ona ga strelja o~ima. KOL }uti. GREJS se okre}e AN\ELI.)

Kada se bude{ udavala, An|ela, povedi ra~una da se ne uda{ za siled`ijukakav je tvoj deda.

SARA: ^ini mi se da udaja u ovom trenutku ne pada An|eli ni na kraj pameti,Grejs.

D@ESIKA: Dobro je.SARA: U dana{nje vreme, trebalo bi da mlada `ena izgubi pamet pa da uop{te

pomisli na brak.MARTIN: Za{to?SARA: Za{to?MARTIN: Izvini, ali meni to nije ba{ tako o~igledno kao tebi.SARA: Zato {to, izuzev ako ne bude imala nevi|enju sre}u, u najboljem slu~aju

mo`e da se nada da }e sresti ~oveka koji }e od nje o~ekivati da radipuno radno vreme, i da mu istovremeno bude konkubina i doma}ica,~oveka ~ija }e sposobnost za komunikaciju biti takva da bi joj mnogobolje bilo da `ivot deli sa zlatnim retriverom.

MARTIN: Hvala, draga.SARA: Ja ne govorim o nama, Martine. Ho}e{ li, molim te, prestati da sve {to

ka`em uzima{ tako li~no.MARTIN: To je pomalo te{ko izbe}i, draga.SARA: Ti si ne{to napravio od sebe.GREJS: [ta?MARTIN: Saro.

(MARTIN pogleda u oca, zbunjen. SARA uhvati taj pogled.)

SARA: Ne treba da si zbunjen. Treba da se ponosi{.MARTIN: Samo ne shvatam…SARA: To je spaslo na{ brak. Za{to ne ka`e{ svom ocu? Priznaj da si imao

hrabrosti da potra`i{ pomo}.MARTIN: Ne `elim da govorim o tome.

(SARA se okre}e KOLU.)

SARA: Martin je tri godine i{ao na terapiju.MARTIN: Saro! d

ra

ma

185

SARA: I terapeut je rekao da je njegova nesposobnost da izrazi li~ne emocijedirektno vezana za… (Baci pogled na KOLA)… nedostatak o~insketopline.

(KOL ni{ta ne ka`e.)

MARTIN: Saro, ho}e{ li umuknuti! Ovo je tatin ro|endan.GREJS: Pravo je ~udo da se Martin uop{te oporavio. ^ak i dok je spremao

ispite, ovaj ovde Klint Istvud ga je terao da ustaje u pet izjutra i tovaridrvene letve u njegov kamion.

(GREJS bulji u KOLA.)

Devoj~icama je sve gledao kroz prste, ali Martina je terao da radi kaopas.

MARTIN: Bila mu je potrebna pomo}.GREJS: Mogao je da uzme pomo}nika. Da nije bio tako {krt.MARTIN: To me je barem nau~ilo…SARA: To te je nau~ilo da mo}ni mu{karci smatraju kako imaju pravo da

dominiraju i upravljaju, a da mladi mu{karci veruju da treba }utke dapodnose patnju sve dok na njih ne do|e red da i sami dominiraju iupravljaju; ali da za trenutak sve to zaboravimo. Ovo je zaista Kolovro|endan.

(Svi se istovremeno okrenu i zure u KOLA.)

MONIKA: Nisi ba{ mnogo govorljiv, tata.GREJS: Besan je na D`esiku zbog onog ~lanka.D@ESIKA: Kog ~lanka?GREJS: Onog u Ventvort Kurijeru.D@ESIKA: Kako sam otkrila svoje aborid`insko poreklo? Pa, to mi je on sam

rekao.MARTIN: Iskreno re~eno, D`esika, malo si ga preterala.D@ESIKA: (Pokazuje na KOLA.) Tata je rekao da je sasvim mogu}e da su se – to

su njegove re~i – negde na porodi~nom stablu pojavili ’garavi tragovi’.MARTIN. Mogu}e. Upotrebio je re~ ’mogu}e’.D@ESIKA: Pogledala sam Ernove slike i u njegovim o~ima se jasno ogledala

plemenitost. I, ne{to bih ti rekla, Martine. Umesto da se, kako mi se ~ini,u`asava{…

MARTIN: Ja se ne u`asavam. Samo se…D@ESIKA: Osetila sam nalet ogromnog ponosa i najednom sam shvatila za{to

sam postala umetnik i za{to me je priroda oduvek toliko privla~ila.MARTIN: ...{to bi mi bilo drago, da je istina.D@ESIKA: Godinama sam imala taj tako redak utisak da su pejza`i i stene

ose}ajna bi}a koja poku{avaju da mi se obrate.MARTIN: I jesu. Govorili su ti: ’Idi i slikaj negde drugde’.

(AN\ELA ne mo`e da obuzda kikot.)dr

am

a18

6

D@ESIKA: Ti, Martine, ne razume{ kreativni proces i zbog toga si, iskrenore~eno, i sjebao sopstveni `ivot.

MARTIN: Zaista?D@ESIKA: Da, zaista. Svi mi – svi mi – posedujemo u sebi sr` kreativnosti koju

moramo da ispoljimo. Tek kada toj kreativnosti dopustimo da progovoriiz nas, mi se osetimo kao kompletna, ostvarena bi}a.

MARTIN: Tvoja kreativnost, D`esika, govori iz tebe, ali te niko ne slu{a.D@ESIKA: Tako si cini~an, Martine. Goreo si od `elje da napi{e{ roman, a to…MARTIN: Niko nikada ne bi uspeo da osmisli kraj moje kratke pri~e, a ona je

imala samo pet strana.D@ESIKA: (KOLU.) Mislim da je divno {to smo otkrili da smo svi istinski vezani

za ovu zemlju. Ne shvatam za{to si neraspolo`en.

(KOL ne reaguje.)

MARTIN: D`esika, ti ima{ plave o~i i plavu kosu. Li~i{ na Aborid`ina otprilikekoliko i Arnold [varceneger!

SARA: Za{to te to toliko pla{i, Martine?MARTIN: Ne pla{i me. Jednostavno nije istina.D@ESIKA: Da jeste, ja bih bila ponosna.GREJS: On je rasista, kao i njegov otac.MARTIN: Nisam, a nije ni tata.GREJS: Ne mnogo. Monika je bila re{ena da se uda za onog divnog mladi}a,

Grka – kako se ono zva{e, Mon?MONIKA: (Od pomenutog doga|aja, ponovo joj naviru suze.) Spiros.GREJS: Divan momak. Monika i on su bili do u{iju zaljubljeni jedno u drugo.D@ESIKA: Spiros Spirokakadakis.AN\ELA: [ta se dogodilo, teto, sa Mon?GREJS: Kol se tako ru`no poneo prema njemu. AN\ELA: [ta je rekao?MONIKA: ’Da li Vi imate australijsko dr`avljanstvo?’GREJS: ’Ako nemate, ne vra}ajte se dok ga ne steknete.’AN\ELA: ([okirana.) Deko!

(KOL ne reaguje.)

GREJS: I zna{ {ta se dogodilo, An|ela? Spiros je potom otvorio najve}u fabrikuvo}nih sokova u zemlji.

MONIKA: ^isti nektar.GREJS: Kupio je ku}u u op{tini Point Pajper za…MONIKA: Sedam miliona i dvesta hiljada. Pre tri godine.GREJS: Netrpeljivost prema do{ljacima, netrpeljivost prema Aborid`inima,

netrpeljivost prema svakom ko ne pripada petoj generacijiAustralijanaca, kao on... d

ra

ma

187

AN\ELA: To je zaista tu`no, deko.GREJS: Matori, zadrti jarac.AN\ELA: Australijska multikulturalna politika je po`njela ogroman uspeh, deko.

^itav svet na nas gleda kao na primer me|uetni~ke harmonije. Drugezemlje {alju ovamo svoje predstavnike da bi prou~ili kako nam je topo{lo za rukom.

MARTIN: Totalna apatija.GREJS: Nemoj da na njih tro{i{ re~i, An|ela.D@ESIKA: Iskreno re~eno, da je ova zemlja i dalje puna ljudi kakav je na{ otac,

ja bih sada bila negde drugde.MARTIN: D`esika, ovo je njegov ro|endan.D@ESIKA: Odlu~ila sam da je krajnje vreme da i o tome ne{to ka`em. Svake

godine, mi se okupljamo, gotovo religiozno, za ritualnu proslavu o~evogro|endana, dok majci, koja je podnela ogroman deo tereta oko na{egvaspitanja, po{aljemo samo ~estitku ili je pozovemo telefonom.

GREJS: Ako imam sre}e.SARA: Ja sam samo snaja i zato sam dosad }utala, ali mi je drago da je to neko

najzad pokrenuo, jer me to mu~i ve} godinama. Zapravo, ~inilo mi se daje to simboli~an dokaz o tome kako stoje stvari u porodici D`ad.

MONIKA: Ta~no. Za{to bismo se okupljali svake godine i ljubili mu stope.MARTIN: Nisam primetio da je danas bilo ba{ mnogo tog lizanja ko`e.SARA: Mislim jednostavno da bi idu}e godine trebalo da do|e red na Grejs.GREJS: Ne, ja to ne `elim. Znate kako bi on reagovao.SARA: Iskreno re~eno, ba{ me briga kako }e reagovati.GREJS: Ne krivim te. Samo kad se setim kako je poku{ao da te se otarasi.SARA: Hajde da ne ulazimo u to.AN\ELA: [ta je uradio, mama?SARA: Da ka`em da je samo proizveo suprotan efekat. Samo me je podstakao

da budem jo{ odlu~nija u nameri da se udam za tvog oca.MARTIN: Kakav radostan dan.AN\ELA: [ta je uradio?SARA: Pozvao me je na stranu, dok je tvoj otac igrao kriket ili fudbal ili ne{to

sli~no, da bi mi rekao kako treba da prestanem da nosim pantalone – ilida na|em nekoga ko ima muda da mi to zabrani.

(MARTIN zuri u oca, koji ne progovara.)

[to se mene ti~e, slede}e godine slavimo Grejsin ro|endan ili proslaveuop{te ne}e biti.

(Zavladala je ti{ina. Svi gledaju u KOLA.)

KOL: Nema problema. Ovo je ionako moj poslednji ro|endan.dr

am

a18

8

AN\ELINA SOBA

Pojavljuje se [EKSPIR. Ulazi AN\ELA.

AN\ELA: Jeste li svesni da ste Vi verovatno najslavnija li~nost u svetskojistoriji?

[EKSPIR: (Zuri u nju.) Ali {ta je sa Bomonom i Fle~erom?AN\ELA: Niko danas nije ni ~uo za njih.[EKSPIR: Ali op{te mi{ljenje be{e da je stil njihov koncizniji i da bolje efekte

posti`u nego ja. Oni bejahu plemi}i.AN\ELA: Nestali. Isparili.[EKSPIR: Tvoje re~i me zapanjuju. Kroz ~itavu svetsku istoriju, ja utisak

ostavljao sam takav?

(AN\ELA klimne glavom.)

Polo`io sam ovo ovde pero pre nego {to napunio sam pedesetu,piskaranje ne ubira{e vi{e ni profit ni hvalu. Provedoh tako poslednjegodine ophrvan najdubljom melanholijom, misle}i da `iveo sam uzalud.

AN\ELA: Sve se to isplatilo.

(AN\ELA mu dodaje jedan tom njegovih sabranih dela. [EKSPIR gazapanjeno razgleda i postepeno po~inje da drhti. Iza [EKSPIROVIHle|a pojavljuje se SVEJN, sa pi{toljem u ruci.)

Ne diraj ga!SVEJN: On je u svakom slu~aju mrtav ~ovek.

U^IONICA ZA VE@BE

SVEJNOVA grupa studenata je na okupu. SVEJN prezrivo stavlja[EKSPIROVA sabrana dela na pod.

SVEJN: Pre dvadeset, ~ak pre deset godina, vi biste ovde prou~avali literaturu,sa velikim L. Na osnovu nekih misterioznih kriterijuma, dr`ali biste dase pred vama nalazi kanon najzna~ajnijih dela iz svetske Literature.Autori tih knjiga bi gotovo po pravilu bili mrtvi, evropski pisci, beleputi. Doajen svih njih bi, naravno, bio Viljem [ekspir. Vama bi bilore~eno da ta velika literatura sadr`i ’ve~ne istine’ o ’ljudskoj prirodi’ sakojima vi treba da se upoznate.

(Ti{ina. SVEJN i{~ekuje minut-dva.)

U redu. Vratili smo se dvadeset godina unazad i ~itamo Prusta. On opisujekako je porodica Svan, kad god bi je posetila neka uticajna li~nost, ili akobi joj uputila poziv za posetu ili samo neku prijateljsku re~, to udarala navelika zvona. Mi bismo rekli da je ta `elja za usponom u dru{tvu deo d

ra

ma

189

’ljudske prirode’ kao i da, priklanjaju}i se pi{~evom ironi~nom tonuneodobravanja, tu sklonost treba suzbijati. Na{ zadatak da razvijamo li~nuetiku u duhu liberalnog humanizma bi uznapredovao jedan korak.Na`alost, taj zadatak je u osnovi nepo{ten i la`no formulisan.

STIV: U kom smislu?SVEJN: U smislu pretpostavke da ’literatura’ zaista prenosi duboka i univerzalna

saznanja vezana za ’ljudsku prirodu’.MELISA: @elja za usponom u dru{tvu je svakako deo ljudske prirode.SVEJN: U nekim sredinama najglasniji ljudi vode glavnu re~, ali postoje mnoga

dru{tva, kao {to su na primer Hopi Indijanci, kojima je dru{tveni usponpotpuno nepoznata pojava. Sve {to jedan tekst u krajnjoj liniji sadr`i suideologije koje je odre|eno dru{tvo upotrebilo da bi izgradilo sopstvenudru{tvenu ’realnost’.

AN\ELA: [ekspirove ’spoznaje’ o ljudima su zaista samo ideologija?SVEJN: Zaodenute u inventivne metafore i briljantnu retoriku – da. To je

patrijarhalna ideologija.AN\ELA: Onda, za{to je on najslavnija li~nost u istoriji na{e planete?SVEJN: Za{to je Madona toliko dugo zauzimala drugo mesto na listi

popularnosti? Madona je iskoristila metafore i govor tela kako bi nasubedila da je ona najseksepilnija `iva osoba, [ekspir koristi metafore ijezik da bi nas ubedio kako je on najmudrija osoba koja se ikada rodila.Neko unutarnje ose}anje mi govori da bi mi no} provedena u krevetu saMadonom otkrila ono {to mi je no} provedena u krevetu sa [ekspirom~esto pokazala. Zagrebi po povr{ini i vide}e{ da se ispod toga ne de{avabogzna {ta.

AN\ELA: Nisam sigurna da se sa tim mogu slo`iti, dr Svejn.SVEJN: Hajde da svi ponesemo [ekspira u krevet, pa da vidimo da li }emo

uznapredovati u diskusiji, ho}ete? I hvala vam svima na tako `ivomu~e{}u u diskusiji i na brojnim pitanjima.

IZVAN U^IONICE

MELISA: Rekla sam ti da ne treba da izaberemo taj predmet, An|ela.AN\ELA: Po~inje da mi biva interesantan.MELISA: [ali{ se. Poku{a}u da se prebacim u grupu profesora Mi~ama. On

barem i dalje predaje literaturu, ne ovu groznu ’teoriju’.STIV: Mi~ama zovu ’crna rupa’. Pri|e{ li mu isuvi{e blizu, vreme se zaustavlja.MELISA: Sve bi bilo bolje od ovog Svejna.

(MELISA kraji~kom oka ugleda nekoga.)

D`ulijane! (Obra}a se An|eli i Stivu.) Vidimo se kasnije.

(Brzo se udaljava, u poteri za svojim ciljem.)dr

am

a19

0

AN\ELA: Nisam sigurna da se sla`em sa svime {to je rekao, ali mislim da jepredmet veoma stimulativan.

STIV: Stvarno?

(STIV deluje poti{teno.)

AN\ELA: [ta ti je?STIV: Mu~im se da razumem makar i pola od onoga {to je izgovorio. Da li to za

tebe zaista ima smisla? Kako mogu re~i da nas ’iskonstrui{u’?AN\ELA: To je samo lep na~in da se ka`e da mi zapravo nemamo nijednu

istinski originalnu misao. ^ak i misli za koje verujemo da odra`avajuna{e sopstvene ideje su zapravo misli nekog drugog.

STIV: Je l’ to sve {to on ho}e da ka`e?AN\ELA: (Klima glavom.) A zato {to mislimo da su to na{e sopstvene misli,

gotovo ih nikada ne preispitujemo.STIV: Ne bi trebalo da sam ovde.AN\ELA: Gde?STIV: Na univerzitetu. Dvaput sam polagao prijemni, pa ~ak sam se i tad

provukao samo za jedan poen.AN\ELA: Slu{aj, to…STIV: Mi oboje slu{amo Svejna – meni se zamuti mozak, a tvoj briljantno

funkcioni{e.AN\ELA: Ne ba{ sasvim.STIV: Da li bi htela…AN\ELA: [ta to?STIV: Voli{ li filmove?AN\ELA: Ne ba{ sve.STIV: Ho}e{ da neki pogledamo zajedno?AN\ELA: Koji, na primer?STIV: Bilo {ta {to se tebi dopada. Meni je svejedno, kad je re~ o `enskim

filmovima.AN\ELA: ’@enskim’ filmovima?STIV: Gde ima plakanja i tako to. Prili~no mi se svi|aju.AN\ELA: Stiv…STIV: Lo{e sam se izrazio? Zvu~i seksisti~ki?AN\ELA: Sigurno da ne postoje ’`enski’ i ’mu{ki’ filmovi. To su samo filmovi.STIV: Pro~itao sam to u novinama. Za jedan je pisalo da je pravi ’`enski film’.AN\ELA: Upravo o tome je govorio dr Svejn. Patrijarhalno dru{tvo bi `elelo da

poverujemo kako se mu{karci i `ene u osnovi razlikuju, ali to ne zna~ida ba{ uvek, kad tako ne{to pro~itamo, treba u to i da poverujemo.

STIV: Okej. Hajde onda da pogledamo ovaj novi film @an-Klod van Dama.AN\ELA: Taman posla!STIV: Zato {to je to ’mu{ki’ film? d

ra

ma

191

AN\ELA: Zato {to seksizam i nasilje predstavlja kao prirodne oblike pona{anja ikao neminovnost.

STIV: Dobro, onda, ti izaberi neki film.AN\ELA: Ako }emo i}i zajedno, treba zajedno i da izaberemo.STIV: Zna~i, to ne mo`e da bude `enski film, a ne mo`e da bude ni mu{ki film?

Pa, {ta onda, do |avola, da izaberemo?AN\ELA: Postoje filmovi koji `ene predstavljaju kao inteligentna…STIV: (Klima glavom.) Sposobna, hrabra, smirena, istrajna, inventivna, herojska,

fantasti~na …AN\ELA: Ti si pre za seksisti~ki status quo?STIV: Nisam! Shvati, ja ne `elim da vre|am `ene, ne `elim da budem

nepravedan prema njima, ne `elim da se prema `enama pona{ampokroviteljski, da ih iskori{}avam ili da ih sputavam, ali ~im otvorimusta ti svaki put reaguje{ kao da sam u~inio svih tih pet stvari zajedno!@elim samo da znam kako da se pona{am, jer bih jednog dana `eleo,verovala ti to ili ne, `eleo bih da `ivim sa nekom `enom, mo`da ~ak –hvata vazduh – da se nekom `enom i o`enim. Ho}e{ li da po|e{ samnom u bioskop ili ne}e{? I ovo nije implicitna ponuda braka ili signalda nameravam da te silujem na sastanku.

AN\ELA: Za{to me poziva{?STIV: (Vrpolji se.) Jer nemam kog drugog.AN\ELA: Ozbiljno te pitam.STIV: Zato {to sam pomislio da }e{ mo`da re}i ’da’.AN\ELA: Za{to nisi pozvao Melisu?STIV: Misli{ li da bi pristala?

(AN\ELI nije zabavno.)

Ti si vi{e moj tip.AN\ELA: Zbog ~ega?STIV: Suprotnosti se privla~e. Inteligentna si.AN\ELA: Pa i Melisa je. Dobila je vi{e poena na prijemnom od mene.STIV: Ima{ li njen broj telefona?

(AN\ELI je jo{ manje zabavno.)

Za{to poku{ava{ da me gurne{ u Melisino naru~je? Svaki put kad jeugledam, oko nje se tiska pola tuceta mu{karaca koji svi deluju kao dasu proizvod genetskog in`enjeringa.

AN\ELA: Zna~i, poziva{ me zato {to ti je ona nedosti`na?STIV: Slu{aj, ho}e{ li da po|e{ u bioskop ili ne}e{?AN\ELA: Razmisli}u.

(STIV slegne ramenima i ode. AN\ELA se okrene u nameri da gapozove da se vrati, ali se on ve} izgubio. Njoj je `ao.)d

ra

ma

192

AN\ELINA KUHINJA – POLA SATA KASNIJE

AN\ELA ulazi u ku}u, jezivo raspolo`ena.

MARTIN: An|ela, ho}e{ li, molim te, da isprazni{ ma{inu za pranje sudova.AN\ELA: Uradi sam!MARTIN: Spremam ve~eru za tebe i tvoju majku!AN\ELA: Imam u`asno mnogo posla za fakultet, poha|am predmet koji se zove

Teorija knji`evnosti i koji je izuzetno zahtevan, ali naravno, isprazni}uma{inu za pranje sudova, izne}u |ubre, opra}u kupatilo. [ta je kogabriga ako ne polo`im?

MARTIN: (Umorno) Idi da u~i{. Uradi}u sam.AN\ELA: I reci mami da mi ne ulazi u sobu sa pri~om o ’Agoniji zaposlene

`ene, epizoda dve hiljade i deseta’. Imam posla!

(Ona odjuri. MARTIN zuri za njom. Ulazi SARA.)

SARA: Je l’ se vratila An|ela?MARTIN: Jeste.SARA: Idem gore da je pozdravim.MARTIN: Ja ne bih, da sam na tvom mestu.SARA: Za{to?MARTIN: Na{a }erka trenutno nije raspolo`ena za dru`enje sa roditeljima. Kako

je bilo na sastanku upravnog odbora?SARA: Uvek isto. Sedim tamo i zapanjeno slu{am kako se moje odba~ene ideje

vra}aju kao laste u Kapistrano, ali iz tu|ih usta, i bivaju prihva}ene bez ijedne jedine primedbe.

(Ona ka{ikom proba jelo koje priprema MARTIN i poku{ava da prikrijerazo~aranje.)

Mogli smo da naru~imo ne{to iz restorana. Nisi morao da kuva{.MARTIN: Sve vi{e u`ivam u ovome. Ispunjava mi vreme. Dodu{e, jo{ nisam

dostigao Pola Bokuza, je l’?SARA: Iskreno re~eno – napreduje{.

(Ona se nasme{i i toplo ga poljubi u obraz.)

I u krevetu si oduvek bio fenomenalan.MARTIN: (Klima glavom.) Ne mo`e svako da namesti krevet za manje od dva

minuta.SARA: (Pokazuje navi{e.) Siguran si da ona ne bi `elela…MARTIN: Ne pribli`avaj se. Veruj mi. Ne pribli`avaj se.

(MARTIN pokretom ruke pravi krst kojim odagnava zle duhove iz}erkine sobe, na spratu.) d

ra

ma

193

U^IONICA ZA VE@BE

AN\ELA se sprema da brani svoj rad o [EKSPIRU.

AN\ELA: Moram da ka`em da sam ovaj rad po~ela da pi{em sa punoskepticizma. Zbog toga sam se opredelila za onaj [ekspirov komad ukom sam se setila da postoji jedan naro~ito uverljiv i elokventan `enskilik, koji izra`ava duh na{ih rasprava. Bila sam potpuno ube|ena da }eovaj komad nepobitno dokazati kako optu`ba da je [ekspir pisao saideolo{kog stanovi{ta i iz perspektive patrijarhata, nije ta~na. Komad sezove Kako vam drago, a lik o kom govorim je Rozalinda.

(AN\ELA baca pogled na svoj rad i nakon toga, samo povremenospu{ta pogled na papir.)

Rozalinda be`i od ujaka i odlazi u Ardensku {umu, preru{ena umu{karca kako bi se za{titila. To joj dopu{ta da svog udvara~a, Orlanda,ispita zadirkuju}i ga tako {to ga, onako preru{ena u mu{karca,upozorava na sve navodne lakomislenosti `enskog pola. @ene, ka`e muona, ’~esto menjaju izgled, ponosne su, kapriciozne, sklonepodra`avanju, plitke, nepostojane, pla~ljive, stalno se smejulje, ~as gavole – ~as ga mrze, ~as pla~u zbog njega – ~as ga pljuju’. Uzbudila samse dok sam to ~itala jer je Rozalinda od Orlanda svakako o~ekivala da sene slo`i s njom, ali ne, kada je Orlando sa odobravanjem reagovao naovaj spisak osobina, Rozalinda na sebe uzima osobine upravo takve`ene. Ona kuka, ona uzdi{e, ona postaje paranoi~na i optu`uje ga da }epobe}i sa nekom drugom `enom, usplahiri se kada on ne do|e na vreme,onesvesti se kada ~uje da je ranjen, i toliko o~ajni~ki `eli da se uda dasama organizuje ven~anje, a Orlandu ka`e: ’Tebi dajem se ja, jer ja samtvoja ’. Patrijarhalna ideologija je oblikovala likove, vrednosti i samustrukturu ovog komada. Bolju ilustraciju dr Svejnove tvrdnje daliteratura ima u biti ideolo{ki karakter je, rekla bih, nemogu}e na}i.

STIV: Stani, An|ela.AN\ELA: Jesi li pro~itao komad, Stiv?STIV: Jesam.AN\ELA: Da li je bilo {ta od ovoga {to sam rekla neta~no?STIV: Ne, ali zna{, ~ovek je to pisao pre ~et’r’sto godina, a…AN\ELA: Bio je uhva}en u klopku tada{njih vrednosti, ili misli{ da je mudro i

ironi~no ismevao vrednosne kriterijume onog doba?STIV: Verovatno.AN\ELA: U jednom momentu, Rozalinda se izvinjava svojoj prijateljici Seliji {to

ju je prekinula, ali ka`e da nije mogla da se suzdr`i jer je ona `ena, a`ene nisu u stanju da za sebe zadr`e nijednu misao koja im padne napamet. [ekspir nije uhva}en u klopku niti je ironi~no nastrojen premapatrijarhalnoj ideologiji; on je bezrezervni sau~esnik, i u stvari jedan odglavnih producenata te ideologije.

MELISA: Gde ti je smisao za humor, An|ela? [ekspir se samo zabavlja.dr

am

a19

4

AN\ELA: Ah, da, feministkinja bez smisla za humor. Na ~iji ra~un se onzabavlja, Melisa?

MELISA: Nemoj da se toliko pali{. Dana{nja literatura pi{e samo o tome kakvesu bitange mu{karci, pa }emo izravnati ra~une.

AN\ELA: Ako ti, Melisa, misli{ da je patrijarhat izgubio vlast samo zato {to jenekolicina pisaca `enskog roda kona~no po~ela da ga kritikuje, grdno sevara{.

SVEJN: Uop{teno govore}i, patrijarhat do~ekuje sa odobravanjem tu vrstukritike, jer to stvara utisak da se ne{to menja, dok u stvari mu{karci idalje dr`e gotovo apsolutni monopol na istinsku vlast.

(AN\ELA upu}uje SVEJNU pogled zahvalnosti.)

Hvala Vam na ovoj tako stimulativnoj i o{troumnoj odbrani. Da li bistevi, Melisa, mogli da nam ukratko ne{to ka`ete o svom radu?

MELISA: Ja sam uzela Ukro}enu goropad, jer sam mislila da je to pravo delo zaanalizu ideologije, ali moram priznati da sam na{la vrlo malo ili nimaloonoga {to sam tra`ila.

AN\ELA: Melisa? Ti mora da se {ali{. A {ta je sa odnosom izme|u Petru~ija iKejt?

MELISA: Mislim da je jedan od najseksepilnijih koje sam ikada pro~itala.

(AN\ELA zanemi od besa i neverice.)

AN\ELA: Melisa, Petru~io sklapa pogodbu sa Kejtinim ocem da se njome o`enizbog novca…

MELISA: An|ela…AN\ELA: Petru~io objavljuje da }e ven~anje biti u nedelju, na {ta Kejt s pravom

ka`e: ’Pre }u te videti kako visi{’, nakon ~ega saznajemo da se Kejtpojavila u nedelju i poslu{no ~ekala da se pojavi Petru~io. Kad je onkona~no stigao, odeven u odvratno odelo, odvla~i je pre po~etkasvadbenog ru~ka, mu~i je gla|u, ne da joj da spava i kada ona, usleddugotrajnog psiholo{kog zlostavljanja, kona~no pukne…

MELISA: An|ela…AN\ELA: Ona prisutnim `enama ka`e…

(AN\ELA uzima svoj primerak teksta i lista ga do o~igledno bri`ljivoobele`enog monologa.)

’Tvoj mu` je tvoj gospodar, `ivot tvoj,Tvoj ~uvar, glavar tvoj i vladalac,Za tvoje on se izdr`avanjeI za te brine, kinji svoje teloU napornome radu na kopnuI na moru, i no}u bdi u buri,A danju u studeni – dokle tiU miru le`i{ u toplini doma d

ra

ma

195

I bez brige – a on ne zahtevaOd tebe drugu naplatuDo ljubav, mio pogled i smernuPoslu{nost. Ta je plata premalaZa toliki dug.’1

MELISA: Je l’ ti brani{ ovaj rad ili ja?SVEJN: Kako ti to tuma~i{, Melisa?MELISA: Ja mislim da je nesporno da Kejt ima `iv duh, ali je svakako i potpuno

razma`ena.AN\ELA: Ooo, moj Bo`e!MELISA: An|ela!SVEJN: Pusti je, An|ela, da ka`e {ta ima.

(AN\ELA se sva pu{i.)

MELISA: Po meni, Kejt je vrlo razma`ena i samovoljna, a njena nesumnjivainteligencija nije imala drugi ventil do da poni`ava druge. Petru~io jedovoljno mudar i dovoljno odlu~an da je natera da sama igra sopstvenuigru. On se pretvara kako ima goru narav od nje da bi joj pokazao kolikodrugi pate kada se neko prema njima pona{a na taj na~in. On je navodida po prvi put u `ivotu po~ne da saose}a sa drugim ljudima.Zahvaljuju}i njemu, ona se od goropadi pretvara u ljudsko bi}esposobno da normalno funkcioni{e.

AN\ELA: Dakle, super pametan mu{karac trijumfuje nad osrednje pametnom`enom, nakon ~ega ga ona progla{ava svojim Gospodarem i U~iteljem, iprirodni patrijarhalni red je ponovo uspostavljen. Sjajno.

MELISA: Taj govor na kraju komada je ~ista forma.AN\ELA: To je besramno puzanje.MELISA: Kladim se da bi Petru~io, ako bi poku{ao ne{to da izvede samo dve

nedelje po zavr{etku komada, dobio upravo ono {to zaslu`uje.AN\ELA: Otkud ti ta pretpostavka?MELISA: Jednostavno imam takav ose}aj.STIV: I ja.AN\ELA: Ti bi. (Obra}a se MELISI.) Za{to bi Kejt oti{la da se uda za nekoga

ko se prema njoj pona{ao kao skot?MELISA: Jer instinktivno zna da je on jedina osoba koja je u stanju da je ukroti.AN\ELA: @enama bodrog duha je potreban ma~o mu{karac da bi ih kontrolisao?MELISA: Mo`da jeste.AN\ELA: Bo`e, pa to sve govori!MELISA: @ao mi je, ali meni se dopao, privukao me je, a verovatno bih se i

udala za nekog ko li~i na Petru~ija. Ja sam o~igledno beznade`na `rtvapatrijarhalnog oblika `enske psihologije. @ao mi je. Ubijte me.

dr

am

a19

6

1 Ukro}ena goropad. Adaptiran prevod dr Milana Bogdanovi}a.

SVEJN: Cilj ovog predmeta, Melisa, jeste da vam omogu}i da identifikujeteideologije koje vas sputavaju.

MELISA: Ja sam o~igledno uhva}ena u zamku i rado prihvatam vladaju}uideologiju. Mo`ete me zvati ’devojka ispranog mozga’.

(MELISA netremice gleda u SVEJNA i AN\ELU, a zatim napu{tau~ionicu.)

POSLE VE@BE

AN\ELA jo{ uvek kipti od besa.

STIV: Zdravo.AN\ELA: Zdravo.STIV: Slu{aj, imala si nekoliko dobrih momenata, ali mislim da se to mo`e re}i

i za Melisu.AN\ELA: Izvini, ali mislim da sam ja bila u pravu.STIV: Lepo. Pretpostavljam da film ne dolazi u obzir?AN\ELA: Stive, mislim da ovaj predmet ima ne{to va`no da nam saop{ti. Da li si

zaista mislio da Ukro}ena goropad nije seksisti~ki intonirana?STIV: Da. Goropad je bez sumnje seksisti~ka. Mu`evi kao gospodari i u~itelji –

to je definitivno uvredljivo sa stanovi{ta modernog ukusa.AN\ELA: I to te ne uznemirava?STIV: Zar zaista misli{ da }e mu{karci pohrliti sa predstave Ukro}ene goropadi

vi~u}i ’Nazad u kuhinju, ku~ko!’ Feministi~ka ideologija je potuklaBarda do nogu. Gde god se osvrnem ugledam seksualno potla~ene,namrgo|ene mlade `ene, li{ene smisla za humor, koje je ideologijaiskonstruisala. Ne}e ~ak da prihvate ni poziv u bioskop.

AN\ELA: Previ{e sam zauzeta.STIV: Da li to zna~i ne, ne u ovom trenutku, ili ne, gubi mi se s o~iju zauvek?AN\ELA: Zna~i da sam trenutno zauzeta.STIV: Nikako mi nije jasno kako to da se bebe izgleda jo{ uvek ra|aju? To

o~igledno ne}e jo{ dugo potrajati.AN\ELA: Pozovi Melisu i pona{aj se kao Petru~io. Ima}e{ beba kol’ko ho}e{.

(AN\ELA se okrene i ljutito ode.)

SVEJNOV KABINET

AN\ELA je sama sa SVEJNOM.

AN\ELA: Treba samo malo pa`ljivije pogledati tekstove da bi ~ovek shvatiokoliko je [ekspir konzervativan i patrijarhalan. Za{to ljudi odbijaju da topriznaju? d

ra

ma

197

SVEJN: Oko [ekspira je stvorena ogromna industrija vredna nekoliko milijardidolara, An|ela.

AN\ELA: Za{to ba{ on? Bilo je daleko boljih i znatno radikalnijih pisaca u tovreme, kao na primer Marlou ili Vebster ili Midlton.

SVEJN: Ako patrijarhat po`eli da jednog pisca pretvori u profitabilnu industriju,poslednje {to mu je potrebno je neko radikalan. [ekspirova velika vrlinaje to {to je toliko konzervativan. ’Uzurpatori’ uvek dobijaju ono {tozaslu`uju, ’legitimna’ vlast trijumfuje, i patrijarhalna hijerarhija ostajenetaknuta.

AN\ELA: To je depresivno.SVEJN: Veoma. Upozorio sam vas da bi ovaj predmet mogao da donese neka

neugodna saznanja.AN\ELA: Ne, doneo je prosve}enje. Veoma mi je drago {to sam ga izabrala.SVEJN: Tvoje ocene su odraz tvog entuzijazma. Veoma ti dobro ide.AN\ELA: Hvala.SVEJN: Hvala tebi. To je divno ose}anje kada vidi{ kako tako bistri studenti

po~nu da preispituju serviranu im mudrost i krenu da misle sopstvenomglavom.

AN\ELA: Jednostavno ne mogu da verujem da Melisa stvarno misli to {to ka`e.Nekada smo bile dobre drugarice.

SVEJN: Da, ona me zabrinjava. Njene ocene na`alost odra`avaju nedostatakintelektualne pronicljivosti.

AN\ELA: Ne ide joj valjda…?SVEJN: Ide joj veoma lo{e.AN\ELA: @ao mi je {to to ~ujem. Mislim da njen problem delimi~no le`i u tome

{to ona izgleda sebe jo{ uvek sagledava na osnovu stepena privla~nostiza mu{karce.

SVEJN: Tu`no.AN\ELA: U izvesnom smislu, Stiv mi je bli`i.SVEJN: Za{to?AN\ELA: Zato {to je mu{karac.SVEJN: To {to mi biolo{ki pripadamo mu{kom rodu ne zna~i da treba da

prihvatimo represivne kulturolo{ke odrednice te uloge.AN\ELA: Naravno da ne.SVEJN: Ima{ li predstavu {ta bi volela da uzme{ kao temu za zavr{ni esej?AN\ELA: Ne, lupam glavu ali, ne, za sada mi ni{ta ne pada na pamet. Zato sam

u stvari i do{la. Da vidim ako biste mogli da mi uka`ete na mogu}epravce istra`ivanja.

SVEJN: Rado }u ti ukazati na neke od mogu}nosti, pod uslovom da razume{ dasu to samo predlozi.

AN\ELA: Naravno.dr

am

a19

8

SVEJN: Pro{le godine, jedna od mojih najboljih studentkinja je analiziralaideologije kojima se ~lanovi njene porodice rukovode u svompona{anju.

(AN\ELA pogleda u SVEJNA s interesovanjem.)

AN\ELA: Zanimljivo.SVEJN: Otkrila je da svaki ~lan porodice ima sopstveno vi|enje pro{losti,

potpuno razli~ito od ostalih ~lanova porodice.AN\ELA: Ho}ete da ka`ete da svako od nas tuma~i pro{lost u duhu sopstvenih

ideolo{kih interesa?SVEJN: Ta~no. Misli{ li da bi tvoja porodica bila pogodno tle za jednu takvu

vrstu istra`ivanja?AN\ELA: Mislim da bi se pokazala – izuzetno zahvalnom.SVEJN: Ovo je samo predlog.AN\ELA: Ne, ne, divno.SVEJN: Nemoj se ose}ati primoranom…AN\ELA: Ne, ideja je super. Dr Svejn…SVEJN: Molim te, zovi me Grant.AN\ELA: Samo sam htela da ka`em…SVEJN: Nastavi.AN\ELA: Sad sam se zbunila.SVEJN: Nastavi.AN\ELA: Kada se u va{em `ivotu dogodi ne{to izuzetno va`no, onda bi trebalo

da se zahvalite osobi koja vam je pomogla – oprostite – toliko je te{ko usvetu kao {to je na{…

SVEJN: [ta?AN\ELA: Re}i jednostavne stvari kao {to je ’hvala’.SVEJN: Nema na ~emu, ja samo radim svoj posao.AN\ELA: Moja majka je oduvek bila zagri`ena feministkinja i ja sam oduvek

verovala da razumem ono o ~emu govori, ali tek kad sam sela i sve`im,kriti~kim okom se udubila u [ekspira, shvatila sam koliko na{im bi}emmanipuli{u i upravljaju ideologije ~ijeg prisustva jedva da smo i svesni.

SVEJN: Drago mi je.AN\ELA: Ja vama verovatno delujem kao izrazito kontrolisana i hladna

osoba…SVEJN: Ni najmanje…AN\ELA: …ali ja sam veoma ose}ajna, i najednom mi se u~inilo kao da mi se

ispred o~iju raspr{ila koprena i obuzela me je duboka zahvalnost zbogonoga {to ste u~inili.

SVEJN: To mi je posao.AN\ELA: Znam da ste verovatno u pravu i da ~ovek nikada nije u stanju da se

potpuno oslobodi ideologije, ali uprkos tome ose}am se tako sre}nom dr

am

a19

9

{to mogu da izaberem da se odreknem narcisoidne opsednutostisopstvenom li~no{}u, koju zagovara liberalni humanizam, i da vam se,sa punom sve{}u o sopstvenom izboru, pridru`im u izgradnjifeministi~kog, multikulturalnog modela u duhu konstruktivizma.

SVEJN: Veoma mi je drago.AN\ELA: Divno je do}i u kontakt sa nekim ko se istinski i bez zlih namera brine

o interesima `ena i drugih eksploatisanih manjina. SVEJN: Hvala.AN\ELA: Zaista to mislim.SVEJN: Hvala ti, ali to je, u izvesnom smislu, samo sebi~nost u drugoj formi.AN\ELA: Kako to mislite?SVEJN: Kao ve}ina nas koji smo makar donekle humana ljudska bi}a, i ja sam u

stanju da osetim patnju drugih ljudi, a poma`u}i im da je makardelimi~no olak{aju ja, u stvari, olak{avam sopstveni bol.

AN\ELA: Otkud to da toliko drugih mu{karaca bele puti, onih koji pripadajusrednjoj klasi, izgleda ne ose}aju patnje manjina kao vi?

SVEJN: Moram priznati, to jeste misterija.AN\ELA: Previ{e ste skromni, Grant.SVEJN: Nisam.AN\ELA: Jeste.SVEJN: Nisam.AN\ELA: Svet je jo{ uvek pun Petru~ija.SVEJN: Svakako sve manje i manje.AN\ELA: Ne verujem. Ima ih gde god da se okrene{.SVEJN: Kako je to tu`no.AN\ELA: Znam da ovo ne bi trebalo da Vam ka`em, ali kada bi Petru~io no}as

u{ao u moju sobu, ja bih ga pljunula, ali kada bi u{ao neko kao vi – o,bo`e, sad sam preterala…

SVEJN: Ne, molim te…AN\ELA: Nisam tako mislila. Samo sam htela da ka`em…SVEJN: Naravno, potpuno te razumem.AN\ELA: Ali, zaista, nisam `elela da…SVEJN: Naravno da nisi.AN\ELA: Sad sam se potpuno spetljala. Znam da ste vi o`enjeni i znam da je to

sigurno zazvu~alo kao da… ali nije… zaista nije.SVEJN: Samo si izra`avala sopstvena ose}anja. Nema u tome ni~eg lo{eg. Cilj

liberalnog humanizma i jeste da na{e pona{anje sputa unutar takosku~enih eti~kih granica da se retko usudimo da izrazimo svojaose}anja, a skoro nikada ih ne sprovedemo u delo.

(AN\ELA gleda u njega.)

AN\ELA: To je ta~no, zar ne?dr

am

a20

0

SVEJN: To je svrha ideologije.

(SVEJN joj prilazi bli`e.)

I ja gajim ista topla, veoma topla ose}anja prema tebi. Da li si ~italaFukoa?

AN\ELA: Nisam.SVEJN: Fuko je nezaobilazna literatura u ovoj oblasti. On je utvrdio da liberalni

humanizam poku{ava da potpuno skrene pa`nju ~oveka sa onog {toRoland Bart naziva ’jouissance’ i ponovo je usmeri na zahteve poznogkapitalizma za visokom produktivno{}u i neutoljivim potro{a~kimmentalitetom.

AN\ELA: [ta u stvari zna~i ’jouissance’?SVEJN: Kao kod svih znakova, apsolutna saglasnost o zna~enju ne postoji, ali

pribli`an smisao bi, pretpostavljam, bio ’`ivotna radost’, ’radostjednostavno zato {to smo `ivi’, ’spontanost’, ’radost zbog slobodnograspolaganja… sopstvenim telom’.

(AN\ELA i SVEJN sada ve} stoje sasvim blizu. AN\ELA ustukne.)

AN\ELA: Fuko. Koju njegovu knjigu biste mi preporu~ili?SVEJN: An|ela, pretpostavljam da ti je jasno da mi se veoma dopada{.AN\ELA: I vi meni, ali…SVEJN: Ali?AN\ELA: Ali bilo kakva… veza izme|u…SVEJN: Zbog drugih profesora i studenata?

(AN\ELA klimne glavom.)

AN\ELA: Budi ~itav niz eti~kih dilema.SVEJN: ^itav niz eti~kih dilema koje propisuje liberalni humanizam.AN\ELA: Ah.SVEJN: Fuko sjajno obelodanjuje na koji se sve na~in primenjuju liberalno

humanisti~ka shvatanja o ’moralnoj odgovornosti’ da bi se spre~iloispoljavanje ’jouissance’, u svakoj strukturiranoj organizaciji,uklju~uju}i univerzitet.

AN\ELA: Ali vi… vi i va{a supruga… va{ odnos… pretpostavljam… nije li{en’jouissance’.

SVEJN: D`oana je prihvatila mesto na univerzitetu D`ejms Kuk.AN\ELA: U Kvinslendu?SVEJN: Kao vanredni profesor sociologije. Odli~no napreduje. Bolje nego ja.AN\ELA: Ah.SVEJN: Na {ta sam izuzetno ponosan, naravno. Trudimo se da se vi|amo {to

~e{}e. AN\ELA: Shvatam. d

ra

ma

201

SVEJN: Ali ’juissance’ je, neminovno, prili~no i{~ilela me|u nama.

(On se non{alantno, ali {uplje nasmeje.)

Voli{ li film?AN\ELA: Obo`avam.SVEJN: A afri~ku hranu?AN\ELA: Pa, nisam nikada…SVEJN: Sjajno. Kao seljan~ica bez i trunke afektacije. [ta radi{ ve~eras?AN\ELA: (U isku{enju) Volela bih, ali treba da napi{em veliki rad iz istorije.SVEJN: Ah.AN\ELA: Od pet hiljada re~i.SVEJN: U Valhali se daje Godzila protiv smoga zvanog Monstrum, koji je –

kako sam ~uo – izvanredno duhovita dekonstrukcija posleratne ameri~keinostrane politike.

AN\ELA: Mislim da bi bolje bilo da pi{em esej.SVEJN: A kada bude{ imala slobodnog prostora?AN\ELA: Rado.

(AN\ELA se nevoljno odvaja od njega.)

AN\ELINA SOBA

VILJEM [EKSPIR sedi i ~ita svoja sabrana dela. Ulazi AN\ELA i slu{a gasve dok ne postane svestan njenog prisustva.

[EKSPIR: ’Ostani sebi veran, pa }e tadNu`no izi}i, ba{ kô {to za danomDolazi no}, da ne}e{ neiskrenNi prema kome biti.’2

(On zadivljeno vrti glavom.)

Te{ko mi je da poverujem da sam to ja napisao.

(Spazi ne{to drugo.)

’Ni{ta nije ni dobro ni r|avo, nego ga na{e mi{ljenje ~ini takvim.’3

(Ponovo vrti glavom. Onda ugleda AN\ELU.)

AN\ELA: Okej. Jezik vam je izuzetan. Inventivan, muzikalan, odzvanja.[EKSPIR: Ali?

dr

am

a20

2

2 Hamlet. Monolog Polonija, I ~in, III scena. Preveo Velimir @ivojinovi}.3 Ibid. Hamletova replika, II ~in, II scena.

AN\ELA: (Uzima knjigu citata iz njegovih ruku i ~ita.) ’Plime kod ljudskihpoduze}a ima/Koja ~oveka uspehu ponese/Ako se nje u bujanjudo~epa;/A propusti li ovo, vodi}e ga `ivotni put kroz bedu i pli}ake.’4

[EKSPIR: (Klima glavom) Moj omiljeni.AN\ELA: @ivotno re{enje je predstavljeno kao da, u metafori~nom smislu, jedino

i uvek zavisi od sna`nih struja koje ve{t moreplovac mu{kog pola morada iskoristi u jednom jedinom, klju~nom trenutku, kako bi dosegaoprivilegovani termin ’sre}a’ u dihotomiji sre}a/poraz.

[EKSPIR: (Zbunjen) Je l’ to engleski govori{ ti?AN\ELA: Viljeme, izbor zna~ajne odluke ne treba izvr{iti samo jednom u

`ivotu…[EKSPIR: Da sam ostao u Stratfordu i da nikada ne postadoh glumac…AN\ELA: Svojoj `eni biste bili znatno bolji suprug i po{tedeli biste svet niza

komada u kojima su `ene svedene ili na obi~ne figure ili na `rtve.

([EKSPIR zuri u nju.)

[EKSPIR: Device Marijo! Tek {to mi otkri da istoriji najmilije stvorenje ja sam,a ve} ~ujem da uskoro posta}u njen najmra~niji lik. A za{to? Ne{tonedostaje mojim `enama?

AN\ELA: Eto, vidite kako ste izgovorili re~ `ene. Otprilike kao da ste hteli daka`ete ’{ta bi ne{to tako minorno kao {to su `ene moglo da bude uzrokmog pada?’ @ao mi je, Viljeme, ali stvari su se totalno izmenile. Te{ko jeto objasniti, ali va{i komadi se vi{e ne bave temama i realno{}u kakva jeova danas.

[EKSPIR: Ali ljudska priroda sigurno je ista?AN\ELA: Viljeme, vi niste zapravo pisali o ljudskoj prirodi. Pisali ste o

patrijarhalnim uverenjima o ljudskoj prirodi.[EKSPIR: Mora da se {ali{?AN\ELA: (Odmahuje glavom) Vode}i mislioci na{eg vremena su definitivno

utvrdili da nepromenljiva ’ljudska priroda’ ne postoji. Mi smobeskona~no savitljivi i glumimo razli~ite uloge koje su nam nametnuleintelektualne rasprave i ideologije kojima smo stalno izlo`eni.

[EKSPIR: Molim te, reci mi, na bazi koje ideologije je sebe izgradio dobridoktor Svejn?

AN\ELA: Kao i ja, dr Svejn se posvetio modelu feministi~kog multikulturalizma.[EKSPIR: Ideologiji, mislim, koja se zala`e protiv zloupotrebe tvog pola?AN\ELA: To je centralna propozicija.[EKSPIR: Otkud onda to da je istim zlim manirima dr Svejn tebe zavodio?AN\ELA: Ne, oprostite. To nije bilo zavo|enje, Viljeme. Bio je to poku{aj da se

prona|e ’jouissance’. [EKSPIR: Meni je taj njegov poku{aj da te namami u krevet delovao kao akt

prepredene sujete.

dr

am

a20

3

4 [ekspir, Julije Cezar, IV, 3; preveli Borivoje Nedi} i Velimir @ivojinovi}.

AN\ELA: Iskreno re~eno, Viljeme, ta va{a primedba savr{eno pokazuje za{tova{a dela nisu bezvremena. U budu}nosti, mu{karci i `ene }e otkrivati’jouissance’ u neeksploatatorskom duhu i uz obostrani pristanak.

([EKSPIR je posmatra, sa tra~kom sarkazma na licu.)

[EKSPIR: Zna~i li to da }e{ po}i u potragu za ’joussance’ u dru{tvu dobrog drSvejna?

AN\ELA: Verovatno. Samo bih volela da malo porazmislim.[EKSPIR: O ~emu, molim te? O njegovom izboru filmova? Godzila protiv

smoga zvanog Monstrum?AN\ELA: O emocionalnom pripadanju.[EKSPIR: Ali ’jouissance’ je, ~ini mi se, zadovoljstvo bez i najmanjeg

nagove{taja dosadnih veridbenih veza?AN\ELA: Ja se jo{ nisam potpuno oslobodila vladaju}e ideologije.[EKSPIR: Da mo`da tvoje oklevanje ipak ne proizlazi iz ’ljudske prirode’, koju

tvrdi{ da nema{?AN\ELA: Viljeme, kasno je. Potreban mi je san.

(Ona se okrene na drugu stranu.)

[EKSPIR: A sad letomog novog zadovoljstvaPretvori u najdublju zimu taj podmukli sofista Svejn.5

AN\ELA: Dr Svejn je bio dovoljno hrabar da nam uka`e kako ste vi zloupotrebilisvoj talenat da biste `enu u~inili ve~no servilnom. Kraj Kako vam dragoje apsolutna sramota.

[EKSPIR: To je sigurno jedan od najsretnijih, najradosnijih zavr{etaka koje samikada napisao.

AN\ELA: Ne samo jedno idealizovano ven~anje ve} ~etiri! ^etiri `enske figurejure poput pacova ka totalnom poni{tenju sopstvenih li~nosti!

[EKSPIR: Osmoro ljudskih bi}a koja ulaze u partnerski odnos u kom u`ivaju ikoje ih ispunjava!

AN\ELA: ^etiri `ene koje uni{tavaju sebe.[EKSPIR: Da li ste ga ikada videli na sceni?AN\ELA: Pro~itala sam ga.[EKSPIR: Napisan je da bi se igrao!

([EKSPIR mahne rukom, u dnu scene se di`e paravan, i mi senajednom na|emo u Ardenskoj {umi, usred svadbenog veselja i scenepomirenja kojom se zavr{ava ’Kako vam drago’. KOL igra Starog

dr

am

a20

4

5 Parafraza uvodnih Glosterovih re~i: Now is the winter of our discontent..., Richard III, ~in I,scena 1.

vojvodu, MELISA igra Rozalindu, STIV igra Orlanda, MARTIN igraTa~stouna, SARA igra Odri, SVEJN igra Olivera, MONIKA igraSeliju, D@ESIKA igra Himen, GREJS igra Febu, a u poslednjemtrenutku im se pridru`uje i sam [EKSPIR kao Silvije. Himen, Rozalindai Selija ulaze, kako bi se pridru`ile ostalima. ^uje se milozvu~namuzika.)

D@ESIKA: Pir nebesa sva ozariKad se slogom zemne stvariSti{aju do sklada.K}er, vojvodo, primi! NjuHimen s neba dozva tu,S neba dozva sada,Da je dade{ onom kojiSav u njenom srcu stoji.

MELISA: (KOLU) Vama se dajem, jer sam va{a ja.(STIVU) Vama se dajem, jer sam va{a ja.

KOL: Ako me oko ne obmanjuje, moja si k}i ti.STIV: Ako li me vid ne vara, ti si moja Rozalinda.

(Feba shvati da je njena velika simpatija, Ganimed, odjednom promeniopol i postao Rozalinda.)

GREJS: Ako me lik va{ ne vara i stas,Ljubavi zbogom – ovaj ~as!

MELISA: (KOLU) Ja ne}u oca ako niste vi;(STIVU) Ja ne}u mu`a ako nisi ti;(GREJS) Nit `enu ho}u ako nisi ti.

D@ESIKA: Mir! Pometnje be{e dosta.Da okon~am samo ostaDoga|aje ~udne te.Osmoro }e, sve po dvoje,Veze Himena da spoje, Je l’ u zbilje zbiljsko sve.

(STIVU i MELISI.)

Vas dvoje ste nerazlu~ni.

(SVEJNU i MONIKI.)

Vas dvoje ste sazvuk zvu~ni.

(Obra}a se GREJS, pokazuju}i na [EKSPIRA.)

Ti s njim mora{ gnezdo sviti,Il’ }e `ena mu` ti biti. d

ra

ma

205

(MARTINU i SARI.)

Vas dvoje ste nerazdru`niKô zima i dani ru`ni.

(Obra}a se svima.)

A dok svadben poj se ori,Vi pitajte {to vas mori,Te da ~udo raspletemo:Otkud tu smo, kud idemo.

(Muzika se poja~ava i svi skladno pevaju. Dok hor peva, D@ESIKAodvodi AN\ELU do STIVA i posa|uje je na njegova kolena,odgurnuv{i MELISU. AN\ELA shvati da su je uvukli u radnju kojasledi.)

SVI: Ven~anje je kruna velike Junone!Himen u svakom gradu obitava.Blagoslovene supru`anske spone!Slava ven~anju {to vezom zbli`ava!Himenu slava, bogu svih gradova,Slava i ~ast mu na veki vekova!

STIV: (AN\ELI) O ne}ako draga, dobro do{la ti.Dobro mi do{la ko ro|ena k}i.

AN\ELA: (STIVU) Ne gazim re~ ja: moj }e{ biti. SvojuOdanost ve`i za naklonost moju.

KOL: Hajd’mo! Sve~anost nek po~neVeseljem pravim, i sa njim se do~ne.6

(Muzika narasta i tek ven~ani parovi igraju bodru i veselu svadbenuigru. [EKSPIR primeti SVEJNA kako se probija ka AN\ELI i po|eprema njoj.)

[EKSPIR: Da l’ stvari izme|u mu{karca i `ene sad tako lo{e stoje da i samumogu}nost sre}nog sparivanja upropastiti `eli{?

SVEJN: An|ela je dovoljno inteligentna da shvati pravo zna~enje ovogsladunjavog tabloa. Beznade`no sklepana i opasna ideolo{ka tvorevina~iji je cilj odr`avanje patrijarhalnog sistema.

[EKSPIR: Fantasti~no, ~arobno veselje kao zamena za bezvoljno `ivotarenjeizazvano mrskom realno{}u. Izjava nade.

SVEJN: (Vadi pi{tolj.) ^etiri veka smo trpeli to podmuklo sranje! Sad je dosta!

(Ume{a se AN\ELA, ljutito se stavljaju}i izme|u dvojice mu{karaca.)

dr

am

a20

6

6 Kako vam drago. Preveli Borivoje Nedi} i Velimir @ivojinovi}.

AN\ELA: Ne!

(SVEJN nevoljno vra}a pi{tolj u d`ep.)

SVEJN: (AN\ELI) Kakav uop{te smisao mo`e da ima jedna takva glupost, uvreme kada se jedan od dva sklopljena braka zavr{ava razvodom? Da se~oveku utroba prevrne!

[EKSPIR: (AN\ELI) Ima li ~ove~anstvo ikakvu budu}nost bez veze kojumu{karci i `ene sklapaju iz ljubavi!

(AN\ELIN pogled {eta od jednog do drugog. Nije u stanju da seopredeli. Ona pukne prstima i nestane prvo [EKSPIR, a za njim iSVEJN. AN\ELA deluje zabrinuto i zbunjeno. Ponovo pukne prstima, iona sama i igra~i nestanu, jer se svetlo ugasilo.)

KRAJ PRVOG ^INA

dr

am

a20

7

Drugi ~in

U AULI UNIVERZITETA

SVEJN prilazi katedri.

SVEJN: (Obra}a se auditorijumu.) Sada kada je polovina {kolske godine zanama, po`eleo sam da se ponovo okupimo kako bismo porazgovarali onapretku svake grupe ponaosob. One grupe u ~ijem radu u~estvujem i japokazale su se veoma stimulativnim, a iz izve{taja koje mi {alju tutori,definitivno sam stekao utisak da va{a generacija ima neuobi~ajenorazvijen smisao zapa`anja. Najvi{e me raduje to {to mnogi me|u vamapo~inju da prime}uju manipulativne konce koje bi vladaju}a ideologijahtela da prekrije pla{tom nevidljivosti. Opseg i dubina tema koje }eteuskoro po~eti da obra|ujete je istinski impresivna. Niki Jo }e analiziratiretori~ke zavrzlame kojima se pribeglo prilikom nedavnog poku{aja dase spre~i jednoobrazno odevanje dece oba pola i uvo|enje istih tipovaigara za sve mali{ane u vrti}ima, a Rouzi Trandos }e osvetlitipatrijarhalne uslove za sklapanje ruralnih duva~kih bendova, tokom80-ih. Jedan od najhrabrijih istra`iva~kih projekata jeste namera An|eleD`ad da se dublje zagleda u mitove kojima predstavnici tri generacija unjenoj porodici potkrepljuju patrijarhalne tekstove u slu`bi vlasti, akoje trenutno preispituju zagovornici umerenih feministi~kihpravaca, kroz takmi~arski intonirane diskurse. Jedva ~ekam da mi uruke do|e An|ela –An|elin rad – ~ija }e nam glavna zapa`anja, siguransam, precizno razgolititi anatomski presek sa izvanrednom pozom –precizno{}u. Kada po~ne{ da prikuplja{ podatke, An|ela, molim te, do|ida porazgovaramo.

DNEVNA SOBA KOLA I GREJS D@AD

AN\ELA je u dru{tvu svog dede KOLA. Petlja oko kasetofona. KOL jeposmatra.

KOL: To ti je rad za fakultet?AN\ELA: (Klima glavom.) Kako tvoj…KOL: Rak? Nije to ni{ta stra{no. Le|a su mi odavno nastradala, tako da gotovo

isti bol trpim ve} ~etrdeset godina.AN\ELA: @ao mi je.KOL: Nije potrebno. Svima nama jednom do|e kraj, a moj izgleda nije daleko.AN\ELA: Bi}e nam svima mnogo `ao.KOL: Ma, daj, du{o. Priredi}e oni prokleto slavlje.AN\ELA: Mislim da je ono {to su govorili na tvoj ro|endan…KOL: ^ula si ih. Svakom od njih sam uni{tio prokleti `ivot. Za{to ho}e{ da ti o

tome pri~am?dr

am

a20

8

AN\ELA: Samo bih `elela da odgovori{ na neka pitanja o tome kako, iz oveperspektive, vidi{ svoj `ivot.

KOL: Retrospektiva je jedino {to mi je ostalo. [ta ho}e{ time da doka`e{?AN\ELA: Ni{ta.KOL: Ma, hajde. Ti si zagri`ena feministkinja kao i tvoja mama, zar ne?AN\ELA: Nas dve o ve}ini stvari obi~no imamo isto mi{ljenje.KOL: Zna~i, poku{ava{ da doka`e{ da sam ja tokom svih ovih godina bio stari

{ovinisti~ki gad, je l’ tako?AN\ELA: Zanima me kako ti vidi{ sebe?KOL: Misli{ li da sam uni{tio `ivote svakog od njih?AN\ELA: Trudi}u se da budem {to nepristrasnija.KOL: Bila bi prva feministkinja kojoj je to uspelo.AN\ELA: Za{to to ka`e{?KOL: Pa tebe ne zanima istina, nikoga od vas to ne zanima. U va{e glave su

usadili izvesne ideje, a istina mo`e da ide do vraga.AN\ELA: Ne postoji apsolutna ’istina’, deko. Mi kao dru{tvo konstrui{emo

’istinu’, ali zna{ to nije…KOL: Va{a sorta mora da ra|a decu. Ma koliko mrzele tu ~injenicu, to je tako i

tu se ni{ta ne da promeniti.AN\ELA: Nama je data biolo{ka sposobnost da ra|amo decu, da, ali potreba da

se imaju deca je dru{tveno uslovljena ili barem potencirana postoje}imnazorima.

KOL: Gluposti! To vam je u prokletoj prirodi, a odatle i proizlaze svi problemi.Ukoliko bude{ htela da ima{ svoju pregr{t radosti, mora}e{ da prona|e{nekog idiota koji }e je za~eti i potom se starati o tebi. Prvo }e{ po`eletida to bude neko ko li~i na Mel Gibsona i po profesiji jekardio-vaskularni hirurg, ali }e{ na kraju najverovatnije pristati da seuda{ za nekoga ko je na tri stotine devedeset i {estom mestu narang-listi, i tako }e taj nesretnik do kraja `ivota ispa{tati greh {to nijeMel Gibson i {to radi kao gra|evinski radnik.

AN\ELA: To je tvoje obja{njenje za napetost koja vlada me|u polovima?KOL: Daaa, i ostajem pri tome.AN\ELA: Da krenemo dalje, ho}e{? Je li istina da si mami savetovao da raskine

s tatom?KOL: Naravno da jesam. I, bogami, bio sam i te kako upravu. To su, naravno,

tvoji roditelji, ali ako poku{a{ da mi ka`e{ da su sre}ni, nasmeja}u ti seu lice.

AN\ELA: Mislim da oni u osnovi jesu sre}ni.KOL: Zaista?AN\ELA: Znam da je mama bila dosta odsutna i da mi je ~esto nedostajala, ali se

ja veoma ponosim onim {to je postigla.KOL: O~i su htele da ti ispadnu one ve~eri kada si zablistala na {kolskoj

predstavi. Ona je bila u prokletom Njujorku. dr

am

a20

9

AN\ELA: Da, znam, ali…KOL: Video sam te. Ja sam bio tamo. Zaslu`ila je bila da je neko i{iba.AN\ELA: Da je tata morao da bude u Njujorku, ti ne bi tako govorio.KOL: Dobro. Ja sam dinosaurus. Verujem da je majkama mesto uz njihovu

decu. A trebalo je da ima{ jo{ makar jednog brata i jednu sestru. Akoho}e{ da ima{ decu, zlo~in je roditi samo jedno.

AN\ELA: Za{to?KOL: Jedin~i}i su razma`eni do sr`i, i ti nisi nikakav izuzetak. Kad si poslednji

put oprala makar i jedan jedini sud?AN\ELA: Mama je re{ila da nema vi{e dece i ja to razumem. Odlu~ila je da

napravi karijeru.KOL: [ta je to tako zna~ajno uspeti se na ~elo firme koja istra`uje puteve za

plasman nove marke cigareta? Je l’ to va`nije nego biti prisutan ondakada si potreban svom detetu? Trebalo bi je i{ibati!

AN\ELA: Deko! Pa ti si stra{an mu{ki {ovinista!KOL: Ja ti govorim istinu onako kako je ja vidim! Jo{ od onog javnog

spaljivanja brushaltera, vi mislite da imate pravo da nam uzmete du{u, ami samo treba mirno da sedimo i }utimo.

AN\ELA: Zar ne vidi{…KOL: Ju~e sam i{ao u banku i iza slu`benice na {alteru je stajao natpis ’previ{e

mu{karaca, nedovoljno metaka’. Da je na natpisu stajalo ’previ{e`ena…’ momka bi strpali u zatvor.

AN\ELA: Vodili ste glavnu re~ osam hiljada godina…KOL: I mu{karci sad to treba da ispa{taju narednih osam hiljada godina?AN\ELA: Mora}emo malo da izravnamo ra~une.KOL: Malo? Ovo je prokleta sezona lova na patke, a te patke smo mi. An|ela,

prestar sam da se menjam, a moje mi{ljenje je da si ti jedna otmenamlada dama i da bi ovaj svet bio bolji da je na njemu jo{ jedno bi}e kaoti umesto {to imamo jednu marku cigareta vi{e. Da o tome vi{e negovorimo.

AN\ELA: I ja mislim da bi bilo bolje. Poku{ao si da se otarasi{ mame zato {to jeu tvojim o~ima ona bila previ{e jaka li~nost?

KOL: Jel’ to u poverenju?AN\ELA: Apsolutno.KOL: Niko iz porodice to nikada ne}e pro~itati?AN\ELA: Dajem ti re~.KOL: Ne toliko zbog toga {to je tvoja majka jaka, ve} zato {to ti je otac slabi}.

(AN\ELA je {okirana i deluje uvre|eno.)

On mi je sin i ja ga volim, ali je preosetljiv i previ{e mu je stalo dasvima udovolji. Gotovo svakom }e dopustiti da ga tretira kao krpu. [taradi otkako je izgubio posao?

AN\ELA: Za{to to njega ne upita{?dr

am

a21

0

KOL: Bojao sam se da bi mu bilo neprijatno.AN\ELA: Mislim da bi mu zna~ilo. ^ini mi se da mu privikavanje ne ide ba{ od

ruke.KOL: Jadan mali. Znao sam da mu predstoje te{ki dani od trenutka kada je

napunio ~etiri ili pet godina. Nikada nije bio u stanju da se sam za ne{toizbori.

AN\ELA: Nije se uklopio u tradicionalnu ulogu mu{karca?KOL: Ko nije u stanju da se izbori za ne{to, potonu}e, bez obzira radilo se to o

mu{karcu ili o `eni. Isuse, ti misli{ da tvoja mati nije u stanju da seizbori za sebe? Jedina razlika izme|u nje i pit bul terijera je u tome {tokada on krene u smrtonosni napad, ~eljusti mu se stisnu i vi{e ne mo`e{da ih razdvoji{.

(AN\ELA se pravi da nije razumela uvredu.)

AN\ELA: Spiros Spirokakadakis. Je li istina da si ti…KOL: On nije mislio ozbiljno s Monikom.AN\ELA: Za{to to misli{?KOL: Pogledaj bolje svoju tetku. I onda je izgledala isto tako lo{e.

(AN\ELA po~inje da se nervira, ali nastoji da se kontroli{e.)

Mu{karci se vrzmaju oko `ena koje dobro izgledaju. @ao mi je, ali ni tu~injenicu niko nije ’iskonstruisao’.

(Pauza.)

Svi oni tra`e krivca za to {to im `ivoti nisu ispali onako kako suzami{ljali, a taj krivac sam ja.

AN\ELA: Monika i D`esika su pune gor~ine zbog toga {to nisu oti{le na fakultet.KOL: Znam, trebalo je da odu. Obe su bile pametne devojke, ali to tada nismo

mogli sebi da priu{timo, finansijski. Trebalo je da idu, obe.AN\ELA: Baka ka`e da si istinski dobro zara|ivao i da ona ni dan-danas ne

mo`e da shvati za{to ste tako skromno `iveli.KOL: Rekla si da `eli{ da ~uje{ kako ja, iz dana{nje perspektive, vidim svoj

`ivot? Zaista `eli{ to da zna{?AN\ELA: Da.KOL: Okej. @iveo sam fenomenalno sve dok nisam sreo tvoju babu. Kriket,

fudbal, bilijar, igranke, drugari, motocikli, poneka krigla piva i beskrajnolak posao – radio sam u op{tini. Pravi raj. A onda nai|e ova slatka malaplavu{ica, re~i joj se tope u ustima, lomila se da udovolji svakoj mojoj`elji – ah, kakva sam budala bio. Najednom – o`enjen, ali pre nego {tosam uop{te uspeo da shvatim kakav je u stvari tvrd mali orah tvoja baka,izbi Drugi svetski rat. A kako je mu{karac, podrazumeva se, du`an dauradi pravu stvar, ja se na|oh licem u lice sa neustra{ivom japanskomKraljevskom vojskom, u napadu na selo Kokoda, u Novoj Ju`noj d

ra

ma

211

Gvineji. Ne}u ti pri~ati kroz {ta sam sve pro{ao, jer mi je i danas te{koda o tome govorim. Ve}ina mojih drugara je izginula, ali sam japre`iveo. Ta~ka broj jedan u va{oj prokletoj feministi~koj teoriji – kadase negde vodi rat i kada u njega treba poslati neke nesretne budale, ondasu te budale mu{karci. I nemoj mi re}i da su `ene te koje oni siluju, jer utom napadu nije bilo nikakvog silovanja. Sve {to se de{avalo je bilo toda sam ja ili bio u bunilu zbog malarije ili su u mene pucali. Okej.Vratim se ja iz rata i kako sam se popeo u krevet, tako tvoja baka ostaneu drugom stanju sa tvojim ocem. Tada nije bilo pilula. Ona prestane daradi, a moj posao u op{tini nije donosio ni pribli`no novca koliko nam jebilo potrebno u novonastaloj situaciji. Jedini na~in da zaradim dovoljnopara je bio da na|em posao koji je toliko te`ak da ga niko drugi ne}e.Kao ve}ina osoba tvog pola, i ti }e{ zavr{iti sede}i na zadnjici negde unekoj kancelariji i nikada ne}e{ shvatiti {ta to zna~i podizati milionecrepova na neprekidnom nizu krovova, svakog dana od pet sati izjutra,iz godine u godinu. A kada se jednom na|e{ gore, svestan si da i tebejednoga dana, pre ili posle, ~eka gadan pad. I zato si pored sebe uvekimao jednog drugara, da biste – kad na tebe do|e red – mogli nov~anoda se ispoma`ete. Moj veliki dan se dogodio dok sam bio u ranimtridesetim. Proveo sam tri nedelje u bolnici, ali sre}om, izuzev ovogu`asnog bola u krstima koji me od tada prati, ostao sam manje-vi{e~itav. Lekar je rekao da nikada vi{e ne bi trebalo da se popnem na krov,le|a su mi bila u tako lo{em stanju – tri srasla pr{ljena – ali tada samve} imao troje dece.

AN\ELA: Je l’ u to vreme Grejs `elela da otvori radnju sa onom svojomprijateljicom?

KOL: Ne, to je bilo kasnije. Ponu|en mi je bio posao radnika na terenima zagolf {to bi bilo lak{e za moja krsta, ali plata nije bila bogzna {ta, a Grejsu to vreme nije `elela da se vrati na posao i ostavi decu, i tako se japonovo na|oh na krovovima. Ta~ka broj dva za vas feministkinje:ukoliko ~ovek ima decu, on je u krajnjoj liniji taj ko mora da zaradi zahleb.

AN\ELA: Ne ba{. Sada…KOL: Mo`da je sada druga~ije, ali u ono vreme je tako bilo! Da, sada je

jednostavno. Imate pilulu i lako odlazite na abortus, ali u moje vremeplaniranje porodice nije bilo tako jednostavno. I u moje vreme mu{karcinisu izbegavali obaveze. Okej. I tako se ja ponovo na|em tamo gore nakrovovima, svaki novi dan je donosio novu moru, a onda tragedija. Mojdrugar, Bili Hiden, se strmoglavio sa visine od preko {est metara iupropastio se za ceo `ivot. Totalna ruina. E, sad, u ono vreme nijepostojala kompenzacija, nije bilo osiguranja. Ja sam mu bio jedinioslonac. A on se zaglibio sa troje dece kao i ja, najmla|e je imalo samo{est meseci. Partnerstvo je trebalo da poslu`i samo kao ispomo}, alinjegova `ena je jedino mogla da na|e posao sa nepunim radnimvremenom, a morala je da se stara i o njemu i o deci.d

ra

ma

212

AN\ELA: Ti si ih izdr`avao?KOL: (Klimne glavom.) To je taj deo pri~e koji tvoja baba nije nikada saznala.

Izdr`avao sam tu porodicu skoro petnaest godina. Znala je da ih malopoma`em, ali joj nikada nisam rekao da sam im davao tre}inu zarade,jer sam znao da bi poludela od besa. Zato nikada nismo mogli dau{tedimo ni cent. Zato nisam uspeo da obezbedim tih deset hiljada kojesu joj bile potrebne za pokretanje biznisa. U svakom slu~aju, njeneprijateljice se nisu obogatile tom radnjom za dugmad. Jedva da zara|ujuza platu.

AN\ELA: To {to si uradio za prijatelja je – veoma velikodu{no.KOL: On bi to isto u~inio za mene.

(AN\ELA ga pogleda.)

Da, tvoj otac je naporno radio, ali ja nisam imao novca da platimpomo}nika. Neko je morao da mi pomogne, ina~e bih potonuo.

(AN\ELA ne zna {ta da ka`e.)

Pripadne mi muka kada vidim kako se danas, na televiziji, `ivotpredstavlja kao lak, pun sre}e i glamura. Ka`em ti da je za mene ive}inu mu{karaca iz moje generacije `ivot bio sve samo ne glamurozan.Bilo je to prokleto {krgutanje zubima radi pukog pre`ivljavanja, i ja bihbio zadovoljan kada bi makar ijedna `ena, bilo gde, ponekad, torazumela i rekla ’hvala’.

AN\ELINA SOBA

AN\ELA je sama, razmi{lja. Pojavljuje se [EKSPIR i seda pored nje. Urukama dr`i neku fasciklu i ~ita.

[EKSPIR: Pro~itao sam tvoj esej o Kako vam drago. I ono {to si rekla oUkro}enoj goropadi.

AN\ELA: Jeste razumeli na {ta sam ciljala?[EKSPIR: (^ita) ’Tvoj mu` je tvoj gospodar; `ivot tvoj, tvoj ~uvar’. – Malo

preterano, priznajem, ali posle razgovora sa dedom, ova slede}a bisvakako trebalo da te dirne.(^ita) ’Za tvoje on se izdr`avanje

I za te brine, kinji svoje teloU napornome radu na kopnu,I na moru, te no}u bdi u buri,A danju u studeni – dokle tiU miru toplo le`i{ kod ku}eI bez brige –’7

Borio se protiv…

dr

am

a21

3

7 Ukro}ena goropad. Preveo dr Milan Bogdanovi}.

AN\ELA: Japanaca. [EKSPIR: Japanaca. Teglio je jednu hrpu crepova za drugom na vetrovite

krovove. A ove (On baci pogled na njen esej.) ’idealizovanepatrijarhalne institucije’ odbacuje{. A {ta ka`e{ na onih petnaest godinadok partnera svog, `alosno povre|enog, izdr`avao je?

AN\ELA: Okej, malo je komplikovanije nego {to sam mislila, ali ne poku{avajteda mi ka`ete da je mo} patrijarhata obi~an mit!

[EKSPIR: Nisam imao utisak da tvoj deda ima neku veliku patrijarhalnu mo}.Meni se ~inilo da je apsolutno li{en nje.

AN\ELA: Okej, neki mu{karci nemaju vlast, ali im se barem pru`a mogu}nost dado vlasti do|u, a to je vi{e nego {to mi ikada dobijemo!

[EKSPIR: @ena jezika tako britkog kao tvoj, posti}i }e sve {to `eli. Ako ostane{’`rtva’, za to }e{ bez sumnje biti sama kriva.

(AN\ELA zuri u njega.)

AN\ELINA DNEVNA SOBA

AN\ELA je sama sa majkom.

SARA: Moj `ivot?

(Pauza)

Te`ak.AN\ELA: Da, mogu da zamislim.SARA: Nisam sigurna da mo`e{.AN\ELA: Svakako ne mogu…SARA: Manje od tri procenta `ena se u ovoj zemlji nalazi na va`nim

rukovode}im polo`ajima. Jesi to znala?AN\ELA: Ti si mi rekla. ^esto.SARA: Znam, ~ula si me kako se `alim. Ali dok sama ne pro|e{ kroz sve to,

ne}e{ mo}i istinski da shvati{. Da li zna{ koliko sam se ose}ala krivomzbog tebe?

AN\ELA: Rekla sam ti. Okej je.SARA: Jel’ jeste?AN\ELA: Prili~no je o~igledno da ne nosim neizbrisive o`iljke.SARA: Je l’ jeste?AN\ELA: Jeste. I ponosim se onim {to si postigla.SARA: Jo{ uvek me gu{i ose}anje krivice. Evo, dovde.

(Rukom pokazuje do nosa.)

Svaki put kad gledam neki film u kom majka ljulju{ka bebu, o~i mi senapune suzama. To je `alosno.

AN\ELA: Bila si dobra majka.dr

am

a21

4

SARA: Znam da verovatno nisam bila lo{a. Bila sam prisutna u svim va`nimsituacijama, ali seksizam je tako duboko ukorenjen u na{em dru{tvu dase `ene u mom polo`aju uvek ose}aju krivim. Znam da verovatno nisambila lo{a majka.

(AN\ELA }uti. SARA prime}uje ti{inu.)

SARA: Bila sam prisutna u svim va`nim situacijama. Izuzev na onoj {kolskojpredstavi. I mo`da jo{ nekoliko. Nisam bila lo{a. [ta nije u redu? [tonisam bila tamo? Je l’ to ho}e{ da ka`e{?

AN\ELA: Znam koliko ti je bilo te{ko.SARA: [to nisam bila tamo? Je l’ to ho}e{ da ka`e{? An|ela, ti jednostavno ne

zna{ koliko je bilo te{ko.AN\ELA: Znam…SARA: Kada su saznali da sam u drugom stanju, svi mu{karci u toj prokletoj

firmi su prakti~no likovali. Mislili su, ha, ku~ku je sustigla biologija.Ne}emo je videti u ovim prostorijama barem nekoliko godina. Nepreterujem. Tako su se pona{ali. Okej, ti si verovatno malo ispa{tala, alisam ja bila odlu~ila da im ne pru`im mogu}nost da ka`u kako ne moguda iza|em na kraj s poslom zbog…

AN\ELA: Mene.SARA: Borila sam se za prava svih `ena. A tvoj otac je odbijao da mi pomogne.

Hteo je dete, o~ajni~ki ga je `eleo, ali kada si ti stigla odjednom sipostala moja odgovornost.

AN\ELA: Ti nisi `elela dete?SARA: Mogli smo da izaberemo bolji trenutak. Bilo mi je drago, nemoj

pogre{no da me razume{, ali trenutak…AN\ELA: (Ljutito.) Oprosti.SARA: An|ela.AN\ELA: [to sam bila izvor neprijatnosti. Oprosti.SARA: An|ela, ~im sam te uzela u naru~je znala sam da sam uradila pravu

stvar. Veruj mi. I u`ivala sam da te negujem. Jedini razlog zbog kog samse tako brzo vratila na posao je bilo to {to onim gadovima nisam htelada pru`im bilo kakvu municiju protiv sebe.

AN\ELA: Za{to je to bilo toliko va`no?SARA: Uspeti?AN\ELA: Ho}u da ka`em, to {to radi{ i nije ba{ tako beskrajno va`no za

budu}nost sveta. Plasirati nov deterd`ent.

(SARA bulji u nju.)

SARA: Ah, tako.AN\ELA: Slu{aj, znam koliko ti je bilo te{ko, ali kad se sve uzme u obzir…SARA: [to bih se uzbu|ivala? Za{to ne bih bila dobra majka svom detetu, a

onda rodila jo{ jedno, pa jo{ jedno? Zato {to nisam htela da dozvolim dr

am

a21

5

onim gadovima da me pretvore u krpu. Moja majka je bila pateti~nomalo, smerno, skrhano stvorenje ~iji je mozak ve} u pedesetoj biouni{ten alkoholom. Nije dolazilo u obzir da postanem neko kao ona.

(SARA je na ivici da zapla~e, ali se kontroli{e.)

Oprosti. Znam da si bila povre|ena, ali ne mogu svakom od vas daispunim sve `elje. U meni radi neki crv koji mi ne dâ da im dopustim dapobede. Znam da si bila povre|ena, i savest me i dan-danas grize, jer siti daleko najbolja stvar koja mi se ikada u `ivotu dogodila, u {ta timo`da ne veruje{, ali je tako.

AN\ELA: Verujem.SARA: Plasman novih deterd`enata nije moj osnovni motiv u ovom poslu. Moj

motiv je da im poka`em da mogu da opstanem u njihovom svetu i da ihnateram da me po{tuju.

AN\ELA: Znam.SARA: Potrudila sam se da budem toliko kompetentna, toliko prokleto

kompetentna, da su morali da me unaprede. Njih ima kô pleve, a ja samsama, i oni i dalje u meni vide nekakvu pretnju.

AN\ELA: Za{to?SARA: Zato {to sam `ena, a samim tim mora da `elim da promenim stvari.

Naravno da `elim. @elim da se re{imo tog ma~o mentaliteta i dapomognem da se uvede stil upravljanja baziran na zdravom razumu,uzajamnoj saradnji i jednakosti polova, ali nemam ni trunku {anse. Svaenergija mi odlazi na puko pre`ivljavanje. Sve si to ve} ~ula.

AN\ELA: Nastavi, molim te.SARA: @eli{ da ~uje{ istinu? Da tvoj otac ima posao, ja bih podnela ostavku. Pre

deset godina, ovaj posao je bio plafon koji sam o~ajni~ki `elela dadosegnem, ali sad mi je dosta pionirske uloge. Mo`da }e odnos prema`enama, kroz dvadeset godina, biti bolji…

AN\ELA: Ali ti sigurno poma`e{ da on postane bolji.SARA: An|ela, umorna sam od borbe. Dosta mi je da budem u prvim redovima.

Nikada ne mo`e{ biti dosledna sebi.AN\ELA: Je l’ ti smeta {to tata nema posao?SARA: Je l’ to toliko o~igledno?AN\ELA: Ponekad. SARA: Mogao je da zadr`i posao da je bio energi~niji i uporniji. On…

([EKSPIR se pojavljuje iza SARE. Ona ne mo`e da ga vidi, aliAN\ELA mo`e.)

On… Ne znam {ta ho}u da ka`em.

(Ona zastane, a onda joj sine.)

Se}a{ se kad smo ono, pro{le godine, i{le na predstavu Ukro}enegoropadi?d

ra

ma

216

(AN\ELA zna~ajno klimne glavom, gledaju}i u [EKSPIRA.)

Posmatrala sam Petru~ija i rekla sam sebi da!AN\ELA: Mama!SARA: U stvari, rekla sam da, da, da!AN\ELA: Mama!SARA: Okej, tvoj otac je divan. Svi ga vole, i ja ga volim, ali on samo

kukumav~i!

(AN\ELA zuri u nju.)

An|ela, pro~itala sam @enskog evnuha8 istog dana kada je objavljen iposkakivala sam ulicama od radosti. U~estvovala sam u osnivanju svih`enskih udru`enja, od Udru`enja za `ensko pravo glasa do pet razli~itihvarijanti kurseva o uzdizanju svesti, godinama sam dr`ala kurseve oli~noj prodornosti bez ikakve nadoknade, ali ako `eli{ da ~uje{ mojiskren savet, idi i na|i sebi nekoga ko ima gomilu para, udaj se za njegai podigni {estoro dece!

AN\ELA: Mama!SARA: Ne mo`e{ imati gori `ivot od mog!

([EKSPIR klimne glavom AN\ELI koja pukne prstima i natera ga danestane.)

AN\ELINA KUHINJA

AN\ELA intervjui{e svog oca.

MARTIN: [ta su rekli tata i mama?AN\ELA: Obe}ala sam im da to ostaje u poverenju. Kao i ovo sada.

(AN\ELA okleva.)

Mu~i ga krivica zbog toga {to te je primorao da tako naporno radi{ doksi bio mlad.

MARTIN: Sme{na strana te pri~e je {to svi misle, uklju~uju}i tatu, da sam ja tomrzeo, ali se niko nije potrudio da mene upita.

AN\ELA: Jesi li?MARTIN: Pa, bio je to |avolski te`ak posao, ali sam bio svestan da on to zaista

ceni. Jednom mi je ~ak rekao da ne bi mogao da izdr`i da nije bilo mene,{to je bilo najbli`e izjavi ljubavi koju je tata uop{te bio u stanju da izusti.

AN\ELA: Misli{ li da si ti mnogo bolji?

(MARTIN je pogleda iznena|eno.)

U izra`avanju ljubavi.

dr

am

a21

7

8 Greer, Germain. The Female Eunuch ([1970] 1993). Modern Classics. Flamingo (An Imprintof HarperCollins Publishers).

MARTIN: Ti misli{ da te ja ne volim?AN\ELA: Pa nisi se ba{ mnogo potrudio da mi to poka`e{.MARTIN: Jesi li ljuta na mene?AN\ELA: Da, pretpostavljam da jesam.MARTIN: An|ela.AN\ELA: Moje naj`ivlje uspomene na tebe su kako si bio besan kad god je

trebalo ne{to da u~ini{ za mene.MARTIN: Nisam bio besan na tebe. Bio sam besan na tvoju majku. Znam da nije

trebalo da budem, ali sam bio.AN\ELA: Bilo je jasno kao dan. ’Majka ti je ponovo odjezdila na put i sad ja,

pretpostavljam, treba da se o tebi staram’.MARTIN: Mo`da sam to izjavio jedanput ili dvaput.AN\ELA: Govorio si to sve vreme. Nisi joj pru`io nikakvu podr{ku, a u meni si

stvorio utisak da sam vam samo na teretu.MARTIN: Ja sam bio taj koji je `eleo dete.AN\ELA: Da, znam. Hvala ti, tata, {to postojim.MARTIN: U redu. Nije uspela da me potpuno prevaspita. Ta~no je da sam gajio

predrasudu da je maj~inska du`nost da se stara o svom detetu. Makar uistoj meri u kojoj i ja.

AN\ELA: Ali, jeste. Uprkos svoj tvojoj ljutnji i tvom dubokom uzdisanju, ona sejo{ uvek vi{e starala o meni nego ti.

MARTIN: @ene su po prirodi bolji staraoci i negovateljice nego mu{karci.AN\ELA: Misli{?MARTIN: Da. Sve izuzev tvoje majke.AN\ELA: Nisi li ti to ljubomoran na njen uspeh?MARTIN: Jesam.AN\ELA: Za{to?MARTIN: Zato {to ne volim da igram ulogu gubitnika u porodici.AN\ELA: Ti si taj koji sebe vidi{ kao gubitnika.MARTIN: Upravo si mi rekla da sam totalno proma{en kao otac, i pre petnaest

meseci su me otpustili, a ja jo{ uvek nisam uspeo da na|em drugi posao.^ini mi se da se tu ne radi samo o tome kako ja vidim sebe. Rekao bihda je i dru{tvo donelo jednu malu presudu.

AN\ELA: Kao otac nisi nikada bio proma{en. Samo sam te malo kritikovala. Imala {efovska mesta su se ugasila u ~itavoj zemlji. Na desetine hiljadaljudi kao {to si ti je ostalo bez posla.

MARTIN: Mesto tvoje majke nije. Ona cveta.AN\ELA: Ne mo`e{ da se pomiri{ s tim da mama izdr`ava porodicu.MARTIN: Pomirio sam se. Svake nedelje primam od nje novac. Samo smatram

da je to poni`avaju}e. AN\ELA: Misli{ li da treba?MARTIN: Znam da ne bi trebalo, ali tako je.AN\ELA: Da li ti je jasno koliki napor od nje iziskuje taj posao? MARTIN: To slu{amo svako ve~e, zar ne?d

ra

ma

218

AN\ELA: Je l’ zna{ da bi u ovom trenutku ona najvi{e `elela da od svega digneruke?

(MARTIN zuri u nju.)

MARTIN: Nema {anse da ga napusti. Taj posao je ceo njen prokleti `ivot.AN\ELA: Na ivici je snaga.MARTIN: E, pa, to bi bilo zaista zabavno, zar ne? Porodica bez prihoda.AN\ELA: Nisi li mogao da zadr`i{ posao da si bio malo uporniji?MARTIN: Je l’ ti to majka rekla?AN\ELA: To te ja pitam.MARTIN: Zna{ li za{to sam izgubio posao? Zbog one proklete terapije na koju

me je tvoja majka naterala da idem.AN\ELA: Oduvek si je krivio za sve.MARTIN: Svi u firmi, za vreme njenog preuzimanja, su smatrali da ja nemam

~ega da se pla{im. A onda, kada je do{lo vreme za intervju,nepromi{ljeno sam im priznao da sam i{ao na terapiju, misle}i da }e bitiimpresionirani.

AN\ELA: Trebalo je da budu.MARTIN: [ali{ se. Mu{ka poslovna kultura ima jedno striktno pravilo: nikada ne

pokazuj svoje slabosti. Na{ tim mora da deluje svim poslovnim rivalimakao neko ko pobe|uje. Sve te mu{ke ’{ale’ i ’zezancije’ su samo mu{kina~in da se ispita ima li pukotina na tvom oklopu.

AN\ELA: Ube|ena sam da se nije radilo o terapiji.MARTIN: Rekli su mi. Na osnovu toga su zaklju~ili da nisam u stanju da se

izborim sa stresnim situacijama. Napolje. Dakle, ako krivim tvojumajku, imam prokleto dobar razlog za to.

AN\ELA: Ako ti to toliko smeta, za{to si ostao?MARTIN: @eli{ da odem?AN\ELA: Tata, nisam to rekla.MARTIN: Za{to bi bila protiv toga da odem? Nisam ti bio ni od kakve koristi.

Sama si rekla.AN\ELA: Nisam to rekla. Jednostavno, ima stvari koje me povre|uju, i sad –

posle tolikih godina – `elim to da zna{.MARTIN: Dobro, mo`da sam malo zvocao, ali sam te ipak vodio na balet, u

muzi~ku {kolu, na sport, kada ti je trebalo kupiti ne{to da obu~e{, ubioskop, na ro|endane…

AN\ELA: O~evi drugih devoj~ica su…MARTIN: O~evi drugih devoj~ica su – {ta?AN\ELA: Oni… oni ponekad… i pohvale svoje }erke. Ka`u im… kako su lepe.

U {ali ka`u da }e morati da dr`e na oku sve de~ake… Ti nisi nikada…nikada nisi ni{ta u~inio da se osetim… privla~nom.

MARTIN: (Zuri u nju, a onda eksplodira.) Tvoja majka je izjavila da to mu{karcivi{e ne treba da rade! @ene ne `ele da ~uju takve stvari. @ele da im seljudi dive zbog toga {to su talentovane, {to su pametne! d

ra

ma

219

AN\ELA: Da li si… ikada… mislio da sam…MARTIN: Naravno da jesi! Otkud ja da znam da to od mene o~ekuje{ da ~uje{,

kad tvoja majka...AN\ELA: Prestani da krivi{ mamu! Zar nema{ sopstveni mozak? Zar nisi mogao

makar povremeno da se pona{a{ malo vi{e kao…MARTIN: Kao mu{karac? Mu{karac?AN\ELA: (Ljutito.) Da! Iza|i iz ku}e i prona|i posao! Udaraj pesnicom o ne~iji

sto sve dotle dok ti ne da posao! Prestani da kukumav~i{!

(MARTIN zuri u nju. Ulazi [EKSPIR.)

MARTIN: Zna~i, to je prava istina, je l’? @ene vi~u na nas i optu`uju nas da smogrubijani, da treba da budemo malo ose}ajniji i pa`ljiviji ili }e nasostaviti, ali sve vreme u potaji pri`eljkuju…

(On prebira po se}anju. [EKSPIR zna za ~im traga i poma`e mu.)

Petru~io!

([EKSPIR sav blista. AN\ELA skrene pogled na drugu stranu.)

Tvoj majka je iza{la sa te predstave, pro{le godine, gun|aju}i kako je toogledalo mu{kog {ovinizma, ali to je ono {to sve vi u stvari ho}ete.Petru~io! Nisam li upravu?

AN\ELA: Ne znam!MARTIN: Zna{ {ta? Ne `elim da lupam po ne~ijem stolu da bih dobio posao.

Kada su me otpustili, bio sam u`asno besan, ali sad posle osamnaestmeseci po~injem da shvatam koliko sam sve to mrzeo. Nijednogtrenutka u karijeri nisam imao istinsku slobodu odlu~ivanja. Neko jeuvek stajao nad mojim ramenom, a to sam najvi{e mrzeo.

AN\ELA: Ti ~ak i ne poku{ava{ da na|e{ drugi posao?MARTIN: Ne. Ne vi{e. Posle osamnaest meseci puzanja pred {efovima

personalnih odeljenja koje, pre pet godina, ne bih udostojio ni da ihpljunem, meni je dosta svega. @ao mi je {to tvojoj majci sve ovo te{kopada, ali ja nisam Petru~io. Dakle, nosite se! Obe.

NA TERENU UNIVERZITETA – SUTRADAN

STIV natmureno sedi. Prilazi mu MELISA i seda pored njega.

MELISA: Jesi video svoju ocenu na oglasnoj tabli! Oboje }emo pasti.STIV: (Klimne glavom.) Znao sam sve vreme.MELISA: Jesi video ocenu drage male An|ele? ^ista desetka.STIV: Daaa.MELISA: Odvratno. Pu{i Svejnu ili pada{.STIV: Daaa.d

ra

ma

220

MELISA: Ovo nije obrazovanje, ve} ~ista indoktrinacija. Pridru`i se izgradnjifeministi~kog, multikulturalnog modela u duhu konstruktivizma ilipada{.

STIV: To je poruka.MELISA: Pu}i }u od besa. Ukoliko ne polo`im, to zna~i da }u pasti godinu.STIV: Ovo }e biti moja poslednja godina na bilo kom fakultetu.

(MELISA ga upitno pogleda.)

Pa{}u iz svih predmeta. Sve su to samo re~i, re~i, re~i. Mrzim ovomesto.

MELISA: Za{to si onda ovde?STIV: Zato {to mi otac ima fakultet, majka mi ima fakultet, i ne mogu da veruju

da meni nije do toga stalo. Zna{ {ta zaista volim da radim? Dapopravljam kola. Pro{log vikenda sam proveo sedam sati sastavljaju}iortakov motor i super sam se ose}ao. To, naravno, ne smem da impriznam.

MELISA: Za{to ne?STIV: Zato {to misle da samo nesposobnjakovi}i popravljaju kola. A to mislite i

ti i An|ela.MELISA: Svako treba da radi ono {to voli.STIV: Da, da.MELISA: An|ela misli da si veoma simpati~an.STIV: Ne}e da iza|e sa mnom ~ak ni u bioskop!MELISA: Ona je... veoma oprezna kad su u pitanju mu{karci.STIV: Oprezna? Svaki put kad je sretnem, imam utisak kao da na mom ~elu ~ita

natpis ’Pazi, sadr`i testosteron’. Da li to zaista zna~i da }e{ pastigodinu?

MELISA: (Klimne glavom.) Ne dolazi u obzir da jo{ jednu godinu provedem kaokelnerica u kafani ’Matildin valcer’.9

STIV: Sumorno?MELISA: Kako bi voleo da nosi{ ov~iju ko`u ~etiri ve~eri u nedelji, i slu{a{

japanske turiste kako pevaju ’Klik, ka`u makaze’?STIV: Deluje mi zabavnije nego to~iti pivo u jednom od najpose}enijih barova

za pedere u Sidneju.MELISA: Je l’ dobija{ ponude?STIV: Ne. [to je u izvesnom smislu jo{ uvredljivije. MELISA: Odlu~ila sam da dobijem prelaznu ocenu iz ovog predmeta, Stiv.STIV: Da prihvati{ ideologiju?

dr

am

a22

1

9 ’Waltzing Matilda’ je jedna od najpopularnijih starogradskih pesama u Australiji. Spevao ju jeromanti~ni pesnik A. B. Paterson na muziku stare škotske balade, a po~ela je da se javnoizvodi 1895. godine, u gradi}u Vinton, u Kvinslendu.

MELISA: Si. Oprosti. Kad na kantar stavim li~ni integritet i ’Matildin valcer’,feministi~ki i multikulturalisti~ki program dobija mnogo vi{e smisla.

STIV: Ne verujem da }e{ biti u stanju da kao papagaj ponavlja{ te gluposti.MELISA: Samo gledaj.STIV: [ta, jednostavno }e{ se pojaviti na slede}em ~asu kao preobra}ena

ov~ica?MELISA: Ne, ne. Mnogo bolje ocene se dobijaju ako su argumenti tvog

profesora toliko lucidni i uverljivi da do potpunog preobra}anja do|epod visokim naponom, u toku ~asa.

(MELISA se pravi kao da pa`ljivo slu{a SVEJNA, a onda se najednomupali elektri~na sijalica iznad njene glave. Ona shvati {ta se desilo.STIV se nasmeje.)

SVEJNOV KABINET – SUTRADAN

SVEJN i MELISA su sami.

MELISA: Bila sam jednostavno potpuno {okirana. Nikada ranije nisam tako lo{epro{la i `elela sam samo da vidim postoji li bilo {ta {to bih mogla dauradim, pre nego {to bude isuvi{e kasno.

SVEJN: Mrzim da oborim bilo koga, Melisa, veruj mi, ali nivo tvojihargumenata je prosto – depresivan.

MELISA: Znam da nisam sledila antihumanisti~ku nit… SVEJN: Od tebe se ne tra`i da sledi{ bilo kakvu konkretnu nit, Melisa. Ovo je

institucija za visoko obrazovanje.MELISA: Da, ali…SVEJN: Jednostavno, argumenti koje iznosi{ u odbranu svojih

liberalno-humanisti~kih na~ela su neadekvatni.MELISA: Kakva vrsta argumenata bi bila adekvatna?SVEJN: Moram re}i da je, u okviru tvog razmi{ljanja, veoma veoma te{ko na}i

bilo kakve valjane argumente.MELISA: (Mole}ivim glasom) Ja jednostavno nisam u stanju da shvatim odakle i

kako patrijarhalna pravna dr`ava, koja je jo{ uvek na vlasti, crpe tubeskona~nu poruku. To po vama zvu~i kao da negde na ovom svetupostoji neka prostorija u kojoj se sastaju predstavnici patrijarhata da biodlu~ili kako }e najbolje smrviti `ene i pretvoriti ih u pra{inu.

SVEJN: Ne, ne. Poruka se prenosi difuzno, a oda{ilje preko hiljadâ emisara kojiu ve}ini slu~ajeva nisu ni svesni onoga {to rade.

MELISA: Mo`ete li da mi date neki primer – konkretan primer. Ne bih `elela dasteknete utisak da sam glupa i naivna, ali ja jednostavno ne shvatam!

SVEJN: Okej. Recimo, reklama koju sam sino} video na televiziji. Mali de~akdolazi ku}i sav u modricama, prljav i neute{an, jer je njegov fudbalskitim pora`en. Majka ga te{i time {to mu opere dres tako da se blista, uzd

ra

ma

222

pomo} nekog ’Belina’ ili ’Bio-belina’, najnovijeg deterd`enta samagi~nim dejstvom. Kakva je tu ideolo{ka poruka? Mladog ratnika,ranjenog na bojnom polju neguje majka, krpi njegovo oru`je i {alje ganazad na bojno polje. Mu{karci se tuku, `ene su tu da odgajaju.

MELISA: (Mr{ti se.) A reklamna agencija se tu pona{a kao nezavisni ogranakPatrijarhata, a.d.?

SVEJN: (Klima glavom.) Niko ih ne tera da to rade. Oni su jednostavno svesnida, po{to ve}inu tzv. ’slobodnih’ umova tamo napolju ~ine ljudi kojimaje patrijarhalna pravna ideologija potpuno isprala mozgove, njima }e seta poruka u~initi ’simpati~nom’. Mu{karci jesu ratnici, `ene jesunegovateljice, tako stoje stvari i tako }e uvek biti. To je ’realnost’.

(MELISA bulji u njega, a zatim savr{eno glumi scenu neo~ekivanog’preobra}enja’.)

MELISA: Pa, da! Daaa! Daaa! Nikada ne}ete videti malu ra{~upanu, pretu~enudevoj~icu kako dolazi ku}i i svoju kecelju pru`a ocu, zar ne?

SVEJN: To ne bi upalilo.MELISA: (Najednom se seti novog primera.) One reklame za hranu koju jedemo

za doru~ak – uvek je majka ta koja hrani dete i brine se o njemu, a otacje predstavljen kao mudar i u~en – predstavnik patrijarhata.

SVEJN: Ta~no.MELISA: Zna~i, poruka patrijarhata dolazi iz usta hiljade ljudi, u na hiljade

razli~itih formi?SVEJN: Apsolutno.MELISA: Najednom sve to ima smisla. SVEJN: Moja gre{ka. Trebalo je da ti iznesem neke konkretne primere.MELISA: Ne, ne, ne, ja sam kriva. Trebalo je da pitam. Magla se odjednom

raspr{ila. (Nova misao) Ka`ite mi, ako je vladaju}a ideologija tolikodominantna, kako onda nastaju opozicione ideologije?

SVEJN: Iz pro`ivljenog iskustva potla~enih manjina.MELISA: Ta~no, ta~no. Ta~no!SVEJN: Potla~ene manjine su popri{te svega {to je od vitalnog zna~aja i istinski

vredno u na{oj kulturi. MELISA: Ta~no! O, moj bo`e. U{la sam ovde potpuno zbunjena i skrhana, a za

samo nekoliko trenutaka vi ste to preokrenuli za 180 stepeni, i sadajasno mogu da vidim {ta se de{ava.

SVEJN: Trebalo je da ti ranije dam nekoliko konkretnih primera.MELISA: Ne, ne. Molim vas. Ovo {to ste uradili je fenomenalno. Ima li {anse da,

ako moj zavr{ni rad bude dobar, ipak polo`im, dr Svejne?SVEJN: Svakako. I molim te, zovi me Grant. Jesi li izabrala temu?MELISA: Ne, bila sam stra{no upla{ena, potpuno paralizovana. Do ovog

trenutka, u glavi mi je vladala totalna praznina.SVEJN: Ali sada ose}a{ vi{e samopouzdanja? d

ra

ma

223

MELISA: Neizmerno. Samo sam izgubila toliko vremena.SVEJN: Ube|en sam da sam u stanju da te uputim u pravom smeru. Voli{ li

afri~ku hranu?MELISA: Obo`avam. Jednostavna je i bez ikakvih pretencioznosti.SVEJN: Ta~no. Kako stoji{ s vremenom ve~eras?MELISA: Grant, {to pre to bolje.

NA UNIVERZITETU – SUTRADAN

AN\ELA ugleda SVEJNA i zaustavlja ga.

AN\ELA: Grant, imate li minut vremena?SVEJN: Naravno.AN\ELA: Izgleda da }e moj rad biti malo te`e interpretirati nego {to sam mislila.SVEJN: Zaista?AN\ELA: Pitam se da li bismo mogli da o tome porazgovaramo.SVEJN: Naravno.AN\ELA: Grant, ose}am se zaista glupo zbog na~ina na koji sam… mora da

ste… nisam imala nikakav rad iz istorije… zaista bih volela da odemona ve~eru u afri~ki restoran.

SVEJN: Ah.AN\ELA: Ako mislite da je to pravi na~in da prodiskutujemo moj rad.SVEJN: Ah, An|ela. Porazmislio sam o tome malo ozbiljnije.AN\ELA: Oh?SVEJN: Fuko je, naravno, potpuno u pravu. Nas podsti~u da se odri~emo

spontanosti i ’jouissance’…AN\ELA: Upravo ga ~itam. Na{e decentralizovano ’ja’ nam pru`a beskrajne

mogu}nosti za intelektualnu i senzualnu ’igru’…SVEJN: Apsolutno, ali nisam obratio dovoljno pa`nje na ’politi~ku’ realnost, a

to je da je dekan fakulteta, profesor Mi~am, zadrti liberalni humanista ida ima brojne pristalice u nastavni~kom ve}u. Ako bi se otkrilo da samu intimnoj vezi bilo koje vrste sa nekim od studenata, on bi tu kartuupotrebio protiv mene gde god mo`e.

AN\ELA: Oh! Da li bih ipak mogla da sa vama porazgovaram o svom radu?SVEJN: Naravno. Ali ne za ve~erom. Feministi~ki multikulturalni program je

isuvi{e va`an da bismo ga izlagali riziku. Oprosti, An|ela, zaista mi jeneprijatno.

AN\ELA: Nemojte, molim vas. Ja i tako nisam uop{te bila sigurna da li `elimi{ta vi{e od puke ve~ere. Najvi{e me brine moj rad. Materijal se pokazaodosta te{kim za analizu.

SVEJN: Apsolutno sam siguran da }e sve biti u redu.AN\ELA: Da li bih mogla da dobijem malo produ`enje roka za njegovu predaju?

Potrebno mi je jo{ vremena da razmislim.dr

am

a22

4

SVEJN: Svakako. Pomeri}u malo unapred datum Melisine odbrane, a tvoju }uodlo`iti za kasnije. Izgleda da veoma dobro napreduje.

AN\ELA: Melisa?SVEJN: ^ini se da je prevazi{la sav po~etni otpor i da se sve vi{e udubljuje u

na{ projekat.

(AN\ELA se mr{ti.)

U^IONICA ZA VE@BE

MELISA se sprema da brani svoj rad. SVEJN, STIV i AN\ELA slu{aju.

MELISA: [to sam dublje zadirala u materiju, to mi je postajalo sve jasnije da sepravi umetni~ki nemir na Zapadu ra|a iz ideolo{kih guka, tj. izpro`ivljenog iskustva obespravljenih grupa i pojedinaca, a sada tenekada{nje guke slu`e kao merilo vrednosti na osnovu kog se preispitujevladaju}i diskurs i tradicionalne platforme za njegovo izra`avanje.Slede}i jedan od mogu}ih pravaca na koje mi je svojom ljubazno{}uukazao dr Svejn, nai{la sam na delo do sad neobjavljene autorke,feministkinje iz D`eraldtona lezbijskog opredeljenja, Sofi Tsalis,poreklom Egip}anke. Tsalis prihvata stav Helene Sisju10 da je jezik sampo sebi zasi}en patrijarhalnim binarnim antonimima kao {to sumu{ko/`ensko, um/telo, racio/intuicija, logika/emocija, pri ~emu seprednost po pravilu daje terminu mu{kog roda, onemogu}avaju}i na tajna~in `enama da izraze svoju ’realnost’ u okviru nepopravljivo mu{kogdiskursa. Zadatak kom su se posvetile Sisju i Tsalis je stvaranje novog,`enskog jezika. @elela bih da vam pro~itam odlomak koji }e vam,nadam se, do~arati svu uzbudljivost ovog projekta, koji Tsalis opisujekao subverzivnu intervenciju i preispitivanje vladaju}eg, falocentri~nogdiskursa.

(MELISA otvara svoj rad i ~ita.)

’Ti veliki. Ti grozni. Ti jadni \oko. Ti glupi \oko. Za{to? Za{to? Za{to?Za{to vika{? Cviii. Bupcviii. Misli{ ti pametan, a u stvari ti glup. Japametniji. Jednog dana. Jednog dana uskoro. Samo ~ekaj. Cviii.Procviii. Precviii. Bupcviii. Bupcviii, pro{lo. Ja pametan. Samo ~ekaj.Cigli Bupcviii, Cigli Cukov. Nema vi{e Cukov za tebe Bupcviii. Gilimili \okili – Cukov ti sam sebe. I progutaj. Nema vi{e guta Cigli. Ne,vi{e ni{ta. Nikad.11

dr

am

a22

5

10 Helene Cixous11 ’You big. You ugly. You poor dick. You stupid dick. Why? Why? Why? Why you shout?

Zwee. Zwee-bub. You think you smart but you dumb. I smarter. Someday. Someday soon.Just wait. Zwee. Zwee-some. Zweesee. Zweebub. Zweebub Vorgone. I smart. Just wait.Ziggly Zweebub, Ziggly Zukoff. No more Zukoff for you Zweebub. Sickly ickly dickly–Zukoff yourself. And swallow. No more swallow from Ziggly. No more nothing. Never.

STIV: Melisa, to je ~ista glupost!SVEJN: Sa stanovi{ta vladaju}eg diskursa, jeste.STIV: To je glupost sa bilo kog stanovi{ta.SVEJN: Kada je taj odlomak pro~itan pred Sofijinom grupom u D`eraldtonu,

izazvao je pomamnu reakciju.STIV: Onda su svi oni isto toliko glupi koliko i ona.SVEJN: Ho}e{ da ka`e{ da si spreman da omalova`i{ reakciju jedne druge grupe

ljudi zato {to se ona razlikuje od tvoje?STIV: U ovom slu~aju, da. Ako njima predstavlja zadovoljstvo da slu{aju

feministi~ke pesmice za malu decu, lepo, ali ne poku{avajte da mika`ete da je to novi jezik.

SVEJN: Stiv, mo`e{ pribegavati retori~kim uvredama u cilju omalova`avanja, alimi mora{ objasniti za{to Sofijin tekst ima neuporedivo ja~e dejstvo naznatan broj ljudi nego {to }e ga ikada imati Hamlet?

STIV: Zato {to je upadljivo ideolo{ki.SVEJN: I Hamlet je.AN\ELA: Melisa, veruje{ li ti zaista da je to dobar tekst?MELISA: Mislim da ima dobar efekat i da odgovara nameni zbog koje je

napisan. Ja, kao i Grant, verujem da apsolutni estetski standardi nisumogu}i. Ljudski sud uvek zavisi od ideolo{kih okvira unutar kojih seposmatra konkretno delo.

IZVAN U^IONICE

AN\ELA i STIV hvataju MELISU za gu{u.

AN\ELA: Ti s njim spava{, priznaj?MELISA: Ne budi sme{na.AN\ELA: Sigurna sam. MELISA: Ja takvog idiota kao {to je on mogu da vu~em za nos koliko god mi se

prohte. Kako ~ujem, ti si ta koja je bila spremna da s njim sko~i ukrevet.

AN\ELA: (Zbunjena pred STIVOM.) Samo je trebalo da sa njim iza|em nave~eru!

MELISA: Ah, da. Naravno.AN\ELA: A pristala sam samo zato {to sam mislila da je on jedna zaista posebna

li~nost.MELISA: I jeste. On odlu~uje ko }e da polo`i, a ko }e da padne.AN\ELA: Ba{ si odvratna, Melisa.MELISA: Jedina realnost je mo}. Pro~itaj malo pa`ljivije svog Fukoa.AN\ELA: Ne veruje{ ni re~ od onih gluposti koje si malo pre izrekla, na ve`bi.MELISA: Ti, An|ela, mo`e{ sebi da priu{ti{ svoje principe. Ti ne mora{ da radi{

~etiri no}i u nedelji kod ’Matildinog valcera’.dr

am

a22

6

(MELISA se okrene i ode. AN\ELA zbunjeno di`e pogled ka STIVU.)

AN\ELA: Samo bih iza{la s njim na ve~eru. Da porazgovaramo o mom projektu.

(STIV klimne glavom.)

Okej. Bila sam… mislila sam… mislila sam da je on ne{to posebno.STIV: On je kreten!AN\ELA: Ja i dalje mislim da je ono {to govori delimi~no istina.STIV: Bila si spremna da spava{ s njim, a sa mnom ne}e{ da ode{ ~ak ni u

bioskop!AN\ELA: Oprosti. Oti}i }emo u bioskop.STIV: Zaboravi!

(STIV izleti napolje. AN\ELA deluje snu`deno.)

AN\ELINA SOBA

[EKSPIR sedi na podu sa ogromnom gomilom knjiga oko sebe. Delujeiznureno. Ulazi AN\ELA sva besna i s odlu~no{}u u o~ima.

AN\ELA: Tra`im odgovore na neka pitanja, Viljeme.[EKSPIR: (Pokazuje na knjige.) Na}i ih ovde ne}e{.AN\ELA: [ta to ~itate?[EKSPIR: Sve te gnusne ’feministi~ke’ knjige kojima se hrani{, i te jo{ gnusnije

’knji`evne teorije’.AN\ELA: To je nov na~in razmi{ljanja…[EKSPIR: Iz tog brbljivog nitkova, Svejna, govori njegova su{tina. Naravno da

ljudska priroda postoji, a ona koju poseduju mu{karci i ona kojuposeduju `ene se bez sumnje razlikuje.

AN\ELA: Viljeme…[EKSPIR: Mu{karac se {epuri kô papagaj. Arogantan je, ponosan, kao Petru~io.AN\ELA: Moj otac nije Petru~io i moja majka se bori do poslednje kapi krvi.[EKSPIR: Svaki mu{karac koji nije Petru~io bi `eleo da to jeste, i svaka `ena

koja je Goropad bi `elela da to nije.AN\ELA: Samo zato {to smo tako programirani![EKSPIR: Dve prirode tako razli~ite kao {to su mu{ka i `enska ne mogu se silom

izjedna~iti. (On podigne jednu od feministi~kih knjiga.) ’Ovaj dana{nji,truli program, je leglo nesre}e.’

AN\ELA: Vi ste, Viljeme, duboko konzervativni. Duboko, duboko konzervativni.[EKSPIR: Postignite koliko to pravda nala`e, ali ako pre|ete granicu, rat }e

iscrpsti oba pola, jer su mu{karci odgojeni kao ratnici i bore se slepo,mimo razuma.

AN\ELA: Viljeme, kad biste nekim `enama makar i jednom re~ju natuknuline{to od tog reakcionarnog, fundamentalisti~kog trabunjanja, sigurnasam da bi vas zubima rastrgle. d

ra

ma

227

[EKSPIR: (Di`e jednu feministi~ku knjigu.) Otkako sam pro~itao knjige koje ~itatvoja majka, siguran sam da si u pravu. (On odbacuje knjigu.) Ba{ mi jedrago {to sam `iveo u ono vreme.

AN\ELA: Dajte mi i najmanji dokaz koji govori u prilog va{e tvrdnje…[EKSPIR: Zbog ~ega je ~itava ljudska istorija zasuta mrtvim telesima, ako ne

zbog `udnje za vla{}u u du{ama mu{karaca?AN\ELA: Mu{karci opsednuti vla{}u i `eljom za pobedom su ’iskonstruisani’

patrijarhalnom ideologijom, a Va{i komadi daju legitimitet toj opsesiji.[EKSPIR: @udnja za vla{}u nije ’iskonstruisana’! To je demon sa kojim se ra|aju

svi mu{karci. AN\ELA: A `ene ne?[EKSPIR: Da, ali demon u tebi nije toliko neumoljiv. I zar se svi mi ne ra|amo

sa demonima ljubavi, tuge, krivice, besa, straha, prezira, lojalnosti, imr`nje u nama! Da li se Hopi Indijanci smeju kada jedno od njihovedece ode na onaj svet? Da li je Kralju Liru bila potrebna ’ideologija ’ dabi ’iskonstruisao’ svoj bol?

(AN\ELA podigne pogled i ugleda Kralja Lira, kog igra njen dedaKOL, kako dr`i u naru~ju imaginarnu Kordeliju, i posmatra lica ljudioko sebe.)

LIR: Urlajte, urlajte, urlajte! O, vi steLjudi od kamena. Da imam jezik va{I o~i, ja bih njima paraoSvod nebeski. Ona je oti{laZauvek.

(LIR pada na kolena.)

Za{to da pas, konjI pacov imaju `ivota, a tiNi daha? Ti mi vi{e ne}e{ do}iNikad, nikad, nikad, nikad, nikad!12

([EKSPIR odvodi LIRA, osvr}u}i se preko ramena ka AN\ELI.)

DNEVNA SOBA KOLA I GREJS D@AD

AN\ELA je u dru{tvu MARTINA, SARE, GREJS, i svojih tetaka D@ESIKE iMONIKE. Svi deluju ozbiljno. KOL je umro i tek {to je sahranjen.

MONIKA: Stalno slu{am ljude kako govore: “Mirno je umro. Mirno je umro.”D@ESIKA: Trebalo je da mu daju vi{e morfijuma.MARTIN: Bio je sav napumpan njime. Neko kao tata ne odlazi tek tako.MONIKA: Bilo je jezivo. Za{to dozvoljavaju da to toliko dugo traje?

dr

am

a22

8

12 Kralj Lir. Preveli @ivojin Simi} i Sima Pandurovi}.

SARA: Hajde da o tome vi{e ne razgovaramo, molim vas.AN\ELA: Je l’ mu zaista bilo toliko te{ko na kraju?SARA: An|ela. Grejs je dovoljno prepatila.MARTIN: (Obra}a se AN\ELI) Patio je. Nije mu bilo lako.GREJS: Rekla sam mu: ’Nemoj vi{e da se bori{. Beskorisno je.’

(Pauza)

Smirio se.MONIKA: Hvala bogu.GREJS: Pogreb je zaista lepo protekao.D@ESIKA: Izuzev slu`be koju je odr`ao onaj pop.GREJS: Veoma dobro je govorio.MARTIN: Mama, bio je u`asan. Nije ~ak ni poznavao tatu.MONIKA: Sve {to je izgovorio bile su puke fraze.MARTIN: Trebalo je da ja odr`im govor.AN\ELA: Da.GREJS: Popovi uvek dr`e govore na sahranama. To im je posao.MARTIN: Trebalo je da ja odr`im govor.D@ESIKA: To je trebalo da uradi svako od nas.MARTIN: [ta bi ti mogla da ka`e{ {to bi u bilo kom smislu bilo pozitivno?D@ESIKA: Svi smo mi kritikovali tatu, ali smo ga svi voleli.MARTIN: [teta {to nije mogao da vidi ba{ mnogo dokaza te ljubavi dok je bio

`iv.GREJS: Nemoj da se potresa{, Martine. ^esto me je vre|ao na~in na koji su se

D`esika i Monika ophodile prema tvom ocu, ali ovo je trenutak zapra{tanje i zaborav.

D@ESIKA: Kako smo se to mi ophodile? Ako je trebalo naneti mu bol, ti si uvekbila na ~elu.

GREJS: Ne budi sme{na, D`esika. Tvoj otac i ja smo se voleli preko pedesetgodina.

MARTIN: Nikada mi to ne bi palo na pamet.GREJS: On je bio u`asan matori gad, ali sam ga ja ipak volela.D@ESIKA: Mama, on je ismevao sve {to smo ikada poku{ale da uradimo.MONIKA: Ja sam bila isto tako dobar |ak u srednjoj {koli kao Martin, ali mi on

nije dao da odem na fakultet.MARTIN: To smo ~uli ve} stotinu…MONIKA: Jer je istina. Morala sam da odem i na|em posao.MARTIN: Bio je ~vrst i strog, ali nas je voleo.D@ESIKA: (Obra}a se MARTINU) Ne znam za{to ga brani{. Prema tebi je bio

stro`i nego prema bilo kom od nas.MONIKA: Bilo je jutara kada si se ku}i vra}ao sa krvavim rukama, toliko te je

terao da radi{. dr

am

a22

9

MARTIN: Za{to smo se uop{te trudili oko pogreba? Trebalo je da ga jednostavnobacimo u more.

GREJS: Volela sam tvog oca, ali je on bio zlo}udni gad, i nikakva {minka nemo`e da izmeni tu ~injenicu.

D@ESIKA: Mora da negde postoji jo{ neki novac.MONIKA: To mora da je ~itavo bogatstvo. Mora. MARTIN: @ao mi je, sve sam pregledao i nema ni~eg drugog osim ove ku}e i

~etiri hiljade dolara. To je sve.D@ESIKA: Ne verujem. Oduvek smo znali da negde skriva pun d`ak.MONIKA: Stalno smo verovali da }emo jednog dana ne{to dobiti.D@ESIKA: Mora da postoji novac. Mora da postoji.MARTIN: Ne postoji.

(AN\ELA ne mo`e vi{e da suzdr`i bes.)

AN\ELA: Davao je tre}inu svoje zarade Biliju Hidenu gotovo petnaest godina.

(Svi bulje u nju.)

D@ESIKA: Molim?AN\ELA: Davao je tre}inu svoje zarade Biliju Hidenu gotovo petnaest godina.MONIKA: To ne mo`e biti istina.AN\ELA: Ali jeste. Proverila sam kod Elzi Hiden.D@ESIKA: Njegova sopstvena porodica je `ivela u oskudici zato {to je novac

davao onim Hidenima?GREJS: Znala sam da se ne{to ~udno doga|a. Znala sam da ona Elzi Hiden

ne{to skriva. Nikada nije mogla da me pogleda pravo u o~i!MARTIN: To obja{njava mnogo {to{ta.D@ESIKA: Da, da je bio spreman da nas `rtvuje zbog njih!MONIKA: Mora da je spavao s njom.MARTIN: S kim? S Elzi Hiden?MONIKA: Verovatno da jeste. Nikada nije mogla da me pogleda u o~i. AN\ELA: Zato {to joj je bilo neprijatno i {to se ose}ala krivom. Rekla mi je.MONIKA: Ako je. I treba.AN\ELA: Kol je smatrao da mora da pomogne Biliju, jer bi Bili to isto u~inio za

njega.D@ESIKA: Tipi~no. Od sebe je na~inio heroja u o~ima Hidenovih, a porodica mu

je bila na poslednjem mestu!AN\ELA: Mislim da to zaista nije fer.MONIKA: Znam, An|ela, koliko pogreb mo`e biti tu`an za osobu tvojih

godina…AN\ELA: Nemoj da mi izigrava{ tutora, Monika! Deda je pomogao jednoj

drugoj porodici da pre`ivi, a niko od vas nema ni re~i hvale za ono {toje u~inio!

MARTIN: Imam ja.dr

am

a23

0

AN\ELA: Nisi je izrekao na pogrebu, kad je to moglo da ima neku te`inu!SARA: Nemoj da se potresa{, An|ela.AN\ELA: Znate li {ta mi je rekao? Bi}e mu drago da ve} jednom umre, jer onda

vi{e ne}ete mo}i da krivite nikog drugog za sopstveno nezadovoljstvo,do sebe same.

SARA: An|ela.AN\ELA: (D@ESIKI i MONIKI) A {to se vas dve ti~e, smatrao je da bi trebalo

da prestanete da se `alite, jer ste obe sjajno pro{le.D@ESIKA: Sjajno?AN\ELA: (Obra}a se D@ESIKI) Tvoj biv{i mu` te je izdr`avao punih dvadeset

godina, dok si ti izra`avala svoje umetni~ke sklonosti (okre}e seMONIKI) a ti si izbegla bra~ne stege, pa ipak si osam ili devet puta i{lana put oko sveta sa svojim {efom, dok je njegova `ena sedela kod ku}e i~uvala decu, ne sumnjaju}i ni{ta.

AN\ELINA SOBA – MALO KASNIJE

AN\ELA ~ita rukopis, kada u|e SARA. AN\ELA digne pogled.

SARA: Je l’ se bolje ose}a{?

(AN\ELA se osmehne majci i klimne glavom. SARA poka`e na rukopiskoji ova ~ita.)

Kako ti se ~ini?AN\ELA: Dobra je. SARA: I meni se ~ini. Ho}u re}i, ne mislim da }e postati drugi Rejmond Karver,

ali sam sigurna da }e na}i izdava~a.

(Ulazi MARTIN, ugleda AN\ELU kako dr`i rukopis i ho}e da sepovu~e.)

AN\ELA: Tata, vrati se. Dobro je.

(MARTIN se vra}a.)

MARTIN: To tek tako ka`e{.AN\ELA: Ne, mnogo je bolja nego prethodna.SARA: Vidi{, rekla sam ti.MARTIN: Nije dosadna?AN\ELA: Ne, veoma je dobra.MARTIN: To je tek skica, a i na samom kraju treba jo{ dosta poraditi, ali mislim

da je fabula u osnovi dosta sna`na i lako bi se dala prilagoditi za film…nije da sam imao film na umu kad sam…

AN\ELA: Sad, kada ste oboje prisutni, da li biste hteli da mi odgovorite na jednopitanje? d

ra

ma

231

MARTIN: Koje?AN\ELA: Da li ste vas dvoje i dalje zajedno samo zbog mene, jer ako jeste, nije

potrebno.

(MARTIN i SARA se zgledaju, u ~udu.)

Za{to ste tako iznena|eni? Stalno se `alite jedno na drugo. Ne}u da`ivim u uverenju da oboje podnosite svoj jad jer pogre{no verujete dabih ja propala kad biste se vi razveli. Meni je devetnaest godina i sasvimsam sposobna da se izborim sa `ivotnim problemima.

(MARTIN i SARA se ponovo zgledaju.)

SARA: Ali, mi se volimo.

(AN\ELA zuri u njih.)

AN\ELA: Ru`no govorite jedno o drugom jo{ od moje tre}e godine.SARA: Zato slu`e deca.AN\ELA: Zna~i li to da sam ja pro`ivljavala iskustva jednog uspelog braka?MARTIN: Ne ti. Mi smo.SARA: Da je ovo lo{ brak, ti verovatno ne bi imala pojma.AN\ELA: Zbog ~ega se volite? Otkrijte mi tajnu.SARA: Tvoj otac je ne`an i pa`ljiv, slu{a moje probleme {to je znatno vi{e od

onoga {to ti ~ini{, a kada sâm sebe ne sa`aljeva ume da bude iduhovit…

MARTIN: A tvoja majka je hrabra i neuni{tiva, i kada ne sa`aljeva sebe, ume isama da bude veoma duhovita, samo {to to obi~no ne shvata.

SARA: Hvala, najdra`i.MARTIN: I tvoja majka je neo~ekivano… ne, to zaboravi.SARA: Zna{, An|ela, nemoj da misli{ da smo postali senilni ili previ{e

romanti~ni. Da se, u vreme kada mi se tvoj otac udvarao, u blizini na{aoneki Petru~io…

MARTIN: Hvala. Da ti ne{to ka`em… Neke manje nametljive i veoma zgodnemlade `ene iz mog dru{tva su u meni i te kako videle Petru~ija.

SARA: Za{to se onda nisi o`enio nekom od njih?MARTIN: One dobijaju batine.SARA: Povukla sam jednu devojku za kosu jer je bila tako |avolski glupa.

(Obra}a se AN\ELI) Zna{, stvari nikada nisu savr{ene, ali u svakompravom braku – tako stoje stvari.

U^IONICA ZA VE@BE

SVEJN ~eka u u~ionici za ve`be. Ulazi MELISA. SVEJN joj se osmehne ipru`a joj rad.

SVEJN: Desetka.MELISA: Hvala. Zaista sam presre}na.d

ra

ma

232

SVEJN: Dobro si se potrudila. ^estitam.MELISA: Zna~i li to da…SVEJN: To zna~i da si kao krajnju ocenu iz ovog predmeta dobila osmicu.MELISA: Ura!SVEJN: Sada kada vi{e ne mo`e biti re~i o zloupotrebi polo`aja, mislim da je

vreme da proba{ moj marokanski kuskus.MELISA: ^ini mi se da bi bolje bilo da ne, Grant. Upustila sam se u jednu

prili~no ozbiljnu vezu sa momkom koji nema ba{ mnogo razumevanjaza takve stvari.

SVEJN: Mislio sam…MELISA: Desilo se neo~ekivano, pro{le nedelje. Nisam verovala da je on moj

tip, ali ne{to je jednostavno… kliknulo.SVEJN: Nije valjda onaj ragbista koji se onako {epuri… MELISA: To {to je D`ulijan vrhunski atleta, ne zna~i da je moron.SVEJN: Nemoj mi re}i da je to ona bu~na, lajava, neosetljiva, arogantna budala

sa kojom si me upoznala u kafi}u?MELISA: Meni je on veoma zgodan.SVEJN: Napravila si od mene istinsku budalu, a?MELISA: Izvinite Grant, ali ja zaista ne znam o ~emu vi govorite. Ho}ete da

ka`ete da nisam zaslu`ila ocene koje ste mi dali?SVEJN: Postala si mi veoma draga, Melisa, i mislio sam da su ose}anja

uzajamna.MELISA: Je l’ to ho}ete da ka`ete da ocene koje sam dobila nisu zaslu`ene, jer

ako je tako…SVEJN: Naravno da su zaslu`ene, ali… MELISA: Dobre ocene jednako – seks. Je l’ to bilo u va{oj glavi?SVEJN: Ne! Pobogu, nisam `eleo da te iskoristim. Postala si mi izuzetno draga!MELISA: Ali, vi ste o`enjeni.SVEJN: Moj brak je jedan totalan fijasko!

(Ulazi AN\ELA. SVEJN se s velikim naporom savla|uje. AN\ELApogleda u MELISU. Ne mo`e a da ne primeti veliku napetost izme|uMELISE i SVEJNA.)

AN\ELA: Je l’ vas prekidam?MELISA: Ne, ne. Upravo sam po{la.

(Ona izleti napolje, ostavljaju}i SVEJNA da se pu{i od besa. UlaziSTIV.)

AN\ELA: Mo`da bi bolje bilo da branim rad neki drugi put?SVEJN: Ne. Ne. Samo izvoli.AN\ELA: Jeste li sigurni?SVEJN: Hajde da to ve} jednom obavimo. Dovoljna ti je sedmica da polo`i{. d

ra

ma

233

STIV: [ta ja treba da dobijem na zavr{nom radu?SVEJN: Desetku.STIV: Na svetog Haralampija.

(Okrene se da po|e.)

AN\ELA: Ne}e{ ~ak ni da saslu{a{ moj rad?STIV: Tu|a inteligencija u meni izaziva depresiju. Ne, to je ru`no. Osta}u.

Obori me s nogu.SVEJN: Ako vas ovaj predmet ne zanima, slobodni ste da napustite ~as.STIV: Osta}u.SVEJN: Mo`ete po~eti, kad se osetite spremnom, An|ela.

(AN\ELA prime}uje da SVEJN po~inje bukvalno da cepti odsuzdr`anog besa, ali joj ne preostaje ni{ta drugo do da nastavi.)

AN\ELA: Na po~etku godine, upoznali ste nas sa tezom da je na{a ’realnost’iskonstruisana u duhu odre|enih ideolo{kih principa, i da su ’ljudskapriroda’ i ’istina’ ~ista humanisti~ka fikcija. Kroz razgovor sa svojomporodicom prikupila sam prili~no obiman materijal u prilog ideji da jena formiranje njihove ’realnosti’ zaista uticala ideologija, i to u znatnojmeri. Moja majka ima izrazito feministi~ki pogled na svet, ali ona ipakpriznaje da je ponekad privu~e, da ka`em, samouvereni ma~o tipgospodara kakav je – Petru~io.

SVEJN: Ube|en sam da je tako.AN\ELA: Molim?SVEJN: (Divlje) Va{a prose~na `ena o~igledno nalazi da je ’samouvereni ma~o

gospodar’ daleko privla~niji od ~oveka kog krasi puki intelekt.

(AN\ELA je iznena|ena intenzitetom emocija koje izbijaju izSVEJNOVE izjave.)

Ali, {ta drugo da o~ekujemo? Vladaju}a kultura neprestano liferujepraznoglave sportiste, koji odvra}aju pa`nju praznoglavog stanovni{tvaod saznanja da su totalno izmanipulisani. Nastavi, nastavi!

AN\ELA: Dakle, da, moja majka gleda na ovaj svet iz ideolo{kog ugla, ali je onatako|e svesna sopstvenih nedostataka i slabosti.

SVEJN: Slabosti, tvoje ime je `ena!

(Pojavljuje se [EKSPIR. Niko ga ne vidi osim AN\ELE.)

[EKSPIR: (AN\ELI) Na kraju me svi citiraju.AN\ELA: (Obra}a se SVEJNU) Molim?SVEJN: Moja supruga D`oana. Zakune se da ne}e ni da konkuri{e na mesto u

Kvinslendu, jer me previ{e voli! Ha! Ne bi mogla da podnese na{rastanak! Ha! A jutros u po{ti na|em pismo u kom me obave{tava da jeme|u nama svr{eno. Zaljubila se u prorektora. Biv{i in`enjer, mali id

ra

ma

234

prazan, ~iji se jedini talenat sastoji u tome da pozira ili da se {epuri predkamerama. Nastavi.

(AN\ELA baci pogled na STIVA. SVEJN pokazuje sve znake totalnograstrojstva, ali AN\ELI ne preostaje ni{ta drugo nego da nastavi.SVEJN se i dalje trza, dok bes i ozloje|enost kipte u njemu.)

AN\ELA: Moj otac je delimi~no uhva}en u klopku vladaju}e ideologije. On seose}a kao proma{ena li~nost, jer nije dorastao liku ’ma~o’ mu{karca, alije on tako|e topao ~ovek koji ume da pra{ta i da pri~a sjajne viceve.

STIV: On je liberalni humorista.AN\ELA: Moj pokojni deda, Kol, smatrao je da ukoliko patrijarhat zaista

upravlja dru{tvom, onda je on ostao kratkih rukava. SVEJN: Patrijarhat nikada nije dao vlast svim mu{karcima. Oni paunovi koji se

{epure na vrhu dobijaju sve! A blesave `ene, kojima je prevladavaju}isistem vrednosti isprao mozgove, spremne su da jure za njima do nasam kraj ovog prokletog sveta.

STIV: @ene su oduvek jurile za mu{karcima koji imaju status i mo}. To im je uprokletim genima.

SVEJN: (Na ivici histerije) Da se nisi usudio da pomene{ biolo{ki preduslov!Jasno mi je za{to nisi uspeo da savlada{ ovaj predmet. Ni{ta nemabiolo{ku osnovu, ni{ta! Sve bi to moglo da se preokrene. Dovoljno je dauzmemo sistem vrednosti koji prevladava u dru{tvu, uka`emo nanjegove slabosti i raskrinkamo ga, pa }e ti paunovi, ti pozeri, te{upljoglave sportiste odsvirati svoje. Smerni ljudi }e naslediti svet!

[EKSPIR: (Tu`no odmahuje glavom.) Poslednji ~ovek koji je verovao u to…

(On gestovima pokazuje kako su ga prikovali za krst.)

AN\ELA: Da je [ekspir danas `iv, mislim da bi rekao da ljudska priroda postoji ida se prirode mu{karaca i `ena me|usobno razlikuju.

SVEJN: Naravno da bi, taj patrijarhalni paun koji se neprestano {epuri!AN\ELA: Mislim da bi rekao da se svi ra|amo sa demonima u sebi…SVEJN: Gluposti!AN\ELA: I da mu{ki demoni glasnije izvikuju ’vlast’, nego `enski.SVEJN: Glupost!AN\ELA: Ali posle razgovora sa mojom majkom, mislim da, ukoliko prose~na

biolo{ka razlika u potrebi polova za vla{}u zaista postoji, onda ona nijeni pribli`no onoliko izra`ena koliko tvrdi [ekspir.

[EKSPIR: Ko uni{tava i ubija zbog vlasti? Mu{karci!SVEJN: An|ela, upozoravam te da ukoliko `eli{ da ka`e{ da postoji bilo kakva

biolo{ka razlika izme|u mu{karaca i `ena, to se ne}e tolerisati! Je l’ toho}e{ da ka`e{?

AN\ELA: Ja ka`em da jednostavno ne znam!STIV: Ovo nije obrazovanje, ve} prokleta indoktrinacija! d

ra

ma

235

SVEJN: Obrazovanje je uvek indoktrinacija. Pitanje je samo u koju svrhu.Feministi~ki program u duhu multikulturalizma ne dozvoljava ninajmanji nagove{taj biolo{kog determinizma! Ne postoje nikakvidemoni u na{im glavama! Sve se mo`e promeniti i bi}e promenjeno! Nepostoje demoni! Ni jedan jedini!

[EKSPIR: Izgleda da je ovaj ~ovek glup kao no}!SVEJN: An|ela! Shvati to. Ni jedan jedini![EKSPIR: Glave mu{karaca pr{te od demona!

([EKSPIR priziva DEMONA D@OANU, DEMONA PROREKTORA iDEMONA U LIKU PROFESORA MI^AMA. Igraju ih glumci kojiigraju i D@ESIKU, MARTINA i KOLA. Svi oni pojavljuju se sanadrealisti~kim polumaskama, osvetljeni avetinjskim polusvetlom.)

SVEJN: D`oana. Kako si mogla da mi to priredi{? Kako si mogla da ode{ sa timkretenom? Za{to si me toliko ponizila?

D@OANA: Pitaj sebe, Grant.SVEJN: Vi ste je ukrali, gospodine prorektore! Namamili ste je tamo i ukrali!PROR. DEMON: Ne, Grant, do{la je svojom voljom. ^ak rado. Upitaj sebe za{to?SVEJN: (Obra}a se svima njima) Za{to?SVI: (Glasno zapevaju, nalik na mantru) Zato {to si fali~an kao ljudsko bi}e.

Zato {to si fali~an kao ljudsko bi}e. Zato {to si fali~an kao ljudsko bi}e.Zato {to si…

SVEJN: (Pokriva u{i i krikne) Ne!

([EKSPIR napravi pokret rukom i SVEJNOVI DEMONI nestanu. Onnastavlja scenu nesvestan {ta mu se upravo dogodilo.)

(Obra}a se AN\ELI) Ne postoje nikakvi demoni u mozgu. Nek ~ujemma i najmanji nagove{taj demona, pada{!

AN\ELA: U svakom slu~aju }ete morati da me oborite, Grant. Ja napu{tamu~ionicu.

STIV: Jupi!AN\ELA: [to sam du`e slu{ala trake sa ispovestima svoje porodice, to je u meni

vi{e raslo ube|enje da ljudska priroda ipak postoji i da ona nijeuslovljena samo demonima ili ideologijom.

STIV: Napred, An|ela!AN\ELA: Ljudska priroda mora da ima neke veze sa saose}anjem o kom je

govorio moj deda, sa hrabro{}u moje majke, i sa ljubavlju mojihroditelja jednog prema drugom…

SVEJN: An|ela…AN\ELA: I to mora da ima nekakve veze sa tim {to veliki pisci, kakav je Viljem

[ekspir, imaju mo} da do nas dopru i dan-danas, posle toliko vekova.Grant, svet vrvi od problema i ja podr`avam feminizam imultikulturalizam, ali to {to vi predajete nikome nije ni od kakved

ra

ma

236

pomo}i, ni nacionalnim manjinama ni `enama. To je jedna prili~no krnjaistina podignuta na nivo Svetog pisma, ~ija jedina funkcija, iskrenogovore}i, izgleda le`i u tome da pogura univerzitetske karijeresredove~nih mu{karaca, anglo-saksonskog porekla.

STIV: (Ispravlja je) Sredove~nih anglo-saksonskih punoglavaca.SVEJN: U redu, ako ba{ tako ho}e{, pala si! Oboje ste pali! Vucite se nazad u

va{ liberalni humanizam, pali ste! Idite i puzite pred va{im belimmu{karcima, velikanima iz pro{lih vremena, ali u jedno mo`ete bitisigurni – Grant Svejn im nikada ne}e puzati! Nikada! Budu}nostpripada meni!

STIV: Dr Svejn?SVEJN: Da? STIV: Pozdravio vas Fuko.13

(STIV izlazi. [EKSPIR se smeje SVEJNOVOM poni`enju.)

SVEJN: S tobom jo{ nisam zavr{io.[EKSPIR: Onda, ser, u~inite ono najgore za {ta ste sposobni!

(SVEJN uperi pi{tolj. [EKSPIR ga zgrabi za ruku. Rvu se. Pi{tolj opali.AN\ELA zabrinuto pohrli ka njima.)

SVEJN: Jedan od nas dvojice je pogo|en.[EKSPIR: Najbolje }e biti da publika vidi ko je to.SVEJN: Za ime boga. Ovo je po~etak dvadeset prvog veka. Niko ne o~ekuje

narativni zavr{etak.[EKSPIR: ^vrsto verujem da pri~a mora da ima po~etak, sredinu i kraj.SVEJN: [ekspire, tako ste prokleto zastareli!

(SVEJN od{epa sa scene. Pogodio je sebe u nogu.)

[EKSPIR: Ko ka`e da je snaga metafore mrtva!

([EKSPIR se trijumfalno okrene AN\ELI, misle}i da je pobedio.)

AN\ELA: Viljeme, vi ste sjajan pisac, ali u ve}ini slu~ajeva va{i `enski likovi suprava sramota. Jedna od najve}ih glumica na{eg vremena, GlendaD`ekson, morala je da napusti scenu i postane politi~ar zato {to je jedinauloga iz va{eg repertoara koju je stalno morala da igra bila bolni~arka uRomeu i Juliji!

[EKSPIR: (Lupi se rukom po glavi) O, moj Bo`e! Da mi je samo da se vratim udoba razboritog uma!

AN\ELA: Evo, odmah.

(Ona pucne prstima i on nestane.)

dr

am

a23

7

13 U originalu: “Go Foucault yourself” što je eufemizam za Go fuck yourself. To je neprevodivoi mo`e se do~arati jedino gestom.

IZVAN U^IONICE

AN\ELA i STIV su zajedno.

STIV: E, pa, to je to, pretpostavljam.AN\ELA: Kako se ose}a{?STIV: Istinski? Sjajno.AN\ELA: I ja. Kome je stalo da zavr{i sa diplomom iz knji`evnosti, a da mrzi

literaturu?STIV: Ja ne}u zavr{iti ni sa ~im.AN\ELA: Za{to ne?STIV: Napu{tam univerzitet. Ovo nije moja teritorija.AN\ELA: I {ta }e{ da radi{?STIV: Neugodno mi je da ti ka`em.AN\ELA: Reci mi.STIV: Po~e}u da {egrtujem. Kao mehani~ar.AN\ELA: Ako je to ono ~ime `eli{ da se bavi{, onda lepo.STIV: Daaa. Vidimo se.AN\ELA: Stive, da li ho}e{ da pogledamo neki film?

(On se okrene i pogleda je.)

STIV: Koji?AN\ELA: Hajde da to ovako izvedemo. Ti izaberi svoj, ja }u izabrati svoj,

baci}emo nov~i}, i oti}i }emo da pogledamo – moj.

(STIV je pogleda.)

[alila sam se. Razvijam smisao za humor.STIV: Nije lo{e.AN\ELA: Nisi se nasmejao.STIV: Mislio sam da ti to ozbiljno.AN\ELA: Mo`da ne valja ideja. STIV: Ne, ne. Dobra je. Da kupimo filmski program, sednemo da ne{to

prezalogajimo i otpo~nemo pregovore.AN\ELA: Je l’ misli{ da sam naporna?STIV: Kako bih ja ikada mogao da pomislim tako ne{to?AN\ELA: Mislim da je u svakom odnosu va`no da poku{a{ da bude{ svestan

zaostalih tragova podsvesnih misaonih {ablona.STIV: Mislim da bi ovo mogao biti po~etak jednog beskrajno zanimljivog...

prijateljstva.

(AN\ELA ga uznemireno pogleda, poku{avaju}i da odgonetne je li on toironi~an. Odlu~uje da jeste, ali pu{ta loptu da padne. Ovoga puta. Njihdvoje odlaze zajedno. Ona mu pru`a ruku. Iznena|en, on je prihvata.)

K R A Jdr

am

a23

8

LITERATURA

Michael D. Bristol, Shakespeare’s America, America’s Shakespeare, Routledge, 1990.

Simon During, The Cultural Studies Reader, Routledge, 1993.

Terry Eagleton, Literary Theory, – An Introduction, Blackwell, 1983.

Peter B. Erickson, Patriarchal Structures in Shakespeare’s Drama, University of CaliforniaPress, 1985.

Richard Freadman and Seumas Miller, Rethinking Theory, Cambridge University Press,Cambridge, 1992.

George Levine, Construction of the Self, Rutgers University Press, 1992.

Madan Sarup, Post-Structuralism and Postmodernism, Harvester Wheatsheaf, 1993.

Elaine Showalter (ed). The New Feminist Criticism, Virago, 1986.

Gary Taylor. Reinventing Shakespeare. The Hogarth Press, 1990.

Chris Weedon, Feminist Practice and Poststructuralist Theory, Blackwell, 1987.

Keith Windshuttle, The Killing of History, Macleay, 1984.

Dejvid Vilijamson je ro|en u Melburnu 1942. godine, a odrastao u malomgradu u severoisto~noj Viktoriji, Bernsdejlu. Diplomirao je ma{instvo naMona{ univerzitetu, a zatim predavao termo-dinamiku i socijalnupsihologiju na vi{oj stru~noj {koli Svinbern do 1973. godine. Njegov prvicelove~ernji komad, Dolazak rode (The Coming of Stork) premijerno jeizveden 1970. godine u pozori{tu La Mama, u srcu Melburna, a rediteljTim Burstol je prema njemu ubrzo snimio film Roda.

Komadi Selidba (The Removalists) i Donova zabava (Don’s Party), obanapisana 1971. godine, preko no}i su po~eli da se izvode {irom Australije,zatim su igrani u Londonu, da bi najzad bili i ekranizovani premascenarijima iz pera samog autora. Godine 1972. Selidba je osvojilanagradu “Ogi” (Awgie) koju dodeljuje Australijsko udru`enje pisaca, “zanajbolji pozori{ni komad i najbolji scenario u domenu bilo kog medija”.Godinu dana nakon britanske produkcije Selidbe, londonski EveningStandard je Dejvida Vilijamsona proglasio za “najperspektivnijegdramskog pisca” na engleskom govornom podru~ju.

Slede}i komad, @onglera tri (Jugglers Three), nastao 1972. godine,naru~ila je Melbourne Theatre Company, jedina pozori{na trupa u Viktoriji(jednoj od {est republika koje ~ine Australiju), koju i do dan-danasnajve}im delom dotira vlada. Za njim je usledio A {ta ako sutra umre{(1973) napisan za Old Tote Theatre Company, u ono vremenajeminentniju trupu u zemlji, koju je nekoliko godina kasnije zamenilaSydney Theatre Company. Komade Katedra (The Department) iz 1975. i[aka prijatelja iz 1976. naru~ila je South Australian Theatre Company.Klub (1977), komad koji je potukao sve prethodne rekorde po brojuprodatih ulaznica, 1978. godine prikazan je i u Kenedi centru, uVa{ingtonu, kao i na Brodveju i u Berlinu. Godine 1980. predstavasidnejskog Nimrod Teatra prikazana je u Londonu, a te iste godine po~eoje da se prikazuje i istoimeni film, u re`iji Brusa Beresforda. KomadPutovanje na istok napisan 1979. godine je igran {irom Australije, a uLondonu je prikazan ve} slede}e sezone. Filmska verzija je snimljena1987. godine. Za njom su usledili Heroji sa celuloidne trake (CelluloidHeroes) iz 1980., Perfekcionista (The Perfectionist) iz 1982., Kainovi d

ra

ma

239

sinovi (Sons of Cain) iz 1985. i Smaragdni grad (Emerald City) iz 1987.koji je u Londonu i Njujorku igran godinu dana kasnije. Filmska verzijaSmaragdnog grada je ura|ena 1989. godine. Komad Svila prvoklasnogkvaliteta (Top Silk) premijerno je izveden iste sezone u Sidneju iMelburnu, za njim je usledila Sirena (Siren) 1990. godine, pa Novac iprijatelji (Money and Friends) igran {irom Australije 1991. godine, u LosAn|elesu 1992. i u Londonu 1993. godine. Briljantne la`i (Brilliant Lies)su do`ivele praizvedbu u Brisbejnu, 1993. godine, a zatim su igrane naturneji po Australiji. Komad Svetili{te (Sanctuary) je prvu produkciju imaou Melburnu 1994. godine, a zatim je prenesen na filmsko platno. Belimu{karci iz pro{lih vremena je imao praizvedbu u Sidneju, 1995. godine.

Vilijamson je ostao svakako najplodniji australijski pisac. Praksa da svakegodine napi{e barem po jedan komad nastavila se do danas. U proteklihdvanaest godina izvedene su njegove drame Jeretik (Heretic, 1996), Bluztre}eg sveta (Third World Blues, 1997), Posle bala (After the Ball, 1998),Vibracije u poslovnim krugovima (Corporate Vibes, 1999), Veliki ~ovek(The Great Man, 2000), Na raspolaganju (Up for Grabs, 2001), Srodnedu{e (Soulmates, 2002), Klub (The Club, 2003), Amigos (Amigos, 2004),Uticaj (Influence, 2005), @ice pod mojim prstima (Strings Under MyFingers, 2006).

Dejvid Vilijamson je ~etiri puta osvajao nagradu Australijskog filmskoginstituta za najbolji scenario: za Petersena (Petersen, 1974), Donovuzabavu (Don’s Party, 1976), Galipolje (Gallipoli, 1981) i Na putu za sever(Travelling North, 1987), a Australijsko udru`enje pisaca mu je dodelilo ijedanaest “Ogija”. Vilijamson danas `ivi na San{ajn obali u Kvinslendu sasuprugom Kristin Vilijamson, romanopiscem.

dr

am

a24

0

— Dejvid Vilijamson

— Dekonstrukcijaljudske prirode

Ideja za komad Beli mu{karci iz pro{lih vremena1 rodila se na knji`evnojtribini na kojoj je jedan mladi univerzitetski nastavnik pro~itao rad opost-strukturalizmu i metodi dekonstrukcije u tuma~enju teksta. Niko uprepunoj sali nije razumeo ni re~ od onoga {to je rekao. Kada je, na kraju,jedan pisac ustao i zamolio ga da to prevede na jednostavan engleski jezik,odgovoreno mu je da se radi o veoma komplikovanoj teoriji i da ne treba da nanju gubi vreme. “Samo Vi nastavite da pi{ete, a mi }emo vam re}i {ta steuradili,” glasio je odgovor. Pisac se osetio poni`enim, ali je o}utao.

Sklonost univerzitetskih kadrova da pisce tretiraju kao idiots savants, kojipiskaraju ne znaju}i {ta rade, oduvek je bila izvor napetosti u literarnimkrugovima, ali ovaj novi talas u moru teorija je delovao kao ne{to potpunonovo, budu}i da je negirao sva dotada{nja pravila igre kojih su se kriti~aripridr`avali. Odlu~io sam, iz inata, da prona|em o ~emu to govore post-strukturalisti.

Mada sam doktora Svejna u ovoj dru{tvenoj satiri predstavio kao nitkova, jali~no ne mislim da je ta teorija potpuna glupost. Poststrukturalizam ne biprocvetao, kao ni tolike ideje koje su uticale na razvoj ljudske misli pre toga,da nije ponudio neka pronicljiva zapa`anja. Nema sumnje da je Ni~e,predskazatelj poststrukturalisti~ke misli, bio u pravu kada je ukazivao da jeljudskim bi}ima te{ko da budu objektivna i racionalna. Ve}inu nas je mogu}eoptu`iti da, u se}anju na minule doga|aje, sebe predstavljamo u svetlu heroja,a onog drugog kao hulju. Neretko se, tako|e, ispostavilo da su tzv. istorijske,filozofske i nau~ne “istine” u stvari potpuno izvitoperene ~injenice. Mo}neelite su otkako je sveta i veka poku{avale da manjinama nametnu“iskonstruisanu” verziju “istine”, slu`e}i se proizvoljnim argumentima, {to nezna~i da prava istina ne postoji, niti da je literatura samo jo{ jedan izvor

241

1 Termin na engleskom (Dead White Males) ima podrugljiv prizvuk i odnosi se na evropskestvaraoce mu{kog pola. Naj~e{}e se kriti~ki vezuje za teoriju o velikanima iz istorije, kao i zakapitalna knji`evna dela na zapadu, u nameri da se uka`e na privilegovano mesto tzv. visokekulture u obrazovanju. Kriti~ari ove teorije smatraju da takvi obrazovni programi name}uodre|en pogled na svet koji ne samo da veli~a evropska dostignu}a, zapostavljaju}i istorijunaroda sa drugih kontinenata, ve} je i podsvesno rasisti~ki i diskriminatoran u odnosu na`enski pol.

dezinformacija. Mada je ideologija bez sumnje prisutna i u literaturi, to nijenjena su{tina. Ja li~no verujem, a to sam pokazao i kroz lik An|ele D`ad,mlade junakinje u komadu Beli mu{karaci iz pro{lih vremena, da su velikipisci i dalje u stanju da dopru do nas zato {to nam nude istinsku mudrost isaznanje o zajedni~koj biti svih ljudi.

Ovo me dovodi do [ekspira. Kada sam jednom od svojih prijatelja, DonuAndersonu, ina~e profesoru univerziteta, rekao da se nosim mi{lju da napi{emsatiru o preterivanjima poststrukturalista, on mi je skrenuo pa`nju na polemikukoja je u tada bliskoj pro{losti besnela na stranicama London Review of Books.Raspravu je inicirao Terens Hoks, profesor engleskog jezika na Kardifskomuniverzitetu i poststrukturalista, a uredni{tvo ju je objavljivalo pod naslovom’Bardbiz’. Hoks je zastupao tezu da je [ekspir postao “crna rupa” u koju svakosipa {to god da mu se prohte, kao i da je eminentni status u knji`evnosti stekaone zato {to je genije, ve} zato {to njegova dela slu`e konzervativniminteresima.

To me je navelo da centralno pitanje o [ekspirovom mestu u literaturi, kojepostavlja An|ela, stavim u kontekst patrijarhalne ideologije bazirane nadiskriminaciji `enskog pola koju napada njen profesor, dr Grant Svejn.

Skicu komada sam poslao Vejnu Harisonu, reditelju sa kojim naj~e{}esara|ujem. U toj fazi, [ekspir jo{ uvek nije bio fizi~ki prisutan na sceni. Vejnmi je telefonirao nekoliko dana kasnije, rekav{i da mu je, dok je u pozori{tustoi~ki gledao “jedan beskrajno dosadan komad”, pala na pamet ideja dakomad zapo~nemo scenom u kojoj dr Svejn ubija [ekspira. Potr~ao sam premakompjuteru. Kada sam ve} [ekspira postavio na scenu, u~inilo mi se da bi bilo{teta ga se odmah otarasim. Pomislio sam, mogao bih da ga ubijem, a zatimvratim na scenu da se brani, kroz An|elinu podsvest, protiv napada doktoraSvejna.

Paradoksalno, uklju~ivanje [ekspira u radnju mi je omogu}ilo da probleme ukomadu sagledam u {irem svetlu, van uskih poststrukturalisti~kih okvira iknji`evne teorije, u duhu njegove su{tinske teme – odnosa izme|u mu{karaca i`ena, i forme koju je taj odnos poprimio tokom poslednje dve decenijedvadesetog veka. Takav je [ekspir potreban An|eli kako bi spoznala smisaosopstvenog `ivota, a ne poku{aj da se rekonstrui{e [ekspirov istorijski lik.Pisac je predstavnik epohe u kojoj je `iveo, neko ko veruje da je prirodamu{karca i `ene odre|ena biolo{kim razlikama. Nasuprot tome, dr Svejnveruje da presudnu ulogu u formiranju svesti igra kultura i da biologija sa timnema nikakve veze. An|ela nije sigurna {ta da misli, i do kraja ostajeneopredeljena, ali njena sigurnost i mudrost rastu u ostalim `ivotnim sferama.

An|ela u~i kroz seriju neo~ekivanih spoznaja, nakon {to je prihvatila sugestijudoktora Svejna da na primeru sopstvene porodice prou~i delovanje tzv.“kontrolnih ideologija”. Ubrzo, An|ela shvata da pod pla{tom smirenosti ijuna{tva njen deda pred porodicom prikriva crte obi~nog {ovinisti~kogmonstruma; ona otkriva ose}anje krivice i iscrpljenosti u majci rastrzanojizme|u porodi~nih i profesionalnih obaveza; i oca koji voli i nju i majku,d

ra

ma

242

uprkos o~iglednim naslagama ozloje|enosti. An|ela, ukratko, otkriva daljudska priroda ~esto probija granice u koje poku{ava da je sputa ideologija.

Ovaj komad je delom satira politi~ki korektnih stavova koje zagovaraju nove,“neprikosnovene” ideologije: poststrukturalizam, radikalni feminizam imultikulturalizam. Ton komada je pre upozorenje na ekstremne ljudskepoglede, nego ratoboran izraz besa. To je poku{aj da se pristalicama pomenutihideologija uka`e da su to samo ideologije a ne neprikosnovene istine i da,mada ideologija po pravilu sadr`i mnoge istine, u njoj nailazimo i na neistine.Tvrdnja da su svi mu{karci siled`ije, ili potencijalne siled`ije, ne bi bila ni odkakve koristi. To, istini za volju, i nije ta~no. Tako|e nije istina ni da su svaumetni~ka dela, ~iji su autori pripadnici manjina, briljantne tvorevine. Postojimakar mala mogu}nost, uprkos svim ote`avaju}im okolnostima, da jeheteroseksualni bra~ni odnos ostao i dalje zanimljiv i validan oblike zajednice,kao i da su mu{karci i `ene i dalje sposobni da `ele i vole jedni druge.

@eleo bih da se zahvalim Vejnu Harisonu, ne samo za ideju koju sam obradiou prvoj sceni komada ve} i za njegov neizmerno vredan dramatur{ki doprinoscelokupnom delu, a D`onu Sen~uku, Niku Sliperu, Toniju Dejvidu Kreju,Toniju Bartucu, Marion Pots, kao i glumcima: D`onu Hauardu, Mi{el Douk,Henriju [epsu, Ani Volskoj, Sajmon [ivers, Patriku Dikinsonu, Megi Blinko,Keli Batler, Glenu Hejzldajnu, Barbari Stivens i Bebu MakMilanu, za, po momdubokom uverenju, jednu od najboljih produkcija mojih komada u pozori{tu.

Sidnej, maja 1995.

dr

am

a24

3

— Vejn Harison

— Tekst, glumci i publika

Kada mi je Dejvid Vilijamson poslao sinopsis komada Beli mu{karci iz pro{lihvremena i zamolio me da ga re`iram, prihvatio sam zadatak pod uslovom dami dozvoli da ga upotrebim kao kona~an dokaz da Dejvid nije pisac zadojenduhom suvog naturalizma. Njegovi komadi ~esto slikaju svakodnevan `ivot, alinjegovo avanturisti~ko poigravanje strukturom drame, njegov poetski jezik iinsistiranje na detalju kojim ilustruje slo`enu i strogo kontrolisanu tematikuoduvek su me navodili na pomisao da je on veliki stilista. @eleo sam dapredstavi dam teatralnost svojstvenu ve}ini mojih radova, proisteklu izdivljenja prema ameri~kom mjuziklu – izrazito nenaturalisti~koj formi, i premaelizabetanskom pu~kom teatru – veoma ma{tovitoj formi scenske prezentacije,baziranoj na samo tri elementa: tekstu, glumcima i publici.

Moja uloga u nastanku Belih mu{karaca iz pro{lih vremena, komadu koji jepretrpeo osam verzija, bila je da neprestano podsti~em Dejvida da istaknepozori{ne aspekte dela, ne dopu{taju}i da likovi i situacije izgube naverodostojnosti. Moj odgovor na centralnu tezu o ratu izme|u nove i stareAustralije za srce, du{u i telo novih generacija, bio je predlog da uvodnu scenuuradimo u formi kratke, upe~atljive slike koja bi do~arala ekstremni karakterove borbe, nalik na no}nu moru:

’Gospodin Lenon?’

(Pauza)

’Gospodin D`on Lenon?’

(Prasak)

Dejvid je oberu~ke prihvatio ideju, preto~iv{i je u sliku An|eline uznemirenepodsvesti. Njegov spisateljski genije najbolje se ispoljio kroz varijacije samog[ekspirovog lika: kao branioca liberalnog humanizma, kao bi}a istan~anepercepcije koje sve vi{e postaje svesno sopstvenih nedostataka, kao nekoga kose udvara srcu i umu devojke spremne da ga baci u korpu za intelektualneotpatke, i kao izmi{ljeni surogat za dedu kog su feministkinje u An|elinojporodici odbacile.

Za komad koji se tako fluidno kre}e izme|u sveta realnosti i fantazije bila mije potrebna otvorena scena koja dozvoljava brze promene, u duhuelizabetanskog pozori{ta. Stoga mi je delovalo gotovo prirodno da posegnemza rezultatima desetogodi{njeg istra`ivanja koje sam vodio u saradnji sa drFilipom Parsonsom, a prikazao u seriji Elizabetanski eksperiment. Ciljd

ra

ma

244

eksperimenta je bio da ispitamo uslove pod kojima su igrane predstave u[ekspirovo vreme. Dizajner predstave Beli mu{karci iz pro{lih vremena, D`onSen~uk, tako|e je u~estvovao u seriji. Sen~uk je odigrao presudnu ulogupomogav{i Filipu i meni da ideje na nivou eksperimenta naj~e{}e testirane usalama za probe, skladi{nim prostorima i pod {atorima, prilagodimo zahtevimadramske sale u zgradi Sidnejske opere. U tu svrhu izabran je komad Mnogobuke ni oko ~ega, a rezultati istra`ivanja su prikazani 1992. godine, u saradnjisa Sydney Theatre Company.

Krajnje svedena scenografija i minimum rekvizita je bilo sve ~ime su glumciraspolagali. Scena je bila isko{ena, nalik na mesto sa kog se pripovedaju pri~e.Kada smo pristupili radu na Belim mu{karcima iz pro{lih vremena, `eleli smoda scena bude sli~na onoj za Mnogo buke ni oko ~ega. Da bismo ispri~ali pri~uVilijamsonovog komada bila nam je potrebna samo jedna stolica, jedan sto~i}na to~ki}e za serviranje i nekoliko rekvizita, kao i grupa glumaca raspolo`enihza avanturisti~ki dijalog sa gledaocima. Igra se odvijala na elizabetanskojpozornici uokvirenoj hladnim, ugla~anim lukom proscenijuma, kaonagove{tajem univerzitetskog okru`enja u kom se kretao doktor Svejn; tenzijastarog i novog na sceni je isticala tematiku komada. Filip Parsons se oduveknadao da }e njegova uporna istra`ivanja elizabetanskog pozori{ta biti od koristisavremenim australijskim piscima i njihovom teatru, a razvojni put koji smoprevalili u radu na Belim mu{karcima iz pro{lih vremena nam je bio dokaz dapro{lost zaista mo`e da informi{e sada{njost. Prijem te prve predstave je, akoni{ta drugo, bar uzdrmao ve} usa|enu percepciju Dejvida Vilijamsona injegovog imaginarnog sveta tezom da je na{ najpopularniji savremeni dramskipisac jedan od onih koji su najmanje skloni naturalizmu.

dr

am

a24

5

— Kit Vind{atl

— Vrednostliterature

Svako ko ima i najmanje interesovanja za teoretske probleme kojima se bavepredava~i na filolo{kim i filozofskim fakultetima, ili na umetni~kimakademijama {irom sveta, na}i }e da su Beli mu{karci iz pro{lih vremenaistinski ubedljivo delo. To nije samo veoma duhovita misaona drama ome|uljudskim odnosima kakve sre}emo na mnogim australijskimuniverzitetima, ve} i delo koje direktno zadire u aktuelne intelektualneprobleme. To je, po mnogo ~emu, do sada najsmelija drama iz pera DejvidaVilijamsona.

Inspiraciju za ~itav niz svojih likova i komada Vilijamson je i ranije nalazio naakademskoj sceni. Dva njegova prethodna dela se odvijaju na univerzitetu.Komad iz 1974. godine, Katedra, razotkriva u ogoljenoj formi obrazovnupolitiku jednog od biv{ih koled`a za visoko obrazovanje. Film Petersen jerazmatrao pojedine aspekte pokreta za seksualne slobode koji je bujao uuniverzitetskim krugovima po~etkom 1970-ih, iznev{i pri tom jetka zapa`anjana ra~un engleskih knji`evnih kriti~ara i njihovog elitizma.

Beli mu{karci iz pro{lih vremena je komad koji se tako|e bavi knji`evnomkritikom, ali sagledava obrazovnu politiku na jednoj katedri u mnogo {iremsvetlu. To je komad o vrednosti same literature i o poku{ajima nekihuniverzitetskih nastavnika da negiraju tradicionalne vrednosti.

Tri centralna lika u komadu su An|ela D`ad, mlada studentkinja engleskeknji`evnosti na “Novom Zapadnom Univerzitetu”, dr Grant Svejn koji predajeteoriju knji`evnosti, i sam Vilijam [ekspir koga u `ivot vra}a An|elinaimaginacija.

Kao {to se i moglo o~ekivati od Vilijamsona, mesto doga|anja je savremenaAustralija, a likovi i raspon dru{tvenih tema takvi da }e se mnogimgledaocima u~initi veoma prepoznatljivi. Istovremeno, to je o{tra satira {irokorasprostranjenih stavova o seksualnoj i politi~koj ispravnosti.

Centralna tema Vilijamsonovog komada je takozvana “kopernikanskarevolucija” u domenu humanisti~kih nauka do koje je do{lo poslednjihdecenija 20. veka. To je spoznaja da su francuska poststrukturalisti~kafilozofija i knji`evna teorija pobile mnoga shvatanja koja su do tadapredstavljala sto`er zapadnja~ke kulture. Na kapitalna dela zapadneintelektualne i knji`evne tradicije vi{e se ne gleda kao na kanon koji izra`avauniverzalne vrednosti ve} jednostavno kao na zastarelu ideologiju pokojnih,d

ra

ma

246

belih mu{karaca, pripadnika evrocentri~nog, kapitalisti~kog i patrijarhalnogsistema.

Vilijamson direktno, bez okoli{enja, analizira ovu ’promenu obrasca’ kroz[ekspirovo delo, delo jednog od najvi{e slavljenih autora u okviruzapadnja~kog kanona. On dovitljivost barda suprotstavlja knji`evnoj teorijiGranta Svejna, koji poku{ava da putem indoktrinacije ubedi svoje nesre}nestudente kako treba da prihvate njegov pogled na svet.

Iz Svejnovih usta te~e teorijsko u~enje koje se dana{njim studentima servirapoput jevan|elja: ne postoje apsolutne istine, ne postoji nepromenljiva ljudskapriroda, ono {to mi smatramo za realnost je samo artefakt, na ovom svetu imaisto onoliko realnosti koliko i ideologija ili diskursa koji ih defini{u, re~i nepostoje samo da bi odslikale realnost, one je proizvode.

Vilijamson predstavlja teku}u praksu na univerzitetima sa neverovatnomprecizno{}u. Svejn se poziva na re~i mnogih vode}ih gurua teoretske misli.Citiraju}i Mi{ela Fukoa, on zastupa stav da su znanje i mo} povezani, i dapatrijarhalna pravna dr`ava koristi liberalni humanizam kao teorijski oslonackoji obezbe|uje njeno funkcionisanje. Pozivaju}i se na Edvarda Saida, Svejntvrdi da su ’remek-dela’ zapadnja~ke literature doprinela porobljavanju crnaca idrugih naroda Tre}eg sveta. Dr`e}i se Rolana Barta, on poku{ava da svojimstudentima pribli`i ideju ’naslade’ (jouissance) kao svojevrsnog oblikaseksualnog zadovoljstva neoptere}enog kulturnom indoktrinacijom polova.

Ovaj komad }e biti posebno zanimljiv svim onim studentima koji slu{aju jedanod danas najaktuelnijih predmeta iz oblasti humanisti~kih nauka: ofenomenologiji ljudskog tela. Dok pravi veliki {ou izla`u}i svoje visokoparneideale o ravnopravnosti polova, Svejn otkriva interesovanje za ’nasladu’ i zatela svojih studentkinja koje znatno prevazilazi ~isto teoretske okvire.

Najsme{nija scena u komadu predstavlja napad na postulate akademskogfeminizma. Pariska teoreti~arka Helen Sikju (Cixious), tvrdila je da `ene trebada uvedu novi jezik ukoliko `ele da probiju tvrd okvir mu{ke logike.Vilijamson prikazuje jednu studentkinju kako poku{ava da polo`i ispit izknji`evne teorije nastoje}i da, pod uticajem Sisjuove, pobije dominantnagledi{ta falocentri~nog diskursa.

U borbi izme|u [ekspira i dr Svejna za An|elin um, Vilijamson okre}e kockuu bardovu korist. [ekspir je predstavljen kao iskreno skroman i dopadljiv lik,beskrajno iznena|en saznanjem da se njegovi komadi jo{ uvek igraju krajem20. veka.

Pobijaju}i novu teoriju, [ekspir ukazuje da u ljudskoj prirodi postoje odre|enekonstante – demoni ljubavi, bola, krivice, besa, straha, prezira, odanosti imr`nje. [tavi{e, on poku{ava da ubedi publiku da su polovi obdareni razli~itimosobinama na na~in koji daleko prevazilazi ideolo{ka shvatanja: oni su ro|enirazli~iti.

Vilijamson je u svoj komad utkao neke od velikih scena iz [ekspirovih dela,uklju~uju}i ven~anje u Ardenskoj {umi kojom se zavr{ava Kako vam drago. d

ra

ma

247

Uvrstiti odlomke iz [ekspirovih dela u sopstveni komad zna~i upustiti se uveliki scenski rizik. Ako se urade lo{e, ti delovi mogu da upropaste predstavuili, jo{ gore, da deluju u`asno pretenciozno. Vilijamson to, me|utim, radibriljantno, jednim delom zato {to se scene iz [ekspirovih dela tako dobrouklapaju u radnju njegovog komada, ali i zato {to sporedni zaplet ~esto asocirana neke od [ekspirovih scena.

Uz takmi~enje izme|u [ekspira i francuskih teoreti~ara, drama Beli mu{karci izpro{lih vremena ima i drugi sporedan zaplet – uticaj feminizma na tipi~numalogra|ansku porodicu. I ovde Vilijamson crpe ideje iz aktuelnog `ivotaAustralijanaca.

An|elin otac je jedan od hiljadâ sredove~nih mu{karaca, malih {efova, kojimaje uru~en otkaz zbog recesije kroz koju smo morali da pro|emo. On zna danikada ne}e na}i drugi posao. Njena majka, s druge strane, uspe{an jerukovodilac sa nikad ru`i~astijom budu}no{}u.

Ipak, najdirljiviji pristup Vilijamson je rezervisao za Kola D`ada, dedu,77-godi{njeg biv{eg zidara. Kada se prvi put pojavi u komadu, on pasivnosedi, dok ga `ena i tri }erke `estoko napadaju zbog autoritativnog ispoljavanjamu{kog {ovinizma, tako bliskog ~itaocima feministi~ke literature i njihovihanaliza paternalisti~ke porodice. Kasnije, kroz elokventan i ubedljiv monolog,Kol pri~a pri~u svog `ivota i brani se od iznetih optu`bi.

Kada [ekspirovi likovi iza|u na scenu da bi se borili sa knji`evnimteoreti~arima, Kol se pojavljuje kao Kralj Lir. Ovo je nezaboravan trenutak zasve one koji se se}aju dve ranije Kolove scene i u stanju su da uo~e {ta jeVilijamson njima `eleo da postigne. Uvre`eni ideal australijskog mu{karca,radnika – kog je tokom poslednjih dvadesetak godina tako poni`avala inegirala mla|a generacija dramskih pisaca, komi~ara i teoreti~ara svih vrsta –do`iveo je scensku apoteozu kroz tragi~an Lirov lik.

Za moj ukus, ovo je do sada najsna`niji Vilijamsonov komad, a tako|e inajhrabriji. On napada ~itav niz velikih “svetih krava” kao {to je, na primer,akademski feminizam, kojima se i dalje klanjaju mnogi iz njegove vernepublike. [tavi{e, on istura sopstveni vrat pozivaju}i kriti~are, koje bespo{tednonapada, da mu uzvrate udarac iz bezbedne pozicije univerzitetskih nastavnika.

U jednom trenutku, [ekspir u komadu poverava publici da je ostavio pero prenego {to je napunio pedeset godina i da je ostatak `ivota proveo ophrvandubokom melanholijom. Vilijamsonovim po{tovaocima }e biti drago {to on tajprimer nije sledio. Beli mu{karci iz pro{lih vremena pokazuju da je on, vi{e noikad, sposoban da uo~i va`ne dru{tvene i moralne dileme, i da o njima ima {tada ka`e na aktuelan na~in i u pravo vreme.

(Skra}ena verzija ovog ~lanka objavljena je u Dodatku o visokom obrazovanjulista Australian, (Prim. prev.), jedinog dnevnika u zemlji koji se distribuira nasaveznom nivou, 15. marta 1995. godine.)

dr

am

a24

8

— Milan \or|evi}

— Pomaloli~no

Moram da priznam da je jako, jako te{ko pisati o nekom dragom i nekom ko jekao ljudsko bi}e zauvek oti{ao sa ovog sveta. Uvek ta re~ koja je napisana onjoj ili o njemu treba da bude bliska nekom, moglo bi se re}i kona~nom i presvega istinitom ili mo`da su{tinskom sudu o tom ~oveku ili `eni, pa i onom {toje to ljudsko bi}e bilo i {to je nekada radilo. Znam, ta nas re~ ba{ obavezuje. Ine bi je trebalo olako napisati. Zaboga, nije pisanje o nekome kao {to je bioBranimir @ivojinovi} laka i neobavezna igra. Kod onoga ko ovako ne{topoku{ava da napi{e postoji bojazan da }e se ogre{iti o osobu o kojoj pi{e i da}e biti nepravedan prema delovanju te osobe. No, velika je sre}a da je izuzetniprevodilac Branimir @ivojinovi} iza sebe ostavio veliko, trajno i veoma vrednoprevodila~ko delo pa ono tako i posle njegove smrti nastavlja da `ivi i dauverljivo i lepo ispunjava smisao Branimirovog `ivota, stvarala~kog rada iprevodila~kih tra`enja i mukotrpnog dola`enja do cilja da knji`evno delonapisano na jednom jeziku stvarala~ki pretvori u srpski jezik. A ti prevodi i teknjige na nas i dalje na najbolji na~in uti~u. Prevo|enje je jedan od oblikajezi~kog stvaranja u kome prevodilac, na`alost, ima ve}a ograni~enja oddrugih jezi~kih stvaralaca. Ruke su mu vi{e vezane originalom knji`evnog delai njegovim oblikom i time {to mora da najta~nije smisao jednog dela prenese,preobrazi u drugi jezik. Uvek se pitam za{to je prevodila~ki rad tolikopotcenjivan kad je on danas izuzetno va`an a bi}e sve va`niji u budu}nosti isutra{njem svetu u kome }e postojati, i neminovno je da se sve vi{e spajajurazli~iti jezici, i da se posreduje izme|u ljudi razli~itih jezika, naroda i kultura.I tako znanje, do`ivljaje i emocije jednih ljudi i saznanja o jednim ljudimapribli`avati drugim ljudima. U ne~emu razli~itim a zapravo vrlo sli~nimljudima. Ponekad sam sklon da mo`da preteram i ka`em kako je StanislavVinaver vi{e doprineo srpskom jeziku, recimo, svojim prevodima romanaGargantua i Pantagruel Fransoa Rablea ili prepevima pesama Fransoa VijonaVeliko zave{tanje nego svojim suptilnim i majstorski napisanim pesmama ipoezijom specifi~nog jezika i muzike.

^itao sam mnoga vredna dela u prevodu Branimira @ivojinovi}a. Izme|uostalog, on je prevodio knjige Getea, ali i novijih, na primer, Rajner MarijaRilkea, Hansa Broha, Georga Trakla, Roberta Muzila, Elijasa Kanetija, eto, dabudem li~an i navedem samo nekoliko pisaca i to one koje vi{e volim. A kadsam ve} ovako gotovo krajnje li~an, re}i }u ne{to povodom knjige njegovogd

og

a|

aj

i17

4

izbora i prevoda pesama Trakla San i pomra~enje. Ta knjiga sa izborom pesamaovog velikog pesnika nema~kog jezika iza{la je 1973. godine u bibliotecibeogradske izdava~ke ku}e “Prosveta” koju je tada ure|ivao pesnik MiodragPavlovi}. Kao gimnazijalac, pro~itavao sam tu knjigu i te{ko sam se od njeodvajao pa sam je ~ak odnosio u gimnaziju i na nekim ~asovima i na odmorimaje ~itao. Ponekad sam to radio kri{om od profesora a ponekad sam to radiootvoreno. Dobro mi je zvu~ao, recimo, prevod Traklove pesme “No}”: “Tebeopevam, divlja razrovanosti, / u no}noj buri / nagromadana planino; / vi sivekule iz kojih kuljaju/ paklene ~uvide, ognjeno zverje, / hrapava paprat, sme}e, /kristalno cve}e.” Moram re}i, da su Traklova poezija i ova knjiga@ivojinovi}evog prevoda njegove poezije donekle uticali na mene da seopredelim za pisanje poezije. Eto, i danas se nostalgi~no i sa nekom neobi~nomne`no{}u se}am gimnazijskog ~itanja ove knjige. I {ta mi je to ~itanje tadazna~ilo, koliko me je ponekad obuzimalo, i kako su sve ti @ivojinovi}eviprevodi Traklovih pesama na mene uticali. A, eto, nesumnjivo je da je sve tobila ogromna zasluga @ivojinovi}a koji je uspe{no i lepo preveo Traklovupoeziju.

@ivojinovi} je bio fini gospodin i Beogra|anin iz gra|anske porodice kakvisu mene, kao pomalo isklju~ivog lokalpatriotu, i li~no zainteresovanog zagra|anstvo Beograda i neposredne pri~e o njemu i nekada{njem `ivotu,kakve sam, ina~e, ~esto slu{ao kod ku}e, uvek interesovali. Sem toga, on jebio pesnik i sin pesnika Velimira koji se i sam uspe{no bavio knji`evnimprevo|enjem. Dakle, knji`evnost je za Branimira na neki na~in bila prirodnoopredeljenje, ne{to ~emu je i po ro|enju pripadao; svetu knji`evne re~i ijezika on je sasvim prirodno pripadao. Na`alost, moram dodati jo{ i to da mije veoma `ao {to se sa @ivojinovi}em nisam vi{e i ~e{}e dru`io. Voleo samnjegova razborita i mudra zaklju~ivanja i njegove mirno izre~ene a ta~ne re~i.Da, sem toga, on je bio i pesnik. Pa, se}am se jednom smo Branimir, pesnikSrba Mitrovi} i ja proveli celu no} u Mitrovi}evom stanu, tamo u staromBeogradu, i pri~ali smo o mnogim stvarima kako se to ve} ~ini u takvoj,hajde da ka`em, ljudski opu{tenoj i pomalo boemskoj situaciji. Bilo je toposle dodele prevodila~ke nagrada Mitrovi}u. Tada nam je Branimir ~akgovorio svoje pesme. Bio je smiren i pribran. Nije zapadao ni u kakvueuforiju; da, sem toga, bio je na dobar na~in i autoironi~an. Nije od onoga {toradi pravio ne{to pred ~ime treba }utati i ~emu se treba sa strahopo{tovanjemklanjati. A njegov prevodila~ki rad bio je izvanredan. Znam samo da samposle tog susreta za Branimirom jo{ vi{e kao ~oveka cenio ovog velikanaprevo|enja.

Suvi{no je da danas hvalim Branimirove prevode. Samo treba znati to da }emoih i u budu}nosti sa zadovoljstvom i rado{}u ~itati, i tim novim i ponovnim~itanjem potvr|iva}e se njihova velika vrednost. U`iva}emo u lepoti re~i onihautora koje je @ivojinovi} uspe{no preveo i preneo na na{ jezik. Pogledajmo,recimo, njegove prevode Rilkeovih pesama ili pesama ne{to novijih nema~kihpesnika kakvi su, na primer, bili Ginter Ajh, Paul Celan, Johanes Bobrovski,Ingeborg Bahman, Erih Frid. Ili pro~itajmo njegove prevode Hajnrih fon d

og

a|

aj

i17

5

Klajstove proze, kao i Brohovog romana Mese~ari. Pateti~no }u i mo`da neba{ originalno na kraju re}i ovo: knjige prevoda Branimira @ivojinovi}a jesuneka vrsta rasko{nog spomenika ovom neponovljivom i nezaboravnom~oveku. Ali to je i ono {to }e nas uvek i uvek iznova podse}ati na njega,njegov `ivot i uspe{an stvarala~ki rad, odnosno na prevo|enje knji`evnih delana na{ jezik.

Milan \or|evi} (1954, Beograd), pesnik, pripoveda~, esejista i prevodilacsa slovena~kog i engleskog. Objavio je knjige pesama: Sa obe strane ko`e(1979), Muva i druge pesme (1986), Mumija (1990), ]ilibar i vrt (1990),Pustinja (1995), ^iste boje (2002), Crna pomorand`a (2004), Radost(2008); knjige eseja: Cve}e i d`ungla (2000) i knjige pri~a: Glib i vedrina(pod pseudonimom Milan Novkov, 1997), Slepa ulica (2002), Majmun(2006). Nosilac je niza zna~ajnih pesni~kih nagrada.

do

ga

|a

ji

176

— Nikola @ivojinovi}

— Moj otac Branimir @ivojinovi}

Jo{ kao de~ak, imao sam `elju da pro~itam sve {to je moj otac preveo.Naravno, tada sam vrlo malo znao o tananim, prefinjenim pesni~kim dubinamaGetea, Rilkea, Helderlina i [ilera, i isto tako malo o jedinstvenim, izuzetnimpri~ama i filozofskim svetovima Kafke, Mana, Muzila, Vajningera, ili Hesea.Tako|e, imao sam vrlo slabu ideju o tome koliko je ogroman prevodila~ki opusmog oca ve} tada bio. Od tada, moj otac je preveo jo{ mnogo, mnogo autora,hiljade i hiljade stranica, sa nema~kog i drugih jezika. Prevodio je mnogo br`enego sto sam ja ~itao, i ostvarenje moje de~a~ke `elje je postajalo svenedohvatnije.

Posmatrao sam svog oca decenijama, samog u njegovoj sobi, sa obaveznomcigaretom izme|u prstiju, kako neumorno, bez prekida kuca na pisa}oj ma{ini,ili ~ita. Pravio je kratke pauze, vrlo disciplinovano, uvek u isto vreme, poslekojih se opet vra}ao poslu. Dok sam rastao, polako sam po~injao da shvatamsa koliko strasti je ovaj ~ovek tragao za onim savr{enim prevodom, sa kolikoupornosti i samokritike se savr{enstvu primicao, i do kojih je umetni~kih iakademskih visina dosezao kroz svoj rad i svoju posve}enost. Kako samsazrevao, sazrevalo je i moje po{tovanje i razumevanje za njegov asketski`ivot.

Sa druge strane, jasno sam uo~avao i kolike `rtve su podnosili moji roditeljizbog o~eve profesije i neobi~ne posve}enosti. Iako je ina~e bio veseo i veomaduhovit ~ovek, u svom ocu sam ~esto prepoznavao tugu i razo~aranje svetom,toliko dalekim od savr{enosti kojoj je te`io. Razo~aranje verovatno sli~noonom koje je i Muzil, kao i mno{tvo drugih velikih pisaca, izra`avao u svojimdelima. Zatim, iako je bio veoma dru`eljubiv ~ovek i u`ivao u blizini svojihprijatelja i porodice, video sam u svom ocu i svojevrsnu usamljenost.Usamljenost svojstvenu, rekao bih, onim posve}enim umetni~kim du{ama, u~ijim kreativnim `ivotima vrlo ~esto nije bilo mesta za druge. Kona~no, iako jedobitnik brojnih visokih i vrednih nagrada za svoj knji`evni rad, i mog oca suhroni~no pratile sve one neda}e tipi~ne za samostalne prevodioce – ratovi saizdava~ima, relativna materijalna nesigurnost.

Zbog svega ovoga, a i zbog razli~itih li~nih afiniteta i prirode, postajalo je sagodinama jasno da ne}u produ`iti profesionalnu lozu svoga oca i dede, obojicevrsnih prevodilaca i pesnika. @ivot me je poveo drugim putem. Ipak, moj otac imoja majka, Olivera, njegov postojani, pouzdani i nepokolebljivi stub podr{ke,i mom bratu i meni ostavili su predivno nasle|e. Neminovno, oni su u namad

og

a|

aj

i17

2

zasadili klice onih divnih osobina koje su ih krasile – te`nja za istinom,upornost, postojanost, marljivost, ljubav prema knjizi i saznavanju. Naravno,ostala je i ~vrsta namera da se ispuni de~a~ki san i pro~itaju svi prevodiBranimira @ivojinovi}a. Koliko su ove klice u nama proklijale, svedo~i}e na{adeca. Koliko }e proklijati stvarala~ke klice koje je moj otac posejao u srcimanove generacije srpskih prevodilaca, svedo~i}e novi prevodi, nove nagrade i,nadajmo se, jo{ vi{e ~italaca.

@elim da se u o~evo ime, u ime svog brata Dejana, i u svoje li~no ime,zahvalim Republici Austriji i Austrijskom ministarstvu kulture na ovoj vrednojnagradi, a na{im doma}inima, Institutu “Robert Muzil”, i svima vama {to steovu ceremoniju omogu}ili i uveli~ali – hvala.

Nikola @ivojinovi}, in`enjer elektrotehnike, gitarista i pesnik u potaji,pro~itao je tekst “Moj otac Branimir @ivojinovi}” u junu 2008, naposthumnom uru~enju Nagrade za knji`evno prevo|enje “Translatio” kojusu Univerzitet u Klagenfurtu i Austrijsko ministarstvo za kulturu dodeliliBranimiru @ivojinovi}u 2007. godine.

do

ga

|a

ji

173

— Predstavljena Bibliografija

Branimira @ivojinovi}a

Tokom leta ove godine objavljena je Bibliografija Branimira @ivojinovi}a uizdanju Udru`enja knji`evnih prevodilaca Srbije. Dvadesetog avgusta, na dandruge godi{njice smrti Branimira @ivojinovi}a, odr`ana je u prostorijamasrpskog PEN centra promocija ove zna~ajne knjige.

Na promociji su govorili Jelena Staki}, predsednica UKPS; prof. dr MirkoKrivokapi}; Dolores Kalo|era-Petrovi}, autorka Bibliografije; Mia David,dizajnerka knjige; Drinka Gojkovi}, urednica edicije.

Jelena Staki}:

Pred nama je prva knjiga biblioteke mostovi, i njome Udru`enje knji`evnihprevodilaca Srbije oboga}uje svoju izdava~ku produkciju. Mi izdajemo ~asopisMostove i zbornike sa Beogradskih prevodila~kih susreta, ali bibliotekamostovi je potpuna novina, i ve} je to valjan povod da se okupimo po ovomvru}em danu i predstavimo svog prvenca.

Prva knjiga nove edicije donosi potpunu bibliografiju jednog od na{ih najve}ihprevodilaca, Branimira @ivojinovi}a. Za ovaj izbor odgovorna je DrinkaGojkovi}, autor je Dolores Kalo|era-Petrovi}, dizajner Mia David. Sve suovde, i ja koristim priliku da im iska`em svoje divljenje.

^ega god sam mogla da se setim od prevoda Branimira @ivojinovi}a, kog smooduvek zvali naprosto Bane, u ovoj bibliografiji sam na{la lako i uverena samda autorka nije izostavila ni{ta, ba{ ni{ta. Za lako}u snala`enja u ovom gustomi, pomislilo bi se, suvoparnom {tivu zaslu`na je i dizajnerka. Ovako lepo,logi~no, pregledno i privla~no dizajniranu knjigu davno nisam videla.

O raznim aspektima ove knjige govori}e njene autorke, a ja bih `elela daskrenem pa`nju, naro~ito novinarima, na jedno: na preko dve stotine stranaprikazane su osam stotina pedeset i dve bibliografske jedinice. Odmahzanemarite ovu brojku, ma koliko bila impresivna: ona nije najva`nija, i negovori dovoljno o delu na{eg Baneta. Ona obuhvata ne samo ono {to je onpreveo ili napisao, nego sve {to je objavljeno, a mnogi njegovi prevodi id

og

a|

aj

i15

6

tekstovi objavljeni su vi{e puta. I nisu sve stavke jednake po veli~ini izna~aju. Zato, evo potpuno dajd`estiranog pregleda njegovog dela:prepevavao je i pisao pesme, prevodio romane, pripovetke, drame, esejistiku,bajke, i pisao ~lanke, eseje, nau~ne radove. Prevodio je sa nema~kog,engleskog, francuskog, ruskog. Me|u autorima koje je prevodio sre}emoGetea, Helderlina, Rilkea, Novalisa, Kanetija, [ekspira, Poa, Bodlera, LujzuLabe, Ahmatovu, Ni~ea, Kafku, Hesea, bra}u Grim, Tomasa Mana, Muzila... apomenula sam samo one kojih sam se setila. Od tih imena, od te raznovrsnostitreba da vam se zavrti u glavi, ne od brojeva. O kvalitetu tih prevoda, ako ihniste sami ~itali, govore vam ordeni i nagrade koje je Bane dobio, a svi supregledno izneti u poslednjem odeljku, u hronologiji `ivota i rada Branimira@ivojinovi}a.

Mo`da postavljate pitanje ~emu ovoliki mnogostrani trud, kome ovakvabibliografija uop{te treba. Prevodioci su ljudi skromni, a posebno je Branimir@ivojinovi} bio takav. Da je neko slavan posredi, jo{ i kojekako, ali ovo... Mimislimo da je Branimir @ivojinovi} bio velik ~ovek, velik stvaralac, velikumetnik, velik prevodilac. Ako su danas prevodioci u zape}ku, kao i kulturauostalom, ne mora da zna~i da }e uvek biti tako. Ovakvo iscrpno svedo~anstvoo jednom stvaraocu prevodiocu (a nadajmo se da }e takvih biti jo{,svedo~anstava o prevodiocima, mislim) dragoceno je kao istorijska gra|a, kaopogled na jedno vreme, kao podse}anje na izdava~e i ~asopise, a nama kojismo ga poznavali, i kao se}anje na Baneta. Knjiga je objektivna, iscrpna, u njoj}ete na}i sve o njegovoj u~enosti, i o svakom danu njegovog `ivota, ali ne i onjegovoj duhovitosti, emotivnosti, prelepoj dikciji, usplamtelom pogledu,dru{tvenosti i povu~enosti. @elim da vam na kraju pribli`im Baneta@ivojinovi}a, ~oveka i pesnika i donela sam snimke od pre gotovo dvadesetgodina: na jednom on na prevodila~kom Salonu prire|enom povodom nagradeza `ivotno delo koju je dobio ~ita jedan svoj prepev, a na drugom, jednu svojupesmu o prevo|enju. Snimak je star i lo{, ne obra}ajte pa`nju na tehni~kemanjkavosti, u`ivajte u glasu Branimira @ivojinovi}a.

Prof. dr Mirko Krivokapi}

PREVODILAC BRANIMIR @IVOJINOVI]

O~igledno je da je te`nja najboljih pesnika i esteti~kih pisaca svihnaroda ve} podu`e usmerena na op{te~ove~ansko. U svakomposebnom, bilo da je ono istorijski, mitolo{ki, basnovito vi{e ili manjeproizvoljno izmi{ljeno, uvek }e se videti kako kroz nacionalnost ilili~nost sve vi{e prosijava i svetluca ono {to je op{te.

Ono {to u poeziji svih naroda ukazuje na to i u tom pravcu deluje, to iostali treba da usvajaju. d

og

a|

aj

i15

7

Moraju se poznavati posebnosti svakog naroda da bi mu se oneostavile, da bi se s njim ba{ preko njih op{tilo; jer specifi~nosti svakognaroda su kao njegov jezik i njegov novac – one olak{avaju op{tenje,one ga zapravo tek i omogu}uju u potpunosti.

Oprostite mi, moj najdra`i, zbog ovih mo`da ne ba{ sasvim koherentnihniti lako razumljivih misli; one su crpene iz okeana posmatranja koji sagodinama sve vi{e raste oko svakog ko razmi{lja. Dopustite mi dadodam ono {to sam nekom drugom prilikom zapisao, ali se neposrednoodnosi i na ono {to Vi radite:

Istinska op{ta trpeljivost se najsigurnije posti`e ako se ono posebnokod pojedinih ljudi i naroda ostavi onakvo kakvo jeste, ali se ipak nenapu{ta uverenje da se istinski pozitivno odlikuje time {to pripadacelom ~ove~anstvu. Takvom posredovanju i uzajamnom priznavanjuNemci ve} odavno daju zna~ajan doprinos.

Ko nema~ki jezik razume i prou~ava, nalazi se na tr`i{tu gde svi narodinude svoju robu, on je u ulozi tuma~a koji se i sam oboga}uje.

I tako u ovoj op{toj duhovnoj trgovini na svakog prevodioca trebagledati kao na posrednika koji je sebi stavio u zadatak da unapre|ujerazmenu. Jer, ma {ta se moglo re}i o nedostacima prevo|enja, ono ipakjeste i ostaje jedan od najva`nijih i najdostojnijih poslova u ovomesvetu.

Iz Geteovog pisma Tomasu Karlajlu, engleskom istori~aru i esejisti, od 20. jula 1827. u prevodu Gligorija Ernjakovi}a

Danas smo ovde da se podsetimo na `ivot i rad ~oveka koji se celog svogradnog veka bavio prevo|enjem, poslom koji je prema Geteu duboko za{lom ugodine, bio i ostao “jedan od najva`nijih i najdostojnijih poslova u ovomesvetu”.

Branimir – Bane @ivojinovi} prevodio je sa nema~kog, engleskog, francuskogi ruskog. Preveo je najve}e pesnike i prozaiste svetske knji`evnosti: Getea,[ilera, Klajsta, Helderlina, Novalisa, Vilanda, Hajnea, Rilkea, Ni~ea, Miltona,Ljermontova, Bodlera, Georga Trakla, Paula Celana, Anu Ahmatovu, OsipaMandelj{tama, Kafku, Robeta Muzila, Hermana Broha, Tomasa Mana, RobertaValzera, Maksa Fri{a, Bota [trausa, Elijasa Kanetija – navodim samo onenajve}e i najpoznatije.

Zadu`io je srpsku kulturu i prevodima velikih teorijskih dela iz istoriografije,sociologije, teorije prava, psihologije, teorije knji`evnosti – Ingardena,Burkharta, Vajningera, Junga. Pisao je, izme|u ostalog o Kafki, Crnjanskom,Andri}u, Rilkeu. Prire|iva~ je I toma kriti~kog izdanja dela Laze Lazarevi}a.Sara|ivao je na nema~ko-srpskom re~niku u izdanju BIGZ-a. Priredio jeknjigu Geteove misli, knjigu na kojoj je radio decenijama i do koje mu je biloneobi~no stalo. Na`alost nije do~ekao njeno izdanje.d

og

a|

aj

i15

8

Posredno, sa drugih jezika, prevodio je poeziju pesnika stare Kine, Japana,Egipta, Indije, Koreje: njihove je stihove, uz one izabranih velikih evropskihpesnika, objavio u antologiji svojih prepeva Sa vrhova svetske poezije,objavljenu 2006. u “Srpskoj knji`evnoj zadruzi”. Priredio je slede}e antologije:Antologiju novije nema~ke lirike (sa Ivanom Ivanjijem, 1956), Antologijunema~ke lirike XX veka (sa Ivanom Lali}em 1976), Antologiju ljubavne lirikeSvih vremena dar (1984), Antologiju savremene austrijske lirike Naseljeni ume|ucarstvu (1988).

Za svoje stvarala{tvo Branimir @ivojinov} je odlikovan najvi{im dr`avnim istru~nim nagradama: Oktobarskom, nagradom “Milo{ N. \uri}”,Sedmojulskom nagradom, Ordenom rada sa zlatnim vencem, dvostrukomnagradom za `ivotno delo: Udru`enja knji`evnih prevodilaca i Srpskeknji`evne zadruge, Krstom Savezne Republike Nema~ke za zasluge,Nagradom grada Beograda za knji`evnost i prevodila{tvo za prevod delaRoberta Muzila “^ovek bez osobina” i nagradom “Translatio” Ministarstva zakulturu Republike Austrije. Godine 2002. Geteovo dru{tvo u Beograduobjavilo je knjigu pod naslovom: Pesme – Iz autobiografije – Misli JohanaVofganga Getea u prevodu Branimira @ivojinovi}a. U uvodnoj re~i zahvalnostiprevodiocu, izdava~ ka`e da Geteovo dru{tvo objavljuje ovu knjigu u znakzahvalnosti Branimiru @ivojinovi}u za njegove prevode Geteovih dela, ukojima je pro{irio granice srpske kulture”.

Svoj ~lanak “Prevodilac Branimir @ivojinovi}”, objavljen u Letopisu Maticesrpske 1955. godine zapo~eo sam re~ima: “Govoriti o prevodila~kom raduBranimira @ivojinovi}a gotovo je nemogu}e bez upotrebe superlativa, ~ak ikada se oni `ele izbe}i”. Jer, doista je re~ o radu sa kojim se i kvalitetom iobimom i u sada{njosti i u pro{losti malo {ta mo`e uporediti. Sve do njegovesmrti 2007. godine u tome se ni{ta nije izmenilo.

Svojim radom Branimir @ivojinovi} u~inio je i ne{to {to se ~esto previ|a: on jeprevodila~ku delatnost izveo iz anonimnosti u javnost. ^esti prikazi i recenzijenjegovih prevoda, njegova javna istupanja, doprineli su da je javnost izmenilasvoj odnos prema jednoj delatnosti, ~iji su se nosioci, i to ne samo u na{ojsredini, tradicionalno ose}ali zapostavljenim. Ne zna~i to da je u odnosuizme|u prevodilaca i javnosti sve u najboljem redu, ~injenica je da je taj odnosranije izgledao bitno druga~ije.

Prevodila~ki put Branimira @ivojinovi}a po~eo je, ako se uzmu u obzirzna~ajnija i obimnija dela, sredinom pedesetih godina. Njegovi prevodi autoraTomasa Mana, Liona Fojhtvangera i Hermana Broha predstavili su ga kaozrelog prevodioca, suverenog poznavaoca jezika sa koga je prevodio i jezikana koji je prevodio. Ali, i vi{e od toga. Prevod Izabranika Tomasa Manapokazao je da je @ivojinovi} u stanju da iza|e na kraj i sa tekstovima izuzetnoslo`ene strukture. Jer, snaga Manovog teksta, koji ne spada u njegova vrhunskaostvarenja, nije toliko ni u spoljnjoj radnji niti u produbljenoj psihologijilikova, koliko u jezi~kim bravurama. Sam autor je rekao da je svojimromanom stvorio “jedan prili~no neodre|eni, nacionalno-zapadnja~ki srednji d

og

a|

aj

i15

9

vek sa jezi~kim podru~jem u kom se humoristi~ki prepli}u arhai~no i moderno,staronema~ki, starofrancuski, a ponekad i engleski elementi”. Ipak, ni visokiartizam ove proze koja briljira u virtuoznoj igri re~ima, jeziku i jezicima nisuomeli @ivojinovi}a da ostvari prevod koji je u`ivao veliku popularnost kod~italaca. Godine 1981. Branimir @ivojinovi} se osvrnuo na taj prevod. Napitanje novinara da li je ta~an utisak da je tekst Tomasa Mana bolji u prevodunego u originalu, prevodilac je odgovorio da “po{to dosta dobro” poznaje i“nema~ki i svoj jezik”, zna “izvesno da ~itanje Manovog Izabranika pru`a nanema~kom mnogo ve}e u`ivanje nego na srpskohrvatskom”. @ivojinovi}ev sudnije prestrog i svako pore|enje prevoda i originala to potvr|uje. U tomodgovoru, me|utim, sadr`an je dobrim delom i @ivojinovi}ev na~elan stavprema prevo|enju. Desetak godina kasnije on }e izjaviti: “Prevod, naravnokada je re~ o prvorazrednim pesnicima, nikada ne mo`e dosti}i originalpotpuno, ali vi morate znati jednu meru u kojoj je on prihvatljiv, a u kojoj jeispod standarda”.

Samo specifi~nim stanjem u literarnom `ivotu zemlje sredinom pedesetihgodina, kada su se i kroz prevodnu literaturu osvajale nove estetske pozicije,mo`e se objasniti ma}ehinski odnos kritike prema prevodila{tvu. Pitanjem: {tase prevodi, u potpunosti je bilo potisnuto pitanje kako se prevodi. Tako semoglo dogoditi da je nezapa`eno pro{la 1956. izdata Antologija novijenema~ke lirike, publikacija koja bi ne samo uzornim izborom nego jo{ vi{eprevodima u svakom drugom trenutku izazvala pa`nju. Pesnici kao Ni~e,[tefan George, Hugo fon Hofmanstal, Rilke, Hese, Leman, Ben, Hajm, Trakl,Breht, Krolo, Bahman, autori modernog pesni~kog izraza, neki od njih po prviput na srpskom jeziku, bili su predstavljeni u svom prepoznatljivom tonu.Gledano iz dana{nje perspektive i sa stanovi{ta prevodila~ke ve{tine, najve}uvrednost Antologije predstavljaju @ivojinovi}evi prepevi Rilkeovih pesama. Uzsve po{tovanje prema prethodnim poku{ajima, ovi prepevi su bili prvi koji suobezbe|ivali shvatanje Rilkeove pesni~ke veli~ine.

Da je pesnik dobio svog prevodioca, potvrdila je 1964. @ivojinovi}eva zbirkaRilkeovih pesama sa oko 2000 stihova, i 1968. nova zbirka, dopunjena, ali i saizmenama u brojnim pesmama. Za ovu knjigu @ivojinovi} je dobio tekustanovljenu nagradu za prevo|enje “Milo{ \uri}”. Godine 1986. iza{la je itre}a najpotpunija zbirka pesama koja je sadr`ala “sve najva`nije Rilkeovepesme – ukoliko su se na iole zadovoljavaju}i na~in mogle prevesti”. Izborsadr`i oko tri hiljade stihova koje je @ivojinovi} preveo ranije i oko dve hiljadestihova koji su prvi put prevedeni. U ranije objavljenim prevodima dosta mestaje izmenjeno. Godinu dana kasnije objavio je @ivojinovi} i prevod Rilkeovogromana Zapisi Maltea Lauridsa Brigea.

Prevodi Rilkea doneli su @ivojinovi}u velika priznanja i kompetentnihstru~njaka i ~itala~ke publike, a vreme je potvrdilo da je izuzetni odjek bio iduboko opravdan. Jer, ti prevodi bili su doista ne{to izuzetno. Rilkeova poezijana stranim jezicima tema je stara koliko i sama njegova poezija. Uz Rilkeovuliriku ide gotovo neizostavno i opaska da je neprevodiva, kao i da predstavljastalan izazov za prevodioce. Veliki broj poku{aja na razli~itim jezicima, uz tod

og

a|

aj

i16

0

po pravilu celokupnih dela, svedo~i o tome. Svi ti prevodi, sla`u sepoznavaoci, manje ili vi{e su neuspeli, svi su samo nastojanje da sekoliko-toliko pribli`e originalu. U Predgovoru pomenutoj Antologiji novijenema~ke lirike i Oto Bihalji-Merin je skrenuo pa`nju na tu okolnost: “Samnogo u`ivljavanja i gotovosti okrenuli su se prevodioci Rilkeu. Pa ipak,jedva da su ekvivalentne te slike i, ti simboli i metafore, izdvojene izmuzikalno-zvu~ne sfere Rilkeovog jezika”.

Osnovna te{ko}a le`i u rafiniranoj jezi~koj strukturi. Rilke je, po op{temuverenju, najnema~kiji od svih modernih pesnika nema~kog jezika, koji jemogu}nost gra|enja apstraktnih substantiva doveo do neslu}enih granica i timepro{irio dimenzije lirskog, kao pre njega samo Gete i Helderlin.

Ono {to va`i za velike evropske jezike, va`i u jo{ ve}oj meri za srpskohrvatski.I za na{e prevodioce Rilkev jezik bio je nedosti`an. Samo u periodu od 1908.do 1941. oku{ala su se 24 prevodioca na Rilkeovim tekstovima, bez vidljivijihrezultata. U raspravi o recepciji Rilkea u hrvatskoj knji`evnosti Zdenko [kreb,sigurno jedan od najpozvanijih, govori o Krle`inim i Cesari}evim prevodimaRilkea kao najboljim, ali prelaznu ocenu ne dobijaju ni oni. Krle`ina mo}naindividualnost i njegova privr`enost ekspresionisti~kom patosu ostavili susuvi{e vidljive tragove na Rilkeovim strofama, dok Cesari}, uprkos visokomnivou lirskog izraza, ume}u i ukusu, nije uspeo. Pred o~iglednomprevodila~kom nemo}i i tolikim odupiranjem teksta [kreb postavlja pitanje “dali je to uvek krivica prevodilaca”. Razlozi za dotada{nje neuspehe objektivnesu prirode: kriv je, smatra [kreb, nerazvijeni jezik, odre|ena lirska tradicija inedostatak rafiniranog stila. Rilkeov pesni~ki izraz je jedinstven iprepoznatljiv, a prevodima nedostaje ta prepoznatljivost. Me|utim, zaklju~uje[kreb, jedan “nadmo}an talenat” kakav je @ivojinovi}ev, uspeva da prevladasve te{ko}e. Laskavi sud uglednog germaniste samo je jedan me|u mnogima.Jednodu{na ocena je glasila da je @ivojinovi} svojim prevodima demantovaouverenje po kome je Rilke neprevodiv i da mu je po{lo za rukom da Rilkeaispeva na srpskom jeziku.

Ako su se prevodi Rilkea i grani~ili sa neverovatnim, za zna~aj prevodaGeteovog Fausta te{ko je na}i prave re~i. I u zemljama sa mnogo bogatijomprevodila~kom tradicijom prevodi zna~ajnih dela svetske knji`evnostido~ekuju se sa posebnim interesovanjem, a uspeli prevodi ostaju kao zna~ajandatum kulturne istorije. Sudbina najzna~ajnijeg Geteovog dela na stranimjezicima pri~a je za sebe i mali je broj prevoda koji va`i za uspele. I prevodi nasrpskohrvatski imaju svoju istoriju, koja je u stvari istorija neuspelih prevoda.Ona po~inje 1837. prevodom jednog odlomka, a poslednji prevod oba dela iz1951. @ivojinovi} je nazvao “karikatura dela”. U studiji, posve}enoj prevodimaFausta iz 1970, Miljan Moja{evi} je izlo`io istoriju dotadanjih prevoda,domete pojedinih prevodilaca, osnovne te{ko}e sa kojima se susre}u i razlogeneuspeha i utvrdio da “jo{ nemamo prevod Fausta, za koji bi se moglo re}i dapripada klasi~nim delima prevodne knji`evnosti”. A u predgovoru proznomprevodu “Fausta” Ognjana Radovi}a iz 1979. Moja{evi} pi{e da na{iprevodioci nisu postigli ni ono {to je bilo mogu}e a kamoli “nemogu}e”. d

og

a|

aj

i16

1

Da se ideal klasi~nog prevoda mo`e dose}i i posti}i “nemogu}e” uverio nas jeprevod Branimira @ivojinovi}a. Najve}e delo nema~ke knji`evnosti po prvi putse moglo ~itati na srpskom jeziku. Erih Ko{, i sam odli~an poznavalacnema~ke knji`evnosti, pisao je sa odu{evljenjem: “To je”, smatra Ko{, veliki,`ivotni posao, i kulturni podvig koji se ni u razvijenijim kulturnim sredinamane de{ava ~esto. Porede}i ovaj prevod sa ranijim, imam utisak da je njime nesamo jedno veliko delo svetske knji`evnosti pribli`eno i onim na{im ~itaocimakoji nisu u mogu}nosti da ga upoznaju u originalu, ve} i da je metrom,versifikacijom, slikama i izrazom, Geteov Faust, @ivojinovi}evim prevodom,uveden u na{u knji`evnost”.

Ne sme se zaboraviti ni @ivojinovi}ev udeo kao prire|iva~a prvog izdanjaGeteovih Odabranih dela na srpskohrvatskom jeziku koje je nastalo, kako stojiu Pogovoru, “kao na{ skroman doprinos obele`avanju stopedesetogodi{njicesmrti ~oveka koji je na{u kulturu zadu`io izuzetno, kao malo koji drugi velikiknji`evnik”. To, kako po izboru tako i po komentaru uzorno ra|eno izdanjepotvrdilo je da je, me|utim, ono {to je odavno javna tajna – da je Geteovalirika tvrd orah i za najbolje prevodioce. Dosada{nji prevodioci nasrpskohrvatski, a bilo je me|u njima i velikih pesnika i velikih prevodilaca,uspeli su samo delimi~no. Stihovi u kojima je lirsko, kako ga je shvatalanema~ka klasi~na i romanti~arska knji`evnost, do{lo najvi{e do izra`aja, gde jejedinstvo zna~enja re~i i njihove muzike nerazre{ivo ostvareno, bili su i ostalisamo retko prevodivi. Tu ~injenicu signalizira ve} i @ivojinovi}ev izborGeteovih pesama iz 1977, a ni izdanje iz 1982. je ne demantuje. Sre}nihizuzetaka ima i ovde. Pred prevodom Trilogije strasti, Orfi~kih iskonskih re~i,Rimskih elegija i naravno, ne samo njih, bledi sve dosad poznato, a Geteovaumetni~ka re~ dobila je adekvatan izraz. Ipak, spisak neprevedenih lirskihremek-dela, pogotovu iz stvarala{tva kasnijih godina, znatno je du`i. CiklusZapadno-isto~ni divan, koji prema mnogim istori~arima knji`evnosti, po {irinii zna~enju pitanja koja pokre}e, kao i po virtuoznosti umetni~kog zahvata,me|u Geteovim delima zaostaje jedino za Faustom, objavljen 2004. u okviruGeteovih sabranih dela u 14. knjiga, samo je potvrdio da ni @ivojinovi} satrenutnim mogu}nostima srpskog jezika nije u stanju ni{ta da uradi.

^ak i u sasvim kratkom prikazu @ivojinovi}evog rada mora se na}i mesta zaknji`icu pesama iz 1989. nema~kog kontroverznog pesnika, ozna~enog kao“evropski doga|aj i nema~ki skandal”. Re~ je o Hajneu, pesniku naj~e{}eprevo|enom na srpski, uz to sa najmanje uspeha. Hajneovi stihovi, s jednestrane verni lirskoj tradiciji, s druge poznati po tome {to su bitno pro{iriliizra`ajne mogu}nosti lirskog izraza, prepoznatljivi po preplitanju pateti~nog iprizemnog, ironi~nog i iskrenog, prividno jednostavni, u su{tini rezultat visokeartificijelnosti, pokazali su se na~elno neprevodivim. Nastojanja da se prekojezi~kih ekvivalencija, preko pojedina~nih segmenata stiha, bilo da je re~ ozvuku, ritmu, semantici ili rimi, do|e do Hajneovog, u nema~koj knji`evnostijedinstvenog stiha, bili su osu|eni na neuspeh. U @ivojinovi}evom relativnomalom izboru, koji sadr`i ne{to vi{e od 80 pesama, Hajne je ispevan nasrpskom. @ivojinovi} primenjuje postupak koji se u prevodima Rilkea pokazaod

og

a|

aj

i16

2

kao jedino mogu}: `rtvovani su pojedini segmenti stiha, ali u novospletenimstrofama sa~uvana supstanca. Ne treba nagla{avati da taj postupak daje rezultatesamo kod prevodilaca koji sa somnambulskom sigurno{}u odlu~uju o tome {taje dozvoljeno `rtvovati od originala, a {ta ne da bi sa~uvana ostala estetskaubedljivost teksta. Izbor iz Hajneovog opusa ne mo`e se oceniti druga~ije negokao prekretnica u recepciji poslednjeg velikog pesnika nema~ke romantike.

Iste godine pojavio se i prevod Ni~eovog Zaratustre i nai{ao na neobi~nodobar prijem. To ne iznena|uje, jer glavno i najpoznatije Ni~eovo delo, koje jekod nas ve} dva puta bilo prevo|eno (prevodioci su bili Milan ]ur~in i DankoGrli}), nije samo velika zagonetna knjiga filozofije i poezije nego i “osobenajezi~ka tvorevina”, koja je i ~itaoce, a u jo{ vi{oj meri prevodioce stavljala navelika isku{enja. Karakteristike tog jezika predmet su razmatranja i Mihaila\uri}a u pregovoru Zaratustri. Ni~eov jezik, pi{e \uri}, odlikuje se “sve`inomi poletno{}u, ogromnom izra`ajnom snagom, neiscrpnim bogatstvom ritmi~ko-metafori~kih elemenata... Jezik Zaratustre ukida razliku izme|u mi{ljenja ipevanja utoliko {to nosi i omogu}uje njihovo zajedni~ko delovanje. U njemuse zbiva jedinstveno kazivanje: mi{ljenje se nadahnjuje pevanjem, a pevanjeodjekuje u mi{ljenju. Tom jeziku je svojstven stil munjevitih asocijacija isuptilnog simboli~nog posredovanja. On ~esto pribegava paradoksalnimobrtima, zahvata u dubinu tako {to ostaje na povr{ini, predo~ava ono najdaljetako {to upu}uje na ono najbli`e. Taj jezik govori takore}i sam od sebe, ne}eda ka`e ni{ta drugo osim ono {to govori”. Danilo Basta, koji prikazujeNi~eovo delo u novom prevodu, postavlja pitanje koje se name}e samo odsebe: “Koliko li se truda i ume}a mora ulo`iti da bi Zaratustra po~eo da misli ipeva na nekom drugom jeziku nego {to je nema~ki!? I kakvim to zahtevimamora udovoljiti onaj koji se lati prevo|enja Zaratustre!? I Milan ]ur~in, pesniki germanista i Danko Grli}, esteti~ar i poznavalac Ni~ea, uspeli su samodelimi~no u tom poslu. Tek se najnoviji prevod, Bastina je ocena, “uzvinuo dooriginala, do njegovog silovitog i preobilnog jezika, do ritma i slikovitostiZaratustrinog misaonog pevanja i pesni~kog mi{ljenja. Zato nije u pitanjujedan samo nov celovit prevod slavnog Ni~eovog mislila~ko-pesni~kog dela nana{ jezik. Pone{to vrednije i trajnije: Zaratustra sada misli i peva iz bogatstvasrpskog jezika. Kad ne bi znao da u rukama ima prevod, ~italac bi mogaopoverovati da je Zaratustra napisan na tom jeziku. Plod je to istinskogprevodila~kog ume}a i ogromnog prevodila~kog iskustva Branimira@ivojinovi}a”. Ko pro~ita ove redove mo`e pomisliti da se preteralo upohvalama; ko uporedi prevod sa originalom ne}e tako misliti.

Sa ovakvim i sli~nim mi{ljenjima moglo bi se nastaviti. Ali i ovaj redukovanprikaz prevedenih dela i mi{ljenja o njima dovoljan je da se stekne predstava ozna~aju rada Branimira @ivojinovi}a. On va`i ne samo kao izuzetanprevodilac nego, pre svega, kao prevodilac hermeti~nih i te{kih autora ~ijetekstove pre njega niko nije uspe{no preveo i kojima je zapravo samo on biodorastao. To sigurno i nije sasvim pogre{no i dovoljno je podsetiti na Getea,Helderlina, Hajnea, Rilkea, Trakla, Celana – pesnike ~ija je dela prevodio. Alime|u prevodima Branimira @ivojinovi}a postoje i tekstovi za koje je uvre`eno d

og

a|

aj

i16

3

mi{ljenje da pripadaju autorima koje je lako prevoditi, autorima relativnoskromne leksike i nerazu|ene sintakse. Jedan od takvih tekstova jeistovremeno i jedan od tekstova iz samog vrha prozne knji`evnosti 20. veka:“Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebeu postelji pretvorenog u ogromnu bubu. Le`ao je na le|ima, oro`alim poputoklopa, i video svoj trbuh, zasvo|en i mrk, podeljen na otvrdle lukove; na vrhutrbuha se jedva jo{ dr`ao pokriva~, gotovo da sasvim sklizne. Njegove mnogeno`ice, jadno tanu{ne u pore|enju sa ostalim telom, bespomo}no su mutreperile pred o~ima”. Nema ~itaoca koji nije ostao u nedoumici nad tekstompra{kog autora. Tuma~i ove proze, koja se logi~no ne mo`e razlo`iti, sla`u se ujednom: ukazuju na tesnu povezanost izme|u jezika i teme. O~igledno je daKafka ima ogromno poverenje u jezik, jer isklju~ivo njime name}e ~itaocusvoju temu. Empirijski apsurdan doga|aj ne opisuje se kao ne{to izuzetno,uzbudljivo, ili neshvatljivo, ve} kao ne{to {to spada u oblast svakodnevnog irutinskog. Bez emocija i komentara, jezikom protokola Kafka neutrali{eneverovatan doga|aj i ne ostavlja ~itaocu mogu}nost da ono {to se desilo neprihvati kao realnost. Ispri~an nekim drugim jezikom, makar za nijansukitnjastijim, Kafkin tekst ne bi bio ono {to jeste – jedan od najoriginalnijihtekstova 20. veka. Takav tekst zahteva i od prevodioca posebnu pa`nju.Dovoljna je pogre{na stilska ravan, prejak ili preslab izraz i Kafkina proza gubisvoju osobenost. Prevodilac se kre}e uskom stazom i nema manevarskogprostora. Kod tradicionalno utemeljene proze lako je zamislivo vi{e, naravnone i neograni~eno dobrih prevoda, kod Kafkinih tekstova ili tekstova sli~nestilske orijentacije te{ko je zamisliti ve}i broj dobrih re{enja. Nije na odmet uzdijalog o tzv. “te{kim” i “lakim” tekstovima podsetiti na jednu opaskuBranimira @ivojinovi}a: “Jednostavan izraz najte`e je prevesti. Srazmerno jelako iza}i na kraj sa baroknim stilom, sa piruetama, sa marinistima i svimdrugim maniristima, ali re~enica kao {to je, na primer: On u|e, pozdravi se isede za sto – zadaje zaista neopisive muke. Tip re~enice koja po @ivojinovi}u“zadaje zaista neopisive muke” sigurno ne bi bilo te{ko na}i kod Kafke.Kafkina proza zapravo i ima samo taj tip re~enica. Maks Brod je zabele`io daje Kafka preciznom formulacijom Huga fon Hofmanstala “miris vla`nogkamenja u ku}nom tremu” bio fasciniran.

Kritika koja je od po~etka sa ogromnim uva`avanjem pratila prevodeBranimira @ivojinovi}a i skretala pa`nju na va`nije ili obimnije prevode,propu{tala je da istakne jednu dimenziju njegovog rada, koja, istina, nije lakouo~ljiva, ali koja se, pogledaju li se ti prevodi ne{to detaljnije, ipak ne mo`eprevideti. Re~ je o jeziku na koji @ivojinovi} prevodi i na kome on posebnoinsistira. Pada u o~i da nema verovatno ni jednog intervjua sa njim u kome onnije podvukao zna~aj jezika na koji se prevodi. Teku}a kritika u tome nijezapazila ni{ta neobi~no, videla je u tome ono {to je oduvek znala – poznatu~injenicu da je osim talenta i besprekornog znanja jezika sa kog se prevodi,naravno i velike op{te kulture, neophodno i znanje jezika na koji se prevodi. Itu su uzroci izvesnih nesporazuma. Jer ono {to @ivojinovi} misli isti~u}iva`nost jezika na koji se prevodi, ova uop{tena konstatacija samo deklarativnopokriva. @ivojinovi} od prevodioca o~ekuje poznavanje jezika koje dalekod

og

a|

aj

i16

4

prevazilazi uobi~ajene predstave o znanju jezika. Jezik za njega nije jezik samojednog istorijskog trenutka, bez obzira na njegovu razvijenost, jezik ima i svojusinhronu i dijahronu dimenziju. Samo prevodilac koji raspola`e sveukupnimjezikom sada{njosti i pro{losti u stanju je da se uspe{no ponese saknji`evno{}u jednog drugog i druga~ijeg naroda i njegovim iskustvima krozistoriju. “Da bi se dobro prevodilo”, nagla{ava @ivojinovi}, mora se dobropoznavati svoj jezik. Potrebno je znati i na{ arhai~ni izraz, pa i na{e dijalekte,zna~i, trebalo bi ~itati ne samo Du~i}a i Raki}a i Zmaja nego i na{e staredubrova~ke pisce, regionalne pisce, kajkavske pesnike, savremene i stare, iregionalne i neregionalne da bi se nekako do{lo u kontakt sa jezikom kojikoristimo. Bezmalo bih smeo da tvrdim da je va`nije poznavati svoj jezik negostrani. Na{ jezik je ona glina koju me{amo i moramo dobro znati od ~ega seona sastoji. Mnoge stvari ne bi mogle da se prevedu kad ne bi bilo sinonima. Avi ih sve morate znati, imati u glavi, a ne tra`iti ih, lutaju}i po re~nicima”.

Ko pro~ita bar najva`nije @ivojinovi}eve prevode lako }e se uveriti da njemudoista stoji na raspolaganju jezi~ki fond kakav se mo`e na}i samo kod na{ihnajboljih pisaca. Tome treba dodati i njegovu besprekorno doteranu re~enicu.Ali postoji jo{ ne{to. Srpski jezik na koji se danas prevodi i kojim se prati ono{to se de{ava u oblasti svetske knji`evnosti, jezik je razli~it od onog koji je@ivojinovi}eva generacija zatekla u trenutku kada je stupala u knji`evnujavnost. Izuzetno osetljiv na pitanja jezika, on }e se u jednom intervjuuosvrnuti i na razvoj jezika: “Srpski se jezik u nekoliko poslednjih decenijaustalio. U isto vreme postao je prilagodljiviji. Tek sada se mogu prevoditiknjige kako valja. Srpski jezik je poslednjih 150 godina do`iveo buran razvoj... Danas je srpski jezik u stanju da izrazi prakti~no sve tanane nijanse stranogknji`evnog izraza ukoliko zanemarimo neke daleke jezike i amerikanizme; {taje on danas kadar da u~ini, to je, pre svega, zasluga generacija prevodilaca i,razume se, knji`evnika. Starijim je generacijama prevodilaca bilo veoma te{ko– oni su kr~ili put, a mi sada velikim delom `ivimo od njihovih pronalazaka”.Mo`e se, naravno, re}i da nema nijednog jezika koji stagnira u svom razvoju.Ipak, u ovom slu~aju radi se o dalekose`nijim promenama. U tim promenama,i to je ono {to u dosada{njim kriti~kim osvrtima nije dovoljno uo~eno,@ivojinovi} je u~estvovao svojim prevodima. Svojim radom, prevo|enjemzna~ajnih dela nema~ke knji`evnosti, on je doprineo ne samo {irenju na{egop{teg duhovnog horizonta nego je, ukoliko se takve stvari i mogu razdvojiti,{irio i mogu}nosti srpskog jezi~kog izraza.

Te{ko da je jedan prikaz rada Branimira @ivojinovi}a u stanju da ~ak i pobrojisve ono {to je on uradio i kako je uradio. Samo pomenuti prevodi Helderlina iTrakla zaslu`uju posebne prikaze i analize. Prevod Celana doneo je@ivojinovi}u, i da ni{ta drugo nije uradio, ugled i priznanje. Isto va`i i zaprevod ~uvenog romana Roberta Muzila, ^ovek bez osobina.

Na kraju se mora postaviti pitanje: {ta je to {to karakteri{e @ivojinovi}a kaoprevodioca, {ta ga ~ini prepoznatljivim, {ta ga razlikuje od drugih prevodilaca.U jednom od svojih kriti~kih osvrta na prevodila~ki posao @ivojinovi} je uizvesnom smislu sam odgovorio na ovo pitanje. Pored dobrog znanja jezika sa d

og

a|

aj

i16

5

koga se prevodi i na koji se prevodi, ka`e @ivojinovi}, pored op{te kulture iknji`evnog talenta prevodila~ki posao ima jo{ jednu stranu – eti~ku. To je onobezuslovno po{tovanje umetni~ke re~i bez kojeg nema rezultata. Te`njaprevodioca da se istakne, da prenebregne ovaj osnovni postulat “duboko jeneeti~ki ~in” i dovodi “najbr`im putem” do suprotnog rezultata: “doapsolutnog izneveravanja autora, sve i kad u prevodu ne bi bilo nijednematerijalne gre{ke”. Ovaj ovako formulisani kredo Branimir @ivojinovi}po{tuje. Rigorozno i dosledno uva`avanje umetni~ke re~i osnovna jekarakteristika @ivojinovi}evih prevoda. On originalu ni{ta ne dodaje, nitioduzima, on ga ne parafrazira, on za njega nalazi adekvatan izraz. Ako nemo`e da ga na|e, on ne prevodi. Simptomati~no je da me|u njegovimprevodima nema Hajneove “Lorelaj”, sigurno jedne od najpoznatijih pesamana nema~kom jeziku, uz to pesme koja je nebrojano puta bezuspe{noprevo|ena na srpski. @ivojinovi} se i po tome razlikuje od ostalih prevodilaca{to nema lo{ih prevoda.

Treba samo pomisliti kako bi izgledala nema~ka knji`evnost u na{emkulturnom prostoru bez prevoda Branimira @ivojinovi}a pa shvatiti zna~aj iulogu njegovog prevodila~kog rada. Bez superlativa se ne mo`e pisati oprevodiocu Branimiru @ivojinovi}u.

Dolores Kalo|era Petrovi}:

Bibliografija Branimira @ivojinovi}a povod je na{eg dana{njeg susreta, alipravi razlog je @ivojinovi}evo grandiozno delo.

Branimira @ivojinovi}a nisam poznavala, ta~nije – moram sa zadr{kom re}i:nisam ga nikad li~no upoznala. Me|utim, `ivot nekad sklopi okolnosti i spojisudbine na nenadan na~in. Kao dete stanovala sam u zgradi u kojoj jestanovala porodica @ivojinovi}, Bane sa svojom porodicom i njegov otacVelimir. Bila sam dete i, naravno, ne pamtim Baneta, pamtim njegovo ime napo{tanskom sandu~etu i pamtim to da je moj otac vrlo rado recitovaoPrometeja u prevodu Velimira @ivojinovi}a. Kasnije, na studijama francuskogjezika i knji`evnosti, ne treba ni da ka`em da sam se i ja, kao i svi studenti,sretala sa Banetovim prevodima Bodlera i drugih francuskih pesnika. A onda,kako sam ~itav svoj vek provela u bibliotekarstvu na specijalizovanimposlovima bibliografske obrade i ure|ivanja kataloga, bez Banetovog imena tuse nije mogao zamisliti nijedan katalog, nijedan prikaz, jer gotovosvakodnevno ste negde nailazili na njegovo ime. On je posle ~etrdesete godineu svakoj godini pone{to izdavao, i to ne tek ne{to, ~uli ste {ta je to. On jesvuda bio prisutan. Prosto me je njegovo ime pratilo ~itavog veka.

Pre nekoliko godina dobila sam zna~ajan zadatak izrade Geteove bibliografije,Geteovih dela na srpskom jeziku, opet je to bio susret sa Branimirom@ivojinovi}em. Ni tada ga nisam li~no upoznala, komunicirali smo prekoposrednika, i njemu i meni dragog profesora Krivokapi}a. Dobila samd

og

a|

aj

i16

6

rukopisne ispise Banetovih bele`aka, koje je on u toku svog rada prikupljao oGeteu i drugim piscima. Ti njegovi bibliografski zapisi otkrili su mi jednogpedantnog, sistemati~nog ~oveka strastvenog tragaoca za predmetom svogarada, i to mi je, naravno, veoma mnogo pomoglo u prikupljanju gra|e i radu naGeteovoj bibliografiji. I ne samo to, nego je i na~in na koji je pregledao prvuverziju, primedbe koje je dao, na~in na koji mi je sugerisao kako da uradimpredmetni registar bio takav da sam ja morala odustati od krutih bibliografskihpravila i prihvatiti njegove naprosto genijalne ideje, jer je poznavao Getea, iGeteov `ivot i Geteovo delo. On je dao koncepciju koja je mnogo prihvatljivijaod one koju sam ja bila profesionalno zamislila. Naravno da se onda sasvimprirodno nametnulo da Bane bude i koautor te velike bibliografije o Geteu. Ieto tako, zajedni~ki smo izdali jednu va`nu knjigu a da se ni tada nismoupoznali. Na`alost, on nas je posle nekoliko godina napustio.

Ideja za njegovu bibliografiju do{la je slu~ajno. U razgovoru sa mojomprofesorkom i prevodiocem Danom Milo{evi}, pri~aju}i o dometima srpskogprevodila{tva, o tome koliko je ono istorijski obra|eno, ja sam spontano Danirekla da mislim da bi za bilo koje istra`ivanje srpskog prevodila{tva za po~etaktrebalo imati bibliografije bar najzna~ajnijih prevodilaca. Naravno, kad sampomenula najzna~ajnije prevodioce, odmah smo i ona i ja pomislile na Baneta.Dana Milo{evi}, onako agilna, odmah je nazvala Drinku Gojkovi}, dogovorisu pali vrlo brzo i vrlo lako, i moram zahvaliti urednici na vrlo va`noj podr{ci,na strpljivosti, jer nije morala znati koliko je to mukotrpan i dugotrajan posao.

Faze rada su slede}e. Prva je prikupljanje gra|e, {to je i najzanimljiviji deobibliografskog rada, jer tada se u stvari upoznaje predmet kojim se bavite.Naravno da se po~inje od izvora kakav je bibliografska baza Narodnebiblioteke, ona je danas vrlo dobro ure|ena, ima dva miliona zapisa, i to jeosnova od koje sam po{la. Recimo, zanimljivo je to da je u bibliografskoj baziNarodne biblioteke Bane zastupljen sa nekih ~etiristo i ne{to bibliografskihjedinica. Bibliografija koju danas predstavljamo ima osamsto pedeset dvejedinice. Naravno, dobro je rekla Jelena Staki} da to nije odlu~uju}e i bitno uproceni Banetove vrednosti. Ali, ja kao bibliograf, a bibliografi su vrloformalizovani ljudi, taj broj ne mogu da prenebregnem.

Prikupljanje gra|e nastavilo se ne samo preko baze Biblioteke nego sam dobilai bibliografije koje je sam Bane izradio. On je pomno bele`io rezultate svogarada, {to pokazuje koliko ga je cenio. Zatim, tu su sadr`aji ~asopisa,kumulativni registri na{ih ~asopisa gde se gra|a pronalazi. Kad se taj deo poslazavr{i, nastaje onaj vrlo neprijatan i te`ak posao provere podataka i dopune. Taprovera se radi pomo}u predlo{ka u ruci, odnosno pomo}u publikacija do kojihje ponekad vrlo te{ko do}i. Onda, za razre{avanje inicijala potrebno je ponekadkomunicirati s novinarima, redakcijama; sve je to dosta komplikovano i tra`imnogo vremena. Posle sre|ivanja tih podataka radi se koncepcija bibliografije.Kada je personalna bibliografija u pitanju, podrazumeva se da je onasveobuhvatna i koncepcija se stvara prema osobi kojoj je posve}ena. Sobzirom na razu|enost Banetovog rada nekako je bilo prirodno da zasnujemkoncepciju na ~etiri odeljka koji odra`avaju vrste Banetovog rada, zna~i, da d

og

a|

aj

i16

7

raspored gra|e bude ne samo hronolo{ki – {to se podrazumeva u personalnojbibliografiji, jer ona onda prati razvoj li~nosti – nego da bude prema vrstiodgovornosti. To zna~i da je poseban odeljak posve}en Banetu kao autoru,poseban kao prevodiocu, pa je zatim tu onaj tre}i, tako|e va`an, gde seprikazuje Bane kao prire|iva~, recenzent, urednik – to su poslovi koji se ~estozanemaruju, ali u kojima je Bane tako|e pokazao svoju veli~inu i svojudoslednost. ^etvrti odeljak ~ine prilozi o Banetu @ivojinovi}u, jer o njemu jedosta pisano.

Po{to se napravi koncepcija, prikupljena gra|a se sla`e, odnosno pravi sekonstrukcija na osnovu gra|e, a prema koncepciji. Da bi se mogla koristitibibliografija, izra|uju se registri, vide}ete da je tu registar autora koje je Baneprevodio, a zatim registar autora koji su o Banetu pisali. I na kraju, smatralasam da je veoma va`no dati hronologiju Banetovog `ivota, jedan nacrt tehronologije dobila sam od Banetovog sina Dejana @ivojinovi}a. Toliko je tobilo zanimljivo, toliko je to Bane napravio sam za sebe, da sam se dugo mu~ila{ta da promenim i da li uop{te ne{to da menjam. Jer hronologija kako ju je onzamislio – to je on, toliko je mnogo o njemu otkrivala da mi je bilo `ao da bilo{ta menjam. Tu se videlo koliko je njegov `ivot u stvari njegov rad; on jenaveo ne samo sve porodi~ne doga|aje, od ra|anja dece, ven~anja, smrtiroditelja, nego i sva njegova kretanja po svetu i zemlji; bele`io je svaki korak.U toj hronologiji je veoma va`no {to su tu navedena prva izdanja njegovihprevoda i dela, jer se druk~ije ne mo`e lako pratiti koja su izdanja bila prva.Zna~i, sve je bele`io, i nagrade, ali je najmanje obuhvatio svoje kretanje krozdr`avnu slu`bu, za to je dao vrlo {ture podatke, tako da sam ih sama prikupila,istra`uju}i arhiv Filolo{kog fakulteta.

I tako je bibliografija privedena kraju. Dizajn ste i sami videli, o tome }egovoriti dizajnerka. Mnoge moje kolege su zadivljene upravo dizajnom, jer jezaista druk~iji od svih do sada izra|enih bibliografija.

Ne mo`e se re}i da personalna bibliografija vrednuje ne~ije delo, me|utim, onaomogu}uje vrednovanje dela u sredini u kojoj je stvarano i u vremenu u komeje stvarano. Osim toga, svojim upu}ivanjem na izvore ona skra}uje put priraznim istra`ivanjima, u knji`evnoistorijskim i drugim studijama.

Eto toliko. Sada bih podsetila na ono {to sam rekla na po~etku – da Banetanisam li~no poznavala i da sam to rekla sa zadr{kom. ^ini mi se da posleovolikog rada na njegovom delu ipak mogu re}i da sam ga na neki na~in ipoznavala.

Mia David

Ja sam ovde verovatno jedina osoba kojoj ovo nije profesija i zato imampotrebu da, osim o dizajnu, ka`em ne{to i o tome na koji na~in je mene ovaknjiga dirnula, a dirnula me je tako {to, kad me je Drinka pozvala da ovod

og

a|

aj

i16

8

radim, uop{te nisam shvatila {ta treba da uradim. Za mene je bibliografijane{to {to dolazi posle seminarskog rada, pa magistarskog, pa doktorskog, iuop{te mi nije bilo jasno kako takvo ne{to treba da bude knjiga. Mislila sam da}e mi zadatak biti da je razvu~em, da bi izgledala {to ozbiljnije. I mada sebavim ovim poslom i umem da procenim koliko strana bude u prelomu, ovdenikakvu predstavu nisam imala jer nisam mogla da shvatim da ne{to {to jebibliografija mo`e da ima ovoliko strana. I tek po{to smo ozbiljnije u{li u radna ovoj knjizi, shvatila sam koja je veli~ina ovog ~oveka, i s obzirom na sveono {to znam i na ~emu sam odrastala kao ~italac, shvatila sam u kojoj meri jeposao prevodioca zna~ajan za to kako do`ivljavamo knji`evnost.

Sa stanovi{ta moje profesije, u ovom slu~aju dizajnerske, postoje dvasegmenta, jedno je da dizajn treba da ima upotrebnu vrednost, a s druge strane,u vremenu u kome `ivimo kada je sve dizajn i naj~e{}e maskira rupe ipraznine u zna~enjima, za mene je u dizajnerskom smislu mnogo ve}i izazovbio da napravim knjigu koja se lako konzumira. S druge strane, bilo mi jeva`no da to bude objekat koji `elite da imate i da ga ~uvate zbog toga {to ovonije uobi~ajena vrsta gra|e... obi~no se ovakve knjige ne dizajniraju. Jako mi je~udno {to me svi hvale, jer vam se to u ovom poslu, kad radite kao dizajner,retko de{ava. Bilo mi je veliko zadovoljstvo i nadam se da je ovo zaista prvaknjiga koju smo uradili i da }e ih biti jo{ mnogo.

Drinka Gojkovi}:

Kov~eg s blagom Branimira @ivojinovi}a*

Bibliografija Branimira @ivojinovi}a, autor: Dolores Kalo|era-Petrovi}, dizajn: Mia David, izdava~: Udru`enje knji`evnih prevodilaca Srbije, biblioteka mostovi /edicija prevodioci, Beograd 2009.

Krajem avgusta, na drugu godi{njicu smrti Branimira @ivojinovi}a, Udru`enjeknji`evnih prevodilaca Srbije objavilo je, kao prvu knjigu novog izdava~kogprojekta biblioteka mostovi / edicija prevodioci, celokupnu bibliografiju ovogumetnika re~i. Personalnih bibliografija je u na{oj kulturi relativno malo, aprevodila~kih me|u njima jedva da uop{te ima. Iako se kod nas mnogoprevodi, prevodila{tvo je nepomerljivo u{an~eno na marginama kulture.Teorijska refleksija je sporadi~na i slu~ajna, javna recepcija obele`enaprevi|anjem i poricanjem stvarala~ke komponente prevodila~kog posla, brigao kulturi prevo|enja tek minimalno iznad nule, a mesto prevodilaca nakulturnoj mapi dru{tva neuo~ljivo. Iako je u tom pogledu Branimir@ivojinovi}, dobrim delom, izuzetak, ipak tek ova odli~no organizovana,

do

ga

|a

ji

169

* Tekst je napisan za dnevne novine, gde jo{ ~eka objavljivanje. Donosimo ga umesto prigodnihre~i D. G. na promociji.

iscrpna Bibliografija Branimira @ivojinovi}a, ~ija je autorka magistarbibliotekarstva Dolores Kalo|era-Petrovi}, a koju je s punom sve{}u o zna~ajuknjige dizajnirala Mia David i finansijski pomoglo Ministarstvo kulture(pro{log saziva) pru`a pun uvid u rasko{nu razgranatost njegovog rada.Bibliografija Branimira @ivojinovi}a jo{ jednom skre}e pa`nju na ovogizuzetnog stvaraoca, ali i potvr|uje onaj, sam po sebi razumljiv, a ipaknepriznat stav da je prevo|enje vitalni organ knji`evnog, intelektualnog ikulturnog razvoja.

Knjigu ~ine tri segmenta: Bibliografija, Registri i Hronologija `ivota i radaBranimira @ivojinovi}a. Nose}i segment, Bibliografija, podeljen je na ~etiriodeljka, od kojih tri prikazuju a) autorski, b) prevodila~ki i c) prire|iva~ki-redaktorski-recenzentski rad Branimira @ivojinovi}a, dok se ~etvrti odeljak(d) odnosi na priloge o njemu. Bibliografija broji ukupno 852 jedinice.

Centralni deo Bibliografije je prevodila~ki, sa ukupno 515 bibliografskihjedinica. Od toga su 324 jedinice monografske publikacije (dakle knjige)prevedene svetske poezije (uklju~uju}i sedam antologija svetske i nema~kelirike), pripovedne proze, dramske knji`evnosti i humanistike. Prevedenihautora ima preko 350, registar po~inje imenom pesnikinje Ane Ahmatove,zavr{ava imenom pesnika Maksa Zidoa (nijedno slovo abecede nije “prazno”),a izme|u su najve}a imena pre svega nema~ke, ali i engleske, francuske,ruske... knji`evnosti i humanistike: Gete, [iler, [ekspir, Vijon, Helderlin,Novalis, Klajst, Hajne, Bodler, Ljermontov, Ni~e, Rilke, Burkhart, Trakl,Marks, Kafka, Muzil, Broh, Tomas Man, K.G. Jung, Ingarden, Paund,Mandelj{tam, Celan, ...

U autorskom odeljku Bibliografija bele`i 4 zbirke lirike Branimira @ivojinovi}a ipreko 150 njegovih tekstova o stranoj knji`evnosti i o prevodila{tvu (predgovori,pogovori, samostalni eseji o Merikeu, Rilkeu, Kafki, Brohu, Hajneu, TomasuManu, Kanetiju...), ali i o doma}oj knji`evnosti (Laza Lazarevi}, StanislavVinaver, Borislav Radovi}, Ljubomir Simovi}, Miroslav Josi}-Vi{nji}...).Odeljak o autorstvu B. @ivojinovi}a navodi, zatim, leksikografske i bibliografskeradove Branimira @ivojinovi}a, sa ukupno 60 jedinica koje ~ine ~lanci uenciklopedijama, odrednice u jezi~kim re~nicima i re~nicima knji`evnih termina,i niz registara i hronologija. I najzad, prire|iva~ki, redaktorski i recenzentski@ivojinovi}ev rad predstavljen je u preko 60 jedinica.

Ve} i ~isto numeri~ki pregled pokazuje da je `ivotno delo Branimira@ivojinovi}a ne{to veoma posebno. @ivojinovi}ev sredi{nji, prevodila~ki radodavno je kod nas priznat kao vrhunski, ali ni njegov puni obim ni opseg@ivojinovi}evih filolo{kih znanja, talenata i ostvarenja bez ove Bibliografije nebi javnosti mogli biti neposredno pred o~ima. Ako sad presko~imo retorikudivljenja (kako je sve to moglo stati u jedan jedini ljudski `ivot, itd.), dolazimodo klju~nog pitanja: {ta je budu}nost ovog i ovakvog opusa? Da li je ona tek utr`i{noj upotrebljivosti @ivojinovi}evih prevoda, koja se svodi na poku{ajedivljih novih izdava~a da po bagatelnoj ceni otkupe od naslednika prava naponovno objavljivanje, ili ve} i sama Bibliografija nala`e odnos koji bi biovi{e u skladu sa zna~ajem svega onoga {to se nalazi izme|u njenih korica?d

og

a|

aj

i17

0

Ozbiljniji odnos podrazumevao bi bar dve stvari. Jedno je: arhiviranjeostav{tine Branimira @ivojinovi}a, i to tako da ona bude vidljiva javnosti ipristupa~na potencijalnim prou~avaocima @ivojinovi}evog dovr{enog inedovr{enog dela (recimo, razli~ite re~ni~ke gra|e). Drugo je: razmatranjeopusa Branimira @ivojinovi}a u okviru istorije i teorije prevodila{tva,knji`evnosti i kulture. Tu postoji ~itav niz pitanja, od onog vajkada{njeg, ali idalje otvorenog, o konstitutivnim elementima izvanrednog prevoda, pa sve doonih sasvim savremenih, o “prevodljivosti kultura” i “izdava~kim politikama”nekad i sad. Ko ozbiljno pregleda Bibliografiju Branimira @ivojinovi}a, vide}ekoliko impulsa ona daje za istra`ivanja u svakom od ovih smerova. Ho}e line{to od svega toga biti i realizovano, pitanje je koje u veoma velikoj merizavisi od podr{ke glavnih doma}ih kulturnih institucija. U tom kontekstu,me|utim, treba pomenuti jednu bizarnu epizodu. Godine 2008. objavljena je u“Zavodu za izdavanje ud`benika”, dakle velikoj i zna~ajnoj dr`avnojizdava~koj ku}i, prva Enciklopedija srpskog naroda. U toj Enciklopediji – ~ijikvalitet i princip izrade ovde nisu predmet razgovora – ne postoji odrednica oBranimiru @ivojinovi}u, a njegovi prevodi, uklju~uju}i i Geteovog Fausta,pripisani su, od strane Red. (redaktor? redakcija?), stru~njaku koji ne prevodi ina te prevode ne pola`e pravo (i njemu je, treba li re}i, time nanesena {teta).Bezobalni amaterizam ili zla namera? Mo`e li kultura koja dr`i do sebe mirnoda pre|e preko toga? U vezi sa svim onim o ~emu je ovde govoreno, jednastvar, dakle, ostaje nesporna: svojim odnosom prema Branimiru @ivojinovi}u injegovom delu srpska kultura pokazuje koliko dr`i do sebe same.

Jelena Staki}, aktuelna predsednica Udru`enja knji`evnih prevodilacaSrbije, prevodi s francuskog i engleskog (preko sto knjiga: pripovetke,romani, esejistika, drame). Nosilac je najzna~ajnijih prevodila~kihnagrada, uklju~uju}i i Nagradu za `ivotno delo (2008), koju dodeljujeUKPS.

Mirko Krivokapi}, redovni profesor na katedri za germanistiku Filolo{kogfakulteta u Beogradu (sada u penziji), autor je niza tekstova o nema~kojknji`evnosti, prire|iva~ Izabranih dela J. V. Getea (zajedno sa Branimirom@ivojinovi}em) i nekoliko antologija nema~ke poezije.

Dolores Kalo|era-Petrovi}, magistar informacionih nauka i prevodilac.Najzna~ajnije bibliografije: Gete kod Srba i Crnogorca (zajedno saBranimirom @ivojinovi}em) i Bibliografija Branimira @ivojinovi}a.

Mia David, arhitekta i dizajner, glavna urednica ~asopisa za arhitekturu idizajn kvart, dobitnica nagrada za arhitekturu i dizajn na konkursima uzemlji i inostranstvu.

Drinka Gojkovi}, prevodi s nema~kog i engleskog. Od 1992. glavnaurednica ~asopisa Mostovi. Dvostruka dobitnica nagrade ”Milo{ N.\uri}“, za: Celokupna dela Georga Bihnera (1989) i Leta. Umetnost ikritika zaborava Haralda Vajnriha (2008). d

og

a|

aj

i17

1

Iz istorije prevodila{tva:

— Zdenko [kreb

— Tri pisma Branimiru @ivojinovi}u

ZDENKO [KREB

Zagreb

Vrlo po{tovani kolega @ivojinovi}u!

Vi dobro znate da sam bezrezervni i duboki po{tovalac Va{ih prijevodaRilkeove lirike, uvjeren da Vam na podru~ju srpskoga i hrvatskoga jezika nitkou tom poslu nije ravan. To sam onomad rekao i u Zagrebu; kad su se skupljaliprilozi za Festschrift Britzu, tvorcu i organizatoru Lenau-Gesellschaft, nisamimao drugo, uzeo sam svoje predavanje s Rilke-Symposiuma i dodaousporedbu Va{ega i Mrkonji}eva prijevoda 8. elegije, ne daju}i sudova o op}ojvrijednosti Va{ih prijevoda, dr`e}i se samo navedenih stihova. I to je, mislim,dovoljno rije~ito.

[aljem Vam ~itav Festschrift jer su ovaj put Austrijanci nadma{ili sami sebe:nikomu od Beiträgera ni separata, ni cijele Festschrift. Tako sam za najnu`nijepotrebe nabavio pet komada, za te{ke {ilinge. Jedan {aljem Vama, kao znakiskrenoga i velikog po{tovanja – drugom nikom, pa molim da o tom negovorite da ne bude uvrede. U Zagrebu dakako nikako ne}e biti zadovoljni.Hrvat, pa ovako izdaje narodnu stvar! Jesam Hrvat, ali i u Hrvatstvu i izvannjega cijenim samo kvalitet.

U Zagrebu ste s velikim priznanjem spomenuli Cesari}eve prijevode Rilkea.Dakako, Cesari} ne}e napisati lo{ih stihova, ali to nije Rilke, to je Rilkeprepjevan u Cesari}ev nerilkeovski, {tovi{e antirilkeovski stil. Drugo sunjegovi prijevodi Goethea koji su doista kongenijalni.

Srda~no pozdravlja

Zagreb, 8. apr. 1980.

Zdenko [kreb

153

do

ga

|a

ji

Zdenko [kreb

Zagreb

2. V 1980.

Dragi kolega i prijatelju @ivojinovi}u!

Hvala Vam, velika hvala na srda~nom pismu! Otkako ste me, long, long ago,Vi i – mislim kolegica Dragoslava* – jedne ve~eri u Beogradu pozvali nave~eru na kojoj se razvio vrlo srda~an domjenak, ostali ste mi prirasli k srcu, apogotovu kao na{ prevodilac Rilkea bez premca. Pa mi je zbog toga specijalnodrago {to smo do{li u kontakt. Samo nemojte re}i da Mrkonji} prevodi u drugijezik jer pored svih ve}ih i manjih razlika mi govorimo jednim jezikom, ina~ene bih mogao tako duboko osjetiti Va{eg Rilkea, srpski prijevod. Nemojtegovoriti ni o drugoj stilskoj razini, Mrkonji}ev prijevod nije Rilke. To je nekavrsta Interlinearversion.

Svaka Vam ~ast {ta ste u~inili za Goethea, to je veliko djelo i velika Va{azasluga. Fausta? Vjerujem da }e Vam po}i za rukom, iako Rilke i Faust ne iduskupa. Divim se bezrezervno prijevodima Baljmonta i Brjusova, ipakBrjusovu, s izvrsnim prijevodom Poova The raven, konac Fausta nije po{ao zarukom. To je, to, druga stilska razina. Uvjeren sam da }ete skinuti rukavicekojima ste nje`no milovali Rilkeov tekst.

[to se ti~e zajedni~koga pothvata katedara, vrlo lijepe zamisli, zaboravljate dasam penzioner i ne vi{e ~lan katedre. U tom pogledu ne mogu vi{e slu`itiposrednikom.

U Beograd se doista spremam, vjerojatno koncem maja, javit }u Vam svakako.

Hvala Vam na laskavom pozivu na saradnju, nadam se da }e se ne{to na}i.

Mnogo pozdrava dragom kolegi!

Zdenko [kreb

Zagreb, 30. V 1982.

Dragi Bane!

Kad sam saznao da Va{em prijedlogu zahvaljujem poziv na beogradski ciklus,bilo mi je dvostruko drago: moje duboko po{tivanje Va{e li~nosti i Va{eg radane nosi na sebi nikakve sjenke. Hvala Vam! Slobodan** }e Vam predatiprimjerak zagreba~kog Oka gdje je predavanje ve} otisnuto; drago mi je {to jeZagreb tako brzo honorirao ~ast koju mi je Beograd iskazao svojim pozivom.

do

ga

|a

ji

154

** Dragoslava Peri{i}, germanistkinja, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu.** Slobodan Gruba~i}, germanista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

No u tom broju ima i ne{to drugo – da se zbog toga crvenim od stida predvama?

Da objasnim kako je do{lo do toga, a pisao sam to i Slobodanu. Nakon mojeoperacije na o~ima, 1965, upao sam u te{ku depresiju: kako }e i}i dalje? No,hvala Bogu, dosad je dobro i{lo. Najte`e je bilo u krevetu, prije zaspivanja inakon bu|enja napadale su me te{ke misli. Da ih odagnam, legao sam sa {estsedam gnoma, i mu~io se da ih prevedem, gdjekad i mjesecima, pa i nakongodina znao sam se vra}ati starim problemima. Toga se ne{to nakupilo, daosam to u ~ast Goetheovu Radakovi}u* s uputom da {tampa sve ili ni{ta. On je{tampao sve. Kako sam se usudio u javnost? Potakao me Cesari}, ne izravno,nego svojim prijevodima gnoma. On koji je, po mom sudu, svojim prijevodimaponekih Goetheovih pjesama, uspio da Goethe lirski zapjeva hrvatskimjezikom, on – njegove gnome nisu mi se svidjele. Gnoma u stihu, po momsudu, ne treba one tajne lirske melodije koja se sastoji od sklada morfolo{kestrukture stihova i njezine ma koliko latentne semantizacije, a djelom od skladaafektivnih konotacija vokabulara – ona treba korektne stihove, a ja sam odmalih nogu volio graditi stihove, i pojmovno-intelektualno isticanje uvokabularu, logi~ku semantizaciju. Mislim da to mogu, iako nesavr{eno,posti}i. Ne bi mi palo na um da dam u javnost prijevode lirike, to ne bi bilonego rimovana proza! Priznajem Vas kao suca, pa plediram za olakotneokolnosti.

Spomenuli ste mi izdanje Goetheovih djela – ako je to pod Va{om egidom,svakako ih `elim nabaviti, pa molim da mi knji`ara po{alje prospekt.

S iskrenim dubokim po{tovanjem pozdravlja

Zdenko [kreb

Sje}ate li se na{e ve~ere, Dragoslava, Vi i ja? Ja je nisam zaboravio!

do

ga

|a

ji

155

* Borivoj Radakovi}, knji`evnik, sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina pro{log vekaurednik za knji`evnost u ~asopisu Oko; jedan od osniva~a (2000. god.) Festivala alternativneknji`evnosti FAK.

— Mr Nenad Tomovi}

— Prikaz jednog re~nika – Boris Hlebec: Standardni srpsko-engleski re~nik, Zavod za ud`benike, Beograd

U poslednjih nekoliko godina mnogi doma}i izdava~i poku{avaju da popunepraznine u re~ni~koj literaturi i na tr`i{tu se mogu na}i mnogi re~nici, koji,na`alost, ne zadovoljavaju potrebe stru~nih i obi~nih korisnika. Doma}ileksikografi kao da previ|aju potrebu za dobrim srpsko-engleskim re~nikom, are~nik o kome }e biti re~i u ovom tekstu uspe{no popunjava ovu prazninu.

Beogradski Zavod za ud`benike uspe{no se uklju~uje na tr`i{te re~nika. Kadaje u pitanju engleski jezik, osim dvosmernog osnovnog re~nika, koji je iza{aopre nekoliko godina, Zavod se mo`e pohvaliti i jednim novim izdanjem –Standardnim srpsko-engleskim re~nikom dr Borisa Hlebeca, redovnogprofesora Katedre za anglistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu.

Re~nik sadr`i oko pedeset hiljada odrednica, koje obuhvataju i frekventneskra}enice, geografske pojmove, vlastita imena i jo{ neke pojmove kojidoprinose njegovom kvalitetu. Kako sâm autor re~nika navodi, ciljnapopulacija mu nisu samo doma}i ~itaoci, ve} i oni kojima srpski jezik nijematernji. Svaka srpska re~ je akcentovana, a prate je oznaka za vrstu re~i, rod,specifi~nosti u promeni po pade`ima ili licu, stilisti~koj upotrebi i drugi bitnipodaci. Novina je da se i kod nekih srpskih re~i navodi i izgovor, kao {to jeslu~aj sa CD, gde je navedeno da se izgovara kao cêdê, ili e-mail, {to seizgovara kao imêjl. Ukoliko postoji bolji ili ~e{}i oblik srpske re~i (npr. mahalaumesto mâla), autor upu}uje na odgovaraju}u odrednicu. Korpus srpskih re~inije ograni~en samo na postoje}e re~nike srpskog jezika, ve} je autor koristio ikorpus koji je sam sa~inio, pa su tako uvr{}ene i novije re~i, kolokvijalizmi,sleng, stru~ni termini i drugo, te se u re~niku lako mo`e nai}i na neologizmekao {to su i-mejl, rol-on (dezodorans), trejler, ili utenzilije. Povrh toga, re~ikoje se naj~e{}e mogu na}i u knji`evnim tekstovima (arhaizmi, dijalektizmi isl.) tako|e su uvr{}ene u korpus, tako da korisniku ne}e predstavljati problemda sazna zna~enja ili prevode re~i kao {to su alamunja, zmijugati, lacman,utrina ili u{ur.

Analiziraju}i engleske prevode srpskih re~i, ~itaocu lako upada u o~i da se re~koja se prema konotacijama i denotacijama poklapa sa srpskom re~ju {tampamasnim slogom, dok je opisni prevod obele`en belim slogom. Tako, recimo,glagol roknuti (na ispitu) autor prevodi engleskim flunk, koje tako|e pripadaslengu i koristi se kao na{ odgovaraju}i glagol. Isto tako, na{a re~ kuca, koja sekoristi u razgovoru sa decom ili hipokoristi~ki, prevedena je engleskim re~ima k

nj

ig

e15

1

doggy i bow-wow. Za oba jezika autor navodi kolokacije, odnosno podatke otome kako se data re~ koristi i kombinuje, tako da re~nik ne predstavlja obi~anspisak re~i, ve} omogu}uje ~itaocu i da ih pravilno upotrebi i interpretira. Naprimer, na{a re~ bujan mo`e se prevesti kao luscious, luxuriant, lush, abundantitd. Autor ovde navodi da se recimo lush koristi kada govorimo o biljkama,abundant kada govorimo o kosi i tako dalje, {to u velikoj meri poma`e onimakoji se bave prevo|enjem na engleski. Primeri upotrebe su ~esto ikontekstualno ilustrovani, tj. navedena je cela re~enica koja sadr`i datu re~.Osim toga, ~italac mo`e dobiti i veoma detaljne informacije o svim zna~enjimare~i. Na primer, kod imenice iluminacija saznajemo da se ova re~ odnosi naosvetljavanje, ali i na ilustracije u starim rukopisima, iako u oba zna~enjadoma}oj re~i odgovara engleska re~ illumination. Uz engleske re~i navedena jei njihova valenca, npr. da se dissatisfied koristi uz predlog with, unhappy uzabout itd. Iako je re~nik prilago|en britanskom standardu upotrebe, u njemu semogu na}i i ameri~ke varijante.

Za razliku od ostalih doma}ih autora standardnih re~nika, profesor Hlebecposve}uje odgovaraju}u pa`nju i izgovoru engleskih re~i koje mogupredstavljati problem, te navodi njihovu transkripciju. Za transkribovanjeengleskih re~i kori{}eno je standardno fonetsko pismo uz nekoliko manjihizmena primerenih potrebama korisnika.

U dodatku re~nika nalaze se opisi engleske i srpske gramatike. Iako su obaopisa data na relativno malom broju strana, mo`e se re}i da sasvim valjanoopisuju osnove gramatike oba jezika.

Posle vi{e sati upotrebe re~nika u prevo|enju i pripremi nastave, autoru iizdava~u mogu se uputiti samo pohvale za ulo`eni trud, profesionalizam istru~nost.

Umesto op{irnijeg zaklju~ka, ovde }emo najaviti jo{ nekoliko re~nika istogautora koji }e obogatiti police prevodilaca i svih onih kojima su potrebniengleski re~nici. Na prvom mestu bi trebalo pomenutu enciklopedijsku verzijuovog re~nika, koja se ve} nalazi u {tampi. Enciklopedijski re~nik }epredstavljati oboga}enu verziju standardnog i ima}e oko sto hiljada odrednica,u koje }e spadati i vlastita i geografska imena, afiksi, afiksoidi, uz nekaobja{njenja leksikonskog tipa, koja }e pomo}i strancima koji nedovoljnopoznaju re~i specifi~ne za srpsku kulturu. Englesko-srpska verzija standardnogre~nika je u izradi, a o~ekuje se da }e biti gotov do kraja 2009. godine.Kona~no, prema re~ima autora, uskoro po~inje i izrada englesko-srpskogenciklopedijskog re~nika, koji }e dopuniti nedostatak priru~nika ovakvog tipa.

Nenad Tomovi} je lektor za predmet Savremeni engleski jezik na Katedriza anglistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu.

kn

ji

ge

152

— Ksenija Radulovi}

— Dramski kroki – od Indije do In|ijeKratke, kra}e i najkra}e drame na svetuPriredio: Jovan ]irilovKOV, 2008.

Nastajanje teksta o knjizi Kratke, kra}e i najkra}e drame na svetu poklapa se s“javnim” otkrivanjem jo{ jednog talenta njenog prire|iva~a, Jovana ]irilova:talentom crta~a-karikaturiste. Naime, u Muzeju pozori{ne umetnosti Srbijenedavno je otvorena izlo`ba Moji savremenici u karikaturi – niz krokijali~nosti iz javnog `ivota, a ~iji je autor ]irilov. Mogu}no je i da se svaka odminijatura predstavljenih u ovoj knjizi mo`e posmatrati kao jedna vrstakrokija u dramskoj formi.

Posle uspeha prve ]irilovljeve antologije Najkra}e drame na svetu (KOV,1999), autor je objavio i sasvim novo izdanje, ovaj put preoblikovanognaslova. Treba podsetiti da je prva ovakva ]irilovljeva antologija prodata zasvega nekoliko meseci, da su brojne, u njoj objavljene kratke drame, godinamakori{}ene za ispitne predstave na Fakultetu dramskih umetnosti.

Materijal se, me|utim, time nije iscrpeo. ]irilov je u me|uvremenu prona{aodo tada neotkrivene male drame velikih autora (Arto, Andri}, Vinaver…), nekadela ponudili su sami da napi{u pojedini poznati pisci, a neke je i sam animirao– tek, pred nama je nova knjiga sastavljena od blizu pedeset dramskihminijatura raznolikih `anrova i prosedea. Kako antologi~ar sam navodi, njen bipodnaslov mogao biti Od Indije do In|ije, jer je prvi zastupljeni autor autorAmaru (8. vek) iz Indije, a poslednji Zoran Jovanovi}, iz In|ije (drame supore|ane hronolo{ki, po vremenu nastajanja). Prvobitni naslov trebalo je dabude Jo{ kra}e drame, ali je, po{to u knjizi ima dela tekstualno i du`ih ikra}ih od onih u prvoj antologiji, ipak preformulisan.

Me|u kratkim dramama, prednja~e one s evropskog kontinenta, ali tu su iminijature s Dalekog istoka. Pored autorskih dela, u antologiji su zastupljene ikratke narodne igre, posebno s na{ih podru~ja. Me|u zastupljenim autorima,pored pomenutih Artoa, Andri}a i Vinavera, prezentovani su i Laza Kosti},@ari, Rilke, Zmaj, Majakovski, Brik, Breht, Borhes, Bernhard, [epard, Jelinek,Mamet… a od doma}ih i ex-jugoslovenskih savremenika Boro Dra{kovi},Slobodan [najder, Sanja Domazet, Biljana Srbljanovi}, Zoran Jovanovi}…Pored drama poetsko-filozofskog iskaza, preovla|uju one s dru{tvenom i

148

kn

ji

ge

ideolo{kom tematikom, ali i minijature vezane za dvadesetovekovni duhapsurda.

Neke od minijatura imaju umetni~ku, a neke prevashodno dokumentarnuvrednost, ili, pak, predstavljaju za publiku novi, prili~no apartan podatak uodnosu na opus pojedinih poznatih autora. Kuriozitet je da je mnoge, snekoliko jezika, preveo sam antologi~ar.

Ozbiljan literarno-filozofski diskurs u dramskoj formi predstavlja, recimo,Dijalog izme|u prirode i Islan|anina italijanskog pesnika \akoma Leopardija(19. vek). Priroda, personalno, obja{njava Islan|aninu, kao predstavnikuljudskog roda koji be`i od svega, poku{avaju}i da na|e svoj mir, da svet nijeni stvoren zbog ~oveka: “Znaj, dakle, da sam u svojim delima... imala nameruza ne{to sasvim druga~ije nego {to je ljudska sre}a ili nesre}a. Kad vas mu~imna bilo koji na~in, ili ma kojim sredstvom, ja to ne zapa`am osim u veomaretkim prilikama; kao {to obi~no ne znam da li vas veselim ili vam ~inimdobra, jer nisam u~inila to, ni tako postupila, zato da bih vas razveselila ili dabih vam pomogla. Najposle, kad bi mi se desilo da ceo va{ rod ugasim, ni tone bih zapazila”.

U antologiji, najoriginalnija drama upravo tako se i zove – njen autor je FridrihHebel i ona ima jednu re~enicu: ’Originalna drama: u drugoj sceni }e bitiispri~ano ono {to se u prvoj nije dogodilo, a u tre}oj ono {to je ispri~ano udrugoj, i – tako do kraja’. Vinaver, dalje, parodira ispraznost operskih libreta,prvi put ovde objavljen je i Andri}ev dramolet Konac komedije, Majakovski iBrik zajedno su autori “revolucionarne groteske” Radio-Oktobar, Borhesbriljantnog i hiper-kratkog Dijaloga o dijalogu... ]irilov je, me|utim, u ovuantologiju, pored autorskih dela, uvrstio i ona neimenovanih ili kolektivnihautora – poput monologa Mite Kradi}a, prototipa Lale iz Banata, a koje je samgledao kao dete u periodu izme|u dva svetska rata, u izvo|enju lete}egPozori{ta Dunavske banovine, ili, pak, zagreba~kog me|uratnog kabarea. Deoantologije je i mini-drama Tomasa Bernharda u kojoj se glavni likovi zovuupravo gospodin i gospo|a Bernhard, a u ~ijoj uvodnoj indikaciji pisac insistirada je za ne ba{ okruglim trpezarijskim stolom devedeset i osam osoba!Bernhardova mini-drama u potpunosti je u duhu pi{~evog bavljenjaaustrijskom nacisti~kom pro{lo{}u. Jedna od najpoeti~nijih – ali ne i bez duhaironije – je i kratka drama Cve}e i godine Aleksandra Vampilova, piscaporeklom iz Sibira, nastala kao odgovor na proklamovanu estetiku sovjetskogsocrealizma (“Druga polovina idealno vedrog dana... Plamene astre i georgineu punom cvatu svedo~e o velikom zalaganju Gradskog zelenila.”). Navedimo ida su u knjizi mesto na{li i Ske~ o Oskaru Vajldu Montija Pajtona, ElfrideJelinek kao autorka kratke varijacije na temu [ekspirovog Magbeta, jedna odnekoliko kratkih drama Slobodana [najdera te mikrodrama Manifest BiljaneSrbljanovi}, s aktivistom Igorom i Karlom Marksom kao likovima.

Naravno, treba naglasiti da su pojedine od ovih mini-drama pisane upravo izpozori{ne, odnosno, scenske vizure, dok su druge zapravo razli~iti dijalo{kioblici, nastali u na~elu bez namere da budu scenski prezentovani, {to i dalje ne k

nj

ig

e14

9

zna~i da se ne mogu podvesti pod veoma {irok i sveobuhvatan pojam drame.Me|u pedeset ovih kratkih dramskih formi – kao {to je nagla{eno, izrazitoraznolike tematske i stilsko-`anrovske prirode – svakako ima i onih koje bimogle da postanu, ili ve} jesu bile, deo programa brojnih festivala mini-dramakoji postoje u svetu (recimo, u Velsu je od 2000. pokrenut festivaljednominutnih komada; direkcija Mitelfesta iz ^ividalea je pre vi{e godina odafirmisanih autora poru~ila dvadeset mikrodrama na temu dramati~nihdoga|aja na Balkanu poslednje decenije 20. veka...). Ne znamo u ovomtrenutku da li }e ]irilov pokrenuti me|unarodni festival Jo{ kra}ih drama, alibi, mo`da, neke od kratkih formi iz ove antologije mogle da postanu i deorepertoara na{ih malih scena.

Ksenija Radulovi}, dramaturg, magistar teatrologije, direktorka je Muzejapozori{ne umetnosti Srbije i glavna urednica ~asopisa Teatron.Objavljivala tekstove u brojnim listovima, ~asopisima, zbornicima.Autorka knjige Korak ispred o savremenoj re`iji. Koselektorka programaShow case (Bitef, 2007) i Serbia Focus na festivalu Nova drama uBratislavi (2009). Sterijina nagrada za pozori{nu kritiku (2000).

kn

ji

ge

150

— Anketa

— Prevod, prelom i korice:vizuelni identitet kwige

Poplava {arenih i dre~avih kwiga koje mame ~itaoce nametqivimdizajnom kao da proteruje izdawa klasi~nog, svedenog vizuelnog izgledakako iz izloga, tako i iz vizure ~itaoca. Kakvo je iskustvo prevodioca sagrafi~kim i slikovnim re{ewima kwiga koje prevodi? Koliko na wihmo`e da uti~e? Imaju li prevodioci utisak da su neke kwige o{te}ene aneke privilegovane kad je re~ o izgledu korica i kvalitetu {tampe?

Redakcija ~asopisa za prevodnu kwi`evnost Mostovi zamolila jenekoliko prevodilaca da sa kolegama i ostalim ~itaocima podelesvoja iskustva i odgovore na slede}a pitawa:

1. Da li o kwizi sudite po koricama – i kada?

2. Kako, po Va{em ose}aju, IZGLEDAJU prevedene kwige kod nas? Da li je

wihov dizajn zastareo, ru`an, neprofesionalan, plagiran,

neadekvatan sadr`aju?

3. Mo`ete li navesti bar po jedan primer odli~nih i katastrofalnih

vizuelnih re{ewa korica?

4. Korice su ~esto mamac za ~itaoca: da li ste imali iskustvo te{kog

vizuelnog ogre{ewa o sadr`aj kwige koju ste prevodili?

5. Kako i da li sara|uju prevodilac, urednik, tehni~ki urednik?

6. “Lepi” i “ru`ni” izdava~i: Va{a privatna top-lista vizuelnih

identiteta doma}ih izdava~a.

Marko ^udi}Nisam ba{ toliko vizuelan tip da uvek sudim po koricama, mada bihse u velikoj meri slo`io s Va{om uvodnom konstatacijom da je,izgleda, do{lo vreme bombasti~no {arenih i neukusnih dizajna zakorice. Naravno, kada na koricama vidim velika zlatna slova unaslovu ili fotografije slavnih li~nosti, motive egzoti~nihrazglednica sa amaterskim zalascima Sunca i tome sli~no, tada samprinu|en da sudim po koricama i to, razume se – krajwe negativno.

135

an

ke

ta

m

os

to

va

2. To, naravno, uglavnom zavisi od politike izdava~a, od grafi~kogurednika, od edicije, od “kwi`evne lige” kojoj kwiga pripada, nomislim da se situacija ipak nije jo{ toliko katastrofalno otrglakontroli, i da ~ak i mladi ili mawe upu}eni ~italac ve} na prvipogled mo`e da proceni {ta je vrhunska literatura, a {ta {kart i“tre{“. Kada bih se ja pitao, zalagao bih se za skoro minimalisti~kiskroman vizuelni identitet korica. Upravo to mo`e katkad da delujeznatno provokativnije od ove poplave bombasti~nog neukusa. Razumemda je vreme “jednobojnih” kwiga pro{lo (tu mi prvo padaju na pametlegendarne edicije tipa “belih” “Sazve`|a” ili “Nolitova” “crna”edicija “Ra|awe moderne kwi`evnosti”), no, neka vrsta sugestivnog(post)modernog minimalizma sa motivima koji bi mogli biti udubinskoj vezi sa sadr`ajem kwige – za{to da ne?

3.Evo, da nikoga ne bih prozivao, tri primera od istog izdava~a:odli~na su, po mom mi{qewu, re{ewa za korice Pamukovog romanaZovem se crveno ili Delilovog Podzemqa, dok je ne{to slabija, ~ini mise, slika sa naslovne strane Pamukovog romana Novi `ivot. Tako|e mi se dopada i re{ewe za koricu romana Davida Grosmana Vidi

pod qubav, dok mi se u`asno zastarelim ~ini ceo vizuelni identitetone edicije pod ni{ta mawe u`asnim naslovom “Najlep{i eseji, paupi{ete ime po izboru”, gde vidimo fotografije zami{qenihmislilaca i profesora iz novijeg doba...

4. Nekog velikog ogre{ewa, ~ini mi se, nije bilo. Ipak, imam utisak dasu korice Kostolawijevog vrlo mra~nog i te{kog romana [eva moglebiti mawe vedre, a ne da predstavqaju gomilu mladih nasmejanihdevoj~ica u narodnoj no{wi, u svakom trenutku ornih da zaigraju~arda{. Tako|e, imam utisak da je kwiga Ota Tolnaija Pesnik od

sviwske masti mogla imati mo`da i sugestivnije vizuelno re{ewe zakorice od pomalo detiwastog pe{~anog zamka (koji, dodu{e, jeste jedanod bitnijih motiva kwige).

5. Re}i }u opet jednu veliku istinu: ne preterano dobro. Pogotovo mi se~ini da komunikacija sa tehni~kim ili likovnim urednicimafakti~ki i ne postoji, ~ime ne `elim, naravno, svu krivicu da svalimna wih, ve} na generalno lo{u organizaciju i komunikaciju uizdava{tvu, gde se sve zasniva na luda~koj, “tr`i{no” usmerenoj `urbi,a

nk

et

a

mo

st

ov

a13

6

na tome da u ve}ini velikih izdava~kih ku}a sve neodoqivo podse}a nanovinarske deskove u redakcijama, gde svi jure kao muve bez glave (da seodmah razumemo, za mene je sam pojam “tr`i{ta”, a pogotovo “tr`i{takwiga” veoma problemati~an i te{ko odr`iv, ali to je ve} drugopitawe...)

6.

Uvek je te{ko i nezahvalno direktno spomiwati imena, ali za mene uvizuelno “lep{e” izdava~e spadaju “Geopoetika”, “Paideia”,“Arhipelag”, “Forum pisaca”, “Rad”, “Plato”, “Zrewaninskabiblioteka”, dok }e oni “ru`wikavi” vaqda sami da se prepoznaju...“Lagunina” mi se vizuelna re{ewa, moram priznati, nimalo nedopadaju, a u tu “out” kategoriju svrstao bih mo`da jo{ “Evro-Giunti”i jo{ neke...

Srpko Le{tari}

1.

ODGOVOR: Da, uglavnom kada vidim da su korice sjajno osmi{qene –ali ipak s rezervom. DOPUNA ODGOVORA: Dizajnirawe korica jeumetni~ki izazov (jer su one – tu) i po`eqno je upravo zato da bi se okwigama moglo i smelo suditi ve} po koricama. Ipak, iskustvo nas u~ida kad{to ni sjajno osmi{qene korice, i u skupim materijalima, nisugarancija odli~nog sadr`aja kwige, a da i kwige skromnih pa inajsiroma{nijih korica mogu biti vrhunske (npr. kwige sivih„institutskih“ korica, onih od tankog recikliranog kartona). Zato jedobro da sudove na osnovu izgleda korica donosimo s kakvom-takvomrezervom.

2.

Izgledaju {areno. U ve}ini, wihov dizajn je neoriginalan, zastareo,neprofesionalan, ~esto i neadekvatan sadr`aju. Ipak, i u nas je svevi{e prevedenih kwiga dobro dizajniranih korica. A ima i izdava~a~iji su svi naslovi (ili ve}ina) pro{li kroz ruke dobrog dizajnera.

3.

Mogu, pri tome }u se ograni~iti na svoje kwige i nave{}u 3+1 primer(dobrih imam mnogo vi{e, 10:1 ili sli~no). a

nk

et

a

mo

st

ov

a13

7

A. Odli~ni:

1. Ribareva k}i – arapske narodne pri~e iz Iraka, „Zavod za uxbenike“1998. (ja sam dao re{ewe – sliku ira~kog naivnog slikara, s motivomiz kraja u kojem se zbiva radwa naslovne bajke, jedna verzijaPepequge; ipak, dizajner je zaslu`an za to {to je ta ilustracijaonako dobro uklopqena u ostale elemente omota, a tehni~ki urednikza to {to je pribavio saglasnost za odli~ne materijale, i za korice,i za forzace (za koje sam tako|e dao slike s lokalnim motivima sastarijih gravira))

2. Zekerija Tamir: Za{to je za}utala reka, pri~e za decu „SamizdatB92“ 2002. (najzaslu`nija je urednica kwige Aleksandra Bajazetov,koja se postarala da i korice, i ilustracije, i papir, i font buduvrhunski)

3. Abdusetar Nasir: Najsre}niji ~ovek na svetu, „Geopoetika“ 2004. (kod“Geopoetike” se zna – Jovan ^eki} sve radi lege artis i to je to.)

B. Katastrofalan:

Zekerija Tamir: Smeja}emo se, „Paideia“ 2000.

DOPUNA ODGOVORA POD „B“: Skrenuo sam pa`wu izdava~u idizajneru, svakom ponaosob, da korice smeju biti u svakom osim uzelenom tonu, jer je zeleno boja islama, i to zato {to autor, koji poti~eiz arapsko-islamskog kulturnog i ideolo{kog miqea, dr`i do svogabezbo`ni~kog ugleda (koji su mu pribavile vriska i dreka klera kaoreakcija na wegove qute satire). Uprkos tome, kwiga je dobila upravozelene korice, pri tome bez ikakvih obele`ja koja bi makarnagove{tavala o kakvom je autoru ili o kakvoj je kwizi re~. Onda se Pera Paideja jako nasekirao i kleo se da }e kwigu raskori~iti i napraviti nove korice, ali od toga, razume se, nije biloni{ta.

4.

Ne. Ako izuzmemo primewivost slu~aja iz 3B na ovo pitawe.

5.

Po{to sam radio s desetak izdava~a, imam izvestan uvid i pravo dasudim i re}i }u: uglavnom dobro. Tradicionalno je pravo autora, a kodizdavawa prevedenih dela prevodioca, da odlu~uje o motivu nakoricama. To se i u nas po{tuje. U praksi, to se svodi na zadatak (~akobavezu) prevodioca da tehni~kom uredniku predlo`i jednu ili vi{eilustracija, potom jo{ malo porazgovaraju i zajedni~ki odaberure{ewe za koje misle da je najboqe. Formalno, o tome na kraju ipaka

nk

et

a

mo

st

ov

a13

8

odlu~uje urednik kwige, ali mislim da u praksi on tu nema nekogposla.

6. “Geopoetika”, pa “Clio”. Ne bih daqe, ideja top-liste nije mi bliska,nisam ni neki likovwak, a ne poznajem ni ~iwenice: ne dre`dim predizlozima i me|u policama kwi`ara, ne idem na sajam ako ne moram, akwige kupujem strogo ciqano i uglavnom od ku}e, ili mi ih decadonesu kad im je usput.

(Sve u svemu kad se sabere, nisam ba{ ni morao da odgovaram. I da nijepo{tovawa koje gajim za Vladislavu G.-P. i obaveze koju ose}am premaMostovima... itd.)

Mirjana Marinkovi}VIZUELNI IDENTITET KWIGE

Do sada sam prevela pet dela sa turskog na srpski jezik. Jedna kwigakoja predstavqa zbirku turske arhivske gra|e u izdawu Arhiva Srbijetreba da iza|e iz {tampe za desetak dana. Navodim je zato {to je va`naupravo za ovu anketu. ^ini mi se da je dizajnerski izvanredno ura|ena.U tvrdom je povezu, ru~no {ivena i vizuelno privla~na, a opet svedena;u pitawu su dokumenti stari blizu dve stotine godina.

O kwigama gotovo nikada ne sudim na osnovu korica. Primer sukorice biblioteke “Re~ i misao” u izdawu izdava~ke ku}e “Rad”. One supotpuno neutralne i istovetne za svako delo. Isto va`i, na primer, za“Kolo” “Srpske kwi`evne zadruge” gde su korice svojevrstan za{titniznak. Volela bih da se to ne mewa. Primetila sam jedino da me pojedinekorice asociraju na ne{to prijatno ili neprijatno (bojom, rasporedomboja, slikom ili ne~im sli~nim).

Prevedene kwige kod nas imaju raznolika re{ewa. Naj~e{}e se ukazujena wihov sadr`aj, mada to nije uvek slu~aj. Imam utisak da pojedinekwige “{qa{te” ne bi li privukle pa`wu. (Draguq Medine – ne se}amse imena izdava~a.) Moje je mi{qewe da “Laguna” i neki mawiizdava~i u tome predwa~e. Vizuelni identitet “Laguninih” izdawa mene privla~i. Wihova izdawa mi deluju jeftino i komercijalno.

Po mom mi{qewu, odli~no re{ewe za korice uradio je Jovan ^eki} zaroman Crna kwiga Orhana Pamuka koji sam prevela 2008. godine (nadamse da nije neskromno {to navodim ba{ to delo) i koji je objavila“Geopoetika”. Tako|e sam zadovoqna dizajnom kwige Najdu`i vek

Imperije koju sam prevela za “Srpsku kwi`evnu zadrugu” 2004. godine.U oba slu~aja sam sara|ivala u osmi{qavawu korica. a

nk

et

a

mo

st

ov

a13

9

Katastrofalna re{ewa ima edicija “Qiqana Habjanovi} \urovi} vampreporu~uje” (izdava~ka ku}a “Globosino Aleksandrija”). Za tu ku}usam 2007. godine prevela roman Moj Krit Sabe Altinsaj. Predlagalasam jedno re{ewe za korice koje je bilo svedeno (jedna stara ulica naKritu), a vlasnici su se odlu~ili za ~amac sa turskom i gr~komzastavom koje se vijore nad morem. To nije te{ko vizuelno ogre{ewe osadr`aj kwige, ali mislim da je ogre{ewe o filozofiju i smisao dela,jer ga je svelo na politi~ko pitawe, dok je ono daleko kompleksnije. Kao prevodilac sam u celini zadovoqna saradwom sa urednicima itehni~kim urednicima. U komplikovanijim slu~ajevima konsultovanasam za idejno re{ewe korica (Istanbul, Crna kwiga, Najdu`i vek

Imperije). Kod Muzeja nevinosti smo bili prinu|eni da se povinujemo`eqi pisca. Top-lista izdava~a sa stanovi{ta vizuelnog izgleda kwiga:1. “Geopoetika”2. “Srpska kwi`evna zadruga”3. “Biblioteka HH vek”4. “Clio”

5. “Arhipelag”6. “Paidea”7. “Prosveta”8. “Laguna”9. “Narodna kwiga”10. “Globosino”

Qubi{a Raji}

1. Da. Ja naj~e{}e ta~no znam {ta ho}u da kupim ili pozajmim za ~itawe,pa mi onda korice ne igraju nikakvu ulogu. Me|utim, kada samopregledam kwige u kwi`ari da bih video {ta ima i mo`da onda kupimneku, uporedim izgled korica sa izdava~em, autorom i naslovom.Iskustva su mi razli~ita, ponekad se pozitivno, a ponekad negativnoiznenadim. Kwige sa ru`nim koricama i ne pogledam.

2.Veoma {aroliko, od veoma lepo oblikovanih korica do zaista ru`nihi dre~avih. Vrlo ~esto su korice i vrsta teksta uskla|eni, ali ne uvek.a

nk

et

a

mo

st

ov

a14

0

Ima ru`nog dizajna i prevedene i doma}e kwige, ali ima i dosta lepihkorica (naravno, po mojim, a ne nekim univerzalnim merilima lepog;ja volim jednostavniji izgled). ^ini mi se da su najlo{ijeg dizajnakwige za decu. Kod popularne i trivijalne kwi`evnosti ima dosta(polu)plagijata izvornih izdawa (onoliko koliko ja pratim). Ali ucelini se dizajn poboq{ao u odnosu na devedesete godine.

3.

Najve}i deo uxbeni~ke literature ima krajwe neinspirativne ili lo{ekorice, i tu nema nekih velikih razlika izme|u izdava~a. Ako je nakoricama Miroslavqevo pismo, dizajn je po pravilu prepotopski.Verska literatura je uglavnom sa veoma ki~erskim koricama. Sli~nova`i za mnoge popularne kwige.

Pojedini izdava~i imaju standardizovan dizajn (npr. “Geopoetika”,“XX vek”, “Slu`beni glasnik”, “Clio”, “SKZ”, “Stubovi kulture”...) ion nam se mo`e dopadati ili ne dopadati, ali je ura|en profesionalnoi po wemu se prepoznaje izdava~. Ponekad mi se ne svi|a dizajn, aliznam da je kwiga dobra, a ponekad je dizajn lep, ali mi sadr`aj neimponuje. Volim uzdr`an dizajn “Geopoetike” i vedar dizajn“Kreativnog centra”, pomalo sam ambivalentan prema nekim re{ewima“Clia”. Veoma mi se dopadao dizajn nekih starijih serija “Prosvete” i“Nolita” iako je bio dosta konzervativan. Fantastika ima svojapravila i svoju publiku i mo`da je najboqe testirati wihove ~itaoce.

4.

Uglavnom ne, jer uglavnom znam koji je sadr`aj. Jedini dizajn korica zaneku kwigu koju sam sam napisao ili preveo, a koji mi se nije svideo,jesu korice Sofijinog sveta.

5.

Mislim da kod nas retko sara|uju sem kada je re~ o pojedinimizdava~ima (ne znam wihove interne odnose, pa sudim samo pouskla|enosti korica i sadr`aja). Na primer, utisak saradwe miostavqaju “Geopoetika” i “HH vek”, utisak nesaradwe “Zavod zauxbenike”. Ali mo`da gre{im.

6. “Geopoetika”, Narodna biblioteka Srbije, pojedine serije “Slu`benogglasnika”, “Kreativni centar”, Istorijski arhiv Beograda i jo{ a

nk

et

a

mo

st

ov

a14

1

poneki spadaju u one ~iji mi se dizajn korica svi|a. Ru`ne kwige idr`im u svojim policama.

Sve u svemu, nama nedostaje jedan dobar katalog istorije dizajna koricau Srbiji.

Dragiwa Ramadanski1. Nikada ne sudim o kwizi po koricama. Ako mi se ne dopadaju,zanemarim ih. Ono {to mi zaista smeta su neadekvatna slova (sitna,pregusta), male margine, nepreglednost stranice, poglavqa...

2. Mislim da se naj~e{}e opremaju sa puno pa`we, savesno prate}iintencije samih dela.

3. Odli~no su re{ene korice Esterhazijeve specifi~no dvotomneHarmoniae Caelestis, u prevodu Save Babi}a (izdava~ “Prometej”).Ostvarena je fina intelektualna igra. U sferi likovnosti istra`enoje isto ono {to predstoji ~itaocu (kadrirawe ulomaka ve}e celine).

4. Korice po pravilu nastaju na osnovu ~itala~kog do`ivqajatehni~kog urednika. Desilo mi se da se na{i do`ivqaji ne poklapaju,ali to nije moralo biti samo po sebi lo{e:)

5. De{avaju se i lepi saradni~ki trenuci (razmena ideja, sugestija).Upravo smo u toku opremawa jedne prevodne antologije. U igri surazli~iti fontovi, oblik slova kao nosilac stila, fotografije,viwete, inicijali.

6. Pristalica sam jasno dizajniranih monohromnih edicija (“SKZ”,“Rad”, “Alef Gradac”), sa prepoznatqivim, amblemati~nim formatom,koje likovno traju decenijama.

Miroslava Spasi}VARIJACIJE NA TEMU LIKOVNE OPREME KWIGE

Mo`e se ~initi da je razgovor o tehni~koj opremi i izgledu kwige udana{we vreme nasu{ne oskudice svake vrste luksuzno zanovetawe. Uvelikoj meri jeste. Jer, kwige se {tampaju sa mnogo muka, kvalitetonoga {to je izme|u korica (original, prevod) jo{ uvek je (i bi}e svevi{e) kategorija za koju se u javnosti vaqa boriti. Svaki izlazakdobro napisane/prevedene kwige je slavqe.

No, lepota `ivota i po~iva na luksuznom zanovetawu, pa nam tako ipaknije svejedno kakav fizi~ki izgled ima kwiga u na{im rukama koja jea

nk

et

a

mo

st

ov

a14

2

dobra i nama draga, jer je gledamo i dodirujemo (i miri{emo), i timfizi~kim kontaktom upotpuwujemo vezu s wom. Makar bioiracionalan, na{ fizi~ki do`ivqaj kwige nesumwivo sudeluje uop{toj konzumaciji.

Ako su izgled i sadr`ina kwige u neskladu, konzumacija je poreme}ena.Dobra kwiga nedu`no }e stradati od sebi neprikladne opreme.Idealan slu~aj je, naravno, dobra kwiga u tehni~ki dobroj i likovnoprikladnoj opremi, ali to su slu~ajevi koji se izdvajaju. (Kwigeizdava~ke ku}e “Fedon”, likovni urednik Milica Mi}i}, kvalitetnesu i likovno vrlo uspe{no re{ene.)

Koje mogu biti fizi~ke mawkavosti kwige?

Ako je izdava~ siroma{an, kwiga }e biti tehni~ki lo{e opremqena,{tampana na lo{em papiru, lepqena a ne {ivena, ispada}e joj listovi,slog }e biti odvi{e sitan ili nedovoqno ~itak, margina premala,tekst bez razmaka i odu{ka ({tedwa na papiru). Ako izdava~ nema paraza lektora i korektora, u kwizi }e biti {tamparskih i jezi~kihgre{aka koje ote`avaju ~itawe. Likovnih detaqa bi}e malo ilinimalo, jer su skupi.

Izdava~ ne mora biti siroma{an, ali – iz {tedqivosti ilineobave{tenosti – mo`e da anga`uje nestru~nog ili nedarovitogtehni~kog ili likovnog urednika, ispod ~ijih }e ruku izi}i kwiganeskladna i nedopadqiva, makar bez osnovnih mana.

^esto se de{ava da sam izdava~, koji ima kona~nu re~, nije siroma{an,ali je neobrazovan, li{en smisla za lepo, sklon dnevnom snobizmu; on}e takav, ne razmi{qaju}i o profilu kwige ve} o profitu, izabratiopremu koja ne odgovara sadr`ini kwige, i koja, u stremqewu ka boqemplasmanu, pretenciozno napada ~itaoca preobiqem boja i oblika, iprelazi u ki~. Ako lo{a kwiga ima ki~astu opremu, ~ak je uspostavqenestetski sklad. No, ako dobra kwiga ima ki~astu opremu, merodavni~itaoci je ne}e uzeti u ruke a nemerodavni }e se, uzev{i je, razo~aratii naqutiti. (Tako je 2000. godine “Verzal Press” izdao ozbiqnuantropolo{ku studiju @ena i mo} kroz istoriju Renea de Rjenkura umom prevodu, koja je imala dre~ave korice sa prizorima kao iz nekogstripa ili ma{te lo{eg naivnog slikara.)

Upadqiva i luksuzna oprema kwige, fini papir, vi{ebojna {tampa,nije automatski isto {to i dobra likovna oprema. Kao u svemu, merilaestetske uspe{nosti u ovom smislu jesu stru~nost, kreativnost iprikladnost. ^ak bi se reklo da dobra kwiga ne sme da bude odve}luksuzno opremqena, jer se tada naglasak pogre{no preme{ta sasadr`inske na wenu likovnu dimenziju. Dok odre|enim vrstama kwiga(atlasi i leksikoni raznih vrsta, studije iz istoriografije islikarstva) kvalitetna i bogata likovna oprema nesumwivo prija,dobrim kwigama iz oblasti (izvorne/prevedene) proze, poezije,esejistike odgovara ukusna i prikladna likovna oprema, jer je dobra a

nk

et

a

mo

st

ov

a14

3

kwi`evnost nepretenciozna, nenasilna, i nesujetno okrenutaunutra{wim predelima.

Na kraju, ima ~italaca koji vi{e vole kwige u mekom povezu (koji jelikovno duhovito i korektno re{en), jer tvrde korice odbijaju ~itaocasvojom autoritativno{}u i protive se osvajawu (savijawu) kwige.Tvrde kwige ne mogu se nositi u xepu, ~itati u gradskom prevozu ili nabilo kojem zgodnom mestu, i te{ko mogu da ostvare potpunu bliskost sa~itaocem. Dobre, omawe, meke, lepe kwige najlak{e prirastaju za srce.

Dragana Star~evi}SKLAD FORME I SU[TINE

Na{a poslovica ka`e da odelo ne ~ini ~oveka. Englezi, me|utim, imajudve naizgled kontradiktorne poslovice: jednu koja se podudara s na{omi drugu koja joj protivre~i – Fine feathers make fine birds, Ako se na~asak zamislimo, vide}emo da kao i obi~no postoje razlozi i za iprotiv oba iskaza. Preneseno na kwigu, pitawe se postavqa u kojojmeri korice i wihovo vizuelno re{ewe mogu da uti~u na potencijalnogkupca. ^iwenica je da odli~noj kwizi lo{e osmi{qene koricesu{tinski ne mogu da na{kode pod uslovom da je op{tepoznata i da jewen ugled nesporan. U tom slu~aju mo`emo s pravom tvrditi da jesu{tina (sadr`aj kwige) odnela pobedu nad formom (izgled korica).Ali, zapitajmo se, {ta biva kad su kwiga i wen autor relativno ilipotpuno nepoznati faktori na tr`i{tu. Da li }e nas u izlogukwi`are, ili unutra na polici, privu}i divna slika na koricama i dali }emo zbog we uzeti da prelistamo ba{ tu a ne neku drugu kwigu? Tudrugu verovatno ne}emo primetiti zato {to se utapa u op{ti obrazacmonotonije ili dre~avog ki~a. Od tre}e }emo okrenuti glavu pro`etiose}awem odbojnosti i neprijatnosti zbog nekog „dizajnera“ koji je,pu{ten s lanca, dobio priliku da ne{to upropasti.

Da li ste ikad bili u isku{ewu da kupite kwigu samo zbog prelepeslike i grafi~kog re{ewa korica? Ja jesam. Iako je retko ko dovoqnobogat ili lud da kupuje kwige samo zbog lepog omota~a, smatram da sukorice izuzetno va`ne za ukupni estetski do`ivqaj umetni~kog dela ida bi na izvestan, diskretan, na~in trebalo da odra`avaju, sugeri{uili asociraju na tematiku dela. Dobar primer za to su korice kwige^ernobiqske jagode Vesne Goldsvorti (“Geopoetika”, Beograd, 2005). Naovom mestu, s obzirom na ~iwenicu da je re~ o prevodnoj kwi`evnosti,moram da izrazim negodovawe zbog neprimerenog nivoa samog prevodakoji je za~u|uju}e aqkav, ~esto pogre{an, nerazumqiv, bukvalan ipovremeno gramati~ki sporan. a

nk

et

a

mo

st

ov

a14

4

A da li ste ikad bili u isku{ewu da ne kupite kwigu zbog grozomorneslike na koricama? Ja jesam, mnogo puta, uprkos ~iwenici {to samznala da kwiga nije lo{a. Nisam mogla da podnesem pomisao da }u „to“morati da gledam i kod ku}e. O ukusima je nezahvalno raspravqati, alineke estetske norme bi svakako trebalo imati na umu. U ovimslu~ajevima forma je odnosila pobedu nad su{tinom. Ali ako je upitawu kwiga jednog od va{ih omiqenih autora, ~ije prevode nasrpski ne propu{tate, onda se mora napraviti izuzetak. Primer koji`elim da navedem je kwiga Xenet Vinterson pod nazivom Teret – mit

o Atlasu i Herkulu (“Geopoetika”, Beograd, 2005). Kwiga je odli~na, aodli~an je i prevod. Ali, ne lezi vra`e! Od nebrojenih mogu}nosti dakorice budu magnet za potencijalnog kupca, da se na wima na|e kosmos,planeta Zemqa, zlatne jabuke u ~udesnom vrtu ili ne{to drugo, izdava~je odlu~io da na korice stavi ru`nu, prqavu qudsku {aku izgri`enihnoktiju u kojoj se vidi crna zemqa. Fantasti~no! Ube|ena sam da bi ~aki izdava~ publikacija iz sfere agronomije i ratarstva sigurnoprona{ao privla~niju sliku od pomenute.

Blago onim sre}nicima me|u prevodiocima koje neko ne{to pita! Menenikad niko ni{ta nije pitao vezano za vizuelno re{ewe korica iliizgled kwige. Nije mi ni palo na pamet da je tako ne{to mogu}e ilipo`eqno jer prevodioci su radna snaga koja ne treba i ne mo`e da seme{a u „tu|i“ posao. Ali se zato svi me{aju u na{ posao jer nemasumwe da ko je god zavr{io neki kurs engleskog ili je „nau~io“ isti ugimnaziji ili gledaju}i filmove, odmah misli da je zreo da prevodi, damo`e i da ume, a uprkos svim neda}ama koje na{ posao prate, izgleda daim laska da uz svoje ime stave re~ „prevodilac“. Odli~no! Jo{ uvek jeostalo ne{to od starog sjaja, ali nije zlato sve {to sija. Poslovice sumi oduvek bile mile, ne zamerite!

[to se ti~e vizuelnog ogre{ewa o sadr`aj kwiga koje sam prevodilanave{}u dva primera. Prvo mi na um pada delo Tri gvineje VirxinijeVulf. Na naslovnu stranu korica stavqena je tragi~no bezna~ajna iapsolutno proma{ena fotografija na kojoj se dve vesele devojkemodernog izgleda osmehuju i o~ito su deo nekog uli~nog performansa.U druga~ijem kontekstu i na koricama neke druga~ije kwige ovafotografija bi mo`da bila sasvim umesna. Ovde i ovako – nije. Za{to?Zato {to deluje povr{no, va{arski neozbiqno i privatno, dok je wenaveza sa tematikom Tri gvineje izuzetno nategnuta. Da me je neko pitao zami{qewe ili, jo{ boqe, da sam mogla da odlu~ujem o tome kakva }eslika biti na koricama pomenute kwige, to nikad, ali zaista nikad, nebi mogla biti ta fotografija koja srozava i sadr`aj kwige i samuspisateqicu na neobavezni nivo uli~ne zabave, besmisla i jeftinepropagande. Na pole|ini korica nalazi se slika Virxinije Vulf, {toje odli~na ideja, ali kontrast izme|u dve fotografije sam po sebigovori da tu ne{to nije u redu. Ima mnogo qudi koji nemaju pojma ko jeVirxinija Vulf pa }e ih fotografija na naslovnoj strani odvesti na a

nk

et

a

mo

st

ov

a14

5

pogre{an put. Nije to tekst za ~itawe na pla`i za koji vam treba stotideo mozga, a upravo to vam sugeri{u devojke sa fotografije. Po momdubokom ube|ewu, forma i su{tina su ovde u apsolutnom neskladu.(Feministi~ka 94 i @ene u crnom, Beograd, 2002). Drugi primer vizuelnog ogre{ewa o sadr`aj dela koje sam prevela jestekwiga eseja i govora ameri~ke pesnikiwe Odri Lord pod naslovomSestra autsajderka (prevod naslova je izdava~ev). U tom delu pomenutaafroameri~ka autorka govori o svom `ivotu i li~noj borbi za sticaweobrazovawa, prava na sopstveni izbor `ivotnog puta i jo{ mnogo toga.Na naslovnu stranu korica stavqena je fotografija iz nekognepoznatog pozori{nog komada koja prikazuje dve devojke u dugimbelim haqinama koje sede u invalidskim kolicima i okrenute jedna kadrugoj verovatno razgovaraju. Kakve veze sa sadr`ajem kwige imaju ovedevojke u invalidskim kolicima? Apsolutno nikakve. [tavi{e,fotografija ponovo upu}uje potencijalnog ~itaoca na pogre{an put. Ukwizi se ni na koji na~in ne spomiwu osobe sa invaliditetom nikonkretno ni u prenesenom zna~ewu. Jedino onaj koji je odlu~io da ovaslika bude tu gde jeste, a gde joj po mom mi{qewu uop{te nije mesto,zna razlog takvog postupka. [to se mene ti~e, vizuelno re{ewe jepotpuni proma{aj. (Feministi~ka 94 i @ene u crnom, Beograd, 2002.) Koliko sam mogla da primetim u letimi~nom pregledu internetstranica pojedinih izdava~kih ku}a, veoma privla~na vizuelna re{ewakorica ima izdava~ “^arobna kwiga” koja su umesno prilago|enatematici odre|enih kolekcija. Pre svega imam u vidu seriju kwigakanadskog autora ~ije ime se u originalu pi{e Eckhart Tolle, a koje jena srpski transkribovano kao Ekart Tol. U skladu sa originalnimizgovorom i poreklom autora, pravilnije bi bilo transkribovatiwegovo prezime kao Tole. Ta serija je dobar primer gde su forma isu{tina u skladu, kao na primer u delu Mo} sada{weg trenutka u

praksi u vrlo korektnom prevodu. (“^arobna kwiga”, Beograd, 2009). Da zakqu~im, prevedene kwige na na{em tr`i{tu izgledaju svakako – ilepo i ru`no, i privla~no i odbojno. Neki izdava~i se o~ito trudevi{e od drugih da doprinesu kulturi vizuelnog izraza. U svakomslu~aju, potrebno je izgraditi i iskazati kriti~ki stav prema tomfenomenu. Na`alost, nisam zbog li~ne prezauzetosti mogla podrobnijeda se pozabavim pojedina~nim izdava~ima i spektrom wihovih izdawaali smatram da bi ova anketa mogla da bude dobar uvod ili polazi{teza, koliko god je to mogu}e, sistematsko posmatrawe i analizirawe oveteme u svim wenim aspektima.

an

ke

ta

m

os

to

va

146

U~esnici ankete:Marko ^udi} (1978), prevodilac, teoreti~ar prevoda i esejista,asistent na Katedri za ma|arski jezik i kwi`evnost naFilolo{kom fakultetu u Beogradu. Autor studije “Danilo Ki{ imoderna ma|arska poezija” (“Plato”, Beograd, 2007). Prevodi sma|arskog jezika. Va`niji prevodi: De`e Kostolawi, [eva (roman,Beograd, 1998), Peter Hajnoci Opusteli persijski grad (roman,Beograd, 2002), Oto Tolnai Pesnik od sviwske masti (roman jednogradio-intervjua, Zrewanin, 2007).

Mirjana Marinkovi}, videti bele{ku na str. 134.

Srpko Le{tari} (1949) prevodi sa savremenog kwi`evnog arapskogjezika (fikcionalna kwi`evnost), sa dve grupe isto~noarapskihgovornih dijalekata (narodna, usmena kwi`evnost), sa klasi~nogarapskog (stara poezija) i s engleskog (kratka proza i drama).

Najva`niji prevodi su u domenu narodne kwi`evnosti: Antologija

arapske narodne pri~e, Ribareva k}i – narodne pri~e iz Iraka,Beduinske pri~e iz Katara, Opscene narodne pri~e iz ju`nog Iraka.

Od savremene autorske proze: Tajib Salih, Sezona seobe na sever,Abdusetar Nasir, Najsre}niji ~ovek na svetu, Selva Bakr, Tuma~

`eqa, 12 nemogu}ih – pri~e nepo}udnih arapskih pisaca, devetzbirki pri~a Zekerije Tamira i scenski komad u tri ~inaInspektor je do{ao od Xona B. Pristlija (2006).

Qubi{a Raji} (1947), osniva~ i profesor skandinavistike naFilolo{kom fakultetu u Beogradu, objavio preko 200 radova izskandinavistike, op{te lingvistike, teorije prevo|ewa,interkulturne komunikacije, sociologije i politikologije. ^lanAkademije nauka Norve{ke. Objavio 54 prevoda (uglavnom kwiga) ivi{e stotina ~lanaka u medijima u Srbiji i Skandinaviji.Nosilac vi{e skandinavskih odlikovawa.

Dragiwa Ramadanski (1953) prevodi sa ruskog i ma|arskog(tridesetak kwiga) i objavquje prikaze i ~lanke. Radi kao docentza staru rusku kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u NovomSadu.

Miroslava Spasi} prevodilac sa engleskog i ruskog jezika. Me|uprevedenim kwigama: @ivot u anti~kom svetu B. Vajnera, Velikani

smeha D. Robinsona, Harijeta uhoda L. Fichju, Struktura romana

E. Mjura, Film kao umetnost R. Stivensona, Kamatantra M.Madukara, Graditeqi psihologije R. Evansa, Istorija kao

umetnost i kao nauka S. Hjuza, Sumrak ameri~kog uma A. Bluma,Istorija jevrejskog naroda [. Etingera et al., @ena i mo} kroz

istoriju A. de Rjenkura, Poslovna etika R. de Xorxa, Kako

preurediti savremeni svet P. Kerca.

Dragana Star~evi} (1957), profesor engleskog jezika u Centru zastrane jezike Kolar~eve zadu`bine u Beogradu. Va`niji prevodi:Tri gvineje Virxinije Vulf; Imaginarni Balkan Marije Todorove,Balkan 1804–1999 (nacionalizam, rat i velike sile) Mi{e Glenija. a

nk

et

a

mo

st

ov

a14

7

— Mirjana Marinkovi}

— Od Orhona do Orhana

Čitajući ovaj naslov čitalac bi mogao da se zapita o kakvoj li se štamparskoj

grešci radi i da li je moguće da nije blagovremeno uočena i ispravljena. Ipak,

reč je o igri reči kojom se na prikladan način može iskazati uzbudljiva i bogata

razvojna nit turske književnosti od njenih prvih književnih spomenika do

nobelovca i jednog od najvećih književnika današnjice, Orhana Pamuka.

Najstariji primeri književnog stvaralaštva turskog sveta potiču iz VIII veka i

pronađeni su na udaljenosti od 60 km od Karakoruma u dolini reke Orhon,

najveće reke na teritoriji današnje Mongolije. To nisu ujedno i najstariji

pisani tragovi tzv. gokturskog alfabeta (poznatog kao „turske rune“) i jezika

države Gokturaka, koja je predstavljala jedno od mnogobrojnih turskih

državnih zajednica u Srednjoj Aziji, postojbini današnjih Turaka. Klesani u

kamenu, impozantnih dimenzija širine od 1,22 do 1,32 i visine i više od 3 m

(najviši dostiže visinu od 3,75 m), svedoče o težnji autora (gokturskih

vladara Bilge Kagana, Kul Tigina i Tonjukuka) da ostvare državno jedinstvo

stameno poput samih natpisa. Jenisejski natpisi nađeni na obali reke Jenisej

stariji su dva veka od Orhonskih. Predstavljaju nadgrobne spomenike Kirgiza

i nemaju književne vrednosti, mada su snažna potvrda uznapredovale

pismenosti. Izuzetna poetska snaga i intelektualna zrelost Orhonskih natpisa

nedvosmisleno svedoče o tome da je turski svet imao razvijenu književnost

još pre više od dvanaest vekova. Iz njih se saznaje da su Turci bili podeljeni

na mnogobrojna plemena koja su se razlikovala po imenu i neretko

međusobno ratovala. Oni su istovremeno i svedočanstvo prvih klica

nacionalne svesti jer pozivaju razjedinjene zajednice na okupljanje i otpor

zajedničkim neprijateljima – Kinezima.

Sledeću etapu u razvoju turske književnosti predstavlja književnost Ujgura,

koji su bili prvi među Turcima koji su prešli na sedelački način života i

stvorili bogatu gradsku civilizaciju. Ujguri su napustili verovanja i pismo

Gokturaka, stvorili novo pismo i počeli da ispovedaju manihejstvo i

budizam. Ujguri su stvorili najcivilizovaniju kosmopolitsku državu svog

vremena (745–840). Bavili su se trgovinom. Zahvaljujući iskopavanjima

engleskih, nemačkih, ruskih i finskih naučnika pronađeno je 130 sanduka

knjiga, napisa na koži, slika i minijatura, statua i dragulja iz vremena

ujgurske države. Ima mišljenja da su Ujguri stvorili prvu štampariju. Jedan

engleski naučnik smatra da su prva štampana slova u istoriji bila slova

ujgurskog alfabeta, a prvi pisani jezik – tadašnji turski jezik. Književna dela

ujgurske epohe mahom su prožeta budističkim i manihejskim duhom, mada

ima i pronađenih tekstova o pravu i medicini.

127

es

ej

m

os

to

va

Budući da je turski svet tokom istorije živeo na teritoriji od Turkestana do

Balkana i Srednje Evrope, i njegova književnost je negovana na ovako

širokom prostoru. To je književnost Srednje Azije, Anadolije i Rumelije

(evropskih teritorija Osmanskog carstva). Najgrublja periodizacija turske

književnosti obuhvata sledeće periode razvoja:

� preislamski period VIII–XI veka

� islamski period XI–XIX veka

� period evropeizacije i modernizacije 1860–1908.

� republikanski period – od 1923. godine do danas.

Preislamski period u književnosti Turaka obeležen je usmenom epskom

junačkom poezijom (tzv. destanima), mitovima i legendama. Turski svet je

negovao kultove vuka, vučice, jelena, verovao u natprirodne sile i bića i

iznad svega veličao herojstvo, čast i odanost plemenu. Kult vuka duboko je

pohranjen u kolektivnom nesvesnom turskog naroda. Ne zaboravimo da je

legendarni nadimak Mustafe Kemala Ataturka bio Sivi vuk.

Najduže i najproduktivnije razdoblje turske literature bilo je pod uticajem

islamske kulture i islamskog pogleda na svet. U književnosti islamskog

kulturnog kruga vodeću poziciju imali su Persijanci, koji su stvorili forme

koje će vekovima negovati i drugi islamski narodi (Arapi i Turci). Poezija je

bila dominantan književni žanr. Metrika je bila kvantitativna (tzv. aruz) i

preuzeta iz arapske književnosti. Bazirala se na dužini slogova ne trpeći

improvizaciju. I u pogledu forme, ali i u pogledu sadržine orijentalne

literature nisu davale mnogo prostora ličnom književnom izrazu. Od pesnika

se nije tražila originalnost niti su joj težili.

Ovo doba poznato je kao doba divanske književnosti, budući da je bilo

uobičajeno da pesnici poeziju skupljaju u zbirke, tzv. divane. Prva dela

divanske književnosti potiču iz XIII veka. Poslednji veliki divanski pesnik

(Šejh Galip) umro je 1799. godine, čime je simbolično najavljeno novo doba

za tursku književnost.

Osnovne odlike divanske poezije su zatvorenost, statičnost, pesimizam,

odsustvo nacionalnih osećanja. Divanski pesnik nije čitao zapadnu

književnost i nije učio evropske jezike. Ostao je nedotaknut književnim

pokretima koji su duboko potresali evropsku kulturu (humanizam, renesansa,

prosvetiteljstvo, romantizam, realizam). Istoričari književnosti upravo u toj

začaurenosti divanske književnosti nalaze razloge za njenu propast, jer se

vekovima iscrpljivala bez otvaranja za nove uticaje i svežinu koju više nije

mogla pronaći u beskrajnom ponavljanju istih ocvalih metafora i metričkih

kalupa.

To ne znači da u istoriji divanske književnosti nije bilo stvaralaca koji su

ispoljavali originalnu pesničku ličnost. Od XVI veka u turskoj divanskojes

ej

m

os

to

va

128

književnosti počinje proces vezivanja za lokalno i nacionalno, nasuprot

islamskom univerzalizmu u svim oblastima života, pa tako i u književnosti.

Otpor persijskoj kulturnoj dominaciji najsnažniji je kod Ali Šir Nevaija,

sultana Herata i čuvenog čagatajskog pesnika iz XV veka, prvog turskog

kulturnog nacionaliste. On je u delu Suđenje između dva jezika(Muhâkemetü’l-lugateyn) težio da pokaže da je turski bogatiji i razvijeniji

jezik od persijskog.

XVI vek je najslavniji vek divanske književnosti i ujedno najsjajnije doba

Osmanske imperije kad se carstvo nalazilo u zenitu. Pesnici Baki, Fuzuli i

Hajali ne samo da su rečiti svedoci bogatstva i razvijenosti turskog

književnog jezika tog vremena, već istinski književni velikani. Često se

navodi da su prepisivači Bakijevog Divana i posle njegove smrti solidno

zarađivali ispisujući njegove savršene epikurejske stihove. Zarad pesničkog

umeća i privilegovanog položaja za života je proglašen za „sultana pesnika“.

U narednom stoleću stihovi natopljeni životnom radošću i optimizmom

polako ustupaju mesto poučnoj poeziji i socijalnoj kritici. Najistaknutiji

predstavnici su Nefi, neumereni panegiričar ali i kritičar, i Nabi („šejh

pesnika“), jedan od najvećih didaktičnih pesnika u istoriji turske

književnosti. Radost i razuzdani duh XVI veka ustupio je mesto socijalnoj

kritici, satiri i intelektualnosti.

Iako je Osmanska imperija u XVIII veku doživljavala duboku političku i

ekonomsku krizu, ona se još uvek nije osećala u kulturi. Istanbul je i dalje

bio centar raskošnog života u kome se negovane književnost i umetnost.

Ovaj vek je bio poznat i kao „doba lala“, tj. doba u kome su osmanski sultani

bili zaneti mirisom i lepotom ovog cveta. Istaknuti pesnik ovog bezbrižnog

vremena bio je Nedim, „lice mladosti turske književnosti“ kako ga je

nazivala književna kritika. Nedim je po mnogo čemu tipičan predstavnik

doba uživanja. Poznato je da je gajio interesovanje prema narodnoj poeziji i

da je pisao u ritmu i duhu narodnih pesama (sačuvana je samo jedna). Smatra

se da bi prelaz iz ere divanske u eru savremene književnosti kod Turaka bio

znatno uspešniji i neosetniji da Nedimov životni put nije nasilno prekinut u

jednom od brojnih istanbulskih meteža. I drugi je veliki pesnik ovog veka,

već pominjani Šejh Galip, koji je za samog sebe pisao da peva nekim drugim

jezikom u odnosu na prethodnike, završio prerano život ne zaokruživši svoje

književno delo. Posle ove dvojice pesnika turska divanska književnost neće

dati nijedno veliko ime.

U klasičnoj turskoj književnosti negovano je prozno stvaralaštvo koje se ne

može porediti sa evropskom proznom tradicijom. Romani i pripovetke su bili

nepoznate književne forme za Turke. Specifični oblici prozne literature su

tezkire (biobibliografije pesnika) – značajan izvor za istoriju književnosti,

dela iz istoriografije, geografije, medicine, putopisi, memoari iz

diplomatskog života, biografije. Istoriografija je tek u XX veku stekla

fizionomiju nauke u pravom smislu reči. Među istoričarima izdvojilo se

nekoliko imena koji su kritičnošću prema izvorima i sposobnošću da se služe es

ej

m

os

to

va

129

građom i na drugim jezicima stekli trajno mesto u istoriji turske istoriografije

(Ibrahim Pečevi, Naima, Katib Čelebija, poznat na Zapadu kao Hadži Kalfa

koji je dao veliki doprinos i kao pisac grandioznog bibliografskog dela sa

blizu 15.000 odrednica). Putopis (Seyahatname) Evlije Čelebije (XVII vek)

odavno je deo svetske književnosti, prava enciklopedija tadašnjeg sveta,

istorija naravi, običaja, verovanja, praznoverja, riznica podataka iz oblasti

geografije, demografije, arhitekture, antropologije, folklora. Diplomatskimemoari (Sefaretname) Jirmisekiza Čelebija Mehmeda, turskog ambasadora

u Parizu u prvoj polovini XVIII veka, predstavljaju prvo delo te vrste i

prozor kroz koji su Osmanlije mogle da vide Evropu.

I Turci su kao i većina naroda negovali narodnu književnost. Pod pojmom

narodna književnost kod Turaka ne podrazumeva se samo anonimno usmeno

narodno stvaralaštvo, već i dela poznatih stvaralaca koji su negovali forme i

metar karakteristične za narodnu poeziju. I u narodnoj literaturi, takođe,

preovladava poezija, mada značajan deo otpada na narodne priče, legende,

bajke, zagonetke, poslovice. Podvojenost između elitne i narodne

književnosti bila je kod Turaka oštrije izražena nego kod drugih naroda. Ta

podvojenost ogledala se prevashodno u jeziku jedne i druge literature. Elitna

književnost je stvarana na tzv. osmanskom turskom jeziku, jeziku

bremenitom pozajmicama iz arapskog i persijskog jezika, narodu dalekom i

teškom za učenje i razumevanje. Narodna književnost negovana je na jeziku

turskih „svinjara i govedara“, tj. turskog naroda Anadolije kome će se

Ataturk vratiti u znamenitoj jezičkoj revoluciji započetoj 1932. godine.

Zajedno sa ukidanjem arapskog pisma i usvajanjem latinice 1928, jezička

revolucija predstavlja jednu od najveličanstvenijih kulturnih revolucija XX

veka.

Jedini turski književni lik koji je ušao u svetsku književnost je Nasredin

Hodža, tzv. „putujući folklor“, nenadmašni narodni mudrac i humorista.

Narodnu poeziju kod Turaka čini i mističko pesništvo prožeto idejama

sufizma, težnje za sjedinjenjem s božanstvom i potpunim predavanjem

voljenom božanskom biću. Za ovu poeziju karakteristična je posebna

terminologija koju nije uvek lako dokučiti.

Jedan od najvećih spomenika turske narodne književnosti je znamenita

Knjiga Dede Korkuta,1 delo usmene književne tradicije Turaka Oguza,

preteča Turaka Seldžuka i Osmanlija. Predstavlja vanredno značajan izvor za

poznavanje oguskog duhovnog sveta, vrednosti, običaja, porodičnog i

plemenskog života, ideala, navika i naravi ovog ratničkog i odvažnog

plemena. Sačinjava je dvanaest nezavisnih priča ispričanih kombinovanjem

stiha i proze. Poput Orhonskih natpisa, i Knjiga Dede Korkuta koja

pripoveda o vremenu kad su Oguzi tek ulazili pod okrilje islama

potkrepljuje tvrdnju o visokim književnim dometima Turaka najstarijih

vremena.

es

ej

m

os

to

va

130

1 Delo je na srpski jezik preveo Slavoljub Đinđić 1981. godine.

Konačno otvaranje turske književnosti prema Zapadu i učenje od Zapada

počinje tek u doba Tanzimata, tj. u epohi korenitih društvenih i političkih

reformi u XIX veku koje su težile modernizaciji i evropeizaciji Osmanske

imperije. Premda su reforme zvanično proklamovane 1839. godine čitanjem

čuvenog Hatišerifa od Gulhane, tanzimatska književnost se rađa u drugoj

polovini XIX veka. Prvi prepevi sa francuskog jezika delo su velikog

tanzimatskog književnika i novinara Ibrahima Šinasija (1859). Prvi roman

preveden na turski jezik bio je Fenelonov Telemak kojeg je 1862. godine

objavio Jusuf Kamil-paša. Istovremeno, to su datumi od kojih se računa

istorija savremene turske književnosti. Posle ovog, prevođena su dela poput

Jadnika Viktora Igora, Grofa Monte Kristo, Robinsona Krusoa. Obrazovana

publika je sa oduševljenjem prihvatila nova književna iskustva. Uporedo sa

prevođenjem dela pretežno sa francuskog jezika, stvoren je krug književnika

i intelektualaca koji su želeli da budu čuveni od naroda, da ga pouče, da mu

se po prvi put neposredno obrate želeći jedno bolje i naprednije društvo.

Tanzimatsku književnost nosili su Ibrahim Šinasi, Namik Kemal i Zija-paša.

Iako njihova književna dela imaju pionirski karakter (Šinasi je, na primer,

napisao prvo tursko dramsko delo), njihov značaj je dalekosežan. Ona su

donela konačan raskid sa tradicijom divanske književnosti i njene estetike.

U narednoj fazi, druga generacija tanzimatskih pisaca napušta društveno-

angažovanu književnost odustajući od emancipatorske misije svojih

prethodnika. Abdulhak Hamid Tarhan je višestruko značajan stvaralac

okrenut pre svega sopstvenom unutrašnjem svetu, individualista u

književnosti i u životu. Prvi je počeo da koristi strofu, a kao pesnik bio je

sklon jezičkoj i stilskoj akrobatici i eksperimentisanju, što kritika nije

blagonaklono primala.

Taj individualistički i subjektivistički pravac prihvatiće pesnici i pisci pokreta

s kraja XIX veka poznatog pod nazivom Riznica umetnosti (Servet-i Fünun).Tešku atmosferu sultanskog apsolutizma, strah, neizvesnost i moralnu

posrnulost društva ovekovečio je pesnik Tevfik Fikret, vodeći pesnik ovog

pokreta. Najveće zamerke ovoj književnoj školi izricane su zbog teškog i

zamršenog jezika koga se nije mogla osloboditi, i u tom smislu ona

predstavlja korak nazad u odnosu na prvu generaciju tanzimatskih pisaca.

Njen neposredni nastavak predstavlja pokret Zora budućnosti (Fecr-i Āti)kome su u početku pripadali i neki književnici koji će punu afirmaciju steći

posle Rata za nezavisnost (1919–1922). Njegov istaknuti protagonista je

Ahmet Hašim, najveći turski pesnik-simbolista.

Početkom XX veka turski književnici ustaju protiv stranih uticaja – bilo da

dolaze sa Istoka ili sa Zapada. Njihov idejni vođa bio je Zija Gokalp, osnivač

sociologije u Osmanskoj imperiji i teoretičar turskog nacionalizma. Pisci

okupljeni pod imenom Mlada pera (Genç Kalemler) zalagali su se za

okretanje narodnom jeziku, narodnoj baštini i oštro napadali nekritičko

oponašanje francuske književnosti. Produžetak ovog pokreta je Nacionalnaknjiževnost (Milli Edebiyat) koja je okupljala mahom ista imena iz ranijeg

vremena. Najznačajniji doprinos pokreta Mlada pera ogledao se u uvođenju es

ej

m

os

to

va

131

silabičkog metra u poeziju, koji je od najstarijih vremena bio metar narodne

pesme.

Korenit preobražaj turskog društva koji je doneo nacionalno-oslobodilački

rat pod vođstvom Mustafe Kemala Ataturka i niz reformi u društvu i kulturi

koji je usledio dali su novi podstrek razvoju književnosti. Rat i revolucija,

vrednosti nacionalne kulture, a pre svega skrivene i do tada gotovo

nepoznate vrline Anadolije i njenih ljudi postali su nepresušne teme

književnosti ratnog i revolucionarnog perioda. Književnici ovog perioda, u

prvom redu Jakup Kadri Karaosmanoglu, koji je kod nas poznat kao

romansijer i prozni pisac, i Halide Edip Adivar, takođe poznata u nas kao

autor dva romana, posvećuju se ne samo heroici rata za nezavisnost, već sa

mnogo ubedljivosti i dubine sagledavaju lomove koje je tursko društvo

doživljavalo s propašću starih i uspostavljanjem novih društvenih institucija i

ideala.

Književna dela postrevolucionarnog perioda mahom slikaju Anadoliju i

anadolsku zbilju, mukotrpan život radnika, seljaka, zbunjene inteligencije. U

odnosu na ranije epohe, kada stvarnost u unutrašnjosti zemlje nije

zaokupljala pažnju književnih stvaralaca, u vremenu posle rata ona postaje

dominantna društvena i književna tema.

Nova književnost (Yeni Edebiyat), koja počinje u razdoblju između 1935. i

1940. godine i traje do naših dana, odlikuje idejna i poetička raznolikost.

Pisci i pesnici se teško mogu svrstati u određene književne pokrete i škole. U

poeziji je moguće izdvojiti pokrete Čudo (Garip) i Drugi novi (IkinciYeniler). Predstavnici prvog su i danas poštovani i gotovo nenadmašni

pesnici Orhan Veli Kanik, Oktaj Rifat i Melih Dževdet Andaj, a drugog

Turgut Ujar, Edip Džansever, Džemal Sureja. Jedno od najvećih imena turske

poezije XX veka, pesnik za koga su mlađi pesnici tvrdili da je pisanje

poezije posle njega nedostatak poštovanja, jeste Nazim Hikmet,

svojevremeno ličnost oko čije su se sudbine kao političkog osuđenika i

prognanika (slično sudbini Orhana Pamuka) uzburkala svetska intelektualna

javnost. Nazim Hikmet je u tursku poeziju uveo slobodni stih i novi poetski

ukus i stil koji su se hranili iskreno doživljenim emocijama i velikom

sposobnošću njihovog pretakanja u stihove.

Turski pesnici su bili pod velikim uticajem evropske pesničke tradicije. Stil,

metar i estetika divanske poezije bili su davno zaboravljeni i napušteni kao

prevaziđeni i presahli. Jedan od retkih savremenih pesnika koji je poznavao

klasične pesničke forme i tražio od mlađih pesnika da ih izučavaju bio je

Fazil Husnu Daglardža, jedna od najzanimljivijih pojava u turskoj poeziji

XX veka, poznat kao pobornik jezičkog purizma i veliki inovator na planu

pesničkog jezika.

Kad je reč o razvoju proznog izraza u Turskoj, treba napomenuti da je prvi

roman na turskom jeziku napisan 1872. godine – Ljubav Talata i Fitnet(Taaşuk-ı Talat ve Fitnat) iz pera Šemsetina Samija, Osmanlije albanskog

porekla, u vreme kada su se u Evropi čitali Stendal, Emil Zola, Balzak,es

ej

m

os

to

va

132

Viktor Igo, Čarls Dikens, Šarlota Bronte, Gogolj, Puškin, Tolstoj, Gete,

Dostojevski. Prva knjiga pripovedaka na turskom jeziku delo je Emina

Nihata i podseća na Bokačovog Dekamerona ili Hiljadu i jednu noć.

Od tada pa do početka XXI veka turski prozaisti su dali veliki broj uspelih

romana i pripovedaka (do kraja 1979. godine, dakle za nešto više od sto

godina objavljeno je 1106 romana). Od pripovedača i pisaca romana

neizostavno je spomenuti Saita Faika Abasijanika, začetnika kratke prozne

forme, ali i Memduha Ševketa Esendala, Tarika Bugru, Halduna Tanera,

Oktaja Akbala, Erdala Oza, Jusufa Atilgana, Demirtaša Džejhuna, Nedima

Gursela, Aziza Nesina, Jašara Kemala, po mnogima jednog od najvećih

turskih romansijera XX veka i dugogodišnjeg kandidata za Nobelovu

nagradu. Takoreći svaki od njih je osobena književna pojava.

Najčešće teme u žiži turskih romansijera i pripovedača su oslobodilački rat i

revolucija, stanje posle promene društvenih i političkih odnosa, nova

stvarnost turskog čoveka, seoski život u svim svojim pojavnim oblicima,

život gradova, marginalnih društvenih grupa, realnost tzv. „malog čoveka“,

usamljenost i nemoć pojedinca pred političkom prinudom; posebnu grupu

čine dela tzv. „apstrakcionista“ koja se, po mišljenju kritičara, ne mogu

svrstati ni u jednu od ovih tematskih grupa.

Značajne žene pisci u istoriji turske književnosti se mogu izbrojati na prste

jedne ruke. Njihova afirmacija počinje sa književnicom Halide Edip Adivar,

da bi zenit dostigla sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina XX

veka, u vreme sveopšte emancipacije žena u turskom društvu. U svakom

slučaju, one svojim delom štedro govore o pitanjima položaja i uloge žene u

društvenoj zajednici, njenom intimnom biću, obespravljenosti, seksualnosti,

tabuima i predrasudama. Mnoge su afirmisane i van granica Turske

(pomenuta Halide Edip, a u novije vreme Adalet Agaoglu, Firuzan, Sevgi

Sojsal, Ajše Kilimdži, Buket Uzuner, Pinar Kur i druge).

Kada je Orhan Pamuk 2006. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost,

mnoge njegove turske kolege su bile jednodušne u oceni da je nagradu dobila

čitava turska literatura. Imajući u vidu književno nasleđe na koje je Pamuk

neskriveno oslonjen i kontinuitet visokovredne književne reči koji traje

nesumnjivo više od hiljadu i dve stotine godina, možemo se bez mnogo

dvoumljenja prikloniti ovom sudu.

Pažljiviji čitaoci njegovih kompleksnih postmodernističkih romana naići će u

njima na eho Hiljadu i jedne noći, odjeke mističke poezije i filozofije, bisere

divanskog pevanja, istočnjačku strast za pripovedanjem i poniranjem u

dubine ljudske duše. Ali naići će i na izuzetno poznavanje svetske literature i

sposobnost da neprekidno miri svetove pojednostavljeno nazvane Istok i

Zapad.

Orhan Pamuk je prvi književnik Turske koji je u pravom smislu reči osvojio

čitaoce sveta i koji pored svog imena ne mora da dodaje odrednicu „turski

pisac“. On je za sada jedini koji piše na turskom jeziku i o turskom čoveku, a

da je prihvatljiv i razumljiv na svim kontinentima. Pri tome, teme koje es

ej

m

os

to

va

133

obrađuje i intelektualni zahtevi koje iznosi pred čitaoca ni izbliza nisujednostavni ni mali.

Pišući o identitetu turskog čoveka današnjice, njegovoj krhkosti inedefinisanosti, Orhan Pamuk više puta ponavlja krilaticu „moram biti to štojesam“. Smatramo da je to ključ u kome treba čitati i njegove romane, ali ishvatiti čitav put koji je turska književnost prevalila od Orhona do Orhana.

Samo kad je bila ono što jeste, dakle, bez oponašanja i ugledanja na druge,turska književnost je davala velika i neponovljiva dela. Orhanu Pamuku jepošlo za rukom da bude to što jeste. A za istoriju turske književnosti to jenedvosmislena potvrda da je posle traženja sebe i oslobađanja od stranihuticaja u bližoj i daljoj prošlosti konačno pronašla svoj izraz koji uspostavljavezu između tradicije i savremenosti.

Mirjana Marinkovi} (1965), docent na Katedri za orijentalistiku

Filološkog fakulteta u Beogradu, objavila je tri monografije: Štaje knjaz Miloš pisao turskom caru i vezirima; Turska kancelarijakneza Miloša Obrenovića (1815–1839); Pregled tursko-srpskihknjiževnih veza 1965–2000. i preko pedeset naučnih radova i

stručnih članaka u domaćim i inostranim časopisima. Prevela je

sledeće knjige: Ilber Ortajli, Najduži vek imperije; Orhan Pamuk,

Istanbul; Saba Altinsaj, Moj Krit; Orhan Pamuk, Crna knjiga iMuzej nevinosti.

es

ej

m

os

to

va

134

— Slobodanka Gli{i}

— Pisma redakciji

Avgust 2009.Po{tovana redakcijo,U broju 143–144 (jul–decembar 2008) va{eg cewenog ~asopisa objavqenje tekst Zorana Paunovi}a “Dugo umirawe Greama Grina”, kritikaprevoda romana Kraj jedne qubavne pri~e u izdawu IPS MEDIA.Kritika je (zaslu`eno) o{tra, ali nigde nije navedeno ime prevodioca,uz obrazlo`ewe da je pre svega upu}ena nemarnim izdava~ima.Me|utim, po{to postoje dva objavqena prevoda ovog romana (a ja samautor onog koji nije predmet kritike; izdava~ je “Plato”, 2000),mislim da je neophodno objaviti ime prevodioca na koga se kritikaodnosi jer malo ko mo`e da pretpostavi da postoje dva prevoda i dvaizdava~a istog naslova (u stvari, postoje tri izdava~a jer je i Narodnakwiga objavila ovaj roman u istom prevodu koji je predmet kritike Z. Paunovi}a).Po{to nijedna od primedbi iznetih u tekstu Zorana Paunovi}a nestoji kad je posredi moj prevod (osim naslova romana – mada je pitawekoliko se to mo`e smatrati gre{kom – koji je dat na zahtev izdava~ajer se u to vreme pojavio film pod istim nazivom, {to je obe}avalo ive}e interesovawe ~itala~ke publike), mislim da mi je nenavo|ewemimena prevodioca naneta {teta. Nadam se da }ete objavqivawem imenai prezimena autora kritikovanog prevoda to donekle ispraviti.

Srda~an pozdrav,

Slobodanka Gli{i}

Slobodanka Gli{i} prevodi s engleskog. Dobitnik je nagrade“Milo{ N. \uri}” za prevod kwige Stenlija Koena Stawe

poricawa (2003).

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

125

Zoran Paunovi}

Avgust 2009.Po{tovana redakcijo,Iskreno se izviwavam koleginici Slobodanki Gli{i}, o ~ijem radu(ukqu~uju}i i prevod romana The End of the Affair) imam izuzetno visokomi{qewe. Ime autora prevoda o kome je re~ u tekstu “Dugo umiraweGreama Grina” pre}utao sam vo|en obzirima sopstvene profesionalneetike. Nisam mogao ni da pretpostavim da }u na taj na~in naneti {tetukoleginici koja s komentarisanim prevodom nema nikakve veze. I daqesmatram da ime autora prevoda objavqenog u izdawu IPS-a treba da utekstu ostane pre}utano – ali redakciji Mostova ostavqam pravo da gaobjavi, ukoliko smatra da je to potrebno. Nagla{avam, jo{ jednom, daSlobodanka Gli{i} NIJE autor kritikovanog prevoda i da mi je `aozbog nesporazuma izazvanog tekstom koji je, premda o{tar, pisan snajboqim namerama, usmerenim pre svega ka o~uvawu dostojanstvaprevodila~ke profesije. Uveren sam, posle ovoga, da }u pomenutodostojanstvo nastojati da ~uvam pre svega svojim prevodila~kim radom.Tekstove kakav je onaj o kome je ovde bilo re~i vi{e ne}u pisati.

Zoran Paunovi}

Zoran Paunovi} je redovni profesor na katedri za anglistikuFilozofskog fakulteta u Novom Sadu. Za svoje prevode nagra|en jenagradama “Milo{ N. \uri}”, “Laza Kosti}”, Nolitove nagrade iNagrade Dru{tva wi`evnika Vojvodine.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

126

— Zorica Man~i}

— O NEKIM ODSTUPANJIMA UPOSREDNOM PREVODU: Hezelova legija prokletih (De fordømtes legion) u posrednom prevodu na srpski jezik

Posredno prevo|enje (prevo|enje s prevoda) predstavlja svojevrstan tabu uokvirima prevodila~ke teorije i prakse, iako nam u mnogim slu~ajevima skorocelokupno pisano stvarala{tvo tzv. malih jezika, a time i malih knji`evnosti, uprotivnom ne bi bilo dostupno. Prevod s prevoda se oduvek posmatra kaomanje vredan, kao bleda kopija onog prevoda koji mu je poslu`io kao izvornik.Me|utim, ima i te kako sjajnih posrednih prevoda (na primer, neki odVinaverovih prevoda Andersenovih bajki),1 a gre{ke koje se javljaju u jednomposrednom prevodu mogu se svakako javiti i u bilo kom direktnom. Iako }u seovde fokusirati na posredni prevod, moja namera ni u kom slu~aju nije dapoka`em kako je takav prevod lo{iji odnosno manje adekvatan od direktnog,ve} da istaknem neka odstupanja koja se u prevo|enju mogu pojaviti uop{te, ane samo u direktnom prevodu.

Roman Legija prokletih (De fordømtes legion) iz 1953. godine je prvi u nizuod ~etrnaest ratnih romana danskog pisca Svena Hezela (Sven Hazel). Tokom{ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka ovi Hezelovi romani su postiglinajve}i uspeh, kao zabava za ~itaoce koje ne zanima su{tina pri~e, ve} njenaradnja. Iako u osnovi antiratni, ovi bestseleri su po kvalitetu ipak toliko dalekood “ozbiljnih” ratnih romana da ih mnogi smatraju samom definicijomsvojevrsne pulp-fiction podvrste ratnog romana.

Sme{tena u period Drugog svetskog rata, radnja romana Legija prokletih pratipohode nema~kog Dvadeset sedmog oklopnog ka`njeni~kog puka u komeslu`e kriminalci i dezerteri koje je osudio nema~ki vojni sud, kao svi oni kojisu politi~ki nepodobni. Me|utim, Hezelova po~etna zamisao da mu~nimopisima zato~eni{tva u ka`njeni~kom logoru za dezertere, a potom i uka`njeni~kom puku doprinese antiratnoj propagandi, do kraja ovog i u ostalimromanima prerasta u crnohumorni obra~un glavnih junaka sa situacijom ukojoj su se na{li i iz koje poku{avaju da izvuku korist.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

117

1 V. Literatura

Romani su prevedeni na dvadesetak jezika, na mnoge od njih posredno,naj~e{}e putem engleskog. Budu}i da je vi{e prevodilaca s danskog na engleskijezik prevelo iste romane, razli~it je i kvalitet engleskih prevoda.2 Nadalje,kvalitet engleskih prevoda umnogome je uticao na kvalitet prevoda koji sunastali po uzoru na engleske, ali i na njihov kvantitet. Drugim re~ima, ako su uengleskom prevodu izostavljani delovi teksta, na primer, pasusi, pa i ~itavapoglavlja, nema ih ni u prevodu ura|enom po uzoru na takav engleski prevod.Ovo je slu~aj i sa prevodom romana Legija prokletih na srpski.

Kao uzor za prevod romana na srpski jezik poslu`io je engleski prevod podnazivom Legion Of The Damned u izdanju iz 2003. godine.3 Ne postojipodatak o tome u odnosu na koje izdanje danskog originala je ura|en ovajengleski prevod, niti podatak o tome da li je ura|en direktno s danskog ili, naprimer, po uzoru na neki drugi engleski prevod romana i sl. Pore|enjem ovogprevoda s danskim originalom mogu se uo~iti ve}e kvantitativne razlike, jer suu engleskom prevodu izostavljena tri poglavlja. Konsekventno, ova poglavljanedostaju i u srpskom prevodu. Engleski prevod kao deo uvoda citira jedandeo romana, ali toga nema u srpskom prevodu. S druge strane, srpski prevodsadr`i ve}i broj prevodio~evih podno`nih napomena, kojih nema ni uengleskom prevodu niti u samom originalu.

Ve} na prvi pogled mo`e se uo~iti da se danski original sastoji od trideset {estpoglavlja, a srpski prevod od svega trideset tri, od koliko se sastoji iodgovaraju}i engleski prevod u odnosu na koji je nastao srpski. Sva triizostavljena poglavlja nalaze se pri kraju romana i tematski predstavljaju, svakiza sebe, po jednu celinu. Me|utim, nijedna od ovih izostavljenih celina neuti~e u ve}oj meri na razumevanje toka radnje romana u prevodu.

Budu}i da original romana na danskom ima oko tri stotine strana, te da analizau ovom slu~aju dodatno podrazumeva i pore|enje engleskog i srpskogprevoda, za obradu sam uzela otprilike ne{to vi{e od dve tre}ine danskogoriginala, to jest dvadeset {est poglavlja, i odgovaraju}a poglavlja u engleskomi srpskom prevodu.

Ono {to bi se ina~e nazvalo “gre{kom u prevodu” posmatram ovde, dakle, ujednom {irem smislu, vi{e kao “odstupanje u prevodu”, ~ime dobijam prostorza posmatranje i samih zna~enjskih pomeranja nastalih usled kvantitativnihizmena u tekstu (na primer, nemotivisano, neta~no oduzimanje ili dodavanjeteksta).

Prevodilac romana na srpski jezik zasigurno nije mogao da izbegne odstupanjai gre{ke koje se javljaju u engleskom prevodu, ali mogao je da izbegne ~itavniz sopstvenih, ponekad veoma krupnih gre{aka pri prevo|enju na srpski.Nave{}u samo neke od primera.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

118

2 Jedna od najboljih ocena u vezi sa kvalitativnim razlikama prevoda Hezelovih romana naengleski mo`e se na}i i na internet-stranici medijske ku}e BBC.: “[...] from Sverre Lyngstad’smasterful translation of Comrades Of War to Tim Bowe’s odd pulp-fiction Cockney-accentedversions of the later novels“.

3 V. Literatura

1. Pogre{no transkribovana li~na imena i nadimci

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

119

original (danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

(...) mænd som Henrik Ibsenog Frithjof Nansen, NielsFinsen og H. C. Andersen (...)og kvinder som FlorenceNightingale og EmmelinePankhurst, Marian Anderson(...) (str. 51–52)

(...) men like Ibsen andNansen, Hans Andersen (...)and women like FlorenceNightingale and EmmelinePankhurst, Marion Anderson(...) (str. 40–41)

(...) mu{karci poput Ibzena iNansena, Hansa Andersona(...) i `ene poput FloransNajtingejl i Emeline Pankrast,Marion Anderson (...). (str. 47)

original (danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~na transkripcija uodnosu na danski

original (srpski)

Manfried Manfried Manfred Manfrid

Erich Erich Erik Erih

Beier Beier Bejer Bajer

Eicken Eicken Ejken Ajken

Fleischman Fleischman Fli{man Flaj{man

Käthe Käthe Kate Kete

original (danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod uodnosu na danski

original(srpski)

Gamle The Old Un (Un:kolokvijalno, a uzna~enju One)

Stari Un Matori; Stari i t. sl.

original (danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod uodnosu na danski

original(srpski)

Anders And Titch Ti{ Zdepasti; Patkasti; Malecki i t. sl

2. Pogre{no transkribovana imena gradova

3. Pogre{no prevedeni i pogre{no transkribovani nazivi ugostiteljskihobjekata

4. Pogre{an prevod raznih kategorija

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

120

original(danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod ili ta~natranskripcija u

odnosu na danskioriginal(srpski)

Göteborg(str. 210)

Gothenburg(str. 191)

Getenborg(str. 201)

Geteborg (Jeteborj)

Hochfilzen(str. 80)

Hochfilzen(str. 65)

Hohfilzen(str. 71)

Hohfilcen

Neukölln(str. 208)

Neukölln(str. 242)

Neukeln(str. 253)

Nojkeln

original(danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod ili ta~natranskripcija u

odnosu na danskioriginal(srpski)

”Zum goldenenHirsch” (str. 60)

”Zum goldenenHirsch”(str. 47)

„Zum golden Hir{“(str. 53)

„Kod zlatnogsrnda}a“ (eventualnoCum goldenen hir{)

”Hotel Jägerhof”(str. 80)

”Hotel Jägerhof”(str. 65)

„Hotel Jagerhof“(str. 72)

„Hotel Jegerhof“

original(danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod uodnosu na danski

original(srpski)

julaftensdag(str. 18)

Christmas Eve(str. 10)

Bo`i}(str. 16)

Badnji dan

kjole(str. 19)

skirts(str. 11)

ko{ulje(str. 17)

suknje

Ta~no je da je prevodilac romana na srpski jezik na mnogim mestima “gre{io”onoliko koliko je i engleski prevod “pogre{an” u odnosu na danski original.Ovaj engleski prevod, ina~e, veoma ~esto izostavlja vulgarne izraze, kao idelove teksta koji sadr`e eksplicitne scene, na primer, scene razvrata u ratnomBerlinu (jedno od izostavljenih poglavlja). S druge strane, engleski prevodizostavlja i delove u kojima nema “akcije”, ve} samo moralne pouke (naprimer, u druga dva izostavljena poglavlja) ~ime se o{te}uje deo koncepcijekoju sadr`i izvornik. Prevod na srpski u velikoj meri prati engleski prevod –izostavljenih delova u engleskom nema ni u srpskom prevodu, sem psovki kojeengleski prevod svodi na minimum, a srpski obilno koristi. Me|utim, mnogeod navedenih gre{aka u srpskom prevodu bilo je mogu}e izbe}i ne samodetaljnijom proverom, ve} i pa`ljivijim pra}enjem i razumevanjem samogkonteksta. Zanimljivo je to {to su odstupanja u prevodu tipska i {to se mogupodvesti pod kategorije i grupe unutar samih kategorija (na primer, izostavljeniili dodati segmenti u tekstu prevoda, opisni prevod, poja{njenja i sl.), bilo da seodnose na pojedine re~i, delove re~enica, same re~enice ili na ve}e tekstualneceline. Tako|e, odstupanja u tekstu uti~u i na stil teksta prevoda koji je, na tajna~in, izmenjen u odnosu na stil teksta originala. Slede neki od primera.

5. Nedostaje deo teksta u srpskom prevodu

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

121

original(danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod u odnosu nadanski original

(srpski)

et stykke sæbe(str. 18)

a piece of soap(str. 10)

malo supe(str. 16)

komad sapuna

en østerlandskopremsing(str. 69)

an Eastern play (str. 55)

uskr{nji igrokaz (str. 198)

isto~nja~ka razbrajalica

original(danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod u odnosu nadanski original

(srpski)

”Hvor skal du, ditpræstesvin?”(str. 204)

”Where are you offto, you bloodycrow?”(str. 187)

„Gde si krenula, tiprokleta kravo?“(str. 196)

„Kud si po{ao, krmkupopovski?“

original(danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod uodnosu na danski

original

Da De traf hamførste gang i Köln,var han da i uniform?(str. 10)

When you first methim in Cologne washe in uniform? (str. 3)

Da li je kad ste gaprvi put videli bio uuniformi? (str. 9)

Da li je, kad ste gaprvi put videli uKelnu, bio uuniformi?

U posrednom prevodu dakle mo`e nedostajati podatak koji je, naizgled,neva`an za razumevanje toka radnje. Me|utim, pre~esto izostavljanje ovakvihpodataka uvek uti~e na kvalitet samog prevoda. U slu~aju prevoda ovogromana na srpski, primeri izostavljanja re~eni~nih segmenata su mnogobrojni –re~enice kojih nema u prevodu ili su neprevedene ili inkorporirane u nekuparafrazu.p

ro

bl

em

i

pr

ev

o|

ew

a12

2

original(danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod uodnosu na danski

original

Vi skulle hærdesmod panserchok.Om vi blev det? Detblev vi sikkert.(str. 50)

We were to behardened to tank-shock. (str. 39)

Cilj je bio dao~vrsnemo natenkovske napade.(str. 45)

Trebalo je dao~vrsnemo natenkovske napade. Ada li smo?Zasigurno.

original(danski)

prevod (engleski)

prevod (srpski)

ta~an prevod uodnosu na danski

original

Da vi havde gravetden fri, kom derbesked om, atbrandrøret ikke måttetages ud, før den varfjernet fra byen. Detbetød naturligtvis,at det var en nytype, ingen kendte,eller at den låsådan, at den villeeksplodere, blot enaf os åndede på detforbandedebrandrør. Hvis deneksploderede, villeden tage et heltkvarter af byenmed sig.Der holdt en Krupp-Diesel lastvogn medet stillads og ventedepå sin tonstunge last.(str. 24–25)

When we had dug itfree we were toldthat he fuse was notto be removed untilthe torpedo had beentaken out of thetown. This, perhaps,meant that it was anew type which noone knew, or that itlay in such aposition that itwould explode ifanyone breathed onthe damned fuse,and if a brute likethat exploded itwould blow up thewhole part of thetown.A Krupp-Diesel lorryfitted with a derrickarrived and stoodwaiting for itsmonstrous load. (str. 16)

Kada smo gaotkopali re~eno namje da se upalja~ neodstranjuje dok setorpedo ne izneseizvan grada.Stigao je jedan ’krup-dizel’-ov kamionopremljen kranom iparkirao se da sa~ekasvoj ~udovi{ni tovar.(str. 22)

Kad smo ga[torpedo] otkopali,obave{teni smo da seupalja~ ne smeodstraniti, pre nego{to se [torpedo] neukloni iz grada. Toje, naravno, zna~iloda je [torpedo] biood neke nove vrsteu koju se niko nijerazumeo ili da jebio u takvompolo`aju da jemogao eksplodirati~ak i ako bi neko odnas samo disao ublizini prokletogupalja~a. Ako bieksplodirao odneobi ~itav gradskikvart.Stigao je kamionmarke krup-dizel skranom da sa~ekaovaj tovar te`ak~itavu tonu.

Do promena u strukturi teksta prevoda posmatranog u odnosu na strukturuteksta originala mo`e do}i i u slu~ajevima dodatih segmenata, to jest dodatihdelova re~enica, samih re~enica, ve}ih tekstualnih celina i sl. Veoma ~estoprevodioci smatraju da u prevodu treba pojasniti neki segment, preraditi ga,“bolje napisati”. Me|utim, to ne zna~i da je dodavanje teksta uvek iopravdano. Ovo }u pokazati na primerima dodatog poja{njenja u engleskomprevodu, a time posredno i u srpskom.

6. Dodat deo teksta u engleskom, a posredno i u srpskom prevodu

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

123

Original

(danski)

prevod

(engleski)

prevod

(srpski)

Jeg vidste ikke selv, at mit

andet lazaretophold skulle

blive et vendepunkt for mig

selv. Var jeg ikke blevet

hængende derude i pigtråden

og slæbt ind, ville jeg aldrig

være blevet sendt bagud.

(str. 259)

Though I did not know it,

my second trip to hospital

was to prove a turning point.

I had been left hanging on

the barbed wire, but then

they dragged me in, and I

was sent to the rear and

hospital. After my release, I

was sent to the Tank School

at Wünschdorff in Berlin

for a short officers’ course

before going back to the

27th Regiment. There, in

Berlin, by a strange

dispensation of Providence,

I became courier for the

conspiracy against Hitler.

But of that on another

occasion.

(str. 237)

Iako to tada nisam znao, mojdrugi odlazak u bolnicu sepokazao kao prekretnica. Biosam ostavljen da visim nabodljikavoj `ici, ali onda sume skinuli s nje i poslali upozadinu u bolnicu. Pošto sume otpustili, poslali su meu Školu za tenkiste uVunšdorfu u Berlinu, nakratak oficirski kurs, prenego što sam se vrationazad u 27. puk. Tamo uBerlinu sam ~udnom igromsudbine postao kurir uzaveri protiv Hitlera. Ali otome drugom prilikom.(str. 248)

original

(danski)

prevod

(engleski)

prevod

(srpski)

– Frøken Schadows, vil Deaflægge ed på, at Deresforklaring er rigtig?– Ja. (str. 11)

– Eva Schadows, will youtake an oath that yourstatement is correct?– I will. It is exactly as Isaid. If he had not met mehe would have givenhimself up.(str. 4)

– Evo Šadoz, da li stespremni da se zakunete da jevaše svedo~enje istinito?– Spremna sam. Bilo je ta~noonako kako sam ispri~ala.Da me nije sreo, on bi sepredao. (str. 10)

Prevod Legija prokletih u velikoj meri prati engleski prevod – izostavljenihdelova u engleskom nema ni u srpskom prevodu, sem psovki koje engleskiprevod svodi na minimum, a srpski obilno koristi. Me|utim, mnoge od

navedenih gre{aka u srpskom prevodu bilo je mogu}e izbe}i ne samodetaljnijom proverom, ve} i pa`ljivijim pra}enjem i razumevanjem samogkonteksta. Zanimljivo je to {to su odstupanja u prevodu tipska i {to se mogupodvesti pod kategorije i grupe unutar samih kategorija (na primer, izostavljeniili dodati segmenti u tekstu prevoda, opisni prevod, poja{njenja i sl.), bilo da seodnose na pojedine re~i, delove re~enica, same re~enice ili na ve}e tekstualneceline. Tako|e, odstupanja u tekstu uti~u i na stil teksta prevoda koji je, na tajna~in, izmenjen u odnosu na stil teksta originala.

I pored brojnih nedoslednosti, brojnih gre{aka, a ponekad i velikih stilskihodstupanja, mo`e se zaklju~iti da je prevod romana De fordømtes legion nasrpski – iako posredan – razumljiv i adekvatan u meri u kojoj je to neophodno.Kao i namena samog originala, namena ovog prevoda je da se povinuje ukusu~itala~ke publike.

Literatura:

Hazel, Sven: De fordømtes legion, Viborg: Peter Asschenfeldts nye Forlag. Bogklubudgave 1997

Hassel, Sven: Legion Of The Damned, (translated from Danish by Maurice Michael), London:Cassel 1988

Hasel, Sven: Legija prokletih (prevod s engleskog Vuk Peri{i}), Beograd: “Algoritam” 2005

Sven Hassel – Writer, http://www.bbc.co.uk/dna/h2g2/A379406

Man~i}, Zorica: Andersen – prevod, prerada, adaptacija, Zbornik Matice srpske za knji`evnost ijezik, Knjiga pedeset peta (2007), Sveska I, Novi Sad, str. 27–40

Zorica Man~i} je asistent na Grupi za skandinavske jezike i knji`evnostiFilolo{kog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Objavila je antologijunorve{ke lirike za decu i, zajedno sa Danijelom Babi} i DorijanomHajduom, prevod tri prozne knjige Stiga La{ona.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

124

— Zoran Minderovi}

— Vitgen{tajnu prevodila~koj magli

Nastao pod izuzetnim okolnostima, doslovno u otrovnom dimu Prvogsvetskog rata, Vitgen{tajnov Traktat se, po nekoj tajanstvenoj ineuhvatqivoj logici, pojavquje u neo~ekivanim kontekstima. Po~etkomosamdesetih godina, na samom po~etku moje prevodila~ke karijere, latiosam se jednog veoma te{kog prevoda s na{eg jezika na engleski. Re~ je opoglavqu “Jezi~ko zna~ewe” kwige Dijalekti~ka teorija zna~ewa MihajlaMarkovi}a. U toku prevoda na engleski, za holandsku izdava~ku ku}u“Reidel”, ameri~ki prevodioci, kako mi je bilo re~eno, jednostavnonisu mogli da odgonetnu doti~no poglavqe. Profesor Markovi} mi jeponudio da prevedem tu glavu, ne poslu{av{i savet svog prijateqaRoberta Koena, ameri~kog profesora fizike i priu~enog filozofa,koji mu je – parafraziram – rekao: “Minderovi} je Srbin; prema tome,on to ne}e umeti.” Tokom prevoda, koji sam, nadahnut poslovi~niminatom, uspe{no priveo kraju, naleteo sam na slede}u re~enicu:“’Granice mog jezika – granice su moga sveta’, tvrdi Urban.” Naravno,re~ je o famoznom aforizmu 5.6 iz Logi~ko-filozofskog traktata, ~ijiautor nije ameri~ki akademski filozof Vilbur Mar{al Urban ve}Ludvig Vitgen{tajn. Ovaj pomalo komi~an lapsus (u stilu: Cogito ergosum, kako re~e Lajbnic) samo je potvrdio dve moje teze: a) savremeniautori akademskog tipa ne vladaju svojim izvorima; b) prevo|ewe jeuvek vi{e od samog prevo|ewa, jer se ~esto nalazimo u ulogamakorektora, lektora i trezvenog ~itaoca.

Kwigu su od prvog do drugog izdawa ~itali lektori, korektori imnogi nedu`ni ~itaoci, ukqu~uju}i profesionalne filozofe. Kako jemogu}e da niko nije primetio lapsus?

Razmi{qaju}i o fenomenu “~itala~kog slepila,” do{ao sam dozakqu~ka da ni prevodioci, za koje apriori verujem da su budniji,trezveniji i racionalniji od prose~nog ~itaoca, nisu po{te|eni. Naprimer, prvi engleski prevod Traktata po~iwe tendencioznimkasapqewem samog naslova. Vitgen{tajnov naslov je Logisch-Philosophische Abhandlung, to jest, sasvim jednostavno, Logi~ko-filozofska rasprava, a mo`e i “traktat,” ali nikakopseudolatinski naslov, koji su, na`alost, i Francuzi slepop

ro

bl

em

i

pr

ev

o|

ew

a11

2

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

prihvatili. Ipak, francuski prevodi, ~ija zanimqiva istorijapo~iwe anglosaksonskim zanosom prvog prevodioca, Pjera Klosovskog,prolaze putawom postepenog prosvetqewa, primi~u}i se, dakle,preciznijem tuma~ewu originalnog teksta. @ele}i, kao {to toengleski i ameri~ki “vitgen{tajnolozi” pomno ~ine i dan-danas, da odVitgen{tajna napravi poslu{nu pudlicu u logi~ko-pozitivisti~koj{tenari, Klosovski prevodi kqu~ni termin “Sachverhalt,” kojipromi~e kroz drugi aforizam, gde autor govori o svetu, kao “faitatomique,” ili: atomska ~iwenica. Istina, Vitgen{tajn poku{ava daidentifikuje, defini{e ~ovekove osnovne predstave o svetu, ali tonikako ne opravdava upotrebu termina (atomic fact) koji poti~e oddogmati~no-materijalisti~ke vizije Bertranda Rasela. Dakle, bilo daje prosto tendenciozan ili posledica prevodila~kog slepila,pogre{no preveden termin, koji je okosnica celog drugog aforizma,vaspostavqa pozitivisti~ku (drugim re~ima, la`nu) atmosferu itonalitet. Tako prvi francuski prevodilac doprinosi zaveri da setajanstveni austrijski mislilac, u ~ijem delu, dodu{e, nau~nopozitivni elementi postoje, silom uglavi u odre|eni, ograni~eni,filozofski kontekst, kao da nije re~ o bezvremenom filozofu koji seistovremeno obra}a i pojedincu bez filozofske diplome i ~ovekuuop{te. I zaista, u Traktatu, koji, uprkos modernim logi~kimformulama, ~esto podse}a na zagonetni rukopis iz minulih vremena,ne{to {to bi Francuzi nazvali “grimoire,” sve s mislima u duhu MarkaAurelija i Paskala, svaki ~italac, i poklonik pozitivne nauke iqubiteq metafizike, nalazi mudrosti od `ivotnog zna~aja.

Vitgen{tajnovu duboku mudrost jasno je uo~io Pjer Ado, velikifrancuski stru~wak za anti~ku filozofiju, jo{ krajem 1950-ih godina,kad je autrijski filozof jo{ uvek bio nepoznat u francuskimintelektualnim krugovima. Velika je {teta {to je Ado, saznav{i da seKlosovski sprema da objavi prevod Traktata, odustao od svog prevoda,koji bi, sude}i po Adoovim mudrim esejima o Vitgen{tajnu, sigurnobio boqi. Na primer, da se vratimo kqu~nom terminu drugogaforizma, Ado je odmah primetio da “Sachverhalt” ne treba prevestipozitivisti~kom apstrakcijom. Me|utim, jo{ je va`nija Adoovaspoznaja da kqu~ za razumevawe Vitgen{tajnove filozofije trebatra`iti u tekovinama Zapadne filozofske tradicije od neoplatonizmado modernog racionalizma. Na primer, u svojoj izvanrednoj kwizi oPlotinu, Ado, kritikuju}i te`wu savremene tehnolo{ke kulture dasve, ukqu~uju}i ~ovekovo pro`ivqeno iskustvo, kvanktifikuje i svedena izmerqive jedinice, podse}a svoje ~itaoce da pojam neizrecivogapriori dovodi u pitawe mogu}nost izmerqivosti. Me|utim, filozofna koje se Ado poziva u ovom kontekstu nije Plotin, koji s tolikomstra{}u opisuje svoj do`ivqaj neizrecivog, ve} Vitgen{tajn! Uzagonetnom aforizmu 4.121 Vitgen{tajn ka`e: “Was sich in der Spracheausdrückt, können wir nicht durch sie audrücken.” Dakle, znamo da nam jezik p

ro

bl

em

i

pr

ev

o|

ew

a11

3

govori ne{to o stvarnosti, ali ne znamo kako to, da se poslu`imoantropomorfizmom, jeziku polazi od ruke. Zna~i, neizrecivo postoji ubiti samog jezika. Drugim re~ima, jezik nam pru`a nepotpunuizrecivost.

Mada bi se moglo re}i da ova misao nije ba{ ohrabruju}a zaprevodila~ku profesiju, francuski prevodioci, verovatno pou~eniAdoovim analizama Vitgen{tajnove misli, nisu ostavili Traktat nacedilu. Drugi francuski prevod, ~iji je autor @il Gaston Gran`e,otklawa mnoge terminolo{ke nepreciznosti i nedoumice. Na primer,termin Sachverhalt je ta~no preveden kao “état de choses,” stawe stvari.Me|utim, u `eqi da ostane veran nema~kom originalu drugiprevodilac se ~esto suo~ava sa slede}im paradoksom: vernost duhuizvornog jezika ne podrazumeva vernost namerama autora. I Gran`e, itre}i prevodilac, kanadski filozof Fransoa Latravers, ~iji prevodjo{ nije objavqen, u famoznom aforizmu 5.6, “Die Grenzen meinerSprache bedeuten die Grenzen meiner Welt,” prevode glagol “bedeuten”(zna~iti) glagolom “biti.” U Latraversovoj varijanti aforizam glasi:“Les limites de mon langage sont les limites de mon monde.” Izbor re~i“langage,” umesto “langue,” nije ni potrebno obja{wavati, ako uzmemo uobzir nivo op{tosti koji je u ovom diskursu o~igledan. Me|utim,izbor glagola “biti” malo je te`e objasniti, budu}i da se kosi spi{~evom jasno izra`enom namerom. Kad sam zamolio profesoraLatraversa da mi obrazlo`i svoj izbor, odgovorio mi je: “Ce verbe n’estpas facile et il faut l’interpréter en particuler en fonction de la dynamique dutexte. À ce point il est clair que LW †Ludwig Wittgenstein‡ affirme.” Drugimre~ima, na osnovu dinamike teksta, koja izra`ava autorovoafirmativno raspolo`ewe, prevodilac zakqu~uje da “zna~e” trebaprevesti sa “su.” Oslawaju}i se na dinamiku, koja je vi{e muzi~ki(ozna~uju}i intenzitet zvuka) nego jezi~ki termin, prevodilac napu{tasemanti~ku sferu, prepu{taju}i se muzi~koj intuiciji, koja, akodoslovno verujemo da se jezi~ka (semanti~ka) i muzi~ka (nesemanti~ka)sfera ne dodiruju, koja nije pouzdan vodi~ za prevodioca u nedoumici.Me|utim, sam bi se Vitgen{tajn slo`io s Latraversovim postupkom. Usvojim Filozofskim istra`ivawima, ovaj veliki qubiteq muzike,~ijem je bratu Paulu, jednorukom pijanisti, Moris Ravel posvetio svojKoncert za levu ruku, napisao je da se re~enica i muzi~ka fraza usu{tini malo razlikuju. Naime, u fragmentu 527, Vitgen{tajn tvrdi dai re~enicu i muzi~ku frazu razaznajemo po karakteristi~nimvarijacijama zvuka i tempa. To, naravno, ne zna~i da je prevodilacslobodan da potpuno zanemari semanti~ku sferu; me|utim, moglo bi sere}i da se ponekad sveprisutna semanti~ka dimenzija, zavisno odkonteksta, povla~i u pozadinu.

Razmi{qaju}i daqe o vezi izme|u neizrecivosti i prevo|ewa, shvatiosam ne samo da je prevo|ewe po definiciji nepotpun, nezavr{en inesavr{en posao, nalik na onu nadahnutu nezavr{enost/nesavr{enostp

ro

bl

em

i

pr

ev

o|

ew

a11

4

koju opisuje Vladimir Jankelevi~ u svojoj autobiografskoj kwizi(napisanoj s Beatris Berlovic), nego da sama istorija prevoda jednogdela nije linearno upisana, garantuju}i progres, ve} da se prevodikre}u kru`nim, mo`da elipti~nim putawama, i udaquju}i se ponekadod neke idealno definitivne verzije. Mada to nije slu~aj u ovojistoriji, jer bi se moglo re}i da je tre}i prevod boqi od drugog,mislim da je zaprepa{}uju}i aforizam 6.44 (Nicht wie die Welt ist, ist dasMystische, sondern dass sie ist) svima izmakao. Latravers ga, s pravom, zarazliku od Gran`ea, koji pronalazi nepostoje}i subjunktiv (Ce n’est pascomment est le mode qui est le Mystique, mais qu’il soit) prevodi uindikativu: “Ce n’est pas comment est le monde qui est le mystique, maisqu’il est.” Mo`da upotrebom subjunktiva, koji nas udaquje od pukefakti~nosti, prevodilac ubla`ava, svesno ili nesvesno, nabojVitgen{tajnove tvrdwe, bez uvijawa, da je `ivo ~udo {to svet postoji.Latraversov prevod bi zaista bio savr{en kad bi zakqu~ni fragment“mais qu’il est” imao uro|enu silinu nema~kog “dass sie ist.” Pjer Ado jeprimetio tu razliku, pa je poja~ao svoj prevod aforizma dodav{i re~“~iwenica” (fait), koje u originalu nema: “Ce n’est pas comment est lemonde qui est le mystique mais le fait qu’il soit.” Na`alost, kod Adoa sepojavquje subjunktiv. Posledwi aforizam (sedmi) poru~uje nam, mo`da pomalo tautologi~no(ako nije re~ o filozofskom silexiluku) da ne govorimo o onome o~emu ne treba govoriti, ili o ~emu je nemogu}e govoriti: “Wovon mannicht sprechen kann, darüber muss man schweigen.” Nekako prate}i, dopola, konturu nema~ke re~enice, Gran`e prevodi: “Sur ce don’t on nepeut parler, il faut garder le silence.” Sre}om, Latravers, ne upiwu}i se dastvori konstrukciju sli~nu nema~koj, verno prenosi Vitgen{tajnovumisao: “Là où on ne peut parler, on doit se taire.” Prevodilac kao dapriziva neke prostore u kojima mora vladati ti{ina.Naravno, prevodioci znaju, ako to filozofi ne znaju, da su oviprostori potpuno izmi{qeni. Ne strepe}i, poput svih velikih umova,od kontradikcija, Vitgen{tajn ~esto osu|uje metafizi~ke iskaze samoda bi ih u nekom drugom kontekstu iskoristio za neku zgodnuargumentaciju. Ne smemo, na primer, govoriti o Bogu, ali zabranagovora o Bogu je ve} govor o Bogu! Tako, na primer, vitgen{tajnovskuideju da nam jezik odre|uje granice sveta ne moramo uop{te uzeti kaoograni~avaju}u, jer granice jezika znamo samo kao filozofskipostulat za koji je nemogu}e prona}i opravdawe u iskustvu. Stogaprevodioci, i uop{te qudi koji se bave jezikom, moraju uvek imatikrajwe skepti~an stav prema filozofima jezika ~ije je poznavawejezika iskqu~ivo cerebralno. Ovaj zakqu~ak nikako ne umawujemudrost jednog Vitgen{tajna, koji, uveren sam, ne bi `eleo da gashvatamo doslovno.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

115

Bibliografija

Hadot, Pierre. Plotin ou la simplicité du regard, Paris, Plon, 1963.

______. Wittgenstein er les limites du langage, Paris, Vrin, 2005.

Jankélévitch, Vladimir et Béatrice Berlowitz. Quelque part dans l’inachevé, Paris, Gallimard,1978.

Marion, Mathieu. Ludwig Wittgenstein: introduction au “Tractatus logico-philosophicus,” Paris,Presses Universitaires de France, 2004.

Markovi}, Mihajlo. Dijalekti~ka teorija zna~ewa, drugo izdawe, Beograd, “Nolit”,1971.

______. Dialectical Theory of Meaning, translated by David Rougé and Joan Coddington fromthe Serbo-Croat; chapter IX translated by Zoran Minderovi}, Dordrecht; Boston; Lancaster,Reidel, 1984.

Wittgenstein, Ludwig. Philosophical Investigations, the German Text, with a Revised EnglishTranslation, Malden, MA; Oxford, Blackwell, 2001.

______. Tractatus logico-philosophicus, translated from the German by C. K. Ogden, Londonand New York, Routledge & Kegan Paul, 1922.

______. Tractatus logico-philosophicus, traduction, préambule et note de Gilles-Gaston Granger,Paris, Gallimard, 2007.

______. Tractatus logico-philosophicus, traduit de l’allemand par Pierre Klossowski, Paris,Gallimard, 1961.

Zoran Minderovi}, pisac i prevodilac. Autor dveju knjiga eksperimentalneproze (Intelektohipograf, Blagodeti ni{tavila), kao i mnogobrojnih prilogau ameri~kim enciklopedijama. Prevodilac je ameri~kih autora E. Pejgels,S. Ozik, S. Sontag na srpski. U okviru Editors' Association of Canada,anga`ovan je u afirmisanju francuskog jezika i kulture na ameri~komkontinentu. Zaposlen u izdava~koj ku}i ProQuest, u odseku za kanadskepublikacije.

pr

ob

le

mi

p

re

vo

|e

wa

116

— Rene Dekart i Elizabeta od Boemije

— Filozof i princeza*

Preveo s francuskog i priredio Aljo{a Mimica

1.

ELIZABETA DEKARTU1

[Hag], 6/16.2 maj 1643.

Gospodine Dekart,

S mnogo radosti i `aljenja saznala sam o nameri koju ste, pre nekoliko dana,imali da me vidite,3 dirnuta tako|e va{om milostivom voljom da se dopisujetesa osobom neukom i nepou~ljivom, te o zlu udesu koji mi je uskratio priliku zatako probita~an razgovor. G. Paloti4 je uveliko poja~ao ovu potonju `elju,ponavljaju}i mi re{enja koja ste mu ponudili u pogledu nejasno}a sadr`anih ufizici g. Regija,5 a o kojima bih bolje bila pou~ena iz va{ih usta, kao i ojednom pitanju koje sam postavila re~enom profesoru kada je boravio u ovomegradu, a on me na to uputio na vas kako bih dobila tra`eno obja{njenje. Stid dapred vama poka`em ovako nepravilan na~in izra`avanja6 spre~avao me jedosad da tu uslugu od vas zatra`im pismom.

103

no

va

k

la

si

ka

* Prevod prvih pet pisama razmenjenih izme|u Elizabete od Boemije, palatinske princeze, i ReneDekarta. Celokupna sa~uvana prepiska (59 pisama) na}i }e se uskoro u knjizi propra}enojstudijskim predgovorom Jasne [akote-Mimica. Prevod je sa~injen na osnovu standardnogkriti~kog izdanja Dekartovih dela (AT): Œeuvres de Descartes, vol. I–XI, publiées par CharlesAdam et Paul Tannery, Vrin, Paris, 1964–1976 (L. Cerf, Paris, 1897–19101). Sve napomeneispod teksta, kao i interpolacije u uglastim zagradama, poti~u od pisca predgovora i prevodioca.

1 AT, tom III, str. 660–662.2 Po julijanskom, odnosno gregorijanskom kalendaru, izme|u kojih je razlika u ono doba

iznosila deset dana. Ako nije druga~ije nagla{eno, svi ostali datumi navedeni su po staromkalendaru.

3 Za kratkog Dekartovog boravka u Hagu, prilikom njegovog preseljenja iz Endehesta uEhmond kod Hufa. Izgleda da su se Dekart i Elizabeta tom prilikom mimoi{li u ku}iprincezine majke.

4 Paloti, ili @an-Alfons de Polo (1603–1668), Dekartov prijatelj, kapetan holandske vojske idvorjanin u slu`bi princa od Oran`a, uveliko zaslu`an za uspostavljanje i odr`avanje oveprepiske.

5 Henrik Regije, ili Hendrik de Roa (1598–1679), holandski filozof i profesor medicine uUtrehtu, autor dela Fundamenta physices (1646).

6 Na francuskom, kojim je Elizabeta, izme|u ostalih nekoliko jezika, ipak izvrsno vladala.

Ali, danas me je g. Paloti u toj meri uverio u va{u dobrotu prema svakome, anapose prema meni, da sam iz duha odagnala svaki drugi obzir sem da se na tooslonim mole}i vas da mi ka`ete kako ~ovekova du{a (budu}i da je samomisle}a supstancija) mo`e determinisati7 telesne duhove da obavljaju voljne~inove. Jer, ~ini mi se da se svaka determinacija kretanja obavlja zahvaljuju}iimpulsu pokrenute stvari, potom na~inu na koji je potiskuje stvar koja jepokre}e, ili pak osobenosti i obliku povr{ine ove potonje. Za prva dva uslovazahteva se dodir, a za tre}i prote`nost. Ovu poslednju, pak, potpunoisklju~ujete iz va{eg pojma du{e, a ~ini mi se da je dodir nespojiv s ne~imnematerijalnim. Zato vas molim za definiciju du{e podrobniju nego {to je onau va{oj Metafizici,8 to jest za definiciju njene supstancije, odvojene od njenogdelovanja, naime mi{ljenja. Jer, ~ak i ako pretpostavimo da su, kao bo`jiatributi, ovo dvoje nerazdvojivi ({to je, ipak, te{ko dokazati u maj~inoj utrobi iza dubokih nesvestica),9 posmatraju}i ih zasebno mo`emo o njima ste}ipotpuniju ideju.

Poznavaju}i vas kao, po meni, najboljeg lekara, otkrivam vam ovako slobodnoslabosti te spekulacije, te se nadam se da }ete im, po{tuju}i Hipokratovuzakletvu, na}i leka, ne obznanjuju}i u ~emu se on sastoji, {to vas molim da iu~inite, kao i da podnesete ovo dosa|ivanje

Va{e odane prijateljice koja vam stoji na usluzi,

Elizabete.

2.

DEKART ELIZABETI10

[Ehmond kod Hufa,11 21. maj 1643]

Gospo|o,

Milost kojom me je va{a Visost po~astvovala poslav{i mi napismeno svojenaloge ve}a je nego {to sam joj se ikada mogao nadati; a ona mojimnedostacima godi vi{e od one koju sam strasno pri`eljkivao, naime da }upomenute naloge primiti usmeno, samo da mi je mogla biti ukazana ~ast davam se poklonim, te da vam, kada sam poslednji put bio u Hagu, ponudim

no

va

k

la

si

ka

104

17 Tehni~ki izraz u kartezijanskoj fizici: uticaj na menjanje pravca ili brzine tela u kretanju.18 Tj. u Meditationes de prima philosphiae, 1641 (upor. René Descartes, Meditacije o prvoj

filozofiji, u: Edmund Husserl, Kartezijanske meditacije, tom I, prev. Tomislav Ladan), CKDSSO, Zagreb, 1975.

19 Elizabeta upu}uje na problem tzv. “fetalnog”, odnosno “nesvesnog” subjekta. 10 AT, tom III, str. 663–668.11 Mesto u Severnoj Holandiji, nedaleko od mora, gde je Dekart 1. maja iznajmio ku}u, u kojoj

}e ostati sve do svoga odlaska u [vedsku, u oktobru 1649. godine, kod tamo{nje kraljiceKristine.

svoje vrlo ponizne usluge. Jer, previ{e je krasota kojima bih tada imao da se uisti mah divim; pa, videv{i kako vi{e nego ljudske re~i poti~u iz tela tolikonalik onima koja slikari podaruju an|elima, bio bih ushi}en na isti na~in nakoji, ~ini mi se, moraju biti ushi}eni oni koji, dospev{i sa zemlje, tek za|u unebesa. To bi me jo{ vi{e onesposobilo da odgovorim va{oj Visosti koja je,kada sam ranije imao ~ast da joj o tome govorim,12 bez sumnje u mene ve}zapazila tu manu, koju je va{a dobrostivost htela da ubla`i ostavljaju}i mitragove svojih misli na papiru; tu sam, pro~itavaju}i ih vi{e puta i privikavaju}ise da ih pa`ljivo razmatram, ostao njima manje zablesnut, ali im se utoliko vi{edivim, prime}uju}i da ne izgledaju samo pronicljive na prvi pogled nego suutoliko razboritije i postojanije {to ih se vi{e preispituje.

A uistinu mogu re}i kako mi se ~ini da je pitanje koje va{a Visost postavljaupravo ono koje mi se, na temelju spisa {to sam ih objavio,13 mo`e s najvi{erazloga uputiti. Jer, u ljudskoj du{i ima stvari od kojih zavisi svekoliko znanjekoje mo`emo ste}i o njenoj prirodi, me|u kojima je i ta da ona misli, a drugada, po{to je sjedinjena s telom, ona mo`e delovati i trpeti [delovanje] zajedno snjime; o ovoj potonjoj stvari nisam rekao skoro ni{ta, ve} sam se samopotrudio da dobro shvatim onu prvu, zato {to je moj prvenstveni cilj bio dadoka`em razliku izme|u du{e i tela, ~emu je samo ona prva stvar mogla daposlu`i, dok bi druga tome naudila. Ali, po{to va{a Visost vidi tako jasno da jojse ni{ta ne mo`e prikriti, poku{a}u ovde da objasnim na~in na koji shvatamjedinstvo du{e i tela, te kako du{a ima mo} da pokre}e telo.

Najpre, smatram da u nama ima izvesnih prvobitnih pojmova koji su ne{to kaooriginali po ~ijem obrascu uobli~avamo sva ostala na{a saznanja. A takvih jepojmova vrlo malo; jer, posle onih najop{tijih – bi}a, broja, trajanja itd., kojiodgovaraju svemu {to mo`emo pojmiti – raspola`emo, {to se tela napose ti~e,samo pojmom prote`nosti, iz kojega slede pojmovi oblika i kretanja; a kada jere~ o samoj du{i, imamo samo pojam mi{ljenja, koji obuhvata percepcijerazuma i sklonosti volje; najzad, {to se ti~e du{e i tela zajedno uzev, imamosamo pojam njihovog jedinstva, s kojim je povezan pojam mo}i koju du{a imada pokre}e telo, a telo da deluje na du{u, uzrokuju}i njena ose}anja i strasti.

Smatram, tako|e, da se celokupno ljudsko znanje sastoji naprosto u tome da sejasno razlikuju ti pojmovi, te da se svaki od njih pripi{e samo stvarima na kojese odnosi. Jer, kada kakvu pote{ko}u ho}emo da objasnimo pojmom koji se nanju ne odnosi, neizostavno }emo se prevariti, ba{ kao i kada ho}emo da jedanod tih pojmova objasnimo nekim drugim; jer, budu}i da su prvobitni, svaki odnjih mo`e se razumeti samo samim sobom. A kako nam je kori{}enje ~ulapru`ilo pojmove prote`nosti, oblika i kretanja, koji su nam mnogo bliskiji negodrugi, glavni uzrok na{ih pogre{aka sastoji se u tome {to obi~no te`imo da seposlu`imo tim pojmovima kako bismo objasnili stvari na koje se oni ne

no

va

k

la

si

ka

105

12 Ne zna se pouzdano kada su se, zahvaljuju}i Palotijevom posredovanju, Dekart i Elizabetaprvi put sreli.

13 Dekart je dotad objavio Re~ o metodi (1637) i, na latinskom, ve} pomenute Meditacije oprvoj filozofiji.

odnose, ba{ kao kada ho}emo da se poslu`imo uobraziljom da bismo razumeliprirodu du{e, ili kada na~in na koji du{a pokre}e telo ho}emo da shvatimoshodno na~inu na koji jedno telo pokre}e drugo.

Stoga, po{to sam u Meditacijama, koje je va{a Visost izvolela pro~itati,poku{ao da objasnim pojmove koji se odnose samo na du{u, razlikuju}i ih odonih koji se odnose samo na telo, prvo {to moram potom objasniti jeste na~inna koji shvatam pojmove koji se odnose na jedinstvo du{e i tela, nezavisno odonih koji se odnose samo na telo ili du{u. ^ini mi se da tome mo`e poslu`itiono {to sam napisao potkraj moga “Odgovora na {estu grupu primedaba”;14

jer, za tim prostim pojmovima ne mo`emo tragati izvan na{e du{e, koja svenjih sadr`i po svojoj prirodi, ali ih ne razlikuje uvek dovoljno jedne od drugih,ili ih pak ne pripisuje predmetima kojima bi ih trebalo pripisati.

Prema tome, mislim da smo pojam mo}i kojom du{a deluje na telo malo~aspobrkali s pojmom tela koje deluje na drugo telo, te da smo i jedan i drugipripisali ne du{i, jer nju jo{ ne poznajemo, nego razli~itim kvalitetima tela, kao{to su te`ina, toplota i ostali kvaliteti, za koje smo umislili da su realni, to jestda postoje odvojeno od tela, pa da su prema tome supstancije, iako smo ihnazvali kvalitetima. A da bismo ih shvatili, slu`ili smo se ~as pojmovima kojisu u nama da bismo saznali telo, ~as pak pojmovima koji su tu da bismosaznali du{u, ve} prema tome da li je ono {to smo im pripisali materijalno ilinematerijalno. Na primer, ako pretpostavimo da je te`ina realan kvalitet, okojem nemamo nikakvo drugo saznanje doli da ima mo} da telo u kojem senalazi pokre}e ka sredi{tu zemlje, ne}e nam biti te{ko da shvatimo kako onapokre}e to telo, niti kako je s njim zdru`ena; a nipo{to ne mislimo da se tozbiva zahvaljuju}i stvarnom dodiru jedne povr{ine s drugom, jer u namasamima isku{avamo da raspola`emo jednim naro~itim pojmom da bismo toshvatili; a mislim da taj pojam r|avo upotrebljavamo primenjuju}i ga nate`inu, koja nije ni{ta realno razli~ito od tela, kao {to se nadam da sampokazao u Fizici,15 ve} da nam je dat kako bismo shvatili na~in na koji du{apokre}e telo.

Ako bih jo{ re~i utro{io da objasnim {ta sam hteo da ka`em, pokazao bih danisam dovoljno upoznao neuporedivi duh va{e Visosti, a bio bih odve} ta{tkada bih se usudio misliti da moj odgovor mora u potpunosti da vas zadovolji;no, hteo bih da izbegnem i jedno i drugo, dodaju}i ovde samo to da, ako sam ustanju da napi{em ili ka`em ne{to {to bi vam se moglo svideti, smatra}u uvekvelikom milo{}u da se tim povodom latim pera ili odem u Hag, te da naovome svetu nema ni~eg {to bi mi bilo dra`e nego da uzmognem pokoriti seva{im nalozima. No, ovde ne mogu na}i mesta po{tovanju Hipokratovezakletve na koje me obavezujete, po{to mi niste saop{tili ni{ta {to ne zavre|ujeda svi vide i time se ushite. U tom pogledu, mogu samo re}i da }u se,

no

va

k

la

si

ka

106

14 Primedbe kriti~ara, s Dekartovim odgovorima, objavljene su uz prvo, latinsko izdanjeMeditacija.

15 Tj. u II delu Principa filozofije (Principia philosophiae, 1644), pod naslovom De Principiisrerum materialum.

beskrajno cene}i pismo koje sam primio, poslu`iti njime kao {to tvrdicepostupaju sa svojim blagom koje skrivaju utoliko bolje {to ga vi{e cene, te –ljubomorno paze}i da ga niko ne vidi – najve}e zadovoljstvo nalaze u tome daga gledaju. Tako }e mi biti sasvim ugodno da u`ivam u blagodeti da gagledam; a najvi{e ~emu te`im jeste da se uzmognem izraziti re~ima, te dabudem uistinu itd.

3.

ELIZABETA DEKARTU16

[Hag], 10/20. jun [1643]

Gospodine Dekart,

Va{a dobrota ne ogleda se samo u tome {to mi, kako sam shvatila, ukazujete namane u mome rasu|ivanju te ih i ispravljate, nego i u tome {to, da biste misvest o njima u~inili manje neprijatnom, poku{avate da me, uprkos va{emsudu, ute{ite la`nim pohvalama; one bi bile nu`ne kako bi me ohrabrile nekase potrudim da im na|em leka da me moje vaspitanje, ste~eno tamo gde me jeuobi~ajeni na~in razgovora svikao da ih slu{am od osoba koje nisu kadre izre}iistinsku hvalu, nije navelo na pretpostavku da ne mogu pogre{iti poverujem liupravo u suprotno od njihovih re~i, pa mi je samim tim uva`avanje sopstvenihnedostataka postalo u toj meri prisno da me uzbu|uje ba{ koliko i `elja da ih seoslobodim.

Zato moram bez stida priznati da sam u sebi na{la sve uzroke pogre{ke kojuzapa`ate u va{em pismu, te da ih jo{ ne mogu u potpunosti odstraniti po{to mi`ivot koji sam prinu|ena da vodim ne ostavlja na raspolaganju dovoljnovremena kako bih stekla sposobnost meditiranja u skladu s va{im pravilima.17

^as potrebe moga doma koje ne smem da zanemarim, ~as susreti izadovoljstva koja ne mogu da izbegnem, obru{avaju se, srd`bom ili dosadom,tako te{ko na ovaj moj slaba{an duh da je, zadugo posle, neupotrebljiv za bilo{ta drugo: to }e, nadam se, poslu`iti kao opravdanje za moju glupavost zbogkoje ne mogu razumeti ideju po kojoj o tome kako du{a (neprote`na inematerijalna) mo`e pokretati telo moramo prosu|ivati u skladu s va{ompre|a{njom idejom te`ine; niti, pak, za{to nas ona sila koja telo privla~i premasredi{tu zemlje, koju ste mu onomad, pod imenom kvaliteta, pogre{nopripisali, mora pre uveriti da telo mo`e biti pomereno ne~im nematerijalnimnego {to nas dokazivanje opre~ne istine ({to obe}avate u va{oj Fizici) morau~vrstiti u mi{ljenju da je to nemogu}e; a to je pre svega zato {to ta ideja(budu}i da ne mo`e polagati pravo na savr{enstvo i objektivnu realnost poputideje Boga) mo`e zavarati time {to ne znamo {ta ta tela zaista pokre}e prema

no

va

k

la

si

ka

107

16 AT, tom III, str. 683–685.17 Elizabeta misli na Dekartov predgovor Meditacijama.

sredi{tu. A po{to se nikakav materijalni uzrok ne ukazuje ~ulima, pripisalibismo je njenoj suprotnosti, ne~em nematerijalnom, {to ipak nikad nisammogla shvatiti druga~ije doli kao negaciju materije, koja s njom ne mo`e stajatini u kakvoj vezi.

A priznajem da bi mi lak{e bilo dopustiti da je du{a materijalna i prote`na negoda je jedno nematerijalno bi}e kadro da pokre}e telo i da ga ono pokre}e. Jer,ako bi se ono prvo obavljalo zahvaljuju}i informaciji,18 trebalo bi i da duhovikoji proizvode kretanja budu inteligentni, {to ne dodeljujete ni~em telesnom.Pa, iako u va{im Metafizi~kim meditacijama19 ukazujete na ovu drugumogu}nost, ipak je vrlo te{ko razumeti da du{a, onakva kakvu ste opisali,po{to je imala sposobnost i navadu da ispravno rasu|uje, nekim hirom mo`esve to izgubiti te da, budu}i da mo`e opstati bez tela i s njim nemati ni~egzajedni~kog, ono njome u toj meri upravlja.

No, otkako ste zapo~eli da me podu~avate, ove misli ~uvam tek kao prijateljekoje nikako ne mislim zadr`ati, uverena da }ete mi objasniti kako prirodunematerijalne supstancije i na~in na koji ona deluje i pobu|uje strasti u telu,tako i sve ostalo ~emu ste hteli da me pou~ite. Molim vas, tako|e, da verujetekako ovu milost niste mogli u~initi nikome ko bi se spram vas ose}aoobavezniji nego {to je

Va{a vrlo odana prijateljica,

Elizabeta.

4.

DEKART ELIZABETI20

Ehmond kod Hufa, 28. jun 1643.

Gospo|o,

Osetiv{i da sam u svom prethodnom pismu r|avo objasnio svoje misli upogledu pitanja koje mi je izvolela postaviti, Va{a me je Visost uvelikoobavezala time {to me jo{ udostojava strpljenja da me saslu{a kada je re~ oistom predmetu, te da mi pru`a priliku da uka`em na stvari koje sam biosmetnuo s uma. ^ini mi se da su glavne me|u njima, najpre ta, da sam – po{tosam razlikovao tri vrste ideja ili prvobitnih pojmova od kojih se svaki saznajena poseban na~in a ne njihovim me|usobnim pore|enjem – to jest pojam kojiimamo o du{i, potom o telu i, najzad, o jedinstvu du{e i tela – morao daobjasnim razliku izme|u ove tri vrste pojmova i operacija du{e zahvaljuju}i

no

va

k

la

si

ka

108

18 Fr. information. Nije jasno da li Elizabeta upu}uje na Aristotelovu tvrdnju da je du{a oblik(forma) tela, pa ga onda uobli~uje (“in-formira”), ili pak na stoi~ko u~enje po kojem teloobave{tava (“informi{e”) du{u o tome {ta joj valja ~initi.

19 Tj. u Meditacijama o prvoj filozofiji (upor. ovde, nap. ad 8).20 AT, tom III, str. 690–697.

kojima tim pojmovima raspola`emo, kao i da navedem sredstva pomo}u kojihnam svaki od njih postaje prisan i pogodan za upotrebu; potom, da sam, po{tosam rekao za{to sam se poslu`io pore|enjem s te`inom, morao da poka`em da,iako bismo du{u rado pojmili kao ne{to materijalno ({to upravo zna~i pojmitinjeno jedinstvo s telom), ne zna~i da naknadno ne saznajemo da je ona odnjega neodvojiva. To je, ~ini mi se, sve {to mi je va{a Visost propisala da ovdeuradim.

Pre svega, dakle, zapa`am veliku razliku izme|u ove tri vrste pojmova, utoliko{to se du{a shvata samo ~istim razumom; telo, to jest prote`nost, oblici i kretanjamogu se tako|e saznati samo razumom, ali mnogo bolje ako je on potpomognutuobraziljom; i najzad, ono {to se odnosi na jedinstvo du{e i tela tek se nejasnosaznaje samo razumom, ali vrlo jasno ~ulima. Otuda, oni koji nikada nefilozofiraju i slu`e se samo svojim ~ulima nimalo ne sumnjaju da du{a pokre}etelo i da telo deluje na du{u, nego jedno i drugo smatraju jednom istom stvari, tojest poimaju njihovo jedinstvo; jer, pojmiti jedinstvo tih dveju stvari zna~ipojmiti ih kao samo jednu. A metafizi~ke misli, koje uve`bavaju ~ist razum,slu`e da nam pojam du{e u~ine prisnim; izu~avanje matematike, koja pre svegauve`bava uobrazilju u razmatranju oblika i kretanja, privikava nas daobrazujemo razgovetne pojmove tela; i napokon, koriste}i se samo `ivotnimiskustvom i obi~nim razgovorima, te uzdr`avaju}i se od meditiranja i izu~avanjakoja uve`bavaju uobrazilju, u~imo se da pojmimo jedinstvo du{e i tela.

Pomalo se bojim da va{a Visost ne pomisli kako ovde ne govorim ozbiljno; ali,to bi bilo protivno po{tovanju koje joj dugujem i koje nikad ne}u propustiti dajoj uka`em. A uistinu mogu re}i da je prvo pravilo kojeg sam se u svojimizu~avanjima uvek dr`ao i kojim sam se, ~ini mi se, ponajvi{e slu`io da bihstekao kakvo znanje, bilo da sam svakoga dana samo nekoliko sati posve}ivaomislima koje upo{ljavaju uobrazilju, a tek nekoliko ~asova godi{nje mislimakoje upo{ljavaju samo razum, dok sam ostatak svoga vremena prepu{taoopu{tanju ~ula i odmoru duha; u uve`bavanje uobrazilje ubrajam ~ak i sveozbiljne razgovore i sve na {ta treba obratiti pa`nju. Upravo stoga sam sepovukao na selo; jer, iako bih u najnaseljenijem gradu na svetu mogao imati zasebe onoliko sati koliko sada posve}ujem izu~avanju, ne bi ih mogao upotrebititako korisno kada bi moj duh bio izmoren pa`njom koju iziskuje `ivotnahalabuka. Eto za{to uzimam slobodu da ovde pi{em va{oj Visosti kako bih jojposvedo~io da uistinu cenim to {to se, me|u poslovima i brigama koje nemanjkaju osobama istovremeno uzvi{ena duha i visoka roda, uzmoglapozabaviti i meditacijama koje se zahtevaju da bi se dobro saznala razlikaizme|u du{e i tela.

Ali, prosudio sam da su upravo te meditacije, pre negoli misli koje zahtevajumanje pa`nje, pomogle [va{oj Visosti] da prona|e nejasno}e u pojmu kojiimamo o tom jedinstvu; jer, izgleda mi da ljudski duh ne bi mogao razgovetnoi u isti mah pojmiti razliku izme|u du{e i tela te njihovo jedinstvo, zato {to jeza to potrebno pojmiti ih kao jedno, a uzete zajedno kao dvoje, {to jeprotivre~no. A u tu sam se svrhu (pretpostavljaju}i da su razlozi koji dokazujurazliku izme|u du{e i tela jo{ `ivo prisutni u duhu va{e Visosti, te nipo{to ne n

ov

a

kl

as

ik

a10

9

hote}i da je molim neka ih se odrekne kako bi sebi predstavila pojam njihovogjedinstva koji svako u sebi isku{ava i bez filozofiranja, to jest da je on jednajedina osoba, koja ima zajedno i telo i mi{ljenje, a koji su takvi da to mi{ljenjemo`e pokretati telo i ose}ati smetnje koje ga sti`u), velim, u tu sam se svrhuposlu`io neko} pore|enjem te`ine s drugim kvalitetima koje obi~nozami{ljamo kao da su sjedinjeni s nekim telom, kao {to je du{a sjedinjena sna{im telom; a nisam vodio ra~una ho}e li to pore|enje biti manjkavo utoliko{to ti kvaliteti nisu realni, kao {to se obi~no zami{lja, zato {to sam mislio da jeva{a Visost ve} potpuno ube|ena da je du{a supstancija razli~ita od tela.

No, po{to va{a Visost prime}uje da je du{i, iako nije materijalna, lak{e pripisatimaterijalnost i prote`nost nego sposobnost da pokre}e telo i da je ono pokre}e,usrdno je molim neka slobodno izvoli pripisati joj tu materijalnost i prote`nost;jer, to ne zna~i ni{ta drugo doli pojmiti je sjedinjenu s telom. A kada to dobropojmi i u sebi isku{a, bi}e joj lako uva`iti da materijalnost koju }e pripisatimi{ljenju nije mi{ljenje sâmo, te da je prote`nost materije druga~ije prirodenegoli prote`nost mi{ljenja, utoliko {to je prva determinisana na izvesnommestu s kojega isklju~uje svaku drugu prote`nost tela, {to s onim drugim nijeslu~aj. I tako }e se va{a Visost ipak lako vratiti saznanju razlike izme|u du{e itela, uprkos tome {to je pojmila njihovo jedinstvo.

Najzad, kao {to mislim da je neizostavno potrebno jednom u `ivotu dobrorazumeti principe metafizike, jer nam upravo oni pru`aju saznanje o Bogu ina{oj du{i, mislim tako|e da bi bilo vrlo {tetno svoj razum ~esto zaokupljatimeditiranjem o tim principima, zato {to se ne bi mogao dovoljno dobro bavitifunkcijama uobrazilje i ~ula; mislim, pak, da je najbolje zadovoljiti se time dase u pam}enju i verovanju sa~uvaju zaklju~ci koji su o tome jednom izvedeni,kako bi se ostatak raspolo`ivog vremena upotrebio za izu~avanje, to jest zamisli u kojima razum deluje zajedno sa uobraziljom i ~ulima.

Krajnja odanost slu`enju va{oj Visosti uliva mi nadu da joj moja smelost ne}ebiti neprijatna, a ona bi me ovde navela na du`e izlaganje u kojem bih poku{aoda ovoga puta razjasnim sve pote{ko}e u postavljenom pitanju; ali me jednaneugodna vest koju sam upravo saznao iz Utrehta – gde me Magistrat pozivapred sud da bi proverio {ta sam pisao o jednom njihovom ministru,21 makoliko bili svima odve} dobro poznati i taj ~ovek, koji me je vrlo nedostojnooklevetao, i ono {to sam o njemu napisao22 u svoju pravi~nu odbranu –prinu|uje da ovde zavr{im kako bih izna{ao sredstava da se, {to je pre mogu}e,oslobodim tih smicalica. Ostajem,

Gospo|o,

Vrlo ponizan i poslu{an sluga v[a{e] V[isosti],

Dekart.

no

va

k

la

si

ka

110

21 Tj. o Voetiju, ili Gizbertu Voetu (1589–1676), profesoru teologije i rektoru Univerziteta uUtrehtu, koji je izdejstvovao zabranu nau~avanja Dekartove filozofije (1642).

22 U odgovoru Voetiju (Epistola ad celeberrium virum Voetium, etc., 1643), Dekart odbacujeoptu`be za neverni{tvo.

5.

ELIZABETA DEKARTU23

[Hag], 1. jul [1643]

Gospodine Dekart,

Bojim se da vam to {to cenim va{e poduke i `elim da se njima okoristim nepriu{ti neugodnost ravnu onoj u koju vas je dovela nezahvalnost ljudi koji ih seli{avaju i hteli bi da ih uskrate ljudskome rodu; stoga vam, pre nego {to uspeteda se rasteretite posledica tvrdokornosti tih ljudi, ne bih ni slala nove plodovesvoga neznanja da me gospodin Van Bergen24 nije jo{ ranije obavezao svojomu~tivom ponudom da u ovome gradu ostane sve dok mu ne dam odgovor nava{e pismo od 28. juna, u kojem mi jasno ukazujete na tri vrste pojmovakojima raspola`emo, njihove predmete i kako njima moramo da se slu`imo.

I ja nalazim da mi ~ula pokazuju da du{a pokre}e telo, ali me nimalo (ba{ kaoni razum i uobrazilja) ne podu~avaju o na~inu na koji ona to ~ini. A {to se togati~e, mislim da ima nama nepoznatih svojstava du{e koja bi mo`da mogla daobore ono u {ta su me, s onako dobrim razlozima, va{e Metafizi~ke meditacijeubedile u pogledu njene neprote`nosti. Izgleda da je pomenuta sumnjazasnovana na pravilu koje tu dajete kada govorite o istinitom i la`nom, te dasvaka pogre{ka poti~e otuda {to donosimo sudove o onome {to u dovoljnojmeri ne opa`amo. Iako prote`nost nije mi{ljenju nu`na i nimalo mu se neprotivi, mogla bi da pristaje nekoj drugoj, podjednako bitnoj funkciji du{e. Akoni{ta drugo, prote`nost ukida onu protivre~nost sholasti~ara po kojoj se ona ucelini nahodi u svakom telu i u svakom od njegovih delova. Nimalo se neizvinjavam {to pojam du{e brkam s pojmom tela s istog onog razloga s kojegato ~ini obi~an ~ovek; ali, to mi uop{te ne odagnava onu prvu sumnju, pa bihbila o~ajna kada bih u ovome svetu na{la izvesnost ukoliko mi je ne pru`ite vikoji ste me jedini spre~ili da budem skeptik, na {ta me je navodilo mojeprvobitno zaklju~ivanje.

Iako vam ovu ispovest dugujem kako bih vam odala zahvalnost, smatrala bihje prili~no nesmotrenom da – koliko na osnovu iskustva koje sam u tompogledu ve} stekla, toliko i po ~uvenju – ne znam za va{u dobrotu iplemenitost, ravnu ostalim va{im darovima. Najsusretljiviji na~in da jeposvedo~ite jeste da mi pru`ite razja{njenja i savete koje smatram vrednijim odsviju blaga {to bi ih mogla posedovati

Va{a vrlo odana prijateljica koja vam stoji na usluzi,

Elizabeta.

no

va

k

la

si

ka

111

23 AT, tom IV, str. 1–3.24 Antoni Studler van Zurk (1606–1666), Dekartov bankar i prijatelj, zadu`en za distribuciju

Principa filozofije u Holandiji.

88

Luc Zajler © Renate von Mangoldt

— Luc Zajler

— Usred {uma

S nema~kog prevela Spomenka Kraj~evi}

Lucijino lice. Posmatrala ga je. Mo`da je ne{to naslu}ivala. Mo`da je Terezane{to rekla; nemogu}e, pomislio je Ferber.

Jo{ je ~uo grebanje osu{enih palminih grana koje su, nad njihovimbungalovom, visile izlomljene i labavo pri~vr{}ene za stablo. Isprva je taj {umdopirao iz blizine, kao da iz ugla njihove sobe {apu}e neko obuzet strahom kobi da se po{to-poto ne~eg oslobodi. Kad bi Ferber malo okrenuo glavu, {um bise udaljio i stizao odozgo: iznenada bi zamro (usred re~i, mada se pojedina~nere~i u tom {apatu nisu mogle razaznati), opet se iznenada oglasio, ponovozamro, i sve tako – govor bez kraja i konca koji je stizao iz posivele vrelinenad gradom, omamljivao Ferbera i uspavao ga. Potom je, po{to se probudio,pred njegovim ustima bilo naprosto premalo vazduha, te{ko je bilo ve} i disati,re~i su se gu{ile i izdisale na jeziku, Draga Tereza...

Poku{ao je druga~ijim znacima. Prvo dug dodir: Terezina topla, usnula mi{ica.Potrudio se oko zajedni~kog doru~ka koji je, balansiraju}i poslu`avnikom,izneo napolje, u ba{tu s grmovima hibiskusa i kolibrima; ta slika mu je i daljeizazivala nelagodu. Kako bi bilo samo ustati od stola, ni brzo, ni sporo, negoonako kao {to se ustaje kad nedostaju mleko ili so, i spustiti se niz padinu, dosusednog imanja – to mu je maglovito promicalo kroz glavu dok je pomagaoLuciji da spakuje ranac. Prona{ao je zgodnu posudu za {koljke koje su mirisalena mulj, usredsre|eno bu{io na poklopcu otvore za vazduh, rupu za rupom, uslepoo~nicama mu je bubnjalo: ja sam, ja sam, ja sam... Dalje nije stizao. Nijeshvatao kako je mogao da dozvoli razgovor vo|en u Gladstonesu.

Njihov avion poletao je kasno uve~e. Prepodne su proveli razdvojeno, kao {tosu se i dogovorili. Ferber je bio na nekoj izlo`bi – nijedne slike nije se jasnose}ao, ali je jo{ video pravilne ovale o~iju na bezbrojnim portretima `ena(duga~ki vratovi, podignuta kosa) i posmrtnu masku umetnika izlo`enu uvitrini na izlasku iz muzeja, kraj stalaka sa razglednicama. “Pogled umrloguvek je pomalo prekoran.” Gde je to pro~itao ili ~uo, Ferber nije vi{e znao;~udilo ga je kako ljudsko lice, odvojeno od glave, postane tako malo iizgubljeno. ^elo nalik ~elu lutke delovalo je zategnuto i prigu{eno sepresijavalo, dve fine paralelne bore nad korenom nosa, tako|e prigu{enog s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

89

sjaja, li~ile su na stari, dobro utaban trag sanki. Nedostaju u{i, pomislio je, u{isu va`ne, one pro{iruju lice; ovako, bez u{iju, kao da je potkresano i kao dagovori – nije me ni bilo na ovom svetu. Ferber nije shvatao za{to ga tozaokuplja, no tako je ~esto bivalo. I nije o tome zapravo razmi{ljao, samo jeneki glas u njegovoj glavi rekao: “Nedostaju u{i”.

Maska je lebdela na tankim, gotovo nevidljivim staklenim dr`a~ima, aFerber je na tren osetio potrebu da klekne kako bi zavirio u {uplju, skrivenuzale|inu lica. Nije to u~inio, samo je pro~itao {ta pi{e na plo~ici pri dnuvitrine: maska je bila delo nekog ~oveka iz Litvanije po imenu Liphic. ZaFerbera je to bilo podjednako bez zna~aja kao i ime slikara (Modiljani), alise zvuk sprega Litvanija-Liphic jo{ satima provla~io kroz sve s ~im sesusretao; bio je to zvuk tog prepodneva, zvuk koji ga je obavijao i obe}avaoneku vrstu utehe.

Tereza i Lucija odvezle su se u Palm Springs da vide Ku}u slavnih `ivotinja.Nekoliko dana ranije, Lucija je prona{la prospekt sa slikom majmuna koji jedetortu, a na glavi mu {iljata kapa. “^ita – Tarzanov majmun”, pisalo je ispodslike. Kako to da je ta `ivotinja jo{ `iva, pomislio je Ferber. U prospektu subile i fotografije klupka tek oko}enih ma~i}a, navodno potomaka omiljeneHemingvejeve ma~ke Snoubol, dok je po pole|ini milela kornja~a zvana Fikoja je svojevremeno `ivela u ku}ama ~itavog niza ~uvenih glumaca, {to jetrebalo da doka`u slike glumaca projektovane na izgreban kornja~in oklop;Ferber nije prepoznao nijedno lice.

Napolju, u parku ispred galerije, mre`om za gradili{ta bio je ogra|en izvormineralne smole kraj koga je neko vreme stajao. Podnevno sunce je pr`ilo. Sasun~evom svetlo{}u u Ferbera je prodiralo ne{to potmulo, otupljuju}e.Obazrivo je zaklatio glavom, pro{etao jezikom po ustima, osetio noge iznadgle`njeva. Kad bi samo zurio ispred sebe, ne misle}i ni na {ta, bilo mu je bolje.Crna smola kuljala je iz same zemlje, jama puna katrana. Ferber do tada nijevideo ni{ta sli~no.

“Niki, Frensis, Robi, Pako, Molo, D`im, Liz, D`ejk...”, Lucija je sve~animglasom nabrajala imena ma~aka; zadivljavala je Ferbera svojim pam}enjem.Kad bi je pogledao, obarala je pogled ka daskama isu{enim od sunca ilisto~i}ima na rasklapanje na kojima su trgovci izlo`ili robu du` ogradepristani{nog mosta; okretanje glave zaklatilo bi joj kikice, lupkanje njenihplasti~nih sandala bilo je tvrdo, upitno.

Ma~i}i nisu bili naro~ito skupi, ali zbog ne~ega – objasnio im je ~ovek iz Ku}e`ivotinja – nije mogu}e izneti ih izvan zemlje. Izvan zemlje, tako je i Lucijarekla, a Ferber se s naporom suzdr`avao da je ne zagrli. Naka{ljao se i ponudioda svima, za utehu, kupi sladoled. Lucija se slo`ila, neznatno klimnuv{iglavom. Meni za ljubav, pomislio je Ferber, ponovo se suzdr`avaju}i. Sa svihstrana dopirala je muzika koja je nadja~avala {um i pljuskanje vode poddaskama mosta.s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

90

Tereza na njega nije obra}ala pa`nju. Obe}ali su Luciji luna-park za rastanak.Odozgo, iz parka Palisad, otkrila je bila da je na kraju pristani{ta d`inovskito~ak ~ije su blistavo `ute gondole lebdele nad vodom, zaustavljale se, nanovokretale i podizale se nad horizontom. Draga Tereza... Ferberove re~i su sesmesta gasile. Kroz `amor {to je opstajao dopirao je, kao da mu je zadatak dapru`i neku vrstu prve pomo}i, bruj Litvanija-Liphic.

S preteranom revno{}u Ferber im je kr~io put kroz gu`vu i pri tom i{ao iliprebrzo ili presporo: kad god bi se osvrnuo, iza sebe bi ugledao nekonepoznato lice. Povremeno bi se iz `amora izdvojilo dozivanje kakvo jeodjekivao na otvorenim bazenima detinjstva, jasno razgrani~en uzvik koji je,za deli} sekunde, svet pretvarao u }ilibar a pogledu otvarao put u prohladanprostor odsutnosti u koji je Ferber ~eznuo da stupi: oti}i, napustiti sve. Ovde,me|utim, niko nije skakao u talase, niko se nije kupao kraj pristani{ta niti unjegovoj blizini, po{to se smatralo da se neka velika kanalizaciona cev,skrivena vodom, tu izliva u more.

Lucija je zastala. Tezga puna postera i majica pritisnutih kamenjem, kraj njihkutija s priborom za jelo od alpake i kuhinjskim spravama, pozadi sto~i} narasklapanje i ruke mrkog sjaja na ugla~anim postoljima, ruke koje svojenepomi~ne i {iljate, blago razdvoje prste pru`aju k nebu kao da su uverene uto da }e im odozgo kad-tad ne{to biti pru`eno. Ne{to fino, usko, pomislio jeFerber, neka nov~anica, cigareta, mo`da pero – no {to je du`e gledao u teispru`ene ruke i njihove izvanredno duge, lepo uobli~ene prste, sve vi{e jezahtevnost tog gesta ose}ao kao neumerenu i neprijatnu: on nije imao ni{ta.Nije imao ni{ta, i ni{ta nije mogao ni da dâ, a ponajmanje... Ruke sa tezge,samo ruke sa tezge, pomislio je, a zatim je mislio na dobro staro mi, na sebe,Terezu i Luciju. I dalje mu je bilo nejasno kakva ga je to izgubljenostsavladala dok je spavao; trebalo je da u~ini ne{to, ne{to odlu~uju}e, potpunoispravno – ali, {ta. Draga Tereza, mi... To sa Lucijom bilo je naprostonemogu}e. Draga Tereza, mislim, ovaj, zar ne bi bilo pogre{no, posle svih tihgodina...

Nekakva igra~ka s daljinskim upravljanjem prozujala je izme|u Lucijinih nogu– mali elektri~ni pas. Reka posetilaca odgurala ih je do duga~ke, somotomoblo`ene table sa srebrnim nakitom – rajfovi, prstenje, lan~i}i. Nekolikometara dalje, jedan ~ovek sedeo je po turski; oko njega bili su rasuti crte`i kojisu prikazivali Santa Moniku kakva }e biti posle slede}eg velikog zemljotresa,datum nesre}e i broj `rtava kredom su bili ispisani na |a~koj tabli oka~enoj oogradu pristani{ta. Obazrivo kora~aju}i kako ne bi stala na elektri~nu `ivotinju,Lucija se zbunjeno osmehnula k Ferberu: video je da mu je tim osmehomuputila pitanje, mo`da i molbu.

Sunce je pr`ilo nesmanjenom `estinom, ali gora od vru}ine bila je svetlost:izazivala je bol u o~ima, bila previ{e svetla, ne, zapravo, ni prava svetlost, negozla, oprljuju}a sada{njost koja je toliko pritiskala kapke da je Ferber uspevaoda ih dr`i samo poluotvorenim i `eleo da ih potpuno zatvori, da nastavi da ide s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

91

po mraku. U uhu mu je i dalje tiho odjekivalo Litvanija-Liphic, mada je tajzvuk ovde bio potiskivan sa svih strana: Litvanija-Liphic. Do malog olak{anjamoglo se, dodu{e, do}i prili~no jednostavno, no tokom poslednjih nedeljaFerberova odbojnost prema ka~ketima sa {titnikom i sun~anim nao~arimaizrasla je u neku vrstu mr`nje.

Iza sanduka sa elektri~nim `ivotinjama bila je tezga s plakatimaOsama-Bu{-Laden, a pored nje nekakav spisak u koji se trebalo upisati. “Don’tlook, it’s shit, baby!” uzviknuo je ~ovek koji je sedeo za susednim sto~i}em narasklapanje i uslu`no pru`ao ka Luciji svoje glatko izbrijane i modrosivimsenkama pro{arane noge i ruke – Hrist u razli~itim polo`ajima, Marija sdetetom, izme|u njih poneki an|eo. Ne`no je pre{ao rukom preko svojeogromne butine na kojoj je bilo prikazano vaskrsenje. “Only one!” doviknuoim je, ali je Lucija ve} stajala pred ma{inom za pravljenje mehura od sapunice.

^ovek pored ma{ine bio je krupan. Obrazi su mu bili obojeni po jednomcrvenom i belom crtom. Nedaleko od njegovih nogu bila je kerami~ka posudas metalnim nov~i}ima i dolarskim nov~anicama. Indijanac, Astek, Meksikanac,ili sve zajedno, pomislio je Ferber. ^ovek je bio u svetlosme|im mokasinama i{irokim lanenim pantalonama koje su se uljasto presijavale, a u neku vrstupon~oa od krzna kojim je bio ogrnut bili su upleteni zlatni gajtani. Preko grudimu je bila razapeta ko{ulja sa ispranom {tampanom {arom u obliku kruga.Njegova seda kosa izdeljena u pramenove na temenu je, pomo}u nekoliko pera{to su {tr~ala svako na svoju stranu, bila labavo uvezana u ne{to nalik buketu;pod tim buketom na zatiljak se spu{tao panama {e{ir.

Indijanac je neprekidno mahao onima oko sebe, a posebno ljudima {to su muse pribli`avali s kopna, kao da su mu to stari znanci pa se raduje {to ihkona~no ponovo vidi; uprkos krznu, nije se ~inilo da se preznojava. Ferber jebio toliko utonuo u misli da je odmahnuo – odnosno, ruka mu je poletela uvisdo polovine visine pozdrava, a ta refleksna kretnja smesta je svu pa`njuvelikog ~oveka usmerila na njega.

“Hello father, hallo!” obradovano je viknuo Indijanac. Ferber je upla{enooborio pogled i uputio ga ka pu~ini, ali je ubrzo osetio obavezu da ponovopogleda ka onom ko ga doziva. Na ovom pristani{tu nikad niko nijeodmahnuo, mislio je Ferber iznervirano, nastoje}i da licu dâ {to tvr|i,neodre|en izraz, a pri tom je o~i zaklonio {akom kako bi pokazao da njegovoodmahivanje i nije bilo mahanje ve} po~etak nastojanja, isprva prekinutog, dapod za{titom {ake pogleda ka suncu. Sve~ano, kao u znak nekog dubljegslaganja, Indijanac mu je klimnuo glavom, zaklopiv{i pri tom o~i.

“Hello father!”sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i92

Grmalj je ve} okupio oko sebe nekoliko dece. Kroz vazduh su bez prekidapromicali mehuri od sapunice, neki i neobi~no veliki, koje je ma{ina izbacivalana vi{e mesta.

Aparat je tiho zujao, a Ferber je primetio da okolno tle vibrira, zbog ~ega su sepreko vla`nih dasaka, klizavih od sapunice, penile ~itave kohorte maju{nihmehuri}a koje su se, vo|ene godovima u drvetu, spajale u zacakljene ~ireve.Elektromotor, akumulator i nizak napon – dose}ao se Ferber, oneraspolo`entime {to ga aparat uvodi u tako bespotrebno razmi{ljanje. ^itava ta stvar bilamu je zapravo sme{na, kao i sve drugo izlo`eno na pristani{tu.

Ma{ina je delovala haoti~no: visoka gotovo kao Indijanac, u gornjem delusadr`ala je nekoliko prozirnih posuda u kojima je pulsirala te~nost, uz njih icevi, ventile, poluge, levke i podupira~e, sve uzglobljeno na neki nejasanna~in. Donji deo bio je oblo`en izan|alim aluminijumskim limom na kome je sprili~no pa`nje bio naslikan znak s Indijan~eve ko{ulje. Faber je ocenio da jeposredi kombinacija re~i savijenih u krug ili loptu; u svakom slu~aju, nekakvakitnjasta tvorevina sazdana od slova koja se mogu pro~itati ovako ili onako, averovatno jedino kad se gledaju s unutra{nje strane... Hello father, hello!

Ferbera niko do tada nije tako oslovio; umno`ene beskrajnim ehom, re~iFather-Vater* na~inile su krug oko Ferberovog zgr~enog srca i vratile seIndijancu... Kako taj ~ovek dobro i bri`ljivo postupa sa svojom ma{inom, ikako ta ruka koja je mahala s vremena na vreme doti~e aluminijumski lim {toje podrhtavao, kao da ga blagosilja. Ferber je pogledao k Terezi, kosa joj setamno presijavala, profil bio nepomi~an i bezbojan; nije bila primetilaFerberovo neuspe{no odmahivanje.

Najzad je Indijanac po~eo da govori. Isprva je stajao sasvim mirno,sastavljenih nogu, u istoj liniji s ma{inom. Nije on, ve} njegov otac, ~iji je otacbio medicinar... Ferberov engleski nije bio ba{ najbolji, a sunce ga je, kroz o~i,bolo pravo u mozak. [to se njega ti~e, kazao je Indijanac, on samo ispunjavanalog svog naroda i nastoji da sa~uva njegovu ba{tinu i da omogu}i {to ve}embroju stranaca da se uklju~e u ovo ~udo, tako se izrazio. Pri tom je pokazao naniz zelenih kanistera od pet litara {to su okru`ivali ma{inu i naglasio da je tajnanjegovih predaka, njihovo predanje, prvenstveno u esenciji, a ne u aparatu. UIndijan~evoj besedi pojedinosti aparature smenjivale su se s nabrajanjem svetihmesta, svetih `ivotinja i svetih stvari – “borove iglice {to se prelivaju u hiljaduboja, iskri~ava voda” – svih tih sastojaka koji su, koliko je Ferber razumeo, bilineophodni za recepturu.

Dok je Indijanac to izlagao na onaj sve~an i iscrpan na~in svojstven velikimratnicima, gornji deo njegovog tela po~eo je da se nestrpljivo klati. Napokon jeiz pojasa izvukao {tapi} nalik nekakvoj kosti, pa je kraj {tapi}a, u obliku

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i93

* Engleska re~ otac, Father, na nema~kom je Vater (Prim. prev.).

prstena, gurnuo u jednu posudu na ma{ini i prineo ga ustima {to sunezaustavivo mlela – iz prstena su smesta iznikli veliki mehurovi plavi~astog isivkastog sjaja koje je vetar nosio ka publici. Zadivljena deca istezala suvratove.

Razdra`eno, gotovo pakosno (ne, samo se branio; vru}ina, gungula, {aman injegova sapunica – prevr{ilo je meru), Farber je podigao ruku ka jednom odmehurova {to su klizili nad njim, beste`inski podrhtavaju}i. “To je ono sveto{to, oslobo|eno svake ukorenjenosti, bludi univerzumom...” Istog ~asa,Ferberovo lice orosio je lak pljusak raspr{enog vazduha, prijatan, sve`; bila jeto esencija s kojom je stigao miris ustajalog mesa ili neprovetrene posteljine.Zga|en, Ferber je obrisao oznojeno ~elo; ose}ao je miris sobe u kojoj suspavali njegovi baka i deda, onaj miris koji je udisao dok je kao dete le`aoizme|u njih, sabijen s obe strane, s masivom bakinog tela ispred sebe, a kakoje deda, u snu, pod Ferberovu zadnjicu ugurao svoje koleno koje je povla~io ksebi, Ferber je tokom no}i malo-pomalo odgurivan navi{e, te se najzad na{aoglave pritisnute uz drvenu uzglavicu ogromnog kreveta. Ferber je jo{ jednomprebrisao ~elo – na ovom pristani{tu bilo je naprosto pretoplo, bilo je previ{esvetlosti, previ{e neba iz koga nije moglo da stigne ni{ta, a ponajmanjeljubav... Tereza, ja bih...

[ta?

S rukama na Lucijinim ramenima, Tereza je, dopola nagnuta k detetu,prevodila ono {to je pri~ao opslu`iva~ ma{ine za pravljenje mehura odsapunice; Tereza, strpljiva povijenost njene glave, Tereza i Lucija, lepa i ne`nacelina koju obrazuju njih dve, bez Ferbera.

“Manitu, el doro tota, tota Manitu...” Indijanac je povremeno prelazio na nekuvrstu zaumnog jezika bajalica; mo`da je to jezik njegovog plemena, pomislioje Ferber, mo`da i aste~ki.

Duge re~enice proizvodile su ve}e mehurove, a Ferber je zapazio da jeIndijanac prisiljen da govori veoma polako, monotono, s navi{e izvijenimusnama. On je to nazivao govoriti-precima, govoriti-u-pretke; u svakommehuru o~ituje se njegov vlastiti dah, u kome svetli neka drevna srodna du{a,po{to vazduh svem onom `ivotu koji sadr`i daruje i svoj duh – prvi udah,poslednji izdah i tome sli~no. Nijedno dete nije zanimala istorija ma{ine niesenicija predaka, samo su piljila u Indijan~eva usta {to su se {iljila priduvanju, zadivljeno kliktala dok bi mehur narastao, postaju}i tako veliki da bisvakog ~asa zapravo morao da se rasprsne, ali se nije rasprskivao, ve} je idalje rastao, a onda se odvajao od {tapi}a i odletao, i tako iz re~enice ure~enicu. Pra}ene pljeskom, te tvorevine {to su se ~udesno presijavale pele suse k suncu koje je sad bilo ne{to ni`e, pa bi blesnule i postajale nevidljive.Pojedini mehuri bili su oblika kakve Ferber nikad nije video. Neki bi sepremetnuli preko ograde pristani{ta i spustili na talas, ne rasprsnuv{i se. Zatimbi no{eni vodom plovili ka kopnu, nalik na lica, glatka i sjajna –s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

94

Litvanija-Liphic, pomislio je Ferber, onaj stari spoj, a dok je mislio o tomenaslu}ivao je da u njemu, mora biti, postoji ne{to ~emu je do sada poklanjaopremalo pa`nje. Niko osim Ferbera nije pratio kako se te zacakljene poluloptepribli`avaju obali, gde su bespomo}no poku{avale da pristanu, poputd`inovskih meduza.

Indijanac je zamukao. Njegova poslednja re~enica bila je natprose~no duga,mehur je ispao ve}i od svih dotada{njih i s mukom se odr`avao u vazduhu.Ferber se setio da duva~i stakla umiru pre nego ostali ljudi, jer tokom `ivotaizdahnu vi{e vazduha nego {to ga udahnu – tako mu je bar mnogo puta kazalabaka. Celog `ivota bila je ponosna na malu zbirku ~a{a od duvanog stakla izLau{e, koje se dokopala zahvaljuju}i svojim vezama, i koju je ~uvala kaorelikviju; svako pojavljivanje ~a{a bilo je povezano s njihovim ponovnimpoliranjem i predavanjem o kratkom `ivotu duva~a stakla. Tokom godinadetinjstva nagomilale su se Ferberove fantazije o laganom ali sigurnompropadanju ljudi u duvaonicama stakla – ljudi usana otvrdlih od duvanja kojesu okru`ivali bledi, napumpani obrazi – a te slike ulile su se najzad u nikadpostavljeno pitanje: kakvi su to ljudi koji dobrovoljno, i mada nisu, kako bibaka rekla, slepi kod o~iju, biraju takvu sudbinu. Indijanac je na~inio gest ukome se rezigniranost me{ala sa sumnjom, no ve} u slede}em trenutku pao jena kolena, iz sve snage povio gornji deo tela i otkrio pogledima svoj razdeljaknatopljen cinobercrvenim; panama {e{ir je utom preleteo preko buketa pera nanjegovom temenu i sleteo mu na glavu.

Aplauz.

Kao okamenjen, ~ovek je istrajavao u svom naklonu, ruku cirkuzantskira{irenih, s licem prema publici.

Nije se de{avalo ni{ta drugo. Onaj veliki mehur od sapunice podrhtavao je uvazduhu, a onda je ipak odlu~io da sleti na panama {e{ir. Veoma polako i sizrazom na licu koji je trebalo da izrazi zadubljenost u misli, Indijanac je ustao;s njim se podigao i mehur, neopozivo nasa|en na {e{iru, kao da je posredi nekanova, ogromna i blistava lobanja.

Aplauz i klicanje.

Ferber se ve} bio uko~io od stajanja. Mora da krene. Glasom koji je nastojaoda zvu~i vedro kazao je ne{to, pokazuju}i ka d`inovskom to~ku na krajupristani{nog mosta, “Zar ti, Lucija, nisi htela, zar nismo...” Dodu{e, i sam jenekoliko puta zapljeskao, kruto, s previ{e zategnutim dlanovima, prkose}i –~emu zapravo? Pitao se nije li sad trenutak, nije li ovo poslednja prilika pre no{to polete ku}i. Draga Tereza... Pod nogama je ose}ao vibriranje ma{ine, penaplikova {aputala je pribli`avaju}i se pa je nasapunala |onove njegovih sandala,vratio se i satelit Father-Vater, Hello, father, hello!

Indijanac se poklonio, ovog puta sasvim polako, kao u zaustavljenomvremenu, a prozirna lobanja, u me|uvremenu narasla do veli~ine lubenice,poslu{no se odvojila od njegovog {e{ira i drhtavo spustila na zemlju: rasprsla s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

95

se pred samim Lucijinim nogama a Lucija je hitro uvukla vrhove prstiju –dobro je, pomislio je Ferber, dobro je. Indijanac je bezizra`ajnog lica pro{etaopogledom po okupljenima, pa je najzad jednu ruku ispru`io ka Luciji dok jedrugom pokazao na stoli~icu koja je, oblivena sapunicom, izgledala kao da jeod stakla.

Ni Lucija ni Tereza nisu pogledale ka Ferberu. Mo`da ga nisu bile ~ule; mo`danije ni{ta ni rekao, samo se spremao da to uradi, glas mu je i dalje bio ne~ujan.A mogu}e i da je za njih ve} bio vazduh, neko ko vi{e nije merodavan, nijeinteresantan, biv{i mu`...

Tereza je prevodila Luciji.

Lucija je klimnula glavom.

Ferber je oslu{kivao: zvuk re~i Father-Vater pretvorio se u izdu`enu pe}inu po~ijim je zidovima po~elo da se, uobli~eno s puno ve{tine, ocrtava ono {to sede{avalo napolju, u `ivotu.

Kad se Lucija popela na stoli~icu, izduvava~ mehura od sapunice ju je krutimpokretom uhvatio za ruku. Potom je, kao da je dete sad njegova svojina, skinuos Lucijinog lica nao~are i, ne osvr}u}i se ka nekom odre|eno (Hello father,hello!) pru`io ih publici. Ferber je brzo koraknuo, izbio ispred Tereze iprihvatio maleni metalni ram. Nepomi~nog lica, Indijanac se sagnuo kadevoj~icinom potiljku i uvezao joj kikice u ~vor; njena glava se pri tom vi{eputa cimnula unazad a brada poletela uvis – Ferber nije verovao vlastitimo~ima. Lucijina potpuna saradljivost pogodila ga je poput udarca. S nekolikove{tih kretnji ruku, Indijanac je usuo ~itav kanister one odvratne esencije uaparat (kao levak mu je slu`io veliki, uvijeni list banane) i Luciji ne{to {apnuou uvo. Potom se poklonio, ponovo pri{ao ma{ini i, kao da radi ne{to {tozahteva pa`nju, pritisnuo nekoliko dugmeta i poluga, koji po svoj prilici nisuni~emu slu`ili.

Ispod stoli~ice iznikao je mehur od sapunice. Plavi~asti vrh mehura ve} jeobavio Lucijina stopala i sad se, pre{av{i preko golih gle`njeva, peo uz njeneblago razmaknute noge; zadovoljno se nadimao na vetru {to je po~eo da duvasa Pacifika, sapunica je blistala obasjana suncem koje je izgubilo podnevnu`estinu.

Nekoliko dece se smejalo i tap{alo.

Lucija je, pak, stajala sasvim mirno. O~igledno je krajnje ozbiljno sledilauputstva koja joj je Indijanac {aputao kao iz rukava, uputstva {to su, mogu}e,zvu~ala poput bajalice, pomislio je Ferber koji je otkrio da mehur ispumpavamalo prozirno crevo, na podu ispod stoli~ice. Devoj~icina glava bila je lakouzdignuta, {to je moglo izra`avati ponos, ali i ne{to nalik odbrani ilipovla~enju. Ili joj je Tereza rekla (a dogovorili su se da joj ka`e tek kod ku}e,gde je sve prisno poznato) ili naslu}uje ne{to, ponovo je pomislio Ferber dokse mehur od sapunice lagano i trzavo peo uz Lucijine mr{ave, preplanules

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

96

listove, zavla~io u jame u zale|u kolena i malo-pomalo stigao do njene haljine,gde se na tren naduo kao da }e pu}i, ali je onda ipak pre{ao preko ivice haljinei blago obujmio Lucijine bokove.

Ferber je ose}ao slabost. Sve ga je to na neshvatljiv na~in tro{ilo. Bio jeuznemiren time {to isticanje sapunice iz creva koje je Luciju povezivalo sma{inom {to je tiho radila, kao sama za sebe, ne pokazuje nikakav razumomsaglediv pravac. Tereza je neprekidno fotografisala – ~im bi je pogledao,postajao je bespomo}an. Kao da su na ovom putovanju bili pre mnogo godina;pred o~ima mu je bilo ono neute{no kasnije, kad }e, zadubljen u Lucijinefotografije, tugovati i pratiti kako je polako postala nedostupna.

Nekoliko dece je zapevalo, i Ferber je ose}ao da bi trebalo da se priklju~iop{tem odu{evljenju, ta na stoli~ici je bila Lucija, njegova Lucija. Ispravio se unadi da }e se osloboditi rastu}eg nagove{taja nesvestice, na licu mu jepodrhtavao poluosmeh, Draga Tereza...

Uzalud.

^inilo se da Luciju uglavnom ne doti~e ono {to se oko nje doga|a, kao da jebila odsutna, samo joj je pogled {etao, verovatno u o~ekivanju dodira sapunicepo vratu, jer }e tada morati da bude posebno mirna, a bi}e jo{ te`e pogodititrenutak kad treba da prestane da di{e, da potpuno zaustavi dah – sve }ezavisiti od toga da li }e uspeti da ne di{e dok se rub mehura bude peo uz njenolice. Tako joj je barem objasnio taj Indijanac vi~an sapunici, koga je ekstazave} zahvatala. Zbog toga je prekinuo svoje bajanje, ili {ta ve}, {to je {aputaoLuciji, kao da je prinu|en da se, s obzirom na predstoje}u te{ko}u, obratipublici, posveti i njoj.

Brljivi sapund`ija, pomislio je Ferber, duva~ du{a.

S naporom je uspevao da prati nerazumljiv i previ{e akcentovan Indijan~evgovor; sumnjao je da je Lucija i{ta shvatala. Naokolo je postalo upadljivo tiho,kao da niko ne `eli da ometa postepeno i{~ezavanje `rtve. Nametnutanepomi~nost ~inila je Luciju nekako stranom, nalik idolu. A ~im je mehurdotakao vrh malog izreza u obliku slova V na njenoj haljini (plavoj haljini kojujoj je Farber poklonio za deseti ro|endan, oboma im se veoma svidela) Lucijingrudni ko{ se podigao, kao dotaknut strujom, i uko~io – sapunica je bezzadr{ke pre{la preko njenih ne`nih, malko isturenih klju~nih kostiju, kao da ihopipava.

Nisam primetio granicu, propustio sam je, bio sam odlutao... ^inilo se da krozFerberovu svest prolaze tu|e misli.

Potom se sve odigralo vrlo brzo. Mehur je hitro pre{ao preko Lucijinog lica,kao zavesa koja kona~no mora da se spusti, ivica mehura je, glatko klize}i,prekrila njenu bradu i usta, malkice je zapelo oko u{iju, drhtav trenutak otpora,a zatim je iz esencije koja se presijavala nakratko izvirivalo jo{ samo maleno s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

97

kosom pokriveno ostrvo Lucijinog temena: to tamno, kosmato ostrvo bilo je iprvo {to je Ferber video od svog deteta, dok su Terezini prsti, zariveni unjegovu mi{icu... Draga Tereza, mi, mislim, nama ... Tereza, me|utim, nije vi{ebila pored njega.

Veliki aplauz, poskakivanje od radosti. Lucijini obrisi su se rasplinuli i izgubilipoput senke zametka koji je doneo `eljeni plod.

Ferber se i nehotice uklju~io u op{tu strepnju. Ose}ao je izuzetnost mehura,njegovu izmiriteljsku oblost i neku vrstu mira vi{eg reda koji je nervoznatvorevina emitovala – iznikla na Luciji, ta {krinja ju je asimilovala. Bio je toose}aj sre}e i potpunog poraza. Naje`io se od povetarca {to je stigao s mora,ve} i sâmo strujanje vazduha izazivalo je bol na njegovom ~elu pocrvenelomod sunca – jo{ koji minut, pa }u se sru{iti, pomislio je.

Mehur je ve} progutao i stoli~icu; zatresla se, savila, po~ela da se pomera malona jednu, malo na drugu stranu – zvuk njenog blagog kotrljanja Ferberu jeoduzeo dah. Neko ga je potap{ao po ramenu: priznanje je, izgleda, delompripadalo i njemu, Hello Father-Vateru hrabre devoj~ice. Ferber se nijeusu|ivao da se osvrne. Klimnuo je glavom, ili ju je samo zatresao kako bipokazao da je i sam iznena|en – da, on je otac.

Sapunski {aman je podigao ruke kao da `eli da blagosilja kuglu pre no {to seona potpuno odvoji od tla, uzdigne i krene putem svih ostalih njegovihtvorevina. Ferber je ve} video kako Indijanac naduvava obraze i {ilji usta.Napregnuto je nastojao da zadr`i pred o~ima Lucijine zasen~ene obrise, nozaslepljivala ga je esencija predaka: samo na tren ugledao je maleno plavo licekoje je iznenada izbilo iz sjaja, ne ve}e od jabuke. Vri{te}i od odu{evljenja idivlje gestikuliraju}i, deca su pred stomakom mehura imitirala grotesknoizobli~enu priliku. ^udo je uspelo.

Tereza – Ferber nije mogao da je na|e; tra`io je sevanje njenog fotografskogaparata, kajao se {to su uop{te doputovali u taj pustinjski grad, dospeli na tajpristani{ni most koji su zaposeli tetovirani, ludaci i alhemi~ari. Otkad im jepostalo mogu}e da putuju, odva`ivali su se na sve udaljenije ciljeve i, kako muse ~inilo, sve vi{e udaljavali jedno od drugog; Ferber je sad ~eznuo zagranicom. Mislio je na njihovo prvo putovanje na Zapad, na katedralu u Mecu.Obazrivo ali istrajno, Tereza je, ljube}i ga, pritiskala njegov obraz o jedan odonih oblih i vitkih stubova koji su nepojamne svodove odr`avali u lebdenju, paje sasvim tiho kucnula o hladan kamen kraj njegovog uha, gotovo ne`no, kaoneko ko, ne `ele}i da smeta, kuca na vrata. Tako je to i ~uo. Kao opsednut, i{aoje od stuba do stuba i oslu{kivao pevanje u kamenu. Preslu{ao je polakatedrale, i prestao tek kad su mu u{i pobelele i sledile se.

Ponovo je dunuo vetar, preko mehura preleteo je drhtaj – hitrom kretnjomIndijanac je usuo novi kanister esencije u ma{inu, izgleda da je mnogo tro{ila.Ferbera je obuzeo samrtan umor; to je zbog te baze, pomislio je, fluid izs

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

98

kostiju, sok isisan iz sr`i mo{tiju, pota{a kuvana s truplom nekog totema iza~injena blistavom pra{inom njihovih svetih mesta.

Preko membrane {to se presijavala sad su meandrirale nekakve grudve ilioblaci, izniklo je kopno, pojavile se reke, vratio se i satelit Father-Vater.Prepre~io je ogroman prazan prostor koji je narastao oko Ferbera od kako jeizgubio mo} govora, Draga Tereza... No Father-Vater ga je prijatno ispunio,bio je to drevni govor, najdrevniji, podesio ga je na a, na ah, na da, na onoa-a-a ~u|enja, zadivljenosti, je~anja... iskonski zvuk koji ga je ~inio gluvim zaviku, tap{anje i ono besmisleno petljanje oko njega, pulsiraju}i {um koji mu je,kako se ~inilo, bio naprosto u krvi, glas samoogla{avanja, otvoren, jasan idovoljno sna`an da ~itavu njegovu bespomo}nost i odsustvo upori{ta poni{tidugim Ah-daaaa....

I da, naravno: to jeste bila njegova Lucija, Lucija koja se raspla~e ako slu~ajnozaboravi da uradi doma}i, koja ono {to je pisala u {koli kod ku}e urednoprepi{e, pa listove izbu{i i utakne u fasciklu, Lucija koja bi sve da uradi kakotreba, ba{ sve, Malena – ne praviti komplikacije gde ih nema, kazao je Ferbersebi, glavno da sve bude dobro, s njom, s njim i Terezom, s njihovim mi,Lucija koja – utom ga je, kona~no, presekla pomisao – sigurno i daljezaustavlja dah.

Nespretno, kao da se probudio iz dubokog sna, Ferber je jurnuo napred,histeri~na deca gazila su ga po nogama, muvala {iljatim laktovima u stomak,Lucijine nao~are ispale su mu iz ruke, sagao se, prekasno, platnena patika...Dete u platnenim patikama nije primetilo ni njega ni njegovu mr`nju,fascinirano je piljilo u kuglu, no sapunica {to se masno presijava ve} jespre~avala da se razazna i{ta u kugli.

Ferber je tad ugledao samog sebe: groteskni odraz, muzga u uljastom ogledalupredaka ~ija se esencija – kao usled ne~isto}e ili propadanja – prevukla tamnimmrljama. Na toj filmskoj traci od sapunice Ferber je bio potpuno sam: ostareo,s crtama svoje majke, u perspektivi s kojom ne{to nije bilo u redu. Skupljao se,gubio. Konkavno-konveksno, proletelo mu je kroz glavu, ali {kolsko znanjevi{e ga nije dosezalo. Njegove ruke, svedene na ruke patuljka, lepr{ale su okonjega, potpuno bespomo}no i izgubljeno. Moram da probijem aste~ki mehur –ispunjen tom jedinom mi{lju, pani~no je, s rukama ispru`enim ispred sebe,uleteo u klizavo ogledalo i nestao.

“Hello father, hello!”

“Hello father!”

Kad je Ferber ponovo do{ao k sebi, le`ao je na podu, ispru`en koliko je dug.O~igledno se bio okliznuo na sapunjavim daskama, prevrnuta je bila i stoli~ica.Lucija je po svoj prilici pri tom pala, njen prestravljeni vrisak jo{ mu jevibrirao u u{ima – to je bilo poslednje ~ega se se}ao. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

99

“Hey, father!” Indijanac je, kao da je to me|u njima od samog po~etka bilodogovoreno, uhvatio Ferbera za ruku i jednim pokretom podigao, privukav{iga na grudi. Pon~o sa zlatnim gajtanima dotakao je Ferberovo pocrvenelo lice,iz Indijan~evog krzna {irio se truo miris predaka.

Tek tada je po~eo smeh.

“Thank you, father, thank you...” Div je i dalje dr`ao Ferberovu ruku, pa ju jepodigao u vazduh kao da `eli da je za rastanak ponovo navede na mahanje:Hello father, hello bledoliki, hello figuro iz evropske {atre za ni{anjenje...Ferber se otrgao i, mada je to bio pogre{an put za be`anje, brzim hodom stigaodo kraja pristani{nog mosta. Nad glavom mu je {kripao d`inovski to~ak.Obnevideo, zurio je u vodu pod sobom. Nekoliko ljudi mu je ne{to doviknulo inasmejalo se, sigurno neki iz publike.

Isprva to nije ni primetio. Nije to bio talas. Iskrslo je ispod mosta, bez najave,kao da se otvorila neka nevidljiva brana. Siva bujica obavijala je podno`jemosta, reka mehurova no{enih ka moru. U njenom strujanju stopilo se sve:Litvanija-Liphic, grebanje palminih grana po stablu, pevanje u kamenu, Lucijinvrisak i, ponajvi{e, satelit Father-Vater, sa svojim Hello-father-hello... svestopljeno u jedan jedini, beskrajan {um.

Po bre`uljcima ju`no od Zaliva Santa Monika plamtelo je mno{tvonarand`astih vatri. To je sunce na zalasku izlivalo svu preostalu svetlost uvelike prozore bungalova.

Kada je Ferber pro{ao kraj zale|a grozda posmatra~a koji se ponovo stvoriooko Indijanca i plemenske ma{ine, na stoli~ici je stajala neka druga, malostarija devoj~ica.

Lucija i Tereza ~ekale su u kafeu na po~etku pristani{nog mosta. Tereza je, naumiruju}i na~in, ne{to govorila Luciji. Pro{ao je pored njih i polako nastaviodalje. Posle nekoliko koraka osetio je kako se Lucijini prsti uvla~e u njegovupesnicu. Potom i Terezinu ruku na zatiljku.

Kruto se osvrnuo.

“Prekasno”, tiho je rekla Tereza.

“Znam”, rekao je Ferber. Sad je to znao.

Poleteli su ku}i malo pre pono}i, rastavili se, pro{li kroz te`ak period, do~ekalibolje dane. O tome je sanjario Ferber dok je odmicao sve dalje, obavijen{umom, lebde}i u njemu – bez Lucije, bez Tereze.

Izvornik: Lutz Seiler, Die Zeitwaage. Erzählungen. © Suhrkamp Verlag,Frankfurt/Main 2009.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i10

0

Luc Zajler (Lutz Seiler, 1963. Gera, Tiringija), `ivi u Vilhelmshorstu kodBerlina. Posle obuke za gra|evinskog radnika, radio je kao zidar i moler istudirao germanistiku. Od 1997. vodi knji`evne programe u Ku}i PeteraHuhela. Lirski debi do`ivljava 1995. zbirkom taknuto/maknuto(berührt/geführt) objavljenom u izdava~koj ku}i “Oberbaum”. Prva zbirkapesama objavljena u izdava~koj ku}i “Zurkamp” 2000. nosi naziv katran& blenda (pech & blende), a za njom 2003. sledi zbirka pesama ~etrdesetkilometara no} (vierzig kilometer nacht). Pored pesama, Luc Zajlerobjavljuje i eseje i radi kao izdava~. Zbirka eseja Nedeljom sam mislio naBoga (Sonntags dachte ich an Gott) objavljena je 2004, pripovetkaPrizivanje (Die Anrufung) 2005, a poslednje objavljeno delo je zbirkapripovedaka Vibrograf (Die Zeitwaage, 2009). Luc Zajler dobio je mnogenagrade, izme|u ostalih Nagradu za knji`evnost grada Bremena (2004),nagradu radija SVR u okviru izbora za Listu najboljih (2005) i nagradu“Ingeborg Bahman” (2007).

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i10

1

Helmut Betiger

Melanholi~no intonirane pripovetke

Luc Zajler stekao je priznanje svojim zbirkama pesama, a u esejima koje je potomobjavio toj knji`evnoj formi dao je zgusnut i visoko poeti~an oblik. Kako je re~ opesniku sui generis, njegovo sada{nje okretanje prozi s pa`njom je pra}eno uknji`evnim krugovima. Prvi Zajlerov javni nastup u sferi proze odmah je postao velikidoga|aj knji`evne scene: na takmi~enju za nagradu Ingeborg Bahman u Klagenfurtupobedila je njegova pripovetka “Turksib”.

Fama oko Zajlerove proze time je dodatno pove}ana, a sada, kad je pred nama zbirkanjegovih 13 pripovedaka, prvo se, naravno, name}e pitanje – da li i ostale pri~e imajuatmosferu “Turksiba”, tog mitski obojenog putovanja vozom u udaljene deloveisto~nog Kazahstana, putovanja na kome s jednim lo`a~em do`ivljava stranost iistovetnost, kadre da rasplamsaju bezvremenu iskonsku silinu knji`evnosti.

“Turksib” u ovoj zbirci doista ostaje u izvesnom smislu posebna pojava. Noisto~no-bezvremena obele`ja sada{njosti javljaju se i u pripoveci “Vibrograf” po kojojje zbirka nazvana, a nalazi se na njenom kraju. Uz prepoznatljiv autobiografskipredznak, ta pripovetka predo~ava Berlin iz 1989. godine: veoma sugestivan ton, {todoga|aje kao da zaziva u snu, utapa se u lik proletera koji za kelnera u jednom odtipi~nih popularnih kafea jo{ jednom otelovljuje zamiru}u snagu onda{njeg.

Pripovetke ove zbirke ipak prvenstveno uvode u detinjstvo i mladost autora, koji se,kako se ~ini, uz namigivanje povremeno stapa s pripoveda~em. To je svet pesama kojesu proslavile Luca Zajlera: delovi Tiringije oko Gere, u kojima se eksploati{e uran, saselima koja su radi te industrije sravnjena sa zemljom, a u kojima je Zajler odrastao.

Pripovetka “Poljubac u kapulja~u”, podeljena u vi{e samostalnih delova, pripoveda o{kolskim ritualima i prvoj ljubavi, {to je sve zaronjeno u ve} odavno izbledelu sivusvetlost socijalisti~ke svakodnevice – igra s nema~kom romanti~nom, ali i brutalnomtradicijom. Pripovetka “[ahovska trilogija” u svom glavnom delu, koji opisuje odnossa vrsnom igra~icom {aha zvanom Gavro{, tu igru prevodi u studentsko doba.

U ovoj prozi Zajler se predstavlja kao pisac koji pi{e veoma pregnantno, pu{taju}i da udetaljima koje pominje uvek odjeknu i dublje dimenzije. Gotovo sve scene imaju ne{toalegorijsko, nagove{tavaju neko bezvremeno iskustvo. Prve dve pripovetke uvode udosad nenaseljen prostor, pripovedaju}i o rastajanju u maniru klasi~ne short story.Uvek je, me|utim, raspoznatljiv onaj pomalo melanholi~no intoniran, precizan imukao duktus Zajlerove proze.

dradio.de, 22. 09. 2009.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i10

2

72

Norbert Niman © Tobias Bom

— Norbert Niman

— [kola nasilja

Preveo s nema~kog Neboj{a Bara}

Pro{la je jo{ jedna sedmica. Opet sam preturio preko glave istu kolote~inu kojame o~ekuje i slede}e nedelje. Sedim pred kompjuterom, pi{em poreduklju~enog televizora, sve je kao i uvek. Ipak, ne{to se zao{trava. Nemam,dodu{e, ni najmanju predstavu {ta bi to moglo da bude, ali ne{to samo {to senije ispililo. Nestrpljivo ~ekam da se izlegne, dopuzi iz svog skrovi{ta, dakona~no postane opipljivo. Ne, to sigurno nema nikakve veze sa Nadjom. To jetaj op{ti, latentni, nebulozni, povi{eni pritisak. Zakora~ujem u prostor,prolazim kroz kapiju i ve} me zapahnjuje.

Kako to da ti opi{em. Sve je, na primer, odmah mnogo glasnije nego obi~no.Vriska u~enika, jutarnji rituali pozdravljanja, usisavaju}i zvuk prilikomotvaranja vrata glavnog ulaza, moji odjekuju}i koraci u hodniku na putu kazbornici. Strogo uzev{i, po~inje jo{ ranije. Priprema se. Ve} u metrou, dokuranja u grad, u podzemlje.

Kao i obi~no, naslonjen ~elom na staklo gledam kako krajolici prole}u poredmene, lagodna plovidba kroz prostor koji se obazrivo otvara. Sve kao da jeokupano jutarnjom svetlo{}u, iako sam u stvarnosti ve} sve vreme u nekomstanju i{~ekivanja. ^ekam da se pojavi zid, automatski, instinktivno. Prvo seneko vreme prote`e prate}i donju ivicu prozora, ali uskoro po~inje da se uzdi`eka nebu, to se de{ava veoma brzo, vagon se blago nakrivljuje a zatim prole}udre~avo obojene povr{ine, lila, `aba-zelena, srebrna, grafiti, prebrzo da bizaista bili vi|eni. Dok sve ne postane crno. Svaki put propra}eno ose}ajem da}emo najednom biti gurnuti unazad, svaki put kao da zvuci vo`nje postaju sveglasniji. Tek tada uop{te i postaju ~ujni, izvesno zujanje, prigu{ena tutnjavato~kova po {inama. A onda taj ose}aj iznenada nastalog mraka i ovog putaustupa mesto izvesnosti da svetlost nije zaista nestala jer tu je, u kupeima,odavno upaljena rasveta. O~i i mozak su se privikli, nastavljam, na putu sam,svakodnevno survavanje u {aht pretrpljeno je, sti`em do stanice na kojojpresedam. I tu se odmah prepu{tam zastajkuju}im kolonama ljudi.

Ne be`ati od njih, ne boriti se s njima, ube|ujem sebe. Bar jo{ ovih nekolikominuta po{tedeti svoja ~ula zatvorenih o~iju povla~enjem svih organa. U u{imamlade, uredno odevene bankarske slu`benice, nalaze se bubice slu{alica.Klizimo kroz levke, u naletima, kroz gatove, ulaze i izlaze. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

73

Po~inje s tim podzemnim jutrom. Nema histeri~nog haosa, vlada saglasje.Nema ljubaznosti, nema agresije, svako ostavlja svakoga na miru, dopu{ta dabude pokrenut minimalnim u~e{}em snage. Moji mi{i}i zaista se opu{taju dokmoje uho postaje sve osetljivije. Uklju~ujem se u zadate obrasce kretanja,postajem jedno s kontrakcijama i zagu{enjima, sa svakim iznenadnimusisavanjem.

Kako bih se u svakom tunelu i svakom odeljku ponovo na{ao me|u novomstotinom nasumice okupljenih ljudi. Jo{ nisam uspeo da prestanem da se ~udimzbog toga. Zbog te gomile pojedina~nih `ivota, opremljenih istom te`njom dase makar nekim sitnim detaljem izdvoje iz masovnog nastupa. U tom trenutkuja se, takore}i, svaki put uvla~im u samoga sebe. Spustim se na istu detinjastumeru samoprecenjivanja kakvo se ogleda na svakom licu.

I nikada nijedno poznato lice. Naravno, osim ludaka koji se vrzma ovudasvakog dana. On tabana peronom gore-dole, plo~a u njegovoj glavi vrti uvekiste re~enice, uvek iznova igla zapinje, uvek iznova on po~inje iz po~etka.

„Do}i… Do}i }e… Do}i }e u svakom slu~aju do borbe…“

U me|uvremenu klizim ka povr{ini, ka mojoj takozvanoj svakodnevnici.

Ti sada naravno sle`e{ ramenima. Znam, ni ti u su{tini ne prolazi{ druga~ije. Unajboljem slu~aju tvoja kolote~ina malo je druga~ija, ali ako sam u pravu, nakraju krajeva, potpuno je ista. Naravno, ni{ta nije zamornije, ni{ta na dugestaze dosadnije od neprestane jurnjave za senzacijama. Tamo gde je svedovedeno do vrhunca sve deluje prili~no isprazno i bezna~ajno. Kriza u vladi,sastanci vode}ih politi~ara, restriktivne mere. Rat, katastrofa i atentat. Fuzije iste~ajevi i statistike o nezaposlenim licima i uli~ne borbe. I dok se drugiobi~no vrzmaju u senci tih javnih uzbu|enja, dok se ovakvi poput menepra}akaju u ustajaloj vodi njihovog lelujanja, daleko od konjunkturnihvrhunaca pra}enih s grozni~avom pa`njom, ti sasvim elegantno surfuje{ ponjima. Zaista je impresivno kako se iz dana u dan nosi{ sa tom monotonijom.Nepogre{ivo ska~e{ od jednog do drugog skoka berze dok se dole, u doliniberzanske depresije koprcaju diletanti.

Ka`i, da li zaista unapred naslu}uje{ razvoj doga|aja? Tvoji skokovi delujutako luda~ki hrabro i ujedno tako odlu~no da se mo`e ste}i utisak da si oduvekznao {ta }e se slede}e dogoditi. Kao da tvoje dana{nje vesti sadr`e i sutra{nje iprekosutra{nje.

Da li zato tako rado i ~esto pri~a{ o budu}nosti? I o tome kako je dr`i{ ~vrsto u{aci? Budu}nost kao izazov, kao zadatak, sa pogledom usmerenim kabudu}nosti, poduhvat budu}nost i tako dalje i tako dalje, {ta sve to u stvaritreba da zna~i? Za{to neprestano o sada{njosti govori{ kao da je posmatra{ uretrovizoru? Kao da samo na brzinu dole}e{ nazad vremenskom ma{inom kakobi na pravi na~in utro puteve, da bi nas usmerio u ovom ili onom pravcu iodmah zatim ponovo nestao u sutra{njici?

Istina, priznajem, ja, kada je re~ o takozvanoj sada{njosti, uspevam daiznedrim samo spekulacije. Ho}u da ka`em da ja kao nastavnik i {kolovanis

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

74

istori~ar, naposletku, znam o ~emu govorim. Odnosno, ta~nije, trebalo bi daznam. Pro{lost kao konstrukcija, naravno. Ono {to je bilo kao poluproizvoljna,poluparanoidno sklepana platforma na kojoj po~iva doti~na sada{njost, nemasumnje. Sve je bajka koju neprestano prekrajaju. I njene verzije su istorija.Svako novo tuma~enje ispravka je svih prethodnih. I tako dalje i tako dalje.

Ali, upravo to, naime taj, dozvoli mi da ga nazovem upad misle}eg ~oveka ustvarnost, u poslednje vreme ne polazi mi za rukom ~ak ni u nagove{tajima.[ta da ka`em. Ne{to nedostaje.

U pravu si. Izra`avam se suvi{e komplikovano. Pusti da poku{am da tiobjasnim na primeru nastave istorije u Nadjinom razredu. Nastavni program’Unutarnema~ki odnosi od osnivanja dr`ave do ponovnog ujedinjenja’, ’Novijepoliti~ke konstelacije u svetu nakon raspada Sovjetskog Saveza i u okviruEvropskog sporazuma’. [ta uop{te mogu da ispri~am o tome svojimu~enicima? Da li to uop{te zanima i mene samog? Sve ~e{}e zapo~injem svoje~asove time {to im ~itam neka od tih suvoparnih ’pitanja i podsticaja’ izud`benika. U su{tini, iznosim ih isklju~ivo sebi samom.

„Procenite politi~ke zahteve demonstranata u NDR-u:1 ’Mi smo narod’ i ’Mismo jedan narod’.“

Kao da tako mogu da proniknem u neku povezanost koja se krije iza istorijskihpodataka.

„Neka vam za to kao izvor poslu`i govor koji je [tefan Hajm odr`ao 4.novembra 1989. na Aleksandrovom trgu u Isto~nom Berlinu, na najve}immasovnim demonstracijama za vi{e demokratije u NDR-u.“

Upotrebljavam svu raspolo`ivu koncentraciju kako bih razumeo takvere~enice. Prelaze mi tako tanu{no preko glasnih `ica da ne proizvode ni{taosim promuklog grebanja. Ali, u mojoj glavi odzvanjaju poput naredbi nekogvojnog stare{ine.

„Uporedite sliku vojne parade 7. oktobra 1989. povodom ~etrdesetogro|endana NDR-a sa fotografijom demonstracija u Lajpcigu 9. oktobra 1989.koje su se odigravale svakog ponedeljka.“

Sve to propra}eno {aputanjem u u~ionici, vi{e ili manje tajnim kikotanjem. Zamene zaglu{uju}om bukom. Ona guta svaku re~.

Dakle, di`em pogled sa knjige.

„[ta“, izleteo mi je {apat „{ta je u stvari demokratija? [ta u stvari zna~i vi{edemokratije?“

Ah, na to su ve} navikli sa mnom, moji u~enici, na to vi{eminutnopromi{ljanje. To ponovno izranjanje iz utonulosti izgovaranjem jedne jedinere~i ili dela re~enice, kao ulovljeni plen. Upecan u mo~vari apstraktnihpojmova nekog stranog jezika koji im predstavljam kao neki klju~ za koji nikone zna koja vrata otklju~ava.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i75

1 Nema~ka Demokratska Republika

Me|utim, ono {to je ~udno i u {ta verujem, jeste da me upravo zbog toga vole.Di`em pogled sa ud`benika i svaki put gledam u gomilu dobronamernihparova o~iju. Naravno, sada odmahuje{ rukom, jer kre}e upoznavanje sa~uvenim ozlogla{enim II-b, mojim omiljenim razredom. Majk i DJ Marlon,Osmehiva~, Amelija i Karin i, naravno, ne smemo da zaboravimo na{u dragumalu Nadju. Jezgro te pozori{ne klike i vla`ni san svakog vi{e-manjepristojnog nastavnika nema~kog. Ali, ovde uop{te nije re~ o tome. Kada ka`emdobronamerno, onda zaista mislim na sve, na ceo razred.

I na Ivon Blumbeker, ~ak i kad joj je pukao balon od `vake, usred uobi~ajenekratke ti{ine nakon mog pitanja. Ba{ kao i na ostatak takozvanih Spajsica,Babsi Bauer i Koni Jon, koje sede naravno skroz pozadi, do prozora, u redu sklupama koje su zauzele devojke. I na odmah potom zalepljene deli}e balonana Ivoninom mesnatom nosu i ogromnim ru`i~astocrveno nakarminisanimusnama, kao da je u pitanju neki pihtijasti puding, dok je naslanjala glavu naruke pune te{kog prstenja. I na ona tri bogato natapirana {lema kose devoja~kedru`ine, koja su po~ela da se nji{u zato {to su na{e kul-curice sada o~iglednopo~ele me|usobno da se {tipkaju i boksuju. Ili ve} ne{to poput toga.

A onda, dodu{e uvek srame`ljivo, gledaju ka meni, i tako ti ta igra funkcioni{e.Me|utim, one mi istovremeno pokazuju svoju neprikrivenu ozarenost. I nanezaobilaznu Masta-ta~ku koju je nakon toga izveo Erkan. To bi trebalo davidi{. Gospodin Fiskiran, taj sumnjivi nezreli klipan sa svojim gengster-reppozama koje je skinuo iz muzi~kih spotova i svojim ve~no nataknutimnao~arima za sunce koje je prebacio preko kovrd`ave kose ulepljene gelom itako osu|ene na razdeljak, i koje je sada, samo naborav{i ~elo, pustio daskliznu ispred o~iju. Kako su zatim njegove de~je glasne `ice izlajale to ljutitonamrgo|eno Yo, yo, fuck you, fuck you. Uz to su i{li i ~udno nabijaju}i pokretikoje je izvodio desnom rukom, polukru`no, ispred stomaka, kao da neprestanozabija ka`iprst u grlo fla{e koka-kole, ovako, vidi{, zaista veselo.

^isto da se ne razumemo pogre{no. Ne postoji nikakav sporazum izme|u nas.Ne{to kao u~iteljsko-u~eni~ka zavera, prema geslu da se svi mi borimo u istimredovima protiv zajedni~kog neprijatelja ili ne{to sli~no. Ono {to nas povezujepre je ~injenica da oni u takvim situacijama, dakle kada im postavim neko odtih neosnovanih pitanja, odmah prime}uju da ni ja poput njih ne znamodgovor.

Pogotovo ponovno ujedinjavanje, da nastavim sa svojim primerom, razume seda je ta tema za sve u najve}oj meri dosadna, i tu se pored sve dobre voljeni{ta ne mo`e uraditi. Naposletku, bila su to mala deca tada kada je pao zid.Hladni rat, NDR i tako dalje, za njih je sve to sumorna praistorija bez ikakveprepoznatljive veze sa njihovim potpuno neokrnjenim zapadnja~kim `ivotom. I{ta bih ja tome mogao da dodam?

Ti naravno to uspeva{ s lako}om, ti si, kada je re~ o svedo~enju o jednoj epohii suo~avanju s njom ~ist profesionalac, i moja posmatranja se u takvimslu~ajevima u me|uvremenu gotovo potpuno oslanjaju na posmatranje tvojihposmatranja. To je jo{ onomad zapo~elo. Ponovno ujedinjavanje, a ja sams

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

76

samo sedeo u porodi~noj dnevnoj sobi koja je tih dana jo{ postojala, s nogamaispru`enim preko Lucijinih kolica za lutke. I ti si tada sasvim druga~ijeizgledao, seda kosa, ve{ta~ki zubi po`uteli od silnog duvana, obele`en `ivotomkoji se, to se nekako moglo jasno videti na tvom licu, sada definitivno nalazioiza tebe.

Vesti o celom tom postupku nazvanom ’miroljubiva revolucija’ pratio sam,dodu{e, prinudno ali uzbu|eno, a opet bez pravog u~e{}a, ba{ kao da je re~o nekom, priznajem, sasvim dobro napravljenom trileru. Neka vrsta prete~ekrimi}a u nastavcima s dokumentarnim kadrovima kao u [indlerovoj listi,Zavi~aju ili Smrtonosnoj igri. Upravo tako, samo {to je film sniman u istomtrenutku dok sam sedeo pred televizorom. S jedne strane su ljudi poput nassvuda bili prisutni, u`ivo, a s druge strane nas se to uop{te nije ticalo. Se}amse kako sam se ~ak pomalo stideo zato {to mi je bilo svejedno.

Ulo`io si sve zamislive napore da epohalan doga|aj srazmerno epohalnoproslavi{ u na{im domovima, ali na`alost ni{ta nije pomagalo. Koliko god`arko poku{avao da ubedim samog sebe, koliko god samom sebi govorio da jeovo ovde istinito, da se to zaista, stvarno, u tom trenutku odigrava, ipak je bilote{ko iskreno poverovati u to. Zid je pao ali je, da tako ka`em, ostao u vidufilma zalepljen za ekran.

A budu}i da sam od tada ravnodu{an prema celokupnoj istoriji, sada stalnozapadam u nepriliku da moram da se pravdam. Sve {to se de{ava tamo napolju,smatram, ~as tamo u u~ionici, ~as ovde u mojoj radnoj stolici, u me|uvremenuuveliko je svareno, kao da je odavno pro{lo. Doga|ajima jednostavnonedostaje, nakon {to su prethodno pro{li kroz tvoje ruke, odre|ena porcijauverljivosti. ^ak bih mogao da tvrdim da {to ih sna`nije zgrabi{, to ti vi{eizmi~u. A to mi ne poma`e. Doga|aji mi ne izmi~u ni{ta vi{e nego nekome kojo{ uvek veruje u svaku tvoju ponu|enu sliku.

Kako je mogu}e u takvom slu~aju jo{ se suo~iti s njima? S ~im uop{te? Mo`dasa impresivnom snagom s kojom se sukobljava{? Izvini ako ti se ovo ~inipomalo `ustro, ali opet postajem stra{no nervozan, nervozan zbog na{egsastanka. Jer, {ta tek sve to zna~i ljudima koji nisu napunili ni dvadesetu? Ukakvom stanju se oni nalaze? Posle toliko godina s tobom kao spoljnimsvetom, godina tokom kojih su odrastali, u kojima su stasavali, koje su ihvaspitale, u kojima si ih ti vaspitao, ~emu? Ta to su sve nekako tvoja deca, `aomi je ako to sada ne mogu da ka`em druga~ije sem ovako ki~asto. S kim touop{te imam posla, {ta si od njega napravio, od svog legla, to bih zaista voleoda saznam. Kada sam ve} ja, koji tobo`e samo ~u~i u istom gnezdu, postaoovakav gubitnik i glupan.

Naravno da se niko `ivi nije javio. Posle takvog pitanja. Naravno da ovdejavljanje ili ~ak neki odgovor uop{te nije predvi|en. ^ak je i Nadja }utala, apro{le nedelje se ionako dr`ala upadljivo u pozadini. Sve do tog prepodneva.Ne, u~enici nisu glupi, u to mo`emo zajedno stoprocentno jednom zasvagda dabudemo sigurni. Oni su me u svakom slu~aju odavno prozreli, mada ne bih s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

77

mogao da tvrdim da je i obrnuto tako. Oni ta~no znaju {ta od mene mogu dao~ekuju.

Dakle, gledao sam kroz prozor, kao {to obi~no ~inim nakon takvog pitanja, naizlaz na autoput kojim tutnje kamioni, slu`beni automobili i linijski autobusi,ne dugo, ali ipak dva-tri do vrhunca rastegnuta minuta. O ~emu tadarazmi{ljam? Mozgam o ovome i onome. Na poslednjem ~asu u sredu o komeovde govorim, razmi{ljao sam o njihovoj neobi~noj simpatiji prema mojojdidakti~koj praksi, o na{em savezu nezainteresovanosti. Pecam re~i izud`benika istorije i pu{tam ih da se iznedrene koprcaju na smrtonosnomvazduhu u~ionice. Oni u`ivaju da posmatraju to koprcanje. Takav je dogovor.

Dogovor od koga ponekad skoro ludim. U poslednje vreme sve ~e{}e. Pu{tamnjih da se koprcaju umesto re~i. Zapiljiti se u njih, probrati nekoliko primerakaiz njihovog, za mene ni{ta manje apstraktnog mladala~kog ~orbuljka i temeljnoosmotriti pod lupom. Toliko uveli~ati dok ne preostane ni{ta sem hororajednog zabuljenog u~iteljskog oka. Da ih kaznim, ukorim, to je zaista mojanaj`arkija `elja, nemam pojma zbog ~ega, to je stra{no.

Naravno, samo je sme{no. Ipak, kod nekih ~ak uspeva, barem malo,iznerviranost na sekund pre nego {to sve ponovo utone u ugodnost.

Na primer, Mihela Miler, sedi sasvim blizu mene, puna~ka mala {treberka.Kako je odmah po~ela svojim debelim, golim, u ru`ne sandale sme{tenimnogama, da stru`e o pod ~im sam je prekju~e o{trije pogledao. Njene petepocrvenele su od nesigurnosti. Molim lepo, eto vidi{. Prepla{ena, potpunosputana, ionako gotovo sasvim izop{tena od ostalih u~enika, ve} sama~injenica da moje o~i, takore}i instinktivno, prvo gledaju u nju, dokazujekakva sam kukavica. Normalno, potpuno normalno, zar ne misli{ da smo svimi svinje, da ne mo`emo da uradimo ni{ta protiv nagona za poni`avanjem tihispo~etka za `ivot izgubljenih ljudi?

Milerova je odrasla na jednom od onih imanja na obodu grada na istoku, tamogde su sada velike poslovne ~etvrti. Prava seljan~ica, ne bih pomislio da takone{to jo{ uvek postoji. Suknja, bluza, kosa. Kao da dolazi pravo iz {tale i da seposle {kole odmah tamo i vra}a. Ona sama je jedna krava, rugaju se likovipoput Sofi Lange ili [olcova. Opona{aju je, razroga~uju o~i, bulje `va}u}idonjom vilicom. Izgledaju zaista bolesno, Miheline raskola~ene o~ne jabu~ice.A uz to jo{ i njeni tromi pokreti, njena snu`dena, }utljiva narav. Me|utim, zbogtoga ipak ni u kom slu~aju nije toliko tupava kao ta Sofija kojoj kao da jekratkotalasnost utisnuta na ~elu.

Glupost je najgora, neizle~iva bolest, ponovo sam pomislio, okrenuo se kaLangeovoj koja se kikotala i zagledao se sa mnogo vi{e zadovoljstva u njenorumeno li{ce s pr}astim nosom. Langeova, ta {lajmara. Uglavnom se jo{ uvekbori s pravopisom i pravilima vezanim za postavljanje zareza. Ipak, sa[olcovom neprestano sanjari o zajedni~kom studiranju ekonomije. A ponajvi{eo ogromnom novcu koji }e zaraditi. Da, [ana [olc, ona }e u tome mo`da iuspeti. Jedna sasvim lepa polu-Turkinja, poput vrhunskih modela, sigurno bi tise svidela. Ima deset godina starijeg sako-i-odelo-ljubavnika koji nju i njenus

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

78

najbolju prijateljicu skoro svakodnevno kupi posle {kole svojim feraricrvenim“golfom kabriom”.

U svakom slu~aju iritacija koju izazivam samim piljenjem veoma je razli~itoizra`ena. Ta debilna igra mimike, fascinantno. Kod Sofije se usta, ta ionako dopucanja zategnuta ko`a, odmah pretvaraju u {irok kez. I odmah potom ponovose vra}aju u prvobitno stanje. Zatim se to ponavlja kao neki gr~, cela zategnutai ujedno energi~no ka prosve}enosti i ljupkosti ustremljena maska, izgleda kaoda }e se svakog trenutka rasprsnuti na lobanji. Uz to ~upka svoj dosadni bro{,neku minijaturnu violinu na kragni svog mornarskoplavog prslu~i}a. ^as ma{esvojim velikom crnom somotnom ma{nom kojom je uvezan plavi konjski rep,~as gricka ve} izgri`ene nokte.

Upornost koju na ~asu poslednje srede ispoljavam u gledanju iznenadila je imene samog. Naprosto me upla{ila. Skoro da vi{e nisu mogle da izdr`e nasvojim stolicama, te dve dame u preskupim, suvi{e mondenskim kostimima.

Tako sam kona~no nastavio da klizim pogledom, preko levog reda stolovanazad do poslednjeg mesta gde se zaustavio na duga~koj sme|eri|oj liniji na}elavoj glavi Kevina Majera. Rana se protezala od korena nosa, poput srpa, svedo desnog uha, a Kevin je kao i obi~no zurio u linoleum ispred klupe. ^udanmomak. U stvari izrazito lep, jo{ prili~no detinjastog izgleda u pore|enju saostalim de~acima, sa licem mu{kobanjaste devojke. A iza njega, kao i obi~no,bio je prislonjen na zid skejt-bord.

Majer nije nikakav skinhed ili neki neonacista kao {to mo`da pretpostavlja{.Jednom sam zatra`io od Nadje da mi to objasni, ali zapamtio sam samo ugrubim crtama. O~igledno je ovde re~ o zanemarljivo maloj podgrupi unutarionako ve} minijaturnog, sasvim specijalnog izdanka omladinske kulture. Onasebe do`ivljava pre kao levi~arsku nego kao desni~arsku, nekako se solidari{es radnicima, ali je ujedno i ponosna na to {to je bela i mu{ka, iako navodnonema rasisti~ka stremljenja. Slu{a se muzika koja se zove ska, o~igledno nekavrsta me{avine hilbili i panka, nose se takozvane vre}aste pantalone, razonodise prete`no vo`njom skejta i stri`e se kosa superkratko ili do glave. Moramiskreno da priznam da ni sam nisam ba{ najbolje razumeo.

Kako god, de~ak jedva uspeva da otvori usta. Njegov glas, kada za vremenastave vi{e ne mo`e da zaobi|e odgovaranje na neko pitanje, neobi~no jevisok, skoro pi{tav. Uglavnom ne razumem skoro ni{ta {to govori. [to je,naravno, tako i zato mu o~igledno oblikovanje zaokru`enih re~enica stvarapozama{ne probleme. Umesto toga tu su par~i}i koje izgovara tako tiho zasebe, da se podrazumeva da moram jo{ jednom da pitam. Posle toga sledipauza, ~ini se da mora da uhvati zalet, da usredsredi svoju snagu na jednuta~ku, da naulji grkljan da bi izmamio za nijansu glasniji ton. Naka{ljava se.Zatim ponavlja svoju polure~enicu. Sada razumem re~i. I pametan sam istokoliko i pre toga.

Ne}e{ poverovati, ali prirastao mi je za srce, taj Majer. Na neki na~in ose}amse sli~no kao on, samo obrnuto. Jer, dok Kevinu kao da je ponestalo re~i, ja senaprosto gu{im u njima. Efekat je isti. Dvojica zanemelih koji nekako moraju s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

79

da se sporazumevaju. Kao da gledam u ogledalo o~ekuju}i da }e moj odrazsvakog trenutka zapo~eti razgovor sa mnom.

„Demokratija. Dakle, Kevine, {ta ti na tu temu pada na pamet?“

Zna~i, obratio sam mu se. Zamisao da }u jednog dana uspeti da formuli{emneku re~enicu kojom }u prodreti do njega, iza te ~udnovate, neme maske.Zamisao da }u tako dopreti do njega, da }u na taj na~in iznuditi odgovor.Dakle, ideja o istinskom govoru. Da budem u stanju da sklapam re~enice kojese sastoje od re~i kakve postoje u Kevinovom svetu, u svetu te omladine. Nadada }e tada ne{to poput brane biti sru{eno, da }e mo`da do}i do neke razmene.Od svega toga sam se, naravno, odavno oprostio, {ta misli{, jednom zauveksam se pomirio s tim, potpuno je beznade`no.

Ponovno ujedinjavanje, to sam hteo da ka`em, dok posmatram tu ogrubelupovredu na Majerovoj }elavoj glavi koja je ve} zapo~ela s uobi~ajenim, prvoslabim, a zatim sve `ustrijim klimanjem. Odmah sam znao da danas ne}eizustiti ni jedan jedini zvuk, da ne}e mo}i da ga izusti. U razredu je ume|uvremeno zapo~elo uobi~ajeno zlurado kikotanje. Ovaj momak uistinujeste jedan od onih osobenja~kih autsajdera kojima su se u svim {kolama svetaoduvek podsmevali, koje su kinjili i zaista dovodili do ivice o~aja. Devojkepoput, na primer, Mihele Miler, bivaju oku`ene do`ivotnim, poput bezdanadubokim ga|enjem prema vlastitom telu. Kod de~aka sredi{te onoga {to morada bude lomljeno, zauvek slomljeno, o~igledno se nalazi negde drugde. Onimoraju da budu primorani ne da mrze svoje telo, ve} svoje postojanje kaotakvo u najsu{tinskijem smislu. Takvi momci bivaju goli vezani za drve}e azatim ostavljeni, nabija im se glava u vc-{olju, pi{a se po njima i pu{ta voda,ma`e im se pse}e govno pod {kolsku klupu. Bivaju doslovce tako dugognjurani u govna dok i sami ne po`ele da ostanu u njima. Dok devojke poputMihele, naprotiv, moraju da nau~e da do`ivljavaju sebe kao kora~aju}e ismrdljivo |ubre. Verovatno su obe stvari podjednako u`asne. Kevin Majer bezsumnje zaista bi i bio pogodan kandidat za takve mere socijalnog izop{tavanjakakvo obi~no prati pubertetske izlive izme|u {estog i osmog razreda, da Nadjatokom svih ovih godina nije, takore}i, na njega polo`ila svoju za{titni~ku ruku.Karin, Amelija, Nadja, one su tada za njega predstavljale neku vrstu li~negarde, tako da je Kevin ~ak i razvio ne{to poput samosvesti koja bi tu i tamozaiskrila. Nije bila nesimpati~na ta ~etvorka sa svojim otka~enim petlom ukoko{injcu. Da ta konstelacija dugoro~no nije bila odr`iva i da se Kevinkasnije ose}ao jo{ izop{tenije, to mo`e{ da zamisli{.

I dalje posmatram taj r|avi srp na Majerovoj klimaju}oj }elavoj glavi u kojojse pitanje koje sam mu postavio sada verovatno neprekidno ponavljalopretvaraju}i se sve vi{e u ne{to nalik kineskom. A ja sam iznenada pomislio daje u su{tini uvek upravo obrnuto. Istorija, bolje re~eno sada{njost, odnosnostvarnost, ona nam upravo ne izmi~e. Tokom proteklih decenija postajala je ustvari sve preglednija. Svi kontinenti informaciono-tehni~ki rasprostrti su prednama. Na nekoj vrsti mape koja se, neprekidno aktuelizovana, uvek iznovaurezuje u pam}enje. Sve, pomislio sam, sve neprekidno kri~u}i poziva da budes

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

80

opa`eno, shva}eno, bez obzira na to koliko neznatno, ~udnovato ili pometenobilo. Uvek ceo svet u glavi, sav `ivot, gotovo neobazrivo blizu i previ{e jasnihkontura, tako ga je mogu}e ispravno pojmiti. Ali, ne umeti da se bilo {tazapo~ne s tim, to je naravno druga strana medalje. U istoj meri biti nesposobanda se zapo~ne ne{to sa svetom, kao i obrnuto, svetu s nama.

Balon se nadima ispod temena lobanje, nazivamo ga Zemlja. Dok samposmatrao ranu na Kevinovoj }eli, gnojno zadebljanje, procep ina~e takobesprekorne krastave linije, tamo gde se lobanja naglo zaobljuje ka uhu, tamisao se najednom na{la u mojoj glavi. Video sam ga pred sobom, ogromanglobus ispunjen gasom, uzdu` i popreko prekriven puze}im insektima koji upani~noj pometnji tra`e izlaz, u bekstvu, mile jedan preko drugog okru`uju}iuvek iznova kuglu dok se ona postepeno uzdi`e sve vi{e uvis. Prese~enikonopci, izgovaram tiho ali ~ujno za sebe, tako je. Zbrka. Izmi~e nam podnogama tlo stare planete, pole}emo, dr`i nas jo{ jedna, poslednja, jedva osetnasila privla~enja. Jo{ kru`imo kao sateliti, dovoljno smo blizu da umi{ljamo dasmo deo sveta, i dovoljno smo udaljeni da ne ometamo svet dok obavlja svoje,u neku ruku, unutra{nje poslove. I dok kru`imo oko Zemlje na umerenomrastojanju, a svrab postaje sve ja~i i ko`a na glavi sve vi{e se zate`e, ta potrebapostaje sve sna`nija, da bilo {ta, bilo koga udarim.

Kakve to ima veze s ponovnim ujedinjavanjem, pita{, kakve to ima veze sponovnim ujedinjavanjem, pitao sam i ja samog sebe, ali odmah sam znaopravi odgovor iako ~ak ni u nagove{taju ne bih mogao da ga artikuli{em. Sveje bilo jasno u tom trenutku, nisam morao ni da se osvrnem oko sebe, jer secelokupna slika sklopila sama od sebe. Ta zjape}a }ela pored tihekonomski-faks-fufica, ezoteri~ni Deni pored etno-ma~o-Masta Erkana.Superpametni, superdosadni kompjutera{ki frikovi Simon Pip i Boris Knebelkoji izgledaju kao klonirani, ve} sada stra{no starmali potomci Bila Gejtsali~no, pored ponizne, podbule Nata{e Obermajer s nadimkom Nuti2 koja stalno`eli negde da se pri{ljam~i i to joj svuda na pet minuta i polazi za rukom. Uroku od tri meseca od hipika je postala hip-hoper i na kraju slika i prilikasportistkinje, sa svim posledicama koje to povla~i za sobom. Nata{a, ogromnabeba s histeri~nim napadima, poku{ajima suicida i neurodermatitisom. Snjenom nepouzdano{}u i nabusito{}u i dugovima kod ostalih u~enika i njenomgroznom porodi~nom pri~om, pre samo nekoliko godina, naime, izgubila jeoba roditelja u saobra}ajnoj nesre}i. Kako se sve to glatko zaokru`ilo, tu,izme|u zidova ove bezli~ne u~ionice i kako je jednostavno najednom sve bilorazumljivo. [ta je zna~ilo redovno nestajanje Lole Ranft, basistkinje {kolskoggrand`-benda, potpuno neuspele imitacije Kortni Lav, zajedno sarasta-Majkom duva~em u did`erido,3 i tehno-Koni sa DJ Marlonom, za vremeodmora na petnaest minuta u `bunju izme|u sportskog terena i ulice. Idemo nakres, hvalisali su se njih ~etvoro {to glasnije kako bi zaista svi, pre svegade`urni nastavnici, mogli da ~uju i pre~uju, a ina~e su sanjarili o muzi~koj

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i81

2 Kurvica3 Did`erido – aborid`inski duva~ki instrument od drveta eukaliptusa.

karijeri poput njihovih uzora Hole ili Tokotronika, Vestbama ili LintonaKvezija D`onsona ili koga god. I sve to, naposletku, pred pozadinom ve}godinama nepromenjenog ugla sa posterima na zadnjem zidu u~ionice, togtakozvanog kreativnog prostora za izno{enje identiteta u razrednom ve}u,dodeljenom iz {kolsko-psiholo{kih razloga, ~iju je savr{enu sredinu i daljeobele`avao nos Leonarda di Kaprija. Sve to bilo je tako kako jeste upravo zato{to je imalo neke veze s tom tako izli{nom istorijom jedne epohe, tim takosporednim ponovnim ujedinjavanjem.

Ne mogu da ti ka`em koliko je u svemu tome proteklo vremena. U svakomslu~aju, istrgnut sam iz svoje utonulosti nalik transu kada je neko, devoja~kiglas, po~eo da ~ita ne{to, o~igledno odlomak iz dodatka sa izvorima izud`benika istorije:

„Ipak, govoriti, slobodno govoriti, hodati, uspravno hodati, nije dovoljno.“

Slika na mojoj mre`nja~i u me|uvremenu je bila sasvim mutna, ali to samprimetio tek u trenutku kada sam je ponovo izo{trio. I dok sam se jo{ pitao dali sam zaista nalo`io nekome da ~ita iz izvora, ja naime nisam mogao da sesetim ne~eg sli~nog, ili kako je ina~e moglo da do|e dotle da se nastavajednostavno nastavi bez mog u~e{}a, postepeno sam poimao stanje u kome senalazio razred. Prvo sam, naravno, video sirotog Kevina, za koga je mojpogled jo{ uvek bio prilepljen. Njemu svojstveno klimanje glavom koje se, kao{to sam rekao samom sebi, ve} malopre ispoljavalo neobi~nom, iako jo{ uvekne i zabrinjavaju}om `ustrinom, preraslo je u naprasit pokret kla}enja celoggornjeg dela tela. Pri tome je, kao {to sam sada bio u prilici da ustanovim,{iroko otvorenim, neobi~no lepim, tamnosme|im o~ima sve vi{e piljio u pod,ba{ kao da je hipnotisan. Znoj se slivao niz njegovo lice, svi ostali u~enici bilisu naslonjeni na klupe, posmatrali su naizmeni~no njega i mene, pribijaliglave, {aputali. Glas je rekao:

„Hajde da nau~imo i da vladamo. Mo} ne bi trebalo da bude mo} pojedinca ilinekolicine ili nekog dr`avnog aparata ili stranke.“

Bio je to jedinstven, ve~no promukao alt Karin Kir{, okrenuo sam se ka njoj,toj {argarepa-narand`astoj kiki nevaljalog devoj~urka, ustima koja su govorila,njenoj alkici probodenoj kroz jednu stranu donje usne koja se stalno klimalatamo-amo. Zatim sam potra`io Nadjin pogled, ali njene o~i bile su zatvorene.

„Svi moraju da sudeluju u toj mo}i“, ~itala je Karin, evo, citiram direktno izknjige. „I ko god i gde god da je vr{i mora da bude podvrgnut kontroligra|ana.“

Na tom mestu je zastala, smeteno je pogledala gore. Amelija pored nje dr`alaje tako pognutu glavu da joj je kosa pokrivala lice, gurnula je laktom. Karin jenaborala ~elo, protrljala nervozno ka`iprstom vrh nosa, nabacila {eretski izrazlica.

„Jer mo} korumpira“, napokon je nastavila i, bez preterivanja, s olak{anjemodahnuli, ponovo se opustili u naslonima, kraji~kom oka uspeo sam daprimetim da su Kevinovi trzaji osetno oslabili, „a apsolutna mo}, to jo{ i danass

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

82

mo`emo da vidimo, korumpira apsolutno. Dok demokratija, to je gr~ka re~,zna~i vladavina naroda. Prijatelji, sugra|ani, hajde da je mi sprovodimo, tuvlast.“

Mora{ da zamisli{ da je Karin taj odlomak, bio je to uostalom zaista govor[tefana Hajma, a bilo bi nemogu}e to opisati druga~ije, izverglala sumorno nasamo njoj svojstven na~in. Bez ikakvog u~e{}a, savladana neizrecivomdosadom. Ili mo`da kao neki Brehtov glumac svoju ulogu. Takore}i sasvimkul. Hajde da je mi sprovodimo, tu vlast, tim tonom, ho}u da ka`em to jezaista zvu~alo sme{no iz njenih usta. A kolektivni napori da u razredu budeopu{tenije i{li su jo{ dalje. ^inilo mi se da su davali sve od sebe kako biponovo uspostavili ne{to o~igledno ugro`eno, hajde da to ne{to nazovem starimir koji je vladao me|u nama.

„A {ta je to korumpirano?“

Htela je sada kao i uvek tromo, s velikim nevinim pogledom, Obermajerova dazna i u istom trenu iz redova klupa za~uo se razono|en uzdah olak{anja.

„Demokratija je kurva. Ona se trpa sa svima“, za~ulo se umorno gun|anje izpop-frakcije, verovatno je to bio Marlon.

Ukratko, poku{avali su da se pona{aju kao da se ba{ ni{ta nije dogodilo, kao dasasvim obi~an ~as proti~e sasvim obi~no. Zaboravi, Bek, smeteni de~a~e,jednostavno zaboravi, izgledalo je da su migom hteli tako ne{to da mi stave doznanja. Me|utim, ne znam za{to, jednostavno nisam mogao da prihvatimnjihovu ponudu, razume{ li, ose}ao sam se potpuno raskrinkan.

U pravu si, bili su u istoj meri pometeni kao i ja. Upla{ili su se, u timokolnostima ose}ali su neodre|enu nelagodu, jednostavno su hteli da jeuklone, na kraju krajeva nije potrebna preterano velika distanca da bi se toshvatilo, i nekoliko ~asova kasnije i meni samom to je postalo savr{eno jasno.Ali u tom trenutku razmi{ljao sam samo o doga|aju u dvori{tu koji se zbionekoliko dana ranije, o krvi, no`u, tom neobi~nom posmatranju-samog-sebe,tom pu{tanju-da-se-dogodi, toj pasivnosti, razmi{ljao sam o Nadji, saskejt-bordom pod mi{kom.

Ustao sam. Da, jednostavno sam ustao, razume{, oti{ao do ormara sanastavnim priborom, ~eprkao me|u kasetama. Rekao sam:

„Molim vas zamra~ite.“

A onda je video krenuo, odeljenje mi je okrenulo le|a, zabuljilo se u dva velikate{ka ekrana koji su montirani u }o{kovima ispod plafona. A ja, ja sam seokrenuo u suprotnom pravcu, ho}u re}i, posmatrao sam te matemati~keformule, po mojoj proceni bile su to diferencijalne jedna~ine koje su jo{ ostalena tabli. Ja sam u tim minutima ve} odustao od borbe, zar to ne mo`e{ darazume{. Samo sam hteo da se izgubim s bojnog polja, pomislio sam izvoli,sada je prepu{tena tebi, ta bina. Upravo tako. Tebi, dragi moj. Pomislio sam dabi ba{ ti trebalo da vodi{ nastavu, kada ve} tako dobro vlada{ materijom.Hajde, daj im svoju istoriju, insceniranu onako kako su oni navikli i kako jeo~igledno odmah i razumeju. I napokon pusti sve na pozornicu, celu pozori{nu s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

83

trupu, Honekera i Gorba~ova i Kola i Bu{a, Egona Krenca, Gintera [abovskog,Hansa Modrova, Markusa Volfa, Eriha Milkea i kako se ve} svi zovu. Ja tajkomad vi{e ne moram da gledam, ja sasvim sigurno ne. Svaka scena odavnoje, do poslednjeg detalja, u mojoj glavi, svaki pokret lica, svaki gest, svescenografije. Ionako pred o~ima vi{e nemam ni{ta drugo sem tvog Okruglogstola i demonstracija ponedeljcima, tvog Vilija Branta i Valtera Mompera iHansa-Ditriha Gen{era, tvoju Brandenbur{ku kapiju, tvoju terasu Pra{keambasade no}u, ^ekpoint-^arlija, zida ovde i zida onde i tvojih zidnih detli}a,4

`rtava zida, slika zida, ru{evina zida, trabanata, narodne policije, retrospekcija ipredvi|anja, Volfa Birmana, Sa{e ^marine,5 Crvene armije, mina sautomatskim okida~em i bagera za ru{enje, naravno Lotara de Mezijera inaravno opet Helmuta Kola, no}, zastave, vatromet i ta tela, tela i opet tela.

A onda, usred filma, odnosno posle mo`da pet minuta, iza{ao sam napolje,mnogo pre nego {to se zavr{io ~as, a da to niko nije primetio.

Izvornik: Norbert Niemann, Schule der Gewalt. Roman. © Carl HanserVerlag, München 2001.

Norbert Niman (Norbert Niemann, 1961, Landau na reci Izar, DonjaBavarska) studirao je knji`evnost, muzi~ke nauke i novu savremenuistoriju u Regensburgu i Minhenu. Bio je d`ez i rok muzi~ar i radio je kaou~itelj gitare. Njegov prvi roman Kako se uzme (Wie man’s nimmt, 1998)dobio je knji`evne nagrade “Ingeborg Bahman” i “Klemens Brentano”.Njegovi romani [kola nasilja (Schule der Gewalt) i Popis objavljeni su2001; Nema~ka ~itanka 1945–2003 (Inventur. Deutsches Lesebuch1945–2003, priredio zajedno sa Eberhardom Ratgebom) pojavila se 2003,a 2008. objavljen je njegov obimni roman Dobrodo{li, novi snovi(Willkommen neue Träume), delo koje je bilo nominovano za Nema~kuknji`evnu nagradu. Norbert Niman je suizdava~ raznih brojeva ~asopisaAkcenti. @ivi kao slobodan knji`evnik u Kimingu na Kimskom jezeru.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i84

4 Ljudi koji su posle 1989. obra|ivali i usitnjavali Berlinski zid. Lovci na suvenire, profesionalnitrgovci i sl.

5 Sa{a Anderson, nema~ki pisac iz 80-ih, razotkriven kao uhoda [tazija (dr`avne bezbednosti).

Rihard Kemerlings

Svejedno je, ali..

Svaki romanopisac svom junaku u nekom trenutku mora da dâ neko ime, pa makar tobilo i ime nekog anonimusa. Taj trenutak kr{tenja ujedno je i ~as istine. Ni{ta neusmerava ~itao~evu pa`nju tako brzo, nijedna odluka koja daje pravac razvoju radnjene odre|uje autorove mogu}nosti u toj meri kao {to to ~ini ime njegovog glavnog likakoje je, u idealnom slu~aju, najkra}a mogu}a esencija dela. Svetska knji`evnostprepuna je imena koja su postala sudbina njihovih nosilaca; godine u~enja jednogVilhelma Majstera uop{te ne mogu da budu neuspe{ne, jedan Peter Kin mora svojimludilom na kraju da zapali svoju biblioteku, a in`enjer Valter Faber ne}e prona}inijedno mesto na celom svetu na kome bi mogao da iza|e iz svoje ko`e.

U drugom romanu Norberta Nimana pripoveda~ se zove Frank Bek. Nadomak~etrdesetih je, razveden, svoju k}er Lusi koja `ivi sa majkom vi|a tek na svakihnekoliko dana. Bek je nastavnik, i to nastavnik koji je prema sopstvenom mi{ljenjujedan od onih ’najbezna~ajnijih’, odnosno ni vi{e ni manje nego istorije i nema~kogjezika. Kada bi tokom nekog kursa za napredne u~enike morao da protuma~i svojevlastito ime, pao bi mu na pamet jedino engleski na~in ~itanja imena: onome ko sezove Bek, osvrt unazad je sve. Mogao bi se izvesti zaklju~ak da pripovedni tok romanaodgovara nastavnom programu predavanja na temu savremene knji`evnosti, dok glavnijunak uspeva da se sna|e u sada{njosti samo u obliku istorijskog prezenta. Ujutru, predrazredom, tokom smetenih promi{ljanja o biti demokratije, on redovno gubi nit iliposmatra kroz prozor iznenadne izlive nasilja u dvori{tu. Tek nakon {to no}u svojasamomu~eni~ka posmatranja ubaci u kompjuter, njegovi pedago{ki refleksi ponovopo~inju da rade.

Da li bi se taj nastavnik, tolerantan do nehajnosti, slo`io sa tuma~enjem nekog drskogu~enika kome bi pri pomenu imena Bek prvo pala na pamet – ili mo`da pre pevuckalau u{ima – istoimena kalifornijska rok-zvezda? Refren njegove najpoznatije pesmesadr`i stih ’I’m a loser, baby, so why don’t you kill me?’, a to je ne{to {to se mo`eprimeniti na na{eg Beka koji se nakon razvoda nalazi u dubokoj `ivotnoj krizi.D`ogingom do iznemoglosti bori se protiv ’vre}astog trupa’, dok istovremeno gotovoprisilno, ~ak mani~no radi na jednom ogromnom i, uz to, prili~no zamr{enom projektukoji je vezan za decu vojnike, seksualnu zloupotrebu i masovne medije i koji zahtevaekscesivno gledanje televizije.

Gubitnik Bek uvek iznova se bori u jednoj unapred izgubljenoj bici. Njegov protivnikje bezimen: Bek ulazi u ring sa hidrom medija koju pojedinac ne mo`e da porazi i kojaje upravo zbog svoje sveprisutnosti nedodirljiva. Njegovi zapisi su poput optu`niceupu}ene nekom neodre|enom ti ~iji lik oscilira izme|u Sabine Kristijansen, UlrihaVikerta i Johanesa B. Kernera, kako bi gnevnim udarcima koje seje naokolo pridodaokonkretan cilj: „Svaki poku{aj obja{njenja, svako prou~avanje tvog karaktera bilo jeneuspe{no. U trenutku kada bi se dalo pomisliti da te je napokon mogu}e uhvatiti –izvr{enje udarca je spremno, ve} je zamahnut malj, a ti i{~ezava{ u vazduhu ipojavljuje{ se na nekom sasvim drugom mestu... Zavo|enje, izrabljivanje,manipulacija, zaglupljivanje, omamljivanje, zajebavanje, odvra}anje pa`nje,zaslepljivanje – sve je sasvim ispravno, mogli bismo da zaklju~imo, a onda, tek deli} sekunde pomereno u vremenu, sve to izgleda potpuno pogre{no, sve potpunosme{no.“ s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

85

Ovom beskrajnom ume}u baratanja re~ima kumovali su i Hajdegerovo ’Man-selbst’ iAdornove teze o industriji kulture. Ve} je i u Nimanovom zapa`enom debitantskomromanu Kako se uzme, ma{ineriji medijskih simulacija pripisana krivica za krizuuspe{nog restauratora Petera [enlajna ~ija se zasi}ena egzistencija raspada nakomadi}e dok u potrazi za autenti~nom su{tinom svoje li~nosti, kao da je glavica luka,na kraju u ruci ne dr`i ni{ta doli ljuske: svaki `ivotni stav kopija je jeftinih {ablona,svaki gest obele`je nekog milionostruko rasprostranjenog formata.

To {to pomama kojom se Bek koprca u mre`ama totalnih povezanosti, koje izazivajuzaslepljenost, ima iste korene kao i mr`nja njegovih u~enika koja se munjevito prazniu vidu terora koji sprovodi odre|ena klika, presudni je greben te opsesivne refleksivnema{ine. Njegova prili~na omiljenost me|u u~enicima njegovog najdra`eg razreda i~injenica da ~lanovi vode}e klike ve} godinama ubijaju svoje slobodno vreme unjegovoj sasvim neproduktivnoj pozori{noj radnoj grupi, ne donosi nikakvo olak{anje.Jer, Bek pati zbog svoje uloge pukog posmatra~a omladine ~iji mu svet, uprkossvakodnevne bliskosti, ostaje potpuno stran. Bek `eli da bude deo omladinskogpokreta, me|utim u svim poku{ajima na svim frontovima do`ivljava neuspeh. Pomo}uVedekindove drame Bu|enje prole}a nemogu}e je premostiti jaz. Za vreme ritualnogpu{enja cigareta nakon probe umesto o tome, raspravlja se o naslovu nove plo~eTokotronika: „Svejedno je, ali. Svejedno. Ali. Ali, da li razumete, ali.“

To ali za Beka je Nadja. Sve ve}a zaljubljenost u u~enicu i nada da }e ta ljubav bitiuzvra}ena, u {ta bi isuvi{e `arko voleo da veruje, pokazatelj je stepena regresije nanivo nezrelog mladi}a koji se bori za priznanje. Nimanova varijacija motiva Lolitetrebalo bi da bude upozorenje da se pripoveda~u, uprkos njegovoj neverovatnojelokvenciji, ne poveruje svaka re~, pogotovo zato {to njegovo samoopravdavanje uvekdolazi u vidu podrugljivog optu`ivanja druge osobe. S obzirom da se njih dvoje nakraju nalaze ~ak i u hotelu, razumljivo je {to ljubomorni {kolski drugovi i {kolskauprava uzbunjena anonimnim ukazima vrlo te{ko mogu da poveruju u bezazlenost togodnosa.

Bek vidi sebe – {to je jo{ sna`nije potvr|eno u njegovoj konstruktivisti~koj slici sveta– kao `rtvu kampanje koja jo{ jednom ponavlja prebacivanja njegove razvedene `ene.Ne sme vi{e da vi|a ni svoju k}er zato {to se zbog njegove opsednutosti seksualno{}u inasiljem, proizi{le iz medijumskih predstava, mo`e izvesti zaklju~ak da postojesumnjive namere. Bekova etnografska prou~avanja `ivog objekta, njegovo sudeluju}eopa`anje agresivne grupne dinamike, sve ga vi{e tera u ulogu `rtvenog jarca za kogasvaki primljeni udarac postaje mazohisti~ka potvrda njegove pripadnosti. Ve} vrlo ranoBek je verovao da ~ak i u odbijaju}em }utanju mo`e da ~uje poruke upu}ene samonjemu. Me|utim, sveprisutna ’nepismenost `ivota’ spre~ava i njega da protuma~iznakove. „Pusti to. Na{ `ivot nikada ne}e{ razumeti“ – upravo je Nadja ona kojaupotpunjuje razotkrivanje iluzije. Svejedno mu je, ali.

Poslednje poglavlje opisuje putovanje sa razredom u Lajpcig koje Bek, opkoljenvlastitim obmanjuju}im predstavama, do`ivljava kao put kroz pakao. Dok u~enicimarljivo u~e tekst za planirano izvo|enje komada San letnje no}i, Bek igra svojusopstvenu tragikomediju bitisanja i obmane. Nabavio je no` i `udi za nekim kona~nim suo~avanjem ~ija eskalacija bi mu omogu}ila da prese~e Gordijev ~vor.Stvarnost se naposletku pretvara u lavirint i pozornicu podmuklog gerilskog rata ukome Bek, koga u me|uvremenu na svakom koraku {ikaniraju i terori{u vlastitiu~enici, kao da ~eka na kona~an odgovor razreda na veliko ispitno pitanje: „Za{to mene ubijete?“s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

86

Nimanova knjiga poseduje sasvim aktuelnu su{tinu potkrepljenu istra`ivanjima,njegovi opisi {kolske svakodnevnice rezultat su veoma preciznog posmatranja ipoentirani su, jedino je mo`da, kada je re~ o dragim kolegama nastavnicima, Nimanovsatiri~ni temperament malo preteran – na primer, kada najednom stari {ezdesetosma{pod okriljem nove uprave koja zahteva red i disciplinu, iznenada po~inje da se pona{akao stare{ina bloka poku{avaju}i batinanjem drvenim ~eki}em da utuvi razumevanjedemokratije. Me|utim, Niman, uprkos svemu, ne propoveda nikakav novi realizamkoji, ve} samo na osnovu izbora teme i odli~no prou~ene materije, pretenduje da budena visini vremena. Citirane su u~estale debate vezane za nasilje me|u omladinom kojesu postojale u periodu nastajanja romana kako bi se izmicanje stvarnosti pokazalo naprimeru poku{aja da se ona verodostojno prika`e.

[kola nasilja je roman projekcija i kao takav je parabola o upletenosti svakog navodnonesudeluju}eg posmatra~a. Kriti~aru medija, Beku, jasno je da su njegove predstave omla|im generacijama utemeljene na odavno ustanovljenim obrascima. Njegova patnjaproisti~e iz nepremostivog jaza izme|u generacija koji ~ak i odnos sa Nadjom uspevada poni{ti tek na momente. Me|utim, tako se Niman nalazi na istoj izgubljenoj pozicijikao i njegov junak koji do`ivljava neuspeh: veo la`ne svesti ne ostavlja nedodirnutu niradnju romana.

Kada Niman na kraju pu{ta Beka, ~iji su postupci ionako pre{li prag koji vodi kaludilu, da doslovce naleti na o{tricu no`a, a pri tome prekida u ta~ki kada bi napokontrebalo da iza|e na videlo istina koja se skrivala iza svih slika, on do kraja ostavlja~itaoca bez odgovora. To je nezadovoljavaju}e, kao i uvek kada je kraj otvoren. Ipak,to nas {titi od iluzije da smo pametniji od Franka Beka.

Frankfurter Allgemeine Zeitung, 18. 08. 2001.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i87

56

@u`a Bank © Renate fon Mangold

— @u`a Bank

— Ledeno doba

S nema~kog preveo Jan Krasni

Javili su da }e biti snega. Trebalo bi da padne danas u podne, temperatura jeoko nule. Za ovo godi{nje doba je suvi{e toplo, rekla je Beki preko telefona.Karola je iznajmila kola kako Beki ne bi morala da je vozi. Jo{ uvek mo`e dase seti kako je izgledao Bekin dan pre nekoliko godina kada ju je Karola prviput videla sa mu`em i ku}om i troje dece, i kada joj je ostajalo tako malovremena da ni na telefon nije mogla da se javi kada bi zazvonio. Beki jeinsistirala da se doveze do aerodroma strahuju}i da bi Karola kolima koja jeiznajmila mogla da se zaglavi u najavljenom snegu, na ulici, u nekom jarku.Karola joj je rekla pogre{no vreme dolaska, a kasnije, kada je pozvala Beki izagencije za iznajmljivanje automobila kako bi joj rekla da je ve} tu i da }eodmah krenuti, ova se samo smejala, onim Bekinim smehom {to dugo traje inastavlja se ~ak i kada ostali odavno za}ute.

Slu`benik agencije za iznajmljivanje automobila napisao je Karoli imena ulicai mesta kako ne bi pogre{ila raskrsnice i izlaze sa puta, zatim dva telefonskabroja, polo`io ih na sto, zaokru`io `utom olovkom i tiho rekao in case you getlost. Automobili ne~ujno klize {irokim ulicama, pod velikim zelenim znacimasa belim natpisima. Karola uklju~uje migavac ~e{}e nego {to mora samo da bimogla da ~uje taj zvuk, ovo prigu{eno lagano tik-tak, samo da bi nakomandnoj tabli videla malu strelicu koja se u taktu pojavljuje i nestaje. Ovdeje zemlja ravna. ^a|avosme|i zimski dan lepi se po oranicama. Nebo jetamnosivo. Od snega nigde ni traga.

^im skrene u Bekinu ulicu, koja se pru`a {iroka i ravna kao i sve ostale ulice uovim mestima, sa malo ku}a, velikim ba{tama bez ograda, ve} mo`e da vididecu u {arenim odelcima za sneg, iz kojih landaraju rukavice, u visokimsinteti~kim ~izmama, privezanim oko kolena, sa kapama dugih }ubastih vrhovakoje navla~e preko glave tako da im samo o~i ostanu slobodne i zbog kojihizgledaju kao patuljci. ^ekali su ispred ku}e, na Karolu, na to da njenaiznajmljena kola zaviju iza ugla, kako bi joj potr~ali u susret, zakucali navetrobran, {irom otvorili vrata, i povikali Kerol!, i Welcome!, kao {to ih jeBeki ranije nau~ila. Izvla~e Karolu iz kola, ni jaknu ne mo`e da obu~e, de~akje uzima za desnu ruku, manja devoj~ica joj se priljubljuje uz levu nogu, ve}aide ispred kao da mora Karoli da poka`e put, ovde, na poslednjim metrima koji s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

57

vode izme|u suve trave do stepenica, na kojima stoji Beki u mu{koj jakni saupletenim {arama, debelim papu~ama, {iroko ra{irenih ruku.

Karola samoj sebi deluje glupo, istog trenutka deluje sebi u`asno glupo, sasvojim cipelama na {tikle, svetlim ~arapama i nakarminisanim usnama, sa{alom koji uop{te nije namenjen tome da utopljava, ovde, usred ni~ega, kakoto Beki naziva, gde nikom ne bi palo na pamet da izme|u oktobra i aprilaobu~e bilo {ta osim ode}e za sneg i ~izama na {niranje. Dugo se grle, gledajuse, dr`e se za ruke, ruka u ruci, smeju se, vrte glavama, ponovo se grle. Decaih vuku kao da im se `uri, kao da ne smeju da izgube nimalo vremena. Zidku}e iscrtan je {arenim kredama, ku}a, sunce, sne{ko, ptice, `ena sa troje dece,svi se dr`e za ruke. Karola upire prstom na to, Beki se smeje, sle`e ramenima ika`e da }e slede}i sneg, slede}a ki{a to sve sprati.

Beki miri{e na bademe, na cimet, miri{e njena kosa, vrat. Pekla je kola~e, izelektri~nog tostera za pala~inke u kuhinji kipi testo, crvena lampica se pali igasi, i dok deca svla~e ode}u za sneg i ~izme, sedaju za sto i lupaju priboromza jelo o svoje tanjire, vi~u Kerol!, Kerol! i sva|aju se oko toga ko sme da sedipored nje, Karola se osvr}e, samo nakratko, samo da bi se uverila da je upravotamo gde je `elela da bude, ve} nedeljama, tamo gde `udi da do|e svakegodine kad dani postanu kra}i, kra}i i tamniji, ~im jeseni do|e kraj, ~im drve}eostane bez li{}a a nebo vi{e ne izgleda kao nebo ve} samo jo{ kao prljava,debela krpa koja ga pokriva.

Deca sede ispred tri velika prozora koji vode na terasu, ma~ke le`e ispred njihu korpi na izatkanom }ebetu punom ma~jih dlaka, {to ovde nikome ne smeta.One podi`u glave, ali se, uz onaj nezainteresovani ma~ji pogled, odmah okre}uda bi nastavile da spavaju. Stepeni{te od terase do ba{te jo{ nije zavr{eno.Godinama stoji nezavr{eno, i Karola veruje da je u me|uvremenu Beki sigurnopostalo svejedno da li se uop{te gradi, to stepeni{te za koje dve vre}e cementa ime{alica ve} godinama stoje u gara`i. Iza ba{te po~inju polja, livade. Ostacisnega le`e po obodima, kao mala nenaseljena ostrva u nekom zelenomrkommoru. Kada Karola do|e leti, deca ska~u u bazen na naduvavanje, a Beki i onasede na terasi bez stepeni{ta, piju ru`i~astu limunadu iz fri`idera, a bosastopala spu{taju na stolicu na rasklapanje, koju Beki sa prvim zracima suncaiznosi iz podruma.

Po fri`ideru su zalepljene fotografije i cedulje sa imenima i brojevima telefonaza hitne slu~ajeve, otkad su deca tu, i razglednice koje je Karola slala saputovanja na koja Beki nikada nije i{la, niti }e ikada i}i. Ona putuje jednomgodi{nje, leti, na dve nedelje, kad deca ne idu u {kolu, na kampovanje, u nekinacionalni park gore na severu, i tamo postavlja svoju kamp-opremu podborovima na obali jezera, gde ina~e nema nikoga, gde deca u kratkimpantalonicama skitaju po {umi, izgrebu noge, gde sa jednog drvenog mola, zakoji su privezali kanu, ska~u u vodu, uvek iznova, uve~e peku mar{melou nadugim granama u vatri, posmatraju komarce dok ule}u u plamen, a onda, no}u,na svojim uzanim le`aljkama pod mre`ama ~ekaju medvede koji po sme}u tra`eotpatke.s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

58

Karola je jednom tako provela leto sa njima, ona i Beki su ostavile kola, i{le supe{ice satima, svaki dan, gledale ptice kako lete iznad vode, a svaki put kada biim na suncu postalo prevru}e, sko~ile bi u jedno od mnogih jezera. Ranoizjutra, dok su ostali jo{ spavali, podizale bi kanu na ramena, kretale, sa svojimmalim rancima, da bi ga negde, dovoljno daleko od de~jih glasova, spustile uvodu i veslale bez re~i dok ih neko deblo koje je palo u pli}ak ne bi spre~ilo danastave, ili kamenje na nekom brzaku, pa bi podizale kanu, izvukle ga i nekovreme hodale du` obale.

Kola nisu htele da koriste ni radi kupovine, mada im je pe{ice bilo potrebnodva sata do radnje u brvnari, a kupljene stvari su u povratku morale ~itavimputem da nose u rancima. Karoli je prijalo da bude u patikama i kratkimpantalonama, bez nakita, bez {minke, da nosi crveni ka~ket, na kojem je biloime nacionalnog parka i koji joj je {titio lice od sunca koje je samo retkopostajalo prejako, i da pored Beki }ute}i hoda stazama i putevimaujedna~enom brzinom preko borovih iglica, koje su meko le`ale pod njihovimkoracima, uvaljane u {umsku smolu.

Svaki put bi se odmarale pred radnjom, tek tu bi po~ele da pri~aju, samo malo,ali bi se mnogo smejale, onako kao {to se ~ovek smeje kad se ni~ega ne pla{i,kad ni{ta ne skriva. Beki bi donela ~aj u ~a{ama i mafine na malomposlu`avniku, a onda su dugo sedele pod znakom za sladoled na drvenojklupici, ~e{ale se gde god su ih komarci izujedali, pu{tale da ih oslovi svako kobi sa sme|om papirnom kesom dolazio iz radnje i tra`io u ti{ini nekoga s kimbi razmenio tri-~etiri re~enice o suncu, jezerima i medvedima koji su dolazilino}u da prevr}u sme}e.

Sve je kao poslednji put, kao svakog od poslednjih puta. Samo su se decaizmenila. Ve}a su, pametnija, jo{ vi{e divlja. Name{taj je i dalje na istommestu, slike su iste, male reprodukcije impresionisti~kih slika iz robne ku}e, ucrvenim i plavim ramovima. ^ak je i na policama sve ostalo isto, malo knjiga,video-kasete, staklene figurice koje je Beki skupljala izvesno vreme. I Bekinafrizura je ista, njena tamna kosa koja stepenasto pada na ramena, i ode}a joj jeista, ~ak i min|u{e koje je nosila jo{ na svadbi, dva kristala u zlatnom obru~ukoje uve~e skida i ostavlja u ~a{ici u kupatilu, {to je ve} godinama ostalo `uteboje, iako je Beki nakon useljavanja rekla da ne `eli `uto kupatilo, da je toprvo {to moraju da promene.

Beki se vi{e ne brine o ovim stvarima, a njen mu` jo{ manje. Deca smeju dacrtaju po tapetama i da ih cepaju, a Beki se tome smeje. Ona ~ak smeju da grdesvoju majku, a ona se tome smeje. Smeju da ostave pred ulaznim vratimamrtve ptice koje su na{la na livadama i poljima u blizini, a Beki se i tomesmeje. Uve~e ne moraju u krevet, jednostavno zaspu tokom igre, nastepenicama, na velikom tepihu pred televizorom, pored ma~aka, kod prozorana terasi, a Beki ih kasnije sakupi, kao ne{to {to je zaboravila, ne{to {to joj jo{le`i okolo. Ona ih podi`e, nosi u njihove sobe, rasporedi po krevetima, svu~eih, pomazi po kosi, pokrije i ugasi svetlo. Sve to je Karolu zaogrtalobezbri`no{}u koja joj je ina~e strana, svaki put ~im bi stupila u ovu ku}u, akada je odlazila, nakon nekoliko nedelja, uspevalo joj je da ovaj ose}aj ne s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

59

izgubi odmah, ve} da ga zadr`i ~itav jedan produ`eni trenutak, kao preplanuluboju od sunca, koju je nakon onog jednog leta nosila na svojoj ko`i i koja setek nakon vi{e nedelja potpuno izgubila.

Karola seda izme|u devoj~ica koje joj na tanjir stavljaju ~itavo brdo pala~inki iprelivaju ih javorovim sirupom, sve dok Karola ne ka`e glasno Stop! Beki seoslanja na fri`ider, u ruci joj je ka{ika za sipanje. Ka`e, mora da si umorna,ako ho}e{ da prilegne{, tvoja soba te ve} ~eka, a deca sna`no odmahujuglavama, kao da je to ne{to {to su majci zabranili: da Karoli dozvoli da spava.

Kristofer dolazi uve~e, kola ostavlja pred gara`om, pu{ta da se vrata glasnozalupe i zove Kerol!, pa jo{ jednom Kerol!, po hodniku. On nosi perjanujaknu, d`ins, debele ~izme na {niranje, koje ostavljaju vla`an trag poplo~icama, i pre no {to zagrli Karolu skida kapu sa glave i prolazi rukom krozkosu, kroz tu plavu kosu toliko kratku kao da ju je {i{ao neki vojni frizer.Pogleda u kuhinju, baca se na kau~, uklju~uje televizor, a Beki sle`e ramenimakao da bi htela da ka`e, zna{ ti njega.

Karola se budi tokom no}i. Pada sneg. U krupnim, te{kim pahuljama kakvihsamo ovde ima. Ona otura pokriva~, ogr}e se preko ramena Bekinimbademantilom, sapli}e preko automobil~i}a i vozi}a, pomera zavesu na stranu istaje ispred prozora koji je na uglovima zamagljen prvim {arama leda. Ku}ale`i u ti{ini. Deca, ma~ke spavaju. Potraja}e neko vreme, kao i svaki put, dokKarola ne prestane da se budi tako rano i dok uve~e ne bude mogla dugo dasedi sa ostalima.

Pre nekoliko godina su po ovakvom vremenu krenule ka zapadu. Beki jespakovala skije i klizaljke, i posle nekoliko sati vozile su se kroz tihu belu{umu, {irokim asfaltiranim putem na kome im dugo niko nije dolazio u susret.Sneg je bio sve gu{}i. Beki je vozila pa`ljivije, isklju~ila je radio, a kad su jo{samo mogle da ~uju brisa~e i da gledaju kroz malu prugu na prozoru o~i{}enuod snega, pod jelama, blizu puta, stajao je los, mrk u belini {to ga je okru`ivala,bez ijednog pokreta, kao da nije `ivotinja ve} tvorevina od kamena ili gline.^ak mu se o~i nisu kretale. Beki je zaustavila auto, isklju~ila brisa~e i svetla.Spustile su prozore, nisu se pokretale, ~ak je i devoj~ica, koja je tada ve} bilaro|ena i koja je sedela na zadnjem sedi{tu u debelim cipelama i sa {alom,sedela mirno.

No}ile su u motelima. U malim, mra~nim sobama sa tu{evima od plastike igrejanjem koje je brujalo i kloparalo i nije se moglo smanjiti i zbog kojeg seKarola budila s glavoboljom i nate~enim o~ima, dok je Beki ve} sedela na ivicikreveta i pila kafu iz kartonske ~a{e {to ju je nabavila negde na ulici. Beki ni{tanije smetalo, ni vru}ina u sobi, ni studen napolju, u ovim {e}ernim predelima,kako je Beki govorila, nisu joj smetali ni zale|eni trotoari pred vratima, prekokojih je svoju devoj~icu nosila na le|ima u postavljenoj vre}i. Samo su jojsmetali rakuni, jer joj nisu dali da spava kada bi tr~ali preko krovova, krozoluke, kroz led, sneg u njima. Karola ju je fotografisala, stalno iznova, a Beki jepravila grimase. Karola je samo oklevaju}i, samo na Bekino insistiranje u{la uauto po{to je otkrila rakune i s kamerom obilazila oko motela da bi ih pratila.Od tada se, kada god je ovde, nada prvom rakunu kao nekom znaku. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

60

Jednom su ostale u nekom ve}em, boljem hotelu sa dugim hodnicima, iz kojihsu se odvajala vrata soba, sa velikom salom za ru~avanje, sa sve}njacima podvisokim plafonima, tamnocrvenim sofama i zavesama. Iz njihove sobe, hladneuprkos jakom grejanju, videlo se zamrznuto jezero, uokvireno planinama isnegom. Ve} sa prvim sumrakom, poslepodne, jezero bi pripadalo samo njima.Navla~ile bi klizaljke, Beki bi na le|ima pri~vrstila svoju }erku u nosiljci, aonda su se, dr`e}i se za ruke, klizale preko bledoplavog leda, pored kamenja zakarling, s kojim }e se tek slede}eg jutra ponovo igrati, pod gotovo crnimnebom, ispresecanim tek belim vrhovima planina.

Karola ustaje, odlazi u kuhinju, uklju~uje kuvalicu za vodu, za svoj ~aj izkesice, seda na sofu na kojoj je ve~e pre toga le`ao Kristofer, u debelim{trikanim ~arapama koje je posle svukao s nogu i ostavio da le`e na tepihu.Radio jedva ~ujno emituje vesti u pet, Karola poja~ava zvuk. Predvi|ajudove~e sne`nu oluju, temperatura bi trebalo da padne ve} oko podneva. Karolajo{ ja~e zate`e pojas bademantila, podi`e kragnu, gleda kroz kuhinjski prozor itra`i nebo kao da mora na}i dokaz za to, kao da joj nisu dovoljne ledene {arena prozoru i sneg koji i dalje pada u krupnim pahuljama, no{en vetrom prekoterase.

Kada krene oluja, deca ne mogu u {kolu, veli Beki koja se zapravo zoveRebeka, ali otkad `ivi ovde svi je zovu samo Beki, ~ak i Karola, kao da jeRebeka ime koje ne odgovara ovoj zemlji, njenom kratkom `estokom letu ive~itim zimama, sa losovima, ledom, njenim odelima za sneg i ~izmama na{niranje, kao da onaj koji ovde `ivi jedino mo`e da nosi ime koje se zavr{avana i ili y. Tada autobus ne prevozi, ka`e Beki, {kole se zatvaraju, a ni Kristoferne}e raditi, ve} danas ne}e, kamioneti ostaju u gradu, u dvori{tu, u gara`i,nijedno osiguranje ne bi platilo za neku {tetu. Beki ~vrsto, obema rukama, dr`iveliku {olju u koju gleda kao da bi tu mogla ne{to otkriti, i Karolu ne{to sadanavodi, zato {to Beki tako ~vrsto stiska svoju {olju dok pri~a, ne{to je navodida pomisli kako Beki ne voli kada Kristofer ostaje kod ku}e, da ona to nikakone voli.

Deca bez doru~ka tr~e u ba{tu. Beki vi~e, makar navucite kape!, ali de~ja cikaje nadja~ava. Golim rukama skidaju sneg sa prozora, u visokim lukovimabacaju grudve kroz vazduh ka vratima terase, ka kuhinjskom prozoru, gdeostaju otisci. Kristofer naglo otvara vrata, vi~e prema ba{ti. Deca zaneme,zaustave se, usred pokreta, puste da im ruke padnu, ali i dalje gnje~e svojegrudve hladnim, crvenim prstima, prebacuju}i ih iz jedne ruke u drugu. De~akobara pogled. Kristofer sipa sebi kafu, gleda s prozora, i dokle god gleda, decase ne igraju. Ona stoje i gnje~e svoje grudve hladnim, crvenim prstima.Kristofer di`e svoju {olju kao nagradu koja mu sleduje. Pije glasno i brzo.Karola mo`e da ga ~uje kako guta.

Kristofer odlazi pod tu{, baca po podu svoj ve{ koji }e Beki pokupiti kasnije,po{to bude pozvala druge majke, da ih pita, zbog predstoje}e oluje, imaju lideca danas {kolski autobus. Karola stoji neodlu~na, nesigurna, nikada ranijenije u ovoj ku}i, u Bekinoj blizini, stajala tako kao da ne zna kuda bi sasobom, sa svojom praznom {oljom ~aja iz kesice koju jo{ dr`i u rukama. Kao s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

61

da nema mesta u ovoj vrte{ci od grudvi, od upozorenja o oluji, od de~je vikekoja je utihnula, a sada ponovo po~inje, i od Kristofera koji danas ostaje kodku}e jer mu ne dozvoljavaju da po ulicama vozi kamionet.

Kristofer kasnije odlazi bez re~i, kuda, to ne govori, a Beki ni ne pita. Kadaza~uje da se ulazna vrata zalupe, a ubrzo nakon toga i vrata od automobila,katkad se ponada, kako sada priznaje, ovde, na prozoru sa ledenim {arama kojeba{tu uramljuju u srebrnobelo, da se on ne}e vratiti. Da se ne}e vratiti, kao danikada nije ni bio tu, kao da ga nikada nije bilo, a to ka`e tonom kojim bi istotako mogla da ka`e i: pa uzmi jo{ ~aja, ili: jesi li dobro spavala? Ponekad sepredaje toj misli, ka`e Beki, po ~itav dan, i dovoljno joj je da je nosi kroz dan, tajedna misao, da se Kristofer ne}e vratiti, dovoljna joj je da je pronese kroz dan.

Uve~e je sneg napadao do simsa. Deca otvaraju kuhinjski prozor, podi`uma~ke, bacaju ih na sneg, pu{taju ih da tr~e preko njega i vri{te odzadovoljstva. Karola sedi ispred radijatora, sa {arenim }ebetom preko nogu.Napolju je i dalje svetlo. Sneg ne dozvoljava nikakvu tamu. ^uju Kristoferovakola kojima se pre vi{e sati odvezao, a da niko nije ni poku{ao da ga odgovoriod toga, zatim njegovo psovanje, za{to je sneg na ulazu, za{to je sneg predstepeni{tem. One ~uju kako {utira sneg, u sneg, hrupi na vrata koja su Beki iKarola poslednjih sati naizmeni~no lopatama ~istile od snega, kako prolazikroz ku}u sa kapom, debelom jaknom, mokrim cipelama, a da ni{ta ne ka`e,kako iza kuhinje hrupi kroz vrata od gara`e, uzima lopatu za sneg i vra}a se dabi je ponovo zabio u sneg, uz glasno stenjanje koje svaki put zvu~i kao prekor.Seda kod njih u kuhinju, pred fri`iderom izuva vla`ne cipele koje }e uskorobiti u barici, i gleda prema Beki i Karoli kao da ho}e da ka`e: samo vi pri~ajtedalje. Beki ga ne pita gde je bio tog dana kada kamionet uop{te nije mogao davozi po ulicama. Ona ustaje, Karola je prati, kao da moraju da sebi tra`e mestou ovoj velikoj ku}i punoj soba, kao da nema nijednog ugla u kome bi mogle dabudu, kao da }e Kristofer sve ostale istisnuti, kao da }e zauzeti celu ku}u ~imstupi unutra, ~im za sobom zatvori vrata.

No}u Beki sedi na sofi u svom kariranom bademantilu, bosa, sa nao~arima izakojih o~i postaju sitne. Televizor je uklju~en, plavkasto treperi u sobi. Isklju~ilaje ton, ugasila svetla u ku}i. Karola, koja ne mo`e da spava, napipava put krozhodnik, hoda ka treperavoj plavoj svetlosti. Beki ne gleda navi{e. Ona zuri uekran, na sne`nu kartu kanala za vremensku prognozu sa znacima za led i snegi grad i temperaturama koje Karola ne ume da tuma~i, koje ne mo`e daprera~una, jo{ uvek ne. Beki dobuje sa dva prsta po {olji u kojoj pliva ostatak~aja sipanog pre vi{e sati. Godinama mu je kafu izjutra donosila u krevet, ka`eona, a da Karola nije ni pitala. Jednom je nije ni takao, samo da joj poka`e:kafu koju ti skuva{, ja ne pijem. Sada kad u|e u kupatilo deca ga odmahnapu{taju. Ranije su stajala pred kadom dok bi on le`ao u vodi, bacala su fla{eod {ampona u penu tako da je sve prskalo. Ona to ka`e ekranu, prognozeru,meteorolo{koj karti, ne Karoli, kao da bi to rekla i da Karola nije ustala, da nijedo{la kod nje, da nije sela do nje. I da nije nikakva `ena, to joj je rekao, teksada pre par nedelja, ali ona nije shvatila {ta to treba da zna~i, da nije nikakva`ena, {ta je onda ako nije `ena.s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

62

Izjutra, Beki stru`e okna izme|u ramova prozora, one u kuhinji i one ka ba{ti,koji su postavljeni ne{to vi{e. Stru`e drvenom strugalicom kratkim brzimpokretima, kao da mete`u spolja mora ne{to da suprotstavi, makar to bili ovimali pokreti. Kosa joj pada preko lica. Ne gleda na stranu iako je decadozivaju, samo gleda strugalicu i nekoliko centimetara zamagljenog stakla kojeje sada bez leda, a ipak jo{ ne dopu{ta pogled napolje. Prozori u velikoj sobi ikupatilu ostaju zale|eni, prekriveni debelim slojem koji upija svetlost, onomalo {to je u ovo godi{nje doba u ovoj oblasti uop{te ima. Karola i Beki sedeu tvr|avi. Jednoj tihoj tvr|avi od bledih zidova, sa malobrojnim otvorima {togledaju na crne ptice koje sle}u na visoki sneg, a malo posle toga odle}u dalje.Led guta sve {umove koji bi mogli da do|u spolja. Oni u ku}i su, me|utim,postali glasniji, kuvalica za vodu neprestano klju~a jer Beki ispred prozoraneprestano stavlja kofe s vrelom vodom koja se pu{i, aspirator nad {tednjakomkoji je Beki uklju~ila prilikom kuvanja i koji nadja~ava svaku re~,mikrotalasna pe}nica ~ije svetlo bing!, kad vreme istekne, sada zvu~i o{trije.

Kristofer psuje vreme, psuje {to ne pla}aju kada ne vozi. Ne{to u njegovomtonu govori da je Beki kriva {to on ne mo`e da ode sa svojim kamionetom, daje ona kriva {to sneg pada ve} danima, a ovaj vetar duva, zalupi vrata kada~ovek ne stigne da ih na vreme uhvati. Izgleda kao da sa vremenom koje sadaima ni{ta ne mo`e da uradi, kao da ove sate ne mo`e da ispuni, kao da su muteret, kao da mu je svaki minut suvi{an koji mora da provede ovde iza slepihprozora, izme|u Beki i Karole koje ne ispu{taju svoje {olje sa ~ajem iz kesice.Ne pada mu na pamet da ode do dece u sobu, da sedne me|u njih, da radi ono{to ina~e ne mo`e da radi, ne tokom obi~nih dana, tokom nedelje. Tako|e mune pada na pamet da sipa novu vodu u kuvalicu kako bi je kasnije, predostruganim prozorom, sipao u kofu. Pita za{to deca ne spavaju u podne. Pita toiako ona idu u {kolu i odavno vi{e ne spavaju u podne, i pita to onim tonomkoji kod Beki treba da izazove ose}anje da je ona kriva za to {to deca vi{e nespavaju u podne.

Karola ka`e da mora na vazduh, svejedno joj je koliko je napolju hladno, aBeki ne govori ni{ta. Ona zabranjuje sebi da se prema Karoli pona{a kao da jeova dete, kao da je njeno dete. Naslanja se na zid, posmatra Karolu, kakouzima Bekinu perjanu jaknu jer je njen kaput ne greje, ne na ovimtemperaturama, ne po ovom snegu; kako navla~i Bekine ~izme na {niranje,koje su joj ina~e prevelike. Karola kora~a preko zavejanog ulaza, pored gara`e,do ulice koju prepoznaje samo po krovovima automobila jo{ uveknepokrivenih snegom. Beki joj dovikuje: idi tako da uvek ima{ neko svetlo ublizini, ako ne zna{ kako dalje, vrati se do tog svetla!, i dodaje na kraju jo{jedno jedva ~ujno, upitno: va`i?, a Karola klima glavom, velikim jasnimpokretom da bi ga Beki mogla videti sa ulaznih vrata ku}e, u kojima se ocrtavanjen tamni obris.

Ulazi za automobile, trotoari nisu o~i{}eni od snega. Odustalo se u trci sasnegom {to neprestano pada, ljudi su ostali u ku}ama i ~ekaju dok sati, daniprolaze, dok se oluja ne primiri, dok ne proguta sve i ne ode dalje. Karola sepenje preko gomile smetova, propada, ~vrsto se dr`i za lampu, stub, banderu. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

63

Iznenada joj se `uri da ode odatle, sa ove ulice, od ove ku}e prema kojoj sevi{e ne osvr}e, prema njenom zavejanom ulazu za kola, prozorima, malimsvetlima {to prigu{eno `u}kasto {kilje kroz led.

Uprkos studeni ubrzo joj postaje toplo. Otkop~ava kaput, stiska o~i, podi`ejednu ruku {tite}i se od vetra koji joj baca sneg u lice. Pe{a~enje joj jenaporno, klizanje, podizanje i spu{tanje ruku i njeno te{ko disanje, ali ni{ta jojne oduzima ose}anje da u Bekinoj ku}i ne mo`e ostati, da za nju nema mestaizme|u lupanja vratima i pogleda dece, kada me|u prstima trljaju sneg. Probijase i kliza kroz {est, sedam dugih ulica, svaka je ista kao slede}a,. Zatim zastajetamo gde po~inju velike livade, a dalje iza toga {uma koju sada, i pored toga{to pada sneg, mo`e dobro da vidi. Prostire se tu kao neki napu{teni grad.Srebrno bela, sa krovovima i kulama.

Sneg se ne otapa, bar narednih dana ne. Ostaje kao bedem, kao zid {to se visoknekoliko metara podi`e ispred zidova ku}e, na stranama ulice, hladan,apati~an, jo{ uvek tamo gde su ga gurnuli svi oni, susedi, Kristofer, sacigaretom u uglu usta, deca u svojim {arenim odelcima sa rukavicama {tolandaraju na vezicama iz rukava i Beki, na vratima, pod ledenicama koje visesa svetiljke, prozirne poput stakla, pomalo kao kristali koje ona uve~e stavlja uposudicu u kupatilu.

Beki je odustala od toga da stavlja vrelu vodu ispred prozora i da ih stru`esamo da bi ponovo videla sneg. A Karola je prestala da se raduje {to sneg pada.Jedne od tih no}i, dok je sedela u Bekinom bademantilu na krevetu bezmogu}nosti da gleda kroz prozor, jer se od snega nije videlo vi{e od dve {ake{irine, prestala je da mu se raduje kao ranije, tokom drugih zima, kada biprekrivao planine oko bledoplavog jezera ili kada bi padao na oluke po kojimasu hodali rakuni, dok bi Beki pri~ala o {e}ernim predelima. Sada on samo le`itu, poput ne~ega {to se lagano boji u sivo, ~ega ~ovek ne mo`e da se otarasi.

Svakog jutra Karola je glasno ra~unala koliko jo{ ima. Brojala je dane, tajno,do svog odlaska. Prvi put je uradila tako ne{to i to joj je delovalo kao prevaraprema Beki, da uzme svoju kartu iz ladice, da pogleda datum koji tamo stoji umalim crnim ciframa, vreme pored njega, zatim zidni kalendar, tu poredkomode, kako bi ih uporedila, kako ne bi propustila svoj let. Odustala je odideje o iznajmljenim kolima kojima bi mogla da se vozi do aerodroma, ve}ve~e pre toga iako su velike ulice o~i{}ene, velike ulice po kojima Kristofer odpre nekoliko dana ponovo vozi svoj kamionet, po kojima vozi i {kolski autobus{to skuplja decu izjutra na raskrsnici, a u podne ih osloba|a, dok Beki ostajekod ku}e i ponovo po~inje da sa svojom drvenom strugalicom osloba|a prozorod leda i snega.

Kristofer se oprostio rano ujutru dok je obla~io cipele, jaknu, kapu, s jednimodande doba~enim take care, za koje Karola nikad ne zna zvu~i li bezbri`no ilinemarno. Gledala je za njim, sa ulaznih vrata koja vetar danas nije zalupio,gledala je za njim dok je odlazio niz ulicu, ne po trotoaru ve} po sredini, ta~nopo sredini, izme|u automobila {to su prethodnih dana velikim metlamao~i{}eni od snega, i uhvatila je sebe kako zami{lja da Kristofera slede}i puts

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

64

ovde vi{e ne}e videti, ve} na leto ne}e, kada sa Beki bude sedela na terasi bezstepenica i kada deca budu skakala u svoj bazen na naduvavanje.

Deca ve} sede u kolima, na zadnjem sedi{tu, vezala su pojaseve, gledaju krozprozor, kucaju po staklu, brzo, nestrpljivo, kao da ho}e da ka`u, hajde vi{e, nevucite se toliko. Beki nosi Karolin kofer. Pre nego {to si|u niz stepenice onastavlja svoju ruku na Karolinu ruku, pita tiho: ho}e{ li do}i opet?, kao da jo{ tomora da razjasni, kao da to jo{ mora da zna pre nego {to u|u u kola, krenu,preseku sne`na polja u pravcu grada, u pravcu aerodroma, a Karola isto takotiho odgovara: da, naravno.

Dok hoda pored Beki i dece do gejta ne ~uje vi{e {ta govore, ne ~uje tako|e nikako deca dlanovima udaraju po sjajnim kantama za otpatke kako bi ostavilaotiske, i kako Beki glasno poku{ava da ih od toga odvrati. Prolazi joj samojedna misao kroz glavu. Jedna mala misao koja joj ne smeta nego je umiruje ikoju misli uvek iznova, pri svakom koraku, kao da je ova mo`e poneti, umotatiu ne{to, dok hoda ka izlazu, misao da nije videla nijednog rakuna, da ihnijednom nije ni potra`ila, prvi put ih nije potra`ila.

Beki poru~uje koka-kolu u kafeteriji, ostalo im je jo{ malo vremena. Na radijukoji se ovde ~uje preko zvu~nika ka`u da }e se sneg otopiti, narednih dana, prineobi~no visokim temperaturama, i Karola prosto mora da razmi{lja o tomekako }e ledenice na lampama, ledene {are po prozorima nestati, i kako }e sesneg na ulici pretvoriti u vodu. Zami{lja koliko }e glasni biti zvuci kadapopusti, padne s krovova, sa svih krovova ove ulice, u velikim ~vrstimkomadima, i kako }e oni preme{tati svoja kola i pri hodu gledati u vis, izstraha da bi komadi leda mogli da padnu na njih. I razmi{lja o tome da }e snegkoji se topi troje dece i jednu `enu, koji su {arenim kredama naslikani na ziduku}e, sprati i odneti sa sobom.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i65

— Najvrelije leto

Liza i ja i ostali napustili smo autoput, odavno ve}, vozili smo se podrumovima negde iza Udina, nedaleko od dve dr`avne granice istovremeno,uvek bismo pitali za put sa ono malo re~i italijanskog {to znamo, i svi suodmahivali glavama, slegali ramenima, okretali se, dozivali nekoga, a onda bizastalo njih dvoje-troje, po~eli bi da se sva|aju i na kraju bi nam obja{njavalikako treba da vozimo. Sada kona~no verujemo da smo na pravom putu. Maliputokaz na raskrsnici nosi ime koje smo tra`ili od danas prepodne, mo`da i odju~e, Liza je sigurno ve} nedeljama tragala za njim, makar u mislima, aposlednjih dana uvek iznova prou~avala je svoju cedulju, koja mora da jeistrgnuta iz jednog tabaka, cedulju sa adresom ispisanom obi~nom olovkom,slovima nalik onima kad se neko dete oku{ava u svojim prvim re~enicama.

Vozimo se makadamskim drumom, jednim uzanim putem. Moja majka kuka,{ta ako nam neko do|e u susret. Ali nema nikoga, ni u automobilu, ni namopedu, pa ~ak ni pe{aka. Vozimo se visoko i sve vi{e, pored drvenih krstova,pored divokoza, pored drve}a koje je sada manje gusto, ni`e i ne vi{e zagasitozeleno, pod nebom koje iznenada prelazi u belo. Ve} odavno nema ravnice pokojoj bi mogao da se pru`i pogled.

Li{}arska {uma ju je progutala ubrzo nakon {to smo skrenuli, tu ravnicu sanjenim ku}ama i zidovima, njenim `utim i crvenim. Moj brat bri{e znoj sa~ela, ko~i i trubi pred svaku manju, strmu krivinu, to~kovi popu{taju, kola seklizaju, di`e se pra{ina, mi podi`emo prozore, uprkos vru}ini, a Liza i ja, nazadnjem sedi{tu, okre}emo se, nakon svake krivine koja nas vodi navi{e,gledamo kroz prozor na kome le`i fina svetlo`uta pra{ina, i ja gledam premaLizi, `elim jedan njen pogled, ali ona mene vi{e ne gleda. Od kada smoskrenuli, dole u dolini, nije me vi{e pogledala. Dr`i cedulju sa adresom urukama kao da ne sme da je ispusti, kao da bismo jo{ uvek mogli da pogre{imoput, kao da bi put jo{ jednom mogao da se podeli i odvede nas u drugi,pogre{an pravac.

Cesta se zavr{ava izme|u dve male ku}e na imanju {to le`i tiho i bez senke napodnevnom suncu. Pili}i, ze~evi, dve koze, pseto koje ska~e i tr~i ka autu, aline laje. Neko izlazi iz ku}e u plavim pantalonama, kariranoj ko{ulji, sa kapomkoju ve} pri prvom koraku skida i ste`e je pod mi{kom, prilazi nam, svakomod nas pru`a ruku i sme{i se osmehom koji te{ko da se od detinjstva imalos

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

66

promenio, nakrivljenih usta iz kojih proviruju sitni zubi. Luka nije morao da sepredstavlja jer znamo da je on jedini koji na ovom imanju jo{ `ivi, Lizin ro|akili stric, mi to ne znamo, ali ni ne pitamo, to je neva`no sada, u ovom trenutku.Kasnije }emo to saznati, kasnije kada se budemo vratili u na{a mesta, mesta ukojima `ivimo, bez makadama, bez kamene ku}e, bez koza. Poku{avamo sanekoliko re~i, nekoliko re~enica; polazi nam za rukom. Pseto se priljubljuje uzLizine bose noge koje su od letnjeg sunca postale tamnosme|e. Li`e joj stopalauvu~ena u svetloplave sandale.

Luka nas uvodi u ku}u, onu manju od dve, ~iji je krov naheren, mo`da zato {toje previ{e zima i previ{e leta morao da izdr`i ovde u brdima. Uzima nao~are sajednog pladnja, stavlja ih na drveni sto koji tako izgleda da bi ga kod nas, una{im mestima, mogao odmah prodati po ceni kojoj bi se Luka sigurno morao~uditi i smejati, sipa crno vino i vodu. Liza gleda oko sebe kao neko ko imapravo da tako gleda oko sebe, ko ~ak ima prava da otvara ladice, ormane,kutije sa ceduljama, pismima. Sve posmatra prili~no dugo, te{ka vrata {to vodeod kuhinje ka sobi, tamne ormane sa malo posu|a, sa gomilicom belog ve{a,korpu pored pe}i sa cepanicama, starim papirom i grede iznad nas, iznad kojihje mali {iljati krov {to brani od sunca i samo kroz dva-tri otvora propu{tataman toliko svetlosti da mo`emo da naslutimo s kojom snagom sunce `e`estvari koje ostaju napolju.

Izgleda kao da drvo oko nas govori. [u{kanje, {kripanje dolazi iz poda i sagreda. Stojimo dr`e}i se ~vrsto za na{e ~a{e, za malo vina u njima. Nepoznajemo Luku, nikada ga nismo videli, on nikada nije za nas, na{e `ivoteigrao neku posebnu ulogu, nije se pojavljivao ni u pri~ama {to ih je Lizinamajka mogla da pri~a, daleko od ovog sela koje nije ni selo, samo jedno mestou brdima sa imanjem, na kome su dve male ku}e koje je Lizina majkanapustila pre toliko godina da ni sama ne zna pre koliko.

Smemo da gledamo okolo. Luka nam dozvoljava time {to podi`e ruke,pokazuje dlanove i stupa korak unazad, kao da ho}e da napravi mesta. Ovde je`ivela Lizina baka, koju Liza nikada nije videla, koju jedva zna sa slika, jerjedva da ima i slika iz onog vremena dok je Lizina majka ovde odrastala, dokje lutala po obli`njim {umama, tr~ala sa pili}ima preko imanja, oplakivalaze~eve kojima su odrali krzno i ponekad bacala kamenje u kro{nje drve}a jer jevolela {um koji je pri tom dolazio sa listova, ovo brzo, kratko {u{tanje. Do prenekoliko nedelja Lizina baka je `ivela ovde, sada le`i na seoskom groblju, dvedoline dalje, ispod drvenog krsta i malo cve}a koje je Luka doneo, Luka kojise svaka dva-tri dana odveze dole crvenim kamionetom, pri tom pre svakekrivine zatrubi, podigne pra{inu na ulici, i koji nam ka`e, slede}e godine tamo}e stajati kamen, a na njemu njena fotografija, crno-bela fotografija.

Liza uzima gutljaj vode. Njen pogled se promenio, ne{to se uvuklo ispredplavetnila njenih o~iju kao plo~a mle~nog stakla. Ona se okre}e, stavlja rukuna kredenac kao da mora da se osloni, makar na trenutak, kao da ne}e da jojvidimo takvo lice i taj filter koji se smestio pred nju. Luka otvara vrata od sobea da mu ona to nije zatra`ila, zapahnjuje nas miris, me{avina pra{ine iz starih s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

67

tkanina, a izme|u je ne{to o{tro, skoro da ujeda. Liza rastvara zavese kao nekoko to sme, kao neko ko se u sve to razume jer je ovde svako jutro razvla~iozavese na stranu kako bi video gde je sunce, kako nebo svetluca. Malo imatoga na ~emu bi njen pogled mogao da se zadr`i, krevet s belim heklanimprekriva~em koji je na dva-tri mesta ve} popravljan, a sa strane izme|u krevetai du{eka pri~vr{}en, odozgo su dva ukrasna jastuka, tamnocrvena, orman zaode}u koji Liza sada otvara. Prelazi prstima preko rublja, opipava tkanine,zatim podi`e jednu ruku. Izgleda kao da ho}e da nam da znak, kao da ho}e daka`e: pustite me, idite. Povija se kako bi zavukla lice me|u kapute. Vidimo jojjo{ samo kosu, njenu dugu, svetlosme|u kosu koja sa obe strane, izma|u vrataormana, le`i na tamnim tkaninama.

Moj brat poku{ava da govori uz pomo} ono malo italijanskog {to zna, {to jeu~io uve~e u nekoj {koli ili iz sveske na kojoj je napisano: italijanski zapo~etnike. On poku{ava da govori sa Lukom, mo`da da bi Lizi dao potrebnovreme da utone u tkaninu, u miris, da bi razbio ti{inu, onu ~udnu ti{inu kojanas je pritisla, gutaju}i i same re~i koje jo{ nisu izgovorene, u ti{ini koja jenastala jer smo svi posmatrali Lizinu kosu, i ni{ta vi{e osim njene kose.

Liza je napravila nekoliko koraka do komode, pomalo kao da }e se zateturati,dr`i fotografiju u rukama, crno-belu sliku u drvenom ramu koja je ura|ena kodfotografa i prikazuje njenu baku mo`da ba{ onakvom kakva je bila pre deset,dvadeset godina, sa kratkom crnom kosom koja je sa strane podeljena narazdeljak i name{tena valovito, sa malim min|u{ama koje iste`u resice,ukusnom ogrlicom i kragnom na bluzi sa {arom od listi}a i grana, bluzi kojavisi u ormanu i koju je Liza opipala pre nego {to je, pomalo teturaju}i se, oti{lado komode.

Ona stoji tu i ne{to na njoj izgleda u ovom trenutku manje, mla|e. Siguran samda i drugi to vide. Moj brat, moja majka, prestali su da govore, Liza ~vrsto dr`isliku, s obe ruke, pita da li sme da fotografiju ponese sa sobom, ne moramo toda prevodimo. Luka klima glavom i ka`e, naravno, na svom jeziku, a zatimLiza po~inje da pla~e, Liza koju niko nije video da pla~e, bez glasa, trzaju}iramenima, onako kao da bi mogla da sakrije pred nama da mora da pla~e zbogjedne babe koju je uvek samo sastavljala, u mislima, u svojim predstavama, izmalo re~i koje je Lizina majka na nju utro{ila, koju Liza nikada nije videla jerje `ivela na nekom drugom mestu, na nekom drugom kontinentu, ovde, sakozama i pili}ima i ze~evima, sa krevetom koji ni sa kim nije delila i jednompe}i u koju su se morala stavljati drva kako bi grejala, sa jezikom na komeLiza nije mogla da ka`e vi{e od dobar dan i hvala, ali samo zato {to smo joj mirekli kako se to ka`e.

Lizina majka je napustila ovo mesto kada je bila dovoljno stara, i napustila gaje brzo, bez oklevanja, bez osvrtanja, toliko brzo da se drugima ~inilo kao da jesamo ~ekala taj dan, da je uvek zami{ljala kako }e tog dana usred najvrelijegleta uzeti svoj kofer, vezati maramu, obuti cipele, a zatim, nakon poslednjegpogleda u ogledalo, {ta }e re}i majci, i drugima, i Luki tako|e, koji je tada biomla|i nego {to smo Liza i ja sada, da je jo{ samo on morao da do|e, taj dan,s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

68

kako bi kona~no mogla da uradi i ka`e sve ono {to je `elela jo{ na svojim{umskim stazama, dok je poku{avala da se udalji od ovog okru`enja. Otr~ala jetada, u dolinu, uprkos pra{ini koja joj je prekrivala cipele, do velikog puta gdeje uzela autobus do grada, da bi odatle nastavila da se vozi, popreko krozzemlju, na drugu stranu, tamo gde su pristajali veliki brodovi, na modroplavomore koje nikada nije videla, ali znala je koji je brod i kuda }e je povesti, i sveje to vrlo detaljno zamislila.

Lizina majka nam nikada nije o tome pri~ala, ali je Liza rekla da je uzela prvogdobrog mu{karca koji ju je na brodu oslovio, s pogledom na zagasito zelenuvodu, na belu penu talasa i nebo koje je za Lizinu majku prvi put moralo biti{iroko i beskrajno, a ne vi{e onako iseckano i prikriveno {umama. Ovajmu{karac je postao Lizin otac, a Liza je uvek tako prepri~avala kao da je njenamajka morala biti sre}na {to ju je iko uop{te primetio, {to ju je uop{te neko ioslovio, Lizina majka koja je tokom leta koja smo provodili zajedno, usladoled`inicama poru~ivala na italijanskom tihim, jedva ~ujnim glasom, jer sepla{ila da bi neko mogao da ~uje da ona ne govori zaista italijanski ve} ne{todrugo, ne{to {to se ovde gore, samo ovde gore, na ovim planinama govori, {tobi je odmah odalo. Lizina majka, koja je kasnije ofarbala kosu u plavo, koja jefarbala i trepavice, i samo kupovala ode}u {to bi se mogla oka~iti vla`na, bezpeglanja, koja je `ivela u ku}i sa velikim prozorima, bez stepenica, u kojoj jejedina `ivotinja bila jedna sne`no bela ma~ka, koju nije pu{tala da iza|enapolje. Lizina majka, koja je vozila prevelika, jako zelena kola koja nijemogla ni da parkira, i koja se samo jo{ dva puta, na nekoliko dana, vratila usvoje selo, na svoje imanje, gde su se ostali ~udili njenoj kosi i njenimtrepavicama, a mo`da i tome {to je zaista oti{la, a onda spavala na svomstarom krevetu kao kakav stranac.

Liza gleda sa prozora, sitnog okna s ramom od tamnog drveta. Ona gledanapolje prema zemlji, po kojoj su pili}i i koze ostavili svoje tragove, gledakaveze sa ze~evima, dr`i fotografiju u rukama kao ne{to {to je dugo tra`ila ikona~no na{la, okre}e se ka nama i gleda mene, kao da ho}e da ka`e, dobro,gotova sam, mo`emo da idemo. Luka uzima iz ormana belu maramu u kojuLiza uvija fotografiju kao poklon s kojim `eli da postupa pa`ljivo. On ostajepored otvorenih vrata, kao da se nada da }e Liza po`eleti jo{ ne{to od ovogrublja, od ove ode}e. Liza ostaje u dovratku, u ovom malom okviru vrata kojije gotovo ispunila. Stavlja ruke desno i levo na taj ram, kao da bi tako moglada ponese jo{ ne{to. Opra{tamo se oklevaju}i i nespretno. Jednako nespretnokao {to smo gledali oko sebe u ku}i i u dvori{tu, iako nam je Luka sve todozvolio u ovo malo sati tokom kojih smo pili njegovo vino i poku{avali daprogovorimo, da utvrdimo da nas povezuje vi{e, mnogo vi{e od jednogposlepodneva. Mi znamo da Luku vi{e ne}emo videti i verujemo da on totako|e zna, on isto misli, sada, dok stojimo kod kola, Liza jo{ nije spremna dau|e, gleda svoje svetloplave sandale, vu~e desnu nogu napred i nazad i pravibrazdu na zemlji.

Ona ne govori dok se vozimo u dolinu. Sedi na zadnjem sedi{tu, privukla jekolena, prekrstila ruke preko njih. ^ujemo pr{tanje pod gumama, pucketanje s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

69

kamen~i}a {to odska~u, a ponekad ~ak udaraju i u vetrobran. Moj brat ko~i itrubi pred svaku krivinu. Ne bojimo se vi{e da }e nam neko do}i u susret.

Izvornik: Zsuzsa Bánk, Heißester Sommer. Erzählungen. © S. FischerVerlag, Frankfurt/Main 2005.

@u`a Bank (Zsuzsa Bánk, 1965, Frankfurt na Majni) radila je kaoknji`arka i studirala publicistiku, politi~ke nauke i knji`evnost u Majncu iVa{ingtonu. Danas `ivi kao knji`evnica u Frankfurtu na Majni. Za svojprvi roman Pliva~ (Der Schwimmer, 2002) dobila je knji`evnu nagradu„aspekt“, Nema~ku knji`evnu nagradu, nagradu “Jirgen Ponto”, nagradu“Mara Kasens” i nagradu “Adalbert fon [amiso”. Za pripovetku „Me|upsima“ (Unter Hunden) dobila je nagradu „Betina von Arnim“ za 2003.godinu.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i70

Andreas Izen{mit

Objave gubitakaO zbirci pripovedaka @u`e Bank Najvrelije leto

Postoje pisci koji moraju sve ta~no da znaju. @u`a Bank ne spada me|u njih. Njenaoblast je ono neodre|eno.

Ta atmosfera neodre|enosti savr{eno odgovara si`eima @u`e Bank. U njenimpripovetkama je re~ o gubicima i proma{ajima. U detinjstvu je postojala bliskost, asada se gledaju {irom ra{irenih o~iju i nisu sigurni {ta je bilo i {ta }e biti. Istovremenosu bliske i daleke, “nedose`no daleke, iako je me|u njima samo deset-dvadesetkoraka”, kao dve `ene koje su se nekada volele, a sad }e, dok slave Bo`i} u zavejanojvisokoj osmatra~nici u {umi, jedna re}i drugoj da ho}e da je napusti.

Skup usamljenih i izgubljenih.

Ti si`ei deluju trivijalno ako im se pri|e suvi{e blizu; i izgledaju nejasno ako seneodre|enosti da suvi{e prostora. @u`a Bank zaobilazi i jedno i drugo, naj~e{}e smnogo suptilnog, nevidljivog umetni~kog ose}anja. Ona dr`i na distanci rutinusvakodnevice tako {to sve svoje likove (s jednim izuzetkom) {alje na put kao ljude kojinemaju domovine. Nikada ih ne pu{ta da vode besmislene dijaloge, i uop{te, u tojskupini usamljenih i izgubljenih jedva da se uop{te dijalogizira. Kad jedna `ena ka`edrugoj da ho}e da je napusti, ova je upravo zaspala. A kad ta koja je zaspala poka`e daje ipak ~ula, ne govori to svojoj prijateljici, nego reci u zimskoj no}i, kroz ogradu namostu.

Iskonstruisane radnje manje zanimaju @u`u Bank od raspolo`enjâ, od atmosfere i oduzaludnosti na koju se nailazi u njenim dubinama. Ona za to ~esto nalazi odgovaraju}emomente, kakav je zimski pogled sa Empajer Stejt Bildinga na Njujork, “koji izgledakao gigantsko groblje na kojem grobovi le`e suvi{e blizu jedan drugog”. I za to –sasvim druga~ije nego u svom prvom romanu Pliva~i (Schwimmer) ~iji su taktovisintaksi~ki bili kratki – uvek upotrebljava duga~ke re~enice koje se sve preciznijepriljubljuju uz stvari, ali ih na kraju ipak obavijaju kao trake {to se vijore.

To je ono novo i privla~no u ovoj zbirci, ta lirska, meka sintaksa, koja zahvaljuju}iuzdr`avanju od prideva ipak ostaje zategnuta.

U mnogima od pri~a u ovoj zbirci @u`a Bank je na visini svog izvrsnog romanaPliva~i, ~ak je stilski jo{ i bolja nego tamo.

* Preveo M. B.

Zeit Online, 13. 10. 2005.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i71

38

Danijela Danc © Nils Christian Engel

— Danijela Danc

— ^uvar kule

S nema~kog prevela Tijana Tropin

Roman nas vodi u jedan neobi~an svet: dvesta {ezdeset tri stepenice uvis, u kulu u kojoj

je otac Jana Fahera kona~no dobio radno mesto i gde se, u prole}e 1913. godine, sa

`enom i sinom useljava u stan ~uvara kule. On mora da bdi nad gradom dvadeset ~etiri

~asa dnevno, no}u mu poma`e sin. Mada se Jan nadao da }e mu tesni svet u kuli

dozvoliti da na|e put do svog oca, uskoro uvi|a da je upu}en sam na sebe. Pogled na

grad sa visine izo{trava mo} zapa`anja – i ~ini usamljenim. Janovi prijatelji, Kepen,

Donatus i Helmund, dolaze sve re|e. Posete sve vi{e postaju pripovesti „spolja“. Fahera

ve} podilazi ose}anje da „tamo dole vi{e nema ni~eg {to ~eka na mene“ kada ga izbijanje

Prvog svetskog rata vra}a u `ivot.

Nasilje je i u sredi{tu jedne savremene pri~e koja se odigrava u godini 2000. i ~iji je glavni

junak putnik Mihael Turner. Njegov pogled na svet nije stati~an, ne pripada

neopredeljenom „odozgo“, ve} ~oveku koji putuje, i to onamo gde je jednim atentatom

zapo~ela prakatastrofa dvadesetog veka: u Jugoslaviju.

Kula

Pre mog `ivota na kuli bio sam kao Kepen, Donatus, Helmund i ostali.Svakodnevno sam tamo dole i{ao ulicama, ne gledaju}i uvis, a i za{to bih. Prekule smo `iveli u podrumu jedne ku}e za iznajmljivanje u [irokoj ulici. Mojotac je bio slikar. Mora da je jednom ~ak bio dobar slikar, iako je slabo {taprodavao. U na{oj sobi je visila jedna slika koju je naslikao. Prikazivala je sivibrod na prljavozelenoj vodi. Ali, oblici broda se nisu mogli jasno raspoznati,bili su rastvoreni u pojedina~ne povr{ine. Talasi su bili nagurani jedni nadruge kao klinovi. Bilo bi nemogu}e da po toj vodi plovi neki brod. Ostaleslike je rasprodao, previ{e jeftino, kako je majka ~esto govorila. Ne znam {taje ranije slikao, sem tog broda. Sada je slikao drve}e. Danima je ostajao nalivadama pred gradom. Tamo je sebi sagradio neku stra}aru u kojoj je spavao.Jednom me je poveo sa sobom, i posmatrao sam ga pri radu. Satima je me{aoboje ne po~inju}i da slika. O~e, kad }e{ kona~no po~eti? Kad boje budugotove. Za to treba vremena. Ja nemam novca za boje, nemam novca za dobrepigmente, nemam novca za laneno ulje. To zna{. Evo {ta imam: belance iu`eglo ulje, ugalj, zemlju... Pa, da li se time mogu slikati buketi cve}a? Ti s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

39

ionako ne slika{ cve}e. Ne, ne slikam. Ovim bojama i mogu da slikam samodrve}e. Ali mogao bi da... Ne, mogu da slikam samo drve}e. Izgovorio je ture~enicu tako nagla{eno da sam za}utao. ]utao sam kao {to je majka }utala,pomalo bleda, kad bi se on posle nekoliko dana vratio ku}i sa polupraznimplatnima. Na njima ni{ta osim par grana u toj mutnoj, ispucaloj bojiprljav{tine. Samo su njegova obja{njenja o tome {ta }e se videti na slikamakad budu gotove postajala sve du`a. Mada je bio uveren da se mi uop{te nerazumemo u slike, podrobno nam je opisivao ono {to se jo{ nije videlo. Ovde}e biti nebo, ne nebo kakvo mi poznajemo, nego vitrifikovano nebo. Govorioje vitrifikovano jer mu je bilo svejedno da li }emo ga razumeti. Majka bi me,kad bi on zavr{io i iscrpljen se bacio u naslonja~u, pomilovala po glavi irekla: bi}e to stabla jabuka, stabla kru{aka, {ta god ho}e{. Otac }e zavr{itislike ovde unutra kad do|e zima. Nisam znao {ta je gore – njegovaobja{njenja ili njeno milovanje.

Otac vi{e nije slikao slike do kraja. Govorio je da mu treba vremena, pun brodvremena. Mesto ~uvara sahat-kule na crkvi svetog Tome bilo je upra`njeno.Majka se pla{ila i nadala se. Re{eno je da }e otac postati naslednik preminulog~uvara kule. Prvi put nakon mnogo vremena video sam ga raspolo`enog, skoroda je likovao. Vidi{, rekao je za ve~erom, jedan slikar nije tek {togod. Oddesetorice su izabrali mene. Da, odvratila je majka gorko, verovatno si ti biojedini trezan. Bilo je to prvi put da je ~ujem kako mu protivre~i.

Majka se kri{om sastala sa udovicom starog ~uvara. Pa, `ive}ete kao ptice,rekla je starica. Majka nije znala {ta to ima da zna~i. Videla je laste poku}arkekako ~u~e na `icama: s jedne strane, s druge strane. Bacala je grane na njih, ikad ih je oterala, nastavila je da ga|a prazne `ice. [ta misli{, Jane, ako jednatakva grana ostane da visi izme|u dve `ice i pada ki{a i onda jedna lasta sednena nju, {ta }e se onda desiti? Nisam je razumeo. Verovatno ni{ta, odgovoriosam. To je bilo na prole}e, i uselili smo se u kulu.

Uspon

Ja sam brojao stepenice dok smo se sa koferima peli na kulu, a otac psovao, imajka se stalno okretala ka meni. Dvesta {ezdeset i tri, kad je onaj iz crkveneuprave rekao: Tu smo. Nisam mogao da vidim gde bi to trebalo da budemo, jerna uskom odmori{tu je bilo mesta samo za tog iz uprave i za mog oca. Majka ija smo stajali na stepeniku dvesta {ezdeset tri i ja sam dodao jo{ jedan. Broj jebio ta~an, uve~e sam jo{ {est puta si{ao i popeo se: dvesta {ezdeset ~etiri. Onajiz uprave je pokazao dvoja vrata: to su vam spava}e sobe. Ranije su ovde`iveli sa ~etvoro dece, {ta biste vi{e. A ovde, otvorio je jo{ jedna uzana vrata,ovde se nalazi mehanizam sata. Molim vas da na njemu ni{ta ne menjate. Kadje produ`io dalje, jo{ jednom sam pogledao u obe spava}e sobe. U desnoj subila dva kreveta. U levoj samo jedan. To }e, dakle, biti moja soba. Nastavilismo da se penjemo stepeni{tem, vi{e nisam brojao. Na slede}em odmori{tu jes

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

40

bila kuhinja. Majka je `urno otvorila sve poklopce na {poretu i opet ihzatvorila, ali onaj iz uprave je ve} oti{ao dalje u susednu sobu. Stajao je kodsrednjeg prozora i gledao napolje. Otac je postavljao uzgredna pitanja i dobijaosumnji~ave odgovore. Pri tom sam znao da u tim pitanjima nije bilo zadnjihnamera. Bilo je prole}e, i on ni o ~emu nije mnogo brinuo. Ali, maj~ine o~i suskakale sa jednog zida na drugi, gurkala je oca i {aputala: pitaj za drva, pitaj zavodu, pitaj za dim i za nu`nik. Kuda sa tim, kuda sa nama?

Jo{ jedna vrata su vodila iz kuhinje: To je podru~je Va{e delatnosti, gospodineFaher. Obilazak tornja. Niska ograda. Moj prvi pogled na sedlasti krov crkve.Bio je vrtoglavo strm. Pitao sam onog iz uprave o tome: [ezdeset tri stepenastrm, rekao je protiv volje, i: sever, jug, istok, zapad. Smatrao je da je timenjegov zadatak okon~an, utisnuo ocu u ruke uputstva za rad, napregnutopogledao u smeru severozapada: [ta dolazi iz dimnjaka, {ta ulazi i izlazi.@urilo mu se.

Soba

Mi smo ostali, otac, majka i ja. Majka uzdrhtalih nozdrva, otac je podigaoobrve, izbacio donju usnu i kazao: Hmm. ^ekao sam na to da odlo`i ceduljuna sto, jer sam znao da ju je odavno zaboravio. Radilo se samo o tome da jeuzmem pre nego {to majka to u~ini. Progurao sam se pored nje i postavio sekraj stola. Otac je jo{ jednom rekao: Hmm, i iza{ao na platformu oko kule.Cedulju je odlo`io, ne obra}aju}i pa`nju. Kad sam posegnuo za njom, osetiosam maj~in pogled na mojoj ruci. Ali, ona ni{ta nije rekla, uzeo sam papir ipro{ao kraj nje u svoju novu sobu.

Moja prva sopstvena soba – jedan iz neba ise~en komad praznine. U njoj jestajao jedan krevet, ni{ta vi{e. Name{taj nismo mogli da donesemo sa sobomna kulu. [est osmina zida je bilo zakrivljeno. Jedan pravougaoni }o{ak bio jesagra|en oko spiralnog stepeni{ta koje se pelo sa spoljne strane, iza njega jestajao krevet. Tanak zid me je razdvajao od koraka onih koji su se peli isilazili. Sa vrata se video kru`ni prozor sa prozorskim sedi{tem ugra|enim uduboki ispust sa leve i desne strane. Zatvoreni balkon iznad grada. Zapitao samse {ta }e biti moj zadatak na kuli, otac mi na to do sada jo{ nije odgovorio.Verovatno ni{ta. Sede}u ovde na prozorskom sedi{tu i gledati grad dok nebudem potreban. To bi se moglo desiti bilo kad ili nikad. Imao sam da ~ekam.Setio sam se cedulje u ruci, seo sam i pro~itao: uputstva za rad. O~evi koracikru`ili su oko kule.

UputstvaDa li je otac znao u {ta se upu{ta? Da li je ta re~ sad uz `marce prolazilanjegovim telom: neprekidno. I poput naleta vetra raznosila mu misli. Uvek, s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

41

stalno, neprekidno. Otac, koji je tako ~esto odlazio, a niko nije znao kuda, kojise vra}ao, sedao za sto i ~ekao da mu se `ivot opet uklopi u ritam koji nas je~inio porodicom. Otac je trebalo da ispuni jedna~inu ~ija je druga stranaglasila: postojana budnost, obazrivost i ta~nost, bez sporednog zanimanja kojebi skretalo pa`nju. Danju i no}u, neprekidno, iako je pomo}ni ~uvar pomagaood jedanaest uve~e do {est ujutru. Da bi se kula napustila na nekoliko satinedeljno radi nabavki, dovoljno je usmeno odobrenje magistrata. Za du`evreme pismeni nalog. Zamenu sâm mora da na|e i da pla}a. Neprekidnabudnost se mora ogla{avati zvi`danjem na svakih ~etvrt sata. U istomvremenskom razmaku bar jedan obilazak oko kule. Prijavljivanje po`arapreko telefona glavnoj vatrogasnoj centrali. Svakodnevno navijanje sata ipodmazivanje istog na ~etrnaest dana. Posle nevremena, pljuska i jake olujesmesta i temeljno pregledati kulu i crkveni krov. Drva se na kulu smejudonositi samo za slede}ih osam dana. Otpad u doli~no pokrivenim kofama nasvaka ~etiri dana no}u oprezno spu{tati preko ~ekrka. Zaliha vode u buretumora biti dovoljna za tri dana. O~evi koraci su jo{ kru`ili oko kule. Znao samda on ni{ta ne sluti. Nikad to ne}e naslutiti, i samo }e slu~aj koji prikrivanjegov nemar i strpljenje crkvene uprave odlagati kraj njegovog `ivota kao~uvara kule. Mo`da }e taj kraj nastupiti i iz drugih razloga. Ve} godinama seznalo da je ovaj grad jedan od poslednjih koji sebi dozvoljavaju tri ~uvarakule odjednom. Po ivicama je rastao izvan vidokruga ~uvara. Sistemi zauzbunu vatrogasaca ionako su bili br`i i pouzdaniji. U poslednjih dvadeset petgodina samo jednom je jedan ~uvar kule prijavio po`ar pre vatrogasaca. To seznalo, i biti sin ~uvara kule nije bilo ni{ta {to bi ~ovek rado rekao o sebi. Sindangube i osobenjaka. [ta se ve} pri~alo o `ivotu ovde gore: Gabrijel Puc{el,zbog zanemarivanja slu`be i zbog tu~e ba~en u zatvor, Johan KristijanMadlung, koji jedva da je prijavio ijedan od mnogih po`ara tokom svojeslu`be, uz to bezub, tako da je morala biti ukinuta tradicija po kojoj je ~uvarna trubi svirao crkvene pesme, Hajnrih Moric Keler, na|en ustreljen nagradskom groblju.

Navikavanje

Na{ stan je po~injao na trideset osam metara visine. Zavr{avao se na pedesetprvom metru i time je imao ukupno trinaest metara u visinu i {est metara upre~niku. Razmi{ljao sam da li da nazovem sobe prema visini na kojoj su senalazile. Kuhinja: ~etrdeset sedam metara. Spava}a soba: ~etrdeset ~etiri metra.Zahod: trideset osam metara.

Razmi{ljao sam kako }emo ovde `iveti. Kuhinja je zapravo bila samoodmori{te. Pe} je stajala pored vrata terase kule, ka stepeni{tu nije bilo vrata,tako da se soba nije mogla zagrejati. Toplo }e biti samo u blizini pe}i. U sobije bila jo{ jedna pe}, ali ja sam poznavao {tedljivost moje majke. Mora}emosvi zajedno da sedimo u jedinoj zagrejanoj sobi ili da se smrzavamo. Ali preds

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

42

nama je, beskona~no, le`alo leto. Iz kuhinje se dospevalo u sobu. U njoj je semza malu pe} bilo mesta samo za jedan uzani, izdu`eni sto i za par stolica. Sobanigde nije bila {ira od dva metra. Zato su na polukru`nom zidu bila tri prozoraokrenuta ka zapadu. Kroz sobu se, opet, stizalo u jo{ jednu prostoriju. Umislima sam je namestio stvarima za koje ina~e nije bilo mesta: maj~in sto~i}za {ivenje sa heklanim pokriva~ima, i suvim cve}em sa kog bi oduvala pra{inukoja bi se, potom, u tankom sloju spustila na sto~i}. Majka skoro da nije umelada {ije, ali ovaj sto~i} je ~uvala kao neku nameru. Slike na oba zida koji nisubili zakrivljeni i zavese na prozoru, ne`ne kao veo: maj~ina ven~anica. Nazidnoj polici knjige: Dobra kuhinja, Lekar u ku}i, Orezivanje vo}aka,Gloken{pil. Mo`da su se otac i majka jednom dogovorili da svako sme da imapo dve knjige. U ono doba kad su se jo{ sva|ali oko tih stvari. Mo`da je to biloovako: kad su se upoznali, majka je donela sa sobom jednu knjigu. Lekar uku}i. Ona je sve to zami{ljala. Htela je da dobro zapo~ne. A i mlada je bila.Onaj za koga se udala, i on je imao jednu knjigu. Zar ne, pa to govori njemu uprilog. Gloken{pil. Ne moraju potpuno da razumeju jedno drugo, dovoljno jeako su dobri jedno prema drugom. Ali onda je, mo`da, bilo druga~ije, onda sudo{la te{ka vremena, takva u kojima ljudi ne srastaju u jedno. I kada su oboje,ne znaju}i {ta }e, `iveli jedno kraj drugog, majka je kupila novu knjigu: Dobrakuhinja. A i otac je i{ao svojim putem: naslonio je korice Orezivanja vo}aka namaj~ine knjige. Delili su jednu policu, le|a uz le|a.

Kad bi se od kuhinjske pe}i si{lo drvenim spiralnim stepenicama, stizalo se dospava}e sobe roditelja i do moje sobe. Sa njom se grani~ila prostorija u kojojse nalazio mehanizam sata. Legao sam na svoj krevet i kroz tanki zid ~uo {umzubaca koji zahvataju jedni druge. Lagani {um valjkastog zup~anika kojipro`dire vreme, i brzi hod zapornog zup~anika, bez napora. Polako sam seuklapao u njihov takt i ose}ao, kao stalan potres kroz tanki pod od dasaka,razliku od koje je hvatala vrtoglavica, izme|u malih pokreta kojima su seklatna pomerala kod osovine, i siline sa kojom su se njihala ~etiri metra ni`e usanduku za klatna.

Menzure

Svet ima dve polovine. Jedna polovina je grad, druga nebo. Grad, to su ljudi.Po ulicama idu misli i ukr{taju se. Iz svakog prozora idu u prazno. Nebo, to jeizvestan broj pravih koje se ne seku, nebo je bez granice, i niko ne mo`e ostatiu njemu. Kula je kavez. Ona je sagra|ena u nebo i uzima za sebe komadprostora, jedan komad za mene, komad u kome prolazi moje vreme. Grad inebo su dve menzure pe{~anog sata. Ja sam uzano grlo. Kroz meneneograni~enost curi u ulice i ku}e, kroz mene cure misli u besprostorno. Kadvreme istekne, kad se satovi obrnu, u gornjoj menzuri prazni prostor ~eka na toda se napuni peskom koji je iscureo u donju menzuru: ~vrstina, kristalnoose}anje. Ja sam grlo, ja sam vreme. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

43

PotkrovljeKrovna konstrukcija mi se od prvih dana ovde gore ~inila kao model sveta,{kola perspektive. Ja sâm ose}ao sam se kao deo tog sistema nosa~a i tereta.Svaki pojedini trenutak u njemu bio je kao ta~na te`ina greda. Nu`nost jednejasne misli. Koncentracija neke tvari u njen jedini mogu}i oblik. U taj model,mislio sam, mogle bi se uklopiti sve kasnije pojave, kao suma i varijacija uvidakoji su se ovde javljali. Video sam makazaste kalkanske grede kao ni`ehijerarhije dr`avotvornih insekata, potpuno u`ivljenih u svoje slu`enje. Uznanju da su ~ak i najvi{a, slemena greda, i kraljevski stub u sredini, tako|esamo popunjavali svoje mesto. Da su pomagali da se krov razapne nad~itavom konstrukcijom. Janusovske ~eki}e drvodelja, sa njihovim pognutimlicem, koje je stvaralo veze, i licem s lastinim repom, koje je rastavljalo veze,~uo sam kako odjekuju u daljini ove drvene prostorije. I predigru za prvu fuguna novim orguljama u crkvenom brodu.

Samo, istovremeno sam slutio i nepravilnost celine u njenim pojedina~nimudovima. Prekobrojni nosa~i, bez kojih bi ipak sve iza{lo iz sklopa. Klinoviuterani u zglobove. Zaustavljena deformacija jedne od `lebnih greda nadrugom nivou. Ba{ kao pobuna drveta, da se jo{ jednom istera samovoljastabla koje, izbegavaju}i neku prepreku, dodu{e, jednim delom rastevodoravno, da bi onda ipak opet nastavilo da prati smer koji vodi ka suncu.

Iako sam znao da se nalazim nad crkvenim prostorom, uglavnom sam imaoose}aj da se nalazim u brodskom trbuhu crkve ispod morske povr{ine. Ovde jebila ti{ina, kao {to mora biti duboko u moru, i samo se kroz male zabatneprozore videlo beskona~no plavetnilo napolju. Pod se blago ljuljao, a daske pokojima sam tr~ao su {kripale. Sasvim je zatvorena bila ova prostorija, a ja samstajao u ti{ini pra{ine koja se strpljivo spu{tala, ~ije su nove {are u pam}enju~uvale sve pokrete koji su se ovde desili. I ja bih uskovitlao pra{inu, koja seneko vreme vrtela u vazduhu, kako bi onda ponovo pala na daske, grede ikalkane. Potrajalo bi neko vreme dok se i {ara mog prisustva ne bi tamoodrazila. Mrtve }elije drveta su {tedljivo otvarale poneke od svojih tajnih o~iju,kako bi bacile pogled na mene, ravnodu{ne, kao okamenjeni likovi iz bajki zakoje je posle sto godina predvi|en jo{ jedan doga|aj.

GradBe{e olujno u tim prvim majskim danima i hladno, zbog zime koja se jo{jednom vratila. U rano popodne je daleka tutnjava najavila nevreme, i grad jete{ko kao po ksilofonu tukao po ciglama, svetlim i glinenim. Bilo je kao daone po~ev od slemena moraju da skliznu jedna preko druge, ostaviv{i samogoli drveni kostur. Bilo je kao da se to posle pet stotina godina mora desiti ba{danas. Ali nije se desilo, krov je izdr`ao, i to je skoro bilo gore, jer sad samznao da sam ovde gore izlo`en, nisam vi{e spadao pod za{titu grada, pripadaosam nebu i pticama.s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

44

´́

´́

Pomo}ni ~uvarOtac me je kratkim pokretom glave pozvao k sebi u dnevnu sobu. Jane, rekaoje dok je stajao kraj prozora i gledao napolje, da li obavezno ho}e{ dazapo~ne{ ne{to tamo dole? Nisam znao {ta da odgovorim. [ta bih mogao daradim, {egrtovanje kod obu}ara, to sam uvek mislio. Svi|alo bi mi se da sâmradim u svojoj radionici. Tvrdi |onovi, meka ko`a. Razli~itost cipela.Elegantne damske cipele u ~iju su se meku ko`u utisnuli ~ukljevi i kriv hod, ide~je cipele koje su do{le kroz zabranjene ~etvrti. Cipele koje su bile voljene, inezgrapne, prakti~ne cipele koje su njihove nositeljke proklinjale i potajnozlostavljale. Ali ja bih ih popravljao, i izdr`ale bi jo{ jednu sezonu, dok ve} nebi bilo svejedno. Kao skoro jo{ mlad ~ovek dobiti grbava le|a i pokvariti o~i ina kraju napraviti poslednji par cipela, koji ve} niko ne}e kupiti. Vi{e neprimati popravke i postati beskoristan. Mogao sam zamisliti skoro svaki posaoza sebe, jer mi ne bi smetalo da od jutra do mraka radim jedno te isto.Verovatno to ne bih ni primetio. Da li bih stvarno morao da to po~nem? Ne,nije mi bilo va`no da radim to ili ne{to drugo. Otac mi je ostavio vremena zaodgovor. [ta je `eleo da ~uje? Ne, rekao sam i ~ekao na to {to }e on uraditi satim odgovorom. Dobro, Jane. Ti zna{ da mi treba pomo}ni ~uvar. Ve} su midodelili jednog. Ali ja ho}u da ti to radi{. Dovoljno je oskudno i bez tro{kovaza pomo}nog ~uvara. Dakle, u me|uvremenu je ~ak pro~itao i uputstva.

Otac je znao, isto tako dobro kao i ja, da bi to moglo zna~iti da vi{e ne}u mo}ida zapo~nem ni{ta sopstveno u svom `ivotu, da }u biti prestar za ne{to drugokad opet budem si{ao ovde dole. Ali odozdo smo gore doneli sa sobomose}anje da ovo {to }emo sad zapo~eti nije trajno. Da }e se desiti ne{to {to svepreokre}e i razbacuje `ivotne tokove. Da }e se odjednom ra~unati samo jo{ tokako neko ume da iskoristi trenutak, da li ima ~istu sre}u. Uprkos tome su sesklapali ugovori i brakovi, pravili planovi, gradile ku}e. Kao da se mogustvarati izvesnosti. Za{to, dakle, da se ne donese odluka za ~itav `ivot. Da,onda }u to u~initi, onda }u postati pomo}ni ~uvar. Lepo, Jane, on je osetioolak{anje i ~ak mi poklonio jedan brz pogled iskosa pre nego {to mi je do unajsitnije detalje objasnio {ta }e biti moji zadaci. ^udio sam se kako je mogaoda se tako brzo upozna sa novim poslom. Mora da je ve} i proverio svaki}o{ak stana i ~ak me je upozorio na labave daske na tavanu, i da ne otvaramtavanske prozor~i}e, jer lako mogu da isko~e iz {arki. Bio je, ~inilo se, ve}upoznat i sa slikom grada. Sa terase mi je objasnio tok ulica, razdaljine, mestana horizontu i pozicije vatrogasnih stanica. Stvar je po~ela da mi se svi|a. Kadbih pogledao na ulice oko crkve, bio bih vi{e od ~oveka, a ipak ~ak ni ~ovek.Oni koji su tr~karali tamo dole nisu mislili na to da ih neko vidi, da neko bdiza njih. A kad bi ipak pogledali uvis, onda ne kao u nekog sebi ravnog, nekogko ih je posmatrao i video ono {to niko nije trebalo da vidi. Ve} kao u nekogko sve sme da zna, jer je sa nekog drugog sveta i ne ra~una se kao upu}en ustvar. Neko za koga se ne bi poverovalo da pri tom ne{to misli. Neko ko samovr{i svoju du`nost i ko u stvari uop{te ne postoji.

(...) sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i45

LasteLaste `ele da mi svojim lukovima objasne veze u gradu, ali ja ih ne razumem.Primakao sam sebi stolicu do prozora, ve~ernje sunce sija unutra. Grad doleve} le`i u mraku, bezbojan i pljosnat utonuo je u svoj krevet nakon {to su sefasade jo{ jednom za`arile, kao u sve tri ve~eri od mog dolaska. Ose}am lakbol zbog toga {to tek sad upoznajem ovaj grad, kao ljudsko bi}e koje prekasnoupoznajemo i ~ije nas slike, sa prvim mopedom, sa nekog letnjeg dana namoru ili u nekoj ode}i sasvim iza{loj iz mode, bole. Razmi{ljam o Jani, o tomeda li je u stvari lepa ili nije. Ona je visoka i nosi svoju plavu kosu vezanu ujednostavan konjski rep. Najupadljivija je njena {iroka, energi~na brada. ^ovekbi je mogao do`iveti kao nelepu kad ne bi bila u takvom kontrastu sa blago{}unjenog glasa. Njen glas odjekuje na stepeni{tu kao da se pokidala biserna niskai da se pojedina~ni biseri kotrljaju po podu. Koliko li je stara? Trideset petgodina ili manje, ja to kod `ena lo{e procenjujem. Uz to verujem da ona delujeba{ toliko stara koliko i jeste. Kad bi rekla trideset osam, pomislio bih: da, nanjenom licu se vide sve te godine. Kad bi rekla dvadeset sedam, pomislio bihto isto. Jutros, u hladnoj ve{ta~koj svetlosti recepcije, video sam ~ak i skicebora. Ka`em skice, jer je ona kao slika za koju se slikar jo{ predomi{lja da lida je ostavi ve~ito mladu. Tja, to {to mu{karci ve} misle o `enama. Ipak tonisu obi~ne bore, ve} sitne borice oko o~iju koje me podse}aju na sevanje tiho~iju, koje ide uz njih, i sasvim u suprotnosti sa time, dva duboka useka odkorena nosa do usta, kao od nekog gorkog osmeha. Njene o~i su pone{tonejednake. Na levo se kapak spu{ta te`e, daje joj melanholi~an izraz, ~ak i kadjoj o~i sevaju. Za{to je sve to va`no, jedna Jana na recepciji, za{to je nosim ~aku svoju sobu u kuli? Laste sada kao da lete ni`e, mo`da }e biti ki{e.

GroznicaPeti dan ovde, a ja u prosto neprozirnoj vru}ini le`im opru`en na krevetu.Gledam u debele muve na stolu, koje su tako lenje da bih mogao srediti sedamjednim udarcem. Ali bilo bi gore da ih gledam kako le`e mrtve. Jutros, kadnisam hteo da primetim svoju iznenadnu slabost, pri odlasku po hleb samvideo prosut {e}er po ulici i beli pasulj u njemu. Ne{to dalje jo{ jednom {e}er.Bio sam siguran da je to {e}er a ne so. Beli grad u pra{njavo sivoj haljini.Ku}e su {arene kao platani u parku, odlubljeni komadi kore le`e u suvoj travi.Bilo je jo{ rano i pomalo sve`e. Bio sam seo na jednu ljulja{ku u parku kad mije odjednom izbio znoj. [e}er i beli pasulj. [e}er, kad zatvorim o~i. Prosutabelina koja izgleda slatko. Ose}aj zrna me|u zubima, mlevenje njihove kristalnestrukture. Miris ni na {ta, nedostaju}i miris. Koliko zrnca {e}era – toliko `eljaza jedan novi `ivot. A beli pasulj: biserne ogrlice koje se udesno namotavajuoko srednjeg prsta, ulevo, mu{karci {vrljaju po korzu sa pokretima koji kre}uiz boka. Izlozi prodavnica oru`ja, sna`ne donje vilice `ena. Mre`e za kupovinu,grudi, potpetice. Ko`a mi se zate`e protiv vreline iznutra i protiv vreline spolja.Ona se isu{uje i cepa. Peruta se sa mog tela, ali ispod nje raste nova ko`a,s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

46

~vr{}a. Sad je pet popodne, slaba promaja duva u sobu, mo`da nevreme, tamisao me o`ivljava. Sutra }e najgore pro}i, sutra }u zapo~eti s gradom. Aliverovatnije je da je to odavno zapo~elo i da ova groznica spada u to.

GolubU misli mi dolazi {to{ta {to sam bio zaboravio. Ovde gore se misli kre}uvazdu{asto kao ptice, vetar duva kroz glavu. Tu je ona pri~a koju mi je otacispri~ao na moj trideset tre}i ro|endan, kad je nebo nad sahat-kulom crkvesvetog Tome, na koju smo se popeli, uve~e bilo toliko lepo da su ljudi naulicama zastajali i dizali pogled. Oblaci kumulusi su visili nad gradom gusti ipuni pukotina, kao da bismo glavama mogli udariti o donji deo nekog sveta.Jo{ su uz to bili za`areno crveni. Tada je otac rekao: Kad bi se ovo moglonaslikati, ali ne ide, nebo je uvek tako prazno. Da li ti je hladno, Mihaele?Nije? Da, naravno da nije, pa jo{ je sasvim toplo. Otac kao da je bio zbunjensamim sobom. ]utao je neko vreme, i ja sam ~ekao da mi ispri~a {ta gazbunjuje. ]utao je, a moje misli su i{le sopstvenim putem: sada sam imaotrideset tri godine i ve} godinama sam, kao gra|evinski in`enjer, radio u upravijedne umetni~ke visoke {kole. Ponekad sam razmi{ljao o tome kako bi bilo dase o`enim. Samo nisam znao kime bi to trebalo da se o`enim. U tom trenutkusvog `ivota bio sam slobodan da idem svuda. Jo{ se nisam bio u~vorio u svet,nisam morao ni{ta da kidam iz sebe, bio sam slobodan kao golubovi koji suleteli oko kule. ^ak sam imao slobodu da me vi{e ne bude. Ali za{to sam tosada mislio, pa ja sam bio zadovoljan svojim `ivotom, ni{ta me nije mu~ilotoliko da bih ga smatrao nepodno{ljivim. Ne, ni to nije bilo razlog. Postojijedan razlog da ~ovek `eli da umre, a to je da vi{e ne mo`e da podnese `ivot. Ipostoji jedan drugi razlog {to ~oveku nije stalo do `ivota, a taj je da se jo{ nijeodlu~io za `ivot. Otac se bio odlu~io, on je dobio decu i stekao neprijatelje. Onje u verovanju da ~ini pravu stvar u~inio pogre{nu. Izdeljao je bra~ni krevet ikupio sebi skup sat koji je ~uvao kao zenicu oka svoga. Kad je to zapo~elo,kad se upustio u `ivot? Jednom ga je `ivot pregazio. Kad je sa sedamnaestgodina jednoj devojci napravio dete. Ali dete nije ro|eno, on jo{ nije postaootac, ostao je tamo gde je bio, u predsoblju `ivota, i ~ekao da ga neko pozoveda u|e. Sa dvadeset i jednom godinom se sa mojom trudnom majkom uselio usopstveni mali stan. Sâm sam se sebi ~inio starim. @eleo sam, ja, okasneli sin,da me otac vodi kao {to otac treba da vodi sina. On to nikad nije ~inio. Vodiome je na pecanje, i sa mnom je biciklom i{ao na Balti~ko more, nau~io me jeda postavljam zamke, ali kad sam uve~e le`ao u {atoru, nikad nije pri~ao.Jednom sam prikupio hrabrost i pitao ga da li jo{ misli na nero|eno dete. On jerekao: Jednom moramo da odvojimo vrlo mnogo vremena, i onda }u tiispri~ati kako je sve to bilo sa mnom i {ta sad mislim o tome. I posle pauze:Na kraju krajeva, u porodici ne mora da se pravi ista gre{ka dva puta. I sada,ovde gore na kuli, opet je stajao kao da ho}e ne{to da ispri~a a ne mo`e daprogovori. Morao sam da poku{am: A da li si to probao – da naslika{ takvonebo, mislim? s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

47

Posle kratke pauze, zapo~eo je: To je bilo osamdesete. Devetsto osamdesete.Tada sam naslikao jednu sliku sa golubom, umeo sam dobro da slikam. Presvega `ivotinje i pejza`e. Umeo sam to tako dobro da uop{te nije bilopotrebno davati neke op{irne naslove. Uvek se videlo da se iza naslikanogradi o jo{ ne~emu. Ti ve} zna{ da je to tad bila skoro fiks-ideja, da tako nekusliku treba de{ifrovati, jer se nikad nije mislilo prosto na ono {to se videlo.Golub na slici bio je s le|a nabijen na kazaljku sun~anog sata. To je izgledalotako ludo da je svako odmah znao na {ta se misli. Ali ba{ se nije mislilo na to,jer ja to nisam izmislio zbog zna~enja. Ja sam to video, i tada nije imalozna~enja, to je ono lo{e u celoj stvari. To se jednostavno desilo, jer stoka – asvi smo mi stoka – mo`e tako da nastrada. Jednim takvim glupim slu~ajem.Ispru`io je ruku pred sebe, napetu do vrhova prstiju. Onda je polako okrenuonadlanicu ka zemlji i savio prste. Ja sam, naime, video kako je pala. Ne znamkako je takva ptica mogla da padne, verovatno vi{e nije bila ba{ zdrava.Mo`da je ve} i bila mrtva. Pala je dole kao mokra krpa, ta~no na kazaljku.^uo se tih, prodoran zvuk kao brzo cepanje nekog fino tkanog materijala. Jasam stajao pored. Izvadio sam svoj blok za skice i precrtao to. A onda samoti{ao. Nisam to ni morao naslikati, uop{te nisam mogao da ga zaboravim.Kad sam opet bio na kuli, nekoliko dana kasnije, zbog... pa zna{, do{la mi jepomisao da je u stvari trebalo mene da pogodi. Da bih onima smesta moraoda napi{em da prekidam, da ime Tirmer, ~uvar kule, mogu da daju nekomdrugom, svejedno {ta }e se onda desiti sa mnom i sa vama. Jer je ne{to ve}umrlo za to: golub je pogo|en umesto mene. Pri tom je trebalo da ja padnems kule za to {to sam ~inio.

Meni se tle izmaklo ispod nogu, kao i onda kad mi je susetka mojih babe idede ispri~ala kako je otac pre mene ve} jednom skoro dobio dete. [ta je, zaime bo`je, u~inio. Nikad nismo zbilja razgovarali o tome, samo kad se otkrilonakon ujedinjenja, kratko. Izgubio je sve prijatelje, bilo je to r|avo vreme zanjega. Ali sad je zaboravljeno, bar sam ja tako mislio. Ovog puta nisam imaohrabrosti da pitam, za to bi se moralo odvojiti vrlo mnogo vremena.

Kula

Stojim okrenut le|ima otvorenom prozoru u kupatilu svog apartmana.Ogledalo pokazuje moju sliku do kolena. Glava mi je ve} zarasla duboko u no}i le`i za mojim le|ima kao kamen u plo~niku na ulici kojom tu i tamo pro|eneki automobil. I {um otvaranja vrata, ljudi koji staju na plo~nik, prigu{eno sesmeju i nespretno se sapli}u preko moje senke i razilaze se u razli~itimsmerovima. Dugo gledam u svoje lice u ogledalu, dok mi ne postane sasvimstrano, jedno jednostavno, jedno de~je lice sa okruglim o~ima i prijateljskimusnama i zastra{uju}e mnogo toga {to ne znam i ne poznajem. Tiho je, sasvimtiho, i ~ujem cvr~ke sa livada jedne daleke letnje no}i i okre}em se kao da jeneko pozvao mene: Da li je to dom? Ovde? Eno moje senke koja se naginjekroz osvetljeni prozor, duboko dole u dvori{tu: de~ak, {ta li on ovde tra`i usreds

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

48

no}i. Vidim sebe kako se penjem na kulu, dr`e}i oca za ruku. Koliko li je dugoto bilo zatrpano. Veoma visoka je kula, mnoge stepenice spiralnog stepeni{ta.Otac ima klju~eve koji tiho zve~e. Za{to sam ja s njim? Mo`da sam hteo i jada po|em i plakao, ili je on rekao, tajanstveno: Do|i, pokaza}u ti ne{to. Alini{ta mi nije pokazao, to jo{ znam. Kad gore stanemo u jednoj sobi, maloj sobikrivih zidova, on ka`e: Ovde. Sedi ovde, Mihaele. Sa~ekaj malo. Ja sedam nastolicu, samo su stolice, stara pe}, par praznih fla{a u sobi. Otac privla~i jednustolicu prozoru, vadi svoj dogled iz futrole i njime gleda napolje. Ja ~ekam, jer}e se uskoro desiti to zbog ~ega smo se ovde popeli. U mislima razgovaram sasvojim rukama.

Otac gleda kroz prozor. ^itavu ve~nost nepomi~an. Uspavao se, mislim i idemdo njega da bih ga probudio, ali on se neobuzdano okre}e prema meni: [ta je?Zar ne mo`e{ ni pet minuta... odmah }e ovo. Sedam i slutim da to {to }eodmah da bude vi{e nema nikakve veze sa mnom, ne}u znati ni{ta o tome na{ta otac ~eka. Aha, ka`e otac posle nekog vremena i spu{ta dogled. Eto, ka`edok ga opet pakuje u ko`nu futrolu, a meni: Do|i, gotovi smo. Ja vi{e ne~ekam, niti {ta ka`em. Silazimo sa kule svim onim stepenicama, ja iza njega,on ne prime}uje kako usporavam i da nas ve} deli vi{e zavoja uzanogstepeni{ta. Sad gledam uvis kroz jedan prozor na odmori{tu. Vidim svojusenku kako stoji u svetlom okviru, dole na ulici, no} je vrlo mra~na.Usamljeno izgleda ta slika, o~evi koraci su sad udaljeni. Danas ne mogu da senadam da }e me se setiti pre nego {to spolja zaklju~a vrata kule. Tr~im nizstepenice i vi~em: ^ekaj, ~ekaj. To su moje prve re~i otkako smo u{li u kulu:eho uzaludnih ~asova. Sigurno su to bili ~asovi ili ~itava jedna no}, prvi put saocem na kuli.

(...)

[trikanje

Ve~e je, i `elim da jo{ ne{to pro~itam u sobi. Kad u|em, Jana sedi u jednoj odstarih pli{anih fotelja u foajeu. Ona {trika. Ne bih pomislio da ona ume da{trika. To izgleda kao prednji deo nekog de~jeg d`empera. Upla{im se, zar Janaima decu, mo`da mu`a? Uop{te nisam razmi{ljao o tome. Osetio sam seisklju~enim. Skoro izdanim, dok sam ja sve te godine poku{avao da u|em u`ivot, drugi su u{li bez kucanja. Oni su stekli neki pojam o velikim sklopovima`ivota putem malog `ivota jednog deteta, putem briga i podrazumevanjaljubavi. Oni su se vozili svako na po jednoj bajkovitoj figuri {arene vrte{ke imenjali labudove i brodove i krilate konje. Obavijali su ruke oko vratovafigura na vrte{ci, oko svoje dece i jedno oko drugog, voleli su se izme|u pranjasudova i sva|ali se po nedelju dana. Deca su plakala i deca su bila bolesna.Deca su htela sladoled, i bila su somotasta kao mala krzna kad su uve~e svisedeli na malom kau~u u kuhinji, a Jana im stavljala suvo gro`|e u usta. Jasam stajao pored vrte{ke, {are od raznobojnih razlivenih crta koja se s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

49

ponavljala. Pla{io sam decu jer sam ih nepomi~no gledao: Mama, ko je taj~ovek? Jana se smeje: [to stojite tu na vratima kao ukopani? Sa~ekajte, done}uVam klju~eve. Hvala, bio sam se zamislio, promrmljah. Ostanite da sedite, hteosam da ka`em, ali ona je ve} bila ustala i i{la do table sa klju~evima. Vi{trikate? Da, kazala je, d`emper za mog sina. Zove se Aleksandar. Ima petgodina. I? upitao sam, onda je sad sa svojim ocem, kad radite no}nu smenu.Ne, on je s mojom majkom, stanujemo u istoj ku}i. Nisam dalje pitao, jer nijebilo va`no gde je Aleksandrov otac. Sa Janom to nije bilo va`no. Kada smobili zajedno, nas dvoje smo jednostavno bili dvoje ljudi u jednom gradu punomljudi, u jednoj ta~ki na vremenskom zraku, ili pre van vremena. Bar je za menebilo tako. Mo`da je za nju to bila samo slu`ba, ali ne verujem u to da se jedan~ovek mo`e tako prevariti u drugome.

(...)

Dezokupacija

Grad me ne pu{ta unutra. S jedne strane uz Terazije i sa druge strane opetnani`e. Sa~ekan do`ivljaj.

Da, tu ima materijala za `ivot, dovoljno. Ali danas sam previ{e kratak za dugidan. ^ekam na ve~ernja zvona, ali ona se ovde ne bi ~ula. Na to da se iza vratasoba u hotelskom hodniku opet me{a emitovanje radio-aparata, da kona~nomogu da uklju~im i radio, jer vi{e nije previ{e rano i previ{e sumorno, biti sampred radiom. Da vi{e nisam sam u hotelu i mogu da iza|em na jedno pivo. Dami je svejedno da li dani prolaze ura|eni ili neura|eni. Uvideti da danas vi{enema {ta da se uradi. Mirisi jela i mirisi sva|e i prvo radovanje nivou sna ilitalasnom obliku ljubavi. Da devoj~ice u kratkim suknjama bose tr~e polinoleumu i od tu{-kabina balansiraju do sobe sa loncima do vrha punim vode,ljupke u svojoj ozbiljnosti kao dovedena `drebad. Konji, da, u [umadiji morada ima i konja i ljudi koji uve~e u ba{ti opipavaju breskve i vezuju vre`ekupina, dugo stoje pred ru`ama i ~ude se {to su jednom sadili ru`e, kao da je tova`no, i se}aju se da su prilikom prekopavanja zemlje, u jesen {to se nisko{unjala, mislili na leto, na zvuk se~enja {kripavih makaza, kad srednji prst ika`iprst druge ruke dr`e stabljiku pod pupoljkom i cvet klone na dlan kao posopstvenoj volji. A sad je to leto ovde, a jesen nezamisliva. Sredina leta kojeprolazi, dani su dugi i sve du`i, a ru`in `bun zaista nosi cvetove. Ja, me|utim,danas ni{ta nisam uradio. Ali pro{lo je. Nivo sna.

Paunovac

Primi~em sto i jednu stolicu do prozora. Po~injem da pi{em: Jano, tra`im nekomesto koje je van svega. Ali za{to Jana? [ta sam to napisao, za{to bih tra`ios

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

50

ne{to a da to ne znam. Da li sam zaljubljen? Zaljubljen u Janu? Ljudi se radozaljubljuju na putovanjima, jer istovremeno `ele da se predaju i da se saop{te.Da, zaljubljen sam u Janu. Ali izgleda da se ne radi o tome, moram, na`alost,da priznam sebi. Izgleda da sa njom imam druge namere. Ka`ite mi Vi, Jano.Da, pozva}u recepciju i pitati je da li mo`e da mi pomogne. Stvarno to ~inim,ona ka`e da }e odmah do}i. Par minuta kasnije je tu, ja se kao uvek naslanjamna prozorski sims i po~injem da se ose}am nelagodno pod njenim pogledom.Ona vidi da sam promenio raspored. Da li Vam treba lampa za sto? pita. Da –ne, ne radim, samo gledam napolje. Ona klimne glavom, sumnjaju}i, i nekovreme }utimo. Onda se pribli`i, stoji tik ispred mene, tako da, ve} prekasno,odustajem od svog opu{tenog dr`anja i uspravno stanem pred njom.Procenjujem odstojanje od njenih grudi do mog grudnog ko{a, tvrdog, mekog,na trideset centimetara. Ako ona malo podigne glavu, ako ja malo povijemglavu, ako na~inim mali korak... Gledamo se kao protivnici. U~inite ne{to,ka`e Jana.

U~inio sam ne{to, naravno, i ona je u~inila svoje. Njene grudi su lepe, njenako`a je meka, njeno telo ~vrsto i stidljivo. Ima dve jetrene mrlje, kao crte`leptira dnevnog paunovca, na lopaticama.

Ustala je nakon {to smo neko vreme }ute}i le`ali jedno pored drugog, i lepimglasom rekla: Hteli ste da me ne{to pitate... Nisam mogao druga~ije nego dabudem iskren: Hteo sam da Vas pitam za{to sam ovde, Jano. Ona se osmehnemal~ice tu`no, mal~ice tako da se vi{e ne usu|ujem da je jo{ jednomobuhvatim oko bokova. Ne zbog mene, ka`e jednostavno. @ao mi je, Jano.Dotle je ve} navukla haljinu i na putu je ka vratima. Vi{e se ne okre}e, njenvrat ka`e mnogo toga, nije ljuta, nije tu`na, nije radosna. Ona je razumela vi{enego ja, ali ja sam proigrao svoje pitanje.

Kad kasnije odem da popijem jo{ jedno pivo, ona stoji na recepciji, okrenutale|ima, sre|uje ne{to, ali se okre}e prema meni, ljubazno i sa ravnomernompa`njom, i `eli mi prijatno ve~e. Zapanjen sam kad primetim da to ne ~ini zato{to me je pobrkala sa nekim drugim gostom. Jo{ je tu i kad se vratim, to jenjeno redovno radno vreme, mogla je i da ode, po{to je recepcija ionako ~estozatvorena dok ona posprema sobe ili kad napolju mora da obavi ne{to za hotel.Izgleda da je zauzeta narud`binama, ra~unima ili tako ne~im, `eli mi laku no}.

Stvari

Odve{}u se u unutra{njost. Danas mi vi{e nijedna misao ne}e po}i za rukom.Stojim u sobi kao neko ko uop{te vi{e nije tu, ko uop{te ne mo`e da se vrati.Ono {to je u stvari lo{e jesu stvari. One }e ostati ovde i biti tu kad ja odem. Alikad se budem vratio, one }e me opet primiti sa svim nezamislivim ose}ajima:sa ~u|enjem, sa zlurado{}u, sa uvre|eno{}u. A onda pomisliti kako sve to nijeni{ta naspram ravnodu{nosti stvari ako se ne budem vratio. Sutra }u se odvestiu unutra{njost. s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

51

Uskrs

Kuda me vodi ovo putovanje? Ni{ta ne tra`im. Za{to Beograd? I za{to tek sad,dve godine posle bombardovanja? Tog Uskrsa sam zurio u slike na televiziji,ne slute}i kako }e se u~vrstiti u meni. Bio sam kod svojih roditelja, kao za svaporodi~na slavlja. Majka nas je snabdevala kola~ima i pe~enjem od kuni}a.Manjak obja{njenja zbog ~ega se za Uskrs jedu kuni}i nikad je nije odvratio ododr`avanja te tradicije. A ~ak i dete, ili upravo dete, navikne se na te sitneokrutnosti koje se nanose njegovoj ma{ti. Ono brzo primeti da jednostavnomora da zauzda ma{tu. Izbeglice na granici, izbeglice u logorima, pojedinalica. Kao odrastao, ~ovek ima ve}i talenat za to da samo do izvesne ta~keizvodi zaklju~ke po analogiji. Eto, zec je igrao neku ulogu za Uskrs, ondamora i na sto. Prvih dana su to uglavnom bile iste slike. Tek kasnije samprimetio da su me tokom svih uskr{njih dana naro~ito progonila dva lica.Jedno je bilo lice mu{karca koji je zapravo bio zgodan, uglastog lica, sa jakimmi{i}ima donje vilice i osobeno uzvijenim obrvama, koje su mu davale izrazkao da nepomi~no stoji u vazduhu, kako bi se slede}eg trenutka obru{io nasvoju `rtvu. Lo{e je bilo {to ste mogli biti sigurni da je odista bio lep ~ovek,samo nije lepo izgledao. Gledao je u kameru sa me{avinom otpora prema tomeda bude snimljen u svom polo`aju, i zagri`ene `elje da izrazom lica svojupri~u ispri~a ~itavom svetu. Drugo lice bilo je jedne `ene koja je izvirivalaispod svog prtljaga. Ta dva lica obrazovala su hor, najmanji mogu}i, koji jepripovedao pri~u njihovih gubitaka. On je govorio i govorio, a da ja nisamni{ta razumevao sem ritmi~ne strukture i potvr|uju}eg ose}anjaistovremenosti. Oni su obrazovali pozadinu jedne velike zajednice iz koje }e seizdvajati pojedina~ne sudbine, od kojih nijednu nisam poznavao. Mo`da samstoga do{ao ovamo, da bih ~uo {ta je govorio hor koji se sastojao od te `ene itog mu{karca, koje su bile pojedina~ne sudbine {to su se izdvajale iz njegovoggovora.

Otac mi je pravio dru{tvo pred televizorom – ili ja njemu. Kad bi majkapozvala na ru~ak, skakali smo skoro istovremeno, kao da smo samo ~ekali nato da vi{e ne moramo da sedimo pred televizorom. [to se mene ti~e, ja sam`urio jer sam `eleo da umaknem od onih lapidarnih komentara koje je on ~estoizbacivao posle isklju~ivanja televizora. Oni su se uglavnom odnosili na na{uvladu, ali su bili nezavisni od osoba na funkciji. Na te se komentare, kao {tosmo uskoro svi otkrili, nije ni{ta smelo odvratiti, ina~e bi zapao u }utanje kojene bi prekinuo pre kraja praznika. Ali, ako se njegovim komentarima ne bipoklanjala pa`nja, nakratko bi prezrivo podigao obrve. Bio sam siguran da vi{euop{te nije koristio taj izraz svesno, pre je delovao kao refleks. Nije da bi se onina~e me{ao u politi~ke diskusije, pre se on od toga uzdr`avao vi{e nego drugi,iako mu se ve} sa lica ~italo da je ~ovek koji politi~ki misli. I sa mnom jeizbegavao da govori o politici. Verujem da je uzrok le`ao u tome {to munijedan nere{eni problem nije delovao toliko su{tinski zna~ajno da se zbogtoga morao raspasti jedan postoje}i sistem, a da nikada nije iskori{}en savnjegov potencijal. Zbog toga mi je i padalo te{ko da govorim sa njim os

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

52

ne-li~nim stvarima. Mo`da sam ja bio kriv {to sam tako malo znao o njemu,palo mi je sada na pamet. Jer u njegovom `ivotu su politi~ko i privatno uvekbili isprepleteni. Na{i razgovori nikad nisu dospevali dalje od nekoliko op{tihta~aka, jer nisam `eleo da dirnem u njegovu nutrinu. Nisam hteo da dirnem uto {to ga je dr`alo, {to je verovatno s mukom odr`avalo brak mojih roditelja,jer sam se pla{io da bi mi on prebacivao {to, iako sam stari sistem ve} svesnodo`iveo, ne mogu da zamislim alternativu sada{njem. Jednom sam to rekao, aon me je pogledao takvim pogledom kao da sam mu najvi{e tu| od svih ljudina zemlji. Ne prezrivo, nego, {to je bilo gore, kao da bih sad stvarno morao daustanem i idem, po{to je moja poseta njemu sada zavr{ena.

Ki{a

Nisam se odvezao u unutra{njost. [umovi jedne ki{ne nedelje, kad se sumrakneute{no u{unja u sobu i kad se neradni~ki le`i na krevetu: monotoni akordineke gitare i mu{ki glas koji proba, tako da ~ovek po`eli da je tamo. Obrtajineke ma{ine za pranje ve{a, {um vode u cevima, televizor u susednoj sobi,zvonjava sopstvenog mobilnog, lupanje vratima, koraci uz njega, a i pohodnicima, definitivno {kljocanje neke brave, pra`njenje ulica i glad za~okoladom. Strah od otvaranja o~iju i od toga da se vidi mra~na soba. Akosvetlo sad vi{e ne funkcioni{e, ako vi{e ne mogu da se pre|u koraci doprekida~a za svetlo? I to {to vreme prolazi i {to toliko toga ni danas ne}e bitiura|eno. Da se od tame vi{e ne vidi ki{a kako pada, da ki{a uop{te prestaje dapada kad se vi{e ne posmatra u tami.

Izvornik: Daniela Danz, Türmer. Roman © Wallstein Verlag, Göttingen2006.

Danijela Danc (Daniela Danz, 1976, Ajzenah) studirala je germanistiku iistoriju umetnosti u Tibingenu, Pragu, Berlinu i Haleu/Zale. Radi kaoistori~arka umetnosti i knji`evnica, i s porodicom `ivi u Haleu. Godine2006. objavljen je njen roman ^uvar kule (Türmer), a 2009. knjigapesama Pontus. Danijela Danc dobitnica je nekoliko nagrada i stipendija,izme|u ostalog i stipendije “Herman Lenc”.

sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i53

Martin Bruh

Iznad rataDanijela Danc stvara {kolu perspektiva

Sastajali{te: Televizijski toranj. Hvali{i}, koji je stigao gore, stoji u praznom kafeu:stakleni prozori su na sve strane oblepljeni papirima, Kudisavljevi} nervozno tr~iukrug. On ne prime}uje kako Hvali{i} skida pojedine cedulje sa okana i baca pogledna njih: to su kopije romana-prvenca Danijele Danc, ^uvar kule. Na jednom je kratkabiografija autorke: “Ro|ena 1976. u Ajzenahu. Studirala istoriju umetnosti igermanistiku u Tibingenu, Pragu, Berlinu, Lajpcigu i Haleu. 2002. objavila knjiguproze Arahne, 2004. zbirku poezije Serimunt. Za svoje knji`evne radove je dobila,izme|u ostalog, stipendiju Saksen-Anhalta za 2005. godinu.” Cedulju po cedulju,Hvali{i} razotkriva stakleni zid, cedulju po cedulju, otvara se nebo koje se plavi nadku}ama prestonice. Kudisavljevi} Hvali{i}u uzima iz ruku prikupljenu gomilu cedulja.Hvali{i}: [ta Vam je?Kudisavljevi}: Pa, zar ne shvatate: samo tako sam mogao da napredujem. Tako {to samba{ na ovom mestu pore|ao jedna uz druga zasebna poglavlja romana, koja su retkodu`a od dve strane...Hvali{i}: ... i o~ajni~ki poku{avali da izvu~ete niti radnje!Kudisavljevi}: Nije mi bilo do radnje. Ona je po prirodi stvari oskudna kad se otacmladog pripoveda~a Jana Fahera sa porodicom odseli u usamljenost jedne kule dokdvesta {ezdeset tri stepenika ni`e izbija Prvi svetski rat.Hvali{i}: I {ta ste umesto toga utvrdili?Kudisavljevi}: Da ovde naprosto nema romana. To je, pre, zbirka kratkih proznihtekstova: svaka minijatura bi mogla da stoji sama za sebe.Hvali{i}: Time mislite na pri~u Jana Fahera? Ili i na drugu, u kojoj se radi o MihaeluTurneru?Kudisavljevi}: Posebno na ovu prvu. U usredsre|ivanju na pojedine predmete gubi sepoeti~ni pogled glavnog junaka, zapleten umetni~ki jezik u, priznajem, vrlo izbru{enimproznim minijaturama.Hvali{i}: Ali iza toga jo{ uvek ostaje konstrukcija, polazna ta~ka sveg razmi{ljanja:`ivot na kuli, rezignacija, osamljivanje, kad Jan Faher sebi izmisli fiktivnu devojkukoja se zove Eho i koja ga samo vra}a njemu samom. Sumnja u stvarnost koja le`i uosnovi svake robinzonade. Kad se sve indirektno gubi u mravljim pokretima...Kudisavljevi}: Ali pogledajte samo naslove poglavlja kao {to su “Drva”, “Senka” ili“[i{mi{i”.Hvali{i}: Da, onda mogu da naslutim: kao da se raspadaju veze teku}e pri~e. Ali samoda bi opet izronile u drugoj perspektivi, na primer o~evoj ili maj~inoj, u kamernoj igripreciznih opisa i gustih, psiholo{ki istra`enih prostora.Kudisavljevi}: Da to plasti~no predstavim: ovde, eto, godine 1914. de~ak jednog~uvara kule, jednog po sebi jednostavnog ~oveka, umuje nad “peristalti~nim pokretimaki{nih glista”.Hvali{i}: Ali takvi pojmovi ne stoje kao gre{ke u svom okru`enju. Primenjuje seredukcija jezika kakvu znamo iz lirike. Na po~etku je to i na Vas ostavilo utisak...Kudisavljevi}: Uprkos tome – zbunjen sam tom kamernom igrom, upravo njenimtemama: slika jednog vremena sa odre|enim strukturama mo}i, kompleksan odnosotac-sin i, ne na poslednjem mestu, ba{ Prvi svetski rat.s

ve

t

kn

ji

`e

vn

os

ti

54

Hvali{i}: Eto, vidite: teme koje se provla~e kroz prozu kao crvena nit. Posebno je ta~kagledi{ta Faherovih na rat pri tom...Kudisavljevi}: Molim Vas! Re~ “rat” pojavljuje se tek na strani 56. A posle toga desetstrana uop{te ne nailazimo na nju.Hvali{i}: A ipak to prozu ~ini tako aktuelnom: taj rat se pro`ivljava samo u ma{tistanovnika kule ili kroz pripovedanje drugih, prijatelja Jana Fahera. A ovde se nalazi izna~ajna paralela sa drugom pri~om...Kudisavljevi}: [to se mene ti~e, knjiga je mogla da se zavr{i davanjem otkaza namesto ~uvara kule i pozivom za mobilizaciju oca i sina, koji potom usledi.Hvali{i}: Pa, to i ~ini, na izvestan na~in! Putovanje Mihaela Turnera u poratnuJugoslaviju odigrava se u sada{njosti.Kudisavljevi}: A za{to je onda zaka~ena za pri~u o Faheru?Hvali{i}: Zato {to, kao {to sam upravo poku{ao da objasnim, odra`ava prvu pri~u nasasvim razli~it na~in: i Mihael Turner `ivi u kuli u svom beogradskom hotelu. Dodu{e,ne u prostornoj blizini nekog rata, ve} u vremenskoj.Kudisavljevi}: Tu sam potpuno zapao u o~ajanje sa svojim sistemom za sre|ivanjeknjige.Hvali{i}: Ali za{to? Ovde se nastavlja igra perspektiva: pri~e o ratu ovog puta nenalaze svoj put u kulu, ve} su prisutne u samoj zemlji. De{ava se neko pomeranje.Kudisavljevi}: Koje, na`alost, ostaje besciljno. Koliko puta ~itamo da protagonistauop{te ne zna {ta u stvari tra`i u Beogradu!Hvali{i}: “Ja (...) sam poku{avao da smisleno uklopim odlomke koje je na povr{inuizbacilo moje se}anje na to putovanje. Ali ostali su samo odlomci”, pi{e Mihael Turner.Kudisavljevi}: Ta~no re~eno, pojedine epizode deluju pre kao po~eci du`ih pripovesti.A ovog puta neproduhovljenim umetni~kim jezikom jednog preosetljivog JanaFahera...Hvali{i}: I tu se pronalazi kontrast: Turner, recimo, za razliku od Fahera, do`ivljavaljubavnu pri~u. Faher mo`e da se povu~e na mesto za razgledanje i da tamo razmi{lja otome “(...) koja bi od mnogih mogu}nosti mogla biti moja.” Upravo to je nemogu}e zaTurnera. Slika kule se time izokre}e, a u odnosu na do`ivljavanje jednog rata, opet i ne.Kudisavljevi}: I u ovom poku{aju dnevnika s putovanja Vi verovatno nalazite i veze?Hvali{i}: Vi ne?Kudisavljevi}: Jezik postaje suzdr`aniji, scenski opisi postaju va`niji.Hvali{i}: Turner, eto, ne veruje da bolje vidi zatvorenih o~iju.Kudisavljevi}: ^ak i ako za`murim na oba oka, i dalje mi te{ko pada da na|em vezeizme|u te dve pri~e.Hvali{i}: Pa, Vi i dalje tra`ite povezanosti u radnji: ali one su tananije, zamr{enije. Anajva`nija od njih je svakako rat koji vreba, prisutan u pozadini.Kudisavljevi}: Dakle, prema Va{em mi{ljenju, radi se o pitanju kako se iz jedne mladeperspektive mo`e pisati o ratu?Hvali{i}: Sigurno. I jo{ vi{e toga: pripoveda~ka sredstva.Kudisavljevi}: Onda bi verovatno najpre trebalo da bacim svoje cedulje sa ovog tornja?Hvali{i}: Ta~no, i mo`da }ete u njihovom letu videti “zaboravljenu ode`du jedne prilikenepoznatih razmera.” I mo`da }ete to onda mo}i da oprostite i mladom ~uvaru kule...

literaturkritik.de, br. 10, oktobar 2006. sv

et

k

nj

i`

ev

no

st

i55

249

— Prevodioci Mostova

Neboj{a Bara} (1973, Buenos Ajres, Argentina) {kolovao se u [vajcarskoj, Austriji i Srbiji.Suvlasnik i urednik izdava~ke ku}e “Zlatni zmaj”. Urednik za nema~ku knji`evnost uizdava~koj ku}i “Laguna”. Radi od 1997. kao slobodni prevodilac.

Do sada objavljeni prevodi: G. Majrink: ^asovni~ar; Jakob Beme, O nat~ulnom `ivotu;Ernst Jinger, Vatra i krv, Nizami, Sedam princeza, Lejla i Mad`nun (prevod ~uvenogprevoda na nema~ki Rudolfa Gelpkea); Al Gazali, Eliksir du{evne sre}e (prevod ~uvenogprevoda na nema~ki Helmuta Ritera); A. Dornbrah, ^arolija dervi{ke frule; Leni Rifen{tal,Se}anja; Karl Burger, \avolja radionica itd. U {tampi: Ridiger Siner, Crno sunce –upotreba i zloupotreba mitova u nacionalnom socijalizmu; Ilija Trojanov – Sakuplja~svetova; Herta Miler – Ljulja{ka daha.

Aljo{a Mimica (Beograd, 1948), redovni profesor na Odeljenju za sociologiju Filozofskogfakulteta u Beogradu, ~lan Udru`enja knji`evnih prevodilaca Srbije. Objavio, izme|uostalog, knjige: Ogled o srednjoj klasi. Pregled razvoja jednog sociolo{kog pojma (1983);Pogled unazad. Monteskje, Tokvil, Dirkem (1995); Tekst i kontekst. Ogledi o istorijisociologije (prir., 1999); Emil Dirkem i radikalska sociologija (1991, 2004); Vreme kada jenarod govorio. Odjeci i reagovanja u Politici, 1988–1991 [koautor Radina Vu~eti}] (2001,2008). Preveo s francuskog dvadesetak knjiga, od kojih je neke propratio predgovorom,komentarima i/ili drugim prilozima: Emil Dirkem, Elementarni oblici religijskog `ivota.Totemisti~ki sistem u Australiji (1982, na hrvatskom 2007); Monteskje, O duhu zakona(tom I–II, 1989, izbor 2001); Aleksis de Tokvil, Stari re`im i revolucija (1994); EtjenBalibar, Mi, gra|ani Evrope? Granice, dr`ava, narod (2003), itd.

Spomenka Kraj~evi}, 1949, diplomirala je na Katedri za op{tu knji`evnost s teorijomknji`evnosti i magistrirala na Katedri za germanistiku, s temom o romanima Maksa Fri{a.Radila je kao prevodilac u Tanjugu i kao urednik u Izdava~koj ku}i “Dragani}”. Snema~kog je prevela tridesetak knjiga, izme|u ostalih dela M. Fri{a, E. Kanetija, B. [linka,V. G. Zebalda, P. Mersijea, M. Haushofer, K. Nestlinger, M. Endea, P. Mara. Bavila se iteorijom knji`evnosti za decu, a objavila je i nekoliko autorskih knjiga.

Jan Krasni studirao je nema~ki jezik i knji`evnost na univerzitetima u Beogradu i Rostokui teoriju medija na Univerzitetu u Konstancu. Dosad je zajedno sa Zlatkom Krasnim preveozbirke poezije Mihaela [pajera Dunavski i drugi geni i Kita Lorenca Drugi jezik (nagrada“Zlatni klju~ Smedereva” 2008).

pr

ev

od

io

ci

m

os

to

va

pr

ev

od

io

ci

m

os

to

va

250

Jasna Novakovi} doktorirala je na temu iz oblasti australijske pozori{ne umetnosti. Predajenovinarstvo na Mona{ univerzitetu u Melburnu. Prevodi sa engleskog i pi{e o australijskojknji`evnosti. Njen prevod drame Brajana Frila Prevod, prvobitno objavljen u Mostovima,nalazi se na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozori{ta od aprila 2009. Drama Belimu{karci iz pro{lih vremena prvi je australijski komad ikada preveden na srpski jezik.

Vir|inija Pasku diplomirala je na katedri za germanistiku Filolo{kog fakulteta u Beogradu.Radi kao profesor nema~kog jezika u Filolo{koj gimnaziji. Objavila je u periodici nizprevoda s nema~kog: Rut Kliger, Verner Dirson, Judit Fi{er, Rajner Kunce, Milo Dor,Hajnrih Man F. Zajmoglu i dr.

Tijana Tropin (1977, Beograd), diplomirala i magistrirala na Filolo{kom fakultetu uBeogradu. Zaposlena u Institutu za knji`evnost i umetnost u Beogradu. Prevodi sanema~kog i engleskog. Prevodi su, izme|u ostalog, objavljivani u ~asopisima Re~ iMostovi. Va`nije prevedene knjige: Martin Valzer, @ivotopis ljubavi; Gustav Majrink,Valpurgijska no}; Leo Peruc, Majstor sudnjeg dana. U {tampi: Elfrida Jelinek,Pijanistkinja, “Paidea”.