TITOVA JUGOSLAVIJA

1

2014

SVITAC

TITOVA JUGOSLAVIJA

TITOVA JUGOSLAVIJA

2

Urednik: Ţeljko Lj. Krstić

Adresa: KaraĊorĊeva 84,

14.ooo Valjevo, Srbija.

Kontakt : zekando@gmail.com

Mob.tel.: 065 300 1996

Naslovna strana: Deponija u Vinĉi

.

SADRŢAJ:

Vladimir Adamović- feljton :

Lice i naliĉije Jocipa Broza,

Branislav Lalić : Milovan Đilas

Miroslava O. Krstić : Biografija J.B.

NIN- ovi od 1976 do 1980. :

Pesme posvećene Titu

SATIRA: Joca i Jarcan

Sahrana : J.B.T. 1980 i delegacije.

In memoriam: Dobrica Ćosić

Mali narodi : Luţiĉki Srbi

Josip Broz – Tito ( 1892 – 1980)

Uvodnik: U realnom sagledavanju Titovog

ţivota , u njegovim poslednjim godinama, pored

ostalih izvora kosritio sam brojeve NIN-a , od

1976 do 198. IznenaĊuje , kolko su teme aktelne i

danas: poplave, deponije, nameštanje fudbalskih

utakmica, problem sa zapošljavanjem mladih,

proganjanje struĉnjaka u preduzećima. U

meĊuvremenu Novi Pazar je zamenio Trst, što se

tiĉe farmerki, koje su tada postale popularne.

Narkomanija je prepoznata kao problem.

Huliganizam nije ni postojao. Mada je kriminal i

tada postojao u svim svojim oblicima. Smrtna

kazna je bila aktuelna ali se slabo primenjivala.

Gledajući fotografije Tito je stario od 1972 godine.

U poslednje ĉetiri godine to je bilo rapidno...

TITOVA JUGOSLAVIJA

3

VLADIMIR ADAMOVIĆ

Lice i naliĉije Jocipa Broza,

Feljton u Politici; maj, 2010.

„ Klasiĉan obrazac: otac alkoholiĉar,

majka, kao i kod Staljina i Hitlera, neţna,

poboţna, pravedna, poštovana u selu – sve

se u potpunosti slaţe. O majci Mariji

govorio je veoma pohvalno: „ Ona je bila

jako solidna... nije

htela da vide

susjedi da nema

....ja sam majku

volio....Kod Broza

: „ Teţnja ka moći

je samo pokušaj da

se kroz aktivni

ţivotni napor i

posebni ţivotni stil

neutrališe to

osećanje manje

vrednosti. Ukoliko ta teţnja ka moći , u

pokušaju da nutrališe osećanje manje

vrednosti, posebno svoj cilj, obiĉno

dolazi do neurotiĉnog ili karakternog

poremećaja... ( Istakao , Ţ.K. ) Da bi se

izvukao iz anonimnosti , sivila, gomile

dece, trebalo da izabere izuzetnost. Tako

je izuzetnost postala Brozova osnovna

osobina: Takvo drţanje je izviralo iz

njegove liĉnosti: Tito je uvek u svemu

drţao do svog dostojanstva, do svoje

izuzetnosti...sve njegovo, odelo, konj,

oruţje moralo je da bude izuzteno, iznad

ostalih – kaţe Đilas. ..Vremenom: „

Izuzetnost se pretvara u teţnju ka luksuzu,

koja je kod Tita posle 1945. jedno vreme

imala razumne granice, ali koja je , kako

je stario, uzela nesluĊene razmere. Broz je

poĉeo da se ponaša ko monah, a njegovi

saradnici kao dvorani. ( Istakao Ţ.K. )

To je bio klasiĉan renesansni dvor, na

kojem su se dvorani svim sredstvima

borili da steknu milost gospodara,

ogrezlog u luksuzu....Ţiveo je 88 godina,

što je još jedan dokaz o biološkoj

superiornosti. Imao je snaţan odbrambeni

sistem, i telesni i psihiĉki. ...dijabetes sa

pratećom komplikacijom na srcu i drugim

organima, koji je na kraju, kao što se

dešava, doveo do blokade cirkulacije u

jednoj nozi, sa

poslediĉnom gangrenom,

samo pokazuje da se

razboleo na kraju svog

biološkog veka, jer neko

ko je preţiveo ono što je

Broz preţiveo, ( jedno

ranjavanje u Prvom i tri

puta u Drugom svetskom

ratu, operacija ţuĉne kese)

retko da bi doĉeko i

sedmu deceniju.

NARCIZAM : Imao je snaţno naglašeni

telesni narcizam: 12. Aprila 1946. godine,

u svojoj 54. godini piše Zdenki, trećoj, ali

nevenĉanoj ţenin: „ Ja sada ustajem u 6

sati ujutru i jašem svakog dana. Danas

sam poĉeo da igram tenis, jer sam postao

suviše trom.1

1 Ako se paţljivo zagledaju slike Josipa Broza, moţe se

zakljuĉćiti da je u posleratnom periodu bio dobro drţeći i u

1953 g. u kojoj je eliminisao svog bliskog saradnika

Milovana Đilasa. Na slikama sa jednog mitinga slikan je sa

leĊa; Odeven u belu uniformu , po poloţaju tela i drţanju

moţe se zakljuĉiti da je tada bio na vrhuncu. Slike iz kraje

60 već govore o procesu starenja. Da bi ono postalo

oĉiglednije s poĉetka sedmadesetih. ( Ustav SFRJ je donet

1974 g. ) u drugoj polovini sedamdesetih vidi se da je

ostario , uprkos drţanju do lepih odela, starsot se nije

mogla sakriti. Na jednom mestu , na kojem Tito drţi

sastanak, vidi se izbezumljenost prisutnih iz najbliţeg

okruţenja. Pored Tita , tih godina, obiĉno je sedeo Stane

Dolanc, savezni sekretar za unutzrašnje poslov e. I ako u

TITOVA JUGOSLAVIJA

4

..Kondotijeri su lutalice, plaćeni vitezovi,

avanturisti. Broz je od ranog puberteta

poĉeo sa lutanjem, da bi se smirio tek u

maju 1980. U poĉetku je poĉeo da luta po

Hrvatskoj i Sloveniji, a kasnije se upuštao

u na dalje ture...Biografi su , bez većeg

uspeha, tragali su za njegovim ideološkim

opredeljenjima. Broz je 1913. godine

otišao u vojsku, uskoro ga je zatekao rat.

Izgled da je bio dobar vojnik

austrougarske vojske. O tom periodu

njegovog ţivota ne postoje podrobnij i

podaci , a no što je objavljeno sve je već

poznato , osim da je uĉestvovao u

borbama u zapadnoj Srbiji 1914. (

Istakao Ţ.K. ) Boravak na ruskom frontu,

u Karpatima, takoĊe je dobro poznat.

Tamo je trebalo da dobije medalju za

hvatanje ĉetiri zarobljenika, ali je uskoro

ceo puk pao u rusko zarobljeništvo 1915.

Broz je u svojim autobiografskim

kazivanjima rekao da je ušao u Partiju

1920. godine, dakle, kada je imao

dvadeset i osam godina. Ideja da je Tito

svesno odabrao partiju kao sredstvo kojim

će stvariti svoj deĉiji san- biti bogat,

moćan, poštovan- i tako neutralisati

snaţno osećanje bede, siromaštva i

poniţavajućeg poloţaja, koji je poneo iz

detinjstva u adolescenciju , ali i ka zrelim

godinama, ako i njegova snaţna odluka da

se toga reši, sinula mi je odavno, kada sam

jednom slušao delove intervijua koji je sa

njim vodio Veljko Bulajić. Tito je

govorio o svoji razmišljenjima da

emigrira u Ameriku, negde oko 1910 .

godine. Period boravka u kaznionicama (

1929-1934), potom brojni boravci u

Moskvi i Parizu, kao i brojna putovanja po

poznim godinama Tito je 1978 .g zvaniĉno posetio SAD

a 1979 g. presedavao Nesvrstanima u Havani.

Jugoslaviji, poptuno su neistraţeni deo

Brozove biografije. ...Kako je biološki i

samim tim maskulno popuštao , dolazilo

je do naglašenih znakova feminiziranosti –

pomno ofarbana 2i ondulirana kosa,

manikirani nokti. Vuĉijak je zamenjen

pudlicama, vitak stas postepenom

preteranom gojenju. Uţivanje u jelu,

njegov omiljeni hobi, zaokruţio mu je

figuru. Inaĉe, bio je upadljjivo lep; to sam

u mladosti ĉuo od brojnih sagovornika.

Kad se 1945. godine pojavio na kongresu

Antifašistiĉkog fronta ţena- AFŢ, ovacije

koje je doţiveo nisu bile znak

oduševljenja delegatkinja što vide

generalnog sekretara nego što vide i

upadljivo privlaĉnog muškarca. .

Njegov autoritet je, u poĉetku, sve do

poĉetka ustanka, proizilazio iz statusnog

mesta – bio je number oline jedne partije

koja je u potpunosti prihvatila boljševiĉka

pravila orgnizacije. . Naime, kada je 1903.

došlo do sukoba u tadašnjoj ruskoj

Sociodemokratskoj partiji oko prve taĉke

budućeg satusa Partije, mnogi delegati

tog briselsko- londonskog kongresa, nisu

shvatili o ĉemu se radi. A radilo se

jednostavno o tome da grupa delegata

koju je predvodio Lenjin – boljševici,

traţila da partija bude organizovan

odred..monolitna i borbena, ĉvrsto

organizovana, disciplinovana i voĊena

iz jednog centra imati ĉvrstu disciplinu.

2 Knjiţevnik Ivan Ivanović, zbog svog romana „

CRVENI KRALJ“, objavljenog 1972 g. je izgubio posao

profesora knjiţevnosti u Kuršumliji, jer se predpostavljalo

da je sa tim naslovom aludirao na Titovu ofarbanu kosu.

Inaĉe ceo roman je posvećen prljavim i zakulisnim

igrama u domaćem fudbalu fudbalera od BG. klubova.

Kaţnjen je dve godine zatvora, uslovno na dve godiune.

Ivo Andrić, naš jedini nobelovac, je zamerio Ivanoviću što

se nije suoĉio sa odlsakom u zatvor. Posle toga desila mi

se mnogo veća kazna- niko nije smeo ( hteo) da ga

objavljuje. Ostao je , ipak, poznat po romanu : “ Arizani”.

TITOVA JUGOSLAVIJA

5

Dakle, Broz je bio primus inter

pares; njegovi sardnici i saborci su mu se

povinovali zbog autoriteta koji je sa

sobom nosila njegova funkcija. Slušali su

ga jer je bio generalni sekretar, jer su

bili obuĉeni da mu se bespogovorno

pokoravaju, a ne zato što je on bio Josip

Broz, a ksanije sam Tito. Taj statusni

autoritet nije samo proizilazio iz

partijskog statuta, nego prevashodno iz

naĉina na koji ga je Staljin primenjivao.

On je već tada bio harizmatska liĉnost i

svoju harizmu genseka – generalnog

sekretara, prenosio je na sve sestrinske

partije, tako da je to mesto već i pre

dolaska odreĊene liĉnosti Gorkić, Broz,

nosio odreĊeni

autoritet.

NEPRIKOSNOVEN

I OKRUTAN

MeĊutim, Broz se

brzo pretvara u Tita.

On za Moskvu dugo

ostaje Valter, ali u

zemlji uporno radi na

tome da svoj statusni

autoritet pretvori u

personalni. To mu, po

mom mišljenju, uspeva

tek negde oko 1944.

Od tada je on

definitivno samo Tito.

Broz je bio veoma

narcisoidna liĉnost kao što su i svi

diktatori...Srednje visine, ĉvrsto graĊen,

lep ĉovek, Broz je ostavljao prijatan

utisak na svoje sagovornike zbog svog

uglaĊenog i dostojanstvenog ponšanja i

naĉina komunikacije. 3Bioj e potpuno

spreman za pravi potvig – da kao voĊa

male ilegalne partije koja se spremala za

oruţanu borbu osvoji vlast... Klasiĉan

avanturista bez pravog doma i porodice.

Svoju teţnju ka lutanju korisno je spojio

sa potrebama partijskog radai

organizovanja tada još malobrojne KP.

Tako je imao opravdanje i pred sobom i

pred svojom porodicom ...Uostalom, kada

je postao gensek, pravila korespodencije

nalagala su da bude što manje pitan a da

se na pitano obiĉno ne odgovora direktno.

Većina partizanskih voĊa u Srbiji 1941, pa

i 1942. nisu znali ko se krije iza imena

Tito...I pored svih mana, Broz je bio

idealan ĉovek (

inteligentan) da , sa

ovako malom

partijskom

organizacijom (

6.600 komunista i

17.500 skojevaca ) ,

zapoĉen tako veliku

akciju. Svi koji su sa

njim bili u vrhu

Partije, nisu mu bili

dorasli u spretnosti,

lukavosti, intuiciji,

procenjivanju

situacije, brzini

delovanja, mirnoći i

leţernosti u opasnim

situacijama. Retko

je, moţda nekoliko

puta toko rata – u

3 Taj utisak je imao i Vladimir Nazor, koji je u svom

ratnom dnevniku : „ Sa parizanima“ , napisao da ga je J.B.

Tito podestio na lava , kada ga ja prvu put video i da je

ostavio prijatan utisak na njega. Bio je leţeran i miran.

TITOVA JUGOSLAVIJA

6

Uţicu 19414, na Sutjesci 1943, u Drvaru

1944, izgubio prisustvo duha, i to ,

uglavnom , na kraće vreme. Ukratko –

pravi ĉovek za burno vreme...

Bio je ĉovek Moskve, kao i svi

generalnni sekretari KP u Evropi.

MeĊutim, Broz je imao i neograniĉeno

ovlašćenje da organizaciono osposobi

Partiju za buduće

dogaĊaje. To je uradio

– onako kako je to

njemu odgovaralo.

Njegovo organizovanje

Partije kao liĉnog

borbenog odreda,

poĉivalo je na nekoliko

principa: politiĉkom, a

ĉesto i fiziĉkom

uništavanju svih oblika

frakcionaštva, kao i

svih onih koji su

sumnjali u Broza, a

potom i uništavanje

njegovih liĉnih

neprijatelja kojih je bilo

mnogo; likvidiranju stare garde koja ga je

znala iz njegovog poĉetniĉkog perioda-

nije ţelao nikakve savete od starijih

drugova ; uspostavljanju grupe saradnika

meĊu kojima je on, po statusu i godinama,

bio neprikosnoveni auoriteta; VEOMA

IZRAŢENIM ORGANIZACIONIM

SPOSOBNOSTIMA, kao i pomno

izabranim saradnicima za odreĊene

poslove:Tempa je upotrebljavao za jedne,

Rankovića za druge, Đilasa za treće

zadatke. Broz je 1941. bio spretna ,

4 Sociolog Slobodan Gavriloviić u svom romanu : „

Dţelat“; preko svog glavnog junaka, opisuje scenu

povlaĉenja iz Uţica, nakon napada Nemaca, koja oĉito nije

ni bilizu kako je prikazana u partizanskom fimu : Uţiĉka

republika“. Tito se tokom povlaĉenja izgubio u noći…

SPOSOBNA I OKRETNA, ALI ĈESTO I

OKRUTNA, inteligentna borbena mašina,

ĉovek sa uroĊenom sposobnošću da

uspostavi dominaciju, autoritet i da, mada

moram da se ogradim uglavnom na

politiĉke aspekte problema, politiĉki, u

potpunosti vodi jedan pokret. O Titovim

vojnim sposobnostima, autor feljtona,

naodi: „da ima drugo

mišljenje“, koje ne

iznosi.

ODNOS I SUKOB

SA STALJINOM

Tito je od poĉetka

ustanka, 1941 godine,

svesno prenebregavao

savete Moskve u

pogledu strategisjkih

opredeljenja ustanka.

Moskva ga je

obuzdavala u

njegovoj ideološkoj

radikalnosti, traţeći

da vodi

oslobodilaĉki rat a ne klasiĉnu

revoliciju, a Tito je, uglavnom , terao po

svome. U SUŠTINI SUKOB STALJIN –

TITO bio je sukob dve izrazito

narcistiĉke liĉnosti, veoma osetljive na

znake nipodaštavanja hijerarhije i

remećenja ustanovljenog reda stvari. Sa

podozrenjem je gledao na sve Titove

postupke i svojom paranoidnom

intuicijom , jasno naslutio da ovaj ima

nameru da se u potpunosti odvoji. Tito je

to, naravno, tada krio, obuzdavo se , a

svoj narcizam hranio surogatima

drugog voĊe, kraljevskom doĉecima po

zemljama narodne demokratije,

komplikovanim protokolom i tonjenjem

TITOVA JUGOSLAVIJA

7

u luksuz, vodeći ţivot koji je imao malo

veze sa malo veze sa asketizmom

revolucionara. Staljin je 1948. Godine

već pokazivao znake dubokog

POREMEĆAJA LIĈNOSTI. Staljinova

paranoidna liĉnost funkcionisala je dobo

sve do kasnih šezdesetih godina. Kada je

napunio 70 godina poĉeo je da pokazuje

znake , takozvanog involutivnog

paranoidnog stanja, pravog duševnog

oboljenja u koje

dominiraju klasiĉne

paranoidne ideje

proganjanja,

sumnjiĉavosti,

nepoverenja, uz

stalno prisutnu ideju

da je objekat

agresije i okoline,

posbno neke osobe

iz te

okoline...struktura

Titove liĉnosti

potpuno je

drugaĉija. On je

ekstrovertan tip,

sposoban za brzo

uspostvaljanje

komunikacije koja ĉesto moţe imati

emocionalnu notu, i izrazito

hedonistiĉkog ţivotnog stila. Staljin je

hladan i nikoga sem svoju prvu ţenu

Jekatarinu Svanidze, nije ni voleo, Tito

je sav okrenut ţivotnim zadovoljstvima (

hedonista pr. Ţ.K.) , posebno telesnim.

Staljin je asketa...Tito voli ţensko društvo.

Uţiva ne samo u telesnim nego i

vantelesnim aspektima komunikacije sa

suprotnim polom. Staljin zazire, dobro

zna da ga ţenska osoba, sa svojom

razvijenom intuicijom, moţe znatno

pre proĉitati nego muškarac. .. ..

Branislav Lalić : Milovan Đilas

( vernik, buntovnik, muĉenik) ;

Veĉernje novosti; Beograd; 2011.

Mek povez; 245 str. Sa fotografijama.

Milovan Đilas je tokom II svetskog rata

uz Aleksandra Rankovića i Edvarda

Kardelja , bio u prvom krugu Titovih

saradnika. Bio je Titov miljenik . Napisao

je proglas Staljinu 1948 g. i kumovao je

novom nazivu - Saveza

Komunista. Na izborima 1952

g. imao je najviše glasova od

delegata za Skupštinu. Ali prvi

je izbaĉen iz Brozovog

okruţenja zbog tekstova koje je

objavljivao u Borbi do 1953 g. ,

na Trećem plenumu CK SKJ.

Na plenumu jedinu podršku

je imao od bivše supruge

Mitre Mitrović, sa kojom se

razveo 1952 god. i Vladimira

Dedijera. Jedan od najbliţih

saboraca Svetozar

Vukmanović – Tempo ga je

takoĊe napao. Boţa Maslarić

je , u ostrašćenosti preterao

svaku meru i Đilasa nazvao da

je “ trocistiĉko govno”. Kad je izbaĉen

iz partije, nije imao prijatelja. Jedini koji

je pokušao da se druţi sa njim bio je

Dragoslav Mihailović – Mihiz koji je

zbog toga prebaĉen u Novi Sad, na mesto

direktora Matice srpske. Đilas je proveo

u zatvoru u KPZ Sremska Mitrovica

ukupno devet (9) god. Od 1956. do 1966

g. bio je u zatvoru: zbog davanja izjava

stranim novinarima i tokom kazne mu je

izreĉena kazna od sedam ( 7 ) godina zbog

objavljivanja knjige : Nove klase u SAD.

Pušten je uslovno 1961., da bi 1962 . bio

osuĊen na pet ( 5) godina , zbog knjige

TITOVA JUGOSLAVIJA

8

objavljene na zapadu: Razgovori sa

Staljinom .Konaĉna osuda je bila trinaest

( 13) godina robije. Za svo to vreme

njegova nova supruga Štefanija Barić, sa

sinom Aleksom i Đilasovom majkom su

ţivele u stanu u Palmotićevoj br. 8 u

Beogradu, gde je ţiveo sve do 1995g.

sahranjen je u porodiĉnoj grobnici u

rodnom Podbišću, kod Mojkovca u Crnoj

Gori. ....U knjizi „ Druţenje sa Titom” ,

koju je završio pred kraj Brozovog ţivota,

Đilas se vratio na temu izgubljenog

morala sa dedinjskih padina, stavljajući u

sam centar rasipniĉki sjaj prvog ĉoveka

jugoslovenske revolucije. : - Sklonost ka

luksuzu, bila je nedoljiva, mada sporedna

u Titovom samovoljnom posedovanju

dvoraca5, naroĉito onih kraljevskih. Bitna

je u tome – kao i u svemu bitnom kod

Tita- bila vlast, ostvarivanje apsolutne,

autokratske vlasti. I to vlasti dvorske –

nad drţavom i partijom. ...Đilas pokreće

pitanje: Zašto je Josip Broz tako naglo

pohitao u luksuz? On kaţe da je Tito

osećao da se tak nadovezuje na

monarhistiĉku tradiciju vladavine i

vladanja, vlasti i vladara. ..Najbolji su

poslušni graĊani, drţava poĉiva na odanim

graĊanima..Posvajanje dvoraca

neuporedivo je znaĉajnije u podreĊivanju

partije Titovoj liĉnosti i u unošenju, u

partijsku i univrzalnu , komunistiĉku ideju

oboţavanja njegove liĉnosti. Ako Tito nije

5 Vladimir Dedijer svedoĉi da je Tito do kraja

ţivota sakupio kolekciju od 32 dvorca! Imao ih je

svuda – na Dedinju, Brionima, Brdu kod Kranja,u

Bugojnu, Igalu, KaraĊorĊevu. Njegova prva

roĊedanska štafeta koja je, na inicijativu Rata

Dugonjića, nošena posle rata, pretvorila se u Dan

mladosti, a u drţavi bratstva i jedinstva , svih šest

republika i dve pokrajine imase u gradove sa

imenom Tito.

ideolog kao Lenjin – onda nije bio ideolog

ni kao Staljin. To unošenje, to spajanje, se

moglo obaviti jedino kroz apsolutnu vlast,

uz pomoć sjaja same vlasti. Tito nikada, a

pogotovu na vlasti, nije bio skroman i

obiĉan kao što su bili Staljin i Mao:

spoljni sjaj je njemu bio neophodan, ne

samo zbog intimnih, skorojevićkih nagona

i nadovezivanja na tradicionalni

monarhizam, nego kao i nadoknada

ideološke neznanosti i školske neuĉenosti.

..Titove uniforme su, kao i sve njegovo ,

morale biti prave i jedine: Grb na opasaĉu

mu je izraĊen od ĉistoga zlata, pa mu je

zbog teţine malko spadao. A sluţio se

masivnim zlatnim perom... Tito je za sebe

izgradio poseban stil i poseban protokol.

Njegova stolica se izdvajala izgledom,

odeću je menjao tri – ĉetiri puta preko

dana, već prema znaĉaju i utisku koji je

hteo da ostavi...Kvarcovao se redovno,

farbao je kosu, umetali su mu snaţno bela

zubala. I mada nije imao nuţde da istiĉe

svoju krepkost , jer je po prirodi bio

krepak i ţivahan – hodao je i drţao se na

priredbama ĉilije i energiĉnije nego što je

ĉinio... ( videti ; B. Lalić; 2011; 101- 104)

.

Miroslava Krstić; Biografija

Josipa Broza Tita, 1982-1939.

TITOVA JUGOSLAVIJA

9

) . Zanimljivo je da ĉitajući biografiju

J.B. Tita koja je napisana za vreme

njegove vladavine, nije ulepšavana. Tito je

od škole imao samo IV. Razreda O.Š. i

bravarski zanat. Oni koju su paţlivo

prouĉavali njegovu prošlost, išli su od

ĉinjenice da je J.B.T. izmišljena prošlost.

Ipak, realnije je da su se neki podaci

prećutali, koji su tada bili osetljjivi.

Najpre se prećutkivalo Titovo uĉešće na

strani austrougaraske vojske u borbama u

zapadnoj Srbiji, gde su se vodile teške

borbe. TakoĊe nejasan je njegov boravak

u Rusiji i relativno kasno uĉlanjivanje u

Komunistiĉku partiju. Ostaje ĉinjenica da

Tito imao sposobnosti liĉni marketing,

ali da je znao da pored sebe drţi one koji

su umeli da šire harizmu o njemu. MeĊu

prvima to je bio hrvatski pesnik Vladimir

Nazor. Zano je da bira saradnike. U

vremenu pre, tokom i posle rata to je bio

Moša Pijade. Najduţi saradniĉki tajming

od 40 godina ja je imao Edvard Kardelj.

Tokom rata uz Tita su bili Aleksandar

Ranković, Milovan Đilas. Provog kojeg se

oslobodio bio je Milovan Đilas, zbog

tekstova objavljenih u Borbi, tokom 1952

g. Zbog afere prisluškivanja smenjen je

Aleksandar Ranković. U meĊuvremenu

Slobodan Penezić – Krcun je poginuo u

saobraćajnoj nesreći... Zanimljovo je da se

Tito nekoliko puta ţenio. Prva supruga

mu je bila ruskinja Pelagija, potom Berta

Hes ( sin Mišo) . Tokom rata ţivotna

saputnica je bila Davorjanka Paunović.

Koja je umrla posle rata i sahranjena u

Beogradu na Belom dvoru. Posedanja

suruga je bila Jovanka Budisavljević , koja

je bila mlaĊa od njega više od 30

godina...1982. – 7 maja ( 25. Maj sam

Tito odredio) u porodici Marije i Franje

Broz, u selu Kumrovcu u Hrvatskoj roilo

se sedmo dete , od njih petnestoro, Josip...

1900 - 1904. Josip Broz pohaĊa

osnovnu školu u Kumrovcu.; 1905 –

1907. Od leta do 1907. Boravi na imanju

svog ujaka.; 1907. : sa oĉevim roĊakom

Franjom Brozom, 14- godišnji Josip Broz

odlazi u Sisak . Najpre radi u kantini

Ignjaca Štrigla a zatim svojevoljno

poĉinje da uĉi bavarski zanat u radionici

Nikole Karasa. ; 1910. 23.09. J.B.

završava šegrtsku školu u Sisku. U

oktobru, novembru i decembru , kao kalfa

Josip Broz je zaposlen u bravarskoj

radionici Haramine u Ilici. U oktobru iste

godine Josip Broz se uĉlanjuje u Savez

kovarskih radnika i u Sociijaldemokrasku

stranku Hrvaske i Slovenije. ;

19.novembra , Josip Broz uĉestvuje u

uliĉnim demosnstracijama protiv

promaĊarskle politike Nikole Tomašića.;

1911. 13.III. zaposlio se u Zagrebu u

mehaniĉarsku radnju radnju za opravku

automobila, bicikla i mašina. ; 01.V. ;

Josip Broz je uĉestvovao u Majskoj

konferenciji u Zagrebu, koja je imala

karakter, antireţim ske demonstracije.

Sredinom jula J.B. se zapošljava u fabrici

metalskih proizvoda u Kamniku.

1912. V. - J.B. odlazi u Ĉešku , prvo

Junce- Ĉenkov, zatim u Plzenj.; IX.-

prelazi u nemaĉke pokrajine Bavarsku i

Rur.; X. - J.B. se zapošljava u Beĉu u

fabrikama: „ Gridl“, „ Dajhmler“, zatim

kao probni vozaĉ novih automobila.

1913. Regrutacija najpre u Carski puk u

Beĉu a zatim u 25- ti domobranski puk u

Zagrebu; XII - zbog antiratnih izjava

vodniki J.B. zatvoren u Petrovaradinsku

tvĊavau. ; 1915. 04.06. prilikom završnih

borbi Karpateske operacije, J.B. je ranjen

TITOVA JUGOSLAVIJA

10

a zatim zaroboljen. ; 1917. U Petrogradu

J. B. Uĉestvuje u istorijskim

demonstracijama protiv Privremene vlade.

; 1918. u Omsku J.B. uĉlanjen u

internacionalnu Crvenu gardu. ; 1920. J.B.

i ruskinja Pelagija Belousova venĉani u

Omsku.; III. – Primlljen je za ĉlana

jugoslovenske Ruske komunistiĉke

partije boljševika. ; U jesen J.B. je stigao

u kraljevinu SHS , najpre u Maribor pa u

Zagreb gde se zaposlio u mehaniĉarskoj

radionici Filipa Bauma. Uĉlanjuje se u

sindikat i KPJ. ; 1921. II. J.B. se

zaposlio ka omašinista u mlinu Samuela

Polaka u Velikom Trojstvu kod Bjelovara

( Hrvatska) .; 1924. I. Na pogrebu

komuniste Vencislava Valente, J.B. se

oprostio od mrtvog druga : „ zaklinjujući

se da će se do kraja ţivota boriti za

komunistiĉke ideje“. Zbog ovog istupa

J.B. biva zatvoren od strane policije. ;

1925. 21.X. J.B. u dogovoru sa partijskim

drugovima se zapošljava u

Brodogradilištu, u Kraljevici.;

1926.24.VIII. poĉeo je uspešan

desetodnevni štrajk bropdogradilišnih

radnica u Kraljevici koji je organizovao

J.B. ; 02.X. J.B. otpušten iz

brodogadilišta i odlazi u Beograd.

1927. I. JB. Se zaposlio u Smederevskoj

Palanci u fabrici vagona ali zbog

sindikalnog rada otpušten je; III. Mesecu

iz fabrike vagona. IV. Zapošljava se u

Zagebu u bravarskoj rdionici Dragutina

H. Postaje ĉlan mesnog komiteta KPJ u

Zagrebu. ; VI- postaje sekretar oblasnog

odbora Saveza metalaca za Hrvatsku. VII

– izabran za organizacionog sekretara

Mesnog komiteta KPJ u Zagrebu; 4. VII.

J.B. uhapšen; 28.X.; na suĊenju J.B. u

Ogulinu, osuĊen na 7 meseci robije, što je

Kasacioni sud smanjio na šest ( 6)

meseci. ; 1928. na osmj mesnoj

konferenciji 25. I 206. II .J.B. izabran z

apolitiĉkog sekretara Mesnog komiteta; V.

– KOMINTERNA prihvata njegove

stavove sa VIII konferencije i upućuje

otvpreno pismo svim ĉlanovima KPJ:

JOSIP BROZ IZABRAN ZA

ZAMENIKA ORGANIZACIONOG

SEKRETARA BIROA CK KPJ. 6. X.-

poĉelo suĊenje J.B. i drugovima u tzv . „

Bombaškom procesu“. 14.XI.- J.B. osuĊen

na pet godina robije, koju je izdrţavao u

od 1929. U Lepoglavi a potom 1933 g. u

Mariboru od 1934. Izdţava u Ogulinu

preostalu kaznu. ; 1934.III. straţarno

sproveden u rodni Kumrovec, povlaĉi se u

ilegalu, odlazi u Sombor a zatim u Zagreb.

11.VII. koptiran za ĉlana poltibirao

CK KPJ.; 24. -25. XII. na IV zemaljskoj

konfereniciji KPJ u Ljubljani potvrĊen

izbor J.B. u Politbiro C.K. KPJ.

1935. – odlukom CK KPJ J.B. je u

februarau odlazi u Moskvu kao ĉlan

balkanskog sekretara kominterne.

25.VIII. prisustvuje na sedmom kongresu

kominterne sa delegacijom KPJ. X. -

vratio se u Jugoslaviju. 1937.- U

Anindolu kod Sombora odrţan osnivaĉ

ili kongres KP Hrvatske koji je

organizovao J.B. ; 17. VIII. – na poziv

Rodoljuba Ĉoakovića i Sretene Ţujovića

, J.B. doputovao u Pariz i preuzeo

rukovoĊenje radom KPJ: 1938. 21.I.

CK.KPJ odluĉuje da J.B. odgovara za rad

nejvišeg partijskog rukovodstva. 20.X.

sekretar kominterne Dimitrov obevestio

je u Moskvi , J.B. da je imenovan za

politiĉkog sekretara CK KPJ.

TITOVA JUGOSLAVIJA

11

DRUZE TITO MI TI SE

KUNEMO

Muzika: Djordje Novković,

tekst: Mira Aleĉković,

aranzman: Rajmond Ruic

Godine su prosle pune muka.

Ginulo se za slobodu nijemo.

Ili s pjesmom umesto jauka,

Druze Tito mi ti se kunemo.

Veselje se siri na sve strane,

sad slobodno po zemlji idemo.

Al' velike pamticemo dane,

Druze Tito mi ti se kunemo.

Praznik silazi na ulice nase,

u oblake da letimo smjelo.

Nase pjesme svi neka se plase,

Druze Tito mi ti se kunemo

ĐORĐE BALAŠEVIĆ: RACUNAJTE

NA NAS

U ime svih nas iz pedeset i neke

za zakletvu Titu ja spevo sam stih.

Ne spominjem proslost i bitke daleke,

jer rodjen sam tek posle njih.

Al' zivot pred nama jos bitaka skriva

i preti nam, preti o duboki vir.

Ja znam da nas ceka jos sto ofanziva

jer moramo cuvati mir.

Racunajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok,

jer slusamo ploce i sviramo rok.

Al' negde u nama je bitaka plam

i kazem vam sta dobro znam:

'Racunajte na nas.

' U ime svih nas iz pedeset i neke

za zakletvu Titu sam spevala stih.

Ne spominjem proslost i bitke daleke,

jer rodjena sam posle njih.

U nama je sudbina buducih dana

i neki se mozda plase za nju.

Kroz vene nam protice krv partizana

i mi znamo za sto smo tu.

Racunajte na nas.

Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok,

jer slusamo ploce i sviramo rok.

Al' negde u nama je bitaka plam

i kazem vam sta dobro znam: 'Racunajte

na nas.

TITOVA JUGOSLAVIJA

12

PARALELE: AKTUELNO I DANAS

( analiza sadrţaja NIN-ova od 76.do.80.)

Direktor NIP Politika :

Vukoje Bulatoviić

Glavni I odgovorni urednik:

Dragan Marković

Redakcijski kolegijum: Miloš Mišović (

zam.gl. i od. Ured. ) Petar Stojaković (

pomoć. Glav. I odg. Ured. ) Miodrag

Marović, Vladimir Stojšin, Mirko Klarin,

Sergije Lukaĉ, Mirko Đekić i Strevan

Nikšić.

Redakcija:

Teodor AnĊelić, Slobodanka Ast, Branko

Belić, Miloš Vasić, Mirjana Vuĉetić,

Milovan Gligorijević, Jug Grezelj, Milena

Dimitrijević, Petar Ignja, Miloje Lagetić,

Milenko Milićević, Miloš Milošević,

Zoran Mihailović, Ĉedomir Novaković,

Tomislav Peternek, Rosanda Popović,

Milan Rusić, Danilo Ruţić, Stevan Stanić,

Zvonimir Simić, Bogdan Tirnanić,

Tomislav Dţadţić, Dejan Šinkoviĉ , Hari

Štajner.

Navešću par iseĉaka iz tekstova NIN-a ,

su mogli biti pisani i danas. Zapanjuje

kako su se ogrpomni problemi, kao što su

poplave, deponija smeća, nameštanja

fudbalskih utakmica, ostale prisutne i dan

danas. Kad bih se ovi NIN- ovi tekstovi

objavili u bilo kojim dnevnim novinama,

ispalo bi da su ih pisali nedavno: uz

raspevanu Slobodanku Ast,

sofisticiranog Juga Grezelja, udarne

pesnice su bili: Miloš Vasić, Petar Ignja

( marksizam) , Zvonko Simić ( kriminal),

Tomislav DţaĊić ( JAT)....

Hroniĉne poplave u Srbiji : 2001 – 2014.

OPOMENA

„ Nedelju dana slušamo i ĉitamo

nepovoljne vesti. Dopisnici sa svih strana

javljaju da je vodena stihija u mnogim

selima i gradovima ostavila pravu pustoš

za sobom. Najteţe je pogoĊena zapadna

Srbija, u kojoj je poplavama zahvaćeno

dvadeset većinom nerazvijenih opština...U

Lebanu , gde je 80 odsto stambenog

prostora bilo pod vodom i gde već ima na

stotine porušenih domaćinstava, ţivot je

TITOVA JUGOSLAVIJA

13

potpuno paralisan. U dvadeset sela ove

siromašne komune više od dve hiljada

domova je poplavljeno. U Bujanovcu od

700 poplavljenih kuća pedeset je srušeno.

U okolini Leskovca poplavljeno je 4.500

stambenih objekata i površine od 15.000

hektara najplodnijeg zemljišta, a u samom

gradu vodena stihija je zahvatila dve

hiljade stambenih zgrada. U Svetozarevu

120 porodica ostalo je bez krova nad

glavom...Naši ljudi će i ovog puta

ispoljiti visoku svest i solidarnost sa

nastradalima, kao što se uvek ĉinili u

sliĉnim situacijama...Ostaje ipak da se

razmišlja, danas mnogo serioznije nego

do sada, koliko je ovo podruĉije Srbije,

biti zavisno od neba i oblaka. Odavno se

zna, bar sto godina unazad, da Morava,

koja se svojim pritokama obuhvata 42

odsto teritorije Srbije, ne predstavlja

samo ogromno prirodno bogatstvo, već

i veliku opasnost. Ciklusom

katastrofalnih poplava Morva to stalno

pokazuje.

Poznato je da postoji i Program za

regulaciju sliva Morave, koji je usvojen

pre desetak godina i na ĉijoj izradi su

angaţovane mnoge poznate i priznate

institucije..

Da bi se ogromne površine zemljišta

zaštitile od erozije, bujica i poplava

Programom za regulaciju sliva Morave

predviĊeno je da se izgrade brane za 18

akumulacionih jezera koja bi mogla da

prime oko dve milijarde i dvesta miliona

kubika vode ..Prvom fazom Programa

bilo je predviĊeno da se do 1975. godine

izgradi 12 akumulacionih jezera i veći

deo regulacionih i antiregulacionih

radova. Na ţalost, do toga roka je

regulisan samo donji tok Morave i

zapoĉeta izgradnja dve akumulacije. Sve

drugo je ostavljeno da ĉeka „ bolja

vremena“ , iako je veći deo predviĊenih

sredstava utrošen.” (NIN ; br. 1327. 13.

Jun. 1976. ). Autor: Miloš Mišović

VELIKA FABRIKA SMEĆA

Deponija uVinĉi kod Beograda.

“ Beli grad Beograd proizveo je 1974.

Preko 250.000 tona Ċubreta. Ova tonaţa

se svake godine povećava. Koliĉina

Ċubreta i njegov kvalitet u direktoj vezi sa

nivoom ţivotnog standarda. Što smo

bogatiji, bacamo više i sve bolje stvari…

Beograd je svoje smeće ostavljao na

raznim mestima. Na Ċubretu stoje

Beogradsko sajmište i deo Novog

Beograda. Poslednja velika deponija, Ada

Huja, otvorena je 1962. godine kao

privremeno rešenje a ove godine bi

trebalo da se zatvori. Kao “ privremena”,

ova se deponija od poĉetka nije bila

opremljena kako treba. Ne moţe se nigde

pronaći ni elaborat za nju. Ĉetrnaest

godina se u neposrednoj blizini grada

punilo se Ċubrište koje ni po ĉemu ne

odgovara minimalnim higijenskim

TITOVA JUGOSLAVIJA

14

zahtevima. Ranko Manojlović, naĉelnik

Gradskog sekretarijatata za komunalne

poslove, ne krije zabrinutost: „ Mi ćemo

otvoriti dve kontrolisane , higijanske

deponije – kod Vinĉe i Batajnice.

MeĊutim deponije nisu rešenja na duţi

rok. Beograd stvara godišnje i dva i po

miliona kubika Ċubreta, sa povećanjem

od trideset odsto svake godine. Generalni

urbanistiĉki plan predvideo je i

kombinaciju naĉina za uništavanje smeća:

spaljivanje i deponovanje.

Gradske vlasti planiraju da otvore

dva ureĊaja za spaljivanje smeća – jednog

dana. TakoĊe se razmatra i mogućnost

odvoţenja Ċubreta šlepovima niz Dunav,

do Velikoselskog rita i nasipanje

tamnjoških moĉvara. MeĊutim, peći za

spaljivanje su skupe a vodeni transport

treba prvo da reši pitanje pretovara i druge

probeleme. Opšti utisak je da se grad do

sada nije bavio ovim pitanjima na

sistematiĉan naĉin. Moţda i zato što je naš

psihološki stav prema Ċubretu uopšte

prestajao kod kante u koju ili pored koje

smo reĉeno Ċubre prosipali. Preduzeće „

Gradska ĉistoća “ na izvestan naĉin

ilustruje svojom sudbinom ovakav stav.

Struĉnjaci su nekada bili upućivani

tamo na rad po specjalanom partijskom

zaduţenju ili po kazni. “ (autor : Miloš

Vasić ; NIN, br. 1328; 20 jun 1976;)

OFANZIVA OSMA: NA GIMNAZIJE

.... U Osmoj beogradskoj gimnaziji bilo

je mesta za 210 novih uĉenika. Kao

jedino merilo za upis vaţio je – prema

dogovoru – uspeh postignut u prethodnom

školovanju, koji je najboljima donosio 125

bodova. Na konkurs se javilo 550 uĉenika

, i to 365 odlikaša i vukovaca. Lako je sad

utvrditi da ĉak ni 155 odliĉnih nije moglo

da bude primljno, jer je konkurencija bila

izuzetna: 117 bodova bilo je

malo....Istovremeno, stanje u Mašinskom

školskom centru „ Beograd“ je sledeće:

na konkurs Škole za kvalifkovane radnike

stiglo je tridesetak prijava, a mesta ima za

deset puta više uĉenika. Nije ni ovde teško

zakljuĉi šta će se desiti: ova i ovoj sliĉne

škole primiće sve ostale, bez obzira na

uspeh. ..

Mnogi s kojima smo razgovarali se slaţu

se da je privlaĉnost gimnazije pre svega

tome što ona kasnije, otvara sva

visokoškolska vrata. Uĉenici i njihovi

roditelji dobijaju , tako, još ĉetiri godine

razmišljanja do konaĉnog profesionalnog

opredeljenja, koje u vemenu u kojem

ţivimo ĉesto moţe da bude sudbonosno,

jer od toga šta će neko biti zavisi da li će i

, i gde raditi, i koliko će zardjivati. .6.. (

Petar Ignja : NIN; br. 1327; 13. Jun.

1976. )

6 U Jugoslaviji a i sada u Srbiji je veĉito vaţila krilatica:

Nije bitno šta radiš nego gde radiš. U Valjevskom kraju

sinonim za dobre plate je godinama REIK Kolubara.

Tako]e u posledje vreme prime’eno je da su ;ista;ice po

Domovima ydarvlja i srednjim [kolama situiranije od ,

pojedinih doktorki i profesora. To svakako srozava ugled

fakultetski obrayovanih ljudi u pomenutim usatanovama.

U obryovnom sistemu pravi galimatijas su napravile

dioplome ste;ene u privatnim fakultetima. I ako se na njih

gleda podsme[ljivo, pojednici sa njimazavršavaju na

rukovodećim fun kcijama i sa solidnim platama....

TITOVA JUGOSLAVIJA

15

Kragujevaĉka Gimnazija

SUDBINA GIMNAZIJA

Šta će biti s gimnazijom, hoće li nestati ili

će se već neka uklopiti u u novi

reformisani sistem vaspitanja i

obrazovanja – pitanje koje se sve ĉešće

postavlja na sastancima i na zborovima

nastavnika i struĉnih aktiva škole. Ako

izmene budu temeljite, šta će biti s nama,

hoćemo li ostati bez posla? – pitaju se

mnogi nastavnici. Gimanzija kao

institucija uklapa se u novi sistem ali se

ljudi ne uklapaju – kaţe Milivoje Aleksić

v.d. Republiĉkog zavoda za unapreĊenje

vaspitanja i obrazovanja SR Srbije. Nije

cilj reforme da ljudi ostanu bez posla,

nego da se stvori takav obrazovni sistem,

u kojem ni jedna škola neće spremati

samo za studije nego će sve škole , posle

osnovne , spremati i za rad. Gimnazija je

koja je dosad spremala iskljuĉivo za

studije ( manje od 50 odsto gimnazijalaca

završava studije koje u proseku traju 7,5

god. ) nije efikasno izvršavala ni taj svoj

domaći zadatak...U novom gimnazijskom

programu 26 odsto nastavnog gradiva

namenjeno je predmetima opšte kulture i

društveno – ekonomskim disciplinama.

Okosnicu nastavnog sadrţaja ovog dela

programa ĉiniće maternji jezik sa

knjiţevnošću, strani jezik, marksizam i

samoupravni socijalizma i fiziĉko

vaspitanje...Tako se došlo do ĉetiri smera

reformisane gimnazije: jeziĉko –

humanistiĉkog, društveno – ekonomskog,

prirodno – tehniĉkog i matematiĉko –

tehnĉkog...Svaka od ta ĉetiri smera

osposobljavaće za rad i davati gotovo

zanimanje, ali će isto tako omogućavati

nastavljanje školovanja na univerzitetu.

.Tako će svršeni gimnazijalac sa jeziĉko –

hunamistiĉkog smera moći da se

zaposlikao prevodilac, inkorespodent,

recepcionar, turistiĉki vodiĉ, lektor,

korektor, arhivar, akviziter, pomoćnik

arheologa, muzeologa, etnologa,

organizator emisije, sekretar emisije... ( S.

Stajĉić; NIN; br. 1327; 13. Jun. 1976.)

...NOVA ŠKOLA- DRUGA FAZA: Naš

koncept je vrlo sliĉan švedskom i

istoĉnonemaĉkom. MeĊutim ŠveĊani nude

u završnoj fazi srednjeg obrazovanja samo

25 smerova, što znaĉi da omogućuj

uĉenicima da se zaposle u struci, a ne na

radnom mestu. Obrazovanje za radno

mesto prepušta se fabrici, bolnici, banci,

muzeju. Lavina od nekoliko stotina

zanimanja donela je ne samo one ĉesto

pominjane lingvistiĉke nakazice, „

usmerivaĉ poštanskih pošiljki“ „ utezaĉ “,

jezgrar”, „ salatar “ , „ izraĊivaĉ gornjih

delova obuće “. Išlo se u krajnosti i u

drugom pravcu. Da bi se neka zanimanja

uĉinila privlaĉnim štedro je deljena titula

tehniĉara. Mi smo narod koji voli titule i

TITOVA JUGOSLAVIJA

16

titulice, pa će druga faza školovati

mlekare- tehniĉare, kozmetiĉare-

tehniĉare, konobare- tehniĉare, tehniĉare

za mesne kancelarije, tehniĉare za poslove

osiguranja, medicinske sestre- tehniĉare,

ekonomske – tehniĉare... Ţiveli tehniĉari.

( Slobodanka Ast; NIN, br. 1474, 1978).

Udţbenik koji nije bio omiljen...

KNJIGA ZA (M)UĈENIKE

U smederevskom školskom centru „

Milentije Popović“ , pedagoška sluţba

putem anketiranja uĉenika , utvrdila je da

je marskizam – nastavni predmet kojeg

uĉenici samtraju najteţim. Bilo je u školi

odeljenja u kojima je dve trećine uĉenika

( 20 – 35 ) iz marskizma zaradilo jedinice.

Uz pomoć pedagoga i psihologa

pomenutog školskog centra u Smederevu,

NIN je anketirao stotinak srednjoškolaca.

Na prste se mogu izbrojati odgovori :

nema teškoća s Marksizmom. Ogromna

većina priznaje da im ovaj predmet zadaje

mnogo muka, a kaţu i zašto : „ nemam

dovoljno predynanja ’’, „predmet mi je

nezanimljiv “, „ nastavnik mnogo traţi “,

“ iz udţebenika ne moţe da se uĉi. “

Profesori marksizma krive udţbenik a

prof. Dr. Miroslav Peĉujlić , rektor

Beogradskog univerziteta kaţe : „

Markizam se ne moţe pravdati ni

ĉinovniĉki , ni popovski, ako ne ţelimo da

nas stigne kazna. Smisao tog obrazovanja

je da mlada generacija istraţuje i menja

svet, a ne da buba formule. Marksizam

nisu citati , već najnaprednija svest našeg

vremena”- kaţe Peĉujlić. ( Petar Ignja;

NIN; br. 1416; februar 1978 ) .

„ Blagoje Ristović, po zanimanju fiziko-

hemiĉar i doktor tih nauka, zaposlio se

prošle godine u vršaĉkoj fabrici elkova :

Hemofarm, a ne baš davno dobio je otkaz

pre isteka odreĊenog vremena. Po

njegovoj priĉi, posao u vršaĉkoj fabrici

lekova obavljao je sa više entuzijazma i

energije nego ijedan do tada. : - Imao sam

ţelju da bar neki plodovi rada mog rada

ostanu u gradu gde sam proveo mlasost,

uĉio školu. Zato sam.. koristeći svoje

iskustvo pokušao da bolje organizujem rad

cele laboratorije. Ali reĉeno mi je da sa

naĉinom mog rada ne slaţu generalni i

tehniĉki direktor. Reĉeno mi je da

ubuduće ne vršim nikave promene... Prvo

sam bio pokušao da razgovaram o tome na

struĉnom kolegijumu, alo sam video da o

d toga nema ništa. Otišo sam god

generalnog direktora, koji mi je rekao da

je njemu i ljudima dosta do sastanĉenja i

da smo ovde da radimo a ne da

priĉamo...Stari su poĉele loše da se

razvijaju...Došlo je do sukoba sa

tehniĉkim direktorom i sa šefom

laboratorije...Prestao je svaki kontakt sa

predpostavljenima.... Jednog dana

TITOVA JUGOSLAVIJA

17

pozvan sam kod generalnog direktora.

Odmah je poĉeo da viĉe na mene

nazivajući me bezveznjakom i

neznalicom, uz napomenu da se

konaĉno pokazalo kako je bio u pravu

kada je tvrdio da im takvi tipovi kao ja

nisu potrebni ...

Na kraju dr. Ristović na jednom

zboru radnih ljudi je kritikovao stanje u

fabrici, rukovodioce, i da je tom prilikom,

pored ostalog rekao da se ne sme olako

dozvolit ponašanje prema

samoupravljanju i da je poslednje vreme

da se rukovodiocima skrene paţnja da

ubuduće vaţne odluke paţljivije razmotre,

pre nego što ih iznesu pred kolektiv i od

njega traţe pokriće...Malo zatim, Blagoju

Ristoviću, je uruĉeno „ obaveštenje o

prestanku radnog odnosa “. Potpisao ga je

generalni direktor Boško Savić dipl.

ekonomista koji kaţe: - ...Ristović zbog

svog ponašanja nije bio za naš kolektiv,

unosio je nemir, trovao meĊuljudske

odnose. Mislim da takvog ĉoveka niko

neće. Uostalom i mi smo ga primil na

intervenciju nekih ljudi iz grada, prosto –

uzeli smo ga sa biroa nezaposlenih. Tehniĉki direktor Vasa Beljin, magistar

farmacije , tvrdi da su doktora Ristovića

obuĉavale naše ţene i laboratorije i još

kaţe da bi oni davno propali da su radili

onako kako je doktor hteo, i dodaje : - Taj

profil struĉnjaka nama nije potreban. Šef

laboratorije i magistar farmacije Mila

Rakić, koja je bila neposredni rukovodilac

doktora Ristovića, kaţe da se on njega

mnog oĉekivalo , a da je malo dao jer je

imao najbolje uslove za rad: - Što sam

više sa njim razgovarala , sve sam više

shvatala da on pripada onim ljudima koji

sve negiraju. A ĉesto je kritikovao

rukovodioce. Znala sam da je ţiveo na

Zapadu ( boravio u Nemaĉkoj na

specijalizaciji gde je i doktorirao) i

govorila sam da se sada mora

aklimatizovati, uklopiti u

samoupravljanje. On to, izgleda, nije

mogao.. ... I opet pitanje: zar zbilja za

jednog visokog struĉnjaka, iskusnog

radnika ( 12 godina u struci ) nema mesta

u fabrici koja se razvija, osvaja trţište u

zemlji i inostranstvu?. ( Autor: Petar

Ignja: NIN; br. 1385; 24.06. 1977. ) .

Novinarka Slobodanka Ast se dva NIN-

ova broja ( br. 1428 iz 1978 g. i br. 1954

iz 1979 ) bavila tzv. sluĉajem dr. Vesne

Fridman, koja je bila osumnjiĉena da je

svojim pacijentima ( leĉenim od

zavisnosti narkomanijom) omogućavala

uţivanje droge. U svom prvom tekstu S.

Ast se pita : da su : „ sluĉaj dr. Fridman“

reţirani struĉni nesporazumi, predsrasude

ili, pre svega loši meĊuljudski odnosi u

Beogradskom Institutu za leĉenje

alkoholizma i narkomanije? Priĉa poĉinje

ovako: „ Kako ubiti lekara. Dr. Vesna

Fridman , poznat i cenjen struĉnjak u

našoj nauĉnoj javnosti i meĊu pacijentima,

saznala je iz našeg dnevnog lista da je

javni tuţilac pokrenuo kiviĉni postupak

protiv nje. U priĉi . „ Desna ruka

narkomana“ , spominju se zloupotrebe

poloţaja, sumnjive usluge narkomanima,

naklonostima prema ovoj vrsti ljudi,

metode suprotne lekarskim principima i

etici. Kaţe se da je ovaj neuropsihijatar

beogradskog Instituta za leĉenje

alkoholizma i narkomanije, leĉila

pacijente hepatonom ( metadon) , što je,

kako se kaţe u ovom slobodnom

TITOVA JUGOSLAVIJA

18

prepriĉavanju kriviĉne prijave, zabranjeno

ne sam po odluci Instituta već i protivno

lekarskim principima i etic i( !?).

Doktoprka je osumnjiĉena da je

prepisivala šakom i kapom, mimo svojih

vaţećih lekarskih normi lek, valoron, koj

ima jako analgetsko dejstvo i koje posle

kraćeg uzimanja stvara veliku zavisnost. I

kao u svakoj scenariju u ovoj patetiĉnoj

temi, spominju se specijalni kanali,

krivotvoreni recepti, pa ĉak i

„astronomska“ protivpravna korist . (

doduše omogućena drugima) . Slobodanka

Ast smtra da su : „ celu priĉu o sluĉajku dr

Fridman reţirali loš imeĊuljudski odnosi u

Institutu za leĉenje alkoholizmam i

narkomanije, ali i struĉne zaĊevice. ( „

Narkomani su najobiĉniji kriminalci“ ...

„ološ“... „sve to treba po kratkom

postupku“ ). Snage su se polarizovale i

oko struĉnih neusaglešenosti umetodu

leĉenje pacijenata, ali i oko nekih

organizacionih pitanja ( Postoje dve

varijate integrcije Instituta sa

Neuropsihijatrijskom klinikom, odnosno

zatvorskom bolnicom) . U sve to umešale

su se i komplikovane liĉne raĉunice u

kojima pojedinci prete drugim

pojedincima Komitetom. Uz sve to dr.

Fridman koja je dve godine bila

predsednik radniĉkog saveta,ai sada je , u

jeku afere, ponovo izabrana u savet.

Primarijus dr. Aleksandar Despotović,

naĉelnik sociorehabilaticionog odeljenja

pri Neuropsihijatrijskoj klinici u

Beogradu, tvdri da dr. Fridamn nije

koristila nikakve svoje „specijalne“

metode“, već je sa grupom struĉnjaka

Instituta i Klinike, radila na struĉnoj

metodologiji sa kojom je upoznata ĉitava

javnost. Psihijatar dr. Stevan Petrović

smatra da „sluĉaj dr. Fridman “ zapravo

govori o nemoći naše zdravstvene sluţbe

da se suoĉi sa problemom leĉenja

narkomanije, nije usamljeno. U našoj

zemlji ne postoji jedinstven program za

leĉenje narkomana, pa su struĉni stavovi

nedovoljno usaglašeni, a saradnja izmeĊu

struĉnjaka slaba. Dr. Petrović zaoštrava

problematiku: „ o problemima

narkomanije više se pitaju oni koji ne

rade, nego oni koji rade sa narkomanima.

Paradoksalno je i zabrinjavajuće da su

nestruĉnjaci u prilici da procenjuju i

odluĉuju o vrednosti metoda leĉenja. (

istakao Ţ.K. ) Da nesporazum bude

kompletan , tu je i veliki broj , „

dobronamernih“, koji štedro dele svoje

savete, a uglavnom se narkomanijom bave

teorijski. Najveći broj savetodavaca

nikada nije video ni jednog pacijenta

narkomana. Svi bi smo o ovom problemu

drugaĉije mislili kada bi smo dan – dva

odsedali u psihijatrijskoj ordinaciji iĉuli

neku ţivotnu priĉu narkomana i njegovih

roditelja.

U svom drugom tekstu Slobodnaka Ast,

koji se odnosi na sluĉaj dr. Fridman,

navodi da je Rešenjem okruţnog suda u

Beogradu broj 198/78 obustavljena istraga

protiv V.F. poznatog i priznatog

struĉnjaka u našoj javnosti, koja je bila

osumnjiĉena da je svojim pacijentima

omugaćavala uţivnje opojnih droga

deleći im hepatononom i voloranom, da je

zloupotrebljavala sluţbni poloţaj i

krivotvorila recepte. Neerovatno je i

paradoksalno da se na sudu , povodom

sluĉaja dr. Vesne Fridaman,, a ne na

nekom nauĉnom skupu, prvi put

raspravljalo o neusaglašenosti struĉnim i

metodološkim pitanjima leĉenja

TITOVA JUGOSLAVIJA

19

narkomana u nas. Ljudima upućenim u

ovaj posao poznao je da ne postoji ni koda

nas ni u svetu, jedinstvena i apsolutna

metoda z anarkomana koji daje

garantovano dobre rezultate. U ovakvoj

situaciji struĉ ni stavovi su neusaglašeni,

nema jedinstvenog jugoslovenskog

prograama za leĉenje narkomanije,

saradnja meĊu struĉnjacima je slaba.

Stotine narkomana, ozbiljnih bolesnika

luta od bolnice do doma zdravlja,

instituta i – zatvora. ( Istakao Ţ.K. )

NOVE NADE ZA MLADE

... Sluţba društvenog knjigovodstva

zabeleţila je da je lane svakog meseca

ostajalo iza zatvorenih kapija proseĉno

460000 radnika. ( tzv. prekovremeni rad

pr. Ţ.K. ) Svi su toboţe obavljali

neodloţne poslove koje nisu mogli da

savladaju u redovnom radnom vremenu i

za taj vanredni trud isplaćeno im je 3,7

milijadri dinara. U savezu sindikata

Jugoslavije, kako je pre neki dan

objavljeno , izraĉunali su da bi tim

novcem moglo da bude plaćeno 88 hiljada

radnika privremeno nezaposlenih. ..

Sudeći po najsveţijim podacima

Republiĉk ezajednice za zapošljavanje

mladima je sve teţe da se zaposle..1976

on su ĉinil polovinu nezaposlenih. Najteţe

je onima koj iprvi put traţe zaposlenje i

koji su bez staţa....u Srbiji bez pokrajina

na posao ĉeka 39189 kv. i vk. Radnika,

40417 onih sa diplomom srednje škole,

3166 radnika koji su završili višu školu i

3308 fakultetskih obrazovanih graĊana.

..Zakon o zapošljavanju uvodi stroţi

reţim za probirljive, al i zajednice za

zapošljavanje, stavlja u sluţbu

nezaposlenih. Autor: Ljiljana Zorkić :

NIN; br. 1384; 17.06. 1977. ) .

VESTI SA TRAKE IZ 1978.

PUNI KOFERI: Sada je izvesno da će

kranjska „ Iskra“ za razdoblje od 1976. Do

1980 g. ostvariti planirani izvoz od 500

miliona dolara. ...u pošloj godini izvoz za

10 miliona dolara bio veći od uvoza, a u

ovoj godini oĉekuje se još bolji rezultat. I

pored toga , u „ Isrki“ nisu zadovoljni..

Razlog: neefikasna administracija. U

ovom preduzeću kaţuda će adinistracija,

ukoliko se i dalje bude ovako ponašala,

kompomritovati spoljnotrgovinski reţim.

Za svaki uvozni ili izvozni posao , na

primer, sluţbenik „ Iskre“ mora da nosi u

Beograd pun kofer papira. Toliko je

obaveznih formulara, da zaposleni ne stiţu

da ih ispišu. Uz to, na rešenje se toliko

ĉeka, da to ĉekanje preti zaustavljanju

traka u brojnim „ Iskrinim“ fabrikama.

Dušan Ĉkrebić: predesdnik Izvršnog

veća Skupštine Srbije posebno je istakao

zakonodavnu aktivnost koja je zbog

usklaĊivanja mnogih zakona su Ustavom i

Zakonom o udruţenom radu bila dosta

dinamiĉna: - Izvršno v eće odţalo je 251

sednicu na kojoj je razmatraano preko

7.000 pitanja, pripremljeno je i doneto 521

zakona i 116 skupštinskih materijala. Već

se CIV-u obratilo 234 puta, 161 put je

traţeno mišljenje od SIV-a o nekom

pitanju. Ubuduće, meĊutim, moram da se

borimo protiv pritisaka da se reši

zakonom, a tih zahteva ima i odozgo, ali i

odozdo.“

TITOVA JUGOSLAVIJA

20

ĈITAĈI : „ Ĉitati ili ne ĉitati diskusije na

mnogim politiĉkim i drugim skupovima,

pitnje je o kome j enaspisano mnogo reĉi.

Akciju protiv ĉitaĉa ove godine je poveo

Savewz sindikata. Ali to nije tako nov

problem. Pre neko veĉe, gledaoci

televizije mogli su u drami beogradskog

studija „ Prva srpska ţeleznica“ da vide

kako poslanici Kneţevine srbije još

1878. Godine nisu hteli da slušaju jedan

napisani govor, a predsednik Skupštine je

ĉitaĉa prekinuo sa obrazloţenjem da to

nije po protokolu.“

STRUĈNJACI BEŢE : U Beogradu

više od polovine struĉnjaka ( 60 odsto)

„pobeglo“ je iz privrede u vanprivredne

delatnosti i tako je znanjem proizvodnja

još više osiromašena. Evo kakva je sada

situacija: visokoobrazovani kadrovi ĉine

tek 5,5 odsto ukupnog broja zaposlenih u

proizvodnim organizacijama, a u industriji

ĉak ni ĉetiri odsto. I dalje: svaki treći

radnik u van privrednim delatnostima ima

visoku struĉnu spremu, a uprivredi svaki

osamnaesti. Komentar zašto je ovako, nije

potreban. Pogotovu kada se znaju podaci o

rastu zajedniĉke i opšte potrošnje i o

smanjivanju akumulacije u proizvodnji.

PRLJAVE RUKE je naslov petog teksta

u okviru feljtona Ukleti fudbal, autora

Bore Krivokapića ( NIN; br. 1384; 17.jul

1977 ) . Jedan od prvih fudbalera kaoji je

javno progovorio o mahinacijama u

domaćem jugoslovenskom fudbalu je

Ivan Buljan. On je ovaj intervju dao

novinaru pred put za Nemaĉku gde je

nastavio da igra fudbal u Hanburgu, za

transver od blizu milion maraka. Pre toga

je igrao za splitski Hajduk i

reprezentaciju Jugoslavije.

Ivica Buljan:

“ …Ono što se radi kod nas, u našem

fudbalu, najblaţe reĉeno je nedopustivo.

Tu svega ima, samo najmanje fudbala. Ne

verujem da je ni jedno prvenstvo

regularno. Moţete imati ne znam kako

dobru ekipu. Nadmoćnu, superiornu, kao

što je nekada imao „ Partizan“ a poslje

„ Hajduk “. Ali ne moţete raĉunati da

ćete zbog toga biti prvak. Klubovi koj

ispadaju iz Lige, isto tako : neće ispast

onaj koji je slabiji, nego onaj koji se ne „

snaĎe“. Utakmice se oĉigledno kupuju.

To je postalo toliko drsko i bezobrazno da

je zaista prevršilo svaku mjeru.

...Najţalosnije je što to svi posmatramo i

vešto krijemo iza prevejane fraze: nema

dokaza. To nije taĉno. Dokazi su na

svakom fudbalskom koraku. Ali mi

nemamo volje, ni smjelosti za taj kirurški

zazvat. Poĉev od samog Fudblskog saveza

TITOVA JUGOSLAVIJA

21

Jugoslavije i svih fudbalskih institucija, pa

do klubova. ..Moţda je to zato što ljudi

koj sjede u fudbalskim forumima imaju

najmanje najmanje zajedniĉkog sa

fudbalom. O REPREZENTACIJI:

Ponekad se osetite kao predmet trgovine

od strane pojedinih ljudi. Ne direktno, ali

ipak...Jedno vreijeme smo pored drţavnog

grba na dresu nosili amblem Adidasa. Od

toka FSJ je imao neku korist..mnogi su

sumnjali . Strašno bi me pogodilo kad bih

saznao da sam nosio taj amblem zato da bi

neko spremio u dţep izvesnu sumu

dolara..Tragedija je svih naših igraĉa što

ne mogu govoriti sve dok ne odu. Moţda

će zvuĉiti nevjerovatno, ali i najbolji igraĉ

se raznim smicalicama moţe eliminisati

iz ekipe. Napravi se urota, poĉinje

šikaniranje, igraĉ polako postaje nervozan,

sve slabije i slabije igra, upada u jedan

kriţ i gotovo. Strpaj vas u ralje i gotovo.

Najzad, mogu vam slomiti nogu. Moţe

vam se bog zna šta dogoditi. Jednom je

progovorio Planinić, golman Ţeljezniĉara.

Pa šta se dogodilo? Izolovali su ga kao

da je okuţen. Zato što je rekao istinu!

Ko je , onda, lud da govor? Prije dvije

godine osjetio sam to na vlastitoj koţi.

Dao sam jednu negativnu izjavu o

sudijama...i odmah su mi napravili

prijavu. Isti oni ljudi koji upravo rukovode

cijelim tim aparatom namještanja utakica

i potplaćivanja- veli Ivan Buljan.

SUDIJE NA CRNOJ KLUPI

Prošle subote u Beogradu je zasedado

disciplinski, a dva dana docnije u

Krgujevcu „ pravi" sud: u oba sluĉaja na

optuţeniĉkoj klupi našle su se sudije,

fudbalske. Osman Jusufbegović, jedan od

petorice sudija sa dvojnim krštenicama,

kaţnjen je dvomeseĉnom zabranom

voĊenja fudbalskih utakmica, Prerag

Nikolić i Željko Borovčić Kurir su

suspendovani, a Disciplinski sud Sav eza

fudbalskih sudija Jugoslavije raspavljao je

još o Tomi Markoviću i Aleksandru

Nikiću. Sva petorica su okrivljena za

iznošenje neistine ( podmladili su se za

nekolik godina kako bi mogli da vode

utakmice i posle 48 godina ). U

ponedeljak u Kragujevcu , pred većem

sudija tamnošnjeg Okruţnog suda, našli su

se junaci “ afere podmićivanja” u

Šumadijskoj ligi. Kragujevaĉko suĊenje (

odloţeno za 15. Maj.) izazvalo je

interesovanje širokih fudbalskih masa

najviše zbog delikta koji se u sudskoj

praksi najteţe moţe dokazati- primanje

mita... Generalni sekretar Ratko Čanak,

bivši fudbalski sudija sa Novinarom,

Branislavom Radunovićem ,

predsednikom Saveza fudblaskog saveza

Jugoslavije ,. u jednom materijalu pod

nazivom Pitanja i problemi, navode :

„Veliki broj sudija ( sudija svih

kategorija) veoma malo ili ništa ne radi na

svom liĉnom uzdizanju. Isto tako poznato

je da jedan broj sudija ne vodi dovoljno

raĉuna o svom spoljašnjem izgledu,

ponašanju u društvu a evidentno je

konzumiranje alkohola uoĉi i posle

utakmice.“ To, praktiĉno, znaĉi da su

neke sudije ( zna se, naravno, i koje)

utakmice vodili „ mrtvi pijani“, o ĉemu

svedoĉe i izjave fudbalera, ali organizacija

nije uspela da te ljude skine sa

liste...Ĉanak govori i o problemu sa

kontrolora suĊenja. On navodi da se mora

izbeći anomalija... Sudije i kontrolori su u

jesenjem delu prvenstva naplatili više od

150 miliona starih dinara...( autor: Slavko

Stojković; NIN; april: br. 1474; 1987.) .

TITOVA JUGOSLAVIJA

22

KOŠARKA : NI DUNAV NI SAVA : „

Po rasporedu Metalac je s Jugoplatikom

igrao u subotu. BEKO s Partizanom u

nedelju. Valjevci su izrazili bojazan od

maeštanja rezultata. Izjavili su da neće

putovati u Split, ako sve utakmice ne budu

igrane u isto vreme. Rukovodstvo

takmiĉenja nije pristalo da menja

program. Valjevci su na kraju ipak

otputovali. Utakmicu protiv Jugoplastike,

velikog favorita, izgubili su u poslednjih

pet minuta. .. Sekretar Košarfkaško g

saveza Jugoslavije dr. Ratomir Šaper

nekoliko puta je tvrdio da košarkaši nisu

kao fudbaleri i da nikom neće pustiti

bodove iz

prijateljstva. Tu

svoju tvrdnju

ponovio je i pred

poslednje kolo

ovogodišnjeg

prvenstva kada se

nije znalo ko će ,

pored rijeĉkog „

Kvarnera“ ,

napustiti ligu:

valjevski „

Metalac“ ili OKK „

Beko“. Valjevci su,

naime, imali

teoretske šanse za majstoricu sa

BeograĊanima, ali pod uslovom da pobede

„ Jugoplastiku“ u Splitu, a OKK „ Beko „

izgubi od „ Partizana“. Ĉak su se i u

novinama pojavile sumnje u moguće

nameštaljke jer utakmice nisu igrane u isto

vreme, a šuškalo se da će „ Jugoplastika“

prepustiti bodove „ Metalcu“. To se nije

dogodilo, „ Metalac“ je izgubio u Splitu, a

u Beogradu, kada se već znao rezultat iz

Splita, OKK „ Beko“ je pobediPartizan“ –

a – ovogodišnjeg prvaka drţave.“ ( NIN;

br. 1047; april; 1979)

PRENOS SPORTSKIH DOGAĐAJA

Prenositi slušaocima ( radio) ili

gledaocima ( televizija ) jedan sportski

dogaĊaj, npr. Fudbalsku utakmicu, nije

nimalo jednostavno: podrazumevaju se

sportska naopbrazba, jeziĉka obdarenost,

govorniĉko umeće i igraĉki refleksi. – piše

Brana Petrović u svojoj rubrici- Šta mi se

dešava i nastavlja: - Radivoje

Marković, sve je to posedovao u izobilju.

Sloţenim zakonima jezika i knjiţevnosti

inenzivno se

bavio još od

svojih

šabaĉkih dana

– zato mu je u

reĉenici teško

pronaći

suvišnu reĉ, a

pravi podvig

uhvatiti

reĉenicu koja

ne odrţava

jasnu

misao...Poĉeta

k pamćenja

Radivojevih prenosa vezuje se za daleku

1952 godinu, za daleku Finsku za onaj

igraĉki sastav koji naša generacija zna

napamet. Radivoje Marković je u jednom

dahu, sa jedva primetne tri pauze izmeĊu

linija , izgovorio naš najupamćeniji sastav

fudbalske reprezentacije za sva vremena:

bearastankovićcrnković-

ĉajkovskihorvatboškov-

ognjanovmitićvukasbebekzebec). Preko

Radivoja smo videli mnoge utakmice koje

su igrane daleko od naših oĉiju, ali smo ih

TITOVA JUGOSLAVIJA

23

videli , pa na izvestan naĉin i bolje nego

da smo ih gledali. To je istinska moć

govora jednog umetnika. Zalatni vek

radio- prenosa završen je sa Radivojem ,

što ne umanjuje znaĉajne uspehe njegovih

naslednika ( V. Stojaković, Marko

Marković, Španić , Jordan Ivanović,

Mutić ...) Reportaţe Mladena Delića

predmet su mnogih skeĉeva, ali kad

ĉujemo da će on prenositi imamo razloga

da se radujemo jednom osobitom

dogaĊaju. On je navijaĉ, a za laţnu

objekivnost puca mu prsluk. Kad prenosi

fudblsku utakmicu Delić i igra. On je

dvanaesti ĉlan tima. On liĉno brani penal i

promašuje sa tri metra. Trpi po nogama i

svaĊa se sa sudijom. Udara glavom gde

drugi neće ni nogom. Kuka (

auuuuuuuuuu!) bodri, šutira, izvodi

penale, faulira. U košarci daje koševe sa

kraja igrališta, na skakaonicama skaĉe. On

je vrstan trkaĉ, vozaĉ formule jedan,

plivaĉ, on je plavi plavi! On je igraĉ i

navijaĉ, on je izuzetna liĉnost našeg

sporta. On je i reporter...

... Milka Babović nam, i kad je crveno-

belo, prenosi ( U metniĉko klizanje parova

na ledu pr. Ţ.K.) u ruţiĉastim bojama.

Zato je ona uvek dag gost u našoj kući.

Reportaţe sa boks- meĉeva, Dragana

Nikitovića, ocenjene su visokom ocenom.

Uz izuzetno poznavanje ovog (ne)

pleminitog sporta. Nikitine vrline su u i u

tome što ne boksuje umesto boksera – što

nas ne ometa u praćenju drame ( pa i

tragedije ) . Opširnije izveštaje daje nam

pre poĉetka i u pauzama meĉa, pa ga i to

svrstava u red dobrih teve- reportera...

Pitanje kako prenositi sportski dogaĊaj

onika koj igledaju i dalje ostaje bez

odgovora. Odgovor je moţda na vrh jezika

mlaĊe garde – Lazovića, Sušića,

Anzulovića i Rista Kubure i dr. ( autor:

Brana Petrović, br. 1474; april; 1978)

Jug Grizelj u tekstu : „ Narod naveliko

priĉa“, ( NIN, br. 1424, april, 1978. ) bavi

se mahinacijama u domaćem fudbalu.

Pozivajući se na znaĉajnog fudbalskog

funkcionera, ĉije ime ne spominje ali kaţe

da je na : „ javnom sastanku rekao kako se

uvliko o razliĉitim mućkama u fudbalu, o

potkupljivanju igraĉa, o nameštanju

rezultata, o podmićivanju sudija, o

nameštanju rezultata, o podmićivanju

sudija, i to mnogo ĉemu drugome, te da bi

o tome konaĉno trebalo da progovori

sasvim jasno...narod zaista govori o

nedozvoljenom ponašanju ĉlanova velikog

broja, uprava klubova i fudbalskih

foruma...Ko kupuje igraĉe, kršeći

elementarne norme ponašanja u našem

društvu? Ko potplaćuje igraĉe da laţiraju

utakmice, ko namešta sudije korumpira ih,

ko odlazi u hotele, u kojima borave

protivniĉki igraĉi i truje im hranu i sl. ?

Igraĉi sigurno – ne. Ako je bar za deset

miliona Jugoslovena fudbal najvaţnija

nevaţna stvar u ţivotu – onda je dalje

prodavanje magle i zatvaranje oĉiju pred -

ozbiljna politiĉka tea. Ne pod razno.J. G.

nastavlja: Narod priĉa, priĉa naveliko. O

ĉemu? Da su ljudi oko našeg fudbala

neprikosnoveni, da mogu da rade šta hoće,

i da svoju nedodirljivost crpe u – „

visokim“ izvorima. Tako se na jednu

manipulaciju dodaje druga. Ne samo da je

jedan ceo segment društva korumpiran i

neregularan, nego da ima najvišu podršku.

Zašto narod to priĉa? Zato što zna kako se

TITOVA JUGOSLAVIJA

24

kod ns lome korupcija i bezakonje, i ko to

radi i kada treba da radi, kada to hoće.

Ovako ispada da neće.

Specijalno

vaspitanje:

AVANTURA JE

AVANTURA

„ Postoji u filmskom

zanatu pravilo da

izvrstan film moţe

snimiti samo

odreĊen reditelj. „

Specijalno

vaspitanje“ mogao je, da snimi samo

samo Goran Marković. Zašto? Zato što

oni koji su ovaj fim videli, tvrde da se radi

o „normalnom delu“, o „ uravnoteţenom“

filmu koji je, jednostavno, „ dobar“ i ništa

više, ali ni ništ manje. Iz perspektive

mrgalomanske tradicije jugoslovenske

kinematografije, ĉiji su, gotovo svih pet

stotina i kusur fimova snimljeni sa

ambicijom da odmah izmene tok istorije. (

filmovi: Neretva, Bitka na Sutjesci,

Vrhovi Zelengore, Uţiĉka Republika,

Valter brani Sarajevo, Boško Buha, Veliki

transport, U ime ruţe, i serije: Salaš u

Malom ritu, Otpisani...pr. Ţ.K. ) To je

samo po sebi kompliment, ali, još više,

saţeti portret liĉnosti kakav je Goran

Marković. .Sin poznatih glumaca ..Đak

tzv. „ Praške škole“ On je , dakle, poput

filma „normalan.“

Jedino je „nenormalno“ kako je taj fim

nastao i , naravno, što je uopšte nastao.

„Nenormalno“je, pre svega , je

da mlad reditelj poput Gorana

Markovića dobije šansu da se,

tako reći bez ikakvog iskustva u

dokumentaristiĉkoj produkciji,

okuša na igranom filmu. Ako se

to uopšte i moglo nazvati

šansom: budţet „ Specijlanog

vaspitanja“ jedva da j

epremašivao stotinak i par

miliona starih dinara, pa je

ekipa na snimanje krenula udruţivši svoj

rad besplatno, što se kod nas na filmu

zove enuzijazam, a u Holivudu u drugde

mazohizam. ( istini na volju, kasnije se

finansijska situacija poboljšala, te su ĉak

podeljeni i neki simboliĉni honorari. )

Sećajući se danas tog svog „ grlom u

jagode“ , Goran Marković kaţe da je

takva avantura moguća samo jednom u

ţivotu i da su njoj viĉni jedino oni koji

nemaju šta da izgube. I zbilja, da je „

specijalno vaspitanje“ postalo loš film,

ništa se posebno ne bi dogodilo. Dogodilo

se, meĊutim, da je „Specijalno

vaspitanje“dobar film u pravom i punom

znaĉenju te reĉi. Reĉeno opširnije – Goran

Marković je napravio delo ĉiji se

profesionalizam ogleda, kako u prisustvu i

skladnom sudejstvu svih elemenata (

tema, priĉa, junaci, situacije, dijalog i

sliĉno) koji tvore biće „dobrog bioskopa“,

tako i u ĉinjenici da kod „ Specijalnog

vaspitanja“ ne postoji raskorak izmeĊu

htenja i ostvarenja. Reditelj ovog filma

imao je nameru da ( na osnovu scenarija

koji je pisao u saradnji sa Milosavom

Simićem, vaspitaĉem „ zapuštene“

omladine ) ispriĉa priĉu o nekiolicini ljudi,

mladih i nešto starijih , ĉije su se ţivotne

putanje ukrstile u jednom popravnom

domu. To je uĉinio na jasan, „pismen“

naĉin. Ak oneko misli da to nije dovoljno

TITOVA JUGOSLAVIJA

25

svaki će ga poznavalac stanja u

jugoslovenskom filmu brzo uveriti da je to

i suvišno.“ ( NIN; br. 1385.; 24.06.1977. )

STRASTI: MILAN KOVAĈEVIĆ

Ako bi Televizija putem neke ankete

pokušala da dobije mmišljenje javnosti

koje su emisije u ovih dvadeset godina

postojanja najgledanije, meĊu njima bi se

svakako našla putopisna emisija „

Karavan“ koju ureĊuje i vodi Milan

Kovaĉević: - Sedmog maja prosvalićemo

desetogodišnjicu prvog „ Karavana“ . Za

ovo vreme koje je, ĉini mi se , proletelo,

obišao sam sve krajeve Jugoslavije .

Naprayvio sam i nekoliko desetina emisija

: „ Kamerom kroz svet, gledaocima sam

predstavio svih šest kontinenata i Arktik.

Jedino nisam bio na juţnom polu. I

doţiveo sam more zgoda i nezgoda. Od

svih izabraću jednu koja mi je ostala u

nejsveţijem sećanju. Bilo je to 1968.

godine. Natovaren teškom kamerom,

koferima za fim i filmovima našao sam se

u Rio de Ţaneiru. Zadatak: snimiti: Brazil.

Troškovi: 300 dolara, pa kad potrošim da

se vratim. Ekipa: ja kao reditelj, voditelj,

snimatelj i još nekoliko uzgrrdnih

zanimanja. Snimam Rio de Ţaneiro,

razmišljam o brazilskoj dţungli, o

glavnom gradu u srcu te dţungle. Braziliji.

Šteta je to ne snimiti. Nemam dovoljno

novaca. Ne vredi. Nemam ni ekipu.

Raspitujem se kod avionskih kompanija

kako bi me prebacili do do Brazilije, tako

nekako...Oni mi odgovaraju – nikako.

Dvoumim se šta da radim. U Televiziji mi

niko neće prebaciti jer sam zadatak

ispunio. Ali kad sam već tu, uzgred,

mogao bih još nešto. Na kraju odluĉujem.

Sedam u autobus za Braziliju. Putujem

taĉno 24 ĉasa. Po nesrećnoj vrućini. Ne

smem a zaspim. Ukrašće mi neko

skupocenu opremu! Jedva nekako stigoh.

Tamo se raspitujem. Opet bih nešto, ako

moţe, tako uzgred. Za divno ĉudo,

dobijam od loklanih vlasti mali avion tipa

„ cesna“. Letim do hidrocentrale na

Parani, u srcu dţungle. Ljubazni domaćin

mi obezbeĊuje sve. Uspeo sam . Naterala

me je takozvana novinarska strast. Da nje

nije bilo, da kaţem, glupost. ( NIN; br.

1320; 26.04.1976. )

„ LOGORSKI JEŢ“ : Upravo je izašlo iz

štampe reprin izdanje „ Logorskog jeţa“,

po svemu jedinstvenog lista u istoriji

srpskog novinastva. U nemaĉkom

zarobljeniĉkom logoruOsnebirk pojavio se

8. Aprila 1944. Prvi broj ovog lista koji je

svoje satiriĉne ţaoke usmerio prema

fašizmu. Pisan rukom, crtan tušem i slikan

akvarelom, sa crvenom zvezdom

petokrakom na naslovnoj strani, „

Logorski jeţ“ predstvalja svojevrstan

dokument o snazi duha naših ljudi . To

najbolje potvrĊuje i ţelja redakcije,

iskazana u impresumu prvog broja, da mu

godina u kojoj izlazi – bude i poslednja . (

NIN; 1424; april; 1978.)

Novinar Zvonko Simić u redakciji NIN-

a je , oĉito, bio zaduţen za sektor koji se

bavio maloletniĉkom delinkvencijom i

kriminalom. On je u vuše brojeva pisao o

sudskom procesu koji se 1978 g. vodio

pred Osnovnim sudom u Novom Sadu.

On u tekstu : „ Postoj ili treći čovek „ (

NIN br. 1416 ) i u tekstu : „ Zlatan prst

na obaraču“, detaljno opisuje sudski

TITOVA JUGOSLAVIJA

26

proces, ali uz provlaĉenje glavnog a ktera

: prvo optuţenog Gavre daje pravi socio

- kriminološki nalaz. Tak ou prvom

tekstu saznajemo da Gavri preti smrtna

kazna , zbog pogibije dvojice miliocinora.

Gavra se na sudu branio ćutanjem.

Advokat Milan Vujin ga je branio zajedno

sa advokatom Veljkom Guberinom. U

iskazu pred israţnim sudijom Gavra ni

jednom, ne identifikuje ljude sa kjima se

sukobi kao milicionere. On inistira na

zavrnutim rukavicama košulje jednog od

njih ka oizrazito „

civilnom“ elementu

odeće. Tek na kraju

kada beţi sa lica

mesta, kako kaţe,

primećuje na tlu

kapu sliĉnu onoj

kakvu nose leti

milicioneri. Jer,

ujbistvo milicinara

na duţnosti drugo je

kriviĉno delo i kazna

je obiĉno teţa.

Optuţnica O.J.T. koju zastupa

zemrnik M.T. , kaţe da je Gavra istrĉao iz

trafike i poĉeo da beţi ka groblju. Patrola

ga je sustigla i tada i tada je Gavra istrĉao

iz trafike i poĉeo da beţi ka groblju.

Patrola g je sustigla i tada je Gavra iz svog

pištolja „ astra „ 9 mm ispalio u

miliconere ĉetir imetaka iz neposredne

blizine. Dava sau pogodila D.P. u trbuhj i

grudi, jedan Ć.M. u levu nadlakticu.

Gavra je tada, prema optuţnici, uzeo

pištolj od P. „beretu 7,65“ ispalio po

jedan metak u glavu, i jednom i drugo

onesposobljenom milicioneru...Izgleda da

je jedini svedok pogibije milicinera sam

Gavra ..Pored pet sauĉesnika. „ Ako se

neki senzacionalni obrt moţe dogoditi u

ovom suĊenju to će biti samo „ treći

ĉovek „ – rekao je adv. Jovan Vukĉević

koji brani petooptuţenog zvanog Zec. „

nema nikavog „trećeg ĉoveka“ – bio je

kategoriĉan Gavrin branilac Veljko

Guberina.

Ko je Gavra?

U ovom konkretnom sluĉaju prvo

optuţeni koji jedini u ovoj grupši rizikuje

smrtnu kaznu ( ostali mogu dobiti duge

vremenske kazne). Njegove šanse bi bile

bolje ako bi krivicu

mogao da „ podeli „ s

nekim. Osim toga , u

sudskim spisima do kojih

se neposredno ili

posredno moţe doći,

nema ni pomena o

nekom trećem uĉesniku

nmoćne kacije 15. Juna

koja se završava

pogibiojom milicionara.

...Gavra je imao 21.

Godinu kada je prvi put

dayošao pre pravosuĊe.

Silovanje kućen pomoćn ice, za šta se

trudio a i danas tvdi da nije bilo silovanje,

i provala naneli su mu ukupnu godin ipo

dana zatvora. Kada je u drugoj polovini

1968 . god. Izašao na slobodu, poĉela je

njegova prava kriminalna odiseja, put bez

povratka.. Gavra je osrastao u nosadskom

naselju Podbari ( gde je bil oviše tuĉe

nego drugde i gde se lakše potezao noš. )

A kada se vratio iz zatvora okupio je oko

sebe nekoliko mladića s

PRSTUPNIĈKIM SKLONOSTIMA – I

TO VIŠE NIJE BILA DEĈJA BANDA

ZA KRAĐU JABUKA. ..Iz tih dana , ili

nešto kasnije , ljudi se sećaju napetosti

kojom je Gavra zraĉio, Mnogi su govorili

TITOVA JUGOSLAVIJA

27

o Gavrinim „ zlatnim rukama“. Bi je u

stanju da napravi „sve što vidi“. „

Ĉešljevi“ kojima je otvario mnoge brave,

pištolji koj je napravio , pa, kaţu, i nove

pravio, nacrti z aobijaĉki alat, svedoĉe o

spretnim rukama. Ali su „ te zlatne ruke“

na kraju puta ispalile hice u ljudsak tela.

I to je bila druga, poslednja raskrsnica,

gde je gavra skrenuo na pogrešnu stranu.

Kao automehaniĉar je imao mnogo posla.

MeĊu uglednim NovosaĊanima,koji su mu

bile mupterije, vaţio je za dobrog i

solidnog randika. Kak oje bilo moguće da

ova neprijavljena radnja radi punom

parom, a da ne zapadne za oko porznicima

i inspekcijama jedno je od usputnih

pitanja ne koje novoadsko suĊenje nije

odgovorili i ko zna da li će odgovoriti.“ (

NIN br. 1416, god. 1978. )

O SMRTNOJ KAZNI : U autorskom

tekstu „ Ciniĉno ubistvo“ prof. Dr.

Ljubo Bacvon ( NIN , br. 1474, 1. April,

1978 ) navodi da : „ Hipoteza da smrtna

kazna ne utiĉe na broj onih kriviĉnih dela

z a koja je propisana, potvrĊuje i naša

domaća praksa. U poslednjih 15 godina

smrtna kazna je izricna u tri sluĉaja

godišnje. O izvršenju smrtnih kazni

nemamo taĉnih podatataka, ali moţemo

ipak tvrditi da nije izvršeno više od jedne

do dsve godišnje u proseku. U Jugoslaviji

moţe se zakljuĉiti da ona ubistva z akojaje

zaprećena smrtno smrtnom kaznom ( teška

ubistva) otpda oko jednde

ĉetvrtine. ..Poseban probelm jesu oni na

koje padne teret izvršenja smtrtne kazne.

U stuĉnoj literaturi pa i ulepoj

knjiţevnosti dosta je reĉeno o mogućim

posledicama z a duševnu ravnosteţu, i

zdravlje tih ljudi. I zaista ubistvo uvek

ima neki motiv, koji je ljudski ima kak

onizak bio ( koristoljubivost, pohlepa,

mrţanja, osveta, strah , ljubomora, strast

itd...) Smrtna kazna je meĊutim

hladnokrvno i stoga neljudsko ubistvo i

to u ime svetosti i nepovredivosti ţivota.

Zato onaj ko mora da uĉestvuje u

izvršenju smtrtne kazne nema ĉak ni

mogućnosti da racionalizuje svoje

uĉestvovanje nekim ljudski m

osećanjima.. Juggoslavija priznaje smrtnu

kaznu ( ĉl. 175. Ustav SFRJ) . Verovatno

da je maksimalni program , ukidanje

smrtne kazne, dans u nas ne moţe postići.

Ali zbog toga ne treba baciti pušku u

kukuruz je je pametno i korisno biti

realistiĉan i raditi a tome da tome da se

postignu dalja ogrniĉenja smrten kazne u

Jugoslaviji.

Smrtne kazne se dotakao i Svetislav

Spasojević u intevijuu sa saveznim

javnim tuţiocem dr. Vukom Goceom

Guĉetićem, koj je naveo da se u

Jugoslaviji dogodi od 600 do 700 ubistava

godišnje. ( na preko 20 miliona stanovnika

) . Istovremeno se izvrši oko 6 izreĉenih

smrtnih kazni. Ispada da je tej odnos

100:10. Naša kaznena politika je, kada je

reĉ o smrtnoj kazni, izuzetno blaga. Naš

ustav al i zakoni, zauzeli su stav o smrtnoj

kazni kao izuzetnom sredstvu. Ova kazna

odrţava nevericu društva u mogućnost

popravljanja. Ona je suprotna

hunanistiĉkom iili socijalistiĉkom

gledištu na društvo. MeĊutim, u odreĊenoj

etapi rzvoja , drušvo ĉini mi se ne moţe

odreći te kazne. Jedn og dana ona će biti

eliminisana, bespredemtna. U današnjim

uslovima mrtna kazna je oš neophodna, ali

naša politika u izricabju smrnih kazni je

izuzetno blaga.“

TITOVA JUGOSLAVIJA

28

U tekstu: „ Zabranjeno probaj“, iz 1978 g.

autor Teodor AnĊelić, se bavi –

farmerkama. On na poĉetku navodi

Miloša Slijepĉevića, direktora BEKA, da

se poĉelo poroizvoditi po licenci „ Li

Kuper“ , dok je prošlogodišnja akcija

Beko dţinsa, bila demode. Ta konsttacija

da v eć godinama naša konfekcija

proizvodi jedno a ioleobavešteniji

graĊanin nosi ili bar ţeli da obuĉe nešto

drugo. U vreme poratno na buvlju pijacu

se odlazilo radi sasvim prktiĉnih stvari i,

eventualno, pokojeg sitnijeg luksuza (

kolena z avodovodnu cev, gume za bicikl,

oĉuvanji kanabe..) Sa elegantnim

šuškavcima, šimi cipelama i privrednom

reformom, pošto ih je zaista vreme srozalo

na puku starudiju, buvlja pijaca se

rehabilituju kroz fazu galopirajuće

italinazacije. Ali sa javne scene oni se

sele u kućnu intimu. Gimnazije dobijaju

svoje neumorne putnice na potezu Trst –

naše malo mesto. Ĉitave razrede i

genercije one snabdevaju farmerkama –

italijanske i nemaĉke proizvodnje. ( Levis

501).Komisioni, te starinarnice, bar po

robi kojom su se punili postaju preteĉe

butika. ...Ĉim je otkriveno da se umesto

visokog rabata profesionalnim putnicima

za Trst, više isplati otići tamo liĉo, pa,

moţda , i putne troškove pokrivaju

nabavkom modnih hitova za bliţe – dalje

polupoznanike, iz buvlje recesije izlaz se

nalazi ... Umesto skromnog: Mladi ste,

nabacite farmerke“, lansiran je nov

reklamni spot : „ Ako hoćete da budete

privlaĉni , mladi i uspešni , morate se

moderno oblaĉiti. Dabome, našom –

inotranom – robom. Miloš Slijepĉević

misli da se , u stvari, najveće pouke mogu

i treba da se izvuku iz ogromnog ilegalnog

prometa pomodnim krpicama. On

procenjuje da je prošle godine samo u

Trstu ostavljeno oko 240 mil. Dinara i da

je u Jugoslaviji ileglno uvezeno više od

600 hiljada farmerki. Nekada znak

nemaštine – danas je stvar kulta. Potraţnja

za tim robusnim pantalonama sredinom

pedesetih godina postaje euforiĉna. Poĉeo

je da ih nosi nekadašnji vozaĉ kamiona

Elvis Prisli, što je bilo dovoljno da ga

vojksa ob oţava i slepo sledi. Ali iz jdnog

šoka , što su frmerke bile s poĉetka, sazreo

je šik i ubrzo ih je prihvatio i dţet – st

društvo ( Frenk Sinatra )

Kada je svojevremeno sedamdesetih

godina J. B. T. predsednik SFRJ ,

generalni sekretar SKJ i vrhovni

komandant JNA nekada dolazio u posetu

nekom gradu u unutrašnjosti odvijale su se

specijalne pripreme. Kako su se tada zvali

: ''radni ljudi i graĊani sa Ċacima-

pionirima i omladincima'' organizovali su

'' spontani '' doĉek '' najvećem sinu naroda

i narodnosti''. Centralna manifestacija sa

horom i pozdravnim govorom se

odrţavala na trgu ispred zgrade opštine.

TITOVA JUGOSLAVIJA

29

Sem glancanja grada, ĉišćenja ulica i

sreĊivanja parkova, bilo je onih, ozbiljnih

''bezbedonosnih stvari''. Naime, u cilju da

poseta visokog gosta proĊe bez ikakvog

incidenta sa ulice su sklanjani pojedinci

koji su , praktiĉno bili beskućnici. Nisu

imali svoj redovni posao što je u to vreme

bila prava retkost. Dakle, nisu bili pod

kontrolom svog predpostavljenog koji bi

ga , ako je bilo potrebno, mogao prijaviti u

Komitet , zbog '' odstupanja sa kursa.'' Bili

su na marginama ţivota. U V. to Je bio

uliĉni sviraĉ Jarcan koji je uz gitaru

pevao, ''opasnu'' pesmu:'' Liba, liba, libalo/

nema ' leba nimalo''. Nosio je somotski

sako a pantalone su mu bile uvuĉene u

ĉarape. Drugi, koji je bio krupniji i nosio

po dva sata na ruci i vojniĉki šinjel je bio

Jordan Joca Vrućina. O njemu se priĉalo

da je bio imućni gazda u nekom selu, dok

Jednog dana nije stavio svoju ţenu u bure

i pustio ga nizbrdo. Za njega je bilo

karakteristiĉno da je u mleĉnom restoranu,

koji su u sociJalizmu bili lepo

organizovani, od vraćenog kusura uzimao

samo sitan metalni novac od crvene

novĉanice, koja Je i tada imala konja na

sebi. Ostatak kusura koji je bio u

papirnatom novcu, drug Joca Vrućina nije

uzimao već ga Je ostavljao na pultu. To

sam gledao svojim oĉima. Ali nisam

mogao, kao osnovac da vidim strah

tadašnjih struktura vlasti od ta dva,

praktiĉno, kraJnje bezazlena ĉoveka, koje

su morali zatvarati. Jer šta bi se desilo da

je Jarcan maršalu B. na uvce otpevao svoj

stih da nema ' leba. Najmanje što bi se

moglo desiti bi bila smena direktora

pekare, Jer nije dovoljno ispekao hleba.

Potom bi se pitao šta radi taj centar za

socijalni rad i zavod za zapošljavanje.

Proverili bi da li drug Jarcan ima

zdravstveno osiguranje, odnosno

zdravstvenu knjiţicu. Ako Je već uliĉni

sviraĉ , što nije dobi neku platu za to , što

je sada normalno. Ĉak šta više naši uliĉni

sviraĉi, u prestonici, dobijaju stipendije za

školovanje u inostranstvu. Napose sve bi

to stiglo do predsednika Opštine, kao

glavnog i odgovornog za '' sluĉaj Jarcan''.

Uz put moglo se desiti da je Jarcan imao

završen neki fakultet te da je kao

neposlušni asistent otpušten sa Fakulteta,

kao uĉesnik studentskih pobuna. Šta bi se

tada desilo, moţemo samo zamisliti. Jer,

ruku na srce drug T. je terao decu da uĉe.

TakoĊe moţemo samo zamisliti šta bi se

sve delilo da je drugu Jordanu Vrućini

data prilika da se obrati Maršalu. Moguće

da je drug Vrućina kao uspešni seoski

gazda bio meta nekog ljubomornog

predsednika Zemljoradniĉke zadruge.

Pošto je imao lepu ţenu on mu se osvetio

tako što mu je postala ljubavnica. U

Jarosti i besu , moţemo zamisliti kako

Joca stavlja svoju lepu a nekada sirotu

svoju ţenu u bure, da je makar na taj naĉin

kazni za preljubu. Ono sa uzimanjem

metalnog novca kao kusura moţe se

shvatiti da je bio klijent banke koja je

bankrotirala, odnosno otišla u steĉaJ. Da

je kojim sluĉajem drug T. saznao da Joca

TITOVA JUGOSLAVIJA

30

Vrućina ne uzima papiranti novac u znak

bojkota, prema banci kod koje mu je

propala velika ušteĊevina, srušio bi se

ĉitav tadašnji monetarni sistem. Da bi

spreĉili nepotrebne ekscese i moguće

posledice tadašnji moćnici grada na reci

K. su Jocu i Jardana zatvarali dok se

poseta ne okonĉa.

Statistika o sahrani

Josipa Broza Tita

Ustanoviti precizan broj

delegacija i ĉlanove

delegacija na pogrebu

Josipa Broza Tita

8.5.1980. godine se

ispostavilo kao krajnje

teţak zadatak. Relativno

pouzdan magazin „Time“

u svom ĉlanku od

18.5.1980. navodi da je

sahrani prisustvovalo

sluţbenih „123 delegacije

drţava od ĉega 4 kralja,

32 predsjednika i drugih

ĉelnika drţava, 22

premijera te preko 100

predstavnika

komunistiĉkih ili

radniĉkih partija“.

TANJUG, sluţbena

jugoslavenska novinska

agencija, prema pisanju „Time“ magazina,

sahranu je nazvala „Samit ĉovjeĉanstva“

aludirajuću da su pristigle delegacije gotovo svih

drţava svijeta.

En.wikipedija.org navodi 50 drţavnih delegacija

sa imenima ĉlanova delegacija. Engleska

wikipedija kao izvore navodi nekoliko knjiga

poput „Jasper Ridley, Tito: A Biography“ s UDK

brojem 0-09-475610-4 (Univerzalna Decimalna

Klasifikacija) što je relativno pouzdano.

Pouzdanost podataka je još veća jer su navedena

imena ĉlanova delegacija, osim za delegaciju

Arapske Lige.

Prema njihovim sluţbenim stranicama,

Ujedinjeni Narodi su 8.5.1980. imali 148 zemalja

ĉlanica. Zimbabve postaje 149. ĉlanica

25.8.1980. kao prva nova ĉlanica nakon Titove

sahrane, iako je poslao delegaciju. Ako uzmemo

u obzir da su neke drţave poput Svetog Tome i

Principesa, Sajšela ili Svete Lucije postali ĉlanovi

UN-a tek krajem 70-ih, (Sveta Lucija

18.9.1979.), vrlo nevjerojatno djeluje podatak

kako su došle „123 delegacije drţava“. Krajnje je

upitno jesu li drţave poput Svete Lucije 8.5.1980,

ni godinu dana nakon primanja u UN, imale

takvu diplomatsku mreţu da su poslale

delegacije. Podatak o „123

delegacije“ postaje još upitniji

nakon što se primijeti da se

nigdje ne mogu pronaći imena

ĉlanova delegacija ne tako

„sporednih“ poput Australije

ili Irske.

Ĉak i Engleska wikipedija

koja ne navodi ĉlanove svih

delegacija donosi mapu na

kojoj je prikazano da

delegacije nisu poslali samo

Gvatemala, Honduras,

Salvador, Haiti,

Dominikanska Republika,

Surinam, Ĉad, Malavi,

Saudijska Arabija, Butan,

Papua Nova Gvineja, Juţna

Koreja i Albanija. Ista mapa

prikazana je u Kući cvijeća.

Do broja od „123 delegacije“

se moţe doći samo sporednim putem, ako u

delegacije ubrojimo veleposlanike drţava, a

dolazak kolonijalnog gospodara predstavimo kao

dolazak delegacije tada odnedavno samostalne

drţave. Naprimjer, ako dolazak delegacije Velike

Britanije smatramo dolaskom i delegacije svih

dominiona (Novi Zeland, Australija...).

Kao najverojatnije, ĉini se da je zaista došao

„cijeli svijet“, ali cijeli vaţan svijet, dok

TITOVA JUGOSLAVIJA

31

delegacije manjih, diplomatski neaktivnih

zemalja poput Svete Lucije, nisu prisustvovale.

Zbog svega ovoga, broj od „123 delegacije“

ostavlja se diskutabilnim dok se ne istraţe sve

arhive viših krugova jugoslavenske vlasti. Jedino

na taj naĉin se moţe doći do preciznog broja i to

samo u sluĉaju da su sve delegacije popisane, što

moţe biti sluĉaj, a i ne mora. Eventualno, video

snimke sprovoda bi nakon detaljnog izuĉavanja

mogle otkriti neke delegacije.

Ipak, zadrţimo se na sigurnom broju od

50 drţavnih delegacija koje navodi

en.wikipedija.org. Prisustvovalo je 25

predsjednika drţava, 9 premijera, 5 kraljeva, 4

princa, 3 ministra vanjskih poslova, 2 kancelara,

2 ĉlana vlade Kube, 1 predsjednik parlamenta, 1

ministar obrazovanja, 1 ministar financija, 1

Generalni guverner (predstavnik Britanske krune

u Kanadi), 1 zamjenik premijera, 1 Veliki

vojvoda, Roberto Rodrigez Varela, predstavnik

Argentine bez nominalne titule, te lideri Libije

Moammar Gadafi, Poljske Wojciech Jaruzelski i

Edward Gierek i SSSR-a Leonid Brezhnev, bez

titula koje bi se mogle podvesti pod „klasiĉne“.

Drţavniĉki „najjaĉu“ delegaciju poslala je

Zapadna Njemaĉka šaljući cjelokupni drţavni vrh

- Predsjednika, Kancelara i Ministara vanjskih

poslova. Austrija, Italija, Portugal, Ujedinjeno

Kraljevstvo i SSSR su takoĊer poslali cjelokupan

drţavni vrh.

Najneobiĉnije delegacije su imali

Ujedinjeno Kraljevstvo koje je uz premijerku

Thatcher poslalo i ratnog veterana, šefa

britanskog izaslanstva pri Titovom štabu 1943.,

SAD u ĉijoj se delegaciji nalazila majka

predsjednika Cartera, Egipat koji je poslao sina i

kćer predsjednika Gamal Abdel Nassera te

Vatikan koji je poslao svećeniĉko lice, diplomatu,

ujedno i nadbiskupa. Predsjednik Carter se našao

javno prozvan od strane svog potpredsjednika

Busha Starijeg jer nije osobno otišao.

Uz delegacije drţava, sahrani su prisustvovali i

Glavni tajnik UN-a, Generalni direktor

UNESCO-a, Potpredsjednik Europske Komisije i

delegacija Arapske lige.

Mnogobrojna su bila i izaslanstva raznih pokreta

i organizacija iz kojih se mogu izdvojiti Yasser

Arafat, lider tada meĊunarodno nepriznate

Palestine, Mohamed Abdelazi, Predsjednik

Saharske Arapske Demokratske Republike,

meĊunarodno djelomiĉno priznate drţave te lideri

Socijalistiĉke Partije Ĉilea, Carlos Altamirano i

Clodomiro Almeyda. Iako lider Ĉilea, Augusto

Pinoche nije poslao sluţbenu drţavnu delegaciju.

Ĉak i sa sigurnim brojem od 50

drţavniĉkih delegacija kojima se pridruţuju 4

delegacije meĊunarodnih organizacija te 12

delegacija pokreta i stranaka, sahrana Josipa

Broza Tita je najveća drţavniĉka sahrana u

povijesti.

Za kraj, tri vrlo indikativne ĉinjenice:

- Iako se okupio ogroman broj drţavnika, njihovi

meĊusobni susreti i pregovori su bili rijetki.

Skoro da ih nije ni bilo. Svrha njihovog dolaska

nije bila diplomatska nego iskljuĉivo odavanje

poĉasti Titu.

- Nitko od drţavnika nije „pobrao“ negativne

politiĉke bodove kod kuće jer je došao Titu na

sahranu. Jedine negativne bodove zaradio je

predsjednik SAD-a, Carter i to zato jer nije

otišao osobno, a Brezhnev jeste. - Prema protokolu, sve strane delegacije polagale

su cvijeće ispred Titovog lijesa, a većina

delegacija se naklonila, ukljuĉujući Thacher i

Brezhneva. Yasser Arafat je salutirao vojniĉki, a

Saddam Hussein se pokraj lijesa zadrţao

najduţe, sve dok ga ljudi iz protokola nisu

zamolili da ode budući da je iza njega bilo još

mnoštvo delegacija.

Za povijesno potpuno relevantne podatke, morat

ćemo priĉekati istraţivanje gore već spomenutih

arhiva. To tada, i ovaj ĉlanak moţe posluţiti,

makar kao indikativan, jer su sva imena

delegacija skoro sigurno toĉna, a broj od 66

delegacija minimalan. Ostaje samo da se sljedeći

popis nadopunjava kako se dolazi do novih

podataka.

_________________

Na sahranu Josipa Broza Tita došle su sljedeće

delegacije:

TITOVA JUGOSLAVIJA

32

1. Sluţbene delegacije drţava:

1. Alţir

a. Predsjednik Chadli Bendjedid

b. Predsjednik parlamenta Rabah Bidat

2. Angola

a. Ministar obrazovanja Ambrósio Lukoki

3. Argentina

a. Alberto Rodríguez Varela

4. Austrija

a. Predsjednik Rudolf Kirchschläger

b. Kancelar Bruno Kreisky

5. Afganistan

a. Premijer Sultan Ali Keshtmand

6. Bangladeš

a. Predsjednik Ziaur Rahman

7. Belgija

a. Kralj Baudouin

8. Bugarska

a. Predsjednik Todor Ţivkov

9. Kanada

a. Generalni guverner Edward Schreyer

10. Cipar

a. Predsjednik Spyros Kyprianou

11. Ĉehoslovaĉka

a. Predsjednik Gustáv Husák

12. Danska

a. Princ Henrik, suprug danske kraljice

Margarete II

13. Egipat

a. Sin Gamal Abdel Nassera

b. Kćer Gamal Abdel Nassera

14. Etiopija

a. Predsjednik Mengistu Haile Mariam

15. Finska

a. Predsjednik Urho Kekkonen

16. Francuska

a. Premijer Raymond Barre

b. Ministar vanjskih poslova Jean François-

Poncet

17. Njemaĉka (zapadna)

a. Predsjednik Karl Carstens

b. Kancelar Helmut Schmidt i

c. Ministar vanjskih poslova Hans-Dietrich

Genscher

18. Njemaĉka (istoĉna)

a. Predsjednik Erich Honecker

19. Gvineja

a. Predsjednik Ahmed Sékou Touré

20. Gvineja Bisao

a. Predsjednik Luís Cabral

21. Kina

a. Predsjednik Hua Guofeng

b. Zamjenik premijera Ji Pengfei

22. Kuba

a. Ĉlan vlade Isidoro Malmierca Peoli

b. Ĉlan vlade Carlos Rafael Rodríguez

23. MaĊarska

a. Predsjednik János Kádár

24. lndija

a. Premijerka Indira Gandhi

25. ltalija

a. Predsjednik Sandro Pertini

b. Premijer Francesco Cossiga

26. lrak

a. Predsjednik Saddam Hussein

27. Japan

a. Premijer Masayoshi Ōhira

28. Jordan

a. Kralj Hussein od Jordana

29. Mali

a. Predsjednik Moussa Traoré

30. Nizozemska

a. Princ Bernard, suprug kraljice Juliane

b. Princ Claus, suprug kraljice Beatriks

31. Nepal

a. Kralj Birendra od Nepala

32. Libija

a. Muammar Gaddafi

33. Luksemburg

a. Veliki vojvoda Jean

34. Norveška

a. Kralj Olav V od Norveške

35. Pakistan

a. Predsjednik Muhammad Zia-ul-Haq

36. Poljska

a. Wojciech Jaruzelski

b. Edward Gierek

TITOVA JUGOSLAVIJA

33

37. Portugal

a. Predsjednik António Ramalho Eanes

b. Premijer Francisco de Sá Carneiro

38. Rumunjska

a. Predsjednik Nicolae Ceaușescu

39. Sirija

a. Predsjednik Hafez al-Assad

40. Sjedinjene Ameriĉke Drţave

a. Potpredsjednik Walter Mondale

b. Lillian Gordy Carter, majka predsjednika

Cartera

c. Diplomat William Averell Harriman

d. Ministar financija George William Miller

41. Sjeverna Koreja

a. Predsjednik Kim Il-sung

42. SSSR

a. Leonid Brezhnev

b. Ministar vanjskih poslova Andrei Gromyko

43. Španjolska

a. Premijer Adolfo Suárez

44. Švedska

a. Kralj Carl XVI. Gustaf od Švedske

45. Tanzanija

a. Predsjednik Julius Nyerere

46. Turska

a. Premijer Süleyman Demirel

47. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i

Sjeverne Irske

a. Premijerka Margaret Thatcher

b. Princ Philip, muţ kraljice Elizabete II

c. Ministar vanjskih poslova Peter Carington

d. Brigadir Fitzroy MacLean, voĊa britanske

misije pri Titovom štabu 1943.

e. William Deakin, Churchillov osobni asistent,

diplomata i struĉnjak za britansko-jugoslovenske

odnose

48. Vatikan

a. Nadbiskup Novalicijana i diplomat pape

Ivana Pavla II, Achille Silvestrini

49. Zambija

a. Predsjednik Kenneth Kaunda

50. Zimbabve

a. Predsjednik Robert Mugabe

2. Delegacije meĊunarodnih organizacija:

1. Glavni tajnik Ujedinjenih naroda Kurt

Waldheim

2. Generalni direktor UNESCO-a Amadou-

Mahtar M'Bow

3. Potpredsjednik Europske Komisije Wilhelm

Haferkamp

4. Delegacija Arapske Lige za koju nisam

pronašao imena ĉlanova

3. Delegacije stranaka i politiĉkih

organizacija:

1. Lideri Socijalistiĉke Partije Ĉilea Carlos

Altamirano i Clodomiro Almeyda

2. Predsjednik i istaknuti ĉlan Socijalistiĉke

Partije Francuske François Mitterrand i Lionel

Jospin

3. Predsjednik Panhelenskog Socijalistiĉkog

Pokreta iz Grĉke, Andreas Papandreou

4. Predsjednici Italijanske Socijalistiĉke Partije,

Bettino Craxi i Italijanske Komunistiĉke Partije,

Enrico Berlinguer, Enzo Bettiza, novinar i pisac

roĊen u Splitu 1934, Giancarlo Pajetta, ĉlan

Parlamentarne komisije za vanjske poslove i

politiĉar Paolo Bufalini

5. Istaknuti ĉlan Progresivne Socijalistiĉke

Partije Libanona Walid Jumblatt

6. Lider Palestine Yasser Arafat

7. Mário Soares, opozicijski lider, i Álvaro

Cunhal, glavni sekretar Komunistiĉke Partije

Portugala

8. Predsjednik Saharske Arapske Demokratske

Republike Mohamed Abdelaziz

9. Glavni tajnik Španjolske Socijalistiĉke

Radniĉke Partije Felipe González

10. Predsjednik Republiĉke Radniĉke Partije

Turske Bülent Ecevit

11. Politiĉarka i bivša premijerka Šri Lanke

Sirimavo Bandaranaike

12. Predsjednik Laburistiĉke Partije Velike

Britanije James Callaghan

13. Predsjednik Socijaldemokratske Partije

Njemaĉke Willy Brandt.

18. 05. 2014. 14:04h 14:13h |

Vestionline| foto: Beta/M.O.

TITOVA JUGOSLAVIJA

34

Umro Dobrica Ćosid

Dobrica Ćosid, član Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti srpski pisac i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, umro je danas u 93. godini u Beogradu.

Prvi predsednik SR Jugoslavije: Dobrica Dosid

Dobrica Dosid je rođen 29. decembra 1921. godine u selu Velika Drenova kod Trstenika. Završio je Višu političku školu ’’Đuro Đakovid’’, a u toku Narodnooslobodilačke borbe bio je politički komesar u Rasinskom partizanskom odredu, urednik lista ’’Mladi borac’’ i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju.

Posle oslobođenja je bio član AGITPROP-a Centralnog komiteta KP Srbije, a republički i savezni poslanik bio je 12 godina.

Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivši oko 6.800 glasova, ispred kandidata Zemljoradničke stranke sa 4.000 i kandidata Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji su se javno usprotivili političkoj likvidaciji Aleksandra Rankovida.

Od 14. februara do 26. aprila 1951.godine, Dobrica Dosid je, kao član državne delegacije, bio

saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na brodu ’’Galeb’’ kojim su obilazili afričke zemlje. Godine 1968. otvara pitanje Kosova čime izaziva pozornost članova iz CK. Postao je jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle razmimoilaženja sa njim. Dobrica Dosid godine 1970. postaje član SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao ''srpski narod dobijao u ratu, a gubio u miru''.

Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu raznih protivnika socijalističke Jugoslavije. Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne skupštine postaje 15. juna 1992. godine. Smenjen je godinu dana kasnije (31. maj 1993.) tajnim glasanjem oba veda Saveznog parlamenta posle sukoba sa Slobodanom Miloševidem.

Dosid je svoju borbu protiv komunizma nastavio i posle smenjivanja sa mesta predsednika SRJ. Bio je jedan od retkih akademika koji su se osmelili da govore na protestnim skupovima 1996-1997. Godine 2000. Dobrica je ušao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije je izjavio da to ne bi učinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva.

Dobrica Dosid se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije još devedesetih godina. Dosid se u svojoj knjizi ''Kosovo“ (2004) bavi ovom temom. Ovaj predlog je podržao i Noam Čomski u maju 2006. godine. Povodom Dosidevog 80-og rođendana čestitke su mu uputili premijer Srbije Zoran Đinđid (nazvavši ga pritom ''Srpskim Tomasom Manom'') i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica. Predsednik Srbije Boris Tadid je decembra 2005. izjavio da se često konsultuje sa Dobricom. Slobodan Miloševid je na suđenju u Hagu nazvao Dosida ''najvedim srpskim živim piscem''.

TITOVA JUGOSLAVIJA

35

Više od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. Godine 1954. dobio je derku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982).

Preminuo Dobrica Dosid

Blic | 18. 05. 2014. - 13:58h | Komentara: 49

Srpski književnik, akademik i bivši predsednik SRJ Dobrica Dosid preminuo je jutros u svom domu u Beogradu u 93. godini.

Dosid je bio bio prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. U mladosti je bio komunista, a u Drugom svetskom ratu se borio u redovima partizana, što je kasnije bila inspiracija za njegov književni opus.

Od kraja 1960-ih počinje da se suprotstavlja Titovoj politici, pre svega nezadovoljan ustavnim preuređenjem SFRJ, zbog čega je i postao jedan od najpoznatijih političkih disidenata.

Protivnicu su ga optuživali da je krajem 80-ih bio predvodnik i ideolog srpskog nacionalističkog pokreta i pristalica Slobodana Miloševida. Poštovaoci za njega kažu da je bio autentični i prvi lider opozicionog pokreta u našoj zemlji.

18/05/2014 - 13:54

VELIKI GUBITAK: Umro akademik i književnik Dobrica Ćosid!

Jedan od najvedih srpskih književnika, romansijer i esejista, akademik, politički i nacionalni teoretičar, redovni član SANU i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Dosid preminuo je u 92. godini

Jedan od najvedih srpskih književnika Dobrica Dosid, akademik, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, redovni član SANU i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (od 1992. do 1993.) preminuo je u 92. godini, saznaje Telegraf.

__________________

MALI NARODI : LUŢIĈKI SRBI

Savo J. Orović

Luţiĉki Srbi[1]

Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju, IV

knjiga, 1964, Cetinje

Najstariji trag srpskom imenu uopšte nalazi se u

Plinija i Ptolomeja, i to u sasvim ĉistom obliku:

Serbi, Serboi, Serbvi - inaĉe latinsko ime, po

Tacitu, za njih je bilo Veneti, od toga su Njemci

za Luţiĉke Srbe izveli Venden, Sorben,

Sorbenvenden, Lauzervenden. A sva srpska

plemena, kako na jugu tako i na sjeveru, sebe su

oduvijek nazivala jednim opštim imenom "Srbi"

ili "Sorabi". "Rab" znaĉi ĉovjek, "Sorabi" znaĉi

"Subraća", "Soljudi". Ime "Sloveni" pak došlo je

otud, što su mogli meĊu sobom "sloviti"

(govoriti), a Germane, s kojima se nijesu

razumijevali, nazivali su "Nijemcima", jer su za

njih bili nijemi ili mutavi. I po Šafariku svi su se

TITOVA JUGOSLAVIJA

36

Sloveni nazivali Srbima, a to, po Dobrovskom,

potvrĊuje i ĉinjenica, da se dva najudaljenija

slovenska naroda tim istim imenom zovu.

Luţiĉki Srbi su posljednji ostatak Polapskih

Slovena, koji nekada naseljavahu veći dio

današnje Njemaĉke, i to: zapadnu Prusku,

Pomeraniju, Branibor, Saksonsku, Anhalt,

istoĉnu polovinu Hanovera, Meklenburg–Šverin,

Meklenburg – Sterlic i juţni dio Šlezvig–

Holštajna, zatim ostrva Febrani, Rujan (Rugen),

Uznojmo i Volin u Istoĉnom (Baltiĉkom) moru.

Sedište Polapskih Slovena, dakle, bilo je izmeĊu

Ĉeške i Baltiĉkog mora. Na istoku bili su im

susjedi Prusi i Litvanci, a na zapadu Saksonci i

Tirinţani. Oni su se dijelili na tri ogranka:

Bodrići koji su ţivjeli u zemljama današnjeg

Meklenburga i Holštajna, Ljutići u današnjem

Braniboru i Pomorju, i Srbi u današnjoj Luţici i

Saskoj od rijeke Bobre do rijeke Sale.

Nazad hiljadu godina u ovim krajevima nije bilo,

dakle, nikakvih Njemaca, nego su svuda ţivjeli

samo Sloveni i to je bila ĉisto slovenska zemlja.

Latinski geograf Sekvestor, polovinom šestog

vijeka, piše da "Laba dijeli Nijemce od Srba"...

To svjedoĉe mnogobrojna imena njihovih mjesta,

sela, planina, polja, rijeka i potoka, koja su sve do

danas ĉisto slovenska, kao: Dubrava, Gorica,

Jasen, Javornik, Lomnica, Laba, Branibor,

Kamjenica, Nova Luka, Dobri Lug, Poreĉ,

Ravno, Ĉorna Voda, Mikra itd. Pošto su Nijemci

zvali Slovene: Veneti, Vendi ili Vindi, to mnoga

topografska imena u Njemaĉkoj sa tim korijenom

podsjećaju da su nekada tamo Sloveni ţivjeli, na

primjer: Vindenhasen, Vindischgretz, Vinddorf,

Vendeburg, Vindschthal, Vindesbrg, Vindeburg

itd. Berlin je bio njihov "brlog", gdje su drţali i

hranili stoku, a Lipiska ili Lajpcig bio im je oltar

gdje su pod granatom lipom slavili boga Peruna,

koji nebom upravlja, onda kada su Njemci još

oboţavali ţabu, i gdje su Sloveni dolazili na

sabor obuĉeni u platneno odijelo, već napredni

zemljoradnici, dokle su se Njemci, kao lovci, još

odijevali koţom.

U istoriji Berlina (iz 1888) stoji da su do XIV

vijeka njegovi stanovnici bili Srbi. Ĉlanovi

mjesnog odbora govorili su na sjednicama

srpskim jezikom, a zvaniĉna upotreba njemaĉkog

jezika uvedena je tek pri koncu XIV vijeka. Zna

se da je prestonica Njemaĉke postala od dvaju

srpskih sela: Berlina i Kolina.

Lajpcig je nekad bio centar Luţiĉkih Srba. Još

u XVIII vijeku suĊeno je u tamošnjim

sudovima na luţiĉkosrpskom jeziku. Zato su u

toku XVIII i XIX vijeka u Lajpcig rado išli na

studije naši ljudi, meĊu mnogima Dositej

Obradović, Sima Milutinović – Sarajlija, pa i

sam Vuk Karadţić. "Krv nije voda" i ona ih je

vukla tamo. Išli su kod svoje braće, od koje su

uvijek bili svojski i bratski primljeni.

Slovenski karakter Luţice oĉituje i slovensko

porijeklo mnogih tamošnjih znamenitih

Njemaca. Tako, na primjer, Lajbnic se u Torgavi

(1713) obratio na ruskog cara Petra Velikoga kao

Sloven na Slovena, sa rijeĉima: "Naše je

porijeklo isto – oba smo Sloveni", Lesing je bio

Srbin iz Luţice, za Bizmarka su sami Njemci

govorili: "Taj slovenski diplomata", za Katarinu

II, koja je roĊena u Štetinu u porodici Serbst,

ruski istoriĉari su dokazivali da nije Njemica, već

Srpkinja itd. A najbolje se to vidi iz priloţene

karte, koja pokazuje geografski poloţaj Polapskih

Slovena i njihovu podjelu na mnogobrojna

plemena. Mnogi tamošnji stanovnik već sada i ne

sluti da u njegovim ţilama teĉe ĉista i plemenita

slovenska krv.

Od XI vijeka Polapski Sloveni biju neravni boj sa

Njemcima, koji su nasilno kolonizirali njihovu

otadţbinu. Pod izgovorom da šire hrišćanstvo

meĊu mnogoboţaĉkim Slovenima njemaĉki

zavojevaĉi išli su za tim da ih pokore i ponjemĉe.

Sa krstom u jednoj i maĉem u drugoj ruci dolazili

su ti perfidni misionari kod Slovena, koji su se

dugo i uporno, ali uzaludno opirali. MeĊu

pokrštena slovenska plemena Njemci su

upućivali svoje sveštenike, te su tako i na sve

moguće naĉine naturali pored nove vjere i svoj

jezik i svoju kulturu. Malo pomalo nestade

starih slovenskih obiĉaja i redom svih drugih

narodnih osobina.

Na cijelom istoĉnom i srednjem dijelu današnje

Njemaĉke, gdje je nekada tekao bujan slovenski

ţivot, gdje se orila slovenska rijeĉ i pjesma i gdje

su slovenske ruke krĉile put prodiranju istinske

kulture, danas ondje ţivi samo uspomena na

prošlost Polapskih Slovena, i maleni broj

TITOVA JUGOSLAVIJA

37

Luţiĉkih Srba ostao je kao ţivi spomenik i rjeĉito

svjedoĉanstvo slovenskog obiljeţja ovih krajeva.

Sve do Karla Velikog Polapski Sloveni su

uspješno vodili borbu za svoju slobodu, a ovaj

je iskoristio njihovu pocijepanost i neslogu te

ih je bio sve redom pokorio. Poslije Karlove

smrti oni su se opet za neko vrijeme uspješno

odupirali porobljavanju, ali su Njemci onda kao i

poslije bili podmukli neprijatelji. Jednom

prilikom je pograniĉni grof Gero priredio

veliku gozbu, i na nju pozvao trideset

najglavnijih slovenskih knezova, kojima se

pravio dobrim prijateljem. Ovi, ne sluteći

ništa zlo, svi doĊu. A vjerolomni Gero usred

gozbe dadne znak, te oruţani straţari navale

na goloruke knezove i sve ih muĉki pobiju. U

poslednjoj borbi koju su vodili Bodrići pao je

njihov knez Niklot, ĉiji su ponjemĉeni potomci

(Niklotovići) vladali u Meklenburgu sve do

Prvog svjetskog rata. To obezglavljenje naroda,

izdajstvo kneza Tugomira i nedostatak sloge i

jedinstva dovelo je najposlije Polapske Slovene, s

malim izuzetkom, do konaĉne propasti.

Tako su Luţiĉki Srbi i ostali Polapski Sloveni,

kroz dugi niz vjekova, bili slovenska predstraţa

na zapadu i tvrdi bedem svojoj braći na istoku,

Poljacima i Rusima, protiv silne njemaĉke

navale. Na obalama Sale i Labe, Spreve i Odre

tekla je stolećima njihova plemenita krv. Polja

Luţice i Branibora, Prusije i Pomeranije zasuta su

i presuta njihovim junaĉkim kostima. Iz

mnogobrojnih ratova sa Njemcima pominju se

kao istaknuti borci za slobodu i vojskovoĊe:

Zvjezdodrag, Bjelosav, Dervan, i "ponositi"

knez srpski" Milivoj, koji je slavno pao na

bojnom polju; kao i posljednji njihov vladar

knez Pribislav, o kome je Jan Ĉesla napisao

(1862) epopeju "Knez Pribislav". On već

skoro hiljadu godina, po narodnom

vjerovanju, ţivi skriven u podzemnim

hodnicima, negdje kod Borkova, i bdi nad

Srbima, da se jednom pojavi i oslobodi Luţicu

ispod njemaĉkog iga.

Od velikog broja Polapskih Slovena ostalo je do

današnjeg dana neistrijebljeno i neponjemĉeno

svega oko ĉetiri stotine hiljada Luţiĉkih Srba.

A što je upravo tome glavni uzrok? Zakleti

neprijatelj Slovena – Njemac i stari slovenski

grijeh – pocijepanost i nesloga. Mjesto da su se

sva ta jednokrvna plemena sloţila i ujedinila u

jednu jaku drţavu, svako je od njih htjelo da ţivi

samo za sebe, a bilo je još i neprijatelj svome

susjedu. Proganjali su jedni druge i još pozivali

Njemce u pomoć protiv svoje braće. Tako se

najposlije i tu potvrdila i ostvarila stara narodna

poslovica, koja opominje: "Ko neće brata za

brata, on će tuĊina za gospodara" I to je

najbolja pouka svima sadašnjim slovenskim

narodima, da im je spas i budućnost jedino u

bratskoj slozi i ĉvrstom jedinstvu.

Za Luţiĉke Srbe pisao je njemaĉki list "Leipziger

Tagblett" oko 1880. g. ovako:

"Srpstvo, koje negda tako jako bješe rašireno u

Njemaĉkoj, liĉi na kakvog dobrog starca na

samrtnoj postelji njegovoj, koji već zatvara oĉi da

umre... Oko njega se pretvorilo sve u njemaĉko,

sama polja i rijeke, varoši i sela nosiće još draga

mu imena, što im je vrijedan narod njegov

davao... Korak po korak zemlje osvajali su

Germani (Njemci) od njih. I sa smrću

posljednjeg vendskog (srpskog) vladara

Pribislava 1134, koji je hrišćanstvo bio primio,

ugasi se i posljednji branilac ovog nesrećnog

naroda... Sijedi starac je u posljednjim trenucima

svoga muĉeniĉkog ţivota... Jedan vrijedan, radan

i dobar narod, koji nam je hiljadu i po godina

gost bio, sahraniće se".

TITOVA JUGOSLAVIJA

38

Ali se, srećom, proroĉanstvo zluradog Švabe nije

potpuno ispunilo. Luţiĉki Srbi su se ipak odrţali,

kao što su se zavjetovali devizom na svome

"Serbskom domu" u Budišinu, gdje gordo stoji

zlatan natpis:

"Srpstvo mora istrajati"

i kao što ponosno i prkosno pjevaju u svojoj

himni:

"Srpsku slavu, srpski jezik sila neće uništiti"2

I Luţiĉki Srbi su odista saĉuvali svoj jezik,

svoje obiĉaje, pjesmu i vjeru u veliku

budućnost Slovenstva. Ovaj ĉestiti narod,

pleme našeg plemena, krv naše krvi, bio je

najviše izloţen germanskom prodiranju ka

istoku. Oni su bili sa svih strana ograĊeni

njemaĉkim zidom, bez direktne veze sa

drugim narodima, kao neko malo ostrvo u

nesitom germanskom moru, ali su uprkos

tome istrajali.

Što su se Luţiĉki Srbi sve do danas saĉuvali od

potpunog uništenja i germanizacije, mimo ostalih

plemena Polapskih Slovena, imaju dosta da

zahvale teritorijalnoj bliskosti svoje slovenske

braće Ĉeha i Poljaka, na koje su se naslanjali i

ponekad bili u sastavu njihovih drţava. Tako su

za vlade Boleslava Hrabrog ţivjeli u zajednici sa

Poljacima, a u dva maha bili su ujedinjeni sa

Ĉesima, i to prvi put pod knezom Samom, a drugi

put ih je prikljuĉio Ĉesima Karlo IV, i u toj

zajednici ostali su više od tri stoljeća (1316–

1635), uţivajući skoro punu unutrašnju

samostalnost. A zatim su potpali pod Saksonce i

Pruse.

Najveći luţiĉkosrpski pjesnik Jakob Bart–

Ćišinski piše:

"Da su Luţiĉani, kao mali ostatak, posred velikog

polapskog groblja, oĉuvali svoje nacionalne

osobine tumaĉi se time, što je ovaj narod kako

psihiĉki, tako i fiziĉki neobiĉno snaţan. Velika

izdrţljivost ovog naroda objašnjava se na prvom

mjestu neizmjernom ljubavlju prema maternjem

jeziku i odanim ĉuvanjem roĊene grude zemlje".

Ovo potvrĊuje drugi njihov pjesnik Jan

Holan, koji je pred svoju smrt naredio da na

njegovom grobu posade slovensku lipu, simbol

vjere u bolju budućnost, i da na grobu napišu

"Srbin – vjeĉno Srbin".

Jedan luţiĉkosrpski sveštenik iz kraja XIX vijeka

kaţe: "Nas već odavno ne bi bilo kao narodnosti,

da matere još i danas, i na samrtnom ĉasu ne

zaklinju svoju djecu, da ĉuvaju svoj jezik i svoje

obiĉaje". A jedan Luţiĉki Srbin iz Amerike sa

ovakvom nostalgijom piše: "Ljetos će biti 14

godina kako sam se odselio u novi svijet. Ali ja

mislim ĉesto na dragu srpsku Luţicu, gdje je

moja kolijevka stajala, gdje sam u školu hodio i u

miloj srpskoj rijeĉi moj "Oĉe naš" pjevao. Moţda

se opet vrate ti sretnji ĉasovi kada ću imati rodnu

grudu pod nogama". Ni u najgorem duhovnom

mraku i materijalnoj bijedi Luţiĉki Srbi nijesu

gubili vjeru u povratak svoje slobode.

Pored naslona na svoju susjednu braću Ĉehe i

Poljake, visoke nacionalne svijesti i ţarkog

rodoljublja, Luţiĉki Srbi za svoj opstanak pod

tako teškim okolnostima imaju da zahvale i

svojoj odliĉnoj organizaciji. Kod njih su postojala

ova društva, listovi i ustanove: Srpska matica,

Srpski muzej, Srpska biblioteka, Srpska knjiţara i

štamparija, Srpski soko, Srpski savez Domovina,

Srpska ĉitaonica, politiĉki dnevnik, "Serbske

TITOVA JUGOSLAVIJA

39

novine" itd. Sve su to Njemci bili varvarski

uništili, ali se opet obnavlja i podiţe.

Jezik Luţiĉkih Srba dijeli se na dva dijalekta,

koji su oba postala knjiţevnim jezicima.

Gornjo-Luţiĉani ili, kako sami kaţu, Gornjo-

Srbi pribliţavaju se po jeziku Ĉesima, a

Donjo-Luţiĉani ili Donjo-Srbi Poljacima. Ali

po mnogim jeziĉkim osobinama stoje bliţe

nama nego Ĉesima ili Poljacima.

Narodni obiĉaji kod Luţiĉkih Srba u velikoj

mjeri su oĉuvani, uprkos tome, što su

germanizatori i crkvom i školom i svim drugim

sredstvima vjekovima radili da ih uklone. Oni

shvataju da su im baš ti njihovi obiĉaji

najmoćnije oruĊe za odbranu i za odrţanje svoje

narodnosti u moru tuĊinštine. Najĉistije su se

saĉuvali od germanskog uticaja Srbi u Donjoj

Luţici oko Hoćebuţa, naroĉito na rijeci Sprevi, u

Sprevaldu, kako ga zovu Njemci ili Blotu kako

ga zovu Srbi. Blot je zbog svoje prirodne ljepote

vrlo omiljeno izletište za Berlince. Potpuno

srpski karakter ovoga kraja najbolje se vidi

pijaĉnih dana u Hoćebuţu kada ulice poplavi

ţivopisna donjoluţiĉka narodna nošnja.

Grb Gornje Luţice je: zlatni gradski bedem na

plavom polju. Donje Luţice: crveni bik na

belom štitu. Luţiĉko-srpska zastava: plavo-

crveno-belo (vodoravno). Himna: "O Luţica,

lijepa moja" (Zejler).

Narodnu knjiţevnost probudila je Reformacija.

Najstariji rad na tom polju je prevod Biblije

1548. Prva njihova štampana knjiga, Luterov

Katihizis, datira iz 1574. g. Stvarni knjiţevni

poĉetci zapaţaju se u toku XVII i XVIII vijeka, i

to sve na crkvenoj i vjerskoj osnovi.

I tek poĉetkom XIX vijeka prelazi se na svjetovni

pravac pisanja. Godine 1809. Jan Dejka, seljaĉki

sin i drvodjelja po zanatu, pokrenuo je rukopisne

novine, u kojima je korio svoj narod za nehat i

budio mu narodnu svijest priĉama o velikoj

slovenskoj porodici.

Omladina, koja je bila glavni nosilac nacionalne

svijesti i preporoda kod svih slovenskih naroda, i

ovdje je igrala glavnu ulogu. Prvi se pojavio

mladi pjesnik Andrija Zejler, koji je bio

obrazovan pod uticajem ĉeškog istoriĉara

Palackog, Srbina Sima Milutinovića – Sarajlije i

Poljaka Andrije Kuharskog, te je u svojoj pjesmi

pozivao: "Ustaj, Srbine, i imaj svoju dušu". Da

ohrabri svoje zemljake, pokazivao im je kao i

Dejka veliĉinu Slovenstva, uzvikujući: "Od Labe

do Dunava, od Ledenog mora i Baltika do

Kamĉatke, sve je to naša srpska velika

Otadţbina".

Ono što je Srbima Dositej Obradović,

Hrvatima Ljudevit Gaj i Slovencima Valentin

Vodnik, to je Luţiĉkim Srbima Jan Ernest

Smoler: njihov preporoditelj i prvi istinski

duhovni i politiĉki voĊa.

Pored Smolera istaknuti su kao pjesnici i

knjiţevnici uopšte: Bohuvjer Pful, Mihal

Hornik, Handrij Duĉman, Radisrb Vjela,

Mihal Ciţ, Mihal Domaška, Herta Vitezić, Jan

Holan, Mihal Ĉok, Mina Vitkojc, Jan Skala,

koji u svojoj pjesmi "Jugoslovenima" izraţava

bratsku ljubav i privrţenost Luţiĉkih Srba prema

našim narodima, i moli ih da pomognu njegov

porobljeni narod u teškoj borbi za opstanak,

osloboĊenje i bolji ţivot.

Poĉetak te pjesme glasi:

"Braćo na jugu! Nema li u vas

srca i duše koja bi gledala na Sjever,

Tamo gdje se u njemaĉkom moru

Bori mali narod Luţiĉkih Srba"

TITOVA JUGOSLAVIJA

40

Skala je poginuo u ratu, a u njega je polagana

velika nada. A najveći i prvi moderni pjesnik

meĊu svima bio je Jakub Bart Ćišinski. On je

tvorac luţiĉkosrpskog jezika, kao Vuk Karadţić

kod nas i Prešern kod Slovenaca. To je njihov

Gete. Od njega ima 14 knjiga pjesama, koje sve

odaju plemenitu i veliku dušu, a iz svakog redka

odiše neizmjerna ljubav spram sirotne Luţice i

njenog ubogog naroda, koji vjekovima pati pod

tuĊinom. Njegova knjiga soneta je savršenstvo

luţiĉkosrpske poezije i jedno od najljepših djela

svjetske poezije uopšte. Kao pravi narodni

apostol on ga tješi, bodri i napaja mu dušu vjerom

u narodni vaskrs i osloboĊenje.

Od ţenskih je kao pjesnik najslavnija Mina

Vitkojc. Ona u prvoj pjesmi svoje zbirke, koja

ima naslov Srpski narod, ovako dirljivo pjeva:

"Tebe su ubili,

metnuli su te u grob,

smrtnu su pjesmu tebi ispjevali,

ali ti si ipak još ţiv.

Već. davno osuĊen si na smrt,

ali ti nećeš da propadneš,

ti si raskomadan i razbijen,

ali ti još uvijek dišeš".

Dalje, moli sunce da se smiluje na svoja stvaranja

koja idu pognuta i propadaju. Moli vjetar da

zapjeva o ovom narodu pjesmu uskrsa i slobode.

Moli boga da ne propadne taj narod koji spava

dubokim snom, dok tuĊinski duh ko vampir ulazi

u njegove svetinje... i završava!

"Zaori nam se ponovo naša srpska pjesmo,

Koja od pradavno dremaš u pećinama,

Stvori, o boţe, veliko ĉudo,

Probudi ţivot kod nas Srba".

Od nauĉnika su najpoznatiji: slavista Petar Jordan

i, naroĉito, filolog Arnošt Muka, veliĉina

svetskoga glasa, bio je ĉlan obiju naših

Akademija i Matica i nosilac srpskih i

crnogorskih ordena. On je luţiĉkosrpski Vuk

Karadţić.

U muziĉkoj umetnosti su najznamenitiji Kravc,

Kocor i Pilk, a u slikarskoj Vjela, koji je bio

omiljen na dvoru ruskog cara Aleksandra I.

Kao dramski pisac istakao se Jozef Novak. On je

preveo Preradovićevu pjesmu "Zora puca, biće

dana", itd... Imaju veliki broj kulturnih radnika

Luţiĉkosrpsko stanovništvo se bavi uglavnom

zemljoradnjom i šumskom industrijom. Na

zavidnoj su visini stoĉarstvo, pĉelarstvo i

ribarstvo. Imaju neiscrpne rudnike uglja, koji

izvoze. Kod njih je najveća fabrika aluminijuma

u cijeloj Njemaĉkoj. A industrija stakla je na

visokom stepenu.

Kod njih je jako razvijen osjećaj solidarnosti,

gotovo svi Luţiĉki Srbi su socijalno osigurani.

Luţiĉkosrpski narod mnogo voli da priĉa i da

pjeva. On ima svoje priĉe i bajke, narodne

poslovice i zagonetke, balade, ljubavne i šaljive

popjevke, romanse, plesne, svatovske i poboţne

pjesme itd. Imaju i neku vrstu postarijih epskih

narodnih pjesama.

Veoma vole muziku i igru. Najomiljeniji su im

instrumenti gajde i gusle, i nešto izmeĊu to dvoje,

što oni zovu serbska pišćel, zatim klarinet i dr.

TITOVA JUGOSLAVIJA

41

Pjevaju i uz gusle (V. Novak). U narodu se igraju

kola isto kao kod nas.

Skoro svako selo ima svoje pjevaĉko društvo.

Praktikuju se stari slovenski obiĉaji kao na

primjer potapanje smrti u proljeće, ţetva, Boţić,

Uskrs sa šaranjem jaja, svadbe, procesije (ovo

dvoje poslednje naroĉito).

Pitanje luţiĉkosrpsko postoji ustvari od kako su

Polapski Sloveni porobljeni od njemaĉkih

zavojevaĉa. Ali je prvi put postavljeno pred

meĊunarodni forum na mirovnoj konferenciji

poslije Prvog svjetskog rata.

Onda je luţiĉkosrpski narodni odbor uputio na

mirovnu konferenciju jedno izaslanstvo, koje je

predvodio narodni poslanik Arnošt Bart, da traţi

pravo samoopredjeljenja za Luţiĉke Srbe, i da im

se mirovnim ugovorom osigura narodni opstanak

i autonomija.

U evropskoj javnosti bila je povedena ţiva

propaganda za Luţiĉke Srbe i njihove opravdane

zahtjeve, ali ipak u versaljskom ugovoru nije

dodirnuto luţiĉkosrpsko pitanje. Bart sa

drugovima vratio se razoĉaran u Luţicu, i još je

bio osuĊen na nekoliko godina zatvora u tvrĊavu

Golnov, zato što se usudio da javno brani sveto

pravo svoga naroda. Pušten je na slobodu tek na

posredovanje predsjednika Masarika.

Tako su Luţiĉki Srbi opet bili ostavljeni pod

svojim vjekovnim neprijateljima Njemcima, te

su, naroĉito po dolasku na vlast famoznog

Hitlera, bili prva ţrtva bjesomuĉnog proganjanja,

germanizacije i nacistiĉke rasne mrţnje. Baš na

njima su isprobani zloglasni njemaĉki

koncentracioni logori.

Po padu hitlerizma Luţiĉki Srbi su se s

pravom nadali da će bar ovoga puta uspjeti da

dobiju slobodu i nezavisnost bilo posebno, bilo

u federaciji sa Ĉehoslovaĉkom. Za to su slali

memorandume svima saveznicima traţeći

svoje pravo.

Naroĉitu nadu su polagali na bratsku Jugoslaviju.

Jurij Rjenĉ, koji je svršio studije u staroj

Jugoslaviji, dolazio je u Beograd. On je bio lijepo

primljen i obećana mu je svesrdna pomoć A na

Sveslovenskom kongresu u Beogradu je u

proglasu reĉeno:

"Mi ćemo da podrţavamo jedni druge na

politiĉkom, ekonomskom i kulturnom polju i

staraćemo se da ne propadne ni najmanji

slovenski narod, da i najmanji naš ĉovjek saĉuva

svoj nacionalni opstanak, svoju nacionalnu

kulturu i obezbijedi svoj nacionalni razvitak".

Ali su, naţalost, i ovog puta Luţiĉki Srbi

ostavljeni na milost i nemilost Njemcima. Oni

na papiru imaju manjinska prava. 1948.

godine donešen je "Zakon o zaštiti prava

srpskog stanovništva", koji sadrţi

ravnopravnost jezika u krajevima naseljenim

pored Njemaca i Luţiĉkim Srbima, u školama

i uredima, dvojeziĉni napisi na firmama itd.

I uz izvjesnu podršku Sovjetskog Saveza i to bi

bila dobit i zaštita da se saĉuvaju potpune

germanizacije. Ali se u Luţicu doselio veliki broj

Njemaca iz Sudetskih oblasti i iz Poljske, te sada

nema skoro ni jednog kompaktnog srpskog sela,

(varoši su odavno sa većinom nemaĉkog

stanovništva, a tako ni jedne ĉisto srpske škole.

Na taj naĉin, poslije hiljadugodišnje uporne

borbe, Srpska Luţica, taj slovenski Helgoland u

germanskom moru, taj spasonosni Ararat, na

kome su preţivjeli posljednji ostaci jednog

velikog naroda – Polapskih Slovena – koga je

halapljivi njemaĉki moloh progutao, nalazi se u

agoniji.

Napominjem da su Ĉesi i Poljaci oduvijek, pa i

sada pomaţu Luţiĉke Srbe moralno i

materijalno. Oni imaju ĉitavu literaturu o

njima, otvaraju za njih škole, primaju njihove

studente na svoje univerzitete, koji imaju

lektora za luţiĉki jezik itd. MeĊutim, mi, koji

smo im po krvi i jeziku najbliţi, malo se za

njih interesujemo!

Zato završavam ovo saopštenje s apelom na ovaj

visoki dom – Akademiju nauka – da se ta

anomalija ispravi. To jest: da se našoj braći

Luţiĉkim Srbima posveti duţna paţnja, ispita

njihovo sadašnje stanje i shodnim putem i

naĉinom pomogne, da sa svim ne utonu u nesito

njemaĉko more.

***

1 Predavanje odrţano 8. februara 1963. u

Etnografskom institutu u Beogradu.

TITOVA JUGOSLAVIJA

42