Pozorisne novine Broj 11, 10. novembar 1993.pdf - Udruženje ...

1

POZORIŠNE NOVINE ■ BRO J 11110. NOVEMBAR 1993.1 GODINA II ■ CENA 150.000 DINARA

Maska Mefistofela, iz knjige Viktorijanske maske" Lionela Lamboumea, E.P. Dutton, Njujork, 1987.

0 Jedan pisac — istorija: Aleksandar Popovic

Najbolji posleratni dramski tekst na

srpskom jeziku (1945-1993) napisao je

Aleksandar Popović, po oceni žirija koji je zasedao deset meseci

1 na kraill nn/iplin *ća 1 Aleksandra Obrenovića. Žiri je ' nu KLUJU, puaeno na taj nacin priznao „greh" sto u anglasove

azvojm put Bore Snajdera, „scenska karakteristika u če- tiri stavke" Aleksandra Popova najbolji je dramski tekst

napisan (i prikazan) na srpskom jeziku' od 1945. do1993. Tako je odlučio žiri po- zonšnih kritičara i teatrologa na desetom, završnom javom (televizijskom) zaseda

nju, 27. oktobra 1993. na sc?ni Malog pozorišta „Duško Radović". Glasove za Popovića dali su Muharem Pervić, Milosav Mirković, Radomir Putnik i Jovan Ćirilov koji je u odsustvu ko- vertirao" potez. Tri glasa dobilo je Putujuće pozorište Sopaiovič Ljubo- mira Simovića (Aleksandar Milosav- ljević, Milutin Mišić i Feliks Pašić), a jedan glas (Dejan Penčić-Poljanski) Balkanski špijun Dušana Kovačevića. Deveti član žirija, Boro Draskovic, koji je takode bio odsutan, nije dao (poslao) glas ni za jednu dramu. Po- ručio je lakonski da se slaže sa odlukom većine.Većina, to jest osmorica članova žiri-

■ ja, nije se dvoumila kada je trebalo odabrati drame medu kojima se bira najbolja. To su upravo tri pomenuta.

Uglavnom su članovi žirija ukratko obrazložili svoj izbor, dok je Muha- rem Pervić, predsednik, pročitao poduži pledoaje za Boru snajdeta, pri čemu je bilo vise reči o celokupnom delu Aleksandra Popovića. Odlučio je glas Radomira Putnika koji je, jedini, do kraja ostavio mogućnost da bira izmedu dva teksta — Bore snajdera i Balkanskog špijuna.Bez rasprave, članovi žirija prihvatili su predlog Muharema Pervića da se spisku od jedanaest drama, sastavlje- nom na prethodnom zasedanju, pri- ključi i NebeskiodredV)Mfa Lebovi-

tologiju najboljih drama na srpskom jeziku nije uvrstio onu koja, po svim kriterijumima, označava njen poče- tak. Podsećamo, u toj antologiji (De- reta će je objaviti na srpskom, a Steri- jino pozorje na engleskom jeziku) nalaze se, osim Nebeskog odreda, Ba- noyic Strahinje Borislava Mihajlovića Mihiza, Savonarola i njegovi prijatelji Jovana Hristića, Razvojni put Bore Snajdera Aleksandra Popovića, Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailo- vica Kamen za pod glavu Milice Noykovic,_ Joakim Dobrivoja Ilića, Go/урл/зса jovana Radulovića, Bai- kanski , špijun Dušana Kovačevića Putujuče pozorište Šopalović Ljubo- mnra Simovića, Ijuženje naroda u dva dela Slobodana Selenića i ЛОга je doba Siniše Kovačevića.Glasali su i čitaoci Večernjih novosti Najvise glasova dobio je Zajednički stan Dragutina Dobričanina. Lista dramskih tekstova koje su u svoj izbor uvrstili čitaoci takva je da dopuš- ta tek naslucivanje njihovih kriteriiu- ma. 1lz Narodnog pozorišta obećali su da ce najbolju dramu, dakle Razvojni put Bore snajdera, postaviti na svoju scenu do kraja godine i da će je reži- rati Boro Draskovic. ■ M S.

U tekstovima, pristiglim na konkurs Narodnog pozorišta u

Beogradu, junaci su ili likovi iz narodne

epske poezije ili znameniti srpski poslenici, ali su najčešće teme iz političkog jada i

ekonomske bede u kojima živimo

iše od sedamdeset celovečer- njih drama stiglo je na konkurs beogradskog Narodnog pozorišta. Pet njih će biti iz- vedeno tokom 125. jubilarne sezone. Ostale će na sud publike i kritike morati da sače- kaju do nekog srećnijeg momenta, na nekom drugom konkursu. Ipak, učešče na is

tom konkursu nije i jedini zajednički sadrzalac ovih drama. Ona.se, ako ne skoro sve a ono barem natprosečna vecma, mogu svrstati u jednu od tri vehke tematske celine. Prvu bismo mogli da označimo kao mitsko-isto- njsku, drugu kao biografsku a treću kao ekonomsko-političku. 1’rva, najjasnije profilisana grupa za svoje junake uzima likove iz narodne epske poezije, posebno iz pretkosov skog kosovskog i pokosovskog ciklu- sa. loznat! jos iz vremena školske elctire ucestvujući u zapletima koji

su cinih kicmu srpske drame XIX veka, ti likovi poseduju prepoznatlji-

vost za široku publiku i načelnu kon- zistentnost karaktera i htenja. Načel- nu — zato što, najčešće, nije ostvare- no ono što se nameravalo, a nameravalo se da se u istorijsko-mitskoj formi ili nacrtaju paralele sa sadašnjim društvenim trenutkom, ili da se na nivo zakonitosti izvuku suprotstavlja- nja tipa mi, vs. onit], našvs. tud, ili da se promovišu neke manje tradicio- nalne a vise tradicionalističke vrednosti. Nisu sve ove drame svoj siže našle u XIV veku; neke su posegle čak i za nekim doskorašnjim savre- menicima, sa istom idejom: da se ar- hidušman može identifikovati i da bi trebalo da se uzdamo u preporučene nam vrline. Njihova vrednost, pak,ne zavisi od njih samih nego od spisa- teljske veštine, baš kao što i njihova ubedljivost. ne zavisi od učestalosti pominjanja vrlina, nego od umetnič- ke ubedljivosti karaktera koji iz izno- se. A karakteri, sa svoje strane, često nisu načinili izlet van atmosfere škol- ske lektire.Druga, ne tako brojna ali očigledno prisutna grupa, bavi se slikanjem, vrednovanjem i preispitivanjem živo- ta znamenitih srpskih kulturnih po- slenika. I to upravo tim redosledom. Na prvom mestu je slikanje, znači de- talji i informacije, a na poslednjcm preispiti vanje, odnosno suočavanje sa stvarnim i željenim što je odlikovalo - jednu hcnost vrednu pažnje. Upravo ono dime se pažnja zavredila predstavlja slabu tačku komada ove grupe, zato što ili nije prikazano, ili mu nema mesta u dramskoj vrsti. Od sve tn tematske celine ova je bila jedina koja se ne bavi sadašnjicom i koja po- kusava da ostvari svoja htenja unutar svoga hronotopa. Jezik ovih drama je obično brižljivo konstruisan ili re- konstruisaijj a likovima iz ove grupe moze se (mada manje no drugima) pozeleti druga ruka. Autori su svojim junacima listorn pristupali na afirma- 2јпаС1П'cemu se> držim< ne treba

S;naibr?i.a,grupa SV°J materi‘ keKP1ZPv Ck°8j'adaiekonom-

ske bede u kojima živimo. Katastro- falna situacija toliko dominira sce- Ziko'bi1,1 ret.ki^učaievi eskapizma n vm m I,L Njlma nedostaie os- komad h₽raVer?Vatnoće bez k°J'e se komad bez imalo truda pretvara u autoparodiju. Pomenuti nedostatak XJnin7Udi00nimdrama“

nnkn ,р1п.С1Р1П1а teoretičara zavere J±a'enda "as uverc u nepobitnost' pianetarne konspiracije. Bilo da se o

predstavljanju zala na način morali- teta ili o najbnkvalnijem crtanju pro- dora stranog kapitala u nekad zdravo tkivo" srpske privrede, o poukama Duge ili Dnevnika RTS, o national nom ponosu vica („А naš je bio naj- pametniji...") ili o nemoćnom, gnev- nom traženju odgovornog za vlastitu nevolju, ove drame predstavljaju jauk za koji se verovalo (pogrešno) da će najbolje biti artikulisan u dramsko.

te se političkog aspekta tice, mogu se primetiti i drame koje se — što izokola, što direktno — bave ratom u Bosni i Kraji- nama, pa čak i sukobima bal- kanskih naroda na jednoj me- ta-ravni. Sukobi i krvarenjesu neizbežni, normalni, bez njih se ne može živeti, a, izgleda, ni umirati. Katkad se zanemaruje

čak i pitanje eventualne krivice, od- govornosti, ili kazne. Stvara se utisak da nije važno šta bi moglo da postoji umesto pakla — samo da pakao po- traje.Tu je i-značajna celina drama koje se gotovo ni po čemu ne razlikuju, osim možda po imenima junaka. To su drame koje se dešavaju u -redovima za hleb, mleko, BUS (brašno, ulje, seder) ili u praznim domovima gde od bede umiru osnovi porodice, a samim tim i društva. Koliko su drame o „svetskojazaveri" pune čegrsti i gorči- ne, toliko su ove, „penzionerske", •prožete rezignacijom i žalom ne zbog toga što nije bolje, nego zato sto se, ne može ni umreti kao čovek. Jasno je da tematika ne treba sama po sebi da se smatra parametrom za određivanje vrednosti jednog dela. U ovom skromnom prikazu ne vredmi- je se tematika, пед? se samo govori o sličnostima između tema koje su, očigledno, u poslednje tri godine na dramskoj formi obrađivane trudom ljudi koji veruiu da je pozorište medij pogodan za tretman gorućih proble ma.Bez obzira na izbor teme i prosede, na konkursu je bilo dovoljno drama koje su se visoko izdigle nad prose kom, ostavivši za sobom pojednos- tavljenja, lakše puteve, manjc otporc, predrasude, mržnje, pristrasnosti i besove. Te su drame delom potekie baš iz stanja u kojem se nalazi naše društvo, ali, za razliku od društva, cini se da će nadživeti i prevazići to stanje. Drame ćemo videti, a šta će biti sa drustvom — to će, ne sumnjamo. biti tema nekih novih pozorišnih komada. @ Boško Milin

« suim pozorištima u SR Jugoslauiji, a u Beogradu u

knjižarama; „Plato" (Akademski plato 1), „Orbis

Bata" (Jugoslovensko dramsko pozorište), „Tacka"

(Makedonska 22), Matica srpska (Studentski trg 5Knez

Mihajlova 40), B1GZ (Kosouska 37), Bilet seruis (Trg

Republike 5), Kultura BIGZ (Terazije 45), Srpska književno zadruga (Srpskih uladara 19),

„Kod Koša" (Trg Nikole Pašića 7), „Nolit" (Srpskih Mara

23), Bel tabak" (Francuska 35), „Školigrica" (Gospodar

Jevremova 35). U Notion' * Sadu: Srpsko narodno

pozorište i knjižara ,,M№ II Crnjanski" (Sutjeska

II GOWMija Aleksić (sedamdeset godina života, pedeset godina glume) ne veruje da će još jednom stupiti na pozorišnu scenu, ne žali za neodigranim ulogama ali bi voleo da može novim svetlom osvetliti neke drage likove, seća se Prisipkina i Ževakina i dana kada je u pozorištu, čini mu se, bilo i vise oduševljenja

i vise raspoloženja

tAetin, najvise sest cigareta ^■dnevno. Nedeljom, u jedana-

est, na kaficu u „Metropolu",■ sa prijateljima. „Do dva sata■ resirno sve svetske probleme, H a onda nam zakree creva pa■ se razidemo". Ali, i te sastan-

ke je proredio: kafa sve skup- lja, a penzija je ne sustiže.Na prvom stepeniku osme de-

cenije oseća se dobro. Subjektivno. „Sto rekao Ljuba Nenadović: Ako pi- tate za moje zdravlje, ja sam, hvala ' Dogu, bolestan. Ali, dobro sam, ug- avnom dobro. Malo problema ima s

lekovima". Srećan je što ga ni u boles- ti nisu zaboravili. Eto, lekove mu ša- lje Zdravlje iz Leskovca, pa Servo Mi- hajj iz Zrenjanina, pa Galenika, pa Vrsac, pa zemljaci iz Gornjeg Mila- novea... Kad ode lekaru, sami boles- nici ga puste da uđe preko reda. U ša- li kaže: bere plodove minulog rada. Dane provodi uglavnom u kući gde je glavni lekar njegova odana supruga Beba. „Bez nje nikud ne idem, niti ma šta preduzimam da radim. Ona nosi te moje bombonice u raznim bojama i kljuka me s njima — da mi se nekako produži život". I sam rad je, zaključio je, neka vrsta uspešne tera- pije. Ušla je već u anegdotu priča o tome kako ga je izlečio film Tango argentine. „Bio sam baš na ivici izdržlji- vosti kad mi je Goran Paskaljević ponudio ulogu. Iskreno sam mu rekao da je to vrlo rizično. Bolestan sam, a i dugo pre toga nisam radio... I odmah mi Dragana, njegova žena, poturi ugovor. Ja kažem: „Ne, ne samo ugovor ne!" Odem na probno snimanje, ceo dan sam bio na probnom snima- nju, vratim se — ništa, meni lepo. Čak sam se, čini mi se, osvežio, kao da sam bio na nekom izletu. Sutradan isto. Posle pet-šest dana počinje da se snima. Ja sve bolje i bolje. Krvnu sliku kontrolišem. Lekari se iš- čuđavaju: otkud to da mi je krvna sli

ka tako dobra. Kažem: Snimam film. Kažu: Ako' je tako, prepisaćemo još koji film! Shvatio sam tada da je mene film, ustvari, podigao na noge". Ima, nije da nema, raznih ponuda da radi, ali se ne usuđuje da ih prihvati. Na filmu bi, eventualno, i mogao, pa i na televiziji. Ali, u povratak u pozo- rište ne veruje. „Sa pozorištem je, izgleda, gotovo!" Pokušao je proletos u Izbiračici, u Narodnom pozorištu. Posle nekoliko proba osetio je.da nema snage. Mislio je, posle, da akumu- lira malo energije za jedan drugi zadatak, sa Maričićem. Trebaloje da rade Joneskove Stolice, Mira Stupica i on. Odustali su. I Mira ima svojih problema, pa mi se činilo da bi bilo opasno za oboje upuštati se u takav posao.U pozorište odlazi, kad može. I pri- metio je da mu, odjednom, u pozoriš- tu svašta smeta. Sve mu se čini da može i bolje... Baš mu je žao zbog Iz- biračice. Mislio je da će ići, ali ne ide. Polovično da radi, ne ume. „Nikad nisam umeo da zabušavam na pozornici. Uvek sam davao sve od sebe". A sada mu se, eto, kriterijumi pooštrili. I ne gleda samo glumce, gleda i reži- ju, i scenografiju i kostime.Primećuje nesklade.

■Жitaju ga i danas: ima li uloga koju je želeo da odigra, a nije

ije odigrao? Odgovara: nema. i„Zapravo, takvih je uloga toli- jko da bih morao da živim k'o orao da bih mogao sve da ih odigram". Sa ovim što je odigrao zadovoljan je,i ne vidi razloga da ne bude neza- dovoljan. Žao mu je što ne-

kim ulogama ne može da se vrati. Si- guran je da bi ih danas igrao bolje, da bi nekim drugim svetlom osvetlio te likove. Sad, kad su sve uloge, izgleda definitivno, smeštene u neke njegove fijočice uspomena, ne vidi u njima mnogo loših stvari. To ga ispunjava zadovoljstvom. „Igrao sam ja i nešto što nije za mene. Ali, nema te uloge koja nije izazov za glumca... A onda, ljudi su me vise voleli u nekim ulogama koje su bile, kao, za mene. A ja, kad glumac, voleo sam opet uloge, koje, kao, nisu za mene".

To je pravi smeh u koine ima i malo tuge: Kapitalina Eric (Agafja Tihonova) i Mija Aleksić (Baltazar Baltazarovič Ževakin) u Gogoljevoj „Ženidbi", u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1956.

Seća se, kako da ne, naročito nekih uloga. Voleo je Prisipkina u Stenici. Gledao je Stenicu rusku i, čini mu se, bugarsku. Prisipkin je u tim predsta- yama bio neka vrsta cirkuzana. .Da je tako, Majakovski ne bi bio to što jcstc. Majakovski je ponudio malog- rađanštinu koja je vrlo primamljiva, i ja sam branio, ustvari, Prisipkina i njegove stavove". Voleo je Ževakina u Gogoljevoj Ženidbi. Voleo je Ženidbu kao jednu veliku tragikomediju... „Sve su to tragične ličnosti. Došlo im je vreme da se ženim, sad ili nikad. Poslednji voz. Kajgana kaže: 'Ja moram, moram da se ženim!' Gori mu pod nogama. A ozbiljan je, i svi su oz- biljni, a to je užasno smešno. To je pravi smeh u kome ima i malo tuge... Možda je to meni usađeno još u Kra- gujevcu, možda to ide od čika Ike Jo- vanovića, našeg reditelja — da je ži- vot uvek na ivici smeha i tuga, suza i smeha, da ništa nije apsolutno smeš- no, niti je sve apsolutno tragično". Shvatio je odavno jedno: najveća stvar u glumi je braniti i odbraniti lik. To, naravno, može da bude opasno, kao što je, u njegovom slučaju, bilo u filmu Covek iz hrastove šume. „Ja sam igrao čoveka koji ubija, kolje, koji je zlikovac. Ali, on postaje zlikovac zbog samoće. Samoća vodi u genijalnost, ali vodi; u zločin. I ja sam tra- žio opravdanje za njegove postupke, i branio ga, tako da je publika počela da navija za mene. To može da bude opasno".Kako mu izgleda ovo pozorište oko nas? U njemu gleda, pre svega, glumca. „Neverovatna, prava realistička gluma! Ne možeš da ih uhvatiš kad glume, a kad govore istinu. Ne znam koje su škole kroz koje su prošli, ali su izvanredni glumci. Izvanredno po- zorište! Evo, ljudi se već nekoliko godina žale: nema smeha. Nema zase- danja Skupštine,^a to je najbolja hu- moristička emisija na televiziji... Da nije žalosno, bilo bi smešno. Živimo u ružnom vremenu... Otudili su se ljudi jedni od drugih, vise ne znaš šta ko misli... Ružnijeg vremena ne može biti".

u

:raća se pozorišnim uspome- :nama koje su, obično, nostal- gične. „Cini mi se, ustvari či- ni mi se da mi se ne čini: bilo je nekad vise oduševljenja, vise entuzijazma, raspolože- nja... Sećam se proba kod Bo- jana Stupice. Radimo do podne, ali ne ide. Onda Bo- jan kaže: Madona, idemo svi

'Arilje'! Odemo u 'Arilje', pijucka-mo, a sutradan na probu — tri kora- ka napred. Krene". Drugačija je, bila i atmosfera u poslu. „Radili smo San letnje noci. Ja sam igrao jednog od majstora, i Ljubiša Jovanovic je igrao jednog od majstora. I na jednoj probi bio je Ljubiša nešto neraspoložen. A on je neraspojožen jedino kad nema para i kad 'Partizan' izgubi. A to njegovo raspoloženje se lepilo na nas. 1 sve nas brzo uhvati neka fjaka. I Mira Belović, koji je režirao, podvikne: 'Vi ste plaćeni da budete raspoloženi, i ja ću da isteram to... Ja sam tvrdoglav kao magarac, isteraćn to raspolo- ženje iz vas!' A Ljubiša mu se okrene, kaže: 'Miroslavc, ti kažeš da si tvrdoglav kao magarac, a ti ne znaš šta je to slon. Mene ni slon ne može da izvuče iz ovog raspoloženje". Brzo mu prolaze penzionerski dani. „Čini mi se: tek što svane, a vcć smrkne". Prođoše, tako, i godine. Onda se, iznenada, javc neki glasovi iz prošlosti. Eto, pomenuo je Ljubišu. Proletos mu stiže pismo iz Švajcar- ske. Piše Sonja Hlebš. Perica Slovenski joj dao adresu. Sonja! Gde su lanj- ski snegovi? ■ Selimir Tošić

PS: Iz pisma Sonje Hlebš, upućenog Miji Aleksiću iz Ridena 23. aprila 1993, objavljujemo deo:,Ja i danas često pišem o Tobi — i to ljudima koji Te nikad videli nisu. (...) ja se onda osećam skoro primorana da ispričam nešto što mi se dogodilo baš s Tobom. Davno je to bilo, naravno. Sad smo polako u godinama gde je sve bilo negde davno... Potpuno neočekivano (bez one lepe atmosfere koja je prisutna u pozorištu, pre no što se podigne zavesa) — doživela sam jednog Miju Aleksića na takav način da mi se i danas koža naježi kad o tome govorim.Ljubiša i ja sedeli smo kod kuće igle- dali posle večere TV, gde si Ti trebao igrati nekoliko odlomaka iz raznih Tvojih uloga. Znam da je to isto po- podne Ljubiša bio na Televiziji i da su mu tamo rekli, odnosno žalili se na ~ Miju Aleksića kako neće da oblači kostim, neće da se šminka itd, itd. Naravno, moj se Bajko odmah s njima složio i to mije pred sam početak emisije i isprićao. Kao — pa jestešte- ta što Mija neće kako je brate dogo- voreno, nego eto nešto izvodi, ustvari bez veze i na svoju štetu, dabome na svoju štetu! (To je otprilike bio Ljubi- šin tekst. Čuješliga?) onda je emisija počela. Neko je nešto govorio o Tebi, o likovima itd, itd, već kako to biva. Onda si se pojavio Ti. U civilu, reklo bi se. Samo si stajao u nekom praz- nom prostoru i kamera se približila Tvom lieu. Bela košulja, tamna kra- vata, odelo, na štrafte'. Lice — kon- vencionalno ljubazno i malkice umorno. Gledao si me pravo u oči. Par sekundi — onda si polako sklo- pio ruke i zagledao se u njih. Ali, kad si podigao glavu, kao bid me ošinu oogledom Gogoljev lik — tanak, žgo- jav, zao.Vidiš, Mijo, tu sad počinju oni žmarci i ona koža koja se naježi! A Mija Aleksić nestao, kao da ga nikad nije bilo!Moj Bajko ćuti. Ćuti i gleda, a odjednom svom snagom udari sc rukom po kolenu i zaurla: Veliki je to umetnik, Sonja! Ve-li-ki!!! Ma koja šmin- ka, kakvi kostimi, boga ti!!!Mijo moj dragi, ovo sam Ti ispričala (a to je samo delić mojih sećanja) is- pričala sam Ti zato jer je to čudo! Šta se to dogodi u takvom trenutku? Kako se to desi? Niko to ne zna, jer je to čudo! Možda ne znaš ni Ti! Ti samo znaš da praviš ćuda. Kad god hoćeš! ... Čudo moje!"

Milica Novković seća se „Катепа za pod

glavu" i dorađuje tekst poručen još pre due godine, Nebojša

Romčević hvata trenutak prelaska iz

srednjeg veka u renesansu, Radoslav

Pavlović se izZvezdare seli u

Beogradsko dramsko kao pisac i - reditelj,

a Rade Radovanović igra epizodu u životnoj drami

ta radi Milica Novković? „Тге- nutno ne pišem ništa novo, ali radim na jednom ranije ’do- vrsenom tekstu koji bi ц ovoi sezoni trebalo da se izvede. To je drama za decu Tesla, pisana po porudžbini Pozorišta 'Boš- ko Buha' još pre dve godine. sada je neznatno menjam i do- vršavam".

0 izboru za najbolju posleratnu dramu, u čijem se poslcdnjem krugu sa Kamenom za podglavu i sama našla Milica Novković nema mnogo da ka- že: „Nisam pomno pratila čitavu ak- ciju koja je nesumnjivo značajna, ali' je, nekako, pokrenuta u pogrešno vreme. Svi smo neraspoloženi, opte- rećeni drugim stvarima, pa akcija nije naišla na zasluženi odjek u javnosti Ipak, dobro je da su tekstovi pobroja- ni i izvučeni iz zaborava. Od drama koje su bile u najužem izboru moji fa- voriti su Kovačević, Simović, Popo

vic, Ilić... ali mi je žao što se u krugu najboljih na kraju nisu našle i drame Deane Leskovar, Nebojše Romčevića, Đorđa Lebovića, Stevana Korpivice". Drama Kamen za podglavu je svojevremeno dosta izvodena. JVIilica Nov- ković se najjasnije seća beogradske verzije kojom je bila veoma zadovolj- na: „Mislim da ta drama svoj uspeh umnogome duguje Milenku Mariči- ću. Bez njegovog umeće ne bi ničega na kraju ni bilo".Šta radi Nebojša Romčević, pisac Sila u vazduhu i Grobljanske? „Već duže pišem Skaramuća. Nema tekst veze sa našom stvarnošću o kojoj, uostalom, neću pisati dok se stvari ne sleg- nu. Skar^muco ']e u nastajanju i njime pokušavam da uhvatim trenutak prelaska iz srednjeg veka u renesansu odnosno prelaska iz vremena koje je imalo objašnjenje za sve u vreme vedrine i optimizma koje nema objašnje- nje ni za šta. Pokušavam da se poig- ravam formom, dajući tekstu oblik trećerazrednih romana potrage, kom- binujući klasičnu dramaturgiju’sa fa- bulom tretiranom autoironično". Romčević ima još jedan novi tekst završen pre izvesnog vremena, koji čeka realizaciju u Zvezdara teatru ,,To je komedija, moderni vodvilj Laki komadi, jedna krajnje eskapistički tekst, kakav je u ovom trenutku ne- ophodan. Lake komade će režirati Jo- vica Pavić, a probe počinjemo krajem godine". ‘Novi tekst završio je i Radoslav Pav- lovic za kogase možereći daje do sada bio pisac jeđnog pozorišta, Zvezdara teatra (Mala, ZivotJovanov, Ča- Wg)- „TO je savremena ljubavna drama kojase događa na železničkoj sta-

aC j> pe naest kilometara udaljenoi Naslovje _ Moja drj

ga- U koprodukciji nekoliko privat- tekst Kf1 Beogradsko8 dramskog tekst ce biti premijerno izveden polch vinom decembra Radoslav Pavfović ga sain rezira, a za tumače četiri rav- ш *iraVre U oge odabrao je Dragana B e ogrlica, Nikolu Koju, Branku Ka

čklh T: m’S lm đa ĆU neŠt0 PO- c njati u skonje vreme - kaže Pavlo-

c’ - Prcopterecen sam obavezama i, na zalost, nemam vremena. Ovo mi je peseta premijera u nizu, bez pau-

Ne piše odavno, po sopstvenom pri-

znanju, ni Rade Radovanović (Original falstfikata). „Опо što bi drugi oče- kivali od mene — da napišem dramu — to ne radim, jer sam primoran da igram neku vrstu epizode u životnoj, opštoj drami. Mislim da nema potrebe da još i ja pišem neku svoju. Sve me ovo isuviše guši da bih mogao da stvaram. Onemogućava me osećaj odvratnosti zbog svog i tuđih života. Za sada se zadovoljavam 'sjajnim'ide- jama kojih imam mnogo u glavi i kojima, tako, 'pretim' i sebi i drugima. Jednog dana..." ■ Tanja Petrović

ВЕКИЈА 1Ш

Dili JOW

Igor Bojović je napisao „Izvanjca", a

Vladimir Popović „Rapsodiju". Oba

teksta nagradena su

na anonimnom konkursu

beogradskog Narodnog pozorišta.

Na ista vrata ušao je svojevremeno i

Branislav Nušić

„Tesla" za „Buhu": Milica Novković (Snimio Dani Gol)

; kada počnete da pišete o ne- Brom ko je u povoju, ko tek tre-

da napavi ,,ono glavno", i I shvatite koliko je lako pisati o i I nekom već ostvarenom, osve-

I dočenom (i, po mogućstvu, po- i I kojnom) piscu. Šta reći o ne- | I kom ko tek treba da pokaže šta ’ i I je i kakav je? Ne možete govo- ■ riti o celini njegovog rada, jer

on tek treba da radi, a da govorite o jednom delu, takode ne vredi, jer vam jedno delo ne može reći kako se neko obreo u spisateljskim vodama Kako nastaju pisci?Igor Bojović i Vladimir Popovic su me svojim dramama Izvanjac i Rap- sodija naveli na ovakvo razmišljanje. Obojica su dobili nagrade na anonimnom konkursu Narodnog pozorišta za savremenu domaću neobjavljenu Pnh?a: Vladimir drugt a Igor treću. Pobeda je na ovom konkursu, nekad davno, otvonla vrata i Branislavu Nusicu. Drama je bila hvaljena, ali ubrzo zaboravljena. Koje će mesto /z- vanjac 1 Rapsodija imati u životu Bo- jovica 1 Popovića?Put Igora Bojovića do nagrade Na- rodnog pozorišta bio je vrlo postu- pai - Jos pre upisa na Akademiju ob- avljena mu je zbirka drama, a zatim u casopisu Scena komad Vučji okot. Raspevani obućar igran je u Džep- nom cirkusu, ali sve ovo ipak nije bi- Dil°VAknH dauprvomPokusaju na-

PUDsaoknr^IJc' Kdda Se' k™a™d upsao, nije cekao dugo do prve ore mijere u beogradskoj pozorišnojPsce- ni: Bio ]e to Petar Pan u režiji Ivan₽ Askovic. Predstava je igrana u ма lorn pozorištu „Duško Radović" lgOr Bojovic misli da ]e to prekre nica u njegovom radu. Posle Petra Pana ^ Somiz^dTk°)ises^-

na domaćim scenama.

Spomenimo beogradsko izvođenje tekstova Brdža i Jelenko Sav- ršenko u Pozorištancu „Puž" i Bašče- lik u Pozorištu „Duško Radović". Sve u svemu, Bojović je spreman da se prilagođava pozorištu, a to znači da može da pise i za velike i za male, da napiše komad za šest dana i za šest meseci. „Drama u fioci mi пе znači puno. Ako ne budem mogao da pi- šem za pozorište.neću se prihvatiti nekog drugog pozorišnog zanimanja. Okrenuću se nekom profitabilnijem poslu da bar mogu lepo da živim".

■Vladimir Popovic nije tako iz- $$?ričit. Sem što studira (drama- Ifturgiju, iv godina), on je i no-

Ж

II1.Ж-.-ЦЦ

Igorovog. Na Akademiju se upisao pravo iz srednje škole. Počelo je lepo, a onda su nastali problemi. Nekoliko godina je proveo u lutanju i traženju svog stila. Pisao je komedije, farse, krimiće... Svaka drama izgledala je kao neizvesni put u nešto novo. Tako je bilo i sa Rapsodijom koja za temu ima ljubav Laze Kostića prema mla-, doj Dunderskoj. Rad je započeo istra- živanjem biografskih podataka o pesniku i porodici Dunderski. Zauzeo je Slobodan stav sa puno divljenja prema pesniku, ali bez trunke strahopoš- tovanja. Rezultat je živ i provokati- van lik glavnog junaka. Laza Kostić je Iola i bekrija, Simo Matavulj drugar i tabadžija, a Jovan Jovanović Zmaj je pomalo zajedljiv ali ne i zlonameran čovek. Dunderski, iako veliki mece- na, ume da se dobro napije, da pone- se kofere, a što se manira tide, nije baš nobl (tancovanje mu baš teško pada). Kroz Rapsodiju možemo i da se nasmejemo i da se rastužimo nad sudbinom pesnika, ali i da pobegne- mo od jezivog stereotipa koji nam se nameću kroz medije i u kojima su pesnici ili ludaci ili smrtno dosadni. Igora Bojovića ne interesuju istorij- ske Iičnosti već opšta, nacionalna situacija. U drami Izvanjac on govori o Crnoj Gori i Crnogorcima, o krvnoj osveti, ratovima, potrebi za national- nim (meduplemenskim) jedinstvom, o potrazi za zakonom i redom i ne- mogućnosti osptanka u crnogorskom kršu. Pitanje koje dete Jovan postav- lja na početku komada — „Ko sam ja?" — nije samo lično već i i nacionalno pitanje koje se provlači već vise vekova kroz svest Crnogoraca. Sta nosimo od svojih predaka, a šta sami sebi dugujemo? Ko smo mi? Srbi, Crnogorci, ljudi koji bi isvoremeno da krenu u Jevropu i da se obračuna- vaju sa davnašnjim plemenskim ne- prijateljima. ■ Marina Milivojević

^ričit. Sem što studira (drama-

vinar, reporter j voditelj jedne od prepodnevnih emisija na radiju „202". Prihvata razne poslove jer ,,šta znaš šta nas u životu čeka". Njegov put do nagrade Narodnog pozorišta je skokovitiji od

Sto pedeset premijera, gostovanja i festiuali - to su stun podaci istorije. Praua istorija počinje sa onima koji su je stvarali. JJadov", to je mali vek beogradskog pozorista.

Trupu sa Vraćara krasi red, ukus, prefinjenost i talenat. Žan Vilar, Monte Karlo 1965.

Pozorište Dadov slavi u de- cembru 35 godina postojanja. iNastao u godinama sumraka socrealističkog pristupa kul- turi i umetničkom amateriz- mu, pomalo u senci slavnog Akademskog pozorišta „Вгапк Krsmanović" i Omla- dinskog pozorišta „Ivo Lola Ribar", Dadov je vrlo brzo iz-

rastao u svojevrsni pozorišni i kultur- ni fenomen Beograda. Za tri i po de- cenije rada održao je primat izražen ne samo u broju i kvalitetu izvedenih predstava, već i u pokretačkoj ulozi koju je odigrao u kulturnom miljeu grada. Ugrađujući u svoje matično pozorišno zračenje razne oblike umetničkih eksperimenata multidis- ciplinarnog karaktera, otvarajući scenu za džez i rok muziku i druge at- raktivne estradne forme, Dadov je bio i ostao središte intelektualnog okupljanja i stvaralačkog druženja mladih Beogradana.Kao jednom od pokretača Dadova, a tu su još reditelji Zoran Ratković, Mi- haulo Tošić i Jovan Ristić, teško mi je, bez obzira na pripadnost novinarskoj profesiji, da u okviru jednog/prigod- nog/ novinskog članka smestim celo more jubilarnih podataka, vlastitih rekapitulacija i emotivnog naboja vise generacija koje su prošle kroz Dadov. Prvo i najvažnije je to što je Dadov, prošavši sve uobičajene krize koje prate umetničko pregnuće u dece- nijskom kontinuitetu, izdržao udare izazvane smenama generacija, tradi- cionalnim materijalnim nevoljama,

selidbama i drugim posrnućima. Os- novan 27. decembra 1958. dočekuje1994. godinu u svojoj maloj ali fun- kcionalnoj pozorišnoj zgradi u ulici Đure Salaja. U Dadovu su danas ,,neki novi klinci", zaljubljeni u pozoriš- nu čaroliju kao što smo i mi bili. Oni s uspehom brane formulu koja je Dadov uvek razlikovala od većine amaterskih pozorišta, a to je repertoarsko pozorište. Upravo taj napor da se formira stalni repertoar i održi kontakt sa publikom tokom cele sezone u re- dovnim terminima omogućio' je Dadovu da izvede 150 premijera i barem desetostruko vise repriza u sopstve- noj dvorani, na gostovanjima i festi- valima. Samo u jubilarnim danima. prikazaće 5/1/ novih predstava.

»z jubilarne statistike izdvajam ЈЦ samo neka imena, svestan da ću

se ogrešiti o mnoge darovite lju- Ц de koji su Dadovu poklonili svo- $$ju stvaralačku energiju. Milos Ц Žutić, Svetlana Bojković, Jelisa- «veta Sablić, Predrag Ejdus, Zo- Ц ran Ratković, Jovan Ristić, Mihais ilo Tošić, Slavenko Saletović, Ш Goran Sultanović, Željko Ores:

ković, Srboljub Milin, Vladimir Put- nik, Mirjana Karanović, Oliver Vikto- rović, Zorica Jovanović, Zlata Numa- nagić, Zorica Sumadinac, Branko Cvejić, Slobodan Đurić, Cvijeta Mesić— samo su deo od vise stotina onih koji su svoju sudbinu profesionalno vezali za pozorište. Pa pisci čija su dela premijerno’ izvodena u Dadovu— Velimir Lukić, Miodrag llić, Boro Drašković, Dragovan Jovanovic, Mi- lovan Ilić, Milan Bunjevac, Božidar Ljumović, Mimi Popovic, Milivoje Majstorović... Statistika govori i to da su na sceni Dadova premijerno u Ju- goslaviji izvođena dela Mrožeka, Koktoa, Olbija, Andersona, Joneskua, Abramova, Veskea, Dibijara, Šizgala, Halivela i drugih. Dadov se rede od- lučivao ža igranje klasičnih dramskih tekstova, ali je ostvario zanimljive ek- sperimente zasnovane na tekstovima Gogolja, Dostojevskog, Šekspira (Mnogo vike ni oko ćega kao i rok mjuzikl), Molijera, Trifkovića. Is- trgnuću iz istorije Dadova još jednu, meni dragu, repertoarsku liniju. To su bili kabarei i tzv. žurnali u kojima smo igrali tekstove domaćih satiriča- ra i humorista a i one koje smo sami pisali na aktuelne terne. ,,Žurnali"su se prikazivali pre svake redovne predstave kao u bioskopima, imali su ambiciju da se poigraju s raznim ide- ološkim i kulturnim šablonima koji su nas okruživali i bili su odlično pri- mani od publike.Festivali i festivalske nagrade tražili bi, takode, mnogo prostora. Dadov\e vise puta branio boje jugoslovenskog alternativnog teatra u Erlangenu i Zagrebu. Iz. Monte Karla doneo je prvu nagradu na Svetskom festivalu amaterskih pozorišta 1965. godine. Uvek je bio u vrhu srpskog i jugoslovenskog amaterskog pozorišta na Hvaru, u Trebinju, Kuli, Smederev- skoj Palanci. Iz Dadova je roden Brams (Beogradska revija amaterskih malih scena), ugledna pozorišna manifestacija nastala pre Bitefa koja je široko otvarala vrata jugoslovenskoj i svetskoj pozorišnoj avangardi.

Drugi svetski festival amaterskih pozorišta (IATA- AIT A), septembra 1965. u Monte Karlu: S leva na desno- Svetlana Bojković, Sonja Rosić (Lečić), Momčilo Baljak, Slavica Sr did (JankGvić), Žan Vilar, Zorica Jovanovic,Mihailo Tošić, Momcilo Stanišid. Kleče - Milan Kravljanac i Vojislav Andrid (Snimio Robert de Hoe)

Pošto mi je urednik Ludusa dao te- •matski zadatak da u tekst unesem i neko lično sećanje, ja se opredeljujem za Izbiračicu Koste Trifkovića iz sezone 1965/66. u režiji Nebojše Komadi1 ne. To je, po mom mišljenju, jedna od.. najboljih režija ovog dragog i mašto- vitog čoveka i umetnika s kojim me vezivalo i lično prijateljstvo. Tužna strana ovakvih jubilarnih trenutaka je ta da ljudi poput Nebojše, Miše Žu- tića, Zorice Šumadinac, Slobodana Đurića ncće biti sa nama. Takvi umetnici našem zajedničkom delu i uspomenama daju toplinu i sjaj. Ncbojša je bio jedan od onih ljudi koji me nagovarao da sc izmedu svoje, dve mladalačke strasti — novinar- stva i glume — opredelim za ovu drugu. Nisam ga poslušao i moram priznati da mi je ponckad žao. naročito kada zaronim u ovu vrstu sećanja.

в Ж onte Karlo, septembar $$ 1965. Otvara se ogromna

$5$ $$$ scena opere koju smo МШ raniie v’đe'’ sam°u

movima. A mi na njoj iz- ЖЖШ gubljeni, sićušni, obasja- Ж Ш Ш n* desetinama reflektora Ш Ж W Prema kojima su naša Ш Ж Ж dadovska svetla pred- Ж Ж Mstavljala obične baterij- ske lampe. Tek kasnije, kad smo se probili u tamu gledališta, ukazali su se parter, galerije, lože. Sve prepuno. I nakon nekoliko dugih sekundi — aplauz. Dobio ga je naš scenograf Žak Kukić koji nas je postavio na lju- ljaške koje su ritmički plovile u prostoru uz zvuke bečkog valcera. Posle toga sve je išlo glatko do bezbrojnih aplauza i poklonjenja publici. Sutra- dan, kolokvijum koji specijalno za našu grupu vodi legenda francuskog pozorišta Žan Vilar. Čovek je napravio analizu, čudio se što pisac kao što je Trifković nije poznat francuskoj publici, ishvalio Nebojšinu režiju, Zo- ričinu i moju glumu. Nice matin i France soir objavljuju sjajne kritike.. Zajedničke fotografije, Vilar nam is-' pisuje osvetu (u zaglavljd ovog teksta). Nagrade — prva za predstavu, prva za žensku logu Zorici Jovanovic (Malčika), prva za mušku ulogu meni (Tošica), prva za scenografiju Žaku Kukiću. Pljušte pohvale šarmantnom ženskom triju (Ceca Bojković, Slavica Srdič, Sonja Rosić), komičarskim bra- vuraina Mome Stanišića (Stancika). Prijem kod princeze... Zorici i meni prilazi neki dasa u fraku, izljubi nas onako po srpski, zove nas na njegovu jahtu, ako sam dobro razumeo pred- laže da odmah putujemo s njim u Njujork da tamo nastavimo karijeru na Brodveju. Pusti čoveka, kažemo, mi, mora da je malo vise popio. „Ko je ovaj?" —. pitam ja posle jednog od naših francuskih domaćina. „Ah - reče on — to je gospodin taj i taj, on je lični prijatelj princa Renijea i glavni finansijer ovog festivala". I to je bio kraj ovog malog pozorišnog sna. Da smo Zorica i ja ozbiljno shvatili čoveka, ja bih vam danas pisao sa Brodveja. Ovako, javljam se iz Beograda koji je za ovih trideset pet godina umeo da bude bolji i radosniji grad, zahvaljujući i Dadovu.I na kraju: svi znaju za Dadov, ali me mnogi pitaju šta to, ustvari znači. DADOV je D(ramski) A(telje) D(oma) O(mladine) V(raćar). A za nas koji smo bili njegovi clanovi to je šifra mladosti, uspeha i prijatelj- stva. ■ Momcilo Baljak

MO

Osnovan u junu, dramski studio

„Skordisci" već izveo tri premijere, a do

kraja godine najđvljuje i četvrtu

pod geslom da ,otvara tajne Prostora

za najbolje što je pozorište do sada

stvorilo"

Jkordisci']c dramski studio koji sc bori protiv prostitucije po- zorišta, protiv tromosti, okoš- talosti i kukavičluka. Skordisci sc bori za novo pozorišlc stare cstctike. Otvara tajne Prostora za najbolje što jc pozorište do sada stvorilo/' To su reči iz proglasa kojim je grupa rnla- dih beogradskih umetnika ob- javila svoje postojanje. Okupili su sc jimu, na inicijativu rediteljki Ane Mi- yanic i Irene Ristić i glumca Gorana

Sušljika, i ceo slcdeći mesec radili u Bečcju, u okviru Kulturnog Icta „Agora 93". Sprcmili su i prikazali tri P’cdslavc po tekslovima „koje su 0(hiyek zelcli da radc, a nisu imali An MTKantiieV°8

L Milj.mic), Lorkinu Ljubav Per- l,ntPhn.i I lielisc (Irena Ristić) j Hq,

vi napolju! Vilijama Sarojana (Ivan Živković).S ovom poslednjom predstavom Skordisci je krajem oktobra otvorio svoju beogradsku scenu, u muzičkom klubu „Prostor" u Sarajevskoj 26, gde je pre rata (drugog) bilo kamerno po- zorište. .Sarojanovu priča o ljubavi u čudnoj atmosferi iza zatvorskih reše- taka, o potrazi za ljudskom dobrotom i toplinom izgubljenim negde u američkoj žabiti ispričali su Milena Pavlović, Bojann Zivković i Nenad Gvozdenović. Dvadesetog novembra na istoj sceni bice beogradska premijera Ljubavi Pcrlimplina i Betisc. U Bečeju predstava je igrana u gradskom parku, vilenjaci (petorica mladih Bečejaca) vodili su publiku sve do velikog finala u neobično zamiš- Ijenom ružičnjaku. U Beogradu vile- njake će zameniti klovnovi, a ceo prostor kluba biće uključen u igru. Kah'gula će takođe izaći pred Beogra- dane,ali u nekom drugom prostoru. U Bečeju, opet na gradskom trgu, to je bio pravi spektakl uz živu svirku rok grupe „Eva Braun". Ana Miljanić kaže da je s Kamijevim komadom, koji je u Bečeju videlo dve hiljade ljudi, želela da istraži nekoliko mogućih načina pobune. -Ambiciozni Skordici do kraja godine planira još jednu premijeru: Irena Ristić režiraće Paklenu pomorandžu, po motivina romana Antoni Bardži- sa. „Ја sam inadžija — kaže mlada re- diteljka. — Borim se za pozorište koje hoću da radim, a ne koje moram." □ M. T.

PO

Krajiško narodno pozorište u Banjaluci:

počclo jc s „Iladži Lojom" pre 63 godine,

nastaolja se, odncdavno, sa „Ožalošćenom

porodicom"

Eh, Nušić! Postoji li glumac koji nije poželeo da od Sime Soki- ća, preko Alekse Žunića, dospe do Spasoja i Agatona? Ili, glumice što je očima Marice i Da- nice tražila Rinu, pronalazila Ginu, čekala Sarku, sanjala Ministarku? Ima li reditelja u cijem opusu nije bar jednom zabeleženo delo Nušića?

Krajiškom narodnom pozorištu, pre 63 godine, prvi dah teatra udahnuo je Hadži Loja. Bese to srećan znak. 0 tome svedoči i vreme sadašnje, 63. sezona, u kojoj se — uprkos ratu, smrti, suzama, tragediji, uprkos dušmanima — s Nušićem istrajava. Glumacki onemoćalom pozorištu, voljan da pomogne, pridružio se Borislav Grigo- rović, reditelj iz Beograda. Ožaiošće- nu porodicu sa Iakoćom je režirao. Mobilnost opservacije, virtuoznost pri scenskom portretisanju likova, kaleidoskopske su artističke vrednos-

Priča o ljubavi: Bojan Živković i Milena Pavlović u

predstavi „Hej, vi napolju!" Vilijama Sarojana

(Snimio: Nebojša Babić)

ti Grigorovićevog promišljaja, iskus- nog znalca magija scene, koji, što bi veliki Žigon kazao, od erne rupe (po- zornice gledane iz partera) osvetljava tamu i remeti tišinu.Grigorović je Oža/ošćenu porodicu približio vodvilju, što je vrlo zanim- Ijiv pnstup. Da je bilo muzike, bilo bi vise smelia, bilo bi vise „urnebesa" bilo bi vratolomije, zabavnije, duho- vitije. A i glumci ne bi iz sobe u sobu trčali nasumice zato što to reditelj zahteva, nego bi ih muzika nosila do akeije. Na vodvilj upućuje i scenog- rafsko rešenje predstave (bravo Peća- riću), jer šareni zidovi, mnoštvo ste penica, ulaza, izlaza, vrata i soba, svojom dinamičnošću takođe bliže ovu komediju vodvi’ju.Tema opšta i univerzalna — Ijndska polilcpa, licemerstvo, granizivost nialograđanština, primitivizam, za- pletom oko (ne)postojcćcg nasledni- ka, sa nizom komičnih obrta - za- hvalna je okosnica price u kojoj će svi jednakom merom nastojati da učes- tviiju. Glumacki ansambl stoga kidišc da osvoji srea gledalaca i Nušićevim smehom okrepi pozornicu. U svemu najuspešniji je, dakako, Agaton u tu mačenjn Dobrice Agatonovića koji

ovoj ulozi daje žar glumca željnog za (konačnim) dokazivanjem. U trenu - ku podsetivši na geste Zorana Radmi- lovića, Agatonović istinski sobom odreduje predstavu. On u njoj uživa, iako na momente ovu lepu sliku kvan

, utisak da vise uživa u sebi. Ženski pandan najboljem u ovoj predstavi je Mirzeta Jakšić u ulozi Sarke. Ne tako davno beležili smo uspeh ove glumice u Nušićevoj Viasti.

aleti Nušićevih boja na Grigo- W.ricevoj slici doprineli su i ^Gordana Milinović (Simka),

ijDobrica Stefanović (Tanasi- ije), Radenka Ševo (Vida),

® Dragoslav Medojević (Proka) i Boško Đurđević (Mića). Ca- robna plačljivica Gina u tu- mačenju Koviljke Šipke vise se prenemagala, nego odistin-8?

ski predala Nušićevoj biser-ulozi.Da umesto mogućeg vodvilja i videne komedije Nušića možemo doživeti i kroz prizmu drame potrudili su se Vedrana Jokić (Danica) i Vojislav Sa- kid (Advokat). Ili je partner uništio partnera, ili su, pak, zajedničkim sna- gama ovo dvoje glumaca, ne artikuli- šući glasove ili gutajući cele reči, afektirajući, urnisali predstavu. Bar glumci moraju znati (umeti) govoriti, Za razliku odjokićke i Šakića, Danilo Popržen (Trifun) iz petnih žila se trudio da svoju „nemoć" savlada i mak- simalno se potrudi da doprinese predstavi. Dovoljno od Popržena.I dovoljno od Krajiškog narodnog. Se- zona je počela! ■ Ljiljana Labović

Ms: Posle domaćih klasika — drama

Miodraga Đukića, o kojoj su utisci

protivurečni, i Šepard u predstaui o kojoj su

svi jednodušni, u meduvremenu

Ristićev KPGT oko „Don Kihota" samo u

tri dana okuplja hiljadu i po gledalaca

Za samo dvanaest dana niška pozorišna publika videla je dve premijere u svom teatru: Acwo/z/A'Miodraga Dukića 6. oktobra, a Šepardovu draniu Ludi od ljubavi 18. oktobra. Sa Kiseonikom započelo je, ustvari, čitanje- savremene domaće drame, posle uspeš- nog igranja domaćih klasika (Kodoljupci, Koštana, Sumnjivo lice) Sta reci o početku? Prosečna predstava koja je za nijansu - dve slabija od

onog što je na niškoj sceni videno u prvoj polovini godine. Dukićev tekst /•a koji i sam reditelj Jovica Pavić ka-

ic. da je uvrnut, neuobičajen i čvrstih dramskih klišea, nije ni nii(t vise od prosečnosti. Tojedini g|Ulr,,< poput Dragan Žikića (ovogodišnit. dobitnika Sterijine nagrade), VeriCf Jovanovic (nesumnjivo najbolja ni$k. glumica), Đorđa Vukotića i Stevar,; Petrovića (glum'ački doajeni) jos n:- početku projekta vratili su tekst i u|0 ge smatrajući da to delo ne zaslužu da se nađe na repertoaru. Nesporazu mi su otklonjeni ,,u hodu", i Joviu Pavić se latio ni malo lakog zadafc da beogradski, dorćolski arnbijent.; metaforićno odslikavanje života : metropoli, prenese u provineiju kej je čak i u našim dušama i u našojsv; kodnevici. Reditelj Pavić opredelio;. za grotesku i svakako bi uspeo g. ovo antidramsko delo približi viit gledalištu da se od podizanja zavej igra glumaca ka tome odvijala. Nazi lost, prave groteske bilo je tek pi kraju predstave kada nesuđeni p« nik Mladen Sekulović (lik tumači Ra- tomir Vasiljević) biva podvrgnut ope raeiji mozga u ordinaeiji doktora Ke lave (Dragan Markoivć).Đukićevi junaci, koliko god na pm pogled pripadali redu malogradana zapravo objedinjuju naš duhovno- -mentalni prosek u kome se kreće sama predstava. Pavić se, za razliku od njegovih prethodnih kolega, oslo- nio na niške glumačke snage i nije pogrešio. Svoj glumacki posao Rato mir Vasiljević, Zivko Vukojević, Dragan Markovič, Vesna Josipović, Ivana Nedović, Mirko Đorđević, Radoman Kontić, Miodrag Pavlovic, Miroljub Nedović posve korektno su uradili, uostalom koliko im je tekst dozvolja vao. U bolji deo predstave svakako spadaju scenogrfija Borisa Maksimo vića koji je na malom prostoru doča- rao atmosferu velegrada sa muškatla ma u saksijama, kantama za smeće mačkama i psima, sa neizostavnim tramvajem i ludnicom-bolnicom, kao i kostimi Zagorke Stojanović sa prlja- vim pižamama, odrpanim pantalona- ma, suknjama...

ЖЖ °k su 0 Kiseoniku mišljenja protivurečna, o predstavi $e- pardovog dela i gledaoci i

” kritičari su jedinstveni: pun’ pozorišni pogodak. Mladi

reditelj Kokan Mladenovic koji je svoje prve pozorišne

’ korake počeo u rodnom N’.šu, okupio je svoje „klasiće'

. Danijelu StojanovK (Mej), Gorana Mileva (Edi), nešto starijeg po godinama i glumačkom s tažu Dragišu Veljkovića (Martina) . njihovog zajedničkog pedagoga i ud- telja u niškoj Srednjoj glumačkojško- li Dragana Marković (Starica) i - napravio sjajnu predstavu, punu ljubavi, strasti i čežnje. Dugo ,su salom odjekivali aplauzi, i to mlade publikc koja je bila i najbrojnija. Kokan Mla- denović je sa svojim generaeijskim kolegama vratio mlade u niški teatar. Lud od ljubavipo,svemu slide ći, publiku kao ni jedna skorašnja niska predstava. A to samo po sebi dosta kazuje. Dva niška pozorišna doa- jena — scenograf Boris Čerškov i kostimograf Biljana Krstić - upotpu M LSU ut*sak o dobroj predstavi. Niska publika je u oktobru videla i i-^on Kihota na sceni KPGT i, po ko zna koji put, uverila se u majstorstvo rezije Ljubiše Ristića i igre Miodraga Krivokapića, Petra Radovanovića i Ane Kostovske. Tri nastupa u tri dana i vise od 1.500 gledalaca. Tražiia se karta vise za Don Kihota, ali i za vec Muenog kral/a Ibija. Godišnjicu svoga rada u Nišu subotički pozorišni pre- gaoci obeležili su na najbolji način. Niška scena KPGT sija punim sjajem. ponajviše na zadovoljstvo publi- e‘ e Slobodan Krstic

BIGItMIPOM JtO

Jelisaueta Seka Sablić iivi od predstave do predstave, vežba za zimu spavajući u skijaškom prsluku, nalazi sreću u običnim stvarima i nastavlja dugogodišnju Ijubaonu vezu sa Ateljeom 212, u koju se odnedavno uplela „Татпа je noć"

Uprotokolu dodele Oktobar- ske nagradeu Skupštini grada svi su nešto glumili: ovaj je bio ovo, onaj — ono, neko je predstavljao organ, neko funkciju, pa čak su i pojedini dobitnici dramili nešto drugo, samo je ona ostala — Seka Jelisaveta Sablić. Ženstve- no, na svoj način je zamah- nula kosom i damski, nasmejano, pri- mila crvenu rolnu sa krasnopisanim

priznanjem. Zagonetna suština nagrade legla je na žiro mnogo kasnije, u oblicima celih 35 maraka. Ako su uplaćivale žiralno, službenice grada su, dakle, mogle zaraditi bar isto toliko, s obzirom da je zvaničan iznos nagrade 100 DM. Sitničarim, kažete. Ali, grad koji ima Seku Sablić i takve glumčine morao bi naći način da im se kavaljerski oduži. Jedna Sekina ko- leginica imala je utešni vic za datu situaciju: možda toliko košta oslobodenje Beograda.Što se tide nagrade i buke oko nje, Seka se kao i obično sjajno ponela. Nije ju mrzelo da malo obraduje i kamer- mane, izložila im ie frontalno dekol- te, osmehnula se svakom fotorepor- teru, pristala dak i na izjave koje nije dala i, kao zaista fino vaspitana dama, nikome nije pricala o parama i slicnim trivijalnostima. Za pijacu ka- že ima još uvek, dupa se, nije bas u katastrofi, jedino se pita gde je taj prag naše izdržljivosti, pošto se priyi- kavamo na svaki jad. Nod pre naseg telefonskog teksta (jer živimo na dva kraja opustošenog Beograda) Seka je prespavala u skijaškom prsluku. ri- cani se, kaže, za svoju dušu, ah ne plada dugove razgolicenoj ženstve- nosti. Danas covek (a ni glumica) ni gde ne sme bez kaputa. Kako, mace,

Ipreživ/java našu dramu? Pa, situacija 'jeste -strasna, ali ona je racionaina osoba, pa tako rasporeduje i energiju. Bide što de biti, a predavati se strasni

je tom razmišljanju bilo bi gubljenje energije, bez ikakvog rezultata. Kao i vedina ovdašnjeg sveta, srecu nalazi u najobicnijim, egzistencijalnim situaci- jama. Sredna je kad ne curi krov, što joj desma radi, što WC funkcioniše — još i ako je lift u redu, pa to je stvarno srecan covek! Jednom mesecno casti se rezervoarom benzina, a u meduvremenu, ako ne mora poslom, ne ide od kude. Ne voli da ide peške. Čovek pešači kad je zadovoljan i kad je ne- što lepo, a naše ulice su pune depresi- je, zato je najsrecnija kad može da se preveze do odredišta i vrati natrag, to je kao da se preveze iz pride u pricu.

lavna njena prica bio je i ostao Atelje 212. Čekaju Voju Brajovica da se vrati iz An- tverpena, pa da opet igraju Kola mudrosti — dvoje ludosti u meduvremenu, predstava Iza kulisa dobija novi zamah i prifil, Što je tradicija Ateljea. U toj zabavi posebno dolaze do izražaja kon-

takt i identifikacija mlade publike sa mladim glumcima u predstavi: sa Anitom Mandic i Goncicem, recimo. Da li u ateljeovskom životu još misle na Miru, Miru Trailović? Kako da ne! U raznim okolnostima i svakodnev- no, kroz nagadanje: sad bi Mira ovako’ sad bi Mira onako. Zoran Radmi- lovid je,kaže Seka, takode prisutan u ateljeovskom duhu, ona je narocito vezana za njega. Inace, Atelje, k o Atelje... od kako postoji u njemu gotovo nema grejanja. Malo se smlaci kad treba narod da ude, a glumci su ved uvežbali život u kaputima i ruka- vicama. Druga Sekina lepa frka je predstava „Татпа je noč u teatru Kult". Pedeseto izvodenje te predsta-

ve gledali su gotovo svi stranacki li- deri jer je to prosto sada postala (za njihj stvar duhovnog rejtinga. Glumci naravno, dobro znaju da su politi- dari pre svega opsednuti sobom 1 mnogo vise im znaci podrska mtelek- tualaca, univerzitetskih profesora koji srcem i lidnim iskustvom pnmaju tu predstavu. Predstava je dobila novi impuls igranjem van Beograda^ u gradovima koji su, pomocu Tamne noći, dobili pravu informacpu o kirn dogadajima u Beogradu. Za ta mosnju8publiku, za razliku od Beog- radakojisu ipak naviknuti na „vent.- le" p'redstava je jedan drugi pogled na'stvarnost, što kod njih izaziva za- prepašćenje i zaustavlja dah. I, tako,

živeći od predstave do predstave, Jelisaveta Sablić u sebi nosi i jednu la- tentnu nostalgiju. Njena majka je beogradska Jevrejka sa Dorćola, a ona sama vezana je za jevrejstvo. Pone- kad joj se čini da nije sasvim ovde, već da je kao neki gbst. Pokušava da štiti svog sedamnaestogodišnjeg sina, razmišlja, možda da ga skloni negde, od ovog ovde što tako tragično deluje na mlade ljude. Strašno! A deca su, reči če Seka, naš jedini lek. Dodirneš dete i ozdraviš. ■ Branka Krilović

Petar Govedarović, upravnik Teatra „Joakim Vujić" (drugi put) i reditelj sa četrdesetogodišnjim stažom: Sa „Karnevalom Joakima Vujića" završću svoj jubilej, februar je mesec karnevala, pa odgovara. „Karneval" bi trebalo da bude zaštitni znak teatra. Posle tolikih godina u Kragujevcu - a ja sam Novosadanin — to osećam kao svoj moralni dug.

apunio sam četrdeset godina stalnog rediteljksog rada. Počeo sam da obeležavam jubilej Kraljem Lirom, koji je premijerno izveden 9. oktobra, a mislim da ga za- vršim Karnevalom Joakima Vujića, u februaru iduće godine.Što se upravničkog posla ti

de, prvi mi je zadatak da dovedem nove, mlade snage u pozorište, glumce i reditelje. Smena generacija je već izvršena. Mladi su vredni, disciplino- vani, prilježni... Došli su Dejan Cicmi- lović i Dragan Stokić iz glumačke škole u Nišu, došao je Saša Pilipović iz Niša, došla je Gordana Lukić, student Fakulteta dramskih umetnosti, Slavica Radulović, pa neki daroviti kragujevački amateri.. Tu su bivši mladi: Aleksandar Milojević, Miodrag Pejković, Milić Jovanovic, Nada Jurišić, Mirko Babić, Miodrag Jurišić, Jovan Mišković, Vladan Živković... Atmosfera je u pozorištu izuzetna. Svakog dana igramo predstave, po- stali smo pravo gradsko pozorište. Kako opstajemo? Prošle godine smo, povodmo naše Koštane, sarađivali sa „Prizmom", sada saradujemo sa ,,Es- kodom". Ono što dobijemo od grada dovoljno je, eventualno, za lične do- hotke i grejanje. Sve ostalo moramo da zaradimo. Ako „Eskod" preuzme brigu o glavnim troškovima pozoriš- ta, za pozorište će biti odlično. „Usit- njavanje" sponzora se pokazalo nedo- lotvornim. Liči na prošnju. Ovo je kao anegdota: Pred našom zgradom je statua oca pozorišta, Joakima Vuji- ća. Joakim pruža ruku prema gradu, to jest traži od knjaza pare za pozo- rište. Kragujevačka mladež zakazuje sastanke „kod prosjaka". *Ovo je u našem pozorištu sezona ju- bileja i festivala. Nema pouzdanih podataka da li je Joakim počeo da u Kragujevcu svoje predstave igra 1833. ili 1834. Bilo kako bilo, mi ćemo od februara 1994. početi da slavimo Jo- akmovih 160 godina. Proslavu ćemo završiti februara 1995. U 1994. slavimo i pedesetu godišnjicu kontinuira- nog rada Kragujevačkog pozorišta. Tu je i mojih četrdeset godina: sasta- jemo se Joakim, pozorišle i ja! Smis- lio sam za Joakimovu godišnjicu Karneval, kolaž Vujićevih tekstova sklop- Ijenih u puški panoptikum, na ulici i u pozorištu. Februar je mesec karnc- vala, pa nam odgovara. Karneval\lu- jićev trebalo bi da bude neka vrsta

Druga lepa frka: Jelisaveta Sablić i Predrag Ejdus u predsta vi „ Tamna je nod", Aleksandra Popovića, na Sceni Kult

zaštitnog znaka teatra. Posle tolikih godina u Kragujevcu — a ja sam, uz- gred da kažem — Novosadanin — to osećam kao svoj moralni dug.

$$ z kragujevačkog pozorišta izašlo ^je mnogo slavnih glumaca. Je-

dan, medu prvima, je Mija Alek- Ц sic. Sedamdeset godina njegovog Ж života i pedeset godina njegove јЦ glume biće obeleženi svečanošću Цјј, 28. novembra. A ko su Kragu-

jevčani u jugoslovenskoj glumač- koj reprezentaeiji? Mija Aleksić,

M Olivera i Rade Marković, Ljilja- ria Krstić, Vasa Pantelič, Ljuba Tadić, Boba Dinić, Dragomir Bojanić, Branislav Jerinić, Gorica Popović... Izvi- njavam se onima koje nisam pomenuo.Šta planiram? Pa, imam neke namere. Završili smo, kao Skadar na Boja- ni, Kralja Lira, počinjemo Kir Janju u režiji Dragana Jakovljevića. Steriju dugo nismo imali na repertoaru. U traganju smo za komedijom. Kad smo poslednji put bili na Danima komedije u Jagodini, nismo se baš pro- slavili. Pokušaćemo da popravimo utiasak. Tražimo, naravno, i tekst s kojim bismo se približili Pozorju.Da, festivah! Ove godine Kragujevac je domaćin Festivala lutkarskih pozo- rišta i pozorišta Srbije — „Joakima Vujića". Želeli bismo da"se Susreti skrase u našem gradu, da se ne sele. U drugim mestima vide u tome lošu nameru. A mi bismo hteli da „Joakim" bude neka vrsta našeg Šekspira u Stratfordu.Najzad, zna se da svake godine dodc ljujemo Statuetu Joakima Vujića naj- boljim pozorištima. Možda baš tada da Kragujevac organizuje festival, nalik na nekadašnj sarajevski MES. Festival najboljih predstava, po sudu jednog selektora. Osam do deset predstava. To bi grad mogao da podnese. Ako uspemo, bilo bi sjajno! ■ Zabeležila Dragana Bošković

Jedna uloga Miloša Žutićg nije na spisku

njegouih kreacija, nema pisanog traga

ni o predstavi u kojoj je igrao, nema plakata, nema

fotografija... Sačuvana je samo u

sećanju pisca.

Narodno pozorište je 1968. osnovalo „Pozorišnu komu- nu" koja je živela do 1975. Za one koji se toga ne seća- ju treba red da je to bio po- kušaj da se u pozorište do- vede vise „ljudi iz proizvod- nje", da se „kultura približi radnom eoveku", a istovremeno da pozorište poveća prihode, da lakše posluje, i da zapos- lenima poveća primanja. U „Komu- nu su bile učlanjene nakrupnije i

najbogatije radne organizacije Beog- rada.Pre Nove, 1971. godine, postavilo se pitanje novogodišnje predstave za decu clanova „Komune". Ponudio sam da napišem „šareni" novogodišnji program. Imao sam već neko iskus- tvo u tom poslu. Prihvaćeno je, napisao. sam, pa onda sam i režirao, i to u dve podele. Jedni su igrali u preduze- dma, drugi u kud. Odigrano je oko trideset predstava. Bilo je pesama, songova, igre, baleta, šala, vedrine i - lepo je prošlo. Za Novu 1972. tekst je dao Laza Lazić. To je bilo prigod- no, ali nije bilo mnogo smeha i rados- ti. Pred novu 1973. razmišljalo se o raspisivanju konkursa, ali je „presu- dio" tada direktor Drame Mirko Mi- loradović. Pred svima mi je kresnuo u lice: „Nemoj da si lenj, sedi i napiši tekst, ti to možeš". Izazvan — napi-

Salče sam sama osmislila:Verica Jovanovic

sao sam. Nosio sam odavno, od rođe- nja prvog deteta a i pre, iz svog de- tinjstva, želju da nekako kažem roditeljima da mnogo muče i gnjave svoju decu, iako je vole. Sve, tako, u najbo- 'ljoj nameri, penju se deci na glavu, a deca pate. Zaoštrivši to, uzeo sam na zub d^e krajnosti — tiranisanje s jedne i maženje s druge strane. Napisao sam komad Prut i čokolada i poku- sao da tu smestim sve grehove rodite- lja, od krajnje grubosti do blesavog benavljenja. Bio je to celovečernji komad sa osam lica — Otac, Mati, Cer- ka i Sin Prut, i isto tako, u porodici Čoko. Nije to bio „komad za decu", ni samo za odrasle, najpre je bio za decu i roditejje zajedno. To! Da bi to moglo da živi, napravi sam inverziju: u snu gruboga i ukrućenoga Tata Pru- ta deca i roditelji su zamenili uloge, i deca sada cine roditeljima samo ono sto oni njima redovno i stalno cine — ali sada to postaje smešno, ludo, bez- umno, ide do apsurda, do paroksiz- ma. Blesavo. Ali i-jezivo... Na kraju jaedni, izmučeni roditelji beže od ku- će „и beli svet".

ajjaču udarnu rolu ponudio sam Milošu Žutiću. Pročitao je, poćutao, pa rekao: „Но- ću. To je komedija. Baš ho- ću. Biću Tata Prut. A kako je igrao? Treba čuti ljude koji se toga sećaju (jer kriti- čari nisu dolazili). „Ра čove- če, padali smo od smeha",

Ж vele binski radnici.... Ej, ta-

®š®. Ж''

11

SSSSS ЖЖЖ .. ,.

da je Miša zaigrao komediju i otada za njega vise nije bilo tajne... Upišava- li smo se od smeha", kažu danas glumci koji su sa njime igrali, „a bilo je sve strašno ozbiljno". A on, veliki Miloš, bio je izmučeni, izludeni, ne- srečni, poniženi i zbunjeni Tata Prut, ali sa iskricama nestašluka u oćima i šeretskim licem i pogledom velikog maga koji drži pod okom i sebe i sve oko sebe i zaluduje nas lepotom svoje igre i nadigravanja. Upamćeno je da su glumci, kolege, dolazili da gledaju i uživaju; da su se oni koji su zajedno sa decom gledali predstavu posle toga žalili autoru: „Sto mi, bre, ne reče šta je to, ubi me dete u pojam, kaže— vidi tata, kakav si."Odigrano je oko trideset predstava. Trebalo je sve smotati za nedelju dana uod Nove godine. Igralo se po pet-šest puta dnevno. Sat odmora i cigareta, pa ponovo. Ali svi su uživa- li. Miloš je blistao, a za njim Predrag Ejdus — Sin Prut, Ljiljana Janković, Milka Lukić, pa Ognjenka (kasnije Mišina Ogi) Ognjanović, pa Deka — Anđelka Ristić, pokojni Bane Zamo- lo. Cure — Radmilo Ćurčić. Režirao je, uživao i srećan bio Dejan Miladi- nović. Songove a la „апј, panj, čara- pan, caraupe izeš...", i druge, pevali su momci ansambla ,,S vremena na vreme", nauživali se i mi matori i deca i — sve je zaboravljeno.Predstava nije beležena u pozoriš- nom repertoaru, nije registrovana kao pozorišni posao (bio je to posao Pozorispe komune) - nema podataka o tačnom broju izvodenja, ni o hi- jadama gledalaca, mališana i rodite- lja, nema fotografija, plakata, ničega- sem sećanja. Autor, budala, vise mkom nije ponudio da igra Prut ičo- koladu, mislio je da to niko vise neće moci tako uapraviti, jer niko nema Milosa Zutića. ■ Boško Trifunović

Verica Jovanović, nagrađena Salče u

niškoj „Koštani": „Morala sam da

pođem od čudnog stanja, iracionalnog,

što nije iznenađujuće ako se zna da je to

žena koju je Bog podario pesmom".

Bog joj je podario lepotu, talenat za glumu i grlo za pes- mu. Verica Jovanović, prva dama Narodnog pozorišta u Nišu, deo toga (glumu i pes- mu) srećno je spojila u liku Salčeta u Stankovićevoj Koš- tani. Dobila je za tu ulogu dve nagrade za epizodu, od Večernjih novosti na Steriji- nom pozorju u.Novom Sadu i na Sus- retima „Joakim Vujić", u Pirotu. Nje- no Salče, njena pojava, njena gluma i

pesma za tili eas opčine gledalište. Sledi aplauz vise puta na otvorenoj sceni. Tako je bilo u Pirotu, kasnije u Novom Sadu;,,0d teksta nisam mogla da podem jer ga je malo - priča Verica Jovanovic. - Morala sam da podem od cudnog stanja, iracionalnog, što nije izne- nađujuće ako se zna da je to žena koju je Bog podario pesmom".Na čitačkim probama se, kaže, muči- la. Tek na sceni „uhvatila" je lik. „Sal- če sam sama osmislila. Pre deset godina igrala sam Koštanu i setila se pesama koje je tada kompozitor Bratis- lav Anastasijević specijalnb pisao i radio za Koštaninu majku Salče. I krenulo je. Tom, dragom prijatelju, po- kojnom Bratislavu Anastasijeviću dugujem mnogo za svoju glumačku kanjeru. Nagrade koje sam dobila pnpadaju i njemu, ali i Tanasiju Uzu- nevicu jer mi je, na uštrb svoje uloge Cb du°i pr°StOr da se *^kažem- Gluma je bila pesma, cela uloga je

pesma, pa to, na moju sreću, nije pro- maklo kritičarima i članovima žirija". Nagrade bi ovoj glumici sigurno do- delila i publika, samo da ih je bilo. „Ah, ta publika! Prosto da čovek ne poveruje. Publika nas je nosila, davala podsticaja. Tako je bilo u Pirotu, Novom Sadu, Zemunu... ali ne i u Nisu. Čudno je ovo naše podneblje, stotinu mana nalaze u Koštani, a ona je naše pozorište, posle 32 godine, odve- la na Pozorje".

šemgradnasipriznanja. Pozorište zaslužuje bolji

osle svih nagrada koje je do- ||bila na dosadašnjim Susreti- |^;ma profesionalnih pozorišta ^Srbije „Joakim Vujić" (i kao ^članica Narodnog pozorišta u ^Leskovcu do 1979. godine), •" pred Vericom Jovanovic je pi

tanje: kuda dalje?„Situacija, pre svega materijalna, pa i kadrovska, u na-

pozorištu je dosta teška. Ako’ ne pomogne, uzaludni će biti

PorL sve.?a$e nagrade, sva

status u Nisu, Republici. Ja tek mislim da radim i stvaram i dobijam nagrade. A, kako ću, ako nema para, ako nema dovoljno glumaca... Jedino mi pieostaje da odem negde, a ja sam za Niš emotivno vezana. Čujte, bojim se da nasa nagrađena Koštana bude skinuta sa repertoara, zbog materijal- mh problema. Umetničkih razloga ■ nema i neće ih biti. Ne daj Bože da do toga dode". ■

lim da radim i stvaram i dobijam na-

MMMilenko Zablačanski,

osnioač Letnje ski scene u Beogradu,

pnprema svoje pozorište za život u zimskim uslovima

61umac Milenko Zablaćan-л predstavlja se u novoj и|Ог' — kao čovek koji je koncip; rao rad Letnje ski scene, no vog beogradskog pozorišt. ■koje je letos poćelo da ds predstave pod vedrim ц{. bom na padinama Košutnj; ka. Sam zazire od ternm' „umetnički direktor", vei zato što ovo pozorište ne funkcioniC po ustaljenim shemama. To je privat

no pozorište bez društvenih dotacija čiji je rad zasnovan isključivo sponzorstvu.„Priznajem — kaže Zablaćanski - da su naše prvobitne ambicije b: skromne, pa smo se zato vezali sam- za renesansnu komediju Musics, ш mišljajući isključivo o Sto jednostav nijim kostimima, jeftinoj scenografi rešavajući probleme koje namećiK voren prostor i uslovi siromašne pre dukeije. Sreća je, medutim, bila u me što je iza projekta stao Aleksandar Stanimirović, čovek koji je inis dovoljno hrabrosti da svoj nova umesto u proširenje kafića - što b nalagala logika uspešnog biznisn?.■ — uloži u podizanje letnje pozornict nabavku svetlosnog parka od čehT hiljade vati i adekvatnog ozvučenja’ Osim u Rucanteovu Mušicu, sredstva su uložena u predstavu Umrimu'sb u režiji Saše Latinovića. „Vodili smo računa o tome da gostujući umetnic: budu adekvatno plaćeni, ali je ulazni ca ipak bila jeftinija od cene ma kc. alkoholnog pića. Pa ipak smo n?. predstave uvodili sve koji su bili zain-teresovani da udu".Letnja ski scena nije bankrotirala, c sada mora da vodi računa i o zimskim uslovima života. Zablaćanski. g. Stanimirović planiraju da ceiokii- pan projekat „presele" u Centar Sav ,,U saradnji s nasirn prijateljima, medu kojima ću s radošću pomenuti I ljanu i Nenada Švrakića, koji su p mogli pri izboru i prevodili pojedir..'; dela, nas plan za naredni period ljucuje izvodenje drame Posted rimski imperator Fridriha Diremr. ta, Joneskovog Magbeta, projekta kc ji je pod naslovom Svetskigrafiti r mišljen kao kabare, te Zenidbu .udadbu Jovana Sterije Popovića".

astavlja monolog Milen.-.

na nastupajuću sezonu planove za budućnost,pi-’ razmisljam o glumcu i or. ma koji stvaraju pozoriv pa tek onda o ljudima >■ će doći u pozorište - publici. Pozorište nećesao.. vati ni gledalac, ni upr.-

Ж Zablaćanski: „Kada misr

11nik, ni ministar za kulturu. Pozorl će sačuvati glumac, reditelj, : sac,šminker, dekorater i ostali ktif opslužuju. (Pa dobro, hajde, i po kritičar!) Pozorište će sačuvati !j^: koji će u njega ulagati, ne iz rodo^ bivih razloga, već iz interesa -iiil no& duhovnog, materijalnog. l! P° zorištu kakvo priželjkujem i kakvoi preziveti, u prvim redovima i sveca nim ložama, umesto onih kojifl- smo u proteklih 50 godina slali bn platne ulaznice, u nadi da će ipak de ci i videti našu predstavu, sadacel đeti oni koji su zagrejali salu, oni ko!> su Predstavu opremili i kojisu s i zeleli da se tu, u pozorištu, sa na ma nadu. Da li će kulture s njima do ш ni izgubiti, pokazaće vreme A

Pozonšne sezone 1993/94. ćcsvakak mti. U ime te vere i glumaca koji 1 na scenu izlaziti i bez pravog dekoi

ez adekvatnog kostima i rekvizi!’ Ja toj sezoni nazdravljam jer ona P-: | pada mom vremenu koje nisam o rao, Sarn° da zdravlja bude i da rl- • ne bude". « <

Teatar poezije neće proslaviti trideseti tođendan: likvidiranje po kratkom postupku pre tri godine. Na njegovoj pozornici dogorevaju poslednja svetla, a zabataljena,prašnjava pozornica darovana je jednom odnajvedh srpskih pesnika.

0stalo je samo sećanjc na Teatar poezije, mada se može videti zaboravljeni bakarni disk sa njegovim imenom i znakom iznad zamandalje- nog glavnog ulaza u zdanje na uglu ulica Nemanjine i Kralja Milutina. C boljim vremenima su čitavu zgradu Radničkog univer; teta po- istovećivali sa Teatrom. Kako se sve ljudsko brzo zaboravlja i pretvara u

dim i prah!Dvadeset osmog oktobra ove 1993. trebalo je da Teatar poezije navrši trideset godina delovanja.„Poetično" i u mnogo čemu jedinstve- no pozorište (ne samo beogradsko) likvidirano je devedesete godine gotovo nećujno, na očigled srpske javnosti. Kao dlanom o dlan: skinuto je sa njegovog repertoara ustaljenih u sezoni dvanaest predstava. Sav de- kor, kostimi i fundus rashodovani su i bačeni na smetlište! Prostori Teatra pretvoreni su u kafane, tobožnje klu- bove. ■. ...Bilo je i lamenata njihovih privrženi- ka: publike i glumaca-rapsoda. Raz- govori na Radio-Beogradu, nekoliko napisa u novinama i jedno reagova- nje u Beogradskom TV programu ostali su kao glas vapijućeg, koji je ta- dašnji ministar kulture primio na je no uvo i na drugo pustio. Novokom- ponovani direktor Radničkog univer- ziteta nije ni pokušao da se pret o no posavctuje sa umetnicima, ugo godišnjim saradnicima Teatra, nit ca razgovara sa njegovim poslenicim • Teatru poezije najodanip saradmc nisu pozvani, ili bar obavesteni lozima zašto su njihove p .skinute sa repertoara. A sa njima su za života razgovarali 1 Povj;rav svoja dela: Andrić, CrnlanJ’’S1 ka, Krleža, Matić, Popa, Davico ST Marković, Antić, M^^^S'jMeat V. Radičević... Povodom gasenja Teat ra poezije nisu se oglasih ш peso omiljeni u njegovom s^e.o4 Pavlov. . pvan Raickwc. Branisia.P“b°Šv4“e ra»mli.vo se

Iz jata pesnika i glumaca: 'Draga Ćirić, Biljana Vujović i Miodrag Milovanov u „Cveću zla" Šarla Bodlera, pre^stavi koju je u Teatru poezije režirao Uroš Glovacki

iko... I mnogi drugi „mcđu javom međ snom". I za žive ima opravdanja, jer u Srbiji „prilike su take". Zlo ne ide samo, scena Teatra poezije pre- krštena je u Scenu Crnjanski! Zabataljena, prašnjava pozornica, na kojoj dogorevaju i poslednja svetla, darovana je jednom od najvećih sprskih pesnika. (Valjda sc neko dosetio da je sedamdeset sedme godine odigrana na toj sceni prapremijera „poetične komedije" Maska Miloša Crnjanskog. Taj dogadaj se zbio u Teatru poezije, a meni je kao upravniku Teatra lično Crnjanski drhtavim glasom odobrio prvo izvodenje). A „srce koje kuca u podrumu", nekadašnja Mala scena Teatra poezije, puna je praznine, memljiva i hladna.

ж li, želja mi je da prigodom neostvarcnog tridesetogodiš-

ЖЖ njeg jubiticja podsctim ćitao- ЖЖ ce ovih novina na plctisanke ЖЖ jednog jata pesnika i gluma- Ж Ж ca sletelih na ostrvo zvano M..ffiTeatar poezije. Dvadeset se-' MO dam godina smo govorili i

pevali naglas „bezglasnu pcs M Wmu" (zatočenu u koricama knjigc) poput aeda i rapsoda, kao minstreli i u duhu našeg Homera sle- pog Filipa Višnjića. U tišini, blagosti 1 nosvećenosti uprizoravanc su stihoig- re Tumačeni su i u javu pretvaram oesnički snovi, od nemogućeg tvorili smo moguće: preskakali smo teskobu nesme, njenu samoću i omedenost... Sd samog početka, od Njegoseve Л- kre u kamenu (premijera 28 oktobra 1963 ) do, nadarno se, pnvidnog kra- ia do pisca planetarnog uspcha Milo- rada Pavića Anđela s naočarima /... (27. marta 1993.). , . . .Teatar poezije je bio stalni eksptn- ment i tragalašt vo za smislom ztvota kroz magično dcjstvo poezije. Bio je uovor uobraziljc, opscdnut neponov- Ijivom čarolijom ljudskog glasa, muzike zvukova, ritma, bcskrajnc dugi- nc svctlosti... Teatar je prenosm vrhunske pcsničke sadrzajc. Iinku, narodnu pocziju, klasićnc epove, po- cme poctsku i anticku dramu, kao 1 gate. sag... pulopis. P™a.

re, biografije... 0 tom neponovljivom pozorištu i istinskom fenomenu Be- ograda najčitkije je svojevremeno rekla njegova prva pesnikinja Desan- ka Maksimović: „Ono što sam htela u knjizi ovde Se videlo. Našli su pokre- tc koji ovom stanju duše odgovaraju. Sve, dakle, teče sasvim prirodnim tokom. Od nečeg što nije pozorište napravili su pozorište u najboljem smislu reči. „А prva dama Teatra Ksenija Jovanovic nadahnuto i najsažetije ob- jašnjava stvaralački čin: „Svako odgovara na svoj način, iz svog iskustva i vaspitanja, iz svoje etike i svojc esteti- ke. Tumačeći pesnika — glumac tu- mači i otkiiva sebe. Nema prerušava- nja, skrivanja iza uloge, kopiranja vi- đenog i doživljenog. Ovde je glumac ostavljen sebi samom. Mogućnosti su velike, akosu moći velike Tako je svaka predstava novi ispit, nova pro- vera. Ima li uopšte mladosti za glumca?"Teatai poezije nije osnovan aktom, pa ni odlukom da se zatvori nije do- neta, samim tim nije ni pravovaljana. Slutim da će Teatar poezije ponovo otvorili neki novi strašni momci. Siguran sam da ćc budući hronićar za ovu pauzu u radu napisati na kraju uobičajenu rečenicmU vreme ratnog okruženja Teatar poezije nije radio. ■ Uroš Glovacki

CREDIBELBANKA

Stvari su, zaista, manje zamršene

педо što izgledaju.

M)MM weiiiele»

MEŠOVITA BANKA D.D. TERAZIJE 8

11000 Beograd Tel. 688-663, 687-759

Fax: 686 681

illIz Novog Sada već due godine u beogradska pozorišta stižu gledaoci posredstvom ageneije „М. B. C. Turs", nagraduju svoje glumce i, uopšte, ponašaju se kao neobična publika

smeišta nepredvideno ne da se desi", priča vlasnica M. B. S. Tursa iz Novog Sada, Danka Velimirović, dok opisuje kako izgleda put u pozorište njene Ageneije za kulturne programe. Gospo- đa Velimirović već dve godine dovodi novosadsku publiku u beogradske teatre i to

na predstave koje ih najviše zanima- ju.Od trenutka kada uplate aran- žman i udu u autobus A. P. „Vojvodi-

'ne" sve je organizovano na gotovo domaćinski način.„Putnici se o svemu obaveste; nije to - samo da udu u autobus, vide komad i vrate se - kaže gospoda Veli- mirović. Oni dobijaju potpunu infor- maeiju gdc idu, šta s'1 novo u pozoriš- tu priprema, saznaju podatke o istoriji knee koju posećuju. Mnogo mi pomaže i vaš list - obogaćuje taj program u pulii". Svaki trenutak je osmišljen, materijali pripremljeni unapred, a kao domaćicc pitta najčeš- će su angažovane devojke sa novo- sadskih radio i TV stanica (Radio Stotka na primer). Kada smo sc srcle, 26. oktobra, gospoda Velimirović tip- ravo je bila dovcla grtipu u Jugoslo- vensko dramski' pozorištc na I’lavu /Z//Ć7/.Putnicima jc, tokoin pula, čitan tek'st iz Ludiisa o Nižinskom, novom

projektu Irfana Mensura, posle predstave planirano je da sednu malo u klub „Stupica", a u povratku čitanjem poezije Miloša Crnjanskog obeležili su rodendan velikog pisca. Sve to za- činjeno je poslužcnjem koje lično priprema gospođa Velimirović, kulinar i veliki gurman, kako sama priznaje. „Svaki naš dolazak pravi je doživljaj", kaže vlasnica M. B. S. Tursa i ističe da većina njenih mušterija ne dolazi u Beograd sa ovom ageneijom samo jedanput. Navodi primer devojčica iz jedne novosadske osnovne škole, koje su prvi put bile sa roditeljima, a sad ih ovi, uvereni u pouzdanost ageneije, puštaju same.

^j^animljivost puta u pozorišta" МЖ svakako je i u tome što se u MW povratku bira glumac koji je

M večeri pobrao najviše sim- M patija kod putnika. Da bi na M neki način nagradila njenoj M publici najdraže glumce, gos- WMp°da Velimirović je prvog MW1 oktobra organizovala speci-

jalni program „Ispred kulisa" u motelu „Kasino" u Žablju gde je, uz riblju večeru, trebalo da dodeli Sreb- rne pozorišnc maske (izradio spon- zor - Zlatara „Smeško" iz Novog Sada) Svetislavu Gonciću, Branimiru Brstini, Tanji Bošković, Jelisaveti Sab- lie, Svetlani Bojkovic, Mirjani Kara- nović, Lazaru Ristovskom, Uliksu Fehmiuu, Vladici Milosavljević, Bra- nislavu Lečiću, Oliveri Marković i Igoru Perviću. Došji su samo Milan Mihailović, Dejan Čavić i Katica Želi iz Ateljea 212, kao i ansambl Teatra Levo koji je zabavljao goste uz doma- će vino i riblje specijalitete. Za slede- ću godinu gospođa Velimirović planira i dodelu Zlatne maske i nada se boljem odzivu dobitnika. Nedavno, u Bitef teatru, iskoristili su učešće jednog broja laureata u Prosjačkoj operi i podelili im Maske. Gospoda Velimi- rović dodaje da su nagradeni glumci bili prijatno iznenadeni ovom privat- nom inieijativom.lako ima velikih problema sa gori- vom, pa autobuska karta košta vise od ulaznice, novosadski M. B. S. Turs ne odustaje od svog programa. Gospoda Velimirović sa nostalgijom se seća početka rada kada su u Zvezda- ra teatar, na Malu, dolazili sa pet au- tobusa. Ali, uprkos svemu, ageneija stalno nudi nova iznenadenja svojim putnicima: jedno od njih biće i speci- jalna nagrada u igri za putnike — go- dišnja pretplata na Ludus. ■ M.J.

I

LUI/UJ

Slobodan Selenić, dramski pisac

Moje insistiranje da* nismo rešili ni jedan

od naših nerešenih problema, da

ponavljamo iste greške ima vise

pedagošku svrhu. Iza njega ne stoji moje uverenje da je has

tako u istoriji. Nije mi bila namera da

otkrijem logički mehanizam koji

kreira našu istoriju, nego da pokažem

svetu: ako se ne opametimo,

napravićemo istu glupost. Nažalost,

nismo se opametili.Sagovornik Feliks Pašić

d bi dramski pisac imao tu moć da svoje junake u jednoin trenutku vrati u život, u realnost, bilobi, recimo, vrlo zanimljivo videti gde su danas stanovnici „Miličevog zda- nja"sa Kosančićevog ven- ca 7 Hi oni ili njihovi potomci: ..Pa, ja mislim da su se njihovi potomci vratili u Be-

grad. Medutim, verovat- o su samo drukčije ras-

poredeni. Ima ih u hotelu „Srbija", ima ih po prihvatilištima u banjama, ali bogami ima ih i u hotelu „Hajat". Vozaju se i u najluksuznijim automo- bilima... Ima ih raznih. Međutim, još uvek to nije proglašeno za smenjiva- nje jedne klase i dovodenje druge na njeno mesto, nije proglašeno zyanic- nim. Još su dedinjski stanovnici relativno sigurni u svojim vilama i ne iz- bacuju ih oni koji su došli s neke pla- nine. Ali, kako se stvari razvijaju, mislim da će prisustvo tog novog, ne- urbanog elementa u našem životu bi- vati sve osetnije, i već je osetno. Već se oseća jedno veliko poseljačenje Be- ograda. Ne treba u ovom trenutku tu reč — poseljačenje — uzeti u pežora- tivnom smislu. Prosto, dolaze ljudi koji nisu navikli na grad, oni se u njemu osećaju nesrećnim, a unesrećuju i taj grad. Ta velika pomeranja stanov- ništva nikada nisu donosila sreću, ni onima koji su pomereni a ni onima medu koje su dovedeni. Tako da neka paralela izmedu Beograda u kome se četrdeset četvrte godine pojavila nova klasa, ali sa svim prerogativima pobednika, ulazi u opštu sliku i u krvotok Beograda, bojim se na jedan obostrano negativan način.U „Kosančićevom vencu", govorim o drami, postoje dve strane: jedna je gradanska klasa u umiranju, usahla već, a druga je taj novi socijalni sloj pobednika, vrlo agresivan i vitalan. Ne misliš li da su potomci pobednika prerasli već u ovu gradansku klasu koju potiskuju novi došljaci?Nismo se razumeli... Ja nisam govorio uopšte o deci onih mojih junaka, već o ovim novim pridošlicama koji sa tom decom i sa danas urbanizova- nim delom stanovništva verovatno nemaju veze. Kako da ne. Deca tih junaka su, sigurno, u najvećoj mogućoj meri već građani i već su uspeli, pre ovoga rata, da formirdju jedan gra- danski sloj u Beogradu koji je stekao neke razvijenije navike, koji je imao neke potrebe koje ne samo da su Smile njihov život onakvim kakav je bio, nego su činile i grad jednom sredi-

drukčije društvo nego onakvo kakav je on sam. Kada on postane socijalniji i tolerantniji, onda će proizvesti jedno socijalnije i tolerantnije društvo. A to ide sporo, ni izdaleka onako brzo kao, na primer, u tehnici i u nekim drugim saznanjima.Kakva je, onda, budućnost ove gradanske klase?Ja se borim protiv sopstvenog pesi-

■ mizma, ali mislim da on nikada nije bio bolje zasnovan nego sada. Ne vidim nikakvu budućnost ovog druš- tva. Budućnost ovog društva je da u sledečih dvadeset ili ne znam koliko godina pokuša nekako da zagladi sva uništavanja koja su učinjena... Ne govorim samo o ratnim uništavanjima, nego o potpuno uništenoj privredi, apsolutno uništenom moralu, potpuno poremećenoj hijerarhiji vrednosti. Mene je zgrozio onaj dećak na televiziji: kad su ga pitali šta želi da bude kad odraste, on je rekao da hoće da bude diler. Nije samo vic taj duhovit odgovor deteta. Ja mislim da su zaista lopovi i dileri preuzeli ovo društvo i da stvaraju nove hijerarhije koje će biti strašno teško uništiti. Vrlo je glu- po, krajnje nepametno, misliti da mo- žeš uzeti kriminalce da ti obave jedan deo posla i da ih skloniš kad ti više nisu potrebni. Oni su kao rak, oni se šire, to je jedna pošast koja je prožela celo društvo... Sta će biti s torn gra- đanskom klasom? Ta građanska klasa beži glavom bez obzira. Beži sve što je dovoljno mlado da može da trči. I teško im je to zameriti. Šta njih očekuje ovde? Na prijemnom ispitu se ove godine na našoj Akademiji opet pojavio ogroman broj kandidata na svim grupama. Mislio sam da će ih biti manje, s obzirom na ovu tra- gičnu situaciju. Ko može da snima film? Pozorišta će prestati da rade... I razgovarao sam s torn decom. Jedan dečko mi je dao najbolji odgovor. Hteo je da upiše filmsku režiju. Pitao sam ga: Zašto hoćeš to da studiraš kad znaš da nećeš moći da snimaš fil-

nom u kojoj se živelo relativno sklad- no. Ta klasa je pre ovog rata rasla, bila je socijalno značajna, a mislim da je u ovom ratu do kolena potučena, bukvalno uništena, ne možda na isti način kao četrdeset četvrte godine, kada su bili hapšeni, oduzimani im stanovi, ali prosto je osiromašena do ponižavajućeg nivoa. . Intelektualne navike nešto koštaju, građanske navike nešto koštaju. Ljudi sa trideset ma-« raka mesečno prosto nisu kadri da te navike održavaju. Mislim darje Celom ovom politikom u poslednjih nekoliko godina najbrižljivije uništena baš ta srednja klasa na kojoj je, po mom mišljenju, počivao prosperitet ove zemlje. Pod srednjom klasom podra- zumevam sve te silne inženjere, do- ktore, profesore... koji su davali ton ovome gradu i činili njegovo- duhov- no jezgro.

dve teorije. Jedna je upravo ta ciklična, kako si je ti nazvao... Jedna je sinhro- nijska, a druga dijahronij- ska. Po Marksu, sve se

se 11 svojim dramama na neki način baviš ciklič-

ЖЖЖ nošću роја va, nalaziš li da ta cikličnost istorijska.

O jj^mcminovnost na našim■ jj:?:prostonmay Recimo, u ■^jjjjjjslučaju rađanja i uništava-

nja gradanske klase.ЖЖ’ Da... Globalno, postoje

■ - - ■■ ■ ■kreće, okolnosti nikada nisu iste, iz jednih izrastaju druge, uslovljene su jedne drugima. On, ipak, u krajnjoj liniji govori o napretku čovečanstva. I, naravno, tome su suprotstavljene, po mom mišljenju legitimnije, teorije da se menjaju neke parafernalije, da se menjaju neki spoljni oblici života, ali da se sam čovek, pa prema tome i društvo, vrlo sporo menja. I zbog toga stičemo utisak da se stvari ponav- ljaju. Prosto, čovek ostaje neizme- njen, čovek ne može da proizvede

move u ovoj zemlji? On mi je odgovorio: Znate šta, što god da zavrsim a ovoj zemlji, ja neću imati posla, pa makar da studiram ono što mi se svi- da... Sve smo učinili da taj srednji sloj, koji drži jednu zemlju, uništimo, i neverovatno je kako smo brzo uspeli da ga uništimo. Kakva je njegova budućnost? Koliko će trajati njegov oporavak? Vrlo je teško reći.Na prijemnom ispitu kandidati u studente dramaturgije obaveznisuda prilože neki dramski rad. 0 čemu su pisali ove godine?Dosta su pisali o odlascima u inos- transtvo. Bilo je, naravno, i ratnih tema. Ali je dominirala ta tema: pobeći ili ostati? Moram priznati da je biloi patriotskih tekstova, ali su preovla- dali oni u kojima se osuduje stafija generacija zbog toga što je za taj rat u kome ne gine ona, nego se od njih, mladih, traži da ginu za nešto što uopšte ne razumeju.Ko bi bio tragični junak drame u ovom tragidnom vremenu? Nacionalista koji je pošten i pame- tan. Znao sam ljude koji su u vreme kada je to bilo opasno biti bili srpski nacionalisti. Meni je moj prijatelj pedeset devete u Novom Sadu, gde sam bio u vojsci, rekao: „Ja sam velikosrp ski nationalist". I to mi je izgledalo krajnje čudno. Iskreno ti kažem, prosto nisam razumeo šta govori. Kao da mi je rekao da je travestit, ili tako ne- što. Posle sam, družeči se s njim godinama, utvrdio da zaista u hijerarhiji njegovih vrednosti nacionalno jako visoko stoji. I pretpostavljam da nje mu mora biti strašno teško kad vidi šta se od tog njegovog pojma napravi- lo. Poslednje barabe unovčavaju svoj nacionalizam. Patriotizam je, zapravo, postao jedna sramotna stvar, posto ga rabe u svoje pljačkaške svrhe ljudi koji o patriotizmu nemaju ni jednu višu ideju. I, naravno, danas, kada je nacionalizam postao jedna

konjunkturna stvar, moj prijatelj vise nije nacionalista.U tom smislu misliš da bi on bio tra- 1 gičkijunak? (Mislim da bi bio tragičan junak. Ipak ’ je jedan njegov integ₽alni ideal vrlo ozbljno doveden u pitanje. Neko ko nikad nije bio nacionalist, ko je rela- tivizovao pojam nacije verovatno lak- še podnosi ovaj nacionalni spektakl koji se odigrava pred nama.

W ovan Ćirilov je, pišući oogo- vor tvojim dramama, stavio u naslov „Ruženje naroda u

'jZi.tri drame", parafrazirajući Л naslov tvoje drame... Taj ko-

mad su neki ljudi primili za- » ista kao ruženje svoga naro-

da. To nije bilo tako davno.jjjjjji Sedam.se da je Mića Popo- ЦЦ v'ć, koji Је Је^ап divan dovek

Цв i s kojim sam ja dobar prijatelj, bio direktno ljut na mene i, da bih ja to lakše pod

'1У neo, vikao je i na mene i na svoju suprugu, govoredi da mi nemamo pravo da govorimo pošto smo mi oni koji smo preveženi s onim veslom odande i da to sve ne razumemo... Bilo je dosta ljudi koji su se osecali uv- redenim i koji su smatrali da sam prikazao srpski narod u negativnom svetlu. Prvo, nije mi padalo na pamet da prikažem ceo srpski narod, nego sam prikazivao jednu situaciju iz detrdeset pete godine u zatvoru mitro- vackom i, naravno, celu stvar aranži- rao tako da to bude razgovor o na- šem gradanskom ratu, o tom medu- sobnom ubijanju detvorogodišnjem koje niko sa strane nije mogao da razume i da objasni koje je verovatno sezalo u neke dublje korene naših po- našanja i naših kontrovezi. S druge strane, uvek sam mislio da dužnost pisca svakako nije u tome da hvali svoj narod. Ako ikakve dužnosti u tom pogledu ima, onda je njegova dužnost da ukaže na zatamnjene delove tog nacionalnog spektakla i da o

fsavete o izopštenju iz civilizovane za-

jednice i ucinili sve ono što nam je Pf.°80v0P Pratvu reč- Onih koji ч zapredeno da ne smemo da ucinimo ukoliko hodemo u njoj da ostanemo. Mi smo to ipak vrlo hladno udinili, pre verujem ne zbog politicke gluposti, naravno i zbog nje, nego.zbog tog tradicionalnog neshvatanja uzajam- nosti sveta, nužnosti da se u svetu ži- vi i da se sa svetom živi... Onda, i pojedinac — a veda zajednica ljudi se tu ne ponaša drukcije nego pojedinac — po pravilu nede nikada za svoje nedo- badenosti kriviti sebe. Uvek je lakše naci nekog ko je kriv za razne vrste tvojih neuspeha, a hvala Bogu kod nas ih je dosta. Ništa lakše nego iz- misliti Jevreja. Kada dovek živi u iz- ' mešanom društvu kao što mi živimc. još ga je lakše nadi... Ne može se govoriti da su razlike razlog za naše su- kobljavanje — pa, možda, slidnosti, i potreba da svoje nedobacenosti op- ravdamo krivicom nekoga ko je pored nas. Čak, recimo... ja to ne mogu da tvrdim pošto ne zn'am sasvim dobro taj mentalitet, ali Srbi sa Kosova su nesravnjeno bliži po svom mentalitetu Šiptarima nego, recimo, Srbima iz Vojvodine. I prirodno je to, tako mora biti, živeli su stotinama godina zajdno. Madaru, Nemcu i Srbinu, koji su živeli u istom šoru, kuda do kude, posle sto godina isto su im dvoriš- ta izgledala, isto su obradivali zemlju, jela su im postala ista. To je potpuno prirodno kad ljudi žive zajedno. Ideo- loške razlike su dobre kao pretekst za sukob, ali životne razlike se brišu kroz godine, kroz vreme... Malo je

■ skladnih zajednica. Naravno, postoji ; primer Svajcarske, ali postoji i pri

mer Irske. Nismo mi jedinstveni u tom pogledu. Ali, ja moram priznati da sam apsolutno zapanjen stepenom i primitivizmom ispoljavanja mržnje u ovom ratu. Mislim da šu za to krivi ljudi koji su taj rat vodili. Oni su prosto morali znati da ima dak i u ratu stvari koje nisu dozvoljene, i mislim da su bili kadri da ih sprece. Ne ka-

de hvaliti narod uvek ima, pošto se to i uvek isplati.To zatamnjeno u svom nacionu ti si označio kao agresivnu srpsku parohi- jalnu svest.Pa, verovatno je ona posledica neke vrste parohijalizma koji ide do autiz- ma. I ranije, dok još ni izdaleka nismo bili u ovako tragicnim okolnostima, plašio sam se tih Srba koji se boje sveta. A tih je jako mnogo, dak i među vrhunskim našim intelektualci- ma, koji doživljavaju sve maltene onako kako ga je doživljavao Njego- šev vojvoda Draško. To je nešto cud- no, to je nešto opasno, a pošto je sasvim drukcije nego što smo mi, samim tim je pkrenuto protiv nas... Uopšte mislim da je odmeren odnos prema drugima nešto od cega u velikoj meri zavisi zdravlje jedne sredine. Naš odnos prema svetu je krajnje neodme- ren. Ili imamo jedno kolonijalno obo- žavanje i nekriticko prihvatanje svega što dolazi sa strane, pošto je, samim tim što dolazi sa strane, bolje nego što je kod nas. Ili imamo, što je ma- sovnije, potpuni autizam, odbaciva- nje sveta. Za sve ove agresivne Srbe taj svet ne postoji. Pogledaj kako se ponaša onaj stranacki voda. To nije ponašanje normalnog coveka. To je apsolutno autisticko ponašanje. On je sebi dovoljan, on sebe sluša, on je zadovoljan ako se sa njim slažu samo oni koji su u njegovom dvoristu. Iz- van tog dvorišta, oko tog dvorišta ne postoji ništa... Danas, ne biti kompa- tibilan sa svetom, ne saradivati s

. njim, znadi završiti svoju sudbinu, uništiti samog sebe. Primitivna nacionalna samodovoljnost je pogubna za jedan narod, narocito u modernom svetu i narocito kad se nalazi u centra Evrope kao što se mi nalazimo. Ja mislim da smo mi zbog toga i tako dudni tom svetu. Svet prosto ne moze da veruje da smo mi prenebregli sve

žem da su one samo kod Srba, ima ih mandanta zatvora koji je Slovenac, i kod Hrvata i kod Muslimana, ali ali on je tu prosto zato da da parti- hrvatski i muslimanski zlodini svakako ne opravdavaju naše.

5Ж

I■■

očeo si da pišeš dramu o i Bejrutu, o besmislenom li- 1

'^^.banskom klanju, a napi- '' 'jjjjjsao si „Ruženje naroda"

^kad si shvatio da ne shva- j^taš kojekoutoj drami,

odnosno da ti u libanskim podelama ništa nije jasno,

n£ 0П0Цк0 polikO SU ti jasne naše podele, kao što nije jasno onom bri- tanskom pukovniku ko je ko u nasem ratu i ko koga i zbog čega ubija...

Kad sam ditao knjige o Libanu da bih, se spremio za pisanje te drame, bio sam apsolutno u istoj poziciji u kojoj su bila ona dva Engleza kad su poku- šavali Ла shvate naše sukobe i kontroverze. Nije ih teško shvatiti zato što su tako komplikovana, nego zato što su zaista neshvatljive, po stepenu svoje iracionalnosti i gluposti. Ko se okoristio ratom u Bejrutu? Niko. Niko, naravno, nije pobedio u tom ra-- tu... Kad sam napisao Ruženje naroda, ispostavilo se vrlo brzo, na moju veliku žalost, da naš rat detrdeset pe-

' te zapravo nije završen. On se, evo, nasfavlja, sa istom merom besmisle- nosti i ludosti, dak sa nekom vecom merom pogubnosti... Nema logike. Kakva je logika u bombardovanju Sa- rajeva? To je apsolutno iznad svake logike i iznad svake pameti. To nikad i nikome neće biti mogude da se ob-

■ jasni... Samo zamradenjem svesti. To i je, prosto, jedna bolesna psiha. Ne ra- - di se, u ovom slucaju, dak ni o nacio-

nalnoj mržnji, nego o potpunoj jednoj oslepljenosti, ostrašdenosti koja svodi coveka na nivo najkrvolodnije životi- nje. - ...Spomenuo si jednu ljutitu reakciju na „Ruženje naroda". Pretpostavljam da ih je bilo jos.Bilo je, ali bilo je i onih kojima se to dopalo... Ta drama je stigla na Steriji- no pozorje — pridali su mi Slovenci i Hrvati — sa oreolom nacionalistidke drame. I narogušili su se ved bili pre nego što su pogledali komad. U žiriju je bilo dvoje Zagrepcana vrlo osetlji- vih na te nacionalne stvari i oni su/to pouzdano znam, glasali za nagradu Ruženju. Verujem da se njima, izmedu ostalog, dopalo to što Srbi koji su u drami prikazani nisu neke sjajne pojave u prirodi... Ja, prosto, na taj momenat medunacionalni, dok sam komad pisao, nisam mislio. Uosta- lom, svi su u njemu Srbi — osim ko-

zansku boju tim okolnostima, ni zbog čega drugog... Na neodmerene reakcije, dim ude u nacionalnu tematiku, dovek mora da bude spreman. Čudno bi bilo da su reakcije bile unisone. Različito su tumačene i tvoje istorij- ske paralele u komadu: Drugi svetski rat, Miloš, čak Nemanjici...Te neke krvave transverzale bi mogle da se provuku kroz svadiju istoriju. Ali, ja sam i hteo da kažem da postoji jedno civilizacijom nesavladano div- ljaštvo u ponašanju svakog naroda, pa i u ponašanju našeg. A kroz Milo- ša sam hteo i neke konkretne oblike našeg primitivizma da pokažem; da pokažem da oni nisu umrli sa nepis- menim Milošem, nego da se reperku- tuju kroz nepismenog vojvodu u Dru- gom svetskom ratu ili kroz neke druge ljude, da su u našem mentalitetu neki izvori naše nemogudnosti da na ljudski, tolerantan nadin razrešimno kontroverze koje su prirodne medu ljudima. Prosto sam hteo da kažem da ono što se dešavalo u Drugom svetskom ratu ima svoje korene, svoj r'azvoj i svoj kontinuitet, i unazad prema Milošu i Karađorđu, ali bogami, kao što vidimo, i unapred prema Karadžiću i Mladidir.: Naravno, mentalitet se menjao, i menja se. Sarno, ja ne znam nikada koliko je ta civiliza- cijska skrama, koja dini da društvo funkcioniše, otporna na agresiju, koliko lako jedan divljacan dovek, dovek sebidan probije tu skramu kada je doveden u okolnosti da se ispolje njegova nikad do kraja savladana

■ divljadnost i antropološka surovost.' Urođeno divljaštvo postoji u svim na- rodima i u svakom pojedincu, ali kri- vica je do onih koji ga aktiviraju s nekim ciljevima koji su krajnje necasni i parcijalni... Svakako, mentalitet nije ništa trajno, a pogotovo nije ratobor--

I nost jednog naroda nešto urodeno. i To je nešto što se indukuje, pogotovu

u dobu takve modi kakvu imaju ma- sovna sredstva komuniciranja. Istina je, medutim, da je lakše zavesti pri- mitivan narod nego narod sa vedim brojem osveštenih ljudi, i utoliko je to, možda, bilo lakše uciniti na ovim našim prostorima. Mada... Govorilo se u osamnaestom veku da su Nemci jedan izrazito neratoboran narod. Hitler, pre toga Bizmark, pretvorili su ih u jedan izrazito agresivan narod koji je, uprkos civilizovanosti u raznim oblastima svoga postojanja, podi- nio bestijalnosti koje se teško mogu porediti sa bilo dim drugim što je udi-, njeno dak i u mnogo divljačnijim vremenima nego što je dvadeseti vek. I

етат, naravno, iluzija SS Ж и moć pozorišta, ali ne Ш Ж misliš li da predstave Ж kao što je „Ruženje na- BO SB roda" mogu da imaju

neko terapeutsko dej- stvo?

SSSSSS? Ja rnislim đa mogu, na- 1ВШЖrožito u ovim °zbilinim jSS SSB vremenima. Ne čudi me ЦЦ SSB št° su pozorišta puna.

SOS Ljudi idu po neke odgo- Л vore koje sami ne mogu Ж Ж da nađu. A već kad idu

s tom ambicijom, oni ih od pozorišta i dobijaju, ovakve ili onakve. Ne bih ja potcenjivao ulogu umetnosti uop- šte i te vrste uticaja koji može da iz- vrši. Naravno, mnogo veči uticaj, na površini i faktički, vrši televizija. Me- đutim, tvorci nekih opštih osećanja i uverenja su ipak pre svega ljudi koji idu u pozorište. To mišljenje, bez obzira na to koliko bilo manjinsko, na treba meriti brojem ljudi koji ga za- stupaju, nego intelektualnom snagom stanovišta koje se formira, između ostalog i pod uticajem pozorišta. Vre- me fermentacije je dugo, ali kvasac se tu pravi i od njega će zavisiti koliko će h’leb da se podigne.S druge strane znaš da i među tvojim kolcgama ima mišljenja da bi trebalo sa pozorištem pričekati dok prođu ove nevolje, do boljih vremena...Ja čujem njihove argumente, ali ne

lUI/U? WUVVMM

mislim da su ispravni. To je jedno jako komotno stanovište... Mene je bito sramota što sam se, bez obzira na kako periferan način, umešao u politiku, ali sam uradio to zbog toga što su me suviše opteretila pitanja: imam 11 prava da sedim sa strane i iz prvog reda fotelja posmatram strašni pn- zor? Nema nikog drugog ko će razre- šiti naše stvari ako ih mi šami ne raz- rešimo... Dobro, naučio sam svoju lekciju i video da nisam mogao ništa da uradim, ali mi je malo mirnija sa- vest što sam makar pokušao da uradim šta mogu. Lošije bih se osećao da nisam učinio kakav-takav napor, koliko god beznačajan, ali napor u okvi- rima mojih snaga da nešto izmenim. Pravljenje pozorišta je danas pokušaj da se stvari promene.Jesi li gledao predstavu „Татпа je noć"? .Nisam. Čitao sam tekst. Mislim đa je možda malo preaktuelan, da se suvi- še oslanja na neka raspoloženja trenutka, što uopšte nije tipično za Acu. Možda će pre.dstava za šest meseci imati manji efekat nego što ima sada. Ali... Pozorište je svašta. Pozorište je i kabare, pozorište je i direktna politič- ka tribina... Mislim da je to jedan vrlo koristan komad za ovaj trenutak, da je neke sjajne sintagme izba- cio, da nam je tu našu konkretnu situaciju izvrsno objasnio... A i ta priča da će vreme ocehiti vrednost komada! Jedno vreme otkrije nekog pisca, uživa u njemu, pa prode dvadeset godina i potpu.no ga zaborave. Vreme je kao organizam kome fali izvestan vitamin. I, kad se traži vitamin koji fali u prošlosti, nađe se na različitim . w .mestima, i nije to uvek isti vitamin, smislu reči. Trudio sam se da prepus- Tako će razne vrste pozorišta ozivlja- ” ‘ ....... 'vati i umirati zavisno od tih nekih or- ganskih potreba u ukupnoj duhov- nosti jednog doba... Mislim da čemo prave, najozbiljnije, najdublje odgo- vore na strahote s kojima smo suoče- ni dobiti znatno kasnije. Ali, u ovom vremenu su nam potrebni nešto brži, direktniji-odgovori na vapijuća pitanja. Dakle, potrebno nam je jedno ak- tuelno pozorište. Ne mislim da to po- zorište mora da govori o ratu u Kraji- ni. Ali, i kada se Šekspir bira i igra danas, on će se igrati sa svešću o ratu u Krajini. Pokušaćemo iz Šekspira da izvučemo odgovor na pitanje: zašto je došlo do tog krvavog rata? Ili: kako se čovek mora ponašati u takvim okolnostima? Ili: šta čovek sme, šta ne sme da učini da bi ostao čovek?Ili: šta treba da učini da bi postao covek? Mislim da nam treba pozorište koje če na ta pitanja, moralna pre

svega, ali i istorijska, davati neke od- govore.

$$$^eza Pavla"zavrsavaš devedesete. Premijera je u Jugoslovenskoin drani- skom u maju devedeset prve, dakle otprilike mesec dana pre nego što će početi da se raspada druga Jugoslavia. Komad, tako, deluje kao utvrdiva- nje istorijskog gradiva, neka vrsta oglednog casa iz istorije.

••.X * L/W _______ л ’

Ijwosto, nanjušio sličnostjApsolutno tako. Ja sam,

...prosto, nanjušio sličnost između situacije trideset devete godine i one devedesete, i sa strahom po- čeo da verujem da će i raspleti biti u nečemu slični. Nisam pisao taj komad s ambicijom da bude izveden. Imam jedan princip u pisanju: pišem o onome sto me u tom trenutku zanima. To je dominantan princip prilikom donošenja načelne odluke: hoću li u nešto da uđem ili neču. I udem obično s one strane koja mene najvi- še privlači. U tom trenutku shvatio sam da je moja osnovna opsesija — politika i istorija, i ta strašna naša ne- sposobnost da nešto naučimo, da bu- dcmo poučeni lošim primerom. Evo, samo pola veka pošto smo pocinili jedan vid samoubistva i ubistva na isti način, istim povodom ulazimo u drugi. To me je zgrozilo. Svesno sam doneo odluku da izbegavam dramatiza- ciju i literarizaciju u svakom pogledu. Hteo sam da vidim koliko je jedan nesumnjivo dramatičan istorijski do- kument kadar da postane dramati- čan u pozorišnom ili u literarnom

tim se faktima, da se potpuno izmak- nem kao pisac, u krajnjoj liniji i kao aranžer događaja... Strašno je koliko smo malo pouka izvukli iz jednog tragicnog iskustva... Naravno, o Pav- lu bi se mogla napraviti jedna sasvim drukcija drama. Kao ličnost je veoma zanimljiv. Ali sam se ja klonio psiho- logizacija. U toj drami ima verovatno osamdeset posto teksta koji je izgovo- ren, ili je naden u dnevnicima, ili je vrlo lako bilo pretpostaviti da su oni morali nešto tako da kažu u takvim okolnostima. I, pokazalo se — ne govorim o vrednosti komada — da istorija obično nije tako dramaticna, ali da ie ta istorija imala potreban inten- zitet za jednu predstvu koja se sa velikim zanimanjem gleda. A naročito je pun bio nekakve energije taj susret dogadaja koji su se već odigrali i onih koji su tom situacijom, u devedesetoj godini, več bili anticipirani.

ko britanski pukovnik, četrdeset treće u Kairu, zakljucuje da u objasnje- njima njegovog potcmje- nog, majora, nema logd<e, možemo li je naći u onome o čemu govori drama „Knez Pavle"?To moje insistiranje da nismo rešili ni jedan od naših nerešenih problema, da ponavljanao iste greške ima vise pedagoš- ;ku svrhu. Iza njega ne

stoji moje uverenje da je to baš tako u istoriji. Nije mi bila namera da otkrijem logički mehanizam koji kreira našu istoriju, nego mi je bila namera da pokažem svetu: ako se ne opametimo, napravićemo istu glupost. Na žalost, nismo se opametili, napravili smo istu glupost, ne toliko zbog logike... U tome se zaista slažem sa Ater- tonom: nema logike u ovome sto se danas radi. Nema nikakve logike. Ra- cionalnog ničeg nema. Ja sam u jednom intervjuu, možda čak osamdeset devete, rekao da me optimistom čini možda samo to što verujem da će ljudi koji raspolažu našim sudbinama shvatiti da se rat pred kojim se nalaze ne može dobiti i, drugo, da će J_u- goslaviju možda spasiti strah od nači- na na koji ona jedino može da se ras- padne. Na žalost, očito da ti ljudi nisu imali tog straha. Do rata je i došlo zbog toga što su sve zaraćene strane, iz različitih razloga, mislile da taj rat mogu dobiti. Evo kako smo ga dobili! Svi smo ga izgubili.Tek ćemo se sabrati u našim iičnim gubicima.0 tome da i ne govorimo... Posle uža- sa zbog tih silnih mrtvih na ratištima i u „očišćenim" selima najgora posledica je odliv svega što je pametno, što može da potrči i pobegne iz zemlje. To je nenadoknadivo... Ništa gluplje nego hvaliti se sa smrću hiljadu trista kaplara. Kada pobiješ kaplare, treba ti pedeset godina da napraviš nove, a već genetski da ne govorimo u kakvo osiromašenje to vodi... Oni koji na sve načine i dalje pokušavaju da osta- nu na vlasti, da malo mučnu glavom videli bi u kakvu su nesreću uvalili ovu zemlju i ovaj narod. Ne znam kako mogu mirno da spavaju.Kako ti spavaš?Ja imam jednu dobru osobinu: kada se jako iznerviram ja odem i zaspim. Sa snom se očito lečim. Na žalost, spavam jako dobro i često, jer mi je terapija neophodna... I poslednji roman sam pisao baš iz terapeutskih razloga. Počeću vrlo brzo ponovo ne-

što ozbiljno da radim. Jedino u sta mogudapobegnemtojeknjizevnost. Tmišljaš li na bekstvo u drama? Upravonato pomišljam. Jos je ntsam uhvatio za rep, ali sam vec pnhcno sieuran da ću u taj posao uci, kao i uvek nesiguran da li ću ga uspesno završiti. Fascinirala me je knpga Korina Tarnbula Mountain poepic, Pla- nfnski ljudi, o piemenu Ik. Podnas ov ie The poeple poor for morality Narod suviše siromašan za moralnost. Drama se neče događati u Africi, nego kod nas, samo još nisam sasim siguran gde, mada sam glavne likove drame, protagoniste i antagoniste, već skicirao. .Po čemu smo to shcni piemenu Ik. Nema mnogo sličnosti. Ta situacija potpune moraine degradacije, apso- lutnog raspada tradicionalnog siste- ma vrednosti opisana sa naučničkom akribijom, pomogla mi je da sagle- dam dubinu našeg pada i ozbiljnosta našeg posrnuća. I moja drama će o tome govoriti.

o pre koju godinu tvoje drame mogle su da budu igrane ili gledane u celoj Jugoslaviji. Sada je i njima prostor omeden...Pa, mi jesmo u jednom neprijatnom provincijal- nom getu. Osećam se klaustrofobično. Malop- re je Encesberger (1. novembra u Udruženju književnika Srbije - prim. F. P.) govorioo tome kako sve do osamna-

este godine nije mogao da izade iz zemlje koja je bila zatvor. Rekao sam da ne mora da nam opisuje to oseća- nje, da nam je u ovom trenutku ono vrlo blisko.Kako bi opisao to svoje osećanje? Moje dominantno osećanje je oseća- nje poniženosti. Poniženosti zbog izopštenosti iz civilizovane zajednice, zbog koje se, hteo ili ne hteo, i sam osećam krivim.Znaš li šta je s tvojim prijateljima „preko gran ice"?Doznajem o njima preko raznih vesti. Sinoć sam bio sa Slavkom Goldštaj- nom i, naravno, raspitivao se o svojim zagrebačkim prijateljima. Kada odem u svet, okrenem telefon, prosto da vide da sa moje strane' ne postoji prema njima zla volja. Nisam prime- tio da se oni odnose drukčije prema meni.A kad se, ipak, sretnete?Pričamo o umetnosti, a mislimo na rat i politiku.

fOSTAO .-■■W

;Х<

Ша\>:х&

Po zvuku Homerovih stihova stigao je Aleksandar Gatalica do Eshila, Sofokla i Euripida, a kad je već stigao, preveo je njihove tri drame, sve držeći uz original prevode Miloša Đurića i Kolomana Raca — pod rendgenom

leksandar Gatalica još nema trideset godina (roden je

■ 1964). U Beogradu. je, 1989, diplomirao Opštu književ- nost-sa teorijom književnosti. Ove jeseni Rad mu je u edici- ji „Znakovi pored puta" štampao kratki roman Linije života za koji Miroslav Josie Višnjić veli da „pripada, grupi

knjiga koje treba vise puta čitatf'. Pred Sajam knjiga objavljene su Tn erčke tragedije koje kao prevodilac potpisuje Aleksandar Gatalica. Pro e- sor opšte književnosti prevodi sa grčkog! Može da bude iznenadenje za one koji ne znaju da je Gatalica, upo- redo sa predmetima opšte knjizev- nosti, polagao i greki, i.to kao stram jezik. A sve je počelo od )edn08 Preda avanja na kome je profesor < j j Crepajac govorila Homera. Posao jI , opdn^en.za zvukom Homerovih sty hova i stigao do Eshila, So okla i Euripida, odnosno do Prometeja u vima, Gospodara Edipa i aPrevodi su završeni pre dve godine a složeni su u knjigu predusretljivoscu izdavača Fineksa.P/wWu XenieOkovanog Prometeja. ДХе Ж prevodioca je kratko. mis ) gov naslov precizniji. D[u8acl)e ] Gospodarom Edipom ко§а ,■ g kao W* Edipa ili Cara Edipa. V originalu stoji reć tirano; načava svedršca, kakavje kod na primer, bio Milos Obrenov.c Ljude. će naslov možda ma o da zbum, meni će godine, nadam se, pravo." Zašto, pak, Aleksta a ne kestida? „Zato što je krac . jh izuzetno lapidaran jezik. U ) § dvanaest slogova kaže se mn0^ nego što se može red, na Prim j, ■ srpskom. Zato se ja tucem z . b- slog. Zato i Alkesta." Pokonvencpi b^

B trebalo Alkeshda. Ah Д1 ^"“ amose, podseca Gatalica n p konven. u svim slllcfv'mar.?ErosP Alkesta je ciji, bilo bi Erot a ne Eros, a

->■•

Komadi za igranje na sceni:Aleksandar Gatalica

ne samo kraća varijanta, što mu je skraćivalo muke versifikovanja na mnogim mestima, već i melodiozmja („jer nema onu praskavu deltu"), na- pokon i tradicionalnija.Toliko o naslovima. 0 samom pyevo- du profesorka Crepajac: Moze se slobodno reći da ovaj prevod lspunja- va sva tri zahteva u prevodenju; ta- čan je, jasan i lep. Ono što mu daje posebnu draž je jezik: svez, cist, ne- sputan, ovaj današnji, lako 'maumes- nih arhaizama.” Dok je prevodio Gatalica je, veli, uz originale drzao prevode Miloša Dunca i Kolomana Ra ca i držao ih je „pod renđgenom , ore svega Racove. Rac pise nekim Ldnim starohryaBkim jezikom и koii upućeni misle da nije bio bas raz umliiv ni ljudima njegovog vremena. SvpreJodse.e^abojosm; 7P čitati ali ne 1 slusati. Kac, menu tim, rasplete taj q velikim naporom, Gatalica zaKiju - ie Rac u odnosu na original cuje da je Rac u уос[ј1ас Goto,

k0m, jednosloznom recjMiloša Durica tice J Jeposto-

»Žai)an . Gatalica one c|eiove dra-iZ’toS s”°se njemn čindi lepim. a da ma -I o Unie ic smatrao nevaznim ie repilkn manie marno. Jeste prevo- prevodio ma J . ma[o arhaičn0. I dio Poeticn0' p diij su u silabičkom Rac i nunc preyodili su^ pS'iSn*"’'MrodnOm'i"nat

<■:

:•$ '•>

:< •

■p ■ ■

Ex :

V- ->' ? ■.”■> ■

$

M

kom poezijom. Nema za to utemelje- nja u grčkom stihu, smatra Gatalica. Mladi prevodilac je odabrao tonski stih, a da bi bilo jasnije o kakvom je stihu reč, upućuje na poeziju Rakića i Dučića. „Тако je, zahvaljujući u prvom redu stihu, Prometej u okovima postao vrstom pune egzistencija- lističke drame, sa zakovanim titanom kome je u udaljenoj skitskoj zemlji sve muka i pogrda; Gospodar Edip sada se jednostavnije sagledava kao psihološka drama, a Alkesta čak kao vrsta epistemološke drame".

leksandar Gatalica jedva da je stigao da na sceni vidi neku grčku tragediju. Možda

ЖШ. baš zato, dok je prevodio, ЦЦ mislio je, pre svega, na pozo- Ж Ж rišnu scenu. To i napominje u Ж-Ж uvodnoj belešci: „Ovo su no- lievi prevodi najslavnijih grčkih ^^tragedija i, za razliku od veći- Ж Жпе prethodnih, oni nemaju pretenziju da čitaocu donesu testo- loško ili jezičko istraživanje u obliku prevedene drame, već da tekstove prvih tragedija predstave u onom obliku u kojem to najpre jesu - kao komade za igranje na sceni." Koji bi komad Gatalica najpre gledao? Euripi- da, naravno. Zašto? „Zato što je Euripid najmoderniji, bezmalo potpuno moderan, izvanredan psiholog, dra- matičar vizije, privida, najveci maj- stor zapleta i peripetija. Euripid ima najpoetičniji jezik, najmanje kodifi- kovan. On je dramatičar boja. Boja nema kod Sofokla. Sve je mrko-sivo, braunkasto. Osim toga, Euripid je strašno naklonjen ženskim likovinia, razume žensku psihologiju, i to je dir- ljivo u svim njegovim dramama." Kad mu poraste kćerka, Gatalica se sprema da prevodi samo Euripida, one njegove drame koje se „prosto zlos- tavljaju u prevodima Kolomana Ra- ca": Ifigeniju na Aulidi, Medeju, He- rakla \ Bahantkinie.

?žh:

Upravo prevodi su, verujc Gatalica, utvrdili odnos strahopoštovanja prema grckim tragedijama, kao necunu

^što je poetski uzvišeno, pa — na kraju — i dosadno. Grci se doživljavaju kao fresko-slikarstvo. Gatalica bi voleo da svoje prevode vidi u nekoj scenskoj interpretaciji koja bi bilž potpuno oslobodena obzira prema takvoj tradiciji. Na primer, Prometeja u okovima. U sažetim fusnotama sad- ržana su uputstva nalik didaskalija- ma. Na jednom mestu stoji: „Božan- ski glasnik Herme je ugladen i poslo- van. Ako Vlast i Sila lice na policajce ili islednike, Herme podseća najpre na savremene političare." □Miloš Racic

Kako odvojiti ta dva sveta: dvorište i ludnicu? Proširiti ih u ramenima i insistirati na jakoj maski i prenaglašenoj frizuri. „Kiseonik“je vrlo slojevit, surov, groteskan, apokaliptičan komad.

ikovni umetnik, doveden u po- ziciju dvostrukog tumača, a to je u prilikama kada mora da govori o svom delu koje je i samo već interpretacija nekog njegovog videnja, po pravilu govori previse a kaže dosledno

alo. Stoga nije iznenađujućead umetnik zaćuti, prepustivši va naknadna tumačenja drugi-

ma bolje ili slabije uvežbanim gledao- cima. No, šteta je da proces rada time nepovratno ostaje samo u jednoj glavi, neprenosiv, prividno nesaopštiv pa podleže kritičkoj proceni tek kao, finalni proizvod". Ovo' je napisala Marina Kralik kada je izvesno vreme pratila moj rad.Zato ću pokušati da ispričam proces rada na kostimima za predstavu Ki- seonik Midoraga Đukića u režiji Jovi- ce Pavića u Narodnom pozorištu u Nišu.Postoje tekstovi koji, dok čitam, stvaram svoju sliku kostima, najčešče ne pretrpe velike promene ni posle raz- govora sa rediteljem. Ima tekstova koji daju toliko mogućnosti interpretacije da sa nestrpljenjem čckam razgovor sa rediteljem i scenografom jer su tada razgovori najuzbudljiviji, a naše ideje pretrpe mnoge promene. Takojovica Pavić i Boris Maksimović postaju česti gosti u mojoj kući prvih dana septembra. Počinju dragoceni razgovori — tu se začinje sve što tre-

Priložnicima „Ludusa" pridružilo se i Ministarstvo za kulturu Srbije. Čitaoci i redakcija zahvaljuju.

. 'ba kasnije da se razvije. Tu kruži encrgija. Rada se bezbroj novih ideja. Svako iznosi svoje viđenje. Već dugo radim sa Jovicom Pavićem. Naša pro- dubljena komunikacija je utemeljena kroz mnoge predstave. Razumemo se, ili lutamo zajedno: pratim ga dok razvija svoje ideje, prisustvujem probama, menjam ili prilagodavam kos-

' time, dajem mu predloge i tada se prelivaju naše energije... A

vog puta teško prilazim tekstu Kiseonikfa je vrlo'slojevit, surov, groteskan, apoka- liptičan. Dešava se u dušev- noj bolnici i dvorištu koje

■ dele samo jedna vrata. Puno izvanrednih likova — biće po inerciji lišena suštine, ti- pični predstavnici naše kulture u raspadanju. Sve se

dešava istovremeno i spolja i iznutra. I publika postaje deo ludnice - lud- nica je deo nas. Sve je moguće... is- prepletano... ka konkretnom i uni- verzalnom. Kako odvojiti ta dva sveta — dvorište i ludnicu — a ipak ih nečim spojiti? Pomak ću napraviti tako što će svi u bolnici figurom biti’ drugačiji: njih ću proširiti u ramenima i insistirati na jakoj maski i pre- neglašenoj frizuri. Tako ću postići di- menziju tiranina, vlasti, mogućeg

, mučitelja i ludaka istovremeno.Akte- ri iz dvorišta će dobiti pižame (što su- geriše njihovu pripadnost ludnici) i preko toga nekoliko slojeva „normal- ne" odeće kroz koju sam (pro)pustila poneki detalj neočekivano jake boje koja doprinosi njihovom neskladu, a po socijalnoj strukturi im pripada. Sve je u hladnim bojama. Boris Mak- simović je izuzetno dobro organizo- vao prostor objedinjujući dva ambi- jenta uz mogućnost da se, minimal- nim izmenama, .„pomeša" prostor ludnice sa dvorištem, što je doprinelo hladnom neostvarenom delu jedne nove planete. Uz velike tehničke us- lovnosti, kakve se samo mogu zamis- liti, u ovom vremenu, obavili smo posao.Šetajuči pred veče Nišom na dan premijere, Jovica Pavić, Boris Maksimo- vić, i ja došli smo do pozorišta, izašli na pozornicu, da još jedanput sve prekontrolišemo kao na kraju našeg putovanja. Sve je bilo postavljeno, mi smo se pogledali i prećutno shvatili da smo postigli to o čemu smo razgovarali. Potpuno hladnu atmosferu izvan diktata trenutka. Sad glumci imaju reč. ■ Zagorka Stojanović

*

Pozorišta se dovijaju kako znaju i umeju, i uglavnom opstaju, što

bi se moglo reći i za

pozorišne festivalc, s tom razlikom što su pozorišta uglavnom

na istom broju, a festivala jc iz godine

u godinu više.„Ludus" predstavlja

naše festivale.

Osnivač: Skupština opštine Svctoza- ravo (1973)Održava se svake godine od 20. do 27. marta.Finansiraju: Ministarstvo za kulturu Srbijc i sponzori.Predsednik organizacionog odbora: Radojica Zirojević. Selektor: Radomir Putnik.Stručni žiri dodeljuje tri statucle ,,Ću- ran" za glumačka ostvarenja i jednu za režiju. Nagrada publikc za nai- smešniju predstavu: „Jovanča Micić".

Osnivač: Skupština opšlinc Kolor (1993)Održava šc počclkom jula.Pinansiraju: ministarstvo za kulturu Rcpublike Srbijc i Rcpublikc Crnc Gore, Uniccf i sponzori.Predsednik umetničkog vcća: Ljubi-

vojc Ršumović. Predsednik Festival- skog odbora: Vesna Vičević. Selektora nema..Žiri kritičara i novinara dodeljuje tri ravnopravne nagrade za predstavu u celini, a dečiji žiri nagradu „Delfin Jo- ca". Specijalne nagrade daju Unicef i žiri grada domaćina.

Osnivač: Skupštine opštine Budva (1987)Održava se svake godine od 1. jula do 20. avgusta.Finansiraju: SO Budva - rad Javne ustanove preko godine; sam festival — ministarstvo za kulturu Republike Crne Gore (30%) i sponzori.Direktor festivala i selektor: Branis- lava Liješević.Festival ima multimedijalni karakter. Blokovi su: dramski, Ozbiljne niuzi- ke, plesa, likovne umetnosti. Nema nagrada.

Osnivač: Skupština opštine Vršac (1993)Održava se početkom oktobra.Finansiraju: Ministarstvo za kulturu Republike Srbije i sponzori.Direktor-

avle Vlahović. Selektor: Radomir Putnik.Nagrada stručnog žirija: povelje „Vrsacke pozorišne jeseni" - četiri ravnopravne za glumu, jedna za predstavu, nagrada za režiju i nagra- đa publike.Svake godine se bira tenia inanifesta- ci|a ove godine - domaća i strana k’lasika)

нтшЕоп-штOsnivači. Skupština opštine Paraćin i Paracinsko pozorište (1992).Održava sc pocetkom oktobra. Finansiraju: grad, sponzori i Minis-

tarstvo za kulturu Republike Srbije. Direktor: Dusan Duka Jovanovic. Predsednik festivalskog odbora: Slobodan Sclenić. Selektor: Miloš Nikolic (dobitnik nagrade za tekst iz pre- thodne godine).Žiri (laureati prethodnog festivala) dodeljuje nagrade za najbolji tekst, tri ravnopravne glumačke, nagradu za režiju i jednu po izboru žirija. Speci- jalnu nagradu za tekst daje štampari- ja „Vuk Karadzic".

Osnivač: Republika SrbijaVreme i mesto održavanja odreduje se svake godineFinansira: Ministarstvo za kulturu Repubiike SrbijePredsednik Koordinacionog odbora: Zivorad Joković. Koordinacioni odbor cine profesionalna lutkarska po- zorišta: • , Toša Jovanović" - Zrenjanin; Kurir Jovica" - Subotica;Scena mladih — Novi Sad; Lutkarsko pozonšte - Niš; „Pinokio" i Malo pozorište „Duško Radović" - Beograd.Selektora nema, pozorišta sama pri- javljuju po dve predstave koje nisu ie- rali na festivalsStručni žiri dodeljuje nagrade za najbolju predstavu, tekst, režiju, dizajn lutaka i pet ravnopravnih za glumce- lu k;ire Specijalne nagrade: niško

Mitkarsko pozorište dodeljuje glumcu lutkaru - debitantu, a „Radović" ^.jnimaciju nagradu „Janko Vr-

POZORIŠNISUSRETIЛИ v

Osnivači: pozorišta Zaječara Kranu- icvcaa, Lcskovca, Niša, l’irota, Pristi

ne, Titovog Užica i Šapca.Susreti se održavaju svake godine u maju, u jednom od gradova osnivača ili u gradu koji izrazi želju da bude domaćin.Festival se finansira tako što organi- zacione troškove snosi domaćin, a pozorišta koja učestvuju plaćaju pre- voz i smeštaj za svoje ansamble.Susreti imaju stalni savet i organiza- cioni odbor koji se menja svake godine.Nema selekcije. Predstave prijavljuiu sama pozorišta.Tročlani žiri dodeljuje dve nagrade za najbolje predstave, zatim nagrade za dramski tekst, za režiju, nagradu „Sima Krstović" za najbolju mušku i „Mila Stojadinović" za najbolju žen- sku ulogu, četiri glumačke nagrade, nagrade za scenografiju, kostim, li- kovnost predstave 'i za negovanje scenskog jezika. Žiri grada domaćina dodeljuje nagrade za predstavu, reži- ju i dvoje glumaca. Nagrada Okruglog stola kritike ustanovljena je 1984. i daje se najboljoj predstavi, po oceni ucesmka u razgovorima.

№1WH римOsnivač: Zajednica profesinalnih po- zonsmh organizaeija Vojvodine. Festival se održava svake godine u apnlu u jednom od gradova učesni-

Finansiraju: đomaćin i učesniciNema selekcije. Predstave biraju sama pozonšta Petočlana ocenjiiačka komisija dodeljuje nagrade za najbo- 1 u predstaavu, za režiju (vise nagra da), za glumu (vise nagrada), za sce- nografije, kostime, scenski govor za hkovno rešenje, muziku, za koreo^ra fiiu i scenski pokret. ’ *

ZEMUN ЕЕЛSn?zS”-G”d»biSkal«™a

Davni dani:Iz predstave „Dečak s mandarinom" koju

je na Bitefu 1982. prikazao tokijski teatar Sanaka 1 Juku

Održan je prvi put u leto ove godint, od 2. do 9. jula.Samostalno se finansira.Direktor: Radenko Raka Jovanovic.Umetnički direktor i selektor: Radomir Putnik.Tročlani žiri dodeljuje ćetiri nagrade: za predstavu, mušku ulogu, žensku ulogu i za režiju.

Osnivači: Centar za kulturu Mlade novae (Dom kulture) i Skupština op- štine Mladenovac.Festival se održava svake godine u oktobru.Finansira Skuština opštine Mladenovac.Direktor Duško Milovanović. Selektor Milutin Mišić.Tročlani žiri dodeljuje nagrade za predstavu, za režiju, mušku i žensku ulogu i specijalnu nagradu.

Osnivač: Skupština grada Novog Sa- da (1956)Održava se svake godine, od 26. maja doj. jula.Finansiraju: grad Novi Sad .1 Republika SrbijaDirektor: Mileta Radovanović. Predsednik Glavnog odbora: Jovan.Hris- tić.Predstave bira selektor, a program usvaja umetničko veće. Za sledeću godinu selektor jos nije imenovan (u dva mandata to je bila Vida Ognjeno- vić).Petočlani žiri dodeljuje sledeće nagrade: za predstavu u celini, za dramski tekst, za režiju, pet glumačkih nagrada, za scenografiju, za kostimog- rafiju, za scensku muziku, za drama- tizaeiju, za adaptaeiju, za savremenu komediju (nagrada Vršca).

8IIEF - MOsnivač: Skupština grada Beograda (1966) bOdržava se svake godine u drugoj polovini septembra.Finansiraju: grad, Republika i sponzori.Direktor: Olivija Mihajlović. Umet- nički direktor: Jovan Ćirilov.Ziri dodeljuje Grand prix „Mira Traiio- vić najboljoj predstavi, ali je moguće da aa i vise nagrada.

В1ШШ01ШI MllS - ZEM

Osnivač. Skupština opštine Zemun. tovlniapSaValie “ drU8“'

FiX'oir8rad'Zemun-Re|,ublib fifc “past"” S,efa’e® Seletor kJlaiS'1'1'1' dve. "a8ra<te <zlalM min-1 1 7 Zn nion°dramu i za panto- Zlatm tolaiS'b“ke svoi"|lFestival ove godine i.;j, uultIlll |C1 . no7oHSrnStrifCiii zgrada Narodnog M pozonsta u Zemunu. I ’

nije održan, jer jc |£

Glumac Izet Hajdarhodžić, u intervjuu „Feral Tribuneu" iz kojeg prenosimo veće celine, kaže: „Ne mogu ne biti nostalgičan prema činjenici da sam poznavao odredenog čovjeka i da ga sada vise ne smijem poznavati. Ne mogu ne biti fiostalgičan prema mjestu gdje sam se rodio i gdje vise nikada neću smjeti otići, a isto take užasno teško pada moja vlastita odluka da ne idem u Dubrovnik, koji je sav moj život."

ema Vas u Dubrovniku, ni na Igrama niste bili? Zašto? Pa, vjerojatno me neće ni biti, jer ja sam za Dubrovnik vezan bezbrojnim niti- ma 1 ne mogu tamo otići a da se ne sretnem s nekim ljudima, s nekim stanjima koja me duboko razočara- vaju i bole. Želio sam ljetos

otici u Dubrovnik i učiniti nešto što bi pomoglo da preskočim tu užasnu bol koju osjećam na svaki spomen toga grada. Naravno, nisu mi dopustili. Kažem naravno, jer sam to i očeki- vao, i imao sam naznaka da će ta moja inicijativa propasti. A nije se radilo samo o obnovi jedne predstave Kafe- tarije, niti o mijenjanju programske orijentacije Dubrovačkih ljetnih igara, nego o nastojanju da vratim onaj duh koji je Dubrovnik stvorio, gajio i počeo gubiti. Međutim, onima koji danas vladaju kulturom Dubrovnika i Igrama nije u interesu vraćanje toga duha, jer bi se ispod njega mogao po- tkrasti, valjda, neki „element starog". Zato su sve učinili da ni do kakve ob- nove, pa ni Kafetarije, ne dode. Sve se, naime, čini da Dubrovnik ostane u toj potištenoj situaciji jer se onda

Bojim se i kao čovjek i kao roditelj i kao umjetnik: Izet Hajdarhodžić u „Kafetariji" (Snimio Enes Midžić)

lakše s njima raspolaže i manipulira. Kakav je duh Igara danas? Kakvi ga ljudi pronose?Sve su to ljudi koji su bili već u Igrama, ali uvijek na neki način u spored- nim ulogama. Danas, kada konačno žele preuzeti glavne uloge, jasno je da su i onda i danas to bili krivi ljudi. Rezultat je da u Dubrovniku imamo nakazni repertoar, a zlo nije samo u lose odabranim naslovima, režiseri- ma i ansamblima, već u tome što se Dubrovnik gura dalje u potištenost i jad.

Ж S i dubrovački teatar nisu mi- 'јјјјј moišle čistke glumaca, i to

onih ponajboljih. Mislim na Лтси Vidoviča, na primjer? Ružna je i opasna situacija tamo stvorena oko Ivice Vi-

Ш dovića i njegove supruge. To Ж -Ж je put u fašizaciju, a ta priča Ш Ш svjedoči o stanju duha u Ш Ж Dubrovniku. Tim gore što je

riječ o malom gradu, koji nema ama baš ništa osim svog kulturnog iskaza. I zato ne želim susresti ljude što su u stanju prenositi fašistoidni duh, koji me dovodi u stanje da se tome sup- rotstavim. Uostalom, neka ti ljudi izi- đu na megdan, na čistinu, pa da vidimo da li smo ljudi samo zato da jedan drugoga likvidiramo. Pa da ko- načno sve bude jasno. Ako se ne vrati stari duh Dubrovnika, a bojim se da neće, onda znači da je sve ono što sam u četrdeset godina napravio do- lje bio besmislen i uzaludan posao.I zagrebačkom kulturom dominira sjeta i, gotovo bismo mogli reći, stva- ralačka pustoš. Na cijeni su samo ro- doljubne predstave, pjesme, knjige... Znate, ljudi se prema ratu odnosc različito, no većina je smatrala da smo se oslobodili starog rigidnog sis- tema — ja doduše ne znam koliko uistinu jesmo — i to je dovelo na po- vršinu odrednice koje će dominirati kulturom, pa i teatrom. A to je prije svega vulgarno primitivno oblikova- nje folklornog nacionalizma koji onda teatar zavlači u nekakve budnice, bombastične nacionalne ode. Tako je bilo i s vulgarnim komunizmom i s partizanskom pozornicom. Tako se počinje. Nažalost, ovdje i traje. Na području estrade, gdje smo bili doseg- ii zavidnu razinu, vratili smo se na nivo primitivnog podilaženja nacio- nalnom osjećaju.S druge Strane, ljudi koji bi mogli ra- diti pravi teatar ili su potišteni ili su izgubili dah ili su uplašeni ovom situacijom. Tako je došlo do našeg gru- bog raslojavanja, do podjela u kaza- lištu, i mi koji smo se tako dobro po- znavali odjednom smo se vrlo teško prepoznavali. Danas smo u tcatru, a i u drugim podrućjima kulturc, dosegli onaj prag gdje je možda najbolje po- slušati Edu Murtića koji je u jednom razgovoru-sublimirao sve rekavši:

„Ostavite me s mirom, ne znam vise što da kažem. Uostalom, ja sam anti- fašista." U tome je odgovoru sadrža- no sve što bismo u ovim vremenima trebali biti. Biti, dakle, protiv fašiza- cije duha, protiv prisile, protiv podi- laženja vlasti. Nažalost, mislim da će vrijeme u kojemu živimo kao svjedo- ci tih strašnih pojava, još potrajati.Kako kao čovjek i kao Dubrovčanin doživljavate, na primjer, činjenicu da ustaški stožernik iz Dubrovnika i do- nosilac najopskurnijih rasnih proglasa Ivo Rojnica bude veleposlanik države Hrvatske, Tuđmanov družbe- nik na Brijunima, gost na TV ekranima? tŽivio sam, znate, u Dubrovniku od svoje druge godine. Moj je otac bio, na neki način, prognan iz Trebinja. Otvorio je u Dubrovniku betulu, živ- jeli smo bajkovito te prve dane i s prvim sam disanjem unio ljubav za ljepotu Dubrovnika koju osjete svi, pa, čini se, i oni koji su jako fašizira- ni. Sjećam se dobro prvih dana okupacije — iako sada vise ne znam je li to bila okupacija ili oslobodenje — no u svakom slučaju dolazak Nijema- ca, Talijana i ustaša bio je temeljno is- kustvo koje sam ponio u život i koje mi je kasnije služilo kao korektiv u svim postupcima. Tih dana okupacije Dubrovnika ustaše su ubile i moga oca. Da li se ta vretnena vraćaju s Ivom Rojnicom? Ne bih htio vjerova- ti, ali je izvjesno da ćemo biti suoćeni s obnavljanjem proglasa kakve je on pisao. Ja sam vjerovao da sam tu sudbinu preživjeo i prošao ali, evo, izgie- da da nisam. Da li će pobjediti duh zla, da li će se preko Brijuna i Argentine taj duh opet vratiti u Dubrovnik, u ponovno podizanje desne ruke u zrak, ne znam, ali bojim se. Bojim se i kao čovjek i kao roditelj i kao umjetnik, jer iza toga slijede nam strašne godine da se toga zla oslobodimo.

sjećate li se u takvom ambi- jentu hrvatskim glumcem? I što to za Vas znači?Čitavim svojim bićem pripadam kulturnom hrvatskom prostoru. Pripadam Držiću, Gunduliću, hrvatski je moj jezik, prema tome, nemam drugog prostora, a tamo gdje sam roden nikada vise

neću doći. Trebinje je dijelom sruše- no, a sva moja rodbina, svi do jedno- ga istjerani su. Dvadesetak članova moje obitelji rasuto je po svijetu. Pa ipak moj je iskon u Dubrovniku i no samo geografski.(...) A teatar, gluma7 Igrate li jus? Jučer sam, nakon jednog mučnog raz- govora, definitivno otišao iz predstave Mirisi, zlato, tamjan Slobodan Novaka, koju sam igrao punih dvade set godina. Jer postoji jedan prag ko jega ne mogu i ne žclim prijeći. Ne isplati se zbog nekih malih prednosti koje time dobivam, a izgubio bih mnogo od samoga sebe, Napustio sam, dakle, predstavu nešto zbog toga što sam htio, a nešto zato što su htjeli da odem. I pri tome su mi ti isti tvrdili kako su se strašno trudili da u predstavi ostanem. Eto, to je taj naš način kad vas hoće kupiti za nekakvu bijednu svotu, kao izgovor za sve ono lose što su napravili. Л ja sam, znate, toliko dugo u kazalištu da vrlo lako prepoznajem svaki postupak, svakog čovjcka, pa tako.i ovu najnoviju „fur- du" u teatru.(...) Bili ste glumac svih jugoshven- skib gradova, u brojnim predstavama. Samo „Mriještenjc šarana" igrali ste do prcd početak rata gotovo u svim, pa i najmanjim mjcstima tadaš- nje Jugoslavije. Kako doživljavate da- našnju totalmj izoliranost od Sarajevo, Beograd a... od tolikih prijatclja i kolega?

Teško je. Od kada je ludilo počelo vise i ne znam da li imam prijateljc tamo gdje sam ih prije imao. Zamislite samo moju vezu sa Sarajevom. Imao sam tamo angažman dvije godine, ži- vio na tim ulicama, s tim ljudima. Л onda, gledajući TV slike zadnju godinu dana, prepoznao sam samo jedno jedino lice. To je šminker Huso „forti- fajt", tako smo ga zvali, koji je lutao Sarajevom izgubljen, skoro bih rekao, polulud. Teško mi pada da ne znam za neke ljude, niti mogu shvatiti one koji su izbjegli iz Sarajeva a zatim o ljudima tamo pišu najpogrdnije stvari. To je strašno. Nisam, na primjer, bio osobiti, svakodnevni prijatelj sa Sidranom, ali mi strašno u ovom vrijemenu, imponira osoba koja sa svim svojim krivim shvatanjima, sentimentalnostima, sa svim svojim opterećenjima koje i kao književnik i kao čovjek odredenog formata ima, ostaje i bori se u Sarajevu. Da ne govorimo o ljudima manje značajnim od Sidrana. Teško mi pada to što nemam nikakve veze s Beogradom, gdje sam godinama igrao s njihovim naj- značajnijim glumcima i dragim kolegama. Barem su to tada bili. Što je danas s njima, ja to i ne znam. Znam da je od ludila uspio pobjeći Bora To- dorović i odreći sebi pravo da pripada sredini u kojoj se sve to zlo doga- da i odakle je i krenulo. Znam da su se zlu oduprli i Mira Karanović i Ljuba Tadic. Neki su pak pristali kako bi osvojili nove prostore i nove honora- re. Bolno je to što se o smrti kolege može saznati samo slučajno, iz novina. Tako sam neki dan saznao za smrt beogradskog kolege Miloša Žu- tića. Jasno da bih ranije otputovao u Beograd na njegov pogreb. Danas o tome ne mogu ni misliti.

biste imenovali svoje da- $$nasnje stanje? Rezigniran,

nostalgican, usmanjen...?Osjećam se prokazanim, izlo-

$ ženim, s mogućnošću da me ijs već sutra netko, dcnuncira,

•Л;.

& prozovc. Nc mogu ne biti .. nostalgican prema činjcnici

BS fg.da sam poznavao odredenog Wovjeka i da ga sada vise ne

smijem poznavati. Ne mogu nc biti nostalgican prema mjestu gdje sam se rodio i gdje vise nikada neću smjeti doći, a isto tako užasno ieško pada moja vlastita odluka da nc idem u Dubrovnik, koji je sav moj život. □Hcni Erceg

<

r-

¥

Torger Vetal, glumacOdin teatra,

beogradski gost: „Kada smo počeli da

igramo u Danskoj, nakon due godine

provedene a Norveškoj, bill smo

strand.Nismo znali

jezik, pa smo razvijali komunikaeiju na

fizičkom i ookalnom jeziku."

UBeogradu je u oktobru bora- vio Torger Vetal, glumac Odin teatra iz danskog grada Holstebroa. On je bio gost Centra za pozorišna is- traživanja koji su osnovale Jadranka Anđelić i Dijana Milošević, rediteljke „Dah teatra", u saradnji sa sekto- rom za kulturu Sava cetra. Tom prilikom Vetal je održao dva predavanja: „Put mišljenja" sa prc- zentacijom procesa rada glumaca u

improvizacijama i „Jedna drugacija istorija teatra". Prikazani su filmovi o Odin teatru.Početak rada u Odin teatru i prvi susret sa Eudeniom Barbom Torger Vetal vezuje za 1964. godinu. Po njegovim rečima, veoma je važno razumeti šta je ova godina i uopšte vremc pre 1968. značilo u zapadnoj Evropi —

deo. .............. „Za sada narod se ne odriče suknje, a ЛД 2

o suknii Podršku ženskom delu naroda „Moda Denda u tom P°№a odm U Kompletu. TeUad Me , I.

Denda, shvatite Njegoševe reci ,,0ci zbore sto lm ^lisrce•.Moda Denda" obukla je i naslovnu stranu osmog, junskog„Ludusa . ^Otkrivamovam tajnu: u predstavi „Kosa" Milena Dravicnosila je

kostim „Dende". Ipozormca je modna pista „Mode Denda .

„Moda Denda",Beograd,

Starine Novaka 5

kada se još nije nosila duga kosa i kada niko nije znao šta se dešava na ita- lijanskoj pozorišnoj sceni. „Imao sam tada 17 godina i pokušao sam da se upišem u školu za pozorište, bez uspeha. Radio sam u tradicionalnom teatru u Oslu gde sam počeo kao sasvim mali, a imao sam iza sebe i nekoliko manjih uloga u filmovima. Jed- nog dana pozvala me je telefonom osoba koja je govorila norveški sa veoma cudnirn naglaskom, rekavsi da su je na mene uputili moji pozorišni učitelji. Sećam se da je moja majka bila nervozna, Taj nepoznati čovek sa nepravilnim naglaskom, koji tako iznenada zove... Dogovorili smo se da se nađemo. Ugovoren je klasičan znak raspoznavanja sa novinama u ruci. Sreli smo se u jednom restoranu u Oslu."Nepoznata osoba bio je Eudenio Barba, reditelj iz južne Italije, koji je po-. sle trogodišnjih studija na univerzite- tu u Norveškoj otišao u Krakov gde je bio asistent Grotovskog. Vrativši se uOslo, pokušao je da nađe posao u tradicionalnom teatru, ali nije uspeo. Torger Vetal se priseća zbunjenosti koju su u njemu izazvale Barbine price da, na primer, monolog u Faustu može da se objasni ako glumac stoji na jednoj nozi. „Tada je bilo čudno i nama nerazumljivo da gledamo glumce koji rade akrobatiku", kaže Torger Vetal, dodajući da je ipak bilo nešto što je fasciniralo i zaokupljalo- u Barbinom načinu objašnjavanja. „Posle mesec dana grupa od petnaes- tak mladića i devojaka sastala se sa Eudeniom. On je na taj prvi sastanak doveo veoma popularnog norveškog pisca koji je svima nama bio neka vrsta ideala i koji je pristao da napiše scenario za našu prvu predstavu." Glumac se seća rada u jednoj školi i čvrste, skoro vojničke discipline koju je Barba zaveo. „Bild je jasno da radimo nešto što se zove trening, ali smo takode od prvog dana pravili pozoriš- te. Prva predstava bila je Ljubitelji ptica. Za pripremu jedne predstave potrebno nam je šest meseci do godinu dana. Trening je važan deo obra- zovanja, ali jednaku pažnju poklanja- mo i formi... Kada smo počeli da igramo u Danskoj, nakon dve godine provedene u Norveškoj, bili smo stranci. Nismo znali jezik, pa smo razvijali komunikaeiju na fizickom i vokal- nom jeziku." .

din teatar obišao je veliki /ОШ' broj zemalja. „Kada smo išli ' ' u azMske zemlje, nailazili

■ ■ smo na neke oblike veoma • starih peformansa iz Japa-

na, Indije, koji su bili tačno . kodific||ani jer su glumci

• • znali šta rade. Postojali sujezički zakoni u samoj

w formi, a ne u kontekstu Mnogo smo naučili o toj kodifikaeiji i -tehnickim stvarima i to smo mogli ponuditi na Zapadu. Nismo ih Imiti-

rali, već su nam oni samo pomogli da stvorimo jaču komunikaeiju zasnova- nu na sceni."Danska publika bila je oduševljena predstavom Milion koju su glumci pripremili posle višemesečne razdvo- jenosti. Svi su bili negde u belom svetu i učili, onako za sebe, igre i pleso- ve podneblja u kome su se našli. Kada su se sastali, svako je pokazao šta je naučio i nastala je predstava Mili-

x on. *Danas je Odin teatar, po recirna Tor- gera Vetala, neka vrsta obrazovne ustanove i povremeno radionica u kojoj se razmenjuju iskustva, kao što je bila radionica sa glumcima Dah teatra. 0 svojim utiscima u radu sa Dah teatrom Torger Vetal kaže: „Radili smo kratko, ali intenzivno. Za mene je vrlo važno sto poznajem ove ljude koji nastavljaju da se bore i istražuju profesiju. Oni teže takvim profesio- nalnim standardima koji im omogu- ćavaju da kažu šta žele." ■

Marija Đorđević

Čarobna Isidora Dankan je, igrajući u

svojim velovima i tunikama, spajala vekove i dozioala

budućnost teatra Pine

Bauš i sledbenica. „Zar nije istina da u

celom univerzumu postoji samo jedan

krik, i da su u njemu

sadržani i tuga i radost i zanos i

agonija — a to jeste istinski krik

stvaranja."

pa, dobro, vrlo ste lepi, гекас je'„ Veoma graciozni. Ako sve promenite i krenete nešto maIo paprenije,možda bih vas j uzeoF' ‘Pomislila sam na svoju jadnu majku koja je ležala kod kuće u polusvesti jeduči zadnje pa- radajze koji su nam ostalif iza- pitala sam ga šta podrzumeva

pod tim „paprenije".„Pafrekao je, „ne ovako kako vi radi- "te. Meni treba nešto sa suknjama, yo- lanima, bacakanjem. Dobro, mowtt prvo izvesti ove vase greke stvarčice, a onda neka dođu volani iposkakiva nje, bide to odlidan zaokret!" Ovaj avangardni dijalog, sa 21. strani- ce Isidorine ispovesti, kao da je preu- zet iz davnog teatra „Babilon" u kome se, pedesetih, rodila pariska pozo- rišna avangarda. I ostalo je, u Isidori- nom životu, slično teatru apsurda.Na jednoj strani ogroman talenat, ne sumnjiv uspeh, nepatvorena duša umetnice, na drugoj — nesreća, smrt, osporavanje, materijalna beda, nera- zumevanje. Od Sjedinjenih Država, gde se rodila, preko „sedam mora i sedam gora", što je sintagma za čitav svet, do Rusije u kojoj je završiia svoj put slomljena nesrećnom ljubavi sa Jesenjinom, ova Isidora nikad nije bila „ozloglašena". Ova Isidora je neda- će prihvatila bez koketiranja, bez eg- zibicionizma, svaki udarac kao poslednji, svojoj umetnosti, ne sebi samoj. Boreći se za svoj osobeni stil u baletu, Isidora Dankan se borila kao da joj je to, svaki put, poslednja, ži votna borba. U proleće 1921, dolazeći u Moskvu, sa iluzijom da otvori školu igranja za decu radnika, Isidora klik-

* će: „Pozdravljam novi svet!" Taj „no- ' vi" svet njoj neće doneti ništa dobro.

Odavno je „stari", a da ona to ne zna, ne samo zato što će tu vrstu ideja vreme neumitno opovrgnuti, već i zbog toga štao je Isidora već bila tako dale- ko u budućnosti fizičkog, igračkog teatra. Bila je tamo gde su je već očeki- vale Pina Bauš i sledbenice. Iz te bu- dućnosti, Isidora je igrala svoju ne- žnu i strasnu igru u mraku nerazu- mevanja, kažnjavana i društveno i sudbinski, za svoju genijalnost. Isido- rina slobodna igra otvorila joj je vrata mnogih kraljevskihi uglednih ku- ća, ali joj je zatvorila srea ljudi, ne- spremnih, a to su, valjda, i danas, da prihvate bilo šta suštinski različito oil sveta koji gledaju sopstvenim očima.

$$$$, a ljudska cula nisu pouzdano merilo, dokazuje čarobnn Isidora igrajući u svojim ve-

ж lovima i tunikama, spajaju i vekove i dozivajući buduć

Цј ®|nost u kojoj već postoje, u ® toj budućnosti, Marta Gram.

Meri Vigman, Džerom Robins, Rudolf Laban, Pina Ba- uš, Ohan Kerstnik. Sve do

Balanšina i Morisa Bežara.„Kako mi možemo da napišemo istinu o sebi? — pita se Isidora. — Da li je uopšte znamo? Postoji predstava koju o nama imaju nasi prijatelji, a i predstava koju o nama imaju naši lju- bavnici... U nekoj (kritici) je istaknu- to da sam lepa kao boginja i da sam genije. Još mi je trajao smešak zado- voljstva dok sam uzimala sledeće novine u kojima ću odmah zatim mod da pročitam da sam bez ikakvog ta- enta, očajno gradena i prava-grablji-

vlca... Zar nije istina da u celom univerzumu postoji samo jedan krik, i da su u njemu sadržani i tuga i radost i zanos i agonija — a to jeste istinski

rik stvaranja". (Isidora Dankan: „ oj zivot", sa engleskog prevela Vi- innnx nJenović, Dereta, Beograd, 1993) ■ d. B.

Pozdravljam novi svet: Isidora Dankan

I

(EHKako su nas, ne tako davno, razvrstaliEnglezi u„Teatarskom rečniku": Krleža iDržić su jugoslovenski pisci, Nušić srpski, a Cankar „jedna od najznačajnijih ličnosti čehoslovačkog pozorišta prve polovine XX veka"

da nestaje ili se menja, svet to čini uz tresak, ostavljajući za sobom guste oblake praši- ne i sitne krhotine. Poput krhotine sveta koji vise ne postoji, deluje i pojedine enciklopedijske jedinice iz Теа- tarskog rečnika (Dictonary of Theatre) koji je, kao jednu

d edicija slavnog Pinguina (Sphere Reference), nama danas da- leke ali itekako značajne 1988. godine, objavio Dejvid Pikering (David Pickering)U pristojno bogatom džepnom vodi- ču kroz pozorišnu umetnost, kakav je Dictionery of Theatre, enciklopedija u kojoj, istini za volju, ne postoji jedi- nica koja bi čitaoce obavestila o stva- ralaštvu Roberta Vilsona, ovdašnje radoznalce privlači svojevrsni ,,lov na imena domaćeg teatarskog života, ma šta se pod pojmom „domaći sada i ovde podrazumevalo. Ovakav pod- uhvat, što iz urođene znatiželje svoj- stvene ljudima našeg podneblja, bilo zahvaijujući stečenom osećanju lnre- riornosti tipično provincijalne priro- de, nesumnjivo pogoduje budenju ro- doljubivih ćuvstava i radanju odgova- rajućih asocijacija koje ćitaoca dovo- de u napast da veličinu i znacaj <u ture kojoj pripada odmerava kriten juinom zasnovanim na broju sap e menika zastupljenih u knjizi, pa 1 na na sasvim neumesan način Pocne uobražava kako pomenuta zastup ] nost ima nekakve veze s npma mim. No, prava uzbudenja nastupd tek kada poćne prelistavanje pom nute knjige. -itp_Odmah valja konstatovati da sve zi lje bivše Jugoslavije, koji se podu te prelistavanja pomenute knjig■ n ciljem “nacionalnog „prebrojav , očekuju podjednaka iznenacI enp

fsvcga, Makedonaca uopste ne ,su tu, zato Bugari, koje izmej log, reprezentuje i encik'°PC. Jxnjava dinica u kojoj se detaljno o pojas Hayduk Theatre .

Yugoslavian playright:Miroslav Krleža

pozorište) kao tradicionalni -scenski oblik u kojem se tretira viševekovna herojska borba bugarskog naroda protiv turskih zavojevača.

rvatski ljubitelji kazališta će biti neprijatno iznenadeni, po modelu koji je nedavno isproban prilikom televizij- skog prenosa nekog nemač- kog teniskog turnira gde se uz ime Gorana Ivaniševića, na malim ekranima, „vijori- la" jugoslovenska trobojka sve sa zvezdom petrokra-

kom. U slučaju Pozorišnog rečnika, gde crno na belo pise da je „Krleža, Miroslav (1983-1981) Yugoslavian playwright, novelist, essayust, and poet", još se nisu čuli javni prosvjedi, možd’a i stoga što su tamošnji dušeb- rižnici digli ruke od pisca Glembaje- vih konačno shvativši da je ovaj bio i ostao „neuhvatljiv". Kada je u pitanju Marin Držić, nezadovoljni će, po svoj nrilici, biti i Hrvati i Srbi, buduci da je pisac Dunda Maroja, bez obzira na to što su godine njegovog rođenja i smrti tačno navedene, takode svrstan u istu kategoriju s Krležom, dakle kao jugoslovenski autor. •Osim što će tvrditi da je Drzic zapravo njihov", kao uostalom i Dubrovnik" Srbima ostaje da negoduju zbog ioš iedne nepravde. U pitanju je, nai- SV Branislav Nušić. On. .nsnni za voliu ovtte nije prcdslavljen kao h„at'ski dramalik, ali je zaio jed.ni nisac u ovoj kniizi uz čijc ime stop Searbin", što je samo po sebi stras-

no pogotovo kada se dobro zna da on'uvek ide u ?Porod^nom( ^£3) Knstom Trifkovicem (pradedaj, Acorn Popovićem (tata) i Duskorn лсоп. • - /einl S druge strane, K°”“ Smu A ćije rodoljublje IllSmoziWprema Beogradu kao K C 1 Ji cvakako će smctati i to sto "XP^n№e^g.1co|»avda1.ofa: IrXvao ovaj grad, zanenraru.uc,

pri tom ostale mnogobrojne srpske kulturne i pozorišne centre. Naveden je, tako, podatak da se od 1958. godine u Koventriju nalazi „Belgrade Theatre" koji je dobio ime otuda što je građa za pozorišnu zgradu kao po- klon pristigla iz glavnog grada Jugos- lavije. Svaki pošteni Srbin, medutim, zna da u ~ reći da greška.

Beogradu nema šuma, što će u pitanju mora biti velika

.jv ?. ajgore su ipak prošli nesreć- ni Slovcnci. Za „njihovog"

.:<<< Ivana Cankara Englezi su ne samo napisali da je ,,ce-

ОШЖ hoslovački dramski pisac", ЖШЖ ncgo da Je on Jedna od naj-

značajnijih ličnosti čehoslo- Ж 'Ж vačkog pozorišta prve polo

vine XX veka". S druge straps ne, i njima se dogodilo up-

ravo ono što je sadražaj najvcćih na- cionalističkih noćnih košmara na Balkanu — svi koji pretpostavljaju da su enciklopedijske jedinice ustvari šifre iza kojih se kriju Srbi, Hrvati, Slovcnci, Makedonci i drugi, doživeli su užas zaboravljenih, preskočenih izmešanih i pomešanih s nekim drugim, poništenih, utopljenih u tuđu li- teraturu, kulturu, istoriju. U torn kontekstu, sa stanovišta „naših" i „njihovih", iz, perspektive nacionalnog prebrojavanja, ispada da su Bo- sanci i Crnogorci još ponajbolje prošli jer i jedne i druge, budući da ih u • ovoj knjizi, kao ni Makedonaca, uopste nema, niko ne može da pobrka sa drugima. Oni, dakle, ostaju jedinstveni. A Englezi i gospodin Pikering? E, pa oni će morati još da uče. Makar i od nas. ■ Aleksandar Milosavljević

60% POPUSTA!!!Molijer: DON ŽUAN

u prevodu Danila KIŠA

A. Bergson: S M E HNARUČITE TELEFONOM - 011. 404-888ILI PISMOM -PLATIĆETE POUZEĆEM1. OKTOĐRAIZLAZ1 FRVl PUT NA SRPSKOM JEZ1KU | ДрЦ

A. LESK.I: GRCKA TRAGEDUA

I

Američke novosti: Ketlin Tarner sprema se za „Čaj sa gospodom Bernar",Lenford Vilson napisao dva nova komada, Maršal i Prins špremaju novi mjuzikl, „Bulevar sumraka" sell se u Los Andeles, a Filis Frelič izvodi„Vazdusni sou"za gluvoneme

Ketlin Tarner (Kethleen Turner), koja je svetsku slavu stekla filmskim ulogama (Lov na zeleni dijamant, Rat Rouzovih, Dektektiv Varšav- ski), u SAD uspešno deluje i kao pozorišna glumica. Nje- na interpretacija Megi u brodvejskoj verziji Mačke na hsijanom limenom krovu oduševila je kritičare pre nekoliko sezona. Sada Tarnerova želi da na sceni „oživi" legendarnu Saru Bernar. U

drami Са/ sa gospođom llernar pisca Henrija Denkera (Henry Denker) već sredovečna Sara Bernar, u Parizu, spasava glumaćku cast sukobljavajući sc sa šesnaestogodišnjom pridošli- com, Eleonorom Duze, koja se predstavlja kao „najbolja glumica na svetu". Prisećajući se furiozne interpretacije iz Mačke i poznajući vatreni temperament Ketlin Tarner, kritičari najavljuju uzbudljivu predstavu za početak devedeset četvrte.U „Kenedi centru" u Vašingtonu je od 6. do 24. oktobra premijerno izvođe- na predstave Vazdušni son Loli Foster, jedan od retkih komada na jeziku za gluvoncmc. Autorka monodrame

Filis Frelič (Phyllis Frelich), која sama interprctira „tekst", pre nekoliko godina se proslavila projektom (po- zorište i film) Deca manjegBoga, koji je predstavljao i pravi proboj pozoriš- ta za gluvoneme.U Circle Rep Teatru vrše se poslednje pripremc za početak rada na dva nova teksta Lenforda Vilsona, kod nas poznatog po beogradskom uspehu komada Zapali me: The Moonshot Tape i A Poster of the Cosmos će re- žirati stari Vilsonov saradnik Maršal Mejson (Marshall W. Mason), premijera je početkom marta 1994, a glavne uloge će tumačiti Džudit Ajvi (Judith Ivey) i Aiek Boldvin (Alec Baldwin).

4^^. va poznata imena iz sveta mjuzikla, Rob Maršal (Mar-

We. shall) i Harold Prins (Prin- Ж Wce)- naiavili su za)ecinicki Шј Ж projekat takođe za početak

sledeće godine. The Petrified Prince, mjuzikl koji su napi-

)' sali Lakjuza i Galjardo (LaC- v huisa, Gallardo), bice u ko-

reografiji Maršala i u režiji Prinsovoj postavljen na sceni Sarasota Apolo Pozorišta na Floridi. Reč je o muzičkoj farsi baziranoj na jednom starijem i do sada neizvodenom sce- nariju Ingmara Bergmana.Tandem Maršal-Prins sredinom ovog meseca putuje za Bee, gde je za 28. novembar najavljena premijera mjuzikla Poljubcžene pauka. Na drugom kraju sveta, u Torontu, nedavno je premijerno izvedena obnovljena ver- zija mjuzikla Show Boat, takođe u re- žiji Harol’da Prinsa, sa oko 100 učes- nika, 500 kostima, u produkeiji vred- noj šest i po miliona američkih dolara. Uopste, Toronto zauzima sve važ- nije mesto na pozorišnoj karti ame- ričkog kontinenta. Troškovi rada na novim predstavama nisu upola visoki kao u SAD, a prihodi su gotovo iden- tični — „čistih" 227 miliona dolara za godinu dana, što svrstava Toronto na drugo mesto medu pozorišno najvaž- nijim gradovima Amerike, pre Cika- ga, Vašingtona i Los Andelesa.Novi hit Endrjp-Lojd Vebera, mjuzikl Bulevarsumraka, seli se, posle senza- cionalnog uspeha u Engleskoj, u Los Anđeles. Nove okolnosti znače i novu podelu: glavne uloge u američkoj verziji, koja će imati premijeru 23. novembra, tumačiće manje poznati telc- vizijski glumac Alan Kembel (Campbell) i čuvena glumica Glen Klouz (Glenn Close). ■ T. P.

¥

KOZL.Malo podsećanje na to kako je nekad u srpskom pozorista

bilo: „ A moralitet je a tom društvu bio strog i odličan —

pisao je Jovan Subotić, Zato

su se svc ženske sa tog pozorista dobro

udale".

lanovi Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu nisu dobili ni jednu Oktobarsku nagradu, ali su zato dobili dvc oktobarskc ostavkc. Napustio ill jc upravnik, Siniša Kovače- vić (vcćina kaže da je bio jc- dan od boljih upravnika tog pozorista), a zatim i dircktor Dramc Dejan Penčić Poljan-

ski (vcćina je vcrovala da co on u kudu uvcsti repertoarski red). Tako je najstarija pozorišna kuća u Srba opct

ostala bez ljudi koji bi je vodili, sto je manje važno, jer je mnogo važnije na- ći nekoga ko će odrešiti kesu, odnosno razrešiti ko bi trebalo da odreši kesu, a pre tog treba utvrditi cije je to pozorište i ko o njemu treba da brine. Druga po velicini mastodontska srpska pozorišna kuća broji nešto vise od četrdeset glumaca, ali je zato samo za održavanje zgrade potrebno stotinu ljudi.Otvarajući Trideset osmo Sterijino pozorje, Dejan Mijač nije mogao da odoli izazovu, pa je obznanio i ovo, u dvosmislenoj asocijaciji: „Jos dok je ova zgrada, u kojoj se sada nalazimo, bila samo skica na papiru, pitao sam arhitektu, autora idejnog projekta, zašto mu gradevina koja treba da bude hram ili sveučilište, liči na bunker. On mi jc odgovorio da mu jc namera bila da zgrada asocira na košnicu. Uvećana košnica ipak lid na bunker — kazao sam. A rnozda to i jeste — odgovorio je". Dejan Mijač je „čovek iznutra", pa je ovu priču okrenuo u korist pozorista: „Jedno ili drugo, u svakom slučaju simbolika ide u korist naše namere. Bunker je odbrana, košnica je sabiranje i preobrazaj. Unutra je hram".

/slon/i srpskogpozorista Bo. ■' - rivojc S. Slojković piše:

. • „Posle ugušivanja revolucijeu 1848. godini, u Vojvodini jc deset godina vladao suro-

. vi Bahov apsolutizam, koji jc. . izražavao intercse velike

auslrijskc buržoazije. Posle neuspelih austrijskih ratova- nja, apsolutizam jc konačno

1860. godinc doživeo slom i pao u Austriji... U ovom vremenu i u ovak- vom raspoloženju su pravi koreni bu- dućc Srpske narodne slobodoumne stranke, koju ćc borbeno predvoditi dr Svetozar Miletic, otada najistak- nutiji nacionalno-politički duhoborac i dtr/.e vreme jedan od glavnih inieija- tora osnivanja Pozorista".Nećemo detaljnije pratiti pripemanje, kako se to danas kaže, političke plat- forme za osnivanje Pozorista u Novom Sadu, jer jc to uglavnom pozna- to. Ovde su zanimljiviji oni sitniji de- talji, „koji život cine", a koji su nepos- redno vezani za stvaranje profesionalnog pozorista. A neposredni povod je bilo osnivanje profesionalnog pozorista u Srpskom Canadu. U Srp ski Canad je 1859. stigla jedna ncmač- ka putujuća pozorišna družina, izvesnog Karla Bffsa, koja jc tu prikazivala pozorišne predstavc, na ncmačkom jeziku, naravno. Scoskoj omaldini sc pozoristc mnogo dopalo, pa su mom ci rcšili da osnuju srpsku družinu i da pnpreme i prikažu Stcrijinc Ajduke. „l icmijeia jc bila 21. maja 1860. godinc. Glavnu zensku ulogu igrala jc

Bušova kćerka. Ubrzo je Bus napustio Čanad, plašeći se konkureneije, a srpski diletanti su našli mecenu u liku bogatog mesnog vinarskog trgov- ca Karla Maja, u čijem su dvorištu prikazivali predstave, pošto ih je domain pomogao sa dve hiljade forin- ti. Oni su pripremili više predstava, najvećim delom po Sterijinim koma- dirna, pa su se otisnuli i na gostovanje u Veiki Sent-Mikloš i u Veliku Ki- kindu, gde su oduševljeno primljeni, a i lepo zaradili. Ali, tu su se i posva- dali, jer im nisu uredno ispiaćivane plate, pa su neki otišli, a na čelo os- tatka trupe došao je Jovan Knežević iz Vranjeva. I ta trupa, trupa Jovana Kneževića, stigla je na gostovnje u Novi Sad gde će ponovo izbiti svada, zbog čega će se trupa raspasti, ,,kob- no po Kneževića, ali srećno po srpsko pozorište uopšte", jer je tak sukob bio neposredni povod osnivanju stalnog Srpskog narodnog pozorista u Novom Sadu.Bas u to vreme, kada su se glumci na- Ijutili na n'ovog šefa svoje trupe, u Sr- bskom dnevniku je Jovan Đorđević objavljivao clanke kojima je pozivao na osnivanje stalnog pozorišta. „Ono što nam treba", pisao je Đorđević, „a što nemamo, bez čega nismo narod, nismo Srblji, niti ćcmo to ikad biti i postati, to što će nas dostojanstvo sa- mosvesti užvisiti, što nas same sebi povratiti, sa prošlosti i budućnosti i7- miriti, jednom reči, što nas od moraine smrti sačuvati može, to je narodno pozorište".Glumci su odmah podneli molbu Srpskoj čitaonici da ih primi za čla- nove budućeg pozorista. U molbi, iz- među ostalog, kažu: „Ako iole to ne bi moglo biti, gotovi smo (mada nam vrlo tcško pada ovo izreći) odreći se i pozorista samog i s njim skopčanih nadežda naših, negoli se dati i dalje upotrebiti kao oruđe u rukama čove- ka koji pozorište smatra predmetom lične spekulacije". Jovan Knežević im sc, očigledno, opasno bio zamerio. Citaonica, vele istoričari, na cijem se čelu nalazio Svetozar Miletić, nije imala potrebu da okleva. Već sutradan po prijernu glumačke molbe, a to je bilo 16. jula 1861. godine, održana jc istorijska sednica Odbora na kojoj jc prihvaćena molba devetoro^luma- ca. U ta vremena su sc *akve stvari brzo rešavale.

o tra/.i postovanje i priznanje, laj mora svoju tražnju i da opravda. Uprava Srpskog na rudpog pozorista je vodila ra- čuna da ugled glumaca biuie

. na najvišem nivou, ali je zato svako morao da poštuje pra

> ■ vila knee. A ta pravila su bila . jasna i stroga. Douda su 17.

s-ssinarta 1863. godine i pred-

Mili gosti svuda: Ansambl Srpskog narodnog pozorista

1864 - (sede, s leva) Ljubica Telečki, Marija Nedeljović,

ljubica Kolarović, Jovan Đorđević (upravnik), Jovanka Kirković, Mileva Rašić, Julka

StepićJovanović; (srednji red) Sofija Popović, Dimitrije Kolarović, Laza Telečki,

Nikola Zorić, Paja Marinković, Marko Subotić,

Nikola Nedeljković, Kost a Hadžić, Mladen Bošnjaković, Milka Grgurova; (gornji red)

Stjepan Andrijević, Marko Stanišić (pozorišni frizer),

Đorđe Peleš, Petar Vidaković ili Đorđe Škorić, Nikola

Rašić, Paja Stepić (sutler)

stavljaju jedinstven slučaj u istoriji srpskog pozorista. Imaju 174 člana, a napisao ih je Jovan Đorđević lično. Po tim pravilima, uloge je delilo up- raviteljstvo na predlog rediteljev, „а u slučaju nužde i reditelj sam". U to vreme nije dolazilo u obzir da glumci vrate ulogu. „Ко rolu odmah ne primi, pod kakvim mu drago i izgovo- rom, plaća 10 n. globe, a ako je ni posle 24 časa ne primi, gubi jednu polo- vinu mesečne plate." Pritom su redovno planirane alternacije. „Pri svakom podeljenju rola ima se na to pa- ziti da se za svaku glavniju rolu bar dve osobe opredele i da ih naizmence

m 1 ■< * 1 1 * 1 a <s ■ ’ "F зд fl. Narodno pozorištc Atelje 212, Bitef teatar,

JugoslouGnsko drcimsko pozorište Naiodno pozorište u Zetmimi... Gotovo

sva beogradska pozorista svetle zahvaljujući „Soetlost teatru". Ništa pnrodnije: ume'snost stručnjaka i

majstora „Soetlost teatra" u svojoj vrsti raona je umetnosti.

„Soetlost teatar projektuje, oprema 1 izoodi: urbanističku dispozieiju,

arhitektonska resenja, enterijer, koncept tehnologije scenskih prostora, scenskn

mehamku, scensku rasoetu, tehnološke audio-video sisteme.

predstavljaju. U svakom slučaju du- žan je član u istom komadu i drugn koju neznatniju rolu primiti".Teatar srpski nema ni dva veka, ako ne računamo đačke, diletantske predstave koje su po starosti tu negde, zato mu je valjda i korenje tako slabašno a plodovi nedozreli. Nije zgoreg, ipak, napraviti upoređenje kroz opis stanja i odnosa prema p0. zorištu u tim prvim _ godinama Srpskog narodnog pozorista, o ćemu je svedočanstva sakupio na gomilu B Stojković. Srpsko narodno pozorište, veli on, imalo je.stalno sedište u Novom Sadu, ali se u njemu zadržavalo četiri do pet meseci da bi znatnn vise vremena provelo na turneji obilazeć gradove i sela. „Imalo je jedinstveni: organizaeiju predstava izvan Novog Sada: u svakom mestu, u koje bi Po- zorište dclazilo na gostovanje, postojali su već ili bi se tek obrazovali mes- ni pozorišni odbori, koji bi obezbedili i spremili salu, sakupljali unapred pretplatu za vise predstava, nabavlja- li najnužnije rekvizite, brinuli se o stanovima i ishrani glumaca na stan: hranu. Iz ponekih sela krenuo bi ci- tav karavan kola da njima prevezu glumce, dekoraeije i garderobu, sve, naravno, besplatno. Prema pricanji- ma glumca Dimitrija Ružića, iz Veli- kog Bečkereka je jedanput stiglo dvadeset karuca u Titel da prevezu goste Ako bi se desilo da Pozorište na gos- tovanju ima deficit, članovi mesnog pozorištnog odbora su žurili da ga podmire dobrovoljnim prilozima gra- danstva ili seljaka. „Glumci narodnog pozorišta", pisao je dr Jovan Subotić, „bili su mili gosti svuda, kuda god su u pohode došli. Sav nas svet smatrao je u njima nosioce narodne ideje srpske i budioce narodnog života. A moralitet je u tom društvu bio strog i ođličan. zato su se sve ženske sa tog pozoritša dobro udale."

ж^акуа organizaeija predstava i ^^izuzetan prijem i uvažavanje ^■^•■glumaca u narodu najviše su

doprineli održavanju Pozorista $$ u vremenu kada nije uživalo ni-

kakvu državnu subveneiju. Bilo je to u drugoj polovini prošlog veka, kada su poneki još vero

jgj vali da je kultura naroda baza a Ж ne nadgradnja i kada nije bilo

dvoumljenja da li jedan nacionalni teatar pripada nekom gradu, nekoj po- krajini ili nekoj republici. 8

Dobrivoje Ilk

već ii rukama ugovor sa 'Paramun- tom'. Sve je to išlo amerikanski, sve gotovo za pet minuta, priča nam r'az- dragano gca Bobićeva."

Ljubinka Bobić, koja je pre petnaest godina (8. novembra 1978) poslednji put odigrala svoju Gospođu ministarku, imala je između dva rata dve filmske price: „Paradu Paramunta" u kojoj su, osim nje i Dubravka Dujšina nastupile i neke najpoznatije zvezde onog vreme i propagandno-turistič- ki film o Crikvenici koji se, navodno, završio izuanfilmskim hepiendom

ečeg decembra 1978, u zoru, u vom beogradskom stanu u uli- i Majke Jevrosime, preminula

je Ljubinka Bobić. Sarno dvadeset pet dana ranije, 8. novembra, odigrala je poslednju, op- roštajnu, Gospodu ministarku. Živela je sedamdeset devet godina. Sećanje na Ljubinku Bo-

_ bid obeležava dvema pri- čama o njenoj meduratnoj filmskoj karijeri.Prva ppcinje osmog septembra 1930. Toga dana avionom iz Zagreba dopu- tovao je u Beograd g. Blumental, jedan od direktora Paramunta, da hi jednu našu glumicu angazovao za grandiozni film Parada Paramun a. „1 kao na filmu, sve je išlo neverovat- riom brzinom", izveštava Anda Bunu- ševac u Politic! Nešto pre deset sati g. Kronštajn, sopstvenik nekoliko oe- ogradskih bioskopa, posetio je* gcu Bobićevu i izvestio je da je direktor Paramunta očekuje kod Srpskog Kra lja. Gca Bobićeva nije imala vremena da se snade od velike emocije i iznenadenja, a več jedna l.uksuzna

je ispred direktora ar 0 sv0- Blumentala i pogledala g qjim ernim i vragolastim ођјсе-Blumental posmatrao je g -a0

tAvu jedva nekoliko minuta. zm 1^ 10 je znaćajne i zadovoljne f £ -t • If svojim pomoćnikom i g- jm„|a ;e If „rnjbezreagcaBobKevaimalaie

Zbogom, pisat cu ti: Ljubinka Bobić (u sredini, na prvim dvema fotografijama), u filmu „ U raju lijepih žena"

z opširnog Poiitikinog izveštaja saznajcmo da će Parada Paramunta biti neka vrsta kino-revi- je, s nizom raznih skećeva. „Sva- ki od skečeva biće rcproduciran ii četiri jezika: engleski, francuski, nemački i srpski. Gca Bobiće- va imaće za dužnost da ove ske- čeve prikažc na srpskohrvat- skom jeziku. Kao i gcu Bobićevu,

g. Blumental je u Zagrcbu angažovao i g. Dubravka Dujšina, člana Zagre- bačkog kazališta, koji će sa gcom Bo- bićevom zajedno igrati u 'Paradi Paramunta'. Sve skečeve lokaliziraće g. Aleksa Binički koji će dati šlagere sa srpskim tekstovima." Zabeležena je i prva izjava gce Bobićeve: „Priznajem da sam malo uzbuđena. Nije šala odmah skočiti u ton film, i to kao star." Dva meseca kasnije, 17. novembra, održana je u Beogradu premijera Pa- rade Paramunta. Bio je to, javljaju novine već u sutrašnjim izdanjima, dogadaj za prestonicu. ,,U počasnoj loži, dekorisanoj tepisima, sedela je sa svojom rodbinom g-dica Ljubinka Bobićeva, članica Narodnog pozoriš- ta, za ovo vcče filmska zvezda. Ne- sumnjivo je da se za ovako veliko in- teresovanje prestoničke publike za ovaj film najvećim delom ima zahva- liti njoj. Ceo Beograd htco je da vidi Bobićevu na filmu." Svetla u sali uga- sila su se tačno u devet sati i dvadeset minuta. „Odjednom na platnu se po- javljujc jedan elegantno odeven mla- dić. Mali je broj onih koji ga poznaju. On počinje da govori, i na opšte iznenadenje, govori na našem jeziku. Cu- di se i sam otkud je on tu, a zatim se pretstavlja: Dubravko Dujšin. On ho- će da kaže kako se zove prva tačka programa, ali kao za pakost nikako ne možc da se seti. Na posletku izjav- Ijuje da će to svakako umeti da nam kaže g-đica Bobićeva. Odmah zatim, pozdravljena burnim aplauzom publike, na platnu se pojavljuje i g-dica Bobićcva. Rečima: — Bože mili, otkud sam se ja stvorila ovde! Zasmeja- la je publiku isto kao i g. Dujšin." U filmu, navodi se, nastupaju sve same zvezde Paramunta, mcdii rijima Karl Rodžer, Lilijan Rot, Moris Scvalijc, Evclin Brent, Nansi Karol, Ricard Arlen, Džordž Bonkronil, Klara Bov i mala Mici Grin. Dok u jednom izvcš- taju stoji da je premijera bila veoma uspcla, drugi izvcštaj završava sc konstataeijom da „revija vredi ponaj- više kao kuriozum da čujc.čovck kako naš jezik zvuci na ton-filmu". Nc-

Г -TI1 - N

>J

potpisani kritičar nema ni kurtoaz- nih reči hvale: „Da može čovek, ma i silom, da dvadeset minuta govori na usta jednog dobrog glumca i jedne glumice, kao što je Bobićeva, i da se za sve to vreme ne kaže ništa, ama baš ništa, iole duhovito, vedro, zanimljivo — to je odista vrlo teško. Da je Bobićeva očitala Oče Naš, a Dujšin deklamovao Čika Jovu, bilo bi i bolje i smešnije."

ruga priča počinje i završava se u Crikvenici, gdc 1933. Sergijc Tagac snima deselo- minutni nemi propagandno- -turistički film U гаји lijepih žena. Gca Bobićcva to leto provodi u Crikvenici i, na molbu Tagacovu, pristaje da • odigra glavnu ulogu u rek- lamnoj ljubavnoj storiji u

kojoj se lepote Crikvenice prikazuju kroz zavodničke dogodovštine jednog od mladića „željnih razonode". Gca Bobićeva je crnka koja ne odoleva ča- rima lepog zavodnika koji u istom danu osvaja i plavušu. „Svojom aktiv- nošću — stoji u jednom opisu — mla- dić željan razonode uspešno se bavi na plaži, u paru, restoranu, na hotel- skoj terasi, za večernje šetnje uz oba- lu... Priča teče, junak zavodi sve u šesnaest, gledalac strepi neće li pla- vuša doznati za crnku ili obrnuto, a sve završava happyendom, odlaskom broda punog mladića željnih predaha i titlom 'Zbogom, pisat ćti ti...'." Navodno se, kao i taj dan, i crikvenička avantura gce Bobićeve završila hepiendom, ali o njemu, osim svedočenja Sergija Tagaca, nema drugih podataka. U jednom intervjuu, mnogo godina kasnije, izjavio je g. Tagac da se vcza Stjepana Fageta, zavodnika u filmu, i gce Bobićeve nije okončala sa „Zbogom, pisat ću ti...", nego da je ne- dugo posle snimanja u tajnosti sklop- ljen brak koji jc, navodno, trajao koliko i to leto. Gca Bobićeva nije ni po- tvrdila ni demantovala Tagacovu iz- javu.Film U raju lijepih žena čuva se u Muzeju kinoteke. Parada Paramunta kod nas, nažalost, nije sačuvana. ■ Simeon Micić

Kad bismo bar koliko i nekad uspeli da odškrinemo vrata,

tek za ponekog koji nam

znači i kome to znači,

da ode tamo gde izviru vetrovi, ne

bismo ponizno i skrušeno

strahovali od promaje.

ema nikakve sumnje da je naša odavno utemeljena i ne baš sjajno usmerena sve- kolika težnja za originalnoš- ću mnogo puta davala i po- ražavajuće rezultate. Stoga i jeste u najmanju ruku zanimljivo saznanje da je jos u prošlom veku Knežcvina Sr- bija, oslanjajući se na proce-

. umnih ljudi, nastojala da uhvati korak sa svetom finansirajući školovanje mladih i perpektivnih u evropskim prestonicama. Oni su sobom donosili nova i drugacija znanja, a istovremeno sopstvenim prisustvom činili prisustvom u Evropi novu balkansku državu. Tada još bez nad- mene želje da se nedoučenom svetu objasni naš „specifični" put u lepše sutra.Sa snaženjem težnje da se nacionalni identitet ispolji i kroz stvaralaštvo, a ne samo u politickim procesima, radale su se i razvijale i fundamentalne institucije. Jedna od njih bila je Na- rodno pozorište u Beogradu. Bila je to sjajna mogućnost da se, pre svih, glumci ogledaju pod okriljem jednog pionirskog poduhvata i uz blagonak- lonu podršku samog Knjaza. Ipak, ne^ čudi kakvu je buru protesta i razoca- ranja izazvao u septembru 1868 u Novom Sadu, prelazak u Beograd Jo- vana Đorđevića i dobrog dela ansambla Srpskog narodnog pozorišta. Raz- umljiv je bio strah za očuvanje doma- ćeg teatra. Uprkos gorljivoj podršci mladoj srpskoj državi. Umirujuće, do- nekle, bilo je objašnjenje uvaženog upravnika Đorđevića, da „пе vuče glumce u Beograd bolja plata i držav- ne jasle, nego lakši i uljudniji život". „Dodijao im je svima ovaj nomadski život u Vojvodini, potucanje od mesta do mesta, bez odmora i mogućnosti za usavršavanje".Tada Beograd možda jos nije bio, ali je kao prestonica postajao na izvestan način bliži Evropi i svetu, od, u carevini nešto skrajnutog, Novog Ša- da. Na sreću potonjih generacija No- vosađani se riisu dali: sjajnim naporom očuvali su svoje pozorište. No, ipak i glumci su tragali za svojom šansom. Medu njima i Milka Grguro- va. Ta mlada, ambiciozna žena iz bačvanskog sela Lalića, o kojoj je Jo- vanu Đorđeviću pisao prijatelj iz Sombora: „Milćika Matić, rodena G'ergurova, ima zdravo volju na binu stupid". I pojavila se na sceni u Vi-

I

nkovcima, prvi put 19. jula 1864. a već 1869. u jednoj molbi Pozorisnom odboru u Beogradu ona objašnjava da je, učeći i usavršavajući Strane je- zike, postigla da već čita i prevodi po- zorišne knjige, te da bi rada bila kud- god na stranu otići da dalje uči.Gubitak za Novi Sad i odličan korak mlade glumice ka ulozi „najveće srpske tragetkinje", kako su je mnogi nazivali. Kažu, takode, da su je mnogi nazivali. Kažu, takođe, da su njena studioznost i neprekidna želja za usavršavanjem doveli do toga da su je čak i evropski obrazovani savremeni- ci smatrali „glumicom velikog umet- ničkog formata i evropske vrednosti". A bilo je u onim vremenima kada je dominirao prenaglašen glumački na- čin interpretacije, često deklamator- ski, bez mnogo razumevanja teksta koji na sceni valja izgovoriti.Srpski teatar tragao je za svojim uzo- rima.

jjêdna druga glumica pojavila se Ц prvi put na sceni u Novom Sa- $$ du, kada je zenit Grgurove već Ц lagano prestajao da biva rados- $$no iznenadenje. Sofija Miljko- Ц vie imala je deset godina. U nje-

noj trinaestoj, roditelji, glumci prelaze iz Novog S?da u Beog- rad, a ona rešava da bude glu-

W mica. Pevala je u horu, a stalni angažman u Narodnom pozorištu dobila 1. novembra 1897. Imala je se- damnaest, tada. Dve godine kasnije ostvarila je verovatno jednu od svojih najboljih uloga: Mariju u Gavranima Anrija Beka. Kao da nj za šta nije bilo dovoljno vremena. Sve se dogadalo ubrzano.Krug u kojem se kretao njen muž nesumnjivo bio je veoma podsticajan za Sofiju Đorđević, od milja nazvanu Coca. Njihov venčani kum bio je Branislav Nušić, a česti gosti Milan Ra- kić, Jovan Dučić, lanko Veselinović. Uprkos odnosu sredine prema glumcima, van scene, ona je imala pristup i u takozvane bolje kućc, njena reć je imala težinu koju ima reč obrazova- nih i uvaženih ljudi. Govorila je ne- mački i francuski. 0 njenom izgledu

INTERNATIONAL

edelstahl' broi кираа ZEPTERA oremašio’

Wm Sve Ho raeaoa. ZEPter računa „ radi, radi s dozivotnom garaneijom.

Tri r Posude ZEPTERA trajnije je od ljudskog veka čov^nstva"?^^11^'Pmdatih u Ш2- čine vek duži od

ecanstva. Trpeza sveta pozomica je ZEPTEROVIH proizvoda

Z^PER°UT TFU ^dêtne Zepterbanka DD- ^gOsla^^^

ZepteêrnatZ ̂ - ^jestvarnost.YuSoslavia, Beograd, Bulevar Lenjina 117.

rečeno je i ovo: „Lepotu majke nije dobila, ali je lepotu dala njenom lieu produhovljenost. Pogled njenih zele- nih krupnih ociju, za koje je jedan kriličar kazao da su bile kao u veveri- ce, fascinirao je svakoga".Fascinira takođe da je Uprava Narodnog 'pozorišta 1906. godine uočila na- gli razvoj i darovitost ove glumice, kao i to da je sputana slabim reditelj- skim radom. Stoga joj odobrava čet- voromesečno odsustvo radi umetnič- kih studija u Parizu. Uz malu pomoć. Posle vremena uticaja nemackog teatra, ovo je jos jedan znak da u,Narodnom pozorištu razmisljaju i o drugim mogućnostima. Ali, oni ne nude samo svoje, neproverene ideje, niti pak snishodljivo čekaju da im Dunav donese štogod svojim tokom. Oni su uočili priliku da na direktan način osete evropske teatarske vetrove. So-

’fija Coca Dorđević je u svakom pogledu odlična prilika za to.I, ona u Parizu ostaje šest meseci umesto četiri meseca. Svoje utiske proverava zajedno sa mužem, novi- narom Milanom Đorđevićem. Pažlji- vo gleda, prati, proverava. Prihvata. Tih godina Pariz je, kao i inače naj- češće, pun dogadaja: Antoan preuzi- ma vodstvo u cuvenom „Odeonu" iako naturalizam vise nije avangarda, debituje mladi Saša Gitri, u Francus- koj komediji na vrhuncu slave je Juli- ja Barte, suparnica još čuvenije Sare Bernar. Sofija želi da joj se približi. Glumački ponajviše. Barte je sva u minucioznoj studiji lika koji tumači, za razliku od Sare Bernar cija erup- tivna snaga izbija tek povremeno. Sofija u Beogradu kaže: U Parizu sam naučila da i na pozornici male stvari mogu vise impresionirati od velikih. Ona je već nesumnjiva umetnička individualnost. Ona slavi sopstveno umeće teatarskog doživljaja, javnost slavi sjajnu glumačku individualnost. Za kratko, nažalost. Umrla je 1908.

ožda sa izvesnim zazo- rom, danas u prilikama •

£££ u kojima živimo pomiš-Ijamo na to da je neop- hodno s vremena na vre-

i• \ me otvoriti sirom prozo-Ш Ж Ш re- Pustdi oči da izidu Ж W Ж napolje. Bar oči. Tamo W Ж 0 sc đogađaju razne stvari:

Ж lepc i ružne, uče se novc lekeije i utvrđuju vcć osvojenc, cine se pokušaji sa različitim uspehom. Kad bismo bar koliko i nekad uspeli da odskrinemo vrata, tek za ponekog koji nam znači i kojem to znači, da ode tamo gde izviru vetrovi. Ne bismo skrušeno i ponizno strahovali od promaje. ■ Vladimir Arsić

UMNO №■ !UVI 125. RODENDll

Pre 180 godina Trinaestog novembra 1813. roden je u Njegušima Petar II Petrović Njegoš, pisac dramske poeme Gorski vijenac i drame Lažni car Šćepan Mali.

Pre 125 godinaDvadeset drugog novembra 1868. godine održana je prva predstava staine glumačke družine Narodnog pozoriš- ta u Beogradu. U očekivanju otvara- nja nove zgrade, prva predstava prikazana je u kafani „Kod Engleske kraljice". Bio je to komad Karla Ober- njika Durađ Branković. Igrali su, izmedu ostalih, Milka Grgurova, Mari- ja i Laza Popović, Toša Jovanović i Aleksa Savić. Prva predstava u današ- njoj zgradi na Trgu Republike izvedena je 30. oktobra 18697 godine.

Pre 115 godinaDvadeset osmog novembra 1878. godine umro u Beogradu slikar, pesnik i dramski pisac Dura Jakšić. Napisao drame u stihovima Seoba Srbalja, Je- lisaveta i Stanoje Glavaš. Roden je u Srpskoj Crnji u Banatu 1832. godine.

Pre 100 godina Šestog novembra 1839. umro ruski <ompozitor Petar Čajkovski. Pisao scensku muziku za Borisa Godunova, Seviljskog berberina i za Dimitrija Samozvanca.

Pre 80 godina Sedmog novembra 1913. godine roden francuski pisac Alber Kami (Albert Camus). Osim filozofskih tekstova i romana, napisao nekoliko drama: Kaligulu, Nesporazum, Opsadno stanje, i adaptaeije Zlih duha (po Do- stojevskom) i Rekvijema za jednu ka- ludericu (po Fokneru).

Pre 75 godina Sedmog novembra 1918. umro pesnik Gijom Apoliner (Guillaume Apollinaire), sin italijanskog oficira i Po- Ijakinje (roden u Rimu 1880), natura- lizovani Francuz. Napisao avangar- dne drame Tiresijeve dojke i Boia vremena.

Pre 40 godina Dvadeset sedmog novembra 1953 umro najveći američki dramski pisac Judžin O' Nil (Eugene O'Neill). Napi- sao vehki broj dramskih dela najraz- licitijeg stiia, od realističke Ane Kristi do ekspresionističkog Dlakavog mai- muna. Kod nas najčešće igrana njegova autobiografskae posthumna drama Dugo putovanje u nob. Bio u bra- ku sa Oaplmovom kćerkom Unom O Nil je roden 1888.

Pre 15 godina Osmog novembra 1978. godine u sedamdeset devetoj godini odigrala svoju poslednju predstavu i poslednju Nusicevu Ministarku Ljubinka Bobić.

mrla za manje od mesec dana 3. decembra iste godine.

Pre 3 godirnPetnaestog novembra 1990. pono;.- na sceni Radulovićeva Golubnjača. | režiji Jovice Pavićae ovaj nekatfe sporni komad odigrao kragujevafr Teatar „Joakim Vujić". Novosadsh predstava, u režiji Dejana Mijaa prvi put prikazana 10. oktobra 1982 a poslednja u ovom gradu pre prefe ka u Beograd na scenu Studentsko; kulturnog centra odigrana je na sees: Srpskog narodnog pozorišta 12. dt cembra iste godine. ■ Sastavio]. c

DUNAV PAP HIP d.ao.

Beli list papira i olovka, to je sve što vam treba, ako znate adresu Pismo ćete, naravno, staviti u ko- verat od belog papira.Varaju vas kada kažu da papi: trpi sve. Papir, trpi, ali voii lept reči.Lepe reči Ludusa čitate na lepom papiru Dunav papira.Ludus]e pismo koje vam šalje /I«- nav papir.Adresu znate:DP DUN A V PAPIR 11O1O BeogradVoždovački kružni put 6 Tel/Faks 011/473-016

YU ISSN 0354-3137 Pozorišne novine izlaze jednom mesečno (osim u julu i avgustuj

Izdaje Savez dramskih umetnika Srbije,

Beograd, Terazije 26/1 Telefoni; 686-879 i 683-848

Telefaks 011/688-294 (za Ludus) Ziro-racun: 60806-678-8-10628

Glavm i odgovorni urednik Feliks Pašić Uredništvo

Svetlana Bojković, Dragana Bošković, Nebojša Bradić, Jovan Ciriiov, Dejan Đurović (zamenik

1 °đgovornog urednika), Maša Jeremie, Aleksandar

Milosavljević Art direktor

č Đorđe Ristić btampa DP Štamparija Borba.

>eograd, Trg Nikole Pašića 7

^m°SnoXu m*šljenja Ministarstva ?2 8%4tRepUblike Srbi)c <413 -

93), pozonšne novine ,,Lu oslobođene su poreza na

„ . prometmSCD Minista^stva za infor ie nnk Kep^Bke Srbije „Ludus ппрРТ f U ReSistar sredstava jav- •’

§ nformisanja pod brojew1ЛСП

Pozorisne novine Broj 11, 10. novembar 1993.pdf - Udruženje ...

Documents

Transcript of Pozorisne novine Broj 11, 10. novembar 1993.pdf - Udruženje ...