Ovogodišnji dobitnik nagrade “Aleksandar

Lifka” je scenograf Miljen Kljaković Kreka

NOVE

Godina II • Broj 122 • 5. jul 2019. • Cena: 40 dinara

9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6

str 17

str

7

Društvo

str 6

Grad

str 5

Ministar poljoprivrede Nedimović u radnoj poseti Bikovu

Građevinijada dogodine na Paliću

str 9

Grad

(Ne)savesni građani savesno

kritikuju!Kultura

Hoće li protivgradna zaštita i zvona na Čikeriji i Hrvatskom Majuru spasiti Suboticu od grada

str 5

U n e d e l j u i z b o r i z a m e s n e z a j e d n i c e

IMA rAketA

ALI NeMA streLAcA

NOVEintervju2 Broj 1225. jul 2019.

U toku je realizacija kapi-talnih investicija poput iz-gradnje druge polovine obi-laznice „Y kraka“, na Paliću Aqua park polako poprima svoj izgled, a takođe se radi i na Narodnom pozorištu. Kako ste zadovoljni trenut-nom realizacijom najvažni-jih projekata?

Subotica je u poslednjih ne-koliko godina postala veliko gra-dilište. U saobraćaj je pušten prvi funkcionalni kilometar ta-kozvanog Ipsilon kraka – obila-znice oko Subotice – od rekon-struisane petlje Subotica jug do kružne raskrsnice sa Bikovač-kim putem. Završetkom deoni-ce od Bikovačkog do Bačkotopol-skog puta kompletirana je sao-braćajnica od kružne raskrsnice sa Somborskim putem do auto-puta Horgoš–Novi Sad. Do kraja 2019. godine biće završena cela deonica.

Polovinom decembra 2018. počela je izgradnja akva parka i spa centra na Paliću. U reali-zaciju ovog projekta ukupno će biti uloženo više od devet milio-na evra. Biće izgrađeno pet baze-na, neki i sa termalnom vodom, i deo sa spa sadržajima. Nared-ni period rezervisan je, pre sve-ga, za razvijanje banjskog turiz-ma izgradnjom savremenog spa centra koristeći izvore termomi-neralne vode koji postoje na Pa-liću, kao i dalju adaptaciju i mo-dernizaciju sadržaja Letnje po-zornice i Velike terase. Za na-stavak rekonstrukcije i izgradnje Narodnog pozorišta u ovoj godi-ni biće opredeljeno 755,6 miliona dinara. Za realizaciju prethodnih šest faza, ukupna vrednost rado-va sa svim potrebnim aktivnosti-ma iznosila je više od sedam mi-liona evra.

U protekle tri godine subo-tička lokalna samouprava reali-zovala je i niz novih projekata i izvesno je da će sve što smo gra-đanima obećali biti i realizovano, i da ćemo i ubuduće činiti sve da život naših sugrađana bude što je moguće bolji i kvalitetniji. Ovaj period protekao je u znaku pri-vlačenja domaćih i stranih inve-sticija, otvaranja novih radnih mesta, oživljavanja Palića i veli-ke posvećenosti realizaciji kapi-talnih projekata. Učinjen je ozbi-ljan iskorak u svim segmentima privrednog, ekonomskog i infra-strukturnog razvoja grada.

Pored pomenutih inve-sticija, lokalna samouprava radi i na izgradnji komunal-ne i putne infrastrukture u gradskom jezgru ali i u pri-gradskim naseljima. Šta je sve do sada urađeno i šta je u planu da se uradi?

Na teritoriji grada u projekte je ukupno investirano oko 355 mi-liona dinara, a sredstva su obez-beđena zajedničkim ulaganjem

grada, pokrajine i preduzeća Vo-dovod i kanalizacija, kao i iz do-nacija i zajma Evropske banke za obnovu i razvoj. U toku 2019. go-dine planirano je da se za izgrad-nju ulica izdvoji 30 miliona dina-ra, za planske popravke kolovo-za na teritoriji grada predviđe-no je 66 miliona, a za uređenje atarskih puteva opredeljeno je 67 miliona dinara. Gradu Subo-tici su dodeljena sredstva za re-konstrukciju dela ulice Maksima Gorkog, od ulice Braće Radić do Štrosmajerove ulice. Značajna sredstva uložena su i u bezbed-nost biciklista. Urađena je hori-zontalna i vertikalna signaliza-cija. Jedan od prioriteta u radu je izgradnja saobraćajne infra-strukture. Krajem avgusta, otvo-rena je za saobraćaj Tolminska ulica. Rekonstrukcija ove uli-

ce važna je zbog izmeštanja teš-kog teretnog saobraćaja iz cen-tra grada.

Zagrebačka ulica, jedna od najfrekventnijih saobraćajni-ca, rekonstruisana je za samo tri dana, a obnovljen je kolovoz od raskrsnice sa Beogradskim pu-tem do raskrsnice sa Sombor-skim putem. Umesto standar-dnog nasipanja tucanika, atarski putevi sređeni su najsavreme-nijom metodom, čija je osnov-na karakteristika veća trajnost kolovoza. Uređeni su kolovozi u mnogim gradskim i prigradskim ulicama. Postavljeno je 13 no-vih autobuska stajališta na više gradskih lokacija finansirana sredstvima iz budžeta.

Grad aktivno ulaže u una-pređenje uslova u obra-zovnim ustanovama, a ta-kođe posreduje u saradnji škola sa privredom. Koli-ko je na ovom polju do sada urađeno?

Od 2016-te do 2019. godi-ne Vlada Srbije, Pokrajinska vlada i grad Subotica u rekon-strukciju škola uložili su više

nego decenijama unazad. U sek-tor obrazovanja uloženo je pre-ko 380 miliona dinara. Unapre-dili smo funkcionisanje obrazov-nih ustanova kroz unapređenje uslova rada i kvaliteta obrazov-no-vaspitnog procesa. U budže-tu Grada i za ovu godinu plani-rali smo pomoć Grada u projek-tnom finansiranju škola i kon-kretnim projektima. Na taj način želeli smo da pomognemo ško-lama da steknu uslove da kon-kurišu za projekte iz inostranih fondova i za konkurse pokrajin-skog i republičkog Ministarstva. Po tom osnovu, mnoge obra-zovne ustanove dobile se sred-stva za svoje projekte, i na taj na-čin poboljšale uslove rada sa de-com. U junu 2017.godine počela je potpuna rekonstrukcija zgra-de „Hemijsko – tehnološke“ ško-

le, u iznosu od 156 miliona di-nara. Sredstvima grada i Kance-larije za upravljanje javnim ula-ganjima Vlade Srbije u visini od 74 miliona dinara kompletno je adaptiran i objekat Osnovne ško-le „Sonja Marinković“. Rekon-struisana je fasada zgrade Teh-ničke škole „Ivan Sarić“. Tako-đe, u 2019.godini iz budžeta gra-da izdvojeno je za projektno-teh-ničku dokumentaciju za rekon-strukciju fiskulturne sale, uređe-nja dvorišta i dodatne radove na objektu Tehničke škole „Ivan Sa-rić“. U mnogim osnovnim i sred-njim školama urađena je adapta-cija i rekonstrukcija delova obje-kata, i sredstvima grada kuplje-na nova oprema za obrazovanje. Rekonstrukcijom centralne ku-hinje Predškolske ustanove Naša radost biće prošireni kapacite-ti centralne kuhinje stare više od tri decenije koja svakodnev-no priprema 12 hiljada obroka za 4.000 dece smeštene u 55 vr-tića. Grad itekako aktivno ulaže u unapređenje uslova u obrazov-nim ustanovama ali i posreduje u saradnji škola sa privredom.

Nastojimo da pomognemo i podstaknemo uspostavljanje i ja-čanje saradnje između srednjih stručnih škola i poslodavaca koji su pokretači lokalnog ekonom-skog razvoja. Započelo se sa rea-lizacijom dualnog obrazovanja u tri srednje škole u Subotici i ova-kav model dualnog obrazovanja nudi višestruku korist – i kom-panijama koje imaju potrebe za određenim kadrovima, i mladim ljudima koji nakon svog školova-nja imaju konkretniju perspekti-vu i bržu mogućnost zaposlenja u struci, i lokalnoj samoupravi jer se obrazuju kadrovi koji su nam potrebni.Grad Subotica je od školske 2016/2017. godine sred-stvima gradskog budžeta zapo-čeo stipendiranje učenika trogo-dišnjih deficitarnih zanatskih za-nimanja tehničke struke.

Subotica je na listi gradova u kojima će se graditi novi sta-dioni, puno je urađeno i na po-lju poboljšanja sportske infra-strukture. Koliko je to važno za naš grad?

Za sportske objekte tokom 2017. i 2018. godine izdvojeno oko 136 miliona dinara. Posle osam go-dina iščekivanja, na Gradskom sta-dionu u Subotici konačno su zasija-li reflektori. Ovaj projekat, započet još 2009. godine, gradska vlast us-pela je da realizuje za svega osam meseci. Grad Subotica, JKP Sta-dion i Atletski savez Srbije, zajed-no su ušli u projekat rekonstrukci-je atletske staze na Gradskom stadi-onu, svlačionica i sanitarnih prosto-rija atletskog kluba i ženskog fud-balskog kluba. Na Gradskom sta-dionu su u novembru 2018. godi-ne, završeni radovi na postavljanju travnate podloge na centralni fud-balski teren, izgradnji nove atlet-ske staze i rekonstrukciji prostori-ja koje koriste Atletski klub „Spar-tak“ i Ženski fudbalskog klub „Spar-tak“. Tokom 2019. godine očeku-je se da će na Gradskom stadio-nu biti izgrađene i nove tribine. Po

završetku ovih i već sprovedenih ra-dova, stadion će ispunjavati uslove za odigravanje fudbalskih utakmica i atletskih takmičenja po evropskim standardima. Gradski bazen u Du-dovoj šumi je, od novembra 2016. godine, pokriven novim balonom. U Hali sportova pušten je u rad nov sistem za klimatizaciju. Posle seda-mnaest godina, renovirani su ruko-metni, košarkaški i dva odbojkaška terena na Paliću.

Na nedavnoj sednici Skup-štine grada, izneli ste poda-tak da je ostvarenje budžeta u 2018. godini iznosilo 91,3 od-sto, što je najviše u poslednjih deset godina. Kako ocenjujete tak rezultat?

Do sada je ostvarenje budže-ta bilo od 78 do 83 odsto, a sada je tačno 91,3 odsto i veoma smo zado-voljni njegovim ostvarenjem. Neke stavke realizovali smo stoprocen-tno, neke nismo, ali zato su tu re-balansi da se stvari koriguju tokom godine. Tokom ove nepune tri godi-ne u grad je uloženo oko četiri mi-lijarde dinara, računajući i “Ipsi-lon” krak, za razliku od prethodne vlasti koja je za dve i po godine u grad uložila oko 380 miliona dina-ra. Moramo da budemo zadovoljni realizacijom projekata koje radimo u saradnji sa republikom i pokraji-nom” istakao je gradonačelnik Bog-dan Laban.

Kad već govori o toj sarad-nji, kako ocenjujete saradnju lokalne samouprave sa pokra-jinskom i republičkom Vla-dom? Koliko je ta saradnja bitna za Suboticu?

U prethodnim godinama bilo je dovoljno vremena da i na tom po-lju pokažemo inicijativu i rezultate u svim oblastima. Saradnja o kojoj go-vorite je ključna, a tu saradnju spro-vode ljudi. Ljudi su, dakle, bitni i spre-mnost da se zajedničkim snagama na svim nivoima borimo za bolji život.

Pokazali smo da pravac koji je zauzela lokalna samouprava nije prazna priča, dakle, ta prava evrop-ska politika koja uvažava različitosti na svim poljima, pa i na polju razli-čitih interesa većinskog srpskog na-roda i nacionalnih manjina – zajed-nica. Moguće je sve interese uklo-piti u jedan pravac, ali nam je važ-na saradnja i sa pokrajinom i sa republikom.

Pred nama su izbori za me-sne zajednice, koji se održava-ju u nedelju. Šta bi ste poruči-li građanima Subotice i koliko je važno da izlaznost bude što veća?

Građani treba da izađu na izbo-re, glasaju za najbolje i ukažu pove-renje onima koji ga zaslužuju. Po-zvao bih građane Subotice da iza-đu u što većem broju na predstoje-će izbore za Savete Mesnih zajedni-ca, jer je važno da se između ruko-vodstva MZ kao prvog nivoa vlasti i građana uspostavi bolja i čvršća sa-radnja u cilju unapređenja kvaliteta života svih nas.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban: „Izađite na izbore za MZ, i glasajte za najbolje.“

sUBOtIcA se GrADI

NOVE grad 3Broj 1225. jul 2019.

izlaze nedeljno

IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost

Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947, PIB: 109859609

Direktor i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 (direktor@subotickenovine.rs),

Glavni urednik: Lazarela Marjanov, tel: 552-859(urednik@subotickenovine.rs);

Redakcija - novinari: tel: 553-042;Nada Harminc Karanović , Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Jasna Tonković, Bojan Nikolić

Kolumnista:Milutin Mitrić,

Karikaturista:Milenko Kosanović

Tehnički urednik: Robert Kiš (tehnicki@gmail.com)

Marketing: tel: 553—914, e-mail: marketing@subotickenovine.rs

Oglasi i čitulje: tel: 553-805(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa: „Grafoprodukt” d.o.o. Novi Sad, Desanke Maksimović 52;

CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655 = Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

NOVE

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi

Rastali smo se na čudan način. Ti si tog dana otišao u Bolnicu a ja u zavičaj. Nisi me sačekao da se ponovo vidimo.Vest da ti je sta-lo srce, zatekla me je u putu i nisam uspeo ni da se ljudski optostim od tebe. A dogovor je bio da jedan drugog, skromnim rečima ispra-timo na večni mir. Sudbina je tako htela da ti ja pišem ove oproštajne reči.

Šta da ti kažem Pope, kad već sve znaš. Je-dina misao koja mi pada na pamet je, da bih voleo kad dođe moj sudnji dan, da me ti sače-kaš tamo i da se na tom svetu družimo besko-načno, jer tamo nema gde da žurimo. A se-ćam se, kao da je juče bilo, kad si pre 46 go-dina prvi put došao u Suboticu da budeš do-pisnik „Ekspres Politike“. Kako si baš izabrao ovaj grad? Imao si, pričao si mi više ponuda, a Suboticu si izabrao, što ovde nema poplava ni zemljotresa, a puna je Bačka lepih Mađa-rica i pitomih ljudi. I nisi pogrešio. Ljudi su te voleli a i ti njih. Radio si i živeo uspravno i u vremenima koja uspravnima nisu bila na-klonjena. Imao si temerament koji nije mo-gao da se penzioniše i novinarski nerv koji ti nije dao da miruješ. Bilo o čemu si pisao, a naročito o onim „škakljivim“ temama imao si ono Hamletovo u glavi, “biti“ ili „ne biti“. Mi-sliti svojom ili tuđom glavom. Ti si uvek bio za ovo „biti“ i nikad nisi dozvolio da drugi mi-sle umesto tebe. Od Šekspirovog vremena do danas, svaki sistem je želeo da novinare stavi „pod kontrolu“, nekad zakamufl irano a najče-šće potpuno ogoljeno. Često smo u poslednje vreme pričali, kako je sada teško biti profesio-nalac u novinarstvu i stalno paziti da ne ugri-zeš ruku koja te hrani.

Živeo si skromno i uspravno i otišao tiho, bez pompe i patetike. I prve klupe u Velikoj Većnici Gradske kuće bile su prazne, pa sam se setio Pope tvojih reči „neka me ne vole, važno je da me čitaju“. Bio si borac za prav-du i javni interes po čemu će te narod pamti-ti. Pop je bio dobar čovek i odličan novinar. U ovih nekoliko reči, sve je rečeno. Počivaj s an-đelima, druže moj!

U ovonedeljnom RETROVIZORU i ja ću se, što bi komšije Hrvati rekli „očitovati“ na ak-tuelnu temu ko ima moralno pravo da Danilu

Kišu dodeli status počasnog građanina Su-botice. Možda o ovome ne bih danas ni pi-sao da u svojoj dokumentaciji nemam teksto-ve od pre 16 godina, kada je bivša a onda nova demoktatska vlast u Subotici odbila da jed-na ulica u gradu nosi ime Danila Kiša. I znate zbog čega. Jedan član Komisije za dodelu na-ziva ulica tvrdio je da je Kiš „plagijator“, što su ostali članovi Komije to „zdravo za goto-vo“ prihvatili. U znak revolta zbog ovog skan-dala, decembra 2003.godine dvadesetak Su-botičana okupilo se sledećeg dana oko biste Danila Kiša i napravili „živu ulicu“. Dan ka-snije je odlučeno, da će ovaj trg kod Gradske kuće dobiti njegovo ime, ali se to do dan da-nas nije desilo.

I vidite li vi ovu zavrzlamu. Oni, koji su Danila Kiša prozvali da je „plagijator“ i zato su odbili da jedna ulica u gradu nosi njego-vo ime, sada su najglasniji u osporavanju da ovdašnja vlast u Subotici nema moralno pra-vo da književniku koji je rođen u ovom gradu dodele zvanje počasni građanin. Nije li to ci-nizam? Kao demokrate, kojima je Kiš pripa-dao, navodno su imali pravo da nešto učine,a nisu uradili ništa, čak su književnika i okleve-tali, a ovi sada na vlasti hoće nešto da učine, ali im bivši osporavaju moralno pravo da to urade. Rezultat ove zavrzlame je: „nismo ura-dili ništa da se odužimo Kišu, a ne smete ni vi da radite, jer mi mislimo da vi nemate mo-ralno pravo da mu dodeljujete počasti“. Pa is-pada, da je bivša vlast imala pravo da Danilu Kišu ne dodeli ulicu, jer je „plagijator“ a ova sadašnja nema moralno pravo da mu dodeli status – počasni građanin.

Poznatom režiseru Emiru Kusturici, Uži-ce su pre desetak godina dodelili status po-časnog građanina ovog grada. Ove zaslužne titule Kusta se morao odreći samo posle dve godine, jer su ga meštani iz desetak sela na Mokroj Gori, hteli linčovati zbog njegovog za-laganja da se Park prirode Mokra gora proši-ri i na njihova imanja. Zaslužnog i počasnog građanina Užica, morala je da brani lokalna policija. Zbog Kusturičinog slučaja, možda je čak i dobro da se zvanje počasnog građanina dodeljuje ljudima koji više nisu živi.

Koliko ljudi, i to odrasli i zreli, reklo bi se, mogu da poveruju u razne priče i bajke, ako neko želi da sazna samo neka siđe sa Maj-šanskog mosta i stane pored viktorija-česme. Neće dugo čekati, neko će naići, i to sa (plastičnim) kanisterima, da za`vati čudo-tvorne vodice i ponese kući, u iskrenom verovanju da će izlečiti neke svoje tegobe ili – makar piti zdravu i ukusnu vodu, za razliku od one „česmovače“ koja mu stoji na raspolaganju!

Ako sa njima porazgova-rate, čućete priče i „saznati“ kako je ovo izuzetna voda jer je „bunar“ dubok 105 meta-ra (ni manje ni više!), a ko zna šta će vam sve još reći, ubeđujući vas u „čudotvor-nost“, ili bar izuzetan kva-litet ove vode! Jer ona nije bilo kakva, kao ona gradska, što se „oseća na hlor“, bude žuta i ima gvožđa, arsena i amonijaka.

Da bi smejurija bila pot-puna, teško da će neko od njih prihvatiti činjenicu da je ovaj „čudesni bunar“ po-vezan upravo na gradsku mrežu, odnosno deo nje i da ima čak i vodomer, koji se, inače, ne stavljaju na one bunare koji nisu u gradskom sistemu! Ne – ta voda je „dobra“ i nije kao neka druga, uporni su.

U tome jedino ne greše. Voda je na ovom bunaru zaista drugači-ja, ali samo iz jednog razloga – zato što se mnogo troši, mnogo se is-pumpava pa ne stoji u cevima i samim tim je „svežija“ i „drugačija“, što je normalno očekivati. Jer, problemi u gradskoj mreži sa vodom „koja se oseća“, pa i kada je žuta, nastaju u onim delovima gde je potrošnja manja, pa samim tim se u cevovodu ustoji, a kada se na-glije pokrene onda krene i talog gvožđa i desi se da bude žuta!

To je priča o „čudesnom bunaru“ na početku Majšanskog puta koja traje već godinama i prerasta u mit o „sto i pet metara dubi-ne“, a „hodočasti“ mu sve više ljudi i to ne samo iz okoline nego i iz udaljenih delova grada i oko grada dolaze ljudi kolima i pune ge-peke kanisterima. Neka im je nazdravlje! MR

Foto + rečU RETROVIZORU

Piše: Milutin Mitrić

Z B O G O M P O P e

Voda sa „čudesnog“ – gradskog bunara!

Kosanović

NOVE

Milenko Popadić, dugogodišnji no-vinar i književnik, preminuo je u Su-botici, u 75. godini života.

Popadić je bio dopisnik više dnev-nih listova u svojoj dugoj novinar-skoj karijeri, „Ekspres Politike”, „Bli-ca”, „Alo”, dugogodišnji novinar i ko-lumnista nedeljnika „Subotičke novi-ne” i „Dani” i autor više romana.

Bio je aktivan slobodan novinar i nakon penzionisanja, a objavio je ro-mane „Crne vode”, „Jusufov krst”, „Iz-daje nije bilo” i zbirku pripovetki „Vu-čica iz Šnjegotine”, eseje i druge knji-ževne priloge u štampi i periodici.

Milenko Popadić je rođen 1944. go-dine u mestu Potočari kod Prvanjora (BiH). Decenijama je bio u vrhu novi-narskih pera dnevnih listova, a smrt ga je zatekla u Subotici dan uoči Vi-dovdana. Komemoracija je održana u Gradskoj kući u Subotici, a Popadić je, po svojoj želji, sahranjen u rodnim Potočarima. Iza sebe je ostavio supru-gu, sina, kćer i tek rođenog unuka.

Milenko Popadić je bio poznat javnosti Subotice i Srbije po svo-jim novinarskim tekstovima koji su analitično izražavali beskomprmisan

stav u iznošenju istine, koja je i osnovno novinarsko načelo. Po tome su i prepo-znatljive njegove kolumne u „Subotičkim novinama”, kojima je više od 20 godina plenio pažnju i poštovanje čitalaca.

Književni rad Milenka Popadića poznaje uži inte-lektualni krug Subotice, a tokom poslednje deceni-je, od 2009. godine, više se bavio pisanjem i publi-cistikom. Njegov posledn-ji štampani roman „Izdaje nije bilo” u izdanju „Miner-ve” 2014. godine.

Njegov poslednji roman „Izdaje nije bilo”, u recen-ziji beogradske književnice i kritičara Anđelke Cvijić, možda najviše upućuje na književno delo Popadića, pa prenosimo i manji deo recenzije tog njegovog romana.

Anđelka Cvijić kaže, da od svih mitova koji prate

Kosovski boj, najmanje vero-dostojni i najviše raspravljani su oni, koji govore o izdaji:

„Jedna je navodna izdaja Vuka Brankovića, a druga na-vodna izdaja Vlatka Vukovića Kosače, gospodara Huma i jednog od najpoznatijih omi-ljenih i najboljih vojskovođa kralja Tvrtka i Kotromanića. Presecanjem vremenskih planova od sadašnjosti ka prošlosti, Popadićev roman „Izdaje nije bilo”, dobija di-namiku koja se rukovodi is-torijskim činjenicama. Autor ne oslobađa Vuka Brankovića mita o neveri, ali uvodeći di-lemu zašto ga nema u vre-me početka bitke na Kosovu, Popadić potvrđuje da umet-nost, koliko god imala potre-bu da tumači i prenosi real-nost- nije njen sluga. Iako se ponekad čini stvarnijom od života, umetnost inspiraciju i svoje oruđe crpi iz mita. Ovaj roman to pokazuje”, kaže Cvijić.

Ona ističe činjenicu da je Koso-vska bitka bila izuzetno značajna po istoriju.

„Ne samo zato što je srednjeveko-vna Srbija, po izgubljenom boju, po-tpadanjem pod tursko ropstvo, pres-tala da postoji, već i zato što će pos-ledice koje će od tog poraza (ili po-bede Osmanskog cartsva, kako god bilo) osećati i sama Evropa. Tačnije, osećaće Srbija i Evropa, i to ne samo u onom i bliskom prošlom vremenu, već i u modernoj istoriji, uključujući i današnjicu”, ističe Cvijićeva u re-cenziji Popadićeve knjige „Izdaje nije bilo”.

Milenka ćemo se sećati kao jednog od najboljih učitelja profesionalnog novinarstva.

Redakcija Subotičkih novina

sećanja4 Broj 1225. jul 2019.

www.pusin.rs

Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h

Višnjevački „Udarnik“ je prošle nedelje obeležio 98 godina postoja-nja i tim povodom organizovao fud-balski susret svojih bivših igrača ve-terana sa veteranima „Zvezde“.

Ovaj lepi događaj na kome su po-novo zaigrale fudbalske legende po-put Šestića, Dujkovića, Aćimovi-ća, Karasija i mnogih drugih isprati-lo je preko hiljadu gledalaca i uživa-lo u bravuroznoj igri veterana, prise-ćajući se koliko su nam oni svojevre-meno priuštili radosti i zadovoljstva nastupajući u ime tadašnje zajednič-ke nam domovine. Oni koji još pam-te fudbalske događaje iz 1974. kada smo u kvalifikacijama za Šampionat sveta u Nemačkoj, u Atini savlada-li domaćina sa 4:2 (a baš taj rezultat nam je odgovarao) verovatno nikada neće zaboraviti presudni četvrti po-godak Karasija i novinski naslov koji je sutradan osvanuo u našim novina-ma - „Konac delo - Karasi“.

To su bila neka čudna vremena u kojima se na stadionima (zamisli-te) samo igrao fudbal. Nije bilo onih

današnjih scenografija među navija-čima, adrenalinskih igara sa petar-dama, pesnicama, topovskim uda-rima, bakljama, dimnim bombama, lancima ili bejzbol palicama. Navija-či su i tada, istina, umeli da budu be-zobrazni i da skandiraju kako „sudi-ja nema pišu“, ali je retko ko spomi-njao tuđu majku, dok o nekim gru-bljim ispadima nije bilo ni govora. Nije ih bilo jer se tada brzo i dosled-no primenjivao zakon o građanskom redu, sa stadiona se vraćalo sa utisci-ma majstorija tadašnjih fudbalera, a ne sa razbijenim glavama i slomlje-nim nogama.

Jedan mlađani navijač, po povrat-ku sa duela veterana u Višnjevcu, reče mi da „matori još znaju igrati“, da je bilo zanimljivo ali mu je sve to „izgledalo nekako sterilno“. Kaže da je čak u navijački arsenal vratio di-mnu bombu jer ga je bilo sramota da je baci kada su se „svi gledaoci zezali i aplaudirali“.

To su ona vremena kada je lju-de bilo sramota da rade i urade

sramotne stvari, a pogotovo da iska-ljuju siledžijstvo, nekulturu i bes među masom: godinu-dve pre pro-daje, rasprodaje i guranja u istoriju Jugoslavije.

Za tim vremenima danas malo ko žali, a pogotovo ne horde takozvanih fudbalskih navijača, ubica i krimosa svakojake vrste. Najviše žale oni koji se nisu snašli u dominaciji vladavine „kapitalske tranzicije“ i apsolutizmu kapitala.

Našem sugrađaninu Blašku Ga-briću, na primer, upravo jedna ban-ka namerava da ovog leta proda „Če-tvrtu mini Jugoslaviju“. Sa objekti-ma i zemljom. Bankari tvrde da im je Blaško dužnik što on i ne poriče i nudi objekt koji je i bio kreditna ga-rancija, ali ne i zemlju. Bankarima je to malo pa će, izgleda, i poslednji de-lić „Juge“ opstale u Srbiji uskoro oti-ći na doboš.

S njom će, možda, nestati i posled-nji fudbalski susreti „sterilnog tipa“, kao što reče onaj navijač.

M. Po.

Pričam ti priču...

Kolumna Milenka Popadića 27. maj 2016. godine

Vremena bez povratka

In memoriam

Milenko Popadić (1944-2019)

NOVE društvo 5Broj 1225. jul 2019.

U nedelju izbori za mesne zajednice

U nedelju, 7. jula 2019. godine, od 7.00 do 20.00 časova, u 37 mesnihzajednica grada Subotice, na 103 biračka mesta, održaće se izbori začlanove Saveta mesnih zajednica.

Gradska izborna komisija obaveštava sve građane koji imaju pravo glasa, a nisu dobili poziv za izbore da mogu sa važećom lič-nom kartom ili važećom putnom ispravom da izađu na biralište. Ukoliko građanin koji želi da glasa nije u mogućnosti da dođe do svog biračkog mesta može do 11.00 časova, na dan izbora, da po-zove birački odbor na svom biračkom mestu i biće mu omoguće-no glasanje van biračkog mesta.

Telefon Gradske izborne komisije je 024/673-225

Saopštenje za medije

Subotica će se odužiti Kišu

Danilo Kiš, jedan od najvećih srpskih i evropskih pisaca, postao je

počasni građanin Subotice 30 godina nakon smrti i 30 godina nakon nominacije za Nobelovu nagradu. Odluku o dodeli visokog gradskog priznanja na osnovu mog predloga jednoglasno je usvojila prvo Ko-misija, a potom je konačnu Odluku donela Skupština grada Suboti-ce, 18. juna 2019. godine.

Predlog da se veliki pisac posthumno proglasi za počasnog gra-đanina zasnovao sam na činjenici da je reč o najznačajnijem Subo-tičaninu u kulturnoj istoriji grada. Grad Subotica objedinjuje naj-bolje vrednosti više od 20 nacija koje složno žive ne ističući razlike nego negujući posebnost, i zato smatram da Subotičani svom velika-nu mogu i treba da ukažu čast za ono što je učinio za svoj i naš grad, za evropsku i svetsku kulturu. Svesni smo da ovo gradsko priznanje velikom piscu stiže sa zakašnjenjem od najmanje trideset godina, ali i da nepravda koja mu je naneta ne može biti ispravljena u jednom danu ili jednoj godini.

Ceneći Kišov rad i značaj koji ima u srpskoj, evropskoj i svetskoj književnosti, i imajući na umu da je svojom delom i imenom Suboticu učinio besmrtnom u svetskim razmerama, uveren sam da je „kasno“ bolje nego „nikad“. Sa žaljenjem konstatujem da je u ovom trenutku izgleda bitnije ko će se odužiti jednom velikanu, nego da se istorijska nepravda ispravi i rado ću se, ukoliko do toga dođe, odazvati pozivu suda da branim svoj predlog.

Inicirajući da se Danilo Kiš posthumno proglasi za počasnog gra-đanina svog rodnog grada, smatrao sam da smo kao građani Subo-tice to dužni Kišu, književniku čiji su ličnost i delo daleko iznad ova-kvih podela.

Subotica, 27. jun 2019. godine Gradonačelnik  Bogdan Laban

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, ministar po-ljoprivrede, šumar-stva i vodoprivre-de Branislav Nedi-mović i pokrajin-ski sekretar za po-ljoprivredu, vodo-privredu i šumar-stvo Vuk Radoje-vić obišli su imanje Saše Sineša u Bi-kovu, razgovarali sa poljoprivredni-cima i čuli njihove sugestije, predlo-ge i zapažanja koji bi, kako smatraju, trebalo da se ugra-de u mere agrarne politike.

Domaćin Saša Si-neš, čija farma bro-ji oko 2.300 svinja i koji obrađuje oko 160 jutara zemlje, istakao je da mogućnost prava pre-čeg zakupa državnog zemljišta ov-dašnjim stočarima mnogo znači i da je već sada osetan boljitak, ali da ih muči oscilacija u ceni.

“ Imam 200 krmača sa pratećim podmlatkom, znači oko 2.300 svi-nja, obrađujem 160 jutara zemlje, koja je uglavnom državna a kao sto-čari dobili smo je po pravu preče-ga. To nam je jako pomoglo, jer do skoro nismo mogli da dođemo do zakupa državnog zemljišta. Problem je što situacija sa cenom oscilira. Cena od 160 dinara plus PDV je sa-svim solidna proizvođačka cena, sve iznad je super, a ispod problem. Bili smo u situaciji da je cena 135 dina-ra, a bilo je i ispod toga. Sve u svemu u Srbiji se može živeti od poljopri-vrede, naravno nije lako, ali je opet bolje nego što je bilo ranije. Na gaz-dinstvu radi cela familija, upošljava-mo radnike, ali imamo svi u ovom kraju imamo veliki problem sa rad-nom snagom.“ ističe Saša Sineš, poljoprivredni proizvođač iz Bikova.

Ministar Nedimović rekao je da država radi na tome da otvo-ri tržište i na taj način stabilizu-je cene, pritom pohvalivši sugestije poljoprivrednika.

„Cena između 150 i 160 dinara je u redu, iako smo imali smo donje ekstreme, kada je cena više od me-sec i po dana bila 135 dinara. Veru-jem da će otvaranje tržišta sa Kinom umnogome da doprinese stabilizaci-ji cena. Već imamo potražnju ogro-mnih količina svinjskog mesa i uko-liko uspemo da isporučimo trećinu, napravićemo ozbiljan posao. Uvek ističem da je najvažnija stvar u sto-čarstvu da ljudi imaju zemlju za svoje farme i zato smo doneli odlu-ku da u budućnosti dajemo poljo-privredno zemljište po pravu prečeg zakupa. Ove godine će se to odnosi-ti na one koji drže papkare i preži-vare odnosno goveda i ovce, a slede-će godine će to pravo imati i svinjar-ski sektor.” objašnjava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede

najavivši pritom da će u četvrtak na sednici Vlade biti doneta odluka o otvaranju poziva za otkup pšeni-ce poceni od 20 dinara za kilogram, za šta će biti izdvojeno 500 miliona dinara.

Prema rečima dr Vuka Radoje-vića ovo jeste pravi primer kako dr-žavni organi sarađuju sa poljopri-vrednicima, obilazeći poljoprivred-na gazdinstva poput ovog u Bikovu. Pokrajinski sekretar je dodao da voj-vođanski poljoprivrednici mogu i da računaju na pomoć Pokrajinske vla-de, koja je u protekle tri godine ulo-žila sedam i po milijardi dinara za direktne subvencioncije poljopiri-vrednim gazdinstvima.

„ Drago mi je što smo imali prili-ku da čujemo i poljoprivrednike koji su nekoliko godina zaredom koristili

subvencije od strane Pokrajinskog sekretari-jata. Agrarni budžet AP Vojvodine je značajni-ji nego ikada. Za ove tri godine biše od 7,5 mi-lijardi dinara direktno je subvencionisano po-ljoprivrednim gazdin-stvima, dok je za sto-čarske farme izdvoje-no preko 230 miliona dinara. Uspeli smo da za kratko vreme stočar-ske farme učinimo efi-kasnijim, rentabilnijim i u krajnjem slučaju konkurentnijim na tr-žištu.“ rekao je Vuk Radojević, pokrajin-ski sekretar za poljo-privredu, vodoprivre-du i šumarstvo, dodav-ši da Pokrajina ima do-voljno novca i stoga po-ziva poljoprivrednike

iz subotičkog kraja da aktivno pra-te konkurse i da apliciraju.

Gradonačelnik Subotice Bog-dan Laban, zahvalio se na podrš-ci Republike i Pokrajine i naveo da grad izdvaja značajna sredstva iz budžeta za sufinansiranje kredita poljoprivrednika.

„Da nije pomoći Republike i Po-krajine sigurno ne bismo mogli da uradimo skoro 100 kilometara atar-skih puteva, da očistimo mnoge div-lje deponije i uredimo kanalsku mre-žu. Prioritet nam je da u budućnosti kao grad pomognemo naše poljopri-vrednike, jer Subotica jeste poljopri-vredni kraj i od tog posla žive mnoge porodice. Činimo sve da naše seoske sredine imaju uslove kao gradske“ istakao je Bogdan Laban, grado-načelnik Subotice. B.Nikolić

Ovo je prvi klub koji je otvo-ren u sklopu Gerontološkog cen-tra, i on danas slavi 40 godina i ovde su praktično udareni teme-lji gerontoloških klubova, jer se sa ovoga mesta priča širila dalje

prema Kertvarošu, Bajnatu, MZ Centar 2 i na prigradske mesne zajednice. Moram da kažem da smo imali pritisak članstva da se klub otvori ranije, i mi ga zato danas otvaramo, a od ponedeljka

će raditi i za naše članove. Otva-ranje ovog kluba je važno i iz ra-zloga što kada počnemo sa rado-vima u Gerontološklom klubu 2, isti ćemo morati da zatvorimo, a sve korisnike ćemo uglavnom usmeriti na ovaj gerontološki klub, i zato je važno da on već u ponedeljak počne sa radom.“ objašnjava dr Nenad Ivaniše-vić, direktor Gerontološkog cen-tra Subotica.

Predrag Radović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za soci-jalnu politiku, ukazao je na či-njenicu da je Vlada AP Vojvodi-ne prepoznavši potrebu za una-pređenjem Gerontološkog cen-tra, uložila 43 miliona dina-ra kroz različite projekte u ovu ustanovu.

„Sva navedena ulaganja

govore o tome koliko pokrajin-ska Vlada pridaje značaj i pa-žnju za socijalnu zaštitu u Subo-ticu, imajući pri tome na umu da su u prethodne tri godine Pokra-jinska vlada i Pokrajinski sekre-tarijat u sve ustanove socijalne zaštite uložili preko 600 milio-na dinara i mislim da smo na do-brom putu da poboljšamo kvali-tet usluge, a samim time i radni ambijent svih zaposlenih u so-cijalnoj zaštiti.“ rekao je Pre-drag Radović, pomoćnik po-krajinskog sekretara za socijal-nu politiku

Nakon renoviranja Centra 1, na redu je i klub Centar 2, a usko-ro počinje i adaptacija Doma na Karađorđevom putu za koji je izdvojeno 15 miliona dinara.

B. Nikolić

Investirano 140.000 evra u obnavljanje i renoviranje objekta

Od ponedeljka ponovo radi Gerontološki klub Centar 1

„Država radi na otvaranju tržišta i stabilizaciji cena“

Ministar poljoprivrede Nedimović u radnoj poseti Bikovu

Obnovljeni  i  potpuno  renovirani Geronto-loški klub Centar 1, zvanično je otvorio svo-ja vrata korisnicima. Simbolično na svoj 41. rođendan,  klub  u  ulici  Petra Drapšina  od ponedeljka stavljen je u službu za oko 4.000 naših najstarijih sugrađana, koji gravitira-ju ka ovom klubu. Za renoviranje ujedno i najstarijeg  gerontološkog  kluba,  utrošeno je  140.000 evra, a  rezultat  je  jedan novi  i daleko funkcionalniji klub.

Branislav Nedimović, Bogdan Laban i Saša Sineš

grad6 Broj 1225. jul 2019.

NOVE

Prepuni  kontejne-

ri  pored  stambenih 

zgrada  i  gomile  ot-

pada u centru grada 

u  večernjim  satima 

ispred  radnji  i  lo-

kala povod su da se 

„kače“ slike na druš-

tvenim  mrežama  i 

tvrdi  kako  nam  je 

grad u neredu i ne-

održavan  što  se  tiče 

higijene. Da li je po-

suda za smeće malo 

ili previše, zaključite 

i  sami,  ali  jedno  je 

sigurno – ne koristi-

mo ih onako kako bi 

trebalo!

Prizor sa kontejnerima prena-trpanim smećem i još u gomila-ma nabacanim oko njih, plus de-lovima starog nameštaja, non-šalantno ostavljenim uz pomi-sao: „Neko će to odneti“, nisu retkost u užem i širem gradskom centru. Kako takve slike nastaju, nije predmet umovanja kritičara ovakvih situacija, već najviše pi-tanje – pa šta rade te komunalne službe, zašto ih plaćamo, a grad nam se „guši u smeću“!? Da bi odgovorili na to pitanje, u razgo-voru sa Jožom Červenim, ru-kovodiocem radne jedinice „Hi-gijena grada“ u JKP „Čistoća i zelenilo“, polazimo od užeg cen-tra, gde se svakoga dana, tačni-je večeri, bije bitka da ulice do-čekaju jutro čiste i bez nagomi-lanog otpada.

„U pitanju su uglavnom po-slovni prostori, čije smeće iz nji-hovih posuda, ako ih imaju, od-nosimo po ustaljenom raspore-du, ali oni svakodnevno, na kra-ju radnog vremena, pored korpi za otpatke namenjenih za papi-riće i prolaznike, pa i pored kon-tejnera namenjenih za stambene zgrade, ostavljaju u kartonima i vrećama razni otpad iz svojih lo-kala. Prinuđeni smo svakodnev-no da angažujemo vozila i u ve-černjim satima, između 18 i 23 časa, pokupimo dva do tri kami-ona smeća, odnosno oko 15 kub-nih metara ili u tonama čak tri do četiri tone! To je dodatni na-por, znamo po onome što je tamo

kome pripada i da bi svaka od tih radnji morala da ima svoju po-sudu za smeće, ali...ne možemo da dozvolimo da u gradu nasta-ne haos, da vetar, psi i oni koji prebiraju po otpadu ga raznesu po ulicama, jer bi tako sebi na-tovarili još veći posao i teško sve ponovo doveli u red“, objašnja-va Joža Červeni samo jedan se-gment održavanja higijene gra-da koji njegovi stanovnici vide samo kroz gomile otpada na koje naiđu u večernjim satima i zbog čega negoduju.

Devet od devedeset

S obzirom da postoji obave-za da građani koji su dobili po-sude za smeće iste i koriste, a da vlasnici i zakupci po-slovnih prostora i lo-kala moraju da imaju svoje, pitanje je onda šta se i zašto se do-gađa to što se doga-đa u ulici Petra Drap-šina, sa kontejnerima postavljenim na jav-nu površinu, pored ostataka nekadašnjeg Hajzlerovog kupatila? Kontejneri su redov-no puni, prepuni, ima kućnog smeća, otpada iz lokala iz čitave uli-ce, a kada više u njih ne stane, ostavlja se okolo, pa tako dobi-jamo divlju deponiju usred grada!

„Mi smo u Drapši-novoj građanima po-delili 90 kanti za sme-će, a kada naš smećar, po rasporedu, dođe da ih isprazni, zatekne ih samo devet! Znači da vlasnici ne koriste ove posude, možda ne žele da im smeće bude u dvorištu dok se ne odnese, ili im je ko-motnije da iznesu na ulicu i bace u kontej-ner, u svakom sluča-ju morali smo jednog čoveka da zadužimo da svakodnevno obi-đe ovo mesto i pro-veri stanje, kako se ne bi stvarao nered oko tih kontejnera. Narav-no, i korisnici poslovnih prosto-ra iz čitave ulice tu donose, jer ili nemaju svoje posude, ili nema-ju prostor gde bi ih držali, ili ako imaju i jedno i drugo – ne žele da ih koriste“, kaže rukovodilac hi-gijene grada.

Ako su građani snabdeveni kantama, a oni koji imaju ili za-kupljuju poslovne prostore oba-vezni su da se snabdeju njima, postavlja se pitanje – šta će kon-tejneri na javnoj površini i zar problem ne bi bio rešen, ili bar neki naterani da ga reše, kada bi ih jednostavno sklonili odatle?

„Pokušali smo i to, ali smo dobili nalog od komunalne

inspekcije da ih vratimo i bilo je pritisaka na gradsku upra-vu. Dodali smo još dva, oni se prazne svakodnevno, ali i dalje su svi pretrpani“, dodaje Joža Červeni.

Ako se ovde onima koji ne poštuju propise „gleda kroz pr-ste“, u jednom drugom sluča-ju ne može se mimo zakonskih odredbi, a reč je o pravoj pravca-toj divljoj deponiji koja se stvo-rila u Singerovoj ulici, u blizini ukrštanja sa Vladimira Majakov-skog, gde se nagomilalo oko 20 kubnih metara kojekakvog otpa-da i građani, naravno, odapinju „otrovne strelice“ na Javno ko-munalno preduzeće!

„Znamo za taj problem već više meseci, reč je o jednoj pri-

vatnoj parceli, na koju mi nema-mo pristupa, a jedna romska po-rodica tu je napravila skladište sekundarnih sirovina! Da je jav-na površina, poslali bi naše ljude i mehanizaciju i to očistili, ova-ko to možemo da učinimo samo ako dobijemo nalog od inspekci-je“, kaže Červeni.

Radijalac i truli krompir

Aleja Maršala Tita i okolina slična su priča, jer se kontejneri namenjeni za potrebe stanara u stambenim zgradama nalaze na javnim površinama – dok su sta-nari zajedničke prostorije izda-li ili ih koriste u druge svrhe – tako da u njih odlažu smeće kako

oni iz poslovnih prostora, tako i mnogi kojima je zgodno da raz-norazni otpad donesu kamioni-ma, prikolicama i raznim vozili-ma i tu ga istresu.

„Najčešće su žalbe da je nedo-voljno kontejnera, a kada ih sta-vimo više, ti naši sugrađani to saznaju, primete, i onda donose sve ono čega žele da se otarase i istovaraju tamo, mada smo imali akciju odnošenja kabastog otpa-da iz domaćinstava koja je traja-la tri meseca i kada smo prikupi-li zaista značajne količine otpa-da i mada sve to mogu da odnesu besplatno ili uz vrlo malu nakna-du, zavisno kakvo je smeće u pi-tanju, na Gradsku deponiju“, tvrdi Joža Červeni.

Ovde su „neuralgične tačke“ na početku ulice Braće Jugovića, kao i na Petra Lekovića, zatim na udaru su kontejneri na Trgu si-nagoge i u ulici Jakaba i Komora – sve zbog blizine pijace.

„Najmanje te kontejnere ko-riste stanari kojima su namen-jeni. Pre izvesnog vremena ima-li smo slučaj kada smo tri tone trulog krompira morali da vadi-mo iz kontejnera, ali zbog težine kamion-smećar nije mogao da ih podigne jer bi se izlomili, pa smo ih morali izvrtati i ručno vaditi. Užasan posao, naročito kada se dogodi na visokim temperatu-rama, a zbog toga što se otpad sa pijace baca u te kontejnere,

morali bi ih prati i čistiti posle svakog pražnjenja! Pijace odr-žavaju unutrašnji deo, a mi jav-ne površine u okolini i često se u kontejnerima nađe trulo voće i povrće koje se nalazi na lageri-ma u obližnim podrumima, naj-bliži koji su tamo uvek su prepu-ni tog smeća“, objašnjava Joža Červeni.

Održavanje higijene grada, naročito u letnjim mesecima kada temperature prelaze tri-deseti podeljak, može se zaklju-čiti, nije tako jednostavno kako bi se moglo zamisliti. U Radnoj jedinici „Higijena“ angažovano je pedesetak ljudi, koji rade po smenama na širokom dijapazo-nu poslova – od pomenutih, pa do čišćenja i pranja ulica ručno i mašinski, prečišćavanju grada, zelenih i putnih pojaseva i dru-go. Tu je i interventna jedinica koja reaguje po potrebi i pre sve-ga na osnovu naloga komunalne inspekcije i aktivna je svaki dan.

Osnovno je pitanje koje tre-ba da postavimo sebi, kada, ma-kar s razlogom ili bez njega, kri-tikujemo nivo održavanje higije-ne grada i one koji su zaduženi da ga održavaju, da li smo sami dovoljno savesni u tome ili se če-sto ponašamo tako da ni tri puta više komunalaca ne bi mogli da počiste za nama?

M.Radojčin

Održavanje gradske čistoće na +35

(Ne)savesni građani savesno kritikuju!

Joža Červeni: U stanju smo da sa ovim brojem radnika i mehanizacijom održimo higijenu grada u letnjim mesecima!

Jedno obično veče u Petra Lekovića – ko pretrpava kontejnere?

NOVE društvo 7Broj 1225. jul 2019.

Od 23 protivgrad-

ne stanice na po-

dručju Subotice,

radi samo 12, na

pet nema strela-

ca, a ostale šest

ne rade, jer su to-

kom zime „poha-

rane“ pokradena

oprema i metalne

ograde oko njih.

U odnosu na ra-

niji period, stanje

je znatno bolje,

ali je problem što

država nedovolj-

no plaća strelce

koji rade na pro-

tivgradnim sta-

nicama. Najbolji

strelac na „obla-

ke“ je Ferenc

Moro u Bačkim

Vinogradima.

Nekih od starih narodnih obi-čaja, da se „beli đavo sa neba“ što dalje otera od voćnjaka i njiva, ljudi se ne odriču ni danas. Kad nije bilo protivgradne zaštite, protv nevremena su se ljudi bo-rili zvucima crkvenih zvona, se-kirama i kosama i raznim magij-skim obredima. Još i danas u Ta-vankutu, na Čikeriji i Hrvatskom Majuru gradonosni oblaci tera-ju se zvonjavom crkvenih zvo-na. Iako nema nikakvih naučnih dokaza da to pomaže, ljudi se ne odriču starih verovanja i čak tra-že da se ova, već zapuštena zvona na salašima obnove.

- Zvono nam već godina-ma šuti, jer nema ko da povla-či štrangu,- kaže Stipan Petre-kanović na Čikeriji, pored čije kuće je još pre skoro 150 godi-na na visokim stubovima postav-ljeno crkveno zvono za rasteriva-nje gradonosnih oblaka. Posled-nji zvonari bili su braća Franjo i Lazo Orčić, a sada niko neće da radi ovaj posao. Popa i još neki ljudi ovde iz sela, nudili su i meni da ponekad zazvonim, bar kad naiđe neki strašan oblak, ali bo-lest mi ne da da to prihvatim“. A

i opasno je. Ko zna da li je stru-la drvena konstrukcija na kojoj zvono visi, pa ne daj Bože, da mi nešto padne na glavu“.

A da li zvonjava pomaže u ra-sterivanju gradonosnih oblaka ili ne, još nije tačno utvrđeno, ali i danas stariji ljudi u selu prepri-čavaju, kako su „svojim očima“ gledali kako su se gradonosni oblaci od silne zvonjave razbijali i grad zaobilazio Čikeriju.

-Po zakonu fizike, zvuk zvona ne može naškoditi oblaku, me-đutim neobjašnjivom silom zvo-no to uspeva. Dokaz je naše zvo-no na salašu ovde na Hrvatskom Majuru, sa kojim rasterujemo oblake, a zvono bez prekida zvo-ni od 1925.godine,- kaže Martin Gabrić.

Pošto je ovaj deo Vojvodine izuzetno podložno ledonosnim oblacima, Subotica se nije osla-njala na stara verovanja kako ote-rati kišu i led, već je na svojoj te-

ritoriji izgradila 23 protivgradne stanice. Problem je što od uku-pnog broja protivgradnih stanica trenutno radi samo 12, na preo-stalih šest nedostaju strelci, a na pet stanica u Čantaviru u Žedni-ku, pokradena je oprema i one nisu u funkciji.

-Lokalna samouprava u Su-botici, poslednjih godina ula-že ozbiljne napore da poljopri-vredu zaštiti od grada,- kaže Mi-odrag Stojanović, rukovodilac

Radarskog centra Hidrome-teorološkog zavoda Srbije u Bajši. Trenutno je na ras-polaganju više od 90 proti-vgradnih raketa i sve proti-vgradne stanice koje rade opremljene su sa strelama. Ove godine, pred kraj maja strelci su na nekoliko subo-tičkih protivgradnih stanica dejstvovali i uspešno su od-branili voćnjake oko Tavan-kuta i Bačkih Vinograda. Su-botica trenutno ima dva ve-lika problema. Nedostatak strelaca i krađa opreme na protivgradnim stanicama. Šest protivgradnih stanica u Čantaviru, Paliću i Stipiće-vu ne radi, jer nema strela-ca. A neke protivgradne sta-nice u Čantaviru, Žedniku i još nekim mestima su „po-harane“ tokom zime i nisu se ovog leta mogle staviti u funkciju“.

Jedna od najuspešnijih protivgradnih stanica na po-dručju subotičkog atara je ona u Bačkim Vinogradima, kojom upravlja već 16 godi-na Ferenc Moro.

- Ovo ja radim iz veli-ke ljubavi a ne koristi, - pri-ča Ferenc Moro. Za ovaj no-vac što dobijam od države, 4.000 dinara mesečno i to neredovno, ne mogu da po-krijem ni trošak za benzin, jer skoro svaki dan moram iza-ći na protivgradnu stanicu, koja je od sela udaljena pet kilometa-ra. Ovo radim da zaštitim selo i komšije od grada. A i vremenom sam zavoleo ovaj posao. Ušao mi je pod „kožu“. Saživeo sam se sa ovim poslom i gotovo. Najsreć-

niji sam kad imam dovoljno ra-keta i „polupam“ grad dok je u oblacima. To je za mene, životni honorar. I ja sam lovac, i najvi-še volim da „ulovim“ gradonosni oblak. A imao sam na stotine ta-kvih „kapitalaca“.

Sezona je letnjih oluja i Ferenc Mora je dvadeset četiri časa pri-pravan. Stalno sa nama prekida razgovor da bi oslušnuo šta kaže dispečer protivgradnog centra u Bajši kraj Bačke Topole.

-Vidite i sami kakvo je vreme ovih poslednjih dana. Nebo se stalno joguni i može lako da se otvori,- nastavlja priču Ferenc. Pogledajte, opet se nešto natu-štilo...Ali, ovo nisu opasni obla-ci. Ovi sivi deluju strašno, ali iz njih samo može da padne kiša.

Nezgodni su oni beli, debeli. Još ako se nagomilaju na nebu, eto iz njih leda.

Ferencova „nebeska artiljeri-ja“ ili lansirna rampa, smeštena je na njivama u pesku među se-oskim voćnjacima. Tu je kući-ca u kojoj se čuvaju rakete, na zidu posteri sa prikazom rake-ta koje se koriste. Našem sago-vorniku je, veli najteže, kad ga meštani kritikuju, što je grad pustio da padne na voćnja-ke, a on uopšte za to nije kriv. Osnovni problem je što još nije

potpisan međudržavni ugo-vor sa Mađarskom koji regu-liše ovu oblast sa srpske i ma-đarske strane granice. Strelci ne smeju lansirati rakete pre-ma granici, a zna se da 90 od-sto oluja na subotički atar do-lazi sa severa.

-Čuvam od gradonosnih obla-ka, deo Hajdukova, pola Šuplja-ka, Bačke Vinograde, Horgoš i Male Pijace,- priča Mora. U ove najčešće sa severa smem samo da gledam ali ne i da gađam ra-ketama. Ovog leta, već sam dva puta „očadio“ lansirne rampe. Nedavno su oblaci puni leda, prešli Tisu kod Kanjiže i krenuli na moj reon. Sa četiri rakete sam „razvalio“ gradonosni oblak i od leda stvorio dobru kišu“.

M.Mitrić

Hoće li protivgradna zaštita i zvona na Čikeriji i Hrvatskom Majuru spasiti Suboticu od grada

Ima raketa ali nema strelaca

Pomoć GradaZa protivgradnu zaštitu

iz budžeta se izdvaja za na-bavku protivgradnih raketa, popravku oštećenih stanica i povećanju državne nakna-de za strelce. Pored 4.000 dinara što mesečno dobijaju od države za svoj rad, strel-ci će krajem godine u jed-nokratnom iznosu dobiti još toliko novaca. To je stimu-lacija da bi se našli strelci za rad na proivgradnim sta-nicama u Čantaviru,Paliću i Stipićevu.

KrađeOdbrana subotičkog atara od grada, radi po sitemu paukove

mreže, sva mesta oko grada su pokrivena protivgradnim stanica-ma. Sve do pre tri godine, ova mreža bila je pocepana uzduž i po-preko, ali i sada ima u njoj dosta „rupa“. Najveći je problem što šest protivgradnih stanica oko Čantavira i dva Žednika ne radi, jer je oprema tokom zime sa ovih objekata pokradena.

-Stanice su ograđene, imaju čelična vrata i godinama se deša-va da ta vrata, ograde i sve što je od metala nestane preko zime,-kaže Šime Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za oblast poljoprivrede. Razmišljali smo o tome, da bi možda mogli da po-stavimo kamere, međutim ta mesta su daleko od najbižih nase-lja i problem je kako kamerama obezbediti struju. Moramo naći neko rešenje, jer stvarno nije u redu da svake godine iste protiv-gradne stanice moramo da obnavljamo zato što metalni delovi se preko zime pokradu“.

Stipan Petrekanović

Ferenc Moro - Ovo ja radim iz velike ljubavi a ne koristi

NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 1225. jul 2019.

Današnji frizer istovremeno mora biti i psiholog, kao i mo-deran i kreativan savetnik, jer, stručnjaci tvrde da, 50 odsto atraktivne i dobre frizure čini geometrija (pre svega, skladno i dobro ošišana kosa) a drugih 50 odsto čini umetnost i krea-tivnost. Takođe je veoma važno da se frizura, kao i boja kose, prilagodi karakteru i načinu ži-vota osobe. Frizura mora od-govarati obliku lica, kvalitetu kose i naravno aktuelnom mod-nom trendu. Stoga i ne čudi što je sve veća potreba i potra-žnja za kvalitetnim i kreativnim frizerima.

Vreme i trendovi su utica-li da se profesija frizerskog za-nata menja uz konstantan na-predak. O važnosti ovog zana-ta dosta govori činjenica da su kroz istoriju sticajem okolnosti frizeri postali popularniji i od svojih poznatih klijenata. Sil-via Salai je dugogodišnji fri-zer i sa nama će podeliti tajne svog zanata:

Kako se stiče potrebno znanje za tvoj posao?

Znanje se može steći for-malnim putem - školovanjem u srednjoj školi ili nekoj od fri-zerskih akademija koje izdaju

sertifikat – diplomu. Drugi na-čin je učenje zanata kod majsto-ra svog zanata. Učenje može biti i samostalno tad je potreban talenat i mnogo vežbanja. Ne može se postati frizer za veoma kratko vre-me iz razloga što ovaj zanat kao i svaki drugi zahteva posvećenost i mnogo vežbanja, a za to je potrebno vreme i strpljenje.

Koje su još vešti-ne potrebne da bi se neko bavio ovim poslom?

Frizeri nužno mo-raju imati razvijenu spretnost ruku i pr-stiju, moraju biti po-kretljivi i spretni. Važ-no je da imaju zdrave noge jer se većinu rad-nog vremena stoji. Ta-kođe je važno da nisu alergični na hemika-lije koje koriste. Po-željno je da su komu-nikativni, da se s lako-ćom izražavaju, da su ljubazni i da vole rad sa ljudima. Trebali bi imati razvijen smisao za lepo te bi, kao i u svakom poslu sa strankama, trebalo da izgledaju uredno. Za one koji

vode vlastite salone potrebno je da imaju sklonosti prema pre-

duzetništvu i izražene organi-zacijske sposobnosti. Sem toga, potrebna je kreativnost, izražen

smisao za estetiku, dobar ose-ćaj za boje, dobra fizička kondi-cija i spretnost.

Koje su pozitivne a koje negativne strane tvog posla?

Pozitivna strana je rad sa lju-dima. Mnoge moje mušterije su mi vremenom postali prijate-lji. Sem toga, pozitivna strana je timski rad u salonu. U svom radnom iskustvu sam sretala mnoge poznate ličnosti i ima-la sam priliku da im oblikujem frizuru. Što se tiče negativnih strana, nema ih mnogo. Naj-veća negativnost je celodnevno stajanje i rad sa hemikalijama.

Koliko je važno praćenje trendova u tvom poslu?

To je izuzetno važ-no, a sada uz pomoć in-terneta možemo odmah da ispratimo novi svet-ski trend bilo da je u pi-tanju forma ili neki novi preparat.

U kakvim uslovima rade frizeri?

Rad frizera srednje je naporan i zahteva ak-tivnost gotovo svih mi-šića, posebno mišića pr-stiju, ruku i nogu. Mno-go vremena provode sto-jeći i često su u kontak-tu s hemikalijama pa su moguće i alergijske re-akcije. Osobe sa alergi-jom i problemima kičme ne bi trebalo da se bave sa ovim zanimanjem. Ri-tam rada vezan je uz kon-kretne radne zadatke i određen je njima, a brzi-na rada je umerena i po-dređena preciznosti po-sla. Ipak, frizeri ne smeju biti spori, kako mušteri-je ne bi dugo čekale. Iako rad frizera može biti kre-ativan, ipak dolazi do če-

stog ponavljanja radnih zadataka.

Može li se u Srbiji živeti od tvog posla?

Može, ja živim od svog posla. Posla uvek ima i ako ste spre-mni da radite i prekovremeno, od ovog posla može lepo da se živi.

Šta bi poručila mladim ljudima koji žele da jedno-ga dana postanu frizeri?

Važno je budu istrajni, to je najvažnije i po pitanju savla-davanja veština i same zarade. Na žalost, ne mogu odmah da očekuju da će mnogo zaraditi. Istrajnost im je potrebna i mo-raju da vole to što rade. Nakon uključivanja u posao mladi fri-zeri ne mogu odmah raditi sve poslove. U početku samo doče-kuju i ispraćaju stranke i peru im kosu. Pomalo njihovi zadaci postaju sve složeniji (kovrčaju kosu, nanose boju), a na kraju postaju potpuno spremni za fri-zerski posao i samostalno mogu obavljati sve frizerske zadatke.

L. Marjanov

Razgovor sa frizerom Silviom Salai

Frizura je odraz individualnosti

Ovu rubriku podržava grad Subotica

Posao  frizera  je  iz  domena uslužne delatnosti  koja  se  odnosi na 

stilizovanje – šišanje kose, negu, farbanje, hemijski tretman, kod 

muške populacije  stilizovanje brade, brkova  i obrva.   Frizura  je 

odraz  individualnosti  i mora  isticati najbolje na  licu,  te  skrenu-

ti pažnju s eventualnih nedostatka. Imajući u vidu da izgled neke 

osobe mnogo zavisi od kose, sama promena oblika  frizure može 

značiti i promenu celokupnog stila.

Zapošljavanje frizera

Frizeri se zapošljava-ju u frizerskim salonima ili ih sami vode. Uglavnom ne menjaju mnogo salone u ko-jima rade, jer je zadržavanje stalnih mušterija jedan od načina da se vidi uspešnost u poslovanju. Uspešniji sa-loni i bolji frizeri imaće više stalnih, zadovoljnih stra-naka. Tradicija nekog salo-na čini ga boljim i kvalitet-nijim. Manji broj frizera za-pošljava se na televiziji, po-zorištu i filmu. Njihov posao je da glumcima urede frizure pre nastupa. Tada usko sa-rađuju sa šminkerima i dru-gim osobljem.

Frizerski zanatFrizer pruža usluge usme-

rene na negu kose. Posao fri-zera uključuje pranje, ši-šanje, estetsko oblikovanje kose žena i muškaraca. Fri-zer boji kosu izbeljuje je ili nijansira, fenira, uvija ili ispravlja. Prilikom bojenja kose ili izvlačenja prameno-va priprema hemikalije, na-nosi ih na kosu, određuje vreme njihovog delovanja, ispira kosu i na nju nano-si zaštitne preparate. Muški frizer pored brige o kosi, šiša i brije bradu, oblikuje brko-ve. Frizeri rade u zatvorenoj prostoriji, stojeći, tako da je poželjno da su u dobroj fizič-koj kondiciji. Treba da ima-ju i razvijen smisao za este-tiku. Problem na radnom mestu mogu predstavljati snažni mirisi usled rada sa hemikalijama.

Među Silvijinim mušterijama je i Andrija Milošević

Timski rad kao pozitivna strana zanata

NOVE mladi 9Broj 1225. jul 2019.

Da bi se odgovori-

lo zahtevima Bo-

lonjskog procesa,

nastava na Gra-

đevinskom fakul-

tetu u Subotici,

odvija se kvalita-

tivno, na nov na-

čin. To zahteva

novu orijentisa-

nost principa, ci-

ljeva, sadržaja,

metoda, prove-

re i vrednovanja

znanja u odnosu

na kvalifikacije u

međunarodnom

kontekstu. Gra-

đevinski fakul-

tet u Subotici ima

i svoj Studentski

Parlament, a sle-

deće godine, biće

domaćin manife-

staciji “Građevi-

nijada” koja će se

održati na Pali-

ću, od 26. do 30.

maja.

Delatnosti Građevinskog fakulteta u Subotici su širokog spektra. Ta visokoškolska usta-nova u svom akademskom pro-gramu ima naučno polje - pol-je tehničko tehnoloških nauka, naučne oblasti - Građevinsko inženjerstvo, uže naučne oblas-ti - Inženjerska mehani-ka, Građevinske konstrukci-je, Građevinski materijali, Hi-drotehnika, Saobraćajnice, Geo-tehnika, Organizacija građenja, Matematika, Fizika, Sociologi-ja rada, Stambeno projektovan-je, Urbanizam, Geodezija, Geo-logija, Engleski jezik i Nemački jezik.

Građevinski fakultet u Subo-tici ima istovremeno utvrđene osnovne zadatke i ciljeve, koji

su u skladu sa ciljevima visokog obrazovanja, a koji su utvrđeni Zakonom.

Budući građevinski inžinjeri u evropskim

tokovima

Sposobnost uključivanja u evropske tokove mladih aka-demskih ljudi i budućih građevinskih inženjera, vodećih u svojoj struci, u velikoj meri zavisi od savladavanja znanja građevinske struke i stranih jezi-ka, kažu u Upravi Građevinskog fakulteta.

- Da bi se zadovoljilo zahtevi-ma Bolonjskog procesa nastava na Građevinskom fakultetu nas-tava mora da  se nastavi  i  kva-litativno  odredi  na  nov  način. To  zahteva  novu  orijentisanost principa,  ciljeva,  sadržaja, me-toda,  provere  i  vrednovanja znanja u odnosu na kvalifikaci-je u međunarodnom kontekstu - kažu u Upravi fakulteta.

- To su  studijski programi  i nastava koja je okrenuta prak-si  i  treba  ih razumeti  interdis-ciplinarno,  jer  osposobljava-ju  studente  da  budu  mobilni širom Evrope,  kako bi  sakupi-li  praktična  i  radna  iskustva i  van  svoje  lokalne  sredine.  U prvom planu su sticanje opštih i  stručnih  znanja  građevinske struke  i  rastuća  potreba  poz-navanja računara i stranih je-zika. Ovim se  slede pravci Bo-lonjske  deklaracije  (do  2010.god.).  Principi  koji  određuju i  didaktičko-metodičke  i pedagoške  osnove  nastave  ne mogu  se posmatrati  izolovano i  okarakterisani  su  ciljevima, metodama  kao  i  ocenjivanjem i vrednovanjem znanja - tvrde u Upravi fakulteta.

Studentski parlament organizuje

“Građevinijadu 2020.”

M a n i f e s t a c i j a “Građevinijada” do sada nije bila organizovana u Subotici, a sledeće godine će je u punom sjaju organizovati na Paliću,

predstavnici Studentskog par-lamenta Građevinskog fakulte-ta u Subotici. Tim povodom, ra-zgovarali smo sa predstavnici-ma Saveza studenata subotičkog Građevinskog fakulteta.

- Građevinski  fakultet u Su-botici  je  osnovan  22.  aprila, 1974. godine, i jedan je od najs-tarijih u Srbiji. Od prošle godine na fakultetu imamo i novi odsek geodeziju,  a  što  se  tiče  samog fakulteta, imamo smerove kons-trukciju,  hidrogradnju,  vod-no inžinjerstvo, saobraćajnice i arhitektonsko  inžinjerstvo.  Što se  tiče budžetskih korisnika na fakultetu imamo 120 mesta, 110 od ove godine  su na građevini i 20 na geodeziji.  14 studenata je upisano na  samofinansiran-je,  kao  i  2    -jedan  romske  na-cionalnosti  i  jedan  strani  stu-dent - kaže Miroslav Ka-ran, predsednik Saveza stude-nata Građevinskog fakulteta u Subotici.

Karan navodi da je ove go-dine velika zainteresovanost

studenata za smer geodeziju, te da je bio veliki broj prijava za upis, a zastupljena je i kons-trukcija kao smer sa najviše stu-denata. Zatim ide hidrogradnja i saobraćajnice i na kraju arhi-tektonsko inžinjerstvo, što je nešto novo i spoj je građevine i arhitekture u suštini, tvrdi Karan.

Savez studenata Građevinskog fakulteta ima korektnu saradnju sa Upra-vom fakulteta i lokalnom samoupravom.

- Bavimo se studentskim pi-tanjima  fakulteta  i  organizo-vanjem studentskih manifesta-cija.  Radimo  na  principu  pri-kupljanja donacija, saradnjom sa  fakultetom  i  na  taj  način obezbeđujemo  što  bolje  uslove za studente. Tu spadaju i mimo obaveza  na  fakultetu,  rešava-nje  svih  problema  studenata, ali  i  organizujemo  manifesta-cije kao što  je “Građevinijada” naredne godine - kaže Karan.

Miljan Bošković, pred-sednik Studentskog parlamen-ta na Građevinskom fakultetu u Subotici objašnjava detalje oko “Građevinijade”, manifestacije koja će biti organizovana prvi put naredne godine na Paliću.

- “Građevinijada” kao mani-festacija  će  prvi  put  od  strane Građevinskog  fakulteta  u  Su-botici,  biti  organizovana  na-redne godine. Mi smo međutim, već učestvovali kao član mani-festacije u Budvi u Crnoj Gori, gde  smo  prikupili  dragoce-na  iskustva.  Želimo  da  nared-ne godine, od 26. do 30. maja, na Palić, koji je idealno turistič-ko mesto, dovedemo studente iz cele Srbije, ali i zemalja okruže-nja. Takmičićemo se u znanju i sportu - kaže Bošković.

Građevinski fakultet u Su-botici je dobio dozvolu za

organizovanje “Građevinijade 2020. “

- Do sada smo bili u Bugar-skoj, Makedoniji, Crnoj Gori, a u  Subotici  ćemo  od  26.  do  30. maja organizovati “Građevini-jadu  2020.”  gde  će  učestvova-ti  21 fakultet  iz Srbije, Sloveni-je, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Krajem ove go-dine će u naš grad, doći pred-

stavnici  tih  fakulteta,  kako  bi im  mi  predstavili  destinaci-ju  gde  će  “Građevinijada”  biti održana  -  Palić,  i  da  im pred-stavimo koncept same manife-stacije. Pripremamo se dakle, i vratićemo puni sjaj toj manife-staciji koja je 47. po redu a ima bogatu istoriju. Očekujemo oko hiljadu  i po  ljudi odnosno  stu-denata  na  Paliću  naredne  go-dine, a pored fakulteta iz regi-ona, pozvaćemo i fakultete iz Rusije i Mađarske - precizirao je Bošković.

A. Šiška

Subotički građevinski

ostvarili zavidan uspeh u Budvi

Ove godine u Budvi bila je održana “Građevinijada” od 29. aprila do 3. maja. a Gra-đevinski fakultet iz Subo-tice je na njoj učestovao sa 80 studenata. Plasirali su se iz oblasti znanja i sporta na čak sedmo mesto, što je izu-zetno zapažen rezultat u ja-koj konkurenciji, a gledano i u odnosu na druge fakultete i univerzitete kao što su Be-ograd, Novi Sad, Sarajevo i Zagreb.

Građevinski fakultet u Subotici ove godine upisuje više budućih akademaca

Građevinijada dogodine na Paliću

Miroslav Karan, predsednik Saveza studenata Građevinskog fakulteta u Subotici

Miljan Bošković, predsednik Studentskog parlamenta na Građevinskom fakultetu u Subotici

Aktivni i preduzimljivi studenti Građevinskog fakulteta u Subotici

NOVE

• U Gradskom muze-

ju Subotice, održano je

na Vidovdan književ-

no veče Tanje Pavišić

i promocija njenog no-

vog, četvrtog romana

„KunBaja”. •Segmen-

te uzbudljivog kultur-

no-antropološkog, a

prema rečima autora

i bajkovitog romana,

koji govori o borbi do-

bra i zla, pisanog u 67

poglavlja, čitala je po-

znata glumica Zlata

Numanagić!

Posle čitanja knjige „Kun Baja”, možemo da kažemo da Tanja Pavišić sasvim sigur-no stoji “na ramenima” književnih velika-na, citat je iz recenzije o njenom četvrtom romanu, izdavačke kuće Art Rabic uz Sa-rajeva. Tanja za sebe kaže da je književnik, i to u muškom rodu, jer umetnik je uvek umetnik i nema drugog naziva za nekog ko je u stanju da stvori umetnost.

Recenzent M. Miloradović je napisao o romanu, „valjda su ovako izgledala spo-renja jevrejskih mudraca s Proviđenjem”, a beogradska književnica Tanja Pavišić je na promociji romana u Gradskom muze-ju Subotice, odolela veoma intrigantnim

pitanjima voditeljke Branislave Žujović, diplomiranog filologa, da saznamo baš sve o likovima njenog romana, o kojima recenzent Miloradović kaže, da „ za razli-ku od modernih saga, o zombijima, vam-pirima i raznim karakondžulama, roman KunBaja se bavi blagorodnijim, dubljim i slikovitijim, misaono i umetnički vrednim poniranjem u današnji svet”.

Branislava je apostrofirala deo priče oko bezuslovne ljubavi i surovosti u isto vreme, pitanjem zašto su deca na meti moćnika u tom romanu. Odgovor književnika je „zato što su ta zlostavljana deca iz Doma, svedoci njihovog zločina, a da bi prikrili zločin, ti moćnici su optužili decu”.

Već ovi redovi dovoljna su naznaka čitaocu, u kakav svet ih uvodi književnica iz Beograda Tanja Pavišić, koja se pos-le Fakulteta dramskih umetnosti okre-nula književnosti, unoseći iskustveno dramaturške elemente u svoje romane, koji su savremenom čitaocu gotovo neo-phodni, a savremenom filmu idealni.

Tanja Pavišić je više decenija radi-la na TV Beograd kao dramaturg, a bila je direktor drame Subotičkog Narodnog pozorišta u dva mandata. Posle romana „Svaka hoće”, „Krojač” i „Kamerni trio”, ovo je njen četvrti roman „Kun Baja”, za koji autorka kaže da je to bajkovita priča o večnoj borbi dobra i zla.

O naslovu svog romana autorka kaže, da je naslov „KunBaja ”, metafora, a ne ime

malog mesta koje postoji u Mađarskoj.„Nekad, u 13. veku, čitavo ovo područje

zvalo se Kumbaja, a moj roman se zove Kun Baja. To je metafora, sinonim za nešto, a ne geografski pojam, kao u jed-nom Markesovom romanu. Dakle, nas-lov je volja pisca. Fikcija mora biti uver-ljiva i zanimljiva, ali možete da je smes-tite na bilo koje mesto na planeti. Meni je ipak Subotica inspirativna, jer je suprotna mom temperamentu. Subotica je za mene bensedin, jer narod koji ovde živi deluje da je miran. Došla sam ovde zbog posla, a ostala sam 20 godina. Tu mi je dobro, našla sam ovde balans sa sobom i svojim temperamentom”, rekla je posetiocima na tribini Tanja Pavišić.

Autor romana ostavlja čitaocu mogućnost da doživi na svoj način delove teksta pisane verzalom, da se opredeli ko stoji iza tih reči, da li Bog ili neki ZAKON NEBA , VASELJENE. Objašnjava da je ro-man imao drugačiji radni naslov, ali pro-menjen je, jer u novom vremenu, satka-nom i na mnogim lažima, ipak postoje lju-di koji uvek govore istinu, bez obzira na cenu.

„Ja nemam strah da govorim istinu,

„KunBaja” je roman utemeljen na istini, koja je uvek lekovita, tako kažu i oni koji pročitaju knjigu. Od zločinaca se ne prave heroji, ratovi su u svetu uvek isti. Moćnici menjaju istoriju, nova istina traje, ali se prava istina uvek rasvetli, iskopa. Tako je i u ljubavi i u životu i ratu, samo istina prosvetli sve puteve i čoveka”, kaže Tan-ja Pavišić i dodaje da njen roman pokreće i važno pitanje potrebe za tolerancijom i prihvatanjem različitosti.

Tanja Pavišić je pisala i drame, filmska

scenarija i o psihologiji ljudi iz turbulen-tne socijalne sredine. Ne čudi stoga da priča KunBaja kreće iz Doma za siročad, u trenutku velike kataklizme, a završava se Handkeovom porukom da je „sav smi-sao književnosti, da oseti krik deteta napuštenog u svetu”.

Romanom „KunBaja” i čitavim svojim stvaranjem Tanja Pavišić podcrtava otvo-renost u svim sferama, kao krucijalni deo individualnog i kolektivnog razvoja, čak i u ambijentu neprosvećenosti.

„Mislim da deca mogu da se prosvetle. Došlo je novo vreme. Dogodila se pono-vo seoba naroda, kao pod Čarnojevićima. Narodi su se preselili iz jednog kraja u drugi i to je u redu. Zašto ne bi mogli i Be-ograd i Subotica da imaju novu i drugačiju demografsku sliku. Ali, šta se događa. Kulturološki je problem, kada morate da pišete po zidovima, ne pljuje se na pod. Nove generacije moraju da dođu na onaj nekad najkvalitetniji nivo, ali proćiće de-cenije do tog. Decu treba uputiti na to vre-me, da čitaju dobre knjige, a među takvi-ma je i „Kun Baja”, kaže Tanja Pavišić, dodajući, da „svaki pisac zna šta je napi-sao, jer dobra knjiga se godinama piše”.

Ispričala je posle promocije za Subotičke i svoje lepo iznenađenje od pre nekoliko dana.

„Prvo sam saznala da je direktor Politehničke škole u Subotici Iso Planić, među ljudima koji su osvojili Mont Eve-rest. To je veličanstven čovek, kod kojeg sam ja došla sasvim drugim povodom, i tada saznala da je on potpisnik memo-randuma o stvaranju mreže za zaštitu svih obespravljenih, iako je iz lokalne sredine. Sa svojom saradnicom iz škole, potpisao je taj značajan memorandum, a to može samo čovek otvorenog uma, koji se popeo na Mont Everest. Da li Subotica zna koliko je taj čovek veliki”, kaže Tanja Pavičić.

Volela bi, kaže, da živi u 19. veku, po sa-lonima, u ambijentu gde je živeo pa i stva-rao Dostojevski. Navodi kako je nedavno uzela u ruke „Jadnike” i počela da čita po-glavlje o Vaterlou, a posle kratkog vreme-na, počela je glasno da se smeje.

„Pre čitanja nisam bila baš raspolože-na. Ali već prve stranice Igoove donele su taj smeh, a takvu reakciju može da izazove samo grandiozan pisac. Taj opis posle bit-ke, način na koji on brani Napoleona po-sle poraza, taj veliki um. Naša deca bi tre-balo da čitaju klasike, da se obrazuju na klasičnoj literaturi”, Tanjina je poruka.

Na pitanje da li „KunBaja” ima neka-kvu kosmopolitsku ideju, književnik Ta-nja Pavišić kaže, „Kosmopolitisko vidim u svakom čoveku, u čitavom svetu. I mali čovek je moćan u svom velikom životu, to jeste kosmopolitsko u mojim knjigama, jer je svaka jedinka i svaki čovek svemir za sebe”, poručuje književnik Tanje Pavišić.

Nada K. Harminc

kultura10 Broj 1225. jul 2019.

U Gradskom muzeju održana promocija četvrtog romana književnika Tanje Pavišić

„kunBaja” - metafora krika napuštene dece!

Branko Ćopić: Tanja je Fransoaz

Sagan „Upoznala sam Branka Ćopića,

tada sam imala 16 ili 17 godina. Na-pisala sam jednu priču po kojoj je ka-snije snimljen i film „Most” i odveli su me kod Branka. Stanovao je pre-ko puta Beograđanke u lepom stanu, a primio nas je u nekom salonu sa na-meštajem od kože. Rekao mi je, evo ovako, ti i ja ćemo sada popiti jedno piće, to je bila Metaxa, a ja ću ti dati rukom pisanu recenziju moje knjige. Imam je još uvek, a Branko je napi-sao „Ova devojčica je nova Franosaz Sagan. Samo se bojim da će tu mladu književnicu progutati ovo naše okru-ženje, koje joj neće dozvoliti da pro-cveta”, rekao je Branko, koji je bio di-van gospodin. To poređenje je zbog jednostavnog stila, iako sam bila ve-oma mlada, a sada imam 70 godina, a stil je ostao isti”, kaže nam književ-nica Tanja Pavišić, dodajući da čita samo „stare” pisce i klasike, a posle toliko decenija kaže d aima i intuiciju, da li bi trebalo da uzme u ruke neku knjigu i pročita je.

Književnik Tanja Pavišić (u sredini)

NOVE hronika 11Broj 1225. jul 2019.

Policija uhapsila crnogorskog državljanina

Osumnjičen za šverc cigareta, bez akciza!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Subotici zaple-nili su 4.036 paklica cigareta i uhapsili crnogorskog državljanina V. V. (1963) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivič-no delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda.Policija je, pri-likom pretresa njegove kuće u Subotici, pronašla cigarete, bez akciznih markica.Osumnjičeni je, uz krivičnu prijavu, priveden osnovnom javnom tužiocu u Subotici, a nakon saslušanja sudija za prethodni postupak odredio mu je pritvor do 30 dana.

N.H. K.

Od 24. do 30. juna, na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 7 saobraćajnih nezgoda.

Jedna osoba teže povređena, četvoro sa lakšim povredama!

U periodu od 24. do 30. juna 2019. godine na području Policijske uprave u Subotici dogodilo se 7 sa-obraćajnih nezgoda.

U četiri saobraćajne nezgode jedna osoba je teže povređena, pet osoba je lakše povređeno dok je u tri saobraćajne nezgode pričinjena samo materijalna šteta.U navedenom periodu, policija je podne-la 46 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, izdato je 471 prekršajnih naloga i iz saobraćaja je isključeno 24 vozača od kojih je za sedam vozača određena mera zadržavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.U toku protekle nedelje, pripadnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su dvanaest intervencija.

N.H. K.

•Tragedija u Su-

botici. Student

Ognjen Ćuk (21)

sa drugarima oti-

šao na Željeznič-

ku stanicu, po-

peo se na vagon i

poginuo od struj-

nog luka. Drugari

skočili da ga ski-

nu sa krova vago-

na, a preživeli su

pukom srećom!

Dvadesetjednogodišnji stu-dent Ognjen Ćuk iz Suboti-ce, smrtno je stradao u trenut-ku nepažnje, kada se u subotu u ranim jutarnjim satima po-peo na teretni vagon na Želje-zničkoj stanici, gde je od jakog strujnog luka preminuo na licu mesta.

Tragedija je ogromna za Ognjenovu porodicu, Subotiča-ni žale za stradalim mladićem, a mnogi nisu ni svesni da su za-jedno sa njim mogli da stradaju i njegovi drugari, koji su potr-čali na krov vagona za njim, že-leći da ga spuste na zemlju.

„Životi dvojice drugara su spašeni, pukom srećom, jer kada je nestalo struje, aparat nije prihvatio automatski si-stem, u roku od 30 sekundi, pa je prošlo više minuta dok stru-ja i napon nisu ponovo vraćeni. Ta okolnost je spasla živote još dvojice mladića, koji su krenuli ka Ognjenu, pa je izbegnuta je

još veća tragedija”, kaže izvor Subotičkih novina.

Zbog strujnog udara isključi se i napon, ali sistem se vraća obično posle 30 sekundi, kažu upućeni.

„U ovom slučaju aparat nije prihvatio sistem, pa je njego-vo vraćanje potrajalo duže, što je spasilo dva života. Srećom, mladići koji su krenuli ka krovu vagona i Ognjenu, nisu dotakli mrežu za napajanje, kojoj se ne sme prići ni blizu dva metra, da ne bi stradali od voltinog luka”, objašnjavaju sagovornici Subo-tičkih novina, koji su upućeni u funkcionisanje sistema.

Ognjen je bio odličan in-formatičar, studirao je PMF u Novom Sadu, pa su svi njego-vi prijatelji i poznanici u bolu i bez reči, kako je nastradao nepažnjom.

U Subotici je imao mnogo drugara iz Gimnazije Svetozar Marković, sa kojima je zajed-no pohađao srednju školu i svi havle Ognjena, kažu da je bio i dobar đak i drug.

Imao je bliske drugare i to-kom studija, a kobne večeri bili su zajedno na žurci, kako nezvanično saznajemo u cen-tru Grada, blizu Železničke stanice. Posle žurke, oko četi-ri ujutro, sa drugarima je iza-šao do perona stanice, a u tre-nu se popeo na jedan od teret-nih vagona.

„Niko nije siguran šta je že-leo da uradi na vagonu, jed-ni tvrde da je hteo da napra-vi selfi, a drugi kažu da je želeo da pređe na drugu stranu va-gona, preko krovnog dela. Čim se popeo, jak strujni udar ga je usmrtio. Na žalost, nije mu bilo pomoći, zadobio je smrtne po-vrede i opekotine”, kaže izvor Subotičkih novina.

Uviđajem je konstatovano da su na telu mladića smrtono-sne opekotine, a Više javno tu-žilaštvo u Subotici izdalo je na-log da se uradi obdukcija tela, toksikološa analiza i prenet je na Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Profesori iz srednje škole kažu da je Ognjen maturirao pre dve godine i otišao da stu-dira u Novom Sadu, da su znali Ognjena kao veoma dobrog de-čaka.Svi su u neverici da je tako mogao da strada pametan mo-mak. Komšije bliske porodici kažu da je kao mlad čovek bio spreman svima da pomogne.

Ovo nije prvi slučaj da mla-di nepažnjom stradaju na isti način, pre tri godine zabeležen je skoro identičan slučaj smr-ti, penjanjem na krov vagona, podsećaju ljudi sa Željeznice, koji takođe uvek teško preživ-ljavaju ovakve tragedije.

„Svaka udaljenost ispod 2 metra od niskog napona je

opasnost, a kamoli udalje-nost od 60 ili manje santimeta-ra, kaže izvor blizak željeznici i objašnjava, da je do smrti došlo kada je strujni luk prošao kroz telo nastradalog mladića.Ako je udar struje jak, sistem iskoči, ali taj vod je kao kondenzator. U ovom čak i kran koji se napaja od stanice Naumovićevo, izba-cio je osigurač, pa je trebalo više minuta da se struja vrati. To j spasilo mladiće koji su potrčali ka stradalom drugu”, objašnja-va izvor blizak željeznici.Kako nezvanično saznajemo u nekim lokalnim stanicama nema to-gsrujnog napona, pa se deca pe-nju na vagone. Ali ne zna se tač-no koje su to stanice, pa je smrt mladića otvorila neka pitanja oko otklanjanja opasnosti na željezničkim stanicama sa elek-tričnim mrežama.

Subotičani kažu da bi treba-lo održati predavanja po škola-ma o tim opasnostima, da se ne upuštaju u te igre oko vagona,

jer da je uređaj prihvatio od-mah strujni sistem, tragedija bi bila još veća. Ognjena će svi prijatelji i porodica pamtiti kao dobog mladića koji je svima že-leo da pomogne, a njegova tra-gična smrt je opomena mladi-ma da se ne upuštaju u takve opasne igre.

Subotički profesor koji se bavi i naukom, Dragan Tova-rišić želi da uputi mlade zašto moraju da budu na oprezu u ta-kvim situacijama.

„Napon u kontaktnoj mre-ži 25000 V, jačina struje više od hiljadu ili nekoliko hiljada ampera stvara takvu jačinu, da nije potrebno ni dohvatiti pro-vodnike, jer već u blizini pro-vodnika elektromagnetno po-lje udara velikom snagom. Oči-gledno je nesrećni mladić do-hvatio neki električni element pod naponom,pošto je odmah stradao”, objašnjava i upozora-va profesor Tovarišić.

N. H. K.

Tragična smrt studenta na vagonu na Željeznici, upozorava na oprez mlade, za koje je penjanje na vagon igra!

Nastradao mladić na železničkoj stanici

NOVEzdravstvo12 Broj 1225. jul 2019.

Milena Gavrilović, dr stomatologije

Dojenje i oralno zdravlje

Pored dobrobiti za opše zdravlje bebe, dojenje

utiče i na pravilan razvoj zuba i vilica. Brojne su i već dobro poznate dobre strane dojenja, kako za mamu tako i za bebu. Bebe koje sisaju imaju bo-lji imunitet i manju verovatnoću za razvoj alergi-ja. Majke koje doje se brže oporavljaju posle po-rođaja i smanjuje im se rizik od pojave karcino-ma dojke i jajnika.

Autori većine naučnih radova su saglasni u tome da je za pravilan razvoj vilica važno da do-jenje traje minimum šest meseci jer se time zna-čajno smanjuje rizik od pojave ortodontskih ano-malija zahvaljujući pokretima koje beba vrši prilikom sisanja koji pravilno sti-mulišu rast i razvoj vilica.

Kada je u pitanju rizik od pojave karijesa, većina autora ukazuje na to da dojenje čak i u trajanju od dve godine nije povezano sa razvojem karijesa kod dece, što se ne može potvrditi u slučaju hranjenja na flašicu. Prilikom doje-nja, ako je majčina bradavica pravilno postavljena, beba direktno guta mle-ko, a dok pije iz flašice ona mleko neko vreme zadržava u ustima što produ-žava kontakt mleka sa zubima ukoliko su nikli. Takođe, sastav majčinog mle-ka je mnogo manje kariogen od sastava adaptiranih formula jer sadrži prote-in laktoferin koji je poznat po svom antimikrobnom efektu, posebno na bak-teriju Streptococcus mutans koja je glavni uzročnik karijesa. Ipak, nakon po-jave prvog zuba se savetuje njegovo čišćenje nakon svakog podoja a pogotovo čvrstog obroka, kako bi se od malena razvile zdrave navike.

Zora Pavlović, viša medicinska sestra

ŽalfijaŽalfija je biljka koja u oblasti fitotera-

pije zauzima izuzetno mesto. Žalfija je ve-oma efikasna u lečenju upaljenih desni, ždrela i za osetljiva i bolna grla, kao i odličan lek za že-ludac, creva i ceo sistem za varenje. Antiseptič-na je, stimuliše lučenje žlezda želuca, eliminiše grčeve i nadimanja, sprečava procese trulenja. Taninima sprečava dijaree (prolive). Smatra se izvrsnim lekom za uspostavljanje dobre funkci-je jetre i za njeno čišćenje. To je ujedno i jed-na od najvećih prednosti fitoterapije u odnosu na oficijelnu medicinu, koja objektivno ima ve-oma skučen izbor lekova za lečenje jetre. S dru-ge strane, priroda, odnosno lečenje biljem, nudi veliki izbor lekovitih trava koje deluju na jetrina tkiva terapeutski (artičoka, hajdučica, rosopas, maslačak kičica, nana, majči-na dušica, itd), a žalfija je u tom nizu na izuzetno vrednom mestu. Žalfija jača i poboljšava krv i krvnu sliku, pa je sa oprezom treba davati sangvinicnim oso-bama (osobama crvene, punokrvne boje lica, koja izgledaju kao da im pred-stoji šlog).

SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE

Roditeljima i bebama rođenim u Nedelji Crvenog krsta uručeni pokloni

Prvi dani lakši, sa poklonimaU prostorijama Gradske organizacije Crvenog krsta, ro-

diteljima beba rođenim u Nedelji Crvenog krsta, koja je obe-ležena od 8. do 15. maja, u petak, 28. juna, tradicionalno su uručeni poklon paketi za novorođenčad.

Tradicionalna akcija darivanja, koja se ove godine održala 28. put, bila je prilika da se roditeljima pomogne ali i da se skrene pažnja na ne-delju Crvenog krsta. Nedelja Crvenog krsta, od 8. do 15. maja, obeleže-na je nizom aktivnosti i manifestacija, među kojim je bila i poseta su-botičkoj bolnici, kada je prigodnim znakom pažnje obradovano nekoli-ko porodilja, odnosno beba, rođenih tačno na Svetski dan Crvenog kr-sta - 8. maja.

Tradicionalno, u prostorijama Crvenog krsta u Subotici, u petak, 28. juna, darivani su roditelji i novorođenčad, koji su na svet došli u Nede-lji Crvenog krsta.

- U poseti  su nam bili  roditelji  sa bebema koje  su  rođene u Nede-lji    Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Bilo nam je veliko zadovolj-stvo ugostiti ih i uručiti im skromne poklone. Od 8. do 15. maja, u Opštoj bolnici Subotica , rođeno je ukupno 19 beba – 11 dečaka i 8 devojčica - rečeno je prilikom dodele paketa u Crvenom krstu Subotica.

U paketiću, čije opremanje je obezbeđeno sredstvima Crvenog krsta Vojvodine, i delom subotičkog Crvenog krsta, nalaze se osnovne potrep-štine za prve dane sa detetom - poput ogradice za krevetac, peškira, sred-stva za higijenu i ponekog odevnog predmeta. A. Šiška

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijum-čarenja droge 26. jun, ove godine se obeležio pod slo-ganom “Zdravstvo i pravo-suđe – zajedno u suzbijanju droga”, kojim se naglašava značaj saradnje zdravstve-nog i pravosudnog sistema. Tokom prošle godine, u su-botičkoj Opštoj bolnici je le-čeno 258 osoba zbog kori-šćenja psihoaktivnih sup-stanci, od kojih je najve-ći broj hospitalizovan zbog korišćenja alkohola, a po-tom zbog opijata, kanabisa i sedativa.

Kako tvrde u subotičkom Za-

vodu za javno zdravlje, u prošloj godini su 24 osobe umrle zbog posledica upotrebe alkohola, a svaka druga osoba je izgubila ži-vot pre 60 godine.

- Tokom prošle godine, u su-botičkoj Opštoj bolnici  je  lečeno 258  osoba  zbog  korišćenja  psi-hoaktivnih  supstanci,  od  kojih je  najveći  broj  hospitalizovan 

zbog korišćenja alkohola, a po-tom zbog opijata, kanabisa i se-dativa.  Postaje  sve  teže  odredi-ti granicu između “starih” i “no-vih” droga kao  tržišnih katego-rija,  a  nove  psihoaktivne  sup-stance prodaju se kao biljni za-čini,  osveživači  prostora,  soli za  kupanje,  biljna  đubriva,  di-jetetski  suplementi  i  lekovi,  pri čemu  se  trenutno  nadziru  23 nova  benzodiazepina,  koji  nisu dozvoljeni lekovi i o čijoj toksič-nosti  se  malo  zna.  Mladima  se obično plasiraju na vrlo sofisti-cirane načine kao “legalna sred-stva  za  zabavu”. Time  se mladi dovode u veliku zabludu, misleći da je ono što se može kupiti i nije Zakonom zabranjeno,  sigurno  i bezbedno. Upravo suprotno, ova nova sredstva su mnogo opasni-ja jer imaju znatno jače i razor-nije delovanje od svojih kontro-lisanih  paralela  ili  zabranjenih droga - upozorava dr Nada Ko-sić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Značaj saradnje zdravstvenog

i pravosudnog sistema, koji se naglašava kao potreba u smislu zajedničkog suzbijanja droga, podrazumeva saradnju različitih sektora kao što su zdravstvo, po-licija, pravosudni organi, socijal-na zaštita, prosveta, ali i i drugi sektori i organizacije, tvrde u su-botičkom ZZJZ.

Istaknuto je da je u tom cilju, tokom školske 2018/2019. godi-ne u osnovnim i srednjim škola-ma širom Srbije sproveden “Pro-gram prevencije zloupotrebe psi-hoaktivnih supstanci u školama” uz timski rad zdravstvenih rad-nika, predstavnika škola, pravo-suđa, policije i centra za socijal-ni rad.

- Realizovane  su  tribine  za učenike  sedmih  razreda  osnov-ne  i  prvih  razreda  srednje  ško-le,  kao  i  tribine  za  roditelje  i prosvetne  radnike.  U  Subotici je  program  realizovan  u  osam srednjih i  jednoj osnovnoj školi, a obuhvaćeno je 2.000 učenika, 715 prosvetnih radnika i 574 ro-ditelja - kaže dr Kosić Bibić.

A. Šiška

Ministarstvo zdravlja počelo je provere na tere-nu, koje zdravstvene usta-nove mogu da se integri-šu, što predviđa novi Za-kon. Shodno tome, u Domo-vima zdravlja i opštim bol-nicama, započele su prove-re mogućnosti za funkcio-nalno povezivanje tih usta-nova u zdravstvene centre, rečeno je u resornom Mini-starstvu. U subotičkoj Op-štoj bolnici kažu, da još ne-maju konkretne instrukcije, ali da su upoznati sa idejom Ministarstva.

Spajanje Domova zdravlja i

Opštih bolnica će, najavljuju iz Ministarstva, najbrže ići tamo, gde su Domovi zdravlja i Opšte bolnice u istom dvorištu, što će ipak biti duži proces. Podsetimo, Domovi zdravlja su novim Zako-nom o zdravstvenoj zaštiti for-malno “prešli” iz nadležnosti lo-kalne samouprave na Republiku, odnosno Pokrajinu Vojvodinu.

Zakonski rok da se to sprove-de u praksu je do aprila 2021. go-dine. Paralelno se, tvrde u Mini-starstvu zdravlja, radi i novi plan mreže zdravstvenih ustanova, pa će se fuzionisanje domova zdrav-lja i opštih bolnica, takođe, odvi-jati na jednom od tih koloseka.

Trenutno se procenjuje gde funkionisanjem, najviše može da

se dobije na kvalitetu zdravstve-nih usluga, da se sa istom opre-mom i kadrom radi više i bolje, tvrde nadležni, a istovremeno je ostavljen rok od devet meseci, ra-čunajući početak primene novog Zakona, da se donese Uredba, o planu mreže zdravstvenih usta-nova u javnoj svojini. Zasada, u Ministarstvu zdravlja ne mogu da kažu koliko će se Domova zdrav-lja i Opštih bolnica spojiti.

Ni u subotičkoj Opštoj bolni-ci nemaju zasada konkretnih in-strukcija, ali kažu da su upoznati sa idejom Ministarstva zdravlja.

Spajanje Domova zdravlja i Opštih bolnica u zdravstvene cen-tre, treba da dovede do optimiza-cije korišćenja postojećih kadrov-skih, prostornih i potencijala me-dicinske i druge opreme, naročito

kada se mnogi Domovi zdravlja i Bolnice, nalaze u istoj zgradi ili u istom dvorištu.

Ideja je da se spajanjem tih zdravstvenih ustanova u zdrav-stvene centre, dovede do bolje iskorišćenosti kadrova, opreme i efikasnijeg pružanja zdravstve-ne zaštite. Na taj način može da se omogući pružanje većeg bro-ja zdravstvenih usluga i manje čekanje na preglede, jer se neće dešavati da u bolnicama, prime-ra radi, ultrazvučni aparati sto-je, a u domu zdravlja se čeka na preglede.

Tom idejom Ministarstva zdravlja, takođe, treba da se premosti i manjak zdravstve-nog kadra, tvrde u Ministarstvu zdravlja.

A. Šiška

Obeležen Međunarodni Dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenje droge

Najviše zavisnih od alkohola, opijata, kanabisa i sedativa

Ministarstvo zdravlja Srbije proverava, koje zdravstvene ustanove mogu da se integrišu, shodno novom Zakonu

Domovi zdravlja i bolnice spajaju se u zdravstvene centre

NOVE grad 13Broj 1225. jul 2019.

kroz suboticu od petka do petkaU periodu  od  5. jula  do  11.  jula Subotica nudi raznolik  i  bo-gat  program, te  će  Subotiča-ni  moći  da  uži-vaju u različitim i  zanimljivim dešavanjima.

Petak, 5. jul

U Velikoj većnici Gradske

kuće, sa početkom u 19 časova,

povodom rođenja čoveka koji je

zadužio čovečanstvo Nikole Te-

sle i Dana Udruženja Ličana

„Lika“ održaće se tradicionalna

edukativna manifestacija „Dani

Nikole Tesle u Subotici“. U okvi-

ru ove manifestacije koja se tra-

dicionalno održava već šesti put

održaće se i premijerno pred-

stavljanje devetogodišnjeg nauč-

no-istaživačkog rada subotičke

arhitektice Dragane Škopelja Mi-

jatović pod nazivom „Geometrija

kruga Nikole Tesle (sa devet bro-

jeva) je „ključ“ za razumevanje

Svete geometrije i zlatnog prese-

ka drevnih egipatskih crteža i ci-

vilizacije“. Ulaz je slobodan.

Subota, 6. jul

Sedma po redu „Palićka Je-

dra“ održaće se na Palićkom je-

zeru u 10 časova kao i u nede-

lju.Veliki broj kluba iz Srbije će

se takmičiti na jezeru a organi-

zator Jedriličarski klub „Reful“

obećava zanimljive trke kako za

takmičare, tako i za gledaoce.

Na Gradskom trgu, sa počet-

kom u 19 i 30 časova održaće se

nastup američkog benda „Mer-

cy street rhythm & blues“ koji je

ujedno završni koncert na njiho-

voj turneji kroz Srbiju. Već više

od dve decenije ovaj bend me-

đunarodnoj publici donosi snaž-

nu mešavinu bluza roka, arenbi-

ja i latinskog zvuka koju izvodi

devet sjajnih muzičara bluz gi-

tare, bubnjeva, duvačke sekcije

i duhovnog pevanja. Organiza-

tor nastupa je Baptistička crkva

Subotica.

Na Letnjoj pozornici

u 20 i 30 časova prikaza-

će se „Scene iz bračnog ži-

vota“, pozorišna predsta-

va Ingmara Bergmana, u

režiji Ane Tomović. Pred-

stava je realizovana povo-

dom stogodišnjice rođe-

nja najvećeg švedskog re-

ditelja. U predstavi igraju:

Tamara Krcunović i Miloš

Timotijević. Cena ulaznice

iznosi 800 dinara.J. T.

Udruženje Ličana “Lika” Subotica, po šesti put, organizuje manife-staciju “Dani Nikole Te-sle” u Subotici. Narednog vikenda, na Vodicama, očekuje se veliki broj po-setilaca i ljubitelja dela Nikole Tesle, a organi-zatori najavljuju i bogat edukativni, sportski i za-bavni program.

Udruženje Ličana “Lika” Su-botica, dugi niz godina na dan rođenja Nikole Tesle, našeg naj-većeg naučnika, na prigodan na-čin podseća na žitije čoveka lič-kog roda, čije životno delo danas baštini ceo svet.

Miloš Borjan, predsednik Udruženja Ličana “Lika” Subo-tica najavio je povodom predsto-jeće manifestacije, da će se veče-ras, 5. jula, u Gradskoj kući, od

19 do 21 časova, održati tribinu, na kojoj će govoriti subotički ar-hitekta Dragana Škopelja Mija-tović, na temu “Geometrija kru-ga Nikole Tesle”.

Drugi dan manifestacije će se održati u Kapeli Uspenije Pre-svete Bogorodice na Vodicama.

- Manifestaciju  održava-mo  po  šesti  put  na  Vodica-ma, a biće aktivnosti od 10 do 21  čas,  dakle  ceo  dan.  Među 

učesnicima će se naći inovato-ri  iz  Subotice,  Čelareva,  Poli-tehničke škole  i Mešsca,  i dru-gih. Deo dobrovoljnog priloga i ove godine usmerićemo za so-cijalno ugrožene porodice  kao i prilog od pasulja kojeg će ku-vati  predstavnici  Vojske  Sr-bije.  Cela  akcija  je  usmerena na sećanje na rad i delo našeg najvećeg  naučnika  Nikole  Te-sle - najavio je Borjan.

Subotički arhitekta Dragana Škopelja Mijatović je proučava-njem crteža drevnog Egipta, a baveći se geometrijom kruga Ni-kole Tesle, ukazala na važnost otkrića brojeva 3,6 i 9. Tesla je i sam govorio:”Ko spozna važnost brojeva 3,6 i 9 ima ključ Univer-zuma. O tome će više govoriti ve-čeras od 19 časova, na tribini u Gradskoj kući, koja je priređena u Teslinu čast.

Za građane je obezbeđen be-splatan prevoz “Suboticatran-som”, na relaciji Lifka - Mešsc - Autobuska stanica - Pionir sa od-laskom u 10,13 i 16, a povratkom u 12, 15 i 20 časova i 30 minuta.

A. Šiška

Na Vodicama narednog vikenda po šesti put manifestacija Dani Nikole Tesle u Subotici

Nikola Tesla živi

BioskopiAleksandar Lifka

Od petka do srede prikazaće se animirani film “Tabaluga” sa početkom u 17 časova, a za vikend film će biti prikazan i u termi-nu od 11 časova, film “Spajdermen-Daleko od kuće” prikazaće se u 19 časova, “Anabel 3-Povratak kući” u 21 čas.

AbazijaOd petka do srede pikazaće se film “Delfin Berni” u 16 časova,

dok će za vikend film biti prikazan u terminu od 15 i 30 časova, film “Jaovo putovanje” sa početkom u 18 časova, a za vikend u terminu od 17 i 30 časova, kao i animirani filmovi “Tabaluga” sa početkom u 14 časova i “Tajni agent Mjau” u 12 i 30 čaova. Film “Spajdermen-Daleko od kuće” prikazivaće se u 20 časova.

EurocinemaU petak i subotu biće prikazan film “Originalni francuski

žigolo” sa početkom u 19 časova, a od srede do petka prikaza-će se animirani film “Tajne avanture kućnih ljubimaca 2” u 17 časova, “Spajdermen-Daleko od kuće” u 21 čas, “Anabel3-Po-vratak kući” sa početkom u 23 časa. Za vikend će biti prika-zan animiran film “Tabaluga” u 11 časova. U okviru predfesti-valskog programa, Best of Europe 2018, 26. izdanja Festiva-la evropskog filma Palić sa početkom u 19 časova u nedelju će se prikazati film Dogman (Italija, Francuska 2018.), u pone-deljak film Suton/Napszallta (Mađarska, Francuska, 2018.), u utorak film Devojka/Girl (Belgija, Holandija, 2018.), u sre-du film Hladni rat/Cold War (Poljska, V.Britanija, Francuska 2018.) a u četvrtak film Staljinova smrt/The Death of Stalin (Engleska, Francuska, 2018.)

NOVEgastronomija14 Broj 1225. jul 2019.

kuvarSN kuvarkuvarSNSNKU

VAR

SUBO

TIČK

IH P

RABA

KA

Đuveč od korenastog povrća u šafran sosu

Potrebno je: dve  kašike  gija (prečišćeni  puter) ili  putera,  200  g šargarepe,  300  g korena celera, 200 g  paškanata,  250 g  uljane  repice, prstohvat  šafra-na, čen belog luka, jedna  veza  ruko-le, 3 kašike pavla-ke,  biozačin,  30  cl vode.

P r i p r e m a : oljuštite korenasto povrće. Isecite šar-garepe na štapiće i kockice. Istopite puter u šerpi koja ima debelo dno. Kada je puter zgre-jan (nikako nemojte da puter pregori i postane taman), dodajte šafran i promešajte. Dodajte povrće i propržite par minuta. Sipaj-te vodu, dodajte biozačin i ostavite da provri, onda smanjite vatru i neka lagano vri sve dok povrće niju skuvano, ali još uvek čvrsto. Dodajte pavlaku i kuvajte još 5 minuta. Sklonite sa vatre dodaje krupno naseckanu rukolu.

Ukoliko nemate u svojoj kuhinji skupoceni šafran, možete umesto njega staviti pola kašičice karija, tek toliko da zažuti jelo.

Lazanje sa spanaćem, tofu sirom i začinima

Potrebno je: kutija lazanja, 300 g tofu sira ili dimljenog to-fua, glavica belog luka, crni luk, spanać, veza peršuna, veza bo-siljka, sveži izdanci origana, 6 paradajza srednje veličine, 4 ka-šike maslinovog ulja, so i biber.

Priprema: na srednjoj vatri zagrejte posudu za kuvanje, do-dajte maslinovo ulje, a zatim i naseckan crni i beli luk. Kada luk postane mek i proziran dodajte spanać, a zatim i začinske biljke. Promešajte i ubrzo sklonite sa vatre. Umrvite tofu sir u ovu meša-vinu biljaka. Nikako nemojte grejati maslinovo ulje na jakoj vatri. U staklenu vatrostalnu posudu dodajte vrlo tanak sloj soka od pa-radajza, a zatim slažite red skuvanih lazanja, red paradajza (na-sečenog na tanke krugove), red mešavine spanaća i začinskog bi-lja sa tofuom. Poslednji sloj neka bude sloj lazanja, po kojem po-lijete malo maslinovog ulja i malo soka od paradajza. Oko pola sata pecite u zagrejanoj rerni. Kada je lazanja gotova, izvadite je iz rerne i ostavite da se prohladi petnaestak minuta pre služenja.

Domaće pirinčano mlekoPotrebno je (za oko pola litre napitka): 200 g kuvanog pi-

rinča, 5 dl prokuvane i ohlađene vode, 1/2 kašičice soli, 60 g in-dijskog oraha ili badema ili običnog oraha i, po želji, dve kašike slada ili smeđeg šećera i jedna kašika lanenog ulja.

Priprema: skuvajte pirinač. Najbolje je da izaberete neki kvalitetniji, na primer organski pirinač. U mikseru/blenderu par minuta izmiksajte skuvan pirinač, tako da je dobijena masa sa-svim glatka. Dodati i malo pirinčanog slada ili malteksa ili sme-đeg šećera. Nakratko opet izmiksajte, a zatim uz mešanje polako pridodajete najmanje 5 dl vode. Dobijenu smesu procedite i napi-tak je gotov. U frižideru napitak možete čuvati do pet dana.

Subotičke novine preporučuju:

Naše sta-re majke su bile poznate po pravlje-nju dunca, a naročito je bio omi-ljen dunc od brisaka i za-rdelija koje su sačuva-le prediv-nu prirodnu boju voća. U zimskim me-secima nije bilo svežeg voća nego je dunc bio jedini izvor vitamina i u hladnim danima dica su ga najviše volela kradom ist u špajzu.

Potrebno za dve osobe: 400 g ćurećih prsa, 200 g dunca od brisaka, 200 g krom-pira, 100 g butera, so i žalfi ja.

Priprema: ćureća prsa posolite, pa

ispecite na roštilju ili na tiganju u kojem ste zagrejali prethodno buter. Meso izvadite iz tiganja na stranu i stavite briske iz dunca koje ste prethodno isekli na kocke. Dolijte malo soka iz dunca, dodajte žalfi ju i kratko prokuvajte. Pred kraj stavite i ćureća prsa. Servirajte uz pečeni krompir iz rerne.

Đuveč od korenastog povrća u šafran sosudve  kašike  gija (prečišćeni  puter) ili  putera,  200  g šargarepe,  300  g korena celera, 200 g  paškanata,  250 g  uljane  repice, prstohvat  šafra-na, čen belog luka, jedna  veza  ruko-le, 3 kašike pavla-ke,  biozačin,  30  cl vode.

oljuštite korenasto povrće. Isecite šar-garepe na štapiće i kockice. Istopite puter u šerpi koja ima debelo dno. Kada je puter zgre-jan (nikako nemojte da puter pregori i postane taman), dodajte šafran i promešajte. Dodajte povrće i propržite par minuta. Sipaj-te vodu, dodajte biozačin i ostavite da provri, onda smanjite vatru i neka lagano vri sve dok povrće niju skuvano, ali još uvek čvrsto. Dodajte pavlaku i kuvajte još 5 minuta. Sklonite sa vatre dodaje krupno naseckanu rukolu.

umesto njega staviti pola kašičice karija, tek toliko da zažuti jelo.

Lazanje sa spanaćem, tofu sirom i začinima

Mramorna sir torta od crne i bele čokolade

Potrebno je za podlo-gu:  225  g  pečenih  ovsenih pahuljica,  50  g  seckanog lešnika,  50  g  putera,  50  g čokolade.  Podeliti masu  na dva  dela  i  u  jedan  deo  do-dati otopljenu crnu čokola-du, a u drugi deo otopljenu belu  čokoladu.  Fil: 300 g masnog mekanog  sira  (ne-slan), 100 g šećera, 200 ml jogurta,  300 ml  slatke  pa-vlake, 100 g želatina, 3 ka-šike vode, 175 g crne čokola-de, 175 g bele čokolade.

Priprema: propržiti pa-huljice i dodati lešnik. U to dodati otopljen puter i čoko-ladu. Sve dobro sabiti u kalup i ostaviti da se ohladi. Izmik-sati sir, dodati jogurt, nalupati šlag i dodati sir i želatin. Masu sipati u formu, malo izmešati da se dobije mramorni efekat.

Čokoladice, bez šećeraPotrebno je:  sirovo 

seme bundeve, oraha i sun-cokreta,  zatim  kokosovo brašno,  suvo  grožđe,  suve šljive, kakao prah bez šeće-ra, ovsene pahuljice  i malo soka  od  jabuke,  začini:  ci-met,  prava  vanila  ili  malo čili papričice.

Priprema: u multiprakti-ku samlevemo sirovo seme bundeve, oraha i suncokre-ta, zatim kokosovo brašno, suvo grožđe, suve šljive, ka-kao prah bez šećera, ovse-ne pahuljice i malo soka od jabuke. Začini: cimet, pra-va vanila ili ko voli malo čili papričice. Formiraju se čo-koladice, uvaljaju u kokos i stave malo u zamrzivač.

Potrebno je: 1 kg pilećih prsa, 120 g goveđe pršute, 200 g kač-kavalja, 50 g krem sira, 200 ml pavlake, so, biber, bosiljak, vegeta, origano. Sastojci za sos: 400 g svežih šampinjona, 500 ml neutral-ne pavlake, 2 kesice senfa, 3 komada kiselih krastavčića 20 g pute-ra, začini. Za pohovanje: brašno, jaja, prezla, ulje.

Priprema: pileća prsa razrezati po sredini i rastanjiti tučkom, kačkavalj i pršutu narezati na tanke listiće. Svako parče piletine po-soliti, pobiberiti, premazati mešavinom krem sira i pavlake, pa na to složiti po par parčadi kačkavalja i pršute, a zatim posuti bosiljkom i origanom, pa preklopiti piletinom. Zagrejati ulje u dubljem sudu, svaki komad punjene piletine uvaljati u brašno, jaja, pa u prezle i sta-viti da se prži do zlatnožute boje.

Šampinjone iseći na listiće, u posudi zagrejati puter, staviti šampi-njone da se krčkaju i kada im ispari tečnost dodati sitno sečene kise-le krastavčice, bosiljak, so, biber i na kraju neutralnu pavlaku i senf, ostaviti da smesa proključa. Po tanjiru prvo složiti tanko isečene ko-made piletine, pa ih preliti sosom od šampinjona.

Slani pužićiPotrebno je: 2 jaja, čaša mleka, 1/2 čaše ulja, 2,5 čaše vode, ka-

šičica soli, kašičica šećera, malo kvasca, brašna po potrebi; za pre-maz:  sir, kajmak ili maslac.

Priprema: u pola čaše vode sa šećerom i solju otopiti kvasac. U posudi sjediniti sve tečne sastojke, dodati kvasac i na kraju dodava-ti brašno i mesiti da se dobije glatko testo. Testo ostaviti da naraste. Naraslo testo podeliti na četiri, pet jednakih delova koje ćete razvu-ći u tanke korice. Korice premazivati mešavinom sira i kajmaka (ma-slaca) i uvijati u rolate. Rolate seći na tanke kriškice i slagati u tepsi-ji. Svaki komad premazati uljem ili maslacem i peći.

Punjena piletina u sosu od šampinjona

Ćuretina sa duncom od brisaka

NOVE društvo 15Broj 1225. jul 2019.

Posle devet godi-

na proučavanja

drevnih slika sta-

rog Egipta sačuva-

nih na papirusima

i u grobnicama,

subotički arhitek-

ta je utvrdila da se

odnosi između fi-

gura i njihovi po-

ložaji uvek bazira-

ju na takozvanom

„zlatnom prese-

ku“ a dijagonale

prestola formiraju

ugao od 52 stepe-

na. Detalji na slika-

ma se ponavljaju

po određenoj

šemi brojeva,

koja odgova-

ra – Teslinom

krugu!

Stari Egipćani su pri-menom zlatnog preseka i matematičkih principa u arhitekturi i na crteži-ma ukazivali na isto što i naš genijalni naučnik Ni-kola Tesla – na univer-zalni jezik prirode u kojoj je sve povezano, od ugla pod kojim su podizane pi-ramide, istovetnog onom pod kojim se povezuju lanci DNK. Geometrija je univerzalni jezik za otkri-vanje zakonitosti i šablo-na koji već postoje, samo ih treba spoznati da bi za kratko vreme nauka napredovala više nego vekovima unazad!

Ovo je, u najkraćem, suština sa-znanja do kojeg je došla arhitekta Dragana Mijatović Škopelja, vo-deći urbanista i odgovorni planer u Javnom preduzeću za upravlja-nje putevima, urbanističko plani-ranje i stanovanje u Subotici. Ona će u sklopu Dana Nikole Tesle koji se po šesti put održavaju u našem

gradu, danas, od 19 časova, u Ve-likoj većnici održati predavanje o svom radu i otkriću koje je zaštiti-la u Zavodu za intelektulnu svoji-nu, i za koji već sada postoji veliko interesovanje u zemlji i van nje.

„Meni će biti izuzetna čast što ću u okviru obrazovnog dela manife-stacije Dani Nikole tesle 2019. pre-zentovati svoj naučno-istraživački rad, a to je proučavanje, sa aspek-ta jednog arhitekte, proporcija, pr-venstveno zlatnog preseka na sta-rim egipatskim crtežima i tom pri-likom sam došla do rezultata koji su se ponovili na preko 30 analiziranih slika. Došla sam do zaključka da sve to ima veoma mnogo sličnosti sa te-orijama našeg Nikole Tesle – i jed-ni i drugi su nam ukazivali na važ-nost brojeva 3, 6 i 9. kao i na zna-čaj „svete geometrije“ i matemati-ke kao jednog univerzalnog šablo-na u prirodi, povezanosti svega što postoji, a naročito povezanosti nau-ke i umetnosti“, objašnjava arhitek-ta Dragana Mijatović Škopelja.

Zaintrigiralo je, između osta-log, osim što su drevni Egipćani veliki akcenat stavljali na značaj duhovnosti, a i sam Teslin toranj u Koloradu Springsu neodoljivo je podsećao na oblik Keopsove pira-mide, da je na crtežima došla do geometrijske matrice koja sadr-ži matematičke konstante broja „pi“, zlatnog preseka „fi“ i prirod-

nog logaritma „e“ – sve konstan-te koje sadrže i same piramide. A onda je to isto pronašla u – Tesli-nom krugu!

Zašto su crteži „dečiji“?

Kada je pre devet godina svo-je slobodno vreme počela da po-svećuje proučavanju veličanstve-nih dostignuća drevne egipatske

civilizacije, pre svega njenom gra-diteljstvu, kao arhitekti bilo joj je jasno da piramide svedoče o ve-likim matematičkim i astronom-skim znanjima koja su oni pose-dovali. S druge strane, njihovi cr-teži su pojednostavljeni, poput de-čijih, gotovo u suprotnosti sa vr-snim i naprednim graditeljstvom.

„Iz knjiga i sa interneta počela sam da proučavam slike sa papi-rusa i iz grobnica i uz pomoć kom-pjutera izračunavala sam odnose i uglove između karakterističnih elemenata na slikama. Razumela sam da su svoja specifična pravi-la u crtanju koristili za nešto više. Crtali su mnogo detalja koji usme-ravaju oko posmatrača i uz pomoć geometrije kao univerzalnog je-zika, koji svi jednako tumačimo, dolazimo do otkrića“, objašnjava Dragana. Postavljanjem „geome-trijske mustre“ iz Teslinog kruga sa devet brojeva na egipatski crtež, mnogo toga joj je postalo jasnije.

Rezultat je bio rad pod nazi-vom: Geometrija kruga Nikole Te-sle s devet brojeva je ključ za ra-zumevanje sveta geometrije i zlat-nog preseka drevnih egipatskih crteža i civilizacije“.

Jednostavno a genijalno

„Teslin krug je njegovo otkriće o kojem se, nažalost, malo zna u

Srbiji. On je kao njegov „otisak pr-sta“, nešto genijalno a s druge stra-ne jednostavno i skromno. U pita-nju je krug s devet brojeva i Nikola Tesla je govorio da onaj ko spozna važnost brojeva 3, 6 i 9 drži ključ univerzuma u svojim rukama! Dakle, kada spojimo linijama ta tri broja, dobijamo jedan trougao dok kasnije kada te preostale bro-jeve sabiramo, udvostrujučejmo

ili umanjujemo, dobijamo jedan niz brojeva od 1, 2, 4, 8, 7 i 5 – koji je, inače, niz koji postoji u priro-di i pod kojim se vrši deoba ćelija! Znači, kako god sabirate brojeve,

rezultati su uvek, do u beskonač-nost, 3, 6 i 9“, objasnila je subotič-ki arhitekta ove nedelje na konfe-renciji za novinare.

Dragana je, međutim, otišla korak dalje, bavila se geometri-jom tog kruga i došla do potpuno istog geometrijskog šablona koji je dobila na drugi način na egi-patskim crtežima. Tu je u pitanju, kaže, jedan četvorougao koji u

sredini ima pravougaonik sa pro-porcijama zlatnog preseka, zatim dijagonale pod 52 stepena – ugao pod kojim su podizane piramide ali je takođe veoma važan u pri-

rodi i ne nazivaju ga uzalud „božan-skim uglom“!

„Pod ovim uglom se, pod pro-sečnom vrednošću, u lancu DNK vežu adenin, timin, gua-nin i citozin. Znači, došli smo do iden-tičnog šablona, ili mustre, koji tako-đe sadrži te važne matematičke kon-stante i do zaključ-ka da su nam stari Egipćani kroz svo-ju civilizaciju uka-zivali isto što i Ni-kola Tesla tri mi-lenijuma kasnije – da je geometri-ja jedan univerzal-ni jezik za otkriva-nje geometrijskih

šema pomoću zlat-nog preseka. Te matri-ce već postoje u prirodi

u okviru različitih principa zako-nitosti i spoznajući ih, mi ih mo-žemo koristiti za najrazličitija ot-krića Sam Tesla je govorio kada bi se nauka bazirala i na proučava-nju duhovnosti, a ne samo na ma-terijalnim aspektima, da bi za de-set godina napredovala više nego za sve vekove unazad“, kaže Dra-gana Mijatović Škopelja.

M.Radojčin

Arhitekta Dragana Mijatović Škopelja došla do fascinantnog otkrića

Šta povezuje stare egipatske crteže i Teslin krug brojeva?

Dragana Mijatović Škopelja došla je do značajnog otkrića

Geometrijska šema Teslinog kruga na jednom od crteža – nalik sun a “dečije” ali sve je strogo pod matematičkim i geometrijskim pravilima!

NOVEkultura16 Broj 1225. jul 2019.

Film čuvenog

španskog redite-

lja Pedra Almodo-

vara „Bol i slava“

(Pain and glory)

za koji je Antonio

Banderas dobio

nagradu za naj-

bolju mušku ulo-

gu na ovogodiš-

njem Kanskom

festivalu svečano

će otvoriti dvade-

set šesto izdanje

Festivala evrop-

skog filma Pa-

lić 20. jula, dok

će 26. jula bel-

gijski film „Mla-

di Ahmed“ (Yo-

ung Ahmed), koji

je proslavljenim

rediteljima, bra-

ći Darden, do-

neo nagradu za

najbolju režiju

u Kanu svečano

zatvoriti palićki

filmski festival.

Govoreći o svom filmu na me-đunarodnoj konferenciji za me-dije u Kanu, španski reditelj je istakao neminovnost preplita-nja fikcije i stvarnosti, i istakao je koji su to delovi koji su isto-vetni njegovom životu:

- Ovaj film nije doslovna pri-ča mog života, ali sve što se do-gađa glavnom liku moglo se do-goditi i meni. Neke od tih stva-ri su mi se zaista i dogodile, ali većina njih je izmišljena. Kada počnem da pišem scenario, prve scene imaju neku vezu sa mojim životom, ali onda fikcija dolazi u

igru, a kada pišemo, moramo biti ver-ni fikciji, a ne stvar-nosti. Kinemato-grafska fikcija mora biti realistična, čak i ako nas udaljava od stvarnosti. Jed-na od stvari u filmu koja se zaista odi-grala u stvarnom ži-votu bila je činjeni-ca da sam imao vezu koja je došla do kra-ja iako je naša ljubav još uvek bila živa, ali su me okolnosti na-terale da se odvo-jim od te osobe, i to je neverovatno bol-na stvar jer to nije prirodno. Taj odnos koji je još bio veo-ma živ i od koga sam morao da odsečem - to je bilo kao odse-canje ruke. To isku-stvo, koje su mno-gi ljudi bez sum-nje doživeli, i ja sam prošao, samo što u mom slu-čaju nije bilo pomirenja, za ra-zliku od onoga što se događa u filmu.“

Belgijski film „Mladi Ahmed“ (Young Ahmed) braće Darden govori o radikalizaciji belgij-skog tinejdžera koja ga vodi u njegov lični džihad. Ova filmska priča reditelj-skog dvojca koja je na-išla na izuzetne reakcije publike i kritike u Kanu, smeštena je u današnju Belgiju, i pokušava da kroz rastrzanost trinae-stogodišnjaka Ahmeda između njegovih idea-la o čistoti stvorenu pod uticajem lokalnog ima-ma i njegovih životnih iskušenja, obradi način na koji ljubav prema ži-votu može prevladati že-lju za smrću. Braća Dar-den istakla su zahtevan rad na ovom filmu što je, prema njihovim rečima, očekivano s obzirom na kompleksnost teme:

„Kada smo završili pisanje scenarija, shvatili smo da smo, na neki na-čin, pisali priču o bezuspešnim pokušajima raznih likova da od-vrate mladog fanatika Ahmeda, našeg glavnog lika, od izvršenja njegovog ubilačkog plana. Kada smo počeli da pišemo, nismo ni slutili da stvaramo tako nedoku-čiv karakter, sposoban da nam izmiče u tolikoj meri, ostavlja-jući nas bez ikakve mogućnosti dramatične konstrukcije da ga sustignemo i izvedemo iz nje-govog ubilačkog ludila. Čak je

i Jusuf, imam u fundamentali-stičkoj džamiji, ta magnetna fi-gura koja je iskoristila energiju adolescentskih ideala da je fo-kusira na čistoću i mržnju pre-ma nečistoći, iznenađen odluč-nošću svog učenika. Ali, može li biti drugačije? Može li biti dru-

gačije kada je fanatik tako mlad, gotovo dete, i kada ga njegov harizmatični učitelj ohrabruje da poštuje izmučenog rođaka, mrtvog čoveka? Kako predupre-diti želju prema ubistvu ovog fa-natičnog dečaka odsečenog od ljubaznosti svojih vaspitača, od ljubavi svoje majke, i prijatelj-stva i romantičnih igara mlade Luiz? Kako može biti zaustav-ljen u trenutku kada se, bez pri-begavanja naivnom optimizmu

ili neverovatnom srećnom kra-ju, može otvoriti životu, i pre-ći na nečistoću koju je prezirao do tog trenutka? Koja scena, koji kadrovi bi nam omogući-li da snimimo tu transformaciju i uznemirujući pogled publike koja je ušla u Ahmedovu tamu,

što moguće bliže onome što ga poseduje, i onoga odakle bi ko-načno mogao biti vraćen?“

Navedeni filmovi biće prika-zani van konkurencije u okvi-ru Glavnog  takmičarskog pro-grama koji ove godine broji 12 filmova. Osim ove tradicionalne palićke selekcije takmičarskog karaktera koja donosi najaktu-elnije naslove, filmovi će se ta-kmičiti i u okviru selekcije Pa-ralele  i  sudari    koja obuhvata

najangažovanije istočnoevrop-ske filmove.

Novina u ovogodišnjem fe-stivalskom programu su dve nove selekcije – Velikani evrop-ske kinematografije, posvećena najnovijim filmovima majstora sedme umetnosti Starog konti-

nenta kao i selekcija Novi evropski  dokumentarni film koja donosi najbo-lje dokumentarce, film-skoj formi koja izaziva sve veću pažnju publike i kritičara.

Ovogodišnje, dvade-set šesto izdanje Festi-vala evropskog filma Pa-lić, održaće se od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, u organizaci-ji Otvorenog univerzite-ta Subotica. Festival se tradicionalno održava na više lokacija među koji-ma su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog progra-ma i centralnog dela ma-nifestacije publici će biti predstavljeno više od 130

filmova iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i pro-gramskih celina. Mnogi od fil-mova imaće svoju srpsku i re-gionalnu premijeru. Pored bo-gatog filmskog programa, pu-blika će moći da uživa u broj-nim dinamičnim pratećim sa-držajima – koncertima, izlož-bama, radionicama i stručnim predavanjima.

L. M.

Festival evropskog filma Palić, održaće se od 20. do 26. jula

Kanski favoriti svečano otvaraju i zatvaraju Festival

„Bol i slava“ Pedra Almodovara

Belgijski film „Mladi Ahmed“

NOVE grad 17Broj 1225. jul 2019.

Ns MAGAZIN

• ANKETA •

O v o g o d i š n j i dobitnik nagra-de “Aleksandar Lifka” u kate-goriji domaćih stvaralaca koju Festival evrop-skog fi lma Pa-lić tradicionalno dodeljuje ista-knutim doma-ćim i inostranim fi lmskim stva-raocima je naš ugledni sceno-graf Miljen Klja-ković Kreka. Na-grada se dode-ljuje umetnici-ma koji su svo-jim angažma-nom dali izu-zetan doprinos evropskoj kine-matografi ji ostavivši neizbrisiv trag.

Miljen Kljaković Kreka, jedan

od najcenjenijih i najpoznatijih scenografa van prostora naše ze-mlje, rekao je da je ova nagrada izuzetno značajna kako za njega kao stvaraoca, tako i za afi rmaci-ju fi lmske scenografi je koja je ne-zaobilazna karika u lancu svakog ozbiljnijeg fi lmskog projekta:

“Velika je čast ući na listu i u društvo velikana evropskog i do-maćeg fi lma koji su pre mene do-bili ovo značajno priznanje. Ova nagrada dobija na svojoj teži-ni i saznanjem da se ona dode-ljuje autorima koji su u fi lm-skoj umetnosti ostavili neizbri-siv trag, i dali značajan dopri-nos kako u evropskom, tako i u domaćem fi lmu. Hvala onima koji su o tome odlučivali prepo-znavši u mom dugogodišnjem bavljenju fi lmskom scenografi -jom značaj i kvalitet mog profe-sionalnog umetničkog rada. Ko-liko god da je ova nagrada lične prirode jer se dodeljuje autorima ponaosob, ona je isto toliko važ-na i za afi rmaciju fi lmske sceno-grafi je koja predstavlja značajan i nezaobilazan deo u strukturi

svakog ozbiljnijeg fi lmskog pro-jekta. Primam je sa velikim za-dovoljstvom u nadi da će se fi lm-skoj scenografi ji poklanjati veća pažnja u godinama koje dolaze, jer ona to i zaslužuje.“

Nagrađeni scenograf je jedan od najcenjenijih i najpoznatijih fi lmskih stvaralaca van prosto-ra naše zemlje, koji je interna-cionalnu slavu stekao ostvare-njem “Delikatesna  radnja”. U jugoslovenskoj i srpskoj kine-matografi ji ostavio je veliki trag scenografi jama u fi lmovima “Specijalno vaspitanje”, “Miris polјskog cveća”, “Sok od šlјiva”, “Dom za vešanje”, “Andergra-und”, “Varljivo leto ’68.” i mno-gim drugim. Kljaković je nagra-đivan mnogobrojnim nagrada-ma, među kojima su Zlatna are-na Festivala u Puli, francuska fi lmska nagrada Cezar, Evrop-ska fi lmska nagrada za sceno-grafi ju u fi lmu “Delikatesna radnja”, a bio je nominovan i za prestižnu nagradu za TV stvara-laštvo Emi - za scenografi ju TV fi lma “Raspućin”.

U obrazloženju žirija stoji da nagrada “Aleksandar Lifka” od-lazi u ruke istinskog velikana ki-nematografi je, majstora kuli-sa koji je radeći sa velikim redi-teljima ostavio neizbrisiv trag u

srpskom i evrop-skom fi lmu.

Radoslav Zele-nović, direktor fe-stivala, istakao je da je veoma za-dovoljan izbo-rom ovogodišnjeg dobitnika:

„Miljen Kljako-vić Kljeka je jedan od najpoznatijih scenografa evrop-skih prostora, koji je svojevremeno dobio nagradu Ce-zar za „Delikate-snu radnju“, i biću slobodan da prime-tim da, ako neko sa ovih prostora bude dobio Oskara, možda će to upravo da bude naš Kre-ka Kljaković, i zato smo odlučili da on bude naš dobitnik. Čovek koji je ra-dio scenografi ju za mnoge poznate fi l-

move od kojih je jedna od njego-vih poslednjih velikih scenografi -ja za fi lm iranskog reditelja Mad-žida Madžidija o Muhamedu, kada je za potrebe fi lma usred pustinje napravio Meku i Medi-nu. Kod nas je radio sa Kusturi-com, kao i za fi lm „Sveti Geor-gije ubiva aždahu“ i mnoge dru-ge fi lmove, i veoma sam zadovo-ljan što je Kreka naš ovogodišnji dobitnik. Mi ćemo tim povodom, kako to i priliči, napraviti izbor iz jednog broja fi lmova koje je on radio, jer je broj oko četrdeset fi lmova veliki da bismo obuhva-tili sve fi lmove u kojima je Kreka učestvovao kao scenograf.“

Zelenović je dodao da će Kre-ka biti gost ovogodišnjeg izdanja festivala što je deo želje festivala ali i uslov da se dobije nagrada:

„Kreka će doći ove godine na festival da primi nagradu kao što su to učinili i svi dosadašnji do-bitnici nagrade „Aleksandar Lif-ka“ poput Ken Louča, Ken Rase-la, Nikite Mihalkova, Jirži Men-cela, Brajana Koksa i drugih. Od domaćih stvaralaca to su Milena Dravić, Bata Živojinović, Ljubiša Samadžić, Žika Mitrović, Srđan Karanović, Goran Marković, Zo-ran Simjanović i svi ostali dobit-nici ove nagrade.“

L. M.

Ovogodišnji dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” je scenograf Miljen Kljaković Kreka

Neizbrisiv trag evropskog i domaćeg fi lma

Miljen Kljaković Kreka

Lepota sedme umetnosti26. izdanje Festivala evropskog fi lma Palić održaće se od 20. do

26. jula na više lokacija u Subotici i na Paliću u organizaciji Otvore-nog univerziteta Subotica. Tokom predfestivalskog programa i cen-tralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 fi lmova iz svih krajeva Evrope u 15 različitih selekcija i programskih celina. Pitali smo Subotičane da li posećuju fi lmski festival na Pali-ću, koliko i zbog čega je on važan za naš grad.

Valter Petrik, stručnjak za marketing- Ne idem na fi lmski festival, bio sam na festivalu ali

davno. Ne volim baš da gledam fi lmove i gledam ih ret-ko. Smatram da važnost jednog fi lmskog festivala zavisi od kvaliteta fi lmova. Po meni lično su najbolji, a samim tim i najvažniji oni fi lmovi koji u sebi nose poruku, koji pozitiv-no utiču na ljude.

Igor Žakić, trener MOK „Spartak“- Da, idem na fi lmski festival na Paliću, već pet, šest go-

dina unazad. Trudim se da ispratim svaki dan koliko god mogu zato što zaista volim i zaista smatram da je to jedan od najlepših festivala koji Subotica ima. Važnost fi lma, važ-nost same kulture je ogromna, jer kultura je ta koja ostaje kroz generacije i kultura je ta koja kroz teška vremena do-vodi čoveka do neke mirnoće. Što se tiče samog festivala, mislim da ima ogromnu važnost za sam grad Suboticu, zato

što je evropski festival, festival sa jednim velikim renomeom već godinama una-zad i prilika za sve ljude da vide nešto novo.

Bence Terenji, učenik Hemijsko-tehonološke škole- Idem na fi lmski festival na Paliću i ove godine ću ići.

Mislim da ima izuzetnu važnost ovaj fi lmski festival, a to se vidi u tome koliko je on posećen, a posećenost i zaintere-sovanost ljudi za fi lm je ogromna svake godine. Filmovi su dobri ako su novi, interesantni, aktuelni a upravo to nudi festival na Paliću.

Neda Lukić, ekonomista- Da, naravno da sam posećivala fi lmski festival na Pa-

liću. Prošle godine nisam, pošto nisam bila u Subotici, ove godine baš u to vreme idem na godišnji odmor, ali iskreno se nadam da ću uspeti da odem. Najviše volim da gledam drame i najviše volim da odem sa društvom, a utisak po-sle fi lma mi je najbitniji, jer nikada ne ostanem ravnoduš-na. Naravno da je ovo jedan važan festival, jer sve što je ve-zano za Evropu, bitno je da se dešava i kod nas. Sve osta-le kulturne manifestacije naravno da su važne takođe. Tako

da, sva podrška za sve što se dešava za naš grad prvenstveno, eto da smo u nekom bar približnom rangu sa Novim Sadom ili Beogradom. U svakom slučaju važna je svaka manifestacija.

Marija Karlović Gabrić, slikarka- Sada ga ne posećujem jer sam starija i teško mi je da

sedim na tim klupama, ali naravno da sam ga ranije pose-ćivala. Značajan je zato što fi lm ne bi smeo da izostaje, da prestaje, odnosno da se gasi. Film treba negovati, a ne pre-staje da se neguje jer festival imamo svake godine i sjajno je što na Paliću imamo tako nešto. Takođe, veoma je zna-čajno za Palić, Suboticu i okolinu zbog turizma, da se za nas zna i čuje. Volim da gledam fi lmove i uz fi lmove sam odrasla.

Rastko Ranđić, prehrambeni tehničar- Prvi put sam bio prošle godine na fi lmskom festivalu

na Paliću. Za sada još uvek ne znam da li ću ići ove godine, videću kakav će program biti, odnosno kakvi će se fi lmovi prikazivati. Inače volim da gledam fi lmove i bitno mi je da fi lm ima dobru radnju, efekti me baš nešto ni ne zanimaju. Volim u svakom slučaju kvalitetne fi lmove. Filmove sa do-brom pričom, sa dobrom glumom, fi lmove koji su dobro odrađeni. J. Tonković

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fi leri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

NOVEmagazin18 Broj 1225. jul 2019.

Predivan dnevnik, intimno svedočan-stvo Mandinovih najdubljih misli i oseća-nja i doživljaja iz njegovog svakodnevnog života. Bilo da piše dok sedi u kući na svo-joj farmi u Nju Hempširu za vreme snež-ne oluje, ili u sobi hotela koja može da se nalazi bilo gde u svetu, brine o bolesnom prijatelju, juri da stigne na avion, ili sadi povr-će i cveće u svojoj ba-štii, Mandino pretvara

svoje tajne uspeha u način života. Čitaoce će oduševiti činjenica da je tako uspešan i uticajan autor čovek poput svih nas. I sam prolazi kroz različite prijatne i neprijatne situacije, lične drame, bolesti, ali uspeva da živi i da se ponaša po svim principima o kojima godinama piše.

Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce

Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fi skalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni dobitnici knjige 

„Na krilima vatre”

Ivana Imrić, Gundulićeva 23Gizela Kopilović 

Konkoj, Beogradski put 101

Og Mandino

TAJNE USPEHAI SREĆE

TURISTIČKA AGENCIJA J.P. “SUBOTICA-TRANS”

Matka Vukovića br. 9, SuboticaTEL: +381 24/555-466 +381 24/4150212,

www.sutrans.rs, turizam.sutrans.rse-mail: ta.sutrans@gmail.com

ITALIJA – ŠVAJCARSKA -

AUSTRIJA MILANO – Laggo di

Como – Lugano – Lucern – CIRIH – Insbruk – SALCBURG – Halštat

08-14 jul 2019.za više informacija na

https://turizam.sutrans.rs/na telefon 024555446 i u turističkoj

agenciji u Matka Vukovića 9

LIBER BLUE GROUP

DA VAM KUĆA BLISTA HOME+ DESETKA JE ČISTA!

NOVO NA TRŽIŠTU

Liber Blue Group DOO, Isidore Sekulić 10, 24000 Subotica, Srbija Tel.: +381 24 510 500 - www.libergroup.rs - offi ce@libergroup.rs

Dish Home - JabukaTečnost zelene boje, prijatnog mi-

risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku snagu odmašćivanja i stvara veliku 

količinu pene. pH 6-7Pakovanje: 500ml, 1l

Dish Home – LimunOsvežavajućeg mirisa limuna, 

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-stranjivanja masnoća. pH 6-7

Pakovanje: 500ml, 1l.

Shine homeSredstvo za čišće-nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez 

ogrebotina. Pakovanje: 750ml.

Profesionalna hemija - Horeca

premiumMaksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se 

postigne više!

Tečni sapun

Idealan za pra-nje ruku, pri-jatnog mirisa.  Uklanja nečisto-će, nežan prema 

rukama. Pakovanje: 500ml, dopu-

na 1l

Window home

Tečno sredstvo pla-ve boje, izuzetno prijatnog mirisa otklanja nečistoće bez tragova čišće-nja ostavljajući po-vršine čiste i sjajne.

Pakovanje: 750ml, dopuna 750ml.

Tečnost zelene boje, prijatnog mi-risa jabuke. Koristi se za ručno pra-nje svih tipova posuđa. Ima veliku snagu odmašćivanja i stvara veliku 

Dish Home Dish Home – LimunOsvežavajućeg mirisa limuna, 

žute boje. Pogodan za pranje pribora za jelo, čaša kao i svih perivih povr-šina gde je potreb-

no snažno delovanje čišćenja i od-

Dish Home

žute boje. Pogodan 

na avion, ili sadi povr-će i cveće u svojoj ba-štii, Mandino pretvara

Pakovanje: 

Shine homeSredstvo za čišće-nje sanitarija, plave boje, prijatnog mi-risa. Redovno kori-šćenje sprečava go-milanje kamenca od tvrde vode, ostatke sapuna i prljavštine. Stvara visok sjaj bez 

Pakovanje: 750ml.

Uklanja nečisto-će, nežan prema 

Profesionalna

Maksimalna efi kasnost naših pro-izvoda ne nude samo profesional-nim korisnicima najbolje rezultate. Sa manjim fi nansijskim troškom se 

NOVE istorija 19Broj 1225. jul 2019.

Dana 13. X 1931.

na nebu iznad Su-

botice pojavio se

izviđački aero-

plan, čiju posa-

du su činili Pe-

tar Mazajev i Mi-

lan Mandrašević.

Kao svedočanstvo

ovog nadleta nad

Suboticom ostala

je priložena foto-

grafija. Pre nego

što se pojavila na

fejsbuk strani-

ci „Stara Suboti-

ca“, promenila je

nekoliko vlasni-

ka-kolekcionara,

koji su joj samo

povećavali cenu,

ali ne i vrednost.

Društvo „Stara Subotica“, fejsbuk stranica pokrenuta kra-jem prošle godine s ciljem rasve-tljavanja i popularizacije lokal-ne (subotičke) i nacionalne is-torije, u poslednje vreme je ob-javilo niz fotografija sa scena-ma iz svakodnevice u Subotici koje datiraju iz međuratnog pe-rioda (1918–1941). Među njima se izdvaja po istorijskoj vrednos-ti fotografija užeg gradskog je-zgra Subotice iz vazduha, koja gotovo da govori sama za sebe. Nosi belešku „51. esk. Suboti-ca H=700 F=25 pil. por. Maza-jev izv. por. Mandrašević 13-X-31“, koja objašnjava kontekst njenog nastanka. Naime, nasta-la je prilikom nadleta nad Subo-ticom od 13. oktobra 1931, koji su obavili pilot poručnik Petar Ma-zajev i izviđač poručnik Milan Mandrašević.

Prema podacima iz dosijea (K-946-579 i K-1018-765) iz Vo-jnog arhiva u Beogradu, Mazajev je u to vreme bio pilot u đačkoj vazduhoplovnoj četi Vazduho-plovne podoficirske škole, a Mandrašević vodnik u Vazduho-plovnoj fotografskoj školi. Iz tog podatka proizilazi zaključak da je prilikom nadletanja Suboti-ce krajem 1931. avionom upra-vljao Mazajev, a fotoapara-tom Mandrašević. Kao rezultat

njihovog zajedničkog leta nas-tala je priložena fotografija na kojoj se vide delovi Jelačićeve (danas Matka Vukovića), Štrosmajerove, Kralja Aleksan-dra (danas Korzo), Cara Dušana i Paje Kujundžića (Braće Radić), Gimnazijska (danas Ištvana Sečenjija), Krupežićeva (danas Rudić ulica), Pašićeva (danas Di-mitrija Tucovića), Trg Cara Jo-vana Nenada i Zrinjski trg (da-nas Trg Sinagoge) sa nekim od najznačajnijih obeležja Su-botice: Gradska kuća, Narod-no pozorište, Gradska biblio-teka, Muzička škola, Žuta Kuća, Spomenik caru Jovanu Nena-du, Franjevački samostan, Sina-goga, Državna muška gimnazi-ja (danas Gimnazija „Svetozar Marković“), Palata Mikše Deme-tera (danas Gradski muzej Subo-tica), Nićin palata (danas prosto-rije OTP banka), Zadužbina Jo-vana i Tereze Ostojić itd.

Biografije ove dvojice va-zduhoplovaca koji su nadlete-li Suboticu krajem 1931. pre-dstavljaju pravi kuriozitet. Mi-lan Mandrašević je rođen u Požarevcu 8. X 1904. Sin je Save Mandraševića, solunskog do-brovoljca poreklom iz Bana-ta. Završio je šest razreda gim-nazije u rodnom mestu. U vo-jsku je stupio 15. X 1923. u Nižu školu Vojne aka-demije u Beogra-du na dvogodišnji rok. U ovoj školi je položio us-menu zakle-tvu (18. X 1923). Brzo je napredo-vao. U kaplara je unapređen 15. IV 1924, u podnared-nika 1. X 1924, a u narednika 1 VII 1925. Po završetku Niže škole Vojne akademije (1. X 1925), proizveden je u pešadijskog potporučnika i postavljen za vod-nika mitraljeske čete 9. pešadijskog puka Dunavske di-vizije stacionirane u Požarevcu.

Prilikom evaluacije kra-jem 1925. godi-ne dobio je pozi-tivne ocene: „Ka-raktera postoja-nog, miran i tih, častan, pošten, bistar i shvatljiv, druželjubljiv i po-verljiv. U odgovornosti tačan i hladnokrvan. Uticaj na komandu ima povoljan. Zdrav i sposoban za svaku službu, fizički dobro ra-zvijen, sluh i vid ima dobar, do-bar borac sabljom, dobro gađa iz puške, mitraljeza i revolvera, sportom se ne bavi. Službu vrši revnosno, smišljeno, sa voljom i iz sopstvenih pobuda, tačan u

radu i istrajan, sposoban za trup-nu službu i za rat. Obraća dovol-jnu pažnju na zdravlje i ishra-nu svojih potčinjenih i na negu stoke. Vladanja i ponašanja kako u službi tako i van službe pri-mernog, prema starijim učtiv i

pažljiv a prema mlađima strog ali pravičan. Sa građanima se do-bro ophodi. Na svoje dostojans-tvo obraća pažnju. itd. itd.“

Nakon završene Niže ško-le Vojne akademije, Mandrašević je pohađao Vazduhoplovnu izvi-đačku školu u Petrovaradinu (od 1. IV 1927 do 25 XII 1927). Pos-le završetka iste, dobio je zvanje

diplomiranog izviđača (19. XII 1927) i raspoređen za izviđača u 12. eskadrili 2. vazduhoplov-nog puka (od 10. I 1928. do 8. IV 1929). U to vreme je dobio zvanje vojnog izviđača (1. I 1929) i odli-kovan Medaljom za revnosnu

službu i za dobro izvede-nu obuku (19. I 1929). Nakon toga je pohađao Pilotsku školu u Novom Sadu (od 11. IV 1929. do 16. VII 1929). Po završetku iste, ponovo je raspoređen za izviđača u 12. eskadrili 2. vazduho-plovnog puka (od 28 VII 1929. do 1. II 1930) U to vreme je unapređen u poručnika (1 X 1929). Nakon toga, bio je vod-nik u Vazduhoplov-noj fotografskoj školi (od 5. II 1930. do 14. III 1931). Pohađao je kurs za pešadijske oficire u Školi gađanja (od 14. III 1931 do 14 IX 1931) Po završenom kursu, pono-vo je raspoređen za vod-nika u Vazduhoplovnoj fotografskoj školi (od 14 IX 1931. do 25. XI 1933). U to vreme je napravio fotografiju Subotice iz vazduha.

Nakon toga, Mandrašević je bio vršilac dužnosti koman-dira u 11. eskadrili 2 va-zduhoplovnog puka (od 30 XI 1933 do 14 III 1935). U to vreme je unapređen u kapetana II

klase (1 decembra 1933). Nakon toga, služio je u Nastavnom ot-seku đeneral-štaba vazduhoplo-vne vojske (od 15. III 1935 do 2 II 1937). U to vreme je unapređen u kapetana I klase (11 XII 1936). Nakon toga, raspoređen je u Va-zduhoplovnu školu gađanja (od 2 II 1937. do 31 V 1937.) Istakavši se u službi, odlikovan je ordenom

Svetog Save V reda (6. IX 1938). Nakon toga, raspoređen je u 3. vazduhoplovnu grupu kao vršilac dužnosti komandanta (od 7. XI 1939 do 18. V 1940). U to vreme je unapređen u majora (31. de-cembra 1939) i odlikovan orde-nom Belog Orla V reda (10. IV 1940). Nakon toga, od 18. V 1940 do 21 VII 1940. vršio je dužnost komandanta (po ratnom raspo-redu) Zarobljen je u vreme April-skog rata 1941. i odveden u rad-ni logor u Nemačku. Preživeo je rat u logoru, ali se nikad nije vra-tio u Jugoslaviju. Umro je negde 60-ih.

Petar Mazajev je rođen 25. VI 1905. u Taganrogu u car-skoj Rusiji. Završio je pet razre-da Trgovačke akademije u Beo-gradu, te šesti, sedmi i osmi ra-zred Krimskog kadetskog kor-pusa u Beloj Crkvi. Zatim je po-hađao Nižu školu Vojne akade-mije (1925-1928). Po završenoj školi, ostao je u aktivnoj službi u Jugoslovenskoj vojsci do apri-la 1941, kada je zarobljen i odve-den u zarobljeništvo u Nemač-ku, gde je bio do 2. VII 1945. Završio je teorni kurs Izviđač-ke vazduhoplovne škole (1928-1929) i Pilotsku školu u Novom Sadu (1929). Po završetku ško-lovanja, bio je u letačkoj službi od 1. XI 1929. do 1. I 1941, kada je rešenjem Štaba vazduhoplov-stva preveden u neletačko oso-blje zbog povreda u avionskom udesu 22. I 1940. Odlikovan je Zlatnom medaljom za revnosnu službu (1933) i Medaljonom za vojničke vrline (1939). Za vre-me letačke službe zajedno sa Mandraševićem nadleteo je Su-boticu. Poslednji čin u jugoslo-venskoj vojsci mu je bio kape-tan I klase, u koji je unapređen 6. IX 1928. Umro je novembra 1979.

Vladimir Nimčević

Nadlet nad suboticom 1931.

Milan Mandrašević

NOVEčitulje/pomeni20 Broj 1225. jul 2019.

IN MEMORIAMPovodom 30 godina od završetka OŠ „ J. J. Zmaj“

sa poštovanjem se sećamo

učiteljiceANE RAJNOVIĆ

1938-1997.

i odeljenjskog starešineSTANKE KOVAČEV

1946-2018.

Slava im i hvala!

Generacija VIII a, školske 1988/1989. godine.

(P-427)

Tužno sećanje na voljene roditelje

Večno ćemo vas čuvati u našim srcima i mislima.

Ćerke Marica i Mica, zet Milorad i unuke Okri-ma, Milka, Sandra i Đurđa sa porodicama

(P-426)

NEĐA BARUKČIĆ2005-2019.

ANDRIJA BARUKČIĆ 1999-2019.

Dana 8. avgusta 2019. godine navršava se godinu dana od smrti mog voljenog brata.

ĐURO HAJDU

Za tobom je ostalo nešto teže od smrti, a to je ži-vot bez tebe.

Tvoja sestra Kaća sa porodicom i supruga Irena sa porodicom (P-423)

Prošlo je šest nedelja od smrti dragog nam tate, dede i pradede

STIPAN SKALA1929-2019.

Sveta misa će biti 13. jula 2019. godine u 7 sati u Maloj crkvi kod Kalvarije.

Ožalošćene: ćerke Jelica i Milica sa porodicama (PG-50)

Sećanje na dragog prijatelja

SLOBODAN MILIĆEVIĆRAŠO

2014-2018.

Porodica Kokot (P-425)

SONJA MRKIĆ08.07.2018-08.07.2019.

Nema reči, koliko nedostaješ.Nemanja i Raki (P-428)

U povodu PETE obljetnice RAJA

IVANA ROMIĆLUCIJA PERIĆ

6 VII 2014 – 6 VII 2019.Sudbine, neumoljiv sat, preteće klepeće, name-

će nesreće...Misao živih presreće...Ta misao nebo buši, traži mir NADI i DUŠI...DVA nestala dijamanta bruši...DVA snopića sjaja, u Franjevačkoj crkvi, svetlu-

cat će iz RAJA...Sveta MISA će da nas spaja:u nedelju 7 jula u 9

sati.Otac i dida IVAN, ćerka i sestra JOSIPA (P-422)

POSLEDNJI POZDRAV VOLJENOM OCU I DEDI

MARKO ČOVIĆ1938-2019.

Zahvaljujemo se rodbini, prijateljima i komšija-ma koji su se saosećali sa nama u teškim trenuci-ma. Polaganjem venaca i izrazima saučešća ublaži-li su našu bol.

S ljubavlju i poštvanjem ćemo čuvati uspomenu na tebe.

Jedina ćerka Gordana i unuka Alisa (PG-49)

SONJA MRKIĆ7. 1. 1962 - 8. 7. 2018.

Mila naša, prošla je godina bez Tebe. Vreme prolazi, ali Tebe ne damo zaboravu. Nedostaješ!

Vole Te i čuvaju u srcu tvoje Vesna, Baška, Goca i Diana.

(P-429)

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ

МИЛЕНКУ ПОПАДИЋУ

Мом другу Попсону за дугогодишње пријатељство и заједничке суботичке новинарске дане.

Почивај у миру!Мирослав Божин (Р-424)

Prošlo je najtužnijih šest nedelja od kada je pre-stalo da kuca plemenito srce naše voljene i mile

JELENE MATKOVIĆ ARADSKIrođene Kokai

13.08.1936 – 27.05.2019.

S bezgraničnom ljubavlju, ponosom i zahval-nošću što je bila naša, čuvaćemo je večno u našim srcima.

Suprug Toma, ćerke Bea i Olga, njeni voljeni unuci Igor, David i Dominika i praunuka Iska

(P-432)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom od 8 do 13 časova

(zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel. 553-805.

Maksima Gorkog 8. na spratu

NOVE

RAZNO- „GORENJE SERVIS ENER-

GIJA”! Servisiramo belu tehni-ku od svih proizvođača,- Original-ni rezervni delovi, Ivana Antunovi-ća 141. Tel. 546- 206 ili 063/1546- 206 (P-92)

- ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese,

harmo/garažna vrata, komarnici, panelne zavese, tende.- Miloša Obi-lića 19. Tel. 571- 299 ili 063/551- 299 (P-93)

- BUŠIMO BUNARE sa ili bez ispiranja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-94)

KUĆE I PLACEVI-Prodajem kuću na Paliću, po-

godno za izdavanje, kod bazena. Tel.060/052-33-16 (2-122)

-Prodajem kuću sa pomoćnim objektima, na placu od 3 motike, Donji Tavankut, Tel-064/18-38-710 (3-122)

-Prodajem salaš, avliju i 2,7 ju-tra zemlje Đurđin, Poljaković Tel. 064/120-28-56 (4-122)

-Kvalitetna kuća, ETG, 126m², plac 1304m²,4km od centra, zi-dana ograda, kapija, alu-roletne, može zamena za stan + doplata, Cena 43000€ Tel. 065/35-30-825 (5-122)

-Prodajem kuću sa 1 motikom placa , sa stujom i vodom, legalizo-vana. Tel.024/535-213 (6-122)

-Prodajem kuću u Đurđinu. Tel. 4536-343 (7-122)

PRODAJA I IZDAVANJE

STANOVA-Prodajem garsonjere, cena

9000€, kod fakulteta, 30m² sa dvo-rištem. Tel. 060/052-33-16 (8-122)

-Prodajem stan od 36m², lepo sređen, legalizovan u centru, cena 16500€. Tel. 524-149 (9-122)

-Menjam jednosoban stan, kod ekonomskog fakulteta, za dvorišni ili manju garsonjeru može i proda-ja. Tel. 061/21-96-512 (10-122)

-Prodajem dvosoban stan 52m² cg i svi priključci u ulici B. Radića, toplo prizemlje, pogodan za stari-je ili kancelarije. Tel.064/16-114-83(11-122)

-Iznajmljujem stan na Radi-jalcu 37m², parket, terasa, lift, na duže vreme. Tel.063/24-16-19 (12-122)

-Prodajem stan u ulici Nikole Kujundžića na drugom spratu, lift, gasno grejanje, terasa. Tel. 069/36-28-319 (13-122)

-Beograd, Zvezdara, Hitno pro-dajem dvosoban stan 64m², cena po dogovoru Tel. 060/14-44-519 (14-122)

GARAŽE-Prodajem garažu na uglu Pe-

trinjske i Višegradske ulice. Cena 2750€ Tel. 541-150 (15-122)

KUPOPRODAJA-Prodajem dušek 180x200,

kauč- 2 fotelje I orman povoljno. Tel.024/571-686 (16-122)

-Prodaje se motorka “Stihl” za sećenje drva, nova. Cena 100€ Tel. 062/847-10-77 (17-122)

-Prodajem 2,5m gumeni čamac sa veslima, kompjuter i nove rolere br 43 Tel. 024/558-807 (18-122)

-Otkupljujem originalne umetničke slike uz stručnu i realnu procenu vrednosti. Interesovati se od 9-17h od ponedeljka do subote Tel. 065/58-33-665 (19-122)

-Kupujem ordenje, medalje i stare sportske značke. Tel.064/615- 59-82 (20-122)

-Prodaju se, dvobrazdni plug, elevator, Samara, kamionska priko-lica reg. i za traktor, starinske stvari i roleri. Tel.024/528-682 (21-122)

-Prodaju se; frižider od 100l, „Kőrting“-2 god. i sudopera od ros-fraja. Tel. 060/14-44-519 (22-122)

-Prodajem: opruge za limena garažna vrata, akt tašne i Dormi-sano masažere (Vario, Body Vital i Shiatsu). Cene po dogovoru. Tel. 527-208 i 065/532-10-64 (23-122)

-Prodajem kombinovanu sto-larsku mašinu, cirkular, abrikter, bušilica Tel. 064/570-17-04 (24-122)

-Prodajem očuvanu žensku bi-ciklu „Rog“ sa 5 brzina. Cena 7700 dinara Tel. 541-150 (25-122)

-Prodajem: tanjiraču, paraču 3 krila, prskalicu, prikolicu jednoo-sovinsku nosivosti 1t, vlasnik Tel. 060/67-77-907 (26-122)

-Prodajem AC peći,“AEG“ 6,5kW (125€) +“CER“ 4,5kW (105€) sa postoljem, odlično očuvane + ka-blovi, tajmer. Tel.065/3-530-825 (27-122)

čitulje/pomeni/oglasi 21Broj 1225. jul 2019.

- Prodajem ili izda-jem opremljen prostor zadom za negu starih lica sa kompletnom dokumentacijom. Tel. 065/842-94-90

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

"

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 1225. jul 2019.

Mali oglasi

- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. 064/700- 7106 (P-50)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rsГрадска управа Суботица, Секретаријат за

пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ О ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА НИЈЕ ПОТРЕБНА ИЗРАДА

СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

за пројекат „Изградња производне хале у оквиру индустријског комплекса након рушења постојећег објекта“, на катастарској парцелами 37030 КО Доњи град (46.061696°, 19.687585°), носиоца пројекта „Татравагонка братство“ ,Биковачки пут бр. 2, Суботица.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Resenja/501-108-2019.pdf

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 29. и 30. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА ЈЕ ПОТРЕБНА

ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА ЗАТЕЧЕНОГ СТАЊА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

за пројекат Базне станице мобилне телефоније „СУ-Радановац – СУУ100 СУО100“, на катастарској парцели 771 КО Палић, Суботица, улица Дубровачка 1ц (46.1057710, 19.7359800), носиоца пројекта „Телеком Србија“ ад Београд, Таковска бр. 2.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања. Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси: http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredi-na/Resenja/501-151-2019.pdf

ZLATKO KATANČIĆ1979-2016.

Sine, nema reči na ovome svetu jer isto je, još i gore sad kao i onda kad si otišao od nas. U nama si večno dok smo mi živi.

Bog je na nebu najveći!Molitva za tvoju dušu je jedini spas: Nikoleta,

baba Sena, tvoja majčica. (P-430)

Dana 07.07.2019. godine navršava se dve godine od kada nije sa nama naša

SMILJANA BATINICA1938-2017.

S ljubavlju i poštovanjem čuvamo tvoj lik od zaborava.

Tvoji najmiliji (P-435)

Дана 06.07.2019. године навршава се четрдесет дана од кад није са нама наш вољени

РАДИВОЈЕ ШОЈИЋ1968-2019.

У тишини вечног мира нека Те прати наша љубав јача од времена и заборава.

Породице Шојић и Јелић (Р-431)

Tužno sećanjeDana 08.07.2019. godine navršava se trinaest

godina kako nas je napustila naša draga

ANICA SKENDEROVIĆ1941-2006.

U tišini večnog mira neka te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

Tvoji najmiliji: ćerka Mirjana, zet Ivan, unuk Bo-ris sa suprugom Zitom i praunuk Kosta. (P-433)

Prošla je tužna godina kako nije sa nama voljeni suprug, otac i deda.

MIRKO ĐUKIĆ1947-2018.

Sveta misa će se služiti 6. jula 2019. godine u 9 sati u crkvi Presvetog Trojstva u Maloj Bonsi, a na-kon mise ćemo posetiti njegovu večnu kuću.

Supruga Marija, ćerka Slavica i sin Josip sa poro-dicama (PF-92)

Sećanje na voljene roditelje i jedinog brata

Vreme prolazi a bol i tuga za Vama ostaju.Vaša Katinka (P-434)

ANA DONOSLOVIĆ1926-2017.

ANDRIJA DONOSLOVIĆ

1921-1977.

TOMICA DONOSLOVIĆ

1951-2014.

enigmatika22 Broj 1225. jul 2019.

NOVE

NOVE poletarci novinari 23Broj 1225. jul 2019.

Obožavamo da putujemo sa razredom!Ja u Zasavici

Ja obožavam da putujem, naročito sa svojim razredom. Uvek se zabavimo. Vo-lim kada kupujemo neke suvernire.

To je bio jedan sunčan dan pun iznenađenja. Ura! Krenuli smo! Ja sedim izme-đu Alekse i Strahinje. U deset časova smo napravili prvu pauzu. Svi su bili sreć-ni. Malo smo jeli i ubrzo smo krenuli za Zasavicu. U autobusu smo upoznali svog vodiča. Popričali smo sa njim i onda je stigla informacija da smo stigli u Sremsku Mitrovicu. Obišli smo Muzej Srema. Bilo je zanimljivo u njemu. Svideo mi se neki mali gradić. Posle toga smo otišli da gledamo vrlo interesantne iskopine. Bile su jako velike. Kasnije smo pojeli sladoled. Jedva sam čekala da odemo u Zasavicu. Bilo je prelepih životinja, čak nam je magarac došao do ograde. Vožnja brodom je bila vrlo uzbudljiva. Sada na žalost idemo kući. Dok smo putovali kući u Suboticu, igrala sam iks oks sa Strahinjom.

To putovanje je bilo jedno od najboljih! Jedva čekam još jedno putovanje sa razredom.

Maša Pajić, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Kad smo bili u ZasaviciJednog dana smo bili u Zasavici. A to je bilo u utorak. Morali smo da se okupi-

mo u 8:40 časova, a morali smo da krenemo u 9:00 časova. Pa smo onda krenuli. Putovali smo do Novog Sada i našli smo jedno mesto gde smo napravili pauzu 15 minuta. Onda smo opet otišli u autobus.. Onda smo još putovali pa smo stali u Ko-sovskoj Mitrovici. Tamo smo malo šetali pa smo otišli da jedemo sladoled. Pa smo se šetali preko mosta i videli smo Savu. Otišli smo u dva muzeja. Tamo smo videli stare stvari. Onda smo opet ušli u autobus. Pa smo krenuli u Zasavicu. Onda smo tamo stigli. Videli smo magarca, svinju, kozu. Tamo smo možda ostali 2-3 sata pa smo se vratili. Bila sam jako srećna što sam bila u Zasavici sa učiteljicom i mojim drugarima.

Medine Abazi, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Jedna moja ekskurzijaKao i svake godine, išli smo sa školom na ekskurziju. Ove godine u Zasavicu. Vo-

zili smo se autobusom.Krenuli smo ujutro. Na putu smo videli lepe stare građevine i zanimljivosti. U

autobusu smo radili zanimljive stvari, pričali, zezali i igrali. Sa nama je u autobu-su bila i vodič puta, koja nam je pričala razne zanimljivosti o mestima kojima smo prolazili. Uživali smo u njenim pričama. Kada smo stigli u Zasavicu pričala nam je o njoj. Posle obilaska napravili smo pauzu za ručak. Posle ručka išli smo da kupimo suvenire. Posle lepog dana krenuli smo kući. Bilo nam je lepo. Jako volim ići na ek-skurzije. Uvek naučim nešto novo. Jedva čekam novu ekskurziju.

Uroš Dragojlović, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

U ZasaviciU ovom sastavu ću vam ispričati kako je mojoj učiteljici i nama bilo na Zasa-

vici. Do Zasavice smo imali mnogo pauza i išli smo u mnogo muzeja i tamo smo našli kosti mamuta i glavu džinovskoh jelena. A u drugom, kako se ratovalo, i sve u srednjem veku. Kada smo stigli, kupovali smo suvenire i sitnice i onda smo išli na vidikovac i imali baš lep pogled. A onda smo se vozili brodom ali je vožnja bila jako kratka i pitao sam se zašto? Vodič je rekao da je to bilo zato što tamo živi jed-na veoma retka riba. Dugačka do 15 cantimetara i živi samo u Zasavici. Može da kada nestane vode, zabije se u blato i uzima kiseonik. Onda smo se vratili u auto-bus i vratili se kući.

Strahinja Daničić, 3.a OŠ “Kizur Ištvan”

Kristina Vuković

Jelena RadoševićMarko Zelić

NOVEreklame/društvo24 Broj 1225. jul 2019.

PSS BK Bogoljub Karić održao tribinu na Otvorenom univerzitetu pred predstojeće

izbore u mesnim zajednicama

Vojvodina je prozor Srbije u EU

Na Otvorenom univerzitetu, u utorak, 2. jula, u svečanoj sali, održana je tribi-

na pred predstojeće izbore za mesne zajednice, Pokreta Snaga Srbije - Bogoljub Karić.

Na tribini je govorio Dragoljub Karić, zamenik predsednika Pokreta, a tribi-na je imala za cilj, da upozna građane Subotice sa radom Pokreta i planovima za naredni period, kao i da odgovori na sva tekuća politička, ekonomska i druga pita-nja koja budu interesovala naše građane.

Predsednik Gradskog odbora PSS-BK Sanja Koji, pozdravila je goste i na-javila govor Dragoljuba Karića.

- Osnovne poruke građanima Subotice gde u mesnim zajednicama Aleksan-drovo i Prozivka izlazimo sa po 6 kandidata samostalno kao Pokret snaga Srbi-je - Bogoljub Karić, je da ćemo se truditi da maksimalno pomognemo Srbiji. Že-limo da radimo, rađamo i  idemo napred. Želimo da rešavamo pitanje Kosova, pad natalita, želimo da osnažimo žene i poljoprivrednike, ističemo porodicu kao stub društva. Srbija mora da bude vožd u smislu toga da bude ravnopravna, pu-nopravna ona želi poštovanje, obavezna je da radi na prosperitetu obrazovanja, što je broj jedan, a potom ekonomskih odnosa, turizma, sporta. Vojvodina kao sa-stavni deo Srbije, je prozor Srbije u EU, ona sa svojim potencijalima može da bude lokomotiva Srbije - istakao je Karić.

Karić je dodao da Pokret PSS BK, ima veoma intenzivne i sjajne odnose i sa pokrajinskom i republičkom Vladom, kao i gosp predsednikom Srbije Aleksan-drom Vučićem. A. Šiška

Naš sugrađanin Dušan Tiragić, poreklom iz sela Krmine iz Zminjanja po-red Banja Luke, predstavio je prošle nedelje na Otvo-renom univerzitetu svoju prvu knjigu “Šumi vodo”. Njegov prvenac obiluje pesmama koje oslikavaju običaje iz Zmijanja, njego-vog zavičaja, pored Banja Luke. Sala gde je prezento-vana knjiga Dušana Tira-gića, bila je prepuna pri-jatelja, studenata i drugih gostiju, koji su se tom pri-likom upoznali sa običaji-ma iz tih predela.

Dušan Tiragić je još pre

dvadeset godina osnovao Zavi-čajno Udruženje “Sloga” , a na-kon penzije, počeo se ozbiljnije baviti pesništvom. Tako je i na-stala njegova prva knjiga “Šumi vodo”, koju je prošle nedelje predstavio na Otvorenom uni-verzitetu u Subotici, na književ-noj večeri.

- Moj prvenac  “Šumi vodo” nastajao je  u  dužem  vremenskom  periodu.  Knji-ga  ima četiri celine, a satkana  je od pe-sama i običaja iz mog kraja iz Zmijanja, pored Banja Luke. Opisao sam u pesma-ma običaje iz našeg kraja, pomenuo sam sve  znamenitosti,  knjiga  je  nastala  da otrgnem od zaborava običaje iz zavičaja, za  reku Vrbas,  za Zmijanje, Banja Luke rimovanje pesama bio sam sedmo dete i recitovao sam u mladosti tih krajeva. Još kao  dete  sam  bio  interesantan  u  smislu da nisam dobro izgovarao reči kada sam recitovao već sa tri godine. To  jeste bilo 

smešno, ali i šarmantno - rekao je za naš list Dušan Tiragić.

Tiragić je u Suboticu došao 1975. godi-ne, a kao dete u Vojvodinu i ranije, šezde-setih. Kaže da su ljudi u Subotici kao i u njegovom zavičaju topli, te da se tu pro-našao na neki srodan način.

- Dobri su ljudi, čeljad. Nikada nisam zažalio što sam došao i tu radio i otišao u penziju, ali ne zaboravljam ni svoj zavi-čaj Zmijanje. U planu mi je da napišem i izdam bar još dve knjige, slične sadržine, poput ovog mog prvenca - poručio je Ti-ragić na književnoj večeri.

A. Šiška

Naš sugrađanin Dušan Tiragić predstavio svoj prvenac knjigu Šumi vodo

Zmijanje u srcu

NOVE reklame 25Broj 1225. jul 2019.

NOVEsport26 Broj 1225. jul 2019.

Treći trkački dan na subotičkom Hipodromu protekao je u znaku dve trke, tradicionalne „Subo-tičke milje” koju Konjič-ki klub Bačka priređuje od 1982. godine i „Probnog Derbija”.

U „Milji” nije bilo mno-go dilema, u oba trčanja pobedu je ostvarilo grlo Rite on Win sa voza-čem Dejanom Katani-ćem. Najveću konkuren-ciju činilo je grlo Isaac Newton AT, oba puta na drugom mestu.– Nisam se baš nadao 

ovakvoj  pobedi.  Iskreno, više  sam  očekivao  od  grla  Isaac Newton. Tek sam drugi put bio u sulkama  Rite  on Win-a,  ali  sam znao da imam šanse za dobar pla-sman, ako dobro startujem. Vozio  sam  ga  u  Beogradu, prvi  put  na  2.100  metara (“Milja” se trči na 1.609 me-tara)  i  tada  sam  video  da je  konj  baš  dobar  na  star-tu.  Presrećan  sam  bio  po-sle  pobede  u  prvom  trča-nju, i bilo je ptianje da li će biti spreman da ponovi  isti takav  nastup  i  u  drugom „hitu”.  I  opet  je  sve  prošlo dobro,  bilo  je  snage  za  još jednu trku u maniru start - cilj,  i pobedu, na  iznenađe-nje mnogih – istakao je De-jan Katanić.

Dobio je Katanić zaslu-žene aplauze, dobio je i vla-snik Vlada Bjelogrlić, ali i Zvonko Bogdan koji se posle dužeg vremena ponovo poja-vio na trkalištu u Subotici. Naime, „Subotička milja” je upravo njego-va kreacija, trka je nastala 1982. godine, pa je idejni tvorac i došao

da uruči trofeje. Čestitao je tom prilikom najboljima, ali i rukovod-stvu KK „Bačka” na dobrom radu i na tome što su trku sačuvali.

Što se okršaja četvorogoda-ca tiče, prvi korak ka potencijalnoj „triploj kruni” napravili su Imola i Branko Skenderović. U do kraja

neizvesnoj trci, rešenoj u posled-njih 200 metara, na drugom mestu je ostao jedan od favorita, Alfa Va-rene (Stana Pejić Tukuljac).

–  Trka  mi  se  dobro  otvorila, sve je bilo „kao nacrtano” za pobe-du. Malo me  iznenadio  rival  koji je poveo trku na početku, ali mi se to  pokazalo  i  kao  bolje.  Bio  sam 

uz vodeće tokom cele trke, a onda smo dodali „gas” u poslednjih 200 metara.  Već  sam  onda  znao  da rivali  ne mogu da  isprate  tempo Imole. Ovo je lepa najava za Der-bi, ali ne znači da će ovo biti i pla-sman  u  tom,  najvažnijem  ispitu. Grlo Alfa Varene nije bez razloga 

jedan od favorita, a do Derbija će u punoj formi biti  i drugo grlo iz naše štale Saphir AT – prokomen-tarisao je Branko Skenderović, vo-

zač i trener grla Imola.Rezultati, prva ka-

sačka trka „Seba-stian Guarato”: Bo-bine Photo (J. Gabrić) 1:18,5, Anna Milau (A. Vereb) 1:20,5, Auda-cieuse Lorme (A. An-đal) 1:21,4, Caline des Landes (B. Skendero-vić) 1:21,4, druga ka-sačka trka „Doroti IT”: Eskarne (A. An-đal) 1:23,9, Haley (M. Pantić) 1:24,2, Lo-retta (A. Vereb) 1:24,3, Phabtom Assassin (A. Horvatski) 1:24,4, treća kasačka trka „Linbros”: Paladino (B. Kečenović) 1:18,0,

Poker (P. Knekt) 1:18,8, Idril Su-gar (S. Sič) 1:19,6, Dimiskija Love (M. Tasić) 1:19,8, četvrta ka-sačka trka, „Subotička mi-lja, prvo trčanje”: Rite on Win (D. Katanić) 1:15,5, Isaac Newton AT (D. Petrović) 1:15,7, Rincope Jet (A. Vereb) 1:17,1, Velvet Dan-cer (B. Mukić) 1:176, peta kasač-ka trka „Čokito”: Donita Ferm (V. Pribić) 1:20,4, Halydar (S. Sič) 1:20,6, Glenda (M. Oračić) 1:20,9, Arleta (B. Kečenović) 1:21,1, še-sta kasačka trka, „Dick Mat-serup”: Eliot (P. Duulić) 1:18,0, Cash Royal (D. Katanić) 1:18,8, Hungaria Oaks (B. Kečenović) 1:19,1, San Siro (B. Mukić) 1:19,4, sedma kasačka trka, „Probni Derby”: Imola (B. Skenderović) 1:19,2, Alfa Varenne (S. Pejić Tu-kuljac) 1:19,4, Solvalino (Z. Petro-vić) 1:19,7, Fotta Royal (D. Kata-nić) 1:19,9, osma kasačka trka, „Subotička milja, drugo trča-nje”: Rite on Win (D. Katanić) 1:15,0, Isaac Newton AT (D. Petro-vić) 1:15,2, Velvet Dancer (B. Mu-kić) 1:15,9, Black Coffee (G. Zolna-ji) 1:16,3, deveta kasačka trka, „Lahor II”: Lola BM (Z. Petro-vić) 1:21,2, Jagersro (B. Kečeno-vić) 1:21,6, Gloria de Sajan (B. Skenderović) 1:21,9, Čarli BL (L. Bajić) 1:23,3.

Treći trkački dan na subotičkom Hipodromu

Imoli prvi korak ka „triploj kruni”?

Konjičke kasačke trke u Požarevcu

Treći trkački danTreći trkački dan u nedelju, 7. jula, organizuje Konjičko društvo

„Knez Mihailo” iz Požarevca, na programu je sedam trka, četiri ka-sačke i tri galopske.

U kasačkom delu programa nastupaju, prva kasačka trka: Perfetto, Maks, Juliet Cortina, Angelina de Mar, Let Me Dream, In-ter Star, Elpenor AT, Dalma Jet, Fantom Glory, Topčider, druga kasačka trka: Ema Turbo, Ericsson, Enna, Anči, Golden, Dalfi-no, Aqua, Alegra RS, Liria, Mosaique Mar, Island AT, Wineto, tre-ća kasačka trka: Filante de Digeon, Simo Mack, Holidej S, Vara-nno, Doli SG, Jessie, Angone Love, Bellissima, Jeger Sweep, Clair de Lune, četvrta kasačka trka: Zilence, Brumme d’Or, Cangam Style, Rite Key, Quick Viervil.

Finiš „Milje”, Rite on Win ispred grla Isaac Newton

Čestitke: Zvonko Bogdan i Dejan Katanić

Radost Branka Skenderovića (Imola) u finišu okršaja četvorogodaca

Nastupi naših konjara u Mađarskoj

Spektakl u BudimpeštiHipodrom Kincsem Park u Budimpešti proteklog vikenda je bio orga-

nizator najznačanijih trka u sezoni – kasačkog i galopskog derbija. Vozači i treneri iz subotičkog reigona su, naravno, bili zapaženi u trkama kasača.

U petak 28. juna svoj prvi inostrani nastup imao je Davor Bedić (22) iz Subotice. U trci „James hendikep” plasirao se na drugo mesto sa grlom Ul-timate Ugri (trener Goran Zolnaji) i zabeležio vremenski rezultat 1:20,5. Trener Goran Zolnaji iz Subotice u trci „Jeans Lady Hendikep” opredelio se za još jednog mladog vozača, Erdei Petera (21). Sa grlom Unique No-ble plasirao se na četvrto mesto i postigao vremenski rezultat 1:21,9.

Trka dana subotnjeg programa je bilo 105. izdanje „Mađarskog derbija”. Pobeda je pripala grlu Zseneroz sa slovenačkim vozačem Mitjom Slavi-čem. Pobedničko vreme iznosilo je 1:18,0 na distanci od 2.500 m uz auto-start. Na treće mesto, sa tri stotinke zaostatka, plasirao se Zolta sa trene-rom i vozačem Veljkom Mažićem iz Subotice.

U okviru trkačkog dana bilo još nekoliko značajnih trka. Grlo Sabath Black A.T., odgoj i vlasništvo kompanije Animal Trade iz Zmajeva, je bio učesnik trke za grla od 3. godine pod nazivom „Grof Esterhazy Miklos Mo-ric Emlekverseny”. Zauzeo je treće mesto sa vozačem Lakatošem i ostva-rio vremenski rezultat 1:19,4. Borbena Uran Lady, vlasništvo štale „Hico”, sa vozačem i trenerom Veljkom Mažićem, zauzela je drugo mesto u trci „Miklos Csabi Mori Borasz-Pannonia dij”. Bila je slabija za jednu stotin-ku od pobednika i zabeležila vremenski rezultat 1:15,8. Plasman na četvr-to mesto u istoj trci zauzela je White Lady (1:16,3) sa vozačem Mitjom Slavičem.

Najbolje vremensko ostvarenje na trkačkom danu postigao je Aileron (1:15,0-1800m) u trci „Sinka Jozsef Emlekveseny”. Bio je to njegov peti na-stup na Kincsem Parku i treća pobeda sa vozačem Fazekašem. Plasman na četvrto mesto u istoj trci zauzela je Piera del Bar sa vozačem, trenerom i vlasnikom Zoltanom Ožvarom iz Tornjoša. Ostvareni vremenski rezul-tat iznosio je 1:16,3.

Munjevitu završnicu u trci „Bisbac Daniel Emlekverseny” prikazao je Ti-moteo sa Veljkom Mažićem. Pobedničko vreme grla u vlasništvu štale „Hico” iznosilo je 1:16,6. Drugo mesto pripalo je grlu Henrik Ibsen A.T. (Animal Trade) koji je postigao identični vremenski rezultat. Plasman na peto mesto u istoj trci upisao je vozač Andor Anđal iz Čantavira sa grlom Sanger MS, koji se nalazi u treningu kod Gorana Zolnajia.

Trener Goran Zolnaji se opredelio za vozača Erdei Petera i u četvr-toj trci dana pod nazivom „Fabian Zsolt Emlekverseny hendikep”. U neizve-snoj završnici plasirali su se na drugo mesto i postigli identični vremenski rezultat kao pobednik trke - 1:21,4 na 2.500m autostart.

Prva trka dana je imala dvanaest učesnika, a naši takmičari su odneli po-bedu i dva plasmana.

Pobeda je pripala grlu Up All Night, u vlasništvu kompanije Libero iz Pančeva, sa vozačem i trenerom Vargom. Drugi su bili Ultimate Force i Miodrag Pantić iz Beograda, dok se na peto mesto plasiralo grlo Uzsok vozačem Anđalom iz Čantavira. Oba grla se nalaze u treningu kod Zolta-na Ožvara.

Konjičke trke u Žablju

Otvaranje sezoneSezona konjičkih trka u Žablju otvara se 7. jula. Onda će na programu

biti trkački dan sa šest kasačkih trka.Prva kasačka trka: Nice Astra, Pandora Star, Double Trouble, Byron

Prav, Duster, Panter Star, Parma Ferm, Phantom Assassin, Temerin Vic-tory, Lotta Queen, druga kasačka trka: Benetton, Leibniz AT, Haly-dar, Lira di Re, Dana VP, Jessi Star, Akaha, Lord Aprikot, treća kasačka trka, „Memorijal Branko Savčić”: Atena, Ajde Srećo, Idril Sugar, Lu-kas, Hacker As, Arsene Lupin, Dalton, Čoro, Triumph Oaks, četvrta ka-sačka trka: Demon King, Severino, Silverado, Shadow RR, Francisa des Noes, Shana, Aljaska H, Kincesm DL, peta kasačka trka: Andover Love, Jimmy Oaks, Sanrio, Bonaparta, Serial Killer NP, Volly de Ranes, Audaci-euse Lorme, Artiste, Sole Mio, šesta kasčka trka: Dagmar, Kiralyfi, Si-mon Star, Zoologus, Avia, Lepotica, AA Asante, Aliz CS, Disko.

NOVE 27Broj 1225. jul 2019. sport

Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić

Zatvarajućom konferenci-jom privodi se kraju projekat IPA CBC prekogranične saradnje Srbi-je i Mađarske „Prekogranične ko-šarkaške utakmice” u realizaciji Omladinskog košarkaškog kluba Spartak i Spotskog društva Korša-šuli iz Hodmezevarašhelja. Reč je o projektu koji je u svojoj realiza-ciji obuhvatio više segmenata, od turnira i utakmica, preko semina-ra i kampova.– Osmeh na licima dece mno-

go govori i on je najvažniji. Važ-no  je  i  to  što  su deca  imala pri-liku  da  odigraju  preko  100 uta-kmica  u  zvaničnom  delu,  pa  i više,  jer  smo  se mi  sastajali  i  u međuvremenu.  OKK  Spartak  je u  stvari nagrađen projektom za sve  ono  što  smo  uradili  u  pret-hodnom  periodu.  Uvek  smo  se rado odazivali na pozive da go-stujemo na  turnirima u Mađar-skoj, a naše prijatelje smo redov-no dočekivali i u Subotici. Potvr-da je to za našu dobru saradnju sa komšijama iz Mađarske – isti-če Jovo Sirovina, predsednik OKK Spartak, pa nastavlja:– Ovo sigurno nije kraj sarad-

nje.  Apliciraćemo  i  u  narednom pozivu,  imamo  dobre  temelje  da napravimo još bolji projekat. No, bez obzira na to da li takav proje-kat bude prihvaćem, naša sarad-nja sa prijateljima iz Mađarske će sigurno biti nastavljena. 

Da je saradnja bila korisna za oba kluba potvrđuje i dr Andraš Elek, predsednik Sportskog druš-tva Košaršuli iz Mađarske.–  Za  nas  je  velika  stvar  što 

su naša deca imala priliku da se druže i igraju sa ekipama iz Srbi-je, koje  imaju bogatu i značajnu košarkašku  istoriju.  Ja  sam  ne-što  stariji,  pa  pamtim  nekadaš-nju Jugoslaviju, ali su posle toga reprezentacije  Srbije,  Hrvatske, Slovenije  i  Crne  Gore  bile  veo-ma  uspešne.  Upoznavanje  dru-gačije  košarkaške  kulture,  stilo-va  igre, ali  i  suđenja, za decu  iz Mađarske predstavlja nezabora-van događaj.

Konferenciji je prisustvovao i Zlatko Bolić, generalni sekre-tar Košarkaškog saveza Vojvo-dine. On je iskorisitio priliku na

naglasi važnost dobre međuna-rodne saradnje i povezivanja klu-bova iz regiona.–  Ovo  je  tipičan  primer  kako 

klubovi i gradovi iz Vojvodine tre-ba  da  sarađuju  sa  kolegama  iz Evropske  unije,  pogotovo  iz Ma-đarske, jer sport je taj koji nas po-vezuje. To povezivanje je posebno važno kod dece. Oni će porasti, za-vršiti škole, baviti se nekim svojim poslovima, a znaće da se povezu-ju sa drugarima i kolegama, kao što  se  to  radii  kroz  ove  projekte. Inače, Košarkaški savez Vojvodi-ne i Košarkaški savez Novog Sada već 6-7 godina organizuju  turnir pobratimljenih  gradova,  Pečuja, Osijeka, Tuzle, Novog Sada  i Su-botice, tako da odlično znamo šta dobro povezivanje znači – nagla-sio je Bolić.

Subotica će i ove go-dine biti jedan od do-maćina međunarod-nog projekta, City Ga-mes manifestacije koja se sprovodi u celom re-gionu, u organizaciji Adria event-a, u petak, 19. jula.

City Games je me-đunarodna sportsko - zabavna manifestacija organizovana kao se-rija takmičenja izme-đu ekipa - predstavni-ka evropskih gradova.

Igre su osnovni sa-držaj ovog projekta, a osmišljene su tako da zabave publiku i ta-kmičare ali i da pod-staknu vrednosti po-put prijateljstva i tim-skog duha i da uka-žu na važnost bavlje-nja sportom. Igre se baziraju na tradicio-nalnim disciplinama i proizvodima, što je vidljivo i iz njihovih naziva: morska alka, leteći vter-polo, vuča konopca, trka maga-raca, vošarka...Ukupno je 13 ra-zličitih disciplina koje nude pre-gršt zabave i adrenalina za sve generacije.

Ova manifestacija kroz zaba-vu i sport svako leto jača prijatelj-stva i veze među gradovima i dr-žavama koje se takmiče a mno-gi za nju kažu da je nezvanič-ni naslednik nekadašnjih „Igara

bez granica”. Igre su osmišljene i pokrenute 2010. godine pod ime-nom „Jadranske igre” i nakon par sezona po-čele su se širiti van Ja-drana, postaju sve po-pularnije na evropskoj sceni pa menjaju ime u City Games. Na igra-ma je osim Srbije, uče-stvovalo još 11 zemalja: Mađarska, Italija, Luk-semburg, Češka, Velika Britanija, Poljska, Ne-mačka, Crna Gora, Bo-sna i Hercegovina, Hr-vatska i Slovenija.

Na City Games-u 2019. takmičiće se čak 150 timova iz različitih zemalja. Grad pobednik iz Srbije imaće priliku da učestvuje na velikom međunarodnom finalu sa još 16 zemalja 2020. godine u Sloveniji.

Ekipa Sportskog sa-veza Subotice je proš-le godine osvojila treće

mesto u Srbiji, a juče je imala prvi ovogodišnji nastup, na Zlatibo-ru je održan uvodni Međunarodni kup. Izveštaj sa tog takmičenja do-nosimo u narednom broju „Novih Subotičkih novina”.

OKK Spartak uspešno zaključio projekat prekogranične saradnje

Osmeh dece – najveća nagrada

Subotica će 19. jula biti domaćin međunarodnog takmičenja

City Games ponovou našem gradu

Jovo Sirovina, Nenad Čanak, Zlatko Bolić i Andraš Elek

Priznanje za talentovanog gimnastičara Partizana

Prilika za sticanje iskustva

Filip Kulić, talentovani gi-mnastičar Par-tizana, dobio je vredno priznanje za niz dobrih re-zultata u nared-nom periodu – nagrađen je me-stom na dese-todvenom kam-pu u Italiji, u or-ganizaciji Evrop-ske gimnastič-ke federacije, baš kao i njegov trener Robert Milutinović.–  Reč  je  o 

kampu  za  mla-đe kategorije koji traje deset dana, a  na  kojem  će učestvovati  naj-veći  sturčnjaci iz  Evrope.  Imali smo sreće da Sr-bija dobije jedno besplatno mesto za takmičara i trenera, a Filip je izabran kao najbolji. Kamp traje od 5. do 10. jula, dobili smo raspored i videli smo odmah da je predviđen žestok tempo od tri treninga na dan. Na ovakav kamp se ne odlazi nespreman, tako da smo se mi posebno pripremali za nastup – otkriva Robert Milutinović.

Filip je prvak Srbije u više disciplina, a ako je suditi po talentu, nije čudo što je upravo za njega obezbeđeno mesto u Italiji.– Titulu sam osvojio u višeboju, prvak sam ekipno, ali i na tri spra-

ve, na razboju, preskoku i vratilu. Treniram gimnastiku već osam go-dina, a ova mi je i najbolja po rezultatima. Uživam u radu, a godi mi osećaj kada znam da se uspešno bavim jednim od najzahtevnijih spor-tova, i to se uspesima. Ovo je zaista sport za svaku preporuku. Treninzi nisu laki, ali se isplati biti uporan. Telo se lepo razvija, a tu su i druže-nja, putovanja, naravno, dobar rad prate obično i rezultati – priča Fi-lip, a od kampa očekuje mnogo:– Spreman sam za naporne treninge, ali će oni doneti i veliko isku-

stvo i nova znanja. Sve će to pomoći na narednim takmičenjima, izme-đu ostalog i na međunarodnim nastupima u Rumuniji (DKMT kup) i Novom Sadu.

Pre polaska u Italiju Kulića i Milutinovića je ugostio i Dejan Vuko-vić, generalni sekretar Sportskog saveza Subotice. Uz prigodne poklone, ispraćeni su i lepim željama.– Drago mi je što Subotica ima predstavnika na jednom ovakvom 

kampu. Gimnastika  je bazičan sport, zahteva dosta rada, a Subotica ima dobre gimnastičare  i  gimnastičarke. Posebno mi  je drago da  se rad u Subotici ceni  i u  inostranstvu, a nadam se da će ta slika o na-šem gradu biti  još  lepša nakon doprinosa naših gimnastičara – ista-kao je Vuković.

Prvenstvo Srbije u biciklizmu

Tri medalje za SpartakTakmičari Biciklističkog kluba Spartak nastupili su u petak, 28. juna,

i nedelju, 30. juna, na trkama Prvenstva Srbije. Prvi dan bio je rezervi-san za takmičenje u Erdeviku, održano je hronometarsko prvenstvo, a drugog dana je u Kraljevu održano takmičenje u drumskoj vožnji.

U vožnji na hronometar, u trci poletarki (2,5 km) prvo mesto je osvo-jila Nikolina Perčić, dok je kod poletaraca (2,5 km) treći bio Stefan Jasić. Kod mlađih poletaraca (2,5 km) peti je bio Marko Tikvicki, kod kadeta (10 km) Mihajlo Bolić je bio trinaesti, a kod juniora (20 km) Dino Avdić deveti, Pavle Košić jedanaesti, a Ognjen Zeković dvanaesti.

Drumska trka je donela novu titulu Nikolini Perčić, bila je prva kod poletarki (5,25 km). Kod mlađih poletaraca (5,25 km) osmi je bio Mar-ko Tikvicki, kod poletaraca (15,75 km) Stefan Jasić osvojio je dvana-esti mesto, a kod kadeta (52,5 km) šesto je bio Mihajlo Bolić. Juniori su imali pred sobom stazu od 95 kg, Luka Išpanović je bio jedanaesti, Pavle Košić dvanaesti, a Dino Avdić četrnaesti.

Robert Milutinović, Filip Kulić i Dejan Vuković

NOVEsport28 Broj 1225. jul 2019.

Region Severne Bačke osvo-jio je prvo mesto na 12. Sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine, održanoj u Bečeju od 28. do 30. juna. Nastupilo je 426 takmičara iz Subotice, Bačke Topole, Malog Iđoša i Kanjiže, a naš region pro-glašen je za najbolju po rezultati-ma, ali i region sa najvećim bro-jem učesnika. – Takmičili smo se u 19 sport-

skih grana u muškoj i 12 u žen-skoj  konkurenciji.  Nastupali smo  i  u  kvizu  iz  oblasti  sporta, a  i  tu  smo bili prvi. Stigla nam je  i  nagrada  za  najstariju  ta-kmičarku, a zaslužila  ju  je Sllo-bodanka  Rakić,  inače  deo  zlat-

ne  pikado  ekipe. Naši  takmiča-ri  osvojili  su  ukupno  12  zlatnih odličja, 17 srebrnih i 17 bronza-nih – javlja Merima Kulić, ge-neralni sekretar Gradskog saveza Sport za sve.

Medalje su osvojili, zlato: Ve-teranke Spartaka u košarci za žene, Reprezentacije Bačke To-pole u kuglanju za muškarce, Moderna Trend Subotica u ku-glanju mešovitih parova, Repre-zentacija Kanjiže u sportskom ribolovu, Žolt Beviz u sportskom ribolovu, Gerontološki centar Subotica u pikadu za žene, Pro-sveta u odbojci na pesku, Vete-ranske Spartaka u basketu za žene, Livia Karai u trci na 3.000 metara, Arpad Šinko u trobo-ju, štafeta Sport za sve Suboti-ce u plivanju mešovito, štafe-ta Sport za sve Subotice u pliva-nju za žene; srebro: Stara ško-la u rukometu za žene, Prosveta u odbojci za žene, Šandor Zoran u kuglanju, Milan Trbović u sto-nom tenisu, Biserka Adamović u pikadu, JP PTT u basketu za muškarce, Reprezentacija Bačke Topole u boćanju, Reprezentaci-je Bačke Topile u tenisu, dublo-vi muškarci, Gabrieal Medan u tenisu za žene, Nenad Grković u trci na 5.000 metara, Edita Me-šter Trungel u trci na 1.000 me-tara, Biljana Isić u trci na 3.000 metara, Igor Skenderović u tro-boju, Edita Mešter Trungel u tro-boju, Livia Karai u troboju, Jo-van Lazarević u plivanju, štafeta Sport za sve Subotice u plivanju mešovito; bronza: Reprezenta-cije Bačke Topole u „srednjem fudbalu”, JŠ Subotička toplana u kuglanju za žene, Viktorija Ri-deg u kuglanju, Reprezentacije

Bačke Topole u streljaštvu za žene, Hargita Kovač u strljaštvu za žene, Sportski savez Suboti-ce u stonom tenisu za muškarce, Mirko Gavrilović u stonom teni-su, Tomaš Ferenc u sportskom ribolovu, Gabor Olajoš u teni-su, Branka Ljubolja u tenisu za žene, Vladimir Ćulibrk u trci na 5.000 metara, Silvester Kasiba u troboju, Nenad Grković u trobo-ju, Maja Prćić u plivanju, Sabina Topčagić Ujvari u plivanju, Tun-de Nađ u plivanju, Reprezentaci-ja Bačke Topole u plivanju,

Sportska olimpijada radnika Vojvodine

Osvojili prvo mestoNova prilika za plivača Spartaka

Barna na Prvenstvu

svetaSubotički plivač Andrej

Barna zadržao je status re-prezentativca Srbije, a pred njim je novi veliki izazov. Bar-na će, naime, biti deo repre-zentacije Srbije koja će od 21. do 28. jula nastupati na Prven-stvu sveta u Južnoj Koreji.

Barna će nastupati u dve trke, u trci na 50 metara kra-ul stilom, a biće i deo štafete Srbije. U reprezentaciji Srbije su još Tamaš Farkaš, Anja Crevar, Vuk Čelić, Velimir Stjepanović, Nikola Aćin, Uroš Nikolić i Aleksa Bobar.

Andrej Barna

Prvenstvo Srbije u plivanju

Na trećem mestuKruševac je bio domaćin Letnjeg prvenstva Srbije u plivanju u ka-

tegoriji pionira, na 50-metarskim bazenima. U konkurenciji 36 klu-bova i 270 plivača bili su i takmičari PK Spartak Prozivka i PK Spar-tak iz Subotice.

Ekipa Spartak Prozivke nastupila je sa 7 pionira i 7 pionirki, a samo takmičenje su prema ekipnom plasmanu završili na trećem mestu sa ukupnim zbirom bodova 7.284, odmah nakon Plivačkog kluba Obi-lić (9.259 bodova) i Plivačkog kluba Novi Sad (7.778 bodova). Pre-ma medaljama, plivači ovog kluba su, takođe, takmičenje završili kao treći sa dve zlatne i tri srebrne medalje.

U trci 100 metara delfin Teodora Ždrnja stigla je prva na cilj sa isplivanim vremenom 1:17.60. Tot Silvija je u disciplini 100 metara prsno stigla druga na cilj isplivavši 1:25.74. Uspeha je bilo i u trkama štafeta. Zlatne medalje osvojila je štafeta na 4x50 metara mešovito, devojčice, u sastavu: Kutić Dalija, Tot Silvija, Ždrnja Teodora i Kostić Maša sa isplivanim vremenom 2:31.18. Štafeta 4 x 50 metara slobodno devojčice stigla je druga na cilj i to u sastavu: Tot Silvija, Ždrnja Teodora, Kutić Dalija i Kostić Maša, sa isplivanim vre-menom 2:17.03, dok je stafeta 4x50 metara slobodno, mešano u sa-stavu: Gabrić Ognjen, Ujvari Leon, Tot Silvija i Kostić Maša stigla takođe druga na cilj, isplivavši rezultat 2:08.38.

Najuspešniji takmičar Spartaka na ovom Prvenstvu je svakako bio Boris Boršoš koji je u svom vlasništvu zadržao titulu prvaka Sr-bije u disciplini 400 kraul, dok je u disciplini 200 kraul zauzeo tre-će mesto.

Somborski plivački maraton

Nove medalje za Subotičane

Nove medalje osvojili su ljubitelji maratonskog plivanja iz Su-botice. Oni su nastupili na Somborskom plivačkom maratonu, a pred njima su bile staze od 1.500 i 5.000 metara. Zanimljivo, star je bio istovremeni za obe kategorije, a učesnici su plivali u razli-čitim smerovima.

Na 1.500 m, petoro takmičara iz Subotice je osvojilo prva me-sta u svojim uzrasnim kategorijama - Ištvan Priboj, Petar Čajkaš, Ana Vukičević, Marta Talpai i Kristina Čajkaš.

U trci na 5.000 m, u apsolutnom plasmanu, Borislav Fer-manović bio je drugi, drugi je bio i u kategoriji muškaraca, dok je u svojoj uzrasnoj kategoriji bio prvi. Filip Zavišić je u apso-lutnom plasmanu bio treći, kao i u kategoriji muškarca, dok je u svojoj uzrasnoj kategoriji bio prvi. Uspešne su bile i Bojana Fermanović, druga u svojoj uzrasnoj kategoriji, kao i Mirna Vidaković, koja je bila prva u svojoj uzrasnoj kategoriji.

NOVE sport 29Broj 1225. jul 2019.

Palić je proteklog vi-kenda bio domaćin Pr-venstva Srbije u vesla-nju, a među 150 posa-da iz 15 klubova Srbije nastupali takmičari u kategorijama seniora, juniora i kadeta, dok preostaje drugi deo ta-kmičenja, za pionire, odnosno pionirke.

Što se domaćina, Veslačkog kluba Pa-lić tiče, takmičari sa severa Bačke nastu-pili su sa sedam po-sada, a klupske rizni-ce su bogatije za jed-nu zlatnu i dve bron-zane medalje. Najviše uspeha bilo je u seni-orskoj konkurenciji u kojoj je nastupio Mar-tin Mačković. On je, zajedno sa reprezentativnim kolegom Milošem Vasićem iz Partizana osvojio prvo mestu u trci dvojaca. Zanimljivo, Mač-ković je prvi put u svojoj kari-jeri osvojio i titulu državnog se-niorskog prvaka na Paliću. Pret-hodno su njih dvojica bili finali-sti prva dva takmičenja za Svet-ski kup ove sezone (Plovdiv, Po-znanj) i Evropskog prvenstva u Lucernu. Subotičani su pružili veliku podršku i četvercu u čijoj posadi su bili Aleksandar Be-đik, Igor Đerić, Nenad Be-đik (svi iz Partizana) i Viktor Pivač (Grafičar), a koji su ta-kođe osvojili šampionsko mesto na državnom prvenstvu na Pa-liću. Braća Beđik, članovi ovog četverca, su takođe rođeni u Su-botici, a ponikli su iz škole ve-slanja na Paliću, zbog čega ima-ju veliku podršku Subotičana.

Pored već pomenutog zlat-nog dvojca (Mačković, Vasić), Veslački klub Palić osvojio pr-vog finalnog dana državnog pr-venstva i dve bronzane medalje. Prvu u disciplini četverac skul za seniorke u čijoj posadi su bile Ana Miković, Milica Sta-nbolija i Iva Zubelić (Palić) i Ivana Filipović (Crvena Zve-zda). Drugu bronzanu medalju Veslački klub Palić je osvojio u disciplini dubl skul i to zahva-ljujući kombinovanoj posadi u kojoj su bile juniorke Nikolina Đorđević (Palić) i Anđa Si-mić (Galeb), a koje su veslale u kategoriji seniorki. Seniorka VK Palić Ana Miković veslala je skif i u finalnoj trci zauzela je 5. mesto. Senioru Palića Marku Milodanoviću je vrlo malo fa-lilo da se plasira u finale. U kva-lifikacijama je zauzeo 4. mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi.

U drugom delu takmičenja VK Palić je imao je dve posade koje, nažalost, nisu uspele da osvoje medalje u finalnim trka-ma. Nikolini Đorđević je fali-lo šest sekundi boljeg vremena za treće mesto u disciplini skif u juniorskoj kategoriji. Milu-tin Bilbija bio je poslednji (6. mesto) u finalnoj trci juniora u skifu.

Ono što je svakako zanimlji-vo jeste da je posada u kombi-naciji VK Palić (juniorka Niko-lina Đorđević) i VK Galeb (ju-niorka Anđa Simić) koja se pr-vog dana takmičila u dubl sku-lu u seniorskoj kategoriji ima-la bolji rezultat 8:11.57 od pr-voplasirane posade juniorki Cr-vene zvezde (Minja Vizi, Iva La-zić) takođe u dubl skulu dru-gog finalnog dana (8:13.36). To znači da Palićanka (Niko-lina Đorđević, VK Palić) i Ze-munka (Anđa Simić, VK Ga-leb) imaju šansu da budu pred-stavnice Srbije na Balkanskom prvenstvu koje će se 14. i 15.

septembra ove godine održati u Beogradu, ukoliko istu iskoriste odnosno ukoliko tako dobar re-zultat pokažu sredinom avgusta na test regati Veslačkog saveza Srbije i nakon toga na kontrol-nom testu tokom Internacional-ne veslačke regate „Vojvodina Open” koja će se od 23. do 25. avgusta održati na jezeru Palić kod Subotice.

Prvenstvo Srbije u veslanju vraćeno je na Palić posle tačno jedne decenije pauze jer je po-slednji put državno prvenstvo u ovom sportu na jezeru kraj Su-botice održano 2009. godine. Državni šampionat proteklog

vikenda na jezeru Palić zajed-nički su organizovali Veslački savez Srbije i Veslački klub Pa-lić uz podršku Grada Suboti-ce, Sportskog saveza grada Su-botice, Parka Palić, J.P. Palić

– Ludaš, Spasilaštva na vodi Crvenog krsta Subotice, Službe hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Subotica, Vatrogasne jedinice iz Subotice i Radio klu-ba Subotica „YU7DVW”.

Prvenstvo Srbije u veslanju održanu na Paliću

Mačković i Vasić najbolji u Srbiji

Zlato na Paliću: Miloš Vasić i Martin Mačković (u sredini)

Posle palićkog zlata Martin Mačković nastavio rad u reprezentaciji

Jure olimpijsku normuPrvenstvo Srbije u veslanju donelo je priliku Martinu Mač-

koviću da svojoj kolekciji medalja doda i zlato, i to sa Palića, a nakon ispunjene misije vratio se obavezama u reprezentaci-ji. Upravo je nastupima u državnom timu obeležen protekli deo sezone.– Moram biti zadovoljan onim što sam do sada uradio, ispa-

lo je i bolje nego što sam očekivao. Prošle godine sam odlučio da moram da napravim korak više u seniorskom veslanju, i u po-slednja 2-3 meseca se sve dobro odvija. U dvojcu sam sa Milo-šem Vasićem iz Partizana i odmah je sve dobro počelo. Dobro se slažemo, dobro radimo na treninzima, imamo dobru brzinu. Sve je to došlo do izražaja na prvoj trci Svetskog kupa u Plov-divu kada smo osvojili prvo mesto i iznenadili vesalački svet – priča Mačković za „Nove Subotičke novine”.

Usledilo je potom Prvenstvo Evrope, a u poslednjim zaveslaji-ma je izgubljena medalja.– Posle Plovdiva i serije dobrih treninga imali smo velike ci-

ljeve i na Prvenstvu Evrope. U prvoj u drugoj trci smo sve po-bedili i plasirali se u finale. Onda nam se desio kiks na startu, videli smo i neke tehničke probleme i ostali bez medaljje. No, i iz toga smo mnogo naučili i mnogo toga ispravili. Stigli smo na Palić na treninge, smirili se, fokusirali se i radili dalje.

Na drugom takmičenju Svetskog kupa Mačkovića i Vasića je dočekala veća konkurencija.– U Poznanju su bile sve svetske veslačke velesile. Možda baš 

i nismo imali najbolje stanje u finalu, ali smo na kraju bili četvr-ti, najbolje plasirani od evropskih posada.

Nakon palićkog zlata pripreme su nastavljene, a pred najbo-ljim reprezentativcima je novi izazov.– Krajem avgusta je u Lincu u Austriji Prvenstvo sveta. Ima-

ćemo dva cilja, prvi je da budemo među najboljih jedanaest ča-maca, jer nam takav plasman obezbeđuje mesto na narednim Olimpijskim igrama. No, mislim da možemo i više, možemo da se borimo za medalju.

Jedri l ičarski Savez Vojvodine u periodu od 1. do 7. jula organizo-vao je Jedriličar-ski kamp za na-predne jedriliča-re, za klasu Opti-mist i Laser 4,7 na Paliću, to jest za uzrast od 8 do 18 godina.

Cilj kampa je, kako kaže An-drea Kikić, predsednica Je-driličarskog save-za Vojvodine, po-dizanja kapacite-ta perspektivnih jedriličara iz Voj-vodine, priprema mladih jedriliča-ra za učešće na dr-žavnim prvenstvi-ma i na međunarodnim regata-ma, kreiranje zdrave generacije budućnosti, unapređuje među-ljudskih odnosa, razvoj i unapre-đenje sportske rekreacije, razvoj sportskog, fer-plej ponašanja i unapređenje međunacionalne tolerancije među mladima.

Kamp se sastojao od dva dela, teorijskog, u prostorijama JK Palić, i praktičnog, kroz je-drenje na jezeru. Kroz kamp se vodilo računa o kondiciji, pa su tako bili uključeni svakodnevni kondicioni treninzi na suvom, dok su učesnici imali priliku da

svakog dana odrade i dva tre-ninga na vodi.

Treninge su držali licencira-ni treneri i iskusni jedriličari De-jan Zakić i Ivan Knežević, a za kondiciju je bila zadužena Sofi-ja Dobrički, mlada jedriličarka i atletičarka.v

–  Očekivani  re-zultati  kampa  su postizanje  istaknu-tih  rezultata  mla-dih  jedriličara  iz Vojvodine  na  do-maćim  i  međuna-rodnim  regata-ma,  podizanje  ni-voa fizičke aktivno-sti  mladih,  pobolj-šani  međuljudski odnosi mladih,  po-boljšana  međuna-cionalna  toleranci-ja među mladima i podstaknuto  jača-nje  svesti  o  važno-sti  istrajnosti,  od-govornosti  i  tole-rancije – ističe An-drea Kikić.

O r g a n i z a c i j u kampa finansirao je Pokrajinski sekreta-

rijat za sport i omladinu u okviru tekućeg poslovanja Saveza, kao i Pokrajinski sekretarijat za obra-zovanje, propise, upravu i nacio-nalne manjine – nacionalne za-jednice u okviru projekta „Oču-vanje i negovanje međunacional-ne tolerancije kroz sport”.

Jedriličarski savez Vojvodine bio domaćin kampa

Prilika za napredne jedriličare

NOVEsport30 Broj 1225. jul 2019.

Iza mlađih selekcija Fudbal-skog kluba Arena je izuzetan peri-od, bogat tunirima i utakmicama, ali i priznanjima. Gotovo da nema turnira na kojem selekcije Are-ne nisu stigle do jedne od tri me-dalje, a najčeše su se radovali pr-vom mestu.–  Napravili  smo  istorijski  us-

peh  u  dosadašnjoj  tradiciji  na-šeg  kluba.  Sve  je  počelo  osvaja-njem  Novogodišnjeg  turnira  u mlađim  selekcijama,  a  kulmina-cija uspeha je u poslednja dva-tri mesca. Selekcija 2008. godišta  je prvo osvojila regionalno takmiče-nje u okviru SOS lige šampiona, te smo se plasirali na finalni  turnir na  Zlatiboru  i  u  jakoj  konkuren-ciji  osvojili  drugo  mesto.  Nakon toga  je  usledio  trofej  na  jakom turnir u Apatinu, a zatim je osvo-jeno prvo mesto u „fudbalu 7”. Reč je o takmičenju koje traje cele se-zone, ostvarili smo 35 pobeda u 35 

utakmica, a i na završnom turni-ru na Gradskom stadionu u Subo-tici smo zasluženo pobedili. Seriju uspeha na turnirima ova selekci-ja je potvrdila i prvim mestom na turniru u Odžacima – govori Dra-gomir Marinković, direktor FK Arena, ali i trener ove selekcije.

Uspeha su imale i druge selek-cije, a nagrade su, između osta-log, dočekale i godinu dana mla-đu decu.– Generacija  2009.  godišta  je 

bila  druga  u  Odžacima,  treća  u Apatinu, ali  i prva na jednom od najboljih turnira i regionu, u Do-boju, dok su obe selekcije osvojile drugo mesto na turniru u Sombo-ru, ali u konkurenciji starije dece.

Uspeh u protekloj sezoni je

odličan, a to je ujedno i pravi mo-tiv za dalji rad.– Nadam se da će naredna se-

zona biti isto ovako uspešna. Zna-mo  da  je  teško  ponoviti  ovakav niz, ali  ćemo sigurno dati  sve od sebe da budemo još bolji.

U Areni fudbalsko znanje stiču deca od 2005. do 2012. godišta, a podeljeni su u osam selekcija. Se-lekcije do pionirske se vode kao Arena, a kadetske i omladinske se-lekcije se vode kao deo Bačke 1901. To je donelo priliku da mladi igra-či budu uz prvi tim, ali i da igraju. Tako da će ostati upamćeno da je Ognjen Šušnjar sa 15,5 godina debitovao za prvi tim, na klupi je bio Oliver Jovanović, a i u pred-stojećoj sezoni će to biti praksa,

što potvrđuje rad na novim pripre-mama gde su, pored Šušnjara i Jo-vanovića, i Ognjen Drašković i Mladen Molnar.

Da se primetititi da konkuren-cija u mlađim kategorima u Subo-tici uopšte nije naivna.–  Nama  je  i  bolje  da  je  kon-

kurencija  što  jača.  Zašto  da  ide-mo  da  igramo  jake  utakmice  na strani, kada to možemo da uradi-mo u Subotici. Takmičimo se naj-češće  sa Spartakom  i Suboticom, a  pozitivna  konkurencija  donosi dobrobit svima. Bitno je samo da ne bude zavisti  i  ljubomore, a ko 

bolje radi, neka pobedi.Na kraju razgovora Marinković

ističe šta je najbitnije u celom an-gažmanu u Arene.– Želeli smo da dokažemo da se 

od subotičke dece mogu napraviti dobre ekipe. Mi imamo 210 dece, a 90% njih su deca upravo iz Su-botice.  Oni  imaju  kvalitet,  a  po-trebno je sa njima raditi. 

U FK Arena je pauza do 15. jula, a onda kreću pripreme. Kraj leta donosi tri jaka turnira u Suboti-ci, u organizaciji FK Subotica i FK Spartak ŽK, ali i turnir FK Arena u drugoj polovini septembra.

Trenerski kadarUz Dragomira Marin-

kovića, koji je i direktor FK Arena, u klubu se uzdaju u trenerski kadar. U njemu su i Predrag Dimitrijević, Da-vor Rajkovača, Srđan Mi-ković, Dejan Rončević, Nikola Masalušić, Damir Vitas, Miloš Kaluđerović (trener golmana) i Saša Voj-nić Zelić (FK Bačka 1901).

Saradnja sa Crvenom zvezdom

Osim sa Bačkom, Arena sa-rađuje i sa Crvenom zvezdom.–  Imamo  čast  da  sarađu-

jemo sa Zvezdom, a ugovor je potpisao Nikola Jelić, direktor mlađih  kategorija  crveno-be-lih. Novak Carek je već tri go-dine uz Zvezdu i jedan je od no-silaca igre, a od mlađih igrača su  na  treninzima  zadovoljlili Jovan  Kojić  i  Vladan  Vukov  i čekaju sada pozive za dalje ak-cije – ističe Marinković.

Iza FK Arena je period bogat uspesima

Motiv za još bolji rad

Dragomir Marinković i Nikola Jelić

Iza seniora FK Spartak Ždrepčeva krv su nove prijatelj-ske utakmice, odi-grane u sklopu pri-prema na Zlatiboru. Učinak je dobar, za-beležene su dve po-bede i remi.

Spartak je u sredu sa 1:0 (1:0) savladao Mladost iz Lučana. Golubovi su pove-li rano, već u 8. mi-nutu meča, kada je mrežu rivala zatre-sao Milan Marčić. Prilika za povećanje prednosti bilo je još do kraja poluvreme-na, ali ne i golova.

Ekipa iz Lučana je bila opasnija u dru-gom delu meča, ali je i odbrana Spartaka bila na nivou.

Spartak ŽK: Ostojić, Dunđer-ski, Milošević, Otašević, Te-kijaški, Jočić, Marčić, Glav-čić, Mladenović, Srećković, Obradović.

Nekoliko dana ranije Golubovi su sa 2:0 (1:0) savladali Napredak iz Kruševca.

I u ovom meču je Spartak rano stigao do prednosti, u 9. minutu

je, nakon lepe asistencije Obra-dovića, pogodio Srećković. Do veće prednosti Golubovi dola-ze u 49. minutu. Tada je pogodio Obradović, a njemu je asistirao Mladenović.

I u nastavku utakmice Subo-tičani su bili bliži novom golu, ali promene rezultata više nije bilo.

Spartak ŽK: Ostojić, Tekijaš-ki, Otašević, Milošević, Jočić, Marčić, Glavčić, Mladenović,

Srećković, Cucin, Obradović. Igra-li još: Dokić, Jović, Đorđević, Vida-ković, Dunđerski, Šormaz, Vukčević, Tripković, Milić, Rakić, Yamamoto.

U utakmici u ko-joj je Spartak igrao sa podmlađenim sasta-vom izvojevan je remi protiv Borca iz Banja Luke – 1:1 (0:0).

Nakon što u pr-vih 45 minuta nije bilo golova, čini-lo se da ih neće biti ni u nastavku. Ipak, u 85. minutu Ča-vić dovodi Borac do prednosti. Spar-tak je od poraza sa-

čuvao Nikola Tripković. Nad njim je u 87. minutu načinjen prekršaj u kaznenom prostori Borca, a isti igrač je i realizovao jedanaesterac.

Spartak ŽK: Dubljanić, Ra-dovanović, Vukčević, Đorđe-vić, Jović, Vidaković, Trip-ković, Milić, Šormaz, Rakić, Yanamoto. Igrali još: Symes, Perić, Petrović, Špoljarić, Bijelović.

Iza fudbalera Spartaka su nove prijateljske utakmice

Dve pobede i remi

Milan Marčić (levo)

Spartak dobio pojačanje u veznom redu

Špoljarić novi GolubMatija Špoljarić (22 godine) novi je igrač Fudbalskog kluba Spartak

Ždrepčeva krv. Reč je o veznom igraču koji u Suboticu stiže sa Kipra.Špoljarić je bio jedna od velikih nada srpskog fudbala, prošao je mla-

đe reprezentativne selekcije Srbije, a potom je obukao seniorski dres Ki-pra, pošto je rođen u Limasolu.

Omladinsku klupsku karijeru Špoljarić je prošao u Atletiku iz Madri-da, u prvom timu, međutim, nije dobio šansu, tako da je profesionalnu karijeru nastavio u kiparskom Apolonu, potom i Alikiju.

U FK Spartak ŽK Sprovode letnje pripreme

Prostor za napredakFudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi iza sebe imaju period priprema u

Subotici, ali i na Zlatiboru gde rade tokom dve nedelje, a sve u cilju što bolje pripreme za narednu sezonu u Super ligi Srbije.– Sve za sada ide po planu, a iza nas su i četiri prijateljske utakmi-

ce, dve u Subotici, a dve na Zlatiboru. Bilo je golova u tim mečevima, a iako je rezultat u drugom planu na ovakvim utakmicama, važno je da se postižu golovi zbog samopouzdanja igrača – govori Vladimir Ga-ćinović, prvi trener Subotičana.

Kako je to i običaj, u ovoj fazi priprema šef struke ima veći broj igrača na svim pozicijama u timu, a na njima je da se izbore za me-sto u timu.– Došla su nam dva nova igrača. Nikola Srećković kao pojačanje što 

je u dosadašnjem delu priprema i pokazao. Brzo se uklopio u tim i mno-go će nam značiti u narednom periodu, dok je drugi novajlija Vidako-vić igrač koji još u potpunosti nije formiran. Ima veliki potencijal i tre-ba ga isčekati strpljivo. Nadam se da ćemo ostati u ovom istom sasta-vu, a ukoliko bi došlo nekoliko pojačanja bilo bi idealno, jer u odnosu na prošlu sezonu u timu nemamo Kerkeza, Đenića i Torbicu koji je za-vršio svoju igračku karijeru. Prelazni rok dugo traje i to nije lak posao da se pronađu odgovarajući igrači. Ponuda baš i nije velika da bi se an-gažovali oni koji odgovaraju sistem rada i da se odmah mogu uklopi-ti – istakao je Gaćinović.

NOVE sport 31Broj 1225. jul 2019.

Po već dobro poznatoj tradici-ji Fudbalski klub Solid je bio do-maćin „Vidovdanskog turnira”. Turnir je okupio veliki broj ekipa, igrača, prijatelja sporta i fudbala koji su iskoristili lepu priliku da se takmiče, ali, pre svega, druže.

Nakon grupne faze takmičenja u finalu su se, kao i prošle godine, našle ekipe Okružnog zatvora i Real impexa. Do revanša nije došlo, odnosno, ekipa Okružnog zatvora je ponovo došla do prvog mesta. U regularnom delu meča bilo je 3:3, pa je odluku o trofe-ju donelo izvođenje penala. Treće mesto osvojila je Rudanka koja je sa 5:2 savladala Jovište.

Za Okružni zatvora su igra-li: Stantić Slavko, Ivković Zo-ran, Stojanović Jova, Boreno-vić Dragan, Vukelić Miloš, Po-lovina Milovan, Knežević Ra-dovan, Bilbija Aleksa, Trkulja Veljko i Glišovic Djordje. Tre-ner: Šefčić Goran.

Tim Real imexa č in i l i su : Sekulić Milan, Tom -čić Čedomir, Guberinić

Veselin, Guberinić Mi -odrag, Guberinić Go -ran, Milanović Mladen,

Radić Zlatko, Maravić Miloš, Romić Nikola, Vi -daković Darko, Andrić

Dalibor i Nikolić Veljko . Trener : Arnold Zoltan.

Fudbalski klub Solid bio domaćin tradicionalnog takmičenja

Uspeo još jedan „Vidovdanski turnir”

Zajednička fotografija pred utakmicu Okružnog zatvora i Srpskih vitezova

U ponedeljak, 1. jula, počele su pripre-me u Ženskom fud-balskom klubu Spar-tak. Pred Golubicama je borba na tri fronta, brane se titule u Super ligi Srbije i Kupu Srbi-je, a predstoji i kvalifi-kacioni turnir za pla-sman u eliminacionu fazu Lige šampiona.–  Radujem  se  po-

novo  našem  viđenju. Nalazimo  se  u  naj-opasnijem  vremen-skom  periodu.  Posle svih  tapšanja  po  ra-menima,  i  nakon  što smo  osvojili  sve  što smo  mogli  u  Srbiji, moramo  da  se  vratimo  na  poče-tak.  Zato  svakog  dana  i  na  sva-koj  utakmici  moramo  da  brani-mo svoje  znanje,  zvanje, kredibi-litet i rejting. Ako se opustimo, bi-ćemo  kažnjeni. Mi  nemamo  pra-vo na grešku. Nikada se nije desi-lo da se otvorenije preti da se pre-uzima  titula  i  primat  u  ženskom fudbalu  nego  što  je  sada.  Nema lake  grupe  kvalifikacije  za  Ligu šampiona, nema  lakih utakmica. Mi nismo klub koji je naučio nešto da dobije, nego samo ono što smo zaradili, nakon što smo na svakoj utakmici bili bolji – istakao je Zo-ran Arsić, predsednik ŽFK Spar-tak, pa nastavio:–  Potrudićemo  se  da  obezbe-

dimo  optimalne  uslove  za  pri-preme. Ulazimo u godinu  refor-me kluba, u rekonstrukciju igrač-kog kadra. U ovom momentu go-tovo  50%  standardne  ekipe  nije danas na pripremama i počinje-mo ono što je najteže – iz počet-ka. Na vama je da iskoristite pri-liku na terenu, a mi smo u prili-ci da odgovorimo na sve izazove. 

Naši su ciljevi jasni. Mi smo na-vikli Suboticu da je normalno da kažemo: „Da, idemo da odbrani-mo titulu i da probamo da osvo-jimo Kup”. 

Mirko Lazić, potpredsednik, poželeo dobre pripreme i zdravlje, period dobrog rada bez povreda.–  Raduje  me  što  vidim mladi 

sastav pred kojim je izazov osva-janja  titula,  kao  što  su  to  radile prethodne generacije. 

Prvi tim Spartaka kao šef struč-nog štaba vodi Boris Arsić. – Cilj  je bio da napravimo oz-

biljnu  ekipu  za  naredni  period. Gledali  smo  da  uz  određenu  na-dogradnju igračica koje mogu da naprave prevagu napravimo do-bar  balans,  da možemo da  igra-mo na ozbiljnom nivou da takmi-čarske  ambicije  ostvarimo.  Pri-preme  će  biti  kraće  nego  pret-hodnih godina,  trajaće  pet  nede-lja. Nema mnogo vremena za rad, moraćemo da budemo racionalni i da uradimo mnogo toga na kre-iranju igre, uklapanju linija tima i stvaranju timske atmosfere, da, 

kada dođe 7. avgust i  kvalifikacije,  bude-mo  na  željenom  ni-vou – ističe šef stru-ke u Subotici.

Šef stručnog štaba je naglasio da Spar-tak ne sme olako ući u kvalifikacionu gru-pu, jer sve ekipe ima-ju isti cilj – plasman u eliminacionu fazu, ali i da je iza Spartaka prethodno iskustvo igranja ovakvih tur-nira, ali i plasmana u dalje takmičenje.

Naravno, dosta će zavisiti i od igračkog kadra koji bude na raspolaganju tokom

priprema, naravno, i u takmičar-skim utakmicama.–  Anđela  Frajtović  nastavlja 

karijeru u Nemačkoj, gde će spo-jiti fudbal i školovanje, dok Anđe-la  Kričak  nastavlja  školovanje  u Americi.  Prisila  Okjere  traži  an-gažman  u  Španiji,  igračicama  iz Brazila je istakao ugovor. Marja-novićeva  je  izrazila  želju da pro-meni sredinu, objektivno ne može da iznese ovaj jak tempo u Suboti-ci. Predstoji razgovor sa Tijanom Matić, nešto se desilo u međuvre-menu iako nije bilo predviđeno da odlazi  iz  Spartaka.  Spartak  ovo nije prvi put da ima ovakvu situa-ciju. Kada god smo bili napadnu-ti, kada god su nam otimali igra-čice,  vidimo  tu  i  umešanost  ne-kih klubova iz Beograda, odgova-rali  smo,  a  sada  ćemo  to  uraditi ozbiljnije  nego  ikada  – poručuje predsednik ŽFK Spartak.

Golubice će dva dana raditi u Subotici, potom, do 15. jula na Zla-tiboru, a zatim ponovo u Subotici. Biće tu, naravno, i više kontrolnih utakmica.

Počele pripreme u Ženskom fudbalskom klubu Spartak

Iste ambicije za „renovirani” timSa radom počeli u Fudbalskom klubu Bačka 1901

Pojačani za Prvu liguPrvi dan jula označio je početak priprema Fudbalskog kluba Bačka 1901 za

novu sezonu u Srpskoj ligi. Kako se moglo čuti, crveno-beli su se ozbiljno po-jačali, sa ciljem da budu u vrhu tabele, ali i da napadnu plasman u viši rang.

Okupljene je pozdravio Milojko Vukadinović, direktor kluba. Pod-setio se početka prošle sezone i katastrofalnog početka, te je pohvalio stanje od dolaska Sava Pavićevića za šefa struke.– Ono što  je Pavićević uradio u Bačkoj, malo ko  je video. Ubeđen 

sam da je ovo jedan od najboljih perioda Bačke u istoriji. U novoj sezo-ni ciljevi su najveći, ali nema presije. Idemo iz meča u meč, sa idejom da pobeđujemo. Verujem u igrački kadar, verujem u stručni štab, pokazu-je se to i na terenu – istakao je Vukadinović, a Radovan Šimun, sport-ski direktor je igračima poželeo dobro zdravlje i dobar rad:

– Ulazimo u novu sezonu sa najvišim ambicijama. Angažovali smo nekoliko iskusnih fudbalera koji se uklapaju u fiziologiju Bačke. Želimo da budemo stabilan klub i da budemo ponos grada. Kroz dobre pripre-me želimo da to bude verifikovano rezultatom.

Kako je istakao Savo Pavićević, šef stručnog štaba Bačke 1901, pri-preme će se odvijati u Subotici, ali i Zlatiboru.– Hvala prvo momcima koji su bili tu prošle sezone, vrhunski su je 

odigrali, pokazali  su koliko mogu  i  time su  i porasle ambicije kluba. Bila mi je privilegija da vodim te momke, i drago mi je što su ispoštova-li moju ideju. Nova sezona je pred nama, novi igrači su došli. Ovaj klub mora da igra više rang, po istoriji i uslovima, to je tako. Čeka nas do-sta posla, radićemo u Subotici do 14. jula. Potom smo 8 dana na Zlati-boru, a biće konstatno prijateljskih utakmica. Trener sam koji voli svi-ma da da šansu, ali moraju svi biti svesni da na teren može samo jeda-naest igrača, kako ja to postavim. Imamo na početku 21 igrača, očeku-jemo i da nam se priključe momci iz Spartaka koji su bili prošle godine sa nama, i hvala Spartaku na toj saradnji.

Što se kadrovske situacije tiče, u Bačkoj već ima primena, a biće ih, verovatno još.– Odlazaka će sigurno biti, verovatno i dolazaka, a na neke igrače se više neće 

računati. Od novajlija su tu Marko Anđić (Zvijezda, BIH), Nemanja Stanković, Aleksandar Nosković (Bratstvo Prigrevica), Stefan Ilijin (Crvena zvezda Novi Sad), Nebojša Mezei (TSC Bačka Topola). Priključili smo i nekoliko omladinaca koji imaju priliku da rade i da se pokažu u najboljem svetlu – dodaje Pavićević.

NOVEreklame/društvo32 Broj 1225. jul 2019.

060/052-44-13

•Meštani Mišićeva proslavili su i ove godine Vidovdan, koji je i kr-sna slava sela, proslavom ispred seoskog Doma kulture!

Gostoljubivi domaćini podseti-li su na istorijsku i kulturnu tradi-ciju Mišićeva, koje je čuveno me-sto poznato po velikom broju so-lunskih dobrovoljaca, gde se svake godine održava centralna prosla-va Vidovdana i za Suboticu i čita-vu regiju severne Bačke.

Meštani Mišićeva ponosni su na svoje Solunce, a naseljavaju ovaj kraj još od 1920. godine, od vre-mena Vlade Kraljevine Jugoslavi-je. Slavi sela odazvali su se gosti iz čitavog SBO, od Sombora, Alekse Šantića, Rogatice, Bajmoka, do Su-botice, gde su takođe u poratnom vremenu doseljeni iz Like, Bosne i Hercegovine, Dalmacije dobili ze-mlju i otpočeli novi život.

Proslava Vidovdana u Mišićevu započela je himnom „Bože prav-de” uz vokale „Subotičkih fraj-li”. Minutom ćutanja odata je po-šta svim preminulim srpskim rat-nicima. Delegacija potomaka i po-štovalaca Solunskih dobrovoljaca i MZ Mišićevo, položili su vence na spomenik čuvenom srpskom voj-vodi Živojinu Mišiću, po kojem je

selo i dobilo ime, a rođen je u Mi-onici u Srbiji. Počast legendarnom srpskom vojvodi odali su i SAvez boraca NOBa, Savez rezervnih voj-nih starešina, Kolo srpskih sesta-ra, Makedonsko udruženje „Ilin-den” i sva srpska udruženja SBO.

Igor Srakić, sveštenik

Pravoslavne crkve iz Bajmoka, održao je pomen osnivačima sela i osveštao slavski kolač, a Pero Šunjka, predsednik skupštine MZ Mišićevo uručio je zaslužnim me-štanima pohvalnice i priznanja, pozdravljajući i pripadnike Vojske Srbije koji su došli na proslavu iz garnizona u Bačkoj Topoli, dr Ne-nada Ivaniševića, savetnika pot-predsednice Vlade Srbije dr Zora-ne Mihajlović, koji je u ime Vlade i gradonačelnika Subotice Bogdana Labana pozdravio goste i domaći-ne, Natašu Aleksić i Iliju Đukano-vića, funkcionere Gradske uprave.

„Želja nam je da i u Mišićevu osnujemo Gerontološki klub pen-zionera, kakav smo osnovali u drugim naseljima u okolini”, rekao je dr Ivanišević na Vidovdanskom saboru, koji su Mišićani proslavili

dostojno svojim precima i solun-skim dobrovoljcima, čuvajući tra-diciju Vidovdana.

Meštani ističu da se u MIšiće-vu može živeti od poljoprivrede, otovorena je is točna farma, ima u selu i pet većih proizvođača mle-ka, istakao je Dragan Vukajlović koji se doselio iz Miruša kod Bile-će. Istina je i da su mnogi otišli, u potrazi za boljim poslovima, a neki su došli iz Republike Srpske i Sla-vonije da bi živeli u Mišićevu.

Zanimljivo je i da svake godi-ne slavi sela prisustvuje penzio-ner Nikola Radulović, koji iz Švaj-carske dolazi za Vidovdan, kako bi posetio svoju zemlju i poklonio se u Mišićevu senima Solunskih rat-nika i dobrovoljaca.

N.H.K.

Slava sela Mišićevo, Vidovdan, održana tradicionalno i ove godine

Vidovdanski sabor

tradicionalno održan u

Mišićevu!