3

Ве­ли­ко­ка­ти­хет­ско­сло­во

III

[1]

[2]

По­гла­вље­III

[1] Пре ма то ме, онај ко са свих стра­на бри жљи во ис тра жи по но ре Тај не, на не из ре ци ви на чин, у од ре ђе ној ме ри, при ма у ду шу на у ку бо го по зна ња (­ ), али ипак не мо­же ре чи ма да об ја сни ту не из ре ци ву ду­би ну Тај не� Ка ко је, на при мер, јед но исто исто вре ме но и бро ји во и из ми че бро ја њу? Ка ко се са гле да ва у раз ли чи то сти, а схва­та у мо на ди [ = једноти]? Ка ко се раз ли ку је ипо ста сно (), а по су шти ни () се не раз два ја�1 [2] Јер по Ипо ста си је Дух [Свети] јед но, а Ло гос [Син Божији] дру го, а та ко је не­што дру го [по Ипостаси] и Онај [Отац] ко ме при па да ју и Ло гос и Дух Све ти� Али, по што се по ово ме [Ипостаси] спо­зна оно што по че му се раз ли ку ју [Света Тројица], спо зна је се и да при род но је­дин ство ( ) не до пу шта це­па ње� Због то га се и мо нар хи ја (= јед но­на ча ли је) [Оца] не раз де љу је, јер би [тако] би ла по де ље на на раз ли чи та бо жан ства�2

1­2­

Ве ЛИ ко кА ТИ хеТ Ско СЛо Во *(Ora tio Ca tec he ti ca mag na)

(на ста вак из прет ход ног бро ја)

Gregorius Nyssenus­­ ­­­­Св.­Гри­го­ри­је­Ни­ски

УДК:­27-127-285.2

*­Грчки­текст­доносимо­према­критичком­издању­које­ је­приредио­James­Herbert­Srawley,­The Catechetical Oration of Gregory of Nyssa (Cambridge Patristic Texts)­ (Cambridge:­Cambridge­University­Press­1903).

1­Ов­де­Св.­Гри­го­ри­је­украт­ко­из­ла­же­пра­во­слав­ни­апо­фа­ти­зам.­Бог­је­не­са­зна­тљив­по­сво­јој­при­ро­ди­али­је­са­зна­тљив­по­Лич­но­сти,­од­но­сно­ипо­ста­сно.

2­Ов­де­нас­Св.­Отац­учи­да­је­у­Бо­гу­јед­на­лич­ност,­Ипо­стас­Бо­га­Оца,­та­ко­ја­«вла­да»,­тј.­Он­је­из­вор­би­ћа­Бо­жи­јег.­Бог­Отац­је­«јед­но­на­ча­ли­је»,­не­са­мо­као­Пр­ви­Узрок­(на­рав­но­ми­шљен­ван­ка­те­го­ри­ја­вре­ме­на­ко­је­ва­жи­за­ство­ре­ни­свет),­већ­као­не­пре­ста­ни­из­вор­ипо­ста­сног­би­ћа­Си­на­и­Ду­ха.­Бог­Отац­је­тај­ко­ји­хо­ће­и­по­сто­ји,­тај­ко­ји­хо­ће­и­ра­ђа­Си­на,­ко­ји­хо­ће­и­ис­хо­ди­Ду­ха­Све­то­га.­Да­кле,­ни­је­без­лич­на­бо­жан­ска­

4

ТЕОЛОШКИ­ПОГЛЕДИ

Ме ђу тим, на ше из ла га ње ни је у са гла сно­сти ни са уче њем [= догматима] Ју де ја, не го се, за пра во на ла зи не где у сре ди ни из ме ђу ових схва та ња, уни шта ва ју ћи сва­ку од ових је ре си, a усва ја ју ћи, пак, и од јед ног и од дру гог оно што је ко ри сно� Ју­деј ско уче ње се уни шта ва при хва та њем Ло го са и ве ро ва њем у Дух Све то га, док се је лин ска (= мно го бо жач ка) за блу да по ни­шта ва ти ме што је је дин ство по при ро ди по би ја из ми шљо ти не о мно гим бо го ви ма� [3] Ако из ју деј ског уче ња за др жи мо са мо уче ње о је дин ству при ро де, а из је лин ства са мо ипо ста сно раз ли ко ва ње, он да смо и код јед них и код дру гих ис це ли ли не бла­го че сти во [= без божно] схва та ње� Јер је бро ји вост Све те Тро ји це, на из ве стан на­чин, лек за оне ко ји по гре шно схва та ју јед ност (), а јед ност за оне ко ји су рас про стра ни ли на мно штво�

По­гла­вље­IV

[1] Ако Ју де јац још увек про тив ре­чи, рас пра ва са њим нам не ће би ти на­ро чи то те шка, по што ће га уче ње у ко­ме је сам од га јан по ка за ти исти ну� Јер је мо гу ће са свим ја сно по ка за ти, на осно ву бо го на дах ну тог Пи сма, да по сто­ји Ло гос Бо жи ји и да по сто ји Дух Бо жи­ји, да су то су штин ски по сто је ће си ле ( ), да су тво рач ке за све што на ста је, и да са др­же сва би ћа� До вољ но је да се при се ти мо

[3] ­

IV

[1]

при­ро­да­не­го­Ипо­стас­Бо­га­Оца­та­ко­ја­је­узрок­по­сто­ја­ња­Бо­жи­јег.­Да­ље,­јед­но­на­ча­ли­је­Бо­га­Оца­ука­зу­је­на­је­дин­ство­Бо­жи­је,­те­та­ко­хри­шћа­ни­не­ве­ру­ју­у­три­Бо­га­не­го­у­Јед­ног.­По­то­ме­се­хри­шћан­ство­су­штин­ски­раз­ли­ку­је­од­мно­го­бо­штва­–­по­ли­те­и­зма.

3­ Реч­­ зна­чи­ и­ «дах»­ и­ «дух».­ Очи­глед­но­ је­ да­ Св.­ Гри­го­ри­је­ ов­де­ има­ у­ ви­ду­ ово­ дру­го­­зна­че­ње.

5

Ве­ли­ко­ка­ти­хет­ско­сло­во

са мо јед ног све до чан ства, а тру до љу би ви­ма оста вља мо да ис тра же оста ла� [2] реч Бо жи ја ве ли: «реч ју Го спод њом не бе са се утвр ди ше и Ду хом [= дахом] уста ње го вих сва си ла њи хо ва» (Пс 32, 6)� Ко јом реч ју и ко јим Ду хом [= дахом]?3 Јер ни ти реч на овом ме сту озна ча ва го вор, ни ти, пак, Дух [= дах] ди са ње� Јер би учи нио слич­ним на шој при ро ди и по чо ве чио (­ ) би Твор ца све га, онај ко би твр дио да се он слу жи та квом ре чи и та­квим да хом� [3] Јер ка ква би то би ла моћ ре чи и Ду ха [= даха] ко ја би би ла до вољ­на да ус по ста ви не бе са и та мо шње си ле? Ка да би реч Бо жи ја би ла по пут на шег го во ра, и Дух Ње гов по пут на шег ду ха [= даха], он да би им и моћ би ла као код нас, па би реч Бо жи ја има ла сна гу као и на ша� Али на ше су ре чи, као и дах ко ји их пра ти, не де лат не ( ) и бе­зи по ста сне ()�4 [4] Али, они ко ји сво де бо жан ство упо до бља ва ју ћи га (=по слич ња ва ју ћи) на ма, про гла ша ва ју реч и Ду ха не де лат ним ( ) и бе­зи по ста сним�5 Али ако се, пре ма Да ви ду, «реч ју Го спод њом не бе са утвр ди ше и Ду­хом уста ње го вих сва си ла њи хо ва», он да је Тај на исти не за и ста до ка за на, јер ка же да је реч су шта стве на и да је Дух ипо ста­сан�6

3­Реч­­зна­чи­и­«дах»­и­«дух».­Очи­глед­но­је­да­Св.­Гри­го­ри­је­ов­де­има­у­ви­ду­ово­дру­го.

».

[2]

[3]

[4]

4­Мо­гло­би­се­пре­ве­сти­и­као­«не­су­шта­стве­на»,­без­са­мо­стал­ног­по­сто­ја­ња.­Ов­де­још­увек­су­сре­ће­мо­дво­ја­ку­упо­тре­бу­пој­ма­ипо­стас­и­ње­го­вих­де­ри­ва­та,­што­сва­ка­ко­ни­је­слу­чај­но.­Јер­ипо­ста­сно­по­сто­ја­ње­за­и­ста­је­зна­чи­ло­ствар­но,­су­штин­ско­по­сто­ја­ње,­са­мо­су­му­ве­ли­ки­Капа­до­киј­ци­упра­во­при­до­да­ли­ре­ла­ци­о­ност.­Ов­де­то­Св.­Гри­го­ри­је­не­на­гла­ша­ва,­али­то­чи­ни­на­дру­гим­ме­сти­ма.

5­Ви­де­ти­прет­ход­ну­на­по­ме­ну.6­Или­дру­гим­ре­чи­ма­«да­Реч­за­и­ста­по­сто­ји­и­да­је­Дух­Све­ти­Лич­ност».

6

ТЕОЛОШКИ­ПОГЛЕДИ

По­гла­вље­V

[1] Због оп ше при зна тих пој мо ва,7 Је­лин (= па га нин, мно го бо жац), а због Пи­сма Је вре јин, не ће по ри ца ти да у бо жан­ству не по сто ји реч Бо жи ја и Дух� Али ће, сва ка ко, и јед ни и дру ги, од ба ци ти ико­мо ми ју (= до мо строј) Бо га Ло го са8 о чо­ве ку и ус твр ди ти ка ко је [та икономија] не ве ро ват на и не до стој на Бо га� По треб но је, да кле, по ћи с дру ге тач ке ка ко би смо ове про тив ни ке на ве ли да у ту чи ње ни цу по ве ру ју� [2] Ве ру ју ли они да је Ло гос и пре му дрост Оно га ко ји је са здао ва се ље ну све са здао, или им је чак и то не ве ро ват­но? Али ако се не са гла ша ва ју да је са зда­њем по сто је ћих ( ) упра вљао Ло гос и пре му дрост, он да за на­че ло ва се ље не не по ста вља ју бе сло ве сност () и не ве штост ()� По­што је то бе сми сле но и без бо жно, мо же се оче ки ва ти да ће при зна ти да је Ло гос и пре му дрост на чал ство вао на стан ком по­сто је ћих [бића]� ра ни је смо у бе се ди по­ка за ли да реч (= Ло гос) Бо жи ја ни је исто што и ка ква бе се да ни ти је по се до ва ње не­ка квог зна ња или пре му дро сти, не го да је то си ла ко ја за и ста по сто ји и у све му ода­би ре до бро и има моћ да оства ри све што ода бе ре� А по што свет је сте до бро, он да је ње гов узрок си ла ко ја са вр ша ва и ства ра оно што је до бро� А ако по сто ја ње чи та ве ва се ље не за ви си од си ле Ло го са, он да је, сход но уну тра шњој по ве за но сти ми шље­ња, нео п ход но да ни при ли ком са зда ва ња де ло ва све та не тра жи мо не ки дру ги из­вор осим са мог ло го са ко ји је ва се ље ну

7­.8­).клклкчлк

V

[1]

[2]

7­Тј.­због­оно­га­што­је­за­јед­не­и­за­дру­ге­оп­ште­при­зна­то­и­што­они­при­хва­та­ју.8­Тј.­од­ба­ци­ће­ова­пло­ће­ње­Бо­га­Ло­го­са.­Ов­де­се­Св.­Гри­го­ри­је­на­до­ве­зу­је­на­Ап.­Па­вла:­«А­ми­про­по­

ве­да­мо­Хри­ста­рас­пе­то­га,­Ју­деј­ци­ма­са­бла­зан,­а­Је­ли­ни­ма­лу­дост;­они­ма­пак­по­зва­ни­ма,­и­Ју­деј­ци­ма­и­Је­ли­ни­ма,­Хри­ста,­Бо­жи­ју­си­лу­и­Бо­жи­ју­пре­му­дрост»­(1.­Кор.­1,­23–24).

7

Ве­ли­ко­ка­ти­хет­ско­сло­во

до вео у по сто ја ње� [3] Ако Га не ко на­зо ве Ло го сом, Пре му дро шћу или Бо­гом, или ка квим уз ви ше ним и ча­сним име ном, о то ме не ће мо рас­пра вља ти� Јер ка кав год на зив или име да се на ђе, а да ука зу је на су бје­ кат тим зву ком озна чен, ти ме се из ра­жа ва јед но исто – веч на си ла Бо жи ја ко­ја је ство ри ла по сто је ћа [бића], от кри ла [дотле] не по сто је ћа ( ), одр жа ва [у постојању] са зда на, пред ви ђа бу ду ћа� То је, да кле, Бог Ло­гос, Пре му дрост и Си ла, Ко ји је, ка ко смо по ка за ли, Тво рац људ ске при ро де, Ко ји ни ка ко ни је при мо ран да са зда чо­ве ка, не го је из пре о би ља љу ба ви ство­рио та кво жи во би ће� Јер је тре ба ло да Ње го ва све тлост не оста не не ви ђе на, ни ти да Ње го ва сла ва оста не без све­до ка, ни ти, пак, до бро та без оних ко ји би у њој ужи ва ли, као и све оста ло што на зи ре мо у бо жан ској при ро ди, ако не би би ло ни ко га да у то ме уче ству је и да се на сла ђу је�9 [4] Ако је чо век због то га до­шао у по сто ја ње, да би по стао при ча сник бо жан ских до ба ра, он је по нео п ход но сти та ко устро јен да би био спо со бан да у тим до бри ма уче ству је� Слич но је и са [нашим] очи ма ко је због при род ног узро ка ко ји је у њи ма по ло жен (= уса ђен), би ва ју у оп­ште њу са све тло шћу, при вла че ћи по уро­ђе ној си ли оно што им је срод но� На исти је на чин би ло нео п ход но да се и у људ­ску при ро ду уме си од ре ђе на срод ност са Бо жан ством, да би, са ти ме са о бра зно, же ле ла оно што је Ње му свој стве но�

9­Сва­ка­ко,­Св.­Гри­го­ри­је­ни­је­уза­луд­на­гла­сио­да­ни­је­по­сто­ја­ла­ни­ка­ква­при­си­ла­ко­ја­би­Бо­га­при­мо­ра­ла­да­ства­ра.­Дру­гим­ре­чи­ма,­Бог­је­мо­гао­и­да­не­ство­ри­свет­и­опет­ни­шта­не­би­не­до­ста­ја­ло­Ње­го­вом­са­вр­шен­ству.­А­ства­ра­њем­све­та,­ни­шта­ни­је­при­до­да­то­са­вр­шен­ству­Бо­жи­јем,­

[3] ­

[4]

9­Сва­ка­ко,­Св.­Гри­го­ри­је­ни­је­уза­луд­на­гла­сио­да­ни­је­по­сто­ја­ла­ни­ка­ква­при­си­ла­ко­ја­би­Бо­га­при­мо­ра­ла­да­ства­ра.­Дру­гим­ре­чи­ма,­Бог­је­мо­гао­и­да­не­ство­ри­свет­и­опет­ни­шта­не­би­не­до­ста­ја­ло­Ње­го­вом­са­вр­шен­ству.­А­ства­ра­њем­све­та,­ни­шта­ни­је­при­до­да­то­са­вр­шен­ству­Бо­жи­јем,­што­ра­ни­је­већ­ни­је­имао.­Јер­у­про­тив­ном,­ако­би­Бог­не­што­гу­био­не­ства­ра­њем­све­та­или,­пак,­не­што­до­би­јао­(што­ра­ни­је­ни­је­имао)­ње­го­вим­ства­ра­њем,­не­би­се­ви­ше­мо­гло­го­во­ри­ти­о­то­ме­да­Он­ства­ра­сло­бод­но.­То­би.­Сва­ка­ко,­до­ве­ло­до­те­шких­он­то­ло­шких­по­сле­ди­ца,­па­су­се­Оци­Цр­кве­увек­тру­ди­ли­да­на­гла­се­не­у­сло­вље­ност­ства­ра­ња.

8

ТЕОЛОШКИ­ПОГЛЕДИ

[5]­Та ко су и при ро де бе сло ве сних [бића] ко ја жи ве у во ди или у ва зду ху, устро је­не са о бра зно са њи хо вим на чи ном жи во­та, та ко што по од ре ђе ној те ле сној гра ђи јед но ме од го ва ра ва здух ко ји му је сро­дан (), а дру го ме во да� Та ко и чо век, ко ји је при ве ден у би ће да би се на сла ђи вао бо жан ским до бри ма, мо­ра има ти у при ро ди не што што је срод­но са оним че му је при ча стан ( )� [6] То га ра ди је он укра шен и жи во том и ра зу мом (= ло го­сом) и пре му дро шћу, и свим бо го леп ним до бри ма, да би због сва ког од њих имао жуд њу ( ) за оним ко ји му је сро дан� По што се у бро ју до ба ра, свој­стве них при ро ди Бо жи јој, на ла зи и веч­ност, без сум ње је би ло по треб но да на ша при ро да по свом устрој ству не бу де то га ли ше на има ју ћи бе смрт ност у се би, ка ко би по си ли ко ја му је уро ђе на, [човек] спо­знао оно што га на ди ла зи ( ) и [како би био] про жет че жњом за бо жан­ском веч но шћу ( )� [7] То, украт ко по све до ча ва и реч Бо жи ја (= Све­то Пи смо) ка да ка же да је чо век ство рен по «ико ни Бо жи јој», где је по бро ја но све што обе ле жа ва бо жан ство� Оно што Мој­си је као исто ри чар го во ри о то ме, сво јим нам при по ве да њем до но си исте те дог ма­те и та иста уче ња� Јер рај онај, и по себ­ност та мо шњих пло до ва, ни су пру жа ли си тост сто ма ка, већ по зна ње и жи вот веч­ни ( )10 они ма ко ји су од њих ку ша ли� Све је то са гла сно са оним што смо до са да ка за ли о чо ве ку,

10­­­

[5]­

[6]

[7]­

10­Код­Св.­Гри­го­ри­ја,­као­и­код­мно­гих­дру­гих­Св.­Ота­ца,­зна­ње­се­по­и­сто­ве­ћу­је­са­по­зна­њем,­тј.­са­лич­ним­за­јед­ни­ча­ре­њем,­што­на­ро­чи­то­ва­жи­за­бо­го­по­зна­ње­ко­је­се,­на­тај­на­чин,­по­и­сто­ве­ћу­је­и­са­веч­ним­Жи­во­том,­бу­ду­ћи­да­је­Бог­је­ди­ни­ко­ји­има­жи­вот­по­се­би,­док­тво­ре­ви­на­у­том­жи­вот­уче­ству­је­по­уде­о­ни­ча­ре­њу.

9

Ве­ли­ко­ка­ти­хет­ско­сло­во

тј� да је на ша при ро да на по чет ку би ла до­бра и да је у до бру пре би ва ла� [8]­Мо жда ће се онај, ко по сма тра са да шње ста ње чо­ве ка, ус про ти ви ти оно ме што је ре че но, и сма тра ће да реч на ша ни је исти ни та, јер да нас све су прот но ва жи за чо ве ка� Где је бо го ви дост ( ) ду ше? Где је бе стра­сност ( )11 те ла? Где је веч ност жи­во та ( )? На про тив, чо век је крат ког ве ка ( ), стра­да лан, осмр ћен (), и те лом и ду­шом под ло жан сва ко ја ким стра сти ма (= стра да њи ма)� Та ко и слич но, на па да ју ћи на шу при ро ду, и још дру ге ства ри до да ју­ћи, го во ри онај ко нам се про ти ви, сма­тра ју ћи да та ко опо вр га ва оно што смо ре кли о чо ве ку� Али, ка ко се на ше из ла­га ње не би уда љи ло од сво га то ка, и на то ће мо се украт ко освр ну ти� [9] То што се жи вот чо ве ка на ла зи у па ра док сал ном ( ) ста њу, ни је до во љан до каз да он ни ка да ни је пре би вао у до бру� По што је чо век де ло Бо жи је, и по што је Бог то жи во би ће до вео у по сто ја ње, ни ко бла го ра зу­ман не ће сма тра ти да је Тво рац ство рио у злу оно га ко ме је до бро та узрок по сто­ја ња ( )� Мо ра, да кле, по сто ја ти не ки дру ги раз лог на шем са да шњем ста њу и ли ше­но сти ()� По но во по ла зи ште на шег из ла га ња не ће би ти про ти вље­ње са го вор ни ку� Јер Онај ко ји је ство рио чо ве ка да уде о ни ча ри ( ) у Ње­го вим до бри ма, и сва му до бра уса дио

[8]­ ­

[9]

11­Овај­по­јам­не­озна­ча­ва­са­мо­не­ма­ње­«стра­сти»,­то­јест­по­гре­шног­ве­зи­ва­ња­за­овај­свет,­већ­и­стра­да­ње.­По­гре­шним­ве­зи­ва­њем­за­овај­свет,­по­ку­ша­јем­да­свој­иден­ти­тет­за­сну­је­на­се­би­и­све­ту,­чо­век­је­по­стао­«стра­стан»­–­ве­зан­за­овај­свет­на­по­гре­шан­на­чин­–­али­је­по­стао­и­стра­да­лан,­тј.­смрт,­као­по­сле­ди­ца­одва­ја­ња­од­Бо­га­је­ди­ног­из­во­ра­Жи­во­та,­по­ка­за­ла­се­као­ствар­ност.

10

ТЕОЛОШКИ­ПОГЛЕДИ

у при ро ду, ка ко би га сва ко од њих усме­ри ло ка по доб ном /од го ва ра ју ћем/ Бо­жи јем свој ству, ни је га ли шио нај бо љег и нај вред ни јег до бра, ко је је – ка жем – бла­го дат са мо свој но сти [непотчињености] ( ) и сло бод не во ље (­) (= са мо вла сно сти)�12 [10] Јер ка да би ну жност () од ре ђи ва ла људ ски жи вот, ико на би у том де лу би ла ла жна у од но су на пр во лик јер би би ла ис­ква ре на не слич но шћу, јер ка ко би се на­зва ла ико ном при ро де ко ја го спо да ри она [природа] ко ја је под ло жна и по ро бље на ра зним ну жно сти ма? Та ко да кле, оно што је у све му по доб но бо жан ству, сва ка ко у сво јој при ро ди мо ра има ти са мо вла сност и са мо свој ност [непотчињеност] ка ко би по бе да у вр ли ни би ла уче ство ва ње у до­бру� [11] Пи та ћеш, ка ко је онај у ко га су по ло же на то ли ка до бра, све то про ме нио [за зло]? И ту је од го вор ја сан� Ни ка кво зло ни је на ста ло из бо жан ске во ље, јер та да по рок не би па дао под осу ду, по што би Бо­га про гла сио сво јим твор цем и оцем� Али, зло на ста је из ну тра, за чи ње се у сло бод ној во љи он да ка да се ду ша одво ји од до бра� Та ко, као што је гле да ње енер ги ја (= де ло) при ро де [јестес тва], а сле пи ло не до ста так при род ног де ло ва ња ( ), та ко је и вр ли на су прот ста вље на злу�13 О на стан ку зла се не мо же дру га чи­је ми сли ти осим као о од су ству вр ли не�

12­Ов­де­мо­же­мо­ви­де­ти­да­Све­ти­Гри­го­ри­је­раз­у­ме­ико­ну­Бо­жи­ју­у­ч

13­Вр­ли­на­је,­да­кле,­у­скла­ду­са­људ­ском­при­ро­дом,­док­је­зло­не­до­ста­так,­или­ано­ма­ли­ја­при­ро­де.­Зло­не­ма­„би­ће“,­оно­ни­је­„не­што“,­као­што­је­сле­пи­ло­са­мо­не­до­ста­так­од­но­сно

[10]

[11]

12­Ов­де­мо­же­мо­ви­де­ти­да­Све­ти­Гри­го­ри­је­раз­у­ме­ико­ну­Бо­жи­ју­у­чо­ве­ку­пре­све­га­као­сло­бо­ду,­упра­во­због­то­га­што­је­сло­бо­да­те­мељ­на­ка­рак­те­ри­сти­ка­Бо­жан­ског­на­чи­на­по­сто­ја­ња.­Ико­на­Бо­жи­ја­у­чо­ве­ку­ни­је,­да­кле,­пре­вас­ход­но­не­ко­од­ње­го­вих­при­род­них­свој­ста­ва­–­по­пут,­на­при­мер,­бе­смрт­но­сти­ду­ше­–­већ­је­то­спо­соб­ност­да­ гра­ди­лич­но­сну­ за­јед­ни­цу­љу­ба­ви.­А­пред­у­слов­ за­ са­му­мо­гућ­ност­љу­бав­ног­ за­јед­ни­ча­ре­ња­пред­ста­вља­сло­бо­да,­ко­ја­се,­пак,­у­свом­оства­ре­њу­са­овом­по­и­сто­ве­ћу­је.­

13­Вр­ли­на­је,­да­кле,­у­скла­ду­са­људ­ском­при­ро­дом,­док­је­зло­не­до­ста­так,­или­ано­ма­ли­ја­при­ро­де.­Зло­не­ма­„би­ће“,­оно­ни­је­„не­што“,­као­што­је­сле­пи­ло­са­мо­не­до­ста­так­од­но­сно­не­де­лат­ност­при­ро­де.­На­сли­чан­на­чин­је­зло­од­су­ство­вр­ли­не.­Ова­ква­кон­цеп­ци­ја­има­да­ле­ко­се­жне­по­сле­ди­це­на­он­то­ло­шко­уте­ме­ље­ње­ети­ке.

11

Ве­ли­ко­ка­ти­хет­ско­сло­во

[12] Као што кад не ста не све тла до ла­зи та ма, а не ма је док је све тло при­сут но, та ко ни зло не по сто ји по се би ( ) као по себ на ствар ност док је у при ро ди при сут но до бро� Та ко, по што је свој ство сло бо де, да оно што же ли из­а би ра сло бод но, ви нов ник са да шњих чо ве ко вих не да ћа ни је Бог, по што је он при ро ду ство рио не по ро бље ном и не за­ви сном, не го је то не ра зум ност, ко ја је уме сто бо љег иза бра ла ло ши је�

По­гла­вље­VI

[1] Мо жда ћеш пи та ти за узрок тог вољ ног пре гре ше ња, по што на то на во­ди сми сао рас пра ве� Про на ћи ће мо опет та кву до бру реч (= ис каз) ко ја раз ја шња­ва ово пи та ње – а та реч ко ју при ми смо од Ота ца ни је при по ве да ње ба са на, већ она из са ме на ше при ро де цр пе увер љи­вост� [2] У уму при ме ћу је мо дво ја кост оних ко ја је су [ ] (= би ћа, су­шта ства, по сто је ћа), по што их опа жа њем де ли мо на ра зум на14 и чул на� По врх то­га, у при ро ди по сто је ћих (= би ћа) [ ] не мо же се ја ви ти ни шта што не пот па да под то раз де ље ње� Ове раз ли чи те [врсте бића] јед не од дру гих раз два ја ве ли ки без дан та ко да чул на би­ћа не по се ду ју ни ка кве осо би не ра зум­них (= сло ве сних) би ћа ни ти ра зум на (= сло ве сна) чул них, већ на про тив, сва ка

[12]

VI

[1]

[2]

14­Те­шко­је­пре­ве­сти­по­јам­но­ус.­Он­се­обич­но­пре­во­ди­као­„ра­зум“­или­„сло­ве­сност“.­Ме­ђу­тим,­овај­по­јам­ни­ка­ко­не­тре­ба­да­бу­де­схва­ћен­у­уском­ра­ци­о­на­ли­стич­ком­сми­слу,­по­што­овај­по­јам­у­се­би­но­си­мно­го­ши­ре­зна­че­ње,­ко­је­иде­у­прав­цу­по­и­сто­ве­ће­ња­са­то­та­ли­те­том­лич­но­сти,­мно­го­пре­не­го­са­јед­ном­без­лич­ном­си­лом­или­спо­соб­но­шћу.

12

ТЕОЛОШКИ­ПОГЛЕДИ

се од ових [врста бића] од ли ку је су прот­ним ка рак те ри сти ка ма� Јер ра зум на при­ро да је сте бес те ле сна (= бес плот на), не до­дир љи ва, без об ли ка, док чул на – ка ко јој са мо име ка же – под ле же чул ној спо зна­ји� [3] Али као што се у са мом чул ном све­ту, у ко ме по сто ји мно штво су прот ста вље­но сти ме ђу сти хи ја ма, спо зна је не ка ква хар мо ни ја ко ја ускла ђу је су прот ста вље но на осно ву му дро сти ко ја сви ме упра вља, па се та ко у од но су пре ма њој (тој хар­мо ни ји) ус по ста вља сим фо ни ја све тва­ри, те на тај на чин ни ка ко не до ла зи до уки да ња све зе ко ја уса гла ша ва при род ну су прот ста вље ност� Упра во та ко би ва, по бо жан стве ној пре му дро сти, не ка кво ме­ша ње и са ста вља ње чул но га са ум ним, ка ко би све јед на ко за јед ни ча ри ло у до­бром и ка ко ни јед на твар не би би ла ли­ше на уде о ни ча ре ња у уз ви ше ни јој при­ро ди� Због то га, иако ра зум ној при ро ди од го ва ра про стор та на ног и бла го по крет­ног су шта ства, ко је сво јим над зе маљ ским [небе ским] () по ло жа јем и по себ но шћу при ро де по се ду је ве ли ку срод ност с ра зум ним би ћи ма, по уз ви ше­ном про ми слу на ста је не ка кво сме ша ње ра зум но га са чул ном при ро дом, да, ка­ко ка же Апо стол, у тво ре ви ни ни шта не би би ло од ба че но (1� Тим� 4, 4) и ли ше­но бо жан ског за јед ни ча ре ња� [4] То га ра­ди је бо жан ска при ро да по ка за ла људ ску при ро ду ме ша ви ном ра зум ног и чул ног, ка ко го во ри реч о ства ра њу: узе Бог, ка­же, прах зе маљ ски и са зда чо ве ка (Пост 2, 7) и сво јим соп стве ним да хом ство ре­но ме да де жи вот, да би се сје ди ње њем са бо жан ским уз ди гло зе маљ ско� Да би се та иста бла го дат у јед на кој ме ри про ши ри ла на чи та ву твар, ни жа при ро да се по ме ша­

[3]

[4] ­

13

Ве­ли­ко­ка­ти­хет­ско­сло­во

ла са ви шом� [5]­По што је нај пре на ста ла ра зум на твар, и [пошт о је] сва ка од ан гел­ских си ла, [божанском] вла шћу ко ја упра­вља сви ме, об да ре на не ком де лат но шћу при уре ђе њу ва се ље не, по сто ја ла је та ко ђе јед на си ла од ре ђе на да упра вља об ла шћу зе мље, на шта ју је овла сти ла са ма та Си­ла, ко ја утвр ђу је (=до мо стро ји) ва се ље ну� По том је са зда но зе маљ ско ство ре ње ко је је ико на ви шње Си ле� То жи во би ће бе ше чо век, у ко ме се на ла зи ла бо го вид на ле­по та ум стве не при ро де ( ), по ме ша на с не ком не из ре ци вом си лом� Али је онај [сатана], ко ме је би ло да то у удео да упра вља сви ме на зе мљи, сма трао за се бе опа сним и не сно сним да се у ње му под руч ној при ро ди ја ви не ко би ће ко је се упо до бља ва нај ви шем до­сто јан ству� [6] Ни је циљ овог де ла да де­таљ но ис пи та мо на чин на ко ји је пот пао под страст за ви сти онај [сатана] ко га ни за ка кво зло ни је са здао Онај [Бог] ко ји је све на чи нио до брим� Бла го вер ни ма је пак мо гу ће о то ме ре ћи крат ко сло во� раз ли­ко ва ње вр ли не и зла (=по ро ка) не мо же се са гле да ти као су прот ста вље ност два ипо ста сна15 (=ствар но по сто је ћа) фе но­ме на� На про тив, ов де се ра ди о су прот­ста вље но сти не би ћа и би ћа� Не ка же мо да се по ипо ста си (по по сто ја њу) раз ли­ку ју не би ће и би ће, не го ка же мо да је не по сто ја ње су прот но од по сто ја ња�16 На исти на чин је зло (по рок) су прот но вр ли­ни� Оно ни је су шти на по се би, већ га ми­

[5] ­

[6]

15­По­јам­„ипо­стас“­ов­де­се­још­увек­упо­тре­бља­ва­у­свом­из­вор­ном­зна­че­њу­где­озна­ча­ва­не­што­што­ствар­но,­за­и­ста­по­сто­ји.­Овај­по­јам,­бли­зак­пој­му­„уси­ја“­али­од­ње­га­ипак­раз­ли­чит,­Ве­ли­ки­Ка­па­до­киј­ци­ће­ка­сни­је­по­и­сто­ве­ти­ти­са­пој­мом­Лич­но­сти,­ка­ко­би­ука­за­ли­на­ње­ну­он­то­ло­шку­уте­ме­ље­ност.

16­Св.­Гри­го­ри­је­ов­де­на­гла­ша­ва­да­се­до­бро­и­зло­не­раз­ли­ку­ју­као­две­по­себ­не­су­шти­не­ко­је­по­сто­је,­већ­се­раз­ли­ку­ју­као­оно­што­по­сто­ји­и­оно­што­не­по­сто­ји.­Ово­се­ме­сто­сма­тра­кла­сич­ним­у­све­то­о­тач­кој­ли­те­ра­ту­ри­ка­да­је­реч­о­од­ре­ђе­њу­зла­као­не­по­сто­је­ћег,­тј.­као­фе­но­ме­на­ко­ји­пред­ста­вља­не­до­ста­так,­ли­ше­ност­до­бра,­а­не­не­ку­са­мо­стал­ну­су­шти­ну.­Дру­гим­ре­чи­ма,­зло­не­ма­би­ће.

14

ТЕОЛОШКИ­ПОГЛЕДИ

сли мо као од су ство до бра, као што и за сле пи ло ка же мо да се про ти ви ви ду, а оно (сле пи ло) не по сто ји по се би као при ро­да, не го пред ста вља гу би так по се до ва ног� Та ко ка жем и за зло, да је оно од су ство до бра и на ли ку је сен ки ка да се све тлост по ву че� [7]­ Та ко не ство ре на при ро да не до пу шта се би кре та ње ко је про из во ди про ме ну, пре тва ра ње и из ме ну, а све што је ства ра њем за до би ло ипо стас (=по сто ја­ње) срод но је про ме ни, по што је и са ма ипо стас тва ри на ста ла про ме ном ти ме што је бо жан ском си лом из не би ћа по­ста ло би ће, а ство ре на је би ла и спо ме ну­та си ла (=са та на) ко ја сло бод ном во љом (=са мо вла сно) ода би ре шта хо ће� И та ко је она (=та си ла=са та на) за тво ри ла (очи) за до бро и стра но (=не при јем чи во) за за­вист, по пут чо ве ка ко ји је уву као очи под обр ве па на сун цу ви ди та му, те је са мим тим што ни је хте ла да ми сли о до бру, на­ми сли ла оно што је до бру су прот но – а то је за вист� [8]­Сви се сла жу да је по че так сва ке ства ри узрок све му што не по сред­но за њом про ис хо ди (=сле ди), као што из здра вља про ис хо ди до бро рас по ло же ње, ра ди ност, и за до вољ ство жи во том, док из бо ле сти [происходи] сла бост, не рад ност и га ђе ње пре ма жи во ту, та ко и све оста­ло ну жно про ис хо ди из свог по ла зи шта� Као што је бе стра шће по че так и те мељ вр лин ског жи во та, та ко се из за ви сти ја­ви ла скло ност пре ма злу и кре ну ла пу тем свих за ла ко ја за њом сле де� [9] Јер, онај (= са та на) ко ји је јед ном сте као скло ност ка злу, уда љив ши се од до бра за чео је у се би за вист, бу ду ћи та ко по пут сте не ко ја од ро нив ши се с вр ха пла ни не соп стве ном те жи ном иде ка до ли ни; та ко и он, оде­лив ши се од [природне] све зе с до бром,

[7]­

[8]­

[9]

15

Ве­ли­ко­ка­ти­хет­ско­сло­во

са свим се при кло нио злу, и са мо вољ но, као го њен вла сти том те жи ном, до спео је до крај ње гра ни це лу кав ства� И на кон то­га, си лу раз у ме ва ња ко ју му је Ство ри тељ дао за са деј ство ва ње на ши ре њу до бра, учи нио је са деј стве ном за из ми шља ње зла, под му кло је об ма нуо чо ве ка, убе див­ши га да сам се би на не се смрт и по ста не са о мо у би ца� [10] Јер је, си лан по Бо жи јем бла го сло ву, чо век био ве ли ки по до сто­јан ству, по што је био по ста вљен да ца ру­је (=вла да) зе мљом и над свим што је на њој�17 Био је пре кра сан ли ком (), јер је био са здан по див ној пр во о бра зној ( ) ико ни; био је бе стра сан по при ро ди, јер је био по до бан Бе стра сном; био је ис пу њен дерз но ве ни јем, ли цем у ли це на сла ђу ју ћи се са мим бо го ја вља­њем� Све је то код про тив ни ка ство ри ло страст за ви сти� [11] Ни је му би ло мо­гућ но да би ло ка квим на си љем или при­ну дом из ве де оно што је хтео, по што је си ла Бо жи јег бла го сло ва ја ча од ње го вог при ну ђа ва ња, па је сто га при бе гао лу кав­ству (=до ви ја њу) ка ко би чо ве ка учи нио од ступ ни ком од си ле ко ја га је кре пи ла, и та ко га уло вио за сво је зле за ми сли� То је као са све тиљ ком ка да пла мен за хва ти чи тав фи тиљ, па ако не мо же да се уга си ду ва њем, по ме ша се са уљем во да и та ко се пла мен уга си�

пре вод и ко мен та ри:пре зви тер мр Алек сан дар Ђа ко вац

[10]

[11]

17­Пост.­1,­28–30.