Стојановић & Булатовић - Археозоолошка истраживања...

RADOVI BIOARHEOLOŠKE SEKCIJESRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA

BIOARHEOLOGIJA NA BALKANU


Bilans i perspektive

UredniciNataša Miladinović-RadmilovićSelena Vitezović

Beograd - Sremska Mitrovica2013

RADOVI BIOARHEOLOŠKE SEKCIJE SRPSKOG ARHEOLOŠKOG DRUŠTVA

BIOARHEOLOGIJA NA BALKANU. BILANS I PERSPEKTIVE

PAPERS OF THE BIOARCHAEOLOGICAL SECTION OF THE SERBIAN ARCHAEOLOGICAL SOCIETY

BIOARCHAEOLOGY IN THE BALKANS BALANCE AND PERSPECTIVES

Editors: Nataša Miladinović-Radmilović

Selena Vitezović

Belgrade • Sremska Mitrovica 2013


BIOARHEOLOGIJA NA BALKANU BILANS I PERSPEKTIVE

Urednici: Nataša Miladinović-Radmilović

Selena Vitezović

Beograd • Sremska Mitrovica 2013

Izdavač / Published bySRPSKO ARHEOLOŠKO DRUŠTVO, Beograd, Čika Ljubina 18-20BLAGO SIRMIJUMA, Sremska Mitrovica, Ilariona Ruvarca bb

Za izdavača / For the publisherDragana Antonović Vladimir Malbašić

Urednici / EditorsNataša Miladinović-Radmilović Selena Vitezović

Uređivački odbor / Editorial boardDragana Antonović, Justyna Baron (Poljska), Marija Đurić, Gordana Jeremić, David Orton (Velika Britanija), Siniša Radović (Hrvatska), Vojislav Filipović, Jelena Bulatović, Predrag Radović

Recenzenti / Reviewed byJustyna Baron (Poljska), Marija Đurić, David Orton (Velika Britanija), Siniša Radović (Hrvatska), Dragana Antonović

Lektura / Proof-readingMiljenka Vitezović

Tehnički urednik / Technical editorMiro Radmilović

Grafička oprema / Graphic layoutNebojša Ćosić

Štampa / Printed byRazvojno-istraživački centar grafičkog inženjerstva Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Tiraž / Printed in200

ISBN 978-86-84457-12-9

SADRŽAJ/TABLE OF CONTENTS

Nataša Miladinović-Radmilović, Selena Vitezović Bioarheološka istraživanja na Balkanu ................................................................................................1

Bioarheologija na Balkanu – Aktuelno stanje i dosadašnja istraživanja

Предраг Радовић Кратак осврт на проблеме третмана људских скелетних остатака у музејима .............................3

Ивана Стојановић, Јелена Булатовић Археозоолошка истраживања млађе праисторије на територији Србије .....................................13

Dragana Filipović, Ðurđa Obradović Archaeobotany at Neolithic Sites in Serbia: A Critical Overview of the Methods and Results ........25

Metodologija proučavanja osteološkog materijala

Nataša Miladinović-Radmilović Standardizacija grobnih zapisnika – incineracija i inhumacija .........................................................57

Ksenija Đukić Primena imidžing metoda koji se koriste u medicini u antropološkim istraživanjima .....................97

Selena Vitezović Analiza praistorijskih koštanih predmeta – neka metodološka razmatranja ..................................107

Studije slučaja

Предраг Радовић Ревизиона биоархеолошка анализа инхумираних скелетних остатака са некрополе Турска Црква у селу Горњи Лазац код Краљева ........................................................133

Neda Dimović Slučaj hipoplazije hamuli ossis hamati sa srednjovekovnog nalazišta Preko Slatine u Omoljici ...................................................................................................................155

Јелена Јовановић, Јелена Булатовић Домаћа кокошка (Gallus domesticus) у погребном ритуалу на Ремезијани ................................161

SADRŽAJ

Životinje i materijalna kultura

Isabelle Sidéra Manufacturing bone tools: The example of Kovačevo ....................................................................173

Sofija Petković Roman item made of mammoth tusk from Romuliana ...................................................................179

Gordana Jeremić Ludigallinarii on the mosaic floor from Oescus (NW Bulgaria) .......................................................187

Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 1

BI O AR HE O LO ŠKA IS TRA ŽI VA NJA NA BAL KA NU

Sa vre me na ar he o lo gi ja ne mo že se za mi sli ti bez raz li či tih in ter di sci pli nar nih, spe ci ja li stič kih stu di ja. Ka ko se ar he o lo gi ja me nja la, ta ko su se i iz dva ja le no ve pod di sci pli ne, usme re ne ka spe-ci fič nim pro ble mi ma, pa se da nas go vo ri o ge-o ar he o lo gi ji, pa le o et no bo ta ni ci, zo o ar he o lo gi ji (ili ar he o zo o lo gi ji), (bio)fi zič koj an tro po lo gi ji. Nji hov obim, ci lje vi i re zul ta ti, me đu tim, u ve-li koj me ri za vi se od raz li či tih fak to ra, če sto ne-ar he o lo ških – ne do sta tak fi nan sij skih sred sta va ih ogra ni ča va ili usme ra va na oda bra na pi ta nja, ali se de ša va i da se ova kva is tra ži va nja, kao re-pre zen ta tiv na i pri vlač na, sta ve u pr vi plan za rad obez be đi va nja na stav ka fi nan si ra nja, a da se za-ne ma ri ce lo vi to po sma tra nje ne kog ar he o lo škog pro ble ma. Isto ta ko, pre o vla đu ju ća te o rij ska pa-ra dig ma u ne kom pe ri o du, kao i ci lje vi is tra ži-va nja ne kog od re đe nog lo ka li te ta u ve li koj me ri mo gu uti ca ti na to da se od re đe ne spe ci ja li stič ke stu di je fa vo ri zu ju ili osta ve po stra ni.

Ter min bi o ar he o lo gi ja pr vi je uveo u li te ra-tu ru Gre jem Klark (Gra ha me Clark) 1972. go di-ne, da ozna či pro u ča va nje ži vo tinj skih ko sti ju iz ar he o lo ških slo je va. U Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža va ma, ter min bi o ar he o lo gi ja se upo tre blja-va pre vas hod no za pro u ča va nje ljud skih ske le ta. U ve ći ni evrop skih ze ma lja, me đu tim, da nas se pod ovim ter mi nom pod ra zu me va ana li za svih bi o lo ških osta ta ka sa ar he o lo ških na la zi šta. Bi-o ar he o lo gi ja je osnov za mno ge pod di sci pli ne u ar he o lo gi ji, kao što su pro u ča va nje drev ne DNK, pa le o de mo gra fi ja, pa le o pa to lo gi ja, ali i po ve zu je se sa so ci jal nom ar he o lo gi jom (pro u ča va nje te le-sno sti u ar he o lo gi ji – em bo di ment in ar cha e o logy).

Sa ma pri ro da bi o ar he o lo ških osta ta ka, od-no sno či nje ni ca da su oni isto vre me no bi o lo ški i

ar he o lo ški, tač ni je da pri pa da ju sfe ra ma pri rod-nog i kul tur nog, je ste ono što im, s jed ne stra ne, da je iz u zet no ve li ke in ter pre ta tiv ne mo guć no-sti, ali ih s dru ge stra ne i ote ža va, jer su za pu no is ko ri šća va nje po ten ci ja la ko ji pru ža ju po treb-ni struč nja ci ko ji u svom ra du mo gu ob u hva ti ti oba na či na po sma tra nja, to jest, ko ji ne će za ne-ma ri ti je dan aspe kat na uštrb dru gog. Upra vo iz tih raz lo ga, neo p hod no je ne pre kid no pre i spi ti-va nje i una pre đi va nje i me to do lo gi je i te o rij skih okvi ra.

Ste pen is tra že no sti po je di nih od ovih obla sti do sta va ri ra, u za vi sno sti od te mat ske obla sti, ge-o graf skog re gi o na i hro no lo škog pe ri o da. Za jed-nič ko, me đu tim, i an tro po lo gi ji, i pa le o et no bo ta-ni ci, i zo o ar he o lo gi ji u ar he o lo gi ji Bal ka na, je ste ne do volj na si ste ma tič nost u do sa da šnjim ra do vi-ma, tač ni je, is tra ži va nja su če sto bi la uslo vlje na od re đe nim (po volj nim) pri li ka ma, i ret ko pred-sta vlja ju re zul tat pla ni ra nog, ci lja nog pro jek ta. Si tu a ci ja se u po sled nje vre me me nja na bo lje, naj vi še za hva lju ju ći pre po zna va nju po tre be za ova kvim stu di ja ma ka da su u pi ta nju ve li ki na uč-ni pro jek ti, ali i za hva lju ju ći in di vi du al nim na po-ri ma ko je su po je di ni is tra ži va či ulo ži li. Ume sto do sa da šnje prak se pred sta vlja nja re zul ta ta ovih is tra ži va nja u vi du ma log do dat ka na kra ju ve će pu bli ka ci je, sve je ve ći broj ra do va u ko ji ma su bi o ar he o lo ška pro u ča va nja glav na te ma.

Bo lje po ve zi va nje raz li či tih struč nja ka i sta-vlja nje re zul ta ta nji ho vog ra da u ši ri ar he o lo ški kon tekst, je su, me đu tim, neo p hod ni za bo lje in-ter pre ta ci je ar he o lo ških pro ble ma.

Ide ja za pri pre mu ovog zbor ni ka ra do va pro-is te kla je iz pr vog sim po zi ju ma ko ji je or ga ni zo-va la Sek ci ja za bi o ar he o lo gi ju Srp skog ar he o lo-

2 NA TA ŠA MI LA DI NO VIĆ-RAD MI LO VIĆ i SE LE NA VI TE ZO VIĆ

škog dru štva na XXXV go di šnjem sku pu Dru štva, odr ža nom u Va lje vu. Sek ci ja je na sta la iz po tre be da se re zul ta ti ra da bi o ar he o lo ških is tra ži va nja pred sta ve ši roj ar he o lo škoj jav no sti, kao i da se po kre ne di sku si ja o me to do lo škim i dru gim pro-ble mi ma sa ko ji ma se raz li či ti struč nja ci su sre ću u ra du. Po red to ga, cilj je bio ne sa mo da se pred-sta ve in ter di sci pli nar ni ra do vi, već da se za i sta po kre nu mul ti di sci pli nar na is tra ži va nja.

Pu bli ko va nje re zul ta ta ova kvih stu di ja po ne-kad je ote ža no upra vo zbog nji ho ve spe ci fič ne pri ro de, ka da se tra že ra do vi ko ji po kri va ju ši ru či ta lač ku pu bli ku, ili pru ža ju od go vo re na pi ta nja ši reg zna ča ja. To je bio do dat ni raz log za po kre-ta nje ova kve pu bli ka ci je. U ovom zbor ni ku, na-da mo se, pr vom u ni zu, uglav nom su ra do vi ko ji ana li zi ra ju do sa da šnja is tra ži va nja i po ka zu ju sa da šnje sta nje, kao i oni ko ji se ba ve me to do lo-škim pro ble mi ma. Pred sta vlje no je, me đu tim, i ne ko li ko stu di ja slu ča ja, a po seb ni ode ljak pred-sta vlja ju ra do vi na te mu ži vo ti nja i ma te ri jal ne kul tu re. Na slov „Bi lans i per spek ti ve“ ukrat ko su mi ra osnov ne te me do tak nu te u ovom zbor ni-ku.

Pr vi rad u zbor ni ku je ste tekst P. Ra do vi ća, ko ji se ba vi ose tlji vim, ali ve o ma zna čaj nim pi-ta njem, ko je va pi za što hit ni jim re še njem – pro-ble mom za kon ske re gu la ti ve ču va nja an tro po lo-ških osta ta ka i nji ho vim ade kvat nim tret ma nom i sme šta jem u nad le žnim usta no va ma.

Isto ri jat is tra ži va nja, od no sno bi lans do sa da-šnjih i per spek ti ve za bu du ća is tra ži va nja, te me

su ra do va Iva ne Sto ja no vić i Je le ne Bu la to vić (zo o ar he o lo gi ja), i Dra ga ne Fi li po vić i Đur đe Ob-ra do vić (ar he o bo ta ni ka).

Me to do lo gi ja ob ra de oste o lo škog ma te ri ja-la te ma je ra do va N. Mi la di no vić-Rad mi lo vić (stan dar di za ci ja an tro po lo ške do ku men ta ci je za ar he o lo ge i an tro po lo ge), K. Đu kić (pri me na imi džing me to da) i S. Vi te zo vić (ob ra da ar te fa-ka ta od ko šta nih si ro vi na), u ko ji ma se i pred la-žu me to do lo ški okvi ri uob li če ni na osno vu is ku-stva autor ki.

Na red ni blok pred sta vlja ju stu di je slu ča ja, pre te žno kon cen tri sa ni na an tro po lo ške ostat ke (P. Ra do vić, N. Di mo vić), a po seb no se iz dva ja stu di ja J. Jo va no vić i J. Bu la to vić u ko joj su da ti upo red ni re zul ta ti ana li za an tro po lo ških i zo o lo-ških osta ta ka sa ne kro po le u Re me zi ja ni.

Ko nač no, zbor nik za klju ču ju ra do vi ko ji se bave ži vo ti nja ma i ma te ri jal nom kul tu rom: S. Pet-ko vić i I. Sidéra su pred sta vi le oda bra ne ko šta-ne pred me te iz rim skog, od no sno pra i sto rij skog pe ri o da, dok je te ma ra da G. Je re mić pred sta va ži vo ti nja na rim skim mo za i ci ma.

I, na kra ju, ali ne naj ma nje va žno, hte le bi-smo da se za hva li mo svim ko le ga ma ko ji su po-dr ža li naš rad, na ro či to ko le ga ma iz Ar he o lo škog in sti tu ta, kao i čla no vi ma Srp skog ar he o lo škog dru štva ko ji su nas po dr ža li i ko ji su pra ti li na ša iz la ga nja na sku pu u Va lje vu.

NA TA ŠA MI LA DI NO VIĆ-RAD MI LO VIĆ, SE LE NA VI TE ZO VIĆ

Bioarheologija na Balkanu: Bilans i perspektive 13

АР ХЕ О ЗО О ЛО ШКА ИС ТРА ЖИ ВА ЊА МЛА ЂЕ ПРА И СТО РИ ЈЕ НА ТЕ РИ ТО РИ ЈИ СР БИ ЈЕ

ИВА НА СТО ЈА НО ВИЋ1 и ЈЕ ЛЕ НА БУ ЛА ТО ВИЋ2

1 Ар хе о ло шки ин сти тут, Бе о град e-mail: [email protected]

2 Ла бо ра то ри ја за би о ар хе о ло ги ју, Оде ље ње за ар хе о ло ги ју, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град e-mail: [email protected]

Ап стракт: Ар хе о зо о ло шка ис тра жи ва ња на те ри то ри ји Ср би је по чи њу ре ла тив но ка сно, кра јем ше зде се тих го ди на XX ве ка. По че ци ар хе о зо о ло ги је у на шој зе мљи ве зу ју се за име на стра них струч ња ка, ме ђу тим, са раз во јем ди сци пли не по ве ћа вао се број до ма ћих ис тра жи ва ча, као и оп сег те ма ко ји ма су се ба ви ли. У овом ра ду при ка зан је исто ри јат ар хе о зо о ло шких ис тра жи ва ња мла ђе пра и сто ри је1 Ср би је, раз вој ди сци пли не и ме то до ло шког при сту па.

Кључ не ре чи: ар хе о зо о ло ги ја, исто ри јат ис тра жи ва ња, ме то до ло шки при ступ, мла ђа пра и сто ри ја, Ср би ја.

Ab stract: Ar cha e o zo o lo gi cal re se arch star ted re la ti vely la te in Ser bia, in la te 1960s. The be gin nings of ar cha e o-zo o logy in our co un try are con nec ted to fo re ign ex perts, ho we ver, with the de ve lop ment of the di sci pli ne the num ber of lo cal scho lars in cre a sed, as well as the ran ge of to pics con cer ning fa u nal re ma ins. This pa per re vi ews the hi story of ar cha e o zo o lo gi cal re se arch of la te pre hi story in Ser bia, de ve lop ment of the di sci pli ne and met ho-do lo gi cal is su es.

Keyword: ar cha e o zo o logy, hi story of re se arch, met ho do lo gi cal is su es, la te pre hi story, Ser bia.

АР ХЕ О ЗО О ЛО ГИ ЈА: ИСТО РИ ЈАТ ДИ СЦИ ПЛИ НЕ

Ар хе о зо о ло ги ја је на уч на ди сци пли на ко ја се ба ви про у ча ва њем жи во тињ ских оста та ка са ар хе о ло шких на ла зи шта. Кроз раз ли чи те ме-то де про у ча ва ња, ова ди сци пли на пру жа од го-

во ре на бит на пи та ња ве за на за од нос чо ве ка и жи во ти ња: при пи то мља ва ње, уз га ја ње жи во-ти ња, стра те ги је ло ва, на чин при пре ма ња хра-не и де по но ва ње оста та ка, со ци јал ну/ри ту ал ну уло гу жи во ти ња итд. Ар хе о зо о ло ги ју од ли ку је ин тер ди сци пли нар ност, јер ана ли за жи во тињ-ских оста та ка зах те ва не са мо зна ње из ар хе-о ло ги је, већ и би о ло ги је, еко ло ги је, ге о ло ги је и мно гих дру гих ди сци пли на (Re itz and Wing 1999: 1-9).

Јед на од пр вих спе ци ја ли зо ва них студијa фа у не са ар хе о ло шких на ла зи шта ве зу је се за дру гу по ло ви ну XIX ве ка и из ве штај са на ла-

1 У овом ра ду тер мин мла ђа пра и сто ри ја озна ча ва раз до бље од по чет ка нео ли та (крај VII ми ле ни ју ма п.н.е.) до кра ја мла ђег гво зде ног до ба, од но сно до ко-нач ног осва ја ња те ри то ри је да на шње Ср би је од стра-не Ри мља на у I ве ку н.е.

ИВА НА СТО ЈА НО ВИЋ и ЈЕ ЛЕ НА БУ ЛА ТО ВИЋ14

зи шта у Швај цар ској, у ко ме су опи са не ко сти си са ра (Rüti meyer 1862, пре ма Re itz and Wing 1999: 17). Овај рад је дан је од пр вих ко ји се ба-вио утвр ђи ва њем раз ли ка из ме ђу ко сти ју до-ма ћих жи во ти ња и њи хо вих ди вљих пре да ка (Da vis, 1987: 21) и ко ји је ути цао на да ље фор-ми ра ње пра ва ца у ар хе о зо о ло ги ји (Re itz and Wing 1999: 17).

У на ред ном пе ри о ду по ве ћа ва ло се ин те-ре со ва ње за про у ча ва ње жи во тињ ских оста та-ка, на ро чи то по ре кла, од но сно до ме сти ка ци је раз ли чи тих вр ста жи во ти ња. Ме ђу тим, све до дру ге по ло ви не XX ве ка раз ма тра ње и ана ли зе фа у не са ар хе о ло шких на ла зи шта би ле су из-у зет но ма лих раз ме ра (Tho mas 1996: 1) и ре-зул та ти су углав ном при ка зи ва ни у ви ду ли ста за сту пље них вр ста.

По К. То ма су успех и раз вој ар хе о зо о ло ги је бли ско је по ве зан са про ме на ма у ар хе о ло ги ји од 60-их и 70-их го ди на XX ве ка, услед но вих при сту па про у ча ва њу за јед ни ца у про шло сти у окви ру про це су ал не ар хе о ло ги је, ка да је на-гла сак ста вљен на по сма тра ње па ле о е ко но ми-је, на чи на при вре ђи ва ња и жи вот не сре ди не (Tho mas 1996: 1). Од тог пе ри о да ра сте број струч ња ка ко ји ис тра жу ју ар хе о фа у ну, као и сту ди ја ко је се ба ве овом об ла шћу (Re itz and Wing 1999: 23). Из ме ђу на род не кон фе рен ци-је зо о ар хе о ло га одр жа не у Бу дим пе шти 1971. го ди не, на стао је Ме ђу на род ни од бор ар хе о зо-о ло га (ICAZ – In ter na ti o nal Co un cil of Ar cha e-o zo o logy), осно ван 1976. го ди не у Ни ци (Da vis 1987: 21). Фор ми ра ње и рад од бо ра, све број-ни ји ра до ви, ча со пи си, при руч ни ци и уџ бе ни-ци, као и ши ро ки оп сег те ма ко је се ба ве жи во-тињ ским оста ци ма са ар хе о ло шких на ла зи шта све до че о ја ча њу и ва жно сти ар хе о зо о ло ги је.

АР ХЕ О ЗО О ЛО ГИ ЈА МЛА ЂЕ ПРА И СТО РИ ЈЕ У СР БИ ЈИ: ИСТО РИ ЈАТ ИС ТРА ЖИ ВА ЊА

Ар хе о зо о ло шка ис тра жи ва ња на те ри то ри ји Ср би је за по чи њу ре ла тив но ка сно, иако пр во са ку пља ње жи во тињ ских ко сти ју са ар хе о ло-шких на ла зи шта да ти ра из дав не 1932. го ди не, ка да је ис ко па ва но на ла зи ште Стар че во код Пан че ва. Шан дор Бе ке њи (San dor Bököny),

ма ђар ски ве те ри нар и ар хе о зо о лог, об ја вио је 1969. го ди не пр ви ар хе о зо о ло шки рад о фа у-ни са на ла зи шта Ле пен ски Вир у Ђер да пу. У на ред них де сет го ди на он је био је ди ни струч-њак ко ји је про у ча вао жи во тињ ске остат ке са на ла зи шта из мла ђе пра и сто ри је у Ср би ји, као што су: Мо крин (Bökönyi 1972) и Лу дош-Бу-џак (Bökönyi 1974), а ка сни је и Но са-Би сер-на Оба ла (Bökönyi 1984), Ди во стин, Ка ла ка-ча (Bökönyi 1988а; 1988б), Вин ча-Бе ло Бр до, Бу бањ (Bökönyi 1990а; 1990б) и Ми хај ло вац-Кње пи ште (Bökönyi 1992). У сво јим ра до ви ма, по ред ли сте иден ти фи ко ва них так со на жи во-ти ња, да је по дат ке о ре ла тив ној за сту пље но сти ди вљих и до ма ћих вр ста, као и основ не ин фор-ма ци је о њи хо вој ста ро сној струк ту ри и мор-фо ме триј ским ка рак те ри сти ка ма.

По сле 1979. го ди не и дру ги, углав ном стра-ни струч ња ци, по чи њу да об ра ђу ју и пу бли ку ју ар хе о зо о ло шки ма те ри јал са пра и сто риј ских на ла зи шта у Ср би ји. Хо ланд ски ар хе о зо о лог Ани ке Кла сон (An ne ke Cla son) об ја ви ла је ра-до ве о фа у ни са на ла зи шта Го мо ла ва (Cla son 1979), Па ди на и Стар че во (Cla son 1980). Ха-скел Грин филд (Ha skel Gre en fi eld), ка над ски ар хе о зо о лог, по чев од 1984. го ди не, об ја вио је ве ћи број ра до ва о фа у ни са пра и сто риј ских, углав ном брон за но доб них на ла зи шта: Ли ва де (Gre en fi eld 1984, 1986а); Цр кви не (Gre en fi eld 1986а); Опо во (Gre en fi eld 1986а; 1991); Пет-ни ца (Gre en fi eld 1986а; 1991); Са ри на Ме ђа (Gre en fi eld 1986а; 1996); Ве ци на Ма ла (Gre en-fi eld 1986а; 1996); Вр би ца (Gre en fi eld 1986а; 1996); Љу ља ци (Gre en fi eld 1986а; 1986в); Но-вач ка Ћу при ја (Gre en fi eld 1984; 1986а; 1986б; 1988a); Бу ко вач ка Че сма (Gre en fi eld 1994); Хај дуч ка Во де ни ца (Gre en fi eld 2008б).

У мо но гра фи ји о ис тра жи ва њи ма на нео-лит ском ло ка ли те ту Се ле вац, Ен то ни Ле ги (Ant hony Leg ge) да је пре глед и за сту пље ност оста та ка раз ли чи тих вр ста жи во ти ња по гра-ђе вин ским хо ри зон ти ма и стра ти граф ско-ар-хи тек тон ским фа за ма, а као до да так при ло же-не су мор фо ме триј ске ка рак те ри сти ке фа у не (Leg ge 1990).

Чарлс Шварц (Char les Schwartz) у свом ра ду је дао из ве штај о оста ци ма си са ра и ме-

АР ХЕ О ЗО О ЛО ШКА ИС ТРА ЖИ ВА ЊА МЛА ЂЕ ПРА И СТО РИ ЈЕ НА ТЕ РИ ТО РИ ЈИ СР БИ ЈЕ 15

ку ша ца про на ђе них на ло ка ли те ту Жар ко во-Ле ди не у се зо ни ис ко па ва ња 1984 (Schwartz 1992).

Аме рич ки ар хе о зо о лог Не ри са Ра сел (Ne-ris sa Rus sell), и у ско ри је вре ме ен гле ски ар-хе о зо о лог Деј вид Ор тон (Da vid Or ton), у не ко-ли ко сво јих ра до ва, по ред еко ном ског зна ча ја по је ди них вр ста до ма ћих и ди вљих жи во ти ња, ука зу ју и на њи хо ву со ци јал ну и сим бо лич ку уло гу у нео лит ским за јед ни ца ма на при ме-ри ма на ла зи шта Опо во (Rus sell 1993; 1999; 2000), Го мо ла ва и Пет ни ца (Or ton 2008; 2010a; 2010б; 2012).

Број на ших струч ња ка ко ји се ба ви(о) об ра-дом оста та ка жи во ти ња са ар хе о ло шких на ла-зи шта ни је ве ли ки. Све тла на Бла жић, би о лог по за ни ма њу, об ја ви ла је ре зул та те ис тра жи ва-ња фа у не са нео лит ских (Го ло кут, До ња Бра ње-ви на) и не ко ли ко гво зде но доб них на ла зи шта на те ри то ри ји Вој во ди не (Бла жић 1978; 1987; 1992a; 1994; 2008; Bla žić 1997; 2005в). Та ко ђе, ана ли зи ра ла је жи во тињ ске остат ке са пра и-сто риј ских ло ка ли те та ко ји су от кри ве ни при-ли ком из град ње ауто пу та кроз Срем (Бла жић 1995). Ми ла Ла зић ана ли зи ра ла је фа у ну са на ла зи шта Бо љев ци (1988a), и из ене о лит ских и брон за но доб них ја ма на на ла зи шту Вин ча-Бе ло Бр до (1992). У сво јим ра до ви ма, ба ви ла се и пи та њем екс пло а та ци је ди вљих и до ма ћих жи во ти ња на нео лит ским на ла зи шти ма цен-трал ног Бал ка на (La zić 1988б; Ла зић 1993).

Ве сна Ди ми три је вић, па ле он то лог и ар хе о-зо о лог, об ја ви ла је ве ли ки број ра до ва о пле и-сто цен ској фа у ни Ср би је. По ред ра до ва у ко ји-ма је из вр ши ла ана ли зу раз ли чи тих кон тек ста са жи во тињ ским ко сти ма на на ла зи шту Ле-пен ски Вир (Di mi tri je vić 2000; 2008), об ја ви ла је ре зул та те ис тра жи ва ња оста та ка фа у не са но вих ис ко па ва ња (1998-2003) на на ла зи шту Вин ча-Бе ло Бр до (Di mi tri je vić 2006). Ду шан Бо рић и Ве сна Ди ми три је вић (2006; 2007) у сво јим ра до ви ма ба ве се пе ри о дом тран сфор-ма ци ја ме зо ли та у нео лит кроз про у ча ва ње и ап со лут но да то ва ње жи во тињ ских оста та ка из спе ци фич них кон тек ста са ло ка ли те та Ле пен-ски Вир. Со фи ја Сте фа но вић и В. Ди ми три је-вић (2007), ана ли зи ра ју ћи гроб из ра ног брон-

за ног до ба у Мо кри ну у ко ме је са по кој ни цом при ло же на гла ва сви ње, ука зу ју на сим бо лич-ки зна чај жи во тињ ских оста та ка.

У струч ном ве те ри нар ском ча со пи су об ја-вље ни су ра до ви у ко ји ма се про у ча ва про цес до ме сти ка ци је жи во ти ња у Ср би ји кроз мор-фо ло шку ана ли зу оста та ка го ве да са нео лит-ских на ла зи шта (Jo va no vić et al. 2003; 2004).

У мо но гра фи ји о нео ли ту цен трал ног По-мо ра вља Не ве на Цвет ко вић (2004) је пу бли-ко ва ла из ве штај о фа у ни са нео лит ског на ла-зи шта Мо тел Сла ти на код Па ра ћи на. У ма стер ра ду Је ле на Бу ла то вић (2010) при ка за ла је ка рак те ри сти ке фа у не из ене о лит ских це ли-на ло ка ли те та Бу бањ код Ни ша. Иста аутор-ка пу бли ко ва ла је рад о оста ци ма жи во ти ња из ка сно вин чан ске ја ме на на ла зи шту Вит ко-вач ко по ље (2011). На осно ву ва ри ра ња мор-фо ме триј ских ка рак те ри сти ка тар зал них ко-сти ју, Дар ко Рад ма но вић (2009) је по сма трао раз ли ке ме ђу по пу ла ци ја ма до ма ћег го ве че та и је ле на са нео лит ских на ла зи шта Бал кан ског по лу о стр ва (Го мо ла ва и Ди во стин у Ср би ји, Обре I и II у Бо сни и Хер це го ви ни, Ан за бе го во у Ма ке до ни ји и Си та грои у Грч кој).

Па ле он то ло шку ана ли зу си сар ске фа у не из гво зде но доб не кне жев ске не кро по ле у Ате ни-ци из вр шио је у свом ра ду Ми ло рад Па вло вић (1965).

У ве ћи ни ра до ва о ар хе о фа у ни мла ђе пра-и сто ри је де таљ ни је је об ра ђе на си сар ска фа у-на, док је за дру ге класe жи во ти ња (ри бе, пти-це, шкољ ке, пу же ви) углав ном дат спи сак за-сту пље них вр ста и де ло ва ске ле та (Ле пен ски Вир – Bökönyi 1969; Го мо ла ва – Cla son 1979; Па ди на, Стар че во – Cla son 1980; Ди во стин – Bökönyi 1988а; Ка ла ча – Bökönyi 1988б; Ми-хај ло вац-Кње пи ште – Bökönyi 1992; келт ска утвр ђе ња и на се ља – Bla žić 1992б; Ђеп фелд – Бла жић 2008). Из у зев ра до ва Ди ка Бринкхју-зе на (Dick Brink hu i zen) о оста ци ма ри ба са Па-ди не (1986) и Се лев ца (1990), у ко ји ма су по-ред спи ска вр ста ри ба, да те и мор фо ме триј ске ка рак те ри сти ке, на осно ву ко јих је про це ње на ду жи на и те жи на је дин ки, за са да не по сто је по себ не сту ди је о оста ци ма не си сар ских вр ста.


Табела 1. Списак налазишта (по азбучном реду) млађе праисторије Србије са референцама у којима су објављени подаци о фауни

Table 1. List of Late Prehistoric sites (in alphabetic order) in Serbia, with references for published faunal data

Р. бр. Налазиште Период Литература1 Атеница гвоздено доба Pavlović 19652 Беловоде неолит Jovanović et al. 2003; 2004

3 Благотин

неолит Arnold & Greenfield 2006а, б Greenfield 2008a

енеолит Arnold & Greenfield 2006а, бгвоздено доба Arnold & Greenfield 2006а, б

4 Бољевци неолит Лазић 1988а

5 Бубањ енеолит Bökönyi 1990бBulatović 2010

6 Буковачка чесма неолит Greenfield 19947 Вецина Мала бронзано/гвоздено доба Greenfield 1986a; 1996

8 Винча-Бело брдо

неолитBökönyi 1990a

Arnold & Greenfield 2006а, бDimitrijević 2006

енеолит Лазић 1992Arnold & Greenfield 2006а, б

бронзано доба Лазић 1992Arnold & Greenfield 2006а, б

9 Витковo неолит Булатовић 201110 Врбица бронзано/гвоздено доба Greenfield 1986a ; 199611 Вршац-Ат неолит Russell 199312 Голокут неолит Блажић 1985

13 Гомолава

неолит Clason 1979Orton 2008

гвоздено добаBlažić 1986Blažić 1988Clason 1988

14 Градина на Босуту гвоздено доба Bökönyi 1981Blažić 2005а; 2008b

15 Дивостин неолит Bökönyi 1988a16 Доња Брањевина неолит Блажић 1992a; Blažić 2005б17 Дреновац неолит Russell 199318 Ђепфелд, Дорослово гвоздено доба Блажић 200819 Жарково неолит Schwartz 1992

20 Калакача гвоздено доба Bökönyi 1988бBlažić 2005а

21 Лепенски Вир мезолит/неолит

Bökönyi 1969; 1970Dimitrijević 2000; 2008

Borić & Dimitrijević 2006; 200722 Ливаде бронзано доба Arnold & Greenfield 2006а, б Greenfield 1986a23 Лудош-Буџак неолит Bökönyi 1974a24 Љуљаци бронзано доба Arnold & Greenfield 2006а, б Greenfield 1986a; 1986в; 200625 Михајловац-Књепиште неолит Bökönyi 1992

26 Мокрин бронзано доба Bökönyi 1972Стефановић и Димитријевић 2007

27 Мотел Слатина неолит Cvetković 2004

28 Новачка Ћуприја енеолит/бронзано доба Arnold & Greenfield 2006а, бGreenfield 1986a; 1986б; 1988a

29 Носа-Бисерна обала неолит Bökönyi 1984

30 Опово неолит

Greenfield 1986аRussell 1993; 2000

Arnold & Greenfield 2006а, б


Пре крет ни цу у раз во ју ахе о зо о ло ги је у Ср-би ји пред ста вља 2002. го ди на ка да је на Оде-ље њу за ар хе о ло ги ју на Фи ло зоф ском фа кул-те ту у Бе о гра ду, у окви ру пред ме та „Ар хе о ло-ги ја жи вот не сре ди не“ уве ден је дан се ме стар по све ћен ар хе о зо о о ло ги ји2. Не ко ли ко го ди на ка сни је „Ар хе о зо о ло ги ја“ је из дво је на као са-мо стал ни пред мет, уве де но је ви ше из бор них пред ме та из обла сти ар хе о зо о ло ги је, као и ма-стер и док тор ске сту ди је ко ји ма је омо гу ће на спе ци ја ли за ци ја у овој ди сци пли ни.

2 Наставу археологије на Одељењу за археологију започела је и још увек држи проф. др Весна Димитријевић

МЕ ТО ДО ЛО ШКИ ПРИ СТУП АР ХЕ О ЗО О ЛО ШКИХ ИС ТРА ЖИ ВА ЊА

МЛА ЂЕ ПРА И СТО РИ ЈЕ СР БИ ЈЕ

Про у ча ва њем оста та ка жи во ти ња са ар хе о-ло шких на ла зи шта до би ја ју се зна чај не ин-фор ма ци је о од но су љу ди и жи во ти ња, као и о на чи ни ма га је ња и екс пло а та ци је по је ди них вр ста, на осно ву ко јих мо же мо ство ри ти ја-сни ју сли ку о еко но ми ји за јед ни ца у про шло-сти. На жа лост, у на шој зе мљи, све до не дав-но, нео бра ђе не жи во тињ ске ко сти ни су би ле у сфе ри ин те ре со ва ња ар хе о ло га, и сма тра но је да не пред ста вља ју ма те ри јал не остат ке људ-ске ак тив но сти, па им због то га ни је по све-ћи ва на ве ћа па жња. На ве ли ком бро ју ра ни је

Р. бр. Налазиште Период Литература

31 Падина неолит Clason 1980Brinkhuizen 1986

32 Петница

неолит

Greenfield 1986aArnold & Greenfield 2006а, б

Orton 2008

енеолит Greenfield 1986aArnold & Greenfield 2006а, б

бронзано/гвоздено доба Greenfield 1986aArnold & Greenfield 2006а, б

33 Сарина Међа бронзано/гвоздено доба Greenfield 1986a; 1996

34 Селевац неолит Legge 1990Arnold & Greenfield 2006а, б Brinkhuizen 1990

35 Старчево неолит Clason 198036 Страгари-Шљивик неолит Arnold & Greenfield 2006а, б37 Турски шанац гвоздено доба Блажић 1978

38 Феудвар бронзано/гвоздено добаBecker 1991Blažić 1991Blažić 2005а

39 Хајдучка Воденица мезолит/неолит Greenfield 2008б40 Црквине бронзано доба Greenfield 1986a41 Црквине, Мали Борак неолит Блажић и Радмановић 201142 Чарнок гвоздено доба Blažić 2005а

43 Област Срема* неолит/енеолитбронзано/гвоздено доба Блажић 1995

*Већи број праисторијских налазишта контатован је током изградње ауто пута кроз Срем, а подаци о фауни познати су са следећих локалитета: Неолит: Златара, Рума; Кудош, Шашинци; Мало Кувалово, Крњешевци; Просине, Пећинци. Енеолит: Жировац, Рума; Златара, Рума; Кудош, Шашинци; Ливаде, Сремска Митровица. Бронзано доба: Ерем, Сремска Митровица; Ливаде, Сремска Митровица; Митровачке Ливаде, Сремска Митровица. Гвоздено доба: Баре, Вогањ; Брегови Атовац, Кузмин; Велике Ледине, Кузмин; Вртлози, Шимановци; Гајићи, Адашевци; Жировац, Рума; Забрана, Манђелос; Ливаде, Сремска Митровица; Митровачке Ливаде, Сремска Митровица; Тромеђа, Пећинци.

Табела 1. наставакTable 1. continued


Карта 1. Положај налазишта млађе праисторије на територији Србије са којих су нам познати подаци о фауниMap 1. The location of Late Prehistoric sites in Serbia for which faunal data are available


ис тра жи ва них на ла зи шта жи во тињ ске ко сти ни су са ку пља не, а ка да је су, он да је то вр ше но углав ном руч но и се лек тив но. Ова квим са ку-пља њем из гу бљен је део ин фор ма ци ја о са ста-ву фа у не, јер су у руч но са ку пља ним узор ци-ма ве ће ко сти, и оне од круп ни јих жи во ти ња за сту пље ни је у од но су на остат ке сит ни јих. С об зи ром да је ма те ри јал ба чен са не ко ли ко ло-ка ли те та са ве ли ким узор ци ма фа у не (Ле пен-ски Вир, Ди во стин), ни је мо гу ћа ре ви зи ја ко ја би да ла од го во ре на но ва ис тра жи вач ка пи та-ња уз при ме ну са вре ме них ме то да (Gre en fi eld 2008a, 107).

У по след ње две де це ни је, про ме нио се од-нос ар хе о ло га пре ма жи во тињ ским оста ци ма. Да нас се при ли ком ар хе о ло шких ис тра жи ва-ња на ве ћи ни пра и сто риј ских на ла зи шта све жи во тињ ске ко сти са ку пља ју, а на не ким (нпр. Вин ча-Бе ло Бр до, Дре но вац) се вр ши и су во и вла жно про се ја ва ње. Овом ме то дом до би ја се ком плет ни ји узо рак за ана ли зу, јер се на овај на чин са ку пља ју и оста ци сит них кич ме ња ка и бес кич ме ња ка, као и про пу ште ни фраг мен ти круп не фа у не.

По сле ди ца ра ни јег, не си сте мат ског са ку-пља ња оста та ка фа у не са ар хе о ло шких ло ка-ли те та, као и не до ста так струч ња ка, је сте ре-ла тив но ма ли број об ја вље них ра до ва о фа у ни пра и сто риј ских на ла зи шта, ко ји су углав ном у фор ми крат ких из ве шта ја. Ра до ви углав ном са др же основ не по дат ке о ка рак те ри сти ка ма фа у не, од но сно спи сак иден ти фи ко ва них вр-ста. Ве ћи на ра них ра до ва не укљу чу је ана ли зу та фо ном ских про це са; рет ко је вр ше на ин тер-пре та ци ја кон тек ста у ко ме су про на ђе не жи-во тињ ске ко сти; зна тан број ра до ва не са др жи по дат ке о ста ро сној и пол ној струк ту ри, без чега се не мо же ре кон стру и са ти стра те ги ја га је-ња жи во ти ња.

Ме ђу тим, тре ба из дво ји ти не ко ли ко ра до-ва, ко ји са ви ше аспе ка та са гле да ва ју ком плек-сна пи та ња и раз ли чи те те ме о фа у ни и уло зи жи во ти ња у за јед ни ца ма у про шло сти. Ха скел Грин филд је у сво јим ра до ви ма по себ ну па-жњу по све тио та фо ном ским про це си ма ко ји зна чај но ути чу на фор ми ра ње и очу ва ње узор-ка фа у не, на чи ну са ку пља ња и кон тек сту на-

ла за жи во тињ ских оста та ка (Gre en fi eld 1988б; 1993). Та ко ђе, да је де таљ не ин фор ма ци је о ста ро сној и пол ној струк ту ри раз ли чи тих вр-ста до ма ћих и ди вљих жи во ти ња, и стра те ги-ја ма њи хо ве екс пло а та ци је по хро но ло шким фа за ма (код ви ше слој них на ла зи шта). По дат-ке до би је не ана ли зом жи во тињ ских оста та ка са ка сно не о лит ских и брон за но доб них на ла зи-шта цен трал ног Бал ка на, ко ри стио је за ис пи-ти ва ње по че та ка ко ри шће ња се кун дар них про-из во да (Gre en fi eld 1988а; 1989; 2005) и по ја ве тран сху мант ног сто чар ства (Ar nold and Gre en-fi eld 2004; 2006а, 2006б).

Не ри са Ра сел (Rus sell 1993) у док тор ској ди сер та ци ји ис пи ту је стра те ги је га је ња и ло ва, на чи не при пре ма ња хра не на осно ву про у-ча ва ња оста та ка фа у не са ло ка ли те та Опо во. Ана ли зи ра ју ћи про стор ни рас по ред жи во тињ-ских ко сти ју у окви ру ку ћа и рас по де лу ме са, она по сма тра и со ци јал не и ста ту сне раз ли ке ме ђу ста нов ни ци ма овог нео лит ског на се ља. Деј вид Ор тон (Or ton 2008), по ред те о риј ског аспек та, у док тор ској ди сер та ци ји укљу чу је и ста ти стич ке при ка зе, пре глед ар хе о зо о ло шких по да та ка у ре ги о ну, као и та фо ном ску ана ли-зу. Ба ви се уло гом ди вљих жи во ти ња у нео ли-ту у од но су на до ма ће и по сма тра њи хов ути-цај и по сле ди це на дру штве не про ме не. Ве сна Ди ми три је вић је у сво јим ра до ви ма ука за ла на нео п ход ност ин тер ди сци пли нар них сту ди-ја, и са рад ње из ме ђу ар хе о ло га и ар хе о зо о ло-га. Ана ли зи ра ју ћи жи во тињ ске ко сти из ја сно де фи ни са них и да то ва них кон тек ста, она је по ку ша ла да утвр ди при ро ду про ме на на на-ла зи шту Ле пен ски Вир у пе ри о ду тран сфор ма-ци ја ме зо ли та у нео лит (Bo rić and Di mi ti ri je vić 2006), као и ка да је по че ло уз га ја ње до ма ћих жи во ти ња на овом на ла зи шту (Bo rić and Di mi-tri je vić 2007). Та ко ђе, та фо ном ска ана ли за је са став ни део ње них ра до ва, због раз у ме ва ња на чи на де по но ва ња и фор ми ра ња узор ка фа-у не на од ре ђе ном на ла зи шту. По ред про у ча-ва ња еко ном ске уло ге жи во ти ња (Di mi ti ri je vić 2006), она по ка зу је да су не ке жи во ти ње има-ле и дру гу, сим бо лич ку уло гу код за јед ни ца у про шло сти (Di mi tri je vić 2000; 2008; Сте фа но-вић и Ди ми три је вић 2007).


ЗА КЉУЧ НА РАЗ МА ТРА ЊА

Ар хе о зо о ло ги ја, ди сци пли на ко ја се ба ви про у ча ва њем жи во тињ ских оста та ка са ар-хе о ло шких на ла зи шта, ре ла тив но је мла да и још увек не до вољ но раз ви је на на на шим про-сто ри ма. Ње не по чет ке обе ле жи ли су стра ни струч ња ци. Од 30-их го ди на про шлог ве ка по чи ње са ку пља ње оста та ка фа у не на на ла-зи шти ма мла ђе пра и сто ри је Ср би је, а од кра-ја 60-их и об ја вљи ва ње пр вих ра до ва на ову те му. Пр ви наш струч њак, би о лог Све тла на Бла жић, од 70-их го ди на на о ва мо, об ја вљу је ра до ве о фа у ни са ве ћег бро ја ло ка ли те та. Од тог пе ри о да до да нас, об ја вље не су раз не сту-ди је о ар хе о фа у ни мла ђе пра и сто ри је, у ко-ји ма су по ред да тог спи ска при сут них вр ста, по кре ну та и ком плек сни ја пи та ња као што су еко но ми ја на се ља, екс пло а та ци ја се кун-дар них про из во да, со ци јал на уло га жи во ти ња итд. Из два ја њем „Ар хе о зо о ло ги је“ на Оде ље-њу за ар хе о ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та као по себ ног пред ме та и уво ђе њем ни за из-бор них пред ме та ве за них за про у ча ва ње жи-во тињ ских оста та ка са ар хе о ло шких ло ка ли-те та, не сум њи во је на чи њен ве ли ки ко рак ка да љем раз во ју и уна пре ђе њу ове ди сци пли не у Ср би ји.

У од но су на да на шњу прак су, ко ја под ра-зу ме ва са ку пља ње жи во тињ ских оста та ка то-ком ис ко па ва ња пра и сто риј ских на ла зи шта, у прет ход ном пе ри о ду жи во тињ ске ко сти би ле су за не ма ре не, па смо та ко оста ли ус кра ће ни о по да ци ма о фа у ни са ра ни је ис тра жи ва них ло-ка ли те та. Са вре ме на ар хе о зо о ло шка ис тра жи-ва ња од ли ку ју се про ши ре ним спек тром те ма, а та ко ђе да нас је схва ћен зна чај са ку пља ња, ана ли зи ра ња и ин тер пре та ци је оста та ка фа у-не.

Чла нак пред ста вља ре зул тат ра да на про-јек ти ма: Ар хе о ло ги ја Ср би је: кул тур ни иден-ти тет, ин те гра ци о ни фак то ри, тех но ло шки про це си и уло га цен трал ног Бал ка на у раз во ју европ ске пра и сто ри је (OИ 177020) и Би о ар хе-о ло ги ја древ не Евро пе – љу ди, жи во ти ње и биљ-ке у пра и сто ри ји Ср би је (III47001) Ми ни стар-

ства про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре-пу бли ке Ср би је.

БИ БЛИ О ГРА ФИ ЈА

Ar nold E and Gre en fi eld H. 2004. A Zo o ar cha e o lo gi cal Per-spec ti ve on the Ori gins of Ver ti cal Tran shu mant Pa-sto ra lism and the Co lo ni za tion of Mar gi nal Ha bi tats in Tem pe ra te So ut he a stern Euro pe, In Co lo ni sa tion, Mi gra tion and Mar gi nal Are as: A Zo o ar cha e o lo gi cal Ap-pro ach (Pro ce e dings od the 9th ICAS Con fe ren ce, Dur-ham 2002, Vol.2), Mon di ni M, Mu noz S and Wic kler S. (eds), Ox bow Press: Ox ford; 96–117.

Ar nold E and Gre en fi eld H. 2006a. The Ori gins of Tran shu-mant Pa sto ri a lism in Tem pe ra te So uth Eastern Euro pe: A Zo o ar cha e o lo gi cal Per spec ti ve from the Cen tral Bal-kans, BAR In ter na ti o nal Se ri es 1538, Ar cha e o press: Ox ford.

Ar nold E and Gre en fi eld H. 2006б. The Ori gins of Tran su-mant Pa sto ra lism in Tem pe ra te So ut he a stern Euro pe, In An Odyssey of Spa ce: Pro ce e dings od the 34th Chac mool con fe ren ce, Cal gary, Al ber ta, Clu ney C. (ed); 243–251.

Bec ker C. 1991. Ha u sti er hal tung und Jagd in der Frühen Bron ze – und Eisen ze it in der Voj vo di na – Er ste Re-zul ta te zu Ti erk noc hen fun de aus Fe u dvar. Be richt der Römisch – Ger ma nischen Kom mis sion 72: 178–190.

Бла жић С. 1978. Оста ци фа у не у келт ском op pi du mu код Бач ке Па лан ке. Гра ђа за про у ча ва ње спо ме ни ка кул-ту ре Вој во ди не VI – VII: 14–16.

Бла жић С. 1985. При лог по зна ва њу оста та ка фа у не са ар-хе о ло шког ло ка ли те та „Го ло кут“. Рад Вој во ђан ских му зе ја 29: 33–35.

Bla žić S. 1986. Do ma će i di vlje ži vo ti nje “Go mo la ve”, U “Go mo la va” (ka ta log), Voj vo đan ski mu zej: No vi Sad; 40–43.

Бла жић С. 1987. Фа у на пра и сто риј ских ло ка ли те та у Вој-во ди ни. При ро да Вој во ди не XII – XIV: 36–42.

Bla žić S. 1988. Fa u nal re ma ins from Go mo la va V, In Go-mo la va. Cro no lo gie und Stra ti grap hie der Vor geschic-htlic hen und An ti ken Kul tu ren der Do na u ni e de rung und Südo ste u ro pas, In ter na ti o na les Sympo si um Ru ma 1986, Pe tro vić J and Ta sić N (eds), Mu zej Voj vo di ne: No vi Sad; 105–107.

Bla žić S. 1991. Die Fiscfun de von Fe u dvar. Be richt der Rö-misch – Ger ma nischen Kom mis sion 72: 190–193.

Бла жић С. 1992a. Фа у на До ње Бра ње ви не: пре ли ми нар ни ре зул та ти, У Ар хе о ло ги ја и при род не на у ке: на уч ни скуп Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти и Вој во-ђан ске ака де ми је на у ка и умет но сти, одр жан 23. и


24. Ок то бра 1990. у Бе о гра ду и 25. Ок то бра 1990. го ди не у Но вом Са ду, Сре јо вић Д. (ур), СА НУ: Бе о-град; 65–67.

Bla žić S. 1992б. Fa u nal re ma ins in Cel tic for tres ses and in-di ge no us set tle ments. Bal ca ni ca XXI II: 401–406.

Бла жић С. 1994. Оста ци ко ња из гво зде ног до ба у ју го-сло вен ском По ду на вљу, У Кул ту ре гво зде ног до ба ју го сло вен ског По ду на вља. Сим по зи јум, Сом бор 22-23.03.1993. го ди не, Та сић Н. (ур), СА НУ: Бе о град; 163–169.

Бла жић С. 1995. Оста ци жи во тињ ских вр ста са ло ка ли-те та на тра си ауто – пу та кроз Срем, У Ар хе о ло шка ис тра жив ња дуж ауто пу та кроз Срем, Ва па З (ур), По кра јин ски за вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре: Но ви Сад; 321–346.

Bla žić S. 1997. Do ma će i di vlje ži vo ti nje od pra i sto ri je do sred-njeg ve ka sa ar he o lo ških na la zi šta (mo no gra fi ja stal ne po stav ke), Mu zej Voj vo di ne: No vi Sad; 125–127.

Bla žić S. 2005a. Fa u na ar he o lo ških lo ka li te ta u Voj vo di ni (ka-ta log iz lo žbe), Mu zej Voj vo di ne: No vi Sad.

Bla žić S. 2005б. The fa u nal as sem bla ge, In Do nja Bra nje vi-na: a Neo lit hic set tle ment ne ar De ro nje in the Voj vo di-na (Ser bia), Kar man ski S (ed), Tri e ste: So ci e ta per la Pre i sto ria e Pro to sto ria del la Re gi o ne Fri u li-Ve ne zia Gi u lia: Tri e ste; 74–76.

Bla žić S. 2005в. Va ri ra nje me ta po di jal nih ko sti ju vr ste Bos ta u rus L. (do ma će go ve če) sa ar he o lo ških lo ka li te ta. Rad mu ze ja Voj vo di ne 50: 133–150.

Бла жић С. 2008. Оста ци жи во тињ ских ко сти ју у гро бо-ви ма хал штат ске не кро по ле Ђеп фелд, У Ђеп фелд – не кро по ла ста ри јег гво зде ног до ба код До ро сло ва, Трај ко вић Д (ур), Град ски му зеј Сом бор: Сом бор; 357–376.

Бла жић С и Рад ма но вић Д. 2011. Фа у на ка сно вин чан ских ста ни шта Цр кви не и Бе леж. Ко лу ба ра 5: 239–250.

Bökönyi S. 1969. Kič me nja ci (pret hod ni iz ve štaj), U Le-pen ski Vir, no va pra i sto rij ska kul tu ra u Po du na vlju, Sre jo vić D (ur), Srp ska knji žev na za dru ga: Be o grad; 224–228.

Bökönyi S. 1970. Ani mal Re ma ins from Le pen ski Vir. Sci en-ce 167: 1702–1704.

Bökönyi S. 1972. Ži vo tinj ski osta ci iz gro bo va ne kro po le bron za nog do ba u Mo kri nu, U Mo krin II: ne kro po la ra nog bron za nog do ba, Dis ser ta ti o nes et mo no grap hie XII, Fol tiny S (ur), Smith so nian In sti tu tion, Na rod ni mu zej i Ar he o lo ško dru štvo Ju go sla vi je: Was hing ton, Ki kin da i Be o grad; 91–96.

Bökönyi S. 1974. Hi story of Do me stic Mam mals in Cen tral and Eastern Euro pe, Akadémi ai Ki a do: Bu da pest.

Bökönyi S. 1981. Еisenzeitliche Ti er ha lung und Jagd im ju-go sla wischen Do na u ge bi et. Ma te ri ja li XIX: 105–119.

Bökönyi S. 1984. Die Früneo li tische Wir bel ti er fa u na von Nosa. Ac ta Ar cha e o lo gi ca Hun ga ri ca 36: 29–41.

Bökönyi S. 1988a. The Neo lit hic fa u na of Di vo stin, In Di vo-stin and the Neo lit hic of Cen tral Ser bia, McPher ron A and Sre jo vić D (eds) Uni ver sity of Pittsburgh: Pitts-burg; 419–445.

Bökönyi S. 1988б. Ana li ze ži vo tinj skih ko sti ju sa Ka la ka če, U Ka la ka ča na se lje ra nog gvo zde nog do ba, Me do vić P (ur), Voj vo đan ski mu zej: No vi Sad; 352–380.

Bökönyi S. 1990a. Ti erk noc hen fun de der ne u e sten ausgra-bun gen in Vin ča, In Вин ча и њен свет. Ме ђу на род ни скуп По ду на вље из ме ђу 6000 и 3000 г. пре но ве ере, Бе о град, Сме де рев ска Па лан ка, ок то бар 1988., Сре-јо вић Д (ур), СА НУ: Бе о град; 49–54.

Bökönyi S. 1990б. Pre hi sto ric ani mal re ma ins from Bu banj – Hum at Niš. Ста ри нар XL–XLI: 89–94.

Bökönyi S. 1992. Ani mal re ma ins of Mi haj lo vac-Knje pi šte: an early Neo lit hic set tle ment of the Iron Ga te Gor ge. Bal ca ni ca 23: 77–87.

Bo rić D and Di mi tri je vić V. 2006. Con ti nu ity of fo ra ging stra te gi es in Me so lit hic – Neo lit hic tran sfor ma ti ons: da ting fa u nal pat terns at Le pen ski Vir (Ser bia). At ti del la So ci e tà per la Pre i sto ria e Pro to i sto ria del la Fri u li-Ve ne zia Gi u lia 15: 33–80.

Bo rić D and Di mi tri je vić V. 2007. When did the ‘Neo lit hic pac ka ge’ re ach Le pen ski Vir?: ra di o me tric and fa u nal evi den ce. Do cu men ta Pra e hi sto ri ca XXXIV: 53–72.

Brink hu i zen D. 1986. Fe a tu res ob ser ved on so me re cent Euro pean Aci pen se ri dae: the ir im por tan ce for the study of ex ca va ted re ma ins of Stur geon, In Fish and Ar cha e o logy. Stu di es in oste o me try, tap ho nomy, se a so-na lity and fis hing met hods, BAR In ter na ti o nal Se ri es 294, Brink hu i zen D and Cla son A (eds), Ox ford Press: Ox ford; 18–33.

Brink hu i zen D. 1990. The Fish Re ma ins, in Se le vac: a Neo-lit hic vil la ge in Yugo sla via, Tring ham R and Kr stić D (eds), Uni ver sity of Ca li for nia Press: Los An ge les; 243–246.

Bu la to vić J. 2010. Osta ci fa u ne iz za tvo re nih ene o lit skih ce li na na na la zi štu Bu banj kod Ni ša. Ne pu bli ko va ni ma ster rad, Fi lo zof ski fa kul tet, Be o grad.

Бу ла то вић Ј. 2011. Оста ци жи во ти ња из ка сно вин чан ске ја ме на на ла зи шту Вит ко вач ко по ље. Кру ше вач ки збор ник 15: 237–271.

Cla son A. 1979. The far mers of Go mo la va in the Vin ča and La Tène pe riod. Rad Voj vo đan skih Mu ze ja 25: 60–114.


Cla son A. 1980. Pa di na and Star če vo: ga me, fish and cat tle. Pa la e o hi sto ria XXII: 142–173.

Cla son A. 1988. The equ ids of Go mo la va, In Go mo la va. Cro-no lo gie und Stra ti grap hie der Vor geschic htlic hen und An ti ken Kul tu ren der Do na u ni e de rung und Südo ste u-ro pas, In ter na ti o na les Sympo si um Ru ma 1986, Ta sić N and Pe tro vić J (eds), Mu zej Voj vo di ne: No vi Sad; 99–104.

Cvet ko vić N. 2004. Mo tel Sla ti na – Pa ra ćin Trench: Ga so vod II, Analyses of the Neo lit hic Fa u na, In The cen tral Po-mo ra vlje in Neo lit hi za tion of So uth East Euro pe, Va sić M, Vuč ko vić P and Cvet ko vić B. (eds), Ar cha e o lo gi cal In sti tu te: Bel gra de; 75–82.

Da vis S.J. 1987. The Ar cha e o logy of Ani mals. Yale Uni ver sity Press, New Ha ven.

Di mi tri je vić V. 2000. The Le pen ski Vir fa u na: bo nes in ho-u ses and bet we en ho u ses. Do cu men ta Pra e hi sto ri ca XXVII: 101–117.

Di mi tri je vić V. 2006. Ver te bra te fa u na of Vin ča – Be lo Br do (Ex ca va ti on cam pa igns 1998-2003), Ста ри нар LVI: 245–269.

Di mi tri je vić V. 2008. Le pen ski Vir ani mal bo nes: what was left in the ho u se? In The Iron Ga tes in pre hi story. New per spec ti ves, BAR In ter na ti o nal Se ri es 1893, Bon sal C, Bo ro ne a n V and Ra do va no vić I (eds), Ar cha e o press: Ox ford; 117–130.

Gre en fi eld H. 1984. A Mo del of Chan ging Ani mal Ex plo i-ta ti on Stra te gi es du ring the La ter Pre hi story of the Cen tral Bal kans, In Ani mals and Ar cha e o logy: 4. Hus-ban dry in Euro pe. BAR In ter na ti o nal Se ri es 227, Grig-son C and Clut ton-Brock J (eds), Ox ford Press: Ox-ford; 45–56.

Gre en fi eld H. 1986a. The Pa le o e co nomy of the Cen tral Bal-kans (Ser bia): A Zo o ar cha e o lo gi cal Per spec ti ve on the Late Neo lit hic and Bron ze Age (ca 4500–1000 B.C.) BAR In ter na ti o nal Se ri es 304, Ar cha e o press: Ox ford.

Gre en fi eld H. 1986б. Sum mary Re ports on the Ver te bra te Fa u na from No vač ka Ću pri ja (Ene o lit hic – La te Bron-ze Age). Збор ник На род ног Му зе ја XII – 1: 63–74.

Gre en fi eld H. 1986в. Кич ме ња ци, У Љу ља ци – на се ље про-то ва тин ске и ва тин ске кул ту ре, Бог да но вић М (ур), На род ни му зеј: Кра гу је вац; 75–78.

Gre en fi eld H. 1988a. The Ori gins of Milk and Wo ol Pro duc-tion in the Old World: a Zo o ar cha e o lo gi cal Per spec-ti ve from the Cen tral Bal kans. Cur rent Anthro po logy 29: 573–593.

Gre en fi eld H. 1988б. Bo ne Con sump tion by Pigs in a Con-tem po rary Ser bian Vil la ge: Im pli ca ti ons for the In-

ter pre ta tion of the Pre hi sto ric Fa u nal As sem bla ges. Jo ur nal f Fi eld Ar cha e o logy 15: 473–479.

Gre en fi eld H. 1989. Zo o ar cha e o logy and aspects of the se-con dary pro ducts re vo lu tion: a cen tral Bal kan per-spec ti ve. Ar cha e o zo o lo gia 3: 191–200.

Gre en fi eld H. 1991. Fa u na from the La te Neo lit hic of the Cen tral Bal kans: Is su es in Sub si sten ce and Land Use. Jo ur nal of Fi eld Ar cha e o logy 18 (2): 161–186.

Gre en fi eld H. 1993. Zo o ar cha e o logy, Tap ho nomy, and the Ori gins of Food Pro duc tion in the Cen tral Bal kans, In Cul tu re and En vi ron ment: A Fra gi le Co e xi sten ce. Pro ce-e dings of the Twenty-Fo urth An nual Con fe ren ce of the Ar cha e o lo gi cal As so ci a tion of the Uni ver sity of Cal gary, Ja mi e son R, Abonyi S and Mi rae N (eds), Uni ver sity of Cal gary: Al ber ta; 11–17.

Gre en fi eld H. 1994. Fa u nal Re ma ins from the Early Neo lit-hic Star če vo Set tle ment at Bu ko vač ka Če sma. Ста ри-нар XLI II–XLIV: 103–113.

Gre en fi eld H. 1996. Sa ri na Me đa, Vr bi ca and Ve ci na Ma la: The Zo o ar cha e o logy of Three La te Bron ze/Early Iron Age Tran si tion Lo ca li ti es ne ar Ja go di na, Ser bia. Ста-ри нар XLV–XLVI: 133–141.

Gre en fi eld H. 2005. A re con si de ra tion of the Se con dary Pro ducts Re vo lu tion in so ut he a stern Euro pe: on the ori gins and use of do me stic ani mals for milk, wo ol and trac tion in the cen tral Bal kans, In The Zo o ar cha-e o logy of Fats, Oils, Milk and Da irying, Mul vil le J and Outram A (eds), Ox ford Bo oks: Ox ford; 14–31.

Gre en fi led H. 2006. The So cial and Eco no mic Con text for Do me stic Hor se Ori gins in the So ut he a stern Euro pe: A Vi ew from Lju lja ci in the Cen tral Bal kans, In Hor-se and Hu mans: The Evo lu tion of Hu man – Equ i ne Re-la ti on ships. BAR In ter na ti o nal Se ri es 1560, Ol sen S, Grant S, Choyke A and Bar to si e wicz L (eds), Ox ford Press: Ox ford; 221–244.

Gre en fi eld H. 2008a. Fa u nal as sem bla ges from the Early Neo lit hic of the cen tral Bal kans: met ho do lo gi cal is su-es in the re con struc ti ons of sub si sten ce and land use, In The Iron Ga tes in Pre hi story: New per spec ti ves. BAR In ter na ti o nal Se ri es 1893, Bon sal C, Bo ro ne a nţ V and Ra do va no vić I (eds), Ar cha e o press: Ox ford; 103–114.

Gre en fi eld H. 2008б. The ver te bra te fa u na from Haj duč ka Vo de ni ca in the Da nu bian Iron Ga tes: sub si sten ce and tap ho nomy from the Early Neo lit hic and Me so lit hic, In The Iron Ga tes in Pre hi story: New per spec ti ves. BAR In ter na ti o nal Se ri es 1893, Bon sal C, Bo ro ne a nţ V and Ra do va no vić I (eds), Ar cha e o press: Ox ford; 205–226.

Jo va no vić S, Sa vić М, Tra i lo vić R, Jan ko vić Z and Šlji var D. 2003. Eva lu a ti ons of the do me sti ca tion pro cess in Ser bia: pa la e o zo o lo gi cal rem nants at Neo lit hic set-


tle ment of Be lo vo de. Ac ta Ve te ri na ria (Be o grad) 53: 427–434.

Jo va no vić S, Sa vić M, Tra i lo vić R, Jan ko vić Ž and Šlji var D. 2004. Eva lu a tion of the do me sti ca tion pro cess in Ser bia – do me sti ca tion of neo lit hic cat tle. Ac ta Ve te ri-na ria (Be o grad) 54: 467–473.

Ла зић М. 1988a. Фа у на кич ме ња ка са Бо љев ца и ње но ме-сто у исто ри ји фа у не нео лит ских и ене о лит скох ло ка ли те та цен трал ног Бал ка на. Не пу бли ко ва ни ма ги стар ски рад. Уни вер зи тет у Бе о гра ду.

La zić M. 1988б. Fa u na of Mam mals from the Neo lit hic Set-tle ments in Ser bia, in The Neo lit hic of Ser bia. Ar cha e-o lo gi cal Re se arch 1948–1988. Sre jo vić D (ed), Uni ver-sity of Bel gra de: Bel gra de; 24–38.

Ла зић М. 1992. До при нос ар хе о зо о ло ги је у про у ча ва њу еко но ми је пра и сто риј ских дру штве них за јед ни ца, у Ар хе о ло ги ја и при род не на у ке: на уч ни скуп Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти и Вој во ђан ске ака де-ми је на у ка и умет но сти, одр жан 23. и 24. Ок то бра 1990. у Бе о гра ду и 25. Ок то бра 1990. го ди не у Но вом Са ду, Сре јо вић Д (ур), СА НУ: Бе о град; 49–60.

Ла зић М. 1993. Екс пло а та ци ја до ма ћих и ди вљих жи-во ти ња то ком нео ли та на цен трал но бал кан ском под руч ју. Гла сник срп ског ар хе о ло шког дру штва 9: 93–98.

Leg ge A. 1990. Ani mals, eco nomy and en vi ron ment, in Se-le vac: a Neo lit hic vil la ge in Yugo sla via, Tring ham R and Kr stić D (eds), Uni ver sity of Ca li for nia Press: Los An-ge les; 215–242.

Or ton D. 2008. Beyond Hun ting and Her ding: Hu mans, ani-mals, and the po li ti cal eco nomy of the Vin ča pe riod. Un-pu blis hed Ph.D. the sis, Fa culty of Ar cha e o logy and Anthro po logy, Uni ver sity of Cam brid ge.

Or ton D. 2010a. Both Su bjects and Ob jects: her ding, ina li-e na bi lity, and sen ti ent pro perty in pre hi story. World Ar cha e o logy 42 (2): 188–200.

Or ton D. 2010б. Tap ho nomy and In ter pre ta tion: An Analyti cal Fra me work for So cial Zo o ar cha e o logy. In-ter na ti o nal Jo ur nal of Oste o ar cha e o logy, DOI: 10.1002/oa.1212.

Or ton D. 2012. Her ding, Set tle ment, and Chro no logy in the Bal kan Neo li tic. Euro pean Jo ur nal of Ar cha e o logy 15 (1): 5–40.

Pa vlo vić M.B. 1965. The Pa le on to lo gi cal Analyses of the Mam ma lian Fa u na in Ate ni ca. Ar cha e o lo gia Iugo sla vi-ca VI: 27–28.

Рад ма но вић Д. 2009. Ва ри ра ње мор фо ме триј ских ка-рак те ра тар зал них ко сти ју код вр ста Bos ta u rus L. (до ма ће го ве че) и Cer vus elap hus L. (је лен) из нео-лит ских сло је ва Бал кан ског по лу о стр ва. Рад му зе ја Вој во ди не 52: 113–126.

Re itz E.J and Wing E.S. 1999. Zo o ar cha e o logy. Cam brid ge Ma nu als in Ar cha e o logy. Cam brid ge Uni ver sity Press: Cam brid ge, UK.

Rus sell N. 1993. Hun ting, Her ding and Fe a sting: hu man use of ani mals in Neo lit hic So ut he ast Euro pe. Un pu blis hed Ph.D. the sis, Uni ver sity of Ca li for nia at Ber ke ley.

Rus sell N. 1999. Symbo lic di men si ons of ani mals and me at at Opo vo, Yugo sla via, In Ma te rial Symbols: Cul tu re and Eco nomy in Pre hi story, Robb J (ed) Cen ter for Ar-cha e o lo gi cal In ve sti ga ti ons: Car bon da le; 153–172.

Rus sell N. 2000. Ho u se hold Va ri a tion and Me at Sha ring in Neo lit hic (Spa tial Di men si ons of the Fa u nal Re ma ins from Opo vo, Yugo sla via), In Tec hno logy, Style and So-ci ety: Con tri bu ti ons to the In no va ti ons bet we en the Alps and the Black Sea in Pre hi story, BAR In ter na ti o nal Se ri es 854, Ni ko lo va L. (ed), Ar cha e o press: Ox ford; 41–50.

Schwartz C. 1992. Žar ko vo Le di ne: The Ver te bra te and Mol-lu scan Re ma ins 1948 Se a son. Zbor nik Na rod nog Mu-ze ja XIV – 1: 123–133.

Сте фа но вић С и Ди ми три је вић В. 2007. Гроб 196 на не-кро по ли у Мо кри ну: по кој ни ца са при ло же ном гла-вом сви ње. Гла сник срп ског ар хе о ло шког дру штва 23: 417–430.

Tho mas K.D. 1996 Zo o ar cha e o logy: Past, Pre sent and Fu tu-re. The me is sue, “Zo o ar cha e o logy: New Ap pro ac hes and The ory,” World Ar cha e o logy 28(1): 1–4.


This pa per gi ves an over vi ew on the ar cha e o zo-o lo gi cal re se arch of the la te pre hi sto ric1 si tes in Ser bia. Studying of ani mal re ma ins on Ser bian ter ri tory star ted re la ti vely la te, du ring the six ti es of XX cen tury and is re la ted to fo re ign scho lars. Hun ga rian ve te ri na rian and ar cha e o zo o lo gist San dor Bökönyi was the first ex pert who ana-lyzed and pu blis hed da ta abo ut ani mal re ma ins from pre hi sto ric si tes in Ser bia, fol lo wed by ot-her fo re ign (А. Cla son, H. Gre en fi eld, N. Rus sell, D. Or ton) and Ser bian (S. Bla žić, M. La zić, V. Di-mi tri je vić) scho lars.

Alt ho ugh ani mal bo nes are im por tant for re-con struc tion of hu man-ani mal re la ti on ship and stra te gi es of ani mal ex plo i ta ti on, ar cha e o lo gists in the re gion ha ve ten ded to fo cus the ir re se arch

on the re co very and analyses of ot her fin dings, and they we re not in te re sted in un mo di fied bo-nes. In ge ne ral, bo ne col lec tion from this re gion has been unsyste ma ti cally re co ve red by hand and most of the sam ples we re un si e ved. Early pu-blis hed fa u nal as sem bla ges ha ve been pu blis hed in ways that li mit re a nalysis. For exam ple, whi le spe ci es pro por tion over ti me is no ted, chan ges in age and sex pro por ti ons are not re por ted. As a re sult, it is im pos si ble to iden tify shifts in cul ling stra te gi es. Ho we ver, the si tu a tion is much bet ter no wa days, be ca u se ani mal bo nes are syste ma ti-cally col lec ted and in so me si tes dry and wet si-e ving are al so con duc ted, which is im por tant in di sco ve ring re ma ins of small ver te bra tes and in-ver te bra tes as well as mis sed frag ments of lar ge fa u na. Thro ugh va ri o us met hods of study, ar cha-e o zo o logy can pro vi de an swers to many qu e sti-ons abo ut man’ s be ha vi or, the re fo re it is im por-tant to be con si stent in col lec ting, analyzing and pu blis hing da ta abo ut fa u na from ar che a e o lo gi-cal si tes.

Summary

AR CHA E O ZO O LO GI CAL RE SE ARCH OF LA TE PRE HI STORY IN SER BIA

IVA NA STO JA NO VIĆ and JE LE NA BU LA TO VIĆ

1 In this pa per, the term la te pre hi story re fers to the pe-riod from the be gin ning of the Neo lit hic (la te VII mil-len ni um BC) till the end of the la te Iron Age, re spec ti-vely un til the fi nal Ro man con qu est of mo dern Ser bian ter ri tory in the first cen tury AD.

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 572 : 902 (497) (082) BIOARHEOLOGIJA na Balkanu : bilans i perspektive / urednici Nataša Miladinović-Radmilović, Selena Vitezović. – Beograd: Srpsko arheološko društvo : Sremska Mitrovica : Blago Sirmijuma, 2013 (Beograd : Razvojno-istraživački centar Tehnološko-metalurškog fakulteta). – 214. : ilustr. ; 29 cm. – (Radovi Bioarheološke sekcije Srpskog arheološkog društva) Na spor. nasl. str. : Bioarcheology in the Balkans. – Radovi na srp. i engl. jeziku. – Tekst lat. i ćir. – Tiraž 200. – Summaries. – Bibliografija. ISBN 978-86-84457-12-9 1. Ств. насл. на упор. насл. стр. 2. Миладиновић-Радмиловић, Наташа │уредник│ а) Биоархеологија – Балкан – Зборници COBISS.SR 2820226247




Bilans i perspektive

UredniciNataša Miladinović-RadmilovićSelena Vitezović

Beograd - Sremska Mitrovica2013

Стојановић & Булатовић - Археозоолошка истраживања...

Documents

Transcript of Стојановић & Булатовић - Археозоолошка истраживања...