БЛАГО СРБИЈЕ ~ Културно-историјска баштина

SRBIJEBLAGO

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА БАШТИНА

Времеплов

300 000 –30 000. п. н. е. Први знаци људске заједнице на тлу Србије

5500 –4500. п. н. е. Старчевачка култура названа по Старчеву код Панчева; у Беловодама и Белолицу тра го ви најстарије обраде метала у Европи

7000 –5500.п. н. е. Лепенски вир на Ђердапу, прва велика култура у епохи мезолита на тлу Србије

450 –3200. п. н. е. Винчанска култура најразвијенија европска преисторијска култура

1000 –100. п. н. е. Мези, Трибали, Дарданци, а потом Илири, Трачани и Дачани насељавају територију Балкана.

1000 –100. п. н. е. Гвоздено доба и епоха настанка кнежевских гробова у Атеници, Пилатовићима, Новом Пазару...

3. век п. н. е. Почиње продор Римљана у унутрашњост Балкана; римске легије воде Илирске ратове.

86. н. е. Легија IV Флавија утврђује први римски каструм на потезу данашњег Калемегдана.

2000 –1000. п. н. е. Ватинска култура с центром у Дубовцу (Жуто Брдо); стварање родовске аристократије и настанак племства

ОкО 335. п. н. е. Келти насељавају Панонију.

15–9. п. н. е. Римски војсковођа Тиберија осваја Срем; почиње градња српске деонице Виа милитарис и развој великих римских градова на тлу Србије.

3–4. век На тлу Србије рођено 16 римских царева (Јо ви јан, Аурелијан, Проб, Галери је и други).

3–4 век Подигнут комплекс царске палате Феликс Ромулијана у Гамзиграду.

306. У Наисусу (Ниш) рођен Кон стантин Велики, први хришћански цар; настаје комплекс античке виле Ме ди а на код Ниша.

395. У подели Римског царства на Источно и Западно, данашња територија Србије припала источном делу царства.

527–565. Византијски император Јустинијан I обнавља београдско утврђење на Калемегдану; Јустинијан I гради у родном Таурсиону код данашњег Лебана Јустинијану Приму (Царичин град), идеално насеље позне антике.

7–8. век Српска племена формирају жупе у којима живе под ста ре шинством великог жупана; први помен имена једног српског кнеза – Вишеслава (780).

933. После неколико деценија бугарске окупације кнез Часлав обнавља Србију.

6. век Словени продиру на Балкан; настаје византијско насеље Градина на Јелици код Чачка.

9. век Почетак по кр штавања Срба (874); Ћирило и Методије шире писменост међу словенским племенима на Балкану; са грађена Петрова црква у Расу.

1166 –1200. Стефан Немања успоставља самосталност Србије у односу на Византију, Угарску и Бугарску; саграђени Св. Ана и Св. Никола у Куршумлији, Ђурђеви Ступови у Расу, Хиландар, Студеница; настају Вуканово и Мирослављево јеванђеље.

1217–1321. Стефан Прво венчa ни добија кра љев ску круну из Рима; Краљ Милутин постаје зет византијског цара Андроника II Палеолога; Свети Сава успостав ља ауто кефалну српску цркву; краљеви дома Немањића оја ча вају и проши рују државу војничким средстви ма и брачним везама; краљ Милутин постаје зет византијског цара Андроника II Палеолога; Саграђени Жича, Милешева, Со поћа ни, Гра дац, Ариљска црква, Краљева црква у Сту де ни ци, Грача ница, Бого роди ца Љевишка, Пећка па три јаршија, Бањска, нова црква у Хиландару.

1321–1371.Саграђени су Дечани и Свети Арханђели у Призрену; састављен је Душанов законик.

1345.Душан Немањић постаје цар „Србљем и Грком“ у Серу.

1379–1389. Владавина кнеза Лазара Хребељановића све до трагичне погибије на Косову; извезена Јефимијина Похвала Лазару; Настају неке од најлепших цркава моравске стилске групе – Лазарица, Љубостиња, Раваница.

пре 1000. п. н. е. 1000. п.н.е.–86. н.е. 300–400. н. е. 500–1000. 1000–1321. 1321–1389. ››

Фигура из Лепенског вира

Жртвеник из Рудне главе

Фрагмент фигуре из Винче

Кратер из Требеништа

Посејдон из Медиане

Феликс Ромулијана код Гамзиграда

Царичин град

Деспотова кула на Калемегдану

Новчић Јустинијана I

Свети Сава из Петрове цркве

Мирослављево јеванђеље

Страдање Светог Георгија из Дечана

БлагO СрБије© 2012, Младинска књига Београд

За издавачарадош јовановић

УредникБојана ДоДић

Аутор текстаТамара огњевић

историчар уметности и књижевник

Главни фотографДраган БоСнић

Дизајн корице и преломМаја КеСер

Реч аутораДок смо у паузи неког симпозијума покушавали да установимо коме припада пар животињских и пар људских ногу, фрагмент мермерне скулптуре из нишке Медијане, колега по науци, странац и светски путник упитао ме је: „на шта прво помислиш кад кажеш Србија?” „Помислим на ковчег с благом,” одговорила сам истог трена.

гледао ме је запањено. ваљда није срео много Срба које у ово време њихова земља асоцира на богатство. већина их има став Коељовог алхемичара да се благо налази негде другде, на неком бољем и лепшем месту. Чињеница је, међутим, да је благо одувек било овде, баш на овом раскршћу путева и цивилизација као идеалној тачки на којој су бројни народи и векови оставили разноврсне, неочекиване и узбудљиве трагове. Зато Србију доживљавам као благо. Ковчег пун раскошног уметничког наслеђа, чудесних људи, загонетних судбинских околности, веровања, митова, обичаја, особених схватања лепог и светог.

важно је нагласити да је ова књига врста кључа, мог сопственог, тек једног међу бројним наоко сличним а заправо различитим кључевима који могу отворити тај ковчег с благом. он чува тајне чудесних цивилизација лепенског вира и винче, преисторијских рудара из Беловода, златних пчела из кнежевске атенице, римских легија на Дунаву, царских маузолеја, византијских градова, долине јоргована, златовеза српских деспотица и белокосних кула српских деспота. води ка неосвојивим градовима у брдима и на рекама, ка драгуљ- -црквама и анђелима који их чувају, у дворске вртове, међу свете гробове и мироточиве иконе, у атељеа славних сликара и вајара, међу устанике и дивот-књиге украшаване срцем својих састављача и преписивача, ка ломним минаретима и златним кетубама, у светове који су узлетели на небо, према великим мајсторима светске уметности, чија су дела ношена жудњом за лепим стигла у ову ружу ратова и ветрова.

Завирити у тај ковчег значи проћи кроз временску капију у сусрет историји, прецима и претходницима... Значи бити поносан на своје порекло... Значи желети да и другима покажеш једно од најлепших лица Србије.

Тамара огњевић

ова рекламна брошура сложена је из радне верзије материјала, који ће се кориговати и уредити пре објављивања у књизи.

1371.Душанов једини син, Урош Нејаки умире без потомства. С њим се гаси лоза Немањића.

10 –12. век Српски владари управљају те рито ријама у Хуму, Травунији, Дукљи, Раш кој. Ми хa ило Воји са в ље вић, дук љан ски кнез, добија 1077. прву кра љев ску круну из Рима.

Јефимијина Похвала Лазару

Лоза Немањића из Дечана

Звоник у Сопоћанима

Времеплов1804 –1815. Први и Други српски устанак

1557. Обновљена Српска патријаршија у Пећи; патријарх Макарије даје налог да се обнове и поново осликају неке од најзначајнијих српских цркава.

1393–1427. Деспот Стефан Лазаревић враћа Србију у границе из доба Светог Саве, а Београд први пут постаје српска престоница.

1690. Велика сеоба Срба на тле Угарске током Аустријско турског рата (1683–1699).

1830 –1835. Србија стиче аутономију; донет први устав Кнежевине Србије.

1393–1427. Саграђени су Манасија и Каленић; настају Београдска Александрида, Радослављево јеванђеље и Словољубве.

1868. Саграђено Народно позориште у Београду

1691–1791. Јача српска заједница на тлу Војводине и Угарске; поред манастира Ново Хопово (15. век), Врдник и Крушедол (16. век) на Фрушкој гори се граде Гргетег, Старо Хопово, Јазак, Велика Ремета и други; настају Карловачке цркве у седишту ондашње Митрополије; Срби оснивају прекрасан барокни градић Сент Андреја у Угарској.

1903 –1904. Мајски преврат доводи Петра I Карађорђевића на власт; у Београду настају прве грађевине у духу сецесије.

1903 –1904. Одржана Прва југословенска уметничка изложба, на којој излаже и принц Божидар Карађорђевић.

1912 –1918. Балкански ратови и Први светски рат; Јелисавета Начић, први градски архитекта, руководи уређењем Теразијског платоа.

1845. Катарина Ивановић слика „Освајање Београда 1806“.

1427–1459. Деспоти Бранковићи владају Србијом све до њеног коначног пада под Турке; са грађена Сме де ревска тврђава.

1882. Милан Обреновић се крунисао за краља Србије у Жичи по угледу на Немањиће.

1521. Сулејман Величанствени осваја Београд.

1915. Сликарка Надежда Петровић умире као медицинска сестра при Војној болници у Ваљеву.

1919 –1940. Србија постаје део Краљевине Југославије; саграђени дворови на Дедињу и Француска амбасада у Београду.

1919 –1940. Стварају Шумано вић, До бро вић, Бијелић, Табаковић, Милуновић, Стијовић, Росандић, Мештровић и други.

1948 –1950. Прва самостална изложба Миће Поповића у Београду означа ва раскид са соцреализмом.

1941. Краљевина Југославија улази у Други светски рат; специјални ба та љон стручња ка за ста ри не по налогу Рајха пљачка културно благо Србије; у бомбардовању Београда изгорела Народна библиотека с многим драгоценим књигама и рукописима.

1944 –1945. Ослобађање Југославије; појава соц реализма у српској уметности

1953. Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Миро Главуртић, Дадо Ђурић, Мишел Контић,Урош Тошковић, Вукота Вукотић, Пеђа Ристић и Оља Ивањицки оснивају Медиалу – уметничку групу која ће извршити пресудан утицај на српско стваралаштво друге половине 20. века.

1961. Иво Андрић добија Нобелову награду за роман „На Дрини ћуприја“.

1991–1995. Многе значајне грађеви не и цркве спа ље не у време распада СФРЈ.

1996. У Шаркамену код Неготина откривен гроб мајке римског императора Максимина Даје с преко 30 златних предмета.

2004.У мартовским демонстрацијама албанских сецесиониста спаљена Богородица Љевишка у Призрену.

2004.Oштећено много храмова и споменика културе; вој ни ци КФОРа чувају пра вослав не храмове на Косову; пожар у манастиру Хиландар на Атосу.

2011. Одржан Унесков самит држава ју го и сто чне Евро пе на античком локалитету Ви ми нацијум, на ком је усвојена Декларација за помирење наро да у ре ги ону.

2010. Царичин град на изложби „Византија – раскош и свакодневица“ у Бону дефинитивно признат као Јустинијана Прима, родно место императора Јустинијана I; на коридору 10 код Димитровграда откривена најочуванија и најшира деоница римског пута Виа милитарис; уметница српског порекла Марина Абрамовић први перформанс уметник који је одржао самосталну изложбу у Музеју савремене уметности у Њујорку (МОМА) под називом „Уметник је присутан“.

2006. Србија поново самостална др жа ва након 88 година у југо словен ској за је д ни ци; Унеско став ља под за шти ту српске сред њове ковне цркве на Косову и Ме то хи ји.

1804–1882.1557–1791.1393–1521. 1903–1918. 1919–1945. 1948–1980. 1991–2004. 2006–2011.

Манастир Ресава (Манасија)

Смедеревска тврђава

Христ Пантократор из Пећке патријаршије

Сеобе Паје Јовановића

1839 –1878. Обреновићи и Карађорђевићи боре се за власт; кнез Михаило прима кључеве Калемегданске и других тврђава на тлу Србије; престаје турска окупација земље.

Манастир Жича

Основна школа Краљ Петар I у Београду, пројекат Јелисавете Начић

Споменик Надежди Петровић у Чачку

Француска амбасада у Београду

Але го ри ја сточарства Т. Росандића

Два Себастијана Оље Ивањицки

Аутопортрет Катарине Ивановић

Стефан Првовенчани,

фреска из Богородице Љевишке

Стража пред Грачаницом

Виа милитарис

Пећка патријаршија

Ковачица

Земун

85

98

93

94

95

96

39

40

42

35

36

37

38

49

50

43

44

45

46

7475

76

81

82

83

84

78

23

24

25

26

19

20

21

22

31

32

33

34

27

28

29

30

18

55

56

5758

51

52

53

54

63

64

6566

59 60

61

62

5

89 90

91 92

86 87 88

97 99 100

41 47 48

73

69 70 71

72 77 79 80

67 68

176

7

8

12

3

4

13

14

15

16

9

10

11

12

Б

Б

41 Александрида

29 Бањска

34 Бела црква у Карану

3 Беловоде

27 Богородица Љевишка

43 Богородичина црква у Доњој Каменици

56 Бођани

86 Божидар Карађорђевић

9 Виа милитарис

8 Виминацијум

2 Винча

61 Владичански двор у Вршцу

62 Војвођански дворци и каштели

46 Враћевшница

10 Гамзиград

24 Градац

14 Градина на Јелици

84 Градска кућа у Зрењанину

83 Градска кућа у Сомбору

81 Градска кућа у Суботици

28 Грачаница

87 Дворови на Дедињу

30 Дечани

19 Ђурђеви Ступови

21 Жича

76 Земун, знаменитости старог града

63 Исламска уметност

77 Јеврејска уметност

79 Јелисавета Начић

39 Јефимија

6 Калемегдан

42 Каленић

73 Капетан-Мишино здање

70 Катарина Ивановић

67 Кафана „?”

4 Кнежевски гробови

93 Ковачица

69 Конак кнегиње Љубице

68 Конак кнеза Милоша у Топчидеру

94 Крајпуташи

96 Кур-салон у Бањи Ковиљачи

35 Лазарица

32 Латинска црква у Прокупљу

1 Лепенски вир

74 Летњиковац Обреновића на Дунаву

37 Љубостиња

91 Мајстори српског сликарства

92 Мајстори српског вајарства

40 Манасија

50 Манастири Овчарско-кабларске клисуре

99 Медиала

12 Медијана

22 Милешева

17 Мирослављево јеванђеље

66 Нишка тврђава

60 Новосадска катедрала

85 Опленац

78 Панчевачке цркве

26 Пећка патријаршија

16 Петрова црква у Расу

59 Петроварадинска тврђава

95 Пимнице

52 Прохор Пчињски

53 Пустиња, манастир

36 Раваница

51 Рача на Дрини

90 Руска црква у Београду

71 Саборна црква у Београду

18 Света Ана и Свети Никола у Куршумлији

49 Свети апостоли у Сирогојну

31 Свети арханђели у Призрену

25 Свети Ахилије у Ариљу

45 Свети Георгије у Мажићима

82 Свети Ђорђе у Бечеју

44 Свети Јован Богослов у Поганову

89 Свети Марко на Ташмајдану

33 Свети Никола у Бањи код Прибоја

80 Сецесија у Београду

7 Сирмијум

97 Скупштина Србије

75 Смедеревска црква

23 Сопоћани

15 Средњовековне куле и утврђени градови

47 Средњовековне чаше

48 Средњовековни рукописи

57 Сремски Карловци

58 Српска графика

38 Стара и Нова Павлица

72 Стари и Нови двор у Београду

20 Студеница

65 Ћеле-кула

88 Француска амбасада у Београду

98 Уметнички легати

55 Фрушкогорски манастири

5 Хисар

100 Храм Светог Саве на Врачару

13 Царичин град

64 Црква Покајница

54 Црна река

11 Шаркамен

Времеплов

Преисторијска налазишта

Римски и византијски градови

Гробови владара

Цркве и палате

Утврђења и дворови

Средњовековне фреске и иконе

Накит

Раскошна дела примењене уметности

Сликарство новог века

Ремек-дела архитектуре

Народно градитељство

Рукописане, илуминиране књиге

Вајарство од преисторије до новијег доба

Наслеђе исламске и јеврејске уметности

Задужбине и уметнички легати

Наивна уметност

Ствараоци и наручиоци дела

Историјске околности и занимљивости

Велика открића

Речник мање познатих речи

Сaдржаj

По узору на „Успење Богородице”, ову монументалну сопоћанску фреску коју многи сматрају једном од најлепших зидних слика византијске уметности у целини, краљ Урош I, градитељ Сопоћана, дао је да се наслика погреб његове мајке Ане Дандоло. Син Божији и на једној и на другој фресци долази лично да душе две заслужне мајке – своје и краљеве – однесе на небо.

Смрт Ане ДандолоСопоћани – прича с једне фреске

Полутама у којој се мешају мириси векова и тамјaна струји као немо појање сопоћанском унутрашњом припратом или

„женском црквом“, како је некада називан овај простор пред монументалним наосом, који и данас сија божанским златосјајем најлепших претрајалих фрески укупног српског средњовековног наслеђа. Негде средином тридесетих година минулог века, пробуђен меком јунском росом, јеретички се молио млади архитекта Алаксандар Дероко, загледан у сопоћанске развалине и велико самоникло дрво сред главног брода срушене Тројичке цркве, да „нико и никада не подигне поново кров на Сопоћанима, јер ће тако нестати чудесна чаролија сунцем окупаног ‘Успења Богородичиног‘“.

Крај Дерока је под отвореним небом спавао књижев ник Растко Петровић, уморан од целоноћног

писања Апо ли не ру у стиховима, док су под месечином промицале процесије краљева и апостола, а са сопоћан ских зидова текле вреле и бистре сузе анђела распла каних над одром Богомајке. Ниједан од двојице умних трагача по прошлости свог народа није тада чуо плач у тами „женске цркве”. Ниједан није осетио снагу бола једног сина који се на северном зиду унутрашње при пра те већ више од седам векова, у присуству Спаситеља и његове Пресвете Матере, опрашта са својом мајком. То краљ Урош I, син Стефана Првовенчаног, окружен породицом и дворјанима, промуклим гласом, због ког и доби надимак Рапави, тугује за својом родитељком Аном Дандоло, Венецијанком која је династији Немањића донела краљевску круну.

Бронзани коњи укрaдени с цариградског хиподрома у страшној крсташкој похари 1204. увелико су се

пропињали пред црквом Светог Марка у Венeцији када је Ана Дандоло као трећа нeвеста великог жупана Стефана Немањића стигла у Србију, највероватније 1216. Њен славни деда, млетачки дужд Енрико Дандоло, инспиратор првог освајања византијске престонице на Златном рогу, био је мртав дуже од једне деценије и покопан у Цркви Свете Софије. Анин отац, Енриков јединац, Реније Дандоло, прокуратор Светог Марка и вицедужд, погинуо је 1209. тукући се с Ђеновљанима за превласт над Критом. Анали кажу да је био ожењен властелинком из угледног венецијанског клана Миното.

Може се само претпостављати колико је Ана имала година када је стигла у Србију. Њен будући супруг велики жупан Стефан, окретан и енергичан владар, имао је већ двојицу синова, Радослава и Владислава, из брака са својом првом женом Јевдокејом, ћерком византијског цара Алексија III Анђела, коју је након

наводног неверства одагнао 1201. или 1202. године њеном оцу у Цариград. Ако је судити по земним остацима из црвеног саркофага, који и данас стоји подно сопоћанске фреске на којој је насликана смрт краљице Ане, a за које се оправдано може претпоставити да су краљичини, у тренутку упокојења прва и једина Венецијанка на српском двору, која је умрла око 1264. године, имала је преко шездесет лета. Била је висока око 162 центиметара, средње грацилне конституције. Последњих година свог сразмерно дугог живота патила је од проблема с кичмом, али је у тренутку смрти имала све очуване зубе, што је права реткост и у новије доба.

Историјска стварност тренутка у ком је Анин рођак, дубровачки кнез Ђовани Дандоло, посредовао склапа њу њеног брака са српским великим жупаном, јасно указује на још једно од многобројних великашких венча ња условљених искључиво политичким интересима.

Да господар новоуспостављеног латинског царства у Цариграду, Хајнрих, и моћни и ратоборни угарски краљ Андрија II нису вршили упоран притисак на великог жупана Стефана Немањића, који је кул ми ни рао вишедневном мучном расправом у Равнима (Ћуприја) негде по Васкрсу 1215, Немањин дру го ро ђе ни син никада не би потражио потпору међу „другим, једнако моћним Латинима” и вероватно би испунио свој наум да се ожени неком од епирских прин цеза. Међутим, претња самосталној Србији била је превелика, а опет природом таква да су је сасвим добро могла заклонити крхка плећа једне жене која никада више неће видети снено кретање воде на каналима свог родног града оперваженим ка ме ном чипком.

Када непревазиђени повесничар српске сред њо веков не историје Константин Јиречек каже да у тој историји ничег тајновитијег нема од женских одаја српског двора, изгледа да је у праву.

Између лепоте и сузаСопоћанске фреске, довршене око 1265, представљају врхунац уметности такозваног византијског круга позног средњег века. Сликала их је незнана група грчких уметника, окупљена око главног мајстора, чији се дар може мерити с даром првака ране ренесансе у Италији. Необично масовне сцене, дивна хармонизација пастелних боја, хеленистички дате личности, уравнотежен покрет актера појединих епизода, одећа која наглашава облике тела, епска интонација збивања, верно сликани предели и грађевине, подлога од златних листића, чији је задатак да подражавају технику мозаика – све је у сопоћанском сликарству тако виртуозно промишљено и реализовано да уласком у цркву човек постаје учесник велике драме као у каквом античком театру. Као врхунац ове изузетне иконографске замисли, њен најсавршенији израз, појављује се најзнаменитија сопоћанска фреска с представом Успења Богородице на западном зиду наоса, која се посматрачу указује последња, на његовом изласку из храма.

Изузетна историјска композиција „Смрт Ане Дандоло”, која се и данас може видети изнад њеног гроба у припрати сопоћанске цркве, ванредно је лепа и ретка представа српског двора и показатељ времена у ком је овај раскошни маузолеј саграђен.

Монументална композиција „Успење Богородице” одише тако снажним емоцијама и готово опипљивом кретњом тугујућих апостола, анђела и народа да се посматрачу, распетом између лепоте и суза, чини како ће сваког тренутка зачути јецај ожалошћених.

























У Краљевском двору, приватној резиденцији краља Александра I Карађорђевића, обједињени су српско-византијски и руски архитектонски утицаји. Краљeва пројугословенска политика и овде је нашла свој одраз у колекцији радова уметника из свих делова тада тек створене Краљевине Југославије.

И Версај и Забрањени градДворови на ДеДињу

Када престолонаследник Александар II Ка ра ђор ђе вић, који се након ви ше де це ниј ског прогона краљевске

породице 2001. године вратио у Србију, каже за дворове на Дедињу да су српски Версај, подједнако је у праву као и ве ћи део овдашње јавности, који овај прекрасни комплекс доживљава као аутентични Забрањени град. Дворови на Дедињу, или сасвим прецизно – Краљевски двор и Бели двор с пратећим об јек ти ма, још не бележе ни читав век постојања, будући да је њихова градња започела 1923. године, а окончана тек 1939, пет година након атентата на краља Александра I у Марсеју, но заправо имају узбудљивију и бурнију историју него многе друге, знатно старије дворске целине у Европи.

Салони Краљевског двораПлави салон, главни простор за свечане пријеме у Краљевском двору, своје име дугује прекрасном плавом тепиху особеног ткања у техници „смирна”. Његове зидове красе скупоцена венецијанска огледала, слике Пусена и Креспија, као и две лепе статуе богиње Хере и љубавнице француског краља – Мадам ди Бари.

Златни или Италијански салон, који је ово име добио због неколико ванредно вредних дела италијанских уметника која се у њему налазе, многи сматрају најраскошнијом одајом Краљевског двора. У амбијенту засвођеном позлаћеном таваницом са стубовима и довратницима од оникса налази се скупоцено платно „Сакра конверзационе” великог венецијанског мајстора Јакопа Палме Старијег. На зидовима су и два ренесансна тонда с мотивима Христа и Богородице и Рођења Христовог, радови Бјађа д’Антонија и Андрее Аловиђија. Златни салон чува и драгоцени свадбени дар италијанског краља Виктора Емануела – две свадбене шкриње из епохе ренесансе, које су припадале младенцима из фирентинских породица Нази и Фрескобалди.

Приватна резиденција владара из династије Ка рађор ђе вића на дедињској висоравни вероватно не

би била никада изграђена да се краљ Александар I није већ у зрелим годинама скрасио у браку с лепом и племенитом румунском принцезом Ма ри јом Хоен цолернСигмаринген. Стварање породице диктирало је потребу да се јавни, државни послови раздвоје од приватног живота вла да ре ве породице, па је краљ Александар прегао да гради мали рај с погледом на Авалу, Космај, Топчидерску шуму, Кошутњак, Саву и пустаре на којима ће настати савремени Нови Београд.

Краљевски домТако је на земљишту купљеном од Српске црк ве, које је у међувремену стално проширивано докупом, а после Другог светског рата кон фи ска цијом, до данашње површине од 135 хектара, према пројекту архитеката

Живојина Николића, Николаја Краснова и Сергеја Смирнова, прво саграђено здање Краљевског двора. Овај комплекс, зидан у српсковизантијском стилу са елементима ренесансне и руске архитектуре академизма, чине три целине укупне површине од 4.300 квадратних метара – краљевска резиденција, двор ска кухиња и придворна капела. Повезане за свође ним колонадама стубова с византијским капителима и унутрашњим двориштем, згра де Кра љев ског двора обр азу ју ра зу ђе ну, динамичну целину, у коју се ступа про лас ком кроз наткриве ни улаз и велика врата направ ље на у ком би на ци ји рез ба ре ног др ве та, кованог гвожђа и стак ла. При јем ни хол укра шен је успелим репликама сред њо вековних фресака из Немањићких за дуж би на у Дечанима и Сопоћанима. У приземљу кра љев ске ре зи ден ције налазе се Плави и Златни салон, које красе нека од најфини јих дела са вре ме не стране и ју го сло вен ске умет но сти, као и

Салон с мотивима из руских бајки у сутерену Краљевског двора

Из Плавог салона улази се у Краљев радни кабинет, који чува цртеже великог мајстора рококоа – Жана Антоана Ватоа, раскошне урне од царског камена порфира и мале бронзане фигуре Фремијеа, Кршинића и Мештровића.

Унутрашња страна поклопца

овог љупког ковчега из златног

салона украшена је портретима

младенаца. Његове спољне

стране красе призори победа

Александра Великог и

митолошке сцене.































Коњанички портрет краља Александра I Карађорђевића, рад Жоржа Скота, краси трпезарију Краљевског двора.

Велики хол, уметничка галерија Белог двора

Уметничка ризница Белог двораСвечани хол Белог двора истинска је умет ни чка галерија. Почев од ре пре зен та тив ног портрета краља Александра I у генералској униформи, рада Паје Јовановића, па преко слика Николе Пусена, Пусеновог рођака Гаспара Дигеа, Симона Вуеа, следбеника Хијеронимуса Боша, све до мајстора немачке ренесансе Албрехта Алтдорфера и његове изузетне слике „Ваведење Богородице“. Овде се може видети и једна лепа бронзана биста црнкиње славног вајара Карпоа, као и скупоцен стилски намештај, фасцинантан кинески параван од лака из епохе цара Чијен Лунга, те драгоцени примерци порцеланских ваза и украсних свећњака.

У Белом двору налази се и изузетна ко лек ција порцелана из Севра из прве половине 17. века с мотивима егзотичних птица и инсеката. Овде се чува и неколико раскошних таписерија, али и намештај у стилу Луја XIV и Луја XV, који је некада био тапациран гобленима израђеним према оригиналним нацртима Ватоа и Франсоа Бушеа.

Бели двор такође у свом по се ду има дела која се при пи су ју Јакопу Палми Ста ри јем, Бекафумију, Рослину, Бонингтону, Бурдонеу, Каналету, Каријанију, Жоржу Скоту и Ве ро не зеу. Бисер ове збирке несумњиво је Рембрантов „Човек с флаутом“.

Оба здања располажу и драгоценом збир ком међуратног и послератног југословенског сликарства, коју чине радови Влаха Букавца, Рихарда Јакопича, Матије Јаме, Петра Добро ви ћа, Марка Челебоновића, Пеђе Ми ло сав ље ви ћа, Петра Лубарде, Габријела Ступице, Недељка Гвозденовића, Мила Милуновића, Франце Слана, Љубице Сокић, Миће Поповића и Александра Кумрића.

двора ауру мистичности. У сутерену се налазе и салон за пушење, билијарска и биоскопска сала, али и нарочит улаз који води у подземни, готово стотину метара дуг ходник који повезује резиденцију с кухињом.

Када у свом духовитом кувару „Како сам појео самог себе” композитор Во ји слав Костић описује епизоду дворске свечаности за децу уочи Другог светског рата, током које краљу Петру II испред носа отима последњу сласну кроф ну, тешко је одолети помисли да се тај мали скан дал одиграо управо у најрас кошнијој просторији краљевског двора – великој тр пе за ри ји. Овај мо ну мен тал ни простор са осликаном таваницом, теш ким хо лан д ским лустерима, портрети ма тројице краљева из династије Карађорђевића и две ванредне бриселске таписерије с мотивима из циклу са о Дарију и Александру Великом, угостио је неке од најугледнијих политичара, научника, стваралаца и послов них људи у минулом веку.

раскошна би бли о тека. Сме ште на у светао простор којим до ми ни ра ју таваница у ренесансном стилу и скупоцени глобус венецијанског картографа Винченца Корнелија, би бли о тека, која је пре Другог светског рата бројала готово 50.000 ретких књига, и данас чува један број дра го це них библио фил ских издања, међу којима оно нај ста ри је датира из 16. века.

Чудесни додир руског умет ничког утицаја, ко ји је краљ Александар I као некадашњи питомац Кадетског корпуса у царској Русији толико ценио, по себ но је снажан у сутерену Краљевског двора, где се у нарочито уређеном низу салона смењују призори из бајке и бале та о „Жар птици” с мотивима из Шехерезадиних при ча, али и оним из епске песме „Кад се жени српски цар Стјепане”. Чудесни сплет боја, резбарене столарије, шту катура па и читава једна мермерна фонтана у Соби шапата, која је шумом воде прикривала садржај ин тимних или тајних разговора, дају сутерену Кра љев ског

Кроз велики застакљени зид из трпезарије се излази у двориште окружено колонадом стубова, чије је капителе, што подражавају камену чипку Свете Софије цариградске, клесао у мер ме ру Ђузепе ПиноГраси. Пре ласком преко дворишта стиже се до придворне капеле посвећене Светом Андреју Првозваном, апостолу, заштитнику породице Карађорђевић. Малу, али раскошно украшену богомољу осликали су руски емигранти Николај Мајендорф, Сергеј Обрасков, Владимир Бичковски и Евгеније ВарунСекрет. Иконостас у капели представља ретку комбинацију старих ико на прибављених од цариградских и париских антик вара, у чијем средишту се налазе две престоне иконе донесене са Охрида и Космета.

Иако је Краљевски двор главни објекат комплекса на Дедињу, овај брег поли ти чких загонетки биће ви ше упамћен по станарима оближњег Белог двора, у почетку замишљеног као прин чевска резиденција.

Свети разговор (Sacra conversacione), Јакопа Палме Старијег, из Златног салона Краљевског двора



























Мало је археолошког материјала на тлу српске земље који се по луксузу може мерити с благом из кнежевских гробница. Савремена наука само оквирно дефинише етничко порекло ових људи с префињеним смислом за лепо и варварском глађу за скупоцено – припадали су халштатском или гласиначком периоду (800–400 п. н. е.). Најхрабрији и најбогатији међу њима у обећани рај носили су златне маске, попут ове пронађене у Требеништу, у данашњој Македонији, а сачуване у Народном музеју у Београду.

Ратници са златним маскамакнежевски гробови гвозденог доба

Велики немири, ратови и сеобе, талас варварских племена који се из јужне Русије и с Кавказа прелио на Балканско

полуострво и у централну Европу, обележиће гвоздено доба или епоху „људи с мачевима“, како се овај период, дуг готово хиљаду година, понекад назива. Започео је око 1200. године пре нове ере падом легендарне Троје и нестанком загонетне минојске цивилизације. У магловитим ходницима времена то је тренутак истинског судара али и прожимања потпуно различитих култура, који ће свој врхунац доживети у периоду између 6. и 5. века пре нове ере, када настају најраскошнији гробови европског протоисторијског периода – кнежевски тумули. То је и епоха прве глобализације старог континента, кад одушевљење варварских првака за престижну грчку уметничку робу потире етничке разлике.

О књизи...У овој књизи описане су

најузбудљивије епизоде из наше културне историје, које

ћете са задовољством читати и препричавати.

Водич за шетњу кроз креативну прошлост

Србије, бедекер ка делима и људима који су вековима

настањивали и културно обликовали тло

наше земље

Драгоцен енциклопедијски

материјал, први пут представљен у овако

једноставној и живописној форми.

Поседовање овог капиталног

издања сврстало вас је у одабрану чету ризничара,

истинских чувара блага Србије.

Калеидоскоп знања о споменичком наслеђу на тлу

Србије

Више од 1.000 изузетних фотографија учиниће ово

путовање у славну прошлост величанственим и

незаборавним.

Занимљивости

Српски Версај и Забрањени град уједно?

Откријте тајне дворова на

Дедињу.

Осетите драж и раскош чувених

војвођанских градских кућа и

дворова.

Које тајне некадашње

српске елите крије Курсалон

у Бањи Ковиљачи?

Сазнајте због чега су водећи археолози са

Оксфорда похрлили у

Србију.

Зашто је статуа „Победника” постављена на Калемегдану

а не на Теразијама, како је првобитно планирано?

Како је изгледала српска средњовековна болница, ко су

били лекари и какве су инструменте користили?

Како и зашто је настала

армија „крајпуташа”.

Како је унука чувеног маршала Д’ Епереа вратила

сјај згради француске амбасаде у Београду?

Ako ste se ikada zapitali gde je skriveno ~uveno blago iz

legende o }upu na kraju duge, ova kwiga daje odgovor: ba{ ovde, u na{oj Srbiji, jednoj i jedinoj.

Bilo da je dovezeno carigradskim drumom, priteklo rimskim akvaduktima ili je, jednostavno, stvoreno ovde, na raskrsnici vremena i naroda, to blago je ~vrsto usa|eno u na{u kulturno-istorijsku ba{tinu. Iako je vekovima tu, nadohvat ruke i oka, na{eg blaga se obi~no setimo tek kada ga neko iz belog sveta spomene kao neprocewiv i jedinstven deo svetske ba{tine. Tada smo neizmerno ponosni, jer ono je na{e pravo lice, na{ neokaqani rodoslov i svedo~anstvo.

I ova vredna kwiga kao draguq va{e porodi~ne biblioteke bi}e pravi doprinos o~uvawu ba{tine za naredne generacije. Kqu~ ove bogate riznice izliven je od prelepe pri~e iz pera Tamare Ogwevi}, vrsne istori~arke umetnosti i kwi`evnice, i uvek o~aravaju}ih fotografija Dragana Bosni}a, ~uvenog putopisca i vernog ~uvara ~udesne Srbije. “„Mladinska kwiga” Beograd” ulo`ila je sve ume}e da “BLAGO SRBIJE” u va{im rukama zasija punim i neprolaznim sjajem.

www.mladinska.rs

БЛАГО СРБИЈЕ ~ Културно-историјска баштина

Documents

Transcript of БЛАГО СРБИЈЕ ~ Културно-историјска баштина