PROSVETNI GLASNIK

24

Na osnovu ~lana 24. stav 1. Zakona o sredwoj {koli („Slu`-

beni glasnik Republike Srbije”, br. 50/92 i 24/96),

ministar prosvete donosi

P R A V I L N I K

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU ZA STICAWE SPE-

CIJALISTI^KOG OBRAZOVAWA U JEDNOGODI[WEM

TRAJAWU U STRU^NOJ [KOLI ZA OBRAZOVNE PROFILE

U PODRU^JU RADA SAOBRA]AJ

^lan 1.

Ovim pravilnikom utvr|uje se nastavni plan i program za

sticawe specijalisti~kog obrazovawa u jednogodi{wem trajawu u

stru~noj {koli za obrazovne profile u podru~ju rada saobra}aj, za

grupe: vazdu{ni saobra}aj, vodni saobra}aj, drumski saobra}aj,

èlezni~ki saobra}aj, PTT saobra}aj i unutra{wi transport.

Nastavni plan i program iz stava 1. ovog ~lana od{tampan

je uz ovaj pravilnik i ~ini wegov sastavni deo.

^lan 2.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-

vawa u „Prosvetnom glasniku”, a primewiva}e se po~ev od {kol-

ske 1997/98. godine.

Broj 163-06-9/97-01

U Beogradu, 21. aprila 1997. godine

Ministar,

prof. dr Jovo Todorovi}, s.r.

NASTAVNI PLAN I PROGRAM

ZA STICAWE SPECIJALISTI^KOG OBRAZOVAWA U

JEDNOGODI[WEM TRAJAWU U STRU^NOJ [KOLI ZA

OBRAZOVNE PROFILE U PODRU^JU RADA SAOBRA]AJ

OBRAZOVNI PROFILI U PODRU^JU RADA SAOBRA]AJ

GRUPA 1. VAZDU[NI SAOBRA]AJ

1.1. Vazduhoplovno saobra}ajni tehni~ar – specijalista

GRUPA 2. VODNI SAOBRA]AJ

2.1. Oficir palube – specijalista

2.2. Rukovalac plove}e naprave – specijalista

GRUPA 3. DRUMSKI SAOBRA]AJ

3.1. Tehni~ar drumskog saobra}aja – specijalista

3.2. Voza~ motornog vozila – specijalista

3.3. Voza~ autobusa – specijalista

3.4. Voza~ motornih vozila – instruktor

3.5. Voza~ trolejbusa – specijalista

3.6. Voza~ tramvaja – specijalista

3.7. Voza~ trolejbusa – instruktor

3.8. Voza~ tramvaja – instruktor

GRUPA 4. @ELEZNI^KI SAOBRA]AJ

4.1. Saobra}ajno-transportni tehni~ar – specijalista

za èlezni~ki saobra}aj

4.2. Transportni komercijalista – specijalista u è-

lezni~kom saobra}aju

4.3. Tehni~ar vu~e – specijalista za èlezni~ki sao-

bra}aj

4.4. Tehni~ar tehni~ko kolske delatnosti – specijali-

sta za èlezni~ki saobra}aj

GRUPA 5. PTT SAOBRA]AJ

5.1. Tehni~ar PTT saobra}aja – specijalista

GRUPA 6. UNUTRA[WI TRANSPORT

6.1. Tehni~ar unutra{weg transporta – specijalista

Grupa 1: VAZDU[NI SAOBRA]AJ

Obrazovni profili: 1.1. VAZDUHOPLOVNO SAOBRA]AJNI

TEHNIÂR – SPECIJALISTA

USLOVI ZA UPIS KANDIDATA

Specijalizaciju za ovaj obrazovni profil mogu sticati kan-

didati sa zavr{enim slede}im obrazovawem:

1) vazduhoplovni saobra}ajni tehni~ar, sa dve godine radnog

iskustva,

2) vazduhoplovni komercijalni tehni~ar, sa dve godine rad-

nog iskustva.

PREDMETI KOJI SE VREDNUJU PRI SAÎWAVAWU

RANG LISTE ZA UPIS

1. Vazduhoplovna prevozna sredstva i wihova eksploatacija,

2. Ekonomika saobra}aja,

3. Engleski jezik,

4. Vazduhoplovna pristani{ta.

CIQ OBRAZOVAWA

Ciq obrazovawa profila: vazduhoplovni tehni~ar – speci-

jalista uop{te je osposobqavawe istog za obavqawe stru~nih po-

slova kroz izu~avawe grupe odre|enih predmeta.

Kao prvo, ciq obrazovawa ovog profila je postizawe ospo-

sobqenosti za u~estvovawe u izradi operativnog plana leta poje-

dinih vazduhoplova, {to podrazumeva na primer informisawe po-

sade i kontrolora letewa o izradi i o odre|enom planu konkret-

nog leta, uno{ewe podataka iz plana leta i drugih podataka u

obrasce za pra}ewe leta od zna~aja za kontrolu letewa, najava pri-

java i osiguravawe letova civilnih i vojnih vazduhoplova, priku-

pqawe i dostavqawe poruka o stawu poletno-sletnih staza i ure-

|aja za osvetqavawe i energetiku aerodroma, prijem i dostavqawe

podataka o vojnim vazduhoplovima nadle`nim vojnim organima.

Isto tako nu`no je osposobqavawe za prenos i razmenu informa-

cija kao i uvo|ewe u planirawe i programirawe obuke.

GODINA HLVI – BROJ 10 BEOGRAD, 20. JUN 1997.

Cena ovog broja 45,50 dinara. Godi{wa pretpla-

ta 590 din. (akontacija) sa ura~unatim porezom

na promet. Rok za reklamaciju 10 dana.

PostScript Picturec:\slike\grbrs eps

PROSVETNI GLASNIK

Miodrag

Stamp

SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIK

KARAKTERISTI^NI POSLOVI I RADNI ZADACI

U~estvovawe u izradi operativnog plana leta pojedinih va-

zduhoplova; – informisawe posade i kontrolora letewa prili-

kom izrade i o odre|enom planu konktretnog leta; – uno{ewe po-

dataka iz plana leta i drugih podataka u obrasce za pra}ewe leta,

od zna~aja za kontrolu letewa; – najava, prijava i osigurawe leto-

va civilnih i vojnih vazduhoplova; – prikupqawe i dostavqawe

poruka o stawu poletno-sletnih i manevarskih povr{ina i ure|aja

za osvetqavawe i energetiku aerodroma; – odobravawe letova ci-

vilnih vazduhoplova; – prijem i dostavqawe podataka o vojnim va-

zduhoplovima nadle`nim vojnim organima (po potrebi) – vo|ewe

i dostavqawe propisane dokumentacije o planiranim i izvr{e-

nim letovima; – operativna priprema i pra}ewe ostvarivawa

AFTN saobra}aja (prijem, obrada, korektura i predaja poruka

AFTN saobra}aju).

Prenos i razmena informacija

Operativni rad na automatizovanom sistemu za prenos i

razmenu informacija i podataka u AFTN saobra}aju (kontrola

protoka AFTN saobra}aja, kontrola stawa veza i stawa perifer-

nih jedinica; – primopredaja poslova u smenama; – izrada izve{ta-

ja i informacija u okviru svojih obaveza i drugih poslova po na-

logu nadle`ne osobe.

Uvo|ewe u rad i obuka kadrova

U~estvovawe u planirawu i programirawu obuke, usavr{ava-

we i uvo|ewe u rad; – neposredna obuka i instruktaà; – u~estvo-

vawe u proveri osposobqenosti radnika.

Strana 2 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T P

Broj

ned.

T P

2

2

2

2

3

2

2

3

12

30UKUPNO

504

30

396

900

22

22

22

22

22

22

22

22

22

8

44

44

44

44

66

44

44

66

264

240

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Organizacija i ekonomika saobra}aja

Osnove radnog prava

Organizacija vazdu{nog saobra}aja

Informacioni sistemi u vazduhoplovnom saobra}aju

Sistemi odràvawa u vazduhoplovstvu

Ekonomika i marketing u vazduhoplovnom saobra}aju

Vazduhoplovni propisi

Priprema i operativno pra}ewe vazdu{nog saobra}aja

Prakti~na nastavaa) u ~asovnom sistemu

b) u bloku

BROJ ÂSOVA

NASTAVNI PREDMETI NEDEQNO UKUPNO

N A S T A V N I P R O G R A M

1. ORGANIZACIJA I EKONOMIKA SAOBRA]AJA

(2 ~asa nedeqno, 44 ~asa ukupno)

CIQ I ZADACI

Ciq je osposobqavawe polaznika za razumevawe delovawa

osnovnih ekonomskih zakonitosti.

Zadaci:

– upoznavawe i savladavawe organizacionih oblika i postu-

paka u preduze}ima saobra}aja i transporta sa ciqem boqeg i

uspe{nijeg poslovawa;

– upoznavawe polaznika sa potrebama na{eg daqeg razvoja

baziranog na trì{nom konceptu;

– koriste odre|ene metode i tehnike rada u izvr{avawu kon-

kretnih poslova.

SADR@AJI PROGRAMA

á. PREDUZE]E KAO NOSILAC PRIVRE\IVAWA (5)

Pojam preduze}a

Vrste dru{tvenih preduze}a

Me{ovita preduze}a

Oblici odlu~ivawa u dru{tvenim preduze}ima

áá. CIQ I ZADACI PRIVREDNE REFORME (4)

ááá. SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA (6)

Poslovna sredstva (osnovna i obrtna)

Preduze}a u saobra}aju

Finansijska sredstva

Sopstveni izvori sredstava

Tu|i izvori sredstava

Kontrola kori{}ewa sredstava

Amortizacija


áâ. TRO[KOVI (5)

Pojam i vrste utro{aka

Kontrola utro{aka

Pojam i vrste tro{kova u saobra}aju i transportu

Kalkulacija

â. REZULTATI POSLOVAWA U PREDUZE]IMA (8)

Pojavni oblici rezultata (ukupan prihod, dohodak, dobit)

Ekonomi~nost

Produktivnost

Rentabilnost

Pojam saobra}ajnog trì{ta i marketinga

âá. ORGANIZACIJA PROIZVODWE SAOBRA]AJA

USLUGA (10)

Poslovi pripreme proizvodwe

Planirawe u saobra}ajnim organizacijama

Pokazateqi izrade plana prevoza

Priprema kapaciteta

Priprema procesa rada

Procena poslova

Operativno planirawe

Poslovi izvr{ewa proizvodwe

Poslovi kontrole u saobra}ajnim preduze}ima

âáá. ORGANIZACIJA TEHNI^KOG OSTVARIVAWA

PROIZVODWE (6)

Pojedina~na proizvodwa, serijska, masovna

Organizacione jedinice (pogoni) – radionice, odeqewa,

radne jedinice, radno mesto

Red vo`we

Na~ini kretawa proizvodwe

2. OSNOVI RADNOG PRAVA


CIQ I ZADACI

Ciq nastave je da se steknu neophodna znawa radi shvatawa

na~ina i oblika organizovawa rada sa pravima i obavezama radni-

ka koji se u tim oblicima ostvaruju.

Zadaci nastave su:

– da shvate zna~aj prava u na{em dru{tvu,

– da tuma~ewem pravnih normi i pravnih instituta shvate

wihovu opravdanost i svrhu;

– da na osnovu znawa ste~enih u praksi upoznaju i shvate ob-

like i na~ine ostvarivawa prava iz radnog odnosa;

– da upoznaju institute pravne za{tite radnika u udruènom

radu;

– da upoznaju op{te institute procesnog prava u funkciji

ostvarivawa prava radnika u radnom odnosu.

SADR@AJI PROGRAMA

OSNOVNI POJMOVI O PRAVU (8)

Izvor prava. Ustav SRJ. Zakonski propisi. Op{ti akti.

Pravne norme. Pojam i elementi pravne norme. Vrste prav-

nih normi. Vaèwe pravnih normi. Tuma~ewe pravnih normi. Dej-

stvo i povratna snaga pravnih normi.

PRAVNI AKTI (3)

Pravni akti. Pojam i vrste pravnih akata. Zakonitost, pra-

vosna`nost i izvr{nost pravnih akata.

PRAVNI POLO@AJ PREDUZE]A (5)

Oblici organizovawa rada. Dru{tveno preduze}e.

Delatnost, firma i sedi{te. Statut preduze}a. Zastupawe

preduze}a. Oblici odlu~ivawa radnika. Organi upravqawa. Po-

slovni organ.

RADNI ODNOS (6)

Pojam radnog odnosa. Pravo rada i sloboda rada. Uslovi za

zasnivawe radnog odnosa. Na~in zasnivawa radnog odnosa. Postu-

pak izbora radnika. Radni odnos na odre|eno i neodre|eno radno

vreme. Pripravnici. Raspore|ivawe radnika.

PRAVA RADNIKA IZ RADNOG ODNOSA (4)

Prava radnika iz radnog odnosa. Pravo radnika na li~ni

dohodak. Naknada li~nog dohotka. Radno vreme radnika. Odmori i

odsustva. Za{tita radnika na radu. Posebna za{tita èna, omla-

dine i invalida rada.

OBAVEZE I ODGOVORNOSTI RADNIKA (4)

Odgovornost radnika na radu. Disciplinska odgovornost.

Organi za pokretawe i vo|ewe disciplinskog postupka. Disci-

plinske mere. Materijalna odgovornost. Prestanak radnog odnosa.

ZA[TITA PRAVA RADNIKA (4)

Za{tita prava radnika. Za{tita prava regulisana op{tim

aktom preduze}a. Za{tita prava radnika van preduze}a. Inspekci-

ja rada. Sudovi.

SOCIJALNO OSIGURAWE (10)

Socijalno osigurawe. Pojam, zna~aj i vidovi socijalnog

osigurawa.

Zdravstvena za{tita radnika. Pravo na zdravstvenu za{titu.

Obavezni vidovi zdravstvne za{tite.

Invalidsko osigurawe. Pojam invalidnosti. Kategorije in-

validnosti. Pojam nesre}e na radu. Profesionalna rehabilita-

cija. Invalidska penzija. Naknada za telesno o{te}ewe.

Penzijsko osigurawe. Penzijski sta`. Starosna penzija.

Prevremena penzija. Porodi~na penzija.

3. ORGANIZACIJA VAZDU[NOG SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta Organizacija vazdu{nog saobra}aja je da na

vi{em nivou omogu}i polaznicima usvajawe znawa o na~inu rada

i organizaciji vazdu{nog saobra}aja.

Zadaci:

– sticawe znawa o me|unarodnim organizacijama u civil-

nom vazduhoplovstvu;

– sticawe znawa o organizaciji me|unarodnog vazdu{nog sa-

obra}aja;

– sticawe znawa o doma}em vazdu{nom saobra}aju.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

Pregled programa predmeta. Zna~aj izu~avawa predmeta. Po-

dela vazdu{nog saobra}aja.

VAZDU[NI SAOBRA]AJ KAO SISTEM (5)

Sistemski prilaz vazdu{nom saobra}aju. Zna~aj organizaci-

onih veza koje povezuju sve u~esnike u vazdu{nom saobra}aju.

Osnovna podela sistema.

ME\UNARODNI ODNOSI U VAZDU[NOM

SAOBRA]AJU (3)

Me|unarodne konvencije koje reguli{u osnovne odnose me|u dr-

àvama. îka{ka konvencija. Bilateralni sporazumi. Savremena kre-

tawa u pogledu vazduhoplovnog prava i odnosa me|u dràvama po pita-

wu slobode letewa i saobra}aja. Standardi kao rezultat sporazuma.

UÊSNICI U VAZDU[NOM SAOBRA]AJU (2)

Me|unarodne organizacije. Dràve i wihov uticaj. U~esni-

ci: prevozioci, aerodromi, vazduhoplovne vlasti.

PREVOZIOCI (10)

Zadatak prevozioca. Uslovi organizovawa. Organizaciona

{ema prevozioca: slu`be planirawa, slu`be komercijale, saobra-

}ajne slu`be, tehni~ke slu`be, koordinacija saobra}aja i aktiv-

nosti, kontrola saobra}aja i rukovo|ewe. Analiza rada. Zadaci

pojedinih sektora.

AERODROMI (8)

Zadatak aerodromskih preduze}a. Uslovi organizovawa. Or-

ganizacija saobra}ajne slu`be, slu`be odràvawa, planirawa,

koordinacija rada i rukovo|ewe. Analiza rada.

Broj 10 – Strana 320. jun 1997.


ORGANI VAZDUHOPLOVNIH VLASTI (9)

Organ nadleàn za saobra}aj. Kontrola letewa: organizaci-

ja, zadaci. Kontrola sprovo|ewa saobra}ajne politike i uslova za

bezbednost, inspektorati.

INFORMACIONI SISTEMI I INFORMACIONE VEZE

KOJE POVEZUJU SVE UÊSNIKE U SISTEM VAZDU[NOG

SAOBRA]AJA (5)

Me|unarodni informacioni sistemi. Me|unarodna sarad-

wa po pitawu uspostavqawa automatizovanih, savremenih in-

formacionih sistema. Informacioni sistemi na nacionalnim

nivoima. Informacioni sistemi i kretawe informacija unutar

organizacije u~esnika.

4. INFORMACIONI SISTEMI U VAZDU[NOM

SAOBRA]AJU


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je upoznavawe sa osnovama informacionih

sistema koji se koriste u vazdu{nom saobra}aju i sa osnovom pro-

jektovawa i kori{}ewa tih sistema.

Zadaci:

– usvajawe osnovnih pojmova iz teorije informacija, vrste

informacija i snabdevawa informacijama,

– usvajawe pojmova iz oblasti projektovawa informacionog

sistema i upoznavawe sa paketima gotovih programa koji se upo-

trebqavaju u vazdu{nom saobra}aju.

SADR@AJI PROGRAMA

DOKUMENTACIJA (4)

Pojam dokumentacije. Zna~aj dokumentacije informacije.

Vrste dokumentacije u vazdu{nom saobra}aju. Pronalaèwe i pri-

kupqawe dokumentacionog materijala.

KIBERNETIKA (5)

Predmet i ciq kibernetike. Podela kibernetike. Upravqa-

we. Pojam i definicija sistema. Klasifikacija sistema.

INFORMACIJA (5)

Pojam o informaciji. Teorija informacija. Pojam entropije.

Signali i parametri signala. Obele`ja informacije. Tokovi in-

formacija. Vrste informacija. Tokovi informacija. Vrste inform-

acija. Odnos korisnik – informacija. Snabdevawe informacijama.

MIKROFILM U TEHNI^KOJ DOKUMENTACIJI (4)

Oprema za mikrofilmovawe. Formati i vrste mikrofilmo-

va. Povezivawe mikrofilma sa sredstvima za automatsku obradu

podataka.

OSNOVI AUTOMATSKE OBRADE PODATAKA (10)

Itorijski razvoj. Matemati~ke osnove elektronskih ra~una-

ra. Pojmovi bit, bajt i re~. Kodirawe. Vrste elektronskih ra~una-

ra. Jedinice sistema za obradu podataka. Tok informacija. Pro-

gramirawe i programski jezici. Vrste obrada.

PROJEKTOVAWE INFORMACIONOG SISTEMA ZA

OBRADU PODATAKA O DOKUMENTIMA U VAZDU[NOM

SAOBRA]AJU (12)

Definicija op{tih ciqeva. Definisawe poslova koje tre-

ba obaviti. Izvr{avawe programa automatizacije u vazdu{nom sa-

obra}aju.

PAKETI GOTOVIH PROGRAMA KOJI SE

UPOTREBQAVAJU ZA INFORMACIONE SISTEME (4)

Sistem za pretraìvawe i obradu informacija. Sistem za

obradu dokumenata.

5. SISTEM ODR@AVAWA U VAZDUHOPLOVSTVU

(3 ~asa nedeqno, 66 ~asova ukupno)

CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da se polaznici detaqno upoznaju sa

sistemom odràvawa vazduhoplova.

Zadaci:

– upoznavawe sa standardima i zahtevima za odràvawe va-

zduhoplova,

– upoznavawe sa na~inom vo|ewa tehni~ke dokumentacije,

– upoznavawe sa na~inom planirawa radova na odràvawu

vazduhoplova,

– upoznavawe sa na~inom kontrole radova i tro{kovima

odràvawa.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

Zna~aj i mesto odràvawa vazduhoplova u organizaciji va-

zdu{nog saobra}aja

ZAKONSKE ODREDBE O ODR@AVAWU (5)

Me|unarodni standardi

Zakon o vazdu{noj plovidbi SRJ

Podzakonski propisi o odràvawu vazduhoplova

TEHNI^KI PROPISI, STANDARDI I ZAHTEVI

ZA VAZDUHOPLOVE (25)

Standardi o plovidbenosti: performanse, letne karakteristi-

ke, otpornost strukture, konstrukcija i proizvodwa, motori i elise,

pogonske grupe, instrumenti i oprema, operativna ograni~ewa.

Standardi o pouzdanosti vazduhoplova: pojam pouzdanosti,

savremeni standardi o pouzdanosti, pouzdanost komponenti i pou-

zdanost sistema.

Standardi o buci: pojam, merewe, procedure i metode smawe-

wa buke.

Zahtevi za ispitivawa.

Eksploatacioni zahtevi.

TEHNI^KI SISTEMI ODR@AVAWA (25)

Pojam tehni~kog sistema odràvawa.

Pra}ewe pouzdanosti kroz sistem odràvawa.

Zahtevi za preglede u tehni~kom sistemu odràvawa: postup-

ci kod pregleda vazduhoplova, priprema vazduhoplova za let. Pret-

poletni pregled, poslesletni pregled (tranzitni), dnevni pre-

gled, periodi~ni (cikli~ni) pregledi, obnova vazduhoplova.

Obim radova za vreme pregleda: redovni radovi, dodatni ra-

dovi. Vremenske norme. Specijalni pregledi.

Pregledi u letu – probni letovi.

Rukovawe i opsluìvawe vazduhoplova.

Pregledi za utvr|ivawe plovidbenosti vazduhoplova: osnov-

ni, redovni i vanredni.

ORGANIZACIJA TEHNI^KE SLU@BE PREVOZIOCA (9)

Pojam ovla{}ene organizacije za odràvawe.

Organizaciona {ema tehni~ke slu`be: podela poslova i za-

dataka. Informacione veze u organizaciji odràvawa. Metode

rukovo|ewa u organizaciji odràvawa.

Planirawe odràvawa. Planirawe flote i reda letewa u

odnosu na odràvawe. Uticaj sezonskog optere}ewa na sistem i

organizaciju odràvawa vazduhoplova.

Kontrola radova. Tehni~ka kontrola i kontrola kvaliteta.

Plovidbenost vazduhoplova.

Ekonomika prevozioca sa stanovi{ta odràvawa. Tro{ko-

vi odràvawa. U~e{}e tro{kova odràvawa u ukupnim operativ-

nim tro{kovima vazduhoplova i flote. Metode smawivawa tro-

{kova odràvawa kroz primenu sistema odràvawa.

6. EKONOMIKA I MARKETING U VAZDUHOPLOVNOM

SAOBRA]AJU


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je upoznavawe sa osnovama marketinga u sao-

bra}aju koji predstavqa u uslovima savremenog trì{nog poslo-

vawa saobra}ajnih preduze}a osnovu uspe{ne realizacije saobra-

}ajnih usluga.

Zadaci:

– usvajawe osnovnih zakonitosti trì{nog poslovawa,

– osposobqavawe za vo|ewe uspe{ne poslovne politike sao-

bra}ajnih preduze}a.



SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (1)

Pojam, defincija i razvoj marketinga.

KONCEPCIJSKE OSNOVE TR@I[NOG POSLOVAWA (3)

Trì{te. Trì{ni delovi poslovawa preduze}a u saobra-

}aju. Ciq i zna~aj marketinga u trì{nom poslovawu.

POSLOVNA POLITIKA SAOBRA]AJNIH PREDUZE]A (2)

Ciqevi poslovne politike saobra}ajnih preduze}a. Delovi

formirawa i sadràj poslovne politike saobra}ajnih preduze}a.

SAOBRA]AJNO TR@I[TE KAO OSNOVA ZA

FORMIRAWE POSLOVNE POLITIKE SAOBRA]AJNIH

PREDUZE]A (10)

Su{tina saobra}ajnog trì{ta. Karakteristike formira-

wa trì{ta. Metoda prilago|avawa kapaciteta i formirawe po-

nude saobra}ajnih usluga.

Karakteristike razvoja i strukture saobra}ajnog trì{ta u

Jugoslaviji. Savremeni transportni sistemi.

ORGANIZACIJA I METODI UTVR\IVAWA TR@I[NIH

ELEMENATA ZA PLANIRAWE POSLOVNE

POLITIKE (15)

Organizacija i metodi istraìvawa trì{ta robnog i tr-

ì{ta putni~kog saobra}aja. Analiza transportnog trì{ta.

METODI PROGNOZIRAWA I PLANIRAWA POSLOVNE

POLITIKE SAOBRA]AJNIH PREDUZE]A (6)

Prognoza, metodi i prognozirawe. Metodolo{ki pristup i

sadràj planirawa poslovne politike.

ORGANIZACIJA FUNKCIJE MARKETINGA

U SAOBRA]AJNIM PREDUZE]IMA (2)

Uslovi i faktori, postupak organizovawa marketinga u

preduze}u.

TRO[KOVI I CENE KAO MARKETING POSLOVNE

POLITIKE (5)

7. VAZDUHOPLOVNI PROPISI


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da se upozna sa na~inom rada, zadacima i

ciqevima me|unarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i

udruèwa me|unarodnog vazdu{nog saobra}aja kao i samim kon-

vencijama o me|unarodnom civilnom vazduhoplovstvu.

Zadaci:

– prou~avawe zakona o vazdu{noj plovidbi SRJ,

– upoznavawe sa obligacionim odnosima u vazdu{noj plo-

vidbi,

– izu~avawe uslova za prevoz putnika, prtqag i stvari.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (1)

Pregled programa predmeta. Zna~aj izu~avawa predmeta. Va-

zduhoplovno pravo kao osnov vazduhoplovnih propisa.

ISTORIJSKI PRIKAZ RAZVOJA VAZDUHOPLOVNOG

PRAVA I PROPISA (8)

Istorijat vazduhoplovnog prava pre á svetskog rata. Itori-

jat vazduhoplovnog prava izme|u dva rata. Razvoj vazduhoplovnog

prava posle áá svetskog rata. Vaè}e me|unarodne konvencije u ci-

vilnom vazduhoplovstvu. Postoje}i me|unarodni sporazumi o va-

zdu{nom saobra}aju. Me|unarodne organizacije u civilnom vazdu-

hoplovstvu.

ME\UNARODNA ORGANIZACIJA CIVILNOG

VAZDUHOPLOVSTVA – ICAO (2)

Ciq, zadaci, ~lanstvo. Organizacija (skup{tina, savet, se-

kretarijat)

UDRU@EWE ME\UNARODNOG VAZDU[NOG

SAOBRA]AJA – IATA (2)

Ciq, zadaci, ~lanstvo. Organizacija (komiteti, klirin{ki

centri). Saobra}ajne konvencije i rezolucije o tarifama.

PRILOZI KONVENCIJE O ME\UNARODNOM

CIVILNOM VAZDUHOPLOVSTVU

(aneksi îka{ke konvencije) (3)

Pregled priloga (aneksa). Svrha, primewivost, sadràj, na-

~in izmena i dopuna. Definicije standarda, preporuka i prime-

wivih metoda usagla{avawa. Ostala izdawa ICAO-a.

NACIONALNE ORGANIZACIJE CIVILNOG

VAZDUHOPLOVSTVA I NACIONALNI ORGANI

UPRAVE ZA CIVILNO VAZDUHOPLOVSTVO (3)

Nacionalni organi vazduhoplovnih vlasti u svetu. Organi

uprave za civilno vazduhoplovstvo u SRJ. Nadle`nost ovih organa

na osnovu Ustava i zakona. Nadle`nost na osnovu me|unarodnih

ugovora i sporazuma.

ZAKON O VAZDU[NOJ PLOVIDBI SRJ (8)

Sadràj. Ciq dono{ewa. Vazdu{na plovidba. Vazdu{ni sa-

obra}aj. Bezbednost vazdu{ne plovidbe: uslovi za bezbedno kori-

{}ewe vazduhoplova, registracija vazduhoplova, plovidbenost va-

zduhoplova, uslovi za vazduhoplovno osobqe, uslovi za bezbedno

kori{}ewe aerodroma. Kontrola letewa. Ugroàvawe bezbedno-

sti vazdu{ne plovidbe i vazduhoplova u letu. Tragawe i spasavawe

vazduhoplova. Udesi vazduhoplova. Inspekcija bezbednosti vazdu-

{ne plovidbe.

PREKR[AJI I KRIVI^NA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI

VAZDU[NE PLOVIDBE I VAZDU[NOG SAOBRA]AJA (2)

Vazduhoplovni prekr{aji. Krivi~na dela.

OBLIGACIONI ODNOSI U VAZDU[NOJ PLOVIDBI (1)

Nastanak obligacionih odnosa. Me|unarodni propisi o

obligacionim odnosima. Nacionalni propisi o obligacionim

odnosima.

ZAKON O OBLIGACIONIM I OSTALIM MATERIJALNO-

-PRAVNIM ODNOSIMA U VAZDU[NOJ PLOVIDBI SRJ (7)

Prevoz putnika i prtqaga. Prevoz stvari. Odgovornost pre-

vozioca. Prevoz sa vi{e prevozilaca. Prihvat i otprema putnika,

prtqaga i stvari. Ugovori o posebnoj usluzi vazduhoplovom. Zakup

vazduhoplova. Odgovornost za {tetu nanetu tre}im licima na ze-

mqi. Ugovori o osigurawu u vazdu{noj plovidbi. Potraìvawa i

wihovo zastarevawe.

OSNOVNI MATERIJALNO-PRAVNI ODNOSI U POGLEDU

VAZDUHOPLOVA (2)

Prava raspolagawa vazduhoplovom u dru{tvenoj svojini. Ugo-

vorno-zalo`na prava na vazduhoplovu. Zakonska zalo`na prava na

vazduhoplovu. Postupci izvr{ewa i obezbe|ewa na vazduhoplovima.

PODZAKONSKI PROPISI (3)

Propisi o vazdu{noj plovidbi. Propisi o aerodromima.

Propisi o vazduhoplovnom osobqu. Ostali propisi u vazdu{noj

plovidbi.

PROPISI PREVOZILACA O PREVOZU (2)

Propisi – uslovi za prevoz putnika, prtqaga i stvari.

8. PRIPREMA I OPERATIVNO PRA]EWE VAZDU[NOG

SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je upoznavawe polaznika sa svim procedurama

u uslovima savremenog poslovawa vazduhoplovnih preduze}a.

Zadaci:

– organizacija izvr{ewa i kontrole saobra}aja,

– izrada dnevnih, nedeqnih i mese~nih planova rada prihva-

ta i otpreme vazduhoplova, putnika i prtqaga,

– izrada i na~in slawa poruka u vazdu{nom saobra}aju.



SADR@AJI PROGRAMA

ORGANIZACIJA VAZDUHOPLOVNOG SAOBRA]AJNOG

SISTEMA (8)

Pojam sistema, okruèwe, priprema, izvr{ewe, resursi. Pet

nivoa menaxmenta.

ORGANIZACIONI STANDARDI (13)

Organizacija, marketing (ekologija), menaxment, kapacitet.

Standardi 9000 ... 14000

PRIPREMA SAOBRA]AJA (15)

Planirawe, tokovi informacija, red letewa, nalozi za let,

procedure, eksploatacioni faktori.

IZVR[EWE I PRA]EWE SAOBRA]AJA (15)

Norme kontrole. Dozvola za prelet i sletawe. Postupci ob-

javqivawa i najava leta. Postupci objavqivawa vanrednog leta.

Organizacija prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i stvari.

IZVE[TAJI O IZVR[EWU (15)

Parametri za merewe kvaliteta. Analiza izvr{ewa. Izve-

{taji. Povratni predlozi za poboq{awa.

9. PRAKTI^NA NASTAVA

(12 ~asova nedeqno, 264 ~asa ukupno)

CIQ I ZADACI

Ciq programa Prakti~ne nastave za ovaj obrazovni profil

je sticawe specijalisti~kih znawa i ve{tina u izvr{avawu rad-

nih zadataka koordinacije i izvr{ewa saobra}aja.

Zadaci:

– sticawe znawa, odnosno prakti~nim putem obnavqawe teo-

retskog znawa ste~enog tokom {kolovawa;

– primena ste~enih znawa na konkretnim radnim zadacima;

– sticawe ose}aja o vazdu{nom saobra}aju kao sistemu gde je

potrebna maksimalna koordinacija funkcija da bi se realizovali

zadaci i ciq: brzina – u{teda vremena, bezbednost, redovnost i

ekonomi~nost.

SADR@AJI PROGRAMA

VAZDUHOPLOVNA PRISTANI[TA I AERODROMSKI

SAOBRA]AJ (132)

A) PUTNI^KI SAOBRA]AJ (23)

Poslovi prihvata putnika na {alterima za registraciju

putnika. Sortirawe prtqaga. Dokumentacija. Slu`ba informisa-

wa putnika. Vo|ewe putnika i kontrola na izlazima. Saradwa sa

prevoziocima.

ROBNI SAOBRA]AJ (20)

Prihvat i otprema tereta. Robni magazini. Rad sa dokumen-

tacijom. Saradwa sa {pediterima, carinom i ostalim slu`bama

robnog saobra}aja.

KOORDINACIJA SAOBRA]AJA (72)

Prihvat i otprema vazduhoplova prema tipovima (24). Plani-

rawe dnevnih, nedeqnih i vanrednih letova. Kontrola prihvata i ot-

preme. Planirawe prihvata i otpreme i koordinacija (24). Balans:

radwe i dokumentacija prema tipovima i kompanijama (24). Uslovi

prevoza raznih kompanija. Ostale slu`be na pristani{tima.

ODR@AVAWE AERODROMSKIH POVR[INA

I OPREME (20)

Oprema za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika, prtqaga

i robe. Kapaciteti i performanse opreme. Odràvawe opreme.

Odràvawe manevarskih povr{ina i pristani{ne platforme u

zimskim i vanrednim uslovima. Performanse opreme.

B) PREVOZIOCI (132)

PUTNI^KI SAOBRA]AJ (20)

Prodaja dokumenata za prevoz i organizacija prodaje (15).

Poslovi prihvata i otpreme putnika na vazduhoplovnim pristani-

{tima koje obavqa prevozilac ili wegov predstavnik (10). Doku-

mentacija.

ROBNI SAOBRA]AJ (20)

Prodaja dokumenata za prevoz tereta i organizacija prodaje

(15). Prihvat i otprema tereta, dokumentacija i koordinacija pre-

tovara koje obavqa prevozilac ili wegov predstavnik (10). Doku-

mentacija. Rad sa {pediterima i carinom.

KOORDINACIJA SAOBRA]AJA (52)

Poslovi planirawa dnevnih poslova saobra}ajnog centra

prevozioca. Planirawe saobra}aja. Planirawe posada. Planira-

we P/O. Kontrola sprovo|ewa plana. Kontrola saobra}aja. Koor-

dinacija u normalnim i vanrednim uslovima.

INFORMACIONI SISTEMI (20)

Kori{}ewe svih informacionih ure|aja na pojedinim radnim

mestima. Procedure predaje i prijema poruka. Informacioni siste-

mi prevozioca: programi na raspolagawu, kori{}ewe programa i in-

formacija. Objediweni sistemi informisawa i wihova primena.

ODR@AVAWE VAZDUHOPLOVA (20)

Planirawe odràvawa. Sistemi odràvawa. Upoznavawe sa

radom slu`bi odràvawa vazduhoplova. Vremenske norme odrà-

vawa. Ciq je sticawe informacije o sloènosti odràvawa va-

zduhoplova i vremenima koje odràvawe vazduhoplova zahteva.

NASTAVA U BLOKU

(30 ~asova nedeqno, 240 ~asova ukupno)

CIQ I ZADACI

Ciq programa predmeta prakti~na nastava u bloku za ovaj

obrazovni profil je sticawe znawa i sposobnosti da se obavqaju

uè specijalizovani radni zadaci na pojedinim mestima u vazdu-

{nom saobra}aju, odnosno primena ve} ste~enih znawa.

Zadaci:

– realizacija i primena ste~enih znawa na konkretnim rad-

nim zadacima;

– primena znawa ste~enih izu~avawem op{te i uè stru~nih

predmeta, odnosno specijalizacija utvr|enih znawa ste~enih to-

kom radnog veka i kroz prakti~nu nastavu;

– obavqawe konkretnih zadataka koji se pojavquju na pojedi-

nim radnim mestima;

– koordinacija sprovo|ewa svojih i tu|ih radnih zadataka;

– sticawe sposobnosti planirawa radnih zadataka na nivou

mawih radnih jedinica kao i kontrola sprovo|ewa tog plana.

SADR@AJI PROGRAMA

Poznavawe svih radnih procedura koje se primewuju i zahte-

vaju na tom radnom mestu.

Poznavawe na~ina popuwavawa i kori{}ewa radne doku-

mentacije. Poznavawe svih dokumenata i priru~nika o radu. Kori-

{}ewe informacionih sistema i informacionih sredstava rad-

nog mesta.

Pravilni postupci u normalnim i vanrednim uslovima. Po-

znavawe i primena svih za{titnih mera na radnom mestu. Sposob-

nost planirawa i koordinacija rada na radnom mestu. Znawa o

zna~aju koordinacije svih radnih zadataka ostalih radnih mesta u

sistemu vazdu{nog saobra}aja.

Poznavawe rada ostalih u~esnika u vazdu{nom saobra}aju.

Maksimalna svest o bezbednosti vazdu{ne plovidbe kao i znawa o

merama bezbednosti koje se primewuju na radnom mestu. Poznavawe

svojih obaveza koje proisti~u iz zakonskih i podzakonskih propi-

sa o radu na tom radnom mestu.

NAÎN OSTVARIVAWA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Predmeti omogu}avaju polazniku da stekne znawa kako iz

oblasti informacionih sistema koji se koriste u vazdu{nom sao-

bra}aju tako i o savremenim saznawima u vazduhoplovstvu koja se

odnose na sisteme odràvawa u vazduhoplovstvu, vazduhoplovne

propise, pripremu i operativno pra}ewe vazdu{nog saobra}aja.

Sti~u se osnove marketinga u vazdu{nom saobra}aju.

Pri ostvarivawu programa za predmet Informacioni si-

stemi u vazdu{nom saobra}aju treba naro~ito obratiti pa`wu na

pakete programa koji se trenutno koriste i razvijaju.



U programu predmeta Ekonomika i marketing u saobra}aju,

naro~itu pa`wu treba obratiti zna~aju trì{ta i wegovih zako-

nitosti. Naglasiti zna~aj utvr|ivawa trì{nih elemenata za

planirawe poslovne politike u delu o organizaciji funkcije

marketinga u saobra}ajnim preduze}ima, detaqnije obraditi tro-

{kove i cene.

Pri realizovawu programa za predmet Priprema i operativ-

no pra}ewe vazdu{nog saobra}aja va`no je da se steknu znawa iz

izrade planova rada prihvata i otpreme vazduhoplova, putnika i

stvari kao i na~in slawa poruka u vazdu{nom saobra}aju.

Kod ostvarivawa programa za predmet Vazduhoplovni propisi

insistirati na usvajawu zakona o vazdu{noj plovidbi zasnovanog

na dokumentima ICAO-a i IATA-e i me|unarodnim konvencijama.

Pri realizaciji programa za predmet Sistemi odràvawa u

vazduhoplovstvu polaznik treba da stekne znawa iz tehni~kih si-

stema odràvawa zasnovanih na tehni~kim propisima, standardi-

ma i zahtevima koji se postavqaju.

SPECIJALISTI^KI ISPIT

Specijalisti~ki ispit za obrazovni profil VAZDUHO-

PLOVNO SAOBRA]AJNI TEHNIÂR – SPECIJALISTA

sastoji se iz slede}eg:

– pismena priprema za izradu prakti~nog zadatka,

– izrada prakti~nog zadatka,

– usmena odbrana prakti~nog zadatka.

SADR@AJI PRAKTI^NOG ZADATKA

Za ovaj obrazovni profil utvr|uju se oblasti:

– priprema i operativno pra}ewe vazdu{nog saobra}aja;

– informacioni sistemi u vazduhoplovnom saobra}aju;

– ekonomika i marketing u vazduhoplovnom saobra}aju;

– vazduhoplovni propisi;

– sistem odràvawa u vazduhoplovstvu.

Grupa 2: VODNI SAOBRA]AJ

Obrazovni profili: 2.1. OFICIR PALUBE – SPECIJALISTA

2.2. RUKOVALAC PLOVE]E NAPRAVE

– SPECIJALISTA

Obrazovni profil: 2.1. OFICIR PALUBE – SPECIJALISTA




1. nauti~ki tehni~ar, sa dve godine radnog iskustva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Re~na navigacija

2. Pomorska navigacija

3. Plovidbeni propisi

4. Teorija broda, sa stabilitetom i rukovawem tereta

5. Strani jezik

6. Srpski jezik

CIQ OBRAZOVAWA

Primena savremene tehnike, tehnologije i sredstava rada,

kao i modernizacije plovnih objekata uslovqava stalne promene u

strukturi rada i zanimawa u brodarstvu {to iziskuje permanentno

obrazovawe i usavr{avawe zaposlenih kao faktora brèg razvoja

ove privredne grane.

S ciqem da se radnicima koji su prethodno stekli áâ stepen

stru~ne spreme, posle dvogodi{weg plovidbenog staà na poslovi-

ma odgovaraju}eg zanimawa omogu}e da uz rad ili iz rada sti~u {i-

ra dru{tveno-ekonomska i tehni~ko-tehnolo{ka znawa i prakti~ne

ve{tine koje su neophodne za obavqawe radnih procesa sloène

tehnologije rada u brodarstvu unutra{we plovidbe, koncipirana je

struktura nastavnog plana i programa â stepena stru~ne spreme.

Imaju}i u vidu specifi~ne zahteve i potrebe re~nog brodar-

stva koji su uslovqeni Zakonom o bezbednosti saobra}aja i Pravil-

nikom o zvawima, uslovima za sticawe zvawa i ovla{}ewa ~lanova

posade brodova unutra{we plovidbe trgova~ke mornarice SRJ, te

polaze}i od sloènosti rada i karaktera radnih funkcija, predlo-

èna struktura nastavnog plana obezbe|uje polaznicima da iz uspo-

stavqenog radnog odnosa sti~u â stepen stru~ne spreme i time se

na osnovu specijalizacije u struci i zanimawu osposobe za uspe{no

obavqawe poslova i radnih zadataka u zvawu oficir palube.

Normativnu osnovu za izgradwu nastavnog plana i programa

za â stepen stru~ne spreme predstavqa Zakon o sredwoj {koli,

Dru{tveni dogovor o jedinstvenim osnovama za klasifikaciju za-

nimawa i stepena stru~ne spreme, kao i Pravilnik o zvawima,

uslovima za sticawe zvawa i ovla{}ewa ~lanova posade brodova

trgova~ke mornarice SRJ.

Koncepcija â stepena stru~ne spreme se zasniva na perma-

nentnom obrazovawu i usavr{avawu zaposlenih i predstavqa iz-

raz zahteva i potreba re~ne privrede.

Na bazi sistematizacije poslova i radnih zadataka i izvr-

{ene analize zanimawa prema stepenu sloènosti rada, utvr|ena

su neophodno potrebna stru~no-teorijska znawa i prakti~ne ve-

{tine, {to je predstavqalo osnovu za izradu nastavnog plana i

programa. Prema tome obrazovne potrebe preduze}a, iskazane kroz

opis karakteristi~nih poslova i radnih zadataka za svako zanima-

we, predstavqale su osnovu za utvr|ivawe strukture nastavnog pla-

na i programa â stepena stru~ne spreme.

Dakle, osnovu obrazovawa â stepena stru~ne spreme ~ine

pro{irena znawa struke i pove}ana tehni~ka znawa, znawa iz

oblasti organizacije rada.

Zavisno od toga struktura nastavnog plana i programa kon-

cipirana je u funkciji zahteva i potreba preduze}a i potreba da-

qeg permanentnog obrazovawa i usavr{avawa.


Straàrewe u smenama na zapovedni~kom mostu prema zahte-

vima Me|unarodne pomorske konvencije STCW-78, upravqawe bro-

dom u plovidbi otvorenim morem, kanalima, rekama, tesnacima,

rukovawe navigacionim ure|ajima.

Kontrolisawe i sprovo|ewe mera bezbednosti na brodu u lu-

ci, nadzor nad ukrcavawem i iskrcavawem tereta i putnika.

Vo|ewe i overavawe brodskog dnevnika, meteorolo{kih iz-

ve{taja i zdravstvenog dnevnika. Kontrola putnih isprava, zdrav-

stvenih uverewa posade i putnika i carinski poslovi.

Sprovo|ewe mera za{tite na radu.

Uvo|ewe u rad novih radnika prema programu.



Zajedni~ki predmeti

obrazovnih profila: OFICIR PALUBE – SPECIJALISTA

RUKOVALAC PLOVE]E NAPRAVE

– SPECIJALISTA

1. KOMERCIJALNO POSLOVAWE SA BRODSKOM

ADMINISTRACIJOM


CIQ I ZADACI

Ciq je osposobqavawe u~enika za samostalan rad u komerci-

jalnom odeqewu privrednih organizacija za saobra}aj, u brodskim

agencijama i za rad na pra}ewu trì{ta usluga transporta.

Zadaci:

– upoznavawe agencijskog poslovawa;

– sticawe znawa o nov~anom poslovawu brodskih agencija;

– upoznavawe osnovnih dokumenata na brodu i vo|ewe brod-

ske administracije;

– upoznavawe valutnog poslovawa brodskih agencija.

SADR@AJI PROGRAMA

ORGANIZACIJA U GRANI SAOBRA]AJA (4)

Organizaciona struktura i osnovne delatnosti organizaci-

ja u grani re~nog saobra}aja.

Brodske privredne organizacije.

Status pristani{nih organizacija u SRJ i u inostranstvu –

promet.

U~e{}e organizacija saobra}aja SRJ u me|unarodnom sao-

bra}aju.

KOMERCIJALNO POSLOVAWE BRODARSKIH

ORGANIZACIJA U RE^NOM SAOBRA]AJU (16)

Transport robe.

Unutra{wi transport robe, spoqni transport robe.

Kori{}ewe sopstvenog voznog parka.

Kori{}ewe tu|ih transportnih sredstava.

Transport robe brodom (na reci i moru). Vrsta robe za tran-

sport, komercijalne relacije.

Posebni transporti: transport te~nih komponenti kiseli-

na – re~nim plovilima (te~ni amonijak, fosforna kiselina, sum-

porna kiselina, rastvor amonijumnitrata)

Pra}ewe trì{ta priobalnih dunavskih zemaqa – gledano

sa aspekta robne razmene sa tim zemqama i dobijawe poslova tran-

sporta.

Upit, ponuda, poruxbina, sklapawe i sadrìna ugovora. Iz-

rada kalkulacija, upoznavawe sa tarifnom politikom, stimulaci-

ja korisnika transportnih usluga.

Pra}ewe rada konkurencije na trì{tu, kako na doma}em

tako i na inostranom.


NASTAVNI PLAN

T P

Broj

ned.

T P

3

2

2

7

2

2

2

3

3

2

14

11

11 30

32UKUPNO:

Ukupno B:

Ukupno A + B:

Ukupno A:

498

498

30

308

462

960

22

22

22

22

22

22

22

22

22

22

22

8

66

44

44

154

44

44

44

66

66

44

242

256

1.

2.

3.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Komercijalno poslovawe sa brodskom administracijom

Strani jezik

Tehni~ka mehanika

A. ZAJEDNI^KI PREDMETI U GRUPI 2.

B. STRU^NI PREDMETI ZA OBRAZOVNI PROFIL 2.1.

Plovidbeno pravo

Plovidbeni propisi sa signalizacijom i pravilima izbegavawa sudara na moru

Re~na navigacija

Pomorska navigacija

Plovna prevozna sredstva sa eksploatacijom

Elektronika i telekomunikacioni ure|aji


b) u bloku

BROJ ÂSOVA



Upoznavawe kretawa privrede SRJ, spoqnotrgovinska raz-

mena i uslovi na pojedinim trì{tima.

Transport roba po vrstama i asortimanu u okviru tehnolo-

{kog procesa kroz realizaciju posla od proizvo|a~a do potro{a~a.

ISTRA@AVAWE TR@I[TA (4)

Proizvodna, prodajna i maketing-metoda istraìvawa tr-

ì{ta.

Organizacioni oblici slu`be za istraìvawa trì{ta u

pojedinim brodarskim organizacijama (veli~ina proizvodne ili

druge organizacije, karakteristike trì{ta, konjuktura na trì-

{tu, poslovna politika organizacije, razvoj nauke i tehnike i

wihova primena, funkcije slu`be za istraìvawe trì{ta.

SARADWA SA DRUGIM TRANSPORTNIM

ORGANIZACIJAMA (4)

Akvizicija.

Agentirawe stranih brodarskih kompanija.

Integracioni procesi sa brodskim i drugim organizacija-

ma (preduze}ima, pristani{tima i skladi{tima) i nekim proiz-

vodnim organizacijama. Racionalizacija transporta sa aspekta

modernizacije i boqe organizacije.

Kanal Rajna – Majna – Dunav i HE \erdap sa aspekta pri-

vla~ewa ve}ih koli~ina transporta na re~ni saobra}aj.

PRISTANI[TA (4)

Vrste pristani{ta i wihov zna~aj.

Pristani{na mehanizacija (obalna, glavna pretovarna po-

strojewa, brodsko pretovarna postrojewa, skladi{na i slagali-

{na mehanizacija)

BRODSKA ADMINISTRACIJA (34)

Uloga i zna~aj vo|ewa brodske administracije, osnovni do-

kumenti na brodu, urednost vo|ewa dokumenata, ~uvawe dokumenata.

Brodski dnevnik. Mesto i zna~aj na brodu. Vo|ewe. Sadràj.

Spisak osobqa. Kwiga spiska osobqa. Sadràj. Redosled

uno{ewa osobqa.

Izvod iz kwige spiska osobqa. Situacije u kojima se sasta-

vqa. Broj primeraka. Redosled uno{ewa osobqa. Kome se dostavqa

i uz koja dokumenta.

Kwiga straè. Zna~aj. Vo|ewe. Na~in uno{ewa imena de-

ùrnih. Vreme deùrstva.

Izve{taj o dolasku i odlasku broda. Situacije u kojima se

sastavqa. Sadràj, broj primeraka i kome se dostavqaju.

Izve{taj o remorkaì stranog plovila. Situacije u kojima

se sastavqaju. Sadràj. Broj primeraka i kome se dostavqaju.

Protokol havarije. Situacije u kojima se sastavqa. Sadràj.

Broj primeraka i kome se dostavqaju. Dokumenta koja idu uz ovaj

izve{taj (izjave, skice i sl.).

Zapisnik primopredaje materijala i inventara. Sastavqa-

we. Sadràj. Zna~aj. Broj primeraka i kome se dostavqaju. Eventu-

alni prate}i dokumenti.

Putni list i obra~un rada u toku meseca. Sastavqawe. Sadr-

àj. Zna~aj.

Izvod iz putnog lista. Situacije u kojima se sastavqa. Sadr-

àj. Broj primeraka i kome se dostavqaju.

Obra~un naknade za rad na terenu u toku meseca. Sastavqa-

we. Sadràj. Zna~aj.

Obrazac o rekapitulaciji rada u toku meseca. Sastavqawe.

Sadràj. Zna~aj.

Isplatna lista li~nog dohotka za mesec. Sastavqawe. Sadràj.


Sadràji programa su podeqeni u dva dela: komercijalno

poslovawe i brodska administracija.

Prvi deo u~esnicima pruà sva potrebna znawa o funkcio-

nisawu i strukturi organizacija koje se bave iskori{}avawem

ili prevozom robe rekama. Posebno treba ista}i zna~aj pra}ewa

trì{ta podunavskih zemaqa. Predvi|eno je da se u~esnicima

pruè osnovna znawa o sklapawu ugovora, tehnici pregovarawa, o

poslovnim vezama i pra}ewu rada konkurencije.

Drugi deo programskog sadràja odnosi se na brodsku admi-

nistraciju. Posebno treba ista}i zna~aj i ulogu ta~nog i urednog

vo|ewa administracije.

Broj ~asova po blokovima dovoqan je za pravilno ispuwava-

we svih zahteva nastave. Nastavu treba izvoditi frontalno, mono-

lo{ko-dijalo{kom metodom. Nije nagla{eno, ali se predvi|a po-

seta organizacijama.

N A S T A V N I P R O G R A M I

2. STRANI JEZICI

(engleski, nema~ki, ruski i francuski)

(2 ~asa nedeqno, 44 ~asa godi{we)

CIQ I ZADACI

Ciq nastave stranih jezika je sticawe, pro{irivawe i pro-

dubqivawe znawa i umewa u onim jezi~kim aktivnostima koje su

zna~ajne za dati obrazovni profil, kao i osposobqavawe za daqe

obrazovawe i samoobrazovawe u oblasti jezika struke.

Zadaci nastave stranih jezika u savladavawu ve{tina:

RAZUMEVAWE GOVORA

U~enici treba da:

– razumeju dijalo{ka i monolo{ka izlagawa u neposrednoj

komunikaciji (razumevawe bi trebalo da bude potpuno u situacija-

ma vezanim za obavqawe poslova u okviru struke, a globalno u

ostalim situacijama);

– razumeju pitawa iskazana intonacijom, inverzijom i pomo-

}u upitne re~i;

– razumeju re~eni~ne modele za iskazivawe sada{wosti,

pro{losti, budu}nosti, pogodbe i pretpostavke.

USMENO IZRA@AVAWE

U~enici treba da:

– usavr{avaju izgovor i intonaciju do stepena koji iskqu~u-

je mogu}e dvosmislenosti;

– se osposobe za postavqawe pitawa i davawe odgovora na

pitawa vezana za obavqawe poslova u okviru struke;

– se osposobe za davawe obja{wewa i obave{tewa vezanih za

struku i svakodnevnu govornu komunikaciju, uz iskazivawe i li~-

nog stava;

– aktivno koriste (pored re~i i izraza osnovnog re~nika) i

re~eni~ne modele za iskazivawe sada{wosti, pro{losti, budu}-

nosti, pogodbe i pretpostavke.

RAZUMEVAWE PISANOG TEKSTA

U~enici treba da:

– razumeju u potpunosti uputstva, {eme ili obja{wewa veza-

na za struku;

– razumeju globalno druge vrste lak{ih tekstova.

PISANO IZRA@AVAWE

U~enici treba da:

– savladaju ovu ve{tinu u funkciji u~vr{}ivawa ste~enog

znawa i osposobe se za pisawe kratkih, jednostavnih beleàka.

SADR@AJI PROGRAMA

TEMATIKA I ELEMENTI STRU^NE LEKSIKE

– benzinska pumpa;

– automobil (delovi, dnevna nega, opis kvara, potrebne

opravke);

– novac i druga sredstva pla}awa;

– obave{tewa o:

– putevima (stawe, pravci, razdaqina);

– vremenskim prilikama (prognoza, specijalan reìm itd.);

– medicinskim ustanovama, apotekama, veterinarskim stani-

cama;

– znamenitostima, sajmovima, aktuelnim kulturnim i drugim

manifestacijama;

– ugostiteqskim objektima i mogu}nostima sme{taja;

– radnom vremenu prodavnica i drugih objekata;

– mogu}nostima opravke ve}ih kvarova, nabavci rezervnih

delova, servisima za odre|ene marke vozila.

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

– pozdravqawe;

– nu|ewe usluga i robe;

– obja{wavawe vrste, kvaliteta, upotrebe i cene artikla;

– upu}ivawe mu{terije do nekog odredi{ta;

– davawe saveta (zamena nekog dela i sl.);



– upozorewa (op{ta siguranost na pumpi, u saobra}aju – za-

braweno – dozvoqeno i sl.);

– zahvaqivawe, izraàvawe lepih èqa (sre}an put, boravak

i sl.).

PISMENI ZADACI

Dva pismena zadatka u toku obrazovnog procesa.

ENGLESKI JEZIK

REÊNICA (6)

Red re~i u re~enici. Mesto priloga i prilo{kih odredbi.

Imeni~ka klauza sa THAT.Upitne klauze sa WHAT, HOW – What colour, How

much/How many, What kind of/What sort of, What about, What elseFunkcionalni tipovi re~enica

– oblici koji imaju funkciju pitawa

– oblici koji imaju funkciju zapovesti

Sloèna re~enica

– za vreme i mesto

– namena

– uzro~na sa veznikom because– posledi~na

– relativna restriktivna re~enica

Pogodbene re~enice

– realna

– potencijalna

Pitawa

_ Yes/No questions– „WH” questions– Alternativna pitawa

– U~tiva pitawa

IMENI^KA GRUPA (14)

1. ^lan

Sistematizacija upotrebe ~lana uz gradivne imenice, imena

godi{wih doba, nazive zgrada i institucija, ispred imena pra-

znika, ulica, mostova, uz geografska imena, prevozna sredstva i u

izrazima za meru, vreme i koli~inu.

2. Imenice

Mnoìna imenica

Izraàvawe pripadawa i svojine (sinteti~ki i analiti~ki

genitiv)

Genitiv mere

a mile’s distanceNebrojive imenice u funkciji brojivih imenica

Adjektivalna upotreba imenica

a five pound noteDrugi nominali – gerund

a) u funkciji subjekta

b) u funkciji objekta (posle glagola like, start, stop)3. Zameni~ki oblici

a) Zamenice

Obnoviti li~ne, pokazne, prisvojne, relativne, neodre|ene,

odri~ne i povratne zamenice

IT uz kopulativne glagole

It is cold. It is snowing.b) Determinatori

Obnoviti pokazne, prisvojne i neodre|ene determinatore;

odri~ni determinator NO i upitne determinatore WHAT,WHICH, WHOSE.

4. Pridevi

Obnavqawe i utvr|ivawe upotrebe i pore|ewa prideva

Komparativ jednakosti i komparativ nejednakosti

5. Brojevi

– Osnovne ra~unske radwe

Decimali, razlomci, procenti

Nov~ane i merne jedinice

6. Kvantifikatori

Obnoviti: much, many/a lot of, lots of; little/a little; few/a few Partitivni kvantifikatori – a bottle of, a tin of i dr.

GLAGOLSKA GRUPA (14)

1. Glagoli

Vreme i aspekt glagola – obnavqawe

(present simple, past simple, present continuous)

Aspekt

The Present Perfect u kontinuitivnom zna~ewu (uz priloge

since, for) i u rezultativnom zna~ewu.

The Past PerfectNa~in

BE GOING TO – za izraàvawe namere u budu}nosti

WILL – zna~ewe zahteva i zna~ewe budu}nosti

Modalni glagoli:

– can/could – zna~ewe sposobnosti, dozvole i zahteva

– may – zna~ewe mogu}nosti i zna~ewe dozvole

– must/have to – zna~ewe potrebe i zna~ewe obaveze

– needn’t – zna~ewe neobaveznosti

– mustn’t – zna~ewe saveta i zabrane

– would – zna~ewe zahteva

– should – zna~ewe obaveze i zna~ewe preporuke

Pasivne konstrukcije – present/pastIt is cold out. It was delivered last week.Zapovedni na~in – 1. lice jednine.

2. Prilozi

Obnavqawe i sistematizacija vrste priloga i mesta prilo-

ga u re~enici

Prilozi za stepen – very, rather (ispred prideva)

Konverzija priloga i prideva

Naj~e{}i frekventativi

3. Predlozi

Sistematizacija predloga za vreme, mesto, na~in i pravac

kretawa

4. Veznici

and, or, but, because, either..or, neither...nor

LEKSIKOLOGIJA I LEKSIKOGRAFIJA (10)

Derivacija

Naj~e{}i prefiksi i sufiksi za gra|ewe imenica, prideva

i glagola u jeziku struke.

Naj~e{}i idiomi i fraze u op{tem jeziku i jeziku struke.

Upotreba dvojezi~nih re~nika.

NEMA^KI JEZIK

Sistematizacija jezi~ke strukture koja je do sada obra|ivana

i receptivno savladana. Sve jezi~ke strukture kao i gramati~ke

realizovati na odgovaraju}im dijalo{kim modelima i tekstovima,

karakteristi~nim za ovaj obrazovni profil.

REÊNICA (6)

– sistematizacija re~eni~nih modela prete`no sa termino-

logijom vezanom za struku; zavisno-sloène re~enice i red re~i u

wima; izjavne i upitne re~enice (sistematizacija).

IMENICE (5)

– strane imenice u struci (ortografija, izgovor, rod, upo-

treba ~lana i deklinacija);

– geografski pojmovi i upotreba ~lana uz wih;

– klasifikacija sloènica (imenice, pridevi); vi{e~lane

sloène imenice;

– valentnost odre|enih imenica uz ukazivawe na razlike sa

materwim jezikom.

BROJEVI (3)

– osnovni, redni, merni brojevi, razlomci.

ZAMENICE (3)

– sistematizacija (prisvojne, pokazne, neodre|ene – upotre-

ba i deklinacija).

PRIDEVI (3)

– sistematizacija (vrste, deklinacija) i valentnost odre|e-

nih prideva uz ukazivawe na razlike u materwem jeziku.


– sistematizovawe valentnosti glagola prete`no sa glago-

lima iz stru~ne terminologije;

– modalni glagoli: „lassen” sa infinitivom prezenta;

– pasiv, naro~ito bezli~ni pasiv i wegova transformacija

u aktiv sa „man” kao subjektom, pasiv sa upotrebom modalnih gla-

gola (konkurentne forme)

Strana 10 – Broj 10 20. jun 1997.


– konjuktiv modalnih i pomo}nih glagola (imperfekt) za iz-

raàvawe u~tivih formi obra}awa.

LEKSIKOLOGIJA (6)

Sistematizacija izvedenica karakteristi~nih za ovaj obra-

zovni profil. Najkarakteristi~nije skra}enice. Idiomi i fra-

zeologizmi u struci. Strane re~i i internacionalizmi.

LEKSIKOGRAFIJA (4)

Dvojezi~ni re~nici (stru~ni po potrebi).

RUSKI JEZIK

REÊNICA (6)

Sistematizacija znawa o osnovnim tipovima sloènih re-

~enica, transformisawu sloènih re~enica u proste pro{irene

i obrnuto, o transformisawu participskih konstrukcija u sloè-

nu re~enicu i obrnuto, o transformisawu aktivnih re~enica u pa-

sivne i obrnuto.

Sistematizovati ranije usvojene osnovne re~eni~ne modele,

kojima se izraàvaju subjekatsko-predikatski, objekatski, atribu-

tivni, prostorni, vremenski, na~inski, uzro~ni i ciqni odnosi

na materijalu stru~nih tekstova.

IMENICE (5)

Sistematizacija imeni~kih promena: osnovni tipovi i izu-

zeci.

ZAMENICE (3)

Sistematizacija znawa o zamenicama – promena i upotreba.

PRIDEVI (3)

Nepromenqivi pridevi. Uo~avawe razlika u rekciji ruskog

prideva u odnosu na prideve u materwem jeziku.

BROJEVI (3)

Slagawe brojeva sa pridevima, zamenicama i imenicama.

GLAGOLI (14)

Obnavqawe i sistematizovawe znawa o gra|ewu i upotrebi

participa.

LEKSIKOLOGIJA (6)

Stru~ni termini. Najfrekventniji na~ini gra|ewa termi-

na (naj~e{}i prefiksi, sufiksi i sintagmatski termini).

LEKSIKOGRAFIJA (4)

Upotreba dvojezi~nih i specijalizovanih re~nika.

Napomena: poja~ati rad na razvijawu aktivnih znawa, navi-

ka i umewa i usvajawu jezi~kih ~iwenica karakteristi~nih za je-

zik struke.

FRANCUSKI JEZIK

REÊNICA (6)

– Sistematizacija ranije usvojenih osnovnih re~eni~nih

modela.

– Sistematizacija ranije usvojenih tipova sloènih re~e-

nica i wihovo dovo|ewe u vezu sa predvi|enim komunikativnim

funkcijama.

IMENI^KA GRUPA (14)

1. ^lan

Odre|eni, neodre|eni i partitivni – sistematizacija mor-

fologije i sintakse, a posebno upotreba ~lana uz nazive zgrada i

institucija, ispred imena ulica i mostova, ispred geografskih

imena i u izrazima za meru, vreme i koli~inu.

2. Imenice

Rod i broj – sistematizacija.

3. Pridevi

Mesto prideva uz imenicu.

4. Brojevi

Aproksimativni (npr. centaine);Razloma~ki (npr. un demi-litre, un quart d’heure i sl.).

Sistematizacija osnovnih i rednih brojeva.

5. Demonstrativi

Sistematizacija.

6. Posesivi

Sistematizacija.

Specifi~ni posesivni obrti.


1. Li~ne zamenice

Sistematizacija.

Sintaksa nagla{enih oblika.

Zamenica ON.2. Glagoli

Sistematizacija glagolskih oblika.

Najva`niji modalni glagoli (pouvoir, devoir, sembler, oubli-er, savoir).

Aspekatski glagoli i izrazi (aller, venir de, être en train de, com-mencer à, se mettre à, continuer à, finir de, s’arreter de).

Naj~e{}i unipersonalni glagoli i konstrukcije.

3. Prilozi

Re~eni~ki prilozi (heureusement, sans doute, peut-être) i wihova

sintaksa.

Prilozi za mesto, vreme, na~in i koli~inu.

Mesto priloga.

LEKSIKOLOGIJA (6)

1. Derivacija: naj~e{}i prefeksi i sufiksi za pravqewe

imenica, prideva i glagola u jeziku struke.

2. Naj~e{}i idiomi i frazeologizmi u op{tem jeziku i u je-

ziku struke.

LEKSIKOGRAFIJA (4)

Upotreba dvojezi~nih re~nika, stru~nih po potrebi.


Program stranog jezika strukturiran je tako da omogu}uje

polaznicima da obnove i prodube jezi~ka znawa, ve{tine i umewa

neophodna za rad u struci.

Efikasnost ostvarivawa nastave uslovqena je aktivnim

u~e{}em svakog u~esnika u obrazovnom procesu i wegovoj motivi-

sanosti za rad. Ovo se, izme|u ostalog, postiè i kori{}ewem od-

govaraju}eg didakti~kog materijala (audiovizuelna sredstva i ra-

znovrsni autenti~ni materijali u skladu sa programom i potreba-

ma obrazovnog profila).

Razumevawe govora i govor predstavqaju va`ne aktivnosti.

Stoga je potrebno da svaki u~esnik podjednako dobro savlada obe

ove ve{tine. Ve{tinu razumevawa govora uve`bavati na nivou

globalnog razumevawa, selektivnog razumevawa (precizne infor-

macije) i razumevawa impliciranog (ton, namera).

Informativno ~itawe ima va`no mesto u nastavi. Odgova-

raju}im ve`bawima (pitawima tipa: „ta~no/neta~no”, pitawa sa

vi{estrukim izborom odgovora i sl.) proverava se u kojoj su meri

u~esnici razumeli pro~itani tekst.

Osim navedenih oblika rada, primewivati i slede}e oblike

pismenih ve`bi: ve`be transformacije i dopuwavawa, pro{iri-

vawe i saìmawe re~enice, pisawe beleàka, kratkih nalaza i

obave{tewe, popuwavawe formulara.

Predvi|ena su dva pismena zadatka u toku obrazovnog proce-

sa. Jedan od wih se moè zameniti pismenom proverom objektiv-

nog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvata znawa rele-

vantna za dati obrazovni profil.

Osim uxbenika, radi realizacije ciqa i zadataka nastave,

nastavnik treba, u skladu sa programom i potrebama obrazovnog

profila da koristi i druge izvore informacija kao {to su stru~-

ni ~asopisi i publikacije u oblasti rada. Tekstove primeriti je-

zi~kom znawu u~enika.

Korelacija sa stru~nim predmetima i prakti~nim radom

u~enika je veoma va`na radi efikasne nastave i ostvarivawa we-

nih zadataka.

3. TEHNI^KA MEHANIKA


CIQ I ZADACI

Ciq:

– sticawe znawa o metodama i postupcima re{avawa proble-

ma u tehnici,

– razvijawe logi~kog mi{qewa i rasu|ivawa,

– razvijawe smisla za ta~nost i preciznost u radu.



Zadaci:

– sticawe znawa neophodnih za uspe{no razumevawe i usva-

jawe sadràja ostalih stru~nih predmeta koji se zasnivaju na me-

hanici,

– razvijawe samostalnosti za re{avawe problema u vezi sa

eksploatacijom broda,

– brè ukqu~ivawe u rad u privredi.

SADR@AJI PROGRAMA

STATIKA (5)

– Sila, vrste sila, sistemi sila

– Stati~ki moment sile

– Spreg sila

– Moment stabilnosti i moment preturawa

– Trewe

– Teì{te tela

KINEMATIKA (12)

– Pravolinijsko kretawe ta~ke (3)

– Jednoliko pravolinijsko kretawe ta~ke

– Jednako promenqivo kretawe ta~ke

– Krivolinijsko kretawe ta~ke (3)

– jednoliko kru`no kretawe ta~ke

– jednako promenqivo kru`no kretawe ta~ke.

– Kinematika relativnog kretawa ta~ke (2)

– apsolutno, relativno i prenosno kretawe

– odre|ivawe brzine pri relativnom kretawu

– Harmonijsko oscilatorno kretawe ta~ke (2)

DINAMIKA (10)

DINAMIKA MATERIJALNE TA^KE (8)

– Pravolinijsko kretawe materijalne ta~ke

– krivolinijsko kretawe materijalne ta~ke (kru`no)

– op{te teoreme dinamike ta~ke

– mehani~ki rad, snaga

– kineti~ka energija

DINAMIKA MATERIJALNOG SISTEMA (15)

– gustina, masa sistema, centar masa sistema

– dinami~ka jedna~ina kretawa centra masa

– momenti inercije, osnovne deminacije

– vrste momenata inercije masa

– obrtawe tela oko ose

– fizi~ko klatno

– vaqawe broda, oscilovawe broda

– ìroskop, ìroskopske sile


Nastava Mehanike nadovezuje se na znawa mehanike, matema-

tike i fizike iz tehni~ke {kole.

Program je sastavqen tako da polaznici dobiju znawa iz me-

hanike za konkretan rad na poslovima plovidbe na brodovima.

Pri realizaciji programa mehanike obratiti ve}u pa`wu

na: dinamiku sistema tela, vaqawe broda, ìroskop, moment sta-

bilnosti i moment preturawa broda.

U toku realizacije programa uraditi dva pisana zadatka.

Stru~ni predmeti za

obrazovni profil 2.1. OFICIR PALUBE

– SPECIJALISTA

1. PLOVIDBENO PRAVO


CIQ I ZADACI

Ciq je da polaznici upoznaju nove pojmove i pravne institute

iz oblasti saobra}ajnog prava, koje nisu izu~avali u toku {kolova-

wa i prakti~na uputstva za primenu ove sloène materije u praksi.

Zadaci:

– da upoznaju zakone i pozitivne plovidbene propise i uput-

stva za wihovu pravilnu primenu u specifi~nim uslovima koji

vladaju u sferi plovidbene privrede;

– da upoznaju najzna~ajije pravilnike koji reguli{u du`no-

sti i prava ~lanova brodskih posada u raznim situacijama pri

obavqawu vrlo sloènih poslova izvr{avawa najkomplikovanijih

zadataka i u vezi sa za{titom na radu;

– da upoznaju pravilno sprovo|ewe u ìvot zakona i pozi-

tivnih propisa, sloènih du`nosti slu`be oficira broda, u po-

gledu mera sigurnosti i odràvawa radio-veze, na~ina rukovawa

opasnim i {tetnim materijama i gorivima;

– da razvijaju ose}awe odgovornosti i upoznaju posledice

ako se ne pridràvaju odre|enih pravnih normi iz oblasti sao-

bra}ajnog prava, plovidbenih i tehni~kih propisa.

SADR@AJI PROGRAMA

OP[TI POJAM SAOBRA]AJNOG PRAVA (2)

Pojam

Pomorsko plovidbeno pravo

Unutra{we plovidbeno pravo

BROD (5)

Pojam broda

Definicija broda sa gledi{ta me|unarodnog prava

Bitni me|unarodni elementi

Ba`darewe brodova unutra{we plovidbe

Klasifikacija brodova

Me|unarodni i interni propisi o sigurnosti brodova

Jurisdikcija obalne dràve na stranom brodu

Vr{ewe jurisdikcije dràve ~iju zastavu brod vije

Poloàj broda pri ulasku u pristani{te (luku) usled sile

KOMUNIKACIJA SA PRISTANI[TIMA (LUKAMA) (5)

Uop{te o komunikaciji sa pristani{tima (lukama)

Pravo ulaska broda u pristani{te (luku) prema me|unarod-

nom pravu

Na~elo jednakog tretmana

Dozvole za ulazak brodova u pristani{ta (luku) po jugoslo-

venskom pravu

Pilotaà

Pravo ulaska u pristani{te (luku) u slu~aju rata

Pravo tranzita na unutra{wim plovnim putevima

LEGISLATIVNA NADLE@NOST (5)

Pojam legislativne nadle`nosti

Carinski postupak

Primena plovidbenih propisa

Propisi o sigurnosti brodova

Nadle`nost pribre`ne dràve da uti~e na doga|aje na brodu

Radni i disciplinski odnosi na brodu

Komunikacija brod – kopno i obratno

Pilotaà

Remorkaà

Nadle`nost u sporovima o sudaru brodova

Disciplinska i krivi~no-pravna nadle`nost po me|unarod-

nom pravu

Konzularna nadle`nost prema brodu

POSADA BRODA (2)

Op{ti pojam

Du`nosti ~lanova posade na brodu

Brodareva odgovornost

Upravqawe na brodu

Odgovornost ~lanova posade

ZAPOVEDNIK BRODA (2)

Op{ti pojam

Funkcija zapovednika

Zastupawe u~esnika u plovidbenom poduhvatu

AGENCIJSKI PLOVIDBENI POSLOVI (3)

Pojam i vrste agencijskih poslova

Podela agencijskih poslova prema obimu punomo}ja

Ugovor o agencijskom plovidbenom poslu

Prava i du`nosti agencija

[PEDITER (2)

Pojam {peditera i {pediterskog posla

Zakqu~ewe ugovora

Prava i odgovornosti {peditera

Strana 12 – Broj 10 20. jun 1997.


SLAGA^ TERETA (2)

O pojmu slaga~kog posla

Zakqu~ewe ugovora

Odgovornost slaga~a tereta

UGOVOR O TEGQEWU (2)

Pojam ugovora o tegqewu

Po~etak i zavr{etak tegqewa

Du`nosti i odgovornosti brodara tegqa~a

OSTALI PLOVIDBENI POSLOVI (2)

Pojam ugovora

Prava i obaveze stranaka

Brodareva odgovornost

SUDAR BRODOVA (8)

Pravila o izbegavawu sudara u unutra{woj plovidbi

Naknada {teta prouzrokovana sudarom

Odgovorna lica

Osnov odgovornosti

Solidarna odgovornost brodova u sudaru

Regresivna odgovornost brodara me|usobno

Obim naknade {tete i utvr|ivawe wene visine

Me|unarodni propisi o nadle`nosti sudova

SPASAVAWE (4)

Du`nost spasavawa

Ugovorno i samoinicijativno spasavawe

Odgovornost u vezi sa spasavawem

Nagrada za spasavawe.

2. PLOVIDBENI PROPISI SA SIGNALIZACIJOM I

PRAVILA IZBEGAVAWA SUDARA NA MORU


CIQ I ZADACI

Ciq je upoznavawe zakona, konvencija i pravila propisanih

me|unarodnim konvencijama koje se odnose na bezbednost plovid-

be morem i unutra{wim plovnim putevima.

Zadaci:

– ista}i zna~aj primene pravila i propisa,

– osposobqavawe polaznika da sa broda komuniciraju svim

na~inima signalizacije,

– osposobqavawe polaznika za pravilnu primenu sredstava

za signalizaciju i vezu koja su zna~ajna za bezbednost plovidbe.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

Konvencije o plovidbi, konvencije o unutra{wim plovnim

putevima i morskim prostorima, SOLAS konvencija, konvencija o

teretnim vodnim linijama, IMCO organizacija.

ORGANI UPRAVE (2)

Op{ti pojam, kapetanije pristani{ta i lu~ke kapetanije,

inspektori bezbednosti plovidbe, prekr{aji u unutra{woj plo-

vidbi i na moru.

ZAKONI I PROPISI O BEZBEDNOSTI PLOVIDBE (2)

Zakon o pomorskoj i unutra{woj plovidbi. Zvani~ne defi-

nicije i zna~ewa i na~in regulisawa plovidbe.

CARINSKI SISTEM I DELOVAWE (2)

Carinsko podru~je, pristajawe brodova, carinski mani-

fest, pregled i pretres broda, redovan i vanredan, carinski pre-

kr{aji, slobodna lu~ka zona.

UTVR\IVAWE SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU (2)

Ko vr{i tehni~ki pregled plovila, vrste pregleda, kada i

kako, pravila po kojima se vr{i pregled plovila, va`nost pojedi-

nih pravila.

OSNOVI SIGNALIZACIJE (12)

Zvu~na signalizacija, radio-slu`ba na brodu, ko je vr{i, ka-

ko je vr{i, na~in sticawa stru~nosti, po kojim pravilima, vrste

radio-ure|aja na brodu i upotreba istih, upotreba kanala 16 VHVsistema, me|unarodni signalni kodeks, obnavqawe drugih vidova

signalizacije. Pravilnik o pojedinim unutra{wim plovnim pute-

vima donesen od strane Dunavske komisije (tzv. Plava kwiga).

ME\UNARODNA PRAVILA IZBEGAVAWA

SUDARA NA MORU (14)

Istorijat i pojam sudara, analiza me|unarodnih konvencija

o izbegavawu sudara na moru i za{titi qudskih ìvota, osvrt na

na{ pravilnik, preporuke IMCO organizacije o na~inu odràva-

wa straè u plovidbi, tehni~ki podaci svetlosnih znakova, zvu~-

nih naprava i signala opasnosti, aktuelni republi~ki i savezni

propisi i me|unarodni o prevozu opasnih materija na unutra-

{wim plovnim putevima, za{tita od zaga|ewa reka i mora u svetlu

novih ekonomskih zahteva kod nas i u svetu, analiza pojedinih pra-

vila sa skicama i ilustracijama i karakteristi~nim primerima o

havarijama do kojih je do{lo usled nepo{tovawa pravila izbega-

vawa sudara na moru i sudske arbitraè po tom pitawu.

ZAKON O UNUTRA[WOJ I POMORSKOJ PLOVIDBI (8)

Republi~ki, savezni, me|udràvni i me|unarodni zakoni.


Prilikom sastavqawa ovog programa teì{te je na po{to-

vawu i promeni pravila i propisa na unutra{wim plovnim pute-

vima i moru.

Pri prezentirawu gradiva koristiti o~igledna nastavna

sredstva, skice, modele, ilustracije, filmove i radarske ekrane

radi boqeg usvajawa gradiva.

Nastavu izvoditi grupno, a prakti~no osposobqavawe vr{i-

ti na brodu.

3. RE^NA NAVIGACIJA


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je osposobiti polaznike da primene ste~ena

teorijska i prakti~na znawa na brodovima i razvijawe ose}aja od-

govornosti i samostalnosti u dono{ewu odluka od kojih zavisi

bezbednost plovidbe.

Zadaci predmeta:

– ovladavawe sredstvima rada, manevrima, oblicima brod-

skih sastava i karakteristikama plovnih puteva,

– ovladavawe na~inom izvezivawa, privezivawa, povezivawa

i sidrewa pri svim hidrometeorolo{kim uslovima.

SADR@AJI PROGRAMA

UNUTRA[WI PLOVNI PUTEVI (17)

– podela unutra{wih plovnih puteva

– op{te karakteristike plovnih puteva Evrope

– prose~ni pad re~nih korita i brzine na istim,

– va`nije plovidbene prepreke, pli}aci, okuke, vodogra|e-

vine, vrtlo`na kretawa – „limani”, brzaci i dr.

– ve{ta~ke plovidbene prepreke – mostovi, brane, pri raz-

li~itim kolebawima vode,

– va`nije vodomerne stanice i na~in odre|ivawa gaèwa

plovila prema dubinama plovnog puta.

MANEVARSKI RAD BRODOM I SASTAVOM NA PLOVNIM

PUTEVIMA (15)

– manevri u uzvodno-nizvodnoj plovidbi klasi~nim i poti-

skivanim sastavima,

– manevar sa klasi~nim sastavom pri kretawu za nizvodnu

plovidbu,

– manevar sa klasi~nim sastavom pri kretawu za uzvodnu

plovidbu,

– manevar klasi~nih sastava pri ~ekawu na polazak uzvodnih

(krivine, tesnaci),

– manevar klasi~nih sastava pri ~ekawu na polazak nizvod-

nih sastava,

– manevri potiskivanih sastava pri kretawu za uzvodni smer

putovawa,

– manevri potiskivanih sastava za nizvodni smer,

– manevri ~ekawa pritiskivanih sastava uzvodno – nizvodno

na tesnacima, krivinama itd.



– formirawe klasi~nih sastava za uzvodna putovawa u zavi-

snosti od deonica – sektora plovnog puta,

– formirawe klasi~nih sastava za nizvodno putovawe zavi-

sno od sektora plovnog puta, pri razli~itim vodostajima,

– formirawe potiskivanih sastava po sektorima za uzvodno

– nizvodno pri razli~itim vodostajima,

– manevar prevo|ewa u prevodnicama klasi~nih sastava, uz-

vodnih,

– manevar prevo|ewa u prevodnicama klasi~nih sastava, niz-

vodnih,

– manevar prevo|ewa potiskivanih sastava, uzvodnih i niz-

vodnih,

– manevar ulaska – izlaska iz basenskih pristani{ta i zi-

movnika klasi~nih sastava,

– manevri ulaska – izlaska iz basenskih pristani{ta i zi-

movnika potiskivanih sastava,

– manevri klasi~nih sastava pri nasukawu i skidawu nase-

lih plovila sa merama predostro`nosti pri izvo|ewu istih,

– manevri potiskivanih sastava pri nasukawu i skidawu na-

selih plovila sa merama predostro`nosti pri izvo|ewu istih,

– protokoli havarija i ostali materijali u vezi sa istim,

– manevri savla|ivawa krivina potiskivanih i klasi~nih

sastava,

– manevri izvezivawa, povezivawa i privezivawa klasi~nih

i potiskivanih sastava,

– manevri sidrewa klasi~no – potiskivanog sastava na raz-

li~itim sektorima unutra{wih plovnih puteva.

PLOVIDBA KLASI^NIH I POTISKIVANIH

SASTAVA (10)

– plovidbi na vetru i talasima klasi~nih i potiskivanih

sastava,

– plovidba pomo}u navigacionih sredstava klasi~nih i po-

tiskivanih sastava,

– plovidba pri malim – niskim vodostajima klasi~nih i po-

tiskivanih sastava,

– plovidba pri visokim vodostajima klasi~nih i potiskiva-

nih sastava,

– plovidba pri uslovima niskih temperatura i pojave leda,

– plovidba pri povoqnim uslovima klasi~nih i potiskiva-

nih sastava i merama predostro`nosti,

– plovidba kanalima i jezerima (ve{ta~kim) sa karakteri-

stikama iste.

ZIMOVNICI, ZIMSKA SKLONI[TA, PRISTANI[TA I

SIDRI[TA (1)

– izvezivawe plovila u zimovnicima klasi~nih i potiski-

vanih sastava,

– izvezivawe plovila u zimskim skloni{tima klasi~nih i

potiskivanih sastava,

– izvezivawe plovila u pristani{tima klasi~nih i poti-

skivanih sastava,

– izvezivawe plovila i sidrewa na sidri{tima klasi~nih i

potiskivanih sastava,

– formirawe zimovnika i zimskih skloni{ta sa merama

bezbednosti u istim,

– red i manevri u pristani{tima i sidri{tima prema uslo-

vima koje zahtevaju mere bezbednosti.

OBELE@AVAWE I ODR@AVAWE UNUTRA[WIH

PLOVNIH PUTEVA (1)

– redovno odràvawe unutra{wih plovnih puteva,

– obeleàvawe unutra{wih plovnih puteva u vanrednim

uslovima,

– ~uvawe objekata sigurnosti plovidbe,

– obaveze u slu~aju o{te}ewa objekata sigurnosti plovidbe.


Pri realizaciji programa koristiti audiovizuelna sred-

stva: karte, modele, ilustracije, filmove, sredstva i instrumente

iz podru~ja navigacije.

Naro~ito je potrebno uvrstiti makete plovila sa i bez sop-

stvenog povezivawa u sastavni deo nastavnog programa teorija kr-

marewa, sidrewa i manevrisawa.

Teorijsku nastavu izvoditi u specijalizovanim u~ionicama

i kabinetima a prakti~nu proveru vr{iti na plovnim objektima.

4. POMORSKA NAVIGACIJA


CIQ I ZADACI

Ciq:

– razvijawe ose}aja za pravilno vo|ewe navigacije,

– razvijawe ose}aja odgovornosti,

– osposobqavawe u~enika za samostalan rad na zapovedni~-

kom mostu.

Zadaci:

– ukazivawe na zna~aj me|unarodnih pravila koja se odnose

na navigaciju i na pomorstvo uop{te, kao i na eventualne pravne

posledice za wihovo nepo{tovawe,

– razvijawe ose}aja snala`qivosti i dono{ewa pravovreme-

nih odluka,

– razvijawe ose}aja kompetentnosti i ukazivawe na zna~aj

brzih i bespogovornih izvr{ewa naredbi zapovednika broda s ob-

zirom na specifi~ne uslove ìvota i rada na brodu,

– ukazivawe na zna~aj primene tehnike za vo|ewe savremene

navigacije.

SADR@AJI PROGRAMA

TURISTI^KA NAVIGACIJA (2)

a) geografska koordinara

b) horizont i orijentacija na moru (K, W, L)

MAGNETSKI KOMPASI (4)

a) zemaqski magnetizam

b) varijacija i ispravqawe varijacije, devijacija i odre|i-

vawe devijacije

v) magnetski sistem kompasa

g) kompenzacija magnetskog kompasa

POMORSKE KARTE I PRIRU^NICI ZA NAVIGACIJU (5)

a) prakti~ni radovi na pomorskoj karti

ODRE\IVAWE POZICIJE BRODA U TERESTI^KOJ

NAVIGACIJI (6)

PLOVIDBA PO LOKSDROMI I ORTODROMI

– PRORAÛNI (5)

ASTRONOMSKA NAVIGACIJA (6)

a) koordinatni sistemi i astronomsko nauti~ki trougao

b) prakti~ni prora~uni ~asovnog ugla i deklinacije nebe-

skog tela – upotreba nauti~kog godi{waka

v) ispravqawe visina nebeskih tela

SEKSTANT – PRINCIP I OSNOVNI DELOVI (2)

Hronometri i ~asovnici

VREME I MEREWE VREMENA (3)

a) pretvarawe vremena

b) datumska granica

ODRE\IVAWE POZICIJE BRODA ASTRONOMSKIM

OSMATRAWIMA (12)

a) ta~ka projekcije nebeskog tela

b) kru`nica visine i kru`nica pozicije

v) dobijawe stajnice astronomskim osmatrawima (metode,

duìne, {irine i visine)

g) ra~un visine i azimuta nebeskog tela

d) ra~un geografske {irine meridijanskom visinom sunca

i sa polarnom zvezdom

ELEKTRONSKA NAVIGACIJA (17)

a) radio goniometar – princip rada i upotreba,

b) radar – princip rada i osnovni delovi

v) rukovawe radarom

g) primena radara pri izbegavawu sudara na moru

d) hiperboli~ni navigacijski radio sistemi (DECCA, LO-RAN)

|) satelitska navigacija

Strana 14 – Broj 10 20. jun 1997.



Osnovni zadatak sadràja ovog programa jeste osposobqava-

we u~enika da pod bilo kojim uslovima i na~inom, prakti~no i si-

gurno, odrede poziciju broda. Vodilo se ra~una o tome da se u~eni-

ci osposobe za samostalno vr{ewe pomorske struke. Po{tovawe

me|unarodnih pomorskih pravila i obi~aja posebno je nagla{eno.

Tokom realizacije ovog programa predvi|eno je izvo|ewe ve-

likog broja formulara zasnovanih na ravnoj ili sfernoj trigono-

metriji, {to tako|e u~enici treba dobro da savladaju.

Realizacija ovih sadràja zahteva striktno povezivawe sa

predmetnom prakti~nom nastavom, zbog upotrebe velikog broja

priru~nika, tablica, kao i izvo|ewe prakti~nih ve`bi na pomor-

skoj karti.

U programu je ukazano na primenu tehnike i nauke prilikom

vo|ewa savremene navigacije. Posebno je nagla{ena pravilna upo-

treba ovih sredstava. Tehni~ki opis i konstrukcija elektronskih

ure|aja za navigaciju obuhva}eni su drugim uèstru~nim predmetima.

5. PLOVNA PREVOZNA SREDSTVA SA EKSPLOATACIJOM


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da u~enici uz pomo} primernih metoda i

postupaka ovladaju teoretskim znawima koji }e im omogu}iti da

ovladaju nizom prakti~nih problema i da pri radu steknu odre|e-

ne organizacione sposobnosti kako bi samostalno obavqali od-

govaraju}e poslove i re{avali organizacione probleme datih rad-

nih zadataka u eksploataciji plovila.

Zadaci predmeta su:

– da u~enike upu}uju u analize i prakti~nu primenu u obla-

sti eksploatacije plovila sa pove}awem organizacionih sposob-

nosti u~enika na re{avawu odgovaraju}ih prakti~nih problema u

procesu eksploatacije plovila,

– pove}awe sposobnosti u~enika da na osnovu teoretskih i

prakti~nih znawa re{avaju odgovaraju}e organizacione probleme

koji se javqaju u procesu transporta robe i eksploatacije plovila,

– sticawe radnih sposobnosti za kori{}ewe i primenu od-

govaraju}ih za{titnih sredstava pri radu, zatim kori{}ewe

normativa, pravilnika, dijagrama sa ciqem pove}awa stepena is-

kori{}ewa plovila u procesu eksploatacije.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (1)

Op{ti pojmovi

PLOVILA SA SOPSTVENIM POGONOM (3)

Teretni motorni brod (karakteristike, parametri, uticaj

brodske forme na eksploatacione uslove, stabilnost u funkciji

eksploatacionih uslova, uticaj preme{tawa tereta na stabilnost

i plovnost plovila)

TEGQA^ (6)

Parametri, uticaj forme tegqa~a na eksploataciju plovila,

uticaj otpora na stabilitet pri kretawu plovila, analiza dina-

mi~ke jedna~ine tegqene povorke nesamohodnih plovila, grafi~-

ka analiza funkcije P=f(v), Rtg=f(v), Pv=f(v), u ciqu definisawa

optere}ewa tegqa~a u uslovima eksploatacije, analiza stabilno-

sti tegqa~a sa primenom.

POTISKIVA^ (4)

Parametri, uticaj forme potiskiva~a na eksploataciju plo-

vila, analiza otpora, stabiliteta, otpori pri kretawu potiskiva-

nog sastava nesamohodnih plovila, analiza stepena iskori{}ewa,

propulzije kretnih sredstava plovila, analiza koeficijenta sa-

stava za sastave potiskivanih potisnica, dinami~ka jedini~na

kretawa potiskivanih sastava u funkciji eksploatacionih uslova.

PLOVILA BEZ SOPSTVENOG POGONA (6)

Parametri, karakteristike, uticaj forme trupa ovih plovi-

la na eksploataciju, plovila za tegqene sastave i plovila za poti-

skivane sastave i wihov uticaj na stepen iskori{}ewa plovila.

UTICAJ TEHNI^KO-EKSPLOATACIONIH USLOVA NA

EKSPLOATACIONE TEHNI^KE KARAKTERISTIKE Ê-

LI^NIH PLOVILA (6)

TEHNOLO[KI PROCES RADA TERETNIH TRANSPORT-

NIH PLOVILA, MOGU]NOSTI EFIKASNOG I EKONO-

MI^NOG SPROVO\EWA OBRTA I POLUOBRTA, ANALI-

ZA ROBNIH TOKOVA (3)

ANALIZA POSTUPAKA FORMIRAWA TEGQENIH I PO-

TISKIVANIH SASTAVA PLOVILA U FUNKCIJI EKS-

PLOATACIONIH USLOVA (3)

UTICAJ RE^NOG TOKA NA BRZINU PLOVIDBE I EKS-

PLOATACIONE VELIÎNE (3)

EKSPLOATACIONI POKAZATEQ RADA TRANSPORTNIH

PLOVILA I EKSPLOATACIONE PROMENE (3)

DEFINISAWE I ANALIZA PREVOZNE SPOSOBNOSTI

TRANSPORTNIH PLOVILA U CIQU DOBIJAWA MAKSI-

MALNIH EKSPLOATACIONIH KARAKTERISTIKA NO-

SIVOSTI, SPOSOBNOST PLOVILA (3)

ORGANIZACIJA PLOVIDBE NA SLAJZOVANOM PUTU (3)

SASTAVQAWE I ANALIZA GRAFIKONA SAOBRA]AJA

ZA TERETNA PLOVILA (3)

KOORDINACIJA TRANSPORTNIH PLOVILA SA PRI-

STANI[TEM (3)

STABILNOST BRODA I RUKOVAWE TERETOM (22)


Program sa~iwen za ovaj predmet omogu}ava pored usavr{a-

vawa ste~enih znawa i ve{tina i sticawe organizacionih sposob-

nosti i ve{tine koje imaju primenu u re{avawu problema maksi-

malne eksploatacije plovila. U procesu planirawa i realizacije

ovih sadràja treba obratiti pa`wu na uticaj navedenih ~inioca

na eksploatacione rezultate u periodu eksploatacije plovila.

Posebno sa u~enicima treba prove`bati predmet koji se od-

nosi na teme grafi~kog prikazivawa navedenih funkcija i wiho-

va tuma~ewa u primeni, jer omogu}avaju da se veoma kratkim po-

stupkom grafi~kom metodom re{avaju odgovaraju}i organizacio-

ni problemi iz oblasti formirawa i rasformirawa sastava, iz-

bora tegqa~a, odre|ivawa broja plovila za tegqeni sastav i dr.

Ovim postupkom u~enici }e ste}i odgovaraju}e organizacio-

ne sposobnosti za re{avawe ta~no odre|enih problema koji se ja-

vqaju u praksi za vremenski period eksploatacije plovila. Po mo-

gu}nosti u~enicima prilikom savladavawa nastavnog gradiva da-

vati odgovaraju}e teme iz karakteristi~nih oblasti, koristiti

nastavna sredstva, audiovizuelna sredstva, pojedine teme obradi-

ti u uslovima realne eksploatacije.

6. ELEKTRONIKA I TELEKOMUNIKACIONI URE\AJI


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da se postigne nivo znawa dovoqan za pou-

zdano rukovawe svim ure|ajima koji se koriste u sistemu veza i na-

vigaciji (radar, dubinomer, goniometar, brzinomer...),

– usvajawe novih znawa vezanih za daqinsko komandovawe,

pra}ewe tj. kontrolu rada razli~itih delova brodskih energet-

skih sistema, signalizaciju i za{titu.

Zadaci predmeta su:

– u {iri koncentri~ni krug planiranih znawa i}i po{to

se obnove ve} ste~ena na áâ stepenu,

– osposobiti polaznike za kori{}ewe literature i kataloga,

– osposobiti polaznike da pravilno i ekonomi~no eksploa-

ti{u ure|aje pri ~emu ne ulaziti u problem tuma~ewa i pra}ewa

matemati~kim „aparatom”.

SADR@AJI PROGRAMA

BRODSKI ELEKTROENERGETSKI SISTEM (12)

Izvori, razvo|ewa, transformatori, pretvara~i, ispravqa-

~i i potro{a~i elektri~ne energije.

Elementi ORT: ru~ni i automatski prekida~i, elementi za-

{tite od prevelikih ili preniskih struja i napona, merni in-

strumenti, elementi signalizacije.

Sistemi automatskog upravqawa: vrste, elementi.



Sistemi kontrole brodskih motora (kontrola pritiska,

temperature, nivoa...) merni pretvara~i.

Elektri~na automatika kormilarskog ure|aja: princip rada,

rad glavnih i pomo}nih pumpi, uslovi pravilnog rada.

Elektri~ni automatski sistemi daqinskog pokretawa elek-

tri~nih motora.

Elektri~ni sistemi za{tite koji u slu~aju poàra iskqu~u-

ju: dovod goriva, ventilatore za dovod vazduha i provetravawe, go-

rionike centralnog grejawa.

BRODSKI TELEKOMUNIKACIONI URE\AJI (12)

– zatvoreno i otvoreno oscilatorno kolo, antene,

– elektromagnetni talas, priroda, vrste, karakteristike,

prostirawe,

– radio-saobra}aj – princip rada.

Modulacija i demodulacija.

Najprostiji predajnik – princip rada.

Blok-shema predajnika – podela, osnovni delovi.

Radio-prijemnici – rad najprostijeg, podela, blok-sheme,

osnovni delovi i wihova uloga.

Brodske radio-veze – prostirawa, faktori.

Radio-telefon i telegraf – pravila rada u lokalnom i me-

|unarodnom saobra}aju, osnovni dokumenti.

RADIO-GONIOMETAR (1)

Princip rada, osnovni delovi, namena.

RADAR (10)

Merewe udaqenosti impulsa putuju}e energije (elektromag-

netni talas, zvuk).

1. Doplerov efekat

2. Radar – princip rada, konstrukcija

3. Funkcija delova: predajnik, antenski sklop, prijemnik,

pokaziva~, pretvara~

4. Vrsta pokaziva~a i prikazivawa

5. @iro-stabilizacija struke, daqinari

6. Pomo}na radarska navigaciona sredstva

7. Podela, tipovi navigacionih radara pogodnih za plovid-

bu unutra{wim vodama. Rukovawe

DUBINOMER (3)

Konstrukcija, princip rada, uloga, osnovni delovi sonde,

rukovawe.

BRZINOMER (2)

Na pritisak – relativni, apsolutni.

PRENO[EWE SLIKE (1)

Televizija

RAÛNARI NA BRODU (3)


Skupiti odre|eno iskustvo tokom rada. Potrebno je, na po-

~etku, testirati oba; utvrditi im vrednost i na osnovu toga pla-

nirati polazni nivo u obnavqawu i pro{irivawu znawa.

Ako se utvrdi, {to je u~estano, sklonost ka improvizacio-

nom re{avawu problema, potrebno je osvetliti sve strane takvih,

uvek opasnih postupaka, potom dati primere stru~nog re{avawa

problema.



CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je osposobiti polaznike da primene teorij-

ska znawa u praksi, razvijawe ose}aja odgovornosti i samostalno-

sti u dono{ewu odluka pri izvo|ewu manevara brodom i u linij-

skom putovawu na unutra{wim plovnim putevima.

Zadaci predmeta su:

– potpuno ovladavawe sredstvima za rad na brodovima razli-

~itih vrsta pri izvo|ewu svih vrsta manevara brodom u razli~i-

tim okolnostima (vetar, talasi, magla, brzina, tok reke, savlada-

vawe plovidbenih prepreka)

– pravilno rukovawe radarom u plovidbi pri slaboj vidqi-

vosti,

– samostalno vo|ewe broda i sastava na unutra{wim plov-

nim putevima.

SADR@AJI PROGRAMA

DU@NOSTI OFICIRA PALUBE U PLOVIDBI (10)

NAÎN VO\EWA KWIGA I BRODSKE

ADMINISTRACIJE (10)

Preduzimawe mera za pripreme brodova radi pregleda od

strane „Jugoslovenskog registra brodova” – po tehni~kim pravi-

lima JR

SPROVO\EWE PRIPREMA NA BRODU ZA IZVO\EWE

PREGLEDA OD STRANE EKSPERATA „JUGOREGISTRA” (10)

VO\EWE BRODA POMO]U RADARA (40)

VO\EWE NAVIGACIJE I KORMILAREWA UZ PRIMENU

PLOVIDBENIH I TEHNI^KIH PROPISA

I SIGNALIZACIJE (10)

NAÎN VO\EWA SLU@BE NAVIGACIJSKOG

DE@URSTVA (10)

MANEVRISAWE RAZNIM TIPOVIMA BRODOVA UZ

PRIMENU PLOVIDBENIH I TEHNI^KIH PROPISA (40)

PRIPREMNE MERE ZA IZVLAÊWE BRODOVA

NA DOK – NAVOZ (10)

PRAKTI^NA PRIMENA RE^NE NAVIGACIJE NA

UNUTRA[WIM I ME\UNARODNIM PLOVNIM

PUTEVIMA SRJ (14)

MANEVARSKI RAD BRODOM NA UNUTRA[WIM

PLOVIDBENIM PUTEVIMA U SRJ (50)

PLOVIDBA KLASI^NIH I POTISKIVANIH

SASTAVA (40)

ZIMOVNICI, ZIMSKA SKLONI[TA, BAZENI,

PRISTANI[TA I SIDRI[TA (10)

OBELE@AVAWE I ODR@AVAWE UNUTRA[WIH

PLOVNIH PUTEVA (10)

NASTAVA U BLOKU


Pri izvo|ewu nastave u bloku kandidat treba da obrati pa-

`wu na slede}e sadràje:

1. Manevrisawe razli~itim tipovima brodova uz primenu

plovidbenih i tehni~kih propisa (40)

2. Vo|ewe samostalno navigacije i kormilarewe brodom uz

primenu tehni~kih propisa i signalizacije (40)

3. Manevarski rad brodom u razli~itim okolnostima na unu-

tra{wim i me|unarodnim plovnim putevima (80)

4. Plovidbu klasi~nih i potiskivanih sastava (40)

5. Odbijeno upoznavawe unutra{wih me|unarodnih plovnih

puteva kao i plovidbenih prepreka (40)

6. Vo|ewe brodske administracije (dnevnik broda, zdrav-

stveni dnevnik, protokol, havarija) i ostalo {to sadrì brodska

administracija (16)

Realizacija blok nastave obavi}e se na plovnim objektima

unutra{we plovidbe


Pri realizaciji programa obratiti pa`wu na slede}e sadr-

àje:

– pravilno manevrisawe brodom kako separatnim tako i

brodovima sa sastavom i vu~ama,

– pravilno vo|ewe brodova u navigaciji na unutra{wim

plovnim putevima,

– redovno i uredno vo|ewe brodske administracije,

Strana 16 – Broj 10 20. jun 1997.


– detaqno upoznavawe unutra{wih plovnih puteva kao i

stru~no savladavawe prirodnih i ve{ta~kih prepreka u plovidbi.

A. OP[TI USLOVI

U ostvarivawu nastavnog plana i programa koristiti kabi-

nete, specijalizovane u~ionice i radionice za nauti~ku grupu

predmeta, elektro i ma{insku grupu predmeta sa svim AV sred-

stvima.

B. IZVO\EWE NASTAVE

Nastava se izvodi u:

– kabinetu – specijalizovanoj u~ionici {kole

– radionicama {kole

– specijalizovanim radnim organizacijama,

– plovnim objektima – brodovima, bagerima, po detaqno raz-

ra|enom nastavnom planu.

V. KABINETI, SPECIJALIZOVANE UÎONICE

– RADIONICE

Nastava se izvodi:

– primenom odgovaraju}ih oblika i metoda rada

– analizom nacrta, snimaka i modela

– izradom odgovaraju}ih zadataka iz pojedinih oblasti

– izradom grafi~kih radova iz nekih oblasti

G. SPECIJALIZOVANE RADNE ORGANIZACIJE

Nastava se u specijalizovanoj RO izvodi:

– prema posebno usagla{enim NPO,

– uz neposrednu saradwu i nadzor ovla{}enog lica,

– na konkretnim zadacima vezanim za delatnost RO (brodo-

gradili{ta, zavodi, instituti i sl.)

D. PLOVNI OBJEKTI

Nastava se na brodu izvodi:

– sa grupom od 6 do 8 u~enika uz puno u~e{}e nastavnika i

stru~waka na brodu,

– prema detaqno razra|enom nastavnom planu,

– na konkretnim zadacima iz struke vezanim za upoznavawe

sa ure|ajima, wihovom funkcijom i upotrebom,

– na prakti~noj nastavi koristiti dijalo{ko-demonstraci-

onu metodu i obavezno ukqu~iti u~enike u individualan rad,

\. U TOKU REALIZACIJE NPP KORISTITI SE

LITERATUROM [KOLE I RO:

– deo literature namewen u~enicima,

– deo literature namewen nastavnicima i stru~nim sarad-

nicima.

E. POSEBNU PA@WU PRI REALIZACIJI NPP potrebno je

posvetiti:

– osavremewavawu informacija na planu novih tehni~ko-

tehnolo{kih re{ewa plovnih objekata i ure|aja na wima,

– promenama na plovnim putevima,

– razvijawu individualne odgovornosti u rukovawu ure|aji-

ma i plovnim objektima,

– dodatnom optere}ewu u~enika koji se isti~u.


Specijalisti~kim ispitom utvr|uje se stru~na osposobqe-

nost za obavqawe profesionalnih zadataka i ukqu~ewe u rad.

Specijalisti~ki ispit sastoji se iz:

a) pismenog dela,

b) izrade prakti~nog rada – izvr{ewa radnog zadatka,

v) usmene odbrane prakti~nog rada – radnog zadatka.

a) Pismeni deo ispita obuhvata analizu prakti~nog rada –

radnog zadatka, parametre za izvo|ewe rada odnosno izvr{ewe

radnog zadatka, grafi~ke prikaze, opis postupaka i dela plovnog

puta odnosno mesta izvr{ewa zadatka, popis mernog i kontrolnog

pribora i ure|aja.

b) Izrada prakti~nog rada – izvr{ewe radnog zadatka

Zadaci za prakti~an rad – radni zadaci proisti~u iz pro-

grama nastavnih predmeta, a defini{u se iz zahteva rada karakte-

risti~nih za obrazovni profil:

OFICIR PALUBE – SPECIJALISTA

– Prakti~na nastava,

– Navigacija re~na, pomorska,

– Plovidbeni propisi sa signalizacijom,

– Plovna prevozna sredstva sa eksploatacijom,

– Plovidbeno pravo,

– Elektronika i telekomunikacijoni ure|aji,

– Srpski jezik,

– Strani jezik.

Zadatak za prakti~ni rad treba da obuhvati najmawe tri od

navedenih predmeta.

Prakti~an rad – radni zadatak se priprema u {koli a radi

(izvr{ava) u organizaciji tj. na plovnom objektu u trajawu najvi-

{e 24 sata.

v) Usmena odbrana prakti~nog rada – radnog zadatka

Usmena odbrana rada organizuje se u {koli ili organizaci-

ji, tj. brodu: Na usmenoj odbrani kandidat daje obja{wewa o kori-

{}ewu literature i primeni ste~enih teorijskih i prakti~nih

znawa pri izvr{ewu radnog zadatka.

Izradom pismenog i prakti~nog dela zadatka i wegovom od-

branom kandidat treba da pokaè nivo usvojenosti teorijskih i

prakti~nih znawa, umewa i ve{tina neophodnih za uspe{no samo-

stalno obavqawe poslova i radnih zadataka u okviru obrazovnog

profila.

Obrazovni profil: 2.2. RUKOVALAC PLOVE]E NAPRAVE –

SPECIJALISTA




2. tehni~ar plove}e naprave, sa dve godine radnog isksutva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Plove}e naprave,

2. Ure|aji i oprema na plove}im napravama,

3. Brodska automatika sa sistemom veza,

4. Saobra}ajna hidrotehnika.

CIQ OBRAZOVAWA

Primena savremene tehnike, tehnologije i sredstava rada,

kao i modernizacije plovnih objekata i uslovqava stalne promene

u strukturi rada i zanimawa u brodarstvu {to iziskuje permanent-

no obrazovawe i usavr{avawe zaposlenih kao faktora brèg raz-

voja ove privredne grane.

Sa ciqem da se radnicima koji su prethodno stekli áâ ste-

pen stru~ne spreme, posle dvogodi{weg plovidbenog staà na po-

slovima odgovaraju}eg zanimawa omogu}i da uz rad ili iz rada

sti~u {ira dru{tveno-ekonomska i tehni~ko-tehnolo{ka znawa i

prakti~ne ve{tine koje su neophodne za obavqawe radnih procesa

sloène tehnologije rada u brodarstvu unutra{we plovidbe, kon-

cipirana je struktura nastavnog plana i programa â stepena

stru~ne spreme.

Imaju}i u vidu specifi~nost zahteva i potreba re~nog bro-

darstva koji su uslovqeni Zakonom o bezbednosti saobra}aja i

Pravilnikom o zvawima, uslovima za sticawe zvawa i ovla{}ewa

~lanova posade brodova unutra{we plovidbe trgova~ke mornarice

SRJ, te polaze}i od sloènosti rada i karaktera radnih funkci-

ja, predloèna struktura nastavnog plana obezbe|uje polaznicima

da iz uspostavqenog odnosa sa preduze}em sti~u â stepen stru~ne

spreme i time se na osnovu specijalizacije u struci i zanimawu

osposobe za uspe{no obavqawe poslova i radnih zadataka u zvawu

oficira broda.

Normativnu osnovu za izgradwu nastavnog plana i programa

za â stepen stru~ne spreme predstavqa Zakon o sredwoj {koli,

Dru{tveni dogovor o jedinstvenim osnovama za klasifikaciju za-

nimawa i stepena stru~en spreme, kao i Pravilnik o zvawima,

uslovima za sticawe zvawa i ovla{}ewa ~lanova posade brodova

trgova~ke mornarice SRJ.

Koncepcija â stepena stru~en spreme se zasniva na perma-

nentnom obrazovawu i usavr{avawu zaposlenih i predstavqa iz-

raz zahteva i potreba re~ne privrede.



Na bazi sistematizacije poslova i radnih zadataka i izvr-

{ene analize zanimawa prema stepenu sloènosti rada, utvr|ena

su neophodno potrebna stru~no-teorijska znawa i prakti~ne ve-

{tine, {to je predstavqalo osnovu za izradu nastavnog plana i

programa. Prema tome obrazovne potrebe preduze}a, iskazane kroz

opis karakteristi~nih poslova i radnih zadataka za svako zanima-

we, predstavqale su osnovu za utvr|ivawe strukture nastavnog pla-

na i programa â stepena stru~ne spreme.

Dakle, osnovu obrazovawa â stepena stru~ne spreme ~ine

pro{irena znawa struke i pove}ana tehni~ka znawa, znawa iz

oblasti organizacije rada.

Zavisno od toga, struktura nastavnog plana i programa kon-

cipirana je u funkciji zahteva i potreba preduze}a i potreba da-

qeg permanentnog obrazovawa i usavr{avawa.


Rukovawe plove}om napravom i wenim ure|ajima.

Kontrolisawe i sprovo|ewe mera bezbednosti na plovnom

mestu i pri radu brodskim napravama.

Vo|ewe brodske dokumentacije, sprovo|ewe mera za{tite na

radu. Sprovo|ewe mera bezbednosti qudskih ìvota, manevrisawe

brodom, straàrewe u luci i na zapovedni~kom mestu.

Uvo|ewe u rad novih radnika prema programu.

Strana 18 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T P

Broj

ned.

T P

3

2

2

7

2

3

3

4

2

14

11

11 30

32UKUPNO:

Ukupno B:

Ukupno A + B:

Ukupno A:

498

498

30

308

462

960

22

22

22

22

22

22

22

22

22

22

8

66

44

44

154

44

66

66

88

44

242

256

1.

2.

3.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Komercijalno poslovawe sa brodskom administracijom

Strani jezik

Tehni~ka mehanika

A. ZAJEDNI^KI PREDMETI U GRUPI 2.


Regulacija vodotoka

Plovna prevozna sredstva sa pretovarnim napravama

Plovidbeni propisi sa signalizacijom

Elektronika sa automatikom

Eksploatacija plovnih sredstava


b) u bloku

BROJ ÂSOVA




Obrazovni profil: 2.2. RUKOVALAC PLOVE]E NAPRAVE –

SPECIJALISTA

Nastavni programi predmeta zajedni~kih u grupi 2. kod ovog

obrazovnog profila, isti su kao i kod obrazovnog profila 2.1.

oficir palube – specijalista.

Stru~ni predmeti za

obrazovni profil 2.2. RUKOVALAC PLOVE]E NAPRAVE

– SPECIJALISTA

1. REGULACIJA VODOTOKA


CIQ I ZADACI

Ciq je da polaznici ovladaju neophodnim znawima koja bi

im omogu}ila izvo|ewe odgovaraju}ih hidrotehni~kih radova na

vodotoku.

Zadaci:

– upoznavawe osnovnih karakteristika vodotoka,

– ovladavawe elementarnim znawima iz oblasti hidraulike

otvorenih tokova,

– sticawe potrebnih znawa o karakteru, ulozi i izvo|ewu

regulacionih radova.

SADR@AJI PROGRAMA

HIDROLO[KE PROMENE NA VODOTOCIMA (6)

– izra~unavawe karakteristi~nih vodostaja i trajawe poje-

dinih perioda reìma reka,

– izra~unavawe karakteristi~nih proticaja,

– velike vode na rekama i postoje}e metode prora~una,

– analiza poplavnog talasa,

– obrada hidrolo{kih podataka: nivogrami, hidrogrami,

krive trajawa i krive u~estalosti.

MORFOLO[KE KARAKTERISTIKE VODOTOKA (8)

– osnovne morfolo{ke veli~ine,

– situacija vodotoka,

– popre~ni i podu`ni presek,

– konfiguracija vodotoka u karakteristi~nim profilima,

– morfolo{ke analize u ciqu sagledavawa propusne mo}i

vode, leda i nanosa.

HIDRAULI^KI PRORAÛN KRETAWA VODE U

OTVORENIM TOKOVIMA (10)

– Sezi-Maningova jedna~ina,

– normalna dubina,

– kriti~na dubina i reìm strujawa,

– prora~un linije vodnog nivoa,

– metode prora~una otvora mosta,

– odre|ivawe duìne deonice sa nejednolikim tokom,

– lokalne promene morfolo{kih veli~ina i wihov uticaj

na promenu vodostaja.

RE^NI NANOS (6)

– na~in formirawa re~nog nanosa,

– karakteristike re~nog nanosa,

– prora~un pronosa re~nog nanosa,

– uticaj regulacionih objekata na reìm nanosa.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RADOVA NA URE\EWU

PRIRODNIH VODOTOKA (8)

– bagerski radovi,

– biotehni~ki radovi,

– regulacione gra|evine,

– karakteristike, uloga i izvo|ewe upravnih regulacionih

gra|evina: obaloutvrda, PPG

– karakteristike, uloga i izvo|ewe upravnih regulacionih

gra|evina: naper, pragovi, pregrade,

– regulacione gra|evine izvan re~nog korita: nasipi,

– dimenzionisawe i stabilnosti regulacionih objekata,

– presecawe re~nih krivina,

– regulacija re~nih u{}a,

– regulacija re~nih rukavaca.

OSNOVNI ELEMENTI PROJEKTA URE\EWA

PRIRODNIH VODOTOKA (6)

– vodoprivredna osnova,

– idejno re{ewe,

– idejni projekat,

– glavni projekat,

– vodoprivredno mi{qewe, saglasnost i dozvola,

– potrebna saglasnost za dobijawe gra|evinske dozvole,

– osvrt na zakon o vodama.

2. PLOVNA PREVOZNA SREDSTVA SA PRETOVARNIM

NAPRAVAMA


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da u~enici uz pomo} primerenih metoda i

postupaka ovladaju teoretskim znawima koja }e im omogu}iti sti-

cawe organizacionih sposobnosti kako bi se osposobili za oba-

vqawe i organizaciju samostalnih poslova odnosno radnih zada-

taka u procesu transportnih eksploatacionih ciklusa.

Zadaci:

– da u~enici upoznaju karakteristike i uslove eksploatacije

plovnih prevoznih sredstava i pretovarne mehanizacije i steknu

organizacione sposobnosti za obavqawe i planirawe sloènijih

radnih zadataka,

– razvijawe sposobnosti u~enika da ste~ena znawa i ve{ti-

ne, teoretske i prakti~ne zadatke uspe{no primene u rukovo|ewu

i organizovawu radnih zadataka u ciqu {to racionalnijih i eko-

nomi~nijih iskori{}ewa kapaciteta pretovarnih ure|aja na plo-

vilu i na pretovarnoj obali.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (1)

Osnovni pojmovi

PLOVILA BEZ SOPSTVENOG POGONA (10)

Organizacija tehnolo{kog procesa utovara – istovara i

pretovarnih procesa, uticaj razme{tawa tereta u plovila na pro-

mene stabilnosti nosivosti, prostornosti plovila.

PLOVILA SA SOPSTVENIM POGONOM (5)

Tegqa~i i potiskiva~i, uticaj formirawa sastava ne samo

kod plovila na stabilnost i plovnost tegqa~a i potiskiva~a.

MOTORNI BRODOVI – ORGANIZACIJA POSLOVA

TEHNOLO[KOG CIKLUSA NA OVIM PLOVILIMA (8)

Organizacija tehnolo{kog procesa utovarno-istovarnih

operacija na stabilitet plovila, i nekoeficijent iskori{}ewa

pretovarnih ure|aja i plovila, organizacioni ciklus na ovim

plovilima.

ROBE (6)

Uticaj, karakteristike i vrste robe na iskori{}ewe spo-

sobnosti prostornosti i kapaciteta plovila.

ORGANIZACIJA I PRORAÛN PRETOVARNO

TRANSPORTNIH EFEKATA DIZALICE (8)

Norma proizvodnosti, kapacitet pretovarne mehanizacije,

tehni~ka norma proizvodnosti, eksploatacioni kapacitet, plani-

rawe i organizacija vremena transportnog ciklusa, operacija sa

teretom – bez tereta, odre|ivawe broja ciklusa i kapaciteta diza-

lice, broja dizalice, reìmi rada dizalice i provera stabilno-

sti dizalice.

SAMOHODNI UTOVARIVAÎ (4)

Vrste, karakteristike, performanse, organizacija rada,

prora~uni i primena proizvodnosti u funkciji vrste robe.

VIQU[KARI (4)

Parametri, vrste, odre|ivawe proizvodnosti, provera sta-

bilnosti, organizacija rada sa ovim ure|ajem pri obavqawu tran-

sportno tehnolo{kog ciklusa.



TRANSPORTERI (8)

Karakteristike transportera i parametri, prora~un proiz-

vodnosti, organizacija rada na ovom ure|aju pri obavqawu tran-

sportno tehnolo{kog procesa za odgovaraju}e vrste roba.

BUNKERI (4)

Karakteristike, parametri, definisawe – odre|ivawe pro-

pusne sposobnosti bunkera, zatvara~i bunkera, puniteqi, organi-

zacija rada tehnolo{kog procesa pri transportu robe.

PLOVNI BAGERI (8)

Parametri, karakteristike, organizacija rada i odre|ivawe

trajawa radnog ciklusa, u~inak, sinhronizacija i kapacitet ovih

ure|aja, analiza stabilnosti i provera plovnog bagera.

3. PLOVIDBENI PROPISI SA SIGNALIZACIJOM


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je upoznavawe i primena zakona, konvencija i

propisa koji se odnose na bezbednost plovidbe.

Zadaci su:

– upoznavawe najnovijeg pravilnika o plovidbi na Dunavu i

wegovo primewivawe u praksi,

– razvijawe ose}aja odgovornosti kod polaznika i upoznava-

we posledica nepridràvawa odre|enih pravnih normi iz obla-

sti plovidbe.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

Konvencija o plovidbi, konvencije o plovnim putevima,

konvencije o teretnim vodnim linijama IMCO organizacija.

ORGANI UPRAVE (8)

Ustanova za obeleàvawe plovnih puteva.

Op{ti pojam, kapetanija pristani{ta, lu~ka kapetanija, in-

spektori bezbednosti plovidbe, prekr{aji u plovidbi.

Zakoni i propisi o bezbednosti plovidbe.

Zakon o pomorskoj i unutra{woj plovidbi, zvani~ne defi-

nicije iz zakona i zna~ewa, na~in regulisawa plovidbe kao i po-

jedini pravilnici i podzakonski akti.

CARINSKI SISTEM I DELOVAWE (10)

Carinsko podru~je, pristajawe brodova, carinski mani-

fest, pregled i pretres broda, carinski prekr{aji, slobodna lu~-

ka zona.

UTVR\IVAWE SPOSOBNOSTI BRODA ZA PLOVIDBU (10)

Op{ta pravila, pregled brodova: ko vr{i, kada vr{i, za{to

vr{i, po kojim pravilima, vrste tehni~kih pregleda vezanih za bez-

bednost plovila ~lanova posade i ostalih u~esnika u plovidbi.

OSNOVI SIGNALIZACIJE (16)

Zvu~na signalizacija, sredstva za signalizaciju i tehni~ke

karakteristike istih, radio signalizacija, ko vr{i, kako, upotre-

ba kanala, 16/vhf sistem, sredstva za signalizaciju na brodu, radio

slu`ba i vrste radio ure|aja na brodu, me|unarodni signalni ko-

deks, obnavqawe drugih vidova signalizacije.

PRAVILNIK O PLOVIDBI NA UNUTRA[WIM

PLOVNIM PUTEVIMA DONESEN OD STRANE DUNAVSKE

KOMISIJE (TZV. PLAVA KWIGA) (20)

Analiza postoje}ih zakona o unutra{woj plovidbi donese-

nih od strane republi~kih, saveznih evropskih i svetskih insti-

tucija, kao i perspektive razvoja me|unarodnih konvencija veza-

nih za plovidbu na unutra{wim plovnim putevima i moru.

4. ELEKTRONIKA SA AUTOMATIKOM


CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je da u~enici ovladaju potreb-

nim znawima i ve{tinama u vezi sa ure|ajima na plovnim objekti-

ma i wihovom primenom.

Zadaci nastave predmeta su:

– upoznavawe osnovnih elemenata automatike i funkcioni-

sawe izabranih sistema,

– sticawe osnovnih znawa o elektri~nim ma{inama neop-

hodnim za shvatawe funkcionisawa automatizovanih celina.

SADR@AJI PROGRAMA

OSNOVNI ELEMENTI ELEKTRONIKE (20)

Dobijawe napona: elektromagnetnom indukcijom, termo i

foto elektricitet, elektri~ni efekat,

– naizmeni~na struja, otpornici, potenciometri, kondenza-

tori, induktivni kalemi, prigu{nica,

– transformatori, releji, mikrofoni, zvu~nici, polupro-

vodnici, pn spoj, diode – vrste, tranzistori, tiristori.

ELEMENTI AUTOMATIZACIJE (20)

– kratak osvrt na brodski elektroenergetski sistem,

– izvori, potro{a~, pretvara~, transformatori i sistem

razvo|ewa elektri~ne energije na brodu,

– glavna razvodna tabla – GRT, funcije GRT,

– elementi GRT: automatski i re~ni prokida~i, elementi

za{tite, merni instrumenti, elementi signalizacije,

– na~in grupisawa elemenata na GRT. Poqa na GRT,

– sistemi automatskog upravqawa: vrste, elementi,

– elektri~ni automatski sistemi dizel-agregata,

– za{tita generatora od preniskog napona i promene u~e-

stanosti sme{tene u GRT,

– razvodna tabla dizel-motora, opis i namena,

– sistem kontrole pritiska uqa u motoru,

– sistem za{tite motora od nedovoqnog pritiska uqa za

podmazivawe,

– sistem za{tite rashladne vode od pregrevawa,

– pult za signalisawe promene u reìmu rada agregata,

– automatski ure|aj za prepoznavawe, odnosno ukqu~ivawe i

iskqu~ivawe napona,

– elektri~na automatika kormilarskog ure|aja,

– osnovno o principu rada kormila, rad glavnih i pomo}nih

pumpi i zahtevi za nesmetan rad sistema.

ELEKTRI^NI SISTEM ZA PRA]EWE RADA I ZA[TITU

GLAVNIH MOTORA (24)

– razvodna tabla sa elementima signalizacije i za{tite,

– sistem za automatsko spre~avawe pada pritiska uqa u mo-

toru,

– obrada celovite sheme sa teì{tem razumevawa rada si-

stema kao celine, sistem za pojavu pada pritiska, sistem za iskqu-

~ivawe sa presostatima,

– sistem za{tite reduktora od niskog i vrlo niskog priti-

ska uqa (signalizacija i iskqu~ewe),

– elektri~ni sistem za{tite motora od prevelikog broja

okretaja (tahogenerator, elektri~ni magnetni, zaustavni ventili

za{titno-alarmni sistem),

– sistem za kontrolu pritiska temperature rashladne vode,

dodavawe vode novom pumpom,

– elektri~no merewe broja obrtaja glavnog motora,

– sistem za utvr|ivawe smera obrtaja propelerske osovine,

– sistem za pokazivawe smera vo`we,

– sistem za kontrolu rada hidrauli~ne i pneumatske automa-

tike (elementi za kontrolu pritiska, signalizaciju, kontrolu iz-

vr{ewa komandi, proveru prekretnosti kop~e),

– kontrola temperature izduvnih gasova,

– obave{tewe zapovednika o zna~ajnoj promeni na vrsti,

– automatski upu{ta~i hidrauli~nih pumpi pogonskih elek-

tri~nih motora, sa presostatima i proto~nim prekida~ima,

– prate}i sistem upravqawa kormilom: elektri~na osovina,

elektri~na kola za otvarawe i zatvarawe elektromagnetnih venti-

la koji mewaju protok fluida i pomeraju kormilo,

– vremenski sistem upravqawa kormilom, druga kontrola

ventila preko mikroprekida~a,

– sistemi za ograni~avawe hoda klipa za pokretawe pera krme,

– sistem za pokazivawe poloàja pera krme.

OP[TA BRODSKA SIGNALIZACIJA (6)

– razvodna tabla sa op{tom brodskom signalizacijom,

– sistemi za dojavu poàra,

Strana 20 – Broj 10 20. jun 1997.


– sistemi za kontrolu nivoa vode u brodskom koritu,

– sistemi za kontrolu nivoa goriva u rezervoaru,

– sistemi za kontrolu nivoa otpadnih voda,

– sistemi kontrole stawa elektri~ne izolacije.

SISTEM KOJI U SLUÂJU PO@ARA ISKQUÛJE (2)

– dovod goriva, ventilatore za dovod vazduha i provetrava-

we, gorionika centralnog grejawa.

AUTOMATSKI UPU[TAÎ BRODSKIH ELEKTROMOTORA

KOJI POKRE]U KOMPRESORE (2)

DAQINSKO UPRAVQAWE VITLOM, LENGEROM,

LOTROM, ROTOROM I DRUGIM URE\AJIMA NA

PLOVE]OJ NAPRAVI (10)

5. EKSPLOATACIJA PLOVNIH SREDSTAVA


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta je da u~enici primerenim metodama i postup-

cima ovladaju teoretskim znawima iz oblasti eksploatacije plov-

nih sredstava koji }e im omogu}iti da ovladaju i steknu organiza-

cione sposobnosti za samostalno re{avawe odgovaraju}ih organi-

zacionih problema pri obavqawu tehnolo{kog procesa.

Zadaci predmeta su:

– da u~enici na osnovu ste~enih znawa i ve{tina eksploata-

cije plovnih sredstava steknu nove sposobnosti za realizaciju i

obavqawe poslova i radnih zadataka,

– razvijawe sposobnosti da u~enici ste~ena teoretska znawa

i prakti~ne ve{tine iskoriste u re{avawu organizacionih i

radnih problema koji se javqaju pri formirawu uslova za najpo-

voqnije iskori{}ewe plovnog sredstva.

SADR@AJI PROGRAMA

TEHNI^KO EKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE

PLOVILA (10)

Wihov uticaj na realna iskori{}ewa plovnog sredstva, nepo-

topivost plovila, primena Atfodove jedna~ine za razli~ite uslove

eksploatacije plovila, uslovi plovnosti, vodonepropusnosti.

TEHNOLO[KI PROCES RADA TRANSPORTNIH

PLOVILA (4)

Tehni~ke operacije u utovarnom, istovarnom mestu, regi-

strovana eksploataciona nosivost i prostornost plovila, orga-

nizacija radnog procesa s obzirom na najpovoqnije iskori{}ewe

nosivosti i prostornosti teretnog plovila.

PROIZVODNOST PRETOVARNIH URE\AJA

I POSTROJEWA (10)

Na osnovu obavqenih analiza proizvodnosti pretovarnih

ure|aja transportera, elevatora, dizalice, pneumatskih ure|aja,

odrediti najpovoqniju organizaciju tehnolo{kog ciklusa za naj-

povoqnije izabrani pretovarni ure|aj.

TRO[KOVI (10)

Odre|ivawe tro{kova pretovarnih radova u tehnolo{kom pro-

cesu transportnih plovila i pretovarnih ure|aja, odre|ivawe najpo-

voqnijeg re{ewa pri odabirawu plovila i pretovarne mehanizacije

za obavqawe odgovaraju}eg tehnolo{kog ciklusa prevoza robe.

ORGANIZACIJA RADA PLOVILA NA BAZI OBAVQENIH

ANALIZA EKSPLOATACIONIH POKAZATEQA (10)

Po vremenu, optere}ewu, proizvodwi, rezultativno eksploa-

tacioni pokazateqi, odre|ivawe prevozne sposobnosti plovila za

odgovaraju}e robe.

PRAKTI^NA NASTAVA


CIQ I ZADACI

Ciq je da polaznici ovladaju prakti~nim radom za obavqa-

we poslova na plove}im napravama u proizvodnom radu.

Zadaci:

– da u prakti~nom proizvodnom radu ovladaju manevrisawem,

odràvawem i rukovawem plove}im napravama – plovnom mehani-

zacijom, i to: plovnim bagerima sa hvata~em, plovnim bagerima sa

dowom ka{ikom, stacionarnim i samohodnim bagerima vedri~a-

rima, sisavcima (pumpnim), razbija~ima kamena, kombinovanim

bagerima, plovnim elevatorima, plovnim bu{ilicama, plovnim

dizalicama, plove}im platformama, ronila~kim barakama, traqa-

ma, plovilima za premeravawe i sondirawe dna, plovnim dokovi-

ma, plovilima sa grajferima i sl.

SADR@AJI PROGRAMA

PLOVIDBENI I TEHNI^KI PROPISI (20)

– neposredna primena zakona i ostalih normativnih odreda-

ba u ciqu bezbednosti plovidbe,

– neposredan rad u plovidbi na vezi i pozajmi{tu,

– mere sigurnosti koje se odnose na odràvawe radio-veze,

– neposredan rad plovnim napravama i manevrisawe (sa spe-

cifi~nim manevarskim svojstvima),

– rukovawe signalnim ura|ajima i obeleàvawe plove}e na-

prave sa i bez sopstvenog pogona,

– pripremni radovi sa manevrisawem pri odre|ivawu pozi-

cije bagera, na pozajmi{tu prema odobrenom elaboratu za rad,

– vo|ewe brodskih dokumenata, kwiga i isprava sa celokup-

nom brodskom administracijom,

– preduzimawe mera sigurnosti i aktivno u~e{}e prilikom

spasavawa, samospasavawa i pruàwa pomo}i plovilima,

– neposredna primena Zakona o bezbednosti plovidbe, teh-

ni~kih propisa, Zakona o vodnim dobrima i o ostalim normativ-

nim odredbama koje reguli{u ovu oblast,

– rad na sa~iwavawu zapisnika prilikom havarija, uvi|aja i

povreda na poslu,

– rukovawe i organizacija poslova: rukovo|ewe posadom i

posadom plovila u karavanu, kao i onih koja se nalaze na utovaru –

istovaru.

PROUÂVAWE GENERALNOG PLANA PLOVE]E

NAPRAVE (50)

– Preduzimawe mera na plove}oj napravi direktnim u~e-

{}em za preglede po tehni~kim pravilima Jugoslovenskog regi-

stra brodova radi pripreme za kontrolni, redovni, vanredni i

prigodni pregled, i to:

– strukturu trupa broda,

– ure|aje i opremu,

– strojne ure|aje,

– posude pod pritiskom,

– elektroure|aje,

– ure|aje i sredstva za za{titu od poàra,

– sredstva za spasavawe,

– sredstva za navigaciju i signalizaciju,

– radio ure|aje,

– sredstva za{tete pri radu i

– ure|aje za rukovawe teretom,

– navode i brodarewe,

– sredstva za{tite od ratnih delovawa,

– neposredan rad na primeni plovila za dokovawe i izvla~e-

we na navoz.

MANEVRI PLOVE]E NAPRAVE (50)

– manevrisawe plove}om napravom bez sopstvenog pogona,

– manevrisawe plove}om napravom pri izbegavawu sudara,

– izvo|ewe manevra pri nasukivawu plove}e naprave i plo-

vila na utovaru – istovaru,

– izvo|ewe manevra izvezivawa, povezivawa i prevezivawa

plove}e naprave i plovila na utovaru-istovaru,

– manevrisawe plove}om napravom po vetru, talasima i vi-

sokim vodostajima,

– izvo|ewe manevra plove}om napravom u uslovima niskih

temperatura, formirawe leda i leda u pokretu,

– izvo|ewe manevra sidrewa plove}e naprave na pozajmi{tima,

– manevrisawe plove}om napravom i sidrewe na uzanim i

brzim delovima reka,

– izvo|ewe manevra preme{tawa plove}e naprave radi pro-

mene profila rada.



PLOVE]A NAPRAVA U PROIZVODNOM RADU NA

UNUTRA[WIM PLOVNIM PUTEVIMA (76)

– rad komandnim ure|ajima na komandnom pultu u toku mane-

vrisawa, utovara – istovara, pruàwa pomo}i i spasavawa,

– rad na pravilnom iskopu materijala bagerom sa vedri~nim

vencem,

– rad na pravilnom iskopu materijala bagerom sisavcem,

– rad na pravilnom iskopu materijala ostalim tipovima ba-

gera,

– rad na utovaru iskopanog materijala u plovila i pravilan

utovar i razme{taj tereta,

– rad na pravilnom istovaru plovila, plovnim elevatorom

sa vedri~nim vencem,

– rad na pravilnom istovaru plovila grajferima i drugim

ure|ajima,

– rad na pravilnom profilisanom iskopu nanosa po kineti

radi odràvawa plovnog puta,

– rad na kanalisawu unutra{wih plovnih puteva,

– rad na plove}oj napravi, na formirawu zagata prilikom

regulisawa, kanalisawa, izgradwe brana na rekama,

– rad na refulirawu – nasipawu priobalnih terena i form-

irawe odbrambenih nasipa,

– rad na poslovima postavqawa potisnog cevovoda sa zglo-

bovima i spajawe bagerskog cevovoda sa obalnim,

– rad na nasipawu priobalnih terena od zadate kote.

POSLOVI NA TEKU]EM ODR@AVAWU – OPRAVCI

PLOVE]E NAPRAVE (46)

– rad na poslovima podizawa iz vode pokidanog vedri~nog

venca i vr{ewe reparacije istog,

– rad na poslovima opravke vedri~nog venca, zamena vedri-

ca, zamena gorweg i doweg dobo{a, opravke reduktora na lotri i

zamena gorwe pogonske grupe,

– rad na poslovima opravke i zamena usisnih i potisnih ce-

vi, zamena zglobova i manètni, zamene rotora pumpe, demontaè

zaslona i kapija, zamene radnih ~eli~nih uàdi i ostalog,

– kontrola i zamena svih radnih uàdi na bageru,

– poslovi zamene lotre i sloènijih ure|aja na bageru,

– poslovi u toku remonta i zemene habaju}ih delova plove}e

naprave.

NASTAVA U BLOKU


Pri izvo|ewu nastave u bloku kandidat treba da obrati pa`-

wu na slede}e sadràje programa:

Rad na vi{ekofnom plovnom bageru pri utovaru i istovaru

materijala (50)

Rad na spregnutim bagerima pri utovaru i istovaru plovnih

bagera (50)

Rad na centralnim daqinskim komandama bagera u radu (40)

Rad na plove}em samohodnom utovarnom i istovarnom bage-

ru (40)

Rad na plovnim elevatorima (20)

Rad na odràvawu suvozemnog i plove}eg cevovoda (30)

Rad na plove}im dizalicama za istovar i pretovar materija-

la iz jednog u drugi plovni objekat kao i na obalu (26)

Realizacija blok nastave obavi}e se na plovnim objektima

unutra{we plovidbe.


A. OP[TI USLOVI

U ostvarivawu nastavnog plana i programa koristiti kabi-

nete, specijalizovane u~ionice i radinoce za nauti~ku grupu pred-

meta, elektro i ma{insku grupu predmeta sa svim AV sredstvima.

B. IZVO\EWE NASTAVE

Nastava se izvodi u:

– kabinetu – specijalizovanoj u~ionici {kole,

– radionicama {kole,

– specijalizovanim organizacijama,

– plovnim objektima – brodovima, bagerima, po detaqno raz-

ra|enom nastavnom planu.

V. KABINETI, SPECIJALIZOVANE UÎONICE

– RADIONICE

Nastava se izvodi:

– primenom odgovaraju}ih oblika i metoda rada,

– analizom nacrta, snimaka i modela,

– izradom odgovaraju}ih zadataka iz pojedinih oblasti,

– izradom grafi~kih radova iz nekih oblasti.

G. SPECIJALIZOVANE ORGANIZACIJE

Nastava se u specijalizovanoj organizaciji izvodi:

– prema posebno usagla{enim NPO,

– uz neposrednu saradwu i nadzor ovla{}enog lica,

– na konkretnim zadacima vezanim za delatnost organizaci-

je (brodogradili{ta, zavodi, instituti i sl.).

D. PLOVNI OBJEKTI

Nastava se na brodu izvodi:

– sa grupom od 6 do 8 u~enika uz puno u~e{}e nastavnika i

stru~waka na bodu,

– prema detaqno razra|enom nastavnom planu,

– na konkretnim zadacima iz struke vezanim za upoznavawe

sa ure|ajima, wihovom funkcijom i upotrebom,

– na prakti~noj nastavi koristiti dijalo{ko-demonstacio-

nu metodu i obavezno ukqu~iti u~enike u individualan rad.

\. U TOKU REALIZACIJE NPP KORISTI SE

LITERATURA [KOLE I ORGANIZACIJE I TO:

– deo literature namewen u~enicima,

– deo literature namewen nastavnicima i stru~nim sarad-

nicima.

E. POSEBNU PA@WU PRI REALIZACIJI NPP

POTREBNO JE POSVETITI:

– osavremewavawu informacija na planu novih tehni~ko-

-tehnolo{kih re{ewa plovnih objekata i ure|aja na wima,

– promenama na plovnim putevima,

– razvijawu individualne odgovornosti u rukovawu ure|aji-

ma i plovnim objektima,

– dodatnom optere}ewu u~enika koji se isti~u.


Specijalisti~kim ispitom utvr|uje se stru~na osposobqe-

nost za obavqawe profesionalnih zadataka i ukqu~ewa u rad.


a) pismenog dela,

b) izrade prakti~nog rada – izvr{ewa radnog zadatka,

v) usmene obrade prakti~nog rada – radnog zadatka.

a) Pismeni deo ispita obuhvata analizu prakti~nog rada –

radnog zadatka, parametre za izvo|ewe rada odnosno izvr{ewe

radnog zadatka, grafi~ke prikaze, opis postupaka i dela plovnog

puta odnosno mesta izvr{ewa zadatka, popis mernog, kontrolnog

pribora i ure|aja.

b) Izrada prakti~nog rada – izvr{ewe radnog zadatka:

Zadaci za prakti~an rad – radni zadatak proisti~e iz pro-

grama nastavnih predmeta, a defini{u se iz zahteva rada karakte-

risti~nih za obrazovni profil:

RUKOVALAC PLOVE]E NAPRAVE

– Prakti~na nastava,

– Plovidbeni propisi,

– Plovna prevozna sredstva sa mehanizacijom pretovara,

– Eksploatacija plovnih sredstava,

– Elektronika sa automatikom,

– Regulacija vodotoka,

– Srpski jezik,

– Strani jezik.

Zadatak za prakti~ni rad treba da obuhvati najmawe tri od

navedenih predmeta.

Prakti~an rad – radni zadatak se priprema u {koli a radi

(izvr{ava) u organizaciji, tj. na plovnom objektu u trajawu najvi-

{e 24 sata.

v) Usmena odbrana prakti~nog rada – radnog zadatka

Usmena odbrana rada organizuje se u {koli ili organizaci-

ji, tj. brodu; na usmenoj odbrani kandidat daje obja{wewa o kori-

{}ewu literature i primeni ste~enih teorijskih i prakti~nih

znawa pri izvr{ewu radnog zadatka.

Strana 22 – Broj 10 20. jun 1997.


Izradom pismenog i prakti~nog dela zadatka i wegovom odbra-

nom kandidat treba da pokaè nivo usvojenosti teorijskih i prak-

ti~nih znawa, umewa i ve{tina neophodnih za uspe{no i samostalno

obavqawe poslova i radnih zadataka u okviru obrazovnog profila.

Grupa 3: DRUMSKI SAOBRA]AJ

Obrazovni profili: 3.1. TEHNIÂR DRUMSKOG

SAOBRA]AJA – SPECIJALISTA

3.2. VOZA^ MOTORNOG VOZILA

– SPECIJALISTA

3.3. VOZA^ AUTOBUSA

– SPECIJALISTA

3.4. VOZA^ MOTORNIH VOZILA

– INSTRUKTOR

3.5. VOZA^ TROLEJBUSA

– SPECIJALISTA

3.6. VOZA^ TRAMVAJA

– SPECIJALISTA

3.7. VOZA^ TROLEJBUSA – INSTRUKTOR

3.8. VOZA^ TRAMVAJA – INSTRUKTOR

Obrazovni profil: 3.1. TEHNIÂR DRUMSKOG SAOBRA]AJA

– SPECIJALISTA




1. tehni~ar drumskog saobra}aja, sa dve godine radnog iskustva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Regulisawe saobra}aja,

2. Bezbednost saobra}aja,

3. Organizacija prevoza robe i putnika,

4. Motorna vozila.

CIQ OBRAZOVAWA

Usavr{avawe profesionalnih znawa iz saobra}ajne struke

o zna~aju i dostignu}ima tehnike saobra}aja, o saobra}ajnim sred-

stvima kako u eksternom tako i u unutra{wem transportu.

Usavr{avawe znawa iz oblasti organizacije transportnog

procesa i uticaja ekonomi~nosti transporta na ekonomi~nost

proizvodnih procesa.

Usavr{avawe polaznika iz oblasti odràvawa saobra}aj-

nih sredstava i uticaja odràvawa na ekonomi~nost i bezbednost

saobra}aja.

Usavr{avawe ste~enih znawa o vrstama i opremi savreme-

nih garaà, ure|ewu radnih mesta i specijalizovanih delovawa.

Usavr{avawe znawa polaznika u vezi sa obavezama prilikom

uvi|aja saobra}ajnih nezgoda.


Snimawe trasa novih putnih linija i izrada redova vo`we;

pra}ewe potreba utovara i istovara robe; evidentirawe i izve{ta-

vawe o saobra}ajnim nezgodama: registrovawe i osigurawe vozila,

dispe~erski poslovi u transportu, pra}ewe cena u putni~kom i te-

retnom prometu i usluga pretovara: organizovawe dnevne nege i

tehni~kog opsluìvawa i lakih i sredwih opravki na vozilima.

Priprema dokumentacije za izvr{ewe transportnog zadatka

u doma}em i me|unarodnom saobra}aju (tir karnet, karne de pasa`,

sertifikat vozila ATP karton, zelena karta osiguranika, putni

nalog), utvr|ivawe itinerera.

Prihvatawe i ispra}aj autobusa i trolejbusa; intervencije

kada su linije optere}ene i pri napu{tawu perona; regulisawe

autobuskog i pe{a~kog prometa na stanici; izve{tavawe o prome-

tu autobusa; rukovawe UKV ure|ajem i stalno pra}ewe redovnosti

odvijawa autobuskog – trolejbuskog prometa, koordinirawe sa

kontrolorima u prometu i upu}ivawe servisnih vozila za opravku

autobusa – trolejbusa na liniji.

Raspore|ivawe tramvajskih vozila na linije i vo|ewe evi-

dencije o izlasku svakog vozila; provera redovnosti odvijawa pro-

meta i osigurawe potrebnog broja vozila za svaku liniju; koordi-

nirawe u otklawawu zastoja u prometu sa kontrolorima i upu}iva-

we servisnih kola i ekipa na teren za otklawawe zastoja na vozi-

lima, prugama, pru`nim postrojewima i kontaktnoj mreì.

Provera ispravnosti karata za vo`wu i putnih isprava;

provera rada osobqa koje vozi; provera kretawa vozila; popuwava-

we dokumentacije i izve{tavawe o stawu vozila, soabra}aju, oso-

bqu koje vozi; provera tehni~ke ispravnosti vozila i wegove

opremqenosti u saobra}aju; provera stawa saobra}ajnica s obzi-

rom na kvalitet trase linija, saobra}ajne signalizacije i svega

{to bi ugroàvalo redovnost i sigurnost prometa; provera brzi-

ne vo`we pomo}u registirovanih brzinomera i preduzimawe mera

u otklawawu zastoja i smetwi za redovno odvijawe prometa.

Uvo|ewe u rad novih radnika prema programu radnog uvo|e-

wa ili prema programu pripravni~kog staà; u~estvovawe u pro-

gramirawu funkcionalnog obrazovawa i osposobqavawa; mentor-

stvo i instruisawe novih radnika i polaznika; u~estvovawe u pro-

veri radne osposobqenosti novih radnika.




1. STRANI JEZICI


Nastavni programi za strane jezike kod ovog obrazovnog

profila su isti kao kod obrazovnog profila oficir palube –

specijalista iz grupe 2. vodni saobra}aj.

2. DRUMSKI SAOBRA]AJ I TRANSPORT


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da u~enici ste~ena znawa iz oblasti

saobra}aja mogu da koriste u praksi i kod pra}ewa nastave iz uè-

stru~nih predmeta.

Zadaci ovog predmeta su da u~enici:

– steknu osnovna znawa iz {pedicije i {pediterske delat-

nosti i dokumentima koja se koriste u toku transporta,

– reìmima pod kojima se obavqaju pojedine vrste prevoza,

– o poslovima i zadacima koje obavqaju pojedine slu`be u

toku transporta,

– da steknu znawa o transportnom osigurawu,

– da shvate zna~aj carina i carinskog postupka,

– da razvijaju inicijativu za {ire i dubqe upoznavawe sao-

bra}ajnih problema.

SADR@AJI PROGRAMA

Osnovni pojmovi o {pediterskoj delatnosti: uloga pod{pe-

ditera i me|u{peditera i podela {pedicije (4)

Vrste dokumenata u {pediciji: komercijalni i finansijski

dokumenti (2)

Transportne potvrde, {pediterske potvrde, teretnice za

kombinovani prevoz, skladi{ne potvrde (6)

Tarife, tarifna na~ela: javnosti, trajnosti, jasno}e, jedna-

kosti (2)

Tarifni pojmovi: tarifski sistem, tarifska tehnika, po-

litika, tarifski razred, tarifska udaqenost itd. (6)

Poslovi i zadaci tarifnog odeqewa: akvizicija, pra}ewe

trì{ta, instradacija, refaksije i provizije (6)

Poslovi i zadaci uvoznog odeqewa: pozicionirawe, dispo-

nirawe, osigurawe, cariwewe, otprema komitentu (8)

Poslovi i zadaci transportno-skladi{nog odeqewa: utovar

i istovar robe, loko prevozi, uskladi{tewa, obeleàvawe robe,

veze sa vozarima (6)

Vozila pod reìmom TIR, vozila bez reìma TIR (4)

Specijalni poslovi {peditera: kontrola kvaliteta i kvan-

titeta, uzimawe uzoraka, pra}ewe transporta, dole|ivawe, izdava-

we transprotnih pisama (8)

Transportno osigurawe, preventivne i represivne mere, ra-

znovrsnost rizika. Kasko osigurawe (6)

Carinski postupak, grupisawe carina prema ciqu zbog koga

su uvedene, prema pravcu kretawa robe, prema na~inu naplate, pre-

ma na~inu zavo|ewa (8)

3. REGULISAWE SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI

Ciq je da se upozna i shvati zna~aj stroge primene i po{to-

vawe saobra}ajnih propisa, pravila, pove}awe profesionalne

osposobqenosti voza~a, upravqawa saobra}ajem i razvoj odgovor-

nosti za disciplinovano u~e{}e u saobra}aju.

Zadaci:

– da se steknu i pro{ire znawa o faktorima koji su bitni

za regulisawe saobra}aja;

– da se upoznaju sa svim na~inima regulisawa saobra}aja na

saobra}ajnoj mreì,

– da se shvati po{tovawe saobra}ajne regulative kao bitan

faktor bezbednosti,

– da se upoznaju sa na~inom i kontrolom saobra}aja, vo|ewem

i pra}ewem saobra}aja i primenom novih tehnologija u regulisa-

wu saobra}aja.

Strana 24 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T

2

3

3

3

3

3

12 264

320

320264374 320638

958

1

2

3

4

5

6

7

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku

Strani jezik

Drumski saobra}aj i transport

Regulisawe saobra}aja

Bezbednost saobra}aja

Organizacija prevoza

Specijalisti~ka teorija

Prakti~na nastava

a) u ~asovnom sistemu

b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

44

66

66

66

66

66

VNastava

u bloku

GODI[WE


SADR@AJI PROGRAMA

á. SAOBRA]AJNE MRE@E (20)

Osnovni podaci o mreì.

Osnovne karakteristike kretawa.

Osnovne veli~ine saobra}ajnog toka, karakteristike, me|u-

sobne zavisnosti.

Zakonomernosti u saobra}ajnom toku u zonama prekida.

Normalizacija zahteva.

Vreme putovawa: osnovni kriterijumi kvaliteta saobra}aj-

nih mreà, osnovne relacije, protok, vremenski gubici u zoni

~vora, marginalno vreme putovawa.

Raspored saobra}aja na mreì: princip sve ili ni{ta,

ograni~ewe kapaciteta, stohasti~ki model i model ravnoteè.

Vo|ewe saobra}ajnog toka.

áá. NAÎN I SREDSTVA REGULISAWA SAOBRA]AJNIH

TOKOVA (30)

Vertikalna i horizontalna signalizacija, kriterijumi za

postavqawe, vrste, tipovi i zahtevi koje moraju da ispune.

Svetlosna signalizacija, pojmovi, kriterijum za uvo|ewe,

plan rada svetlosnih signala, linijski i zonski sistem signali-

zacije, oprema, vrste i tipovi semafora, detektori.

Primeri saobra}ajnih mreà gradova u svetu i wihovo regu-

lisawe.

Regulisawe saobra}aja od strane saobra}ajne policije.

Raskrsnice, uloga, odnos izme|u raskrsnica i me|uprostora,

neregulisane raskrsnice, regulisane znakovima i svetlosnom sig-

nalizacijom, ta~ke sukoba.

Kriterijumi za odabirawe vida regulisawa saobra}aja.

Organizacione, tehni~ke i tehnolo{ke regulativne mere za

poboq{awe odvijawa saobra}aja.

Ekonomski efekti razli~itih sistema regulisawa saobra-

}aja u gradovima.

ááá. STACIONARNI SAOBRA]AJ (6)

Osnovni pojmovi o parkirawu i parkirali{tima i elemen-

tima.

Pojam i zna~aj kontrole i upravqawa parkirawem i in-

formaciona osnova.

Strategija upravqawa parkirawa, efekti i kontrola.

Zakonska regulativa.

áâ. UPRAVQAWE I KONTROLA SAOBRA]AJA (10)

Razvoj informacione tehnologije za upravqawe u drumskom

saobra}aju.

Informacione tehnologije u upravqaweu saobra}aja na pu-

tevima.

Savremene tehnologije upravqawa saobra}aja: program

„ISKRA”, sistem centralizovanog upravqawa saobra}ajem, napla-

ta kori{}ewa urbanih deonica.

Kontrola saobra}aja na putevima, raskrsnicama i saobra}aj-

nim ~vorovima.

4. BEZBEDNOST SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI

Ciq je da se upozaju i shvate zna~aj pove}awa bezbednosti

saobra}aja na putevima uz primenu i po{tovawe saobra}ajnih pra-

vila, kori{}ewe samo tehni~ki ispravnih vozila, organizovawe

stalnog nadzora na putu, pove}awe profesionalne osposobqeno-

sti voza~a tj. jednovremenim i koordiniranim sprovo|ewem kom-

pleksa preventivnih mera.

Zadaci su:

– da steknu i pro{ire znawa iz oblasti bezbednosti saobra-

}aja,

– da se bliè upoznaju sa faktorima aktivne i pasivne bez-

bednosti saobra}aja,

– da shvate zna~aj vr{ewa uvi|aja saobra}ajne nezgode u ciqu

pove}awa stepena bezbednosti saobra}aja,

– da u~esnici u saobra}aju shvate ciq kontrole i regulisa-

wa saobra}aja.

SADR@AJI PROGRAMA

RASKRSNICE (10)

Podela. Ta~ke sukoba. Ure|ewe prilaza raskrsnici. Vo|ewe

(kanalisawe) saobra}ajnih tokova. Optere}ewe raskrsnica: tabe-

larno i grafi~ki i uticaj na bezbednost saobra}aja. Raskrsnice

regulisane svetlosnim ure|ajima: bezbednosni kriterijum za uvo-

|ewe. Na~in rada svetlosnih signala i ocena sa stanovi{ta bez-

bednosti (individualno, linijski, zakonski).

Dvo i vi{efazni na~in rada signalisanih raskrsnica sa

aspekta bezbednosti i smawewa konfliktnih ta~aka.

UVOD U BEZBEDNOST SAOBRA]AJA (30)

Predmet bezbednosti saobra}aja. Metode bezbednosti sao-

bra}aja: statistike, eksperimenti, posmatrawe, testirawe, anketa

i intervju, upore|ivawe. Metode merewa bezbednosti saobra}aja:

bezbednost saobra}aja po jedinici duìne puta, bezbednost sao-

bra}aja u odnosu na izvr{eni rad vozila, stepen u~e{}a voza~a u

nezgodama, stepen ugroènosti stanovni{tva u saobra}ajnim ne-

zgodama, stepen teìne saobra}ajnih nezgoda. Odre|ivawe stepena

opasnosti od nastajawa saobra}ajnih nezgoda. Me|usobna zavi-

snost broja nezgoda i broja vozila. Me|usobna zavisnost broja ne-

zgoda i protoka vozila. Mere za pove}awe bezbednosti saobra}aja.

Saobra}ajne nezgode: pojam, dinamika i struktura, posledi-

ce (materijalne, socijalne), prostorne karakteristike, sezonske i

vremenske. Vrste gre{aka u~esnika u saobra}aju: nepropisna brzi-

na, nepropisno preticawe, neustupawe prvenstva prolaza, nedrà-

we dovoqnog rastojawa. Aktivna i pasivna bezbednost saobra}aja:

voza~, vozilo, put.

FAZE SAOBRA]AJNIH NEZGODA, ANALIZA

SAOBRA]AJNIH NEZGODA (20)

Uvi|aj saobra}ajnih nezgoda: prakti~ni podsetnik za vr{e-

we uvi|aja, sastav i oprema ekipe, uvi|ajne dokumentacije (zapi-

snik, skica, fotodokumentacija), obrasci i na~in vo|ewa u po-

stupku istrage i likvidacija {tete kod saobra}ajnih nezgoda, is-

pitivawe uzroka nastupawa saobra}ajne nezgode, na~in i postupci

u traèwu i fiksirawu podataka i pokazateqa saobra}ajne nezgo-

de, sakupqawe i ~uvawe dokaza za rekonstrukciju saobra}ajne ne-

zgode, obaveze voza~a koji je u~estvovao ili nai{ao na mesto sao-

bra}ajne nezgode, odre|ivawe osnovnih veli~ina kretawa vozila

putem homograma i tabela, put i vreme reagovawa, ko~ewe i zausta-

vqawe, prakti~ni primer uvi|ajne dokumentacije i uvi|aja.

KONTROLA I BEZBEDNOST SAOBRA]AJA (6)

Metodologija obavqawa kontrole. Preventivni efekti i

uticaj na bezbednost. Represivni efekti i uticaj na bezbednost.

Unutra{wa kontrola. Odràvawe puteva i uticaj na bezbednost

(direktno i indirektno). Sistem osigurawa motornih vozila.

5. ORGANIZACIJA PREVOZA


CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta jeste usavr{avawe i povezivawe

znawa koja }e polaznicima omogu}iti uspe{no sagledavawe proble-

matike vezane za ekonomi~nost prevoèwa u drumskom saobra}aju.

Zadaci nastave su:

– usavr{avawe i pro{irivawe znawa potrebnih za ekono-

mi~no kori{}ewe drumskih i transportnih sredstava,

– upoznavawe savremenih metoda organizacije prevoza,

– upoznavawe savremenih elemenata planirawa.

SADR@AJI PROGRAMA

TRO[KOVI PREVOZA (6)

Podela tro{kova prevoza, formirawe cene prevozne usluge,

izra~unavawe tro{kova prevoza

UTOVARNE (ISTOVARNE) STANICE (4)

Propusna mo} utovarnih (istovarnih) stanica, prora~un

broja mesta za utovar (istovar), ritam rada stanice.

PUTEVI VO@WE PRI PRETOVARU TERETA (16)

Ponavqaju}i putevi vo`we, zrakasti put vo`we, zbirni put

vo`we – sakupqawe (razvoèwe), prstenasti put vo`we. Primena

kipera i tegqa~a. Izrada zadataka.



ME\UGRADSKI PUTNI^KI SAOBRA]AJ (20)

Karakteristike me|ugradskog putni~kog saobra}aja. Izme-

riteqi rada, sredwa duìna putovawa putnika na liniji, koefi-

cijent izmene putnika, nekori{}ewe kapaciteta vozila. Prora-

~un potrebnog broja vozila i voza~a. Interval vo`we i u~estalost

vozila. Tabela i grafikon reda vo`we. Izrada zadataka.

GRADSKI PUTNI^KI SAOBRA]AJ (20)

Karakteristike gradskog putni~kog saobra}aja. Vrste linija,

mreà linija i ocena kvaliteta linija gradskog saobra}aja. Defi-

nisawe prevoznih zahteva putnika na linijama. U~estalost i interv-

al vo`we. Prora~un potrebnog broja vozila i voza~a za rad u vreme

vr{nog optere}ewa i vreme van vrha. Red vo`we. Izrada zadataka.


Organizacija prevoza kao predmet ima pre svega ekonomski

karakter.

Zna~aj ovog predmeta proizlazi iz potrebe poznavawa osnov-

nih principa racionalnog organizovawa prevoza.

Kroz obradu navedenih tema neophodno je dati akcenat na

ekonomi~nost, produktivnost, rentabilnost.

U ostvarivawu nastavnog programa treba koristiti deja-

filmove, dijapozitive i drugo, kao i {eme, skice, panoe itd.

U drumskom saobra}aju i unutra{wem transportu ovaj pred-

met se usmerava na pomenute delatnosti. Zbog toga saobra}ajnu

proizvodwu treba razra|ivati na na~in i na primerima saobra}aj-

ne delatnosti i delatnosti unutra{weg saobra}aja.

SPECIJALISTI^KA TEORIJA


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta specijalisti~ka teorija je da upozna u~enike

sa problemima koji se javqaju u stacionarnom saobra}aju odnosno

sa zna~ajem garaà, parkirali{ta i ostalih saobra}ajnih objeka-

ta u re{avawu stacionarnog saobra}aja. Ciq drugog dela predme-

ta je da upozna u~enike sa konstruktivnim elementima puta kao i

ure|ewem i opremom puta.

Zadaci su da se shvati zna~aj saobra}ajnih objekata i parki-

rali{ta u re{avawu stacionarnog saobra}aja. U predmetu se tako-

|e daje metodologija ure|aja servisnih radionica kao i prora~un

broja mesta i broja radnika. Drugi deo predmeta ima zadatak da

ukaè na zna~aj ure|ewa i opreme puteva kao i konstruktivnih ele-

menata puta u okviru re{avawa problema dinami~kog saobra}aja.

SADR@AJI PROGRAMA

GRA\EVINSKI DEO (22)

UVOD

– uop{te o putevima, definicija puta, sastavni elementi

puta, podela puteva u na{oj zemqi.

Na~in predstavqawa puta

– situacioni plan, uzdu`ni grafik puta, popre~ni profili.

Dejstvo vozila na kolovoz

– dejstvo vertikalnih sila (stati~nih i dinami~kih), dej-

stvo potencijalnih sila (uzdu`nih i transferzalnih), dejstvo si-

la i sastav.

Kretawe vozila kroz krivinu

– stabilnost vozila na bo~no klizawe

– raspodela koeficijenata prijawawa.

Odre|ivawe konstruktivnih elemenata puta

– odre|ivawe radijusa horizontalnih krivina,

– popre~ni nagib kolovoza: vrste nagiba na pravcu, odre|i-

vawa maksimalnog nagiba, vitoperewe kolovoza,

– pro{irewe kolovoza u krivini,

– preglednost puta u krivini i otvarawe useka u krivini,

– grani~ni nagibi nivelete, prelomi nivelete i odre|iva-

we radijusa vertikalnih krivina.

Gra|evinski elementi puta

– dowi stroj: zemqani trup, ve{ta~ki objekti,

– gorwi stroj: kolovoz, zaustavne trake, ivi~waci, ivi~ne

strane, ba{te, jarak, rigal.

Oprema puta

– smerokazi, ograde, putokazi.

Kolovozna konstrukcija

– sastav i podela kolovoznih konstrukcija,

– savremene kolovozne konstrukcije: ugqovodoni~ke, beton-

ske, kamene,

– osobine pojedine konstrukcije sa posebnim osvrtom na

wihov uticaj na bezbednost saobra}aja.

STACIONARNI SAOBRA]AJ (22)

Problemi stacionarnog saobra}aja u gradu.

Na~in regulisawa stacionarnog saobra}aja u gradu:

a) regulisawem dinami~kog saobra}aja

b) ograni~avawem vremena parkirawa

v) administrativno-tehni~kim merama.

Parkirawe vozila u gradu.

Parkirawe vozila u zatvorenom prostoru.

Podela garaà za motorna vozila.

Idejni projekat garaè.

Lokacija garaè u gradu i van grada.

Kapacitet garaè – odre|ivawe broja mesta parking garaè

i garaè autosaobra}ajne organizacije.

Povr{ina garaè – prora~un geometrijskih razmera garaè.

Na~in rasporeda i organizacija kretawa vozila u garaàma.

Grafi~ko odre|ivawe {irine prilaza pri izlasku vozila

hodom unapred.

Grafi~ko odre|ivawe {irine prilaza pri izlasku vozila

hodom unazad.

Projektovawe administrativnih i pomo}nih prostorija.

Primeri idejnih re{ewa garaè

a) garaè za teretna vozila

b) parking garaè – tipovi parking garaà

Parkirawe vozila na otvorenom prostoru

a) parkirawe uz ivicu kolovoza

b) jednoredno upravno i koso parkirawe

v) dvoredno upravno i koso parkirawe

g) vi{eredno parkirawe.

TEHNI^KO OPSLU@IVAWE (22)

Prora~un broja tehni~kog ospluìvawa kod univerzalnih

radnih mesta.

Prora~un broja radnih mesta i linija kod linijskog na~ina

opsluìvawa.

Prora~un broja potrebnih radnika.

Odre|ivawe potrebne opreme i mesta za tehni~ko opsluì-

vawe u servisima.

Stanice za snabdevawe motornih vozila pogonskim materi-

jalom.

Vrste i osnovni tipovi putni~kih stanica.

Sistemi i tehnolo{ki proces tehni~kog opsluìvawa.

Prora~un broja tehni~kog odràvawa.

Na~in organizacije tehni~kog odràvawa: univerzalni,

lan~ani i me{oviti.

Radna mesta za odgovaraju}e na~ine tehni~kog odràvawa:

neprolazan – gust raspored radnih mesta, prolazna radna mesta.

Organizacija tehnolo{kog procesa opravki – metod:

– metod univerzalnih radnih mesta

– metod specijalizovanih radnih mesta

– lan~ani – linijski metod opravke vozila.

Prora~un i projektovawe tehni~kog opsluìvawa u servi-

snim radionicama.

Prora~un broja mesta za tehni~ko opsluìvawe u servisima.

Ritam rada.

Radni takt.

Prora~un broja tehni~kog opsluìvawa kod univerzalnih

radnih mesta.

Prora~un broja radnih mesta i linija kod linijskog na~ina

opsluìvawa.

Prora~un broja potrebnih radnika.

Odre|ivawe potrebne opreme i mesta za tehni~ko opsluì-

vawe u servisima.



CIQ I ZADACI

Ciq:

– sticawe znawa, ve{tina, navika i sposobnosti za izvr{a-

vawe poslova i zadataka zanimawa kao i znawa za permanentno

usavr{avawe,

Strana 26 – Broj 10 20. jun 1997.


– ovladavawe svim postupcima i operacijama za pouzdano,

ta~no, odgovorno i kvalitetno obavqawe radnih zadataka,

– racionalno, ekonomi~no i odgovaraju}e kori{}ewe sred-

stava, opreme, ure|aja i dr.,

– razvijawe tehni~kog mi{qewa i interesovawa za primenu

inovacija pri obavqawu radnog zadatka,

– ovladavawe pravilnom primenom i kori{}ewem sredstava

rada, kao i wihovom negom, odràvawem i opravkom,

– pravilno preno{ewe znawa, umewa, ve{tina i qubavi za

izvr{ewe radnih zadataka.

Zadaci:

– pouzdano osposobqavawe za uspe{no, kvalitetno, odgovor-

no, ta~no, racionalno i ekonomi~no izvr{ewe radnog zadatka,

– formirawe adekvatnog umewa pri izvr{ewu radnih zadataka,

– formirawe navika za pra}ewe tehnologije rada i stalno

usavr{avawe.

SADR@AJI PROGRAMA

PRIPREMA VOZAÂ I VOZILA (16)

Dokumenta vozila. Prijem vozila i zaduèwa vozilom. Regi-

stracija vozila. Prou~avawe vozila sa aspekta karakteristika,

upotrebe, nege i odràvawa. Priprema vozila za upotrebu i izvr-

{ewe radnog zadatka. Priprema vozila za sezonsku upotrebu i upo-

trebu u posebnim uslovima.

Kontrola ispravnosti vozila. Komandovawe i rukovawe vo-

zilom tokom razrade i nakon rada vozila.

Vu~a prikolice.

NEGA, ODR@AVAWE I OPRAVKA VOZILA (10)

Nulti servis. Garantni servis. Teku}i servis. Opravka vozila.

ODR@AVAWE I NEGA MOTORA (34)

Op{te napomene. Podmazivawe motora. Kontrola nivoa

uqa. Zamena uqa, zamena uqnih pre~ista~a, period i postupak.

Podmazivawe pumpe visokog pritiska. Sistem za hla|ewe motora

te~no{}u. Sistem za hla|ewe motora vazduhom. Pre~ista~i vazdu-

ha, suvi, uqni i kombinovani.

Ispu{tawe vazduha iz sistema, napajawe dizel motora gori-

vom linijskom pumpom, rotacionom pumpom.

Nega i odràvawe glave motora, novog, nakon razrade i po-

sle opravke. Periodi nege i odràvawa ventilskih sklopova. Si-

stem za paqewe radne sme{e. Greja~i vazduha u cilindrima motora.

KOMPRESOR PRENOSNOG MEHANIZMA (18)

Frikcione spojnice. Hidrauli~ne spojnice. Mewa~ stepena

prenosa.

Mehanizam mewa~a stepena prenosa komande i prenosioci.

Reduktor.

Razdeqiva~ momenta. Kardanska vratila i zglobni preno-

snici momenta. Stalni pogon, diferencijalni ure|aj. Ure|aj za

blokadu diferencijalnog ure|aja. Pogonski most. Poluvratila,

glav~ina to~ka, to~ak, pneumatici.

UPRAVQA^KI MEHANIZAM (18)

Vrste upravqa~kih mehanizama. Upravqa~ki mehanizmi sa

razli~itim sistemima ve{awa. Poloàj upravqa~kih to~kova.

Servo ure|aj sistema za upravqawe.

SISTEM ZA VE[AWE I OSLOWAWE (16)

Mehanizmi za vo|ewe to~kova. Elasti~ni oslonci. Elemen-

ti za prigu{ivawe i stabilizaciju.

KOÎONI SISTEMI (18)

Mehani~ke ko~nice. Hidrauli~ne ko~nice. Pneumatske ko~-

nice. Kombinovane ko~nice.

Servo-poja~iva~i kod sistema za ko~ewe. ABS.

PODMAZIVAWE VOZILA (12)

Maziva. Ure|aji za podmazivawe, postupak podmazivawa.

[ema podmazivawa vozila.

ELEKTROURE\AJI I OPREMA (22)

Op{te napomene. Dinamo. Alternator. Elektropokreta~i.

Akumulatorska baterija. Elektri~ni provodnici i prikqu~ci.

[tampana kola.

Elektri~ni prekida~i. Elektri~ni osigura~i i osigura~i

kutija. Ure|aji za zagrevawe stakala, motora i prostora. [ema

elektri~ne instalacije vozila. Svetlosni elektri~ni ure|aji vo-

zila. Svetlosno-signalni ure|aji vozila. Regleri.

MERNO-KONTROLNI I SIGNALNI URE\AJI VOZILA (18)

Motora. Vozila.

KAROSERIJA VOZILA (16)

Putni~kih. Teretnih. Kombinovanih. Specijalnih.

OPREMA I URE\AJI VOZILA (12)

Kip ure|aji. Dizalice. Specijalni ure|aji.

POGONSKA SREDSTVA (22)

Goriva. Maziva.

PRAWE VOZILA (32)

Prawe bez sredstava za prawe. Prawe upotrebom sredstava

za prawe.

Postupak sa opranim kolima. Sredstva za negu lakova. Sred-

stva za negu lakova na bazi silikona.

O{te}ewe lakova. Nega: hroma, stakla, plasti~nih delova,

koè, drveta, tapacirunga i podova.

NASTAVA U BLOKU


CIQ I ZADACI

Ciq:

– da kandidat tokom obavqawa radnog zadatka u organizaci-

ji stekne: pouzdanost, sigurnost, ta~nost, preciznost i odgovor-

nost u radu,

– da prou~i proizvodni proces te organizacije i pozitivno

primeni ste~eno teorijsko znawe tokom obavqawa radnog zadatka,

– da stalno prati proizvodni proces, uo~i nedostatke i me-

re za otklawawe istih,

– da svojim radom uti~e na smawewe proizvodnih tro{kova.

Zadatak:

– da sprovede u delo organizaciono-tehnolo{ke postupke

pri izvr{avawu radnih zadataka,

– da energi~no sprovodi proces smawewa tro{kova,

– da sprovodi u delo primenu inovacija,

– da uskla|uje rad slu`bi zaduènih za pra}ewe i organiza-

ciju tih radova.

SADR@AJI PROGRAMA

DOKUMENTA VOZILA (12)

Ra~un o vozilu. Carinska deklaracija. Ugovor o kupoproda-

ji. Ugovor o poklonu. Saobra}ajna dozvola. Potvrda SUP-a. Kol-

ska kwiga. Servisna kwiìca. Uputstvo o rukovawu, odràvawu i

upotrebi. Sertifikat vozila. Karnet de pasa`. Zelena karta osi-

gurawa vozila ATP karton.

PREVOZNA DOKUMENTA (22)

Putni nalog. Tovarni list. Faktura. TIR karnet. Obrazac

EUR. Obrazac T1, T2, T3. Me|unarodna dozvola o prevozu (tranzit-

ne, bilateralne i univerzalne). Potvrda o kvalitetu robe.

PLAN RADA VOZNOG PARKA (25)

Planirawe i analiza rada voznog parka. Operativno ruko-

vo|ewe i kontrola rada. Dokumenti za evidenciju. Pra}ewe doku-

menata i {ifrovawe za kompjutersku obradu.

RED VO@WE (30)

Metode izrade reda vo`we. Primena elektronskih ra~unara

za izradu reda vo`we. Poreme}aji u redu vo`we i mere za wihovo

otklawawe.

ODR@AVAWE VOZILA (10)

Odràvawe vozila tokom upotrebe. Odràvawe vozila pre

upotrebe. Odràvawe vozila posle upotrebe.

PRA]EWE TRO[KOVA PREVOZA (74)

Tro{kovi prevoza. Prora~un tro{kova. Cena ko{tawa pre-

vozne usluge.



PERIODI^NI I REDOVNI TEHNI^KI PREGLEDI

VOZILA (15)

Redovni tehni~ki pregled vozila. Vanredan tehni~ki pre-

gled vozila. Periodi~ni tehni~ki pregled vozila.

KONTROLA RADA VOZILA I VOZAÂ (40)

Operativno rukovo|ewe i kontrola rada. Kontrola rada vo-

zila i voza~a u javnom saobra}aju. Kontrola rada o~itavawem veli-

~ina tahografa.

UVI\AJ SAOBRA]AJNE NEZGODE (40)

Formirawe komisije. Postupci tokom uvi|aja. Formirawe

potrebne dokumentacije. Naj~e{}e gre{ke pri uvi|aju.

IZVR[EWE RADNOG ZADATKA U STRUCI (52)

Posebno obraditi: operativna dokumenta, prevozna dokumen-

ta (putni nalog, sprovodni, tovarni list). Tro{kove prevoza. Po-

dela tor{kova sa stanovi{ta kori{}ewa kapaciteta (varijabil-

nih i stalnih tro{kova, cena ko{tawa jedinice prevezene usluge).

Izra~unavawe tro{kova: pogonskog materijala, opravke i odrà-

vawe vozila, amortizacija vozila. Izra~unavawe tro{kova obaviti

brojno za jednu vo`wu. Ovaj deo radnog zadatka kandidat obavqa u

radnoj organizaciji obra|uju}i pismeno izvr{ewe radnog zadatka

po datim ta~kama. Pismeni rad overava stru~no lice preduze}a.


Programi su koncipirani tako da polaznicima pruè aktu-

elna saznawa o svim vidovima u~estvovawa u drumskom saobra}aju,

bitnim ~iniocima i problemima koji se pojavquju u sada{woj

praksi. Pri realizaciji programa potrebno je primewivati raz-

li~ite nastavne metode i oblike rada i koristiti raspoloìva

nastavna sredstva. (Pojedine sadràje realizovati u kabinetima

prakti~ne nastave, kabinetima uèstru~nih predmeta itd.). Prak-

ti~nu nastavu u bloku izvoditi u odgovaraju}im ustanovama (cen-

tru za obuku voza~a, tehni~ki pregled, vozni park i sl.). Izvr{ewe

radnih zadataka usmeriti prema specijalisti~kom pozivu pola-

znika i povezati ih sa specijalisti~kim ispitom. Programe prou-

~avati za konkretne organizacije sa kriti~kom analizom pozitiv-

nih i negativnih aspekata i predlozima za poboq{awe. U radu sa

tehni~arima specijalistima naglasiti zna~aj analize izmeriteqa

rada voznog parka, tro{kova prevoza organizacije i planirawa

rada voznog parka, organizacije rada na tehni~kom pregledu, serv-

isima, parkirali{tima i garaàma i analizi bitnih elemenata

vezanih za ve{ta~ewe saobra}ajnih nezgoda.


Pravo da polaè specijalisti~ki ispit kandidat si~e kada

poloì sve ispite predvi|ene planom i programom specijalizacije.

Sadràj specijalisti~kog ispita:

a) izrada prakti~nog zadatka u pismenoj formi,

b) odbrana prakti~nog zadatka.

Sadràj prakti~nog zadatka:

Predmeti:

– Regulisawe saobra}aja

– Bezbednost saobra}aja

– Organizacija prevoza

Prakti~an zadatak kandidat priprema samostalno uz pomo} li-

terature i na dan odbrane zadatak predaje komisiji u dva primerka.

Obrazovni profil: 3.2. VOZA^ MOTORNOG VOZILA

– SPECIJALISTA




1. voza~ motornih vozila, sa dve godine radnog iskustva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Regulisawe saobra}aja

2. Bezbednost saobra}aja

3. Organizacija prevoza robe i putnika

4. Motorna vozila.

CIQ OBRAZOVAWA







Usavr{avawe sposobnosti za vo`wu voza~a u skladu sa zah-

tevima i kriterijumima bezbednosti saobra}aja.

Razvijawe karakteristi~nih psiholo{kih osobina va`nih

za opaàwe i motivisanost pri ostvarewu zadatka.

Ukazivawe polaznicima na uticaj brzine na bezbednost sao-

bra}aja i va`nost na~ina regulisawa saobra}aja kao kriterijuma

op{te bezbednosti saobra}aja.

Usavr{avawe znawa polaznika iz oblasti dijagnostike teh-

ni~kog stawa, i odràvawa motornih vozila u ciqu pove}awa bez-

bednosti saobra}aja.


Preuzimawe specijalnih vozila sa saobra}ajnom dokumenta-

cijom i opremom (cisterne s opasnim teretima, hladwa~e, vozila

koja prevoze eksploziv i radioaktivne materije, vozila koja pre-

voze kabaste terete); pregled specijalnog vozila – vizuelna prove-

ra ispravnosti, popuwavawe prevozne dokumentacije za vozilo i

teret; provera preuzete robe – tereta; kontrola tereta pri utovaru

i istovaru, usputna provera rada vozila, funkcionisawa speci-

jalnih ure|aja na vozilu, robe-tereta u odnosu na karakteristike i

karakter robe i preduzimawe potrebnih sigurnosnih mera; uo~ava-

we i otklawawe kvarova na vozilu tokom vo`we.

Priprema vozila i opreme za puwewe goriva; puwewe goriva

i osiguravawe sigurnog transporta do vazduhoplova, upravqawe

vozilom, prikqu~ivawe ure|aja vozila na vazduhoplov, pri puwewu

vazduhoplova (rukovawe pumpom i volumetrom i sl.); vo|ewe doku-

mentacije o preuzetom i predatom gorivu; vo`wa vozila za vu~u va-

zduhoplova; priprema vozila; prikqu~ewe vazduhoplova i vo`wa

vazduhoplova na odredi{te; preventivno odràvawe vozila i

opreme.

Vo`wa sanitarnog vozila (cisterne) na aerodromu; pripre-

ma vozila i prikqu~ene opreme; vo`wa vozila i rukovawe opre-

mom vozila za vreme puwewa i pra`wewa.

Vo`wa vatrogasnog vozila na aerodromu; priprema vozila,

ure|aja i opreme vozila; upravqawe vozilom za vreme ve`bi, pri-

pravnosti i ga{ewa poàra.

Preuzimawe specijalnog vozila sa saobra}ajnom dokumenta-

cijom i opremom (specijalne cisterne, pokretni parni ure|aji,

vatrogasna kola, agregati, cementacioni agregati, specijalni te-

gqa~i i drugo); upravqawe vozilom u javnom saobra}aju i na tere-

nu, davawe uputstava pri utovaru i istovaru tereta, izvo|ewe spe-

cijalnih radova, evidentirawe potro{we goriva, maziva, guma i

sli~no.

Evidencija o radu vozila, opreme u vozilu, opravkama tokom

puta, autosatima, autokilometrima, putnim kilometrima i robi

koja se prevozi.

Uvo|ewe u rad novih voza~a prema programu radnog uvo|ewa

ili prema programu pripravni~kog staà; u~estvovawe u progra-

mirawu funkcionalnosti obrazovawa i osposobqavawa i instru-

isawa novih radnika i polaznika; u~estvovawe u proveri radne

osposobqenosti.

Strana 28 – Broj 10 20. jun 1997.



1. STRANI JEZICI




specijalista iz grupe 2. vodni saobra}aj.

2. DRUMSKI SAOBRA]AJ I TRANSPORT


Nastavni program ovog predmeta je isti kao kod obrazovnog

profila tehni~ar drumskog saobra}aja – spcijalista.



CIQ I ZADACI

Ciq je da se polaznici upoznaju i shvate zna~aj stroge pri-

mene i po{tovawa saobra}ajnih pravila, pove}awe profesional-

ne osposobqenosti voza~a upravqawa saobra}ajem i razvoj odgo-

vornosti za disciplinovano u~e{}e u saobra}aju.

Zadaci su:

– da se steknu i pro{ire znawa o faktorima koji su od bit-

nog zna~aja za bezbednost saobra}aja;

– da se upoznaju sa svim merama bezbednosti saobra}aja kako

u vozilu tako i na putu, a posebno ukazati na obaveze preduze}a ko-

ja upu}uju vozila na put;


pove}awa stepena bezbednosti saobra}aja;

– da se upoznaju sa zna~ajem kontrole bezbednosti saobra}aja

kao i zadacima unutra{we kontrole.

SADR@AJI PROGRAMA

RASKRSNICE (10)

Podela. Ta~ke sukoba. Ure|ewe prilaza raskrsnici. Vo|ewe

(kanalisawe) saobra}ajnih tokova. Optere}ewe raskrsnica: tabe-

larno i grafi~ki i uticaj na bezbednost saobra}aja. Raskrsnice

regulisane svetlosnim ure|ajima: bezbednosni kriterijum za uvo-

|ewe. Na~in rada svetlosnih signala i ocena sa stanovi{ta bez-

bednosti (individualno, linijski, zakonski).

Dvo i vi{efazni na~in rada signalisanih raskrsnica sa

aspekta bezbednosti i smawewa konfliktnih ta~aka.

BEZBEDNOST SAOBRA]AJA (30)

Predmet bezbednosti saobra}aja. Metode bezbednosti sao-

bra}aja: statistika eksperimentim testirawem; anketa i intervju,

upore|ivawe. Metode merewa bezbednosti saobra}aja. Bezbednost

saobra}aja po jedinici duìne puta, bezbednost saobra}aja u odno-

su na izvr{eni rad vozila, stepen u~e{}a voza~a u nezgodama, ste-

pen ugroènosti stanovni{tva u saobra}ajnim nezgodama, stepen

teìne saobra}ajnih nezgoda. Odre|ivawe stepena opasnosti od

nastajawa saobra}ajnih nezgoda. Me|usobna zavisnost broja nezgo-

da i broja vozila. Me|usobna zavisnost broja nezgoda i protoka vo-

zila. Mere za pove}awe bezbednosti saobra}aja. Saobra}ajne nezgo-

de: pojam, dinamika i struktura, posledice (materijalne, socijal-

ne), prostorne karakteristike, sezonske i vremenske. Vrste gre{a-

ka u~esnika u saobra}aju: nepropisna brzina, nepropisno pretica-

we, neustupawe prvenstva prolaza, nedràwe nedozvoqenog rasto-

jawa. Aktivna i pasivna bezbednost saobra}aja, voza~, vozilo, put.

FAZE SAOBRA]AJNIH NEZGODA – ANALIZA

SAOBRA]AJNIH NEZGODA (24)

Uvi|aj saobra}ajnih nezgoda: prakti~ni podsetnik za vr{e-

we uvi|aja, sastav i oprema ekipe; uvi|ajna dokumentacija (zapi-

snik, skica, fotodokumentacija). Obrasci i na~in vo|ewa u po-

stupku istrage i likvidacije {tete kod saobra}ajnih nezgoda. Is-

pitivawe uzroka nastupawa saobra}ajnih nezgoda. Na~in i postup-

ci u traèwu i fiksirawu podataka i pokazateqa saobra}ajne ne-

zgode. Sakupqawe i ~uvawe dokaza za rekonstrukciju saobra}ajne

nezgode. Obaveza voza~a koji je u~estvovao ili nai{ao na mesto

saobra}ajne nezgode. Odre|ivawe osnovnih veli~ina kretawa vo-

zila putem homograma i tabela. Put i vreme reagovawa, ko~ewa i

zaustavqawa. Prakti~ni primer uvi|ajne dokumentacije. Put i

vreme preticawa, put i vreme obilaèwa.


NASTAVNI PLAN

T

2

3

3

3

3

3

12 264

320

320264374 320638

958

1

2

3

4

5

6

7

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku

Strani jezik

Drumski saobra}aj i transport



Motorna vozila


Prakti~na nastava


b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

44

66

66

66

66

66

VNastava

u bloku

GODI[WE


KONTROLA I BEZBEDNOST SAOBRA]AJA (10)

Metodologija obavqawa kontrole. Preventivni efekti i

uticaj bezbednosti. Represivni efekti i uticaj na bezbednost. Re-

gulisawe saobra}aja (tehni~ko). Unutra{wa kontrola. Odràva-

we puteva i uticaj na bezbednost (direktno i indirektno). Sistem

osigurawa motornih vozila.



CIQ I ZADACI

Ciq je usavr{avawe ste~enih znawa u oblasti organizacije

kretawa vozila da bi se ostvario {to ve}i obim transporta sa

{to mawim tro{kovima i kori{}ewe savremenih na~ina odvija-

wa transporta.

Zadaci su racionalizacija transporta i upoznavawe sa izme-

riteqima pokazateqa rada voznog parka.

SADR@AJI PROGRAMA

IZMERITEQI RADA VOZNOG PARKA (10)

Auto dani i koeficijenti

Auto ~asovi i koeficijenti

Izmeriteqi brzina

Izmeriteqi pre|enog puta

Izmeriteqi korisne nosivosti vozila

Ostvareni transportni rad

Proizvodnost voznog parka

Prora~un broja vozila

Prora~un koli~ine prevezene robe

Prora~un broja obrta

Prora~un ostvarenog transportnog rada


Operativni plan rada

Godi{wi plan rada

Kontrola sprovo|ewa

DRUMSKI TERETNI PREVOZ (4)

Op{ta podela

Roba i klasifikacija

Obezbe|ewe robe pri utovaru – istovaru

Op{ti i posebni zahtevi, razme{taj, pri~vr{}ivawe robe u

toku transporta

PROMET TERETA (4)

Promet – obrt tereta

Promet transportne stanice

Promet tereta deonice puta

Protok tereta

PUTEVI VO@WE PRI PREVOZU ROBE (4)

Ponavqaju}i put vo`we

Radijalni put vo`we

Prstenasti put vo`we

Zbirni put vo`we

TERETNE STANICE (10)

Utovarno-istovarne stanice

Na~ini postavqawa vozila u odnosu na front utovara – is-

tovara

Duìna fronta utovara – istovara

Propusna mo} teretne stanice

Broj mesta za utovar – istovar

Odre|ivawe ravnomernog rada stanice

Dispe~erska slu`ba

Kontrola rada osobqa i vozila

PRIMENA TEGQAÂ – VU^NIH VOZILA (4)

Primena vu~nih vozila i opravdanost primene

Prora~un broja poluprikolica


PRIMENA VOZILA SAMOISTOVARIVAÂ (2)

Opravdanost primene kipera

INTEGRALNI TRANSPORT (10)

Sredstva integralnog transporta

Definicija integralnog transporta

Tehnologija integralnog transporta

Paletizacija

Kontejnerizacija

Sistemi integralnog transporta

Drumska vozila u integralnom transportu

OPERATIVNA DOKUMENTACIJA (10)

Prevozna dokumenta

Dokumenta za vozilo

Dokumenta za voza~e

Dokumenta u me|unarodnom prevozu

Carinski postupci u drumskom transportu

Postupak sa vozilom pod reìmom TIR

Prate}a dokumentacija i oblici informisawa o kretawu robe

TRO[KOVI (6)

Podela

Prora~un svih tro{kova

Cena ko{tawa prevozne usluge

5. MOTORNA VOZILA


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da polaznicima specijalizacije na

osnovu usvajawa znawa omogu}i kori{}ewe odgovaraju}eg motor-

nog vozila u svim uslovima eksploatacije.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

– da polaznike upozna sa osnovnim pojmovima iz teorije kre-

tawa

– da upoznaju osnovne karakteristike motora i motornih vo-

zila

– da se upoznaju sa uticajem karakteristika motora i motor-

nih vozila na vu~ne i dinami~ka svojstva motornih vozila kao i

na ekonomi~nost potro{we goriva.

SADR@AJI PROGRAMA

UVODNA RAZMATRAWA (3)

Osnovni pojmovi

Performanse motornih vozila

OSNOVI KRETAWA MOTORNIH VOZILA (5)

Osnovna razmatrawa

Osobine tla

Kreta~

Kretawe elasti~nog pogonskog i nepogonskog to~ka po kru-

tom i deformabilnom tlu

SILE KOJE DELUJU NA VOZILO (7)

Teìna vozila

Otpori kretawa: otpor kotrqawa, otpor vazduha, otpor uspo-

na, otpor ubrzawa, otpor prikqu~nih vozila.

GRANI^NE VREDNOSTI MOTORNIH VOZILA (3)

Grani~na vrednost vu~ne sile.

POGON MOTORNIH VOZILA (10)

Vrste motora

Performanse motora SUS: snaga, obrtni moment, speci-

fi~na potro{wa goriva

Prenos snage sa motora na pogonske to~kove

VU^NO-DINAMI^KE KARAKTERISTIKE MOTORNIH

VOZILA (10)

Vu~ni dijagram

Dinami~ka karakteristika

Bilans snage

Mo} savla|ivawa uspona i mo} ubrzawa

Uticaj prenosnih odnosa na vu~ne i dinami~ke karakteri-

stike motornih vozila

Strana 30 – Broj 10 20. jun 1997.


PERFORMANSE VOZILA SA POGONOM NA SVE

TO^KOVE (3)

Bilans snage kod pogona na sve to~kove

Sistemi razvo|ewa snage

PONA[AWE VOZILA NA PUTU (7)

Op{ta razmatrawa

Zaokretawe upravqa~kih to~kova

Uzdu`na i popre~na stabilnost motornih vozila

Povo|ewe to~kova

Uglovi postavqawa upravqa~kih to~kova

KOÊWE MOTORNIH VOZILA (8)

Osnovne ko~ione karakteristike

Usporewe vozila pri ko~ewu, vreme i put ko~ewa

Dijagram ko~ewa

Stabilnost vozila pri ko~ewu

PROHODNOST MOTORNIH VOZILA (4)

Osnovni parametri prohodnosti: vu~ni, gabaritni, kon-

struktivni

EKONOMI^NOST POTRO[WE GORIVA (6)

Odre|ivawe potro{we goriva

Jedna~ina potro{we goriva

Karakteristike goriva

Uticaj raznih faktora na ekonomi~nost goriva.

6. SPECIJALISTI^KA TEORIJA


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta Specijalisti~ka teorija je da upozna u~enike

sa osnovnim objektima koji sluè za: ~uvawe, snabdevawe i odrà-

vawe vozila, isto tako, ciq predmeta je isticawe zna~aja kolovo-

zne konstrukcije kao faktora u saobra}aju. Posebno se isti~e zna-

~aj saobra}aja u gradskom tkivu, urbanisti~ka analiza savremenih

gradova i objekata za teretni saobra}aj.

Zadatak predmeta je osposobqavawe voza~a autobusa da uz

{irok spektar znawa boqe obave svoj posao.

SADR@AJI PROGRAMA


Uvod o putevima i kategorizacija

Eksploatacione karakteristike puta (ra~unska brzina, pro-

pusna mo} puta i saobra}ajno optere}ewe)

Trasirawe puteva (situacioni plan, uzdu`ni profil, po-

pre~ni profili)

Dejstvo vozila na kolovoz (vertikalne sile, tangencijalne

sile i sile na isisavawe)

Odre|ivawe konstruktivnih elemenata puta (krivine, prav-

ci, nagibi)

Preglednost puta u krivini

Horizontalna krivina

Vertikalne krivine

Prelazne krivine

Vitoperewe kolovoza, prelazne rampe

Pro{irewe kolovoza u krivini

Serpentine

Gra|evinski elementi puta (dowi stroj puta, zemqani trup,

objekti doweg stroja)

Izrada zemqanog trupa (materijali, vrste ma{ina i na~in

izrade; posteqica puta)

Dejstvo mraza na put

Gorwi stroj puta, kolovozna konstrukcija, podela konstruk-

cija i materijali za izradu

Slojevi kolovozne konstrukcije: sloj ~isto}e, podloga i ga-

ze}i sloj

Izrada i osobine klasi~nih konstrukcija

Izrada i osobine savremenih kolovoznih konstrukcija

Oprema puta (smerokazi, ma~je o~i, ograde i kilometarski

stubi}i)

Pojam kolovoza, ivi~waka, ivi~nih traka, bankina i bermi

Biciklisti~ke staze i parkirali{ta

Odvodwavawe kolovoza, jarak i rigol

SERVISI (15)

Osnovni zadaci servisa, podela, na~in rada

Sadràj servisa (radionice, administrativni deo, prodaj-

ni deo)

Radna mesta u servisu (kanali, dizalice, rampe) i uslovi za

izbor

Oprema radnih mesta

Organizacija radnih mesta, metode (univerzalna, linijska i

me{ovita)

Linija tehni~kog pregleda (oprema, potrebni ure|aji za kon-

trolu ko~nica, svetla, izduvnih gasova i upravqa~kog mehanizma)

Poslovi koji se obavqaju u servisu (prora~uni periodi~nog

obavqawa)

STACIONIRANI SAOBRA]AJ (20)

Problemi stacioniranog saobra}aja u gradovima i na~in

re{avawa problema

Odre|ivawe centara privla~ewa i metodologija istraìva-

wa potreba u gradu

Garaè kao objekti za ~uvawe vozila (osnovni zadaci i po-

dela)

Spratne garaè, vrste, lokacija, prednosti i mane pojedi-

nih vrsta

Parking garaè, lokacija, kapacitet i postavqawe parking

mesta (uglovi postavqawa)

Parking mesto, osnovne dimenzije

Grafi~ko odre|ivawe {irine prolaza u garaàma: hodom

unapred i hodom unazad

Parkirawe vozila na otvorenom prostoru (uli~no parkirawe)

Parkirali{ta (ogra|ena, neogra|ena, sa naplatom, bez na-

plate, lokacija i kapacitet)

Zone ograni~enog trajawa parkirawa

AUTOBAZE ZA TERETNA VOZILA (10)

Osnovni pojam, sadràj, na~in rada i lokacija

Teretne utovarne-istovarne stanice, lokacija, sadràj

Skladi{ta

Priprema robe za transport (pakovawe, ambalaà)

Na~in utovara i istovara, mehanizacija

Osnovni pojmovi o paletama i kontejnerima

Kontejnerski terminali

PUMPNE STANICE (5)

Osnovni zadaci i sadràj

Pumpne stanice u gradu, van grada i na autoputu.



CIQ I ZADACI

Ciq:



usavr{avawe,




stava, opreme, ure|aja i dr.


inovacija pri obavqawu radnih zadataka,


rada, kao i wihovom negom, odràvawem i opravkom.

Zadaci:


no, ta~no, racionalno i ekonomi~no izvr{ewe radnog zadatka

– formirawe adekvatnog umewa pri izvr{ewu radnih zada-

taka


usavr{avawe.

SADR@AJI PROGRAMA


Dokumenta vozila. Prijem vozila i zaduèwe vozilom. Regi-




upotrebe, nege i odràvawa. Priprema vozila za rad i izvr{ewe

radnog zadatka.

Priprema vozila za sezonsku upotrebu i upotrebu u poseb-

nim uslovima.


zilom tokom razrade i posle rada vozila.

Vu~a prikolice.





uqa. Zamena uqa, zamena uqnih pre~ista~a, period i postupak.

Podmazivawe pumpe visokog pritiska. Sistem za hla|ewe motora

te~no{}u. Sistem za hla|ewe motora vazduhom. Pre~ista~i vazdu-

ha, suvi, uqni i kombinovani.

Ispu{tawe vazduha iz sistema za napajawe dizel motora go-

rivom sa linijskom pumpom, sa rotacionom pumpom.

Nega i odràvawe glave motora, novog, nakon razrade i po-

sle opravke. Periodi nege i odràvawa ventilskih sklopova. Si-

stem za paqewe radne sme{e. Greja~i vazduha u cilindrima moto-

ra. Kompresor.

PRENOSNI MEHANIZAM (18)

Frikcione spojnice. Hidrauli~ne spojnice. Mewa~ stepena

prenosa.

Mehanizam mewa~a stepena prenosa komande i pernosnici.

Reduktor.

Razdeqiva~ momenta. Kardanska vratila i zglobni preno-

snici motora. Diferencijalni ure|aj.

Ure|aj za blokadu diferencijalnog ure|aja. Pogonski most.

Poluvratila, to~ak, pneumatici.





SISTEM ZA VE[AWE I OSLAWAWE (16)





nice. Kombinovane ko~nice. Servo-poja~iva~i kod sistema za ko-

~ewe. ABS.





Op{te napomene. Dinamo. Alternator. Elektropokreta~i.

Akumulatorska baterija. Elektri~ni provodnici i prikqu~ci.

[tampana kola.

Elektri~ni prekida~i. Elektri~ni osigura~i i osigura~ka

kutija. Ure|aji za zagrevawe stakla, motora i prostora. [ema

elektri~ne instalacije vozila. Svetlosni elektri~ni ure|aji vo-

zila. Svetlosno-signalni ure|aji vozila.

Regleri.

MERNO-KONTROLNI I SIGNALNI URE\AJI

VOZILA (18)

Motora. Vozila.






Goriva. Maziva.

PRAWE VOZILA (32)


za prawe.





NASTAVA U BLOKU


CIQ I ZADACI

Ciq:

– da kandidat tokom obavqawa radnog zadatka u organizaci-

ji stekne: pouzdanost, sigurnost, ta~nost, preciznost i odgovor-

nost u radu,

– da prou~i proizvodni proces te organizacije i pozitivno

primeni ste~eno teorijsko znawe tokom obavqawa radnog zadatka,

– da stalno prati proizvodni prenos, uo~i nedostatke i me-

re za otklawawe istih,

– da svojim radom uti~e na smawewe proizvodnih tro{kova.

Zadaci:

– da sprovede u delo organizaciono-tehnolo{ke postupke

pri izvr{avawu radnih zadataka,

– da energi~no sprovodi proces smawewa tro{kova,

– da sprovodi u delo primenu inovacija,

– da uskla|uje rad slu`bi zaduènih za pra}ewe i organiza-

ciju tih radova.

SADR@AJI PROGRAMA








Putni nalog. Tovarni list. Faktura. TIR karnet. Obrazac

EUR. Obrazac T1, T2, T3. Me|unarodna dozvola o prevozu (tranzit-

ne, bilateralne i univerzalne). Potvrda o kvalitetu robe.



vo|ewe i kontrola rada. Dokumenti za evidenciju. Pra}ewe doku-

menata i {ifrovawe za kompjutersku obradu.






voza usluge.


VOZILA (20)

Reodvni tehni~ki pregled vozila. Vanredan tehni~ki pre-




zila i voza~a u javnom saobra}aju.

Kontrola rada o~itavawem veli~ina tahografa.



potrebne dokumentacije. Naj~e{}e gra{ke pri uvi|aju.


Posebno obraditi: operativna dokumenata, prevozna dokumen-

ta (putni nalog, sprovodni, tovarni list). Tro{kove prevoza. Pode-

la tro{kova sa stanovi{ta kori{}ewe kapaciteta (varijabilnih i

Strana 32 – Broj 10 20. jun 1997.


stalnih tro{kova, cena ko{tawa jedinice prevozne usluge). Izra~u-

navawe tro{kova: pogonskog materijala, opravke i odràvawa vozi-

la, amortizacija vozila. Izra~unavawe tro{kova obaviti brojno za

jednu vo`wu. Ovaj deo radnog zadatka kandidat obavqa u radnoj orga-

nizaciji obra|uju}i pismeno izvr{ewe radnog zadatka po datim ta~-

kama. Pismeni rad overava stru~no lice radne organizacije.






li~ite nastavne metode i oblike rada i koristiti raspoloìva

nastavna sredstva. (Pojedine sadràje realizovati u kabinetima


ti~nu nastavu u bloku izvoditi u odgovaraju}im ustanovama (teh-

ni~ki pregled, vozni park i sl.). Izvr{ewe radnih zadataka usme-

riti prema specijalisti~kom pozivu polaznika i povezati ih sa

specijalisti~kim ispitom. Programe prou~avati za konkretne

radne organizacije sa kriti~kom analizom pozitivnih i negativ-

nih aspekata i predlozima za poboq{awe.

U radu sa tehni~arima specijalistima naglasiti zna~aj ana-

lize izmeriteqa rada voznog parka, tro{kova prevoza organizaci-

je i planirawa rada voznog parka, organizacije rada na tehni~kom

pregledu, servisima, parkirali{tima i garaàma i analizi bit-

nih elemenata vezanih za ve{ta~ewe saobra}ajnih nezgoda.


Pravo da polaè specijalisti~ki ispit kandidat sti~e kada



a) izrada prakti~nog zadatka u pismenoj formi

b) obrana prakti~nog zadatka.

Sadràj prakti~nog zadatka: jedinstvena tema koja obuhvata

slede}e predmete:

– Motorna vozila,

– Organizacija prevoza,

– Drumski saobra}aj.



Obrazovni profil: 3.3. VOZA^ AUTOBUSA – SPECIJALISTA




1. voza~ motornih vozila, sa dve godine radnog iskustva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Regulisawe saobra}aja,

2. Bezbednost saobra}aja,

3. Organizacija prevoza robe i putnika,

4. Motorna vozila.

CIQ OBRAZOVAWA









Razvijawe karakteristi~nih psiholo{kih osobina va`nih

za opaàwe i motivisanost pri ostvarivawu zadatka.





ni~kog stawa i odràvawa motornih vozila u ciqu pove}awa bez-




puta, autosatima, autokilometrima, putnim kilometrima i robi

koja se prevozi.

Preuzimawe autobusa sa saobra}ajnom dokumentacijom i

opremom; popuwavawe putne dokumentacije; vizuelna provera is-

pravnosti autobusa; upravqawe autobusom u me|ugradskom i me|u-

narodnom linijskom i turisti~kom doma}em i stranom saobra}aju;

rukovawe i komunicirawe UKV, radio i klima ure|ajima u autobu-

su; izdavawe karata za vo`wu, odnosno provera putnih isprava pri

ulasku u autobus; informisawe putnika tokom vo`we; vo`wa au-

tobusa prema redu vo`we; popuwavawe saobra}ajne, carinske i

putne dokumentacije.

Evidencija o radu vozila, radu opreme u vozilu, opravkama

tokom puta, o autosatima, autokilometrima, putnim kilometrima

i putnicima.

Uvo|ewe u rad novih voza~a prema programu radnog uvo|ewa

ili prema programu pripravni~kog staà; u~estvovawe u progra-

mirawu funkcionalnog obrazovawa i osposobqavawa i instrui-

sawe novih radnika i polaznika; u~estvovawe u proveri radne

osposobqenosti.




1. STRANI JEZICI




specijalista iz grupe 2. vodni saobra}aj




profila voza~ motornog vozila – specijalista


(3 ~asa nedeqno, 66 ~asova godi{we)

IZMERITEQI RADA VOZNOG PARKA (10)

Transportni proces

Transprotni rad

Vozni park

Autodani i koeficijent

Auto~asovi i koeficijent

Izmeriteqi brzina

Izmeriteqi pre|enog puta

Izmeriteqi korisne nosivosti vozila



Prora~un broja obrta

Prora~un transportnog rada


Godi{wi plan

Operativni plan

Kontrola sprovo|ewa

PODELA PUTNI^KOG SAOBRA]AJA (2)

Op{ta podela

Karakteristike pojedinih vidova prevoza

KARAKTERISTIKE PUTNI^KOG SAOBRA]AJA (4)

Mobilnost stanovni{tva

Promet putnika

Protok putnika

IZMERITEQI RADA AUTOBUSA (10)

Prose~ne brzine

Brzine obrta

Vreme trajawa obrta

Sredwi put prevoèwa putnika

Stepen smewivawa putnika

Koeficijenti popuwenosti vozila

Transportni rad

LINIJE U ME\UGRADSKOM PREVOZU PUTNIKA (4)

Povremene

Stalne

Sezonske linije

Stanice na liniji me|ugradskog prevoza

BROJ VOZILA NA LINIJI U ME\UGRADSKOM PREVOZU

PUTNIKA (4)


Prora~un vremena trajawa obrta

AUTOBUSKE STANICE U ME\UGRADSKOM PREVOZU

PUTNIKA (4)

Zadaci autobuskih stanica i lokacija

Peroni na autobuskim stanicama

Sadràj autobuskih stanica

RED VO@WE U ME\UGRADSKOM PREVOZU (4)

Red vo`we jedne linije

Grafikon reda vo`we

OPERATIVNA DOKUMENTACIJA (10)

Prevozna dokumenta

Kontrolni list

Strana 34 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T

2

3

3

3

3

15

40

330

320

320330308 320638

958

1

2

3

4

5

6

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku

Strani jezik



Motorna vozila


Prakti~na nastava


b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

44

66

66

66

66

VNastava

u bloku

GODI[WE


Dokumenta za vozilo

Dokumenta za voza~a

Primena ra~unara za obradu podataka iz dokumenata

Dokumenta u me|unarodnom prevozu.

TRO[KOVI (12)

Cena ko{tawa prevozne usluge

Podela tro{kova

Prora~un tro{kova

Formirawe cene prevoza

Kontrola rada osobqa

4. MOTORNA VOZILA


Nastavni program ovog predmet je isti kao kod obrazovnog

profila voza~ motornog vozila – specijalista.



CIQ I ZADACI



vawe vozila. Isto tako, ciq predmeta je isticawe zna~aja kolovo-



gradova i objekata za putni~ki saobra}aj.



SADR@AJI PROGRAMA

DEO á






pre~ni profili)



Odre|ivawe konstruktivnih elemenata puta (krivine, prav-

ci, nagibi)



Vertikalne krivine

Prelazne krivine

Vitoperewe kolovoza, prelazne rape


Serpentine



Izrada zemqanog trupa (materijali, vrsta ma{ina i na~in






ze}i sloj

Izrada i osobine klasi~nih kolovoznih konstrukcija



stubi}i)



Odvodwavawe kolovoza, jarak i rigol

DEO áá

URBANIZAM (10)

Zna~aj urbanizma i wegovi zadaci

Osnovni zadaci urbanisti~kog projektovawa

Zna~aj gradova

Zna~aj saobra}aja u razvoju grada

Dinamika i statika gradskog saobra}aja

Saobra}ajne te{ko}e u savremenim gradovima

Problemi organizacije saobra}ajne mreè

Projektovawe budu}ih saobra}ajnica

Kategorije ulica

Tipi~ne {eme saobra}ajen mreè

Prostorno planirawe

DEO ááá



re{avawa problema

Odre|ivawe centra privla~ewa i metodologija istraìva-

wa potreba u gradu

Garaè kao objekti za ~uvawe vozila (osnovni zadaci i podela)


nih vrsta










DEO áâ

SERVISI (15)


Sadràj servisa (radionice, administrativni deo, prodaj-

ni deo)


izbor

Oprema radnih mesta


me{ovita)



Poslovi koji se obavqaju u servisu (prora~un i periodi~nog

obavqawa)

DEO â

PUMPNE STANICE (2)


Pumpne stanice u gradu, van grada i na autoputu

DEO âá

AUTOBAZE ZA AUTOBUSE (3)

Osnovni pojam, sadràj, na~in rada i lokacija

Autobaza za vozila gradskog saobra}aja

Autobaza za vozila me|ugradskog saobra}aja

Gradske autobuske stanice

Me|ugradske autobuske stanice.



CIQ I ZADACI

Ciq:



usavr{avawe,









Zadaci:





– formirawe adekvatnog umewa pri izvr{ewu radnih zadataka,


usavr{avawe.

SADR@AJI PROGRAMA





{ewe radnog zadatka.


nim uslovima.


zilom tokom razrade i nakon rada vozila. Vu~a prikolice.




Op{te napomene. Podmazivawe motora. Kontrola niova

uqa. Zamena uqa, zamena uqnih pre~ista~a, period i postupak pod-

mazivawa pumpe visokog pritiska. Sistem za hla|ewe motora te~-

no{}u. Sistem za hla|ewe motora vazduhom. Pre~ista~i vazduha,

suvi, uqni i kombinovani.


rivom sa linijskom pumpom, sa rotacionom pumpom. Nega i odrà-

vawe glave motora, novog, nakon razrade i posle opravke.

Periodi nege i odràvawa ventilskih sklopova. Sistem za

paqewe radne sme{e. Greja~i vazduha u cilindrima motora. Kom-

presor.

PRENOSNI MEHANIZMI (26)

Spjnice. Mewa~ki prenosnici.

Mehanizam mewa~a stepena prenosa komande i prenosnici.

Reduktor. Pogonski most. Razvodnik pogona. Zglobni prenosnik.

Glavni prenosnik. Diferencijalni prenosnik.

Ure|aj za blokadu diferencijalnog prenosnika. Pogonski

most. Ku}i{te pogonskog mosta. Poluvratila, to~kovi i pneuma-

tici.



razli~itim sistemima ve{awa.

Poloàj upravqa~kih to~kova. Servo ure|aj sistem za upra-

vqawe. Sistem upravqawa zglobnih autobusa.












Op{te napomene. Akumulatorska baterija. Dinamo-ma{ina.

Alternator. Elektropokreta~i. Elektri~ni provodnici i pri-

kqu~ci. [tampana kola. Elektir~ni prekida~i. Elektri~ni osi-

gura~i i osigura~ka kutija. [ema elektri~ne instalacije vozila.

Svetlosni elektri~ni ure|aji vozila. Svetlosno-signalni ure|aji

vozila. Regleri.


VOZILA (18)

Merno-kontrolni signalni ure|aji motora, vozila.






Goriva. Maziva.

PRAWE VOZILA (34)


za prawe.





NASTAVA U BLOKU

(ukupno 8 h 40 = 320 ~asova)



ji. Ugovor o poklonu. Saobra}ajna dozvola.

Potvrda SUP-a. Kolska kwiga. Servisna kwiìca. Uput-

stvo o rukovawu, odràvawu i upotrebi. Sertifikat vozila.

Karnet de pasa`. Zelena karta osigurawa vozila ATP karton.


Putni nalog. Obrazac EUR. Obrazac T1, T2, T3. Me|unarod-

na dozvola o prevozu (tranzitne, bilateralne i univerzalne).



vo|ewe i kontrola rada.

Dokumenti za evidenciju.

Pra}ewe dokumenta i {ifrovawe za kompjutersku obradu.

RED VO@WE (30)


za izradu reda vo`we. Poreme}aji u redu vo`we i mere za wihovo

otklawawe.






vozne usluge.


VOZILA (15)





zila i voza~a u javnom saobra}aju.

Kontrola rada o~itavawem veli~ina tahografa.





Posebno obraditi: operativna dokumenta, prevozna doku-

menta, tro{kove prevoza. Podela tro{kova sa stanovi{ta kori-

{}ewa kapaciteta (varijabilnih i stalnih tro{kova, cena ko{ta-

wa jedinice prevozne usluge). Izra~unavawe tro{kova: pogonskog

materijala, opravke i odràvawa vozila, amortizacija vozila. Iz-

ra~unavawe tro{kova obaviti brojno za jednu vo`wu. Ovaj deo rad-

nog zadatka kandidat obavqa u radnoj organizaciji obra|uju}i pi-

smeno izvr{ewe radnog zadatka po datim ta~kama. Pismeni rad

overava stru~no lice radne organizacije.




Strana 36 – Broj 10 20. jun 1997.



praksi.

Pri realizaciji programa potrebno je primewivati razli-

~ite nastavne metode i oblike rada i koristiti raspoloìva na-

stavna sredstva. (Pojedine sadràje realizovati u kabinetima


ti~nu nastavu u bloku izvoditi u odgovaraju}im ustanovama (cen-

tru za obuku voza~a, tehni~ki pregled, vozni park i sl.). Izvr{ewe

radnih zadataka usmeriti prema specijalisti~kom pozivu pola-

znika i povezati ih sa specijalisti~kim ispitom. Programe prou-

~avati za konkretne radne organizacije sa kriti~kom analizom

pozitivnih i negativnih aspekata i predlozima za poboq{awe.

U radu sa tehni~arima specijalistima naglasiti zna~aj ana-

lize izmeriteqa rada voznog parka, tro{kova prevoza organizaci-

je i planirawa rada voznog parka. Organizacije rada na tehni~-

kom pregledu, servisima, parkirali{tima i garaàma i analizi

bitnih elemenata vezanih za ve{ta~ewe saobra}ajnih nezgoda.






b) obrada prakti~nog zadatka.

Sadràj prakti~nog zadatka – jedinstvena tema koja obuhva-

ta slede}e predmete:

– Motorna vozila,

– Organizacija prevoza,

– Drumski saobra}aj.



Obrazovni profil: 3.4. VOZA^ MOTORNIH VOZILA

– INSTRUKTOR




1. voza~ motornih vozila (u trogodi{wem ili ~etvorogodi-

{wem {kolovawu),

2. tehni~ar drumskog saobra}aja,

3. saobra}ajni ièwer (vi{a saobra}ajna {kola drumskog

smera),

4. diplomirani saoba}ajni inèwer, odsek za drumski i

gradski saobra}aj.

Op{ti uslovi za sve kandidate:

– dve godine radnog iskustva,

– da odre|eno vreme poseduju voza~ku dozvolu odgovaraju}e

kategorije, propisano ~lanom 95. Zakona o bezbednosti saobra}aja

na putevima („Slu`beni glasnik Republike Srbije”, broj 53/82),

– da ispuwavaju uslov godina starosti, propisan ~lanom 95.

Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima („Slu`beni glasnik

Republike Srbije”, broj 53/82).


RANG LISTE ZA UPIS

– Bezbednost saobra}aja,

– Motorna vozila.

CIQ OBRAZOVAWA









Razvijawe karaktristi~nih psiholo{kih osobina va`nih za

opaàwe i motivisanost pri ostvarewu zadatka.





ni~kog stawa i odràvawa motornih vozila u ciqu pove}awa bez-



Priprema za realizovawe teorijskog dela nastave {to pod-

razumeva pripremu kabineta ({eme, projektor, magnetna tabla,

grafoskop, maketa, nastavni filmovi i video trake).

Realizacija teoretskog dela programa za obuku voza~a motor-

nog vozila „A”, „B”, „C”, ”D” i „E” kategorije kao i metodi~ko-

didakti~ka priprema za realizaciju teoretskog dela programa; in-

terna provera zanawa u toku i po zavr{etku teoretske nastave.

Priprema trenaèra i kontrolnog stola i obavqawe nasta-

ve na trenaèrima.

Priprema vozila i dokumentacije za vozilo, instruktora i

kandidata i obavqawe prakti~ne obuke kandidata na poligonu,

gradskoj i vangradskoj vo`wi u razli~itim uslovima saobra}aja

(vo`wa no}u, u uslovima smawene vidqivosti itd.).

U~e{}e u realizaciji teoretskog i prakti~nog dela ispita

za voza~e motornih vozila.

Realizacija kondicione vo`we.

Uvo|ewe u rad voza~a instruktora pripravnika, mentorstvo

i instruirawe i u~estvovawe u proveri radne osposobqenosti no-

vih radnika.




1. REGULISAWE SAOBRA]AJA


SADR@AJI PROGRAMA

á. SAOBRA]AJNE MRE@E (12)

Osnovni podaci o mreì.

Osnovne karakteristike kretawa.

Raspodela saobra}aja na mreì: princip sve ili ni{ta,

ograni~en kapacitet, stohasti~ki model, model ravnoteè.

Osnovne veli~ine saobra}ajnog toka, karakteristike i me-

|usobne zavisnosti.

áá. NAÎN I SREDSTVA REGULISAWA SAOBRA]AJNIH

TOKOVA (32)

Vertikalna i horizontalna signalizacija, kriterijumi za

postavqawe, vrste, tipovi i zahtevi koje moraju da ispune.

Svetlosna signalizacija, pojmovi, kriterijumi za vo|ewe,

plan rada svetlosnih signala, linijski i zonski sistem koordi-

nacije, oprema, vrste i tipovi semafora, detektori.

Regulisawe saobra}aja od strane saobra}ajne policije.

Raskrsnice: tipovi, uloga, odnos izme|u raskrsnice, neregu-

lisane raskrsnice, regulisane svetlosnim signalima.

Kru`ne raskrsnice: klasi~ne, zvonaste, mini, sredwa, veli-

ka, dvoredna, na~in regulisawa.

Raskrsnice u nivou i denivelisane raskrsnice.

Organizacione, tehni~ke i tehnolo{ke regulativne mere za

poboq{awe odvijawa saobra}aja.

ááá. STACIONARNI SAOBRA]AJ (16)

Sadràji grada i naseqa kao generatori parkirawa.

Stanice i stajali{ta, kako nastaje problem parkirawa.

Osnovni pojmovi o parkirawu i parkirali{tima, elementima.

Kontrola i upravqawe parkirawem, pojam.

Informaciona osnova parkirawa.

Strategija upravqawa parkirawem.

Zakonsko regulisawe.

Reìm parkirawa i dinami~kog saobra}aja.

Kontrola prekr{aja, pra}ewe parkirawa.

Poresko-tarifna politika, naplata parkirawa.

Efekti kontrole i upravqawa.

áâ. UPRAVQAWE I KONTROLA SAOBRA]AJA (6)

Savremene tehnologije upravqawa u drumskom saobra}aju i

transportu.

Upravqawe saobra}ajem, program „ISKRA”, sistem centra-

lizovanog upravqawa, naplata kori{}ewa urbanih deonica.

Kontrola saobra}aja na putevima, raskrsnicama i saobra}aj-

nim ~vorovima.

Sistem i na~in naplate na putevima.



CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta jeste upoznavawe i shvatawe zna-

~aja pove}awa bezbednosti saobra}aja na putevima uz primenu i

po{tovawe saobra}ajnih pravila.

Zadaci nastave su:

– sticawe potrebnih znawa iz oblasti bezbednosti saobra-

}aja,

– da kod u~enika razvije shvatawa kontrole i regulisawa sa-

obra}aja,

– da kod u~enika razvije zna~aj vr{ewa uvi|aja saobra}ajne

nezgode u ciqu pove}awa stepena bezbednosti saobra}aja,

– da oformi osnovna znawa o aktivnoj i pasivnoj bezbedno-

sti saobra}aja, voza~a, vozila i puta.

SADR@AJI PROGRAMA


Bezbednost saobra}aja kao nau~na disciplina i metode me-

rewa bezbednosti. Statistika, eksperiment, posmatrawe, testira-

we, anketa, itervju i upore|ivawe.

Saobra}ajne nezgode: pojam, dinamika i struktura, posledice

(materijalne, socijalne), prostorne karakteristike, sezonske i vre-

Strana 38 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T

3

3

3

3

3

2

12 264

320

320308330 320638

958

1

2

3

4

5

6

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku

Regulisawe saobra}aja


Motorna vozila

Metodika obuke vo`we


Prakti~na nastava


b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

66

66

66

66

66

44

VNastava

u bloku

GODI[WE


menske. Vrste gre{aka u~esnika u saobra}aju: nepropisna brzina,

nepropisno preticawe, neustupawe prvenstva prolaza i nedràwe

dovoqnog rastojawa. Aktivna i pasivna bezbednost saobra}aja.

KONTROLA BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA (10)

Saobra}ajno-vaspitne akcije za ve}u sigurnost saobr}aja.

Kontrola saobra}aja, voza~a i vozila. Uticaj represivnih mera na

pona{awe voza~a. Prekr{ajna i krivi~na odgovornost voza~a. Od-

govornost voza~a za pri~iwenu {tetu. Du`nosti u slu~aju saobra-

}ajne nezgode.

RASKRSNICE (10)

Podela, ta~ke sukoba. Ure|ewe prilaza raskrnici. Vo|ewe

saobra}ajnih tokova (kanalisawe). Optere}ewe raskrnice (tabe-

larno, grafi~ki). Na~in rada svetlosnih signala (individualno

i koordinirano). Individualno signalisana raskrsnica sa fik-

snim i promenqivim vremenom rada. Dvofazni i vi{efazni si-

stem rada.

TEHNIKA VO@WE (12)

Bezopasna brzina. Polazak s mesta. Mewawe brzina. Pra-

vilna vo`wa u krivinama. Zano{ewe u krivinama (dve razli~ite

tehnike). Zamke na poledici – makadamu. Obrtomer – velika po-

mo}. Opasni „vodeni klin”. Kontrola tehni~ke ispravnosti vozi-

la i wen zna~aj za bezbednost saobra}aja.

PRAKSA I PERSPEKTIVE OSPOSOBQAVAWA

VOZAÂ (24)

Pripremawe nastavnika teorijske nastave za nastavni ~as

iz predmeta „ZOBS na putevima”. Savremena nastavna tehnologija.

Kori{}ewe didakti~nih sredstava u realizaciji saobra}ajnih i

sigurnosnih pravila. Priru~nici i druga didakti~ka sredstva u

nastavi saobra}ajnih i bezbednosnih pravila sa aspekta voza~kog

ispita i sigurnosti saobra}aja na putevima. Organizacija i pro-

vo|ewe permanentnog usavr{avawa radnika auto{kola. Primena

pravila saobra}aja u konkretnim saobra}ajnim situacijama u sti-

cawu ve{tine upravqawa vozilom. Upravqawe motornim vozilom

u gradskim uslovima.


Program je ura|en tako da u~enicima pruì nova saznawa o bez-

bednosti i kontroli saobra}aja. Program je sadràjan te je potrebno

pri wegovoj realizaciji povezivati sve teme sa Zakonom o bezbedno-

sti saobra}aja na putevima („Slu`beni glasnik RS”, broj 53/82).

Pri realizaciji programa posebnu pa`wu skrenuti u~eni-

cima na prakti~ne primere i perspektive osposobqavawa voza~a.

3. MOTORNA VOZILA




4. METODIKA OBUKE VO@WE

(5 ~asova nedeqno, 110 ~asova godi{we)

(66 ~asova teorijske nastave + 22 ~asa didakti~ko-metodi~ke

pripreme za nastavu + 22 ~asa prisustva obuci)

CIQ I ZADACI

Ciq metodike obuke vo`we je da obu~i i pripremi instruk-

tora vo`we da na {to jednostavniji, efikasniji, brì na~in

osposobi budu}eg voza~a motornog vozila za pravilan i samosta-

lan rad u upravqawu motornim vozilom u skladu sa Zakonom o bez-


Zadaci:

– usvajawe znawa o sistemu, principima, metodama, oblici-

ma, nastavnim sredstvima u obuci voza~a iz upravqawa motornim

vozilom,

– usvajawe znawa o zakonitostima sticawa voza~kih znawa,

ve{tina i navika u procesu obuke,

– usvajawe znawa i ve{tina za uspe{no realizovawe obuke,

– sticawe navika za stvarala~ko primewivawe usvojenih

znawa i ve{tina u radu na samostalnim zadacima obuke,

– sticawe znawa da je proces obuke neprekidan i da se na-

stavqa i posle dobijawa voza~ke dozvole.

SADR@AJI PROGRAMA

TEORIJSKE OSNOVE OBUKE UPRAVQAWA VOZILOM (6)

Uvod: razvoj obuke, ciq i zadaci, izbor i raspored gra|e za obu-

ku, vaspitni delovi u obuci vo`we, obrazovni delovi u obuci vo`we.

Oblikovawe sadràja obuke: principi, metode i oblici

obuke, metode obrazovawa odraslih, odnos instruktora i u~enika,

kodeks dobrog voza~a, kodeks dobrog instruktora, dokumentacija

instruktora.

FORMIRAWE VOZA^KIH ZNAWA, VE[TINA

I NAVIKA (6)

Pojam, zna~aj i metode u~ewa, u~ewe motornih radwi, pam}e-

we i zaboravqawe, ~inioci uspe{nog u~ewa, mogu}nosti u~ewa

odraslih, u~ewe vo`we odraslih, sposobnosti, unutra{wi i

spoqni motivi u~ewa, stavovi, vrednosti, interesovawe, emocije,

izbor kandidata za voza~a instruktora.

PROVERAVAWE I OCEWIVAWE (3)

Proveravawe i ocewivawe voza~kih znawa, ve{tina i navika.

DIDAKTI^KO-METODI^KA PRIPREMA IZVO\AÂ

OBUKE (3)

Pojam nastavnog ~asa, vrste i struktura nastavnog ~asa, di-

dakti~ko-metodi~ka priprema za neposredan rad instruktora obu-

ke vo`we.

ERGONOMIJA UPRAVQAWA VOZILOM (3)

NASTAVNA SREDSTVA I OBJEKTI U OBUCI

UPRAVQAWA VOZILOM (3)

Autosimulatori, autopoligoni, didakti~ko-pedago{ka op-

rema auto{kola.

ZAHTEVI RADNOG MESTA INSTRUKTORA (2)

Permanentno obrazovawe, stres, suzbijawe stresa, inovira-

we i osveàvawe znawa, nu`nost povezivawa teorije i prakse.

RADWE KOJE PRETHODE VO@WI (6)

Dnevni pregled vozila, ulazak i izlazak iz vozila, upoznava-

we radnog mesta, manipulisawe komandama, startovawe motora,

dodavawe i oduzimawe gasa, ukqu~ivawe pedale spojnice, otkla-

wawe neispravnosti.

POKRETAWE S MESTA I ZAUSTAVQAWE (3)

Pokretawe s mesta i zaustavqawe u prvom stepenu prenosa,

mewawe stepena prenosa, metode kretawa u zavisnosti od uzdu-

`nog nagiba.

SAVLA\IVAWE KRIVINA (6)

Tehnika vo`we u krivini, blage i o{tre krivine, krivine u

obliku slova „S”, pona{awe vozila u krivini (ko~ewe, zano{ewe,

proklizavawe).

KRETAWE VOZILOM S MESTA I ZAUSTAVQAWE (2)

Kretawe vozilom s mesta i zaustavqawe na usponu i padu.

KRETAWE UNAZAD I OKRETAWE VOZILOM (2)

Pravolinijsko i krivolinijsko kretawe i okretawe na au-

topoligonu i putu.

PARKIRAWE (3)

Koso, upravno, paralelno, parkirawe na usponu i padu, di-

menzije parking mesta.

[KOLA DOBRE VO@WE (3)

Vo`wa no}u, po ki{i, magli, snegu i ledu, neprilike na putu.

OBILA@EWE VOZILOM (3)

Metode uve`bavawa kandidata.

PRETICAWE VOZILOM (6)

Metode uve`bavawa preticawa (pozicija izvi|awa, anali-

ti~ki i grafi~ki prikaz metoda uve`bavawa).



UPRAVQAWE VOZILOM U GRADSKIM USLOVIMA (6)

Osnovni elementi savla|ivawa raskrsnica (zone pregledno-

sti, brzina prilaza i savla|ivawe raskrsnica, po{tovawe prava

prvenstva prolaza na raskrsnici).

Metode savla|ivawa T raskrsnice, krstaste, netipske, sema-

forizovane, raskrsnice sa kru`nim tokom saobra}aja, raskrsnice

gde saobra}aj reguli{u slu`bena lica.



CIQ I ZADACI

Ciq predmeta Specijalisti~ka teorija je da upozna u~enika





gradova i objekata za putni~ki i teretni saobra}aj.



SADR@AJI PROGRAMA

DEO á






pre~ni profili)



Odre|ivawe konstruktivnih elemenata puta (krivine, pra-

ci, nagibi)



Vertikalne krivine

Prelazne krivine

Vitoperewe kolovoza, prelazne rampe


Serpentine



Izrada zemqanog trupa (materijali, vrsta ma{ina i na~in






ze}i sloj

Izrada i osobine klasi~nih kolovoznih konstrukcija



stubi}i)



Odvodwavawe kolovoza, jarak i rigol.

DEO áá

URBANIZAM (10)

Zna~aj urbanizma i wegovi zadaci

Osnovni zadaci urbanisti~kog projektovawa

Zna~aj gradova

Zna~aj saobra}aja u razvoju grada

Dinamika i statika gradskog saobra}aja

Saobra}ajne te{ko}e u savremenim gradovima

Problemi organizacije saobra}ajne mreè

Projektovawe budu}ih saobra}ajnica

Kategorije ulica

Tipi~ne {eme saobra}ajne mreè

Prostorno planirawe

DEO ááá



re{avawa problema

Odre|ivawe centara privla~ewa i metodologija istraìva-

wa potreba u gradu

Garaè kao objekti za ~uvawe vozila (osnovni zadaci i podela)


nih vrsta










DEO áâ

SERVISI (15)


Sadràj servisa (radinoce, administrativni deo, prodajni deo)


izbor

Oprema radnih mesta


me{ovita)



Poslovi koji se obavqaju u servisu (prora~un i periodi~nog

obavqawa).

DEO â

PUMPNE STANICE (2)


Pumpne stanice u gadu, van grada i na autoputu

DEO âá

AUTOBAZE (3)

Osnovni pojam, sadràj, na~in rada i podela

Autobaze za autobuse

Autobaze za teretna vozila

Autobaze za hitne slu`be

Autobaze za taksi vozila

Autobuske stanice za gradski i me|ugradski saobra}aj

Utovarno-istovarne stanice

Kontejnerski terminali



CIQ I ZADACI

Ciq:



usavr{avawe,











Zadaci:




taka, formirawe navika za pra}ewe tehnologije rada i stalno

usavr{avawe.

SADR@AJI PROGRAMA




Strana 40 – Broj 10 20. jun 1997.






zilom tokom razrade i nakon rada vozila. Vu~a prikolice.





uqa. Zamena uqa, zamena uqnih pre~ista~a, period i postupak pod-

mazivawa pumpe visokog pritiska. Sistem za hla|ewe motora te~-

no{}u. Sistem za hla|ewe motora vazduhom. Pre~ista~i vazduha,

suvi, uqni i kombinovani.


rivom sa linijskom pumpom, sa rotacionom pumpom. Nega i odrà-

vawe glave motora, novog nakon razrade i posle opravke.

Periodi nege i odràvawa ventilskih sklopova.

Sistem za paqewe radne sme{e. Greja~i vazduha u cilindri-

ma motora. Kompresor.


Spojnice. Mewa~ki prenosnici.


Reduktor. Pogonski most.

Razvodnik pogona. Zglobni prenosnik. Glavni prenosnik.

Diferencijalni prenosnik.


most. Ku}i{te pogonskog mosta. Poluvratila, to~kovi i pneumatici.




Servo ure|aj sistem za upravqawe.














kqu~ci.

[tampana kola. Elektri~ni prekida~i.

Elektri~ni osigura~i i osigura~ka kutija. [ema elektri~-

ne instalacije vozila. Svetlosni elektri~ni ure|aji vozila. Sve-

tlosno-signalni ure|aji vozila. Regleri.

MERNO-KONTROLNI I SIGNALNI URE\AJI VOZILA (18)







Goriva. Maziva.

PRAWE VOZILA (32)


za prawe.



O{te}ewe lekova. Nega: hroma, stakla, plasti~nih delova,


NASTAVA U BLOKU


SADR@AJI PROGRAMA







PRIPREMA VOZILA (14)

Kontrola snabdevenosti vozila gorivom. Kontrola nivoa te~-

nosti u motoru i vozilu. Kontrola ispravnosti rada motora i ure|a-

ja. Kontrola ispravnosti rada vozila i ure|aja. Zagrevawe motora.

Kontrola rada komandi vozila. Pode{avawe sedi{ta i ogledala.

NEGA I ODR@AVAWE VOZILA (48)




VOZILA (14)






OBUKA VO@WE (148)

Formirawe dokumenata vozila, voza~a, kandidata. Planira-

we dinamike obuke vo`we. Organizacija provere znawa. Poznava-

we saobra}ajnih prilika i pruàwe prve pomo}i. Obuka vo`we na

trenaèrima. Obuka vo`we na poligonima. Obuka vo`we u grad-

skim uslovima. Obuka vo`we u razli~itim konfiguracijama tere-

na. Obuka vo`we u razli~itim vremenskim i klimatskim uslovima.

Vu~a vozilom i vu~ewe. Vu~a prikolice. Tovar na krovu.

Stabilnost vozila u vo`wi. Ko~ewe.

Bo~na stabilnost. Bezbedna vo`wa. Ekonomi~na vowa. Na-

~in vo`we i potro{wa goriva.

Pra}ewe rada motora i vozila. Priprema kandidata za pola-

gawe voza~kog ispita.

IZVR[EWE RADNOG ZADATKA (58)

Posebno obraditi: postupak obuke kandidata, formirawe

dokumenata i evidencije. Obuka u vo`wi.

Provera ispravnosti vozila. Nega i odràvawe vozila.


Programi su koncipirani tako da polaznicima pruè aktuel-

na saznawa o svim vidovima u~estvovawa u drumskom saobra}aju, bit-

nim ~iniocima i problemima koji se pojavquju u sada{woj praksi.




prakti~ne nastave, kabinetima uèstru~nih predmeta itd.).

Prakti~nu nastavu u bloku izvoditi u odgovaraju}im ustano-

vama (centru za obuku voza~a, tehni~ki pregled, vozni park i sl.).

Izvr{ewe radnih zadataka usmeriti prema specijalisti~-

kom pozivu polaznika i povezati ih sa specijalisti~kim ispitom.

Programe prou~avati za konkretne organizacije sa kriti~-

kom analizom pozitivnih i negativnih aspekata i predlozima za

poboq{awe.

U radu sa voza~ima instruktorima posebnu pa`wu obratiti

poznavawu propisa u saobra}aju, oblicima i metodama rada sa kan-

didatima, pripremi vozila i obradi dokumentacije vozila, in-

struktora i kandidata.







a) provera poznavawe Zakona o bezbednosti saobra}aja,

b) izrada prakti~nog zadatka u pismenoj formi,

v) odbrana prakti~nog zadatka.


Predmet: Metodika obuke vo`we (tema vezana za kategorije

za koje kandidat polaè specijalisti~ki ispit).

Prakti~an zadatak kandidat priprema samostalno uz pomo}

literature i na dan odbrane zadatak predaje komisiji u dva pri-

merka.

Obrazovni profil: 3.5. VOZA^ TROLEJBUSA

– SPECIJALISTA


Specijalizaiju za ovaj obrazovni profil mogu sticati kan-

didati sa zavr{enim slede}im sredwim obrazovawem:

1. voza~ motornih vozila, sa dve godine radnog iskustva i

posedovawem voza~ke dozvole „D” kategorije,

2. tehni~ar drumskog saobra}aja, sa dve godine radnog isku-

stva i posedovawem voza~ke dozvole „D” kategorije.


RANG LISTE ZA UPIS

Osnovi elektrotenike,

Regulisawe i bezbednost saobra}aja,

Garaè i servisi,

Prakti~na nastava.

CIQ OBRAZOVAWA

Usavr{avawe profesionalnih znawa iz oblasti saobra}aja

Upoznavawe sa osnovnim tipovima trolejbusa, koji se pri-

mewuju kod nas i u svetu

Usavr{avawe sposobnosti voza~a za vo`wu u oteànim

gradskim uslovima u skladu sa zahtevima i kriterijuma bezbedno-

sti saobra}aja


bra}aja, na va`nost regulisawa saobra}aja kao kriterijuma op{te

bezbednosti saobra}aja

Usavr{avawe znawa iz oblasti dijagnostike, tehni~kog sta-

wa trolejbusa i wihovog odràvawa u ciqu pove}awa bezbednosti

saobra}aja.

KARAKTERISIT^NI POSLOVI I RADNI ZADACI


puta, autosatima, autokilometrima.

Preuzimawe trolejbusa sa saobra}ajnom dokumentacijom i

opremom, popuwavawe putne dokumentacije, vizuelna provera is-

pravnosti trolejbusa, upravqawe trolejbusom u gradskom saobra-

}aju, provera radio i klima ure|aja, vo`wa trolejbusa prema redu

vo`we, popuwavawe saobra}ajne dokumentacije.

Uvo|ewe u rad novih voza~a prema programu pripravni~kog

staà, u~estvovawe u programu stru~nog osposobqavawa novih vo-

za~a, u~estvovawe u proveri voza~a.

Strana 42 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T

3

3

2

3

3

3

12 264

320

320264374 320638

958

1

2

3

4

5

6

7

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku


Javni gradski prevoz

Motorna vozila

Elektri~na oprema trolejbusa

Kontaktne mreè i ispravqa~ke stanice


Prakti~na nastava


b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

66

66

44

66

66

66

VNastava

u bloku

GODI[WE





CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta jeste pove}avawe profesionalne

osposobqenosti voza~a kao i razvoj odgovornosti za disciplino-

vano u~e{}e u saobra}aju kod nas i u svetu.

Zadaci nastave su:

– da se upoznaju sa svim merama bezbednosti saobra}aja kako

u vozilu tako i na putu, a posebno ukazati na obaveze preduze}a ko-

ja upu}uju vozila na put,

– da se upoznaju sa zna~ajem kontrole i regulisawa saobra}a-

ja kao i zadacima unutra{we kontrole,


pove}awa stepena bezbednosti saobra}aja.

SADR@AJI PROGRAMA


Bezbednost saobra}aja kao nau~na disciplina i metode me-

rewa bezbednosti. Statistika, eksperiment, posmatrawe, testira-

we, anketa, intervju i upore|ivawe.

Saobra}ajne nezgode: pojam, dinamika i struktura, posledi-

ce (materijalne, socijalne), prostorne karakteristike, sezonske i

vremenske. Vrste gre{aka u~esnika u saobra}aju: nepropisna brzi-

na, nepropisno preticawe, neustupawe prvenstva prolaza i nedr-

àwe dovoqnog rastojawa. Aktivna i pasivna bezbednost saobra-

}aja, voza~a, vozila i puta.

KONTROLA BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA (10)

Saobra}ajno-vaspitne akcije za ve}u sigurnost saobra}aja.

Kontrola saobra}aja, voza~a i vozila. Uticaj represivnih mera na

pona{awe voza~a. Prekr{ajna i krivi~na odgovornost voza~a. Od-

govornost voza~a za pri~iwenu {tetu. Du`nosti u slu~aju soabra-

}ajne nezgode.

ÎNIOCI U BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA (16)

Uticaj ~inioca bezbednosti na formirawe i sticawe pozi-

tivnih navika u~esnika u saobra}aju. Uticaj psihofizi~kih oso-

bina na sigurnost upravqawa vozilom. Psihofizi~ke sposobno-

sti voza~a. Osobine li~nosti voza~a. Uticaj alkohola, opojnih

sredstava, lekova, bolesti i drugih uzroka nepovoqnih psihofi-

zi~kih stawa voza~a na sigurno upravqawe vozilom. Ergonomski

~inioci i sigurnost saobra}aja. Ergonomska prilago|enost vozi-

la. Ergonomska prilago|enost puta. Vidqivost saobra}ajne signa-

lizacije i weno pravilno funkcionisawe. Na~ela defanzivne

vo`we i optimalne sigurnosti. Saobra}ajno-tehni~ka kultura

u~esnika u saobra}aju.

TEHNIKA VO@WE I ODR@AVAWA VOZILA (24)

Bezopasna brzina. Polazak s mesta, mewawe brzina. Pravil-

na vo`wa u krivinama. Zano{ewe u krivinama. Dve razli~ite teh-

nike. Zamke na poledici – makadamu. Obrtomer – velika pomo}.

Opasni „vodeni klin”. Kontrola tehni~ke ispravnosti vozila i

wen zna~aj za bezbednost saobra}aja. Kontrola ure|aja za zausta-

vqawe vozila. Kontrola ispravnosti ure|aja za upravqawe. Kon-

trola svetlosno-signalnih ure|aja vozila. Kontrola sastava iz-

duvnih gasova motora. Kontrola buke vozila. Kontrola tahografa.

OPREMA VOZILA (6)

Za{tita voza~a i putnika u vozilu. Zimska oprema. Ostala

oprema na vozilu. Ekonomi~na vo`wa i za{titne mere sigurno-

sti. Specifi~nosti autobuskog saobra}aja sa gledi{ta bezbedno-

sti saobra}aja.


Sadràj programa obuhvata slede}e teme: bezbednost saobra-

}aja – gde se u~enici upoznaju sa svim elementima bezbednosti kao

i sa pojmom, dinamikom, strukturom i posledicama saobra}ajne

nezgode. Temu tehnika vo`we i odràvawe vozila izlagati u

funkciji tehnolo{kih operacija sa posebnim osvrtom na bezbed-

nosne mere za ovaj obrazovni profil.

2. JAVNI GRADSKI PREVOZ


SADR@AJI PROGRAMA

OSNOVNE KARAKTERISTIKE PUTNI^KOG

SAOBRA]AJA (10)


Promet putnika

Protok putnika

Prevozni zahtev putnika na liniji

IZMERITEQI RADA AUTOBUSA (10)

Brzina obrta

Vreme trajawa obrta

Stepen smawivawa putnika

Sredwa duìna putovawa putnika

Stepen popuwenosti vozila

Transportni rad


LINIJSKI PREVOZ PUTNIKA (10)

Definicija linijskog prevoza putnika

Linije u javnom gradskom prevozu

Gravitaciono podru~je linije

Optimalno me|ustati~ko rastojawe

Prigradske linije

Prevozna sposobnost linije

Pogodnost mreè linije

Pokaziva~i kvaliteta mreè linije

RED VO@WE, IZRADA REDA VO@WE (16)

U~estanost vo`we

Interval vo`we


Vreme trajawa obrta

Potreban broj voza~a

Red vo`we – definisawe

Izrada reda vo`we

Grafikon reda vo`we

Poreme}aji u redu vo`we

Mere za otklawawe poreme}aja

Savremeno upravqawe

Dispe~erski zadaci

Kontrola sprovo|ewa reda vo`we

Rad dispe~erske slu`be

PRODUKTIVNOST RADA U JAVNOM GRADSKOM PREVOZU

PUTNIKA (4)

TARIFNI SISTEMI (10)

Zadatak tarifnog sistema

Tarifni sistemi

Sistemi naplate

Vrste pretplatnih karata

EKSPLOATACIONO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE

VOZILA AUTOBUSA U JGP-u (6)

3. MOTORNA VOZILA




4. ELEKTRI^NA OPREMA TROLEJBUSA


SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (3)

Istorijat vozila na elektromotorni pogon. Osnovne karak-

teristike trolejbusa kao sredstva za gradski prevoz putnika. Uop-

{te o elektri~noj opremi i elektri~noj instalaciji na trolejbu-

su – odgovaraju}e podele. Trendovi u razvoju vozila za prevoz put-

nika na elektromotorni pogon i trolejbusa kao jednog od wih.



ELEKTRI^NA INSTALACIJA (5)

Podela na elektri~nu instalaciju vu~nog kola i elektri~nu

instalaciju pomo}nog strujnog kola, signalizaciju, osvetqewe,

upravqawe. Vrste provodnika, stepen izolacije, presek provodnika.

ELEMENTI ELEKTROMOTORNOG POGONA I VUÊ (20)

VU^NI MOTORI JEDNOSMERNE STRUJE

Konstrukcija motora i princip rada. Vrste motora jedno-

smerne struje primewenih u trolejbuskoj elektri~noj vu~i i wiho-

ve karakteristike. Regulacija brzine motora jednosmerne struje sa

sloènom pobudom. Sistemi automatske kontrole i upravqawa.

MOTOR – VENTILATOR – GENERATORSKA GRUPA

Opis i karakteristike, princip rada, upravqawe, {ema veze

i delovawa. Regulacija napona generatora.

MOTOR – KOMPRESORSKA GRUPA


i delovawa.

MOTOR – HIDROUPRAVQAÂ


i delovawa.

MOTOR RETRIVERA


i delovawa.

ELEMENTI STRUJNOG KOLA ZA UPRAVQAWE

I ZA[TITU OPREME VISOKOG NAPONA

Reostatski kontroler, kontroler smera vo`we, otpornici,

{antovi, linijski prekida~ (maksimalni relej), za{tita od pre-

optere}ewa, trole.

OPREMA NISKOG NAPONA (KOMANDNA KOLA)

Relejno kontaktna oprema, relej ubrzawa, elektromehani~ki

pretvara~i, pilot motor, kontroleri (vo`wa i ko~ewa).

OPREMA ZA ELEKTRI^NO KOÊWE I ZAUSTAVQAWE

Elektri~no ko~ewe kod trolejbusa (elektrodinami~ko). Deo

relejno kontaktorske opreme za strujno kolo vu~e koje u~estvuje

pri ko~ewu (kontroler, releji, kontaktori, regulatori struje ko-

~ewa, otpornici za ko~ewe).

OSVETQEWE, SIGNALIZACIJA, POMO]NO STRUJNO

KOLO, DODATNA OPREMA (25)

Akumulatorske baterije, ~eli~ni nikl-kadmijum akumulato-

ri. Dopuwavawe, eksploatacija, odràvawe.

KIT aparat (za{tita od proboja VN na {asiji)

Automat retrivera i retriver (povlaka~ trola)

Oprema za signalizaciju i osvetqewe trolejbuskog puta.

Osvetqewe unutra{weg prostora trolejbusa i signalizaci-

ona oprema za upravqa~kim pultom voza~a.

Specijalna signalizaciona kola.

Oprema za rukovawe vratima sa odgovaraju}om signalizacijom.

Zvu~na signalizacija.

Rukovawe kaloriferom i zagrevawe put. prostora.

Automati za poni{tavawe voznih karti.

Razglasni ure|aj i UKT stanica.

[EME STRUJNIH KOLA (5)

[eme vu~nog strujnog kola. [eme strujnog kola ko~ewa. [e-

me elektri~ne opreme i ure|aja visokog napona. [eme elektri~ne

opreme i ure|aja niskog napona.

OPASNOSTI I ZA[TITA OD ELEKTRI^NE STRUJE

I VISOKOG NAPONA, KVAROVI NA OPREMI

ZA ELEKTRI^NU VUÛ (8)

Osnovni tipovi i na~ini prepoznavawa kvarova. Postupci

voza~a u takvim slu~ajevima. Dejstvo strujnog udara na ~oveka. Na-

pon dodira i koraka. Poàr izazvan elektri~nom strujom i postu-

pak u slu~aju wegove pojave. Mere za{tite i propisi.

5. KONTAKTNE MRE@E I ISPRAVQA^KE STANICE


CIQ I ZADACI

Ciq nastave predmeta jeste usvajawe znawa koja omogu}avaju

u~enicima da shvate uticaj primene elektri~nih instalacija i

ure|aja na kretawe saobra}ajnih sredstava.

Zadaci nastave predmeta su:

– upoznavawe primene elektrotehni~kih zakona na sistemu

za promenu napona elektri~ne energije i sistema za prenos elek-

tri~ne energije od izvora do vozila,

– sticawe osnovnih znawa o primewenim re{ewima u ispra-

vqa~kim stanicama i na kontaktnoj mreì,

– sticawe osnovnih znawa o opasnostima i prate}im pojmo-

vima pri eksploataciji elektri~ne energije u ispravqa~kim sta-

nicama i na kontaktnoj mreì.

SADR@AJI PROGRAMA

PRIMENA ELEKTROTEHNIKE (3)

Uticaj potro{a~a tramvaja na pad napona u kontaktnoj mre-

ì i {inama i na napon u krajwoj ta~ki tramvajske deonice. Uti-

caj duìne mreè na pad napona, u kontaktnoj mreì i {ina i na

napon u krajwoj ta~ki tramvajske deonice.

ISPRAVQA^KE STANICE (10)

Zadatak ispravqa~kih stanica. Podela, princip rada i

glavni delovi ispravqa~ke stanice (visokonaponski razvod, is-

pravqa~ki transformator, ispravqa~, razvod jednosmerne struje,

ku}ni transformator) i uloga delova u ispravqa~koj stanici.

Tok ulaska elektri~ne energije i pretvarawe iz naizmeni~-

ne u jednosmernu energiju u ispravqa~koj stanici – jednopolna

{ema ispravqa~ke stanice.

Primewena za{tita za delove ispravqa~ke stanice, kablova

i kontaktne mreè.

Odre|ivawe lokacija ispravqa~kih stanica i, u zavisnosti

od saobra}ajnih potreba i mogu}nosti, napajawa sa 10 KV stanice.

KONTAKTNA MRE@A (12)

Zadatak kontaktne mreè. Vrste kontaktnih mreà i re{e-

wa koja se primewuju u Beogradu (~vrsta veza kontaktne mreè i

kona~na ve{awa).

Konstrukcija kontaktnih mreà (nekompenzovana, potkom-

penzovana i povezana kontaktna mreà).

Na~ini montirawa kontaktnih mreà. Osnovne tehni~ke

karakteristike kontaktne mreè (tip provodnika i wihov presek

i oblik, gustina ve{awa kontaktnog provodnika, visina kontakt-

nog provodnika, rastojawe izme|u stubova, tipovi stubova, na~in

ugradwe stubova, sile u kontaktnom vodu, lan~anici u popre~ni-

cima).

Podela kontaktne mreè na deonice, duìne deonica i sek-

cioneri.

PRENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE (5)

Napajawe ispravqa~kih stanica sa naponom 10 KV, tip ka-

bla, presek kabla, radni napon kabla, na~in polagawa kabla i za-

{tita kabla. Napajawe iz kontaktnog provodnika sa jednosmernom

elektri~nom energijom, tip kabla, presek kabla, radni napon ka-

bla, na~in polagawa kabla, ispitni napon kabla, za{tita kabla i

optere}ewe kabla.

KVAROVI NA KONTAKTNOJ MRE@I I ELEMENTIMA

NAPOJNOG DELA (3)

Prekid kabla visokog napona. Prekid napajawa kontaktne

mreè na sekundarnoj strani. Prekid kontaktnog voda. Kratak

spoj u mreì. Preoptere}ewe. Kvarovi elektri~ne skretnice.


Pri izvo|ewu nastave ovog predmeta posebnu pa`wu obrati-

ti na povezivawe teorije sa praksom, pri ~emu obavezno koristiti

{eme, slike, elemente i sklopove konstrukcija ispravqa~kih sta-

nica i kontaktnih mreà. Posebno u~enicima pokazati primere

iz prakse. Pri ostvarivawu programa akcenat staviti na one sadr-

àje koji su zna~ajni za obavqawe zadataka voza~a tramvaja.

Strana 44 – Broj 10 20. jun 1997.


Pri izlagawu sadràja primena elektrotehnike koristiti

znawa iz osnova elektrotehnike i fizike i pri tome ukazati u~e-

nicima na principe rada pojedinih elektri~nih ure|aja, wihovo

rukovawe, napajawe i za{titu.

Prilikom realizacije teme ispravqa~ke stanice nastavnik

je duàn da u~enicima ukaè na zna~aj ovakvih postrojewa koja na-

izmeni~nu struju pretvaraju u jednosmernu.

S obzirom na specifi~nosti ovih postrojewa posebnu pa-

`wu posvetiti lokaciji ovih ure|aja i wihovoj za{titi.

U izlagawu sadràja dela programa kontaktna mreà, pre-

nos energije i kvarovi na mreì detaqno obraditi na~in monti-

rawa kontaktne mreè, postavqawe, visinu provodnika i rastoja-

we izme|u stubova s ciqem za{tite od neèqenih posledica.



CIQ I ZADACI






gradova i objekata za putni~ki saobra}aj.



SADR@AJI PROGRAMA

DEO á


– Uvod o putevima i kategorizacija

– Eksploatacione karakteristike puta (ra~unska brzina,

propusna mo} puta i saobra}ajno optere}ewe)

– Trasirawe puteva (situacioni plan, uzdu`ni profil, po-

pre~ni profili)

– Dejstvo vozila na kolovoz (vertikalne sile, tangencijalne


– Odre|ivawe konstruktivnih elemenata puta (krivine,

pravci, nagibi)

– Preglednost puta u krivini

– Horizontalna krivina

– Vertikalne krivine

– Prelazne krivine

– Vitoperewe kolovoza, prelazne rampe

– Pro{irewe kolovoza u krivini

– Serpentine

– Gra|evinski elementi puta (dowi stroj puta, zemqani

trup, objekti doweg stroja)

– Izrada zemqanog trupa (materijali, vrsta ma{ina i na~in


– Dejstvo mraza na put

– Gorwi stroj puta, kolovozna konstrukcija, podela kon-

strukcija i materijali za izradu

– Slojevi kolovozne konstrukcije: sloj ~isto}e, podloga i

gaze}i sloj

– Izrada i osobine klasi~nih kolovoznih konstrukcija

– Izrada i osobine savremenih kolovoznih konstrukcija

– Oprema puta (smerokazi, ma~je o~i, ograde i kilometarski

stubi}i)

– Pojam kolovoza, ivi~waka, ivi~nih traka, bankina i bermi

– Biciklisti~ke staze i parkirali{ta

– Odvodwavawe kolovoza, jarak i rigol

DEO áá

URBANIZAM (10)

– Zna~aj urbanizma i wegovi zadaci

– Osnovni zadaci urbanisti~kog projektovawa

– Zna~aj gradova

– Zna~aj saobra}aja u razvoju grada

– Dinamika i statika gradskog saobra}aja

– Saobra}ajne te{ko}e u savremenim gradovima

– Problemi organizacije saobra}ajne mreè

– Projektovawe budu}ih saobra}ajnica

– Kategorije ulica

– Tipi~ne {eme saobra}ajne mreè

– Prostorno planirawe

DEO ááá


– Problemi stacioniranog saobra}aja u gradovima i na~in

re{avawa problema

– Odre|ivawe centra privla~ewa i metodologija istraì-

vawa potreba u gradu

– Garaè kao objekti za ~uvawe vozila (osnovni zadaci i po-

dela)

– Spratne garaè, vrste, lokacija, prednosti i mane pojedi-

nih vrsta

– Parking garaè, lokacija, kapacitet i postavqawe par-

king mesta (uglovi postavqawa)

– Parking mesto, osnovne dimenzije

– Grafi~ko odre|ivawe {irine prolaza u garàama: hodom


– Parkirawe vozila na otvorenom prostoru (uli~no parki-

rawe)

– Parkirali{ta (ogra|ena, neogra|ena, sa naplatom, bez na-


– Zone ograni~enog trajawa parkirawa

DEO áâ

SERVISI (15)

– Osnovni zadaci servisa, podela, na~in rada

– Sadràj servisa (radionice, administrativni deo, prodaj-

ni deo)

– Radna mesta u servisu (kanali, dizalice, rampe) i uslovi

za izbor

– Oprema radnih mesta

– Organizacija radnih mesta, metode (univerzalna, linijska

i me{ovita)

– Linija tehni~kog pregleda (oprema, potrebni ure|aji za kon-


– Poslovi koji se obavqaju u servisu (prora~un i periodi~-

nost obavqawa)

DEO â

AUTOBAZE ZA TROLEJBUSE (2)

– Osnovni pojam, sadràj, na~in rada

– Gradske trolejbuske stanice

DEO âá

KONTROLA I ODR@AVAWE ELEKTRI^NIH VOZILA (3)

– Uloga i zna~aj elektri~nih vozila u gradskom saobra}aju

– Osnovne karakteristike tramvaja

– Osnovne karakteristike trolejbusa

– Brza gradske èleznica, metro



CIQ I ZADACI

Ciq:

– sticawe znawa, navika i sposobnosti za izvr{avawe po-

slova i zadataka kao i znawa za permanentno usavr{avawe,









Zadaci:

– pouzdano osposobqewe za uspe{no, kvalitetno, odgovorno,

ta~no, racionalno i ekonomi~no izvr{ewe radnog zadatka,


taka,




usavr{avawe.

SADR@AJI PROGRAMA

PRAKTI^NA NASTAVA

– deo iz elektri~ne opreme trolejbusa (130 ~asova)

ELEMENTI ELEKTROMOTORNIH POGONA I VUÊ

TROLEJBUSA (30)

Vu~ni motor

Motor – ventilator – generatorska grupa

Motor – kompresorska grupa

Motor hidroupravqa~a

Motor retrivera

Elementi strujnog kola za upravqawe i za{titu

Elementi strujnog kola visokog napona

Reostatski kontroleri, kontroler smera vo`we, otpornici,

{antovi, kontaktori, za{tita od preoptere}ewa, linijski preki-

da~ (maskimalni relej), trole

Elementi strujnog kola niskog napona za upravqawe (ko-

mandna kola)

Relejno kontaktorska grupa, relej ubrzawa, pilot motor,

kontroleri vo`we i ko~ewa.

OPREMA ZA KOÊWE I ZAUSTAVQAWE TROLEJBUSA (10)

Elektri~na ko~nica trolejbusa. Vu~ni motori u reìmu ko-

~ewa.

Kontroler ko~ewa, regulator struje ko~ewa, otpornici za

ko~ewe.

SEKUNDARNO STRUJNO KOLO ZA SIGNALIZACIJU I

OSVETQEWE (30)

Akumulatorske baterije. Kontrola ispravnosti.

Osvetqewe unutra{wosti trolejbusa. Osvetqewe puta, sig-

nalizacija.

Upravqa~ki pult voza~a trolejbusa (merni ure|aji, signali-

zacija, prebaciva~i, prekida~i i tasteri, kontroleri ubrzawa i

usporewa).


DODATNA OPREMA (20)

KIT aparat, automat retrivera i retriver (povlaka~ kola).

Oprema za rukovawe otvarawa i zatvarawa vrata. Rukovawe

kaloriferom i zagrevawem putni~kog prostora. Automati za po-

ni{tavawe karata.


Pneumatski i hidrauli~ni ure|aji trolejbusa.

ISPITIVAWE TROLEJBUSA (10)

ODR@AVAWE TROLEJBUSA I KONSTATACIJA

KVAROVA (20)

Postupci voza~a trolejbusa pri kvaru trolejbusa, proboja vi-

sokog napona, poàra.

TEHNI^KO ODR@AVAWE ELEKTROOPREME (10)

PRAKTI^NA NASTAVA

– deo iz mehani~ke opreme trolejbusa (134)


Dokumenta, prijem vozila i zaduèwe vozilom. Registracija

vozila. Prou~avawe vozila sa aspekta karakteristika, nege i odr-

àvawa. Priprema vozila za izvr{ewe radnog zadatka u svim uslo-

vima eksploatacije. Kontrola ispravnosti.

Komandovawe i rukovawe vozilom tokom razrade i nakon ra-

da vozila.

NEGA I ODR@AVAWE TROLEJBUSA (15)

Servisirawe vozila. Opravka vozila.

PRENOSNI MEHANIZAM (30)

Spojnice. Mewa~ki prenosici. Mehanizam mewa~a, komande

i prenosici. Pogonski most. Zglobni prenosnici. Glavni preno-

snik. Diferencijal. Ure|aj za blokirawe diferencijala. Polu-

vratila. To~kovi i pneumatici.


Vrste upravqa~kih mehanizama. Upravqa~ki mehanizam sa

razli~itim sistemom ve{awa. Poloàj upravqa~kih to~kova.



Mehanizam za vo|ewe to~kova. Elasti~ni oslonci. Elementi

za prigu{ivawe i stabilizaciju.

KAROSERIJA TROLEJBUSA (10)


Dizalice, specijalni ure|aji.

PRAWE VOZILA (9)

Prawe bez i sredstvima za prawe. Postupak sa opranim kolima.

Sredstva za negu lakova. O{te}ewe lakova.

Nega: hroma, stakla, plasti~nih delova, koè, drveta, tapa-

cirunga i lakova.

NASTAVA U BLOKU




ji. Ugovor o poklonu.

Saobra}ajna dozvola.

Potvrda SUP-a. Kolska kwiga. Servisna kwiìca. Uput-

stvo o rukovawu, odràvawu i upotrebi.

Sertifikat vozila.


Putne liste, lista kvara, vozne isprave (putni~ke karte

svih vrsta).



vo|ewe i kontrola rada.

Dokumenti za evidenciju. Pra}ewe dokumenata i {ifrova-

we za kompjutersku obradu.

RED VO@WE (30)


za izradu reda vo`we, Poreme}aji u redu vo`we i mere za wihovo

otklawawe. Izvodi iz reda vo`we (tura`ne tablice).


Odràvawe vozila pre upotrebe. Odràvawe vozila tokom




vozne usluge.


VOZILA (15)




Operativno rukovo|ewe i kontrola rada. Kontrola rada voza~a

i vozila u javnom saobra}aju. Kontrola rada o~itavawem tahografa.



potrebne dokumentacije. Naj~e{}e gre{eke pri uvi|aju.


Posebno obraditi: operativna dokumenta, prevozna dokumenta.

Tro{kove prevoza. Podela tro{kova sa stanovi{ta kori-

{}ewa kapaciteta (varijabilni i stalni tro{kovi).

Strana 46 – Broj 10 20. jun 1997.



VOZILA (15)

Odràvawe vozila tokom upotrebe. Odràvawe vozila posle

upotrebe.


Specijalisti~ki ispit kandidati polaù na kraju obrazova-

wa (kada su uspehom zavr{ili sve predmete predvi|ene planom i

programom obrazovawa za obrazovni profil voza~ trolejbusa spe-

cijalista).

Ovim ispitom proverava se stru~na osposobqenost kandida-

ta za samostalno obavqawe poslova i radnih zadataka utvr|enih

zanimawa u okviru obrazovnog profila.


1. izrade prakti~nog rada,

2. odbrane prakti~nog rada.

1. IZRADA PRAKTI^NOG RADA

Sadràji prakti~nog rada utvr|uju se iz slede}ih oblasti i

predmeta:

– Elektri~na oprema trolejbusa,

– Kontaktne mreè i ispravqa~ke stanice,

– Bezbednost saobra}aja,

– Organizacija prevoza putnika.

2. ODBRANA PRAKTI^NOG RADA

Na odbrani prakti~nog rada proverava se nivo ste~enih zna-

wa i sposobnosti kandidata da ta znawa primewuju u svakodnev-

nom izvr{avawu konkretnih radnih zadataka iz podru~ja rada vo-

za~a trolejbusa specijaliste.

Ispitna pitawa za usmenu proveru znawa postavqaju se iz

oblasti iz kojih je ra|en prakti~ni rad.

Obrazovni profil: 3.6. VOZA^ TRAMVAJA – SPECIJALISTA



didati sa zavr{enim slede}im sredwim obrazovawem:

1. voza~ motornih vozila, sa dve godine radnog iskustva i

posedovawem voza~ke dozvole „B” kategorije,

2. tehni~ar drumskog saobra}aja, sa dve godine radnog isku-

stva i posedovawem voza~ke dozvole „B” kategorije.


RANG LISTE ZA UPIS

– Osnovi elektrotehnike

– Regulisawe i bezbednost saobra}aja

– Garaè i servisi

– Prakti~na nastava

CIQ OBRAZOVAWA

Usavr{avawe profesionalnih znawa iz oblasti saobra}aja.

Upoznavawe sa osnovnim tipovima tramvaja, koji se prime-

wuju kod nas i u svetu.


gradskim uslovima u skladu sa zahtevima i kariterijumima bezbed-

nosti saobra}aja.



bezbednosti saobra}aja.


wa tramvaja i wihovog odràvawa u ciqu pove}awa bezbednosti

saobra}aja.



puta, autosatima, autokilometirma.

Preuzimawe tramvaja sa saobra}ajnom dokumentacijom i

opremom, popuwavawe putne dokumentacije, vizuelna provera is-

pravnosti tramvaja, upravqawe tramvajem u gradskom saobra}aju,

provera radio i klima ure|aja, vo`wa tramvaja prema redu vo`we,

popuwavawe saobra}ajne dokumentacije.

Uvo|ewe u rad novih voza~a prema programu pripravni~kog

staà, u~estvovawe u programu stru~nog osposobqavawa novih vo-

za~a, u~estvovawe u proveri voza~a.




1. REGULISAWE I BEZBEDNOST SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI

– upoznavawe principa i zakonitosti regulisawa drumskog

saobra}aja, kao i osposobqavawe kandidata da organizuju proces

saobra}aja radi bezbednosti na najvi{em nivou;

– osposobqavawe kandidata za uo~avawe i shvatawe funkcio-

nalne me|uzavisnosti razli~itih elemenata regulisawa saobra}aja;

– da kandidati upoznaju sve mere bezbednosti kako u vozilu

tako i na javnim putevima;

– da upoznaju sve faktore koji su od bitnog uticaja za regu-

lisawe i bezbednost saobra}aja;

– razvijawe interesovawa kandidata za samoobrazovawe i

redovno pra}ewe stru~ne literature.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (3)

Regulisawe drumskog saobra}aja kao potreba, osnovni zahte-

vi i karakteristike sistema regulisawa. Predmet i zadaci koji se

re{avaju kroz regulisawe saobra}aja.

Bezbednost saobra}aja kao nau~na disciplina; faktori ko-

jima se izraàva stepen bezbednosti saobra}aja.

TEORIJA SAOBRA]AJNOG TOKA (10)

Osnovni parametri, definisawe, karakteristike i metode

merewa saobra}ajnog toka. Osnovne veli~ine saobra}ajnog toka i

wihove osobenosti. Me|usobna zavisnost osnovnih veli~ina sao-

bra}ajnog toka (V, G, Q).

Opisivawe zakonitosti kretawa vozila u saobra}ajnim to-

kovima na putevima, sa osvrtom na saobra}ajni tok tramvaja.

Uslovi slobodnog toka; uslovi normalnog toka; uslovi zasi-

}enog toka; uslovi forsiraniog toka.

Rastojawe sle|ewa u funkciji brzine vozila – osnovni modeli.

Model rastojawa sle|ewa tipa „sledi vo|u”.

REGULISAWE SAOBRA]AJA U GRADU (12)

Raskrsnice u nivou – uloga, odnosi izme|u raskrsnica i me-

|uprostora.

Na~in regulisawa saobra}aja na raskrsnicama. Na~in regu-

lisawa saobra}aja primenom horizontalne signalizacije. Na~in

regulisawa saobra}aja primenom vertikalne signalizacije. Regu-

lisawe saobra}aja primenom svetlosne signalizacije.

Signalna oprema: vrste i tipovi semafora. Poseban osvrt

na semafore koji se koriste u saobra}aju tramvaja.

Kriterijumi za odabirawe na~ina regulisawa saobra}aja.

Kriterijumi za uvo|ewe svetlosnih signala.

Na~in rada svetlosnih signala. Individualna signalisana

raskrsnica. Koordinirani rad svetlosnih signala. Plan odvija-

wa faza (fazni plan) od zna~aja za kretawe tramvaja kroz raskr-

snicu. Primeri uz obavezno u~e{}e tramvaja.

OSNOVNI FAKTORI BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA (16)

Op{te psihofizi~ke karakteristike qudi od zna~aja za bez-

bednost saobra}aja (uzrast, iskustvo, ubrzawe i usporewe). Aktiv-

na i pasivna bezbednost voza~a sa osvrtom na voza~a tramvaja.

Savremena koncepcija u konstrukciji tramvaja i wihov odraz

na bezbednost saobra}aja. Aktivna i pasivna bezbednost tramvaja

kao vozila. Uticaj voznih karakteristika tramvaja na bezbednost

saobra}aja. Stabilnost tramvaja kao vozila, a naro~ito u krivini.

Sposobnost tramvaja kod ubrzawa, a naro~ito kod usporewa.

Pojam usporewa i od ~ega zavisi, kod {inskih vozila. Veli-

~ine usporewa koje se prihvataju u sudskoj praksi za tramvaje. Ulo-

ga peska u pove}awu usporewa.

Uticaj elemenata koloseka na bezbednost tramvajskog sao-

bra}aja. Saobra}ajna oprema koloseka od zna~aja za bezbednost

tramvajskog saobra}aja. Na~in postavqawa koloseka od zna~aja za

bezbednost saobra}aja.

Strana 48 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T

3

3

3

2

3

3

12 264

320

320264374 320638

958

1

2

3

4

5

6

7

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku

Regulisawe i bezbednost saobra}aja

Kontaktne mreè i ispravqa~ke stanice

Elektri~na oprema tramvaja

Mehani~ka oprema tramvaja

Osnovi tramvajskih pruga

Organizacija tramvajskog saobra}aja

Prakti~na nastava


b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

66

66

66

44

66

66

VNastava

u bloku

GODI[WE


SAOBRA]AJNE NEZGODE (7)

Na~ini na koji se prate saobra}ajne nezgode, pa i nezgode u

tramvajskom saobra}aju.

Osnovni uzroci saobra}ajnih nezgoda. Uzroci saobra}ajnih

nezgoda sa tramvajima. Saobra}ajne nezgode sa tramvajima prema vr-

stama. Vremenska i prostorna distribucija nezgoda sa tramvajima.

UVI\AJ I VE[TAÊWE SAOBRA]AJNIH NEZGODA (15)

Sastav i oprema ekipe za uvi|aj. Rad ekipe u toku uvi|aja.

Uloga i rad saobra}ajno-tehni~kog ve{taka u toku uvi|aja.

Rad i uloga saobra}ajno-tehni~kog ve{taka u toku vo|ewa sudskog

postupka: Ki, K i P.

Prora~un brzine vozila pre momenta nastanka nezgode i u

momentu sudara:

– na osnovu tragova ko~ewa (tragovi ko~ewa kod tramvaja);

– ~eonim sudarom dva vozila;

– sudarom vozila u sustizawu, odnosno naletom ~ela vozila

na zadwi kraj vozila ispred;

– na osnovu daqine odba~aja pe{aka (samo slu~aj kod odba-

~aja pe{aka) u sudaru sa vozilom (tramvajem) koje ima ravnu ~eonu

stranu.

Zaustavni put. Odre|ivawe duìne zaustavnog puta. Od ~ega

zavisi duìna zaustavnog puta kod tramvaja. Zna~aj zaustavnog puta

u bezbednosti tramvajskog saobra}aja.

KONTROLA BEZBEDNOSTI TRAMVAJSKOG

SAOBRA]AJA (3)

Kontrola brzine i vozila na putu pomo}u ure|aja.

Zadaci slu`be unutra{we kontrole bezbednosti tramvaj-

skog saobra}aja:

– sredstva unutra{we kontrole;

– kontrola tehni~ke ispravnosti vozila;

– kontrola zdravstvenog i psihofizi~kog stawa voza~a,

– profesionalno usavr{avawe,

– poboq{awe uslova rada i radnih sposobnosti voza~a.


Gradivo je raspore|eno u sedam tematskih celina. Uz svaku te-

matsku celinu naveden je broj ~asova potrebnih za ostvarivawe

nstavnih sadràja. Pored svake tematske celine upisan je broj ~aso-

va koji se odnose na obra|ivawe gradiva, ponavqawe i utvr|ivawe.

U delu gradiva koji obuhvata programske sadràje iz reguli-

sawa saobra}aja potrebno je ukazati na zna~aj navedenih tematskih

celina sa osvrtom na mesto tramvaja kao {inskog vozila u uslovi-

ma odvijawa drumskog saobra}aja.

U delu bezbednosti najzna~ajnije je da se upoznaju sve mere

bezbednosti, a naro~ito osnovni faktori bezbednosti u tramvaj-

skom saobra}aju. Posebno ukazati na saobra}ajne nezgode sa tram-

vajima kao i zaustavni put tramvaja i za{to je zna~ajan, kao i na

obaveze prevoznog preduze}a koje se stara o tehni~koj ispravnosti

vozila i kontroli.

2. KONTAKTNE MRE@E I ISPRAVQA^KE STANICE



profila voza~ trolejbusa – specijalista.

3. ELEKTRI^NA OPREMA TRAMVAJA


SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (3)

Istorijat vozila na elektromotorni pogon. Osnovne karak-

teristike tramvaja kao sredstva za gradski prevoz putnika. Uop-

{te o elektri~noj opremi i elektri~noj instalaciji na tramvaju –

odgovaraju}e podele. Trendovi u razvoju vozila za prevoz putnika

na elektromotorni pogon i tramvaja kao jednog od wih.

ELEKTRI^NA INSTALACIJA (5)

Podela na elektri~nu instalaciju vu~nog kola i elektri~nu

instalaciju pomo}nog strujnog kola, signalizaciju, osvetqewe,

upravqawe. Vrste provodnika, stepen izolacije, presek provodnika.

ELEMENTI ELEKTROMOTORNOG POGONA I VUÊ (20)

VU^NI MOTORI JEDNOSMERNE STRUJE

Konstrukcija motora i princip rada. Vrste motora jedno-

smerne struje primewenih u tramvajskoj elektri~noj vu~i i wihove

karakteristike. Regulisawe brzine motora jednosmerne struje sa

rednom pobudom. Direktna i indirektna komanda. Sistemi auto-

matske kontrole i upravqawa.

MOTOR – VENTILATORSKA GRUPA


i delovawa.

MOTOR – GENERATORSKA GRUPA

Uloga, karakteristike, na~in upravqawa. [ema veze i delo-

vawa. Regulisawa napona generatora.

ELEMENTI STRUJNOG KOLA ZA UPRAVQAWE I

ZA[TITU OPREMA VISOKOG NAPONA

Kontroler, otpornici, {antovi, akcelerator, linijski preki-

da~ sa maksimalnim relejem, za{tita od preoptere}ewa, odvodnici

prenapona, uzemqiva~ (preklopnik kontaktni vod/zemqa), pantograf.

OPREMA NISKOG NAPONA (KOMANDNA KOLA)

Relejno kontaktorska oprema, relej ubrzawa, protivklizna

za{tita, SPM regulator, JK kontroler, pilot motor.

OPREMA ZA KOÊWE I ZAUSTAVQAWE TRAMVAJA

Vrste elektri~nih ko~ewa na tramvajskom vozilu (elektrodina-

mi~ko, rezervno, ko~ewe u slu~aju opasnosti). Deo relejno kontaktor-

ske opreme za strujno kolo vu~e koje u~estvuje pri ko~ewu (releji, kon-

taktori, prebaciva~i, regulatori struje ko~ewa, otpornici za ko~ewe).

[inska ko~nica. Kardanska (parkirna ko~nica) – karakte-

ristike, konstrukcije, principi rada, aktivirawe.

OSVETQEWE , SIGNALIZACIJA, POMO]NO STRUJNO

KOLO, DODATNA OPREMA (20)

Akumulatorske baterije, ~eli~ni nikl-kalijum akumulatori.

Dopuwavawe, eksploatacija, odràvawe.

Oprema za signalizaciju i osvetqewe tramvajskog puta.

Osvetqewe unutra{weg prostora tramvaja i signalizaciona

oprema za upravqa~kim pultom voza~a.

Specijalna signalizaciona kola.

Oprema na rukovawe vratima sa odgovaraju}om signalizacijom.


Oprema brisa~a vetrobranskog stakla.

Oprema za zagrevawe putni~kog prostora.

Rukovawe kaloriferom i zagrevawem putni~kog prostora.

Automati za poni{tavawe voznih karti.


[EME STRUJNIH KOLA (5)

[eme vu~nog strujnog kola. [eme strujnog kola ko~ewa. [e-

me elektri~ne opreme i ure|aja visokog napona. [eme elektri~ne

opreme i ure|aja niskog napona.

MULTIPLICIRANA VO@WA (5)

Osnovne karakteristike tandema. Na~in pripreme tandema.

Na~in vo`we tandema. Na~in servisirawa na liniji.

OPASNOSTI I ZA[TITA OD ELEKTRI^NE STRUJE

I VISOKOG NAPONA. KVAROVI NA OPREMI

ZA ELEKTRI^NU VUÛ (8)

Osnovni tipovi i na~ini prepoznavawa kvarova. Postupci

voza~a u takvim slu~ajevima. Dejstvo strujnog udara na ~oveka. Na-

pon dodira i koraka. Poàr izazvan elektri~nom strujom i postu-

pak u slu~aju wegove pojave. Mere za{tite i propisi.

4. MEHANI^KA OPREMA TRAMVAJA


CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je osposobqavawe polaznika za:

– pravilan odnos prema radu,

– prepoznavawe kvarova,

– upoznavawe sa funkcijom i strukturom mehani~kih delova.



Zadaci nastave ovog predmeta:

– upoznavawe osnovnih elemenata mehani~ke opreme tramva-

ja, wihove uloge i funkcionisawa,

– upoznavawe konstrukcije tramvajskih motornih kola i

tramvajskih prikolica,

– upoznavawe na~ina i principa rada mehani~ke opreme,

– povezivawe sa sadràjem predmeta elektri~na oprema.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

ET KARAKTERISTIKE TRAMVAJSKIH MOTORNIH KOLA

(TMK) (2)

OTPORI KRETAWA (1)

OSNOVNE KONCEPCIJE GRADWE TMK i TP (1)

KAROSERIJA I GLAVNI MEHANI^KI DELOVI TMK (9)

– Karoserija (3), Sredwi deo zglobnog tramvaja, za{titni

deo, brisa~ (3)

SPAJAWE POGONSKOG DELA SA KAROSERIJOM (3)

– Obrtno pogonsko postoqe (1), popre~ni most (1), stabili-

zator i mehanizam povlaka~a (1)

SISTEM ZA OSLAWAWE (1)

OGIBQEWE TMK i TP (1)

PE[ÂNI URE\AJI I SISTEM ZA VENTILACIJU (1)

ZGLOBNA VOZILA (1)

PNEUMATSKI URE\AJI (4)

– Kompresor, ko~iona glava, automat (1), Razvodnik i filte-

ri (1), Ventili (1), Slavine i rezervoar (1).

PNEUMATSKA INSTALACIJA (2)

– Elementi (1), Pneumatska ko~nica, prora~un (1)

KOÎONI ELEMENTI TMK i TP (1)

URE\AJ ZA OTVARAWE VRATA (2)

KO^NI SISTEMI TMK (5)

– Karakteristike (1), Tipovi (1), Prenosni mehanizmi (1),

Konstrukcija (1), Pomo}ni ko~ni sistem (1).

ODR@AVAWE SKLOPOVA U EKSPLOATACIJI (2)

SPAJAWE TMK (2)

REDOVNO ODR@AVAWE I SERVISIRAWE TMK (2)

KVAROVI I OPRAVKE TMK (2)

5. OSNOVI TRAMVAJSKIH PRUGA


CIQ I ZADACI

Ciq predmeta Tramvajske pruge je da upozna u~enike sa zna-

~ajem razvoja {inskog saobra}aja u gradovima. Zadatak predmeta je

upoznavawe sa elementima tramvajskih pruga, na~inom izrade ko-

loseka i ostalih delova pruge.

SADR@AJI PROGRAMA

DEO á (6)

– Istorijski razvoj tramvajskog saobra}aja u gradovima

– Tramvajski saobra}aj u Beogradu, duìna tramvajske mreè

– Osnovne tehni~ke karakteristike tramvajskog saobra}aja

– Podela elektri~nih vozila za gradski tramvajski saobra}aj

DEO áá (10)

– Eksploatacione karakteristike pruge (ra~unska brzina,

propusna mo} pruge)

– Trasirawe pruga (princip vo|ewa trase, situacioni plan,

uzdu`ni profil i popre~ni profil)

– Izrada projekta tramvajske pruge (radovi na terenu, snima-

we terena i rad u biroima)

DEO ááá (10)

– Konstrukcioni elementi tramvajske pruge

– Poloàj koloseka u krivini

– Vertikalne krivine

– Prelazne krivine

– Nadvi{ewe spqne {ine u krivini

– Prelazne rampe

– Prave izme|u krivina

DEO áâ (20)

– Dowi stroj pruga (zemqani trup, propusni, mostovi, vija-

dukti, drenaè, zidovi i osigurawe od vode)

– Gorwi stroj pruga

– Tramvajski kolosek (vrste {ina, izrada)

– Podloga tramvajskog koloseka

– Pragovi (vrste i materijali za izradu)

– Podloga od peska i {qunka sa pragovima

– Podloga sa pragovima od tucanika

– Podloga sa pragovima od betona

– Podloga bez pragova (od tucanika i betona)

– Asfaltni zastori tramvajskih pruga

– Specijalne vrste i konstrukcija zastora

– Kolosek sa `qebastim {inama

– Kolose~ni pribor

– Mesta za stanice

– Skretnice (osnovni delovi: mewalica, sredwi deo, sr~i{te)

DEO â (20)

– Gorwi stroj pruge

– Tramvajski kolosek (vrste {ina, izrada)

– Podloga tramvajskog koloseka

– Pragovi (vrste i materijali za izradu)

– Podloga od peska i {qunka sa pragovima

– Podloga sa pragovima od tucanika

– Podloga sa pragovima od betona

– Podloga bez pragova (od tucanika i betona)

– Asfaltni zastori tramvajskih pruga

– Specijalne vrste i konstrukcija zastora

– Kolose~ni pribor

– Kolosek sa `qebastim {inama

– Mesta za stanice

– Skretnice (osnovni delovi: mewalica, sredwi deo, sr~i{te)

– Odràvawe tramvajskih pruga (merewe dilatacionog raz-

maka, kontrola skretnica i razmak pragova)

– Kontaktna mreà.

6. ORGANIZACIJA TRAMVAJSKOG SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI

Ciq:

Usavr{avawe znawa iz oblasti organizacija javnog grad-

skog prevoza putnika kako bi se obavqao racionalan i pouzdan

prevoz.

Zadaci:

Da se upoznaju sa tarifnim sistemom, sistemom i na~inom

odvijawa brzog i efikasnog saobra}aja u svim uslovima saobra}aja.

SADR@AJI PROGRAMA

KARAKTERISTIKE PUTNI^KOG SAOBRA]AJA (8)


Promet punika

Protok putnika

Prevozni zahtevi putnika u toku dana

IZMERITEQI RADA VOZILA (12)

Prose~ne brzine

Sredwa duìna putovawa putnika

Stepen smewivawa putnika

Strana 50 – Broj 10 20. jun 1997.


Stepen popuwenosti vozila

Transportni rad


LINIJSKI PREVOZ PUTNIKA (10)

Definicija linijskog prevoza putnika

Linije u javnom gradskom prevozu

Odre|ivawe me|ustani~nog rastojawa

Prevozna sposobnost linije

Pogodnost mreè linija JGP-a

RED VO@WE I IZRADA REDA VO@WE (20)

U~estanost vo`we

Interval vo`we

Broj vozila na radu

Prora~un potrebnog broja voza~a

Red vo`we – definicija

Izrada reda vo`we

Izrada reda vo`we pomo}u ra~unara

Grafikon reda vo`we

Poreme}aji u redu vo`we

Mere za otklawawe poreme}aja

Zadaci dispe~erske slu`be

Kontrola sprovo|ewa reda vo`we

PRODUKTIVNOST RADA U GRADSKOM JAVNOM

PREVOZU (2)

TARIFNI SISTEMI I TARIFE (10)

Jedinstven tarifni sistem

Zonski tarifni sistem

Relacijski tarifni sistem

Sistemi naplate

Sistemi naplate i tarifni sistemi – zavisnost

Tro{kovi po jedinici ostvarenog transportnog rada

Vrste pretplatnih karata

KARAKTERISTIKE [INSKOG SAOBRA]AJA (4)

Ekonomi~nost

Masovnost

Sigurnost i pouzdanost

Na~ini odvijawa {inskog saobra}aja.


(12 ~asova nedeqno, 264 ~asa godi{we + 320 ~asova u bloku)

ELEKTRI^NI OTPORNICI (13)

Predotpori, {tetni otpori, vu~ni otpori, akcelerator ot-

porni R1 i R2.

OPREMA ZA ELEKTRO-VUÛ (13)

Pantograf, linijska sklopka, kontaktori vu~e, instalacije

vu~nog kola.

VU^NI MOTORI (30)

Glavni magneti, pomo}ni magneti, rotor, kolektor, ~etke i

~etkodrà~i.

KVAROVI NA OPREMI ZA ELEKTRI^NU VUÛ,

KONTROLERI ZA VUÛ I KOÊWE (25)

Kontroler za direktnu komandu, kontroler za izbor grupe,

kontroler za smer.

Kontroleri za indirektnu komandu oprema za elektri~no ko-

~ewe. Otpori za ko~ewe, regulacija struje ko~ewa, kontrolor LO.

OPREMA I ZAVR[NO KOÊWE (15)

Akcelerator, kardanska ko~nica, linijske ko~nice RC, ~la-

nak i kontaktor LO.

Oprema za multipliciranu vo`wu tramvaja motor-genera-

torska grupa.

Motor, generator, regulator napona, predotpor MG grupe,

ventilator.

AKUMULATORSKE BATERIJE (15)

Olovni akumulatori, ~eli~ni akumulatori.

POMO]NA ELEKTRI^NA OPREMA NA TRAMVAJIMA (15)

Nosa~i izolatori, gromobran, grejawe, pomo}ni mali roto-

ri, motor pilot, tasteri, prekida~i, releji.

Ispitivawe elektri~ne opreme (naponsko, energetska, meha-

ni~ka).

Kvarovi na elektri~noj opremi tramvaja.

ISPITIVAWE TRAMVAJA (10)

TEHNI^KO ODR@AVAWE MEHANI^KE I ELEKTRI^NE

OPREME TRAMVAJA (4)

Upoznavawe svih tipova solo i zglobnih tramvajskih motor-

nih kola i prikolica u najop{tijem obimu.

UPOZNAVAWE KAROSERIJE VOZILA (8)

Kostur karoserije

Spoqna i unutra{wa oplata.

Pod i unutra{wi prostor putnika.

Pokaziva~ pravca kretawa u krovnoj kapi.

Voza~ki prostor sa komandno-kontrolnom tablom i drugim

komandama.

UPOZNAVAWE OBRTNOG POSTOQA I SME[TAJA

POJEDINIH ELEMENATA I SKLOPOVA U USLOVIMA

POTPUNO SLOBODNOG OBRTNOG POSTOQA, ODNOSNO

PODIGNUTE KAROSERIJE (16)

UPOZNAVAWE SA DOWIM STROJEM (8)

Pogonska grupa.

Kardansko vratilo sa „perifleks” spojnicama jednostepeni

i dvostepeni reduktor.

Pogonsko vratilo sa to~kovima i ku}i{tem reduktora, uze-

mqewe na pogonskom vratilu.

Napomena: Ve`bu izvesti sa slobodnim obrtnim postoqem u

uslovima podignute karoserije. Kandidatu obratiti pa`wu na funk-

ciju kardanskog vratila, reduktora i pogonskog vratila sa to~kovima.

UPOZNAVAWE DELOVA ZA SPAJAWE KAROSERIJE I

OBRTNOG POSTOQA (6)

Vo|ice kolica.

Uleì{tewe elemenata za spajawe.

Sme{taj popre~nih nosa~a.

USLOVI (24)

á – Slobodno obrtno postoqe karoserije konstrukcija i

funkcija elasti~nih to~kova sa sistemom uvo|ewa toplote pri ko-

~ewu i kanalima za hladni vazduh, pogonsko vratilo sa rukavcima,

sistemom za oslawawe, amortizeri.

áá – Slobodno obrtno postoqe karoserije, upoznavawe svih

tipova peskara, komandi, uskladi{tewa peska i sistema za greja-

we i provetravawe.

Karaktristike zglobnih vozila. Dowi i krovni zglob. Smet-

we u zglobovima.

ááá – Slobodno obrtno postoqe karoserije. Upoznavawe svih

vrsta amortizera, silent blokova, torzionih opruga i drugih spi-

ralnih opruga.

PNEUMATSKI URE\AJ KOD TRAMVAJSKIH MOTORNIH

KOLA I PRIKOLICA (16)

Kompresor.

Brisa~ ~eonog stakla voza~a

Pre~ista~ vazduha

Sigurnosni ventil

Rezervoari za vazduh

Automat za kompresor

Razvodni ventil prikolice

Cevovodi

Manometri za kontrolu pritiska

Za{tita protiv zamrzavawa

Funkcija i lokacija ugradwi pneumatskih ure|aja.

PNEUMATSKI URE\AJI ZA OTVARAWE I ZATVARAWE

VRATA (6)

Elektromagnetni ventil.

Cilindri dvosmernog dejstva

Uleì{tewe i oslawawe vrata.



ELEKTROMEHANI^KI URE\AJ ZA OTVARAWE

I ZATVARAWE VRATA (6)

Pu` i pu`ni to~ak.

Polu`ni sistem.

Sigurnosna spojnica.

UPOZNAVAWE SISTEMA ZA KOÊWE (8)

Prenosni mehanizam.

Pode{avawe sile ko~ewa

Mehani~ki, elektir~ni i kombinovani sistemi za ko~ewe.

UPOZNAVAWE MOGU]IH SMETWI NA KOÎONIM

SISTEMIMA SVIH TIPOVA I AKTIVIRAWE

SIGURNOSNIH KO^NICA (4)

SPAJAWE TRAMVAJSKIH MOTORNIH KOLA I

PRIKOLICA I ME\USOBNO SPAJAWE TRAMVAJSKIH

KOLA (KVAÊWE) (4)

Vrste poluga za spajawe vozila u kvaru.

Zglobne veze.

Vu~a i gurawe vozila u kvaru (prakti~no).

ODR@AVAWE [INSKIH VOZILA I UTVR\IVAWE

KVAROVA (28)

Oprema za elektrovu~u.

Vu~ni motori

Kvarovi na opremi za elektrovu~u.

Oprema za elektrovu~ne ko~nice

Oprema za zavr{no ko~ewe.

Motor – generatorska grupa.

Akumulatorske baterije.

Pomo}na elektrooprema na tramvajima.

Ispitivawe elektri~ne opreme.

NASTAVA U BLOKU

(320 ~asova)

á. TEHNIKA VO@WE I EKSPLOATACIJA TRAMVAJA (135)

CIQ I ZADACI

Da se u~enici osposobe za bezbedno upravqawe {inskim vo-

zilima u javnom masovnom prevozu putnika.

Da se kod u~enika razvije sposobnost za samostalno razmi-

{qawe i samostalno odlu~ivawe radi osposobqavawa za samosta-

lan rad.

Upoznavawe u~enika sa elektri~nim vozilima kao i wiho-

vom zna~aju za odvijawe javnog gradskog prevoza.

Upoznavawe sa eksploatacijom tramvaja, na~inom vo`we i

pravilnim rukovawem u ciqu produètka wihovog veka trajawa.

Pona{awe voza~a elektri~nih vozila u saobra}aju u odnosu

na ista vozila kao i na vozila ostalih vidova saobra}aja.

Upoznavawe u~enika sa mogu}im kvarovima kod tramvaja i

uzrocima wihovog nastajawa i pona{awe voza~a.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD U PREDMET (3)

Zna~aj tramvaja i tramvajskog saobra}aja za nesmetano odvi-

jawe javnog masovnog prevoza.

OP[TI DEO (7)

Tramvajske baze (depoi) i wihov sme{taj. Administrativni

i tehni~ki deo tramvajske baze. Prihvat i otprema tramvaja u bazi.

Tipovi tramvajskih baza. Dokumentacija koja se koristi u tramvaj-

skom saobra}aju i wihova upotreba. Mesto tramvaja i tramvajskog

saobra}aja u JMPP-u.

TRAMVAJ KAO VOZILO (10)

Tipovi tramvaja prema vrsti komande. Na~in upravqawa

tramvajima. Eksploataciono-tehni~ke karakteristike tramvaja.

Prednosti i nedostaci tramvaja kao vozila. Voza~ki prostor. In-

strument tabla. Zna~aj upotrebe instrumenata i ure|aja za pravil-

nu vo`wu tramvaja. Postupak voza~a u odnosu na instrumente i

ure|aje kod tramvaja.

PRIPREMA TRAMVAJA ZA VO@WU (5)

Priprema tramvaja za izlazak na liniju. Provera ispravno-

sti instrumenata i ure|aja od zna~aja za bezbednu vo`wu. Postupak

voza~a do pokretawa tramvaja stavqawem na prve pozicije vo`we.

VO@WA NA POLIGONU (10)

Poligon, vrste poligona. Wihov zna~aj i uloga. Vo`wa

tramvaja direktne komande. Vo`wa tramvaja indirektne komande.

Pozicije za vo`wu i ko~ewe i wihova pravilna upotreba kod

tramvaja direktne i indirektne komande. Ekonomi~na vo`wa i

wen zna~aj za tramvaj i wegovu eksploataciju. Iskqu~ivawe tram-

vaja na slepi kolosek. Promena smera kretawa na okretnicama.

IZLAZAK TRAMVAJA IZ TRAMVAJSKE BAZE I BEZBEDNO

UKQUÎVAWE U SAOBRA]AJ (15)

Postupak voza~a tramvaja u saobra}aju u odnosu na saobra}aj-

ne znake i semafore. Brzina kretawa tramvaja (u krivinama, sekci-

onerima, ukr{tajima, skretnicama). Odstojawe izme|u tramvaja u

kretawu. Upotreba svetala u saobra}aju. Zvu~ni i svetlosni znaci

upozorewa kod tramvaja. Zaustavqawe tramvaja u stajali{ta (kad su

tramvajske i autobuske stanice paralelno postavqene; gde su sta-

nice postavqene na sredini kolovoza). Kretawe tramvaja uz pomo}

ogledala. Kretawe na usponu (teàk polazak). Prolazak pored par-

kiranih vozila i ostalih objekata pored koloseka i mere bezbedno-

sti. Upotreba peska u tramvajskom saobra}aju i wegov zna~aj.

TEHNIKA VO@WE TRAMVAJA NA LINIJI (17)

Stavqawe tramvaja pod napon. Pokretawe tramvaja. Vo`wa u

saobra}aju. Vo`wa pod strujom. Upravqawe tramvajem u saobra}aju.

Pedala za vo`wu. Pedala za ko~ewe. Vo`wa sa inercijom. Ekono-

mi~na vo`wa. Vo`wa u pogor{anim vremenskim uslovima.

VO@WA TRAMVAJA NA LINIJI (13)

Sekcioneri (komandni sekcioneri i sekcioneri) i postu-

pak voza~a. Komandni sekcioneri i skretnice i postupak voza~a.

Otvarawe i zadràvawe skretnice putem komande iz vozila. Pona-

{awe tramvaja na skretnicama u zavisnosti od vrste terena i tipa

tramvaja i na sekcionerima. Smetwe kod vo`we tramvaja. Lom

kontaktne mreè. Prekid struje zbog smetwi u spoju tramvaja sa

kontaktnom mreòm.

KOÊWE TRAMVAJA NA LINIJI (20)

Vrste ko~nica kod tramvaja i upotreba u vo`wi i wihovo de-

lovawe. Postupak voza~a u odnosu na radnu ko~nicu (elektri~nu).

Postupak voza~a u odnosu na vazdu{nu i kardansku ko~nicu. Po-

stupak voza~a u odnosu na {insku ko~nicu. Sigurnosno ko~ewe.

Ko~ewe u slu~aju nu`de. Ko~ewe u zavisnosti od kvaliteta {ine

(suva, mokra, ~ista, prqava). Odstojawe u zavisnosti od brzine

kretawa i kvaliteta {ine. Blokirawe to~kova i anti blok si-

stem. Zaustavqawe tramvaja u stajali{tu i izvan wega (na otvore-

noj pruzi). Otkazivawe ko~nica i ure|aja za sipawe peska.


Zna~aj multiplicirane vo`we za JMPP. Eksploataciono

tehni~ke karakteristike tramvaja u multipliciranoj vo`wi.

KVAROVI NA TRAMVAJU I POSTUPAK VOZAÂ NA

LINIJI U SLUÂJU KVARA (10)

Postupak voza~a u slu~aju kvara tramvaja. Ko~ewe tramvaja –

postupak voza~a.

Kvarovi na elektri~noj opremi i manifestovawe kvara –

postupak voza~a.

Kvarovi na mehani~koj opremi i manifestovawe – postupak

voza~a.

Kvarovi na skretnici i postupak voza~a.

ODR@AVAWE MEHANI^KE OPREME TRAMVAJA (10)

Dnevni pregled. Kontrolni pregled. Veliki pregled. Gene-

ralna opravka.

REDOVNO ODR@AVAWE ELEKTRI^NIH DELOVA

TRAMVAJA (10)

Dnevni pregled. Kontrolni pregled. Prose~an pregled. Ve-

liki pregled. Generalna popravka.

Strana 52 – Broj 10 20. jun 1997.


áá. PRAKTI^NA OBUKA VOZAÂ TRAMVAJA (185)

UPOZNAVAWE DEPOA I SVIH TIPOVA TRAMVAJA

Bitni faktori koji uti~u na bezbedno kretawe tramvaja u

krugu garaè (tip \-\)

Promena grupe motora i detaqno upoznavawe pomenutog ti-

pa tramvaja (\-\).

Promena smera kretawa manevrisawa na ograni~enom pro-

storu.

Polazak i poziciona promena od vi{eg ka nièm i obrnuto.

Upotreba i pravilno rukovawe vazdu{nom ko~nicom, postu-

pak pri zaustavqawu.

UPOZNAVAWE [INSKIH KO^NICA: FUNKCIJA

I ZNAÂJ ISPRAVNOSTI

Primena sigurnosne ko~nice, zna~aj ispravnosti i deblokada.

Poziciona promena i pravilno rukovawe maksimalnim pre-

kida~em.

Postupak na skretnici i prebacivawe skretnice.

Poziciona promena i pravilno zaustavqawe, upotreba svih

ko~nica.

Vo`wa pri ve}oj brzini i naglo zaustavqawe; mere bezbed-

nosti.

Izlazak iz depoa i bezbedno ukqu~ivawe u saobra}aj; upotre-

ba signalizacije.

Postupak na semaforu i tipovi semafora koji reguli{u sa-

obra}aj tramvaja.

UPOZNAVAWE LINIJSKIH PREKIDAÂ (SEKCIONARA)

I POSTUPAK SA WIMA

Promena skretnice uz obja{wewe. Ralike izme|u mehani~ke

i elektri~ne skretnice.

Postupak kod znaka „stop” i postupak prema ostalim u~esni-

cima u saobra}aju.

Prolazak pored parkiranih vozila i ostalih objekata pored

{ina, postupak prema pe{acima.

Polazak na usponu, promena skretnice na usponu i obezbe|i-

vawe vozila koje je u kvaru.

Prebacivawe skretnice na nizbrdicu uz upotrebu vazdu{ne

ko~nice, spajawe vozila, upotreba svetlosnih signalnih ure|aja,

vo`wa no}u.

Upoznavawe vozila i opreme na vozilu; razlika izme|u „bre-

de” i tramvaja koji se proizvode u fabrici „\uro \akovi}”.

Upotreba aparata, poziciona promena od nièg ka vi{em i

obratno.

Promena grupe motora i smera kretawa, rukovawe ma{in-

skim prekida~em.

Vo`wa pri ve}oj brzini, poziciona promena i naglo zausta-

vqawe. Upotreba peskara.

Prebacivawe skretnice, mere bezbednosti, brzina i na~in

prelaska preko skretnice i krstova.

Zaustavqawe na usponu, polazak i na~in primene pozicije

na usponu.

Prolazak vozilom na mestima gde je mreà ne{to nià od

normalne, mere bezbednosti.

Postupak prema ostalim u~esnicima u saobra}aju (postupak

prema pe{acima).


{ina, mere bezbednosti.

Spajawe i obezbe|ivawe tramvaja na usponu, mere bezbednosti.

Upoznavawe vozila, opreme na vozilu i komandi, razlika iz-

me|u „brede” i „divaga” (tramvaj divag)

Polazak, promena poligona i zaustavqawe, promena smera

kretawa.

Upotreba {inskih ko~nica, bitni uslovi koji uti~u na bez-

bedno ko~ewe vozila divag.

Prebacivawe skretnica, postupak na linijskom prekida~u,

brzina prelaska preko skretnica i krstova.

Prolazak preko skretnica, razli~ito regulisani kru`ni

tok saobra}aja.

Postupak i brzina prolaza pored parkiranih vozila i osta-

lih objekata pored {ina, postupak prema pe{acima.

Vo`wa u intenzivnijem saobra}aju, prebacivawe skretnice

i upotreba zvu~nog signala.

Kuplovawe, obezbe|ivawe vozila na usponu, mere bezbednosti.

Upoznavawe vozila, opreme i ure|aja na vozilu, bitna razli-

ka „Divag” – RSS (tramvaj RSS).

Stavqawe vozila u pokret, promena smera kretawa, vo`wa

na ograni~enom prostoru.


bedno ko~ewe vozila RSS (funkcija i va`nost leve pedale).

Prolazak preko raskrsnice koju reguli{e ovla{}eno lice.

Postupak na svim semaforima koji reguli{u saobra}aj tramvaja.

Postupak i brzina prolaska pored {ina, postupak prema pe-

{acima.

Vo`wa na relaciji gde je mreà ne{to nià od normalnog,

mere bezbednosti.

Kupolovawe (na~in i oprema), obezbe|ivawe vozila na {i-

nama na usponu, mere bezbednosti.

Upoznavawe vozila, opreme i komandi na T-4 (razlika kod

leve pedale).

Rad i upotreba svih ko~nica, bitni uslovi koji uti~u na bez-

bedno ko~ewe T-4, upotreba peskare.

Prolazak preko raskrsnice koju reguli{e ovla{e}no lice.

Kru`ni tok saobra}aja.

Postupak i brzina prolaska pored parkiranih vozila i

ostalih objekata pored {ina. Mere bezbednosti.

Vo`wa pri ve}oj brzini, naglo zaustavqawe i upotreba svih

ko~nica, mere bezbednosti.


mere bezbednosti.

Spajawe i obezbe|ivawe vozila na usponu, kretawe i zausta-

vqawe na usponu.

Upoznavawe vozila, opreme i komandi. Razlika izme|u -4 i

KT-4 (tramvaj KT-4).

Polazak i zaustavqawe, promena smera kretawa, manevrisa-

we na ograni~enom prostoru.

Vo`wa na trasi sa slabijim intenzitetom saobra}aja, upo-

treba sigurnosne ko~nice i peskare.

Promena skretnica, bitni faktori i brzina za pravilno

prebacivawe skretnica na usponu.

Kru`ni tok saobra}aja, postupak prema ostalim u~esnicima

u saobra}aju.

Postupak prema pe{acima i postupak kod znaka „stop”.


{ina. Mere bezbednosti.

Zaustavqawe u stanici, polazak i upotreba ogledala.

Promena skretnica, primena ru~nog prekida~a, posledice

wegove neispravnosti.

Rastojawe izme|u tramvaja – opasnost u slu~aju neodràvawa

rastojawa (primer blizine skretnice).

Zaustavqawe i prolazak na usponu, promena skretnice, upo-

treba pokaziva~a pravca.

Prebacivawe skretnice na nizbrdici, zaustavqawe i pola-

zak iz stanice, mere bezbednosti.

Vo`wa trasom gde su tramvajske i autobuske stanice para-

lelne, mere bezbednosti.

Vo`wa u intenzivnijem saobra}aju, postupak prema ostalim

tramvajima, promena skretnice.

Prinudna vo`wa, wena primena, posledice i mere bezbed-

nosti. Vo`wa na relaciji gde je mreà ne{to nià od normalne.

Spajawe, vu~a, gurawe i mere bezbednosti kod tramvaja KT-4.

Obnavqawe celokupnog gradiva i povezivawe u jednu celi-

nu, priprema za polagawe ispita.

Napomena: Pri svakoj promeni tipa tramvaja, instruktor je

duàn da tramvaj vozi do poligona i u toku vo`we da kandidatima

objasni razliku izme|u vozila koje vozi i prethodnog vozila.


Izvo|ewe prakti~ne obuke treba obaviti u specijalizova-

nim radionicama za opravku i odràvawe tramvaja.

Upoznati u~enike sa programom, odnosno oblastima. Prime-

wivati o~iglednu nastavu, odnosno prezentirati primene iz prak-

se, uz kori{}ewe odgovaraju}ih elemenata ili sklopova.

U toku prakti~ne nastave programom, u okviru utvr|enih

termina obuhvatiti, prvenstveno, karakteristi~ne kvarove na vo-

zilu, uzroke pojedinih kvarova i wihovo otklawawe koje treba da

obave nastavnici prakti~ne nastave ili drugi stru~ni saradnici.

U~enici treba da vode dnevnik prakti~ne nastave, u koji }e

unositi najosnovnije pojmove, a koji }e biti ocewen.

Proveru znawa treba obavqati u toku prakti~ne nastave, na

uobi~ajen na~in, zatim uvo|ewem aktuelnih metoda ispitivawa,

kao {to su, na primer, stru~ne diskusije ili provera znawa testom.



Obim prakti~nog dela nastave treba prilagoditi i uskladi-

ti sa teorijskim delom pre|enog gradiva. Obra|ene teme iz teorij-

skog dela programa treba obuhvatiti i ponoviti u prakti~nom de-

lu nastave, po mogu}stvu po istom redosledu, ne izlaze}i iz utvr|e-

nih okvira pojedinih tema.

Prakti~ni deo nastave, u utvr|enom broju sati, treba tako

rasporediti da izu~avawe pojedinih tema, u toku jednog radnog da-

na, ne bude suvi{e veliki fizi~ki i psihi~ki napor za u~enike.

Prakti~na nastava u bloku je identi~na programu istog

predmeta za voza~e tramvaja.


Kandidat, koji je sa uspehom zavr{io obrazovawe na petom

stepenu moè da polaè specijalisti~ki ispit.

Specijalisti~ki ispit regulisan je kao integralni deo

prakti~ne nastave.

Zavr{ni ispit sastoji se iz:

1. izrade prakti~nog zadatka,

2. pismene i usmene provere znawa.

1. PRAKTI^NI ZADATAK

Na specijalisti~kom ispitu proverava se osposobqenost

kandidata za prakti~no izvo|ewe poslova zanimawa obuhva}enih

obrazovnim profilom.

Sadràji prakti~nog rada:

– iznalaèwe osnovnih pokazateqa za izradu reda vo`we

(brzine obrta, u~estanost, interval vo`we, broj vozila u vr{nom

i vanvr{nom ~asu),

– grafikon reda vo`we za odre|eni period vremena na

osnovu dobijenih parametara.

– prora~un ciklusa i faza na odre|enoj semaforizovanoj

raskrsnici za tramvajski saobra}aj uz horizontalnu i vertikalnu

signalizaciju.

2. PISMENA I USMENA PROVERA ZNAWA

Prvog dana polagawa specijalisti~kog ispita kandidat ra-

di pismeni deo (testovi) koji sadrì materiju predvi|enu progra-

mom za osposobqavawe kandidata za voza~a a koji su propisali

MUP Srbije i Ministarstvo prosvete.

Drugog dana polagawa specijalisti~kog ispita kandidat

polaè prakti~ni deo ispita – vo`wu po programu koji je dat u

delu prakti~ne nastave.

Tre}eg dana je usmena odbrana prakti~nog rada.

Sadràji radnog zadatka su:

– organizacija prevoza putnika

– bezbednost saobra}aja

– eksploatacija i odràvawe tramvaja

– elektri~na oprema tramvaja.

Obrazovni profil: 3.7. VOZA^ TROLEJBUSA – INSTRUKTOR




– 1. voza~ trolejbusa – specijalista, koji mora zadovoqiti

slede}e uslove:


– da odre|eno vreme poseduje voza~ku dozvolu odgovaraju}e



– da ispuwava uslov godina starosti, propisan ~lanom 95.




RANG LISTE ZA UPIS

– Elektri~na oprema tramvaja


– Prakti~na nastava.

CIQ OBRAZOVAWA



gradskim uslovima u skladu sa zahtevima i kriterijumima bezbed-

nosti saobra}aja.





wa trolejbusa i wihovog odràvawa u ciqu pove}awa bezbednosti

saobra}aja.


Priprema za realizovawe teorijskog dela nastave, priprema

kabineta ({ema, maketa, video traka...).

Realizacija teorijskog dela programa za obuku voza~a trolej-

busa, metodi~ko-didakti~ka priprema za realizaciju teorijskog

dela programa.

Interna provera znawa po zavr{etku teorijske nastave.

Priprema vozila i dokumentacija za vozilo.

Obavqawe prakti~nog dela obuke.

Vo`wa u svim uslovima eksploatacije.


Uvo|ewe u rad voza~a pripravnika.

Strana 54 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T

3 2 44

12

32030866

694

1

2

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku


Prakti~na nastava


b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

66

264

320

VNastava

u bloku

GODI[WE




(5 ~asova nedeqno, 110 ~asova godi{we; 66 ~asova teoretske

nastave + 22 ~asa didakti~ko-metodi~ke pripreme za nastavu

+ 22 ~asa prisustva obuci)

CIQ I ZADACI

Ciq metodike obuke vo`we je da obu~i i pripremi instruk-


osposobi budu}eg voza~a za pravilan i samostalan rad u upravqa-

wu vozilom u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobra}aja.

Zadaci obuke vo`we:


ma nastavnih sredstava u obuci voza~a iz upravqawa vozilom,








SADR@AJI PROGRAMA


Uvod: Razvoj obuke, ciq i zadaci, izbor i raspored gra|e za obu-


Oblikovawe sadr`aja obuke: Principi, metode i oblici



instruktora.


I NAVIKA (6)









OBUKE (3)



ke vo`we.




Auto-simulatori, auto-poligoni, didakti~ko-pedago{ka

oprema auto-{kola.






we radnog mesta, manipulisawe komandama, startovawe motora,

ukqu~ivawe pedale spojnice, otklawawe neispravnosti.


Pokretawe s mesta i zaustavqawe, metode kretawa u zavisno-

sti od uzdu`nog nagiba.




proklizavawe).




Pravolinijsko i krivolinijsko kretawe:

Parkirawe.

ULAZAK I IZLAZAK IZ DEPOA, PARKIRAWE

U DEOPU (3)


Vo`wa no}u, po ki{i, magli, snegu i ledu, neprilike na putu.

OBILA@EWE VOZILOM (3)

Metode uve`bavawa kandidata.

UPRAVQAWE VOZILOM U GRADSKIM USLOVIMA (12)

Osnovni elementi savla|ivawa raskrsnice (zone pregledno-





gde saobra}aj reguli{u slu`benena lica.



CIQ I ZADACI

Ciq:


vawe poslova i zadatka zanimawa kao i znawa za permanentno usa-

vr{avawe,


ta~no, odgovorno i kvalitetno obavqawe radnih zadataka.









Zadaci:




taka,


usavr{avawe.

SADR@AJI PROGRAMA











Spojnice. Mewa~ki prenosnici.


Reduktor. Pogonski most.

Razvodnik pogona. Zglobni prenosnik. Glavni prenosnik.

Diferencijalni prenosnik.


most. Ku}i{te pogonskog mesta. Poluvratila, to~kovi i pneumatici.











Elektri~na ko~nica, motor u reìmu ko~ewa







kqu~ci. [tampana kola. Elektri~ni prekida~i.

Elektri~ni osigura~i i osigura~ka kutija. [ema elektri~-

ne instalacije vozila. Svetlosni elektri~ni ure|aji vozila. Sve-

tlosno-signalni ure|aji vozila. Regleri.


VOZILA (24)




PRAWE VOZILA (32)


za prawe.

Potupak sa opranim kolima. Sredstva za negu lakova. Sred-


O{te}ewa lakova. Nega: hroma, stakla, plati~nih delova,


NASTAVA U BLOKU


SADR@AJI PROGRAMA







PRIPREMA VOZILA (14)

Kontrola ispravnosti rada motora i ure|aja. Kontrola is-

pravnosti rada vozila i ure|aja.

Kontrola rada komandi vozila. Pode{avawe sedi{ta i

ogledala.

NEGA I ODR@AVAWE VOZILA (48)




VOZILA (14)






OBUKA VO@WE (148)

Formirawe dokumenata vozila, voza~a, kandidata. Planira-

we dinamike obuke vo`we. Organizacija provere znawa. Poznava-

we saobra}ajnih prilika i pruàwe prve pomo}i. Obuka vo`we na

trenaèrima. Obuka vo`we na poligonima. Obuka vo`we u grad-

skim uslovima. Obuka vo`we u razli~itim konfiguracijama tere-

na. Obuka vo`we u razli~itim vremenskim i klimatskim uslovima.

Vu~a vozilom i vu~ewe. Stabilnost vozila u vo`wi. Ko~ewe.

Bo~na stabilnost. Bezbedna vo`wa.

Pra}ewe rada motora i vozila. Priprema kandidata za pola-

gawe voza~kog ispita.

IZVR[EWE RADNOG ZADATKA (58)

Posebno obraditi: postupak obuke kandidata, formirawe

dokumenata i evidencije. Obuka u vo`wi. Provera ispravnosti

vozila. Nega i odràvawe vozila.






li~ite nastavne metode i obuke rada i koristiti raspoloìva na-


prakti~ne nastave, kabinetima uèstru~nih predmeta itd.).

Prakti~nu nastavu u bloku izvoditi u odgovaraju}im uslovi-

ma (centri za obuku voza~a, tehni~ki pregled, vozni park i sl.).


kom pozivu polaznika i povezati ih sa specijalisti~kim ispitom.

Programe prou~avati za konkretne organizacije sa kriti~-

kom analizom pozitivnih i negativnih aspekata i predlozima za

poboq{awe.

U radu sa voza~ima instruktorima posebnu pa`wu obratiti

poznavawu propisa u saobra}aju, obliku i metoda rada sa kandida-

tima, pripremi vozila i obradi dokumentacije vozila instrukto-

ra i kandidata.


Pravo da polaè specijalisti~ki ispit kandidat sti~e ka-

da poloì sve ispite predvi|ene planom i programom specijali-

zacije.


a) provera poznavawa Zakona o bezbednosti saobra}aja,




Predmet: Metodika obuke voèwe (tema vezana za kategorije


Prakti~an zadatak kandidat priprema samostalno uz pomo}

literature i na dan odbrane zadatak predaje komisiji u dva pri-

merka.

Obrazovni profil: 3.8. VOZA^ TRAMVAJA – INSTRUKTOR




1. voza~ tramvaja – specijalista, koji mora zadovoqiti sle-

de}e uslove:


– da odre|eno vreme poseduju voza~ku dozvolu odgovaraju}e



– da ispuwavaju uslov godina starosti, propisan ~lanom 95.




RANG LISTE ZA UPIS

– Elektri~na oprema tramvaja


– Prakti~na nastava

CIQ OBRAZOVAWA



gradskim uslovima u skladu sa zahtevima i kriterijumima bezbed-

nosti saobra}aja.




Strana 56 – Broj 10 20. jun 1997.



wa tramvaja i wihovog odràvawa u ciqu pove}awa bezbednosti

saobra}aja.


Priprema za realizovawe teorijskog dela nastave, priprema

kabineta ({ema, maketa, video traka...).

Realizacija teorijskog dela programa za obuku voza~a tram-

vaja, metodi~ko-didakti~ka priprema za realizaciju teorijskog

dela programa.

Interna provera znawa po zavr{etku teorijske nastave.

Priprema vozila i dokumentacije za vozilo.

Obavqawe prakti~nog dela obuke.

Vo`wa u svim uslovima eksploatacije.


Uvo|ewe u rad voza~a pripravnika.


NASTAVNI PLAN

T

3 2

12

32030866

694

1

2

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku


Prakti~na nastava


b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

66 44

264

320

VNastava

u bloku

GODI[WE



(5 ~asova nedeqno, 110 ~asova godi{we – 66 ~asova teoretske

nastave + 22 ~asa didakti~ko-metodi~ke pripreme za nastavu

+ 22 ~asa prisustva obuci)

CIQ I ZADACI

Ciq metodike obuke vo`we je da obu~i i pripremi instuk-


osposobi budu}eg voza~a za pravilan i samostalan rad u upravqa-

wu vozilom u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobra}aja.

Zadaci:


ma, nastavnim sredstvima u obuci voza~a iz upravqawa vozilom,








SADR@AJI PROGRAMA


Uvod: Razvoj obuke, ciq i zadaci, izbor i raspored gra|e za obu-


Oblikovawe sadràja obuke: Principi, metode i oblici



instruktora.


I NAVIKA (6)









OBUKE (3)



ke vo`we.




Auto-simulatori, auto-poligoni, didakti~ko-pedago{ka

oprema auto-{kola.






we radnog mesta, manipulisawe komandama, startovawe motora i

vozila, otklawawe neispravnosti.


Pokretawe sa mesta i zaustavqawe, metode kretawa u zavi-

snosti od uzdu`nog nagiba.




proklizavawe).




Pravolinijsko i krivolinijsko kretawe.


PARKIRAWE (3)

Ulazak u depo i izlazak iz depoa.


Vo`wa no}u, po ki{i, magli, snegu i ledu, neprilike na putu

PROLA@EWE PORED PARKIRANIH VOZILA

I OSTALIH OBJEKATA U BLIZINI [INA (3)

UPRAVQAWE VOZILOM (12)

Osnovni elementi savla|ivawa raskrsnica (zone pregledno-





gde saobra}aj reguli{u slu`bena lica.


(12 ~asova nedeqno, 264 ~asa godi{we + 320 ~asova u bloku)

CIQ I ZADACI

Da se u~enici osposobe za bezbedno upravqawe {inskim vo-

zilima u javnom masovnom prevozu putnika.

Da se kod u~enika razvije sposobnost za samostalno razmi-

{qawe i samostalno odlu~ivawe radi osposobqavawa za samosta-

lan rad.

Upoznavawe u~enika sa elektri~nim vozilima kao i wiho-

vim zna~ajem za odvijawe javnog gradskog prevoza.

Upoznavawe sa eksploatacijom tramvaja, na~inom vo`we i

pravilnim rukovawem u ciqu produètka wihovog veka trajawa.

Pona{awe voza~a elektri~nih vozila u saobra}aju u odnosu

na ista vozila kao i na vozila ostalih vidova soabra}aja.

Upoznavawe u~enika sa mogu}im kvarovima kod tramvaja i

uzrocima wihovog nastajawa i pona{awe voza~a.

SADR@AJI PROGRAMA




upotreba, nege i odràvawa. Priprema vozila za upotrebu i izvr-

{ewe radnog zadatka.


nim uslovima.



Vu~na prikolica.


Nulti servis. Garantni servis. Teku}i servis. Opravka vo-

zila.

KVAROVI NA OPREMI ZA ELEKTRI^NU VUÛ,

KONTROLERI ZA VUÛ I KOÊWE (25)

Kontroler za direktnu komandu, kontroler za izbor grupe,

kontroler za smer.

Kontroleri za indirektnu komandu oprema za elektri~no ko-

~ewe. Otpori za ko~ewe, regulacija struje ko~ewa, kontaktor LO.

OPREMA I ZAVR[NO KOÊWE (15)

Akcelerator, kardanska ko~nica, linijske ko~nice RC, ~la-

nak i kontaktor LO.

Oprema za multipliciranu vo`wu tramvaja motor-genera-

torska grupa.

Motor, generator, regulator napona, predotpor MG grupe,

ventilator.

POMO]NO ELEKTRI^NA OPREMA NA TRAMVAJIMA (15)

Nosa~i izolatori, gromobran, grejawe, pomo}ni mali roto-

ri, motor pilot, tasteri, prekida~i, releji.

Ispitivawe elektri~ne opreme (naponsko, energetska, meha-

ni~ka).

Kvarovi na elektri~noj opremi tramvaja.

ISPITIVAWE TRAMVAJA (10)

TEHNI^KO ODR@AVAWE MEHANI^KE I ELEKTRI^NE

OPREME TRAMVAJA (4)

Upoznavawe svih tipova solo i zglobnih tramvajskih motor-

nih kola i prikolica u najop{tijem obimu.

UPOZNAVAWE OBRTNOG POSTOQA I SME[TAJA

POJEDINIH ELEMENATA I SKLOPOVA VOZILA U

USLOVIMA POTPUNO SLOBODNOG OBRTNOG

POSTOQA, ODNOSNO PODIGNUTE KAROSERIJE (16)

UPOZNAVAWE SA DOWIM STROJEM (8)

Pogonska grupa.

Kardansko vratilo sa „perifleks” spojnicama jednostepeni

i dvostepeni reduktor.

Pogonsko vratilo sa to~kovima i ku}i{tem reduktora, uze-

mqewe na pogonskom vratilu.

Napomena: Ve`bu izvesti sa slobodnim obrtnim postoqem u

uslovima podignute karoserije. Kandidatu obratiti pa`wu na

funkciju kardanskog vratila, reduktora i pogonskog vratila sa

to~kovima.

UPOZNAVAWE DELOVA ZA SPAJAWE KAROSERIJE I

OBRTNOG POSTOQA (6)

Vo|ice kolica.

Uleì{tewe elemenata za spajawe.

Sme{taj popre~nih nosa~a.

USLOVI (24)

á – Slobodno obrtno postoqe karoserije konstrukcija i

funkcija elasti~nih to~kova sa sistemom uvo|ewa toplote pri ko-

~ewu i kanalima za hladni vazduh, pogonsko vratilo sa rukavcima,

sistemom za oslawawe, amortizeri.

áá – Slobodno obrtno postoqe karoserije, upoznavawe svih

tipova peskara, komandi, uskladi{tewe peska i sistema za greja-

we i provetravawe.

Karakteristike zglobnih vozila. Dowi i krovni zglob.

Smetwe u zglobovima.

ááá – Slobodno obrtno postoqe karoserije. Upoznavawe svih

vrsta amortizera, silent blokova, torzionih opruga i drugih spi-

ralnih opruga.

PNEUMATSKI URE\AJ KOD TRAMVAJSKIH MOTORNIH

KOLA I PRIKOLICA (16)

Kompresor.

Brisa~ ~eonog stakla voza~a.

Pre~ista~ vazduha.

Sigurnosni ventil.

Rezervoari za vazduh.

Automat za kompresor.

Razvodni ventil prikolice.

Cevovodi.

Manometri za kontrolu pritiska.

Za{tita protiv zamrzavawa.

Funkcija i lokacija ugradwi pneumatskih ure|aja.

PNEUMATSKI URE\AJI ZA OTVARAWE I ZATVARAWE

VRATA (6)

Elektromagnetni ventil.

Cilindri dvosmernog dejstva.

Uleì{tewe i oslawawe vrata.

ELEKTROMEHANI^KI URE\AJ ZA OTVARAWE

I ZATVARAWE VRATA (6)

Pu` i pu`ni to~ak.

Polu`ni sistem.

Sigurnosna spojnica.

UPOZNAVAWE SISTEMA ZA KOÊWE (8)

Prenosni mehanizam.

Pode{avawe sile ko~ewa.

Mehani~ki, elektri~ni i kombinovani sistemi za ko~ewe.

UPOZNAVAWE MOGU]IH SMETWI NA KOÎONIM

SISTEMIMA SVIH TIPOVA I AKTIVIRAWE

SIGURNOSNIH KO^NICA (4)

Strana 58 – Broj 10 20. jun 1997.


SPAJAWE TRAMVAJSKIH MOTORNIH KOLA I

PRIKOLICA I ME\USOBNO SPAJAWE TRAMVAJSKIH

KOLA (KVAÊWE) (4)

Vrste poluga za spajawe vozila u kvaru.

Zglobne veze.

Vu~a i gurawe vozila u kvaru (prakti~no).

ODR@AVAWE [INSKIH VOZILA I UTVR\IVAWE

KVAROVA (28)

Oprema za elektrovu~u.

Vu~ni motori.

Kvarovi na opremi za elektrovu~u.

Oprema za elektrovu~ne ko~nice.

Oprema za zavr{no ko~ewe.

Motor – generatorska grupa.

Akumulatorske baterije.

Pomo}na elektrooprema na tramvajima.

Ispitivawe elektri~ne opreme.

PRAWE VOZILA (32)


za prawe.





NASTAVA U BLOKU


SADR@AJI PROGRAMA

á. TEHNIKA VO@WE I EKSPLOATACIJA TRAMVAJA (135)







PRIPREMA TRAMVAJA ZA VO@WU (5)

Priprema tramvaja za izlazak na liniju. Provera ispravno-

sti instrumenata i ure|aja od zna~aja za bezbednu vo`wu. Postupak

voza~a do pokretawa tramvaja stavqawem na prve pozicije vo`we.

VO@WA NA POLIGONU (10)

Poligon, vrste poligona. Wihov zna~aj i uloga. Vo`wa

tramvaja direktne komande. Vo`wa tramvaja indirektne komande.

Pozicije za vo`wu i ko~ewe i wihova pravilna upotreba kod

tramvaja direktne i indirektne komande. Ekonomi~na vo`wa i

wen zna~aj za tramvaj i wegovu eksploataciju. Iskqu~ivawe tram-

vaja na slepi kolosek. Promena smera kretawa na okretnicama.

IZLAZAK TRAMVAJA I TRAMVAJSKE BAZE I BEZBEDNO

UKQUÎVAWE U SAOBRA]AJ (17)

Postupak voza~a tramvaja u saobra}aju u odnosu na saobra}aj-

ne znake i semafore. Brzina kretawa tramvaja (u krivinama, sekci-

onerima, ukr{tajima, skretnicama). Odstojawe izme|u tramvaja u

kretawu. Upotreba svetala u saobra}aju. Zvu~ni i svetlosni znaci

upozorewa kod tramvaja. Zaustavqawe tramvaja u stajali{ta (kad su

tramvajske i autobuske stanice paralelno postavqene; gde su sta-

nice postavqene na sredini kolovoza). Kretawe tramvaja uz pomo}

ogledala. Kretawe na usponu (teàk polazak). Prolazak pored par-

kiranih vozila i ostalih objekata pored koloseka i mere bezbedno-

sti. Upotreba peska u tramvajskom saobra}aju i wegov zna~aj.

TEHNIKA VO@WE TRAMVAJA NA LINIJI (19)

Stavqawe tramvaja pod napon. Pokretawe tramvaja. Vo`wa u

saobra}aju. Vo`wa pod strujom. Upravqawe tramvajem u saobra}aju.

Pedala za vo`wu. Pedala za ko~ewe. Vo`wa sa inercijom. Ekono-

mi~na vo`wa. Vo`wa u pogor{anim vremenskim uslovima.

VO@WA TRAMVAJA NA LINIJI (15)

Sekcioneri (komandni sekcioneri i sekcioneri) i postu-

pak voza~a. Komandni sekcioneri i skretnice i postupak voza~a.

Otvarawe i zadràvawe skretnice putem komande iz vozila. Pona-

{awe tramvaja na skretnicama u zavisnosti od vrste terena i tipa

tramvaja i na sekcionerima. Smetwe kod vo`we tramvaja. Lom

kontaktne mreè. Prekid struje zbog smetwi u spoju tramvaja sa

kontaktnom mreòm.

KOÊWE TRAMVAJA NA LINIJI (20)

Vrste ko~nica kod tramvaja i upotreba u vo`wi i wihovo de-

lovawe. Postupak voza~a u odnosu na radnu ko~nicu (elektri~nu).

Postupak voza~a u odnosu na vazdu{nu i kardansku ko~nicu. Po-

stupak voza~a u odnosu na {insku ko~nicu. Sigurnosno ko~ewe.

Ko~ewe u slu~aju nu`de. Ko~ewe u zavisnosti od kvaliteta {ine

(suva, mokra, ~ista, prqava). Odstojawe u zavisnosti od brzine

kretawa i kvaliteta {ine. Blokirawe to~kova i anti blok si-

stem. Zaustavqawe tramvaja u stajali{tu i izvan wega (na otvore-

noj pruzi). Otkazivawe ko~nica i ure|aja za sipawe peska.


Zna~aj multiplicirane vo`we za JMPP. Eksploataciono

tehni~ke karakteristike tramvaja u multipliciranoj vo`wi.

KVAROVI NA TRAMVAJU I POSTUPAK VOZAÂ NA

LINIJI U SLUÂJU KVARA (10)

Postupak voza~a u slu~aju kvara tramvaja. Ko~ewe tramvaja –

postupak voza~a.

Kvarovi na elektri~noj opremi i manifestovawe kvara –

postupak voza~a.

Kvarovi na mehani~koj opremi i manifestovawe – postupak

voza~a.

Kvarovi na skretnici i postupak voza~a.

ODR@AVAWE MEHANI^KE OPREME TRAMVAJA (10)

Dnevni pregled. Kontrolni pregled. Veliki pregled. Gene-

ralna opravka.

REDOVNO ODR@AVAWE ELEKTRI^NIH DELOVA

TRAMVAJA (10)

Dnevni pregled. Kontrolni pregled. Prose~an pregled. Ve-

liki pregled. Generalna popravka.

áá. PRAKTI^NA OBUKA VOZAÂ TRAMVAJA (185)

UPOZNAVAWE DEPOA I SVIH TIPOVA TRAMVAJA (10)

Bitni faktori koji uti~u na bezbedno kretawe tramvaja u

krugu garaè (tip \-\).

Promene grupe motora i detaqno upoznavawe pomenutog ti-

pa tramvaja (\-\).

Promena smera kretawa manevrisawa na ograni~enom pro-

storu.

Polazak i poziciona promena od vi{eg ka nièm i obrnuto.

Upotreba i pravilno rukovawe vazdu{nom ko~nicom, postu-

pak pri zaustavqawu.

UPOZNAVAWE [INSKIH KO^NICA: FUNKCIJA I

ZNAÂJ ISPRAVNOSTI (20)

Primena sigurnosne ko~nice, zna~aj ispravnosti i deblokada.

Poziciona promena i pravilno rukovawe maksimalnim pre-

kida~em.

Postupak na skretnici i prebacivawe skretnice.

Poziciona promena i pravilno zaustavqawe, upotreba svih

ko~nica.

Vo`wa pri ve}oj brzini i naglo zaustavqawe; mere bezbed-

nosti.

Izlazak iz depoa i bezbedno ukqu~ivawe u saobra}aj; upotre-

ba signalizacije.

Postupak na semaforu i tipovi semafora koji reguli{u sa-

obra}aj tramvaja.

UPOZNAVAWE LINIJSKIH PREKIDAÂ (SEKCIONERA)

I POSTUPAK SA WIMA (155)

Promena skretnice uz obja{wewe. Razlike izme|u mehani~-

ke i elektri~ne skretnice.

Postupak kod znaka „stop” i postupak prema ostalim u~esni-

cima u saobra}aju.


{ina, postupak prema pe{acima.



Polazak na usponu, promena skretnice na usponu i obezbe|i-

vawe vozila koje je u kvaru.

Prebacivawe skretnice na nizbrdici uz upotrebu vazdu{ne

ko~nice, spajawe vozila, upotreba svetlosnih signalnih ure|aja,

vo`wa no}u.

Upoznavawe vozila i opreme na vozilu; razlika izme|u „bre-

de” i tramvaja koji se proizvode u fabrici „\uro \akovi}”.

Upotreba aparata, poziciona promena od nièg ka vi{em i

obratno.

Promena grupe motora i smera kretawa, rukovawe ma{in-

skim prekida~em.

Vo`wa pri ve}oj brzini, poziciona promena i naglo zausta-

vqawe. Upotreba peskara.

Prebacivawe skretnice, mere bezbednosti, brzina i na~in

prelaska preko skretnica i krstova.

Zaustavqawe na usponu, polazak i na~in primene pozicije

na usponu.

Prolazak vozilom na mestima gde je mreà ne{to nià od

normalne, mere bezbednosti.

Postupak prema ostalim u~esnicima u saobra}aju (postupak

prema pe{acima).


{ina, mere bezbednosti.

Spajawe i obezbe|ivawe tramvaja na usponu, mere bezbednosti.

Upoznavawe vozila, opreme na vozilu i komandi, razlika iz-

me|u „brede” i „divaga” (tramvaj divag)

Polazak, promena poligona i zaustavqawe, promena smera

kretawa.


bedno ko~ewe vozila divag.

Prebacivawe skretnica, postupak na linijskom prekida~u,

brzina prelaska preko skretnica i krstova.

Prolazak preko skretnica, razli~ito regulisani kru`ni

tok saobra}aja.

Postupak i brzina prolaza pored parkiranih vozila i osta-

lih objekata pored {ina, postupak prema pe{acima.

Vo`wa u intenzivnijem saobra}aju, prebacivawe skretnice

i upotreba zvu~nog signala.

Kuplovawe, obezbe|ivawe vozila na usponu, mere bezbednosti.

Upoznavawe vozila, oprema i ure|aja na vozilu, bitna razli-

ka „Divag” – RSS (tramvaj RSS).

Stavqawe vozila u pokret, promena smera kretawa, vo`wa

na ograni~enom prostoru.


bedno ko~ewe vozila RSS (funkcija i va`nost leve pedale).

Prolazak preko raskrsnica koje reguli{e ovla{}eno lice.

Postupak na svim semaforima koji reguli{u saobra}aj tramvaja.

Postupak i brzina prolaska pored {ina, postupak prema pe-

{acima.


mere bezbednosti.

Kupolovawe (na~in i oprema), obezbe|ivawe vozila na {i-

nama na usponu, mere bezbednosti.

Upoznavawe vozila, opreme i komandi na T-4 (razlika kod

leve pedale).

Rad i upotreba svih ko~nica, bitni uslovi koji uti~u na bez-

bedno ko~ewe T-4, upotreba peskare.

Prolazak preko raskrsnice koju reguli{e ovla{}eno lice.

Kru`ni tok saobra}aja.

Postupak i brzina prolaska pored parkiranih vozila i os-

talih objekata pored {ina. Mere bezbednosti.

Vo`wa pri ve}oj brzini, naglo zaustavqawe i upotreba svih

ko~nica, mere bezbednosti.


mere bezbednosti.

Spajawe i obezbe|ivawe vozila na usponu, kretawe i zausta-

vqawe na usponu.

Upoznavawe vozila, opreme i komandi. Razlika izme|u -4

KT-4 (tramvaj KT-4).

Polazak i zaustavqawe, promena smera kretawa, manevrisa-

we na ograni~enom prostoru.

Vo`wa na trasi sa slabijim intenzitetom saobra}aja, upo-

treba sigurnosne ko~nice i peskare.

Promena skretnica, bitni faktori i brzina za pravilno

prebacivawe skretnica na usponu.

Kru`ni tok saobra}aja, postupak prema ostalim u~esnicima

u saobra}aju.

Postupak prema pe{acima i postupak kod znaka „stop”.


{ina. Mere bezbednosti.

Zaustavqawe u stanici, polazak i upotreba ogledala.

Promena skretnica, primena ru~nog prekida~a, posledice

wegove neispravnosti.

Rastojawe izme|u tramvaja – opasnost u slu~aju neodràvawa

rastojawa (primer blizine skretnice).

Zaustavqawe i prolazak na usponu, promena skretnice, upo-

treba pokaziva~a pravca.

Prebacivawe skretnice na nizbrdici, zaustavqawe i pola-

zak iz stanice, mere bezbednosti.

Vo`wa trasom gde su tramvajske i autobuske stanice para-

lelne, mere bezbednosti.

Vo`wa u intenzivnijem saobra}aju, postupak prema ostalim

tramvajima, promena skretnice.

Prinudna vo`wa, wena primena, posledice i mere bezbed-

nosti. Vo`wa na relaciji gde je mreà ne{to nià od normalne.

Spajawe, vu~a, gurawe i mere bezbednosti kod tramvaja KT-4. Ob-

navqawe celokupnog gradiva i povezivawe u jednu celinu, pripre-

ma za polagawe ispita.

Napomena: Pri svakoj promeni tipa tramvaja, instruktor je

duàn da tramvaj vozi do poligona i u toku vo`we da kandidatima

objasni razliku izme|u vozila koje vozi i prethodnog vozila.


Izvo|ewe prakti~ne obuke treba obaviti u specijalizova-

nim radionicama za opravku i odràvawe tramvaja.

Upoznati u~enike sa programom, odnosno oblastima. Prime-

wivati o~iglednu nastavu, odnosno prezentirati primene iz prak-

se, uz kori{}ewe odgovaraju}ih elemenata ili sklopova.

U toku prakti~ne nastave programom, u okviru utvr|enih

termina obuhvatiti, prvenstveno, karakteristi~ne kvarove na vo-

zilu, uzroke pojedinih kvarova i wihovo otklawawe koje treba da

obave nastavnici prakti~ne nastave ili drugi stru~ni saradnici.

U~enici treba da vode dnevnik prakti~ne nastave, a koji }e

unositi najosnovnije pojmove, a koji }e biti ocewen.

Proveru znawa treba obavqati u toku prakti~ne nastave, na

uobi~ajen na~in, zatim uvo|ewem aktuelnijih metoda ispitivawa,

kao {to su, na primer, stru~ne diskusije ili provera znawa testom.

Obim prakti~nog dela nastave treba prilagoditi i uskladi-

ti sa teorijskim delom pre|enog gradiva. Obra|ene teme iz teorij-

skog dela programa treba obuhvatiti i ponoviti u prakti~nom de-

lu nastave, po mogu}stvu po istom redosledu, ne izlaze}i iz utvr|e-

nih okvira pojedinih tema.

Prakti~ni deo nastave, u utvr|enom broju sati, treba tako

rasporediti da izu~avawe pojedinih tema, u toku jednog radnog da-

na, ne bude suvi{e veliki fizi~ki i psihi~ki napor za u~enike.

Prakti~na nastava u bloku je identi~na programu istog

predmeta za voza~e tramvaja.



poloì sve ispite predvi|ene planom i program specijalizacije.


a) provera poznavawa Zakona o bezbednosti saobra}aja,




Predmet: Metodika obuke vo`we (tema vezana za kategorije




Grupa 4: @ELEZNI^KI SAOBRA]AJ

Obrazovni profili: 4.1. SAOBRA]AJNO TRANSPORTNI

TEHNIÂR – SPECIJALISTA ZA

@ELEZNI^KI SAOBRA]AJ

4.2. TRANSPORTNI KOMERCIJALISTA

– SPECIJALISTA ZA


4.3. TEHNIÂR VUÊ – SPECIJALISTA

ZA @ELEZNI^KI SAOBRA]AJ

4.4. TEHNIÂR TEHNI^KO KOLSKE

DELATNOSTI – SPECIJALISTA


Strana 60 – Broj 10 20. jun 1997.


Obrazovni profil: 4.1. SAOBRA]AJNO TRANSPORTNI






1. saobra}ajno transportni tehni~ar sa dve godine radnog

iskustva.


RANG LISTE ZA UPIS

a) Za obrazovne profile sa zavr{enim ~etvorogodi{im

{kolovawem:

1) Organizacija èlezni~kog saobra}aja

2) Organizacija prevoza stvari,

3) Organizacija prevoza putnika,

4) Transportno ra~unovodstvo,

5) Eksploatacija vu~enih vozila.

b) Za obrazovne profile sa zavr{enim trogodi{wim {ko-

lovawem:

1) @elezni~ki saobra}aj,

2) Prevoz stvari,

3) Prevoz putnika,

4) Upotreba kola.

CIQ OBRAZOVAWA

Temeqno poznavawe saobra}ajno-transportne delatnosti

kao dela velikog tehni~ko-tehnolo{kog sistema èleznice.

Upoznavawe sa novim dostignu}ima u razvoju èlezni~kih

vozila i wihovih tehni~kih i eksploatacionih karakteristika,

posebno u funkciji novih tehnika i tehnologija za saobra}aj vozo-

va velikih brzina.

Upoznavawe sa novim signalno-sigurnosnim i telekomuni-

kacionim postrojewima u procesu organizacije saobra}aja.

Upoznavawe sa novim metodama i postupcima prodaje tran-

sportnih usluga na trì{tu saobra}ajnih usluga.

Upoznavawe sa funkcijama postrojewa i ure|aja za obavqa-

we èlezni~kog saobra}aja u ciqu boqe koordinacije rada èle-

zni~kih radnika u stru~no-profesionalnoj delatnosti i izme|u

pojedinih delatnosti.

Identifikovawe izvora informacija kao osnove u re{ava-

wu ekonomskih i organizacionih problema.

Sprovo|ewe u ìvot organizacije prevoza putnika i stvari u

skladu sa novim zahtevima modernizacije vu~nih i vu~enih vozila.

Upoznavawe zainteresovanih radnika saobra}ajno-trans-

portne delatnosti sa izmenama i dopunama propisa iz oblasti

finansijskog i ra~unovodstvenog poslovawa i wihovim prilago-

|avawem zakonskim propisima.

Podu~avawe zainteresovanih radnika saobra}ajno-tran-

sportne delatnosti radi osposobqavawa za davawe wihovog do-

prinosa u sniàvawu cena usluga kroz primenu savremenih tehno-

logija u transportnom procesu.

Osposobqavawe radnika saobra}ajno-transportne slu`be za

davawe kvalitetnog doprinosa na izvr{ewu reda vo`we u funk-

ciji cene prevoza i ekonomi~nosti poslovawa.

Primena odre|enih fundamentalnih znawa iz oblasti tran-

sporta, proizvodwe i poslovawa u ciqu boqe poslovne politike

saobra}ajne grane i delatnosti.

Produbqivawe znawa o osnovnim zakonskim propisima o

kori{}ewu transportnih sredstava.

Uvo|ewe i primena standarda JUS ISO 9000 na èleznici.


Pregled i nadzor nad postrojewima, ure|ajima, alatima i

priborom.

Provera stawa ispravnosti, raspoloìvosti i funkcional-

nosti postrojewa u stanicama sa mawim opsegom saobra}ajnih i

transportnih poslova.

Organizovawe i sprovo|ewe procesa rada na stanicama s

mawim kapacitetima i obimom transportnih poslova.

Sprovo|ewe tehnolo{kog procesa rada i ostvarivawe reda vo-

`we; obavqawe operativnih poslova i nadzor nad obavqawem èle-

zni~kog saobra}aja; organizovawe transportno-komercijalnih po-

slova u stanici; organizovawe obavqawa poslova kolske slu`be u

stanici; nadzor realizovawa svih poslova u stanici; saradwa sa ko-

risnicima èlezni~kih usluga; sastavqawe rasporeda rada osobqa.

Nadzor nad bezbedno{}u saobra}aja.

Sprovo|ewe mera bezbednosti; pra}ewe vanrednih doga|aja u

stanici; vo|ewe istrage u vezi s povredom saobra}ajnih i tran-

sportnih propisa.

Vo|ewe stani~nih evidencija

Vo{ewe saobra}ajnih evidencija o regulisawu saobra}aja

vozova, o radu kolske slu`be, o ra~unovodstveno-komercijalnim

poslovima i sl.; vo|ewe evidencije iz podru~ja radnih odnosa.

Uvo|ewe u posao novih radnika i polaznika; mentorstvo i

instruisawe novih radnika i polaznika.




Zajedni~ki predmeti za obrazovne profile:

SAOBRA]AJNO TRANSPORTNI TEHNIÂR

– SPECIJALISTA ZA @ELEZNI^KI SAOBRA]AJ

TRANSPORTNI KOMERCIJALISTA


TEHNIÂR VUÊ – SPECIJALISTA


TEHNIÂR TEHNI^KO KOLSKE DELATNOSTI


1. OSNOVE BEZBEDNOSTI U @ELEZNI^KOM SAOBRA]AJU


CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je da u~enici:

– prodube svoja znawa iz oblasti bezbednosti èlezni~kog

saobra}aja i daqe razviju stavove o nu`nosti doslednog sprovo|e-

wa mera bezbednosti kao jednog od osnovnih preduslova funkcio-

nisawa sloènog sistema èlezni~kog saobra}aja i da stvarala~-

ki deluju u pravcu podizawa nivoa bezbednosti u svom okruèwu.

Zadaci nastave ovog predmeta su da u~enici:

– temeqno upoznaju osnovne faktore bezbednosti èlezni~-

kog saobra}aja u wihovoj sloènoj interakciji, kao i normativnu

regulativu ove problematike; shvate neophodnost odràvawa i

razvoja tehnolo{ke discipline bez koje nema harmoni~nog funk-

cionisawa sistema èlezni~kog saobra}aja; analiziraju vanredne

doga|aje i postupke uvi|aja i isle|ivawa radi utvr|ivawa uzroka,

posledica, kao i preduzimawe mera u ciqu podizawa nivoa bezbed-

nosti saobra}aja.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

ZNAÂJ BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA (2)

– bezbednost saobra}aja kao faktor dru{tvene samoza{tite.

NORMATIVNA AKTA KOJIMA SE REGULI[E

BEZBEDNOST @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA (4)

FAKTORI BEZBEDNOSTI @ELEZNI^KOG

SAOBRA]AJA (10)

– ~ovek, organizacija rada;

– pruge i pru`na postrojewa;

– vu~na i vu~ena vozila;

– signalno-sigurnosna postrojewa;

– telekomunikacioni ure|aji;

– stabilna postrojewa elektrovu~e;

– putnici i stvari koje se prevoze èleznicom;

– okruèwe i drugi faktori.

TRANSPORTNA SPOSOBNOST I TEHNI^KA

OPREMQENOST @ELEZNICE KAO FAKTOR

BEZBEDNOSTI @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA (4)

UTICAJ ORGANIZACIJE RADA I PREVOZA NA

BEZBEDNOST @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA (4)

Strana 62 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T P

Broj

ned.

T P

3

2

2

2

9

7

4

6

8

17 8 30

32UKUPNO:

Ukupno B:

Ukupno A + B:

Ukupno A:

432

432

30

374

572

1004

22

22

22

22

22

22

22

22

22

8

66

44

44

44

198

154

88

132

176

256

1.

2.

3.

4.

1.

2.

3.

4.

Osnove bezbednosti u èlezni~kom saobra}aju

Ra~unarski i informacioni sistemi na èleznici

Osnove sistema kvaliteta na èleznici

Strani jezik

A. ZAJEDNI^KI PREDMETI ZA GRUPU 4.


Organizacija èlezni~kog saobra}aja

Teret u transportu

Organizacija prevoza stvari integralnim transportom

Specijalisti~ka praksaa) u ~asovnom sistemu

b) u bloku

BROJ ÂSOVA



BEZBEDNOST @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA NA PUTNIM

PRELAZIMA (6)

UNUTRA[WI RED NA @ELEZNI^KOM PODRU^JU I U

VOZOVIMA SA ASPEKTA BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA I

SAMOZA[TITE (3)

UTICAJ QUDSKOG FAKTORA NA BEZBEDNOST

@ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA (4)

MANIFESTACIJA SOCIOLO[KIH FAKTORA I STEPEN

UTICAJA QUDSKOG FAKTORA KOD VANREDNIH

DOGA\AJA (4)

VANREDNI DOGA\AJI NA @ELEZNICI (8)

– klasifikacija

– analize uzroka vanrednih doga|aja i zakqu~ci.

UVI\AJ I ISLE\EWE VANREDNIH DOGA\AJA (2)

KONTROLA BEZBEDNOSTI @ELEZNI^KOG

SAOBRA]AJA (2)

Nosioci kontrole: neposredna radni~ka kontrola, samokon-

trola, unutra{wa kontrola i dr.

ORGANIZACIJA PROCESA KONTROLE I WENO

INOVIRAWE U SKLADU SA SAVREMENIM SREDSTVIMA

I TEHNOLOGIJAMA (2)

BEZBEDNOST SAOBRA]AJA U VANREDNIM USLOVIMA I

U USLOVIMA RATA (4)

BEZBEDNOST SAOBRA]AJA U ZIMSKIM USLOVIMA I

PRIPREMA @ELEZNI^KE INFRASTRUKTURE ZA RAD U

OVIM USLOVIMA (5)

2. RAÛNARSKI I INFORMACIONI SISTEMI NA J@


CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je da kandidati upoznaju osnovne

karakteristike elektronskih ra~unara kao i informacione si-

steme èleznice i wihov princip rada.

Zadaci:

– testirawe i instalirawe ra~unara na J@;

– osposobqavawe za izradu osnovnih programa ra~unara;

– produbqivawe interesovawa za daqe usavr{avawe u obla-

sti informacionih sistema èleznice.

SADR@AJI PROGRAMA

RAÛNARSKI SISTEMI (14)

UVOD (2)

– pojam informacionih sistema

– klasifikacija ra~unarskih ure|aja

OSNOVNI POJMOVI U VEZI SA RAÛNARSKIM

SISTEMOM (2)

– softver ra~unarskog sistema

– programski jezici

BROJAWE I BROJEVNI SISTEMI (2)

– dekadni, binarni i heksadekadni brojevni sistemi

– alfanumeri~ki kodovi

STRUKTURA I FUNKCIJA RAÛNARSKOG SISTEMA (2)

– hardver

– softver

– ra~unarske konfiguracije

NOSIOCI PODATAKA (2)

– bu{ewe kartica

– magnetna traka i disk

– disketa

PROGRAMSKI JEZICI (2)

– pisawe programa

– proces izvr{avawa instrukcija

SISTEM RAÛNARSKIH PROGRAMA (2)

– vrste programskih sistema

– operativni sistem

– tehnologija kori{}ewa ra~unara

OSNOVE INFORMACIONIH SISTEMA (10)

OSNOVE INFORMACIONIH SISTEMA (4)

– odnosi informacionog, ra~unarskog i poslovnog sistema

– dimenzija radnih znawa jednog informacionog sistema

– modeli informacionih sistema

RAÛNARSKE MRE@E (6)

– Referentni model za povezivawe otvorenih sistema

– Topologija ra~unarskih mreà

– PS platforma

– EDI i EFIFACT standardi

– Razvoj komunikacionih mreà

RAÛNARSKI INFORMACIONI SISTEMI U

@ELEZNI^KOM SAOBRA]AJU (20)

RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA @ELEZNI^KOG

SAOBRA]AJA (2)

– oblasti primene informacionih sistema èleznice

– ciqevi razvoja informacionog sistema èleznice

PRIMERI RAÛNARSKIH INFORMACIONIH SISTEMA

U @ELEZNI^KOM SAOBRA]AJU (8)

– ra~unarski informacioni sistem za pra}ewe i upravqawe

putni~kim kolima

– informacioni sistemi prodaje usluga u putni~kom sao-

bra}aju

– ra~unarski informacioni sistem u oblasti teretnog sao-

bra}aja

– informacioni sistem u oblasti vu~e vozila

– ra~unarski informacioni sistem u oblasti odràvawa

èlezni~kih voznih sredstava

– primena ra~unskih informacionih sistema u elektroteh-

ni~koj delatnosti

– primena ra~unarskih informacionih sistema u gra|evin-

skoj delatnosti

TELEKOMUNIKACIONE MRE@E KAO ELEMENT

INFORMACIONIH SISTEMA @ELEZNICE (8)

– na~in organizacije komunikacija u èlezni~kom saobra-

}aju

– prenos podatka, poruka i informacija u telekomunikacio-

nim mreàma

– telekomunikacione mreè op{te namene

– telekomunikacione mreè posebne namene

– mreà za prenos podataka

– pravac daqeg razvoja telekomunikacione mreè na J@

PRIMENA RAÛNARSKIH MRE@A U SISTEMU

@ELEZNICE (2)

– OTN mreè

– CIR mreè

– INTERNET mreè

3. OSNOVE SISTEMA KVALITETA NA @ELEZNICI


CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je da u~enici shvate potrebu uvo-

|ewa i primene sistema kvaliteta rada u èlezni~kom saobra}aju,

te da u svom budu}em radu postanu nosioci pozitivnih tendencija

u stvarala~koj primeni ste~enih znawa u ovoj oblasti.


– upoznaju i shvate ulogu i zna~aj standardizacije u funkci-

ji podizawa nivoa kvaliteta èlezni~kih usluga;



– razumeju i prakti~no primewuju dostignu}a u oblasti raz-

voja sistema kvaliteta;

– upoznaju pokazateqe i faktore sistema kvaliteta rada u

èlezni~kom saobra}aju.

SADR@AJI PROGRAMA

á. STANDARDIZACIJA I KVALITET (18)

– Standardizacija kao tehni~ka, ekonomska i dru{tvena ak-

tivnost

– Razvoj standardizacije

– Standardi i propisi na{e zemqe

– Definisawe kvaliteta

– Kvalitet kao sistem

– Sistem atestirawa

– Sistem kvaliteta kao sredstvo upravqawa

– Uspostavqawe sistema kvalitetom kao trajan proces

– Koncepcija serije standarda JUS ISO 9000

– Ra~unarska podr{ka SQ– Razvoj informacionog sistema preduze}a i zahtevi siste-

ma kvaliteta

– Integracija elemenata upravqawa kvalitetom u poslovawu

preduze}a.

áá. SISTEM KVALITETA U @ELEZNI^KOM

SAOBRA]AJU (26)

– Kvalitet saobra}ajne usluge

– Domen i definisawe kvaliteta na èleznici

– Pokazateqi kvaliteta usluga èleznice

– Op{te pretpostavke Me|unarodne èlezni~ke unije

– @elezni~ka infrastruktura kao faktor sistema kvalite-

ta rada u èlezni~kom saobra}aju (stabilni infrastrukturni ka-

paciteti i kapaciteti voznih sredstava)

– Kadrovski potencijali na èleznici kao faktor sistema

kvaliteta

– Organizacija i upravqawe kao elementi sistema kvalite-

ta poslovawa èleznice

– Tro{kovi kao elemenat sistema kvaliteta

– ISO 9000 u putni~kom saobra}aju

– ISO 9000 u robnom saobra}aju

– Specifi~nosti èlezni~ke eksploatacije

4. STRANI JEZICI

(engleski, nema~kim ruski, francuski)


CIQ I ZADACI

Ciq nastave stranih jezika je sticawe, pro{irivawe i pro-

dubqivawe znawa i umewa u onim jezi~kim aktivnostima koje su

zna~ajne za podru~je rada i uù profesionalnu delatnost, za upo-

znavawe kulturnog nasle|a stvorenog na datom jeziku, {irewe op-

{te kulture i razvijawe me|ukulturne saradwe i osposobqavawe

za daqe samoobrazovawe u oblasti jezika i profesionalne delat-

nosti.

Zadaci nastave stranih jezika:

– usvajawe govornog jezika u okviru novih 300-400 re~i i iz-

raza, ukqu~uju}i i terminologiju zna~ajnu za dati obrazovni pro-

fil, odnosno podru~je rada, {to u toku devet godina u~ewa jezika

~ini ukupan fond od oko 2700-2800 re~i i izraza produktivno, a

receptivno i vi{e;

– negovawe pravilnog izgovora i intonacije;

– razumevawe govora (neposredno i pomo}u medija) i sponta-

no izraàvawe u okviru tema iz svakodnevnog ìvota i op{tih te-

ma iz oblasti obrazovnog profila, odnosno podru~ja rada, uz is-

kazivawe li~nog stava i raspoloèwa;

– daqe negovawe tehnike informativnog ~itawa i nepo-

srednog razumevawa sloènijih tekstova na jeziku koji obuhvata

terminologiju iz oblasti obrazovnog profila, odnosno podru~ja

rada i op{tem jeziku, kao i daqe upoznavawe osobenosti jezika u

toj oblasti kori{}ewem odgovaraju}ih tekstova;

– osposobqavawe za davawe usmenih i pismenih rezimea

onih sadràja koje je polaznik upoznao neposredno ~itawem ra-

znih izvora informacija, kao i pisawe pisama, nalaza, izve{taja

i ostalih dokumenata vezanih za podru~je rada, odnosno obrazovni

profil.

ZAJEDNI^KI SADR@AJ PROGRAMA ZA STRANE JEZIKE

Op{ta tematika

Zna~ajna privredna i dru{tvena kretawa u svetu. Svetska

kulturna ba{tina.

Privredne, kulturne i druge manifestacije koje su postale

tradicionalne (izlo`be, sajmovi, berze, festivali i sl.). Me|u-

narodna poslovna saradwa. Poznate kulturne, privredne, nau~ne i

strukovne organizacije u svetu i u na{oj zemqi. Za{tita ìvotne

sredine.

Stru~na tematika

Teme od zna~aja za obavqawe radnih zadataka.

Materijali i instrumenti neophodni za rad. Planirawe i

organizacija rada i poslovawa. Obaveze i odgovornost u poslova-

wu. Pruàwe informacija i usluga. Ponuda i potra`wa. Vredno-

vawe materijalnih i kulturnih dobara i wihov plasman. Zna~ajni

momenti vezani za razvoj obrazovnog profila i dostignu}a u we-

mu. Stru~na i poslovna saradwa. Vo|ewe poslovne korespondenci-

je. Za{tita na radu.

Za obradu stru~ne tematike predvi|eno je do 60% od ukupnog

fonda ~asova.

Pismeni zadaci: dva pismena zadatka u toku obrazovnog ci-

klusa za ukupan fond od 60, 66 i 90 ~asova; ~etiri pismena zadatka

u toku obrazovnog ciklusa za ukupan fond od 120 ~asova.

Komunikativne funckije: Pro{irivawe i nijansirawe

ve} usvojenih komunikativnih funkcija sa posebnim osvrtom na

one koje su od zna~aja za obavqawe profesionalne delatnosti:

oslovqavawe poznate i nepoznate osobe; iskazivawe li~nog stava

i raspoloèwa, slagawe i neslagawe sa mi{qewem sagovornika;

traèwe i davawe dozvole; prihvatawe i neprihvatawe predloga;

obave{tewe i upozorewe; predlagawe da se ne{to uradi; odobra-

vawe ili neodobravawe ne~ijih postupaka; prigovori; àlbe; iz-

raàvawe uverenosti, sumwe, pretpostavke; davawe saveta.

ENGLESKI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

REÊNICA

Sistematizacija ranije usvojenih tipova sloènih re~enica

na materijalu stru~nih tekstova:

a) nominalne klauze

b) relativne klauze

v) adverbijalne klauze (za na~in i pore|ewe, za vreme, uzro~-

ne, namerne, posledi~ne)

g) pogodbene re~enice

Red re~i u re~enici. Mesto direktnog i indirektnog objekta.

Mesto priloga i prilo{kih odredbi.

Neupravni govor.

Transformacija aktivnih re~enica u pasivne.

IMENI^KA GRUPA

1. ^lan

Sistematizacija i utvr|ivawe upotrebe ~lana uz gradivne

imenice, imena godi{wih doba, zgrada, institucija, naziv muzi~-

kih instrumenata i igara, obroka, bolesti, uz geografska imena,

prevozna sredstva, uz prideve koji ozna~avaju naciju i u izrazima

za meru, vreme i koli~inu.

2. Imenice

Rod imenica sufiksalno obeleèn (actor-actress)Kongruencija imenica sa glagolom u jednini (news, measles,

spaghetti, luggage, accommodation)Mnoìna imenica

a) sloènice (passers-by)b) imenice stranog porekla (analisys/analyses, fungus/fungi)v) pluralia tantum (scissors, trousers)g) relativni pluralia tantum (goods, jeans, glasses)3. Zameni~ki oblici

Obnavqawe i utvr|ivawe upotrebe i pore|ewa prideva

Latinski komparativ (prior to, inferior to, superior to)Participi

a) kao adjektivali – the wounded manb) u nominalnoj funkciji – The injured were taken to hospital.5. Brojevi

Redni brojevi. Prosti brojevi u funkciji rednih brojeva.

Decimalni, razlomci.

Strana 64 – Broj 10 20. jun 1997.


GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

Vreme i aspekt glagola – obnavqawe

The Future Continuous Tens (R)*

The Future Perfect TensNepotpuni glagoli will, would, should sa infinitivom pre-

zenta.

Participi u funkciji skra}ivawa vremenskih i relativnih

klauza. (R)

2. Prilozi

Obnavqawe i sistematizacija

Tvorba re~i

Prefiksi i sufiksi za tvorbu imenica i glagola koji se

sre}u u jeziku obrazovnog profila. Naj~e{}i akronimi i druge

skra}enice.

LEKSIKOLOGIJA

Stru~ni termini.

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezi~nih i specijalisti~nih re~nika.

NEMA^KI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

Sistematizacija jezi~ke strukture koja je do sada obra|ivana

i receptivno savladana. Sve jezi~ke strukture utvr|ivati na odgo-

varaju}im tekstovima. Usvajaju se slede}e gramati~ke strukture

karakteristi~ne za oblast obrazovnog profila, odnosno podru~ja

rada.

GRAMATIKA

Strane imenice u struci (ortografija, izgovor, rod, upotre-

ba ~lana uz wih, deklinacija);

Sistematizovawe valentnosti glagola, prvenstveno sa pred-

lo{kim dopunama;

Sistematizovawe re~eni~nih modela, prete`no sa glagoli-

ma iz stru~ne terminologije;

Valentnost najfrekventnijih imenica i prideva uz ukaziva-

we na razlike u materwem jeziku;

Participske fraze sa participom á i áá kao jezgrima;

Modalni glagoli; glagol „lassen” sa infinitivom prezenta

i perfekta pasiva;

Bezli~ni pasiv i wegova transformacija u aktiv za „man”kao subjektom;

Red re~i u sloènoj re~enici (sistematizacija);

Klasifikacija sloènica (imenice, glagoli, pridevi);

Vi{e~lane sloène re~enice.

LEKSIKOLOGIJA

Sistematizacija izvedenica karakteristi~nih za obrazovne

profile.

Najkarakteristi~nije skra}enice u pojedinim obrazovnim

profilima.

Idiomi i frazeologizmi svojstveni pojedinim obrazovnim

profilima.

Strane re~i i internacionalizmi.

LEKSIKOGRAFIJA

Stru~ni dvojezi~ni re~nici; specijalizovani jednojezi~ni

leksikoni za pojedine obrazovne profile.

Poja~ati rad na razvijawu aktivnih znawa, navika i umewa i

usvajawe jezi~kih ~iwenica karakteristi~nih za jezik datog obra-

zovnog profila.

RUSKI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

REÊNICA

Sistematizacija znawa o osnovnim tipovima sloènih re-

~enica, transformisawu sloènih re~enica u prostopro{irene

i obrnuto, o transformisawu participskih konstrukcija u sloè-

nu re~enicu i obrnuto, o transformisawu aktivnih re~enica u pa-

sivne i obrnuto.

Sistematizovati ranije usvojene osnovne re~eni~ne modele,

kojima se izraàvaju subjekatsko-preidkatski, objekatski, atribu-

tivni, prostorni, vremenski, na~inski, uzro~ni i ciqni odnosi

na materijalu stru~nih tekstova.

IMENICE

Sistematizacija imeni~nih promena; osnovni tipovi i izu-

zeci.

ZAMENICE

Sistematizacija znawa o zamenicama – promena i upotreba.

PRIDEVI

Nepromenqivi pridevi. Uo~avawe razlika u rekciji ruskih

prideva u odnosu na prideve u materwem jeziku.

GLAGOLI

Obnavqawe i sistematizovawe znawa o gra|ewu i upotrebi

participa.

LEKSIKOLOGIJA

Stru~ni termini. Najfrekventiji na~ini gra|ewa temrina

(naj~e{}i prefiksi, sufiksi i sintagmatski termini).

LEKSIKOGRAFIJA

Upotreba dvojezi~nih i specijalizovanih re~nika.

Napomena: Poja~ati rad na razvijawu aktivnih znawa, navika

i umewa i usvajawu jezi~kih ~iwenica karakteristi~nih za jezik.

FRANCUSKI JEZIK

SADR@AJI PROGRAMA

Pored morfologije sa sintaksom re~eni~nih delova poja~a-

ti rad na razvijawu aktivnih znawa, navika i umewa, kao i na usva-

jawu jezi~kih ~iwenica karakteristi~nih za jezik date struke.

Morfologija sa sintaksom re~eni~nih delova.

IMENI^KA GRUPA

Imenice. Poimeni~avawe prideva i drugih kategorija.

Odre|eni ~lan. Posesivna, demonstrativna i distributivna

vrednost.

Neodr|eni ~lan u jednini. Razlikovawe od osnovnog broja.

Partitivni ~lan – {ira sintaksa.

Pridevi. Mesto prideva uz imenicu. Prilo{ka upotreba.

Brojevi. Aproksimativni (npr. sentain) i razloma~ki.

Demonstrativi. Oblici: ce, cela i wihova upotreba. Neutrum le.Posesivi kao determinatni u funkciji promena. Specifi~-

ni posesivni obrti.

GLAGOLSKA GRUPA

Li~ne zamenice. Sintaksa nagla{enih oblika. Zamenica: soi.Glagoli. Sistematizacija glagolskih oblika: indikativ

(prosti perfekt, anteriorni perfekt), subjunktiv (imperfekt i

pluskvamperfekt) (R).

Najva`niji modalni glagoli (pouvior, devior, sembler). Pro-

{irivawe liste nepovratnih glagola. Unipersonalne konstruk-

cije – naj~e{}i glagoli.

Prilozi. Vezni~ki prilozi i inverzija subjekta posle ne-

kih od wih (à peine, aussi, encore) u pismenom jeziku. Re~eni~ki

prilozi (heureusement, sans doute, peut-être itd.) i wihova sina-

taksa u dana{wem francuskom. Eksplitivno ne (pisani jezik).

FONETIKA

Ve`be iz fonetike

1. Spajawe glasova na prelazu re~i unutar ritmi~ke grupe

(prikqu~ivawe – l’enchainement).2. Zabraweno vezivawe unutar ritmi~ke grupe.

3. Nosni samoglasnici u vezivawu (en allant, on a un ami, leMoyen âge, nasuprot bon ami, bien élevé, rien à fair).

4. Duìna samoglasnika (nagla{enih).

5. Mesto naglaska u francuskom (accent tonique, accent d’insi-stanse).


* R = receptivno


ORTOGRAFIJA

Ortografija oblika predvi|enih za ovaj stepen obrazovawa,

posebno pravopisne osobenosti glagola no: oir i re. Rastavqawe

re~i na slogove.

LEKSIKOLOGIJA

Naj~e{}i idiomi i frazeologizmi. Polisemija.

LEKSIKOGRAFIJA

Dvojezi~ki i specijalizovani re~nici.


Program stranog jezika namewen je polaznicima â stepena

stru~ne spreme i strukturiran je tako da omogu}uje polaznicima

da obnove i prodube jezi~ka znawa i usavr{e ve{tine i umewa

neophodna za rad u oblasti profesionalne delatnosti. U toku

obrazovawa na â stepenu polaznici treba da savladaju govorni i

pisani jezik do nivoa na kome mogu da se sluè wime u obavqawu

poslova obrazovnog profila kao i za samoobrazovawe.

Strukturu programa ~ine:

a) zahtevi i jezi~ki sadràji koji su zajedni~ki za sve pro-

file â stepena,

b) tematski sadràji koji se razlikuju u zavisnosti od pod-

ru~ja rada.

Ovakav na~in strukturirawa programskih sadràja zahteva

da nastavnici stranih jezika dobro prou~e program u celini, uo~e

termine koji se odnose na pojedine obrazovne profile odnosno

podru~ja rada i to imaju u vidu prilikom izbora konkretnih sadr-

àja. Komunikativne funkcije, navedene na kraju zajedni~kog dela

programa, zauzimaju zna~ajno mesto. Funkcionalne jedinice date u

okviru komunikativnih funkcija pro{iruju se i bogate u skladu

sa zahtevima obrazovnog profila.

Broj {kolskih pismenih zadataka odre|en je zavisno od utvr-

|enog godi{weg fonda ~asova (dva pismena zadatka za ukupan fond

od 60, 66 i 90 ~asova, ~etiri pismena zadatka za ukupan fond od 120

~asova). Jedan od wih se moè zameniti pismenom proverom objek-

tivnog tipa. Provera objektivnog tipa treba da obuhvati i razna

znawa relevantna za obrazovni profil odnosno podru~je rada.

Efikasnost ostvarivawa zadataka nastave uslovqena je ak-

tivnim u~e{}em svakog polaznika u obrazovnom procesu i wego-

vom motivisano{}u za rad. Ovo se, izme|u ostalog, postiè i ko-

ri{}ewem odgovaraju}ih nastavnih sredstava (AV sredstva i ra-

znovrsni autenti~ni materijal u skladu sa programom i potrebama

obrazovnog profila) i oblika rada.

Slu{awe i govor predstavqaju va`ne aktivnosti u sporazu-

mevawu. Stoga je potrebno da svaki polaznik podjednako savlada

obe ove ve{tine. To se postiè razgranatim sistemom ve`bi kao

{to su: reprodukovawe i rezimirawe odslu{anog ili pro~itanog

teksta, vo|ewe usmeravanih razgovora, intervjua, osposobqavawe

za primawe i preno{ewe poruka i sl.

Pored navedenih usmenih oblika rada preporu~uju se i ra-

zni oblici pismenih ve`bi: ve`be transformacije i dopuwava-

wa, pro{irivawe i saìmawe re~enice ili teksta, popuwavawe

formulara, pisawe beleàka, rezimea, nalaza, izve{taja, poslov-

nih pisama i sl.

Osposobqavawe polaznika za rad sa re~nikom i drugim iz-

vorima informacija je stalan zadatak i nastavnika i polaznika.

Infomativno ~itawe ima va`no mesto u nastavi. Priklad-

nim zadacima (pitawa tipa „ta~no/neta~no”, pitawa sa vi{estru-

kim izborom odgovora i sl.) proverava se u kojoj su meri polazni-

ci razumeli pro~itani tekst. Pored konteksta, koji igra zna~ajnu

ulogu, ovde je neophodno i kori{}ewe specijalizovanih re~nika.

Ve}i deo raspoloìvog vremena treba posvetiti uve`bava-

wu i integrisawu jezi~kog materijala. U toku rada na ~asu nastav-

nik treba vi{e vremena da posveti uve`bavawu onih ve{tina koje

su zna~ajne za dati obrazovni profil odnosno podru~je rada.

Pored uxbenika, radi realizacije ciqa i zadatka nastave,

nastavnik treba u skladu sa programom da koristi i druge izvore

informacija kao {to su stru~ni ~asopisi i publikacije iz obla-

sti podru~aj rada odnosno obrazovnog profila. Ostvarivawe me-

|upredmetne korelacije u teorijskoj nastavi radi sticawa znawa

iz celovitih delatnosti i interakcija sa ve{tinama koje se iz-

gra|uju u prakti~noj nastavi baza su za razvoj izvr{nih sposobno-

sti u~enika u procesu savla|ivawa problemskih sadràja.

Obja{wewe za ukupan fond od 90 i 120 ~asova

Pove}ani fond ~asova treba koristiti za ostvarivawe vi-

{eg kvaliteta pojedinih umewa i za usvajawe onih jezi~kih sadr-

àja koji su od zna~aja za strani jezik. Programom predvi|ena te-

matika i jezi~ki sadràji se produbquju; posebna pa`wa se pokla-

wa usmenom i pismenom izraàvawu.

Jezi~ki sadràji koji se u osnovnom programu (za ukupan

fond od 60 i 66 ~asova) usvajaju receptivno, ovde treba da se usvo-

je produktivno.

Stru~ni predmeti za

obrazovni profil: 4.1. SAOBRA]AJNO TRANSPORTNI



1. ORGANIZACIJA @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI


– produbqivawem postoje}ih i usvajawem novih znawa te-

meqno ovladaju bitnim principima organizacije èlezni~kog sa-

obra}aja sa aspekta organizatora procesa, kao i da formiraju ta-

kve prakti~ne stavove i razviju izvr{ne sposobnosti da im to

omogu}i stvarala~ku primenu inoviranih znawa i umewa.


– pro{ire i sistematizuju znawa o tehni~kim sredstvima è-

leznice i wihovoj racionalnoj eksploataciji, kao i o saobra}aj-

nim uslovima i propisima za organizaciju i izvr{ewe saobra}aja;

– integralno shvate sistem organizacije putni~kog i robnog

saobra}aja uz optimalno kori{}ewe raspoloìvih resursa;

– upoznaju tehnologiju rada stanica i ~vorova, operativno

regulisawe saobra}aja vozova i planirawe eksploatacionog rada,

organizaciju saobra}aja u vanrednim uslovima;

– prodube ste~ena znawa o redu vo`we kao osnovu op{teg

tehnolo{kog procesa rada i delu poslovne politike èleznice;

– usvoje i kreativno primewuju savremene tendencije u orga-

nizaciji èlezni~kog saobra}aja, kao i da postanu nosioci pro-

jektnog re{avawa problema u svojim organizacionim jedinicama;

– u svom budu}em radu stvarala~ki primewuju novoste~ena

znawa u pravcu podizawa nivoa kvaliteta rada u skladu sa elemen-

tima sistema kvaliteta prema JUS ISO 9000.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (4)

PRINCIPI ORGANIZOVAWA @ELEZNI^KOG

SAOBRA]AJA (15)

– bitni parametri za organizaciju èlezni~kog saobra}aja,

– red vo`we kao faktor organizacije èlezni~kog saobra-

}aja.

ORGANIZACIJA TERETNOG SAOBRA]AJA (13)

– pokazateqi kori{}ewa teretnih kola,

– obrt kola sa svim parametrima,

– bavqewe kola u stanicama i odre|ivawe normi bavqewa,

– plan prevoza i analiza kori{}ewa kola,

– svrha i zadatak plana prevoza,

– izrada plana prevoza i dirigacija kola,

– analiza kori{}ewa i cirkulacije teretnih kola i mere za

wihovo boqe kori{}ewe,

– osnovi organizacije kolskih tokova.

ORGANIZACIJA PUTNI^KOG SAOBRA]AJA (20)

– motivi putovawa i izbor saobra}ajnog sredstva,

– utvr|ivawe tokova putnika,

– klasifikacija vozova za prevoz putnika,

– organizacija unutra{weg i me|unarodnog saobra}aja,

– red vo`we,

– pokazateqi kori{}ewa putni~kih kola,

– mere za boqe kori{}ewe sredstava putni~kog saobra}aja.

ORGANIZACIJA RADA STANICA

– uloga i zadatak stanica,

– osnovni principi i tehnologija rada ranìrnih i raspo-

rednih stanica,

– manevarski rad stanica,

Strana 66 – Broj 10 20. jun 1997.


– tehnolo{ki proces rada stanica,

– rad u stanici u posebnim uslovima,

– pokazateqi rada i analiza rada stanice,

– planirawe i rukovo|ewe radom stanice.

ORGANIZACIJA RADA ^VOROVA (15)

– osnovni pojmovi o radu i specijalizacija stanica u wima,

– organizacija operativnog rada u ~voru.

OPERATIVNO REGULISAWE SAOBRA]AJA VOZOVA I

PLANIRAWE EKSPLOATACIONOG RADA (30)

– operativno planirawe saobra}aj vozova,

– izvr{ewe plana prevoza,

– izvr{ewe reda vo`we i plana formirawa vozova,

– pra}ewe i operativno regulisawe saobra}aja vozova,

– metode regulisawa saobra}aja vozova,

– rad voznog dispe~era,

– rad dispe~era u telekomandi,

– rad kolskog i starijeg dispe~era,

– analiza operativne jedinice ili pruge

– pravilno tovarewe teretnih kola.

ORGANIZACIJA SAOBRA]AJA U VANREDNIM

USLOVIMA I USLOVIMA RATA (12)

SAVREMENE TENDENCIJE U ORGANIZACIJI


2. TERET U TRANSPORTU


CIQ I ZADACI


– upoznaju sve vrste tereta i wihove tehnolo{ke osobine u

transportu u ciqu izbora optimalnih sredstava i na~ina manipu-

lacije, skladi{tewa i transporta tereta na èleznici; kreativ-

no deluju u pravcu podizawa nivoa kvaliteta prevozne usluge u te-

retnom saobra}aju.


– upoznaju osnovna svojstva robe, standarde i druge propise

zna~ajne za robu u transportu;

– upoznaju na~ine pakovawa proizoda i formirawe tran-

sportno-manipulativnih jedinica;

– shvate zna~aj mehanizovane manipulacije robom i primenu

savremenih pretovarnih postrojewa u èlezni~kom robnom sao-

bra}aju;

– prodube znawa o posebnim uslovima manipulacije opasnim

materijama, kao i posebne odredbe o prevozu brzokvarqive robe i

ìvih ìvotiwa;

– upoznaju i shvate ekonomske efekte primene savremenih

sistema transporta.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

POJAM TERETA (2)

KLASIFIKACIJA TERETA (4)

SVOJSTVA ROBE SA STANOVI[TA TRANSPORTA (8)

– Kvalitet robe, wegovo odre|ivawe i kontrola;

– Standardizacija, standardi i drugi propisi od zna~aja za

teret u transportu;

– Oznake na robi.

OPASNE MATERIJE (15)

– Klasifikacija opasnih materija;

– Uslovi prevoza opasnih materija u èlezni~kom saobra}a-

ju (odredbe Pravilnika RID);

– Op{ti uslovi manipulacije opasnim materijama prilikom

utovara i istovara;

– Posebni uslovi manipulacije opasnim materijama prili-

kom utovara i istovara.

LAKO KVARQIVA ROBA U TRANSPORTU (3)

TRANSPORT @ITARICA (2)

TRANSPORT @IVIH @IVOTIWA (2)

POGONSKE MATERIJE I WIHOV PREVOZ (3)

GRA\EVINSKI MATERIJALI U TRANSPORTU (2)

PROIZVODI MA[INSKE INDUSTRIJE I WIHOV

PREVOZ (2)

ELEKTROTEHNI^KI PROIZVODI U PROMETU (2)

DRVO I PROIZVODI OD DRVETA U PROMETU (2)

VRSTE I OBLICI MANIPULACIJE TERETOM (4)

USKLADI[TEWE TERETA U ZAVISNOSTI OD VRSTE

ROBE KOJA SE USKLADI[TAVA (4)

TEHNI^KA SREDSTVA KOJA SE UPOTREBQAVAJU

PRILIKOM UTOVARA, ISTOVARA I PRETOVARA I

OSTALE VRSTE MANIPULACIJE RAZNIM VRSTAMA

ROBE (4)

PRETOVAR TERETA (2)

URE\AJI ZA HVATAWE TERETA, DIZAWE, VUÛ I

KONTROLU TERETA (3)

PROSTE PRETOVARNE NAPRAVE I ORU\A

(GRAVITACIONI URE\AJI, KLIZNI KANALI, RAZNE

KLIZNICE I SL.) (3)

NAÎN OZNAÂVAWA TERETA (2)

PAKOVAWE TERETA (IZBOR AMBALA@E) (4)

NAÎN MANIPULACIJE POJEDINIM VRSTAMA

TERETA (4)

PRAVILNO TOVAREWE TERETNIH KOLA (5)

EKSPLOATACIONI POKAZATEQI (5)

– Tro{kovi po jedinici prevoza tereta;

– Vek trajawa u funkciji na~ina eksploatacije;

– Uticaj na pove}awe komercijalne brzine pri prevozu.

3. ORGANIZACIJA PREVOZA STVARI INTEGRALNIM

TRANSPORTOM


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da u~enici:

– upoznaju osnovne principe savremene organizacije prevoza

stvari i metode i sredstva racionalizacije prevoza.

Zadatak ovog predmeta je da u~enici:

– budu upu}eni u sve poslove vezane za organizaciju prevoza

stvari,

– budu osposobqeni da samostalno, ta~no obavqaju sve po-

slove u okviru prevoza èleznicom,

– u praksi daju stalni doprinos primeni savremene tehnolo-

gije transporta.

U tom sklopu organizaciju prevoza stvari treba ukomponova-

ti u jednu celinu sa integralnim transportom.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

ORGANIZACIJA PREVOZA STVARI @ELEZNICOM (34)

– Transportni kapaciteti, wihova podela i uloga u organi-

zaciji prevoza stvari,

– Tokovi prevoza (poznavawe tro{kova prevoza i wihovo

perspektivno planirawe),

– Tokovi prevoza (poznavawe tokova prevoza i wihovo per-

spektovni planirawe),



– Mar{utizacija,

– Organizacija prevoza kolskih, den~anih i ekspresnih po-

{iqki;

– Osnovne komponente organizacije prevoza stvari;

– Principi i metodi organizacije prevoza stvari;

– Uticaj organizacije na kori{}ewe kapaciteta.

ULOGA I ZNAÂJ INDUSTRIJSKIH KOLOSEKA U

PROCESU PREVOZA STVARI (20)

– Zna~aj industrijskih koloseka;

– Organizacija rada na industrijskim kolosecima;

– Tro{kovi eksploatacije industrijskih koloseka, ekono-

mi~nost i rentabilnost wihove izgradwe i postrojewa;

– Metodolo{ke osnove za pra}ewe rada i eksploatacije in-

dustrijskih koloseka;

– Razvoj industrijskih koloseka.

KAPACITETI LAKO-TERETNIH STANICA I

TEHNOLOGIJA RADA SA PO[IQKAMA (20)

– Dimenzionisawe kapaciteta za kolske po{iqke;

– Dimenzionisawe kapaciteta za den~ane po{iqke;

– Tehnolo{ki proces rada u stanicama me{ovitog tipa;

– Tehnolo{ki proces rada sa po{iqkama u lako-teretnim

stanicama.

KOMPONENTE SISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA I

WIHOVE KARAKTERISTIKE (32)

– Paletni sistem transporta;

– Kontejnerski sistem transporta;

– Kombinovani sistem transporta;

– Povezivawe unutra{weg i spoqweg transporta;

– Postrojewa za pretovar u funkciji kombinovanih sistema

transporta i wihovi kapaciteti;

– Infrastrukturni objekti za primenu kombinovanih siste-

ma transporta.

KONCENTRACIJA ROBNOG RADA I FORMIRAWE

ROBNO-TRANSPORTNIH CENTARA (20)

– Koncentracija robnog rada;

– Formirawe robno-transportnih centara (RTC);

– Model robno-transportnog centra prema ulozi i zadacima

u transportnom procesu.

NORMATIVNO REGULISAWE PROCESA PREVOZA U

POJEDINIM FAZAMA (7)

ORGANIZACIJA PREVOZA STVARI UZ PRIMENU

KOMBINOVANIH SISTEMA TRANSPORTA U USLOVIMA

NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI (7)

4. SPECIJALISTI^KA PRAKSA


CIQ I ZADACI


– steknu prakti~ne stavove, ve{tine, znawa i umewa i izvr-

{ne sposobnosti koji }e im omogu}iti stru~ni i kreativni pri-

stup u re{avawu konkretnih poslova i radnih zadataka u izvr-

{nim jedinicama u èlezni~kom saobra}aju.

Zadaci nastave ovog predmeta su da se u~enici:

– osposobe za prakti~nu primenu znawa vi{eg nivoa, te da

na taj na~in u svom budu}em radu daju konkretan doprinos bezbed-

nosti i urednosti èlezni~kog saobra}aja;

– pripreme da postanu nosioci racionalizacije transporta

i savremene tehnologije rada u saobra}aju i tansportu;

– osposobe za uvo|ewe i primenu sistema kvaliteta prema

JUS ISO 9000 na na{im èleznicama.

SADR@AJI PROGRAMA

á. ORGANIZACIJA @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA (90)

– organizacija teretnog saobra}aja,

– organizacija putni~kog saobra}aja,

– organizacija rada stanica,

– operativno regulisawe saobra}aja vozova.

áá. PREVOZ TERETA (43)

– prevoz opasnih materija,

– prevoz pojedinih va`nijih vrsta robe,

– pretovarno-transportne manipulacije,

– tovarewe teretnih kola – skladi{ta.

ááá. RACIONALIZACIJA PREVOZA (43)

– organizacija prevoza stvari èleznicom

– integralni transport,

– tro{kovi prevoza.

NASTAVA U BLOKU

(ukupno 256 ~asova)

Specijalisti~ka praksa u blok-sistemu ostvaruje se u stani-

cama pogodnim za weno obavqawe i obuhvata slede}e sadràje:

Prve nedeqe: u~enik se upoznaje sa stanicom i wenim po-

slovnim redom i radnim mestima na kojima }e obavqati prakti~nu

obuku, a tako|e i sa osnovnim elementima za{tite na radu. (32)

Druge i tre}e nedeqe u~enik radi na poslovima: dispe~era

TK, saobra}ajnog dispe~era operativnog odeqewa, neposrednog

upoznavawa sa ra~unarskim informativnim sistemima u svim obla-

stima primene na J@ uz obavezan samostalni rad na terminalima.

êtvrte i pete nedeqe u~enik radi na poslovima: {efa sta-

nice á i áá ranga, {efa kolskog ureda, {efa TKP-a, operativnog

pomo}nika {efa stanice posebnog ranga i van ranga. (64)

[este nedeqe u~enik radi u tehni~kim slu`bama radne je-

dinice ili preduze}a na re{avawu konkretne problematike iz

èlezni~kog soabr}aja, pri ~emu u~estvuje u izgradwi vi{e vari-

janti re{ewa za optimalno kori{}ewe kapaciteta pri prevozu u

èlezni~kom saobra}aju. (32)

Sedme nedeqe u~enik se priprema za polagawe specijali-

sti~kog ispita i radi prakti~an rad (32)

Osme nedeqe u~enik polaè specijalisti~ki ispit. (32)


Pri ostvarivawu programa predmeta „Osnove bezbednosti u

èlezni~kom saobra}aju” nastavnik treba da obrazloì teorijske

osnove bezbednosti èlezni~kog saobr}aja, polaze}i od osnovnih

faktora bezbednosti u wihovoj sloènoj interakciji. U ovoj fazi

potrebno je temeqno prou~iti normativna akta koja reguli{u pro-

blematiku bezbednosti èlezni~kog saobra}aja uz stalno ukazivawe

u~enicima na presudan zna~aj dosledne primene mera bezbednosti.

U~enici treba dobro da upoznaju sve mogu}e izvore ugroàvawa si-

gurnog i urednog saobra}aja, kao i na~ine wihovog eliminisawa

ili ublaàvawa, kako bi u svom budu}em radu bili nosioci pozitiv-

nih tendencija u pravcu podizawa op{teg nivoa bezbednosti u svo-

jim izvr{nim jedinicama i slu`bama. U slede}im fazama rada po-

trebno je osposobqavati u~enike za izradu analiza bezbednosti sao-

bra}aja u pojedinim organizacionim celinama u okviru preduze}a,

odnosno na podru~ju celog èlezni~kog transportnog preduze}a uz

prikaze tendencija kretawa nivoa bezbednosti. Tokom izvo|ewa na-

stave treba insistirati na {to ve}oj primeni audiovizuelnih sred-

stava i medija, ra~unara i drugih o~iglednih nastavnih sredstava.

Nastava u okviru oblasti „Primena ra~unara u èlezni~kom

saobra}aju” i „Informacioni sistemi na J@” treba da pruì

u~enicima solidna znawa iz oblasti kao {to su struktura i funk-

cije ra~unarskih sistema, nosioci podataka, re{ewe problema po-

mo}u ra~unara, algoritam i algoritamske strukture, programski

jezici, sistem ra~unarskih programa, osnove informacionih si-

stema, baze podataka, ra~unarske mreè i dr. Naro~itu pa`wu tre-

ba pokloniti: strate{kim zadacima u oblasti razvoja informaci-

onih sistema na na{im èleznicama, oblastima i konkretnim

primerima primene ra~unarskih informacionih sistema u èle-

zni~kom saobra}aju, telekomunikacionim mreàma kao elementi-

ma informacionih sistema èleznice, primeni ra~unarskih mre-

à u sistemu èleznice itd. Nastavu treba izvoditi uz {to ve}u

primenu ra~unara u samoj {koli i terminala na terenu.

Nastavni program „Organizacije èlezni~kog saobra}aja”

zami{qen je tako da u~enicima omogu}i produbqivawe i oboga}i-

vawe znawa i iskustva koja ve} poseduju uz podizawe nivoa stru~-

nosti i kompetentnosti za re{avawe prakti~nih programa u orga-

nizaciji èlezni~kog saobra}aja. Pro{irivawe teorijskog znawa

treba da bude u funkciji ovladavawa novim tehnikama i tehnolo-

gijama u oblasti èlezni~kog saobra}aja i wihovoj prakti~noj

primeni u budu}em radu.

Strana 68 – Broj 10 20. jun 1997.


U realizaciji nastavnog programa treba insistirati na

utvr|ivawu pokazateqa eksploatacionog rada èleznice, uvesti

osnovne prora~une, prezentirati stvarne pokazateqe iz prakse i

ukazati na wihov zna~aj, tendencije wihovog kretawa i uticaj na

kvalitet i ekonomi~nost prevoza. U oblasti organizacije putni~-

kog saobra}aja potrebno je ukazati u~enicima na tehni~ke, orga-

nizaciono-tehnolo{ke i ekonomske mere koje treba preduzimati u

organizaciji i kori{}ewu sredstava putni~kog saobra}aja u prav-

cu podizawa nivoa kvaliteta usluge. Posebno mesto u nastavnom

programu dato je organizaciji i tehnologiji rada stanica kao

osnovnih operativnih i izvr{nih jedinica u èlezni~kom saoba-

}aju, {to podrazumeva potrebu izvo|ewa poseta stanicama, naro~i-

to onim sa sloènijom tehnologijom rada. Tako|e je potrebno po-

setiti operativnu slu`bu i neposredno se upoznati sa poslovima:

operativnog planirawa saobra}aja vozova, operativnog regulisa-

wa prevoza i kori{}ewa teretnih kola, pra}ewa saobra}aja vozova

i operativnog regulisawa saobra}aja, operativnog utvr|ivawa iz-

vr{nog obima i kvaliteta rada itd.

Sadràje programa predmeta „Teret u tansportu” i „Organi-

zacija prevoza stvari integralnim transportom” realizovati uz

{to ve}u primenu audiovizuelnih i demonstracionih sredstava uz

obavezne posete stanicama sa ve}im obimom robnog rada i robno-

-transportnim centrima. Posebnu pa`wu treba pokloniti upozna-

vawu savremenih tehni~kih sredstava i tehnologija u teretnom sa-

obra}aju i mogu}nostima wihove primene na èleznici u funkci-

ji racionalizacije transporta, podizawa kvaliteta prevozne uslu-

ge i ekonomi~nosti poslovawa èleznice.

U nastavi svih stru~nih predmeta ukazivati na nu`nost uvo-

|ewa i primene sistema kvaliteta prema JUS ISO 9000 na èle-

znici, jer definisawe i realizacija kvaliteta prevozne usluge,

odnosno standardizacija postaje bitna odrednica razvoja i moder-

nizacije na{ih èleznica.

Specijalisti~ka praksa se ostvaruje sa ukupnim fondom od

432 ~asa, od ~ega 256 ~asova (8 nedeqa) u bloku. Za vreme wene rea-

lizacije u~enicima treba omogu}iti da pod nadzorom stru~nog li-

ca samostalno obavqaju grupe poslova i radnih zadataka. Pri tome

treba primewivati tehnologiju projektne nastave, {to podrazume-

va maksimalno ukqu~ivawe, angaòvawe i motivisawe u~enika u

nastavnom procesu, kao i osposobqavawe da za odre|ene komplek-

sne prakti~ne probleme efikasno pronalaze odgovaraju}a re{e-

wa. Tokom specijalisti~ke prakse u blok-sistemu u~enik vodi

dnevnik u funkciji sa~iwavawa projektnog izve{taja o realiza-

ciji prakti~ne nastave u bloku, pri ~emu svakodnevno, pored sadr-

àja rada, unosi i komentare o parametrima nastave.


Ispitom se utvr|uje profesionalna osposobqenost u~enika

za obavqawe poslova i zadataka.

Ispit polaè u~enik koji sa uspehom savlada predvi|eni

nastavni program.

Zavr{ni ispit se sastoji iz:


2. usmene odbrane prakti~nog rada.

PRAKTI^NI RAD

Izradom prakti~nog rada u~enik treba da pokaè nivo ste-

~enog prakti~nog znawa, umewa, ve{tine i izvr{nih sposobnosti

iz podru~ja rada obrazovnog profila.

Prakti~ni rad konstitui{e se i obuhvata slede}e oblasti:

– Pokazateqi kori{}ewa teretnih kola,

– Obrt kola sa svim parametrima,

– Bavqewe kola u stanici i odre|ivawe normi bavqewa,

– Plan prevoza,

– Plan kori{}ewa kola i dirigacija kola,

– Analiza rada sa kolima i mere koje treba preduzeti u ciqu

boqeg kori{}ewa kola,

– Organizacija putni~kog saobra}aja,

– Pokazateqi kori{}ewa putni~kih kola,

– Mere za boqe kori{}ewe putni~kih kola,

– Organizacija rada stanice sa osnovnim principima rada

me|ustanica, ranìrnih i rasporednih stanica,

– Pokazateqi i analiza rada stanice,

– Rad stanica u posebnim uslovima,

– Operativno regulisawe saobra}aja vozova i planirawe

eksploatacionog rada.

TEORIJSKI DEO SPECIJALISTI^KOG ISPITA

Usmena odbrana prakti~nog rada i provera ste~enih znawa

iz stru~nih predmeta na specijalisti~kom ispitu pokazuje nivo

znawa i sposobnosti u~enika da to znawe primewuje u svakodnev-

nom izvr{avawu konkretnih radnih zadataka iz oblasti organiza-

cije èlezni~kog saobra}aja.

Ispitna pitawa na teorijskom delu specijalisti~kog ispi-

ta konstitui{u se iz sadràja stru~nih predmeta:

– Organizacija èlezni~kog saobra}aja;

– Teret u transportu;

– Organizacija prevoza stvari integralnim transportom.

Obrazovni profil: 4.2. TRANSPORTNI KOMERCIJALISTA

– SPECIJALISTA ZA





1. transportni komercijalista, sa dve godine radnog isku-

stva,

2. saobra}ajno-transportni komercijalista sa dve godine

radnog iskustva,

3. saobra}ajno-transportni tehni~ar, sa dve godine radnog

iskustva,

4. putni~ki blagajnik, sa dve godine radnog iskustva,

5. kondukter u èlezni~kom saobra}aju, sa dve godine radnog

isksutva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Organizacija prevoza stvari (ili Prevoz stvari),

2. Organizacija prevoza putnika (ili Prevoz putnika),

3. Transportno ra~unovodstvo,

4. Organizacija èlezni~kog saobra}aja (ili èlezni~ki

saobra}aj)

5. Eksploatacija vu~enih vozila (ili upotreba kola),

6. Ekonomika i organizacija rada,

7. Poslovna korespondencija.

CIQ OBRAZOVAWA

1. Temeqno poznavawe transportno-komercijalne delatno-

sti u sklopu sloènog tehni~kog sistema èleznice.

2. Upoznavawe sa novim tehnikama i tehnologijama prevoza u

putni~kom i teretnom saobra}aju, posebno u funkciji priprema za

uvo|ewe saobra}aja vozova velikih brzina.

3. Upoznavawe sa novim metodama i postupcima prodaje pre-

voznih usluga na trì{tu saobra}ajnih usluga.

4. Sticawe teorijskih i prakti~nih specijalisti~kih znawa

i osposobqavawe u~enika za samostalno obavqawe najsloènijih

blagajni~ko-ra~unovodstvenih poslova u èlezni~kom saobra}aju.

5. Osposobqavawe za preno{ewe ste~enih znawa i upoznava-

we zainteresovanih radnika saobra}ajno-transportne delatnosti

sa izmenama i dopunama propisa iz oblasti finansijskog i ra~u-

novodstvenog poslovawa i wihovim prilago|avawem zakonskim

propisima.

6. Osposobqavawe radnika za davawe li~nog doprinosa u po-

dizawu nivoa kvaliteta prevoznih usluga na èleznici.

7. Obuka za prakti~nu primenu ste~enih znawa, posebno za

primenu ra~unarske tehnologije, obrazaca, tarifnih propisa i

propisa za elektronsku obradu podataka.

8. Uvo|ewe i primena standarda JUS – ISO 9000 na èlezni-

cama.

9. Ovladavawe osnovnim principima planirawa i organiza-

cije prevoza putnika i stvari u unutra{wem i me|unarodnom sao-

bra}aju.

Upoznavawe sa strukturom tro{kova u èlezni~kom saobra-

}aju.

Oboga}ivawe i prakti~na primena znawa o tarifnim na~e-

lima, tarifnim sistemima i tarifnoj politici.

Savladavawe metoda istraìvawa trì{ta u putni~kom i

teretnom saobra}aju.

Upoznavawe bitnih elemenata i parametara za racionalno

kori{}ewe prevoznih sredstava.




Organizovawe i sprovo|ewe procesa rada u oblasti tran-

sportno-komercijalnih poslova stanice.

Zakqu~ivawe ugovora o prevozu u najkompleksinijim slu~aje-

vima.

Samostalno obavqawe najsloènijih blagajni~ko-ra~uno-

vodstvenih poslova, vo|ewe transportnog ra~unovodstva u blagaj-

nama èlezni~kih stanica, ra~unarska obrada podataka o prevozu

putnika i stvari.

Uvo|ewe u posao novih radnika i polaznika; mentorstvo i

instruisawe novih radnika i polaznika.

Istraìvawe u putni~kom saobra}aju sa aspekta trì{ta:

– dru{tveno-demografski razvoj,

– tokovi putnika,

– vanredna prevoèwa,

– odmori i letovawa,

– sajmovi,

– kongresni turizam.

Istraìvawa u teretnom saobra}aju sa aspekta trì{ta:

– dru{tveno-ekonomski razvoj,

– privredni planovi velikih sistema,

– tokovi tereta,

– èlezni~ka {pedicija,

– pra}ewe velikih korisnika prevoza.

Komercijalni poslovi:

– ugovarawe prevoza,

– utvr|ivawe povlastica u prevozu,

– organizacija, realizacija i kontrola blagajni~kih poslova,

– izvr{ewe potra`no-reklamacionih poslova,

– ra~unarska obrada podataka u delatnostima putni~kog i

robnog saobra}aja.

Operativni menaxment:

– planirawe, organizovawe, vo|ewe, kontrolisawe poslov-

nih delatnosti u domenu transporta,

– sinteti~ko-analiti~ki poslovi u oblasti tro{kova pre-

voznih procesa.

Strana 70 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T/P V/v

Broj

ned.

T P

3

2

2

2

9

4

5

2

3

3

30

17

5

8 30

34UKUPNO:

UKUPNO B:

UKUPNO A + B:

UKUPNO A:

432

432

30

374

572

1004

22

22

22

22

22

22

22

22

22

22

8

66

44

44

44

198

88

110

44

66

66

22

22

22

1

1

1

110

256

1.

2.

3.

4.

1.

2.

3.

4.

5.

6.


Ra~unarski i informacioni sistemi èleznice

Strani jezik


A. ZAJEDNI^KI PREDMETI ZA GRUPU 4


Transportno ra~unovodstvo


Saveremene tehnologije transporta

Osnove organizacije i menaxmenta

Poslovne komunikacije i marketning


b) u bloku

BROJ ÂSOVA




Obrazovni profil: 4.2. TRANSPORTNI KOMERCIJALISTA

– SPECIJALISTA ZA


Programi zajedni~kih predmeta u grupi 4. èlezni~ki sao-

bra}aj dati su kod obrazovnog profila 4.1. saobra}ajno transport-

ni tehni~ar – specijalista za èlezni~ki saobra}aj.

STRU^NI PREDMETI

1. TRANSPORTNO RAÛNOVODSTVO

(4 + 1 ~as nedeqno, 110 ~asova ukupno)

CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je sticawe specijalizovanih teo-

rijskih i prakti~nih znawa o blagajni~ko-ra~unovodstvenim po-

slovima u èlezni~kom saobra}aju.

Zadaci nastave predmeta:

a) Sticawe znawa o: organizaciji blagajni~kog poslovawa;

sredstvima za rad blagajni, postupcima sa sredstvima pla}awa, vo-

|ewu transportnog ra~unovodstva u blagajnama èlezni~kih sta-

nica, elektronskoj obradi podataka, prevozu putnika i stvari na

J@, razdvajawu transportnih prihoda na èleznice u~esnice u

prevozu a u okviru J@ na @TP-a, kontroli blagajni~kog poslova-

wa, du`nostima i odgovornostima blagajni~kog osobqa za za{ti-

tu dru{tvenih sredstava i odnosima blagajni~kog osobqa sa kori-

snicima prevoza.

b) Obuka za prakti~nu primenu znawa.

SADR@AJI PROGRAMA

á. OP[TE ODREDBE TRANSPORTNOG

RAÛNOVODSTVA (30)

Uvodne odredbe

Blagajna, organizacija i ostvarewe

Rukovawe blagajnom, du`nosti i odgovornosti

Predaja blagajne

Zatvarawe blagajni

Dodeqivawe blagajne drugoj obra~unskoj stanici

Obrasci, naru~ivawe, prijem evidencija, upotreba i ~uvawe

Sredstva pla}awa

ûvawe sredstava pla}awa

Nov~ana izravnawa izme|u stanica

Dotacija blagajne i blagajni~ki maksimum

Izra~unavawe, zara~unavawe i naplata prevoznih tro{kova

Naplata iznosa zara~unatih u stranoj valuti

Odgovornost za zara~unavawe i naplatu prevoznih tro{kova

Ura~unavawe prevoznih isprava i drugih ra~unskih dokume-

nata

Utvr|ivawe ispravnosti blagajni~kog poslovawa

Sravwivawe blagajne

Obra~un sa stani~nom blagajnom

Kontrola ra~una i ra~unskih dokumenata

Naplata kontrolnih primedaba i wihova realizacija

Vra}awe vi{e napla}enih prevoznih tro{kova

Kontrola blagajni u stanicama od strane {efa stanice

Revizija blagajni

Elektronska obrada podataka

Odredbe Uputstva EPR 180.

áá. RAÛNOVODSTVO PUTNI^KE BLAGAJNE (20)

Poslovi u putni~koj blagajni

Obrasci putni~ke blagajne

Poni{tene prevozne isprave

Ura~unavawe kartonskih prevoznih karata, pretplatnih ka-

rata YU-RAIL i karata za BEOVOZ K-100, K-100a i K-100b

Ura~unavawe lisnih voznih karata i karata za Beovoz K-100d

Ura~unavawe belica K-2, K-3, K-4a i K-12

Ura~unavawe doplatnih belica K-6 i dopunskih belica K6b

u putni~koj blagajni i za vozopratno osobqe u doplatnoj blagajni

Ura~unavawe belica K-900 i K-901

Ura~unavawe kuponskih belica za me|unarodni saobra}aj K-7,

K-9, K-10c, K-10e i K-10f

Ura~unavawe pisanih prevoznih isprava za me|unarodni sao-

bra}aj K-10, K-10a, K-10b, K-11, K-23a, K-23c, K-23d, K-33, K-33d, K-33f

Ura~unavawe prevoznih voznih karata

Evidencija kod promene voznih cena

Povla~ewe voznih isprava iz upotrebe

Ra~unovodstvo stajali{ta koja u ra~unarsko-blagajni~kom

poslovawu nisu samostalna

Ura~unavawe zapisnika o neizvr{enoj doplati u vozu

Dnevni zakqu~ak putni~ke blagajne

Dekadni zakqu~ak putni~ke blagajne

Mese~ni zakqu~ak putni~ke blagajne i dostavqawe ra~una

kontroli prihoda

Rukovawe blagajnom terminala

Rad na terminalu, utvr|ivawe stawa, uzimawe listica T-1,

T-2, T-3 i T-4

Utvr|ivawe mese~nog zakqu~ka na terminalu i dostavqawe

ra~una kontroli prihoda

Predaja putni~ke blagajne

ááá. RAÛNOVODSTVO PRTQA@NE BLAGAJNE

Poslovi u prtqa`noj blagajni

Obrasci prtqa`ne blagajne

Ura~unavawe prevoznih isprava za unutra{wi saobra}aj

K-51, K-51a, K-67, K-71, K-72, K-75, i ostavnica za zara~unavawe

prtqaga K-49

Ura~unavawe prevoznih isprava za me|unarodni saobra}aj

K-7m, K-74 i K-514

Ura~unavawe naknada za sporedne usluge, tro{kova u goto-

vom i razlika prevoznine

Postupak s pouze}em kod ekspresnih po{iqaka

Dnevni zakqu~ak prtqa`ne blagajne

Mese~ni zakqu~ak prtqa`ne blagajne i dostavqawe ra~una

Kontroli prihoda

Predaja prtqa`ne blagajne.

áâ. RAÛNOVODSTVO BLAGAJNE OTPRAVQAWA

STVARI (10)

Poslovi u blagajni otpravqawa stvari

Obrasci blagajne otpravqawa stvari

Zakqu~ivawe ugovora o prevozu stvari

Izra~unavawe, zara~unavawe i naplata prevoznih tro{kova

Bele`nik kartirawa K-119 i K-119m

Vo|ewe ra~una K-140 i K-140m

Dnevni zakqu~ak i primopredaja blagajne otpravqawa stvari

Mese~ni zakqu~ak blagajne otpravqawa i dostavqawe ra~u-

na Kontroli prihoda

Predaja blagajne otpravqawa stvari

â. RAÛNOVODSTVO BLAGAJNE PRISPE]A STVARI (12)

Poslovi u blagajni prispe}a stvari

Obrasci blagajne prispe}a stvari

Pregled i obeleàvawe prispelih tovarnih listova, izra-

~unavawe i zara~unavawe prevoznih tro{kova

Zavo|ewe tovarnih listova u dnevnik ra~una prispe}a K-165

i K-165m

Iskupqivawe tovarnih listova i naplata prevoznih tro-

{kova

Zavo|ewe tovarnih listova u K-165a

Zavo|ewe frankaturnih ra~una u K-165b

Utvr|ivawe ispravnosti vo|ewa dnevnih ra~una prispe}a

K-165, K-165m i bele`nika K-165a

Dnevni zakqu~ak blagajne prispe}a stvari

Mese~ni zakqu~ak blagajne prispe}a stvari i dostavqawe

ra~una OKP-u

Predaja blagajne prispe}a stvari

Predaja tranzitnog otpravni{tva

âá. ZAJEDNI^KE ODREDBE ZA BLAGAJNU OTPRAVQAWA

I PRISPE]A STVARI (15)

Frankaturni depozit

Ispostavqawe frankaturnog ra~una K-121

Postupak sa frankaturnim ra~unom u usputnim i uputnoj

stanici

Prijem vra}enog frankaturnog ra~una u otpravnoj stanici

Sastavqawe duplikata i nakandno vra}awe frankaturnog

ra~una

Obra~un frankaturnog depozita poloènog ~ekom

Postupak kada se frankaturni ra~un ne vrati u odre|enom

roku u otpravnu stanicu

Predujam



Pouze}e

Prekartirawe u unutra{wem saobra}aju

Prekartirawe u me|unarodnom saobra}aju

Ispostavqawe spiska prekartirawa K-201

Dora~unavawe u unutra{wem i me|unarodnom saobra}aju

Naknade za sporedne usluge, zara~unavawe naplata i ura~u-

navawe

Tro{kovi u gotovom, zara~unavawe, isplata i ura~unavawe

Izve{taj o ispravkama u ra~unima i ra~unskim dokumentima

Zara~unavawe i ura~unavawe nakanda za kola pod upravom

dru{tva „Interfrigo”

Zara~unavawe i ura~unavawe prevoznih tro{kova za prevoz

velikih kontejnera dru{tva „Intercontainer” u unutra{wem i me|u-

narodnom saobra}aju

Ponovna predaja (reekspedicija) po{iqaka

Poslovi tranzitnog otpravni{tva

Postupak sa izvoznim po{iqkama (otpravqawe u J@) u

tranzitnom postupku

Postupak sa uvoznim po{iqkama (prispe}e J@) u tranzit-

nim otpravni{tvima

Postupak sa prevoznim (tranzitnim) po{iqkama u tranzit-

nom otpravni{tvu

âáá. RAÛNOVODSTVO STANI^NE BLAGAJNE (15)

Poslovi stani~ne blagajne

Obrasci stani~ne blagajne

Prijem transportnih prihoda od svih blagajni u stanici

Vo|ewe ra~una frankaturnih depozita K-115

Vo|ewe ra~una ispla}enih tro{kova u gotovom K-137

Vo|ewe ra~una napla}enih i ispla}enih kontrolnih prime-

daba K-212a

Vo|ewe ra~una depozita K-216

Predaja transportnih prihoda na ìro ra~un @TP-a

Vo|ewe ra~una otpremqenih transportnih prihoda R-21

Sre|ivawe u stani~noj blagajni

Vo|ewe glavnog poslovnog dnevnika K-215

Dnevni zakqu~ak stani~ne blagajne

Sastavqawe poslovnog pregleda K-230

Dostavqawe ra~una stani~ne blagajne

Predaja stani~ne blagajne


(5 + 1 ~as nedeqno, 132 ~asa ukupno)

CIQ I ZADACI


– pro{irivawem i inovirawem znawa kojim raspolaù te

usvajawem novih znawa ovladaju savremenim principima organiza-

cije èlezni~kog saobra}aja da bi znala~ki koristili tehnolo-

{ke prednosti èleznice u odnosu na druge vidove transporta a u

ciqu pove}awa wene konkurentske sposobnosti na transportnom

trì{tu {to bi omogu}ilo promenu tradicionalno pasivnog po-

na{awa u aktivno i agresivnije. Rezultat ovog pristupa treba da

bude poboq{awe iskori{}ewa kapaciteta, pove}awe obima pre-

voza te poboq{awe ekonomi~nosti, rentabilnosti i produktivno-

sti rada u èlezni~kom saobra}aju.


– ovladaju savremenim principima prevoza u putni~kom i te-

retnom saobra}aju;

– nau~e osnovne principe planirawa u prevozu putnika i te-

reta;

– upoznaju metodologiju transformacije tokova putnika i

tereta u kolske tokove i vozove;

– upoznaju osnovne pokazateqe rada prevoznih sredstava;

– usvoje na~ine planirawa prevoza raspoloìvim prevo-

znim sredstvima;

– vr{e analizu izvr{enog prevoza u pore|ewu sa planiranim;

– analiziraju kori{}ewe prevoznih kapaciteta;

– upoznaju vrstu i strukturu tro{kova prevoza u èlezni~-

kom saobra}aju;

– ovladaju osnovama tarifne politike i tarifnog sistema

èleznice.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (4)

Mesto i uloga èleznice u transportnom sistemu

@eleznica kao sloèn tehni~ko-tehnolo{ki sistem

ORGANIZACIJA PUTNI^KOG SAOBRA]AJA (20)

Principi organizacije prevoza putnika

Osnove planirawa prevoza putnika– Vrste prevoèwa put-

nika i kategorija putni~kih vozova

Pokazateqi kori{}ewa prevoznih sredstava u putni~kom sa-

obra}aju

Obrt putni~kih garnitura

Osnovi tehnologije rada putni~kih stanica

POZNAVAWE STVARI U TRANSPORTU (6)

Osnovna svojstva stvari u prevozu

Komandni predmeti

Rasuti materijali

Te~ni materijali

Gasovite materije

Kvalitet i standardi kvaliteta

AMBALA@A I PAKOVAWE STVARI (8)

Standardizacija ambalaè

Ispitivawe kvaliteta i ìgosawe ambalaè

Pakovawe i formirawe transportno-manipulacionih jedi-

nica

Uticaj transportnog pakovawa na za{titu stvari i tro{ko-

ve transporta

Iznalaèwe rentabilnosti pakovawa

ORGANIZACIJA TERETNOG SAOBRA]AJA (30)

Klasifikacija teretnih vozova

Osnovi organizacije kolskih tokova

Principi plana formirawa vozova

Mar{utizacija kolskih tokova

Pokazateqi kori{}ewa prevoznih sredstava teretnog sao-

bra}aja

Elementi obrta kola

Organizacija rada teretnih stanica i osnovi tehnologije

manevarskog rada

PROPUSNA I PREVOZNA MO] PRUGA (10)

Prevozna mo} pruga

Elementi propusne mo}i pruga

TRO[KOVI PREVOZA U @ELEZNI^KOM

SAOBRA]AJU (20)

Struktura tro{kova

Tro{kovi pogonske energije i maziva

Tro{kovi vu~nih vozila

Tro{kovi kola

Tro{kovi voznog osobqa

Tro{kovi pruga

Tro{kovi SS i TK ure|aja

Tro{kovi postrojewa za vu~u i postrojewa jake struje

Tro{kovi saobra}ajne slu`be

Op{ti tro{kovi radnih jedinica i zajedni~kih slu`bi

OPERATIVNA ORGANIZACIJA @ELEZNI^KOG

SAOBRA]AJA (6)

Operativno planirawe saobra}aja

Operativno regulisawe saobra}aja

ORGANIZACIJA PREVOZA PREKO INDUSTRIJSKIH

KOLOSEKA (6)

Na~in opsluìvawa industrijskih koloseka

Tehnologija rada industrijskih koloseka

TARIFNA NAÊLA (8)

Na~elo vrednosti robe

Na~elo upotrebne vrednosti robe

Na~elo suzbijawa neracionalnog prevoza

Na~elo koordinacije saobra}aja

Na~elo racionalnog kori{}ewa prevoznih kapaciteta

TARIFNI SISTEMI (8)

Prirodni tarifni sistem

Ekonomsko-politi~ki tarifni sistem

Strana 72 – Broj 10 20. jun 1997.

Dràvni tarifni sistem

Me{oviti tarifni sistem

OSNOVNA KONCEPCIJA TARIFNE POLITIKE I

TARIFNOG SISTEMA (6)

Jedinstvene èlezni~ke tarife

Tarife sa diferencirawem po @TP-ima

Tarife sa diferencirawem po @TP-ima i prugama

3. SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA


CIQ I ZADACI


– steknu znawa o najsavremenijim tehnikama i tehnologija-

ma transporta i formiraju takve stavove i izvr{ne sposobnosti

koje }e im omogu}iti stvarala~ku primenu inoviranih znawa.


– pro{ire i sistematizuju znawa o savremenim tehni~kim

sredstvima u saobra}aju i transportu i mogu}nostima wihove pri-

mene na na{im èleznicama;

– integralno shvate sistem organizacije i tehnologije put-

ni~kog i robnog soabra}aja uz optimalno kori{}ewe raspoloì-

vih resursa;

– usvoje i stvarala~ki primewuju ste~ena znawa o savreme-

nim tehnologijama u sistemu èlezni~kog saobra}aja, kao i da po-

stanu nosioci projektnog re{avawa problema u svojim organiza-

cionim jedinicama.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

OBIM I STRUKTURA @ELEZNI^KIH TRANSPORTNIH

KAPACITETA (6)

Pruge i pru`na postrojewa

Stanice i stani~na postrojewa

Putni~ka kola

Teretna kola

SAVREMENE TENDENCIJE U ORGANIZACIJI I

KORI[]EWU SREDSTAVA PUTNI^KOG SAOBRA]AJA (8)

Organizacija putni~kog saobra}aja

Motivi i izbor saobra}ajnog sredstva

Utvr|ivawe putni~kih tokova

Pokazateqi kori{}ewa prevoznih sredstava putni~kog sao-

bra}aja

Savremene tendencije u organizaciji putni~kog saobra}aja

Perspektiva i mogu}nost saobra}aja vozova velikih brzina

ORGANIZACIJA PREVOZA STVARI NA @ELEZNICI,

PRAVCI I MOGU]NOSTI DAQEG RAZVOJA (10)

Organizacija prevoza den~anih po{iqaka i weno unapre|i-

vawe

Kargo sistem

Industrijski koloseci i wihova uloga u procesu prevoza

Organizacija èlezni~kog autosaobra}aja

Mar{utizacija prevoza

KOMBINOVANI SISTEMI TRANSPORTA (12)

Kombinovani transport i wegova uloga u transportnom si-

stemu

Komponente sistema kombinovanog transporta

Paletni sistem transporta

Kontejnerski sistem transporta

Prevoz drumskih teretnih vozila èlezni~kim kolima

Povezivawe unutra{weg i spoqweg transporta

Koncentracija robnog rada i formirawe robnotransport-

nih centara

Transportno-ekonomski efekti i zna~aj sistema kombinova-

nog transporta za racionalizaciju, manipulisawe i prevoza stvari.

MEHANIZOVANA MANIPULACIJA STVARIMA (4)

KLASIFIKACIJA I KAPACITET PRETOVARNO-TRAN-

SPORTNIH URE\AJA I MA[INA (4)

4. OSNOVE ORGANIZACIJE I MENAXMENTA


Ciq ovog predmeta je:

– sticawe znawa u~enika iz domena osnovnih pojmova orga-

nizacije kao institucije, organizacije kao procesa organizovawa

i organizacije kao procesnog rezultata,

– sticawe znawa u~enika iz domena upravqawa, programirawa,

prognozirawa, organizovawa, delegirawa, selekcije i izbora kadrova,

– sticawe znawa iz domena: ulazne, procesne i zavr{ne kon-

trole; odlu~ivawe i sprovo|ewe odluka posebno sa menaxmentom

kao profesijom i menaxment-procesom,

– sticawe znawa, unapre|ewe ve{tina i razvoj sposobnosti

za organizaciju i upravqawe poslovima i poslovnim procesima u

okviru obrazovnog profila.

Zadaci predmeta su:

– upoznavawe u~enika sa novim tehnolo{kim skupom iz orga-

nizacije i upravqawa poslovnim sistemima i poslovnim jedinicama,

– kreirawe poslovnih situacija i na~ina wihovog re{ava-

wa na bazi primene znawa iz organizacije i menaxmenta,

– upoznavawe u~enika sa rukovo|ewem i vo|ewem poslova u

poslovnim jedinicama kao {to su putni~ke blagajne, agencije, tu-

risti~ki biro i sl.,

– osposobqavawe u~enika za aktivno u~e{}e u procesu odlu-

~ivawa – dono{ewu i sprovo|ewu poslovnih odluka,

– osposobqavawe u~enika za uspe{no upravqawe konflikt-

nim situacijama.

SADR@AJI PROGRAMA

Pojmovno odre|ivawe organizacije

Kratak prikaz razvoja organizacije

Projektna organizacija

Matri~na organizacija

Organizacioni dizajn i dizajn poslova

Organizacija rada – funkcije, procesi i metode

Organizacioni sistemi, moralni, materijalni, instrumen-

talni. Poslovni organizacioni sistemi

Pojam upravqawa – razvoja, mi{qewa i ciqeva, strategija,

hijerarhija ciqeva. Konkretizacija ciqeva. Kooperativne, funk-

cionalne i poslovne strategije. Strategije poslovnih jedinica.

Uporavqawe organizacionim sistemima

Upravqawe transportno-komercijalnim procesom

Menaxment-proces

Subprocesi menaxment-procesa – planirawe, organizovawe,

vo|ewe, kadrovske aktivnosti, kontrola

Kadrovski menaxment

Finansijski menaxment

Profil menaxera transporta

Strate{ke vrednosti i odgovornosti menaxera

Socijalne odgovornosti menaxera

Menaxer u delatnosti transporta i bezbednost saobra}aja

Menaxer, rukovodilac, lider – poslovni stil, imix i kultura

Rukovo|ewe i vo|ewe poslova

Savremene metode vo|ewa u poslovnim jedinicama. Profil

komercijalnog i menaxera transportnih delatnosti

Motivacija, qudske potrebe i organizacioni ciqevi

Instrumenti motivacije

Proces dono{ewa odluka. Subjekti odlu~ivawa u organiza-

ciji. Vrste odluka. Na~in dono{ewa odluka. Sprovo|ewe odluka.

Upravqawe konfliktima u organizaciji. Uzroci i identi-

fikacija konflikta. Metode i strategije za eliminaciju neè-

qenog pona{awa.

5. POSLOVNE KOMUNIKACIJE I MARKETING


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je:

– sticawe konceptualnih i heuristi~kih znawa u~enika neo-

phodnih za razumevawe problema i sprovo|ewe funkcija: marke-

tinga, planirawa, organizovawa, izvr{avawa i kontrolisawa po-

slovnih i marketin{kih aktivnosti radi postizawa projektova-

nih ciqeva kao i uskla|ivawa konfliktnih ciqeva u organizaci-

onim sistemima,

– unapre|ivawe komunikacijskih, administrativnih, teh-

ni~kih i konceptualnih ve{tina i razvoj iskustvenih, kreativnih

SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIK Broj 10 – Strana 7320. jun 1997.


i atitudinalnih vrednosti u strukturi ukupnih sposobnosti u~e-

nika (mentalnih, konceptualnih, izraàjnih i manuelnih).

Zadaci predmeta:

– upoznavawe u~enika sa zna~ajem ta~nih i blagovremenih in-

formacija na osnovu kojih se donose ispravne menaxment odluke;

– upoznavawe u~enika sa zna~ajem i va`no{}u marketinga u

nekom poslovnom sistemu;

– upoznavawe u~enika sa segmentima komunicirawa, tipovi-

ma komunikacija i transcedentalnim komunikacionim tokovima;

– ovladavawe znawima iz li~ne komunikativnosti radi po-

stizawa {to ve}e objektivnosti i efektivnosti komunikacije;

– ukazivawe na faktore dinamike poslovnih sistema kao i

na mogu}nosti i na~ine wihovim upravqawem;

– ukazivawe na mesto preduze}a i mogu}nosti wegovog pri-

lago|avawa uticajima iz okruèwa.

SADR@AJI PROGRAMA

KONCEPCIJSKE OSNOVE KOMUNCIRAWA (16)

– pojam i predmet kominicirawa

– energetski, materijalni, informacioni, organizacioni i

poslovni aspekt komunicirawa;

– osnovne karakteristike poslovne kominikacije (dinami~-

nost, proaktivnost, ireverzibilnost, sadràjnost)

– osnovne komunikacijske funkcije – perceptivna, evolu-

tivna, transmitivna

– komunikacija i menaxment-proces;

– komunikacija i marketing.

KOMUNIKACIJSKI KANALI I MRE@E (6)

– formalni i neformalni tokovi u organizaciji, horizon-

talni i vertikalni – silazni i uzlazni

– transcedentalni komunikacioni tokovi

POSLOVNA KOMUNIKATIVNOST (16)

– vrste komunicirawa

– aspekti govorne poslovne komunikacije

– aspekti pisanog poslovnog komunicirawa

– algoritam izrade poslovnog pisma i drugih poslovnih do-

kumenata

– razrada paragrafa

– neverbalno komunicirawe (kinesteti~ko, proksemi~ko)

– li~na komunikativnost – karakteristike

FAKTORI DINAMIKE POSLOVNOG

KOMUNICIRAWA (10)

– komunikatorske uloge u poslovnom komunicirawu

– vreme i upravqawe vremenom

– teritorija, prostor i komunikacijske zone

– odnosi i interakcije (intrapersonalni)

– tehnike za razvoj komunikacijske kreativnosti

MODELI POSLOVNOG KOMUNICIRAWA U

PREDUZE]U (20)

– interakcije podsistema unutar poslovnog sistema i po-

slovnog sistema kao celine sa okolinom

– snabdeva~ki i potro{a~ki faktori u poslovnom komuni-

cirawu

– strategija komunicirawa sa finansijskim organizacijama

i institucijama

– projektni model razvoja qudskih potencijala i komunika-

cijskog obrazovawa

MARKETING I TRANSPORT (20)

– marketing u èlezni~kom transportu

– transportno trì{te

– ekonomska propaganda i marketing – miks

– konkurencija na transportnom trì{tu i monopol

– tehnolo{ke prednosti èleznice u odnosu na druge vidove

transporta



CIQ I ZADACI


– steknu prakti~ne stavove, ve{tine, znawa, umewa i izvr-

{ne sposobnosti koje }e im omogu}iti stru~ni i kreativni pri-

stup u re{avawu konkretnih poslova i radnih zadataka u tran-

sportno-komercijalnoj delatnosti.


– objedine znawa iz stru~nih predmeta i osposobe se za

prakti~nu primenu znawa vi{eg nivoa, te tako daju konkretan do-

prinos kvalitetu i ekonomi~nosti poslovawa,

– budu pripremqeni za obavqawe najsloènijih poslova

ugovarawa i zakqu~ivawa ugovora o prevozu, kao i da samostalno

obavqaju najsloènije blagajni~ko-ra~unovodstvene poslove u è-

lezni~kom saobra}aju,

– budu osposobqeni da postanu nosioci racionalizacije

transporta i savremene tehnologije rada u saobra}aju i transportu.

SADR@AJI PROGRAMA

Specijalisti~ku praksu u~enici treba da realizuju jednim

delom u kabinetima i specijalizovanim u~ionicama, a drugim de-

lom na blagajnama velikih stanica. Neophodno je predvideti i an-

gaòvawe na poslovima u Odeqewu kontrole prihoda i Sektoru za

informatiku @TP-a. Tako|e je potrebno upoznati poslove Di-

rekcije za putni~ki i Direkcije za robni saobra}aj, Sektora za

finansijsko-kwigovodstvene poslove @TP-a i Sektora za fi-

nansijsko-kreditne poslove Zajednice J@.

U~enike treba angaòvati na najkompleksnijim slu~ajevima

zakqu~ivawa ugovora o prevozu, kao i iz oblasti potra`no-rekla-

macionih i carinskih poslova.

Specijalisti~kom praksom obuhvatiti obradu slede}ih sa-

dràja:

Op{te odredbe transportnog ra~unovodstva

Ra~unovodstvo putni~ke blagajne

Ra~unovodstvo prtqa`ne blagajne

Ra~unovodstvo blagajne otpravqawa stvari

Ra~unovodstvo blagajne prispe}a stvari

Zajedni~ke odredbe za blagajnu otpravqawa i prispe}a stvari

Organizcija putni~kog saobra}aja

Organizacija teretnog saobra}aja

Operativna organizacija èlezni~kog saobra}aja

Tro{kovi prevoza u èlezni~kom saobra}aju

Tarifna na~ela

Tarifni sistemi

Osnovna koncepcija tarifne politike i tarifnog sistema

Kombinovani sistemi transporta

Zna~aj i efekti mehanizovane manipulacije stvarima

Poslovne komunikacije

Marketing usluga u èlezni~kom saobra}aju.

NASTAVA U BLOKU

(ukupno 256 ~asova)

Specijalisti~ka praksa u blok nastavi treba da se ostvaruje

po slede}oj dinamici:

Prve, druge i tre}e nedeqe u~enik mora da bude angaòvan u

blagajnama èlezni~kih stanica na obavqawu najkompleksinijih

grupa poslova kalkulanta, ra~unovo|e, blagajnika, ra~unopolaga~a,

stani~nog blagajnika i na blagajni terminala. U~enik treba da ra-

di i na poslovima istraìvawa trì{ta u putni~kom i teretnom

saobra}aju. Tako|e treba da bude neposredno upoznat sa ra~unarskim

i informacionim sistemima u raznim oblastima primene na J@.

êtvrte nedeqe u~enik treba da bude angaòvan u Odeqewu

kontrole prihoda na poslovima: kontrole trebovawa i evidencije

prevoznih isprava i strogo ura~unatih obrazaca, ra~unske kontro-

le, pripremi dokumenata ({ifrirawe) za EOP, tarifne kontro-

le, izdavawa kontrolnih primedaba, pripremi predloga za tu`bu

korisnika prevoza, razdvajawa prihoda na èleznice u~esnice u

prevozu i na @TP-a, reklamacija korisnika prevoza za vi{e na-

pla}ene prevoznine, revizije blagajni, objediwavawe podataka o

realizovanim i razdvojenim transportnim prihodima i dr.

Pete nedeqe u~enik treba da bude angaòvan u Sektoru za

informatiku @TP-a na poslovima: unosa podataka za elektron-

sku obradu, obrade podataka, izrade programa izlaznih statisti~-

kih podataka o prihodima i obimu prevoza putnika i stvari itd.

[este nedeqe u Sektoru za finansijsko kwigovodstvene po-

slove @TP-a na poslovima: kontrole realizovanih transportnih

prihoda u èlezni~kim stanicama, fakturisawa i naplate tran-

sportnih prihoda za izvr{ene transportne usluge po komercijal-

nim ugovorima, kwigovodstva prihoda i rashoda po vrstama usluga

prevoza za putnike i stvari. U Sektoru za finansijsko kreditne

poslove Zajednice J@ na poslovima saldacije transportnih pri-

hoda i rashoda izme|u @TP-a i me|unarodnim obra~unima.

Strana 74 – Broj 10 20. jun 1997.

SLU@BENI GLASNIK RS – PROSVETNI GLASNIK Broj 10 – Strana 7520. jun 1997.

Sedme nedeqe u Direkciji za putni~ki i Direkciji za rob-

ni saobra}aj @TP-a na poslovima ugovarawa prevoza i pra}ewu

realizacije i reklamacionim poslovima za prekora~ewe roka is-

poruke, gubitka i o{te}ewa po{iqaka itd.

Tokom osme nedeqe u~enik se priprema i pristupa polagawu

zavr{nog ispita.

Tokom realizacije specijalisti~ke prakse u~enik svako-

dnevno vodi dnevnik o angaòvawu na pojedinim grupama poslova

i radnih zadataka u funkciji sa~iwavawa projektnog izve{taja o

realizaciji specijalisti~ke prakse u bloku, pri ~emu, pored sadr-

àja rada, unosi i komentare o parametrima nastave.


Ciq specijalisti~kog ispita je utvr|ivawe profesionalne

osposobqenosti u~enika za obavqawe sloènijih grupa poslova i

radnih zadataka u oblasti saobra}ajno-transportne delatnosti na

èleznici.

Specijalisti~ki ispit polaè u~enik koji uspe{no savlada

predvi|eni nastavni program, a sastoji se iz:

– izrade prakti~nog rada i

– usmene odbrane prakti~nog rada.

Izradom prakti~nog rada u~enik treba da pokaè nivo ste-

~enog prakti~nog znawa, umewa, ve{tina i izvr{nih sposobnosti

iz podru~aj rada obrazovnog profila.

Prakti~ni rad se konstitui{e iz kompleksno objediwenih

tema obuhva}enih stru~nim predmetima.

Ispitna pitawa na teorijskom delu specijalisti~kog ispi-

ta konstitui{u se iz sadràja stru~nih predmeta:

– Organizacija prevoza

– Transportno ra~unovodstvo

– Savremene tehnologije transporta

– Poslovno komunicirawe i marketing


Na~in ostvarivawa programa zajedni~kih predmeta za pod-

ru~je rada analogan je na~inu ostvarivawa tih programa za obra-

zovni profil saobra}ajno-transportni tehni~ar – specijalista za

èlezni~ki saobra}aj, pri ~emu treba uzimati u obzir specifi~-

nosti transportno-komercijalne delatnosti na èleznici.

Nastavni programi stru~nih predmeta koncipirani su tako da

u~enicima omogu}e produbqivawe i oboga}ivawe znawa, iskustva i

izvr{nih sposobnosti uz podizawe nivoa stru~nosti i kompetent-

nosti za re{avawe prakti~nih problema u osnovnoj delatnosti.

Usvajawe novih teorijskih znawa treba da bude u funkciji

ovladavawa novim tehnikama i tehnologijama u oblasti tran-

sportno-komercijalne delatnosti èleznice i wihove prakti~ne

primene u budu}em radu. Pri tome treba insistirati na uvo|ewu

tehnologija projektne nastave {to podrazumeva {to ve}e angaò-

vawe i motivisawe u~enika i podsticawe wihovih stvarala~kih

potencijala u re{avawu konkretnih problema i zadataka.

U~enicima treba stalno ukazivati na potrebu uvo|ewa no-

vih tehni~kih, organizaciono-tehnolo{kih i ekonomskih mera u

oblasti putni~kog i teretnog saobra}aja u pravcu podizawa nivoa

kvaliteta prevozne usluge, racionalnog kori{}ewa raspoloì-

vih resursa i ekonomi~nosti poslovawa.

U nastavi svih stru~nih predmeta potrebno je ukazivati u~e-

nicima na nu`nost uvo|ewa i primene sistema kvaliteta prema

JUS ISO 9000 na èleznici, jer je pitawe kvaliteta prevozne

usluge, odnosno standardizacija, bitna odrednica razvoja i moder-

nizacije na{ih èleznica.

Prostorni parametri realizacije nastave, pored kabineta i

specijalizovanih u~ionica uz primenu savremene audiovizuelne i

ra~unarske tehnike, treba da budu: blagajne èlezni~kih stanica,

Odeqewe kontrole prihoda, @IT, Sektor za informatiku @TP-

a, Sektor za finansijsko-kwigovostvene poslove @TP-a, Direk-

cija za putni~ki saobra}aj, Direkcija za robni saobra}aj i Sektor

za finansijsko-kreditne poslove Zajednice J@.

Obrazovni profil: 4.3. TEHNIÂR VUÊ – SPECIJALISTA





1. ma{inovo|a elektro vu~e – tehni~ar vu~e, sa dve godine

radnog iskustva,

2. ma{inovo|a dizel vu~e – tehni~ar vu~e, sa dve godine rad-

nog iskustva,

3. ma{inovo|a parne vu~e – tehni~ar vu~e, sa dve godine rad-

nog iskustva,

4. ma{inovo|a za manevru (parna, dizel vu~a), sa dve godine

radnog iskustva,

5. tehni~ar vu~e, sa dve godine radnog iskustva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Dizel-vu~na vozila,

2. Elektro-vu~na vozila,

3. Ko~nice i ko~ewe,

4. Slu`ba vu~e.

CIQ OBRAZOVAWA

Upoznavawe sa novim dostignu}ima u razvoju èlezni~kih vo-

zila i wihovim tehni~kim i eksploatacionim karakteristikama.

Upoznavawe sa najnovijim tehni~kim re{ewima primewe-

nim na elektrovu~nim vozilima, kao i poznavawe i primena savre-

menih sredstava i sistema za ko~ewe èlezni~kih vozila.

Prihvatawe i usvajawe novih tehnika i tehnologija za uvo-

|ewe vozova za velike brzine u na{em èlezni~kom saobra}aju.

Upoznavawe sa funkcijama savrmenih postrojewa i ure|aja

za obavqawe èlezni~kog saobra}aja; primena savremene organi-

zacije rada u ciqu postizawa boqe koordinacije rada èlezni~-

kih radnika u sopstvenoj i izme|u pojedinih delatnosti.

Usvajawe i primena novih znawa o racionalizaciji i ekono-

mi~nosti rada kod kori{}ewa vu~nih vozila; uticaj kvaliteta ra-

da radnika ma{inske struke na efikasnije izvr{ewe reda vo`we.

Produbqivawe i oboga}ivawe ste~enih znawa o sklopovima,

podsklopovima i ure|ajima vu~nih i vu~enih vozila, a naro~ito

onih koji imaju bitan uticaj na bezbednost saobra}aja.

Upoznavawe sa racionalnom izradom turnusa rada vu~nih

vozila i osobqa vu~e.

Usvajawe novih tehnologija i postupaka kod odràvawa vu~-

nih vozila.

Podizawe nivoa uticaja radnika ma{inske struke na u{tedu

pogonske energije i sniàvawe tro{kova vu~e uop{te.

Uvo|ewe i primena sistema kvaliteta prema JUS ISO 9000.


Organizovawe rada u slu`bi vu~e, eksploatacija i odràva-

we vu~nih vozila.

Raspore|ivawe i planirawe rada vu~nih vozila i instrukta-

à, prou~avawe i pra}ewe rada radnika vu~e; planirawe dinami-

ke ulaska vu~nih vozila na redovne opravke i kontrolne preglede;

obrada, pra}ewe i provera brzinomernih traka.

Vo|ewe tehni~ko-tehnolo{ke dokumentacije u slu`bi vu~e.

Neposredno rukovo|ewe organizacijom rada na redovnom i

investicijskom odràvawu vu~nih vozila (lokomotive, kola) i

odràvawu stabilnih postrojewa vu~e i radionica.

Provera i nadzor nad ostvarenim kvalitetom i kvantitetom

rada vu~nih sredstava uz primenu propisane tehnologije, tehnolo-

{kog procesa rada i tehni~kih propisa.

Odràvawe voznih sredstava i stabilnih postrojewa.

Izmena postoqa, tarnih delova, ko~ionog polu`ja, centri-

rawe sklopova, regulacija pojedinih ure|aja i sigurnosnih napra-

va, defektaà delova i sklopova i sl., merewe i provera obru~a –

bandaà na voznim sredstvima i vo|ewe propisane evidencije; vo-

|ewe radioni~ke dokumentacije – skice, nacrti, radni nalozi,

{eme, popuwavawe kwige – radioni~ki deo, evidencija sati rada

po kontima, {eme kontirawa, zapisnici sa obavqenih proba, de-

tekcija raznih o{te}ewa vu~nih vozila i dr.

Snimawe i odre|ivawe normi rada na opravkama voznih

sredstava.

Snimawe i odre|ivawe normi rada po pojedinim fazama,

komponentama i sklopovima voznih sredstava na osnovu usvojenih

i prihva}enih metoda razra|enih u pripremi i studiji rada, sni-

mawe rada i opravki na voznim sredstvima putem snimnih listova,

obra~un rada u~enika, izdavawe radnih zadataka, overa izvadnica

i povratnica materijala i rezervnih delova, vo|ewe plana o ci-

klusnim redovnim pregledima i vanplanskim popravkama vu~nih

vozila.


Dnevno raspore|ivawe vu~nih vozila i strojnog osobqa pre-

ma planu vu~e vozova za redovne, vanredne, radne i pomo}ne vozove.

Operativno vo|ewe, organizovawe i osigurawe vu~nih vozi-

la i strojnog osobqa za prihvatawe vu~e vozova prema redu vo`we

i dnevnom planu prevoza; vo|ewe kvalitetnih podataka rada vu~-

nih vozila iz podru~ja ostvarene koli~ine i kvaliteta rada, isko-

ri{}ewa i potro{we pogonske energije.

Uvo|ewe u rad novih radnika prema programu radnog uvo|e-

wa; mentorstvo i instruisawe novih radnika, u~estvovawe u pro-

veri radne osposobqenosti novih radnika.

Strana 76 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T P

Broj

ned.

T P

3

2

2

2

9

6

6

3

2

17 8 30

34UKUPNO:

UKUPNO B:

UKUPNO A + B:

UKUPNO A:

432

432

30

374

572

1004

22

22

22

22

22

22

22

22

22

22

8

66

44

44

44

198

132

132

66

44

176

2568

1.

2.

3.

4.

1.

2.

3.

4.

5.




Strani jezik



Mehani~ki ure|aji na vu~nim vozilima i wihovo odràvawe

Elektri~ni ure|aji na vu~nim vozilima i wihovo odràvawe

Eksploatacija vu~nih vozila sa prora~unom vu~e

Pedagogija i psihologija o osnovama didaktike i metodike


b) u bloku

BROJ ÂSOVA



Obrazovni profil: 4.3. TEHNIÂR VUÊ – SPECIJALISTA

Programi zajedni~kih predmeta u grupi 4. èlezni~ki sao-

bra}aj isti su kao kod obrazovnog profila saobra}ajno tran-

sportni tehni~ar.

Stru~ni predmeti

za obrazovni profil: 4.3. TEHNIÂR VUÊ

– SPECIJALISTA

1. MEHANI^KI URE\AJI NA VU^NIM VOZILIMA

I WIHOVO ODR@AVAWE


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da u~enik na temequ ve} ste~enog zna-

wa iz prethodnog obrazovawa savlada i produbi poznavawe ma-

{inskih ure|aja na vu~nim vozilima.

Zadatak ovog predmeta je da u~enik bude osposobqen za samo-

stalan rad i da stekne odgovaraju}e iskustvo za uo~avawe neis-

pravnosti koje mogu da nastanu prilikom eksploatacije vu~nih vo-

zila i to u slede}im oblastima: dizel-motori, primena motora,

podmazivawe kao faktor pravilnog rada motora, goriva i sagore-

vawe, lokomotivski sanduk i oprema u wemu, obrtna postoqa,

elektri~ne veze, ko~nica sa vazdu{nim sistemom, zna~aj i mogu}-

nosti unifikacije pojedinih vitalnih ure|aja. U~enik treba da

stekne takva znawa, iskustva i izvr{ne sposobnosti koji }e mu

omogu}iti lako i brzo uo~avawe i otklawawe kvarova na mehani~-

kim ure|ajima vu~nih vozila.

SADR@AJI PROGRAMA

A. MEHANI^KI URE\AJI NA VU^NIM VOZILIMA

DIZEL MOTOR - OSNOVNI ELEMENTI (10)

– Preimu}stva dizel motora;

– Nedostaci dizel motora;

– Granice mogu}nosti dizel ciklusa;


– Problemi me{awa goriva i vazduha;

– Te{ko}e oko ubrizgavawa goriva;

– Metode koje se upotrebqavaju za pove}awe snage;

– Te{ko}e pri pove}awu snage.

PRIMENA MOTORA (5)

– Uslovi za izbor i primenu motora;

– Brzina klipa i broj obrtaja;

– Snimawe mase klipa;

– Izrada kartera.

PODMAZIVAWE KAO FAKTOR PRAVILNOG RADA

MOTORA (10)

– Mewawe kvaliteta maziva

– Prednosti detergentskih uqa;

– Prednost obnavqawa uqa;

– Mere predostro`nosti koje treba imati u vidu pri upotre-

bi uqa;

– Pre~ista~i maziva.

GORIVA I SAGOREVAWE (10)

– Kvalitet paqewa i period pritajenog sagorevawa;

– Osobina goriva za dizel-motore;

– Klasifikacija goriva za dizel motore;

– Tehni~ki uslovi za gorivo;

– Osobine goriva za dizel-motore koji se ugra|uju u vozila;

– Pu{tawe motora u rad pri niskim temperaturama;

– Potro{wa goriva;

– Dim u izduvnim gasovima;

– Uticaj viskoziteta na rad;

– Pove}awe trajawa sagorevawa;

– Raspr{ivawe i viskozitet;

– Te{ko sagorevawe;

– Bu~no sagorevawe.

LOKOMOTIVSKI SANDUK I OPREMA U WEMU (10)

– Preimu}stva i nedostaci vagonskog tipa lokomotivskog

sanduka;

– Ekonomski zahtevi koje mora da ispuni sanduk lokomotive

sa upravqa~nicom;

– Bezbednosni zahteva koje mora da ispuni sanduk kolomotive;

– Optimalni raspored opreme u lokomotivskom sanduku.

OBRTNA POSTOQA (10)

– Tipovi obrtnog postoqa i na~in oslawawa lokomotivskog

sanduka;

– Opis sklopa obrtnih postoqa;

– Karakteristi~ne mere u obrtnim postoqima;

– prenos obrtnog momenta sa vu~nog motora na pogonske to~-

kove;

– Dijagonalna motka, zna~aj elasti~ne veze obrtnih postoqa

za upisivawe u krivinu;

– Osovinski sklop i grani~ne mere istro{enosti to~kova;

– Zna~aj mazawa venca bandaà i rad ure|aja za mazawe venca

bandaà.

– Dozvoqeno odstupawe u dimenzijama osovinskih sklopova

pri ugradwi i obrtno postoqe ili pod vu~no vozilo;

– Preno{ewe vu~ne sile sa oboda to~ka na kuku tegqenika.

ZUPÂNI^KA VEZA – OSOVINA – VU^NI MOTOR (8)

– Primarno ogibqewe lokomotive;

– Elasti~na veza

– Sekundarno ogibqewe lokomotive;

– Tipovi i raspored ogibqewa primewenog na na{im vu~-

nim vozilima

KO^NICA SA VAZDU[NIM SISTEMOM (20)

– Primena sabijenog vazduha sa savremenim vu~nim vozilima;

– Sabijawe vazduha i regulisawe rada kompresora;

– Kompresori na vu~nim vozilima (klipni i zavojni);

– Zna~aj pre~i{}avawa i su{ewa sabijenog vazduha;

– Ko~nici na savremenim vu~nim vozilima;

– Rasporednici na savremenim vu~nim vozilima;

– Funkcionisawe ko~nice na savremenim vu~nim vozilima;

– Ko~nica velike snage – teoretske postavke ko~ewa u dva

stepena;

– Elektropneumatske ko~nice;

– Elektrodinami~ke ko~nice i mogu}nosti koordinacije ra-

da ED ko~nice i R ko~nice;

– Vrste umetka ko~ionih papu~a i wihova upotreba u eksplo-

ataciji.

ZNAÂJ I MOGU]NOSTI UNIFIKACIJE POJEDINIH

VITALNIH URE\AJA (5)

– Zna~aj pravilnog obeleàvawa i eksploatacije ko~nica.

B. KVAROVI NA MEHANI^KIM URE\AJIMA VU^NIH

VOZILA

OSNOVNI PROBLEMI SA RADOM MOTORA (5)

– problemi koji se odnose na cilindre;

– problemi zagrevawa klipnih prstenova;

– podmazivawe pod pritiskom;

– te{ko}e oko pre~i{}avawa uqa;

– va`nost ~isto}e goriva;

– hla|ewe uqa za podmazivawe;

– potro{wa uqa;

– specijalni uslovi podmazivawa regulatorom;

– podmazivawe izduvnih ventila;

– boja izduvnih gasova i optere}ewe motora.

METALUR[KI PROBLEMI (4)

– materijal koji se upotrebqava za izradu dizel motora;

– izbor materijala, kontrola i ispitivawe materijala;

– uzroci lomqewa delova;

– prelomi;

– preterano habawe nekih delova motora;

– proemne na delovima motora.

OSNOVNI PROBLEMI ODR@AVAWA (6)

– periodi~nost revizije;

– standardizovawe odràvawa i opravki;

– revizija ventila i wihovog komandnog ure|aja;

– proveravawe pode{avawa zazora;

– metode koje se upotrebqavaju za proveravawe pode{enosti;

– zamewivawe cilindarskih ko{uqica;

– pode{avawe poloàja klipa u odnosu na cilindarsku glavu.

PROVERA I ODR@AVAWE KLIPNIH PRSTENOVA (5)

– elasti~nost klipnih prstenova;

– pritisak klipnih prstenova;

– trewe klipnih prstenova;

– nepropustqivost klipnih prstenova;

– name{tawe klipnih prstenova;

– bo~ni i popre~ni zazor;

– naslage i habawe klipa iznad gorweg klipnog prstena;

– taloèwe u `qebovima;

– naslage na povr{ini klipa;

– habawe kompresionih prstenova;

– habawe klipa iznad gorweg prstena.

PROBLEMI KOD KLIPOVA I CILINDARA (5)

– proveravawe i zamewivawe klipova;

– pregled cilindra;

– habawe cilindra i utvr|ivawe istro{enosti;

– problemi u vezi sa gumenim zaptiva~em;

– deformacija cilindra;

– uzroci habawa cilindra.

OBRTNO POSTOQE (7)

– tolerantne veli~ine, istro{ewe kliznih plo~a izme|u ko-

levke i rama obrtnog postoqa;

– dozvoqeno istro{ewe bo~nih kliza~a;

– zazor u {oqi kolevke;

– dozvoqeni zazori ku}i{ta osovinskog leì{ta;

– kontrola i pode{avawe karakteristi~nih mera u obrtnim

postoqima za pojedina elektrovu~na vozila (merna lista);

– kontrola osovinskog sklopa (ultrazvu~na dijagnostika);

– kontrola osovinskih leàjeva i problematika wihovog

podmazivawa;

– kontrola dimenzija obru~a to~ka i ekonomi~nosti obrade

to~ka;



– problemi vezani za blokirawe osovine vu~nog vozila u

eksploataciji i mogu}e intervencije;

– merni alati i alati (univerzalni i specijalni) potrebni

za demontaù pojedinih sklopova;

– ve{awe vu~nih motora i prenos obrtnog momenta.

[APASTO VEZIVAWE VU^NIH MOTORA (5)

– elasti~ne veze;

– primerno ogibqavawe lokomotive;

– sekundarno ogibqavawe lokomotive;

– kontrola i montaà spiralnih opruga;

– dijagonalna motka.

KO^NICE (7)

– neispravnosti vezane za rad kompresora i detaqno upozna-

vawe svih vitalnih delova kompresora (habawe i zamewivawe de-

lova)

– provera ispravnosti vazdu{nog sistema; glavnog voda i

ostalih ure|aja u vazdu{noj instalaciji;

– provera funkcionisawa ko~nice;

– provera funkcionisawa ko~nice velike snage;

– provera funkcionisawa ostalih ure|aja u pneumatskom si-

stemu;

– karakteristi~ne veli~ine u eksploataciji i pode{avawe

ko~nice;

– ure|aj za snimawe dijagrama ko~nice;

– „~itawe” dijagrama ko~nice;

– karakteristi~ni kvarovi u sistemu ko~nice i wihovo ot-

krivawe;

– karakteristi~ne veli~ine kod zaustavnog tipa i wihovo

merewe;

– beleèwe rada ure|aja ìvotne kontrole na brzinomernoj

traci i o~itavawe;

– beleèwe rada auto-stop ure|aja na brzinomernoj traci i

o~itavawe;

– beleèwe rada sirene na brzinomernoj traci i o~itavawe;

– kontrola funkcionisawa elektro-pneumatske ko~nice.

2. ELEKTRI^NI URE\AJI NA VU^NIM VOZILIMA I

WIHOVO ODR@AVAWE


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da u~enici teoretski pro{ire znawa

iz oblasti poznavawa elektri~nih ma{ina ugra|enih na vu~nim

vozilima.

Zadatak predmeta je da se u~enici stru~no osposobe da samo-

stalno i bezbedno mogu rukovati elektri~nim ure|ajima ugra|e-

nim na vu~nim vozilima: obrtne ma{ine; transformatori; pretva-

ra~i; generator pare; regulacija snage vu~nih vozila; ure|aji za

bezbednost èlezni~kog saobra}aja; elektri~na oprema za upra-

vqawe, merewe, signalizaciju i za{titu; regulatori napona; is-

pravqa~i; modifikacije. U~enici tako|e treba da se osposobe da

samostalno i samoinicijativno re{avaju kvarove na elektri~nim

ure|ajima vu~nih vozila i time doprinesu pove}awu nivoa bezbed-

nosti èlezni~kog saobra}aj i smawewu imobilizacije.

SADR@AJI PROGRAMA

A. ELEKTRI^NI URE\AJI NA VU^NIM VOZILIMA

UVOD (2)

OBRTNE MA[INE (14)

– motori jednosmerne struje (vrste, konstrukcije, princip

rada, tehni~ki podaci)

– motori naizmeni~ne struje (vrste, konstrukcije, princip

rada, tehni~ki podaci)

– generatori jednosmerne struje (vrste, konstrukcije, prin-

cip rada, tehni~ki podaci)

– generatori naizmeni~ne struje (vrste, konstrukcije, prin-

cip rada, tehni~ki podaci)

TRANSFORMATORI (LOKOMOTIVSKI MERNI,

ZA UZEMQEWE) (9)

– vrste, konstrukcije, princip rada, tehni~ki podaci

PRETVARAÎ (6)

– stati~ki (sa kondenzatorima, ~operi, invertori) (kon-

strukcija, princip rada, tehni~ki podaci)

– obrtni (konstrukcija, princip rada, tehni~ki podaci)

GENERATOR PARE (4)

– vrste, konstrukcija, princip rada, tehni~ki podaci

REGULACIJA SNAGE VU^NIH VOZILA (8)

Vrste, konstrukcija, princip rada, tehni~ki podaci

URE\AJI ZA BEZBEDNOST @ELEZNI^KOG

SAOBRA]AJA (5)

– budnik

– lok. auto-stop ure|aj

– brzinomeri

– radio dispe~erski ure|aj

ELEKTRI^NA OPREMA ZA UPRAVQAWE, MEREWE,

SIGNALIZACIJU I ZA[TITU (12)

– releji,

– merni instrumenti,

– termi~ke za{tite,

– reostati,

– manostati,

– osigura~i.

REGULATORI NAPONA (3)


ISPRAVQAÎ (13)


MODIFIKACIJE (13)

– na elektro-vu~nim vozilima

– na dizel-vu~nim vozilima

B. KVAROVI NA ELEKTRI^NIM URE\AJIMA VU^NIH

VOZILA

UVOD (2)

– op{ti pregled kvarova na vu~nim vozilima.

KVAROVI NA OBRTNIM MA[INAMA (10)

– motori jednosmerne struje (vrste, na~ini otklawawa)

– motori naizmeni~ne struje (vrste, na~ini otklawawa)

– generatori jednosmerne struje (vrste, na~ini otklawawa)

– generatori naizmeni~ne struje (vrste, na~ini otklawawa)

KVAROVI NA TRANSFORMATORIMA (5)

– vrste, na~ini otklawawa

KVAROVI NA PRETVARAÎMA (9)

– stati~ki: vrste, na~ini otklawawa

– sa kondenzatorima

– sa ~operima

– invertori

– obrtni (vrste, na~ini otklawawa)

KVAROVI NA URE\AJIMA ZA BEZBEDNOST


– budnik (vrste, na~ini otklawawa)

– brzinomeri (vrste, na~ini otklawawa)

– lok. auto-stop ure|aj (vrste, na~ini otklawawa)

KVAROVI U STRUJNIM KOLIMA UPRAVQAWA (9)



KVAROVI U STRUJNIM KOLIMA SIGNALIZACIJE

I ZA[TITE (4)



Strana 78 – Broj 10 20. jun 1997.


KVAROVI REGULATORA NAPONA (4)



KVAROVI NA POMO]NOM POGONU I URE\AJIMA ZA

GREJAWE (4)



3. EKSPLOATACIJA VU^NIH VOZILA SA

PRORAÛNOM VUÊ


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da u~enik stekne znawa iz oblasti

eksploatacije i vu~nih vozila u svim wenim segmentima, kao i o

kompleksnim prora~unom vu~e.

Zadatak je da upozna i bude u mogu}nosti da izna|e sve poje-

dina~ne pokazateqe bitne za eksploataciju vu~nih vozila, kao i

da izra~unava tro{kove vu~e po kategorijama, a u zavisnosti od

sistema vu~e: eksploatacija vu~nih vozila, prora~un vu~e.

SADR@AJI PROGRAMA

EKSPLOATACIJA VU^NIH VOZILA (32)

– organizacija slu`be vu~e;

– obrt vu~nog vozila;

– produktivno vreme;

– neproduktivno vreme;

– vrste punog obrta;

– rad osobqa vu~nog vozila i wegova veza sa punim obrtom;

– koeficijent potrebe vu~nih vozila;

– procenat neispravnih vu~nih vozila;

– brzine.

Kilometraà vu~nog vozila:

– dnevna;

– mese~na;

– godi{wa;

– vreme ~istog rada vu~nih vozila;

– masa voza;

– rad vu~nog vozila u tona-kilometrima;

– posedawe vu~nog vozila;

– rad osobqa vu~nih vozila;

– uticaj posedawa na produktivnost vu~nog vozila;

– uticaj vrste poseda na potrebu osobqa;

– izrada turnusa vu~nih vozila;

– povezivawe vozova;

– grafi~ki turnus;

– potreba manevarskog rada.

PRORAÛN VUÊ (34)

– vu~na sila lokomotiva;

– uslovi koje treba da ispuni vu~na sila;

– stvarawe i prenos vu~ne sile;

– stvarna vu~na sila na obodu to~ka;

– ostvarewe vu~ne sile kod kretawa voza;

– zavisnost vu~ne sile od adhezione teìne lokomotive;

– vu~na sila i vu~na karakteristika dizel lokomotiva;

– osobine dizel-motora kao i vu~nih motora;

– vu~na sila uslovqena dizel motorom;

– vu~na karakteristika u zavisnosti od vrste prenosnika;

– vu~na sila i vu~na karakteristika elektro lokomotiva;

– elektro-mehani~ke karakteristike vu~nih elektromotora;

– Otpori;

– Otpor vozila (otpor trewa u osovinskim leì{tima, otpor

kotrqawa to~ka po {ini, otpor trewa klizawa to~ka po {ini);

– otpor vazduha;

– ra~unawe osnovnih otpora;

– otpor pruge (od nagiba pruge, od krivine, od tunela, od sa-

stava {ina);

– dodatni otpor (otpor pri polasku voza, od vetra);

– ukupan otpor voza;

– ko~na sila voza;

– osnovne definicije;

– sile pritiska ko~ne papu~e i weno ograni~ewe;

– upro{}avawe uzdu`nih profila vozova;

– dijagram brzine kretawa vozova;

– metode odre|ivawa vremena vo`we voza;

– tro{kovi vu~e;

– sadràj i izra~unavawe;

– potro{wa pogonske energije kod dizel-vu~e;

– potro{wa maziva kod dizel-vu~e;

– potro{wa vode kod dizel-vu~e;

– postupak za obra~un tro{kova dizel-vu~e;

– potro{wa pogonske energije kod elektro-vu~e;

– postupak za obra~un tro{kova elektro-vu~e.

4. PEDAGOGIJA I PSIHOLOGIJA S OSNOVAMA

DIDAKTIKE I METODIKE


SADR@AJI PROGRAMA

PEDAGOGIJA KAO NAUKA I NASTAVNI PREDMET (2)

Pojam i predmet prou~avawa pedagogije. Zadaci i zna~aj izu-

~avawa pedagogije za nastavnike instruktore u èlezni~kom soa-

bra}aju. Predmetno-metodolo{ka povezanost pedagogije i drugih

nauka. Sistem pedago{kih disciplina. Pedago{ka terminologija.

OSNOVNE PEDAGO[KE KARAKTERISTIKE (2)

Vaspitawe i obrazovawe – osnovni pedago{ki pojmovi (ka-

tegorije). Ontolo{ko i teleolo{ko razumevawe vaspitawa. Ka-

rakter i dimenzije vaspitawa. Teorije vaspitawa. Teorije obrazo-

vawa. Op{te i profesionalno (stru~no) obrazovawe. Samoobrazo-

vawe i permanentno obrazovawe.

NASTAVA KAO SPECIFI^NA QUDSKA DELATNOST (3)

Pojam nastave. Odlike i razvoj. Ciqevi i zadaci nastave.

Didakti~ko-metodi~ke odrednice ciqeva i zadataka nastave. In-

terdisciplinarna i multidisciplinarna utemeqenost nastave.

Vrste nastave.

NASTAVNI SADR@AJI (5)

Izvori sadràja nastave.

Teorije o izboru sadràja nastave. Kriterijumi izbora sa-

dràja nastave. Didakti~ko-metodi~ka transformacija sadràja.

Pedagogizacija i scijentizacija nastavnih sadràja. Metodi~ke

koncepcije oblikovawa i obrade sadràja nastave. Nastavni plan

i program. Makro i mikro struktura nastavnog programa. Metodo-

logija izrade i evaluacije nastavnih programa.

MATERIJALNO-TEHNI^KA OSNOVA NASTAVE (2)

Objekti u nastavi. Nastavna sredstva. Vrsta nastavnih sred-

stava. Metodi~ke pretpostavke za pravilan izbor i stvarala~ku

primenu nastavnih sredstava.

OBLICI RADA U NASTAVI (3)

Frontalni oblik rada. Grupni oblik rada u nastavi. Fakto-

ri koji determini{u izbor i stvarala~ku primenu oblika nastav-

nog rada.

SAVREMENI METODI^KI SISTEMI (MODELI UÊWA)

U NASTAVI (4)

Individualizovano u~ewe. Heuristi~ka nastava. Programi-

rano u~ewe. Egzemplarna nastava. Projektna nastava. U~ewe putem

re{avawa problema. Mentorska nastava. Ostali sistemi i modeli

u~ewa u nastavi. Savremeno shvatawe i metodi~ki aspekti prime-

ne pojedinih modela u~ewa u nastavi.

METODE NASTAVNOG RADA (4)

Metode usmenog izlagawa. Metoda nastavnog razgovora. Me-

toda rada s tekstom. Metoda pisanih radova. Metoda ilustracije i

demonstracije. Metoda laboratorijskih i prakti~nih radova.

Pretpostavke za pravilan izbor i stvarala~ku primenu u nastavi.

METODI^KA I ORGANIZACIONA STRUKTURA

NASTAVNOG RADA (9)

Etape nastavnog procesa: pripremawe i planirawe nastave

(vrste planirawa, orijentaciono i operativno planirawe, godi{we



i mese~no planirawe, dizajnirawe nastavnog ~asa, ostale vrste pla-

nirawa nastave); neposredna realizacija nastave (obrada sadràja

nastave, funkcije obrade novih sadràja, ponavqawe, ve`bawe i si-

stematizacija u nastavi); vrednovawe procesa i rezultata u nastavi

(vrste vrednovawa, savremene tendencije u vrednovawu nastave,

osnovni dokimolo{ki zahtevi u ocewivawu, primena razli~itih po-

stupaka i instrumenata u procesu vrednovawa nastavnih rezultata).

ZNAÂJ POZNAVAWA PSIHOLOGIJE U @ELEZNI^KOJ

DELATNOSTI (10)

Predmet prou~avawa saobra}ajne psihologije. Psihi~ki pro-

cesi. Oseti (vida, sluha, ravnoteè i pokreta). Percepcija. Pa`wa.

U~ewe i pam}ewe. Mi{qewe. Motivacija i emocije. Psihologija

li~nosti. Rad i umor. Efekti fizi~ke i klimatske sredine. Ergo-

nomski aspekti vozila i puteva. Pona{awe u specifi~nim saobra-

}ajnim situacijama. Qudski faktor saobra}ajnih nezgoda.



CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je objediwavawe umnog i fizi~kog rada,

me|usobno povezivawe teorijskih i prakti~nih znawa i primena u

praksi.

Zadatak ovog predmeta je sticawe odre|enih radnih navika:

osposobqavawe za rukovawe, eksploataciju i odràvawe vu~nih

vozila; upoznavawe nau~nih osnova savremene tehnike i tehnolo-

gije èlezni~kog saobra}aja; razvijawe interesovawa u~enika za

savremenu tehniku i tehnologiju; osposobqavawe za efikasno ot-

klawawe kvarova na vu~nim vozilima.

SADR@AJI PROGRAMA

OPIS FUNKCIONISAWA I UPRAVQAWA VU^NIM

VOZILIMA (6)

– strujna kola za dizawe pantografa i ukqu~ewe glavnog

prekida~a, me|uzavisnost, blokade i za{tita;

– pokretawe elektromotornog pomo}nog pogona, elektromo-

tora glavnog kompresora i elektromotora za ventilaciju;

– regulacija napona trofaznog sistema. Problemi oko na-

ponske i strujne simetrije, strujna kola;

– strujna kola mewa~a smera vo`we;

– strujna kola kontaktora za vu~u;

– strujna kola blokirawa, signalizacije i za{tite;

– elektri~na ko~nica i funkcionisawe elektri~ne ko~ni-

ce na padovima, strujna kola;

– regulacija promene napona na vu~nim motorima, rad regu-

latora napona, strujna kola za povi{ewe i snièwe napona, rad

servomotora regulatora napona, strujna kola signalizacije i za-

{tite regulatora napona;

– za{tita elektri~nih ma{ina, aparata, ure|aja i ostalih

prijemnika na lokomotivi;

– za{tita glavnog transformatora, regulatora napona, is-

pravqa~a, vu~nih motora, trofaznih asinhronih motora od struja

kratkih spojeva, preoptere}ewa i prenapona;

– kompenzacija mehani~kog rastere}ewa predwe osovine,

protivklizna za{tita, elektri~ne {eme;

– za{tita elektri~nih aparata od nedovoqnog pritiska va-

zduha, elektri~ne {eme;

– napajawe strujnih kola jednosmerne struje i puwewe bate-

rija – akumulatora;

– tiristorsko-impulsni regulator;

– strujna kola elektri~nog grejawa voza;

– strujna kola ventilacije.

OTKLAWAWE KVAROVA U STRUJNIM KOLIMA

FUNKCIONISAWE SKLOPOVA, SISTEMA ZA VUÛ,

SISTEMA ZA ZA[TITU ELEKTRI^NIH URE\AJA,

SISTEMA SIGNALIZACIJE (40)

OPIS FUNKCIONISAWA I UPRAVQAWA DIZEL –

VU^NIH VOZILA I OTKLAWAWE KVAROVA NA

POJEDINIM SKLOPOVIMA DELOVIMA ELEKTRI^NE

OPREME (40)

– strujno kolo pumpe za gorivo;

– strujno kolo startovawa dizel-motora;

– strujno kolo puwewa baterija akumulatora (kontaktor ba-

terijskog puwewa, BC, povratni strujni relej, RC, puwewe bateri-

je akumulatorom);

– strujno kolo promene broja obrtaja dizel-motora;

– zaustavqawe (ga{ewe dizel-motora);

– strujno kolo promene smera vo`we;

– promena brzine (elektri~ni prenosnik snage), automatska

promena brzine;

– struno kolo upravqawa pobudom glavnog generatora;

– prelaz iz vi{e u niù brzinu;

– potrebe za promenom brzine;

– regulator broja obrtaja i snage dizel motora;

– delovi i ure|aji regulatora;

– rad regulatora;

GENERATOR PARE (26)

– elektroure|aji generatora pare;

– kontrolni i za{titni ure|aji;

– rad generatora pare;

– rukovawe generatorom pare;

– rad elektri~nih ure|aja generatora pare po fazama rada

(aktivirawe, cirkulator pumpe, pogon, pomo}ne operacije)

– rad kontrolnih ure|aja;

– glavni generator, elektri~ne {eme.

SPECIJALISTI^KA PRAKSA U BLOKU

(ukupno 256 ~asova)

SADR@AJI PROGRAMA

Tokom prve, druge i tre}e nedeqe u~enici rade na poslovi-

ma organizacije izvr{ewa i izra~unavawa turnusa za odre|eni

vu~ni rejon i odre|eni broj vozova predvi|en redom vo`we i pra-

vilno iskori{}avawe vu~nih vozila, uo~avaju}i sve nepravilno-

sti i odstupawa od redovno izra|enog turnusa. Tako|e u~enike

upoznati sa kilometraàma vu~nih vozila, dnevnom, mese~nom, go-

di{wom izradom turnusa vu~nih vozila povezivawem vozova.

Posebnu pa`wu obratiti na prora~un vu~e sagledavawem

svih faktora koji bitno uti~u na kvalitet vu~e i maksimalnu an-

gaòvanost vu~nih vozila pri optimalnoj eksploataciji. (100)

Tokom ~etvrte, pete, {este i sedme nedeqe u~enik radi u

ovla{}enim radionicama – depoima gde se vr{e redovni pregledi

vu~nih vozila, kao i servisirawe sklopova i ure|aja povezuju}i

prakti~no sve varijante simuliranim gre{kama koje je uo~io za

vreme nastave. Ujedno u~enik prisustvuje defektaì i ekspertizi

kvarova na vu~nim vozilima kao i pode{avawu odre|enih parame-

tara karakteristi~nih za vu~na vozila. Neophodno je i prisustvo

u~enika na demontaì i montaì pojedinih delova opreme na vu~-

nim vozilima, kao i prisustvo na skidawu i ugradwi delova vu~-

nih vozila. (120)

Tokom nedeqe u~enik radi konkretnu analizu problematike

i izvr{ewa reda vo`we i iznalazi uzroke odstupawa sa svojim za-

paàwima i predlozima za poboq{awe kvaliteta, kako organiza-

cije rada tako i boqe kori{}ewe vu~nih vozila, obuhvataju}i samo

period koji je proveo na prakti~nom radu.

Ujedno praviti i uporedne analize kvarova na pojedinim se-

rijama vu~nih vozila, analize u~estanosti kvarova, kvaliteta oba-

vqenih pregleda i kontrolu pode{enosti odre|enih parametara (30)


Pri ostvarivawu programa zajedni~kih predmeta za podru~je

rada u~enicima treba ukazati na va`nost programskih sadràja uz

stalno ukazivawe na zna~aj dosledne primene mere bezbednosti u

èlezni~kom saobra}aju.

U~enici treba da steknu solidna znawa u oblasti ra~unar-

skih i informacionih sistema na èleznici, pri ~emu posebnu

pa`wu treba obratiti na strate{ke zadatke u oblasti razvoja in-

formacionih sistema na na{im èleznicama, oblastima i kon-

kretnim primerima primene ra~unarskih informacionih sistema

u èlezni~kom saobra}aju, a naro~ito u delatnosti vu~e vozova.

U~enicima treba ukazati na nu`nost uvo|ewa i primene si-

stema kvaliteta prema JUS ISO 9000 na èleznici uop{te, a po-

sebno u sopstvenoj osnovnoj delatnosti, pri ~emu treba imati u vi-

du da je uspostavqawe sistema kvaliteta dugotrajan proces koji

zahteva stru~an, sistemati~an, kreativan i kontinuiran rad.

Kroz stru~ne predmete u~enike upoznati sa mehani~kim i

elektri~nim ure|ajima vu~nih vozila. Posebnu pa`wu pokloniti

Strana 80 – Broj 10 20. jun 1997.


realizaciji programskih sadràja oblasti „Kvarovi na mehani~-

kim ure|ajima vu~nih vozila” i „Kvarovi na elektri~nim ure|aji-

ma vu~nih vozila” s obzirom na va`nost problematike a sve u ciqu

kvalitetnije eksploatacije vu~nih vozila. Kvarove obraditi de-

taqno koriste}i iskustvo iz prakse, a tako|e i predo~iti mere za

efikasnije otklawawe kvarova, kao i mogu}nost trajnijih re{ewa.

Kroz programske sadràje predmeta „Specijalisti~ka praksa”

do detaqa obraditi problematiku otklawawa kvarova na mehani~kim,

komandnim i elektri~nim ure|ajima na vu~nim vozilima. S obzirom

na sloènost programskih sadràja maksimalno koristiti sva raspo-

loìva nastavna sredstva kao i savremena audiovizuelna sredstva.

Blok-sistem specijalisti~ke prakse raditi u odgovaraju}im

radionicama – depoima za odràvawe vu~nih vozila, koriste}i prak-

ti~na iskustva u jedinicama vu~e. Pri tome je neophodno da u~enici

svakodnevno vode dnevnik u funkciji sa~iwavawa projektnog izve-

{taja o realizaciji specijalisti~ke prakse u bloku gde }e, pored sa-

dràja rada, redovno unositi i komentare o parametrima nastave.



za obavqawe poslova i zadataka u profesionalnom radu.


nastavni program.

Ispit se sastoji iz:



PRAKTI^NI RAD

Obavqawem prakti~nog rada u~enik treba da pokaè nivo

ste~enog znawa i umewa kao i ve{tine iz podru~ja rada obrazov-

nog profila.

Prakti~ni rad konstitui{e se i obuhvata slede}e oblasti

iz teorije vu~e i poznavawa vu~nih sredstava:

– Organizacija vu~e (najpovoqnije povezivawe i kori{}ewe

elektrovu~nih vozila i wihovih karakteristika – za datu priliku).

– Norme pokazateqa eksploatacije elektrovu~nih vozila –

za datu priliku.

– Grafi~ki prikaz turnusa vu~nih vozila za datu priliku.

– Odre|ivawe vu~ne sile u funkciji od snage:

– Izra~unavawe sile otpora kretawa voza (otpor trewa iz-

me|u rukavca osovina i leì{ta, otpor kotrqawa to~kova po {i-

ni, otpor od udara, otpor vazduha, otpor kola, otpor lokomotive,

naknadni otpori od krivine, nagiba, merodavni otpor i ukupni

otpor voza za datu priliku).

– Sile pritiska ko~ne papu~e i weno ograni~ewe.

– Dijagram brzine kretawa voza (á-â dijagram)

– Tro{kovi vu~e pogonske energije, goriva, maziva i vode –

za datu priliku.

– Postupak za obra~un tro{kova vu~e.

USMENA ODBRANA PRAKTI^NOG RADA

Usmena odbrana prakti~nog rada i provera ste~enog znawa

iz uèstru~nih predmeta na specijalisti~kom ispitu pokazuje ni-

vo znawa i osposobqenosti u~enika da to znawe primewuje u sva-

kodnevnom izvr{avawu konkretnih radnih zadataka iz oblasti or-

ganizacije rada slu`be vu~e.

Ispitna pitawa konstitui{u se iz sadràja uèstru~nih

predmeta i to:

– Mehani~ki ure|aji sa ko~nicom i vazdu{nim sistemima na

elektrovu~nim vozilima;

– Elektroure|aji sa rukovawem na elektrovu~nim vozilima;

– Turnus sa prora~unom i tro{kovima vu~a;

– Uo~avawe i otklawawe kvarova na elektrovu~nim ure|aji-

ma pri rukovawu elektrovu~nim vozilima.

Obrazovni profil: 4.4. TEHNIÂR TEHNI^KO KOLSKE

DELATNOSTI – SPECIJALISTA ZA





1. tehni~ar tehni~ko kolske slu`be, sa dve godine radnog

iskustva,

2. tehni~ar tehni~ko kolske delatnosti, sa dve godine rad-

nog iskustva,

3. pregleda~ kola, sa dve godine radnog iskustva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Tehni~ko kolska slu`ba,

2. Ko~nice i ko~ewe na èlezni~kim vozilima,

3. Vu~ena vozila.

CIQ OBRAZOVAWA

Upoznavawe u~enika sa novim dostignu}ima i koncepcijama

u razvoju savremenih vozila u funkciji uvo|ewa vozova velikih

brzina.

Ovladavawe radnika tehni~ko-kolske slu`be novim dostig-

nu}ima u razvoju sistema ko~ewa i ko~ionih sredstava.

Upoznavawe sa funkcijama postrojewa i ure|aja, kao i orga-

nizaciono-tehnolo{kim entitetima u ciqu kvalitetnije koordi-

nacije rada èlezni~kih radnika u sopstvenoj delatnosti i izme-

|u pojedinih delatnosti.

Poznavawe tehni~ko-eksploatacionih karakteristika di-

zel-motornih i elektromotornih vozova u putni~kom saobra}aju.

Angaòvawe na usavr{avawu organizacije rada izvr{nih

jedinica tehni~ko-kolske slu`be u pravcu podizawa kvaliteta te-

ku}eg i periodi~nog odràvawa vu~enih vozila.

Upoznavawe sa novim sistemima ve{awa kod putni~kih i te-

retnih kola i modalitetima wihove prakti~ne primene.

Temeqno poznavawe savremenih sistema i opreme za greja-

we, klimatizaciju i osvetqewe, kao i sanitarnih ure|aja putni~-

kih kola.

Pra}ewe i primena dostignu}a na planu usavr{avawa oso-

vinskih sklopova, nose}ih gibweva i obrtnih postoqa, kao i na

planu podmazivawa vu~enih vozila. Upoznavawe sa unutra{wom i

spoqnom opremom putni~kih i teretnih kola.

Poznavawe i dosledna primena reìma kontrole i kontrol-

no-tehni~kih pregleda putni~kih i teretnih kola.

Formirawe prakti~nih stavova o zna~aju uticaja aktivnosti

radnika tehni~ko-kolske slu`be na pove}awe vremena izme|u dve

opravke.

Upoznavawe sa savremenim tehnologijama odràvawa vu~nih

vozila.

Upoznavawe sa pravilnim radom na odràvawu kola putem

audiovizuelnih sredstava i medija, manipulativnih i demonstra-

cionih sredstava. Pra}ewe i analiza rada primenom ra~unarske

tehnike i transfer znawa, umewa i izvr{nih sposobnosti u da-

qem prakti~nom radu.

Uvo|ewe i primena sistema kvaliteta prema JUS ISO 9000 u

sopstvenoj delatnosti.


Nadzor nad radom radnika u tehni~ko-tehnolo{koj slu`bi.

Raspore|ivawe radnika i upu}ivawe u poslove i radne za-

datke na osnovu izve{taja o stawu èlezni~kih kola; planirawe

dinamike ulaska èlezni~kih kola na opravke i kontrolne pre-

glede; provera kvaliteta obavqenih poslova i radnih zadataka i

primena propisa o za{titi na radu i protivpoàrnoj za{titi.

Organizovawe obavqawa pregleda i opravke èlezni~kih

kola.

Planirawe pregleda osovinskih sklopova, leàjeva, ogibqe-

wa, obrtnog postoqa, tegle}eg i odbojnog ure|aja, ure|aja za ko~e-

we, ure|aja za grejawe i osvetqewe na èlezni~kim kolima; orga-

nizovawe i obavqawe planiranih pregleda i opravki na èle-

zni~kim kolima; osigurawe potrebnih sredstava rada i materijala.

Vo|ewe dokumentacije.

Vo|ewe tehni~ko-tehnolo{ke dokumentacije o pregledima i

opravkama èlezni~kih kola; vo|ewe evidencije o utro{ku mate-

rijala.

Obezbe|ewe sigurnosnih uslova rada.

Primena propisa i uputstava radi zadovoqavawa tehni~kih

standarda kako bi èlezni~ka kola bila sigurna i pouzdana u sao-

bra}aju.

Uvo|ewe u rad novih radnika prema programu radnog anga-

òvawa ili prema programu pripravni~kog staà; mentorstvo i

instruisawe novih radnika i polaznika; u~estvovawe u proveri

radne osposobqenosti novih radnika i polaznika.




Obrazovni profil: 4.4. TEHNIÂR TEHNI^KO-KOLSKE

DELATNOSTI – SPECIJALISTA

Programi zajedni~kih predmeta za grupu 4. èlezni~ki sao-

bra}aj isti su kao kod obrazovnog profila saobra}ajno-transpor-

tni tehni~ar.

STRU^NI PREDMETI ZA OBRAZOVNI PROFIL 4.4.

1. VUÊNA VOZILA SA KO^NICAMA I VAZDU[NIM

SISTEMIMA


CIQ I ZADACI

Ciq:

– pro{irivawe i pove}awe nivoa znawa i osposobqavawe za

prakti~nu primenu u neposrednom radu sa vu~enim vozilima.

Zadaci nastave ovog predmeta su da se u~enici detaqno upo-

znaju:

– sa konstrukcijom mehani~kih ure|aja na kolima,

– prora~unom izdr`qivosti i naj~e{}im neispravnostima u

toku eksploatacije, a radi ta~ne procene sposobnosti vozila za

daqu bezbednu eksploataciju,

– sa ko~nicama vu~enih vozila (sa svim tipovima ko~nika i

rasporednika) i to na putni~kim i teretnim kolima,

– osnovama prora~una ko~nice za putni~ka i teretna kola,

– du`nostima pregleda~a kola i wegovoj odgovornosti,

– sa vazdu{nim sistemima za automatsko zatvarawe vrata.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (10)

Me|unarodni propisi za gradwu i eksploataciju kola, UIC,RIC, RIV.

Profil kola.

Prolaz kroz krivinu.

Prora~un {irine kola.

Vrste kola, podela i karakteristike.

KONSTRUKCIJA KOLA – MEHANI^KI URE\AJI (30)

Tr~e}i stroj dvoosovinskih kola.

Osovinski sklopovi (opis i prora~un).

Ku}i{ta leì{ta sa leì{tima.

Izbor leì{ta.

Prora~un veka trajawa.

Ogibqewe kola.

Vrste gibweva.

Prora~un gibweva i opruga.

Provera ispravnosti tr~e}eg stroja iskliznih dvoosovin-

skih kola.

Obrtna postoqa (opis i podela).

Analiza sila i {ema optere}ewa.

Prora~un kolevke.

Prora~un rama.

Strana 82 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T P

Broj

ned.

T P

3

2

2

2

9

5

4

4

4

17 8 30

34UKUPNO:

UKUPNO B:

UKUPNO A + B:

UKUPNO A:

432

432

30

374

572

1004

22

22

22

22

22

22

22

22

22

22

8

66

44

44

44

198

110

88

88

88

176

2568

1.

2.

3.

4.

1.

2.

3.

4.

5.




Strani jezik



Vu~ena vozila sa ko~nicama i vazdu{nim sistemima

Upotreba èlezni~kih kola u me|unarodnom saobra}aju

Elektri~ni ure|aji na vu~enim vozilima sa uo~avawem i otklawawem kvarova

Tehni~ko kolska slu`ba


b) u bloku

BROJ ÂSOVA



Kontrola mera i pode{avawa.

Mirno}a hoda, ispitivawe i ocena razultata.

Provera ispravnosti obrtnih postoqa iskliznih kola.

Sanduk, kola, opis, sastav, konstrukcija gra|ewa.

Analiza sila koje deluju na sanduk.

Principi i metode prora~una sanduka i elemenata sanduka.

Ispitivawe ~vrsto}e sanduka.

Posteqe kola – analiza sila, prora~un postoqa.

Merni list postoqa.

Analiza kvarova postoqa kod razli~itih tipova kola.

Tegqeni~ki ure|aj (opis i karakteristike).

Automatsko kva~ilo (opis, karakteristike, prora~un).

Odbojni~ki ure|aj (odbojnici za putni~ka i teretna kola)

kvarovi i uo~avawe.

Grejawe, ventilacija i klimatizacija (parno, toplom vodom,

vazdu{no – kvarovi, otklawawe i postupak u krajwoj stanici).

Ure|aji za ubrzani istovar, za istakawe i hla|ewe kod te-

retnih kola.

KO^NICE I VAZDU[NI SISTEMI (35)

Zadatak ko~nica.

Me|unarodni propisi za ko~nice.

Regulator kolskog polu`ja SAB-DRV.Teretna ko~nica sa automatskim mewa~em sile ko~ewa „pra-

zno – tovareno”.

Merni ventil SAB-DP 2.Teretna ko~nica sa automatsko kontinualnom promenom si-

le ko~ewa u zavisnosti od optere}ewa kola.

Merni ventil SAB-DP 1.Mewa~ pritiska MZT-AKR.

OSNOVI PRORAÛNA KO^NICA ZA PUTNI^KA I

TERETNA KOLA (25)

Uvr{}ivawe kola i izbor vrste ko~nice kod teretnih vozova.

Uvr{}ivawe kola i izbor vrste ko~nice kod putni~kih vozova.

Raspored kola sa ko~nicama u vozu.

Prora~un snage ko~nice kod voza PKM i SKM.Nepravilnost u radu ko~nica.

Dràwe pojedinih ko~nica u zako~enom stawu.

Nekontrolisanost otko~ivawa.

Postupak u slu~aju kvara ko~nice.

Blokirawe to~kova i wegove posledice.

Du`nosti pregleda~a kola i odgovornost za ispravnost.

Odràvawe ko~nica – obim radova.

AUTOMATSKI SISTEM ZA AUTOMATSKO ZATVARAWE

VRATA (10)

Vazdu{ni uvod i ure|aji – konstrukcija i sme{taj

Princip rada.

Odràvawe ure|aja.

2. UPOTREBA @ELEZNI^KIH KOLA U ME\UNARODNOM

SAOBRA]AJU


CIQ I ZADACI

Ciq je upoznavawe sa odredbama Pravilnika RIC i RIV kao

i sa propisima kojima je regulisano tovarewe kola.

Zadaci:

– osposobqavawe u~enika za pravilno kori{}ewe i upotre-

bu kola kako u me|unarodnom tako i u unutra{wem saobra}aju.

SADR@AJI PROGRAMA

PRAVILNIK O UZAJAMNOJ UPOTREBI PUTNI^KIH I

PRTQA@NIH KOLA U MECUNARODNOM SAOBRA]AJU

RIC (24)

– poslovnik RIC-a

– ozna~avawe kola i kurseva

– dostava kola

– razmena kola

– upottreba kola

– postupak sa kolima – odgovornost

– izravnawe i obra~un izvr{enih radova kola – pla}awe

– tehni~ki propisi koji se odnose na kola

– op{te odredbe

– odredbe koje se odnose na razli~ite delove kola

– na~in odràvawa kola

– natpisi putni~kih kola

– prilozi RIC-a

PRAVILNIK O UZAJAMNOJ UPOTREBI TERETNIH KOLA

U ME\UNARODNOM SAOBRA]AJU RIV (24)

– Statut RIV-a

– prelaz kola

– upotreba kola

– postupak sa kolima – odgovornost

– najamnina

– privatna kola

– tehni~ki propisi za kola

– op{te odredbe

– odredbe za delove kola i pojedine tipove kola

– periodna opravka (pregled) kola

– tovarni pribor

– kontejneri

– palete

– obra~un – pla}awe

– prilozi RIV-a

PROPISI ZA TOVAREWE (PRILOG áá PRAVILNIK

RIV-95) (40)

– op{ti propisi

– sredstva za osigurawe tereta

– na~in utovara i osigurawe tereta

– dodatni propisi za odre|ene terete

– naro~ite po{iqke – Pravilnik 20

– pregled i prijem na prevoz naro~ite po{iqke i olistavawe

– popravka tovara – pretovar

– postupak sa prona|enim (neprijavqenim) NP.

– tehni~ki uslovi prevoza NP na elektrificiranim prugama

– izvo|ewe uzemqewa NP.

– ispitivawe mogu}nosti i propisivawe uslova za prevoz NP.

– prora~un ograni~ewa {irine tovara i potrebnog prostora

za prevoz NP.

– prakti~ni primeri za ponudu obrasca S-101 i S-102.

– prora~unski postupci za osovinski pritisak, odnos osovin-

skih optere}ewa, odstupawa teì{ta u podu`nom i popre~nom smeru

– primena tovarewa pojedina~nih tereta u sredini kola

– ograni~ewa tovarne {irine

– kategorije pruge

– primeri tovarewa

– obave{tajni listovi

– preporuke za tovarewe

– op{te preporuke

– posebne preporuke

3. ELEKTRI^NI URE\AJI NA VUÊNIM VOZILIMA SA

UOÂVAWEM I OTKLAWAWEM KVAROVA


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da u~enici teoretski pro{ire znawe

ste~ano u prethodnom {kolovawu.

Zadatak predmeta je da se u~enici osposobe da samostalno i

samoinicijativno re{avaju kvarove na vu~enim vozilima i time

doprinesu smawewu imobilizacije.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD

VRSTE, SISTEMI I URE\AJI ELEKTROGREJAWA I

OSVETQEWA (10)

IZVORI ELEKTRI^NE ENERGIJE (15)

– akumulatori

– generatori

– stati~ki pretvara~i

TRANZISTORSKI REGULATORI (15)

– tipovi, funkcionisawe, ispitivawe i opravka



OGRANIÎVA^ NAPONA (15)

– opis, funkcionisawe, ispitivawe i opravka

PROTIVKLIZNI URE\AJI (8)


URE\AJI ZA ZATVARAWE I BLOKIRAWE BO^NIH

ULAZNIH VRATA (5)


OPREMA ZA OZVUÊWE (4)

– opis i funkcionisawe

GREJAWE KOLA POJEDINA^NIM GREJALICAMA (4)

– opis, ispitivawe i opravka

VAZDU[NO GREJAWE (4)


BIRA^ NAPONA (4)

– vrste, funkcionisawe, ispitivawe i opravka

URE\AJI ZA GRUPISAWE GREJALICA (4)

– vrste, funkcionisawe, ispitivawe i opravka

4. TEHNI^KO-KOLSKA SLU@BA


CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je:

Upoznavawe u~enika sa delokrugom i na~inom rada tehni~ko

kolske slu`be – pregleda~a kola i drugih preglednih organa ~iji je

osnovni zadatak tehni~ki nadzor nad kolima kojima se obavqa javni

èlezni~ki saobra}aj na mreì Jugoslovenskih èleznica u ciqu:

– osigurawa bezbednog i urednog prevoèwa putnika i robe,

– utvr|ivawa ispravnosti i pogodnosti kola za namewenu

svrhu.

Zadaci nastave ovog predmeta su:

– osposobqavawe u~enika za efikasan, odgovoran i pravi-

lan rad u nadzoru tehni~ke ispravnosti kola;

– pravilno utvr|ivawe razloga za iskqu~ewe kola iz saobra-

}aja, pravilno odràvawe kola prema ciklusima i rokovima ~uva-

wa i ~i{}ewa;

– savla|ivawe uputstava za obezbe|ivawe saobra}aja u toku

zime, o saobra}aju specijalnih vozova i salonskih kola.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD

PRAVILNIK TEHNI^KO-KOLSKE SLU@BE 251 (4)

UPUTSTVO ZA PREGLEDAÊ KOLA 253 (34)

Pregledne stanice, radna mesta i op{te odredbe o radu teh-

ni~ko-kolske pregledne stanice.

Raspored, prijem i predaja slu`be, pou~avawe i ispitivawe

osobqa, obave{tavawe.

a) Pregled kola i vozova:

– du`nost pri pregledu kola,

– pregled kola – pojedina~ni,

– olistavawe kola,

– preged kola pre utovara, odnosno upotrebe,

– pregled kola posle utovara, odnosno pre dodavawa vozu,

– pregled i prijem na voz naro~ite po{iqke,

– pregled kola tovarenih opasnim materijama,

– pregled kola posle istovara, odnosno upotrebe,

– pregled kola posle o{te}ewa i utvr|ivawa {tete,

– pregled kola u rezervi i garaìranih kola,

– pregled kola u vozovima,

– pregled sastava voza,

– pregled voza u polaznim stanicama,

– pregled voza u usputnim stanicama,

– pregled voza u krajwim stanicama,

– pregled voza u me|unarodnom saobra}aju,

– pregled voza u zimskom periodu,

– na~in pregleda kola,

– kontrolni pregled kola,

– za{tita na radu pri pregledu kola,

– postupak sa kolima korisnika prevoza i kolima J@ datim

u zakup,

– postupak sa iskliznim kolima,

– postupak sa neispravnim kolima,

– upu}ivawe kola na opravku.

b) Kriterijumi pri pregledu kola:

– slobodni prostori na krajevima kola,

– natpisi i oznake na kolima – op{te odredbe, pregled i po-

stupak,

– osovinski sklop: konstruktivne osobine, pregled i postupak,

– osovinska leì{ta: konstruktivne osobine, pregled,

– nose}i gibwevi: konstruktivne osovine, pregled,

– postoqe: konstruktivne osobine, pregled,

– obrtno postoqe: konstruktivne osobine, pregled,

– tegqeni~ki ure|aj: konstruktivne osobine, pregled,

– odbojni~ki ure|aj: konstruktivne osobine, pregled,

– ko~ni ure|aj: vrste probe ko~nica, pregled,

– sanduk teretnih kola: konstruktivne osobine, pregled,

– sanduk putni~kih kola: konstruktivne osobine, pregled i

postupak,

– aparati za ga{ewe poàra – pregled,

– vodena instalacija i toaleti: konsturktivne osobine, pre-

gled,

– ure|aj i instalacije na te~ni gas: konstruktivne osobine,

pregled,

– grejawe: sezona grejawa, elektri~no grejawe, parno greja-

we, toplovodno grejawe – pregled,

– klimatizacija i provetravawe: pregled,

– osvetqewe: konstruktivne osobine, pregled, postupak,

– elektronski protivklizni ure|aj i ure|aj za automatsko za-

tvarawe vrata: konstruktivne osobine, pregled,

– ozvu~ewe: konstruktivne osobine, pregled,

– tovarewe teretnih kola: tovarni gabarit za pruge J@-á,

– tovarni gabarit za pruge J@-áá,

– kontejneri i tovarni pribor: op{te odredbe, pregled, po-

stupak.

UPUTSTVO 205 – SPORAZUM O TEKU]EM ODR@AVAWU

TERETNIH I PUTNI^KIH KOLA (15)

– klasifikcija teku}e opravke;

– teku}e opravke bez otka~ivawa;

– teku}e opravke sa otka~ivawem;

– iskqu~ivawe i upu}ivawe kola na teku}u opravku, eviden-

tirawe, garancija kod teku}ih opravki;

– tehni~ko-tehnolo{ki nivo radionica, obaveze i odgovor-

nost radionica, rezervni delovi;

– naknade tro{kova za teku}e odràvawe: teretnih kola,

putni~kih kola, zajedni~ki tro{kovi, delovi za zamenu za kola u

inostranstvu;

– naknada tro{kova za: revizije ko~nica, teku}e opravke

zbog konstruktivnih nedostataka, teku}e opravke u garantnom ro-

ku, teku}e opravke zbog o{te}ewa, nedostaju}e kolske delove;

– pra}ewe stvarnih tro{kova teku}eg odràvawa teretnih

kola; u sopstvenoj reìji, usluge od drugih;

– podaci o izvr{enom teku}em odràvawu;

– na~in popuwavawa obrazaca ERC-TK 10;

– obrada podataka o teku}em odràvawu;

– dostavqawe izlaznih podataka za sve vrste radova na teku-

}em odràvawu;

– nedostaci u konstrukciji kola;

– opravke na teret vlasnika kola;

– podela tro{kova teku}eg odràvawa;

– saldacija;

– kontrola izvr{enih radova;

– re{avawe sporova.

UPUTSTVO 254 i 255 (5)

– listice na kolima – uloga i zna~aj;

– TK listice;

– pravilno popuwavawe listica;

– ERC K listice – uloga i zna~aj;

– plative listice.

Strana 84 – Broj 10 20. jun 1997.


UPUTSTVO 256 (3)

– grejna sezona;

– podela vozova za vreme trajawa grejne sezone;

– predgrevawe kola;

– spremnost ure|aja za grejawe tokom cele godine.

PRAVILNIK 241 (6)

– vrste odràvawa;

– redovno odràvawe;

– vanredno odràvawe;

– rokovi i ciklusi redovnog odràvawa;

– obim radova u pojedinim orpavkama.

SPORAZUM O [TETAMA 209 (3)

– uloga i zna~aj samoupravnog sporazuma 209

– vanredni doga|aj – pojam

– obave{tavawe o vanrednom doga|aju.

PRAVILNIK 258 O NEZI @ELEZNI^KIH KOLA

I MOTORNIH VOZOVA (6)

– osnovni zadaci nege èlezni~kih {inskih vozila: rokovi,

objekti i obaveze;

– nega èlezni~kih putni~kih kola;

– namirewe èlezni~kih putni~kih kola vodom i sanitar-

nim materijalom;

– dezinfekcija putni~kih kola;

– nega teretnih kola;

– motorni vozovi za prevoz putnika.

UPUTSTVO 333 – O OBEZBE\IVAWU SAOBRA]AJA

U TOKU ZIME (6)

– mere obezbe|ewa u saobra}ajnoj delatnosti;

– mere obezbe|ewa kod vu~enih vozila i objekata za wihovo

opsluìvawe, odràvawe i opravke u eksploataciji;

– obezbe|ewe vu~enih vozila u celini;

– mere i postupci u vezi sa grejawem i osvetqewem kod put-

ni~kih kola;

– posebne mere obezbe|ewa kod teretnih kola, kola za naro-

~ite svrhe, mere kod objekta za opsluìvawe, odràvawe i opravku.

PRAVILNIK O SAOBRA]AJU SPECIJALNIH

VOZOVA 7 (3)

UPUTSTVO O SAOBRA]AJU SALONSKIH KOLA 47 (3)

– zahtev za prevoèwe i nare|ewe za prevoèwe salonskih

kola;

– op{te mere obezbe|ewa, mere obezbe|ewa „A” i mere obez-

be|ewa „B”,

– naknade za prevoèwe.



CIQ I ZADACI

Ciq specijalisti~ke prakse je da se u~enici upoznaju i ospo-

sobe za primenu ste~enih znawa u prakti~nom – neposrednom radu,

sa svim mogu}im problemima na koje nailaze u ovoj delatnosti, a ra-

di dono{ewa brzih i ispravnih odluka u spornim slu~ajevima.

Zadaci:

U remontnim radionicama, u stanici na peronu, u~enici

imaju za zadatak detaqno upoznavawe sa glavnim podsklopovima i

ure|ajima kola, sa prijemom, pregledom i otpremom svih vrsta vo-

zova i pojedina~nim pregledom svih tipova kola, a radi osposo-

bqavawa za pravilan rad u tehni~ko-kolskoj delatnosti odmah na-

kon zavr{enog {kolovawa.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (1)

UPUTSTVO O ODR@AVAWU KO^NICA @ELEZNI^KIH

[INSKIH VOZILA 245 (34)

Odràvawe ko~nica sa zbijenim vazduhom {inskih vu~enih

vozila

– revizija ko~nice RKO– revizija ko~nice RKO 1

– revizija ko~nice RK 2

– revizija ko~nice RK 3

Odràvawe ko~nih ure|aja i delova u specijalizovanim ra-

dionicama

– obim radova u specijalizovanim radionicama

– vazdu{ni ko~ni ure|aji

– magnetna {inska ko~nica

– regulator ko~nog polu`ja

– ko~ni cilindri sa ugra|enim regulatorom ko~nog polu`ja

– mehani~ki ko~ni ure|aji za automatsko ko~ewe tereta

– ko`ni i gumeni delovi.

UPUTSTVO 233 O KOÊWU VOZOVA – UKAZIVAWE

I OBRADA SLUÂJEVA IZ PRAKSE SA POSLEDICAMA

PO BEZBEDNOST I REDOVNOST (20)

– nepravilno dejstvo brza~a

– nepravilno dejstvo mewa~a

– nepravilan raspored ko~nica kola u vozu

– posledice nedovoqnog dejstva pojedinih ko~nica u vozu.

UPUTSTVO 95 – PROPISI ZA TOVAREWE

PRAVILNIK 20 – ZA PREVOZ NAROÎTIH

PO[IQAKA (59)

– razrada primera na~ina tovarewa specijalnih vrsta tova-

ra u MKS-u i svim lukama

– razrada na~ina tovarewa i obezbe|ewa vojnih po{iqaka

– razrada na~ina osigurawa i obezbe|ewe prevoza prate}ih

automobila

– razrada na~ina tovarewa i obezbe|ewe prevoza naro~itih

po{iqaka.

KONTROLNI PREGLED PUTNI^KIH KOLA (11)

– obim radova i na~in izvo|ewa

KONTROLNI PREGLED TERETNIH KOLA (16)

– vrste i obim radova i na~in izvo|ewa.

NASTAVA U BLOKU


SADR@AJI PROGRAMA

Specijalisti~ka praksa u vremenskom trajawu od osam nede-

qa treba da se obavqa u remontnim organizacijama „@elvoz”

(Smederevo) i RJ „Bratstvo” (Subotica) i wima sli~nim radioni-

cama radi sagledavawa svih faza rada u remontu kako putni~kih

tako i teretnih kola.

PRVA NEDEQA (32)

– u~e{}e u radu remonta tr~e}eg stroja teretnih kola,

– u~e{}e u radu na remontu sanduka teretnih kola i ko~ne

opreme teretnih kola.

DRUGA NEDEQA (32)

– u~e{}e u remontu obrtnih postoqa putni~kih kola,

– u~e{}e u remontu ko~ne opreme putni~kih kola.

TRE]A NEDEQA (32)

– u~e{}e u remontu odbojni~ke i tegqeni~ke opreme i gib-

weva,

– u~e{}e u remontu elektroure|aja, opreme i sanduka putni~-

kih kola,

– vagawe kola.

ÊTVRTA NEDEQA (32)

– prijem, otprema i ostali pregledi putni~kih kola i put-

ni~kih vozova u stanici.

PETA NEDEQA (32)

– prijem, otprema i ostali pregledi teretnih kola i teret-

nih vozova u stanici.

[ESTA NEDEQA (32)

– vo|ewe svih obrazaca kolske slu`be.



SEDMA NEDEQA (32)

U ovoj nedeqi u~enik radi prakti~an rad i priprema se za

polagawe zavr{nog ispita.

OSMA NEDEQA – ZAVR[NI ISPIT (32)


Specijalisti~ka praksa u ~asovnom sistemu obavqa se u spe-

cijalizovanim u~ionicama u {koli uz kori{}we uputstava i pra-

vilnika.

Specijalisti~ka praksa u godi{wem rasporedu ~asova traje

osam nedeqa i za to vreme u~enik vodi dnevnik koji svakog dana

ocewuje lice koje vr{i nadzor nad radom u~enika, a u funkciji

sa~iwavawa projektnog izve{taja o realizaciji specijalisti~ke

prakse u bloku.

Na kraju specijalisti~ke prakse u izve{taj se unosi broj

odrànih ~asova prakse i kona~na ocena koja se overava potpisom

i ìgom jedinice u kojoj je obavqena.

Predvi|eni nastavni program u~enik mora da ostvari u onoj

jedinici u koju je upu}en na weno ostvarivawe.

Tehni~ar tehni~ko-kolske slu`be-specijalista u svom radu

neposredno u~estvuje u dono{ewu odluka koje bitno uti~u na bez-

bednost u èlezni~kom saobra}aju; na broj i kvalitet vu~enih vo-

zila u eksploataciji i van eksploatacije; na pravilno kori{}ewe

kapaciteta voznog parka i raspoloìvih sredstava; a direktno na

ukupno poslovawe J@, zbog tro{kova za nepravilno upu}ena kola

na opravku, ili zbog tro{kova upotrebe neispravnih kola u sao-

bra}aju sa nesagledivim posledicama po bezbednost.

Sadràji programa op{testru~nih predmeta omogu}uju u~e-

nicima da pro{ire znawa iz osnova bezbednosti u èlezni~kom

saobra}aju, kako u teorijskom tako i u prakti~nom pogledu.

Nastava u okviru oblasti „Informacioni sistemi na J@”

i „Primena ra~unara u èlezni~kom saobra}aju” treba da u~eni-

cima pruè solidne osnove za re{avawe problema pomo}u ra~una-

ra radi pravilnog planirawa obima prevoza, tj. planirawa potre-

ba za vu~enim vozilima u saobra}aju i u vezi s tim koliko su mo-

gu}nosti remontnih radionica. U~enici treba da se osposobe za

brzu i efikasnu obradu podataka o kolima u eksploataciji i van

eksploatacije i prora~une tro{kova prevoza i odràvawa.

Obrada sadràja uèstru~nog predmeta „Vu~ena vozila sa

ko~nicama i vazdu{nim sistemima” u sklopu specijalisti~ke pra-

ske treba da obezbedi prakti~no upoznavawe sa konstruktivnim

karakteristikama vu~enih vozila na vi{em nivou, pri ~emu poseb-

nu pa`wu treba posvetiti uo~avawu dozvoqenih nedostataka i

o{te}ewa koji dopu{taju daqu upotrebu kola, kao i onih koji su

razlog iskqu~ivawa kola iz saobra}aja.

Oblasti obuhva}ene predmetom „RIC i RIV sa tovarewem”

produbquju i oboga}uju znawa i iskustva o na~inu upotrebe put-

ni~kih i teretnih kola u me|unarodnom saobra}aju. U~enike treba

upoznati sa konkretnim primerima i problemima u eksploataciji,

a naro~itu pa`wu obratiti na pravilno tovarewe kola.

U~enici treba da pro{ire i aktuelizuju znawa o elektroopre-

mi i ure|ajima na vu~enim vozilima i osposobe se za efikasno uo~a-

vawe i otklawawe kvarova, {to je u savremenim uslovima od izuzet-

nog zna~aja, pa stoga u~enicima treba posebno ukazati na specifi~-

ne nedostatke s ciqem smaweewa imobilizacije vu~enih vozila.

U oblasti tehni~ko kolske slu`be treba insistirati na kon-

kretnim postupcima i na~inu pregleda dejstva svih sklopova i ure-

|aja kola, postupku sa kolima u eksploataciji i van eksploatacije,

vanrednim doga|ajima, organizaciji i na~inu prevoza i postupcima

sa naro~itim vrstama robe i naro~itim po{iqkama. Posebno insi-

stirati na blagovremenom dono{ewu ispravnih odluka o kolima.

Pri realizaciji specijalisti~ke prakse u~enicima treba

permanentno ukazivati na neophodnost uvo|ewa i primene siste-

ma kvaliteta prema JUS ISO 9000 u wihovoj delatnosti i na èle-

znici uop{te.



za obavqawe poslova i zadataka u preduze}u.


program.

Ispit se sastoji iz:

1. izrade prakti~nog rada;


PRAKTI^NI RAD

Izradom prakti~nog rada u~enik treba da pokaè nivo ste~e-

nog znawa, umewa i ve{tine iz podru~ja rada obrazovnog profila.

Prakti~ni radovi konstitui{u se i obuhvataju slede}e

oblasti iz programskih sadràja predmeta:

– Postupci sa putni~kim i teretnim kolima u me|unarodnom

saobra}aju.

– Delovi za zamenu u me|unarodnom saobra}aju (unificira-

ni i neunificirani) – postupci za naplatu popuwavawa obrazaca.

– Osovinski sklopovi (na~in gradwe, dimenzije, toleranci-

je, grani~ne mere istro{enosti).

– Osovinska leì{ta (na~in gradwe, dimenzije, pregled)

– Nose}i gibwevi;

– Tegqeni~ki i odbojni~ki ure|aji (na~in gradwe, dimenzi-

je, grani~ne mere);

– Ko~nice, vrste, rasporednici, mewa~i;

– Postoqe kola, obrtno postoqe – kolski sanduk;

– Grejawe putni~kih kola – vrste;

– Elektri~no osvetqewe;

– Tovarewe (op{te odredbe);

– Koncentrisano optere}ewe poda kola;

1. Tranzistorski regulator T 7

2. Ograni~iva~ napona SPA 60/24

3. Regulator napona KP 150

4. Tranzistorski pretvara~ za svetlo TRO 24.40

5. Protivklizni ure|aj PKZ

6. Vazdu{no grejawe kola tipa „Z” serije A B7. Tranzistorski bira~ napona

8. Elektromehani~ki bira~ napona „SHALDBAU”9. Ure|aj za grupisawe grejalica ZH 592 „SHALDBAU”10. Alternator 29.5V/7, 2 kW „GO[A”

11. Regulator napona ERN 29, 5V/130 A

USMENA ODBRANA PRAKTI^NOG RADA

Usmenom odbranom prakti~nog rada proverava se nivo ste-

~enog znawa u~enika iz stru~nih predmeta, kao i sposobnost u~e-

nika da to znawe primewuje u svakodnevnom izvr{avawu konkret-

nih zadataka iz oblasti organizacije tehni~ko-kolske slu`be.

Ispitna pitawa konstitui{u se iz sadràja stru~nih pred-

meta:

– Vu~ena vozila sa ko~nicama i vazdu{nim sistemima;

– RIC i RIV sa tovarewem;

– Elektrooprema i ure|aji na vu~enim vozilima (sa uo~ava-

wem i otklawawem kvarova);

– Tehni~ko-kolska slu`ba.

Grupa 5: PTT SAOBRA]AJ

Obrazovni profil: 5.1. TEHNIÂR PTT SAOBRA]AJA

– SPECIJALISTA




1. tehni~ar PTT saobra}aja, sa dve godine radnog isksutva.

Pri sa~iwavawu rang liste za upis kandidata vrednuje se

postignuti uspeh u prethodnom obrazovawu.

CIQ OBRAZOVAWA

Osnovni ciq obrazovawa je da usvajawem nastavnog sadràja

polaznici ovladaju radnim poslovima i zadacima koji su predvi-

|eni za obrazovni profil tehni~ar PTT saobra}aja – specijali-

sta, {to zna~i:

– da kroz ovaj oblik nastave polaznici pro{ire i upotpune

ste~ena teorijska i prakti~na znawa i da se osposobe za poslove

organizacije i neposrednog rukovo|ewa jedinicama PTT mreè

odre|enog reda, odnosno mawim organizacionim celinama PTT

jedinica (smenom, odeqkom i sl.),

– da ovladaju osnovnim kategorijama iz organizacionog i

tehni~ko-tehnolo{kog dometa,

– da steknu potrebna znawa i iskustva o na~elima unutra-

{we organizacije rada, o tehni~ko-tehnolo{koj podeli rada u je-

dinicama PTT mreè, a posebno u jedinicama za pruàwe po-

{tanskih usluga korisnicima,

Strana 86 – Broj 10 20. jun 1997.


– da na principima moderne PTT tehnologije, u PTT jedi-

nicama koordiniraju i objediwuju tehnolo{ki proces obavqawa

raznovrsnih usluga,

– da uo~avaju statisti~ke i druge pokazateqe kojima se moè

uticati na obim i kvalitet rada,

– da blagovremeno reaguju na kadrovske, tehnolo{ke i druge

promene,

– da prate funkcionisawe i na~in kori{}ewa tehni~kih i

drugih sredstava za rad,

– da steknu kulturu usluìvawa i da uspe{no komuniciraju

sa korisnicima,

– da se osposobe za primenu tehni~kih sredstava za{tite na

radu,

– da polaznici ovladaju poslovima kontrole tehnolo{kog

procesa obavqawa PTT usluga i da u praksi primene ste~ena zna-

wa o raznovrsnim oblicima i metodama kontrole rada,

– da operativnom, dokumentarnom i drugim metodama kon-

trole rada reguli{u na~in i postupak obavqawa PTT usluga,

– da blagovremeno otkrivaju i reaguju na nepravilnosti,

propuste, nedostatke i zloupotrebu na radu,

– da polaznici ovladaju stru~nim znawima koja su potrebna

za daqe obrazovawe – samostalnim radom ili {kolovawem.


Tehni~ar PTT saobra}aja – specijalista, priprema se za

obavqawe slede}ih poslova i radnih zadataka u jedinicama PTT

mreè, od kojih su najzna~ajini poslovi:

1. Poslovi vo|ewa PTT jedinice:

– Organizovawe i kontrola rada i poslovi PTT manipula-

cije u poslovnoj jedinici áâ i â reda,

– Obavqawe administrativnih, statisti~kih i evidenti~ar-

skih poslova i poslova korespondencije za potrebe jedinice PTT

mreè.

2. Operativno organizovawe PTT radova odnosno poslova

– Organizovawe rada smene,

– Obezbe|ivawe ispravnosti rada, aparata, alata,

– Sprovo|ewe propisanih mera za{tite na radu i javne bez-

bednosti,

– Re{avawe reklamacija,

– Vo|ewe evidencije o radu i prometu.

3. Operativno kontrolisawe PTT usluga

– Provera kvaliteta i kvantiteta obavqenih poslova odno-

sno usluga,

– U~e{}e u dono{ewu propisa odnosno pravila i planova

rada o organizaciji rada u PTT jedinici.

4. Kontrolisawe manipulativne dokumentacije u PTT sao-

bra}aju

– Kontrolisawe, sre|ivawe i evidentirawe manipulativne

dokumentacije PTT saobra}aja,

– Obrada i sre|ivawe dokumenata uplate, isplate i obra~u-

na usluga,

– Ispitivawe opravdanosti prigovora korisnika i re{ava-

we reklamacija.

5. Kontrolisawe sredstava glavne blagajne

– Organizovawe i kontrolisawe poslovawa sa sredstvima

glavne blagajne,

– Obavqawe operativnih poslova prema Slu`bi platnog

prometa,

– Izdavawe, preuzimawe i obra~unavawe novca i vrednosnica.

6. Poslovi uvo|ewa kadrova i unapre|ewa rada

– U~estvovawe u pripremawu i razra|ivawu operativnih

programa uvo|ewa u rad u~enika pripravnika i sl.,

– Davawe uputstava i pra}ewe rada i napredovawa radnika,

u~enika i pripravnika,

– Sakupqawe podataka za razvoj i istraìvawe rada i po-

slova rada i poslovawa PTT jedinica.


NASTAVNI PLAN

Broj

nedeqa

2

2

2

2

4

4

4

12

32

22 88

UKUPNO:

22

22

22

22

22

22

22

8

30

44

44

44

44

88

88

264

256

960

1.

2.

3.

4.

R/B

5.

6.

7.

8.

Organizacija i ekonomika PTT-a

Osnovi radnog prava

Osnovi statisti~ke analize u PTT-u

PTT tehnika i automatska obrada podataka

NASTAVNI PREDMETI

Organizacija i eksploatacija po{tanskog saobra}aja

Organizacija i eksploatacija TT saobra}aja

Organizacija nov~anog i ra~unsko-blagajni~kog poslovawa u PTT saobra}aju

Specijalisti~ka praksa

Prakti~na nastava u bloku

Nedeqno Godi{we



1. ORGANIZACIJA I EKONOMIKA PTT-a


CIQ I ZADACI

Ciq nastave je da polaznici steknu neophodno znawe iz

oblasti racionalnog upravqawa i kori{}ewa raspoloìvih

sredstava na radnim mestima vo|a grupa u PTT sistemu.

Zadaci:

– da pro{ire i prodube ste~eno znawe o osnovnim pojmovi-

ma ekonomike i organizacije;

– da upoznaju {ta sve ~ini sadrìnu i novine preduze}a i

kako se ona evidentira;

– da nau~e kako se racionalno mogu koristiti pojedini

faktori proizvodwe u ciqu smawewa tro{kova, a pove}awa rezul-

tata poslovawa;

– da nau~e kojih se principa treba pridràvati u poslovawu

da bi se ostvarili ekonomski principi;

– da se upoznaju kako boqom organizacijom ispo{tovati eko-

nomsko pona{awe u sopstvenom poslovawu.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (2)

Predmet, metode, ciqevi i me|usobni odnosi ekonomike i

organizacije.

OSNOVNI OBLICI PRIVRE\IVAWA (3)

Preduze}a – pojam, karakteristike, elementi, vrste. Osnov-

ne karakteristike PTT preduze}a.

SREDSTVA PTT PREDUZE]A (8)

Osnovna sredstva – pojam osnovnih sredstava, osnovna PTT

sredstva, upravqawe osnovnim sredstvima, odràvawe osnovnih

sredstava, pojam, obra~unavawe i kori{}ewe amortizacije, utvr|i-

vawe vrednosti osnovnih sredstava, izvori finansirawa osnov-

nih sredstava, evidencija osnovnih sredstva.

Obrtna sredstva – pojam i sastav obrtnih sredstava, koefi-

cijent obrtnih sredstava, izvori obrtnih sredstava.

– sredstva zajedni~ke potro{we

– sredsta rezervi – fonda rezervi

– inventura

TRO[KOVI PTT PREDUZE]A (15)

Utro{ci i cene elemenata proizvodwe. Tro{kovi elemena-

ta proizvodwe – pojam i podela prema elementima proizvodwe,

prema mestima nastanka, prema nosiocima nastanka, prema na~inu

obra~una i prema promeni obima proizvodwe.

Kalkulacije – pojam, podela, zna~aj i vreme.

Angaòvana sredstva – pojam i oblici.

REZULTATI POSLOVAWA PREDUZE]A (4)

Pojavni oblici rezultata – fizi~ki obim proizvodwe, uku-

pan prihod, dobitak.

Merewe rezultata.

Raspodela rezultata.

EKONOMSKI PRINCIPI POSLOVAWA KAO MERILO

EFIKASNOSTI POSLOVAWA (7)

Pojam, merewe i faktori produktivnosti, ekonomi~nosti i

rentabilnosti.

ORGANIZACIJA RADA (7)

Principi organizacije rada

Metode organizacije rada

Organizacija rada i menaxment.

PLANIRAWE KAO ELEMENT ORGANIZACIJE RADA (6)

Investiciona ulagawa, transfer tehnologije, planirawe i

analiza teku}eg poslovawa i kontrola kvaliteta pojedinih eleme-

nata preduze}a.


Tehni~ari PTT saobra}aja – specijalisti kroz ~asove teo-

rije i ve`bi treba da steknu osnovna znawa – pojmove, metode, pra-

vila i zakonitosti u ekonomskim naukama da bi mogli da rade na

poslovima kontrolora ili upravnika po{ta.

2. OSNOVI RADNOG PRAVA


CIQ I ZADACI

Ciq nastave je da se steknu neophodna znawa radi shvatawa

na~ina i oblika organizovawa rada sa pravilima i obavezama za-

poslenih koji se u tim oblicima ostvaruju.

Zadaci nastave:

– da shvate zna~aj prava u na{em dru{tvu,

– da tuma~ewem pravnih normi i pravnih instituta shvate

wihovu opravdanost i svrhu,

– da na osnovu znawa ste~enih u praksi upoznaju i shvate ob-

like i na~ine ostvarivawa prava iz radnog odnosa,

– da upoznaju institute pravne za{tite zaposlenih u radnom

odnosu,

– da upoznaju op{te institute procesnog prava u funkciji

ostvarivawa prava zaposlenih u radnom odnosu.

SADR@AJI PROGRAMA

á. OSNOVNI POJMOVI O PRAVU (8)

1. Izvori prava

– Ustav SRJ

– Zakonski propisi

– Op{ti akti.

2. Pravne norme

– Pojam i elementi pravne norme.

– Vrste pravnih normi

– Vaèwe pravnih normi

– Tuma~ewe pravnih normi

– Dejstvo i povratna snaga pravnih normi

áá. PRAVNI AKTI (3)

– Pravni akti. Pojam i vrste pravnih akata

– Zakonitost, pravosna`nost i izvr{nost pravnih akata.

ááá. PRAVNI POLO@AJ PREDUZE]A (5)

– Oblici preduze}a

– Delatnost, firma i sedi{te.

– Statut preduze}a.

– Zastupawe preduze}a.

– Oblici odlu~ivawa.

– Organi preduze}a.

áâ. KOLEKTIVNI UGOVOR (4)

– Op{ti kolektivni ugovor.

– Posebni kolektivni ugovor (granski)

– Pojedina~ni kolektivni ugovor.

– Uloga sindikata u zakqu~ewu kolektivnog ugovora i orga-

nizovawa {tajka.

â. RADNI ODNOS (6)

– Pojam radnog odnosa. Pravo rada i sloboda rada. Uslovi

za zasnivawe radnog odnosa. Na~in zasnivawa radnog odnosa. Rad-

ni odnos na odre|eno i neodre|eno radno vreme. Pripravnici.

Raspore|ivawe zaposlenih.

âá. PRAVA ZAPOSLENIH IZ RADNOG ODNOSA (4)

– Prava zaposlenih iz radnog odnosa. Prava zaposlenih na

zaradu i naknade. Odmori i odsustva. Za{tita zaposlenih na radu.

Posebna za{tita èna, omladine i invalida rada.

âáá. ODGOVORNOST ZA VR[EWE RADNIH DU@NOSTI I

OBAVEZA (4)

– Povrede radnih du`nosti i obaveza.

– Disciplinske mere.

– Disciplinski organi i disciplinski postupak.

– Materijalna odgovornost.

âááá. ZA[TITA PRAVA ZAPOSLENIH (4)

– Za{tita prava zaposlenih.

– Za{tita prava zaposlenih u preduze}u.

– Inspekcijska i sudska za{tita.

Strana 88 – Broj 10 20. jun 1997.


áH. ZAJEDNICA OSIGURAWA (6)

– Pojam, zna~aj i vidovi osigurawa.

– Zdravstvena za{tita zaposlenih. Pravo na zdravstvenu za-

{titu. Obavezni vidovi zdravstvene za{tite.

– Invalidsko osigurawe. Pojam invalidnosti. Kategorije

invalidnosti. Pojam nesre}e na radu. Profesionalna rehabili-

tacija. Invalidska penzija. Naknada za telesno o{te}ewe.

– Penzijsko osigurawe. Penzijski sta`. Starosna penzija.

Porodi~na penzija.


Programski sadràji se ostvaruju kroz konsultativnu nasta-

vu i saèto, s obzirom da u~enici raspolaù odre|enim teorij-

skim i prakti~nim znawem iz oblasti radnog prava.

U realizaciji treba koristiti pozitivne pravne propise a

posebno Ustav SRJ i odredbe zakona iz ovih oblasti (savezni Za-

kon o preduze}ima, Zakon o radnim odnosima i sl.)

Obja{wewa u vezi sa ostvarivawem prava, obaveza i odgo-

vornosti zaposlenih iz radnog odnosa, treba vr{iti uz prakti~ne

primere koji se daju analizom odgovaraju}eg kolektivnog ugovora.

3. OSNOVI STATISTI^KE ANALIZE U PTT-u


CIQ I ZADACI

Ciq nastave je da polaznici upoznaju na~in popuwavawa i

vo|ewa statisti~ke evidencije u po{ti i zna~aj i namenu stati-

sti~kih obrazaca i na kraju, svrhu i ciq otpremawa istih.

Zadaci:

– da polaznici pro{ire i prodube ste~ena znawa i pojmove

o statistici;

– da nau~e kako se prou~avaju statisti~ke pojave i koriste

rezulatate ovih istraìvawa;

– da upoznaju organizaciju i zna~aj statisti~ke slu`be u

PTT-u.

SADR@AJI PROGRAMA

OP[TI POJMOVI O STATISTICI (17+7)

– pojam statistike i wen zna~aj

– zna~aj i uloga statistike u prou~avawu dru{tvenih pojava

PREDMET STATISTIKE

– masovne pojave, pojam, podela

– obele`ja posmatrawa masovnih pojava

– vrste obele`ja posmatrawa, podela.

ETAPE STATISTI^KOG PROUÂVAWA

– prikupqawe i snimawe statisti~kih podataka

– potpuno i delimi~no posmatrawe

– propisi, ankete

– grupisawe i sre|ivawe statisti~kih podataka

– statisti~ke serije, vrste statisti~kih serija

– prikazivawe statisti~kih serija

– tabelarno prikazivawe statisti~kih serija

– grafi~ko prikazivawe statisti~kih serija

STATISTI^KA ANALIZA

– ciqevi i zadaci statisti~ke analize

– sredwe vrednosti: aritmeti~ka sredina

– geometrijska sredina

– modus, medijana

ORGANIZACIJA STATISTI^KE SLU@BE U

PTT SAOBRA]AJU (8+8)

– statisti~ka evidencija u jedinicama PTT mreè

– prikupqawe statisti~kih podataka za obi~ne pismonosne

po{iqke

– li~na evidencija obrazac 309. Vo|ewe, zakqu~ivawe, name-

na i sadrìna

– mese~ni pregled PTT usluga i norma minuta obrazac 308

– dnevna evidencija po{tanskih usluga obrazac 301

– dnevna evidencija telefonske slu`be obrazac 302

– dnevna evidencija telefonske slu`be obrazac 303

– popuwavawe, vo|ewe i zakqu~ivawe

– organizacija statisti~ke slu`be u Zajednici JPTT

– poslovni izve{taj i statistika Zajednice JPTT

4. PTT TEHNIKA I AUTOMATSKA OBRADA PODATAKA


CIQ I ZADACI

Ciq nastave predmeta PTT tehnika i automatska obrada po-

dataka je da polaznici razumeju osnovne principe rada ure|aja iz

oblasti po{tanske i telekomunikacione tehnike, kao i sticawe

znawa iz automatske obrade podataka.

Zadaci:

– upoznavawe sa savremenim ure|ajima iz PTT tehnike;

– upoznavawe sa elementima i sklopovima telegrafskih, te-

lefonskih i komutacionih ure|aja;

– upoznavawe sa osnovnim pojmovima iz AOP-a.

SADR@AJI PROGRAMA

URE\AJI KOJI SE KORISTE U PO[TANSKOJ

SLU@BI (1)

– Ure|aji koji se koriste u otpremi, prevozu i uru~ewu po-

{tanskih po{iqki

– Ure|aji za automatsko sre|ivawe, odnosno za deqewe i

usmeravawe po{iqaka. Viqu{kari, konvejeri, transporteri, kon-

tejneri i druga tehni~ka sredstva koja se koriste u procesu preno-

sa po{tanskih po{iqki.

[ALTERSKI TERMINALI ZA RAD U PO[TI (2)

– Mikromodularni ra~unari sistem TIM-100 – konfiguracija

– Princip rada

– Pojam transakcija

– Olivetti – konfiguracija

– Povezivawe Olivetti-ja sa ra~unarima vi{eg nivoa.

ELEMENTI I SKLOPOVI TELEKOMUNIKACIONIH

URE\AJA (5)

– Pojam telefonsko-telegrafske mreè i wena podela.

Terminalni TT ure|aji. Sistemi prenosa u TT saobra}aju. Komu-

tacioni TT ure|aji.

– Osnovni elementi i sklopovi telekomunikacionih ure|aja.

– Otpornik, kondenzator, induktivitet, dioda, tranzistori,

releji, bira~, koordinatna sklopka, odnosno matrica.

– Elektri~ni filtri. Svrha i upotreba u TT ure|ajima. Nisko-

frekventni filtri, visokofrekventni filtri, pojasni filtri.

– Modulatori i demodulatori. Princip rada i svrha.

– Regulacija nivoa.

TELEFONSKI URE\AJI (3)

– Fizi~ke osnove akustike. Frekventni opseg telefonskih

vodova.

– Terminalni telefonski ure|aji. Telefonski aparat.

Ostali pretplatni~ki telefonski ure|aji (telefonski aparat,

zbirni prikqu~ak, automatski telefonski odzivnik, broja~ ta-

rifnih imuplsa kod telefonskog pretplatnika).

– Telefonske centrale. Vrste centrale s obzirom na ulogu

koju vr{i u mreì. Centrale u mesnoj mreì (mesne i tandem –

centrale). Centrale u me|umesnoj i me|unarodnoj mreì (~vorne,

glavne, tranzitne i me|unarodne).

TELEGRAFSKI URE\AJI (3)

– Princip rada telegrafije. Pojam impulsa i znaka. Tele-

grafske azbuke u primeni. Brzina telegrafisawa. Izobli~ewe i

uticaj smetwi na telegrafske imuplse.

– Terminalni telegrafski ure|aji. Teleprinter sa dopun-

skim ure|ajima; Eksploatacione prednosti elektronskih tele-

printera; Tele-teks terminal; Videoteks-terminal; Videoteks-

-terminal; Foto-telegrafski otpremnici i prijemnici. Faksi-

mil ure|aji grupe áá i ááá.

TELEGRAFSKO-TELEFONSKI VODOVI (1)

– Vazdu{ne TT linije, definicija vazdu{ne TT linije i va-

zdu{nog voda.

– Kablovski TT vodovi, TT kablovi i vrste. Pojam kablov-

ske ìle, parice, ~etvorke i koaksionalne parice.



– Slabqewe signala i preslu{avawe na TT vodovima. Defi-

nicija preslu{avawa i mere za spre~avae preslu{avawa na TT vo-

dovima.

SISTEMI PRENOSA U TT SAOBRA]AJU (2)

– Vi{estruko iskori{}avawe TT vodova. Princip rada VF

ure|aja. Digitalni sistemi. Primarni sistemi sa impulsno-kod-

nom modulacijom. Sekundarni digitalni sistemi.

– Sistemi za telegrafski prenos. Sistemi sa frekventnom

raspodelom kanala (FDM) brzine 50, 100 i 200 Bd. Sistemi sa vre-

menskom raspodelom kanala (TDM). Sistem za radio telefonski

prenos.

PRENOS PODATAKA (1)

– Osnovni pojmovi o prenosu podataka. Prenos podataka

preko telegrafske mreè za asinhroni prenos podataka brzinom

od 300b/c. Prenos podataka preko telefonske mreè. Prenos po-

dataka preko mreè za prenos podataka sa komutacijom vodova.

Mreà za prenos podataka sa komutacijom paketa.

UVODI U AUTOMATSKU OBRADU PODATAKA (6)

– Pojam sistema za automatsku obradu podataka. Automatska

obrada podataka. Struktura sistema za automatsku obradu podata-

ka. Na~in ~uvawa podataka. Kodovi. Brojni sistemi. Glavna memo-

rija ra~unara. Naredbe ili instrukcije. Aritmeti~ko logi~ka je-

dinica. Ulazno-izlazne jedinice i vrste kanala. Informati~ki

pojmovi vezani za automatsku obradu podataka. Ma{ine za pripre-

mu podataka. Organizacija podataka i pristup podacima. Softver

sistem. Program i programirawe.


Realizacijom nastavnih sadràja iz ovog nastavnog predme-

ta u~enici treba da pro{ire svoja znawa iz PTT tehnike i da

steknu nova saznawa o automatskoj obradi podataka. O~iglednost

u nastavi je neophodna za organizaciju modernog tehnolo{kog

procesa rada {to je budu}e zanimawe u~enika, pa se pri obradi na-

stavnih oblasti u~enici moraju upoznati sa telekomunikacionim

ure|ajima, telefonskim i telegrafskim ure|ajima.

Da bi se program uspe{no realizovao koristiti kabinete,

radionice kojima raspolaè {kola i organizovati posete odgova-

raju}im jedinicama PTT mreè.

5. ORGANIZACIJA I EKSPLOATACIJA PO[TANSKOG

SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI

Ciq nastave je razvijawe sposobnosti polaznika za izvr{a-

vawe radnih zadataka ovog zanimawa, naro~ito kreativnosti i

inicijativnosti, pro{irivawe i produbqivawe znawa ste~enih

iz ove oblasti, kao i osposobqavawe polaznika za daqe usavr{a-

vawe.

Zadaci:

– upoznavawe polaznika sa osnovnim zadacima organizacije

i eksploatacije po{tanskog saobra}aja, mestom i ulogom po{tan-

skog saobra}aja u saobra}ajnom sistemu zemqe;

– stru~no upoznavawe polaznika za obavqawe radnih poslo-

va i zadataka na svim radnim mestima u jedinicama po{tanske

mreè;

– osposobqavawe polaznika za poslove rukovo|ewa i orga-

nizacije odnosno kontrole tehnolo{kog procesa vr{ewa po{tan-

skih usluga.

SADR@AJI PROGRAMA

UVOD (4)

Pojam po{tanskog saobra}aja.

Zna~aj, uloga i funkcija po{tanskog saobra}aja u savreme-

nom dru{tvu i wegov razvoj.

Osnovne karakteristike po{tanskog soabra}aja: po{tanski

saobra}aj kao sloèn sistem i jedinstven tehnolo{ki sistem. Po-

{tanski saobra}aj kao deo sistema veza i saobra}ajnog sistema ze-

mqe, integralnost po{tanske mreè i tehnolo{kih procesa, ma-

sovnost i heterogenost po{tanskih usluga. Po{ta kao transport-

na organizacija. Principi po{tanskog saobra}aja.

PROPISI I PRIRU^NICI ZA OBAVQAWE UPS i MPS-a

GENERALNI PLAN PO[TANSKE MRE@E

JUGOSLAVIJE (4)

Zadaci koje postavqa Generalni plan i na~in wihovog

ostvarivawa. Tehni~ko jedinstvo po{tanske mreè i tehnolo{ko

jedinstvo pri obavqawu po{tanskih usluga prema Generalnom

planu po{tanske mreè.

Organizacija po{tanske mreè prema na~eloma Generalnog

plana.

Kvalitet po{tanskog saobra}aja prema na~elima General-

nog plana.

OP[TI USLOVI ZA VR[EWE PTT USLUGA (2)

Karakteristike op{tih uslova i osnovni zadaci.

Dono{ewe, sadràj i zna~aj op{tih uslova za vr{ewe PTT

usluga.

ZAKON O PTT USLUGAMA

PRAVILNIK O VR[EWU USLUGA U UPS-u

NOMENKLATURA PTT USLUGA (2)

Sadràj nomenklature, vrsta usluga, raspon i teìna. Zone

udaqenosti, skale vrednosti za vrednosne po{iqke i dr.

Dono{ewe i zna~aj nomenklature PTT usluga.

CENOVNIK PTT USLUGA (2)

Utvr|ivawe cena po{tanskih usluga.

Cenovnik PTT usluga, wegova struktura i primena.

PROPISI ZA OBAVQAWE ME\UNARODNOG

PO[TANSKOG SAOBRA]AJA (6)

Svetska po{tanska konvencija.

Sadràj konvencije.

Dono{ewe i zna~aj Svetske po{tanske konvencije.

Ustav SPS.

Aran`mani.

PO[TANSKA MRE@A (10)

– Pojam i definicija po{tanske mreè. Osnovni zadatak

po{tanske mreè. Karakteristike po{tanske mreè (dostupna,

sveobuhvatna i potpuna po{tanska mreè).

– Organizacija po{tanske mreè.

– Jedinice po{tanske mreè, zna~aj i uloga u procesu pre-

nosa po{iqaka.

– Jedinice za pruàwe po{tanskih usluga korisnicima (po-

{ta, {alterska po{ta, sezonska po{ta i ugovorna po{ta).

– Posebni organizacioni delovi po{tanske mreè (po-

{tanska samousluga, pokretna po{ta, izdvojeni {alter, rejon po-

{tono{e, ugovorna po{ta i stanica po{tono{e).

– Jedinice za preradu po{tanskih po{iqaka (po{tanski

centar, glavni po{tanski centri, izmeni~na po{ta).

– Posebni organizacioni delovi jedinice za preradu po{i-

qaka.

– Sredstva po{tanske mreè.

OSNOVNA NAÊLA U IZGRADWI I RAZVOJU

PO[TANSKE MRE@E (6)

A) Dimenzionisawe kapaciteta

– Utvr|ivawe potrebnog broja po{ta.

– Kretawe obima usluga.

– Broj {altera i povr{ine radnih mesta.

B) Kriterijumi za otvarawe jedinstvene po{tanske mreè i

jedinice za preradu po{tanskih po{iqaka.

– Radno vreme jedinica po{tanske mreè.

– Raspored rada u funkciji uloga, zna~aj i zadatak jedinica

po{tanske mreè u organizaciji procesa prenosa po{iqaka.

PRAVNO-POSLOVNI ODNOSI PO[TE SA

KORISNICIMA (4)

– Pravno dejstvo Ugovora po pristpawu.

Pravni odnosi izme|u korisnika po{tanskih usluga i po{te.

Uzajamna prava i obaveze pri kori{}ewu, odnosno vr{ewu

po{tanskih usluga u me|unarodnom po{tanskom saobra}aju.

Strana 90 – Broj 10 20. jun 1997.


POJAM I KLASIFIKCIJA PO[TANSKIH USLUGA (2)

– Po{tanske usluge u UPS i MPS

– Po{tanske po{iqke u unutra{wem i me|unarodnom po-

{tanskom saobra}aju.

ORGANIZACIJA PRIJEMA PO[TANSKIH

PO[IQAKA (2)

– Organizacija prijema obi~nih pismonosnih po{iqaka.

– Prijam kwi`nih po{iqaka. Prijem po{iqaka na {irem

i naj{irem podru~ju i od VP. Prijem po{iqaka na univerzalnom

{alteru.

ORGANIZACIJA OTPREME PO[TANSKIH

PO[IQAKA (2)

– Otprema po{iqaka iz prijema po{te.

– Otprema u PC-u i GPC-u.

– Kartovawe.

– Sa~iwavawe zakqu~aka.

– Usmeravawe po{iqaka.

ORGANIZACIJA PREVOZA PO[TANSKIH

PO[IQAKA (10)

– Organizacija prevoza po{tanskih po{iqaka prema na~e-

lima Generalnog plana. Op{ti rad prevoza po{iqaka. Pregled

kartovawa.

– Osnovni zadaci po{tanskog transporta.

– Vrste transporta. Izbor transportnih sredstava. Prevoz

po{iqaka drumskim vozilima, avionima i na pomorskim linijama.

ORGANIZACIJA PRISPE]A I URUÊWA PO[TANSKIH

PO[IQAKA (5)

– Osnovni zadaci u organizaciji prispe}a po{iqaka.

– Radni procesi u prispe}u po{iqaka.

URUÊWE PO[TANSKIH PO[IQAKA – DOSTAVA

I ISPORUKA PO[IQAKA (5)

– Princip Generalnog plana u organizaciji pripreme po-

{iqaka za dostavu i isporuku.

– Organizacija priprema za dostavu po{tanskih po{iqaka.

– Organizacija dostave po{tanskih po{iqaka.

– Podru~je dostave po{te.

– Organizacija dostave na uèm podru~ju po{te.

– Sistemi dostave po{tanskih po{iqaka na uèm podru~ju

po{te.

– Centralizovani, decentralizovani i kombinovani sistem

dostave po{tanskih po{iqaka.

– Me{ovita i specijalna dostava po{iqaka.

– Pojam i organizacija dostavnog rejona, utv|ivawe terena

po{tono{e na dostavnom rejonu – podru~ju.

– Utvr|ivawe broja dostavnih hodova po{tono{e na dostav-

nom rejonu.

– Sistem pripreme po{iqaka za dostavu.

– Organizacija dostave i isporuka na {irem i naj{irem

podru~ju po{te.

– Op{ti elementi organizacije dostave i isporuke na {i-

rem i naj{irem podru~ju po{te (obim prometa, veli~ina i tip na-

seqa, udaqenost od mati~ne po{te, mogu}nost kori{}ewa prevo-

znih sredstava).

– Oblici isporuke po{iqaka.

Isporuke po{iqaka preko pregradaka i na {alteru po{te.

– Organizacija isporuke preko pregradaka. Grupni ili nu-

meri~ki sistem u pripremi pi{iqaka za isporuku preko pregra-

daka.

– Organizacija isporuke po{te preko {altera po{te.

REKLAMACIJE I POTRA@IVAWE PO[IQAKA

U UNUTRA[WEM SAOBRA]AJU (10)

– Osnovni pojmovi o reklamacijama.

– Postupak sa reklamacijama po{iqaoca u vezi sa neuru~e-

wem i prekora~ewem roka za prenos i uru~ewe obi~nih i kwiè-

nih po{iqaka.

– Potraga za po{iqkom putem kartovawa.

– Rokovi za re{avawe i poùrivawe potra`nice.

– Reklamacija primaoca zbog o{te}ewa ili umawewa sadr-

ìne po{iqke.

– Potraìvawe po{iqaka u me|unarodnom saobra}aju.

– Postupak sa potra`nicama u me|unarodnom saobra}aju.

– Op{te odredbe o odgovornosti RJ PTT saobra}aj i nakna-

de u untra{wem saobra}aju.

– Principi i obim odgovornosti RJ PTT saobra}aja za {tetu.

– Naknada {tete za po{iqke.

– Ostvarivawe potraìvawa i zastarelosti.

– Op{te odredbe o odgovornosti i naknadama u me|unarod-

nom po{tanskom saobra}aju.

KVALITET PO[TANSKOG SAOBRA]AJA (5)

A) Kvalitet prijema,

B) Kvalitet otpreme,

V) Kvalitet prevoza,

G) Kvalitet prispe}a,

D) Kvalitet dostave,

\) Kvalitet isporuke po{iqaka,

E) Kvalitet sigurnosti u prenosu po{iqaka.

UNUTRA[WA KONTROLA U PO[TANSKOM

SAOBRA]AJU (5)

– Metode kontrole.

– Vrste kontrole.

6. ORGANIZACIJA I EKSPLOATACIJA TT SAOBRA]AJA


CIQ I ZADACI

Ciq nastave ovog predmeta je da polaznici ovladaju potreb-

nim znawima za izvr{avawe radnih zadataka iz opisa zadataka

ovog obrazovnog profila, pro{irivawe i produbqivawe ste~enih

znawa kao i osposobqavawe polaznika da se na osnovu ste~enih

znawa daqe usavr{avaju.

Zadaci:

– upoznavawe polaznika sa organizacijom i eksploatacijom

TT saobra}aja,

– osposobqavawe polaznika teorijski i prakti~no za oba-

vqawe poslova i zadataka tehni~ara – specijaliste u eksploataci-

ji TT saobra}aja,

– upoznavawe polaznika sa specifi~nostima i prednostima

TT saobra}aja, kao i sistemima eksploatacije TT saobra}aja,

– sticawe uvida u obavqawe pojedinih radnih operacija u

telegrafskom i telefonskom saobra}aju.

SADR@AJI PROGRAMA

OSNOVNA ZNAWA O TELEKOMUNIKACIJAMA (8)

Pojam i zadatak telekomunikacija

Predmet telekomunikacionog saobra}aja

Pojam i predmet telegrafskog saobra}aja

Pojam telematskog saobra}aja

Pojam i predmet telefonskog saobra}aja

PROPISI I PRIRU^NICI ZA OBAVQAWE

TELEKOMUNIKACIJA (10)

Propisi za obavqawe unutra{weg telekomunikacionog sao-

bra}aja

Priru~nici za obavqawe unutra{weg telekomunikacionog

saobra}aja

Propisi za obavqawe me|unarodnog telekomunikacionog

saobra}aja

Priru~nici za obavqawe me|unarodnog telekomunikacio-

nog saobra}aja.

TELEKOMUNIKACIONI SAOBRA]AJ (5)

Podela telekomunikacionog saobra}aja

Osobine telekomunikacionog saobra}aja

Merewe i analiza saobra}aja

Tro{kovi u eksploataciji telefonsko-telegrafskog sao-

bra}aja.

SISTEMI EKSPLOATACIJE TELEFONSKOG

SAOBRA]AJA (20)

Direktne veze

Genteks saobra}aj



Mreà za rentransmisiju telegrama

Teleks saobra}aj

Faksimil saobra}aj

Teleteks saobra}aj

Videoteks saobra}aj

Saobra}aj podataka

Sistem za razmenu poruka

Univerzalne li~ne komunikacije

SISTEMI EKSPLOATACIJE U TELEFONSKOM

SAOBRA]AJU (8)

Op{ti sistemi eksploatacije

Sistemi eksploatacije kod nas

TELEFONSKO-TELEGRAFSKE USLUGE (12)

Uvodna razmatrawa

Telefonski razgovori

Posebne usluge

Elementi kvaliteta telefonskih usluga

Odnosi sa korisnicima

Telegrafske usluge

Posebne usluge

Elementi kvaliteta telegrafskih usluga

Odnosi sa korisnicima

ORGANIZACIJA RADA U ORGANIZACIONIM

JEDINICAMA ZA PRU@AWE TELEGRAFSKIH

I TELEFONSKIH USLUGA (5)

Raspored zgrada, sala i odeqaka za rad

Pravci kretawa u telegrafu

VRSTE KONTROLE U TELEGRAFSKOM SAOBRA]AJU (10)

Pojam, vrste, metode

Kontrola rukovawa telegramima

Du`nost operativnog kontrolora

Du`nost slu`benika manipulativne kontrole

VRSTE KONTROLE U TELEFONSKOM SAOBRA]AJU (10)

Zadaci, ciqevi, na~in kontrole

Du`nosti radnika manipulativne kontrole telefonske slu`be

7. ORGANIZACIJA NOVÂNOG I RAÛNSKO-BLAGAJNI^-

KOG POSLOVAWA U PTT SAOBRA]AJU


CIQ I ZADACI

Ciq nastave je da se u~enici osposobe za poslove rukovo|e-

wa i organizacije, odnosno za poslove kontrole ra~unsko-blagaj-

ni~kog i nov~anog poslovawa u PTT-u.

Zadaci nastave:

– da se u~enici osposobe za vr{ewe poslova i zadataka na

vo|ewu i kontroli manipulativnih i ra~unskih isprava,

– da se osposobe za poslove blagajne – sakqu~ara i glavnog

blagajnika,

– sa~iwavawe i kontrola stawa kase, zbirnog ra~una priho-

da i mati~nih ra~una.

SADR@AJI PROGRAMA

RAÛNSKO-BLAGAJNI^KO POSLOVAWE (32)

PODELA RADA U GLAVNOJ BLAGAJNI IZME\U GLAVNOG

BLAGAJNIKA I SAKQUÂRA (8)

Na~in odgovornosti za pojavu mawka i vi{ka u glavnoj bla-

gajni.

Na~in konstatovawa i popuwavawa mawka u slu~aju provale

i orobqavawa jedinice PTT mreè.

Odnos ra~unopolaga~a u jedinici PTT mreè

Odnos ra~unopolaga~a i jedinice PTT mreè u slu~aju poja-

ve mawka i vi{ka.

REGULISAWE MAWKA I VI[KA IZME\U PO[TA, ZOP-a

I PO[TANSKE [TEDIONICE (8)

Sa~iwavawe i otpremawe stawa kase

Blagajni~ki maksimum

Trebovawe nov~anih dotacija

Otpremawe nov~anog suvi{ka

Na~in naplate i zara~unavawe PTT prihoda za sporedne i

dopunske delatnosti

ZARAÛNAVAWE PO[TARINE ZA SVE USLUGE U

ME\UNARODNOM SAOBRA]AJU (8)

Objediwavawe PTT prihoda na nivou organizacionih jedi-

nica.

Pregled mati~nih i zbirnih ra~una.

Zbirni ra~un prihoda. Otprema mese~nih ra~una i ~uvawe

kopija.

Trebovawe po{tanskih vrednosti.

Prijem po{tanske vrednosti. Vra}awe po{tanske vrednosti.

PLA]AWE USLUGA PO FAKTURI (8)

Pla}awe usluga po fakturi.

Na~in obrade usluga koje se pla}aju po fakturi.

Prihodi od telegrafskih usluga.

Prihodi od telefonskih usluga.

NOVÂNO POSLOVAWE (56)

A) OTKUP PO[TANSKIH GARANTNIH ÊKOVA VP-14 (10)

Op{ti uslovi za otkup po{tanskih garantnih ~ekova.

Op{ti propisi

Popuwavawe ~eka

Provera ispravnosti ~eka

Utvr|ivawe identitete korisnika ~eka

Kwièwe otkupqenih ~ekova.

Izgled i opis po{tanskih garantnih ~ekova i ~ekovnih ga-

rantnih karata

Holandski po{tanski garantni ~ek VP-14 (GIROBETAAL-KAART)

– êkovna garantna karta

– Francuski po{tanski garantni ~ek VP-14

êkovna garantna karta

Britanski po{tanski garantni ~ek VP-14 (national girobank)êkovna garantna karta.

B) ISPLATA (OTKUP) EUROÊKA (10)

Vrsta euro~ekova i euro~ek garantna kartica

Op{ti propisi o otkupu euro~ekova

Popuwavawe euro~eka

Provera ispravnosti euro~eka

Utvr|ivawe identiteta vlasnika euro~eka

Otkup euro~ekova

Upisivawe podataka na pole|ini euro~eka i overa euro~e-

kova od strane isplatne po{te

Upisivawe euro~eka u dnevnik ispla}enih me|unarodnih

po{tanskih uputnica

Otprema ispla}enih euro~ekova Po{tanskoj {tedionici.

V) OBAVQAWE MEWA^KIH POSLOVA U JEDINICAMA

PTT MRE@E (13)

Op{te odredbe

Vrste mewa~kih poslova

Po{te koje vr{e mewa~ke poslove

Kursna lista

Kupovina stranih sredstava pla}awa

Kupovina efektivnog stranog novca

Pojam ~ekova i vrste ~ekova koje otkupquju po{te

Rok va`nosti i visina iznosa ~eka

Bankarski ~ekovi

Putni~ki ~ekovi

êkovi Narodne banke Jugoslavije glase na dinare.

Postupak kod jedinica PTT mrè prilikom kupovine stra-

nih sredstava pla}awa

– Kupovina efektivne strane valute

Kupovina bankarskog ~eka

Kupovina putni~kog ~eka

Postupak kod prijave falsifikata, kra|e i gubitka

Danski po{tanski garantni ~ek VP-14

êkovna garantna karta

Norve{ki po{tanski garantni ~ek VP-14

êkovna garantna karta.

Strana 92 – Broj 10 20. jun 1997.


ISPLATA [TEDNIH ULOGA SA INOSTRANIH

[TEDNIH KWI@ICA

G) ISPLATA [TEDNIH ULOGA SA [TEDNIH

KWI@ICA PO[TANSKE [TEDIONICE AUSTRIJE (6)

Op{ti propisi o isplati

Opis {tednih kwiìca

Utvr|ivawe identiteta

Isplata {tednih uloga

Upisivawe ispla}enih iznosa na isplatnu karticu

Popuwavawe isplatne kartice

Upisivawe isplatnih kartica u dnevnik ispla}enih uputni-

ca u me|unarodnom saobra}aju

Spisak nevaè}ih {tednih kwiìca.

D) ISPLATA [TEDNIH ULOGA SA [TEDNIH

KWI@ICA PO[TANSKE UPRAVE SR NEMA^KE (6)

Op{ti propisi o isplati

Opis {tedne kwiìce

Utvr|ivawe identiteta

Isplata {tednih uloga

Upisivawe ispla}enih iznosa u {tednu kwiìcu i na is-

platnu karticu

Popuwavawe isplatne kartice

Upisivawe isplatnih kartica u dnevnik ispla}enih putni-

ca u me|unarodnom saobra}aju

Spisak nevaè}ih {tednih kwiìca

\) OBRAÛN SA PO[TANSKOM [TEDIONICOM (11)

Op{ti propisi o isplati po{tansko uputni~kih ~ekova VP-13.

Opis po{tansko uputni~kih ~ekova VP-13

Prera~un po{tansko uputni~kih ~ekova VP-13

Isplata po{tansko uputni~kih ~ekova VP-13

Upisivawe ispla}enih ~ekova VP-13 u dnevnik ispla}enih

uputnica u me|unarodnom saobra}aju.


Upoznati polaznike sa zna~ajem blagajni~kog i ra~unskog

poslovawa kod po{ta, telegrafa i telefona. Posebno treba uka-

zati na povezanost ra~unskog i blagajni~kog poslovawa. Pri ob-

radi nastavnih tema treba obratiti posebnu pa`wu na poslove

kontrolora i upravnika u po{ti koje }e on neposredno obavqati.

Posebno treba objasniti kontrolu ra~unskog i stvarnog sta-

wa, postupak kod nastajawa vi{ka i mawka u po{ti, zatim poslove

kontrole pomo}nih blagajni, ra~unopolaga~a. Isto tako u savla-

|ivawu gradiva polaznici treba da se upoznaju sa me|unarodnom

{tednom slu`bom, otkupom stranih sredstava pla}awa, bezgoto-

vinskim pla}awem i dr.


(12 ~asova nedeqno, 264 ~asa godi{we)

CIQ I ZADACI

Ciq nastave je da polaznici, u prakti~nom radu, provere i

upotpune ste~ena teorijska znawa i da ovladaju poslovima nepo-

srednog rukovo|ewa i kontrole tehnolo{kog procesa rada u jedi-

nicama po{tanske mreè.

Zadaci nastave su da polaznici, u konkretnim radnim uslo-

vima, obavqaju poslove organizacije i da kontrolom tehnolo{kog

procesa rada reguli{u na~in i postupak obavqawa PTT usluga i

usluga nov~anog i ra~unskog poslovawa.

SADR@AJI PROGRAMA

ORGANIZACIJA I NEPOSREDNO RUKOVO\EWE

POSLOVIMA U JEDINICAMA PTT MRE@E (20)

– Raspore|ivawe radnika na odgovaraju}e poslove i zadatke

i starawe o zaposlenosti u PTT jedinici;

– Neposredna kontrola pravilnosti odvijawa pojedinih teh-

nolo{kih procesa u jedinicama PTT mreà;

– Preduzimawe mera u ciqu otklawawa zastoja u vr{ewu

PTT usluga;

– Vo|ewe ra~una o opremqenosti PTT jedinica sredstvima

za rad, upotrebnim inventarom i PTT obrascima, kao i pravilni-

cima i uputstvima koji reguli{u PTT slu`bu;

– Pra}ewe i preduzimawe odgovaraju}ih mera u organizaciji

prijema po{iqaka radi otklawawa nepravilnosti i zastoja u radu;

– Pra}ewe i preduzimawe organizacionih mera u vezi sa ot-

premom, prispe}em i preuzimawem zakqu~aka;

– Pra}ewe kvaliteta obavqawa dostavne i isporu~ne slu`be;

– Obezbe|ivawe neposrednog ili posrednog vo|ewa stati-

sti~kih podataka PTT jedinice, odnosno odeqka;

– Obavqawe neposredne kontrole u vezi sa zakqu~ivawem

potrebnih ra~unskih i manipulativnih isprava po zavr{etku

dnevnog rada.

Na odgovaraju}i na~in obavqati obuku novoprimqenih rad-

nika kao i proveru pravilnosti rada radnika na obavqawu pojedi-

nih poslova i radnih zadataka.

KONTROLA TEHNOLO[KOG PROCESA RADA (90)

Vr{ewe kontrole obavqawa PTT usluga;

– Operativna kontrola u procesu rada;

– Dokumentarna kontrola u procesu rada;

– Kontrola manipulativnih isprava, odnosno ra~unskih is-

prava;

– Osnovni zadaci kontrole tehnolo{kog procesa rada;

– Mesto gde se vr{i kontrola i organi koji vr{e kontrolu;

– Sa~iwavawe plana rada organa operativne kontrole;

– Redovna i povremena kontrola sredstava rada;

– Operativna kontrola prenosa po{tanskih po{iqaka;

– Kontrola prijema po{iqaka: obi~nih pismonosnih po{i-

qaka, tiskovina, novina i ~asopisa, kontrola prijema po{iqaka

preko po{tanskih kov~eì}a;

– Kontrola prijema uplata nov~anih dokumenata (uplata

SPP, po{tanskih {tednih uloga, ~ekova i dr.)

– Kontrola prijema kwiènih po{iqaka;

– Kontrola prijema pi{iqaka od velikih korisnika i voj-

nih po{ta;

– Kontrola otpreme po{iqaka, obi~nih i kwiènih;

– Kontrola sa~iwavawa i razmene zakqu~aka;

– Kontrola prevoza – transporta po{tanskih po{iqaka;

– Kontrola prispe}a zakqu~aka;

– Na~in i postupak vr{ewa kontrole u putuju}im po{tama;

– Operativna kontrola uru~ewa po{iqaka;

– Kontrola pripreme obi~nih i kwiènih po{iqaka za is-

poruku i dostavu;

– Kontrola pripreme za isplatu po{tanskih putnica, uput-

ni~kih telegrama u unutra{wem i me|unarodnom saobra}aju i kon-

trola pripreme uputnica SPP za isplatu u po{ti i domu;

– Kontrola pripreme paketa za isporuku i dostavu, kontrola

pripreme za dostavu hitnih pi{iqaka i vrlo hitnih paketa, kon-

trola isporuke po{iqaka po izve{taju o prispe}u po{iqaka i

post-restant po{iqaka;

– Kontrola dostave po{iqaka. Provera uru~ewa po{iqaka

i rad po{tono{e na terenu;

– Kontrola uplate otkupnih i drugih zaduèwa za po{tan-

ske kwiène po{iqke kojima su zaduèni;

– Kontrola nadoslawa i vra}awa po{iqaka;

– Kontrola manipulativnih isprava u po{tanskom saobra-

}aju i nov~anom poslovawu;

– Ra~unska kontrola primqenih dokumenata, po{tanskih i

telegrafskih uputnica, uputnica SPP-a, {tednih uloga i isplata;

– Kontrola vr{ewa isplata nov~anih dokumenata u untra-

{wem i me|unarodnom PTT saobra}aju;

– Pregled i kontrola pomo}nih blagajni u po{ti i glavne

blagajne;

– Odgovornost radnika koji vr{i kontrolu.

POSLOVI GLAVNE BLAGAJNE I SAKQUÂRA (90)

– Pojam blagajni~kog i ra~unskog poslovawa;

– Ostvarivawe prihoda;

– Blagajni~ka sredstva;

– Vrste blagajni, poslovi blagajnika i sakqu~ara;

– Ra~unopolaga~i: blagajnik i sakqu~ar;

– Rukovawe blagajni~kim sredstvima;

– Pregled blagajni i blagajni~kih sredstava;

– Ra~unsko poslovawe – uop{te o ra~unima;

– Zara~unavawe prihoda u jedinicama PTT mreè;

– Trebovawe po{tanskih vrednosti: prijem i vra}awe po-

{tanskih vrednosti;

– Ra~un po{tanskih sredstava;



– Me|unarodni kupon za odgovor;

– List razduèwa;

– Zara~unavawe iznosa cena napla}ene u gotovom i po fakturi;

– Zara~unavawe cena upotrebom ma{ine za frankirawe i

prijem po{iqaka;

– Zara~unavawe i naplata iznosa cena za prenos novina i ~a-

sopisa za po{tanske usluge, za uputnice i usluge platnog prometa;

– Dopunske po{tanske usluge;

– Zara~unavawe i naplata prihoda od telegrafskih i tele-

fonskih usluga po fakturi;

– Vra}awe iznosa cene za ve} napla}ene usluge;

– Obra~un telegrafskih i telefonskih usluga po fakturi;

– Zbirni ra~un prihoda;

– Zara~unavawe prihoda od ostalih usluga;

– Na~in na koji se vr{i razgrani~avawe PTT prihoda.

REKLAMACIJA I POTRA@IVAWE PO[IQAKA U

UNUTRA[WEM I ME\UNARODNOM PO[TANSKOM

SAOBRA]AJU (22)

Reklamacije u unutra{wem po{tanskom saobra}aju:

– Zna~aj reklamacionog postupka kojim se utvr|uju sporne

~iwenice u vezi sa izvr{ewem ili urednim izvr{ewem po{tan-

ske usluge;

– Vrste reklamacije u unutra{wem po{tanskom saobra}aju;

– Reklamacije po{iqaoca;

– Reklamacije primaoca zbog o{te}ewa ili umawewa sadr-

àja po{iqke.

Postupak sa reklamacijom po{iqaoca u vezi sa uru~ewem i

prekora~ewem roka za prenos i uru~ewe obi~ne i kwiène po{iqke:

– Pokretawe reklamacionog postupka;

– Kwiga otpremqenih potra`nica;

– Otprema potra`nica odredi{noj po{ti;

– Postupak sa potra`nicom u odredi{noj po{ti;

– Re{avawe potra`nice;

– Kwiga prispelih potra`nica. Pribavqawe izjave primaoca;

– Vra}awe re{ene potra`nice;

– Postupak u po{ti kod koje je pokrenut reklamacioni po-

stupak sa pozitivno i negativno re{enom potra`nicom;

– Potraga putem kartovawa;

– Sre|ivawe podataka koji se odnose na nestanak (gubitak)

ili pogre{no uru~ewe po{iqaka;

– Sa~iwavawe kartona KP-1 za negativno re{ewe potra-

`nice;

– Zahtev za obave{tewe o uru~enoj kwiènoj po{iqci;

– Potupak sa reklamacijom primaoca zbog o{te}ewa ili

umawewa sadràja pi{iqke;

– Zapisnik o neispravnosti pi{iqke.

Potraìvawe po{iqaka u me|unarodnom po{tanskom sao-

bra}aju:

– Pokretawe potra`nog postupka za po{iqke primqene u

na{oj zemqi;

– Sa~iwavawe potra`nice za preporu~ene po{tanske po-

{iqke, vrednosna pisma i pakete (Obrazac S-9), za obi~ne pismo-

nosne pi{iqke (Obrazac S-8), za uputnice u me|unarodnom sao-

bra}aju (Obrazac MP-4)

– Kwiga otpremqenih potra`nica u me|unarodnom saobra}aju;

– Otprema potra`nica nadle`noj izmeni~noj po{ti;

– Postupak u prijemnoj po{ti sa vra}enom, re{enom potra-

`nicom;

– Postupak u odredi{noj po{ti sa prispelom potra`nicom

koju su sa~inile inostrane po{te;

– Kwiga prispelih potra`nica za me|unarodni saobra}aj;

– Re{avawe potra`nica za obi~ne i kwiène po{iqke;

– Pribavqawe izjave primaoca;

– Otprema re{ene potra`nice nadle`noj PTT organizaciji.

SAÎWAVAWE I RE[AVAWE SLU@BENIH OBAVESTI

U UNUTRA[WEM I ME\UNARODNOM SAOBRA]AJU (42)

Sa~iwavawe slu`benih i pla}enih obavesti u unutra{wem

saobra}aju na osnovu originalnih telegrama i slu`benih obavesti.

Sa~iwavawe i re{avawe notica RQ i BQ u unutra{wem te-

legrafskom saobra}aju.

– Sa~iwavawe i re{avawe slu`benih obavesti u me|unarod-

nom saobra}aju u svim sistemima eksploatacije;

– Sa~iwavawe i re{avawe notice RQ i BQ u me|unarodnom

telegrafskom saobra}aju.

Sa~iwavawe i re{avawe potra`nice u unutra{wem saobra-

}aju.

Postupak sa potra`nicom u me|unarodnom saobra}aju.

Kontrola pravilnog rukovawa telegramima:

– Pravilan prijem;

– Pravilno brojawe re~i;

– Naplata cene za telegrame;

– Kontrola upisivawa telegrama u ra~un prihoda od tele-

grafskih usluga;

– Kontrola pravilnog usmeravawa telegrama;

– Pravilnost otpravqawa i preuzimawa telegrama;

– Kontrola pravilnosti uspostavqawa veze i pravilnost ob-

likovawa telegrama;

– Kontrola pravilnosti preuzimawa telegrama;

– Kontrola pravilnosti upisivawa telegrama u zapisnik te-

legrafskog rada;

– Kontrola pravilnosti uru~ewa telegrama;

– Priprema telegrama za uru~ewe;

– Pravilnosti uru~ewa.

Kontrola telegrama i telegrafskih isprava:

– Kontrola dolaznih uputni~kih telegrama;

– Postupak za otklawawe smetwi u slu~aju zastoja.

Kontrola pra}ewa rada radnika na radnim mestima u tele-

fonskom saobra}aju:

Kontrola pra}ewa organizacije na kontrolnom stolu i kon-

trola rada radnika sa kontrolnog stola;

– Kontrola manipulativnih isprava u telefonskom saobra}aju.

9. PRAKTI^NA NASTAVA U BLOKU

(32 ~asa nedeqno, 256 ~asova godi{we)

CIQ I ZADACI

Ciq nastave je da vanredni u~enici u neposrednom radu

provere i upotpune ste~ena teorijska znawa i da se osposobe za po-

slove, organizaciju i kontrolu rada.

Zadaci nastave su da se u~enici osposobe da operativnom,

dokumentarnom i drugim metodama kontrole tehnolo{kog procesa

rada reguli{u na~in i postupak obavqawa PTT usluga i usluga

nov~anog i ra~unsko-blagajni~kog poslovawa u jedinicama PTT

mreè.

SADR@AJI PROGRAMA

POSLOVI ORGANIZACIJE RADA U JEDINICAMA PTT

MRE@E (18)

KONTROLA TEHNOLO[KOG PROCESA RADA U SVIM

FAZAMA TEHNOLO[KOG PROCESA PRENOSA

PO[TANSKIH PO[IQAKA (88)

KONTROLA NOVÂNOG POSLOVAWA U JEDINICAMA

PTT MRE@E (88)

REKLAMACIJE I POTRA@IVAWE PO[IQAKA U

UNUTRA[WEM I ME\UNARODNOM SAOBRA]AJU (22)

SAÎWAVAWE I RE[AVAWE SLU@BENIH OBAVESTI

U UNUTRA[WEM I ME\UNARODNOM TELEGRAFSKOM

SAOBRA]AJU (40)


Prakti~na nastave u bloku obuhvata op{testru~ne i uè-

stru~ne sadràje budu}eg poziva, odnosno poslove organizacije i

kontrole tehnolo{kog procesa rada.

Ova nastava se obavqa u oglednoj po{ti, odnosno u odgova-

raju}im jedinicama po{tanske mreè u kojima se u~enicima pru-

à mogu}nost da svoja znawa neposredno u praksi primene i da ih

upotpune novim iskustvima.

ZAVR[NI ISPIT

Zavr{ni ispit za vanredne u~enike obrazovnog profila

tehni~ar PTT saobra}aja-specijalista, sastoji se iz slede}eg:

– pismene pripreme za izradu prakti~nog zadatka, odnosno

rada;

– izrade prakti~nog zadatka;

– usmene odbrane prakti~nog zadatka.

Strana 94 – Broj 10 20. jun 1997.


SADR@AJ ZAVR[NOG ISPITA

Za obrazovni profil tehni~ar PTT saobra}aja-specijalista

u â stepenu stru~ne spreme polagawe zavr{nog ispita utvr|uje se

iz slede}ih oblasti:

– po{tanski saobra}aj,

– telegrafsko-telefonski saobra}aj,

– nov~ano i blagajni~ko ra~unsko poslovawe.


Nastavni sadràji za obrazovni profil tehni~ar PTT sao-

bra}aja – specijalista, zasnivaju se na znawima koja su polaznici

usvojili na ááá i áâ stepenu stru~ne spreme, kao i na radnim isku-

stvima koja su polaznici stekli u PTT eksploataciji.

Nastavni program se sastoji iz dva dela, odnosno iz dve gru-

pe predmeta:

1. zajedni~ki predmeti za podru~je rada,

2. stru~ni predmeti.

Nastavni predmeti ili grupe predmeta realizuju se po nave-

denom redosledu kojim se obezbe|uje kontinuitet i postupnost u

usvajawe stru~nih znawa.

Pri obradi ovih nastavnih sadràja, treba imati u vidu da

se polaznici pripremaju za poslove organizacije i neposrednog

rukovo|ewa jedinicama PTT mreè áâ i â reda, odnosno mawim

organizacionim celinama PTT jedinica, kao i za poslove opera-

tivne i dokumentarne kontrole procesa rada. Obavqawe ovih po-

slova zahteva svestrano poznavawe PTT manipulacije, pa se pri

izradi nastavnih programa imao u vidu princip uzajamne poveza-

nosti teorijske i prakti~ne nastave.

Zajedni~ki predmeti za podru~je rada pruàju teorijska

stru~na znawa iz pojedinih oblasti PTT slu`be, npr. o ekonomi-

ci i organizaciji PTT-a, o statisti~koj analizi u PTT-u i dr.,

kao i o osnovama radnog prava. Zajedni~ki predmeti su osnov za

daqe stru~no obrazovawe odnosno za usvajawe znawa iz stru~nih

predmeta. Nastava iz ovih predmeta se realizuje odgovaraju}im na-

stavnim metodama, kori{}ewem stru~ne literature, obrazaca, she-

ma, crteà i drugih nastavnih sredstava. Zajedni~ki programi za

podru~je rada sadrè nastavne teme, odnosno oblasti koje treba

potpunije prou~avati:

1. Organizacija i ekonomika PTTT-a:

– Organizacija procesa rada sa osnovnim celinama kao de-

lovima preduze}a,

– Qudski faktor u organizaciji proizvodnih procesa.

2. Osnovi radnog prava:

– Pravni poloàj preduze}a,

– Prava radnika iz radnog odnosa,

– Obaveze i odgovornost radnika.

3. Osnovi statisti~ke analize u PTT-u;

– Organizacija statisti~ke slu`be u PTT saobra}aju.

4. PTT tehnika i automatska obrada podataka:

– TT ure|aji,

– Uvid u automatsku obradu podataka.

Nastava iz zajedni~kih predmeta za podru~je rada organizuje

se u u~ionicama Tehni~ke PTT {kole.

Stru~ni predmet prou~avaju organizaciju i eksploataciju

PTT saobra}aja, odnosno PTT saobra}aj, kao tehni~ko-tehnolo-

{ki jedinstven sistem, pa je, sa odre|enim specifi~nostima, je-

dinstven i pristup na~inu realizacije nstavnih sadràja iz ovih

predmeta. U realizaciji ovih nastavnih sadràja, pored klasi~-

nih nastavnih metoda, potrebno je da predavawa i obja{wewa budu

propra}ena ilustrativnim primerima iz oblasti struke, {to omo-

gu}uje optimalno usvajawe ~iwenica i wihovu primenu u praksi.

U nastavi stru~nih predmeta neophodno je koristiti o~igledna

sredstva: stru~nu literaturu, vaè}e pozitivne propise, obrasce,

sheme, crteè, slike, filmove o PTT struci i organizovati pose-

te jedinicama PTT mreè i dr.

Nastava iz stru~nih predmeta izvodi se u u~ionicama Teh-

ni~ke PTT {kole.

Primena teorijskih znawa i sticawe prakti~nih znawa iz

PTT manipulacije, za ovaj obrazovni profil treba da se realizuje

kroz prakti~nu nastavu iz predmeta „Specijalisti~ka praksa” i

„Prakti~na nastava u bloku”. Za ovu nastavu polaznici treba da su

dobro teorijski pripremqeni, a sloènost poslova zahteva potpu-

nu opremqenost radnih mesta, odnosno jedinica PTT mreè, u ko-

jima }e se, uglavnom prakti~na nastava obavqati. Zbog toga je po-

èqno da se ovaj vid nastave realizuje u ve}im jedinicama PTT

mreè, sa svim PTT slu`bama i modernom tehnologijom rada. Na

prakti~noj nastavi, u konkretnim uslovima rada, polaznici treba

da samostalno obavqaju predvi|ene radne poslove i zadatke, uz ko-

ri{}ewe tehni~kih i drugih sredstava za rad.

Specijalisti~ka praksa obavqa se u odgovaraju}im jedini-

cama PTT mreè i u oglednoj po{ti. Prakti~na nastava u bloku

realizuje se u odgovaraju}im jedinicama PTT mreè.

U stru~nim predmetima tako|e se mogu izdvojiti pojedine

nastavne teme koje su od posebnog zna~aja za struku, pa ih treba

potpunije obra|ivati:

1. Organizacija i eksploatacija po{tanskog saobra}aja:

– Pravno poslovni odnosi po{te sa korisnicima,

– Organizacija prenosa po{tanskih po{iqaka,

– Kvalitet po{tanskog saobra}aja.

2. Organizacija i eksploatacija TT saobra}aja:

– Organizacija tehnolo{kog postupka u TT saobra}aju,

– Odnos sa korisnicima TT usluga,

– Unutra{wa kontrola i inspekcija TT saoba}aja.

3. Organizacija nov~anog i ra~unsko-blagajni~kog poslova-

wa u PTT saobra}aju:

– Ra~unsko-blagajni~ko poslovawe,

– Nov~ano poslovawe.

4. Specijalisti~ka praksa:

– Organizacija i neposredno rukovo|ewe poslovima u jedi-

nicama PTT mreè,

– Kontrola tehnolo{kog procesa rada,

– Poslovi glavne blagajne i sakqu~ara,

– Sa~iwavawe i re{avawe slu`benih obavesti u unutra-

{wem i me|unarodnom TT saobra}aju.

5. Prakti~na nastava u bloku:

– Poslovi organizacije rada u jedinicama PPT mreè,

– Kontrola tehnolo{kog procesa rada u svim fazama tehno-

lo{kog procesa prenosa po{tanskih po{iqaka,

– Kontrola nov~anog poslovawa u jedinicama PTT mreè,

– Sa~iwavawe i re{avawe slu`benih obavesti u unutra-

{wem i me|unarodnom TT saobra}aju.

Nastava za obrazovni profil tehni~ar PTT saobra}aja –

specijalista, organizuje se kao redovna nastava uz rad i traje dva

semestra:

– zimski semestar po~iwe 20. oktobra i traje do 15-tog janu-

ara naredne godine i

– letwi semestar po~iwe 20-og februara i traje do 31-og ma-

ja teku}e godine.

Specijalisti~ka praksa se organizuje, po utvr|enom progra-

mu, u jedinacam PTT mreè radnih jedinica po{tanskog (PTT)

saobra}aja ili u oglednoj po{ti. Ova praksa obavqa se ili u toku

{kolske godine (za vreme zimskog raspusta) ili na kraju nastavne

godine.

Prakti~na nastava u bloku se organizuje u jedinicama PTT

mreè radnih jedinica po{tanskog (PTT) saobra}aja, po pravilu

na kraju nastavne godine.

Nastava za ovaj obrazovni profil se organizuje kao konsul-

tativno-pripremna, uz polagawe ispita, pri ~emu se u pripremnoj

nastavi daje 40% od planiranog fonda ~asova pojedinih predmeta.

Grupa 6: UNUTRA[WI TRANSPORT

Obrazovni profil: 6.1. TEHNIÂR UNUTRA[WEG

TRANSPORTA – SPECIJALISTA




1. Tehni~ar unutra{weg transporta, sa dve godine radnog

iskustva.


RANG LISTE ZA UPIS

1. Unutra{wi transport,

2. Integralni transport,

3. Mehanizacija pretovara,

4. Sredstva unutra{weg transporta.



CIQ OBRAZOVAWA




Usavr{avawe zna~aja iz oblasti organizacije transportnog



Pro{irivawe znawa iz oblasti integralnog transporta,

najsavremenijih sistema transporta, tarifa i informatike u in-

tegralnom transportu.

Da usavr{e ste~ena znawa o manipulisawu i vo|ewu tereta

signalisawem.

Usavr{avawe ste~enih znawa i oblasti skladi{ta, princi-

pa i na~ina skladi{tewa robe u zavisnosti od vrste, tehnologije

skladi{tewa itd.


Prihvatawe robe i dokumenata; evidencija pristigle robe,

raspore|ivawe robe u skladi{ta, provera teìne robe, broja ko-

leta, broja paleta, broj paketa, komada itd.

Organizacija skladi{tewa robe, sortirawe i klasifici-

rawe robe, izbor prevoznog sredstva u zavisnosti od vrste i ka-

rakteristika robe, na~ina pakovawa i ambalaìrawa, izbor pre-

voznog puta metodom minimizacije prevoznih tro{kova; pra}ewe

kretawa robe raspoloìvim sredstvima veze.

Planirawe i kontrola opravki i odràvawa sredstava pre-

tovarne mehanizacije.

Organizacija i kontrola kretawa robe u procesu proizvod-

we. Kori{}ewe kompjutera u sistemu koordinacije.

Strana 96 – Broj 10 20. jun 1997.

NASTAVNI PLAN

T

2

3

3

3

3

3

12 264

320

320264374 320638

958

1

2

3

4

5

6

7

Redni

broj

V T+VNastava

u bloku

Strani jezik

[pedicija

Unutra{wi transport

Ter. u trans. i skladi{t.

Integralni transport

Mehanizacija pretovara

Prakti~na nastava:


b) u bloku

UKUPNO:

UKUPNO ÂSOVA:

BROJ ÂSOVA


T

44

66

66

66

66

66

VNastava

u bloku

GODI[WE


1. STRANI JEZICI


Nastavni programi za strane jezike su isti kao kod obrazovnog

profila oficir palube – specijalista iz grupe 2. vodni saobra}aj.

2. [PEDICIJA


CIQ I ZADACI

Ciq ovog predmeta je da u~enici ste~ena znawa iz oblasti

saobra}aja mogu da koriste u praksi i kod pra}ewa nastave iz uè-

stru~nih predmeta.

Zadaci ovog predmeta su da u~enici:

– steknu osnovna znawa iz {pedicije i {pediterske delat-

nosti i dokumentima koji se koriste u toku transporta,

– reìmima pod kojima se obavqaju pojedine vrste prevoza,

– o poslovima i zadacima koje obavaqaju pojedine slu`be u

toku transporta,

– da steknu znawa o transportnom osigurawu,

– da shvate zna~aj carina i carinskog postupka,

– da razvijaju inicijativu za {ire i dubqe upoznavawe sao-

bra}ajnih problema.

SADR@AJI PROGRAMA

OSNOVNI POJMOVI O [PEDITERSKOJ DELATNOSTI:

ULOGA POD[PEDITERA I ME\U[PEDITERA I

PODELA [PEDICIJE (4)

VRSTE DOKUMENATA U [PEDICIJI: KOMERCIJALNI I

FINANSIJSKI DOKUMENTI (2)

TRANSPORTNE POTVRDE, [PEDITERSKE POTVRDE,

TERETNICE ZA KOMBINOVANI PREVOZ, SKLADI[NE

POTVRDE (6)

TARIFE, TARIFNA NAÊLA: JAVNOSTI, TRAJNOSTI,

JASNO]E, JEDNAKOSTI (2)


TARIFNI POJMOVI: TARIFNI SISTEM, TARIFNA

TEHNIKA, POLITIKA, TARIFNI RAZRED, TARIFNA

UDAQENOST ITD. (6)

POSLOVI I ZADACI TARIFNOG ODEQEWA:

AKVIZICIJA, PRA]EWE TR@I[TA, INSTRADACIJA,

REFAKCIJE I PROVIZIJE (6)

POSLOVI I ZADACI UVOZNOG ODEQEWA:

POZICIONIRAWE, DISPONIRAWE, OSIGURAWE,

CARIWEWE, OTPREMA KOMITENTU (8)

POSLOVI I ZADACI TRANSPORTNO-SKLADI[NOG

ODEQEWA: UTOVAR I ISTOVAR ROBE, LOKO PREVOZI,

USKLADI[TEWE, OBELE@AVAWE ROBE, VEZE SA

VOZARIMA (6)

VOZILA POD RE@IMOM TIR, VOZILA BEZ RE@IMA

TIR (4)

SPECIJALNI POSLOVI [PEDITERA: KONTROLA

KVALITETA I KVANTITETA, UZIMAWE UZORAKA,

PRA]EWE TRANSPORTA, DOLE\IVAWE, IZDAVAWE

TRANSPORTNIH PISAMA (8)

TRANSPORTNO OSIGURAWE, PREVENTIVNE I

REPRESIVNE MERE, RAZNOVRSNOST RIZIKA. KASKO

OSIGURAWE (6)

CARINSKI POSTUPAK, GRUPISAWE CARINA PREMA

CIQU ZBOG KOGA SU UVEDENE, PREMA PRAVCU

KRETAWA ROBE, PREMA NAÎNU NAPLATE, PREMA

NAÎNU ZAVO\EWA (8)

3. UNUTRA[WI TRANSPORT


CIQ I ZADACI

Ciq je da kandidati usavr{e i pro{ire znawa iz oblasti

rada u preduze}ima, posebno u preduze}ima robnog transporta

(prometa, saobra}aja) imaju}i u vidu prvenstveno zna~aj uticaja

tehnologije rada na unutra{wi transport.

Zadaci su da kandidati:

– shvate uslove radne sredine i wihov uticaj na radnu spo-

sobnost radnika,

– steknu i pro{ire potrebna znawa iz domena organizacije

radnih mesta, prou~avawa rada i rukovo|ewa u unutra{wem tran-

sportu,

– usavr{e znawa iz manipulisawa teretom i shvate zna~aj

primene sredstava za{tite na radu koja se primewuje na sredstvi-

ma u unutra{wem transportu.

– vr{e izbor sredstava unutra{weg transporta,

– shvate zna~aj i ulogu industrijskog transporta.

SADR@AJI PROGRAMA

OP[TI POJMOVI I DEFINICIJA U UNUTRA[WEM

TRANSPORTU (4)

Rad. Delatnost. Predmeti rada i sredstva za rad. Proizvod-

ne snage i produkcioni odnosi. Organizacija rada. Tro{kovi

proizvodwe. Ukupna cena i jedina~na cena usluga. @ivi i opred-

me}eni rad (apstraktan i konkretan rad). Mesto i zna~aj unutra-

{weg transporta.

ORGANIZACIJA RADA U PREDUZE]IMA (4)

Pojam organizacije rada i nauke u organizaciji unutra{weg

transporta. Osnovna podela unutra{weg transporta prema tehni~-

koj bazi, tehnolo{koj bazi, ekonomskoj su{tini pojedina~nih

podsistema unutra{weg transporta.

ÔVEK, WEGOV RAD I ZA[TITA NA RADU (6)

Uslovi radne sredine, profesionalna oboqewa, umor, po-

vrede na radu, organizacija radnih mesta, prou~avawe rada, tehni~-

ki normativi, HTZ. Manipulisawe i skladi{tewe robe. Nacio-

nalni i me|unarodni propisi. Bezbednost u unutra{wem procesu.

TEHNOLO[KI PROCES I RASPORED MA[INA (6)

Pojam operativnog planirawa, tehni~ka dokumentacija. Teh-

ni~ka operativa. Kontrola kvaliteta. Tehni~ko odràvawe, serv-

isi i opravke.

SPECIFI^NOST PROCESA U UNUTRA[WEM

TRANSPORTU KOD POJEDINIH OBLASTI

MATERIJALNE PROIZVODWE (4)

Pokazateqi funkcionisawa procesa transporta. Skra}eni-

ce. Simboli pri analizi transporta. Tokovi unutra{weg tran-

sporta, prakti~ni primeri toka materijala. Trpeqivost robe u

unutra{wem transportu.

ZNAÂJ, ULOGA I OSNOVNA TEHNOLO[KA SVOJSTVA

INDUSTRIJSKOG TRANSPORTA (10)

Zna~aj industrijskog transporta kao sastavnog dela proiz-

vodnog procesa, tehnolo{ka me|uzavisnost, procesnog, me|upogon-

skog i spoqweg industrijskog transporta, tehnolo{ka povezanost

industrijskog i javnog transporta.

DAQA RACIONALIZACIJA I UNAPRE\EWE

UNUTRA[WEG TRANSPORTA (10)

Transportna sredstva ~ija je upotreba tipi~na za industrij-

ski transport. Tarife u unutra{wem transportu. Informatika u

unutra{wem transportu. Elektronski ra~unari i informacioni

sistemi kori{}ewa u procesu u unutra{wem transportu.

LOGISTI^KI SISTEM I UNUTRA[WI TRANSPORT (6)

Proizvo|a~ka logistika. Osnovni podsistemi logisti~kog

sistema (Podsistem unutra{weg transporta). Mesto i uloga unu-

tra{weg transporta u logisti~kom sistemu.

BEZBEDNOST U PROCESU UNUTRA[WEG

TRANSPORTA (10)

Osnovne karakteristike opasnih roba. Preventivna za{ti-

ta od neèqenog dejstva opasnih roba. Za{tita radne atmosfere.

Za{tita od buke i vibracija. Za{tita od poàra i eksplozija.

TIPOVI LEJAUTA (6)

Sa fikksnom pozicijom predmeta rada. Raspored prema jed-

norodnosti opreme. Raspored prema tehnolo{kom rasporedu ope-

racija. Osnovni oblici tokova materijala.

4. TERET U TRANSPORTU I SKLADI[TU


CIQ I ZADACI

Ciq je da usavr{e i pro{ire znawa iz oblasti pretovara,

skladi{tewa i transporta robe.

Zadaci:

– da upoznaju savremene zahteve transporta i skladi{tewa;

– da upoznaju na~ine za{tite tereta pri prevozu i skladi{-

tewu;

– da upoznaju tehnolo{ke zahteve robe u transportu;

– da upoznaju me|unarodne i nacionalne propise o manipu-

lisawu u transportu i skladi{tewu tereta.

SADR@AJI PROGRAMA

POJAM TERETA (10)

Op{te karakteristike robe.

JEDINICE TERETA (12)

Formirawe jedinice rukovawa, formirawe jedinice otpreme,

formirawe transportno-manipulativne i jedinice skladi{tewa.

NAÎN SLAGAWA, PRI^VR[]IVAWA ROBE U

TRANSPORTNOM PAKETU (14)

Obezbe|ivawe tereta u raznim karikama transportnog lan-

ca. Sile koje dejstvuju unutar paketa i izme|u paketa.

RAZLIKA I POJMOVI AMBALA@E

I PAKETIZACIJE (16)

Podela ambalaè prema obliku, funkciji. Su{tina paketiza-

cije i razlika izme|u paketizacije i integralnog sistema transporta.



TRPEQIVOST ROBE U TRANSPORTU I SKLADI[TU (14)

Carinski, veterinarski i fito-patolo{ki zahtevi manipu-

lisawa transporta i skladi{tewa robe. Zahtevi temperature i

ventilacije u transportu. Me|unarodni i nacionalni propisi ko-

ji preciziraju prevoz opasnih materija.

5. INTEGRALNI TRANSPORT

(3 ~asa nedeqno, 66 ~asov aukupno)

CIQ I ZADACI

Ciq je da usavr{e i pro{ire znawa iz oblasti tehnolo{ko-

ekonomskih sistema integralnog transporta, sistem konteneriza-

cije, Niske-Rask sistem, Piggy Back, Ro-Ro, Seabec, Fider, Lash idrugi sistemi.

Zadaci:

– da shvate izbor transportnih i logisti~kih lanaca prime-

nom ra~unara;

– da steknu znawa iz metodologije, tehno-ekonomskih uslova,

primene kontenerizacije;

– da se upoznaju sa tipi~nim tehnologijama u re~no-kopnenim,

pomorsko-kopnenim i kopneno-vazdu{nim transportnim lancima;

– da shvate zna~aj optimizacije i sistematske analize tehno-

logije procesa transporta i povezanosti transportera, RTC i ko-

risnika;

– da shvati ulogu ra~unara i komunikacionih sistema u op-

timizaciji transporta.

SADR@AJI PROGRAMA

KOOPERACIJA I KOORDINACIJA TRANSPORTA (4)

Koordinacija saobra}aja. Kooperacija u transportu.

TRANSPORTNI LANCI (7)

Tehnolo{ka su{tina transportnih lanaca. Osnovni pojmo-

vi i osnove tehni~ko-tehnolo{kog i organizacionog povezivawa.

Prednost i nedostaci sistema transportnog lanca. Primena ki-

bernetike u transportnom lancu. Specifi~na tehnologija i

formirawe razli~itih transportnih lanaca.

OBLAST AUTOMATIZACIJE UPRAVQAWA

TRANSPORTOM (4)

Pojam i su{tina automatizacije i kibernetike. Elektron-

ski ra~unari i informacioni sistemi kori{}eni u procesu in-

tegralnog transporta.

KONTEJNERSKI SISTEM TRANSPORTA (7)

Osnovne tehnologije kontejnerskog transporta. Tehno-eko-

nomski uslovi primene kontejnerskog sistema transporta kod raz-

li~itih tehnologija, robno-transportni sistemi.

TEHNOLOGIJA KOPNENIH MOSTOVA I OSTALIH

ZNAÂJNIH SISTEMA INTEGRALNOG TRANSPORTA (7)

Tehnologija kopnenog transporta. Tehnologija kopneno-po-

morskog transporta, kopneno-re~nog transporta, vazdu{no-kopne-

nog transporta i tehnologija vazdu{nih mostova.

INTEGRALNI POMORSKO-KOPNENI SISTEM

TRANSPORTA (6)

Ro-Ro sistem, tehnologija transporta barè

TEHNOLOGIJA VOZILO-VOZILO (6)

Su{tina i problemi tehnologije integralnog drumsko-è-

lezni~kog sistema transprota.

ROBNO-TRANSPORTNI CENTRI (5)

Namena (osnovne delatnosti RTC-a). Osnovna struktura RTC-a.

Zna~aj formirawa i razvoj RTC-a kao logisti~kih centara. Osnovni

zadaci u~esnika u radu RTC-a. Tehnolo{ki projekat RTC-a.

LOGISTIKA (10)

Su{tina i zadaci logistike, marketing-logistika. Osnov-

ni zadaci marketing-logistike. Tehnolo{ke funkcije osnovnih

podsistema marketing-logistike. Mesto integralnog transporta

u sistemu marketing-logistike. Logistika posmatrana sa aspekta

{pediterske organizacije. Neophodne informacije u sistemu

marketing-logistike. Primeri primene marketing-logistike u

Zapadnoj Evropi.

TEHNOLO[KE REZERVE U TRANSPORTU (2)

Osnovne tehnolo{ke rezerve u tansportnom i prevoznom

procesu. Radionalizacija transporta.

METODOLOGIJA ZA IZBOR OPTIMALNOG

TRANSPORTNOG LANCA (2)

Varijante prora~una direktnih tro{kova.

PRILAGO\ENOST TRANSPORTNIH SREDSTAVA

ZAHTEVIMA TEHNOLOGIJA INTEGRALNOG

TRANSPORTA (3)

Metodologija utvr|ivawa prilago|enosti transportnih

sredstava zahtevima tehnologija integralnog transporta. Osnovna

svojstva transportnih sredstava koja omogu}uju ili iskqu~uju pri-

menu tehnologija integralnog transporta.

6. MEHANIZACIJA PRETOVARA


CIQ I ZADACI

Ciq je da se upozna sa osnovnim elementima koji se koriste

u mehanizaciji, a tako|e i sa zna~ajem same mehanizacije u robnom

transportu i sa na~inima pretovara robe u prometu.

Zadaci:

– da se shvati zna~aj osnovnih elemenata, kuke, lanaca, uà-

di kao i naprezawima kojima su izloèni ovi elementi prilikom

kori{}ewa;

– da se osposobe za odlu~ivawe koje dizalice i kada da upo-

trebe zavisno od vrste tereta i osobina samih dizalica;

– da se uo~i uloga transportera i elevatora i omogu}i kori-

{}ewe u razli~itim sredinama;

– da se uo~i primena i opravdanost kori{}ewa pojedinih

gra|evinskih ma{ina, u zavisnosti od prirode posla, konstruk-

tivnih osobina samih dizalica.

SADR@AJI PROGRAMA

ELEMENTI KOJI OPSLU@UJU KRANOVE (5)

Kuke, jednokrake i dvokrake kuke, naponi na istezawa kod

kuka. Napon na savijawe. Izra~unavawe visine navrtka kod kuke.

U@ADI (7)

Podela na kudeqnu i ~eli~nu uàd. Na~ini dobijawa i vr-

ste upletawa kod ~eli~nih uàdi. Maksimalni naponi kod ~eli~-

nih uàdi.

LANCI (4)

Zavareni i zglobni lanci. Naprezawe kod lanaca.

LANÂNICI (4)

Lan~anici za zavarene i lan~anici za zglobne lance. Lan-

~anici sa obodom i bez oboda.

URE\AJI ZA NAMOTAVAWE U@ADI I LANACA (3)

Koturovi i dobo{i. Izra~unavawe pre~nika osovinice kod

kotura. Naprezawe dobo{a na savijawe i pritisak. Izra~unavawe

ukupne duìne dobo{a.

KOTURAÊ (6)

Vrste kotura~a. Proste nepokretne kotura~e. Pokretne kotu-

ra~e i diferencijalne.

KRANOVI (10)

Podela kranova. Okretni kranovi, pokretni, okretno po-

kretni, mosni ramni, pretovarni mostovi, kablovski i plovni

kranovi.

TRANSPORTERI (10)

Vrste transportera, trakasti transporteri, izra~unavawe

{irine trake kod trakastih transportera. Trake kod trakastih

Strana 98 – Broj 10 20. jun 1997.


transportera, vek trajawa trake. Zavojni transporteri, inercioni

ili vibracioni transporteri, pu`ni transporteri. Tehni~ki ka-

paciteti transportera.

ELEVATORI (7)

Elevatori sa vedrima, elevatori sa viqu{kama, elevatori

sa xepovima.

GRA\EVINSKE MA[INE (10)

Podela gra|evinskih ma{ina. Gra|evinske ma{ine za iskop

materijala prekidnog dejstva: univerzalni bageri, bageri sa za-

hvatnom ka{ikom, bageri ravwa~i, bageri sa povla~nom ka{ikom.

Gra|evinske ma{ine neprekidnog dejstva: bageri vedri~ari, bage-

ri rovokopa~i. Gra|evinske ma{ine prekidno-periodi~nog dej-

stva: dozeri, skreperi, grejderi.



CIQ I ZADACI

Ciq:

– pra}ewe i prou~avawe obavqawa procesa unutra{weg

transporta sa aspekta za{tite na radu, smawewe o{tete tereta i

sredstava, utvr|ivawe mera poboq{awa,

– prou~avawe i pra}ewe procesa obavqawa unutra{weg

transporta, utvr|ivawe: nedostataka, mawkavosti i problematike

ta~aka, re{ewe problema,

– utvr|ivawe tro{kova obavqawa unutra{weg transporta,

dono{ewe mera za smawewe istih.

Zadaci:

– organizaciono-tehnolo{ko sprovo|ewe u delo mere za{ti-

te na radu pri obavqawu unutra{weg transporta,

– sprovo|ewe u delo otklawawa utvr|enih nedostataka, maw-

kavosti i problemskih ta~aka pri obavqawu unutra{weg tran-

sporta,

– racionalizacija obavqawa unutra{weg transporta i sma-

wewe tro{kova.

SADR@AJI PROGRAMA

UPOZNAVAWE RADNE ORGANIZACIJE I PROCESA

OBAVQAWA UNUTRA[WEG TRANSPORTA (84)

Upoznavawe proizvodnog procesa i prou~avawe: teku}eg i

perspektivnog – razvojnog. Upoznavawe i prou~avawe postoje}eg

procesa obavqawa unutra{weg transporta.

ANALIZA PROCESA OBAVQAWA UNUTRA[WEG

TRANSPORTA (80)

Pravci analize: materijal u dolasku, na~in istovara, na~in

skladi{tewa materijala u dolasku, materijal i tokovi materijala

u pogonima, me|usobna uskla|enost, standardizacija, unifikacija

jedinica tereta u razli~itim delovima organizacije, skladi{te-

we gotovih proizvoda, na~in planirawa i terminirawa osnovne

proizvodwe, kori{}ewe postoje}ih sredstava za unutra{wi tran-

sport, postoje}e organizacije unutra{weg transporta.

PODRU^JE INTERVENCIJE (100)

Razme{taj postoje}ih povr{ina, saobra}ajnice, razme{taj

objekata, razme{taj ma{ina, jedinice tereta, planirawe i termi-

nirawe sredstava unutra{weg transporta, skladi{na oprema i za-

hvatni organi, me|ufazno odlagawe materijala, skladi{tewe, or-

ganizacija osnovne proizvodwe, organizacija obavqawa unutra-

{weg transprota, uo~avawe i utvr|ivawe problemskih ta~aka, ne-

dostataka i mawkavosti, analizirawe uo~enih problema i dono-

{ewe mera za wihovo otklawawe i sprovo|ewe u delo.

PRAKTI^NA NASTAVA U BLOKU


CIQ I ZADACI

Ciq:

– sticawe pouzdanosti, sigurnosti, ta~nosti, odgovornosti

tokom obavqawa radnih zadataka,

– primena znawa i umewa ste~ena teorijskim obrazovawem,

– usavr{avawe tehnolo{ko-proizvodnog procesa,

– pra}ewe sprovo|ewa mera za{tite na radu,

– utvr|ivawe nedostataka, mawkavosti, problemskih ta~aka,

dono{ewe mera za otklawawe istih,

– pra}ewe tro{kova obavqawa unutra{weg trnsporta, dono-

{ewe mere za smawewe istih.

Zadaci:

– sprovo|ewe u delo mere za{tite na radu i organizaciono-

tehnolo{kog postupka pri obavqawu unutra{weg transporta,

– sprovo|ewe mera otklawawa nedostataka, mawkavosti pro-

blemskih ta~aka i mera za smawewe tro{kova obavqawa unutra-

{weg transprota.

SADR@AJI PROGRAMA

PRA]EWE I PROUÂVAWE OBAVQAWA POSTOJE]EG

UNUTRA[WEG TRANSPORTA (60)

Materijal u dolasku. Na~in istovara. Na~in skladi{tewa

materijala u dolasku. Materijali i tokovi materijala u me|upogon-

skom tansportu. Postoje}e saobra}ajnice. Materijal i tokovi ma-

terijala u pogonima. Me|usobna uskla|enost, standardizacija i

unifikacija jedinice tereta u razli~itim delovima organizacije.

Skladi{tewe gotovih proizvoda. Na~in planirawa i terminira-

wa osnovne proizvodwe. Kori{}ewe postoje}ih sredstava unutra-

{weg transporta. Postoje}a organizacija unutra{weg transporta.

ANALIZIRAWE POSTOJE]EG OBAVQAWA

UNUTRA[WEG TRANSPROTA (50)

Analizu izvr{iti po predvi|enim ta~kama. Pra}ewe i pro-

u~avawe obavqawa postoje}eg unutra{weg transporta.

UTVR\IVAWE UOÊNIH NEDOSTATAKA, MAWKAVOSTI

I PROBLEMSKIH TAÂKA (NA OSNOVU PRETHODNE

ANALIZE I DONO[EWE MERA ZA OTKLAWAWE ISTIH)

I SPROVO\EWE U DELO (60)

SPROVO\EWE U DELO MERE ZA[TITE NA RADU NA

OSNOVU POSTOJE]IH OP[TIH MERA I POSEBNO

PREDVI\ENIH MERA (60)

IZRADA PLANA DNEVNE TEKU]E NEGE ODR@AVAWA I

DINAMIKE OPRAVKE SREDSTAVA UNUTRA[WEG

TRANSPORTA (30)

Dnevna i teku}a nega sredstava unutra{weg transporta.

Plan i dinamika opravki sredstava unutra{weg transporta.


Posebno obraditi: postupak prijema sredstava unutra{weg za-

datka. Uskladi{tewe sredstava po obavqenom radu. Opskrba sred-

stava, dnevna nega i odràvawe. Raspored radnika i sredstava za

obavqawe unutra{weg transporta (za izabrani proizvodni period).



elna znawa o svim vidovima u~estvovawa u unutra{wem transpor-

tu, bitnim ~iniocima i problemima koji se pojavquju u sada{woj

praksi.



stavna sredstva. Pojedine sadràje realizovati u kabinetima

prakti~ne nastave uèstru~nih predmeta itd.

Prakti~nu nastavu u bloku izvr{iti u odgovaraju}im usta-

novama (radnim organizacijama, lukama, skladi{tima itd.).


kom pozivu polaznika i povezati ga sa specijalisti~kim ispitom.

Programe prou~avati za konkretne radne organizacije sa

kriti~kom analizom pozitivnih i negativnih aspekata i predlo-

zima za poboq{awe.

Pri radu sa tehni~arima unutra{weg transporta-specijali-

stima posebnu pa`wu treba obratiti na skladi{tewe robe (izbor

skladi{ta u zavisnosti od vrste robe), {pediterske usluge i po-

slove u me|unarodnom i unutra{wem transportu.








b) odbrana prakti~nog zadatka.


Predmeti:

– Unutra{wi transport,

– Teret u transportu i skladi{tu,

– Mehanizacija pretovara.



25

Na osnovu ~lana 70. stav 11. Zakona o sredwoj {koli („Slu-

`beni glasnik Republike Srbije”, br. 50/92 i 24/96),

ministar prosvete donosi

P R A V I L N I K

O VRSTI STRU^NE SPREME NASTAVNIKA U STRU^NOJ

[KOLI ZA STICAWE SPECIJALISTI^KOG OBRAZOVA-

WA U JEDNOGODI[WEM TRAJAWU U PODRU^JU RADA

SAOBRA]AJ

^lan 1.

Ovim pravilnikom utvr|uje se vrsta stru~ne spreme nastav-

nika u stru~noj {koli za sticawe specijalisti~kog obrazovawa u

jednogodi{wem trajawu u podru~ju rada saobra}aj, za grupe: vazdu-

{ni saobra}aj, vodni saobra}aj, drumski saobra}aj, èlezni~ki

saobra}aj, PTT saobra}aj i unutra{wi transport.

^lan 2.

Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u stru~noj

{koli iz ~lana 1. ovog pravilnika u grupi 1. VAZDU[NI SAO-

BRA]AJ moè da izvodi, i to za:

1.1. Organizacija i ekonomika saobra}aja:

– diplomirani saobra}ajni inèwer, odsek za vazdu{ni sa-

obra}aj,

– diplomirani ekonomista.

1.2. Osnovi radnog prava:

– diplomirani pravnik.

1.3. Organizacija vazdu{nog saobra}aja:


obra}aj.

1.4. Informacioni sistemi u vazdu{nom saobra}aju:

– diplomirani informati~ar,


obra}aj.

1.5. Sistem odràvawa u vazduhoplovstvu:

– diplomirani ma{inski inèwer smer za aerokosmonautiku,


obra}aj.

1.6. Ekonomika i marketing u vazduhoplovnom saobra}aju:

– diplomirani ekonomista,


obra}aj.

1.7. Vazduhoplovni propisi:


obra}aj,

– diplomirani pravnik.

1.8. Priprema i operativno pra}ewe vazdu{nog saobra}aja:


obra}aj.

1.9. Prakti~na nastava:


obra}aj.

1.10. Blok nastava:


obra}aj.

^lan 3.


{koli iz ~lana 1. ovog pravilnika u grupi 2. VODNI SAOBRA-

]AJ moè da izvodi, i to za:

2.1. Strani jezik:

– profesor odnosno diplomirani filolog za odgovaraju}i

strani jezik.

2.2. Komercijalno poslovawe sa brodskom administracijom:

– diplomirani ekonomista,

– diplomirani saobra}ajni inèwer, odsek za vodni sao-

bra}aj.

2.3. Plovidbeno pravo:

– diplomirani pravnik,


bra}aj.

2.4. Plovidbeni propisi sa signalizacijom i pravilima iz-

begavawa sudara na moru:


bra}aj.

2.5. Re~na navigacija:


bra}aj.

2.6. Pomorska navigacija:


bra}aj,

– vi{a pomorska {kola.

2.7. Plovna prevozna sredstva sa eksploatacijom:


bra}aj.

2.8. Elektrotehnika i telekomunikacije, telekomunikacio-

ni ure|aji:

– diplomirani inèwer elektronike, smer elektronika i

telekomunikacije.

2.9. Regulacija vodotoka:

– diplomirani gra|evinski inèwer hidrogra|evinskog

smera.

2.10. Plovna prevozna sredstva sa pretovarnim napravama

mehanizacija pretovara:


bra}aj.

2.11. Eksploatacija plovnih sredstava:


bra}aj.

2.12. Plovidbeni propisi sa signalizacijom:


bra}aj.

2.13. Elektronika sa automatikom:

– diplomirani inèwer elektronike – elektronika automa-

tika.

2.14. Prakti~na nastava:


bra}aj,

– vi{a pomorska {kola.

^lan 4.


{koli iz ~lana 1. ovog pravilnika u grupi 3. DRUMSKI SAO-

BRA]AJ moè da izvodi, i to za:

3.1. Strani jezik:

– profesor odnosno diplomirani filolog za odgovaraju}i

strani jezik.

3.2. Drumski saobra}aj i transport:

– diplomirani saobra}ajni inèwer, odsek za drumski i

gradski saobra}aj.

3.3. Bezbednost saobra}aja:


gradski saobra}aj.

3.4. Organizacija prevoza:


gradski saobra}aj.

3.5. Motorna vozila:


gradski saobra}aj,

– diplomirani inèwer ma{instva smer motori i motorna

vozila.

3.6. Specijalisti~ka teorija:


gradski saobra}aj.

3.7. Regulisawe saobra}aja:


gradski saobra}aj.

3.8. Metodika obuke vo`we:


gradski saobra}aj.

Strana 100 – Broj 10 20. jun 1997.

PROSVETNI GLASNIK

Documents

Transcript of PROSVETNI GLASNIK