,.

Dr Gavro Skrivanic

ORGANIZACIJA SREDNJOVEKOVNE VOJSKE U SRBIJI, BOSNI I DUBROVNIKU*

Organizacija srediljovekovne vojske potice od dolaska starih Slo­vena na Balkansko poluostrvo i njihovog rodovskog drustvenog urede­nja. Ona se razvijaJa uporedo sa stvaranjem i razvojem feudalnih dria­va, sve do njihove propasti. Zhog toga je potrehno da vojnicku organi­zaciju razmotrimo ponaosoh - u rodovskom i u feudalnom drustvenom uredenju.

Stari Sloveni su ziveli podeljeni po rodovima i mnogohrojnim rna­lim plemenima. Prema svedocanstvima vizantijskih pisaca, njihovo dru­stveno-ekonomsko uredenje u VI i VII veku nalazilo se u prelaznoj fazi - od zajednicke rodovske svojine, iii tzv. seoskih opstina, ka individu­alnoj, privatnoj svojini, koja se pocela stvarati u ranofeudalnom peri­odu. S druge strane, drustveno-politicko uredenje predstavljalo je tzv. vojnu demokratiju zhog toga sto su rat i organizacija za rat postale redovne funkcije narodnog zivota, i sto je, preko skupstina, vlast hila u rukama naroda.1 Potvrdu za to nalazimo u iskazima Prokopija, koji ka:le da Sloveni »:live u demokratiji« i da na zajednickom skupu svrsa­vaju drustvene poslove.2 A Pseudo-Mavrikije navodi da :live u hezvlascu i da imaju mnogo glavara.' Zanimljivo je napomenuti da Konstantin VII Porfirogenit, u X veku, kaze da Srhi i Hrvati, kao i ostala slovenska plemena, imaju samo »starije zupane«, a ne glavare.

ZiveCi u rodovima, odnosno u mnogohrojnim malim plemenima, Sloveni su stvarali vojnicku organizaciju koja je odgovarala takvom dru­stvenom uredenju. Vojska je nastala spajanjem i zdruzivanjem rodova u plemena i plemena u plemenske saveze. Tako stvorena vojska hila je stvarno narodna, jer je predstavljala naoruzan narod. Narodna vojsk~, koja je nastala u vreme plemenskih saveza, zadrzala je svoja ohelezJa i u ranofeudalnom dohu, iako su se u to vreme uz vladara vee pocele formirati tzv. druzine. Prirodno je da je narodna vojska iz vremena

* U tekstu ce mestimieno biti reci i o srednjovekovnoj vojsci u nekim delo-vima Hrvatske.

' D. Jankovic', lstorija drzave i prava naroda FNRJ, Beograd 1952, 26.

' Prokopije, preveo i obradio F. Barii'sic, Vizantijski izvori I, Beograd 1955, ~r;. ' Pseudo-Uawikije, obradili F. BariSit i B. Krekic, Vizantijski izvori I, Bf>o-

grad 1955, 134, 138.

142 Vojnoistorijski glasnik

plemenskog saveza bila jaca od one nastale kasnije, u feudalno doba.~ Rodom je obicno upravljao najstariji i najsposobniji clan, a plemenom glavar, koji ze zvao iupan i koji se birao na plernenskim skupstinama. Zupan je bio vojvoda plemenske vojske i sudija, ukoliko sporove nije sudio vladar. Upravljanje vojskom bila je njegova najvaznija funkcija. To zvanje i funkcija zadrzali su se sve do nasih dana. S istim znacenjem to zvanje nalazimo u Madzara (vojvoda, vajda) i u Rumuna (vojevod).5

U srednjovekovnoj Srbiji i Bosni postojalo je jos i zvanje veliki vojvoda. U Dusanovo'm zakonu iz 1349. godine, u cl. 129. stoji: •>Na svakoj vojsci da zapovedaju vojvode isto kao i car«." Osim vojvoda, postojao je i izraz vot.d. (dux) sa sirirn znacenjem. I to zvanje se zadr:lalo sve do danas.

· Na plemenskim skupstinama zupani, odnosno vojvode, odabirali su za ratovanje najsposobnije clanove roda. U starih Slovena izabrani clanovi su se zvali ratmci; od staroslovenske reCi rat izvedene su jus ·reci ratovati i ratni, a voinik i vojevati od staroslovenske reci voina.7

Na osnovu tragova u kasnijim izvorima o zvanjima: tisucnik, satnik, pedesetnik i desetnik, moze se pretpostaviti da je u plemenima postoia­la podela po dekadnom sistemu, kako je to bilo i u vizantijskoj vojsci. ' U Letopisu popa Dukljanina, koji, po miSljenju N. Radojcica, pred­stavlja »ratnicki zbornik«, nalazimo tragove stare slovenske vojnicke organizacije, kao i tragove njenog razvoja. Prva ratnicka celina oleo vode je grupa srodnika (parentes), pa onda tek narod (gens). Najcesci izraz za vojsku je gens, a zatim exercitus, pa populus i, naposletku, milites.8 Srodstvo je moglo biti, kaze N. RadojCic, citava mala vojska, slucaj kada su braca i sestriCi Bodinovi pobegli u Dubrovnik sa 40 nao­ruzanih ljudi i odatle napadali njegovu vojsku, i dr." Medutim, tako prikupljena ratnicka celina nije se sastojala samo od clanova porodice vee i od onih koji su biii ekonomski vezani za doticni rod.

U teskim i kriticnim ratnim situacijama uzimani su u vojsku svi sposobni clanovi roda i zajednice uopste, bez obzira na godine starosti. Dovoljna je bila sposobnost nosenja i rukovanja oruzjem. Videli smo da su u napadu na Carigrad, 626. godine, na monoksilima ucestvovale i slovenske zene.

Svakako, i sama okolnost sto su Avari angazovali Slovene za rat uticala je na formiranje vojnickog i drzavnog uredenja Slovena. To irn je olaksalo da se oslobode dotadasnjeg rodovsko-plemenskog uredenJa u kome su do tada ziveli. ZiveCi pod avarskom vlascu, slovenska pleme­na su se privukla na zajednicki zivot s ostalim jednorodnim plemenima, a zatim i na jednog gospodara. Posle oslobodenja od tudinske vlasti

~ D. Jankovic, n. d., 91 i 92. ' L. Niedcrle. tivot Starych Slovamt dllu lll. svaze!: 2, v. Praze 1~ 1 25, 1R9.

i 490. ' .

' Du!iarwl' zakonik 1349-1354, preveu, predgovor i uvod napisao N. Radojcic. Nevi Sad 1950. 'i7, .:!. 129, str. 57.

' Niederlc, n. m. $ N. RadojciC, Drustveno i driavnr; wedenje kod Srba u ranom SreJnjem

veku, GSND, XV, 1936, 21.

. '.F. SiSiC, Leta pis papa DukljaHina, Beograd-Zagreb 1928, 362; \t Mosin, L]etopls papa Duk/janina, Zagreb 1950, 97-98.

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku 143

taj zajednicki zivot je produzen, ali sada pod vlascu jednog plemena. To j~ vreme ka~a je poni~la kn~zev~ka vlas~. i kada ~e, prema miSljenju l. N1ederla, pocela orgamzovat1 VOJska, koJa se baz1rala na imetku po­jcdinaca.10 Takode, to je vreme kada je stvorena nova drustvena organi­zacija, odnosno feudalno uredenje, koje ce u zajednici sa hriScanskom crkvom odrediti socijalnu strukturu i ideoloski sadr:laj srednjovekovne civilizacije.

. ~eu?aln?. ured~nje i hri.~~ansk<l: crk~a zasn~vali su se na zemljo­IadmckoJ bastmskoJ ekonomiJI, pa Je pnrodno sto se na 1stoj osnovi zasnivala i vojna obaveza. To se lepo vidi iz sledec~e odredbe cl. 42 Du~a­novog zakonika: »I sve bastine da su slobodne od svih rabota i dazbina carstva mi, osim da daju soce i vojuju vojsku po zakonu«Y To znaci da bas tine, odnosno njihovi posednici ( vlastela sa svojim ljudima- nase­ljenicima na imanjima), sa sopstvenim sredstvima »vojuju vojsku« kada to naredi vladar, u ovome slucaju car. U stvari, vladar bi, iz raznih po­buna, davao vlastelinu zemlju u bastinu, zajedno za ljudima. Bosanski ban Stefan KotromaniC u svojoj povelji od 1322. godine kaze da je knczu Vlkoslavu >>za njegovu vernu sluzbu« 12 dao dve zupe. U jednoj drugoj svojoj povelji, iz 1331. godine, ban Stefan potvn1uje ranije darivanje zupe Banice i Peei, »Za vernu sluzbu<< koju mu je pokazao u ratu sa raskim kraljem. 11 I Tvrtko 1367. godine potvrduje Pavlu Vlkosavicu .darivanje zbog njegove sluzbe »poctene sa stitom i sulicom«.14 U nakna­du za to vlastelin je bio duzan o svom trosku da dode »na vojsku,< odnosno u punoj ratnoj opremi na konju, sa izvesnim brojem vojnika, takode opremljenih u punoj ratnoj opremi. Dakle, vlastelin se odazivao pozivu vladara, a naseljenici bastina su isli na poziv njihovih bastinskih gospodara. Ovako stvorena vojska zvala se bastinicka. Da bi bastina mogla odgovoriti svojoj obavezi, tj. zagarantovati sredstva za sto bolju opremu obaveznog broja vojnika, dat joj je ekonomski imunitet, ~ito se lepo vidi iz Dusanove povelje Ivanu Probistitovicu, koja je izdata 1350. godine, dakle, posle Zakonika, i u kojoj stoji: »I o_svobodi mu carstvo mi da ne imaju (nabrojena u povelji imanja - G. S.) ni jedine rabote carstva mi ni male ni velike, ni da im je koji podanak«.

15

Iz navedenog se vidi da nije postojala vojska kao stalna organiza­cija. Ona se skupljala u ratu, iii kada se za to ukaze potreba. Dalje, u org;:mizovanju srednjo\ekovne vojske bio je sproveden sistem milicije - sluzenje vojske u slucaju potrebe iii kada se to naredi. Prema tome, nije postojao krmin vojsku sluziti, vee vojsku vojevati, sw doslov~o znaci iCi u vojni pohod. Zbog toga, vojska u srednjovekovnom znacenJU predstavlja privremene, ad hoc formirane, vojne jediniceY· Prema tome,

., Niederle, n. d., 476 i !\77. " Dusanov zakonik, cl. 42, str. 45. . . ' 2 L. Tha!loczy, Studie11 zur Geschichte Bosniens und Serbiens m Mttu~la/ter,

Mlinchen- Leipzig 1914, 8. " Thalloczy, n. d., 18. " Thalloczy, n. d., 26. . . '; Povelja cara Dusana Ivanku ProbiStitovicu iz 1350. Zakonski spomemCI,

Beograd 1912, 306-307. " F. Taranm·ski, lstorija srpskog prava I, Beograd 1931, 28.

144 Vojnoistorijski glasnik

j voina obaveza je postoja1a samo kao obaveza koja je trajala koliko vojni pohod. Po nasem miSljenju, ta obaveza je trajala od jednog do tri meseca, dok K. Jirecek, na osnovu narativnih izvora, kaze da su Srbi nerado ostajali pod vojnom obavezom preko mesec dana.

Koliko je vojnika, konjanika, iii pesaka, morao vlastelin opremiti za vojnu nije nam poznato. Svakako da je to zavisilo od veliCine dobi­vene bastine, broja naseljenika na bastini-posedu, i od odnosa vlastelina prema vladaru. Kod velikih bastina i jake centralne vlasti, ohaveze su bik vece. U susednoj Ugarskoj, prema odlukama TemiSvarskog sahara iz 1397. godine, hilo je utvrdeno da svaki vlastelin i zemljovlasnik na svakih 20 naseljenika vlastelinstva opremi jednog lako naoruzanog voj­nika - konjanika (pharetrarivs)Y Ova ohaveza se u Madarskoj na7irc u imenu husari, laka konjica (20 se na madarskom jeziku kaze »husz<-:). 1 ~

Nije iskljuceno da je slicno merilo krajem XIV i pocetkom XV veka bilo i u Srhiji, naroCito kada su despoti hili u vazalnom odnosu prema Ugarskoj.

Pored obaveze t•ojevati vojsku, izraz koji se pominje u povelji Sv. Bogorodici Bistrickoj (1234-1243), vlastela su hila ohavezna ida dolaz0 na kraljev, odnosno carev dvor, kako za dostojanstvenika, taka i za vr­senje dvorske sluzhe. Po F. Taranovskom, dvorska sluzha je hila skola u kojoj se vlasteoska omladina, pored ddavnih poslova, ucila i vojnoj ohuci i viteskim igrama.19

Ohuku vlasteoske omladine izvodili su najverovatnije i iskusni rat­nici iz redova vlastele-dvorjanina, ili, kako stoji u Dusanovom zakoniku, 1atnici koji »stoje u kuCi carstva mi vsegda«, a u svakom slucaju i na­jamnici iz raznih krajeva Evrope i Azije.

Vlastela na dvoru predstavljala je izvesnu vrstu stalne vojske, koja je vladaru stajala na raspolaganju za licnu odhranu i hila jezgro vojske u vojnim pohodima. Svakako da je kralj Milutin, uglavnom, sa ovum vlasteoskom vojskom ugusio pohunu Meleka, vade turskih najamnika. I Stefan Decanski je u ratu 1330. godine protiv hugarskog cara Mihajla, sa polja zvanog Dohrice, krenuo za Velhuzd sa neprikupljenom hasti­nickom vojskom, zahvaljujuCi samo tome sto je pored sehe imao nave­denu vlastelu i najamnike.

Crkvena vlastela je dugovala vernost crkvi, za razliku od ddavne vlastele, koja je vernost dugovala ddavi. Ova se lepo vidi u Svetoste­fanskoj povelji, u kojoj stoji: »Takozde i Dohrosavu Stepkovicu clah selo u Rase strani Bekova, gde si i prede ddal i dogde je veran crkvi_.,. Njihova duznost je hila da »prate igumana na putu« i da ga oruzjem stite, u stvari, to je hila igumanova straza, koja se starala 0 njegovoj hezbednosti. Sem staleskog karaktera sluzhe, crk vena vlastela je hila ohavezna da ucestvuje i u zemljoradnickim poslovima, kao na prir:1eL oranju »hedhom«, kosenju sena »Zamanicom« i radom u vinogradima.

17 Magyar tortenelmi tar. III 213; citat: K. Jirecek - J. Radonic, Istorija Srba II, Beograd 1952, 416, nap. 1.

" K. Kovacevic, Crtice v statistici i o vojnickim u~tanotuma u r.1oublid Dubro,~ackoj, GZM. XXVIII, 1916, 304. .

Taranovsk1, n. d., I, 32.

·~

j,.

" t

i e ;

-:

l

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku 145

Po F. Taranovskom, to je hila »degradacija« siromasnih slojeva plem­stva.20 Manastirski ljudi behu oslohodeni vojne duznosti, ali su z:1to jll10rali cuvati manastirske kule, kao na primer u Prizrenu, iii su davali straze na hilandarskim dobrima za Svetu Goru.21 U Dusanovoj povelji Hilanda["skom pirgu, o. 1331. godine, kralj oslobada ljude »Celije spa­save svih rabota kraljevstva mi«, ukljueujuCi tu i »Gradskih rabota, vojske« itd.22 OCiglednro je da su naseiljenici Hilandoo-skog pirga bill namenjeni za njegovu zastitu, kada ih je kralj oslohodio svih obave.,;a pa i vojne.

Na osnovu davanja bastine u posed vlasteli, razvio se banderi]al11i sistenz. I'o tom sistemu vlastelin, odnosno gospodar hastine. dugovao je gospodaru-vladaru utvrdeni kontingent vojske. U srednjoveko\'noj Srbiji i Bosni postojalo je zvanje stegonose, od stega, koje ~:u imali vJadari, vojvode ili banovi za svoje ohelezje. Kada je 1293. godine usar­ski kralj darovao hrvatskom banu Pavlu Brihirskom i njegovim potom­cima za >>sva vremena« Primorsku banovinu (Banatum Maritimum), ovaj se obavezao dace kralja pomagati u svim ratnim pohodima sa 500 !judi. Prema ovome, banderij je iznosio 500 ljudi. U srednjovekovnoj Hrvatskoj banderij se delio na manja odeljenja, tj. na poluvine, cetvr­tine i osmine handenjaY

Kao sto smo ranije napomenuli, vlastelin je uz hastinu dohijao i ]jude na njoj, kako za njenu ohradu, tako i za odazivanje vojnoJ sluzhi. Usled ove povezanosti izmedu vojne sluzhe i bastine, stariji izraz za vlastelina bio je vojnik.. Sava Nemanjic u hiografiji Stefana Nem::mje pise da su na saboru u Rasu prisustvovali vojini (vojnici), tj. vlastela. Takode, u Zickoj povelji (oko 1220. godine) mala vlastela, odnosno vla­stelicid, zovu se vojnici. 24

Po ranije pomcnutoj povelji ( oko 1322. go dine), bosanski ban Ste­fan Kotromanic daje knezu Vlkoslavu, sinu kneza Hrvatina »kljuckog~,,, dve zupe: Banicu i Vrhanju i dva grada, Kljuc i Kotor, »da sluzi gosp~­dinu (banu) oruziem koliko moze naiholje«.25 Prema Danilovom kazi­vanju, kada je Decanski dobio izvestaj da car Mihajlo ide »U njegovu dr:Zavu u mesto zvano Zemen«, krenuo je sa prikupljenom vojskom u tom pravcu, s tim da tamo saceka onu vlastelu koja je zadocnda.M ~.1c­

dutim, Grigorije Camhlak kaze da je Decanski naredio da se prikupi voj­ska koja ce iCi za njim, a sam se zurio da pretekne bugarskog cara.

Pozivanje ba'itir:iiCke vojske kralj je vrsio pismom. Tako, naprime!, Gligorije Camblak kaze: »bi pozvan Junac pismom na vojskw<, i nastavl1a malo dalje: »podigavsi ont koje je imao u vlasti iuase sa velikim Ycse-

'0

Isto, 4l-42.

·' Jirecek, I storijcz Srba, II, 115, nap. 70.

" NovakoviC, Zakonski spomenici 486, l\1MS 120.

_ " V. Klaic, Povijesz Hrvata II, Zagreb 1901, 11, 24-25; F. sH;k, bi!l:a ked Nzkopolja (25_ /)( 1396), Glasnik Zemaljskog muzeja, VIII, Sarajevo t:.;9:J, 75.

" f. Mikbsich, Monumenta Serbica, Viennae 1858, 13.

" Thalloczy, Studien, 7 i 8.

" Danilo, tivoli kraljeva i arhiepiskopa srpskih, preveo L. Mirkovic, Beograd 1935, 136 i 137.

10 Vojnoistorijski glasnik

Vojnoistorijski glasnik

ljcm (odnosi se na Junca). Iz ovoga se lepo vidi kako kralJ podize >>na vojsku« vlastelu i kako ona vodi svoje naseljenike sa vlastelinstva.27

U Dusanovom zakoniku vlasteoska obaveza nije pracena nikakvim sankcijama. Medutim, pominjanje pobeglaca (cl. 144), onaj koji j.:: iz vojske pobegao da ne ratuje, ocigledno ukazuje da su za dezertere po­stojale i odgovarajuce kazne.28 Iz sofijskog prepisa cl. 84 poznijeg pre­pisa Dusanovog zakonika vidi se da je postojala detaljna krivicna sm.k­cija za onu vlastelu koja se ne odazove vojnoj obavezi: »Jegde imat branj biti siji rec 'vojska, vsaki knez i vojt;Woda i boljarin da prijedet sa svo­jom vojskom k caru svojemu gde ljubo budet, i vsak boljarin ili vlaste­lin ize ne prijedet sa svojom vojskom na branj k caru da lisiti se ljuto zivota i imenija jego vsa da budut careva«.29 Dubrovacka Republika donosi odluku 6. VII 1361. godine da kazni one Kotorane, dubrovacke gradane, koji sene odazovu pozivu da dodu na mesec dana u Dnbrovnik da ga brane, kao njegovi gradani, i to: oduzimanjem dubrovackog gra­eanstva i imanja na dubrovackoj teritoriji. Odlukom Repuolike od 24. XI 1361. godine prodana su imanja onih Kotorana koji se nisu odazvali pozivu i oduzeto im je gradanstvo.JO

Sto se tice obaveza koje su u pogledu vojne duznosti imali primor­ski gradovi u nemanjickoj Srbiji, napominjemo da je grad Budva bio duzan da daje caru Dusanu, kada car »imperador« licno ucestvuje u ratnom pohodu, 50 naoruzanih ljudi - vojnika ·- pod komandom jed­nog kapetana na konju, i to samo do Skadra, do Zete i do Kotora. Ka­petan je za to imao platu koliku imaju dva ratnika i opstinskog konja.

31

Tuzi (danas selo ju~:no od Titograda) po skadarskom popisu iz 1416. godine, kada je imalo 150 kuca, davalo je Mlecanima 500 (!) vojnika, koje pesaka, koje konjanika.3

l

Vojna sluzba stranaca - Dubrovcana koji su bili stalno ili pri· vremeno naseljeni u Srbiji, hila je regulisana .sa nekoliko pove!ja i ugovora izmedu Dubrovnika i srpskih vladara. U povelji kra1ja Milutina od i4. IX 1302. godine stoji, izmedu ostalog, da trgovci, koji idu po njegovom kraljevstvu, ne hode na vojsku.« 33 Povelja iz 1308. godine ga­rantuje Dubrovcanima na srpskoj teritoriji »slobodu od vojske i od gradozidanja i gradobljudenija«. Dalje se kaze da •>im se konji pod riznicu ne uzimaju ni na koju robotu«. Naposletku im se priznaje i ue­prikosnovenost kuce. Jz ovoga se vidi, zakljucuje F. Taranovski, da sc nisu imali u vidu samo oni Dubrovcani koji putuju po zemlJi, nego i tmi

" C'amblak, G. zivot Stefana Decan:>kog, Stare srpske biogmfiJe, pr-.:veo M. B.asic, Beograd 1936, 24 i 37; Glasnik Srp. ucenog drustva XI, 1859, 90.

" Dusanov zakonik, cl. 144, str. 59.

" Taranovski, n. d., I, 30.

·"' Mon. Rag. HI, 90, lOS, 144.

" Budvanski Statur u Monum. Hist. Jur. III, 4. »La terra nostra a far hoste de homeni 50 fin a Scutari, find a Zenta, et fin a Cattaro, quando misser lo impe­rador andasse personallmente ... et il capitanio dell'hoste habbia iii soldo per doi hostadori et il cavalo del comun«; Jirecek, /storija Srba II, 106-107.

'' F. Cordigliano, Catasto Veneto di Scutari, vol. I, Tolmezzo 1944. 82-83.

" Stojanovic, pov. i pis. I 39 (36).

Srednjovekovna··vojska u Srbiji, Bositi i Dubrovniku 147

-~oji su se naselili.'"' Medutim, u poveljama kneza Lazara;s 1 Vuka Bran­kovica36, 1387. godine, zatim despota Stefana od 2. XII 1405. i desrota Burda od 13. XII 1428. i 17. IX 1445. godine tacno je odredeno da oni dubrovacki trgovci koji su se >>zabastinili u Novom Brdu ili po moih gradoveh<<, moraju ,zidati grad i moraju ga cuvati ( tazi da zide gr-ad i da cuva). A oni tko h su gostie i nesu se zabastinili, da im e na voli, kako im gode« Y

U povelji kralja Dusana od 22 I 1333. godine o ustupanju polu­ostrva .Rata (danas Peljesac), kralj postavlja uslov Dubrovcanima >da ne vojuje covek Stona, iz Rata sa Peljesca na zemlju kraljevstva mi·-<.3~

U slucaju da rat zatekne dubrovackog trgovca na teritoriji Srbije, ili Bosne, onda mu se u takvim slucajevima ostav!ja i 5 do 30 dana da napusti zemlju.

U povelji bosanskog bana Stefana Kotromanica od 1332. godine stoji da ako dode do rata izmedu Bosne i Dubrovnika, da da >>gospodin ban Stepan rok Dubrovcanom 6 meseci da si podu u Dubrovnik svo­bodno, ta im je vera gospodina bana Stepana:c .39 I car Dusan to is to navodi u svojoj povdji od 20. IX 1349. godine.40 Indenticne odredbe ualazimo i u poveljama kneza Lazara od 9. I 1387. i Vuka Brankovica od 20. I 1387. godi.ne u kojima potvrduju ranije izdate povlastice od srpskih vladara.

41 Izgleda nam da je rok od sest meseci bio uobicajen

u navedenim zemljama.

Pronijarska vojska

I pronijarska vojska se zasnivala na bastini, tj. na zemljisnom po­sedu, s razlikom sto se bastina dobijena za vojnu sluzbu nije smela prodatJ, odnosno otuuiti. Ovaj oblik bastine zvao se pronija (od grcke reei pronoia) pa se zbog toga i vojska koju su cinili bastinici pronija zvala pronijarska vojska. U stvari, to je posed narocitog tipa, koji je l!Slovljen vojnom sluzbom i koji se nalazi pod kontrolom dr:lave.42 Vla­snici pronija zvali su se pronijari a pripadali su vlasteoskom stalezu.41

Ovu organizaciju primili smo iz Vizantije, koja se tamo i raZ\•ila . . Iz Dusanovog zakonika, kao i iz drugih izvora, vidimo da su pronije postojale u svima oblastima srednjovekovne Srbije. U Zakoniku za pro­nije stoji: >>Proniju da niko nije vlastan prodati, ni kupiti, ko nema ba­stinu; od pronijarske zemlje da niko nije vlastan podloziti pod crkvu, ako podlozi da ne vazi«.44

« Taranovski, n. d., I. 114; St. Novakovic, n. d., 161-162 (II, IV, XlTI). " Stojanovic, n. d., I, 127 (s. 121) (XIII). '' NovakoviC. n. d., 204 (X). '' Stoja,novic, n. d., I, 138, 202, II 16. " Novakovic, n. d., 299, VII. '' Is to, 165 (XI). '' Isto, 171 (XIV). " Isto, 202, (XXI). " G. Ostogorski. Prmzija, Beograd 1951, 130. " J sto, n. d., 131. " Dusanov zakonik, cl. 59, str. 47.

148 Vojnoistorijski glasnik

U srednjovekovnoj Srbiji postojali su i crkveni pronijari, za ra­zliku od Vizantije gde ih nije bilo. U Milutinovoj povelji, manastiru Sv. Doraa u Skoplju, 1299/1300. godine kralj daje Manoti proniju svoga tasta »da rabota crkvi u vojnicki zakon«.45

Pronijar je bio duzan da se za dobiveno imanje-proniju odazove pozivu vladara sam ili sa izvesnim brojem ljudi opremljenih o njego­vom trosku,. sto je, najverovatnije, zavisilo od veliCinc pronije. Kao i bastinik, pronijar je uzivao imanje dok je trajala sluzba, odnosno prim­ljena obaveza, i dok je bio veran vladaru. U povelji kneza Stefana Laza­revica iz oko 1392. godine stoji da je oduzeo bastinu od Obrada (Dra­gosaljiCa) »Za njcgovu neveru uzeh mu i da njegovu bastinu vlastelinu momu u promijU<<. Izgleda da su pronije prvo stvorene u prigranicnim - novo osvojenim - krajevima, odnosno u krajinama, tj. u krajevima koji su hili prvi na udaru neprijatelja. Iz Skadarskog katastra iz 1416. godine vidimo da su Mlecani u predelu Skadra zatekli veliki broj pro­nijara. Despot Lazar Brankovic ( 1457) dao je svome riznicaru Rado­slavu u proniju selo Tupsince u »vlasti Golubskoj«, s tim da ostane, ako se on zakaluderi, ili umre, njegovim sestriCima Radoslavu i Rado­vanu da ga »drie u proniju«, a >>da rabotaju i vojuju kako ini pronijari«.46

Jz ove povelje saznajemo da je bilo jos i drugih pronijara, kao i da je pronija postojala u srednjovekovnoj Srbiji sve do njene propasti. Posto­janje pronijara u skadarskoj oblasti pocetkom XV veka, i u >>Vlasti Go­lubskoj« pocetkom druge polovine XV vcka, ukazuju na postojanje pro­nija u prigranicnim krajevima.

Mnogo viSe podataka o pronijarskom sistemu nalazimo u skadarskoj oblasti za vreme mletacke vlasti. Pod Mlecanima pronijari su zadriali, uglavnom iste obaveze i sacuvali privilegije, kao i imovna prava koja su imali u prethodnoj srpskoj vlasti. Pronijarski sistern u 0blasti Zete takode je nastao pod uticajem Vizantije u doba dok su ovi krajevi bili u sastavu srpske drzave. Odatle njegovim proucavanjem pod mletackom vlascu mi ga proucavamo u doba srpske uprave.47

Obaveza pronijara za vreme Mlecana bila je, isto taka, vojnog ka­raktera, kao sto je bila za vreme vizantijske i srpske uprave. U povelji mletacke vlade, od 9. III 1400. godine, zahteva se od pronijara Skadra i Drivasta da ispunjavaju iste obaveze koje su ispunjavali za vreme svojih bivsih gospodara, tj. Srba, da vrse konjicku sluzbu (equitare).48 U dru­goj jednoj mletackoj instrukciji, od 13. III 1455. godme, govori se o pronijarima koji imaju sluziti sa svojim konjima (cum suis equis scrvire tenentur). U istoj instrukciji se povlaci razlika izmedu pronijara koji su duzni da drie konje i onih koji to nisu ( »iure proniarum suarum non obligarentur tenere equos«) .49 Iz ovih prim era jasno se vidi da 3u

. " R. Grujic, Tri hilendarske povelje, Zbornik za istoriju Juzne Srbije, Skop-lje 1936, 15; Ostrogorski, n. d., 129 i 130.

" M. Lascaris, Actes Serbes de Vatopeni, Extrait de Bvzantino - Slavica VI, 1935, 20. '

., G. Ostrogorski, Prorzija, Beograd 1951, 152 i 153.

•• Listine IV, 422; Ostrogorski, n. d., 161 i 162.

" Ustine X, 52 i 53.

Srednjo\lekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku 149

obaveze pronijara zavisile od veliCine dobivene pronije i sredstava sa kojima je pronijar raspolagao. Vece pronije nametale su i vece obaveze. I obruuto. Mnogi sitniji pronijari licno su vrsili vojnu sluzbu, bilo na konjima, ako su ih imali, iii peske. Posednici velikih pronija davali su citave odrede opremljenih pesaka iii konjanika. Tako, na primer selo Podgora je davalo 300 vojnika, od kojih 80 konjanika.'(l Bilo je slucajeva kad su krupni pronijari imali i >>komandadore«, koji su komandovali pojedinim odeJjcnjima njihovih vojnika. Georgije Dukadin, jedan od naj­veCih p~onijara pocetkom XV veka, ima? je uvek spremnih 40 konjanika i 100 pesaka za upotrebu tamo gde nared1 rektor. 51

Pronijari su bili potcinjeni predstavnicima lokalnih mletackih vla­sti. Medutim nadzor i rukovodenje bilo je u nadleznosti rektora. Mletacka vlada je strogo vodila racuna o tome da pronijari vrse vojnu sluzbu i ispunJavaju svoje obaveze, naroC:ito pocetkom druge polovine XV veka, kada su zetski pronijari sve vise poceli da izbegavaju vrsenje vojnicke siuzbe zbog sve tezcg polozaja u koji je dolazila mletacka vlast.52 •

Mletacki pronijari u skadarskoj oblasti, za razliku od vizantijskih, bili su duzni da placaju, u vidu desetka, izvesne dazbine svojih sela. Prema ranije navedcnoj povelji, od 9. III 1400. godine, kojom se zahteva od pronijara Skadra i Drivasta da ispunjavaju obaveze kao i prema svo­jim predasnjim gospodarima ( Srbima) kada su morali ( >>equitare et facere certas angrarias«), vrsiti vojne, gradanske ili privredne sluzbe, da se zakljuciti da su i srpski pronijari imali takve obaveze.53 Uostalom, to se vidi iz povelje Lazara Brankovica iz 1457. godine, koja govori o duznosti pronijara »da rabotaju i vojuju«. Pod rabotom su se podrazu­mevale gradanske sluzbe, a ne kulucenje.54

Prirodno je da su se pronijarske duznosti, obaveze i dazbinski si­stem povecavali ukoliko je rasla opasnost od Turaka. Dovoljno je upo­rediti visinu dazbina s poreskim obavezama pronijara iz Dusanovog doba i onih iz XV veka. Za Dusana su meropsi na pronijarskim dobrima da­vali >>carsku perperu«. U jednom drugom Clanu Zakonika >>carski doho­dah smatrao se »kabao zita«, koji je svako bio obavezan da daje na irne soca i izvesnih drugih poreza. Kabao zita se mogao zarrieniti placa­njem »perpere dinarmk Meilutim u Skadarskom zemljiSniku iz 1416. gq4irw pronijari i poglavari sela sk.~dv~rsk~ oblasti dav~l~ ~u od ~vake ld.i~e po 1 dukat u novcu, po 1 modiJ z1ta 1 povrh toga JOS 1 4 grosa na ime »obroka<< o Bozicu i Uskrsu i desetak u prosu. Slovenski nazivi izve­snih dazbina upucuju na njihova formiranje za vreme srpske vlasti.55

Pronije u Zeti su dobijale karakter naslednog vlasniStva, kao i one u Srbiji, i nisu se pretvarale u bastine. U Crnoj Gori one su se zadriale pod upravom Crnojevica, tj. do poslednjih godina XV veka.56

'" Ful. Gordignano, Catasto Veneto I; Tolmczzo 1944, 36 " Ostrogorski, n. d., 162. '' lsto, 163; Listine X, 52 i 445. " lsto, 163 i 164. " lsto . '' Isto, 164 e 165. " F. Fulvio Cordignano, Cataste Veneto di Scutari, Tolmezzo, 1944. vol. I,

76, 90, 95, 97, 99. i 101. »Ouesto homeni d'arme non paga cossa algunac (str. 90).

1 SO Vojnoistorijski glasnik ~.:__ ___________ :___ __ ___.:_ _ ___.:_ ____ --~-~ ---~~- --

Za zastitu granica postojali su jos krajiSnici, tj. vlastela koja je dobila na uzivanje granicarske zemlje u krajinama sa ohavezom da spre­tava neprijatelju upade na driavnu teritoriju. Kraistna voiska je davala, najverovatnije, straiu za pogranicnu sluzhu, o kojoj govori kralj Stefan Dragutin ( 1276-1281) u svojoj povelji manastiru Hilandaru, u kojoj stoji da prigranicna sela kod Prizrena daju straiu protiv Grka.57 Iz po­velje kneza ;t-azara manastiru Ravanici ( 1381) saznajemo da je postojalo krajiste u predelu Golupca, a iz povelje despota Stefana od 1427. godine, i u predelu Novog Brda.58 U Dusanovom zakoniku stoji: »Vlastela kra­ji§nici, koja tuda vojska dode i opleni carevu zemlju, te opet prode kroz njihovu zemlju, ta v]astela, kroz ciju je driavu prosla sve da plati<< .59

U stvari, to je isto sto i bastinicka vojska, s razlikom sto se krajiSnicka vojska moze upotrehiti samo za zastitu granicnog pojasa, dok se basti­nicka vojska moze upotrehiti i u zemlji i van nje.

Voiske kraistne, kako se zove ova vojska u povelji despota Stefana "Lavri sv. Atanasija na Svetoj Gori od 20. I 1427 niko nije mogao hiti oslohoden, kao ni one potjecice, tj. zamanicne, koju vodi licno despot.l\()

Najamnicka vojska

Najamnicka vojska je hila jedina stalna vojska sa kojom je vladar neograniceno raspolagao, pa je zhog toga, uprkos svoje malohrojnosti, predstavljala znacajan Cinilac u zemlji koja ju je imala. Njeno postoja­nje je zavisilo od sredstava sa kojima je kralj raspolagao, zbog cega je najamnicka vojska ohicno nazivana kraljeva vojska. U Rimskom Car­stvu su namesnici maloazijskih pokrajina ddali najamnicke vojske da hi se zastitili od iznenadnih upada, a od cara Kon&tantina Velikog (306--337) uohicajeno je bilo da carska garda hude sastavljena od stranaca. Infiltriranje stranih najamnika pojacano je kada su dignute pregrade sa· rimskih granica i kada su nastala unutrasnja trvenja. Tu praksu su primili od Rimljana Vizantinci, koji su. pored Germana i Turanaca, uzimali u najamnu sluzbu i Slovene. Tako, Prokopije navodi da su pri­likom prve opsade Rima, 538. godine, vizantijske vojskovode Martinius i Valerijan krenuli u Italiju sa oko 1.600 konjanika Huna, Slovena i Anta.61 U sastavu vizantijske vrojske, koja je 949. godine upucena protiv Krita, nalazili su se u Sloveni.62

Sloveni naseljeni u Opsikionu (Mala Azija) hili su ovako placeni: poglavari po 5, a svi ostali po 3 nomisme.63

Posle formiranja juznoslovenskih ddava srecemo Juzne Slovene kao najamnike u raznim vojskama. Tako, prilikom napada na Siciliju

" Spomenik SKA, III, 1890, 11. 58

Petkovic, Ravanicka hrisovulja 75 ... »nad KraiSte«; A. Solovjev, Nepoznate povelje despota Stefana Vatopedu, JIC, I, 1935, 483.

•• Dusanov zakonik, cl. 49, str. 46. .. Novakovic, n. d., 500. •• Procopio di Cesarea, La Guerra Gatica I, Roma 1895, 189. ., B. Ferjancic, Vizu11tijski izvori II 1959, 76-77. ... Ferjancic, n. d., 77.

..

..... I

I '

Srednjoveko\'na vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku 151

\

1027. godine, u vizantijskoj vojsci, pod komandom vojvodc Areste, na­lazile su se i bugarske cete.64 Iz jedne hrisovulje cara Aleksija Komnena iz 1088. godine, vidi se da je vizantijska najamnicka vojska hila sastav: ljena od Germana, Italijana, Spanaca, Francuza, Varega, Kulpinga, Alana Slovena i drugih naroda.

65 Vrlo je verovatno da se rec »Sloveni<< odnosi

na Juzne Slovene, koji su se tada nalazili u susedstvu i na samoj teritoriji vizantijske carevine. Za rat Mihaila Paleologa protiv suparnika u Pelago­niji, 1259. godine, carski stab je unajmio strane trupe da bi ih uootrebio protiv francuske konjice. Bilo je unajmljeno 300 ncmackih konjanika pod komandom vojvode od Karintije, 1.500 strelaca na konlima iz Ugarske i 600 iz Srbije.

66 U pismu upueenom papi Grguru X cdki kralj Otokar II

govori da su se na ugarskoj strani u hici kod Krojsenhruna ( Croissen­brunn) 1260. godine borili mnogo sizmatici: Grci, Bugari, Srbi i Bosan­ci.67 Svakako, tu su posredi najamnici raznih narodnosti, a ne saveznici iii vazali.

Najamnicka vojska je placana gotovim novcem, za razliku od osta­lih srednjovekovnih vojski (hastinicke i pronijarske), koje su bile veza­ne za zemljisni posed. To je, u stvari, profesionalna vojska, kojoj je oruije bilo alat, a ratovanje zanat i sredstvo za zivot, pa se zato moglo racunati da ce hiti verna onome kome je sluzila, naroCito ako je hila dobro placena i nagradena.

Izgleda da je stalesko uredenje driave omogucivalo i podanicima tadanje Srbije da stupaju u najamnu sluzbu drugih zemalja, onako isto kao sto su i strani podanici stupali u srpsku sluzhu. Odlazak u najamnic­ku vojnu sluzhu hio je moguc kada drzava nije bila u ratu. Tako Andro­nik II Paleolog ( 1282-1328) uzima u sluzhu 6,500 Katolonaca- najam­nika, koji su hili slobodni, posto se zavrsilo dvadesetogodiSnje ratovanje izmedu Anzuanaca i Aragonaca u Italiji. 68

Kao sto cemo docnije videti, Gruhac DapCic odlazi 1403. godine iz Srbije u najamnicku sluzbu Duhrovacke Republike, dakle, u vreme kada je despotovina, posle turskog poraza kod Angore (1402), zivela u miru. Za vreme konavoskog rata (1430-1433) Dubrovacka Repuhlika uzima najamnike iz Bosne i Pastrovica, a Mletacka Republika, posredstvom korculanskog kneza, najamnike ( 1448) iz dubrovacke okoline. Medutim, desavalo se da nije bilo dozvoljeno podanicima jedne ddave da stupe ~ najamnu sluzbu druge. Knezovi Stjepan i Ivan Frankopan, gos~oda.n Krka, Senja, Gacke i Modruse, nisu dozvoljavali Mlecanima da uzim~JU u najam njihove podanike. Trogir i Duhrovnik zabranili su 1364. godme ~luzenje tudinu.69

Sa privrednim jacanjem feudalnih driava jacala je i centr~lna vlast, jer je vladm raspolagao sa vise sredstava i hio u mogucnost1 da ------

.. F. Racki, Borba Juznih Slavena, Rad JAZU 25, 1873, 22. •' F. Miklosich - W . .MUller, Acta et dtplomata VI 47; citat: St. Novakovic,

Stara srpska vojska, Beograd 1893, 78. ' " W. MUller, The Latine in the Levant, London 1958, 11. ., Eng. Darko, Byzantinisch-Ungarische Beziehun~en, 1933, 17 . .. K. Jireeek, Istorija SrlJa I, preveo 1. RadomcJ.. Beograd 1952, 196 . •• D. Gruber, Dalmacija za vreme Ludovika I, Kad JAZU 170, 1907, 39-40.

t52 Vojnoistorijski glasriik -~-----

drii najamnicku vojsku; S~ nj?~ ~e mog~o .~spesn~j~ sup~o!staviti ba­stinickoj, u stvari, staleskoJ VOJSCI, 1 nezaVISniJc vodtti osva.1acke ratove. Jedinstven primer koriscenja najamnicke vojske nalazimo u srednjo­vckovnoj Srbiji. U ':'ezi sa razvojem rudarstv~, u nj~j n~lazim<?, po~ev od Urosa I, a narol:Ito za vreme Stefana Urosa II Mrlutma, naJammke iz raznih turskih i turanskih plemena, kao i predstavnike raznih naroda iz zapadne Evropc, koji su se posle krstaskih ratova hili razmileli po Balkanskom. poluostrvu. Najamnicka vojska omogucila je Srbiji vode­nje intenzivnijih osvajackih ratova protiv Vizantije. Najamnicke cete su u vise prilika intervenisale u borbama za presto. S druge strane, filijaninicka vojsk'a, ako je neredovrto iii slabo hila placana, predstavl jala je veliku opasnost za zemlju kojoj je sluzila, kao sto je to bio slucaj sa najamnicima u Vizantiji, a narocito kada je 1305. godine- bio ubijen u Carigradu voda Katalonaca Rozer Flor. Tada su Katalonci, vizantijski najamnici, stupili u otvorenu borbu protiv Vizantije, pa su zajedno sa turskim pljackaskim cetama opustosili juznu Trakiju, napadali sveto­gorske manastire, spustili se u Beotiju, potukli latinsko plemstvo sred­nje Grcke, osnovali ddavu itd. Otada pa kroz ceo srednji vek najamnic­ka vojska, sastavljena od pripadnika raznih severnih, istocnih i zapadnih naroda, ne silazi sa pozornice balkanskih ddava, pa ni sa pozornice srednjovekovne Srbije.

Najstariji podatak o postojanju najamnicke vojske u srednjovekov­noj Srbiji nalazimo u zivotopisu Stevana Nemanje, koji je 1216. godine napisao kralj Stefan Prvovencani. OpisujuCi borbe Nemanjine brace pro­tiv ujedinjavanja srpskih zemalja, Stefan Prvovencani kaze da su Nema­njina braca »najmila grcke vojnike, Fruge (Francuze), Turke i druge narode«. 7 ~ Prema njegovom opisu, bitka kod Pantina je hila »snazna i si1na«, a pobedu je odneo Nemanja, pobedivsi sv<;>je neprijatelje, »ino­plemene narode« .71 U Vukanovoj buni protiv brata Stefana Prvovenca­noga stoji: »Ali i ako su s njime inoplemeni pukovi hili mnogobrojni, sile bozje:<, iii »i padosmo u plen inopmenika«.72 Iako je Vukan ratovao uz pomoc ugarskog kralja Emerika, kao sto je Stefan Prvovencani ratovao uz pomoc bugarskog kralja Kalajovana, nije iskljuceno da se navod »ino­plemeni« ne odnosi samo na Vukanove saveznike Ugre, vee i na njegove najamnike, jer tc5ko je pretpostaviti da veliji kne(., odnosno veliji zupan, u jednoj feudalnoj dr:lavi nije imao najamnike u vreme kada se borio da se docepa vlasti.

Za vreme Stefana Urosa II Milutina kao najamnici u srpskoj vojsci pominju se Kumani, ma1oazijski Turci, ukrajinski Tatari i Oseti sa Kav­kaza. Osim njih, ima i veoma iskusnih ratnika sa Zapada. Na jednom natpisu u Trevizu (Italija), iz 1304. godine pominje se neki Franciskus de Salamone koji se odlikovao u sluzbi srpskog kralja Urosa (Orosius rex Rasciae).73 Uspomena na najamnicku sluzhu u Srhiji sacuvala se u itali-

·,o St. Prvovencani, t.ivot Stefalla Nemanje, prcveo Mil. Basic, Beograd 1930, 39.

71 Isto 40 " Isto: 63: " Jirecek- Radonjic, lslorija Srba II, llO.

"

,.

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku 153 ·--------------

janskom viteskom romanu: »Fortunatus Siculus ossia L'Aventuroso Cici­Iiano«. Pet bataljona, francuskih pristalica, krenuse tohoze posle Sicilijan­skog vecernja (1282) u tudinu. Meser Ulivo de Fontana stupa sa deset pristalica u sluzbu srpskog kralja (Re di Rascia), koji moze da naoruza 20.000 konjanika. Ubrzo je Ulivo postao marsal i generalni kapetan kra­ljeve vojske.74

Stetan Uros III Decanski u ratu sa Bugarima 1330. godine imao je u najamnickoj vojsci, po podacima Nicifora Grigore, 1.000 konjanika Kelta, a po Kantakuzinu, 300 oklopnika Alamana. Prema podacima iz Dubrovackog arhiva, vidi se da to nisu hili Kelti, pa ni Alamani, vee Spanci?' Prema pisanju Grigorija Camhlaka, hugarski car Mihajlo imao je vojsku od »razliCitih naroda, a prizvavsi jos i ne malo pomoc Gota, koji su ziveli s onu stranu Dunava«. OpisujuCi gonjenje potucene hugar­skc vojske, i Danilo kaze da je ona hila sastavljena od mnogih naroda.76

U horhi sa bratom Konstantinom, Stefan Decanski, posto je imao spremnu vojsku za borhu, porucuje hratu »da ne ratuju koristeCi se tudim narodima na svoje otecestvo, dovoljno je meni i tehi ziveti u tolikoj sirini zemlje« .

77

Iz dokumenta u Mletackom arhivu vidi se da je kralj Dusan uzi­mao najamnike sa Zapada. Mletacka Repuhlika odohrava 6. XII 1336. godine da moze prod kroz njene oblasti 300 najamnika pesaka za kralja Raske. 7 ~ Iz jednog docnijeg akta, od 5. V 1341. godine, vidi se da Mle­tacka Republika uskracuje srpskom kralju Dusanu da unajmljuje vojsku u mletackoj ohlasti.70 Docnije vidimo da Dusanovu telesnu strazu cine 300 nemackih najamnika pod komandom viteza Palmana. Orhini na­vodi da je Dusan imao i odred turskih najamnika, koji su hili disloci­rani hlizu Danja.80 Despot Stefan Lazarevic imao je ugarske najamnike, sto se da zakljuciti iz despotove hiografije, koju je napisao Konstantin Filozof. U njoj se navodi kako su naricali ugarski vitezovi, despotove sluge: »kamo ces nas sada slati? sta smo dr:lavi tvojoj sagresili i ovako nas najedanput odgonis? gde cemo naCi tvoje slave i krasote i mnogih darova?, od sada se nalazimo siromasi i strani«.81 Poslednja recenica tazhija svaku sumnju da se ovaj Konstantinov opis odnosi na ugarske najamnike kod despota, a ne na ugarsku vlastelu. Da je u pitanju vla-

,. Isto, 112-114.

" Isto, 110--111, nap. 51. »Johannes Martine de Ponte de partibl!s. Yspanie, constabilie regis Servie et Maritime regions, Petrus Seminus constab1hs, Petrus Lope, uodricus de Spura de Aragonia«.

76 Danilo, n. d., 140.

" Camblak, n. d., 20.

'' Srbski istorijski spomenici Mletackog arhiva, GSUD XI, 1859. 339. »Quod ad petitionem domini regis Raxiae concedatur, quod usgue ad usgue III cent pedites, quos intendit lacere soldizari extra Venetias possint transire per nostrum districtum, ad suas partes«.

" S. Ljubic, Listine 2, 1870, 111.

" M. Orbini, II Regno de gli Slavi, Pesaro 1601, 261. »Teneva etiando alquanti degl"istessi Thurchi al soldo i quali faceva habitare in Zenta apresso Dagno«.

" Konstantin Filozof, :ti•'ot Stefana Lazarel'ica, preveo L. Mirkovic, Beograd 1936, 117.

c

154 Vojnoistorijski glasnik

stela onda ne bi imalo razloga da stoji »sta smo driavi tvojoj sagresiJi i ov~ko nas najedanput odgoniS?«, iii »Od sada se nalazimo siromasi i

strani». I u susednoj Bosni, za vreme bana Stefana Kotromanica (1330),

spominjt: se, kao voda najamnika, Italijan Rudero (Ruggiero).82 Osim srpskih vladara, i albanski knez Karla Topija uzima 12. VIII 1386. godine u najam orqzare i balistare-samostrelce, mletacke P<;>danike, i nabavlja oru.Zje iz Mletaka. Sa svoJe strane, Mletacka Repubhka postavlja uslov 18. VIII iste godine da ih Topija ne sme upotrebljavati van utvrdenih mesta.83

U razvoju odnosa izmedu vladara, vlastele i najamnika vidi se i upotreba uajamnicke vojske u srednjovekovnoj Srbiji. Sve borbe za presto dinastije Nemanjica, naroCito za vreme Stefana Nemanje, Stefana Urosa II Milutina, Stefana Urosa III Decanskog i cara Urosa, oslanjale su se na vlastelu, pri cemu su vidnog udela imali najamnici. Po reCima Camblaka, posle Milutinove smrti najamnici su resili sukob u korist Stefana Decanskog. Eva kako Danilo opisuje tu borbu za presto: »I bese mu (Urosu) velika nevolja. Jer sva njegova vlastela odmetnu se i n~ imadase ni jednog na koga bi se pouzdao ... Jer te godine njegove skrbi mnoge vojnike narocito tatarskog i turskog i jaskoga dosavsi predadose mu se. I sa njima posavsi odbi nasilje onih koji su borbu vodili sa njime.84

U najviSe slucajeva vernost i odanost najamnicke vojske zavisila je od veliCine ugovorene nagrade, pa je zbog toga postojala opasnost da je neprijatelj u odsudnom momentu borbe ne podmiti i okrene pro­tiv sopstvenog gospodara. Ana Komnena, koja istice hrabrost najamni­ka sa Zapada, kudi njihovu gramzivost za novcem i potkupljivost i govori kako su oni kadri da za novae prodaju i sto im je .najdraze. U nasoj isto­riji je poznat primer Meleka, vade turskih najamnika Turkopula, koji je sklopio zaveru protiv kraJja Milutina, s namerom da opljacka dria­vu. Medutim, kralj je na brzu ruku sakupio vojsku od vlastele, srodni­ka i tclesne straze i pobedio zaverenike. Melek je uhvacen i pogubljen, a njegovi najamnici delimicno poseceni, dehmicno prodani kao roblje, a jedan cleo proteran preko granice."5

Najamnicku vojsku je prikupljao kralj i placao iz svojih sredsta­va. Ovom vojskom je kralj neograniceno raspolagao, kako u miru taka i u ratu, pa se, kako smo to vee rekli, s pravom prozvala kraljeva vojska. Zanimljiv primer licnog raspolaganja s najamnickom vojskom vidimo kod kralja Milutina, kada je prvi put uputio pomoc svome tastu, vizan­tijskom caru Androniku II. Po kazivanju NiCifora Grigore, ta vojska se sastojala od 2.000 konjanika Kumana, kraljeve garde, kojom je ko­mandovao jedan kraljev rodak. S drugom vojskom, za koju Milutin kafe da je skupio iz Srbije i da je primio blagoslov od »gospodina i

82 JireCek, Jstorija I, 20i-208.

. " Ljubic, Listine 2, 228-229. »Si erant Veneti vel habitatores Venetiarum 1~e dominus Karoli eos in fortificiis, et non mittat, ipsos extra ad campum ahquo modO«.

" Danilo, n. d., 273. " Isto, 118-119.

...

...

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku 155

oca arhiepiskopa i svega sa bora srpskoga<<, komandovao je veliki voj­voda Novak Grebostrek. Iz ovoga se jasno vidi da je kraljevom gardom, sastavljenom od najamnika, kralj slobodno raspolagao, dok je za vecu v/a!;teosku vojsku, dakle, za vojsku iz Srbije. bio potreban »blagoslov« arhiepiskopa i celog sabora srpskoga.

Sto sc tice brojne jacine najamnika u nemanjickoj Srbiji ona znatno izostaje za bastinickom i pronijarskom vojskom. NajveCi do sada poznati broj najamnika iznosio je 2.000 Kumanaca i 1.500 Tur­kopula pod Mlekom, ~a vreme kralja Milutina. Prema uvodu Decanske hrisovulje, Stefan Decanski je· u bici na Velbuzdu imao svega 1.000 do 1.500 najamnika, dok je glavninu cinila bastinicka i pronijarska voj­ska, a car Dusan u Svetoarhandelovskoj hrisovulji govori izricno: »sa­brasmo vojsku zemlje otacestva nasega, koja je od mene priugotov­ljena«.~

Najamnici su uzimali za kraCi vremenski period, tj. dok je posto­jala potreba za njima, kao sto je bio slucaj narocito kod kralja Milu­tina, cara Dusana, arhiepiskopa Danila i dr. Od ovoga se izuzima Pal­man, voda nemackih najamnika, koji je proveo u sluzbi kod kralja, docnije cara Dusana, preko dvadeset godina (od 1333. do 1355. godine).87

Dubrovacka Republika je 1430. godine unajmila 300 najamnika iz Ita­lije na svega tri meseca, i to za vreme rata sa Radoslavom Pavlovicem.88

Prilikom mletacke opsade Zadra, u oktobru 1345, Mlecani su odlucili da najamnicima produze sluzbu jos za dva meseca, zatim da ih zamene novim itdY Uostalom, i na Zapadu se racunalo samo na 200 ratnih dana u toku godine, tj. od kraja aprila do pocetka novembra, pa su za taj rok najamnici i uzimani.90 U nasoj narodnoj tradiciji sacuvana je izreka koja je svakako proizvod ranije prakse: »Durdev danak haj­ducki sastanak, Mitrov danak hajducki rastanak«.

Posle bitke na Kosovu polju (1389) Srbija je imala vazalni polozaj, prvo prema Turcima, a zatim prema Ugrima. Despot je bio obavezan da jednc i druge u ratu pomaze izvesnim kontingentom vojske. Te oba­veze su primorale despota Stefana Lazarevica da uvede vojnicki danak, koji se zvao voinica, a sluzio je za izddavanje vojske. Od voinice niko nije mogao biti osloboden, pa ni manastiri.

Za vreme despotovine najamnici su uzimani iz Ugarske i Italije, a medu njima bilo je i Turaka. Od stranih vojskovoda narocito su hili poznati Turci: vojvoda Sabin i vojvoda Alijaz-beg. Vojvoda Altoman je yodio operacije 1452. godine na Crnogorskom primorju sa 12.0~0 Srba 1 Turaka, a malo docnije Toma Kantakuzin sa 25.000 Srba i furaka. Iako je skoro izvesno da su ovde posredi najamnici, ipak nije isklju­~.eno da Turci nisu ratovali kao saveznici despota Durda.91

86 Deeanske hrisovulje, izdao Mil. M. Milojevic, GSUD XII, 136. " M. Dinic, 0 vitezu Palmanu, Zgodovinski casopis VI-VII, 1952-53,

398-406. "C. Truhelka, KO!tavoski rat (1430-1433), GZM 29 1917, 160--161. . .. , D. Gruber, Vojevanje Ljudevita I u Dalmaciji sa Hrvatskim velmo~ami t

sa Mlecanima 1342-1348, u Pozegi 1888, 24, 29~32. .., J. R. Strayer, The Crusade Against, Speculum January 1935, 107 " Ljubic, Listine 9. 1890, 438; Jirecek, Istorija I, 376, II, 417.

156 Vojnoistorijski glasnik

Kao sto smo na pocetku istakli, najamnici su regrutovani od stranaca, obliznjih suseda, pa i od domorodaca, koji su ponekad hili podesniji, pa i jeftiniji, ukoliko su mogli da sluze s obzirom na druge obaveze. Ddavno uredenje je omogucavalo da naseljenik nekog vlaste­linstva moze da ide u najam ako nije obavezan prema svome viastelinu. Zato vidimo Srbe i pripadnike drugih balkanskih naroda u vizantijskoj, ugarskoj, mletackoj i drugim vojskama, a u Srbiji Italijane, Nemce, Spance, Turke i dr. Dubrovacka Republika u konavoskom ratu uzima na­jamnike iz Bosne, PastroviCa, Huma i dr. Placala im je ponaosob 6 i 7 per­pera mesecno, a njihovim staresinama dvostruko.92 Godine 1450. zali se her­ceg Stefan na Dubrovacku Republiku da mu zatvara podanike i sprecava svojim ljudima da stupe u njegovu sluzbu, klevecuCi ga.93 U mirovnom ugovoru sa Omisom, 1274. godine, Mletacka Republika je unela odred­bu da moze uzimati u najam vojnike iz okoline OmiSa.94 Zanimljiv je izvestaj korculanskog notara od 18. VII 1448. godine u kome kaze da je uputio 50 dobrih strelaca iz dubrovacke oblasti, koje ce Republika rnoci upotrebiti kada joj zatrebaju.95

U mirno vreme vitezovi-stranci upotrebljavani su kao instruktori vlasteli koja se nalazila na kraljevom dvoru, a u ratu kao staresine je­dinica. Potvrdu za ovo nalazimo kod Orbina, koji kaze da su se vezbali u oruzju i takmicili svi oni koje je Dusan ddao na svome dvoru.%

Izddavanje najamnicke vojske biio je o ddavnom trosku, odno­sno vladaocevom. Ako je i vlastela imala najamnike, ona se sama starala o njihovom izddavanju. U ratu svu tezinu izddavanja vojske, ukljucu­juCi i najaumike, snosila su sela i zupe kroz koje bi vojska prolazila.

Malo podataka irnamo o uslovima stupanja u najamnicku sluzbu, a pogotovo o velicini nagrade i drugim pogodbama izmedu ugovoraca. Marin Gusctic unajmio je tri MleCica da sluze na srpskim galijama »danju i nocu« mesec dana za 6 dukata. Medutim, ovaj ugovor je ra­skinut obostranim sporazumom.97 Za nas je veoma zanimljiv ugovor Grubaca Dapcica iz Lustice (sa srpske teritorije) i Dubrovacke Repu­blike iz 1403. godine. Po tome ugovoru se zakljucuje:

- da Grubac DapciC dovede u Dubrovnik iz Gore Lustinicke 50 dobrih vojnika, odevenih, sa oruzjem, s tim da su jedni naoruzani luko­vima i strelama, a drugi macevima i stitovima;

- da Dubrovacka Republika placa svakome od recenih vojnika mesecno 5 perpera, s tim da su oni duzni da se bore na strani Dubrov­cana gde god se naredi;

- Lusticani su duzni da od plena dadu Republici jednu petinu, a ostalo da po pravu zadr:Ze za sebe; ako pak zarobe neprijatelja, onda ce za svakog vojnika dobiti 10 perpera i toliko isto za svakog ubijenog neprijateljskog vojnika;

"' Truhelka, n. d., 161. 93

Jorga, Notes ll, 435-436. 96

T. Smiciklas, Codex diplomaticus VI, 1909, 77-84. 95

F. Racki, Prilog za povijest Slavenskog juga, Starine XXVII. 1895, 235. 96

Orbini, n. d., 260. " Jirecek- RadonjiC, n. d., II, 116, nap. 73.

"

•

.... ,. ..

~ l!

I i ;.-"·

f

Srednjovekovna vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovniku 157 --------------------

Dubrovcani sa svoje strane obecavaju pomoc ako bi se kome oruzje razbilo iii slomilo, a isto tako se obavezuju da ih pomazu slrelama;

- Dubrovcani se obavezuju da ce za svakog ranjenog najamnika davati lekara i lekarije da se leCi, s tim sto ce za celo vreme lecenja primati platu, kao da je zdrav. Ako neki od najamnika bude zarobljen, Dubrovcani obecavaju da ce ga zameniti za odgovarajuceg neprijatelj­skog vojnika.

Za vrcme konavoskog rata Dubrovcani su unajmili 100 naoruza­nih Poljicana uz mesecnu platu od 3 dukata, iii 2 dukata ako se hrane o trosku Dubrovacke Republike. Takode, unajmili su jos 100 ljudi iz Ljuslice, 30 iz Neretve, 40 iz Groblja itd. 98

Navedeni podaci uglavnom osvetljavaju materijalnu stranu na­jamne sluzbe i ukazuju na razlike koje su u njoj postojale u raznim krajevima.

Ugovor o najamnicima se potpisivao tek posto se proverila isprav­nost oruzja najamnika, njihova uvezbanost i, na posletku, njihova fi­zicka spremnost. Kapetan Antonelo od Savorna (Antonello de Savorno) stigao je sa 150 italijanskih najamnika 18. IX 1433. u Dubrovnik i pot­pisao ugovor sa Dubrovcanima. Ceta je polozila zakletvu na vernost, a zatim je izvela veibu kako bi pokazala svoju izvezbanost.99

Zamanicna vojska

Jedino sto se o zamanicnoj vojsci moze sa sigurnoscu reCi to je da se dizala u krajnjoj potrebi, kada je sve bilo u opasnosti. U zama­nicnoj vojsci niko nije mogao biti osloboden. Iz povelje despota Ste­fana LazareviCa 1425. godine manastiru Vatopedu vidi se da manastir­ska sela placaju tzv. vojstarik iii unce da bi se seljaci oslobodili vojne sluzbe, sem u slucajevima kada gospodar ( vladar) sam ide »glavom« na vojsku, kao i za vreme vojske potjecice (zamanicne) i vojske kra­jisne.100

Medutirn, iz jedne povelje 1417. godine vidi se da se u Srbiji se­ljaci oslobadaju od vojske daljne, u ddavi »gospodstva mi«, ali se zato nc oslobadaju od vojske u Turske, tj. pomocne vojske (obavezni kon­tingent), i, naposletku, wojske onde o krajistu metoha novobrdskoga«, dakle, krajiSke vojske.101

Da niko nije mogao biti osloboden zamanicne vojske vidi se i iz povelje bosanskoga kralja Stefana Tomasevica, kojom 14. X 1458. go­dine potvrctuje prava srpskom vlastelinu Stefanu Ratkovicu. U poYelji se ka:ze, izmeau ostalog: »kada gospodstvo ni grede nasom glavom n~ koju voisku, tada da i on bude polag nas sa svojim slugama; kada h je zamanicna vojska po rusagu (zemlji-dr:Zavi) sto inomu rusagu nast>­mu, taj i njegove selom<<. 102

'·' Truhelka, n. d., 160-161. " Isto, 161. '"'' A. Solovjev, Nepoznata povelja despota Stefana Vatopedu, JIC, I, 1935, 482. 101 Solovjev, n. d., 483. 102 Novakovic, Zakonski spomenici, 345.

ISS Vojnoistorijsk.i glasnik

Zahvaljujuci jednom turskom dokumentu, istina iz 1536. godine, u mogucnosti smo da nesto odredenije kaiemo i o tome koga je obu­hvatala ohaveza sluzenja u zamanicnoj vojsci. Tu ohavezu je preuzela vojna organizacija osmanske dr:lave za Vlahe stocare severne Srhije, tada krajiste.103

Prema odredhama ohjavljenog >>Tapu deftera«, kada je dolazilo do carskog_ pohoda ili kakve sluzhe na granicama, u pohod je iz pet kuca odlazio jedan Vlah sa svojim konjem kao petnik, a kada je na tim granicnim krajistima bivalo odvise hitnih zadataka i poslova odre­divan je po jedan covek iz svake vlaske kuce, kao zamanica, pa je odla­zio, neko peske a neko na konju, i izvrsavao odredene zadatke.

Cinjenica da su Osmanlije preuzele organizaciju zamanicne voj­ske sa ohavezom Vlaha na garnicnim krajiStima, i da je zamanica slo­venska rec, daju osnova za pretpostavku da je u nasoj srednjovekov­noj vojnoj organizaciji zamanicna vojska sakupljana po istim principi­ma, tj. da je svaka kuca davala po jednog za rat opremljenog coveka. Odredbe iz navedenih pove1ja despota Stefana i deftera ukazuju da se zamanica koristila u prigranicnim ohlastima, odnosno krajiStima, kod krajisne vojske, kada se u najkracem vremenu i sa sto veCim brojem vojnika trebalo suprotstaviti neprijatelju.

S druge strane, iz pisma Dubrovacke Repuhlike ugarskom kralju ligmundu od 20. VI 1430. godine, dakle, za vreme konavoskog rata, vidi se da je Radoslav Pavlovic ( 1420-1441) izdao naredenje svojim podanicima da »SVaki koji je sposoban za nosenje oruzja hude spreman da se posalje gde se naredi.« 104 Iako se ovde izricno ne pominje zama­nica, same okolnosti pod kojim je naredenje izdato govore da se radi o njoj. Ukoliko bi ova postavka hila tacna, onda, hi »dizanje« zamanic­ne vojske ohuhvatalo ne samo po jednog coveka- vojnika iz svake kuce, kako to stoji u ranije pomenutom defteru, vee svih ljudi koji mogu nositi oruzje, kako to tvrdi St. Novakovic.105

Za izdrzavanje zamanice kod Turaka sandzak-beg je ubirao iz svakog scla, prema broju ljudi koje je ono davalo u zamanicu, po ne­sto malo pscnice, jecma, mesa i masla. Ova odredha potvrduje navode M. Vlajinca da sc zamanicna vojska hranila o svome trosku.U16

Vladar, ili oblasni vlastelin-krajisnik, najverovatnije je sam do­nosio odluku koliku ce zamanicnu vojsku podiCi, upravljajuCi se prema situaciji u datom momentu, jer nije isto da li se radi o pljackaskom upadu ili zavojevackom pohodu.

10

·' D. Bojanic --- Lukac Ko je ucestvovao u zamanicnoj vojsci, Vesnik Vojnog Muzeja JNA 6-7, 1962, 240-i44.

104

J. Gelcich - L. Thalloczy, Diplomatarium relationum Republicae Ragu­sanae, Budapest 1887, 347-348. »Et idem Rados~avus per tota eius territoria man­d_a~um fecit, quod uniusquisque, patens arma ferre sit quaque hora paratus, ut pos­sthre, quo per ipsum mandatum fuerit«.

105

NovakoviC, Stara srpska vojska, Beograd 1896, 69.

'"' Milan Z. Vlajinac, Bedba i zamanica kao mobarska i kulucarska rabota lL

Srba, srednjeg veka, GSND, 1-2, 1927, 63--65.

f .

~'

t ~~

I~

rl. . ;

~·~

·. •· . .•. '

,. ·lt

Srednjovekovna ·vojska u Srbiji, Bosni i Dubrovnilru

* * *

159

Ne.z;avisno od navedenih vrsta vojske, pojedini delovi vojske su dohijali imena prema zadatku. Tako, na primer, u pismu kraljice Jelene Duhrovcanima, oko 1280. godine, stoji: »I ako ime hteti kralj poslati vojsku na Duhrovnik, ili gusu, ili sto godje pakostiti Duhrovniku ... « Iz ovoga se vidi da je srpski kralj raspolagao ne samo sa vojskom, vee i gusom, tj. delom vojske koji je namenjen za gusarenje, odnosno pljackanje.w7 Da je gusarenje isto sto i pljackanje ima bezhroj doku­menata. Primera radi: u odgovoru kneza RadiCa Pastrovica, pisanom u Trehinju 1420. godine Dubrovcanima, govori se o gusarima koji su C:inili stetu na zemljiStu duhrovackom »sto mi pisete za ludi moe i za ine gusare ... Ni jedan nas clovik u toj gusi (taj) dan nije ucestvo­vao.«108 Godine 1359. knez Vojislav Vojnovic je poslao Milmana da pljac­ka zupu dubrovacku. Dalje, prema kazivanju Konstantina Filozofa, u »hajduckim zemljama« hese neki muz po prirodi slican lavu, koji je potresao »srca ismailjcanskoga dela«. Kada je Sulejman trazio od de­spota Stefana da mu ga izruci, ovaj je odgovorio da je to razhojnik koji zi­vi u gorama. 109 Iz daljeg kazivanja se vidi da ovi odmetnici nisu hili ohicni hajduci, iii pljackasi, vee horci koji su napadali i uznemiravali neprija­telja. Tako, na primer, kada je Sulejman prolazio kroz Toplicu za Ovce polje, napred receni muz Karaljuk, nastavlja Konstantin Filozof, oteo je neke stvari od »carskih stanova« i predao ih despotu, a ovaj ih je vratio sultanu. Ovaj podatak ocigledno ukazuje na povezanost despota sa >>horcima u hajduckim zemljama.na

u · Po istom izvoru, slicna organizacija je postojala i kod Osmanlija, ali pod imenom pljackaske, viteske i razbojnicke vojske. U stvari, to su hili delovi glavnine Jedne vojske, ili armije, kako hi se danas reklo, sa razlicitim zadatkom. Na neprijatelja je prvo slata, danju ili nocu, pljackaska vojska sa zadatkom da ga iznenadno napadne i zapodene horhu. Viteska vojska je prihvatila pljackasku vojsku u slucaju njenog povlacenja, sve po pristizanju glavnine. 1

" Razhojnicka vojska je hila sastavljena od razbojnika, koji su se krili po sumama.112

Vojska tl Dubrovackoj Republici

ZahvaljujuCi jacanju trgovine, kako sa zaledem tako i sa spoljnim s~etom, organizacija duhrovacke vojske sprovedena je po milicijskom ststemu, sto :maCi da je sluzha u vojsci bila obavezna, uz platu, i kada se za to ukaze potreha. Za razliku od hosanske i srpske vojske, kod ko-

_ 117 St. Nov.akovk, Zakonski spomenici 154-155; Miklosich, Monumenta

Inca, 69-70. 1"' Jireeek, Spomenici srpski, Spomenik SKA XI, 1892, 69 (str. 72).

109 Konstantin Filozof, prcveo MirkoviC, 90-91. llJ Isto. "

1 lsto, 102. ''' Isto, 955.

Ser-