XIV

MONETARNA

POLITIKA I

CENTRALNA BANKA

Monetarna politika Deo ekonomske politike koja preko različitih

instrumenata utiče na ponudu i tražnju za novcem

Monetarnu politiku sprovodi centrala banka

Ekspanzivna i restriktivna monetarna politika

Ciljevi monetarne politike su predmet evolucije

Danas preovladjujući cilj je cenovna stabilnost

Nakon globalne finansijske krize sve više se razmatra finansijska stabilnost kao cilj monetarne politike

Puna zaposlenost i proizvodnja nisu ciljevi monetarne politike

Monetarna politika U ekonomskoj teoriji danas postoji konsenzus da će u

dugom roku, nakon završetka procesa usklađivanjapromene u ponudi novca, doći do promena nivoa cena, ali ne i trajnih promena nivoa proizvodnje i zaposlenosti.

U pitanju je princip dugoročne neutralnosti novca -dugoročno posmatrano realne varijable determinisanerealnim faktorima, a nominalne varijable nominalnimfaktorima

U slučaju monetarne politike vremenska kašnjenja su duga i nepredvidiva

Monetarna politika Monetana politika se suočava sa brojnim ograničenjima

Na kretanje proizvodnje i cena utiču svi faktori koji utičuna agregatnu ponudu i tražnju

Na strani tražnje vlada utiče na ekonomiju preko promenaporeskih stopa i javne potrošnje.

Akcije fiskalne politike utiču na cene

Prirodne katastrofe, veliki skokovi cena nafte, sušne godinei dr. utiču na smanjenje obima proizvodnje i porast cena

Monetarna politika može pokušati da kompenzuje neke odovih šokova, ali nije realno da može kompenzovati sve

Centralna banka Institucija zadužena za sprovodjenje monetarne

politike

Centralne banke imaju monopol na izdavanje novca

Tri osnovne karakteristike centralne banke su:

Prvo, to je vrhovna monetarna institucija.

Drugo, ona može obavljati niz različitih funkcija i ima monopol nad izdavanjem novca.

I treće, njen najvažniji cilj je održavanje cenovne stabilnosti u užem smislu, odnosno finansijske stabilnosti u širem smislu.

Centralna banka Prve evropske centralne banke su osnivane od XVII

veka, kroz evolucioni proces, kao posledica ratova i njihovog pritiska na državne finansije

Privilegovane banke – pravo emisije novca Prva centralna banka je Švedska Riks banka

osnovana 1668. godine (teškoće u poslovanju) Banka Engleske je osnovana 1694. godine i njen

osnovni zadatak je bio prikupljanje fondova za finansiranje rata

Banku Francuske je osnovao Napoleon 1800. godine i njeno osnivanje je bilo povezano sa potrebama finansiranja države u ratnim uslovima

Centralna banka U početku je većina centralnih banaka bila u

privatnom vlasništvu, a nakon II rata one u najvećem broju slučajeva postaju državno vlasništvo

I dok su bile u privatnom vlasništvu u velikom broju slučajeva akcionari su imali pravo na limitirani iznos dividendi

Ulogu posrednika izmedju vlade i privatnih investitora

Različiti nazivi: centralna banka, narodna banka, banka rezervi, državna banka, a uz imenicu banka može nositi i naziv države

Centralna banka Najvažnije funkcije centralne banke:

Emisija novca

Zajmodavac u krajnjoj instanci

Upravljanje deviznim rezervama

Supervizija banaka i drugih finansijskih institucija

Istraživanja i monetarna statistika

Pružanje različitih usluga vladi

Instrumenti monetarne politike Najvažniji instrumenti monetarne politike su:

operacije na otvorenom tržištu,

politika obaveznih rezervi,

referentna kamatna stopa,

krediti centralne banke poslovnim bankama, i

direktni instrumenti monetarne politike.

Trend napuštanja direktnih instrumenata monetarne politke u korist indirektnih instrumenata monetarne politike

Transmisioni mehanizam Transmisioni mehanizam predstavlja način preko koga

promene u instrumentima monetarne politike utiču na proizvodnju i nivo cena

Individualni kanali preko kojih se prenose monetarni impulsi poznati su kao transmisioni kanali

Primer transmisionog mehanizma preko kamatne stope

Šematski primer transmisionog mehanizma

Transmisioni mehanizam Transmisioni mehanizam uključuje veliki broj kanala i

ostvaruje se preko velikog broja različitih akcija ekonomskih subjekata

Snaga uticaja pojedinih instrumenata centralne banke može biti različita i može se tokom vremena vrlo različito ispoljavati u zavisnosti od stanja ekonomije

Stoga su precizne procene efekata preduzetih mera centralne banke teško ostvarljive

Monetarni agregati Pod novcem se podrazumevaju i ona sredstva koja

se trenutno mogu iskoristiti za plaćanje, ali i ona sredstva koja se mogu koristiti za plaćanje nakon odredjenih radnji ili protoka vremenskog perioda

Ne postoji univerzalna definicija komponenti novca

Tri medjunarodno prihvaćena koncepta novca su: monetarna baza, uži koncept novca i širi koncept novca.

Monetarni agregati Monetarna baza se ne smatra monetarnim agregatom i ona

uključuje novac koji je emitovala centralna banka

Uži koncept novca se sastoji od novca koji je namenjen primarno za obavljanje transakcija, a ne kao sredstvo čuvanja bogatstva ovaj koncept novca se definiše prema stepenu likvidnosti

Širi koncept novca obuhvata i transakcioni novac i novac koji služi kao sredstvo štednje (čuvanja bogatstva

Obuhvat monetarnih agregata je različit od zemlje do zemlje

Monetarni agregati NBS

M1 M2 M3

Gotovina uopticaju

+Depoziti povidjenju (sredstvakoja se mogukoristiti zaplaćanje bezikakvihograničenja)

M1

+Ostalikratkoročni idugoročnidinarski depoziti

M2

+Kratkoročni idugoročni deviznidepoziti

Monetarni agregati ECB

M1 M2 M3

Gotovina uopticaju

+Prekonoćnidepoziti

M1

+Ostali kratkoročnidepoziti (depozitisa rokom dospećado dve godine idepoziti koji semogu povući nazatev u roku od trimeseca)

M2

+REPO

+dužničke hartije odvrednosti sa rokomdospeća do dvegodine

+HOV i akcije tržišta novca

Režimi monetarne politike Kao najvažniji režimi monetarne politike mogu se

navesti sledeći:

Targetiranje deviznog kursa,

Targetiranje monetarnih agegata,

Targetiranje inflacije (Srbija),

Targetiranje nominalnog društvenog proizvoda i

Diskreciona monetarna politika.