MOGU LI DA POBEDE FANTOMI IZ NAŠEG SOKAKA

NOVIMAGAZIN

SRB

IJA

250

DIN

/ C

RN

A G

OR

A 2

,8 E

UR

/ M

AK

EDO

NIJ

A 10

0 D

EN /

BIH

5 K

M /

HR

VA

TSK

A 18

HR

K /

SLO

VE

NIJ

A 3

EU

R

31. III 2022.

BROJ 570

250 din.

Tragom požara u “Starom zdanju”:

Nemar potpaljen interesima

Ivan Krastev Putin je talac

sopstvene retorike

Posledice sukoba Rusije i Ukrajine Evropa na ledu

ZA NOVI MAGAZIN GOVORE I PIŠU: Dobrica Veselinović, Đorđe Despić, Đokica Jovanović, Dušan Obradović, Nikola Lunić, Miodrag Sekulić, Anđelka Cvijić, Dejan Đokić, Ljubiša Jovanović ...

IZBORI 2022.

MOGU LI DA POBEDE FANTOMI IZ NAŠEG SOKAKA

Sadržaj

SRBIJA

10 Mogu li da pobede fantomi iz našeg sokaka

Kako će sve brojniji tzv. fantomski listići, namenjeni ljudima koji ne žive na adresama gde su poslati, uticati na izbore i mogu li kontrolori u biračkim odborima da spreče eventualne zloupotrebe, postalo je ključno pitanje finiša izborne kampanje. Toliko nametnuto i moćno da je prekrilo i notornu činjenu da je Aljbin Kurti sa svojom administracijom zabranio srpske izbore na Kosovu

SRBIJA

21 Samo slobodan duh se bori za

dobrobit

25 Manifest bez manifestacije

28 Podrivanje demokratije

30 Manje kalorija za zdraviju

starost

REGION

34 Mrtvi mozgovi (i) BiH

SVET

40 Kina može doprineti

rešavanju sukoba u Ukrajini, ali po koju cenu?

42 Putin je talac sopstvene

retorike

44 Budućnost ili apokalipsa

KULTURA

50 Moram u ponoć istrčati van u

sloooboduuu

52 Čudovišta u ljudima i izvan

njih

55 Mocart 19. veka

PRILOG

56 Istoričar, kosmopolita i

džentlmen srpskog porekla

RUBRIKE

04 Arena08 Širi ugao62 Ogled

18 Nemar potpaljen interesimaNe pada sneg da pokrije

breg, pa ni požar ne plane da se tragovi zatru. Ili nekad plane zbog toga, a nekad otkrije šta se sve krije, kao u slučaju čuvenog hotela u Bukovičkoj banji, koji već predugo i nije hotel

37 Evropa na leduKako se Evropa bori suočena s mogućnošću da joj sutra bude

izvučen tepih pod nogama, satkan od ruskih energenata, i kako se rat u Ukrajini odražava na polju zajedničke odbrambene politike EU i predstojeće izbore u Francuskoj

48 Prestiž je da ti NASA objavi fotografijuIzmeđu astronomije i

umetnosti sagovornik Novog magazina bira astrofotografiju, kojom se bavi već tri decenije. Reč je o fotografisanju nebeskih tela poput planeta, zvezda i galaksija

3

Novi magazinIZLAZI ČETVRTKOM

IZDAVAČ:

Društvo za novinsko-izdavačku delatnost

“Agenda 2020“ d.o.o. Beograd,

Dečanska 8/III

PIB: 106978740, MB: 20717467

Telefon: 060/88 66 513

E-mail: [email protected]

Direktorka, glavna i odgovorna urednica:

Nadežda Gaće

Zamenik glavnog i odgovornog

urednika:

Mijat Lakićević

Uređuje:

Urednički kolegijum

Urednica portala:

Iva Gavrilović

Art direktor:

Bojan Radulović

Urednica fotografije:

Marija Kolaković

Marketing:

[email protected]

Poslovni sekretar:

Dubravka Vasić

Redakcija:

Jelena Aleksić, Ivan Jovanović,

Ivana Pejčić, Đurađ Šimić

Stalni saradnici:

Julijana Mojsilović, Jelena Volić Helbuš,

Ljubiša Jovanović, Gordana Nonin,

Dragan Markovina, Momčilo Pantelić,

Nikola Lazić, Aleksandar Arsenijević,

Zorica Miladinović, Branko Vučković,

Andrej Zarević, Milan Mišić, Tamara

Jorgovanović (svet), Mirjana Marinković,

Mira Popović (Pariz), prof. Ljubinka

Trgovčević, Stefan Surlić, Svetlana

Marojević, Drago Hedl (Zagreb), Drago

Pilsel (Zagreb), Vildana Selimbegović

(Sarajevo), Veseljko Koprivica

(Podgorica), Savo Pejčinovski (Skoplje),

Zoran Andrić (Minhen), Marko Savković,

Damir Grubiša (Rim), Marija Šajkaš

(Njujork), Žozef Lončar, Svetozar Raković

Advokatica redakcije:

Nataša Dragović Raković

Lektor: Lidija Cenić

Prelom: studio triD, Beograd

Računovodstvo: Slavica Miljanić

Distribucija: Centrosinergija doo,

Beograd

Štampa: Rotografika, Subotica

TK RAČUN: 220-138242-41

ProCredit Bank

Regionalni partneri Novog magazina:

Novi Magazin je član Saveta za štampu

Na mom radaru

U fokusu

Dvostruko ubistvo i samoubistvo u Zaječaru

U ponedeljak uveče Zaječar, ali i čitavu Srbiju potresao je težak zločin: D. Z, čiji identitet nije saopšten, ubio je prvo svoju komšinicu Veru Đekić, a potom i policajca Ivana Đurđevca. Napadač se, posle višečasovne policijske opsade, ubio.

Prema izveštajima s terena, nešto posle 22 sata 28. marta, u ulici 7. septembra u Zaječaru odjeknulo je nekoliko pucnjeva. Ubrzo su stigli policajci, ulica je blokirana, a nešto kasnije, oko 23.15 helikopterom su stigli i pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice u pratnji ministra unutrašnjih poslova u tehničkoj Vladi Aleksandra Vulina.

Dva sata kasnije SAJ je okončano akciju, a epilog čitave drame su troje mrtvih. Prema nezvaničnim saznanjima, Vera Đekić, kao i još stanara, u više navrata su prijavljivali D. Z. zbog bahatog ponašanja i pretnji, ali još nema izveštaja o uzroku zločina. Prema svemu su-deći, žena je ubijena pre dolaska patrole.

Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić proglasio je Dan žalosti na teritoriji Grada Zaječara za 31. mart.

Težak zločin će, nema sumnje, bar nakratko ponovo pred javnost i nadležne postaviti pita-nje na koji način policija preventivno reaguje na prijave građana. I moguće je očekivati neki odgovor, a možda i odgovornost, pošto je u ovom zločinu žrtva i jedan mladi policajac.

Ko je ubio Olivera Ivanovića?U utorak je još jedna vest prostrujala Srbijom: Boban Bogdanović, prijatelj ubijenog kri-

minalca Aleksandra Gligorijevića Pukija, člana klana Veljka Belivuka, izjavio je za KRIK da je Olivera Ivanovića ubio Ljubomir Lainović iz Novog Sada, a da je naručilac ubistva kontro-verzni kosovski biznismen Zvonko Veselinović. Prema njegovim navodima, koje je ponudio i Tužilaštvu za organizovani kriminal, ubica je plaćen sa 50 hiljada evra. “Olivera Ivanovića je ubio Ljubomir Lainović. To je sin nekadašnjeg žestokog novosadskog momka Branislava Lainovića Dugog. Čovek koji je organizovao i koji je pripremio logistiku je Milan Radoičić. Čovek koji je naredio ubistvo je Zvonko Veselinović. To mi je rekao Aleksandar Gligorijević Puki”, kazao je Bogdanović, uz tvrdnju da je Veljko Belivuk preko Gligorijevića isplatio novac ubici Olivera Ivanovića po nalogu Zvonka Veselinovića.

Bogdanović je naveo i da se njegov drug učlanio u SNS i da je postao batina Srpske napred-ne stranke u Odžacima, gde je živeo, te da je bio u tesnoj saradnji sa Andrejem Vučićem, ko-ordinatorom SNS za Vojvodinu, ali negirao je bilo kakvu vezu Aleksandra Vučića sa zločinom.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je posle objavljivanja teksta saopštilo da “nema novih saznanja”, kao i da je Bogdanovću ponuđeno poligrafsko ispitivanje, koje je odbio.

31/03/2022. NOVI MAGAZIN BROJ 5704

“Prati suncokret”Drugu godinu zaredom kompanija Dijamant je povo-

dom 21. marta Svetskog dana osoba sa Daunovim sindro-mom organizovala društveno odgovornu kampanju “Prati

suncokret”. Naime, u prodaji su boce ulje čije su etikete na-crtale upravo osobe sa Daunovim sindromom, a od prodaje

svake od njih jedan dinar će biti doniran osobama koje bo-luju od ove bolesti. To znači da kupovinom jedne od 1,7

miliona boca učestvujete u ovoj humanitarnoj akciji. “Da li znate šta je zajedničko Dijamantu i osobama sa

Daunovim sindromom? Odgovor je suncokret! Sunco-kret je simbol kompanije Dijamant, a osobe sa Dau-

novim sindromom su dobile ovaj nadimak upravo zbog svoje vedrine i topline kojoj teže poput sun-

cokreta”, navodi se u obrazloženju kampanje koja je prošle godine na Festivalu društveno odgovorne ko-

munikacije u Srbiji osvojila titulu najbolje društveno od-govorne kampanje u Srbiji i statuetu “Grand Prix kampanje

sa svrhom”.Podsetimo, više od 2.000 dece sa Daunovim sindromom živi

u Srbiji, a procenjuje se da se u svetu jedna od 1.700 beba rodi sa Daunovim sindromom. Upravo ovaj datum, 21. mart, odabran je jer Daunov sindrom nastaje kao posledica trizo-mije hromozoma 21. Tačnije, Daunov sindrom je posledica postojanja jednog hromozoma više u ćelijama. Umesto dva hromozoma koja čine 21. par, ove osobe u svojim ćelijama imaju tri hromozoma (od kojih dva čine 21. par, a jedan je “višak”), pa se zato Daunov sindrom naziva još i Tri-zomija 21.

Posledice po osobe sa Daunovim sindromom su ra-zličite. Trizomija može uticati na stilove učenja, fizičke karakteristike, kao i na zdravlje dece.

DOBRA NEDELJA

Na mom radaru Đorđe DespićNAGRADA “BRANKO MILJKOVIĆ”Ovih dana sam za zbirku Autohipno-za dobio nagradu “Branko Miljković” i malo je reći da me je ova vest obra-dovala. Dobiti pesničko priznanje koje nosi ime Branka Miljkovića sva-kako je poseban doživljaj, budući da je on bio jedan od ključnih pesnika koji je, zajedno sa još nekoliko veli-kih pesničkih imena poput Miodraga Pavlovića, Vaska Pope, Ljubomira Si-movića, Stevana Raičkovića i drugih, obeležio srpsku poeziju druge polovi-ne 20. veka, vrativši je svojom poeti-kom modernim evropskim pesničkim tokovima kojima je srpska poezija pripadala i pre Drugog svetskog rata. Čast je dobiti ovakvu nagradu, ali ona je ujedno i podstrek ili bolje – ona je preuzeta odgovornost jer je na njenim laureatima i obaveza da je u svom daljem stvaralaštvu opravdaju.

PROMOCIJA “AUTOHIPNOZE”Novosadska promocija zbirke Au-tohipnoze mi je prošle sedmice naj-privlačnija svetleća tačkica na mom radaru. Sam naslov “Autohipnoza”

zapravo je vid pesničke figure za je-dan isceliteljski postupak poniranja u prošlost. To je poetska sugestija vra-ćanja u prostor detinjstva i oživljava-nja nekih dragih osoba, raznovrsnih momenata i situacija. Ti događaji imaju različite vrednosti za junaka moje poezije i kreću se u rasponu od traumatičnih do onih koji mu donose ozarenost i spokoj, dok se u emocio-nalnom pogledu utisci kreću od no-stalgije i čežnje do osećanja krivice, gubitka i bola.

ŽIRIRANJEBudući da sam nedavno postao deo žirija za nagradu “Desanka Maksi-mović”, ovih dana su mi i bukvalno na radaru pesnici i pesnikinje i njiho-vi opusi. Ova vrsta angažmana izgle-da mi, posebno sada dok sam još svež laureat druge nagrade, jednako i uzbudljiva i odgovorna i unapred se radujem sednicama i razgovorima o poeziji. Srpska pesnička scena obilu-je izuzetno kvalitetnim pesnicima, i siguran sam da će razmatranje nji-hovih opusa biti poseban izazov za naš žiri.

Zabrana izvoza pšeniceGotovo tri nedelje je na snazi odluka Vlade da zabrani izvoz,

pre svega žitarica, pšenice i kukuruza, ali i brašna, a tom od-lukom od samog starta nezadovoljni su i izvoznici koji imaju tone robe koja čeka da budu isporučena, ali i poljoprivred-nici, koji treba da počnu prolećnu setvu, ali nemaju novca za to, piše Danas.

“Administrativna mera o zabrani potpuno je blokirala unu-trašnji promet i oborila cene kukuruza i pšenice, pa je nemogu-će obezbediti novac za prolećnu setvu. Tražimo hitno ukidanje te mere”, navode u udruženjima Pančevački ratari, Agrarni forum Pančevo i Građanska neposlušnost Dolovo.

Prema pisanju Danasa, krajem prošle nedelje prodaja ove robe na ber-zi je stala, na Produktnoj berzi u Novom Sadu za pšenicu je tokom te nedelje zaključen samo jedan ugovor, i to po ceni od 34,5 dinara bez PDV-a, dok su kupoprodajni ugovori za kukuruz početkom prošle nedelje sklapani po ceni od 31 do 32 dinara po kilogramu.

Srbija trenutno, što nedeljama naglašavaju i ponavljaju i ratari, i trgovci, ali i vlast – ima dovoljno zaliha svega. I pšenice i kukuruza ima dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da “imamo svega dovoljno”, da je u rezervama 800.000 tona pšenice, milion tona kukuruza, da je zasejano čak 620.000 hektara pšenice i skoro milion hektara kukuruza.

Upravo to što svega ima dovoljno i što ne postoji bojazan da ćemo ostati bez glavnih žitarica zbunjuje i poljoprivrednike i izvoznike jer cena raste na svetskom tržištu, a naša roba spremna za izvoz “stoji”. Izvoznici se plaše da bi mogli da ostanu i bez robe, i bez kupaca, a kako vreme teče, raste i opasnost od toga da neće spremno dočekati novu žetvu, koja u slučaju pšenice počinje u julu, a kukuruza u septembru.

LOŠA NEDELJA

Đorđe Despić (1968, Užice) doktorirao je na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde radi kao vanredni profesor. Piše studije, eseje, kritike, poeziju. Objavljene stručne knjige: Aksiološki izazovi (2000), Spiralni tragovi – kritike i eseji o srpskom pesništvu (2005), Poreklo pesme – potencijal intertekstualnosti u poeziji Miodraga Pavlovića (2008), Preživeti u tekstu – eseji i kritike o prozi (2011), Tumač i pesma – esejistika Miodraga Pavlovića (2021). Objavljene pesničke zbirke: Pesme i drugi ožiljci (2018) – Nagrada “Miloš Crnjanski”) i Autohipnoza (2021) – Nagrada “Branko Miljković”.

5

Predizborna groznica polako ističe. Zahuktalu kampanju u borbi za glasove birača pamtićemo, kao i prethodne, po raznoraznim starim i novim političkim takmacima i njihovim međusobnim nadmudri-vanjima, osporavanjima i optuž-

bama. Posebno po obećanjima među kojima neka ohrabruju jer zvuče kao moguća i ostvarljiva, ali i neretko kao da dolaze od autora naučnofantastič-nih romana. Jedan od kandidata opozicije koji ne obećava “Potemkinova sela” već najavljuje anali-ze, revizije i promene blago rečeno problematič-nog poslovanja velikog preduzeća koje se zove Grad Beograd, jeste aktivista pokreta “Ne davimo Beograd” Dobrica Veselinović, inače kandidat ko-alicije “Moramo” za gradonačelnika prestonice.

Uveliko ste u predizbornoj kampanji, koje teme građane najviše zanimaju, šta vas najčešće pitaju?

Glavna primedba koju slušam od građana, ne samo ovih dana nego već mesecima i godinama, jeste da se oni ne pitaju. Grad i njihovo neposred-no okruženje se ne razvijaju u skladu s njihovim željama i potrebama nego saglasno interesima in-vestitora koji brinu samo o tome kako da zarade. Takvo ponašanje direktno zagađuje životnu sredi-nu, a građanima smeta ogromno zagađenje, kako vazduha tako zemlje i vode. Takođe, smetaju im i gužve u saobraćaju, što je problem koji se godina-ma ne rešava. Poslednjih godina, posebnu u doba korone, smeta im i odnos države prema javnom zdravlju jer se sve javne usluge urušavaju, pa su građani prinuđeni da se leče kod privatnika. Tako-đe, smetaju im i poskupljenja različite robe i uslu-ga. Dakle, ljudima smeta sve ono što svakodnevno ugrožava kvalitet njihovog života.

Kandidati za gradonačelnika obećavaju mnogo toga. Koliko je realno da se zaustavi započeta ili čak poodmakla realizacija nekih skupih proje-kata, nezavisno od toga da li su i koliko zaista opravdani?

Nisam se bavio drugim kandidatima, a nisam ni video njihove programe. Niko od njih nema objavljen jasan program, a nemaju ni neki istorijat borbe za Beograd. Ja te ljude nikada nisam video ni na jednom mestu gde se proteklih godina kršio javni interes. To je problem. Kao i to što kandida-ti koji su bili ranije u vlasti to žele da prikriju. Tu prvenstveno mislim na Aleksandra Šapića, koji je od 2010. u porama društva, a proglašava se svaki put nenadležnim za ono što je morao i trebalo da

uradi. Veliki projekti koji su obećavani nisu se de-sili. Naš grad se nije razvio na način da to možemo da vidimo, sem projekta Beograd na vodi, od kojeg građani zapravo nemaju ništa. Obećavali su nam metro, tunele i mostove, kanalizaciju… i ništa od svega toga. Nedavno smo bili u Krnjači, na onom mestu gde je pre nekoliko godina Aleksandar Vu-čić stojeći na stolici obećao da će to biti rešeno za dve godine. Ne da nije rešeno nego je tabla koju su postavili na početku radova prekrečena zato što je rok za završetak tih radova bio šest meseci. Dakle, sva obećanja o rešavanju glavnih problema su zamagljivana, ništa nije rađeno. Na te probleme bismo se mi fokusirali.

A da li biste, na primer, vratili u funkciju staru železničku stanicu?

Mi smo jasno rekli da Beograd na vodi neće-mo rušiti već da ćemo izvršiti reviziju ugovora i s pravnicima videti kako da se taj deo Beograda vrati u realne okvire institucija. Na primer, ako ho-ćete da napravite neku manifestaciju na savskom šetalištu, morate da tražite dozvolu od privatne firme Beograd na vodi. Što se tiče železničke sta-nice, prve naše analize troškova pokazuju da bi to bio skup projekat i da je upitno da li bi on mogao da se izvede.

Ističete da javno-komunalna preduzeća moraju da prestanu da budu “partijski plen”. Partijski ljudi su zaposleni i u gradskoj i opštinskim upravama. Šta ćete ako postanete gradonačelnik s tolikim brojem zaposlenih koje je “instalirala” aktuelna vlast SNS?

Kada smo svih ovih godina gradskim sekretari-jatima predlagali razne stvari i pokušavali da ima-mo interakciju, videli smo da tamo postoji veliki broj stručnih ljudi koji znaju svoj posao. Pokazuju da mogu i žele da pomognu građanima, ali su mar-ginalizovani i pod kontrolom partijskih kadrova. Kada odete u sedište tih sekretarijata u 27. marta zateknete haos, ti ljudi nemaju osnovne uslove za rad. Zamislite da radite ozbiljan posao u nekom sekretarijatu, a da, recimo, nemate klima-uređaj na 40 stepeni tokom leta. To je neozbiljno. Svaka-ko treba napraviti analizu i seču kadrova koji ništa ne rade. Stotine ljudi je fiktivno zaposleno. To je slojevito, kao presek zemljišta gde imate razne naslage. Ko zna ko je i kada došao, šta praktično radi i za koju platu. Mi često govorimo da treba napraviti analizu i reorganizaciju uprave kroz objedinjavanje nekih sekretarijata. Na primer, nije normalno da su odvojeni sekretarijati za životnu sredinu i energetiku. To je za nas jedna stvar.

5 minuta sa...Dobricom Veselinovićem


“Naravno da sam za dijalog…”, “važno je da razgovara-mo…”, “moramo čuti i one koji ne misle kao mi…”, ali podra-zumeva se da sam ja u pravu, a drugi greše. Dakle, svi su za dijalog, ali svi u dijalog ulaze s “velikom figom u džepu”. U takvom shvatanju dijaloga koji je lišen suštine, kulture raz-govora, kao da je stvoren jedan novi prostor sukoba i važno je pobediti, ali ne i kako.

Postalo je uobičajeno na grub način završavati svaku dis-kusiju čime se, zapravo, isključuje mogućnost konstruktiv-ne rasprave o određenom problemu. Ostrašćene podele na vaksere i antivaksere, one koji veruju ili ne veruju u koronu, samo su se prelile na žučne rasprave o izborima, kao i one koji podržavaju Ukrajince ili Ruse. Nipodaštavanje tuđeg mi-šljenja postaje glavna odlika navodnog dijaloga, koji se čak i ne svodi na monolog nego na istovremeno izvikivanje više tih monologa.

Podsmeh na račun neobrazovanih bez zuba “naprednja-ka” ili na uobraženu intelektualnu elitu opozicije – prvi sada redak, drugi forsiran – nije način da se pokrene dijalog kroz koji se stvari mogu promeniti nabolje u Srbiji. Manir da baš “moja” stran(k)a ima jedina pravo na istinu izaziva podozre-nje značajnog dela građana i čini ih nezainteresovanim za politiku. I neopredeljenim, a upravo oni mogu da menjaju stvari ako se izjasne.

I niko ne uspeva da dopre do njih. Manjak javnog dijaloga učinio ih je neutralnim, a to je os-

nova po kojoj ih svi napadaju, ali sa zahtevom da se opre-dele između vlasti i opozicije. Navodno je neprihvatljivo da taj deo građana ne vidi opciju za koju bi glasao, mada i nije iznenađujuće ako se pogledaju nosioci lista koji su predu-go politički aktivni, ne godinama nego decenijama, sa nešto izuzetaka. Suštinski, ni vlast ni opozicija ne žele da čuju taj deo Srbije, kao ni njihove argumente o tome zašto nemaju za koga da glasaju. Najčešće se razgovor završi pogrdnom etiketom apstinenta ili sumnjom u inteligenciju onoga ko ne može u potpunosti da prihvati i podrži određeni stav.

I nema sumnje, u neopredeljenima nije problem već u oni-ma koji bi trebalo da ih animiraju i opredele, bez zahteva da veruju naslepo – ja ti tako kažem! – i uvažavanja tuđih stavova. Jer “oni” znaju bolje šta je dobro za tebe.

Na istom fonu je i priča o propagandnom ratu po pitanju sukoba u Ukrajini, Srbija se deli i umesto da se hladne glave iznose argumenti “za” i “protiv”, vodi dijalog, imamo začetak histerije, ne samo medijske, a svakako vrlo političke.

Ko sprovodi rusku-ukrajinsku propagandu u Srbiji koja se dalje širi kroz region?! A i mnogo šire.

Verujem da ne postoji osoba kojoj nije teško kad gleda slike iz Ukrajine ili koja odobrava stradanje civila, dece, uništavanje porodica, ali da li će ta empatija biti veća ako se automatski osude i negiraju ruska kultura ili sport? Da li je primoravanje umetnika svetskog renomea da se odreknu svoje države opravdano?

Da budemo realni, to retko ko želi i može da uradi, ali i tu je pravilo da zauzimaš jednu ili drugu stranu. Pri čemu je tvojoj, koja god to bila, dozvoljeno da laže, podmeće, mani-puliše… Tvojim izborom, a i zbog izbora.

Pomen kulturi dijalogaPiše: Ivana Pejčić, urednica

Obećavate donošenje novog urbanističkog plana Grada na participativan način, dakle, uz najširi konsenzus građana. Mi-slite li da građani zaista najbolje znaju kako treba razvijati jednu modernu metropolu?

Apsolutno. To se i pokazalo svaki put kad smo učestvovali u nekom procesu donošenja odlu-ka. Ako na početku istinito infor-mišete građane o stručnim poda-cima i pustite njih da odluče, ta odluka će biti najbolja i u intere-su najvećeg broja ljudi. Govorimo o redizajnu procesa odlučivanja. Aktuelna vlast kada se menja tako važan dokument kao što je generalni urbanistički plan Gra-da to samo objavi na sajtu. Mno-go ranije, 70-ih, bile su organi-zovane stotine različitih foruma, tribina, posebnih TV-programa i debata s ciljem da se građani-ma predstave moguće opcije, a onda im se prepusti da odaberu. Poslednjih godina toga nema već nam se nudi jedna stvar.

Vaš koalicioni partner Nebojša Zelenović ima lepa iskustva kao gradonačelnik Šapca s refe-rendumima na nivou mesnih zajednica, kada su građani birali u šta će se ulagati njihov novac.

Takvi modaliteti postoje u sve-tu, i u Šapcu je to isprobano. Naša je ideja da građanima omogući-mo odlučivanje o trošenju sred-stava koja su, zapravo, njihova. Spin je da građani ne znaju gde je najbolje ulagati njihove pare. Da-nas toga nema jer je političkim elitama tako lakše, a i u njihovom je interesu da se građani ne pita-ju o trošenju budžeta.

Hipotetički, ako bi opozicija pobedila u Beogradu, a aktuelna vlast ostala na čelu države, misli-te li da je moguća koegzistencija i saradnja dve toliko posvađane strane?

Mislim da bi u takvoj situaci-ji bilo jako velikih podmetanja i destrukcija s republičkog nivoa prema Gradu. Ono dobro što je naša analiza pokazala jeste da postoji veliki prostor za uštede. Samo jedan podatak, milioni evra

se daju na kazne za neizvršavanje projekata i nepovlačenje kredita koje Grad daje. Dakle, moguće su velike uštede jednim domaćin-skim poslovanjem, na primer op-timizacijom raznih komunalnih službi i ukidanjem neracionalnih javno-privatnih partnerstava. Ta-kav slučaj je s javnim preduzećem Zelenilo Beograd, koje je s privat-nom firmom iz Surčina potpisalo ugovor vredan šest miliona dina-ra za košenje trave. Znači, posao koji inače obavlja javno preduze-će dajete privatniku.

Svežiji primer je davanje veoma vrednog posla u gradskom rečnom saobraćaju privatnoj firmi koja je registrovana prošle godine.

Da, ako se ne varam, reč je o poslu vrednom 15 miliona evra, a javila se samo jedna firma. Čim postoji samo jedna ponuda znači da tender nije dobro napravljen. Smisao tendera je da se pojavi konkurencija i da onda odabere-te najbolju ponudu.

Kad pričate o optimizaciji gradskog budžeta, podsetiću na pitanje duga preduzeća Beograd na vodi od nekih 100 miliona evra.

Preduzeće Beograd na vodi d.o.o. svih ovih godina redovno prijavljuje gubitke. Većinski pa-ket u upravljanju ima strani par-tner i u skladu s tim predviđena je i raspodela profita. Pre pet, šest godina govorili su nam da će Grad ostvarivati visoke pro-fite i da će oživeti građevinska industrija Srbije. A danas imamo ogromne gubitke i plus dugove preduzeća kojem smo dali 100 hektara veoma vrednog grad-skog zemljišta.

Šta je s možda izgubljenom bitkom za zemljište PKB?

Mi smatramo da nijedna bitka nije izgubljena, da je sve takve ugovore moguće raskinuti. Reč je o koruptivnim dilovima ove vla-sti. Verujem da imamo kapacitet da i pred domaćim i pred stra-nim sudovima sve to vratimo u ruke Beograđana. S. R.

FOTO

: ĐU

RAĐ

ŠIM

IĆ

7

8

Širi ugaoNa svetoj reciNa reci Jamuni u Prajagraju, Indija, koju Hindusi sma-traju svetom, parkirani su čamci. Reka Jamuna je naj-veća pritoka reke Gang u severnoj Indiji, u koji se uliva kod grada Alahabad. Kao i reka Gang, Jamuna se poštu-je kao božanstvo (boginja Jamuna). Prema mitologiji, ona je kći boga Sunca Surje i sestra boga smrti Jame. (AP Photo/ Rajesh Kumar Singh)


posebno objašnjenje kako su mr-tvi u biračkom spisku sve dok ih neko od bližnjih ne „prijavi“, preci-znije odjavi. Premda je to procedu-ra koja je uspostavljena sada kroz čuvenu E-upravu, a pre digitaliza-cije kroz sistem koji je povezivao matične službe sa biračkim spi-skom direktno.

Ipak, ministarka Obradović je suvereno izjavila za TV K1: „Mno-ge osobe ne prijavljuju smrt čla-

nova svoje porodice. Ako smrt nije prijavljena, niko se ne može izbri-sati iz biračkog spiska.”

A pravila nalažu da kao što se po automatizmu prijavljuju oni koji će napuniti 18 godina i steći pravo glasa, tako se i umrli odjavljuju.

Doduše, upozoravaju pozna-vaoci, kad su u istom gradu, istoj opštini, na istoj adresi, a ako su pokojni živeli sami negde tamo u vrletima, opštini udaljenoj nekoli-

U finišu kam-panje, tik posle nove kosovske kri-ze izazvane z a b r a n o m Prištine da ta-

mošnji građani sa srpskim držav-ljanstvom glasaju 3. aprila, iz mra-ka su iskočili fantomi. Ni približno isti kao „kompletni idioti“ koji su u postizbornoj noći 2016. srušili Sa-vamalu, jer su za razliku od njih ovi brojni i nevidljivi. Fantomi, ne baš kao onaj iz stripa, više kao cedulje koje prilježni poštari dele na adre-se birača.

Tamo gde ovi kobajagi žive.Fantomski listići su opoziciji

dokaz da izbori nisu regularni, a vlastima, pre svega njenom prvom čoveku predsedniku Srpske na-predne stranke i Srbije Aleksandru Vučiću da kaže svoje poslovično „pa šta“. Podržala ga je i resorna ministarka za državnu upravu i lo-kalnu samoupravu Marija Obrado-vić, objašnjenjem da svi ti ljudi žive baš tamo, jer su se tu prijavili zbog parking mesta, vrtića...

I da, da je država, ma šta to zna-čilo, proverila sve navode sa druš-tvenih mreža i iz javnosti i da je utvrđeno da nema problema, jer su svi ti ljudi kojima su izborni pozivi stigli prijavljeni baš na tim adresama.

Što bi rekla stara skaska, nije majka Muju karala što se kockao, nego što se vadio, dodatno mini-starkino objašnjenje je unelo veću zabunu nego ono lapidarno „pa šta“. Ovo o parkinzima i vrtićima, a

Izbori 3. aprilaNa izborima 3. aprila građani Srbije će se opredeljivati za jednog od osam predsedničkih kandidata/kinja i 18 izbornih lista na vanrednim parlamentarnim izborima.Pred građanima Beograda je 12 lista, a izbori se održavaju još u 12 lokalnih samouprava, uključujući grad Bor.Pravo glasa imaju svi punoletni građani i građanke sa prebivalištem u Srbiji, s tim što za predsedničke i parlamentarne izbore mogu glasati i oni koji ne žive stalno u Srbiji, dok se na lokalnim izborima može glasati samo ako ste u biračkom spisku tog grada ili opštine i samo u mestu prebivališta.

Kako će sve brojniji tzv. fantomski listići, namenjeni ljudima koji ne žive na adresama gde su poslati, uticati na izbore i mogu li kontrolori u biračkim odborima da spreče eventualne zloupotrebe, postalo je ključno pitanje finiša izborne kampanje. Toliko nametnuto i moćno da je prekrilo i notornu činjenicu da je Aljbin Kurti sa svojom administracijom zabranio srpske izbore na Kosovu Piše: Jelka Jovanović

Mogu li da pobede fantomi iz našeg sokaka

10 31/03/2022. NOVI MAGAZIN BROJ 570

Tema broja

ko okruga ili u drugoj zemlji treba-lo bi, ipak, naslednici da „porade“ na sređivanju biračkog spiska tako što će nadležnu opštinu obavestiti da je njihov rođak preminuo.

Još jedno objašnjenje povodom „zbrke“ sa listićima - a ako je tač-no ono što piše na njima i biračkim spiskom i pravom glasa - ponudio je potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović spekula-cijom da je moguće „pomerati“ gla-

sače sa sigurnih na manje sigurna biračka mesta. Birokratski, ne samo fizički, kako se već mesecima javlja o novopristiglim građanima.

Ključno pitanje je, ipak, mogu li imenjaci i imenjakinje fantomskih listića da zaista i glasaju i gde? I ko-liko puta?

I tu su mišljenja podeljena, po-sebno među političarima s ove i s one strane vlasti, ali i među stručnjacima. Šta Raša Nedeljkov

i CRTA misle zna se – pozvali su građane da te fantomske papiriće odnesu u matičnu policijsku upra-vu i odmah traže „zamrzavanje“ bi-račkog statusa, bilo pokojnika, bilo nepoznatog stanara.

Iz čega je više nego jasna sumnja da je, ipak, reč o mogućoj mahina-ciji koja bi, opet, mogla da utiče na izborne rezultate. Što je posebno sporno ako su tesni. Rezultati.

No, drugi stručnjaci sa kojima je Novi magazin razgovarao tvrde da te cedulje – koje uzgred rečeno i nisu obavezne – ne mogu pro-meniti faktičko stanje upisano u biračkom spisku. Jer, na licu mesta merodavni su upravo birački spi-sak i palac glasača. Ako je popr-skan znači da je već glasao. I kon-trolori, kojih će na ovim izborima biti više nego ikada ranije, treba da otvore četvoro očiju i prate spisak, zaokruživanje onih koji su glasali, a pre toga da li nekom palac „svić-ka“ kad ga osvetli UV lampa.

Toga, tzv. fantomskih listića, uvek je bilo, a izgleda i biće sve dok se pozivima građani opominju na sopstveno građansko pravo i oba-vezu – da biraju i budu birani. A ako je suditi po iskustvu Pece Po-povića demonstriranom u Utisku nedelje, neki su viđeni i za poklo-ne, bez obzira što im adresa nije najsigurnija.

Ministarka Obradović ponu-dila je i racionalno objašnjenje: “Birački spisak je centralizovan 2012. godine i od tada imamo je-dinstveni birački spisak. Uvek se pred izbore govori o tome da li je u redu. Mi smo se ozbiljno bavili biračkim spiskom i više puta je detaljno revidiran. To je bio i jedan od rezultata međustranačkog dija-loga. Radna grupa u kojoj su bili i predstavnici opozicije - Dveri, Za-vetnici, Dosta je bilo, Radikali, SDS, LSV… - bavila se biračkim spiskom i svi opozicioni članovi pitali su se šta rade u toj radnoj grupi jer je birački spisak u redu. Ukrstili smo sve baze ličnih podataka.”

Ministarka je, kao potom i MUP, saopštila da NIKO nije prijavio ne-regularnost: “Niko zvanično nije došao, prijavio i platio taksu od 330 dinara.”

I plus podučila građane: “Pone-site taj listić i proverite sa ljudima

FOTO

: BET

A

11

pravilnosti zovu policiju.”No, prilježnost kojom vlast od-

bija mogućnost fantomskog udela u izborima više nego opoziciona i posmatračka zebnja, zapravo, svedoče da je u samom finišu iz-bora u kampanji nametnuta tema

koja kao prvi sneg pokriva sve, pa i notornu činjenicu da više od sto hiljada srpskih građana na Kosovu (i Metohiji) neće prvi put moći da glasaju u svojim mestima i starim biračkim mestima, već će ih kao nedavno za referendum, voziti u Rašku, Vranje, Tutin i Kuršumliju.

DVA POGLEDA: Da u Srbiji po-stoje dva tabora – jedan vladajući koji je siguran da je sve u najbo-ljem redu – jer su svojom voljom to omogućili u predizbornim prego-vorima na dva koloseka! – a drugi osporavajući do krajnjih granica, govore i dva predizborna pisma koja su prethodne sedmice stigla predsednici Evropske komisije Ur-suli fon der Lajen. Jedno je od ne-vladinih organizacija i profesora, u kom se izražava velika zabrinutost zbog “unapred isplaniranih preva-ra glasača”, a drugo je poslao pred-sednik Republičke izborne komi-sije (RIK) Vladimir Dimitrijević u kom demantuje navode prvog.

Nevladine organizacije, člano-vi Srpske akademija nauka kao i brojni profesori i javne ličnosti u

iz biračkog odbora da li se ta osoba pojavila. Na biračkom mestu biće posmatrači OEBS-a, Crte, opozicija će imati svoje kontrolore. Kontro-lori bi trebalo dobro da prate pro-ces glasanja, a postoji i kontrolni sprej. Birački odbori u slučaju ne-

Važeći i nevažeći listići

Česta dilema među biračima jeste šta je važeći, a šta nevažeći glasački listić i kako se pravilno zaokružuju kandidati, odnosno izborne liste i šta da rade ako slučajno zaokruže broj onih za koje nisu želeli da glasaju, objavila je posmatračka misija CRTA uz grafički prikaz. Pred biračima je više mogućnosti kako mogu da ispune glasački listić, a šta je važeći, a šta nevažeći određeno je Zakonom o izboru narodnih poslanika i precizirano Priručnikom o radu biračkih odbora Republičke izborne komisije. Više je mogućnosti pred biračima.

Važeći glasački listić je onaj koji je popunjen tako da se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao. Osim u slučaju kad je zaokružen jedan redni broj ispred naziva izborne liste ili kandidata, listić je važeći i ako je popunjen na sledeće načine:• ako je birač zaokružio ili podvukao ime i prezime samo jednog kandidata

• ako je birač zaokružio ili podvukao naziv ili deo naziva samo jedne izborne liste

• ako je birač zaokružio ili podvukao i redni broj ispred naziva izborne liste i naziv te izborne liste i ime i prezime prvog kandidata na toj izbornoj listi

• ako je birač zaokružio ili podvukao ime jednog nosioca izborne liste

• ako je birač zaokružio ili podvukao i ime jednog nosioca izborne liste i ime i prezime prvog kandidata na toj izbornoj listi

• ako je birač na listiću precrtao jedan ili više rednih brojeva odnosno jedan ili više naziva izbornih lista, a zaokružio redni broj ispred imena i prezimena kandidata ili liste

Glasački listić je važeći, ako su uz sve navedene varijante na listiću ispisani ili nacrtani komentari, parole i druge poruke.Nevažeći glasački listić je nepopunjeni glasački listić, kao i listić koji je popunjen tako da se ne može jasno i nedvosmisleno utvrditi za koga je birač glasao. Ukoliko je birač zaokružio više izbornih lista ili kandidata, odnosno ako je jednu listu zaokružio, a drugu podvukao, ovaj listić smatra se nevažećim jer nije moguće da se prepozna izborna volja birača.


Tema broja > Izbori 2022

nički kandidati Zdravko Ponoš i Boško Obradović, a “dvojke” Bi-ljana Stojković, Aleksandar Vučić i Miloš Jovanović, kao i izborne liste „Aleksandar Vučić - Zajedno može-mo sve“ i „Moramo“.

„Ostalih 17 lista i kandidata ima-ju ocene niže od dva“, navedeno je u istraživanju Transparentnosti Srbije.

Kako je Minić naveo, istraživano je šest oblasti - planiranje rashoda kampanje, prisustvo na internetu i planiranje troškova prisustva na internetu, transparentni računi, struktura planiranih prihoda i spi-sak predizbornih događaja. Istraži-vani su i izborni timovi i volonteri u kampanji.

Predmet istraživanja bila je do-brovoljna transparentnost, odno-sno ono što su sami politički su-bjekti objavili na svojim sajtovima, a ne samo ispunjavanje zakonskih obaveza koje su, kako je navedeno, u ovom pogledu nedovoljne.

Ključnu stvar u ovom delu pre-dizbornog procesa, bar po rezul-tatima istraživanja, jeste da zakon-ske promene u ovoj oblasti nisu bile dovoljne za povećanje uvida u tokove novca pre dana održavanja izbora. Zbog toga Transparentnost Srbije predlaže da se po uzoru na Češku, uvede i u Srbiji sistem otvo-renog pristupa računima za kam-panju.

Autorka je novinarka Danasa

svom pismu su ocenili da je name-štanje glasova u Srbiji česta praksa i zatražili da Evropska unija, kroz OEBS i svoje druge organizacije, ima stalnu posmatračku misiju: “Nameštanje glasova je često prak-sa u Srbiji. Iako je Vlada pristala da na izborima budu prisutni posma-trači, mandat i opseg delovanja OEBS-a su nedovoljni za suprot-stavljanje ovakvom izazovu”.

Misija OEBS od 250 posmatrača ne može da proveri 8.255 biračkih mesta.

Predsednik RIK, pak, demanto-vao je sve ove navode i ocenio ih “tendenciozno plasiranim kako bi se unapred opravdao loš rezultat opozicije, a aktuelna vlast, pre-ko organa za sprovođenje izbora, optužila za navodno nameštanje izbornih rezultata“.

Što je izazvalo opoziciju da (be-zuspešno) traži njegovu ostavku zbog unapred određenih rezultata.

“Iako su svi navodi iz otvore-nog pisma objavljenog 25. marta u dnevnom listu Danas netačni, pozivam da se, uz preko 3.500 do sada prijavljenih posmatrača, pro-šire kapaciteti svih posmatračkih misija, kako bi se aktuelni izborni proces sagledao što sveobuhvatni-je”, naveo je Dimitrijević.

NETRANSPARENTNI TAKMA-CI: Posebna priča ovih izbora jeste transparentnost u finansiranju. Zlatko Minić i Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije pred-stavili su istraživanje po kome su najmanje loše ocene dobile liste „Ivica Dačić - premijer Srbije“, „Ma-rinika Tepić - Ujedinjeni za pobedu Srbije“, i „Boris Tadić - Ajmo ljudi“, odnosno ocene 2,3 od mogućih pet. Iste ocene su imali i predsed-

Šta je obeležilo kampanju?Iako je ovim izborima prethodio ciklus pregovora vođenih na dva koloseka – sa i bez posredovanja evropskih parlamentaraca – posle kojih je, kako kaže netom proglašena najlepša srpska reč, u praskozorje izbora izmenjeno više zakona, izborni uslovi nisu primetno promenjeni u odnosu na prethodnih nekoliko ciklusa.Prva karakteristika je izrazita medijska premoć vladajućih stranaka, po satnici i brojnosti, na javnom servisu i televizijama sa nacionalnim frekvencijama. O tome svedoče čak i prilično birokratski nalazi REM-a, a još više istraživanja nezavisnih agencija.Tu valja dodati da su i reklame očito diktirane budžetom, pa su vladajuće stranke višestruko češće prikazivane u plaćenim terminima na televizijama, ali i u drugim medijima, na bilbordima... Istraživanja javnog mnjenja, pak, nisu bila ni brojna, a ni mnogo javna, što bi se moglo tumačiti kao dobar pomak – jer ona i jesu uputstvo izbornim takmacima da se koriguju, a ne građanima za koga da glasaju – ali su kao i ranije tendenciozno objavljivana.Funkcionerska kampanja koja je i zakonskim izmenama striktno zabranjena u poslednjih deset dana pre izbore, bila je u punom pogonu, a da se nastupi javnih funkcionera opravdaju smišljani su dramatični povodi poput ugrožene nacionalne bezbednosti.No, ključna za ishod jeste atmosfera u kojoj, zapravo, nije bilo mogućnosti – a ponegde ni namere! – da se predstave programi sa kojima se izlazi pred birače.Druga karakteristika koja izborni ishod čini manje neizvesnim nego što bi bilo normalno u jednom demokratskom društvu, jeste činjenica da se samo dve parlamentarne liste mogu odrediti kao socijaldemokratske i levo orijentisane, a sve ostale, kao i gro predsedničkih kandidata, jesu desnica, manje ili više tvrda i manje ili više ne/pristojna. Zbog toga je etrom dominiralo zaklinjanje u „Kosovo je naše zauvek“ i „Nikad NATO“, a pitanja života i posebno standarda građana su turana u zapećak. Ako se izuzme samohvala vlasti.

13

Korona-apstinenti

Rade Panić, Sindikat lekara i farmaceuta Čudi da ministar na skupu koji je više organizovan kao pro-motivni predizborni skup na kojem će se hvaliti “rezultati” Srbije u borbi protiv kovida, a predsednik SNS-a biti progla-šen spasiteljem nacije, izjavi tako nešto.. Možda ministar ima bolje pravnike koji ga sa-vetuju i razmišlja o tome da bi uskoro mogao da odgovara po krivičnoj prijavi, kao i premi-jerka.

Zlatibor Lončar, mini-star zdravlja u tehnič-koj Vladi Stručnjaci sada treba da napra-ve analizu onoga što je tokom pandemije urađeno i pronađu buduća rešenja. Nisam sigu-ran da smo završili s koronom. Nađite rešenje kako da se dalje ponašamo. Miloš Bojović, Ujedinje-

ni protiv kovidaGotovo je kad Svetska zdrav-stvena organizacija kaže tako. Ministar kao lekar daje odgo-vornu izjavu, premijerka, po običaju, u cilju podizanja rejtin-ga, krajnje neodgovornu. Opet dvostruke poruke, koje su ljude koštale života i ranije. Ružičasti svetovi gospođe Brnabić.

Strip > Epidemija kovida-19


Krizni štab je odavno odlučio da ukine sve protivandemijske mere iako je u Srbiji svakog dana četvorocifren broj obolelih. Istovremeno, državni zvaničnici se ne mogu dogovoriti o tome hoće li pandemiju proglasiti završenom ili ne, što je posebno važno u predizbornoj kampanji kad bi se “zbogom koroni” moglo tretirati kao još jedna pobeda vlasti iako pojava virusa, kao i njegovo jenjavanje nemaju ama baš nikakve veze s politikom. Za razliku od posledica koje su direktan rezultat delovanja ili, u slučaju Srbije, nečinjenja aktuelne vlasti. Naime, samo prošle godine u zemlji je preminulo 136.000 ljudi, što je 20 odsto više nego godinu dana ranije, a što je, prema zvaničnim podacima, najviše posle Drugog svetskog rata.

Milja Dimitrijević, SLFSU vreme pandemije u zdrav-stvo je ulagano tako što su pravljene bolnice. Ali izgra-da bez suštine, odnosno ka-dra koji će u njoj raditi, ništa ne znači. Zato je važna dobra kadrovska politika, ulaga-nje u kadar, obezbeđivanje i odobrenje specijalizacija. Nama je prosečna starost lekara specijaliste 55 godina.

Srđan Hercigonja, BCPB Istraživanje BCBP-a iz septem-bra prošle godine pokazalo je da 18 odsto građana ne veruje da kovid postoji, a 24 odsto navodi da se nije niti će se vak-cinisati. To je posledica zablu-da, lažnih vesti, teorija zavere koje šire i pojedini lekari poput dr Nestorovića i na nacional-nim frekvencijama.

Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa SrbijeVeć smo navikli na razne protivrečne izjave u pogledu pandemije. S jedne strane imate politiku, sa druge strane struku, ali imamo i naše lično iskustvo. Kad se osvrnemo oko sebe i dalje gotovo svakodnevno čujemo da se neko iz naše neposredne okoline raz-boleo od kovida-19. I onda imamo situaciju da se ljudi različito ponašaju, od potpunog minimiziranja rizika do konstruisanja teo-rija zavere jer kad ništa nije pouzdano, sve postaje moguće i verovatno.

Ana Brnabić, pre-mijerka u tehnič-koj Vladi Potezi vlasti do 2020. go-dine omogućili su Srbiji da izdrži i pobedi pande-miju kovida-19. U borbi za ljudske živote ključnu ulogu imali su medicin-ski radnici i osoblje, na-učnici, ali i jak i stabilan zdravstveni sistem.

15

SrbijaTendenciomer

IVICA DAČIĆ lider SPS

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da je kao ministar spoljnih poslova posetio više od sto zemalja i shvatio da “nijedna nema ono što Srbija ima – narod koji ne trpi poniženje.” “Postoje narodi koji ne mogu da žive bez gospodara, bez okupatora, koji su navikli da žive kao robovi. Srpski narod ne trpi gospodara, čak ni Srbina, a kamoli nekog stranca.”

Prosečna plata u januaru manja nego u decembru

Prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, iznosila je u janua-ru 70.920 dinara, dok je prosečna bruto zarada iznosila 97.877 dinara, saop-štio je Republički zavod za statistiku.

U poređenju s januarom prošle godine, prosečna bruto zarada i prosečna neto zarada za prvi mesec 2022. nominalno su veće 12,4 odsto, a realno 3,9 odsto. Međutim, u odnosu na decembar 2021. prosečna januarska bruto za-rada nominalno je manja 4,2 odsto, a realno pet odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno manja pet odsto, a realno 5,8 odsto.

Medijalna neto zarada za januar ove godine iznosila je 53.327 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa. U odnosu na januar 2021, medijalna neto zarada u prvom mesecu ove godine nominalno je veća 11,1 odsto, a realno 2,7 odsto, dok je u odnosu na decembar 2021. nomi-nalno ostala na istom nivou, a realno je manja 0,8 odsto.

Obnovljena ulična prodaja goriva

Policija je prošle subote u Smederevu zaple-nila 1.060 litara dizel-goriva i privela dvojicu građana koji su pretakali naftne derivate i pro-tiv kojih će biti podnete krivične prijave nadlež-nom tužilaštvu.

Kako je saopšteno iz MUP-a, osumnjičeni su na obali Dunava gumenim crevima i električ-nom pumpom pretakali naftne derivate iz me-talnog čamca u burad koja su držali u kombiju kako bi ih potom, kako se sumnja, odvezli. U saopštenju se navodi i da je policija od osumnji-čenih, pored 1.060 litara goriva, zaplenila i oko 4.800 evra.

Održan 12. Međunarodni sajam vina “Beovajn”

Međunarodni sajam vina “Beovajn”, na kojem su se predstavili vinari iz zemalja regiona i Italije, održan je na Beogradskom sajmu 25. i 26. marta. Ovogodišnji “Festival vina”, najveći te vrste u regionu, održan je u okviru 43. Međunarodnog sajma turizma, posle jednogodišnje pauze izazvane pandemijom.


FOTO

: SA

JAM

.RS

16

46 4

Informer Kurir Alo!

u štampanim medijima 22 - 28. mart 2022.

ANA BRNABIĆpremijerka

ALEKSANDAR VUČIĆ predsednik RS

“Putin je policijski siledžija s nuklearnom bombom.”Nenad Čanak, LSV

“Svako ko je mrzeo Rusiju, nije voleo Srbiju.”Aleksandar Vulin, ministar

“Zapad više neće štedeti Srbiju, moraće jasno da se opredeli i zauzme stranu.”Sonja Biserko, NVO

“Srpski nacionalizam je od Putinove Rusije dobio nadu za revanš.”Milivoj Bešlin, istoričar

“Gotovo da nema presuda da je neki zločin počinjen iz mržnje.”Srđan Šajn, Romska partija

“Nepoštovanje zakona i kršenja prava građana obeležja izborne kampanje.”Rodoljub Šabić, advokat

Srbija je u vreme pandemije koronavirusa napredovala brže od drugih, ocenila je premijerka Ana Brnabić. “Da li smo mogli bolje i više, da. Da li smo grešili, da. Svi koji rade greše. Međutim, da li je Srbija u vreme pandemije koronavirusa napredovala brže od drugih, apsolutno. U svakom trenutku bili smo potpuno posvećeni našoj zemlji i našem narodu i davali smo sve od sebe.”

Predsednik Republike i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je da će po završetku predstojećih izbora, “ko god da pobedi” na njima, “obradovati” građane novim naoružanjem koje je, kako je rekao, stiglo i stiže u Srbiju. “Za koji dan kad prođu izbori, ko god da pobedi, obradovaću vas jer su neke nove stvari stigle i stižu u Srbiju.”

PKS: Za jaku privredu, kupi “Čuvarkuću”

Privredna komora Srbije (PKS) pokrenula je novu promotivnu akciju kupovine proizvoda označenih žigom “Čuvarkuća” u sedam trgovinskih lanaca širom zemlje sa ciljem podizanja sve-sti potrošača o prednostima i značaju kupovine domaćih proizvoda za jačanje srpske privrede. Biće organizovano više od 150 promotivnih akcija u prodavnicama Deleza, Merkatora, Unive-reksporta, DIS-a, Vera, LIDL-a, kao i maloprodajnim objektima kompanija članica Domaćeg tr-govačkog lanca (DTL).

Prema rečima sekretara Udruženja za trgovinu PKS Žarka Malinovića, važno je da u domaćim trgovinama građani kupuju proizvode napravljene u Srbiji jer se time čuva srpska ekonomija što je posebno značajno u uslovima globalne krize sa kojom se svet suočava zbog situacije u Ukrajini. Kupovinom “Čuvarkuća”, dodao jee, u državnom budžetu ostaje više sredstava koja se zatim investiraju u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo...

Studenti masovno o korupciji na fakultetima

Više od 85,8 odsto anketiranih studenata Univerziteta u Beogradu smatra da postoji korupcija na fakultetima. Svaki osmi ispitanik smatra da je korupcija ekstremno izražena, dok je tek svaki sedmi uveren da nema korupcije, pokazuju rezultati istraživanja Agencije za sprečavanje korupcije.

Na pitanje da li im je neko predlagao da posreduju u davanju mita radi polaganja ispita, sti-canja diplome ili ostvarenja neke druge pogodnosti tokom studiranja, blizu 80 odsto studenata se izjasnilo da nije imalo takvo iskustvo, dok je potvrdno odgovorilo nešto više od 14 odsto. Od ukupnog broja anketiranih, 69 ispitanika je odgovorilo da im je tokom studija neko od zaposle-nih na fakultetu (nastavno ili nenastavno osoblje) tražio mito. Na pitanje koja vrsta mita je od njih zahtevana, 75 odsto je navelo da im je tražen novac, nešto više od 13 odsto da im je tražen poklon, a skoro 12 odsto da je tražena usluga.

Koruptivno ponašanje nije prijavljivalo 96 odsto anketiranih, a njih devet (0,8 odsto) je prija-vilo korupciju. Na pitanje o ishodu prijave data su 43 odgovora, među kojima je 50 odsto onih koji su potvrdili da ne znaju kakav je ishod postupka, 18,6 odsto je kazalo da postupak nije pokrenut, a samo jedan ispitanik je naveo da je postupak okončan.

U anonimnoj onlajn anketi o stanju korupcije na Univerzitetu u Beogradu, sprovedenoj okto-bra 2021, učestvovalo je 1.052 studenta svih godina studija na šest fakulteta (Pravni, Filozofski, Političke nauke, Medicinski, Organizacione nauke i Matematički fakultet).

Fantomski stanari Stranka slobode i pravde (SSP) upozorila je na poja-

vu “fantomskih stanara” uoči izbora 3. aprila i pozva-la građane i predsednike skupština stanara da takve slučajeve prijave. Iz SSP su naveli da su im prethodnih dana “uznemireni” građani prijavljivali da na njihove adrese stižu glasački listići na imena lica koja nikada nisu živela kod njih. Tim povodom programski direk-tor Crte Raša Nedeljkov izjavio je da Republička iz-borna komisija mora da odgovori da li je neko glasao umesto nekoga.

O zabrani Srbima sa Kosova da glasaju

17

Da, “Staro zda-nje” i dalje stoji kao najlepša kapija Buko-vičke banje. Požar koji je izbio uveče

22. marta progutao je krov i deo desnog krila, pa je nekadašnja arhi-tektonska vila Srbije, već izrovare-na vekovima postojanja i decenija-ma nemara, dovršena kao – ruina.

Na sramotu Aranđelovca, ali i Srbije u čijem je registru ta zgra-da upisana kao kulturno-istorijski spomenik od posebnog značaja. Doduše, kao deo kompleksa Bu-kovičke banje, a ne njen biser. Na-kon vatre, iz Ministarstva kulture stigao je nagoveštaj da će pomoći obnovi.

“Požar zapalio sramotu Aranđe-lovca”, napisao je u Danasu naš ko-lega Miša Brkić, potpisujući se kao novinar i rođeni Aranđelovčanin.

Verovatno je imao na umu i seća-nja maturanta kome je baš “Staro zdanje” bilo najlepši mogući dekor, a posle fešte i impresivna pozadina za prve ljubavi i za najbolja druže-nja, pa i za matursko veče i svadbu.

Što je, svakako, bilo hiljadama Aranđelovčana.

Vaša reporterka je imala sreće da živi u Aranđelovcu baš u vreme kada je 1971. tadašnjem hotelu “Staro zdanje” vraćen stari sjaj jedne od najlepših, a za mnoge ne-sumnjivo najlepše zgrade u Srbiji. Kao kapija Bukovičke banje, “Sta-ro zdanje” je mamilo poglede svih koji su makar jednom prošli pored njega, pa su se i klinci i klinceze iz osnovne škole “Svetolik Ranković” zaobilaznim putem vraćali kući da bi bacili pogled na njega. I, narav-no, obližnji otvoreni bazen koji je bio veća želja tadašnjoj deci nego sadašnji velelepni akvapark.

I Arkade gde su se uveče skuplja-li oni stariji Mišini omladinci, kako se tada govorilo.

Nije bilo mobilnih da se selfijima zabeleže ti trenuci, ali ko je imao bilo kakvu “lajku” slikao je – a imao je i šta.

Koliko je “Staro zdanje” bilo pri-mamljivo za laike, a važno za po-znavaoce govori i činjenica da se posle Drugog svetskog rata nalazi-lo na grbu opštine.

Nemar potpaljen interesimaNe pada sneg da pokrije breg, pa ni požar ne plane da se tragovi zatru. Ili nekad plane zbog toga, a nekad otkrije šta se sve krije, kao u slučaju čuvenog hotela u Bukovičkoj banji, koji već predugo i nije hotelPiše: Jelka Jovanović


Srbija > Tragom požara u poznatom hotelu “Staro zdanje”

No, u vreme rata u Ukrajini i iz-borne kampanje u Srbiji požar u “Starom zdanju” bio je samo krat-ka vest dana, mada je tačnije reći vest te noći jer su vatrogasci više jedinica iz okolnih mesta uspeli da ukrote vatrenu stihiju gotovo simbolično samo minut, dva posle ponoći.

Uzrok požara se još ne zna iako ga svi Aranđelovčani znaju, a i Miša Brkić je lepo napisao: “Očevi-ci-šetači u parku Bukovičke banje zimus su primetili bar tri puta da iz Starog zdanja izbija dim, to su se narkomani grejali loženjem vatre po ‘hotelskim sobama’ u hladnim noćima. Ulaz u ‘hotel’ bio je ‘na izvolte’, sva vrata otvorena, nigde čuvara (ili narodne milicije) koji bi brinuo o državnoj (opštinskoj) imovini. Tri prijave savesnih gra-đana koji su primetili manje po-žare u ‘Starom zdanju’ nadležni državni organi nisu ni uzeli u raz-matranje.”

Predsednik opštine Aranđe-lovac, koja već nekoliko godina “gazduje” hotelom, Bojan Radović nije bio voljan ni u noći vatre, a ni kasnije da govori za medije već je izveštačima, kako je prenela TV N1, kratko rekao: “Zar ne vidite da je požar podmetnut?”

Svakome ko je poslednje dve, pa i tri decenije makar u prolazu sve-dočio propadanju zdanja koje ima, ponovimo, laskav status kulturno-istorijskog spomenika, ta izjava nije čudna jer u BB-ponosu već go-dinama nema – struje. Dakle, neko je požar morao izazvati, slučajno ili namerno, na policiji je da istraži.

Samo da se čitava bruka ne svali na lokalne narkomane, koji mož-da i jesu greškom zapalili nešto, ali oni su se tu zadesili – mnogo puta! – tuđom greškom: gazde koji “Starom zdanju” već godinama omogućava nimalo gospodstveno propadanje.

U ime čega? Navodno, zaštite dobra. Zbog koga? Navodno, zbog Aranđelovca i Aranđelovčana koji

bi trebalo da se ponose “Starim zdanjem”.

Kako?Nikako jer da su zaista brinuli,

ne bi dozvolili sebi luksuz da ote-raju investitora voljnog da uloži ne samo u “Staro zdanje” već u čitavu Banju, a onda plate da ga vrate u svoje vlasništvo (?!) i napokon gle-daju u plamenu.

KRATKA ISTORIJA: Legen-da kaže da su meštani, posebno čobani, za lekovitost bukovičke vode znali mnogo pre nego što su je naučnici otkrili. A otkrili su je. Istorija kaže da je knez Mihailo Obrenović 1865, boraveći u Banji, primetio da nevoljnici u potrazi za lekom i slučajni prolaznici spavaju ispod drveća i venjaka koji su sami pravili. “Po povratku za Beograd urgirao je kod državnog saveta da se obezbede sredstva koja su odo-brena i 1868. je počela izgradnja Zdanja”, kazala je za BBC na srp-skom Zorica Petrović, viša kustos-tkinja i istoričarka iz Narodnog muzeja Aranđelovca.

Poznati austrijski arheolog i putopisac F. F. Kanic, posle pose-te Aranđelovcu, zabeležio je: “To je bilo prvo lečilište u zemlji koje je, zauzimanjem kneza Mihaila, urađeno po ugledu na zapadne banje. Za vreme sezone banja je prepuna gostiju i tada je u varoši teško naći i najskromniju slobod-nu sobu…”

Arhitekta Kosta Šreplović pro-jektovao je zgradu, tada drugu po veličini u Srbiji, posle znamenitog Kapetan Mišinog zdanja u Beogra-du. Knez Mihailo je zatražio kredit.

No, kako je nadležni ministar vojni i za građevinu Milivoje Pe-trović Blaznavac zahtevao prili-kom planiranja gradnje, na umu se imala i “druga celj – vojnička – pa je tako napravljena da u potrebno vreme može poslužiti i za vojne celji”.

Usklađeni su ciljevi – isposta-viće se u svetskim ratovima, ali i ovdašnjim balkanskim s kraja 20. veka – pa su i “Šumadija” i “Staro zdanje” bili prihvatni centri. “I za-ista, tokom proteklih vek i po Zda-nje je u vreme mira bilo hotel za smeštaj banjskih gostiju, ali je to-kom svih ratova vođenih od 1876. do danas bio i vojna bolnica za smeštaj ranjenika, tako da obje-kat ima veliki značaj ne samo za Aranđelovac već i za celu zemlju”, napominje Petrović.

Već od 1907. iz Beograda su vo-zovi kretali ujutru – uskom trač-nicom – a posle podne se vraćali u Beograd puni poklonika Buko-vičke banje. Za izbirljive i imućne “Staro zdanje” je u potonjim dece-nijama bilo često stanište.

Park Bukovičke banje proglašen je za nepokretno kulturno dobro – prostorno-kulturno-istorijsku celinu, odlukom Skupštine opštine Aranđelovac januara 1998. Vlada Srbije je 2011. park Bukovičke ba-nje zaštitila kao Spomenik prirode “Park Bukovičke Banje” i stavila pod zaštitu kao područje druge kategorije, odnosno od velikog značaja, kao prostorno-kulturno-istorijsku celinu i kao jedan od najstarijih i najočuvanijih banjskih parkova iz 19. veka.

“Ovom uredbom zaštićeni su i svi objekti u parku kao deo kultur-no-istorijske baštine Hotel ‘Staro zdanje’, Paviljon Knjaza Miloša, hotel ‘Šumadija’, RH Zavod sa otvo-renim i zatvorenim kupatilom, objekat eksploatacije – prva savre-mena punionica mineralnih voda i vredne zbirke skulptura na otvo-renom, u to vreme 63 skulpture”, objasnila je kustoskinja Petrović.

Nemar potpaljen interesimaZbog rata u Ukrajini i izborne kampanje u Srbiji, požar u “Starom zdanju” bio je samo kratka vest dana, tačnije te noći

Biznismen Miroljub Aleksić

objasnio je da su ga u

planovima za “Staro zdanje”

spoticali navodno

birokratski problemi, a zapravo

interesi lokalnog

lobija

19

modelima i načinu finansiranja ob-nove hotela ‘Staro zdanje’.”

Deo kratkog izveštaja kaže i da je susedni “hotel ‘Šumadija’ nedav-no postao privatno vlasništvo, a u toku je priprema završne doku-mentacije i očekuje se skori poče-tak radova na rekonstrukciji i ovog objekta”.

I da ne bude dileme, “Šumadija” se zaista renovira, prilično sporo, ali radi se.

No, ovde nema ni reči o tome zašto je prva privatizacija propala i zbog čega je biznismen Miroljub Aleksić, vlasnik hotela “Izvor” i Akvaparka, rešio da napusti Buko-vičku banju. Aleksić se nije često oglašavao, ali sticajem okolnosti lokalna RTV Sunce objavila je, uoči privatizacijskog obrta, prilog u

kojem je objasnio da je godinama spotican navodno birokratskim problemima, a suštinski interesi-ma lokalnog lobija koji je, na kon-cu, stekao status vlasništva. “Šu-madija” privatniku, “Staro zdanje” Opštini.

Enigmu bar donekle razrešava vest koju je Tanjug plasirao janu-ara te 2019. da su hoteli “Staro zdanje” i “Šumadija”, koji se nalaze u parku aranđelovačke Bukovičke banje, dobili novog vlasnika Ra-dovana Milojevića, Aranđelovča-nina i vlasnika privatne kompani-je Stublina d.o.o. To akcionarsko društvo za turizam i ugostiteljstvo kupilo je “Bukuljsku novu slatinu” u stečaju za 206 miliona dinara, objavila je Agencija za licencira-nje stečajnih upravnika (ALSU). “Osim hotela ‘Staro zdanje’ i ‘Šu-madija’, prodat je banjski bazen i restoran ‘Arkade’. Napokon je re-šeno višegodišnje pitanje statusa hotela u parku Bukovičke banje”, piše još u vesti.

U već pomenutom tekstu Miša Brkić pak naglašava: “Elem, posle odlaska Aleksića, ‘Staro zdanje’ i preduzeće Bukovička banja vra-ćeni su u status firme u stečaju i kupio ih je, u dogovoru s lokalnom vlašću, aranđelovački biznismen Radovan Milojević za 1,75 miliona evra. Već sutradan Milojević je kao dokazani patriota ‘Staro zdanje’ poklonio Aranđelovcu, uz objaš-njenje da želi da taj kultni hotel – vrati narodu. Međutim, dva dana kasnije ispostavilo se da se ne radi ni o kakvom Milojevićevom zadužbinarstvu jer je Opština od Milojevića kupila ‘Staro zdanje’ za 526.000 evra.”

Sem što je Milojević ugledni lo-kalni biznismen i vlasnik priznanja “preduzetnik godine”, lokalni nezva-nični izvori ga smeštaju u sam vrh vladajuće stranke, o čemu govori i Aleksić u pomenutom razgovoru sa RTV Sunce. I bliskim vezama sa predsednikom Opštine, koji će i na-kon požara koji je ogolio marifetluke ostati prvi na listi “Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve” na lokalnim izborima 3. aprila.

Posle će, valjda, slavodobitno uz pomoć Republike (budžeta, ergo građana) vratiti sjaj nagoreloj le-potici.

Valja dodati još jedan istorijski podatak: “Staro zdanje” je bilo i dom kneginji Nataliji Obrenović, supruzi kneza Milana Obrenovića, zbog koje je 1887. prvi put renovi-rano.

PRIVATIZACIJE: Onda je stigla prva privatizacija 2012, pa još jed-na 2019, nakon koje je Skupština opštine Aranđelovac postala vla-snik “Starog zdanja”.

“Za Aranđelovac je nedavno osvanuo, može se slobodno reći, istorijski dan – privatizacija hotela u parku Bukovičke banje uspešno je završena. Ovim činom stvoreni su uslovi za početak dugo očeki-vane rekonstrukcije”, izvestio je portal Espreso 2. decembra 2019. u tekstu u okviru medijskog pro-jekta koji je sufinansirala Opština.

Ovo je posebno značajna vest jer je ispunjena velika želja ogro-mne većine Aranđelovčana da ho-tel “Staro zdanje” prvi put u svojoj istoriji bude u vlasništvu grada i njegovih stanovnika, obavestio je javnost taj portal: “Bojan Radović, predsednik Opštine Aranđelovac, u prostorijama javnog beležnika pot-pisao je ugovor o kupoprodaji ho-tela ‘Staro zdanje’. Ovim svečanim činom otvoreno je novo poglavlje u istoriji Aranđelovca. Prvi put od izgradnje hotel ‘Staro zdanje’ je po-stao vlasništvo opštine Aranđelo-vac. Na taj način stvoreni su uslovi da se simbol grada rekonstrukci-jom vrati u prvobitno stanje. Već su otpočeli pregovori o potencijalnim

Još nekoliko crticaNakon 1971, kada je završena poslednja restauracija hotela, pa sve do njegovog zatvaranja 2005, u Sali kneževa u “Starom zdanju” mnogo Aranđelovčana sklopilo je brakove, a maturanti, ne samo aranđelovački, pamte hotel upravo po nezaboravnoj večeri kada im je priznato pravo ulaska u svet odraslih.Na jednom od davnašnjih balova Živojin Mišić je upoznao svoju buduću suprugu Lujzu Krikner, ćerku preduzetnika Fridriha Kriknera, koji je gradio Parno kupatilo u parku Bukovičke banje, i unuku Gotfrida Šulca, izvođača radova na hotelu Staro zdanje.Staro zdanje je juna 1930. bilo domaćin Kongresa jugoslovenskih PEN klubova, na kojem su učestvovali Milan Grol, Stanislav Vinaver, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, Miloš Crnjanski, Vladeta Popović...

U RATU BOLNICA, U MIRU ODMORIŠTE IMUĆNIH: “Staro zdanje”


Srbija > Tragom požara u poznatom hotelu “Staro zdanje”

Sva pitanja postav-ljena u podnaslovu nisu retorička, već suštinska i može-mo ih ponoviti na početku. Šta je za mladog čoveka u

Srbiji dobar standard, je li on do-stižan ako se pošteno radi? Vredi li uopšte biti vredan? Koliko se sam život mladih promenio zbog stan-darda kakav imaju u Srbiji? Imaju li manje životnog hedonizma? Da li je borba za bolji standard i pri-stojan život promenila etiku novih

Samo se slobodan duh bori za dobroŠta je za mladog čoveka u Srbiji dobar standard, je li on dostižan ako se pošteno radi? Vredi li uopšte biti vredan? Koliko se sam život mladih promenio zbog standarda kakav imaju u Srbiji? Imaju li manje životnog hedonizma? Da li je borba za bolji standard i pristojan život promenila etiku novih generacija mladih ljudi?Piše: Snežana Miletić

21

Srbija > Mladi i standard

malnim troškovima, dodaje, može se zaključiti da su jednoj mladoj osobi potrebna najmanje dva po-sla ili dve minimalne zarade kako bi održala balans između troško-va, koji brzo prelaze u dugove ili čuvenu pozitivnu nulu.

“U ovakvoj atmosferi, naravno da se način života mladih ljudi menja, kao i način provoda. Dobar deo mladih ljudi koji su zarobljeni opisanom atmosferom, uopšte ne

vidi svoju budućnost. Živimo od prvog do prvog, vikendi nam slu-že za druženje, provod i alkohol: neko partija po klubovima, a neko bude u krugu dobrih prijatelja. Inače, tokom studija nisam čak ra-čunao ni od prvog do prvog, već od danas do sutra”, kaže Radojević.

Na pitanja od čega živi mlad glumac koji nije stalno zaposlen, koliko u njegovom standardu uče-stvuju roditelji, mora li nauštrb umetnosti da preživljava, prihvata li da radi nešto samo zbog novca, iako nije na nivou na kom bi ti že-leo, Radojević odgovara da “mlad glumac koji nije stalno zaposlen može da zaradi dodatne prihode snimajući serije i filmove, ali i to je jednokratno”.

“Danas snimaš, sutra ne. Bez učešća roditelja i familije - uže ili šire - mlad glumac ne bi stigao ni do ulaznih vrata fakulteta. Nau-štrb umetnosti se u većini sluča-jeva ide: u slučaju neke individue - zbog preživljavanja, a u slučaju neke pozorišne produkcije - zbog prodaje i marketinga”, smatra sa-govornik Novog magazina.

A kako se u njegovoj generaciji rangira državni posao, sledi pita-nje, na koje Radojević odgovara kako mu se, ipak, čini da DP po-lako prestaje da bude san svakog čoveka na našim prostorima “jer standard ni u tom slučaju nije usklađen sa samostalnim životom individue”.

Osim toga, da bi se došlo do dr-žavnog posla, mlad čovek mora da bude naklonjen interesima moć-nika, što ga natera da postane rob tih interesa, a radno mesto mu je obično ograničeno i traje dok traju ti interesi, mišljenja je Radojević.

Na propitivanje šta misli da li su nove generacije u prednosti u odnosu na svoje roditelje, bar uto-liko što im je internet otvorio nove mogućnosti za pronalaženje posla, kaže: “Nove generacije su možda u prednosti što se tiče pronalaženja poslova preko interneta, ali ih taj virtuelni svet čini još većim egzi-stencijalnim robovima, sve u inte-resu moćnika. Na internetu rade u okvirima izmišljenog sveta koji ne prepoznaje odgovornost. Prvi put kada ne budu potrebni tom svetu, jednostavno bivaju odbačeni.”

generacija mladih ljudi?Odgovaraju mladi ljudi koji se,

bez obzira na sve, svojim radom i dalje bore za bolji život baš ovde gde žive, vrlo svesni da u ovom vremenu više ne važi pravilo iz mladosti njihovih roditelja – jedan posao za ceo život.

Mladi bi znali da igraju i po ta-kvim, znatno surovijim pravilima, samo da su pravila igre poštena i opštepoznata. Ovako, svako se snalazi zahvaljujući sopstvenoj domišljatosti, snalažljivosti, so-cijalnoj inteligenciji, spretnosti, usled čega su neki dovedeni do toga da odustaju od pojedinih ži-votnih načela.

PRIHODI I TROŠKOVI: Glumac Darko Radojević kaže da je za nje-ga dobar standard onaj koji čove-ku, bio on mlad ili star, stariji kako pravila javne komunikacije nala-žu, obezbeđuje da živi samostalno i dostojanstveno od svog rada. U Srbiji, smatra Radojević, sve je više ljudi koji preživljavaju, nego onih koji mogu samostalno finansijski da žive. Mladih posebno.

“Ako ne računam mlade koji putem interneta rade sa stranim kompanijama, gotovo da ne znam mladog čoveka koji samostalno i dostojanstveno živi od svog pošte-nog rada. Inflacija, koju osećamo u vidu poskupljenja svega elemen-tarno važnog za život jedne sa-mostalne individue, ne dozvoljava procenu pristojne plate/honorara od koje bi se moglo samostalno i dostojanstveno živeti”, kaže on.

Ukoliko posmatramo minimal-nu platu i uporedimo je sa mini-

FOTO

: MIH

AJL

O T

ORN

JAN

SKI

Marija Vojnović

Kod roditelja i u četvrtoj decenijiMladi u Srbiji roditeljski dom napuštaju prosečno sa 31,1 godinom - pokazali su podaci Eurostata s kraja 2020. godine, što je slično kao i deceniju ranije.U Švedskoj su se mladi i onda i u trećoj deceniji 21. veka osamostaljivali već sa 18 godina.Prema Popisu iz 2011. šest odsto starijih od 30 godina živelo je sa roditeljima i imalo status deteta prema položaju koji zauzima u domaćinstvu. To, dalje, znači da sem sigurnog krova, imaju i nekoga ko im kuva i pere ih, uglavom bez naknade. Što znači da nisu samostalni. U brojevima to je bilo 293.236 „dece“ od 30 i kusur, dve trećine muškaraca i trećina devojaka.No, virus je pretežno Yu-endemski i mediteranski, jer su još manje samostalni bili samo mladi Slovenci, Italijani, Slovaci, Grci i Hrvati. Ni ostatak regiona nije imun na produženo detinjstvo: Crna Gora (31,1 godina), Severna Makedonija (31,8), a već pomenuta Hrvatska “ljulja” dečicu do 32 godine. Tako mladi, velika deca, sve kasnije dobijaju sopstvenu decu pa su u istraživanom uzorku mladoženje prosečno imale 34,5 godina, a mlade 31,3 godine.



življenja. Pored adekvatne zara-de, podjednako su značajni dobar i pristupačan zdravstveni sistem, zdrava životna okolina, te moguć-nost za lično usavršavanje i kvali-tetno slobodno vreme. Čini mi se da je dobar standard u Srbiji dosti-žan, ali ne za sve građane“, smatra Simeunović.

Ona dodaje kako je jaz u plata-ma sve vidljiviji, istina i u zavisno-sti od radnog mesta, vrste posla i industrije.

“Ako poredimo trenutno sa pro-sečnom platom, neki moji prijate-lji koji rade u IT ili inženjerskim kompanijama zarađuju dobro. Međutim, više je onih koji po za-vršetku obrazovanja i dalje traže adekvatan i siguran posao u stru-ci. Ukoliko pak govorimo o visini plate potrebne za dostojanstven život mladog čoveka, mislim da bi ona trebalo da iznosi minimalno 1200 evra. Nažalost, naša real-nost je možda negde oko polovine te sume i zato je prosečna mlada osoba u Srbiji delimično ili pot-puno zavisna od svojih roditelja“, kaže Radmila Simeunović koja veruje kako mora da se dogodi još mnogo promena da bi se standard ovde mogao nazvati pristojnim.

Govoreći o tome kako mladi ljudi osmišljavaju svoj provod u kontekstu svog standarda, Simeu-nović kaže da se i način provoda/života mladih danas promenio, ali ne toliko u zavisnosti od životnog standarda.

„Mlađe generacije više su okre-nute ’hedonističkom životu’ u odnosu na neka prošla vreme-na, ali pre svega zbog promene trendova, pomeranja granica i tendencije pomeranja ka indivi-dualističkom društvu. Nametnuti brži tempo života, uticaj društve-nih mreža, kao i promovisanje ’zapadnjačkog stila’ sa pet dana skoro celodnevnog rada i dva dana potpunog uživanja, doveli su do toga da moderan mlad čo-vek stalno teži različitim vrstama zadovoljstava, uzbuđenja, kao i mehanizmima za oslobađanje od stresa“, misli Simeunović.

Dodaje da je za nju hedonizam u pravom smislu to kada čovek nije rob zadovoljstva, već je njegovo zadovoljstvo posledica slobode.

BEZ ZAŠTITE: Srednjoškolka Ma-rija Vojnović smatra da se, finansij-ski gledano, čak i u Srbiji može lepo živeti, ali nije sve u tome, dodaje. Volela bi, ističe, da zna da je država štiti i u drugom pogledu, a ne samo u finansijskom, što kod nas – defi-nitivno - nije slučaj.

U kontekstu finansija, za nju dobar standard podrazumeva da ima dovoljno posla koji će garan-tovati dovoljno novca za sve važne potrebe, ali i ostaviti vremena za odmor i zabavnije aktivnosti.

„Takav način života u Srbiji je dostižan ukoliko smo zaista do-bri u onome što radimo. Bilo koje zanimanje je perspektivno i nosi potencijalni prosperitet ako smo stručnjaci u svom polju i znamo kako to da unovčimo. To zavisi isključivo od pojedinca, a ne od države“, kaže Marija Vojnović i dodaje: „Nisam zaposlena, niti sam ikada bila, iako jesam svoje-vremeno tražila posao ali se ho-norarni poslovi sa fleksibilnim radnim vremenom gotovo uopšte ne nude, a jedino takav bih mogla da prihvatim budući da sam đak. Izdržavaju me roditelji, nemam fiksni džeparac, već dobijam sva-kodnevno određenu sumu za stva-ri koje su mi potrebne za taj dan.“

UTOPIJA DOSTIŽNA, UZ MNO-GO RADA: Za Radmilu Simeu-nović, menadžerku za prodaju i

marketing, životni standard je vi-šeslojan pojam na koji utiče mno-go faktora, a ne isključivo visina zarade.

“Doživljaj životnog standarda zavisi od ličnih prioriteta i stila

Sto evra i plus...Sagovornici Novog magazina misle da ni famoznih sto evra za mlade – obećano i isplaćeno - nemaju nikakvu ulogu u poboljšanju njihovog standarda, niti bilo kakvu drugu ulogu, već da je to samo sredstvo za prikupljanje političkih poena. Darko Radojević otkriva da je od tog novca platio trećinu kirije i ističe da bi istinska pomoć države mladima bila da, za početak, uskladi prihode (plate/primanja) svakog građanina sa troškovima koje ne mogu izbeći.Učenica Marija Vojnović kaže: „Nedavno sam dobila i novčanu pomoć od države koju iskreno ne doživljavam kao naročitu brigu za građane, već više kao još jedan vid propagande. Ne planiram da ostanem u ovoj državi nakon fakulteta. Svoju budućnost zamišljam u nekoj razvijenoj evropskoj državi.“

U tehnološkom smislu mladi su veoma napredovali u odnosu na roditelje, ali drugo je pitanje jesu li u pogledu sigurnosti posla, količine stresa s kojom se suočavaju i vremena koje provode na poslu

Darko Radojević

FOTO

: JO

VAN

A S

EMIZ

23

ljudi radi dva ili više poslova da bi obezbedili bolji standard, smatra ona, trend je koji nameću mode-ran život i potrošački trendovi. I tu je, smatra, važan balans, jer džaba dobar standard ako nema-mo život.

“Mislim da je moja generacija svesna da više ne živimo u - je-dan posao za ceo život - vreme-nu. Promene posla su sada veoma česte, čak i poželjne, a sakupljanje znanja sa različitih strana i kon-stantan rad na sebi uvek je do-brodošao. Internet je pružio nove mogućnosti za zapošljavanje, pro-nalaženje ‘remote’ poslova, rad od kuće i razne druge pogodnosti. Izrodili su se novi poslovi”, objaš-njava ona.

U tom tehnološkom smislu mla-di su veoma napredovali u odnosu na roditelje, ali drugo je pitanje jesu li u pogledu sigurnosti posla, količine stresa sa kojom se suoča-vamo i vremena koje provode na poslu.

“Mnoge su mogućnosti rada za strane kompanije odavde iz Srbi-je, a za platu zemlje sa visokim standardom, ali opet, tu privile-giju ima samo nekolicina i često ti poslovi nisu toliko pouzdani i ne pružaju osećaj sigurnosti. Ja sam zadovoljna onim gde sam sada. U finansijskom smislu mo-glo bi da bude bolje, ali svesna sam situacije u javnim ustanova-ma, posebno u sferi kulture, gde visina plate ne može da se pore-di sa industrijom. Međutim, uvek bih pre izabrala da radim posao koji me ispunjava i pruža prili-ku za lično napredovanje, nego onaj koji mi obezbeđuje isklju-čivo sjajne finansijske uslove. S obzirom da veoma uživam da putujem, zanimanje travel influ-ensera mi, recimo, izgleda dosta zanimljivo”, kaže za NM Radmila Simeunović.

NapomenaTekst je nastao u okviru projekta

“MLADI: Savez za medijsku pisme-nost i digitalni značaj, projekt za

podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digital pri-

sustvo”, koji se realizuje uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, a koji sprovodi Institut za medije

i različitosti u saradnji sa Krov-nom prganizacijom mladih Srbije,

Lokal presom, Novim magazinom i Institutom za medije i različitosti –

Zapadni Balkan. Stavovi izneti u tekstu ne odra-žavaju nužno stavove Evropske

unije.

Sagovornica NM trenutno radi dva posla - u novosadskom Po-zorištu mladih je menadžerka za prodaju i marketing, a za portal Explore Novi Sad radi honorarno kao saradnica na različitim pro-jektima. Upravo to što sve više

Evropski parlament je usvojio rezoluciju protiv neplaćenog stažiranja i pripravničkog staža, ali veliki broj kompanija i institucija koristi ovu praksu kao formu eksploatacije mladih radnika i kršenja njihovih prava

“Pravedne” plate za mlade“Mere za osnaživanje mladih su uvek poželjne, ali smatram da treba da se planiraju dugoročno i da ne budu uslovljene političkim promenama/izborima. Pomoć u iznosu od 100 evra je možda značajna za mlade koji su nezaposleni, ili imaju izrazito niska primanja, ali u tom slučaju je ta pomoć jednokratna i ne rešava suštinu problema. Verujem da bi država trebalo da se pozabavi stvaranjem uslova koji će mladima pružiti mogućnost da sami ostvare zaradu, ili lakše počnu sopstveni biznis. Evropski parlament je usvojio rezoluciju protiv neplaćenog stažiranja i pripravničkog staža. Mislim da veliki broj kompanija i institucija koristi ovu praksu kao formu eksploatacije mladih radnika i kršenja njihovih prava. Bilo bi značajno da u tom pogledu nastanu određene promene i da se zahtevaju ‘pravedne’ plate za mlade pripravnike i mlade na stručnoj praksi. Danas, većina poslodavaca na intervjuima za posao od kandidata zahteva značajno radno iskustvo, što u startu eliminiše one koji su tek završili sa obrazovanjem. Korisno bi bilo da, umesto ‘poklona’ određenih finansijskih sredstava, država nađe mehanizme koji bi svakom svršenom studentu obezbedili adekvatnu i plaćenu praksu, gde bi sticao potrebna znanja za budući posao”, smatra Radmila Simeunović.

FOTO

: STE

FAN

ZU

KIĆ

Radmila Simeunović



Da li je svako sećanje na le-vicu tek puka reminiscen-cija? Ili je to sećanje mo-guće tek kao

podsećanje? Ili, je li levicu uopšte moguće misliti i razumevati izvan horizonta budućnosti (ma kakav raj horizont bio: poietski ili, skro-mnije, poetski; moralan ili mora-listički; ideološki; mobilizacijski i/ili homogenizujući; futuristički; utopijski ili antiutopijski; humani-stički...)?

Kad pomenusmo “horizont” svakako je dobro setiti onoga što je nasleđe levice i onoga što se njenom nasleđu pripisuje (rav-nopravnost ili diskriminacija; hu-manost ili GULag; modernizam ili protivmodernizam; blagostanje za većinu ili sveopšta beda; vla-davina klase: proizvođačke ili po-litičke...)

Uz to, knjiga Todora Kuljića Ma-nifest sećanja levice – kontraseća-nje potlačenih i zaboravljenih, se može čitati i kao nastavak, tačnije, produžetak njegovog razmatranja društvenih promena, koje se ne menjaju samo kao ména društve-noistorijskih stanja, već pre i više u kulturnom tkanju, te onda, i u ulevanju “novih” i izlevanju “sta-rih” sadržaja u pojmovima sâmim, naročito u onim koji mobilizu-ju, koji “objašnjavaju”, kojima se vrednuje... To se dešava i u epohi naše, sa stanovišta epohe gleda-no, regresivne, tranzicije (povrat-ka ka kapitalizmu) koje je Kuljić publikovao u prethodnoj knjizi Prognani pojmovi – neoliberalna pojmovna revizija misli o društvu, objavljenoj 2018. godine kod istog izdavača.

Unekoliko je subverzivna na-mera autorova da ovaj spis nazo-ve manifestom. Jer, ovde manifest nije ni svečana izjava, ni proglas

Beogradski izdavač Clio objavio je knjigu “Manifest sećanja levice” – kontrasećanje potlačenih i zaboravljenih, poznatog sociologa i penzionisanog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Todora Kuljića. Novi magazin objavljuje prikaz Kuljićeve knjige pisan za časopis Sociologija (2022 –1), čiji je autor sociolog Đokica Jovanović, takođe profesor u penziji Filozofskog fakulteta

Manifest bez manifestacije

FOTO

: NO

VI

PLA

MEN

.NET

25

Srbija > Povodi

spravu – dakle, slobodu kao takvu. Živimo, tako, epohu u kojoj vrhuni ideologija liberalnog dogmatizma. Da stvar bude još zaumnija, svoj dogmatizam neoliberalizam legi-timizuje odbacivanjem “komuniz-ma”, koga, a za to nije potrebna naročita pronicljivost, na istorij-skoj sceni novog veka nikada, kao ovde-i-sada poretka, uopšte nije bilo.

Dobro se čuva neoliberalna ide-ološka “kritika” od stvarne potre-be da se izjasni o staljinizovanom realsocijalizmu ili etatističkom socijalizmu. Ovo se naročito od-nosi na jednu od bitnih osobina staljinizma – autoritativno odba-civanje slobodnog, nesputanog praktikovanja i iskazivanja razli-čitih idejnih i ideoloških identite-ta i pripadnosti. Neoliberalizam čini slično – od, recimo, neupit-nog zahteva (u ravni normativa) za lojalnošću prema svojim usta-novama i do totalne lojalnosti zaposlenih prema kompanijama u kojima rade ili za koje rade. Sa-mopodrazumevajuće je, stoga, da se neoliberalna ideologija (i njeni derivati) samorazumeva kao su-premantni idejno-ideološki kon-tingent vrednosti.

Neoliberalna kritika staljinizma i realsocijalizma ne dopire do onih dubokih kritičkih uvida do kojih je dopirala i dopire kritika levice sâme. Setimo se Roze Luksem-burg (Róża Luksemburg), kojoj Kuljić poklanja dužnu pažnju. Po-menimo u prilog Kuljićevom raz-matranju misli Roze Luksemburg,

još jedno njeno važno stanovište: “Bez općih izbora, nesputane slo-bode štampe i zborovanja, slobod-ne borbe mišljenja, izumire život u svakoj javnoj instituciji, postaje prividnim životom u kojem jedi-nim djelatnim elementom ostaje birokracija.”2

Zar u ova postsocijalistička vre-mena ne svedočimo upravo pro-cesu cementiranja nekontrolisane svemoći partijsko-birokratske ar-bitraže u svim domenima javnog, pa i privatnog? Neoliberalizam se tako pokazuje kao sve dosledniji i dosledniji nastavljač staljiniz-ma, samo drugim sredstvima (da malo slobodnije parafraziram Kla-uzevica). Možda zato što liberali-zam, sada bez ikakve ograde, ne skrivajući se više iza liberalistvu-juščeg smokvinog lista, koketira sa kapitalističkim etatizmom u odbranu, nikakvim uzusima kul-ture i politike kontrolisane, hipo-stazirane slobode zgrtanja profita. Detektovao je to Karl Marks (Karl Marx): “Najzad je došlo vrijeme kad je sve što su ljudi dosad sma-trali kao neotuđivo postalo pred-met razmjene, prodaje, i moglo se otuđivati. To je vrijeme kad su čak i stvari koje su se dosad predavale, ali nikad razmjenjivale, davale, ali nikad prodavale, sticale, ali nikad kupovale: vrlina, ljubav, uvjerenje, znanje, savjest itd. – kad je, jed-nom riječi, sve postalo predmet trgovine. To je vrijeme opšte ko-rupcije, sveopšte prodajnosti...”3

Naravno, ta sloboda zgrtanja profita je, istovremeno, i otvorena negacija sopstvenog ideologema o “slobodnom tržištu” i, još grđe, negacija drugog temeljnog ideo-logema – ideologema o “slobod-nom protoku robe, ljudi i kapita-la”. Uzaman ideologem. Rušenjem Berlinskog zida, kapitalizam je podigao mnoštvo još tvrđih, ne-prolaznijih i neprelaznijih zidova – od armiranog betona, bodljikave elektrifikovane žice, do isključe-nja tzv. “drugog” i “drugačijeg” iz, kapitalistički monopolizovanog, svetsko-istorijskog događaja, ime-novanog i kao “kraj istorije”.

Ali, upravo zato, Kuljić na sa-mom početku svoga rukopisa pre-poručuje svoje stanovište, zašto ne reći, i poziv na ohrabrenje po-

o namerama autorovim ili kakve grupe kojoj pripada, već predstav-lja njegovu nameru da se izloži, pokaže, obelodani, prikaže, izriči-to izjavi kako on razumeva jednu od temeljnih ideja moderne – ide-ju levice i njenog sećanja na svoje minulo. Enco Traverso (Enzo Tra-verso) to kaže ovako: “To je melan-kolija ljevice, ni zastarjele ni ne-moćne, koja se ne želi odstraniti iz bremena prošlosti iako ga je često teško nositi. To je melankolija lje-vice koja, angažirajući se u sadaš-njim borbama, ne prikriva bilancu nagomilanih poraza. Ljevice koja se ne miri s globalnim poretkom što ga je iscrtao neoliberalizam, ali svoja kritička oružja može izoštri-ti samo zahvaljujući empatijskoj identifikaciji s povijesno pobije-đenima, s tim širokim mnoštvom kojemu se, koncem XX stoljeća, pridružila posljednja generacija poraženih revolucija.”1

Profesor Kuljić postavlja pita-nje, koje levica sebi još uvek nije postavila u punom smislu – kako pamtiti sopstvenu prošlost? Ne radi se ovde, dodajmo, naizgled banalno, ali važno upozorenje, o tome da levica bude sebi samoj advokat, niti da se politpartijski “samokritikuje”, već o tome da “treba da pamti dinamičnu proš-lost centriranu oko Kairosa i da zaboravlja duga razdoblja nostal-gičnog nedelatnog Hronosa”. Stoga se ukazuje na to da sećanje valja graditi na dijalektičkoj, a ne istori-cističkoj pretpostavci. Na taj način se može, kako pisac ovog prikaza razume ovo stanovište, graditi ne-kapitalistička “vizija vremena”, tj. tragati za kritičkim otklonom levi-ce od istoricizma, kao sopstvenog istorijskog knjigovodstva ali i, još i više, od istoricističkog knjigovod-stva levice koje vodi neoliberali-zam. I to zato što neoliberalizam, koji u ovom trenu, osokoljen pa-dom socijalizma, sebi pripisuje monopol (konačnog) moralnog suđenja o sveukupnom nasleđu levice i socijalizma.

To neoliberalno prosuđivanje je zatvorilo vrata debati i, samo naizgled, paradoksalno “legitimi-zovalo” isti neoliberalizam da, u ime liberalnih načela, onemogući slobodnu (dakle, liberalnu) ra-

U ova postsocijalistička

vremena svedočimo

procesu cementiranja

nekontrolisane svemoći

partijsko-birokratske

arbitraže u svim domenima javnog, pa i privatnog?

Neoliberalizam se tako

pokazuje kao sve dosledniji

i dosledniji nastavljač

staljinizma, samo drugim

sredstvima

Rušenjem Berlinskog zida kapitalizam je podigao mnoštvo još tvrđih, neprolaznijih i neprelaznijih zidova – od armiranog betona, bodljikave elektrifikovane žice do isključenja tzv. “drugog” i “drugačijeg” iz kapitalistički monopolizovanog svetsko-istorijskog događaja, imenovanog i kao “kraj istorije”


Srbija > Povodi

Kondorse (Marie Jean de Caritat, Marquis de Condorcet), Niko-laj Ivanovič Buharin (Николай Иванович Бухарин), i zašto ne, i Lav Davidovič Bronštajn Troc-ki (Лев Давидович Бронштeйн Трoцкий)...

No, Kuljić upozorava i na jed-nu važnu teškoću u htenju levice ka autorefleksiji: “Ali svuda gde je iščezlo službeno sećanje levice ojačane su neslužbena melanho-lija i nostalgija.” Jer, to “službeno sećanje” je ona nit koja je dopri-nela banalizaciji, vulgarizaciji onoga što jeste centralno mesto levice – ideja ravnopravnosti i jed-nakovrednosti ljudi, te socijalna sigurnost uz nužan uslov – nadvla-davanje eksploatacije čoveka po čoveku. Otuda, pravi razlog um-stvenog (recimo u platonovskom smislu) zastupanja levice danas, smatra Kuljić, je rad na sećanju koje je protivno “klasičnom viđe-nju poraza koji pasivizira”. A, kako smatra autor, već pomenuti “ma-gacin smisla”, koji sada hegemono petrifikuje kapitalizam, za levicu “ne treba da bude magacin nego kompjuter”.

Na koncu, evo malog dodatka ovom kratkom opisu Kuljićeve studije. Može se taj dodatak čitati i ovako i onako. Kantautor i džez muzičar Volf Birman (Wolf Bier-mann) je 1979. godine posvetio ove stihove preminulom Rudiju Dučkeu (Rudi Dutschke):4

Moj prijatelj je mrtav, a ja sam previše tužan za slikanje velikih slika ...

A bolesni Zapadni Berlin je, kao i uvijek,

visio o niti– i tada je netko pucao iz nekog

starog kolta, tri metka u Rudijevu glavu. ... Mi sada treba da vjerujemo:

umro je u krevetu,mi sada treba da vjerujemo:

umro je u kadi! A ne na barikadi.

tlačenih i zaboravljenih: “Ako nije odveć pesimistično dodati da je knjiga pisana u dobu kada levica šapuće, a desnica grmi, treba od-mah dodati da ovi uslovi nisu ne-podsticajni. Po pravilu je trijumf misaono manje produktivan od poraza.”

Autorefleksija levice, smatra autor, mora da osmotri sledeće: “Uprkos svemu magacini smisla antikapitalizma su obnovljivi. Slom evropskog socijalizma nije bio samo slom njene monumen-talne prošlosti nego i slom konzer-vativnog društvenointegrativnog sećanja režima realnog socijaliz-ma koji su slaveći pobede pravdali

i vlast autoritarne partije. Trijumfi su zaslepljivali i birokratizovali le-vicu dok su je porazi otrežnjavali i lišavali pragmatičnih pristalica.”

Istovetan trijumfalizam vidimo i sada na strani protivnoj levici i socijalizmu. Stiglo je vreme da levica, u svom sećanju, rezimira sopstvenu pojavu. Ovaj fenomen je i te kako vidljiv u iskustvu levi-ce. Melanholično je saznanje da se još od Francuske revolucije, prak-tikanti revolucije prvo obračuna-vaju sa revolucionarnim utopisti-ma. I to sa onim utopistima koji su pripremili i omogućili revoluciju. Setimo se tek nekih: Tomas Mor (Thomas More), Žan Mari Antoan

1 Enzo Traverso, Melankolija ljevice, sa francuskog preveo Rade Kalanj, TIM press, Zagreb, 2018, str. 9.2 Rosa Luxemburg, Ruska revolucija, preveo Hrvoje Šarinić. U: Rosa Luxemburg, Izabrani spisi, preveli Roland Knopfmacher, Hrvoje Šarinić i

Ljubomir Tadić, Naprijed, Zagreb, 1974, str. 295.3 Karl Marx, Bijeda filozofije, u: MED, 7, Institut za međunarodni radnički pokret i Prosveta, Beograd, 1974, str. 57.4 U: Rudi Dutschke, Moj dugi marš, preveo Goran Gretić, Globus, Zagreb, 1983, str. 269.

27

stanje već građani i stranke mora-ju za to da se izbore, u suprotnom ih neće biti. Koliko vidimo, ovde se osnovne izborne premise menjaju pred svake izbore, bez opšteg kon-senzusa.

STRANKE & GRAĐANI: Građani ne bi trebalo da nasedaju na priče o prevaziđenosti političkih strana-ka, koje se plasiraju usled razoča-ranja u pojedince koji su iskoristili vlast za sopstvenu dobrobit. To često rade javne ličnosti sa anar-hističkim idejama, kao i oni koji svesno ili nesvesno rade za vlada-juću stranku. Kad građani postanu apatični, kad počnu da procenjuju sve iz ugla nekoliko pojedinaca, kada ne izađu na izbore, onda daju šansu najorganizovanijoj, naj-manipulativnijoj opciji da polako preuzima sve društvene pore. Da dodamo, ukoliko ta najorganizo-vanija grupa nije napravila i svoje

protivnike ili ti opozicioni pred-stavnici imaju sumnjive ideje, bez želje za promenom i učvršćiva-njem demokratije već samo želju za vlašću i lukrativnim poslovima. Niko ne sme prisiljavati ljude da budu članovi neke stranke.

U isto vreme, napredak tehno-logije omogućio je da se izborne kampanje svedu na mnoštvo in-formacija i različite tehnike ome-tanja pažnje i simuliranje političke promene, što omogućava vladaju-ćoj stranci da zbunjivanjem građa-na održava postojeće stanje.

Mogućnost izlaska na izbore jedno je od osnovnih građanskih prava stečeno tek u 20. veku. Gla-sačko pravo u krajnjem slučaju služi i da bi se napravila ravnote-ža u društvu. Ali ukoliko opozicija

U jeku izborne kampanje u Srbiji, za tri nivoa izbora, nakon izbor-nog bojkota opozicije i

donošenja restriktivnih izbornih zakona svega dva meseca ranije, veliki deo građana ne može da se opredeli za opciju koja nudi reše-nja za njihove probleme. Nisu je-dini i takva je situacija u najvećem delu sveta, s tendencijom pogorša-vanja čak i u zemljama koje su bile demokratske.

Uzroci su složeni, a odnose se na krizu liberalne demokratije koja uslovljava još veću krizu u zemlja-ma koje nisu dosegle taj nivo druš-tvenog razvoja. Štaviše, Indija, jed-na od najmnogoljudnijih zemalja u svetu, prema izveštaju Fridom hausa, beleži pad demokratije, a to znači da još milijardu i skoro četiristo miliona ljudi neće živeti u demokratskim uslovima.

Kad god se liberalna demokra-tija nađe u krizi, odmah se čuju glasovi da takvo uređenje ne valja. Autoritarni lideri odmah nalaze opravdanja i ukazuju da narod želi čvrstu ruku i brzo odlučivanje, a ne različite diskusije i procedure koje samo oduzimaju vreme. Kažu bitna su dela, a ne reči. Jesu, narav-no, ali nauštrb čega i koga. Populi-stičke ideje su u porastu i dobijaju podršku na izborima. Sve to podri-va demokratiju. Džulijan Dajmond je identifikovao četiri stavke na kojima počiva demokratija, a ovde su prilagođene našim uslovima.

IZBOR & DEMOKRATIJA: De-mokratija je sistem u kojem se vlast bira na slobodnim i poštenim izborima. A izbori bi trebalo da se održavaju u fiksnim intervalima. Ako nije tako, to znači da vlast na-mešta izbore kada joj odgovaraju, ništa ne pitajući građane. Stranke i političari bi trebalo da imaju jed-nostavne uslove za kandidovanje, svaka komplikacija doprinosi vla-dajućoj stranci, a šteti opoziciji. Politički programi ne bi trebalo da pozivaju, otvoreno ili prikriveno, na nasilje ili diskriminaciju i oni koji to čine moraju biti zabranje-ni. Fer i pošteni izbori nisu zadato

Kad građani postanu apatični, kad počnu da procenjuju sve iz ugla nekoliko pojedinaca, kad ne izađu na izbore, onda daju šansu najorganizovanijoj, najmanipulativnijoj opciji da polako preuzima sve društvene porePiše: Lazar Marićević

Podrivanje demokratije

IZVINJENJEU prošlom broju NM u rubrici Alarm jedan od koautora Dragan Luković slučajno je potpisan kao Zoran Luković. Izvinjavamo se kolegi Lukoviću i čitaocima.

Kada se na vlasti nađu

neodgovorni ljudi, pajaci

ili avanturisti koji oko sebe

okupljaju iste takve

podržavaoce, ljudska prava i demokratija

neće biti prioritet već nešto drugo


Srbija > Alarm

manipuliše izlaskom ili neizla-skom na izbore, a da se ne dešava-ju suštinske promene, deo građa-na će biti zbunjen ili revoltiran, pa će zbog toga apstinirati.

DEMOKRATIJA & PRAVA: U borbi za svoja osnovna prava, u borbi protiv svih okoštalih dogmi, fašističkih i nacističkih ideja koje su davale prednost jednoj grupi

ljudi da ovlada celim svetom, pale su brojne žrtve. Mnogi ljudi su na tom putu poginuli, a mi danas ola-ko od toga odustajemo zbog neka-kve apatije.

Izborili smo se za univerzalno prihvaćena ljudska prava koja nam garantuju da možemo da iznesemo svoja uverenja, da nas niko ne može terati kako da misli-mo, verujemo, da nešto kažemo ili

ne kažemo. Sloboda medija služi da bismo mogli iz više izvora pro-ceniti verodostojnost informacije i formirati stav o nečemu. Mediji nisu propagandni servisi.

Sva prava koja smo uspeli ne-kako da ugradimo u Ustav do-življavamo zdravo za gotovo, a svakodnevno vidimo uzurpaciju i izigravanje istih. Tužno, zar ne?

POPULIZAM & POJEDINAC: Ukoliko građani ne učestvuju u javnom životu i ne upražnjava-ju svoja prava, demokratija neće funkcionisati. Demokratija zahte-va kompromis i uvažavanje tuđeg mišljenja, kao i većina stvari u ži-votu. Ne mogu svi dobiti sve, ali mogu se dogovoriti da svi dobiju pomalo. Ipak, populisti iskorišća-vaju priliku. Izvrtanjem činjenica, uprošćenim pogledom na svet i u sukobu sa zdravim razumom pri-dobijaju pristalice. Tu ubrajamo i neodgovorne pojedince kojima sve smeta i svojom galamom do-datno zbunjuju ljude.

Važno je proceniti šta su interesi vlasti, ko su simulirani protivnici i anarhisti kojima je svejedno jer zbog sopstvenih upitnih motiva u stanju su da pričaju svašta, bez ikakve odgovornosti. Kada se na vlasti nađu neodgovorni ljudi, pa-jaci ili avanturisti koji oko sebe okupljaju iste takve podržavaoce, ljudska prava i demokratija neće biti prioritet već nešto drugo. Do-brobit te interesne grupe će biti ispred društvene dobrobiti. Oču-vanje vlasti zarad zgrtanja novca biće dominantan motiv, s tenden-cijom da se pretvori u nešto drugo, a to je autokratija ili totalitarizam koji onda ulazi u sve pore društve-nog života. Videli smo kroz istoriju više puta kako to izgleda, a vidimo i danas u nekim zemljama. Ili se pravimo da ne vidimo. Informaci-je i propaganda danas su najjače sredstvo za sluđivanje ljudi koji više ne mogu da razaznaju činje-nice od laži i zbog toga postaju nezainteresovani. Što je društvo u većoj krizi, veće su šanse da se demokratija zameni autokratijom. A to nikako nije dobro.

*Autor je doktor političkih nauka i psiholog, predsednik Pokreta

2035

Vladavina prava i odlučivanjeVladavina prava štiti stečena ljudska prava, održava red i ograničava vlast. Svi građani su jednaki pred zakonom i niko ne sme da bude diskriminisan zbog svog pola, rase, vere, imena ili nacionalnosti. Niko ne sme biti uhapšen proizvoljno ili po nečijoj volji ili želji. Svako ko je optužen ima pravo na odbranu jer uvek postoji pretpostavka nevinosti, a izričito je zabranjen svaki vid torture. Niko nije iznad zakona, ni izabrani predsednik, ni ministri, ni poslanici, a korupcija je kažnjivo delo koje se lako može utvrditi – analizom imovine i prihoda. A bez nezavisnog sudstva neće biti ni sankcija za (ne)odgovorne.

Podrivanje demokratije

PROSVETARI: Protest kao posledica ukidanja prava

FOTO

: BET

A

29

sa starošću čovekovog organizma. Nasuprot štetnim posledicama visokog unosa, u suštini nezdrave hrane, od ograničenja kalorijskog unosa, uz raznovrsnu ishranu bo-gatu neophodnim hranljivim sa-stojcima, humani organizam može da ima višestruku korist. Naime, smanjen kalorijski unos uz razno-vrsnu ishranu može usporiti ili čak sprečiti nastanak i ozbiljne posle-dice gojaznosti, dijabetesa tipa 2, hipertenzije i drugih metaboličkih poremećaja i oboljenja povezanih ili udruženih sa starenjem. Pre-liminarni rezultati istraživanja kod ljudi pokazuju da restrikcija kalorija u uobičajenoj ishrani, što je potvrđeno i eksperimentima na životinjama, ima povoljno dejstvo i dodatnu korist i na sam proces starenja. Ipak, ne treba zaboraviti da je kod starije populacije česta vitaminska i mineralna pothranje-nost, što se posebno odnosi na vi-tamine B12, A, D, E, C i folnu kiseli-nu, gvožđe, kalcijum, magnezijum i cink. Pored blagog ili izraženog nutritivnog deficita, u senijumu se javlja i sarkopenija, gubitak mišić-ne mase i funkcije.

Starenje može da se definiše kao složen biološki proces za koji su karakteristični progresivno i funkcionalno slabljenje organa i sistema, što može da dovede i do smrtnog ishoda. Intervencije ili manipulacije na nivou gena koje mogu da preveniraju, zaustave ili preokrenu smer procesa stare-nja još uvek nisu otkrivene iako rezultati istraživanja na eksperi-mentalnim životinjama pokazuju dobre rezultate u usporavanju njihovog starenja i produženju života. Najznačajnija interven-cija s maksimalnim učinkom na zdravlje i dugovečnost je ogra-ničenje ili restrikcija kalorijskog unosa, koja se definiše kao re-dukcija kalorijskog unosa ispod uobičajenog, bez pojave malnu-tricije.

Danas je bu-dućnost sta-renja i staro-sti već počela. Prema poda-cima SZO, više od 10 odsto

svetske populacije čine osobe sta-rije od 60 godina. Do 2050. naj-manje petinu svetske populacije sačinjavaće starije osobe, a 2150. trećina stanovništva naše planete biće starija od 60 godina.

HRANA I BOLEST: Sa druge stra-ne, rešavanje problema starenja populacije, pratećih i udruženih bolesti jedan su od najvećih i naj-skupljih izazova s kojima se su-očavaju i nerazvijene i razvijene zemlje jer se životni vek stanov-ništva produžio u skoro celom svetu. Na počeku proteklog veka u razvijenim zemljama Evrope i SAD prosečan životni vek bio je 45 go-dina, a danas je više od 30 godina duži zahvaljujući smanjenoj stopi smrtnosti novorođenčadi i male dece, poboljšanju lične i komunal-ne higijene, pronalasku i razvoju antibiotika, vakcina i boljoj opštoj zdravstvenoj zaštiti. Međutim, produžetak prosečnog životnog veka daleko je od očekivanog jer je zdrav način života, uključujući i način ishrane, još uvek na periferi-ji svesti većine ljudi. Glavne posle-dice dugotrajne nezdrave ishrane i načina života zbog toga su velika zastupljenost, učestalost i rašire-nost hroničnih nezaraznih bolesti povezanih sa starenjem organiz-ma: kardiovaskularne bolesti, di-jabetes, hipertenzija i rak. Budžet-sko opterećenje koje uzrokuju ove hronične bolesti teško je podno-šljivo i za najrazvijenije zemlje. U predstojećim dekadama nastavak takvog trenda morbiditeta može da bude uzrok praktično neodrži-vog budžetskog deficita.

Ishrana bogata praznim kalo-rijama, siromašna u esencijalnim i korisnim makro/mikro hranlji-vim sastojcima, zajedno sa malo fizičke aktivnosti tokom dolaska na posao, sedenjem tokom rada i/ili kod kuće, dovode do značajnog povećanja učestalosti i rašireno-sti hroničnih nezaraznih bolesti povezanih sa starenjem i, uopšte,

Na počeku proteklog veka u razvijenim zemljama Evrope i SAD prosečan životni vek bio je 45 godina, a danas je više od 30 godina dužiPiše: Dušan Obradović

Manje kalorija za zdraviju starost

Istraživanja kod ljudi pokazuju da restrikcija kalorija u uobičajenoj ishrani ima povoljno dejstvo i dodatnu korist i na sam proces starenja


Srbija > Ishrana i zdravlje

BLAGODETI RESTRIKCIJE: Prvi rad u kojem je dokazano da restrikcija kalorija, uz razno-vrsnu ishranu, može da produži životni vek kod laboratorijskih pacova objavljen je pre gotovo 90 godina, tačnije 1935. Na pi-tanje može li restrikcija kalorija da produži životni vek ljudskog roda, još uvek nema pouzdanog odgovora. Poznato je da kalorij-ski restriktivna ishrana, uz ade-

kvatan unos neophodnih hran-ljivih sastojaka, može efikasno sprečiti nastanak gojaznosti i drugih bolesti civilizacije (dija-betes tip 2, hipertenzija, arte-roskleroza) vodećih uzročnika morbiditeta i mortaliteta u ve-ćini zemalja sveta. Postoje jasni dokazi kako ograničen unos ka-lorija može imati ulogu u preven-ciji različitih tipova raka, razvoja autoimunih bolesti, demencije i

usporenju procesa starenja. Da li je starenje koje se javlja samo u zaštićenoj životnoj sredini odre-đena vrsta evolutivnog luksuza koji, od svih životinja, poseduje samo čovek? Kako proces stare-nja nastaje i napreduje samo u uslovima zaštićene životne sredi-ne, prirodno je da divlje životinje ne žive dovoljno dugo da postanu stare. Kod čoveka i domaćih živo-tinja postoji primarno starenje, tako da domaće mačke, za razli-ku od svojih divljih srodnika, žive i duže od 10 godina.

U kojoj je meri ljudski genom uspeo da se prilagodi i uz ogra-ničen unos kalorija obezbedi od-govarajuće metaboličke izvore za mehanizme održavanja i poprav-ke svih ćelijskih struktura dugo-večnosti, pitanje je za savremenu nauku i ispunjenje večne čoveko-ve želje za produženjem života i dobrog zdravlja u starosti. Da li će genetski sklop naše vrste us-peti da odgovori svim izazovima posledica nepravilne ishrane i loših životnih navika, možda nije pitanje redukcije kalorija već do-stizanja ravnoteže između unosa i potrošnje. Današnja gruba po-dela sveta na razvijene zemlje u kojima je preobilna ishrana uzrok nastanka hroničnih nezaraznih bolesti i siromašne regione sa de-ficitom vitamina i minerala izjed-načava se paralelno s poboljša-njem ekonomske situacije i života stanovništva. Najveći paradoks poboljšanja života u ranije nera-zvijenim zemljama ili regionima je neverovatno brzo usvajanje stila i načina života iz razvijenih zemalja, uključujući prihvatanje navika u ishrani koje vode u go-jaznost. Pasivna radna aktivnost i manjak fizičke aktivnosti u kojem se i najmanji višak neutrošenih kalorija s godinama života geo-metrijski umnožava u kilograme, ostaje kao permanentna i spreči-va pretnja održanju i produžetku dobrog opšteg zdravstvenog sta-nja i u mladosti i starosti.

Manje kalorija za zdraviju starost

Najveći paradoks poboljšanja života u ranije nerazvijenim zemljama ili regionima jeste neverovatno brzo usvajanje stila i načina života iz razvijenih zemalja, uključujući prihvatanje navika u ishrani koje vode u gojaznost

HRANA: Život ili smrt

31

Niko od ozbiljnih posmatrača ekonomskih prilika u Srbiji više nema dilemu da li će navala Rusije na Ukrajinu, koja je izazvala masivne sankcije najrazvijenijih zemalja sveta prema Moskvi, izazvati krupne poremećaje i u srpskoj ekonomiji. Čak postoji rašireno mišljenje da će ti poremećaji trajati i duže od tekuće godine i da će zahtevati nove strategijske odluke i značajne promene u modelu unutrašnje ekonomske politike, pa i spoljnoekonomske orijentacije, bilo ko da posle parlamentarnih i predsedničkih izbora zadrži ili stekne dominantnu poziciju u vlasti.Još pre desetak dana u publikaciji Kvartalni monitor (br. 67) mogli smo pročitati sumornu sumarnu prognozu privrednih posledica rata na Dnjepru na našu ekonomiju: “Najvažnije makroekonomske posledice krize za Srbiju su sporiji rast BDP-a, ubrzanje inflacije, rast fiskalnog deficita i javnog duga, rast spoljnotrgovinskog deficita, pad stranih direktnih investicija i značajno

smanjenje deviznih rezervi”. Promovišući ovu publikaciju, dr Milojko Arsić je ovoj prognozi dodao da se ove godine može očekivati “dvocifrena inflacija”, oko 10 odsto, zbog porasta cena uvoznih energenata, nekih prehrambenih proizvoda, metala i druge robe, dok će pad BDP-a kod naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera uticati i na smanjenje naših izvoznih prihoda.Profesor dr Dejan Šoškić, u intervjuu portalu Nezavisnost, takođe je govorio o mogućim teškoćama naših izvoznika nakon rasplamsavanja rusko-ukrajinske krize. Prvo, on procenjuje da će Evropa ući u recesiju, a to će otežavati i našu razmenu sa EU u oba pravca, dok će i investicioni kanal prema Srbiji biti sužen, naročito u Nemačkoj, Austriji i Italiji, a reč je o zemljama koje

su najznačajniji ulagači u Srbiju. Šoškić je ponovo kritikovao i politiku Narodne banke Srbije, to jest izneo je stav da je kratkoročnim nominalnim rastom vrednosti dinara pre nekoliko godina bez potrebe “ispucan” alat koji bi u “crnim danima” mogao ublažiti efekte dolazeće krize. Jednostavno, izvoznicima je otežan položaj u vreme hroničnog spoljnotrgovinskog deficita. I Šoškić smatra da uzlet cena hrane i energenata neće biti kratkoročan.Zanimljiva je bila i nedavna ekonomska debata pod nazivom “Ekonomski razgovori”, koju je organizovala Fondacija Fridrih Ebert. Na toj debati je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije takođe izneo procenu da “Srbija može očekivati niske stope privrednog rasta, pa čak i stagnaciju, ako se nastavi rat u Ukrajini i energetska kriza”. Stanić je, istina, izneo očekivanje da će Srbija biti izuzeta iz sankcija EU prema Rusiji, ali je govorio i o potrebi da se njena privreda okrene više prema severnoafričkim zemljama. Na tim “Ekonomskim razgovorima” učestvovala je i Ranka Miljenović, direktorka Centra za evropske politike, koja očekuje porast pritisaka iz EU na Srbiju da se povinuje evropskoj politici (sankcija prema Rusiji). Ona je indirektno pozvala i srpsku vladu da poput Poljske i Hrvatske povede aktivniju antiinflacionu politiku.Navodeći ovde samo najnovije prognoze i mišljenja ekonomskih analitičara koji nisu aktivno uključeni u predizborno nadmetanje u Srbiji, dobijamo zabrinjavajuću sliku o nedaćama koje očekuju našu ekonomiju u narednim vremenima. Ne radi se, dakle, samo o tome odakle ćemo i kako kupovati gas i naftu već o promenama na svetskom tržištu koje nije lako sagledati na duži rok, čak i ako neko uspe da od “neutralnosti” stvori neku održivu politiku.U zrelom dobu “prvog hladnog rata” (da tako nazovemo vreme posle Drugog svetskog rata, kada su se sučelili Zapad i poststaljinistički Sovjetski Savez), neutralne (nesvrstane) zemlje nisu ometane da trguju sa obe suprotstavljene geopolitičke sile, kao svojevrstan politički, ali i ekonomski most između dva tabora. Danas stvari u tom smislu izgledaju gore, pa su i neizvesnosti veće. Naravno, i rizik pogrešnih odluka može biti dalekosežniji.

FOTO

: MIL

OŠ

ĆIR

KOV

IĆ

Niko od ozbiljnih posmatrača ekonomskih prilika u Srbiji više nema dilemu da li će navala Rusije na Ukrajinu, koja je izazvala masivne sankcije najrazvijenijih zemalja sveta prema Moskvi, izazvati krupne poremećaje i u srpskoj ekonomiji

PRED OZBILJNIM POREMEĆAJIMA


Karte na sto > Dimitrije Boarov

U Šangaju i dalje porast zaraženih koronavirusom

Vlasti Šangaja saopštile su da i dalje raste broj zaraženih koronavirusom uprkos delimičnom karantinu. Grad od 25 miliona stanovnika poslednjih dana postao je epicentar novog talasa

zaraze varijantom omikron u Kini. Prema podacima vlasti, u utorak je prijavljeno 4.477 novih slučajeva zaraze dok ih je u ponedeljak bilo 3.500. U Kini broj zaraženih na dnevnom nivou je skoro 7.000.

Gugl u Francuskoj osuđen na kaznu od dva miliona evra

Privredni sud u Parizu osudio je pretraživač Gugl na kaznu od dva miliona evra zbog zloupotrebe aplikacije i da mora da izmeni klauzule svog ugovora o distribuciji. Tužbu je podnela 2018. Generalna uprava

za konkurentnost, pitanja potrošača i prevenciju prevara koja tvrdi da je Gugl uveo tarife francuskim startapovima koji žele da prodaju svoje aplikacije na njenim platformama.

Britanska policija će kazniti 20 ljudi zbog političkog skandala

Britanska policija je saopštila da će 20 ljudi biti kažnjeno zbog zabava koje su organizovali premijer Boris Džonson i njegovo osoblje tokom karantina uvedenog zbog koronavirusa i da bi još ljudi moglo

da se suoči sa kaznama. Policija je saopštila da neće identifikovati kažnjene iako je Džonsonova kancelarija saopštila da će objaviti kome su stigle kazne ako ih dobije.

Magazin Ekonomist piše da će svetska energetska industrija biti transformisana, ali će period neizvesnosti u domenu energetike potrajati.

Koncentracija snaga: Novo

doba energetike i bezbednosti

U ISTANBULU NOVA RUNDA PREGOVORA RUSIJE I UKRAJINE

Kijev nudi neutralan status u zamenu za bezbednosne garancije

FOTO

: BET

A/A

P

Ukrajinska delegacija je u utorak (29. marta) u Istanbulu na prvim pregovorima oči u oči sa predstavnicima Rusije nakon gotovo tri nedelje, čiji je cilj okončanje rata u Ukrajini, predložila uspostavljanje „neutralnog statu-sa u zamenu za bezbednosne garancije“, što znači da se zemlja neće pridruživati vojnim savezima niti će na njenoj teritoriji biti raz-meštane vojne baze. Predlozi takođe uklju-čuju period konsultacija o statusu anekti-ranog Krima koji bi trajao 15 godina, što bi moglo da stupi na snagu samo u slučaju potpunog prekida vatre, rekli su pregovarači novinarima u Istanbulu, preneo je Gardijan. Kako je naveo Rojters, ovo su najdetaljniji i najkonkretniji predlozi koje je Ukrajina izne-la u javnost. „Ako uspemo da konsolidujemo ove ključne odredbe, a za nas je to od suštinske važnosti, Ukrajina će onda biti u poziciji da zapravo učvrsti svoj trenutni status neblokovske i nenuklearne države u formi trajne neutral-nosti“, rekao je na ukrajinskoj nacionalnoj televiziji pregovarač Oleksander Čali. „Na našoj teritoriji neće biti stranih vojnih baza i nećemo razmeštati vojne kontingente na na-šoj teritoriji i nećemo ulaziti u vojnopolitičke saveze.“ On je, takođe, naglasio da će vojne vežbe na teritoriji Ukrajine biti realizovane uz prista-nak zemalja garanata. U okviru predloga Ukrajine ima dovoljno materijala, ukazali su ukrajinski pregovara-či, da se zagarantuje sastanak ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina. Oni su dodali da čekaju odgovor Rusije. Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Po-doljak je rekao da su na pregovorima vođene „intenzivne konsultacije“ o nekoliko pitanja,

a ključno je „sporazum o međunarodnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu“. „Samo takvim sporazumom možemo da okončamo rat onako kako je Ukrajini po-trebno“, rekao je Podoljak, aludirajući na du-gogodišnji stav Vlade u Kijevu da će Ukrajina pristati na neutralan status samo ako budu obezbeđene obavezujuće bezbednosne ga-rancije, piše CNN. On je naglasio da će se Ukrajinci izjašnjavati na referendumu o bilo kakvom sporazumu koji povezuje neutralni status zemlje s bez-bednosnim garancijama. Drugi paket pitanja, dodao je Podoljak, jeste „pitanje prekida vatre da bi mogli da se reše svi humanitarni problemi.“ Šef ruske delegacije Vladimir Medinski, pomoćnik ruskog predsednika, rekao je da je ruska delegacija dobila od ukrajinske strane u Istanbulu jasno formulisan stav i predloge koji će biti proučeni i upućeni rukovodstvu zemlje. „Dobili smo predloge Ukrajine na razmatra-nje, njihov jasno formulisan stav o uključiva-nju u ugovor. Ti predlozi će biti razmotreni u bliskoj budućnosti i biće predstavljeni pred-sedniku. I naš odgovor će biti dat“, rekao je on nakon pregovora sa ukrajinskom delega-cijom u Istanbulu, dodajući da su pregovori protekli uspešno, prenela je Beta. Medinski je rekao da Rusija preduzima dva koraka za deeskalaciju sukoba prema Ukraji-ni, koji se odnose na politički i vojni deo. Zamenik ruskog ministra odbrane Alek-sandar Fomin rekao je da je Ministarstvo odbrane po rezultatima prvog dana rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu odlučilo da drastično smanji vojnu aktivnost na čer-nigovskom i kijevskom pravcu radi uspeha pregovora.

33

se pobrinu za narod(e) za vrijeme ukrajinske tragedije.

I ovu polemiku koristim tek da ilustriram potrebu stranaka na vlasti da BiH ostave zakovanu u (ratnoj) prošlosti ili – što bi znan-stvenik Čović rekao u NSRS-u: “Ništa nije nestalo iz ‘95. i tadaš-njih strategija triju konstitutivnih naroda”. Ova se teza dala iščitati i tokom posljednje runde propalih pregovora o reformi Izbornog za-kona, pregovora koji su zapravo najmanje to i bili. Još se jednom, naime, ispostavilo da su se lideri domaćih političkih stranaka sa-stali na takmičenju, da ne kažem političkom maratonu, čiji je po-bjednik onaj ko osmisli najkom-pliciraniji paket neprihvatljivih zahtjeva. Ispalo je opet da je lider HDZ-a pobjednik, posljednji je sve odbio, pa se sada vadi upući-vanjem svog modela u parlamen-tarnu proceduru, a zaista ne treba biti vidovit pa znati da tek tamo od dogovora nema ništa. Prijedlog će proći onako kako su – uoči prošlih izbora – završili zahtjevi za tran-sparentnije nadgledanje biračkih mjesta: odbijanjem s gnušanjem.

No, posljednji izbori u BiH nisu poučni samo iz tog razloga već i zbog činjenice da danas, sedam mjeseci prije narednih, njihovi re-zultati još nisu implementirani u Federaciji i, kada govorimo o oni-ma koji dolaze, najvažnije pitanje nije hoće li se HDZ i HNS odlučiti na bojkot, već do kada će ovaj en-titet biti blokiran. Funkcionalnija FBiH bila je, naravno, dio pregova-račkog menija, no upravo je tome posvećena najmanja politička i medijska pažnja. Ne samo zato što su se vladajući političari postavili po principu sve ili ništa već i zato što su one probosanske snage – od kojih osobno i dalje najviše očeku-jem – pristale na istu mantru, pro-jicirajući također maksimalističke ambicije.

Da, istina je, akademik i doktor znanosti Dragan Čović puno im je pomogao. Lider HDZ-a BiH od 2005. (na što podsjeća i Trkanjec) svojim je atacima na BiH i Fede-raciju opredijelio značajan dio biračkog tijela da na izborima ne glasaju za, već protiv (njega). Nje-govo neskriveno vezanje zastava sa secesionistom Miloradom Do-dikom dodatno je stvorilo odijum javnosti (ne samo domaće), ali to i dalje ne mijenja činjenicu da su HDZ i HNS nesumnjivo opredje-ljenje hrvatskih birača. Famozna konstitutivnost – izvojevana pred Ustavnim sudom BiH na cijelom teritoriju zemlje tokom mandata Wolfganga Petritscha kao visokog predstavnika – u to je doba slavlje-na kao velika državnička pobjeda. Šta se promijenilo, ako već Čović nije u pravu kada govori o strate-gijama iz ‘95? Ili je naprosto riječ o naknadnom povratku u prošlost, da ne kažem procjeni da se 30 go-dina kasnije mogu realizirati am-bicije o podjeli zemlje? Dodik je nesumnjivo ubijeđen u realizaciju ovog ratnog plana, HDZ BiH bi tre-ći entitet, a šta hoće Bošnjaci? Da li iko misli da je rješenje u raseljava-nju do iznemoglosti ili pak ostva-

U a k t u e l n o m broju Glo-busa vanj-skopolitički komentator Željko Trka-njec nastavlja

(zaključuje?) polemiku sa dežur-nim zagrebačkim tumačem stanja u Bosni i Hercegovini doktorom znanosti Ivom Lučićem, ratnim Tuđmanovim obavještajcem s ovih prostora. Dr. Lučić je – za one koji se ne sjećaju – bio stožerni briga-dir Hrvatske vojske sa zadacima u Hercegovini (rođen u Ljubuškom), a nakon rata je činovan general-bojnikom HVO-a, pa ne čudi što mu smetaju dijelovi vlastite bio-grafije, zbog čega je – između osta-log – i ušao u polemiku.

OPET JE POBJEDNIK: No, Trka-njecu je također zamjerio “podli medijski napad na Hrvate u BiH i na njihovo kakvo-takvo političko vodstvo... pa i za vrijeme ukra-jinske tragedije”. Proglasio ga je “muslimanskim lobistom”, a sve zato što je Trkanjec problematizi-rao znakovito čekanje još jednog doktora znanosti – Dragana Čo-vića – da osudi rusku agresiju na Ukrajinu.

Trkanjec podsjeća na to da je li-deru HDZ-a BiH trebao sastanak s hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem da se zaista izjasni, naprosto zato što se Čović ne želi zamjeriti Srbima i Rusima. Nije mu jasno zašto se ne bi smjelo go-voriti o takvim potezima vođstva HDZ-a BiH za vrijeme ukrajinske tragedije (iako je Globus izašao prije Čovićevog njet u Domu naro-da na prijedlog potpunog usklađi-vanja politike BiH sa EU odnosom prema ruskoj agresiji, Trkanjec podsjeća na njegove stavove o Za-konu o negiranju genocida, nastup u NSRS-u, rođendansko slavlje s Dodikom...) i pita Lučića koliko je Hrvatima u BiH bilo bolje za vrije-me Čovićeva mandata u Predsjed-ništvu BiH. Usuđujem se ponuditi odgovor: taman onoliko koliko je Srbima, Bošnjacima i Ostalim bo-lje sa vlašću kakvu imamo. Ko ne vjeruje, nek pogleda pod akcize, pa će razumjeti količinu združene ambicije ovdašnjih političara da

Mrtvi mozgovi (i) BiHUkrajinska kriza nam je donijela pažnju međunarodne zajednice što – ako ćemo pravo – otvara i mogućnosti koje bi mogle doprinijeti ubrzanom ostvarenju cilja za koji se BiH u svom parlamentu izjasnila. Riječ je, naravno, o euroatlantskom putu naše zemljePiše: Vildana Selimbegović *

Lider HDZ-a BiH od 2005.

svojim je atacima na BiH i

Federaciju opredijelio

značajan dio biračkog

tijela da na izborima ne

glasaju za već protiv (njega)


Region > Bosna i Hercegovina

renja podjele, odnosno izmjene Izbornog zakona do principa je-dan čovjek jedan glas? Gdje su tu, onda, mehanizmi zaštite od pre-glasavanja? Zašto niko nije spre-man iščitati presude Evropskog suda za ljudska prava kao bitku i za konstitutivnost Ostalih, iako ih je u našoj zemlji, po posljednjem popisu, jedva tri posto? Zar četvrti član Predsjedništva BiH nije po-željno rješenje i za Ostale, ali i za razgovor o mehanizmima koji će spriječiti blokade vlasti?

Pregovori i postoje da bi se pra-vio kompromis. Danas je posve jasno da kompromisa nema i još i gore, da oni koji ga pomenu istog časa postanu izdajnici zemlje, što je ovih dana epitet koji se lijepi Dini Konakoviću. Lider NiP-a mož-da nema pregovaračkih utakmica, ali razumije suštinu BiH, onu u koju se pregovarači – osim Dodi-ka i Čovića – zaklinju kao u šareni tepih tradicionalne multikulture. Ako je zaista zagovaramo, onda vrijedi podsjetiti na zavnobihov-ske principe “i-i-i” koji bi u današ-nje vrijeme, ako ćemo im ostati

odani, bili dograđena konstitutiv-nost. Prijeko potrebna upravo za vrijeme ukrajinske krize koja nam je, ako išta, donijela onu pažnju međunarodne zajednice za kojom vapimo još otkad su naši pregova-rači nogom nabili butmirski paket. Što, naravno, nimalo ne amnestira međunarodnu zajednicu i njezinu odgovornost za ove prostore, ali – ako ćemo pravo – otvara i mo-gućnosti koje bi mogle doprinijeti ubrzanom ostvarenju onih ciljeva za koje se BiH u svom Parlamentu izjasnila. Riječ je, naravno, o euro-atlantskom putu naše zemlje, koji ne miniraju samo Dodik i Čović. No, barem je Evropa primorana da se suoči sa problemom u svo-me dvorištu, da ne kažem granici,

jednako kao i sa odrazom u vlasti-tom ogledalu. I postaje potpuno svjesna da mora djelovati.

MIJEŠANJE U UNUTRAŠNJE STVARI BIH: Poučan je stoga stav Nizozemske koja je prihvati-la Strateški kompas EU u kome za BiH jasno stoji kako je od poseb-nog interesa Evrope podržati su-verenost, jedinstvo i teritorijalni integritet naše zemlje “na temelju načela jednakosti i nediskrimi-nacije svih građana i konstitutiv-nih naroda, sukladno Ustavu BiH, kao i reformski proces na njenom evropskom putu”. Uz to je Nizo-zemska izrazila žaljenje zbog poj-ma konstitutivnost.

Ni nama niko ne brani da se žali-mo, ali nas dokumenta obavezuju. To je, uostalom, plastično razgoli-tila upravo ukrajinska tragedija, kako agresiju Rusije na susjednu zemlju zove dr. Lučić. Ovu nizo-zemsku reakciju zdušno je osudio (a ko će drugi?) ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov, tvrdeći da je to eklatantan primjer miješanja u unutrašnje stvari BiH. Za sebe i svoju zemlju pak tvrdi da se ne miješaju, pa onda obavezno doda “ali”, kao u slučaju najnovijeg go-stovanja na Pečatu RTRS-a, gdje je na novinarsku tvrdnju kako RS neće ni za hiljadu godina prista-ti na BiH u NATO-u (baš kao da nije SNSD trasirao i potpisao naš put u Alijansu), objasnio da je to unutarnja stvar svake države, ali je “nedavno francuski predsjednik Macron ponovio da je NATO orga-nizacija s mrtvim mozgom”. Moje pitanje, veli ne miješajući se Kala-buhov, jeste kakav mozak trebate imati da se spremate ići u organi-zaciju s mrtvim mozgom?

Odgovor se golim okom vidi i na RTRS-u, ako živi gledaju sli-ke Ukrajine, a ne slušaju (puno) prateći tekst. Slike Ukrajine neo-doljivo podsjećaju na naše iz de-vedesetih. Ako to nije po(r)uka političarima da se odreknu stra-tegija iz ‘95, ni izbori nam neće pomoći.

* Kolumnu prenosimo iz sarajevskog Oslobođenja uz saglasnost autorke, glavne

i odgovorne urednice tog dnevnog lista

Mrtvi mozgovi (i) BiH

Danas je posve jasno da kompromisa nema i, još i gore, da oni koji ga pomenu istog časa postanu izdajnici zemlje

NESKRIVENO UVEZIVANJE ZASTAVA SECESIONIZMA: Milorad Dodik i Dragan Čović

35

Kako opravdati agresiju Rusije na Ukrajinu? Jedni kažu da to uopšte nije napad na Ukrajinu, već se vodi rat sa Zapadom, a Ukrajina je kolateralna šteta, doduše od četrdesetak miliona stanovnika – žena, muškaraca, dece, staraca, ljudi jednom rečju. Problem sa tim je što su kolateralne žrtve nevine, a u slučaju

Ukrajine nema sumnje da su ciljane. Pravnički rečeno, zločin je nesumnjiv jer nema spora

oko namere da se ubijaju ljudi, kao što nema sumnje o tome ko i šta ih ubija. Žrtve su zaista nevine, ali su ciljane, a ne kolateralne. Drugi, možda ipak računajući da četrdeset miliona ljudske štete zahteva viši cilj za opravdanje, kažu da je reč o ratu za, jednu ili drugu, pravu veru, a i da je ovo poslednji rat. Rat ratova takoreći, a za novi poredak. Čitava retorika je više nego poznata tako da nema mnogo smisla o tome bilo šta reći. Ovo opravdanje ruske agresije ne Ukrajinu je, verovatno podsvesno, neophodno da bi se tvrdilo da je rat pravedan, a za to je potrebna

proporcionalna upotreba sile, što nije nikako slučaj imajući u vidu koliko je ruska vojska jača od ukrajinske i koristi pretnje oružjem koje daleko nadmašuje protivnikovo. Pa zato je navodno pravi protivnik zapad.Konačno tu su i oni koji kažu da je kriva Ukrajina otprilike onako kako se krive žrtve silovanja – izazivala je Rusiju i tako joj nije ostavila drugi izlaz nego da je silom urazumi. Sve što je bilo potrebno je da bude kao Belorusija i ne bi bilo potrebno silom ih disciplinovati. Nema potrebe reći više nego da je svakako to najgore opravdanje kakogod da se uzme, a ne samo moralno.Ima ne malo onih koji zlurado najavljuju glad i smrzavanje u Evropskoj uniji posebno. U predizbornoj kampanji nije neočekivano da se agituje da zbog mudrosti vođe neće biti oskudica, “biće svega”, dok će u Evropi nedostajati sve. Kako stoje stvari i kako bi mogla da izgleda bliska budućnost?Nestašice se, ako se ne racioniše snabdevanje, vide na rastu cena. Pominju se velika poskupljenja hleba jer se brašno uvozi iz Rusije i

Ukrajine. Zapravo, koliko se za sada može videti ništa se slično ne događa, bar ne u najvećem delu Evrope. Poskupljenja, ukoliko ih uopšte ima, nisu značajno iznad prosečne inflacije koja ne bi trebalo da bude značajno iznad četiri ili pet odsto ove godine. Ovde ima smisla kazati nešto o neophodnim promenama kako u snabdevanju, tako u proizvodnji i potrošnji. Opet, kod toga, najvažnija je energija i navodni strah i zapravo pretnja da će se ljudi u Evropi smrzavati jer neće uvoziti gas, naftu i ugalj iz Rusije. Kod toga se posebno ističe zavisnost Nemačke i ponekad se kaže da će u njenoj privredi “sve da stane”.Predviđanja se razumljivo usklađuju sa promenama u ratu i sa političkim odgovorima na mere koje se preduzimaju kako bi se umanjio uticaj negativnih posledica. Imajući u vidu da to što znamo danas može da bude drukčije sutra, nova istraživanja koja se objavljuju dnevno ukazuju na to da će ukupan uticaj eventualnog potpunog prekida uvoza energenata iz Rusije koštati nemačku privredu, u najgorem slučaju, oko tri odsto ukupne proizvodnje (BDP). Što je manji negativan udar od epidemijskog. Ovo zato što je zapravo jedino zamena za gas problem. I to ne toliko zato što se ne može kupiti od nekog drugog, već zato što je potrebno uložiti u, recimo, terminale kojima bi se dopremao tečni gas. Pa je smanjenje snabdevanja gasom, uostalom kao i sve drugo, star nalaženja zamene. Sve se to sadrži u tih tri odsto gubitka proizvodnje. No, kao i u slučaju epidemije, privredna aktivnost bi trebalo da se obnovi relativno brzo kako se privreda prilagodi na nove izvore energije i na nove tehnologije.Da li su to troškovi koji bi mogli da promene odnos prema ratu u Ukrajini? Kako će oni u drugim razvijenijim zemljama Evrope biti manji, teško je videti da će se ljudi smrzavati i da će gladovati, pa je još teže videti da će se odustati od podrške Ukrajini.Konačno je potrebno uzeti u obzir da će se značajno povećati izdaci za vojsku i proizvodnju oružja, što će uticati pozitivno na privrednu proizvodnju, kolikogod da je nepoželjno svim miroljubivim ljudima.Ako ruska vojska ne može da ostvari pobedu u Ukrajini i ako se pređe na pregovaranje o odnosima dveju zemalja, postaće jasno koliki je veliki politički neuspeh ruske politike. Jer je dovoljno samo pomisliti da ruske vlasti nisu mogle da nađu jezik saradnje sa Ukrajinom nego su navalile vojskom, pa razumeti da je teško zamisliti veći politički poraz.

Pod lupom > Vladimir Gligorov

Ukupan uticaj eventualnog potpunog prekida uvoza energenata iz Rusije koštaće nemačku privredu, u najgorem slučaju, oko tri odsto ukupne proizvodnje (BDP). Što je manji negativan udar od epidemijskog

GLAD I MRAZ


Nemačka nije navikla na glasne am-b a s a d o r e . Bivši ame-rički am-basador u

Berlinu Ričard Grenel bio je noć-na mora za vladu Angele Merkel, ali ukrajinski ambasador Andrija Melnik je bič celog establišmenta u Berlinu. Njegov mandat je ušao u sedmu godinu i bez sumnje se nemački političari pitaju kada li će ga Kijev opozvati. Sagovornike u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova Ausvertiges Amtu odavno nema zbog svojih nediplomatskih

izjava. Zato mu od početka invazi-je nemački mediji daju sav prostor koji Melnik želi kako bi agitovao za svoju zemlju i blamirao nemačke političare nediplomatskim otkri-vanjem sadržina svojih razgovora s njima.

U nedelju je dao intervju Frakfurter algemajne cajtungu u kojem je denuncirao i Angelu Mer-kel, i Olafa Šolca, i ministra finan-sija Lindnera, i čak i predsednika Nemačke, pater familiasa Frank-Valtera Štajnmajera. Mesecima je, kaže Melnik, upozoravao Berlin da je gasovod Severni tok 2 oruž-je, ali mu je bilo odgovarano da je to ekonomski projekat. Odgovor

Kako se Evropa bori suočena s mogućnošću da joj sutra bude izvučen tepih pod nogama, satkan od ruskih energenata, i kako se rat u Ukrajini odražava na polju zajedničke odbrambene politike EU i predstojeće izbore u FrancuskojPiše: Mirko Dautović

Evropa na ledu

37

Svet > Posledice sukoba Rusije i Ukrajine

FOTO: BETA/AP

SEMAFOR KOALICIJA: Ministar privrede Habek u Kataru i u Dubaiju molio za isporuke gasa Nemačkoj, a umesto da zatvori poslednju nuklearnu centralu, naredio je da se izradi studija o mogućnostima odlaganja gašenja

Ukrajini zalagao za snabdevanje Kijeva oružjem. A sada se Habek zaputio u Katar i u Dubai da moli za isporuke gasa Nemačkoj iz tih zemalja kako bi se nadomestile ruske isporuke s kojih energetski ovisna Evropa želi da se skine.

Katar, zemlja u kojoj su fizič-ki radnici ginuli da bi se dovršio stadion za svetsko prvenstvo u fudbalu, liferovaće gas čiju su upo-trebu Zeleni želeli da umanje, i to tek od 2024. Nije čak potpisan ni ugovor nego samo pismo o name-rama. Jedna od fotografija uhvatila je Habeka kako se rukuje i klanja pred svojim katarskim kolegom šeikom Mohamedom el Thanijem. U toj fotografiji su prikazani sjaj i beda Zelenih, uhvaćenih između surovih geoekonomskih realnosti i svojih vrednosti zaštite prirode i ljudskih prava.

ŽRTVOVANJE IDEALA: Po-zicija Habeka tragična je u celoj stvari. Umesto da svečano zatvo-ri poslednju nemačku nuklearnu centralu, on je naredio da se izradi studija o mogućnostima odlaganja gašenja. Studija je rekla da postoje bezbednosni rizici, ali se asocijaci-ja proizvođača nuklearne energije oglasila i rekla da ne samo da pre-ostale tri centrale mogu da osta-nu uključene nego da je moguće pokrenuti i dve koje su ugašene prošle godine. O pacifizmu i otpo-ru naoružavanju Bundesvera tek ništa nije ostalo. Suočeni s ratom, Zeleni su žrtvovali svoje ideale. To Habeku teško pada, svaki nastup ovog intelektualca pun je emotiv-nog naboja, ali racionalno ipak od-nosi prevagu.

Racionalno postupa i cela “se-mafor koalicija”, koja čini nemačku vladu. Donose mere koje će makar

kratkoročno olakšati svakodnevni život građanima, suočenim sa ra-stom cena. Svaki poreski obveznik će dobiti 300 evra za olakšanje energetskih troškova domaćin-stva, a korisnici socijalne pomoći 200. Porez na benzin i dizel, te sa-mim tim i njihova cena u naredna tri meseca biće smanjeni 30, tj. 14 centi po litru. A mesečna karta za javni prevoz će svuda koštati de-vet evra. Ovaj paket energetske pomoći savršeno ilustruje kako radi “semafor”. Prvu odluku o soci-jalnoj pomoći tražila je Socijalde-mokratska partija. Drugu, koja će olakšati mobilnost privatnih vo-zila, zahtevali su liberali. A treću, koja je aspekt održivog urbanizma i ekološke svesti, Zelena stranka. Svaki vuk je dobio svoju ovcu.

Ovo funkcioniše pod pretpo-stavkom da Evropi sutra ne bude izvučen tepih pod nogama, satkan od ruskih energenata. Najava da će Rusija tražiti da joj se energenti ubuduće plaćaju u rubljama ume-sto u evrima ili dolarima izazva-la je zapanjenost u Evropi, ali su onda pravnici proverili ugovore s Gaspromom i utvrdili da jasno stoji da je valuta plaćanja evro. Što se tiče Lindnera, nemačkog mini-stra finansija, time je stavljena tač-ka na celu stvar.

Što se tiče Putina, on je naložio centralnoj banci Rusije i Gaspro-mu da finalizuju prebacivanje na plaćanje rubljama do četvrtka 31. marta. Očigledno, pravno mišlje-nje još uvek nije uručeno gospo-daru Kremlja, za koga se ne zna da li mu je više stalo do međunarod-nog prava ili reputacije na Zapadu.

Neće sve zemlje EU biti u istoj poziciji ako presahnu gasovodi sa istoka, ali će evropsko jedinstvo biti ugroženo ako sve zemlje budu počele da se takmiče na tržištu za gas kojeg svakako nema dovoljno za svu potražnju. U tu svrhu je na zasedanju Evropskog saveta 24. marta predsedavajući Unije francuski predsednik Emanuel Makron predložio da se kupovi-na gasa objedini na evropskom nivou, da ubuduće EU kupuje za sve zemlje članice. Time bi se obezbedile i povoljnije cene, što nekim zemljama (Nemačkoj) nije prioritet koliko je da imaju gas po

“Privreda, privreda, privreda”, koji je ukrajinski predsednik Vo-lodimir Zelenski u svom govoru u Bundestagu vratio Nemačkoj, izvorno je saopšten Melniku.

Dva dana pre tog eksplozivnog govora Melnik je obavestio ne-mačku vladu o sadržini i molio ih da nekako reaguju posle tog go-vora. Uzalud. Reakcija je bila pre-lazak na sledeću tačku dnevnog reda. A u intervjuu je Melnik ot-krio i da ga je na dan ruske invazi-je primio ministar finansija Kristi-jan Lindner, liberal. Tom prilikom Lindner mu je uz smešak saopštio da bi bilo besmisleno izbacivati Rusiju iz SWIFT-a ili slati Ukrajini pomoć kada “vam je ionako osta-lo još samo par sati.” Lindner je već pravio računicu o danu nakon osvajanja, što se nije desilo jer su Ukrajinci pružili i još uvek pružaju otpor agresoru.

Možemo misliti da je od jednog ambasadora neetički tako otkriva-ti poverljive razgovore, ali diplo-mata nije obavezan advokatskom tajnom na šutnju. On ili ona se bori za interese svoje zemlje svim me-todama koje ima na raspolaganju, a od respektabilnih metoda Melni-ku nije ostalo mnogo. Sopstvena reputacija ne znači ništa čoveku čija se zemlja suočava s ratom na istoku i spremnošću da bude žr-tvovana kao moneta za potkusuri-vanje na Zapadu.

NESNOSNI AMBASADOR: Op-šti utisak establišmenta o Melni-ku u jednom tvitu sažeo je Seren Bartol, državni sekretar pri Bun-destagu iz redova socijaldemokra-ta: “Nalazim ovog ‘ambasadora’ nesnosnim.” U zaštitu ukrajinskog “ambasadora” stale su tviter-bri-gade. Ovaj ekstrakt ostrašćeno proukrajinskog javnog mnjenja osuo je drvlje i kamenje na Barto-la, koji je utekao ugasivši svoj ne-odbranjivi tviter nalog.

Pohvalno se Melnik, međutim, izjasnio o Robertu Habeku, mi-nistru privrede iz Zelene partije. Habek je istog tog dana kada je invazija počela došao u reziden-ciju i, potresen, ispovedao se am-basadoru. On, Habek, nije smeo da dozvoli sopstvenoj partiji da ga ućutka kada se letos posle posete


Svet > Posledice sukoba Rusije i Ukrajine

Neće sve zemlje EU biti u istoj poziciji ako presahnu gasovodi sa istoka, ali će evropsko jedinstvo biti ugroženo ako sve zemlje budu počele da se takmiče na tržištu za gas

s veterankom francuske desnice Marin le Pen. Do pre nedelju dana ankete su mu predviđale pobedu i u drugom krugu sa do 60 odsto glasova. Nažalost, čini njegove harizme blede pred poskupljenji-ma s kojima se i francuski birači suočavaju, kao i pred detaljima iz njegovog izbornog programa, po-put povećanja starosti za odlazak u penziju na 65 godina.

Uz to, zbog svoje diplomatske inicijative on nije stigao da se bavi kampanjom, koju je prepustio svo-jim saborcima. Posledica je da je u anketama za drugi krug Le Penova sada opasno blizu sa 47 odsto gla-sova, što su sabrani njeni glasovi iz prvog kruga sa glasovima drugo dvoje desničarskih kandidata Va-leri Pekres i Erika Zemura, a koji zajedno dele četvrto i peto mesto u anketama. Na treće mesto se uspeo Žan-Lik Melenšon, veteran levice.

Ako Putin zaista ugasi dotok gasa i nafte i ako Evropi nestanu rezerve pre nego što stignu nove isporuke goriva iz Amerike ili pu-stinjskih bušotina, cene će skočiti u nebo taman pred drugi krug iz-bora 24. aprila. A onda bi većina Francuza mogla da ode na izborno mesto u žutom prsluku i glasa za kandidatkinju koja je odavno naš-la zajednički jezik s Putinom.

svakoj ceni. Ideja prenošenja ovog zadatka na nivo Unije zasnovana je na kupovini vakcina protiv kovi-da-19, koje je EU trebalo da nabavi za sve zemlje članice. Implemen-tacija je prošla katastrofalno loše, ali na greškama se uči.

STRATEŠKA BUSOLA: Znača-jan pomak za EU desio se na polju zajedničke odbrambene politike. Na istom samitu članice su se do-govorile o mapi plana koja je na-zvana “strateška busola”, a koja je začeće zajedničkih odbrambenih snaga EU. Busola predviđa stva-ranje jedinice za rapidna dejstva veličine jedne brigade od 5.000 vojnika i koordinaciju ulaganja u nacionalne vojske. Ovim treba da se postigne veće, ali i ciljano ula-ganje u vojske članica kako se ne bi duplirali već postojeći kapacite-ti nacionalnih armija.

Francuska se već decenijama zalagala za ovaj korak, ali su dru-ge zemlje bile skeptične, bilo zbog protestantske škrtosti i nepovere-nja prema katoličkoj Francuskoj bilo zato što su se bojale da bi sa-vez paralelan NATO-u mogao po-driti atlantski savez i samim tim oslabiti garancije američke zaštite u slučaju rata.

Međutim, Evropljani se sećaju kako je predsednik Donald Tramp

govorio o NATO-u, a kako o Pu-tinu. I gledaju ankete o njegovoj istrajnoj popularnosti među Ame-rikancima koji će ga možda za dve godine vratiti u Belu kuću, oda-kle bi mogao da naredi istupanje SAD iz NATO-a. Takođe, Ukrajina nije jedina kriza na granici EU. Migrantska kriza, glad koju će u severnoj Africi izazvati izostanak žetve u Ukrajini i zabrana izvoza žita iz Rusije, sukob na Kavkazu, ambicije Redžepa Tajipa Erdoga-na u Ankari, rat u Libiji i naravno naš zaboravljeni Balkan. Jedino je Francuska dugoročno razmišlja-la u pogledu zajedničke odbrane kontinenta, budući da je jedina koja i dalje misli o sebi kao o svet-skoj sili. Drugima su ambicije da-leko manjeg obima, a i tipa. Većina je srećna da plaća Americi “autsor-sovanje” sopstvene odbrane.

Zato Makron i dalje vodi u anke-tama za izbore koji će biti održani 10. aprila. Francuzi su svesni da je njihov predsednik svetski lider. Makron sigurno ulazi u drugi krug

39

Članice evropskog bloka su se dogovorile o mapi plana koja je začeće zajedničkih odbrambenih snaga EU

EMANUEL MAKRON: Zbog svoje diplomatske inicijative nije stigao da se bavi kampanjom, te mu je u anketama za drugi krug i Le Penova sada opasno blizu sa 47 odsto glasova

FOTO

: BET

A/A

P

i predstavlja jednog od vodećih aktera u okviru fronta koji se di-plomatskim sredstvima i merama sankcija suprotstavlja Putinu.

Sjedinjene Američke Države su takođe izrazile oštar stav prema poziciji Kine u samom sukobu. Neposredno nakon izbijanja suko-ba američki izvori obelodanili su informaciju da je Peking bio upo-znat s planovima Moskve da izvrši invaziju na Ukrajinu, što je strogo demantovano od kineskih zvanič-nika. Vašington je takođe otvore-no upozorio Peking da će snositi posledice ukoliko pruži vojnu pomoć Rusiji u njenim naporima u Ukrajini. Stav Vašingtona je da neutralnost Pekinga nije dovolj-na, te da pružanje podrške Rusiji kroz neuvođenje sankcija i držanje otvorenih kanala koji omogućava-ju ekonomsku saradnju omoguća-va Moskvi da nastavi svoje akcije u Ukrajini.

Iako nominalno neutralan pre-ma samim stranama u sukobu,

Ukrajini i Rusiji, kineski stav pre-ma drugim akterima i kritikama koje su upućene samoj Kini čvrsto je definisan. Od samog početka eskalacije krize u Ukrajini Peking žustro kritikuje bilo kakvo blo-kovsko određivanje u okviru polja međunarodnih odnosa. Svaka alu-zija na hladni rat neprihvatljiva je za Kinu.

Ovo je pasivna kritika kreiranja takozvanog Zapadnog fronta, koji čine mahom države Evropske uni-je i Sjedinjene Američke Države i koji se vrlo brzo ujedinio u veliki blok da bi se diplomatskim i eko-nomskim merama suprotstavio akcijama Moskve.

Ono što prevazilazi nivo pasivne kritike jeste kinesko pozicionira-nje prema NATO alijansi. Ponavlja-jući sintagmu o mentalitetu hlad-nog rata, u izjavama zvaničnika Pekinga moguće je uvideti da želju Sjedinjenih Američkih Država i same NATO alijanse da se prošire dalje ka istoku vide kao jedan od glavnih razloga zbog kojih je Ru-sija izvršila invaziju na Ukrajinu. Peking takođe ne vidi NATO kao aktera koji bi mogao da doprine-se rešavanju sukoba u Ukrajini na bilo koji način.

DUG U KRVI: Na izjavu general-nog sekretara NATO alijanse Jen-sa Stoltenberga da bi bilo kakva podrška Rusiji bilo omogućavanje nastavka brutalnog rata protiv suverene države i dovođenje do novih smrti i patnje, predstav-nik diplomatske misije Kine pri Evropskoj uniji Geng Šuang je odgovorio: “Uzeli smo u obzir re-levantne primedbe. Kinezi mogu u potpunosti da osete bolove i patnje drugih zemalja jer nikada nećemo zaboraviti ko je bombar-dovao našu ambasadu u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ne treba nam predavanje o pravdi od nasil-

Nakon te-l e f o n s k o g r a z g o v o r a a m e r i č ko g predsednika Džoa Bajde-na i kineskog

vođe Si Đinpinga održanog 17. marta posmatrači ocenjuju da su odnosi Pekinga i Vašingtona i dalje zaoštreni, s nekoliko važnih izazo-va koji taj odnos definišu.

Jedan deo razgovora između dva lidera bio je posvećen razmeni stavova o pitanju Tajvana. Kineska strana je otvoreno poručila da se tajvanskom pitanju mora pristupi-ti sa izuzetnom dozom opreza i da su pojedini američki zvaničnici po-slali pogrešne signale u pružanju podrške akterima koji podržavaju nezavisnost Tajvana. Bajdenov od-govor je ukazao na to da se zvanič-ni stav Vašingtona nije promenio, te da bilo kakva promena status quoa nije prihvatljiva. Jedna od glavnih tački sporenja između dve svetske sile, pitanje nezavisnosti ostrva na granici Istočnog i Južnog kineskog mora, posebno privlači pažnju u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu.

TENZIJE: Strah da bi Peking mo-gao da krene putanjom Moskve i izvrši otvorenu agresiju kako bi reintegrisao Tajvan porastao je na-kon izbijanja konflikta u Ukrajini. Do ovog trenutka Peking je ostao uzdržan i nije načinio bilo kakve korake niti preduzeo konkretne akcije kako bi potvrdio ove slutnje. Ipak, ovo će ostati jedno od glavnih pitanja koje će definisati odnose dve sile i jedno od glavnih žarišta tenzije međusobnih odnosa.

Tenzija između dva aktera po-sebno je istaknuta posle eskalacije sukoba u Ukrajini. Vašington je i pre početka sukoba izrazio spre-mnost da pruži podršku Ukrajini

Preuzimanje uloge medijatora u sukobu na istoku Evrope pozicioniralo bi Kinu kao vodeću svetsku silu koja bi mogla da napravi korak ka ostvarenju svojih teritorijalnih pretenzija ka Tajvanu, što bi otvorilo prostor za potpuno novu vrstu sukoba koja bi mogla biti daleko destruktivnija od onog u UkrajiniPiše: Stefan Vladisavljev*

Kina može doprineti rešavanju sukoba u Ukrajini, ali po koju cenu?

Strah da bi Peking

mogao da krene

putanjom Moskve i izvrši

otvorenu agresiju kako bi

reintegrisao Tajvan

porastao je nakon izbijanja

konflikta u Ukrajini


Svet > Rat na istoku Evrope

nika međunarodnog prava koji je zaveštanje hladnog rata i najveći vojni savez na svetu”.

Ovaj stav može se protumači-ti i kroz stavove kineske javnosti istaknute putem društvenih mre-ža. Na društvenoj mreži Weiboo, koja je pandan u Kini zabranjenom Tviteru, hešteg koji bi se mogao prevesti “NATO duguje Kini dug u krvi” ima više od milion lajkova. Weiboo se smatra za mrežu koja je pod striktnom kontrolom Komu-nističke partije Kine i teško je ne izjednačiti ovaj stav sa zvaničnom propagandom Pekinga.

Naposletku, pored konfrontaci-je putem kreiranja narativa, tu je i direktno pozivanje Vašingtona na odgovornost i potrebu da se objasne optužbe da su Sjedinjene Američke Države zajedno sa Ukra-jinom sprovodile biološke testove u laboratorijama u Ukrajini, uz optužbe da su dve strane radile na kreiranju biološkog oružja. Ove je optužbe Vašington odbacio, ali ukazuju na porast tenzija između dve strane i umanjuju mogućnost da će zajednički nastup u rešava-nju novonastale eskalacije sukoba biti moguć.

I pored ovakvog odnosa između Vašingtona i Pekinga, potencijalna uloga Kine u deeskalaciji sukoba u Ukrajini nije zanemarljiva. Kina ostaje najveća i najsnažnija sila koja i dalje ima otvorene kanale komunikacije i prema Rusiji i pre-ma Ukrajini. Pored toga što nije uvela sankcije Moskvi i njenim zvaničnicima, nakon telefonskog razgovora između ministara spolj-nih poslova Ukrajine Dmitra Ku-lebe i kineskog ministra Vang Jia 1. marta komunikacija dve strane ostala je otvorena.

Na zvaničnom tviter nalogu ukrajinskog ministra spoljnih po-slova 21. marta je osvanula objava kojom se poziva na međusobno

razumevanje, poštovanje i pret-hodne odnose između Kine i Ukra-jine. U nastavku ove objave mini-star Kuleba je pozvao Kinu da kao globalna sila zauzme važnu ulogu u pronalaženju diplomatskog re-šenja koje bi dovelo do završetka rata u Ukrajini.

Ovo bi mogao biti znak koji je Peking čekao kako bi napravio sle-deći korak ka preuzimanju uloge medijatora u rešavanju sukoba iz-među Rusije i Ukrajine. Dosadašnji tok direktnih pregovora između Rusije i Ukrajine nije doveo do po-maka u deeskalaciji sukoba i sve ukazuje da bi za postizanje kon-kretnog dogovora bila neophodna međunarodna medijacija.

Zapadne države su zauzele oštar stav prema Rusiji zbog kojeg bi bilo teško zamisliti da bi bilo koji zapadni akter bio prihvatljiv medi-jator i za Kijev i za Moskvu. Kako se Kina od početka pozicionirala kao neutralna prema sukobu, pozivala na diplomatsko rešavanje sukoba, poštovanje međunarodnog prava i teritorijalnog suvereniteta, kao ve-lika svetska sila mogla bi da bude

prihvatljivo rešenje za obe strane.Teško je zamisliti scenario u ko-

jem se Peking u potpunosti distan-cira od Rusije iako u istraživačkim krugovima kruži tekst kineskog autora Hu Veija, koji poziva upra-vo na ovaj korak. Činjenica je da bi, ukoliko do ovog udaljavanja dođe, Moskva izgubila najsnažnijeg prećutnog partnera i da bi u tom slučaju bilo upitno koliko bi dalja agresija na Ukrajinu bila ekonom-ski i finansijski izdrživa za Rusiju.

Stoga Peking ima moć da dopre do zvaničnika Moskve i bude pri-hvatljiv medijator u sukobu dve strane. Ukrajinski poziv na aktiv-niju ulogu Pekinga već je jasno istaknut, ali upitna je spremnost zapadnih partnera da prepuste vodeću ulogu Kini nakon što su finansijskim sredstvima podržali Ukrajinu, pružili utočište izbegli-cama iz Ukrajine i uveli sankcije Rusiji.

Ukoliko Kina preuzme ulogu medijatora, bilo samostalnog ili vodećeg predstavnika međuna-rodne zajednice, to će biti naredni korak u kineskom pozicioniranju kao vodeće svetske sile. Ostaje da se vidi da li bi ta kineska pozicija dovela do održivog mira, kako u Ukrajini tako i u drugim delovima sveta.

U tom slučaju Peking bi postao akter sa izuzetno visokim nivoom političke moći, koji bi mogao pru-žiti dovoljno samopouzdanja za ostvarivanje nacionalnih političkih pretenzija. Kao vodeća svetska sila, Peking bi mogao napraviti korak ka ostvarivanju svojih teritorijalnih pretenzija, konkretno ka reintegra-ciji Tajvana, što bi otvorilo prostor za potpuno novu vrstu sukoba koja bi mogla biti daleko destruktivnija od onog u Ukrajini.

*Autor je programski koordina-tor Beogradskog fonda za političku

izuzetnost.

Kina može doprineti rešavanju sukoba u Ukrajini, ali po koju cenu?

Kina ostaje najveća i

najsnažnija sila, koja i dalje ima otvorene

kanale komunikacije i prema Rusiji

i prema Ukrajini

SI ĐINPING: Peking ima moć da dopre do zvaničnika Moskve i bude prihvatljiv medijator u sukobu dve strane

FOTO

: BET

A/A

P

41

že sukobe u Donbasu kao genocid. Putinova preterivanja postala su toliko ekstremna da više nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Postao je talac sopstvene retorike”, smatra Krastev.

U IZOLACIJI: On je ruskog pred-sednika u Sočiju doživeo kao “inte-ligentnog i bistrog, direktnog, kon-frontativnog” i sarkastičnog kada razgovara s nekim sa Zapada.

“Ali sitnice otkrivaju najviše o lju-dima. Iznosio je situaciju u Donba-su kao agent strane tajne službe

koji tačno zna koliko ljudi živi u kom selu i šta se dešava u svakom od njih”, priseća se Krastev.

Rusija je za Putina, kaže, odavno prestala da bude država u standar-dnom smislu i postala neka vrsta istorijskog, hiljadugodišnjeg tela. Fotografije iz Kremlja na kojima za beskrajno dugačkim stolom sedi udaljen od drugih učesnika sastan-ka potvrđuju da “oko njega vlada određena samoća koja na neki na-čin odražava samoću Rusije”.

Kada je neko dvadeset godina na vlasti u autoritarnoj državi, niko se više ne usuđuje da mu se suprot-stavi.

“Uspostavili ste sistem, sami ste postali sistem i ne možete ni da za-mislite da cela zemlja ne misli isto. Takođe ne možete da zamislite da postoji neko ko bi vas adekvatno zamenio. Zato sami morate da re-šavate sve probleme dok ste živi”, kaže bugarski politikolog.

Putin veruje da je Rusija samo-stalna civilizacija. Pored toga, “ima određenu demografsku fiksaciju” – više ga zanimaju Ukrajinci nego njihova teritorija. Pandemija je do-vela do smrti milion ljudi u Rusiji, natalitet i broj stanovnika opadaju i slovensko jezgro zemlje se sma-njuje. Krastev podseća da je Putin u više navrata govorio da bi da nije bilo revolucije i kasnije raspada SSSR-a, Rusija danas imala 500 mi-liona stanovnika. Nedavno je prvi put napao sovjetsko nasleđe, op-tužujući Lenjina da je stvorio Ukra-jinu. “Bio je to govor nacionaliste, antiboljševika”, podseća Krastev.

Ukrajinci ne postoje – oni su Rusi, pravi neprijatelji su nacisti i Amerikanci, tako da postoje jedino Rusija i antirusija. Paradoksalno, kaže Krastev, Putin je ovim ratom samo istakao da Rusi i Ukrajinci nisu isti narod. Postao je otac ukra-jinske nacije jer je aneksija Krima uticala na stvaranje ukrajinskog identiteta.

DALEKO OD STAROG ŽIVOTA: Sada ga je iznenadilo što se Ukra-jinci brane, prkose ruskim vojnici-

Vladimir Putin zaista veru-je da ovo što se dešava u Ukrajini nije rat već speci-jalna opera-

cija jer ne može biti rata između jednog istog naroda i nikada neće verovati onima koji mu govore da to nije istina, ocenio je u nedavnom intervjuu za Špigel politikolog Ivan Krastev.

U očima čoveka koji je letos u svom eseju napisao da je između Ukrajine i Rusije podignut zid i da se taj zid mora srušiti, ono što se sada zbiva je “ponovno mirno ujedinjenje”, ali je tragedija “što se umesto toga dešava nasilna po-novna kolonizacija Ukrajine”, kaže predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji i stalni saradnik bečkog Instituta za humanističke nauke u razgovoru za nemački list.

Krastev, koji se s Putinom sreo na marginama konferencije u So-čiju ubrzo posle aneksije Krima, objašnjava da ruski predsednik u to vreme nije ispoljavao sadašnji “mesijanizam”, ali je i tada smatrao da je neshvaćen i govorio o šoviniz-mu i licemerju Zapada, što mu je postalo opsesija.

“Znate li da je za delove svoje de-klaracije o aneksiji Krima doslovno preuzeo odlomke iz deklaracije o nezavisnosti Kosova koju je Zapad podržao? Ili da je napad na Kijev započeo uništenjem televizijskog tornja baš kao što je NATO sru-šio televizijski toranj u Beogradu 1999?”, podsetio je Krastev.

Prema njegovim rečima, Putin ovakvom retorikom želi da nauči Zapad pameti.

“Želi da nam kaže: učio sam od vas. Čak i ako to znači da radi upravo ono zbog čega nas mrzi. Te večeri u Sočiju bio je ogorčen jer aneksiju Krima porede s Hitlero-vom aneksijom Sudeta 1938. Pu-tin živi u istorijskim analogijama i metaforama. Oni koji su neprijatelji večne Rusije mogu da budu samo nacisti. I zato je požurio da prika-

Politikolog Ivan Krastev u intervjuu za Špigel govori o izolaciji ruskog predsednika i njegovom življenju u istorijskim analogijama i metaforama

Putin je talac sopstvene retorike

Banalizacija nacizma i nuklearna pretnja

Jedno je kritika ukrajinske vlade i Zapada, ali kada kažete da je Zelenski nacista, rušite moralne temelje sveta posle Drugog svetskog rata, podseća Krastev.“Jedno od najvažnijih pravila je da se ne sme banalizovati nacizam. A prekršio je još jedno važno pravilo posle Hladnog rata – ne pričati o nuklearnom naoružanju… U poslednjih trideset godina političari su se složili da o njemu ne raspravljaju, a još manje da prete da će ga upotrebiti. Trećeg dana rata, čim je invazija zapela, Putin je baš to počeo da radi. I ono upozorenje da bi Ukrajina mogla da nabavi i upotrebi takvo oružje. To je brutalno, a i pomalo glupo – ako biste da vam Zapad udovolji, treba da iznesete priču u koju će ljudi poverovati. Ali takve priče nema”, rekao je Krastev za Špigel.

Za delove svoje deklaracije o Krimu Putin je prepisao odlomke iz deklaracije o nezavisnosti Kosova koju je Zapad podržao


Svet > Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji

ma i što je predsednik Volodimir Zelenski ostao u Kijevu.

“I sankcije su ga iznenadile. Pu-tinova slika Zapada je poput kari-kature. Kao da ga stanje na Zapadu podseća na poslednje dane Sovjet-skog Saveza. Nama se desilo, sad su oni na redu, sada se oni uruša-vaju. Putin je mislio da će Evropa pokušati da izbegne teške odluke. Sankcije su sve promenile. One menjaju svakodnevni život ruske srednje klase. Nekada su bili samo posmatrači, ali sada mogu da osete posledice Putinove politike na svo-joj koži”, kaže Krastev.

Danas dominira romantični po-gled da je Rusija klasična imperi-jalna sila, a Ukrajina vodi antikolo-nijalnu borbu. Krastev je podsetio na studije po kojima je u 20. veku 55 odsto ratova dobijala slabija strana.

Rusija je postala ostrvo koje se odvaja od kopna i tone u okean. Za njene građane promene nisu trivi-jalne jer znaju da će za povratak na staro biti potrebno mnogo vreme-na, ako se ikada i vrati.

“Ovo nije rat Rusa već Putinov rat. Sve one apolitične Putinove pristalice sada prvi put postavlja-ju sebi najbolnije pitanje koje se može postaviti autoritarnom vođi: zna li šta radi? Da li je još uvek pri zdravoj pameti?”, kaže Krastev.

Upitan kako će se ovaj sukob pretvoriti iz toplog u hladni rat, Krastev predviđa da će se to desiti kada obe strane budu iscrpljene, ali da trenutno nijedna nema kori-sti od završetka rata.

“Ako Putin popusti, gotov je. Dakle, on mora da eskalira akci-ju kako bi naterao Ukrajince na kapitulaciju. Za Ukrajince bi neu-tralnost i odricanje od članstva u NATO-u bila mogućnost. Ali Zelen-ski je upravo čovek koji nikada ne bi potpisao takav sporazum. Čak i ako bi Ukrajinci prihvatili uslove Moskve, sankcije Zapada bi takođe morale da budu ukinute, a to će ve-rovatno ići teško”, kaže Krastev.

On smatra da oštre sankcije SAD više imaju veze sa spasava-

njem Tajvana nego Ukrajine jer Amerikanci žele da pokažu Kini koja bi bila cena ako tamo inter-veniše.

Kada je reč o nuklearnom oružju, Krastev je rekao da ne zna da li bi ga Putin upotrebio.

“Izolacija bi mogla bi ga navede na mnogo toga. Sa druge strane, si-tuacija je toliko komplikovana da bi možda pribegao i Niksonovoj stra-tegiji ludaka.”

Krastev podseća da je Putin sta-vio tačku i na nemački pacifizam. Svet se promenio. I režim u Rusiji će morati da se promeni da bi op-

stao, ali isto važi i za Evropu, u kojoj će se pored ekonomije promeniti i odnos prema slobodi i demokratiji. Zabranjivanje Russia Today i dru-gih medija ukazuju da Evropljani postaju manje tolerantni.

“Ne znamo šta će biti u Rusiji posle Putina niti u Evropi, koja je trenutno u romantičnoj fazi. Ali ne bi trebalo da pravimo iste greške kao 1989. Tada smo mislili da će se Istok dramatično promeniti, ali ne i Zapad. Sada će se Rusija dramatič-no promeniti. Ali i mi ćemo”, rekao je Ivan Krastev.

Prevela i priredila: T. J.

Putin je talac sopstvene retorike

IVAN KRASTEV: Putinova preterivanja postala su toliko ekstremna da više nemaju nikakve veze sa stvarnošću

43

Svet > Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji

taština ne zagospodari razumom. Koncentracija borbenih jedinica

na granici sa Ukrajinom trebalo je da utiče na moral stanovništva i da doprinese defetizmu i osećaju uzaludnosti otpora. Samim tim je taktički i operativni logistički si-stem bio koncipiran za kratkotraj-no snabdevanje do uspostavljanja satelitske civilne vlasti. Osim što se logistički sistem urušio zbog neočekivanog otpora, dugotraj-nost planirane “specijalne vojne operacije” pokazala je premalo angažovanje snaga za savremeni rat u koji su ušli nepripremljeni.

Pretpostavka brze kapitulaci-je i očekivana masovna podrška proruskog stanovništva uticala je na izostanak operativnog meha-nizma za koordinaciju raspore-đenih snaga. Nedostatak efikasne združene operativne komande i komandanta “specijalne vojne operacije” imao je za posledicu

pet nezavisnih operativnih ratova – severni, istočni i južni kopneni rat, vazduhoplovni rat i informa-tivni rat.

Moskva je nepripremljena ušla i u informativni rat jer ne samo da nije uspela pridobiti međunarod-no javno mnjenje nego nije efika-sno pripremila ni rusku javnost za rat. Putin je praktično mogao da u roku od dve godine, uz upotrebu spektra hibridnih dejstava, ostvari sve svoje političke ciljeve u Ukraji-ni i bez rata. Sada je, međutim, ge-nerisao ne samo ekstremnu popu-larnost predsednika Volodimira Zelenskog (sa 21 odsto popular-nosti pre rata na 75,1 odsto) već i nezabeleženu koheziju Ukrajine i ukrajinskog identiteta (78 odsto odrasle populacije je uvereno u pobedu Ukrajine).

Pored ignorisanja aktuelnih sposobnosti ukrajinske vojske, Kremlj je potpuno zanemario loš moral ruske vojske. Ruska Federa-cija predstavlja državu kojom vla-da jedan čovek uz pomoć državne bezbednosti i uticajnih oligarha sumnjive prošlosti, dok je uticaj institucija i vojske odavno zapo-stavljen. Ruski vojnik se s pravom pita zašto da se s pripadnicima Wagnera tetoviranim nacističkim simbolima rame uz rame bori pro-tiv bratskog naroda radi denacifi-kacije.

Ono što se može naučiti iz do-sadašnjeg razvoja rata u Ukrajini jeste neophodnost ispravnih poli-tičkih i strateških procena i odlu-ka koje mogu lako dovesti do kata-klizmičkog scenarija. Operativne i taktičke greške se, bez obzira na gubitke, mogu korigovati, ali po-litički kontekst rata i autokratske želje teško.

OPERATIVNA PAUZA: Upravo zbog toga ruskoj vojsci je neop-

Ukoliko po-bedu defi-nišemo kao dehumaniza-ciju protivni-ka, lišavanje neprijatelja

široke popularnosti kod naroda i pridobijanje međunarodnog jav-nog mnjenja, onda već sada ima-mo jasnog gubitnika i nedvosmi-slenog pobednika. U ovom ratu bez jasnog cilja (i samim tim bez kriterijuma za definisanje pobed-nika u vojnom kontekstu) može se lako desiti irelevantnost po-bede ukoliko se histerija ne bude kontrolisala, diplomatija ne bude efikasna, a stalna komunikacija ne bude obezbeđena.

Ruska brutalna vojna interven-cija na Ukrajinu trenutno je u sta-gnaciji nakon mesec dana razara-nja i brojnih civilnih žrtava. Nakon prve faze rata i očiglednog debakla ruske invazije, videli smo primer prevaziđene vojne doktrine i im-perativ modernog ratovanja u 21. veku. Bez obzira na to na kojim premisama je koncipirana ruska vojna strategija, ona se očigledno usklađivala sa željenim političkim ishodom. A kada se politički cilje-vi oslanjaju na loše pretpostavke, onda to neminovno generiše de-vastaciju željenih vojnih rezultata i kolaps tako definisane strategije u Ukrajini.

LOŠE PRETPOSTAVKE: Puti-nov politički cilj je podrazumevao uspostavljanje jedne nove Moskvi bliske Ukrajine sa poslušnim i predvidljivim rukovodstvom. Taj cilj je jednostavno podrazumevao brzu i neupitnu vojnu pobedu, koja je ipak bila bazirana na lošim pretpostavkama. Dugotrajna vlast je očigledno probudila taštinu kod Putina, ali suštinski bitno je da mu

Dva su verovatna scenarija završetka sukoba u Ukrajini – jedan podrazumeva hladni rat na linijama osvojenih teritorija, dok drugi predviđa uspešne pregovore i koncesije Kijeva; alternativa ovom je treći scenario, koji bi mogao dovesti do nuklearne eskalacije, a time i do pitanja opstanka civilizacijePiše: Nikola Lunić*

Budućnost ili apokalipsa


Svet > Potencijalna irelevantnost pobede u ratu u Ukrajini

hodna operativna pauza, zbog čega se sada trupe ukopavaju i mi-nama onemogućavaju ofanzivna dejstva protivnika. Nažalost, ma-sovno miniranje inženjerijskim sistemom “Zemledeliye” onemo-gućava poljoprivredne radove se-ljaka i generiše neprihvatljive ci-vilne žrtve, što predstavlja zločin protiv čovečnosti.

Neophodnost operativne pauze trebalo bi da znači da je Moskva uvidela pogrešan pristup, te da će revidirati ciljeve, a samim tim i operativne pravce nastupanja. Može se očekivati da će ovo stanje biti iskorišćeno za koncentraciju snaga na najvrednijim ciljevima, logističku rekompoziciju i opera-tivno težište na istočnom frontu. Takvim pristupom mogli bi se ostvariti određeni ciljevi koji bi u informativnom kontekstu mogli biti prikazani kao pobeda.

Praktična posledica toga bilo bi defanzivno pozicioniranje ruske vojske na severnom i južnom ope-rativnom pravcu, uz moguće po-vlačenje sa teško odbranjivih loka-cija. Sa druge strane, težište vojnih operacija bili bi ciljevi na istočnom operativnom pravcu, koji će se im-perativno nastojati osvojiti. Cenu će svakako platiti nedužno civilno stanovništvo (i ruskog i ukrajin-

skog identiteta), kao i budućnost održivog suživota.

Bilo bi dobro da pregovori do-vedu do mira, bar privremenog, te da se svi sporni elementi usagla-šavaju za pregovaračkim stolom. Svaki dečiji život vredniji je čak i od neuspešnih ili dugotrajnih pre-govora, a postizanje mira (makar i privremenog) predstavlja prio-ritet u ovom trenutku. Međutim, nije verovatno da će se to i desiti u ovoj fazi. Naime, pregovori na-čelno uspevaju kada jedna od za-raćenih snaga ostvari svoje vojne ciljeve ili kada shvati da je iscrpila sve svoje resurse. Nijedna od po-menutih pretpostavki nije izgled-na zasad, ali ipak neophodno je održavati diplomatske kanale ko-munikacije otvorenim.

S obzirom na to da ruska strana

nije naišla na dobrodošlicu proru-skog dela stanovništva Ukrajine koje nije previše voljno da se uklju-či u kolaboracionu vlast, Moskva će morati da redizajnira željeni ishod jer potpuna okupacija Ukrajine jednostavno nije moguća. Trenut-no Kremlj pokušava da organizuje Hersonsku Narodnu Republiku, ali uprkos istorijskom i kulturnom ruskom identitetu, stanovnici ne žele biti deo autoritarnog režima i odbijaju sopstvenu involviranost, a time i odgovornost.

Dva su verovatna scenarija zavr-šetka sukoba. Jedan podrazumeva dugotrajni hladni rat na linijama osvojenih teritorija koji bi na kraju ipak doveo do ekonomskog sloma Rusije, dok drugi scenario predvi-đa uspešne pregovore i koncesije Kijeva u vezi s trajnom neutralno-šću i određenom autonomijom za delove svoje teritorije. Alternativa ovom je treći scenario koji bi mo-gao dovesti do nuklearne eskala-cije, a time i do pitanja opstanka civilizacije. Zato nam u danima koji predstoje treba više razu-ma, a manje emocija i navijačkih strasti kako ne bismo pripremali sopstvenu decu za apokaliptičnu budućnost.

*Autor je izvršni direktor Saveta za strateške politike

Ono što se može naučiti iz dosadašnjeg razvoja rata u Ukrajini jeste neophodnost ispravnih političkih i strateških procena i odluka koje lako mogu dovesti do kataklizmičnog scenarija

KIJEV: Moskva će morati da redizajnira željeni ishod jer potpuna okupacija Ukrajine jednostavno nije moguća

FOTO

: BET

A/A

P

45

Lepe reči, i kada teše i razvejavaju strah, umeju da najave katastrofu. Tako se u meni premetnulo svojevremeno obrazloženje Rusije da iako

nagomilava trupe, ne planira napad na Ukrajinu jer “neće brat udariti na brata”.Odmah mi je proradio vremeplov, nametnuvši

neugodno poređenje – isti argument je istrajavao i u SFRJ, da bi potom bio surovo pobijen bratoubilačkim krvoprolićem i raspadom države koja se decenijama održavala pod milozvučnom parolom o bratstvu i jedinstvu. Zloslutnost se,

nažalost, obistinila – usledila je ruska invazija na Ukrajinu koja je potresla svet, uz hiperprodukciju nalaza o sličnostima i razlikama sa ovdašnjom tragedijom.Odavno se naš prostor nije toliko pominjao usred neke velike, čak globalne krize kao sada. Ovdašnja 1999. koristi se kao pomagalo za (ne)razumevanje Ukrajine 2022. Prva naznaka njihovog usličnjavanja data je još 2014. kada je Rusija proglasila pripajanje Krima uz opasku Vladimira Putina “kada je moglo Kosovo, zašto ne bio mogao i Krim”. Iliti kada može Zapad da razbija jednu

državu (Srbiju), zašto ne bi mogla i Rusija (Ukrajinu).Od tada su se sličnosti umnožavale. U oba slučaja i NATO i Rusija su izvršile agresije na nezavisne zemlje i bitno doprinele kršenju međunarodnog prava (što se docnije nastavilo i invazijama Zapada na Avganistan i Irak, i ruskim upadom u Gruziju, uz obostrano uplitanje u Siriju i Libiju).Ovakve intervencije vanredno su ojačale značaj vojne sile u svetskim odnosima iako se slutilo da će globalizacija sa sve većom ekonomskom međuzavisnošću odvraćati od ratnih pohoda. Zajedničko im je, takođe, da su i jedna i druga dovele do spoljnog proglašavanja novih država na tlu postojećih, ali bez neophodnih međunarodnih priznanja i članstva u UN. Ujedno, i ondašnji napad na SRJ i sadašnji na Ukrajinu odigrali su se na prostorima prethodno raspadnutih višenacionalnih federacija u prilog manjinskim narodima. I oružanim intervencijama prethodili su unutrašnji sukobi (na Kosovu, kao i između proevropskih demonstranata i proruske vlasti u Ukrajini). Usledile su zapadne sankcije i Moskvi i Beogradu, koji su se pravdali da su svojim akcijama branili “kolevke svoje nacije”…Upadljive su i razlike između ovdašnjeg i ukrajinskog slučaja. Napadom na SRJ se učvršćivao unipolarni svetski poredak, ovaploćen u Americi, a sada Rusija u Ukrajini nastoji da pokaže kako je već smenjen multipolarnim poretkom (čiji je sve bitniji faktor brzo rastuća Kina). Onda je blok demokratskih zemalja udario na autokratsku malu zemlju, a sada prvi put jedna

autokratska velesila razara velikog suseda, osporavajući mu i demokratsko ustrojstvo. Nezavisnost Kosova od tada je priznao prilično veliki broj zemalja, dok su ruske spoljne tvorevine dobile podršku samo nekolicine država.Nema sličnosti ni u rasporedu snaga. Za razliku od Ukrajine, koju izrazito podržava Zapad i uz koju se nedavno u UN svrstala većina zemalja, Srbija je bila usamljena, bez praktične spoljne potpore. Uz to, ruska invazija je dovela do praga neposrednog sučeljavanja velikih sila, do ivice novog hladnog rata s podsećanjem i na nuklearne arsenale, dok je ovdašnja tragedija protekla bez njihovog dalekosežnog suprotstavljanja posle raspada SSSR i Istočnog bloka u hladnom ratu…Stigosmo do aktuelne akrobatike geopolitičkog statusa Srbije i Ukrajine između svrstavanja i neutralnosti, integracije i dezintegracije. Srbija je proglasila vojnu neutralnost, ali službeno teži da se integriše u EU, s tim da joj Rusija garantuje teritorijalni integritet koji joj velikom većinom Zapad osporava. Ukrajina se pak njihala između Rusije i Zapada, pa kada je krenula ka Zapadu uz njegove stimulacije, Rusija ju je praktično rasparčala i vojno napala kao eksponenta širenja NATO na istok, tako da sada Kijev neutralnost izgleda kao, bar privremeno, poželjni status koji bi možda zaustavio stradanja i razaranja.Slutim, međutim, da takvim ekvilibristrikama ističe upotrebna vrednost. Teško je zamisliti i da će Ukrajina, i ako joj bude dozvoljena neutralnost, ostati cela (u najmanju ruku ne s Krimom), kao i da će “vojno neutralna” Srbija moći u EU s Kosovom kao svojim delom.Sličnosti i razlike u savremenim sudbinama Srbije i Ukrajine deluju uortačeno u neformalnom im, a suštinskom statusu. Obe poduže važe za “nedovršene poslove” i prema sopstvenom uvidu, a još više u računicama velikih sila. U toku su vanredni napori za “dovršavanje”, s tom razlikom što je Rusija vojno udarila na Ukrajinu, dok se na Srbiju pojačavaju spoljni pritisci da se jasno opredeli.Balkanski pakao na kraju 20. veka doživljavan je mahom kao izolovani slučaj. Za razliku od njega, ukrajinska tragedija je ispunjena serijom turbulencija, od kojih je svaka ponaosob dovoljna da uzdrma svet. A to su, sažeto: maksimalno zaoštreni odnosi među velikim silama, nuklearna upozorenja, rekordne sankcije, pandemija, opšti rast inflacije, nagla poskupljenja energenata i hrane, klimatski lomovi, masovne migracije, drastičan rast socijalnih i regionalnih razlika, opadanje poverenja u vlasti, zloupotrebe tehnoloških izuma, hiperprodukcija lažnih vesti…Toliko se toga nagomilalo da je moralo negde da pukne. I to baš na jednom od mnogih “nedovršenih poslova”. Na ovom mestu izlazim iz vremeplova, odustajem od daljih poređenja i prisećanja, što preporučujem i čitaocima. S nadom da će ukrajinski požar biti dogovorom lokalizovan, pa i ugašen. Lepe reči…

Paralele > Momčilo Pantelić

U VREMEPLOVU

Ovdašnja 1999. koristi se kao pomagalo za (ne)razumevanje Ukrajine 2022.


“Leto kada sam naučila da letim” nagrađen u Malmeu

Dečji film Leto kada sam naučila da letim u režiji Radivoja Andrića, po scenariju Ljubice Luković, zasno-vanom na istoimenom romanu Ja-sminke Petrović, osvojio je Nagradu Evropske asocijacije filma za decu (ECFA) koja se dodeljuje najboljem evropskom filmu na festivalu BUFF u Malmeu. “Kvalitet filmova koji su se takmičili u našoj kategoriji bio je veoma visok, tako da nije bilo lako

odabrati najbolji, ali je odluka koju smo doneli jednoglasna. Naš pobednički film se istakao toplinom, šarmom, humorom i tonom – film koji se gleda sa lakoćom, a nije površan, film koji u gledaocu budi zadovoljstvo i koji sadrži nekoliko važ-nih poruka za svu decu i mlade. Bili smo impresionirani kom-pleksnim, uverljivim likovima, mešavinom realizma i naleta mašte, a pre svega sjajnom glavnom ulogom koja je srce ovog filma. Sa zadovoljstvom dodeljujemo Nagradu ECFA filmu Leto kada sam naučila da letim”, stoji u obrazloženje žirija koji je ove godine dodeljivao to priznanje.

Međunarodni filmski festival BUFF osnovan je 1984. i pred-stavlja jedan od najznačajnijih evropskih festivala koji su po-svećeni filmovima za decu i omladinu iz svih delova sveta. U okviru ovogodišnjeg izdanja Festivala prikazano je 118 filmo-va iz 51 države. Film Leto kada sam naučila da letim trenutno se prikazuje u bioskopima širom Srbije i dosad ga je pogle-dalo više od 150.000 gledalaca u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Radnja filma prati morske avanture dvanaestogodišnje Sofije na jednom od najsunčanijih mesta na Jadranu. Film je realizo-van u koprodukciji Sense Production (Srbija), Kinorama (Hr-vatska), Art Fest (Bugarska) i Silverart (Slovačka), uz podrš-ku Filmskog centra Srbije i panevropskih fondova Kreativna Evropa i Eurimaž. Glumačku ekipu čine talentovana mlada glumica Klara Hrvanović, a podršku su joj pružile iskusne kolege Olga Odanović, Žarko Laušević i Snježana Sinovčić.

KODA najbolji film, Vil Smit “glumac”

Ovogodišnja, postkoronič-na, 94. dodela nagrada Ame-ričke filmske akademije (Dol-bi teatar u Los Anđelesu, 28. mart) ostaće upamćena i po tome što je glumac Vil Smit ošamario kolegu i komičara Krisa Roka na pozornici. Da

li po scenariju Akademije kako bi privukla veću gledanost ceremonije dodele Oskara, ili... verovatno će biti brzo razjašnjeno. Očekivano, Vil Smit osvojiti je prvog Oskara u karijeri za ulogu odlučnog i upornog oca teniskih sestara Venus i Serene Vilijams u Kralju Ričardu Reinalda Markusa Grina. Neočekivano, u istoriju dodele najželjenijeg filmskog priznanja ušao je na sporedna vrata.

Ali, Oskari 2022, svakako neće biti zaboravljeni – zbog suza rado-snica i onih zbog tuge i, pomalo, zavisti. Dakle, porodična drama Šan Heder – KODA (akronim za Dete gluvih roditelja) najbolji je film 2022. godine (sa najboljim adaptiranim scenarijem – Š. Heder), a najviše nagrada (šest – većina u tehničkim kategorijama) pokupila je Dina Denisa Vilneva, dok je Džejn Kempion postala treća žena koja je dobi-la nagradu za najbolju režiju (Šape pasje). Oskara za najbolju glumcu dobila je Džesika Čestejn za glavnu žensku ulogu u filmu Oči Tami Fej Majkla Šouoltera. Nagrada za najbolju sporednu žensku ulogu pripala je Arijani Debouz (Priča sa zapadne strane Stivena Spilberga), dok je Troj Kosur dobio Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu u filmu KODA. Najbolji originalni scenario, po oceni članova Akademije, viđen je u filmu Belfast Keneta Brane, dok je najbolji strani film stigao iz Ja-pana – Povezi me Rjusukea Hamagučija. Akademija je ove godine prvi put uključila novu nagradu – favorit publike – koja se dodeljuje na osnovu glasova na društvenim mrežama. Prvi pobednik ili narodski šampion je Armija mrtvih Zeka Snajdera.

Moguće obraćanje predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, što su tražili i pojedini glumci, nije se dogodilo, i pored pretnje Šona Pena, koji snima dokumentarni film o ratu u Ukrajini, da će uništiti sve Oskare koje je osvojio ako se Zelenski ne bude obratio. Umesto toga, u pauzi ceremonije, organizatori su na ekranima izneli zvanično saopštenje Filmske akademije i zamolili publiku da minutom ćutanja oda počast žrtvama rata u Ukrajini.

Vienna Shorts na Martovskom festivaluU okviru Martovskog festivala – 69. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog

filma, koji se ove godine održava od 29. marta do 2. aprila u beogradskom Domu omladine, u selekciji Regionalna panorama 31. marta biće predstavljen i izbor filmova sa bečkog festivala kratkog filma Vienna Shorts, koji je sačinio filmski kritičar Nil Jang. U ovom programu biće prikazano sedam kratkometražnih ostvarenja filmskih autora iz Austrije.

Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić najavio je da će u takmičarskom pro-gramu biti prikazano 77 filmova i brojna ostvarenja u okviru revijalnog programa podeljenog u tri celine: Svetska, Regionalna i Domaća panorama. Takođe, prvi put ove godine uvedena je kategorija međunarodnog kratkometražnog filma u svim filmskim rodovima, ali i nove strukovne nagrade, za scenario i animaciju. Tradicionalno, biće dodeljen Granpri za najbolje ostvarenje na 69. Martovskom festivalu, kao i nagrade za najbolje filmove po takmičarskim kategorijama, ali i strukovne nagrade za režiju, kameru, montažu i i dizajn zvuka, odnosno komponovanu muziku.

A gde je Bora da sad zapeva “neću da budem član mafije”, zna li neko? Pratilaca: 1.618

ALEKSANDAR@_andjelkovic

47

Uz pomoć kojih sredstva dolazite do vizuelnog zapisa dešavanja na nebu?

Astrofotografi se obično prvo interesuju za astronomiju, a onda kao mogućnost, uz odgovarajuće instrumente, uvide da su im dos-tupna i određena posmatranja. Ra-nije su ta posmatranja bila vizuel-nog tipa, a sa pronalaskom zapisa na filmu, nastala je astrofotografija u kombinaciji sa astronomijom.

Prvi koji je upotrebio instru-ment u astronomske svrhe bio je Galilej. On je posmatrajući Jupiter

otkrio da ta planeta ima satelite i to što je video, nacrtao je na pa-piru. Tako je posmatranje izgle-dalo do 19. veka i pronalaska foto emulzija. Potom je krenulo snima-nje posredstvom tzv. foto ploča (staklene ploče na kojem se nala-zila osetljiva foto emulzija). One su skupljale svu moguću svetlost. Prvi film je napravljen u drugoj polovini 19. veka u Japanu pomo-ću posebne opreme. Snimak kako Venera prolazi pored Sunčevog diska ujedno je prvi filmski zapis u istoriji čovečanstva.

Svoje prve zapise neba načinio sam običnim fotoaparatom koji je naravno bio modifikovan i po-sedovao veoma osetljiv film. To je bila celovečernja borba da saku-pim što više svetlosti na optički instrument, a potom da taj zapis razvijem u foto-laboratoriji. Kad je krenula era digitalizacije i s po-javom CCD čipa došlo je do kva-litativnog skoka i filmski aparati zamenjeni su CCD kamerama. To je još više približilo i unapredilo astrofotografiju i sad ste oslobo-đeni interakcije sa fotolaboratori-jom jer se postproces zasniva na kompjuterskoj obradi. U današnje vreme smart telefoni su sve razvi-jeniji i sa njima, bez problema, mo-žete da snimate fotografije neba ili na primer Mlečnog puta. U svakom slučaju, astrofotografija je skup hobi, zbog toga i nije toliko razvije-na kod nas. Ko se bavi snimanjem venčanja, svakako će pre zaraditi novac od astrofotografa.

Koliko je izazovno tražiti kadar na noćnom nebu?

Astrofotografija je, kao i astro-nomija, izuzetno izazovan, ali i opasan hobi, jer prva faza izrade fotografije podrazumeva posma-trački rad koji se odvija noću sa teleskopom. Potrebno je, narav-no, da imate što veći teleskop i

Za astronomiju se Mi-odrag Sekulić zainte-resovao još kao dečak pasionirano prouča-vajući kartu Severnog

neba. U međuvremenu, postao je veoma cenjeni astrofotograf i ope-rater na teleskopu Astronomskog društva Beograd, koji se nalazi na Vidojevici. Posao je naučio takore-ći peške, uz pomoć obične kamere i veoma osetljivih filmova, a uzore je pronalazio u kolegama koji su posvećeno snimali Severno i Južno neba.

Ovaj Nišlija čest je posetilac pla-ninskih vrhova sa kojih sa lakoćom može videti sazvežđa i tražiti ko-mete koje će možda poneti njego-vo ime. Zadovoljstvo pronalazi i u maglinama koje mu se ukazuju pod noćnim zimskim nebom, čiju svetlost zapisuje pomoću svog fo-toaparata. Fotografije nebula, ga-laksija, zvezdanih jata... izlagao je širom Srbije, a voleo bi, kako kaže, da se one nađu u časopisu NASA.

Koji su ciljevi astrofotografije?Nekad davno, interesujući se za

fotografiju uopšte pročitao sam jednu definiciju koja kaže da foto-grafija uopšte nije zapis objekta u vremenu i prostoru. Ona je inter-pretacija te stvarnosti data iz ugla umetnika. To se može primeniti i na astrofotografiju, zato što slika objekta koji kroz teleskop vidimo nije objektivna. To nije sazvež-đe kakvo ćete pronaći na slici u nekoj od enciklopedija, već lični doživljaj. Najveći deo astrofoto-grafa koristi ovu vrstu fotografije kao estetski proizvod, pa se ona, iako je bazirana na nauci, done-kle može nazvati umetnošću. U naučnom smislu astrofotografije nemaju neku veliku korist osim ako nisu namenski rađene sa pro-učavanje malih tela kakva su aste-roidi ili komete.

Prestiž je da ti NASA objavi fotografiju

Između astronomije i umetnosti sagovornik Novog magazina bira astrofotografiju, kojom se bavi već tri decenije. Reč je o fotografisanju nebeskih tela poput planeta, zvezda i galaksijaRazgovarala: Vesna Radman

MIODRAG SEKULIC: Još nisam otkrio svoju kometu, ali nadam se da hocu


Kultura > Intervju: Miodrag Sekulić

dovoljno tamno nebo, a najpo-desnija mesta snimanja odnosno posmatranja u našim krajevima su vrhovi planina, udaljenih od urba-nih sadržaja. Ima ljudi koji leže u snegu da bi pronašli kadar jer su zimi noći najduže, a nebo je vedro. Otuda je veoma važna organizaci-ja, kao i poznavanje neba. Morate znati gde idete, šta tražite, morate da upoznate sazvežđa koja se vide u različito doba godine u zavisno-sti od kretanja zemlje oko Sunca.

U svetu je Arizona veoma popu-larno osmatračko mesto, pa se tu održavaju i čuveni astrokampovi koji su posvećeni upravo astrofo-tografiji. Veoma su podesna ostr-va u toplim delovima mora. Jedan svetski poznat astrofotograf na Karibima dobija izvanredne rezul-tate i to sa običnim teleskopom. Krit je, na primer, fenomenalan za astrofotografiju, gde se inače nala-zi i jedna astronomska stanica. Što se tiče Srbije, svi planinski venci južnije od Beograda mogu biti do-bre lokacije za astrofotografiju, na-ročito Tara, Golija, Veliki visovi kod Vranja. Stara planina je, na primer, idealno mesto za posmatranje noćnog neba. Pošto živim u Nišu, najčešće idem na Suvu ili na Staru planinu.

Je li nebo iznad Niša čistije od neba iznad Beograda?

Definitivno nije, jer je svetlosno zagađenje u oba grada veliko. Cela

Srbija generalno ima problem sa svetlosnim zagađenjem koje u najvećem broju slučajeva pravi javna rasveta. To se najjasnije vidi kad izađete van grada i uočite ve-like svetlosne kupe iznad urbanih sredina. Pre elektrifikacije, nebo je bilo dovoljno tamno. S javnom rasvetom u sprezi sa aerozagađe-njem povećava se svetlosni fond, pa je tako, na primer, opservato-rija na Zvezdari zatvorena. To je ujedno i razlog zbog kojeg je po-dignuta posmatračnica na Vido-jevici kod Prokuplja gde trenutno radim.

Koliko je lansiranje teleskopa Habl u zemljinu orbitu uticalo na razvoj astrofotografije?

Kad je 1990-ih godina Habl (Hubble Space Telescope) lansiran da orbitira oko Zemlje, poslao je do tad nikad viđene fotografije svemira. Pošto je reč o orbitalnom teleskopu, on ima mogućnost da slika nebeske pojave bez opstruk-cije Zemljine atmosfere jer, kao što znate, svaka svetlost prolazi atmosferu i zbog toga doživljava određenu opstrukciju. Kako se Habl nalazi u orbiti, on može bez ikakvog problema da snimi i po-slednji foton koji određeni obje-kat emituje. Tom prilikom Habl je koristio posebna tri filtera koji su u kombinaciji sa digitalizacijom dali prve snimke svemira koji se koriste kao javno dobro. Upotre-

ba ta tri filtera bila je potom mo-guća i sa zemaljske tačke i mnogo astronomi i astrofotografi koriste tu Hablovu paletu filtera, pa je tako doprinos Habla na razvoj fo-tografije ogroman.

Koji je vaš omiljeni nebeski fenomen za fotografisanje? Postoje li nebeska tela koji biste posebno voleli da snimite?

U dubokom nebu pronalazim sebe najsrećnijim. Najviše volim fotografije udaljenih galaksija, a posebno su mi interesantne ma-gline. Jako volim M42 maglinu u Orionu kao i M31 koja je najbliža galaksija našoj u Andromedi i koja se vidi na Severnom nebu. Fasci-nantna su i zvezdana jata kao M13 u Herkulu. Sve to videti i snimiti veoma je uzbudljivo. Neko će reći da je to obična fleka na nebu, ali meni je to mnogo više. Mene i Sunce inspiriše.

Posebno su interesantne ko-mete koje se retko pojavljuju, po-gotovo one koje se mogu videti golim okom. Postoje ljudi koji se bave potragom za kometama i po pravilu Međunarodne astronom-ske unije ta kometa dobije ime po vašem prezimenu. Za otkriće kometa potrebni su sati i sati sni-manja, svakodnevni sky patrol, traženje novih objekata uz veliku upotrebu softvera za obradu. Ni-sam još otkrio svoju kometu, ali nadam se da hoću.

Cela Srbija generalno

ima problem sa svetlosnim zagađenjem,

koje u najvećem

broju slučajeva

pravi javna rasveta. To

se najjasnije vidi kad izađete

van grada i uočite velike

svetlosne kupe iznad

urbanih sredina

Maglina - Konjska glava

FOTO

: MIO

DRA

G S

EKU

LIC

49

sami u svojoj usamljenosti, straho-vima i nadanjima, i da postoji je-zički i kulturni prostor koji delimo.

DETEKTOVANJE: Rumena Bužarovska je bila je ona kojoj je zapao mart mesec kad je i na ovim prostorima krenuo da hara virus. Ona prvo beleži, već 3. marta, da je “svjetska panična paranoja sti-gla i u Makedoniju gdje su se lju-di zbog jedne oboljele žene (od jebene gripe, da ponovimo), koja je kombijem stigla iz Italije ma-sovno prepali da su im ugroženi, ionako bezvrijedni, životi”. Iskre-nost Dnevnika... spisateljica je i sama poverovala da je cela situa-cija preterano paranoična, ali već za nekoliko dana shvata koliko je sve to ozbiljno. Ono što je kod Bužarovske nepogrešivo, kako i očekujemo od ljudi koji stvaraju, a

pri tome su intelektualci koji pro-mišljaju svet u kojem žive, to je da ona nepogrešivo, odmah, identifi-kuje moguće dubinske probleme koji mogu nastati u društvu. Jer, čim je u Makedoniji uveden po-licijski čas, ona beleži: “Ako me muž ubija batinama ili mi se otac opija u kući i sve nas lijepi za zido-ve, neću smjeti izaći ni pred kuću. Trebat ću čekati da me izmlati do 6.00 pa da onda smijem izaći, a da me policija ne uhapsi. Ako me uhvati panika i klaustrofobija i ako mi fali zraka, moći ću otići u sta-nicu da malo dišem u nekoj ćeliji”. To je ona istinska moć svih dobrih dnevnika. Može piscu, u prvim da-nima da se učini, od svetske poša-sti da je običan grip, ali će odmah detektovati suštinske probleme koje novonastala situacija može da prouzrokuje.

DODATNA SVRHA: Setimo se samo Gombroviča čije dnevnike mnogi smatraju najboljim u svet-skoj književnosti. I jedan Gombro-vič je u jednom danu mogao da za-piše samo jednu rečenicu: “Danas mi je ispala tegla džema” i naravno, vi već zamišljate kako mu je ceo taj dan mogao izgledati, ali će on, na istim tim stranicama ispisati sušti-nu identiteta svakog pojedinca, pa i to, šta znači biti Poljak.

Evo još primera takvih pasaža u ovoj knjizi. Već krajem marta, Bužarovska piše: “To da osobno stradanje sada nije nešto poseb-no – mislim da u ovom razdoblju smeta svima. Izgubljeno je to što je osobno i po čemu se ljudi pre-poznaju. Obično i u stradanju žele biti posebni. Zato se i pale na to da prvi priopće nekome da je netko preminuo ili da priopće koliko se oni loše osjećaju u odnosu na neki globalni tragični događaj (ja stra-dam, ja, ne oni koje bombardiraju. Mene gledajte). U ovoj je krizi sve to izbrisano i mislim da to mnogi-ma teško pada.

I na kraju: “Nema ničeg dosad-nijeg od dnevnika u karanteni”, zapisala je Rumena aludirajući da

Ovo je četvrti četvrtak u godini. Trideset treći dan zime. Ima-mo još 343 dana u 2020. A nas šest pi-

šemo knjigu, ne znajući šta će se u njoj događati. Ni ja ne znam šta će pisati na sljedećoj stranici. U tom smislu, čitalac je pametniji od nas koji ovo pišemo – zapisuje Lana Bastašić u svoj dnevnik 23. janu-ara, na samom početku godine u kojoj će njih šestoro, iz različitih perspektiva opisivati ono kroz šta je čitav svet prošao – zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i od-lučnost, samoću i čežnju za dru-gima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari.

Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj poli-fonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo

Moram u ponoć istrčati van u sloooboduuuBeogradska Booka objavila je nedavno knjigu 2020, jedinstveni književni poduhvat – zajednički dnevnik šestoro pisaca s ex-Yu prostora koji kroz svoje intimne ispovesti svedoče o godini koja je duboko potresla čitav svet i izmenila živote ljudi na planeti. U Hrvatskoj je knjigu krajem prošle godine objavila izdavačka kuća FrakturaPiše: Gordana Nonin

AutoriLana Bastašić (Zagreb, 1986) objavila je tri zbirke kratkih priča, knjigu priča za decu, zbirku poezije i roman Uhvati zeca (2018), za koji je dobila Evropsku nagradu za književnost 2020: Luiza Bouharaoua (Split, 1985), spisateljica, prevoditeljka i osnivačica udruženja Skribonauti, objavila je zbirku priča i uredila kolaborativnu zbirku priča zatvorenica Ženske kaznionice u Požegi i savremenih spisateljica Nastavi priču (2020); Rumena Bužarovska (Skoplje, 1981) objavila je četiri zbirke priča, kao i studiju O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče (2012). Koautorka je večeri pripovedanja ženskih priča PičPrič; Danilo Lučić (Beograd, 1984) autor je dve zbirke pesama, kao i zbirke priča. Urednik je portala za književnost i kulturu glif.rs; Dijana Matković (Ljubljana, 1984), spisateljica, novinarka i urednica, objavila je zbirku priča i esejistički roman. Osnovala je i uređivala časopise Airbeletrina i Državljanska odgovornost, a trenutno je urednica levičarskog portala Disenz: Nikola Nikolić (Podgorica, 1989) objavio je tri romana i zbirku priča. Autor je serijala razgovora s piscima iz regiona na portalu Kombinat.


Kultura > Polifonični dnevnik

u dnevniku “posvuda piše o istim stvarima o kojima i svi drugi pišu, ali onda poentira: “Nikad nismo bili toliko isti u mislima i djelova-nju – ili imaš paranoju i strah koji vodi fašizmu, ili imaš strah od faši-sta i virusa. Tako je to”. Za Nikolu Nikolića, dobra stvar sa dnevni-kom je ta “što donosi neku dodat-nu svrhu”.

UPRKOS BLOKADAMA: Možda je i bilo “dosadno” pisati dnevnik u karantinu, ali čitati ga, svakako nije. Ova knjiga može vas podsetiti na jednu izuzetno važnu knjigu iz 1990-ih. Ne radi se o dnevnicima, već o epistolarnoj književnosti, kad su se Rada Iveković, Biljana

Jovanović, Maruša Krese i Radmila Lazić počele dopisivati sredinom 1991. I tako imamo dokument o početku rata u zemlji. Knjigu nji-hove prepiske Vjetar ide na jug i obrće se na sjever objavio je 1994, u ediciji Apatridi, tadašnji Samiz-dat B92. “Ova knjiga nastala je od pisama faksiranih između Ljublja-ne, Berlina, Beograda i Pariza... od početka juna 1991, do kraja novembra 1992. godine, uprkos svim blokadama”, zapisale su one.

Sada, posle tri decenije, imamo knjigu dnevnika jer su se šestoro pisaca iz šest država, nastalih na-kon rata kojem su svedočile one četiri autorke, dogovorili da pišu dnevnik, upravo te 2020. Dobili

smo neprocenljivo čitalačko blago jer, nešto što nam se svima dešava-lo, osvetljeno je iz pera šest nada-sve talentovanih pisaca.

A kako se završava dnevnik: “Po-vijest bilježi katastrofe nakon kojih slijedi neobuzdano veselje preži-vjelih. Ali nismo još tamo. Niti pri-bližno nismo još tamo. Tu je samo 2021. godina i teško je reći što sli-jedi”, stavila je tačku na 2020. Dija-na Matković iz Slovenije koja je u novu godinu ušla s prekršajem jer je uprkos policijskom času istrčala na ulicu. “MORAM u ponoć istrčati van, u sloooboduuu”...

Što bi zapisao Nikola Nikolić: “Trebaće nam vremena da ponovo ovladamo slobodom”.

Moram u ponoć istrčati van u sloooboduuu

51

Odisej, Antigona, Me-deja, Jelena Trojan-ska, Enej... Gilgameš, Hamlet... Snežana, Vini Pu, Hobit...

Nadnaravne ličnosti, sa osobina-ma bogova i ljudi, svima bliske, i pratioci tokom celih ljudskih živo-ta. Nabrajanje svih značilo bi imati u pamćenju i veću biblioteku nego što je Aleksandrijska, ali izdvajanje onih čiji su “likovi i dela” najpri-bližniji etičkim i estetičkim nače-lima svakog čoveka, i podsećanje na njih, više je od obične zabave. Jer koliko god da su svi bajkoviti, toliko su i čovekoliki; maštom smo ih stvorili prema sebi, i zato su u podsvesti neprekinuti ciklus odra-stanja i samorazumevanja.

Svako ima svoje omiljene lično-sti iz mitova i književnosti. Koliko su ljudi raznoliki, toliko je i njihov izbor raznolik, ali je baš i vese-lo i poučno gvirnuti u izbor onih ljudi čija intelektualna svojstva i umetničko delo bude radoznalost i upućuju na tananija promišlja-nja sopstvenog života, i sveta oko sebe. Jedan od njih je i Alberto Mangel, argentinsko-kanadski pi-sac čiju je najnoviju knjigu Bajko-vita čudovišta. Drakula, Alisa, Su-permen i drugi književni prijatelji, krajem 2020. objavila beogradska Geopoetika. Autor je knjigu sam ilustrovao, a sa engleskog na srp-ski jezik nadahnuto ju je preveo Vladimir Kopicl.

Alberto Mangel (Buenos Ajres, 1948) je i romanopisac, i eseji-sta, prevodilac i izdavač. Autor je brojnih knjiga od kojih je mnoge na srpskom objavila Geopoetika, izdavačka kuća koja Mangelova dela čitaocima predstavlja gotovo tri decenije; među njima su eseji-stičke knjige Sa Borhesom, Biblio-teka noću, Grad reči, Pakujem svoju biblioteku, Elegija i deset digresija, a potom romani Vesti iz inostran-stva, Stivenson pod palmama i Svi su ljudi lažljivci. Dobitnik je veli-kog broja svetskih nagrada, a u

Čudovišta u ljudima i izvan njihIskustvo sveta (ljubav, smrt, prijateljstvo, gubitak, zahvalnost, zbunjenost, teskobu, strah) i svoj sopstveni identitet sklon promenama naučio sam od nestvarnih likova koje sam sretao čitajući – kaže autor knjige Bajkovita čudovišta. Drakula, Alisa, Supermen i drugi književni prijateljiPiše: Anđelka Cvijić

AUTOPORTRET: Neumorni čitalac,

Alberto Mangel


Kultura > Imaginarijum Alberta Mangela

njegovoj biografiji, ističe Geopoe-tika, stoji da je “pre svega čitalac i zaljubljenik u knjige”. Mangel je i strasni antologičar, priredio je de-setak antologija na različite teme, od erotike do fantastike.

KAO ANTOLOGIJA: U jednu od njih mogu se, uslovno, svrstati i Bajkovita čudovišta. Drakula, Alisa, Supermen i drugi književni prijate-lji, knjiga koja se, iako netipična za jednu antologiju, može i tako čitati jer predstavlja izbor koji je na temu – široku, da šira čini se ne može biti – šta smo sve izmaštali od biblijskih vremena, od Adama i Lilit do Harija Potera, danas – pisac, prema svom ćeifu, sastavio poručujući da i mi nešto slično učinimo. Jer, svi su ti likovi od po-četaka civilizacije izranjali iz ljud-ske mašte, ostvarujući (povratnu) prisnu vezu sa njima u najrazliči-

tijim dobima njihovih života. Ta mašta može biti kolektivna, poput narodnih epova ili priča, ali može biti i plod umetnika koji umešno kombinujući mitsko sa stvarnošću uspešno oblikuje sveprisutnu pa-radigmu bivstvovanja.

I to je drugi nivo, viši i dalje od zabave, sa kojeg treba posmatrati Mangelova Bajkovita čudovišta, in-tuitivno ih prozreti već od posvete koju je ispisao pisac: “Ameliji, koja voli princeze, i Oliviji, kojoj su dra-ži zmajevi”. Reč je, jasno je, o ima-ginarnim portretima čije egzisten-cije zavise samo od nas, i koje su nam primeri i prijateljstva i nepri-jateljstva, i dobra i zla, i prerušava-nja jednog u drugo, i presvlačenja, i preobraćanja. Kod Alberta Man-gela sve je to relativizovano jer se iz njihovih izmaštanih postojanja uvek može izvući neka pouka, najčešće motivisana glavnim na-

čelom pisca – i dobro i zlo postoje koliko paralelno toliko izukrštano, pa prema tome od čoveka zavisi kakvu će lekciju naučiti iz druže-nja sa fantazmagoričnim bićima, i učitavanja (na koja su, znatno docnije, ukazali Frojd, Jung, Adler, From...) njihove ispomoći u svemu što je od života iskusio, ili je još pred njim kao iskušenje.

Uloga i važnost mašte su ono što čoveka određuje, a citat kojim se nimalo slučajno Mangel služi na samom početku knjige uzet je iz Alise u svetu ogledala Luisa Kerola u trenutku kad Jednorog, čudeći se devojčici koja se obrela u svetu iza ogledala, kaže: – Uvek sam mislio da su to samo čudovišta iz bajki! – reče Jednorog... – Zamislite, mo-lim vas, i ja sam uvek mislila da su Jednorozi samo čudovišta iz bajki! Nikad ranije nisam videla nijed-nog živog! – Pa, eto, kad smo se

Čudovišta u ljudima i izvan njih

FOTO

: FA

CEB

OO

K

Alberto Mangel među (svojim) knjigama

53

sadržaj svoje knjige pa do po-slednjih, Sinbada i Vejkfilda, ovaj pisac svojom čarolijom podseća na 38 junaka rođenih iz ljudskih fantazija da bi ih u stvarnom sve-tu podučavali životu. Tako su tu: Crvenkapa, Kraljević Marko (iz-davač naglašava da ga je Mangel posebno uvrstio u izdanje za Sr-biju), Drakula, Alisa, Faust, Lilit, Jevrejin lutalica (“umakao” mu je taj Ahasver iz sjajnog romana Žana d’Ormesona Priča Jevrejina lutalice, pa je propustio da ga spo-mene), Himera, Robinzon Kruso, Jov, Kvazimodo, Kapetan Nemo, Frankenštajnovo čudovište, Jona, Hajdin deda, Long Džon Silver, Ka-rađoz i Hačivat...

ČUDOVIŠTA SU PREĐA O LJUDSKOM BIĆU: Iz bajki i iz knjiga oni se sele u ljudski svet, svojim delovanjem i svojim oso-binama, potvrđuje Mangel, poka-zuju se kao realna bića – tako je Crvenkapa “zavedena zavodnica”, nevina na rečima i oslobođena straha; Alisa je hrabra, njeno bu-đenje iz sna je najviši čin građan-ske neposlušnosti; priča o Uspava-noj lepotici je, pak, priča o ličnom izboru hoće(mo) li u snu ostati ili

se probuditi i “suočiti sa svetom široko otvorenih očiju”. Svako ču-dovište je pređa o ljudskom biću, njegovoj slabosti i odvažnosti, a Mangelova kaža o svima sagledava i oplemenjuje njihove ličnosti kroz istoriju književnosti, prizivajući bar jednu policu tih remek-dela iz, poželjno je imati je, lične bibli-oteke. Jer, Mangelovoj sugestivnoj magiji teško je odoleti.

U toj magiji ne postoji vreme, baš kao što je ljudska imaginaci-ja lišena vremenskog rama. Samo se tako može pojmiti svrha posto-janja ovih bajkolikih čudovišta, i suština življenja koja je istovre-meno i ružnoća Kvazimoda i nje-gova dobrota, i Frankenštajnovi zli udes i žrtva, i Jonin imanentni umetnički bunt. Svi su oni slika ljudskog ja i, istovremeno, odraz onoga što ljudi žele da (ne)budu, i što njihovo ja osiromašuje ili obogaćuje. Kroz sva lica u knjizi Bajkovita čudovišta, Alberto Man-gel ispisuje istoriju ljudskog duha koji bi, posle ovoga, poput onog što izlazi iz Aladinove čarobne lampe, morao biti bolji, prosveće-niji i milostiviji.

Da bi bio ubedljiviji, Mangel sva-ko od svojih izabranih čudovišta crta pa je knjiga ispunjena simpa-tičnim ilustracijama nad kojima dominira autoportret pisca, kako sedi na gomili knjiga i – šta? Na-ravno, čita.

Ko su danas naša čudovišta? Da li su ona uistinu slika nas samih? Ili su naši košmarni dvojnici? Ko-likogod nam razarao nadmene za-blude o ljudskoj omnipotentnosti, Mangel te proizvode našeg uma predstavlja blagom, gotovo než-nom duhovitošću i skrivenom, ali jasnom porukom: poput Emila iz istoimenog dela Žan-Žaka Rusoa za buduće Emile (ali i za sve nas) jedina šansa je da ne postanu vidljivi kao zvezde vesti nego kao glavni likovi promene, kao ljudi sposobni da ostvare sreću. Što znači “da uzmu stvar u svoje ruke” jer, kako kaže Ruso, “biti svoj u svakom pogledu nesumnjivo jeste pravo stanje sreće”. U suprotnom, kako već pokazuje 21. vek, čovek će iznedriti neka nova čudovišta. A ona će biti sve, samo ne bajkovita. Biće čovekolika.

već videli – reče Jednorog – ako mi obećaš da ćeš poverovati u mene, i ja ću poverovati u tebe. Dogovo-reno?”

VEZA SA NEPOSTOJEĆIM: Završetak Kerolovog romana pe-smom u akrostihu Šta je život, nego san? dočarava srž Mange-lovih Bajkovitih čudovišta; stvari oko sebe, i ljude oko sebe može-mo, ako hoćemo, da posmatramo s ove ili s one strane ogledala, prati-mo njihov snovidi tok, prevodimo saznanja na doba u kojem živimo, neprekidno se podučavajući da u tim čudovištima prepoznamo stvarnost i odlučimo hoćemo li u njoj živeti po svome, ili po onome kako nam drugi diktiraju. Kao što kaže Jednorog, poverovaćemo da sve to postoji da bismo ovaj život koji je san (ako smo sigurni da ži-vot uopšte postoji ili mi sanjamo da postojimo) zadržali, ne dopu-stivši mu da nam izmakne.

Pozivajući se na Huserlov idea-lizam, Mangel prihvata ideju tog poznatog filozofa da možemo us-postaviti vezu, čak i duboku vezu, sa stvarima koje smatramo nepo-stojećim; moje je lično iskustvo, kaže Mangel, huserlovsko, a o svom životu sam uvek mislio kao o okretanju strana brojnih knji-ga. “Iskustvo sveta – ljubav, smrt, prijateljstvo, gubitak, zahvalnost, zbunjenost, teskobu, strah – sve to i svoj sopstveni identitet sklon promenama naučio sam od ne-stvarnih likova koje sam sretao či-tajući, daleko više nego s mog lica u ogledalu ili mog odraza u očima drugih”.

Te daleke, davne stranice (koje je prema sopstvenom izboru sva-ko od nas doživeo) iščitavamo u današnjem duhu sveta, suočava-jući se sa metamorfozom imagi-nacije, koja se pretače u stvarnost pa “izbeglice koje ne gube nadu, brodolomni tražioci azila naplav-ljeni na obalu Evrope, ogledaju se u liku Odiseja koji pokušava da nađe svoj dom...” I tako unedogled, koliko ima(mo) bajkovitih – ili baj-kolikih? – čudovišta sa kojima se rvemo i u snu, i u životu.

Koje je od njih savladao, i prigr-lio Alberto Mangel? Od prvog, od gospodina Bovarija, kojim otvara

Kroz sva lica u knjizi

Bajkovita čudovišta

Alberto Mangel ispisuje istoriju

ljudskog duha koji bi, posle ovoga, poput onog što izlazi iz Aladinove

čarobne lampe, morao

biti bolji, prosvećeniji i

milostiviji


Kultura > Imaginarijum Alberta Mangela

Dve izdavačke kuće iz Kasela – Bären-reiter i Metzler, već više od dve dece-nije objavljuju, kao

zajednička izdanja, priručnike o kompozitorima – kompaktne i ujedno fundirane portrete veli-kih majstora muzičke umetnosti, čime su se etablirali kao čvrsta naučna referencijalna literatura. Mendelson – Priručnik, koji je pri-redila Kristijan Vizenfeld, pojavio se pre nešto više od godinu dana, kao još jedan u seriji.

Robert Šuman Mendelsona je nazvao ”Mocartom 19. veka”. Johanes Brams i Maks Reger ve-ličali su ga kao romantičnog pro-tagonistu par excellence! Feliks Mendelson za života je proslav-ljan, posthumno, od vremena Ri-harda Vagnera, bio je obasipan antisemitskim napadima i poti-skivan sa koncertnih podijuma, a u Trećem Rajhu bio je zabranjen, da bi nakon Drugog svetskog rata bio naknadno otkriven.

Ukrštanje Mendelsonovog ži-vota, dela i recepcije u ovoj knjizi

bogato je fasetama i fasciniraju-će. Ko se udubi u ovaj priručnik ubrzo će razviti dublje shvatanje za kompozitorovo delo, a ono što

on nudi sastoji se u prezentaciju kompozitorovog stvaranja u svo-me vremenu, pojedinačnim objaš-njenjima njegovih dela, recepciji, istoriji interpretacije i Mendelso-novom tretiranju na filmu.

Autori priloga su renomirani muzikolozi – Beatriks Borhard, Mihael Čizali, Fabijan Šolbe, Ste-fan Dris, Andreas Ejhorn, Bar-bara Ajhner, Klemens Harasim, Julija Hajmerdinger, Mari Luiz Hercfeld-Šild, Hans-Joakim Hajn-rišen, Piter Vord Džons, Volker Kališ, Benedikt Libman, Hajnc fon Liš, Helmut Los, Alexander Lotzow, Stefan Menzel, Micha-el Meyer, Panja Mücke, Jascha Nemtsov, Klaus Retinghaus, Maksmilijan Rozental, Hartmut Šik, Tomas Šmit, Danijel Timejer, R. Lari Tod, Antje Tumat, Ivon Veserlos, Kristina Višenfeld i Fri-ederika Visman.

Priručnik je priredila profe-sorka dr Kristijan Vizenfeld, ordinarius na muzičko-nauč-nom odeljenju na univerzitetu Ruprecht-Karls u Hajdelbergu. A Mendelson – Priručnik je kompe-tentna publikacija i obogaćenje muzikološkog sveta, ali i sjajni omaž velikom majstoru, Mocartu 19. veka.

Knjiga je ujedno raskošno i precizno delo koje čitaoca uvodi u Mendelsonov univerzum. Kroz ovaj bogati materijal on je pod-staknut da o ovom delu naknad-no razmišlja i diskutuje. Ukratko, knjiga je pouzdani priručnik koji zainteresovanima otkriva mno-gostranost perspektiva i bogat-stva zasenjujućeg Mendelsono-vog dela.

Feliks Mendelson (Hamburg, 3. februara 1809 – Lajpcig, 4. novembra 1847) bio je nemački kompozitor (jevrejskog porekla) ranog romantizma. Njegova dela uključuju simfonije, koncerte, oratorijume, klavirsku i kamer-nu muziku. Nakon dugog peri-oda relativnog klevetanja zbog promene muzičkih ukusa i anti-semitizma u kasnom 19. i ranom 20. veku, njegova stvaralačka ori-ginalnost prepoznaje se i pono-vo vrednuje i on je danas među najpopularnijim kompozitorima romantizma.

Mocart 19. vekaKnjiga Mendelson – Priručnik obogaćuje muzikološki svet, ali je i sjajan omaž velikom majstoruPiše: Zoran Andrić

Pouzdani priručnik koji zainteresovanima otkriva mnogostranost perspektiva i bogatstvo zasenjujućeg Mendelsonovog dela

55

Kultura > Posvete

Istoričar Stevan K. Pavlović bio je kosmopolita i Evro-pljanin koji je govorio da je Jugosloven po rođenju, Sr-bin po porodičnom poreklu, Britanac po državljanstvu i Francuz po kulturnom afini-

tetu.Jedan od svetski najpriznatijih i

najuglednijih istoričara jugoistočne Evrope, profesor emeritus istorije Balkana na univerzitetu u Sautemp-tonu, u Engleskoj, preminuo je 24. januara u 89. godini.

Njegovi radovi iz istorije Srbije, Jugoslavije i Balkana se izdvajaju ori-ginalnim tumačenjima, osećajem za širi kontekst i za detalj, prepoznat-ljivim i elegantnim stilom kojim je pisao, na nekoliko jezika.

Profesor Pavlović se držao izvan, i iznad, ideoloških i nacionalističkih tumačenja koja su dominirala isto-riografijom tokom hladnog rata i za vreme i posle ratova za jugosloven-sko nasleđe.

Znao je u šali da kaže da je oženjen Francuskom (ime njegove žene je Frans) i da je celog života imao lju-bavnu aferu sa Francuskom (misleći na zemlju).

Imao je i poseban afinitet prema Italiji.

Jednom mi je rekao da je izjavom da je Rim lepši od Pariza naljutio neke članove njegove beogradske porodice, koji su uglavnom školovani u Francuskoj.

Možda su jedino Pavlovićeva lična skromnost i ljudska toplina mogli da se mere sa njegovim briljantnim umom.

DŽENTLMEN SA ŠEŠIROM: Bio je čovek ogromne erudicije i kulture koja je inspirisala, a da pritom nije druge činila da se osećaju nesigur-nim i manje vrednim.

Profesor Pavlović je sa svima raz-

govarao kao sa sebi ravnima, uklju-čujući i nas koji to nismo bili.

Koliko znam, nije se pokajao što je ranije otišao u penziju, ali je i dalje voleo da razgovara sa mlađim kole-gama i studentima.

Rado je prihvatao pozive da održi gostujuća predavanja mojim studen-tima u Londonu.

Često se setim kako se posle jed-

nog predavanja pridružio studenti-ma koje sam, zbog velikog broja, po-delio u tri manje seminarske grupe.

Proveo je celo popodne sedeći i diskutujući sa studentima, ponašaju-ći se kao jedan od njih, što je značilo i da je mene tretirao kao njegovog profesora.

Nije tražio nikakvu finansijsku na-doknadu – ne samo zato što je znao

Profesor Pavlović se držao izvan i iznad ideoloških i nacionalističkih tumačenja koja su dominirala istoriografijom tokom hladnog rata i za vreme i posle ratova za jugoslovensko nasleđe

Piše: Dejan ĐokićFotografije: Privatna arhiva

Istoričar, kosmopolita i džentlmen srpskog porekla

Pavlović se konačno vratio u Beograd tokom 1990-ih, nakon što su mu vrata srpske istoriografije otvorili profesori Andrej Mitrović i Branko PetranovićP

RIL

OG

: ST

EV

AN

K. P

AV

LOV

IĆ (1

933

– 20

22)

56

da britanski univerziteti nemaju novca – ali je prihvatio da ga vodim na večeru u obližnji turski restoran; smatrao je da se u Londonu najbolje jede u ‘turskim kafanama’.

Bio je to jedan od retkih slučajeva kada mi je dozvolio da platim večeru ili ručak.

Voleo je da časti prijatelje, a poseb-na iskustva su bile večere u london-skim restoranima na Svetog Nikolu, njegovu slavu, na koje su Frans i on

Istoričar, kosmopolita i džentlmen srpskog porekla

Pavlovićeva tumačenja istorije Drugog svetskog rata nisu se uklapala u tada dominantne, zvanične interpretacije u Titovoj Jugoslaviji, ali i na mnogim zapadnim univerzitetima, još manje u nacionalističke, emigrantske narative

PR

ILO

G: S

TE

VA

N K

. PA

VLO

VIĆ

(19

33 –

2022

)

57

pozivali posle prepodnevne posete srpskoj crkvi u Londonu.

Posebno je vodio računa o stranim studentima koje su Frans i on poziva-li na večere da ne bi proveli praznike sami u domovima.

Bio je izuzetno šarmantan džent-lmen starog kova.

Visok, uvek elegantno obučen, ho-dao je sa štapom i podizao šešir dok bi uz blagi naklon pozdravljao po-znanike.

Kada je otišao u penziju, kolege bi ga viđale kako svakog jutra odlazi do lokalne trafike – živeo je u blizini uni-verziteta – da kupi pariski Le Mond.

Često je čitao i londonski Indipen-dent, a vikendom Fajnenšel tajms, zbog odličnog kulturnog dodatka.

Čuvao je isečke zanimljivih članaka iz novina i slao fotokopije prijateljima.

Sačuvao sam neke od isečaka, sa njegovim komentarima na margina-ma.

Voleo je da reciklira stare koverte i greškom neoverene poštanske marke.

DIPLOMATSKO POREKLO: Ro-đen je 7. septembra 1933. u Beo-gradu, tada prestonici Kraljevine Jugoslavije, u porodici srpskih i jugo-slovenskih diplomata i činovnika.

U nemačkim dokumentima je jed-nom od predaka prezime transkribo-vano u ‘Pavlowitch`, kako je i Stevan pisao svoje prezime – osim kada je pisao na srpsko-hrvatskom.

Deda po ocu, koji se takođe zvao Stevan, bio je član jugoslovenske de-legacije na Konferenciji mira u Pari-zu, kao šef kabineta Ante Trumbića, prvog ministra spoljnih poslova Kra-ljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Deda po majci profesora Pavlovića je bio Stevan Đukić, naslednik drvar-ske trgovine i glavni blagajnik u Na-rodnoj banci.

Mladi Stevan je proveo veći deo detinjstva izvan Jugoslavije.

Njegov otac Kosta je službovao u jugoslovenskom poslanstvu, zatim ambasadi u Bukureštu, u vreme kada je za (prvog jugoslovenskog) amba-sadora postavljen Jovan Dučić 1938. godine.

Kosta će kasnije da napiše izvan-rednu i prilično kritičku biografiju Dučića.

Posle okupacije i podele Jugoslavi-je u aprilu 1941, Pavlovići su se našli

Pavloviću su bile srodne ideje prodemokratske srpske i jugoslovenske emigracije, a u Jugoslaviji je pratio rad disidenata Milovana Đilasa i Mihajla Mihajlova

Bez formalnog priznanjaSrpsko izdanje i promocija njegove

istorije Balkana (Klio, 2004) izazvale su priličnu pažnju stručne i šire pu-blike.

Međutim, kao i Trajan Stojanović, još jedan briljantni istoričar srpskog porekla koji je studirao u Francuskoj i ostvario zavidnu akademsku kari-jeru na Zapadu, Pavlović je ostao na margini srpske i jugoslovenske isto-riografije, makar one zvanične.

Pavlović nikada nije bio zaintere-sovan za samopromociju, nije jurio medalje i priznanja, ali koliko drugih, ne samo malih, naroda bi sebi mogli da dozvole da u svoje akademije nau-ka ne prime ovako velike, svetski po-

znate istoričare, ili im na neki drugi, prikladni način, odaju priznanje?

Bio je član brojnih doktorskih ko-misija i posle penzionisanja.

Do pre otprilike osam godina ni-sam ništa objavio, a da on nije pro-čitao.

Popravljao je moj engleski i uvek imao korisne komentare i pitanja.

Njegov sin Kosta, koji je takođe studirao istoriju u Oksfordu i Parizu, nastavlja da neguje vrstan, pavlovi-ćevski stil pisanja.

Kako mu se zdravstveno stanje po-goršavalo, profesor Pavlović je pre-stao da piše.

U proleće 2015, Frans i on su se

preselili na Mauricijus, u njeno rod-no mesto Kap Malere.

Posetio sam ih početkom 2016. godine.

Još smo mogli da razgovaramo, uglavnom o temama iz jugosloven-ske istorije.

Nije se odvajao od torbe u kojoj je nosio tri knjige koje je istovremeno čitao, među njima i Marsela Prusta na francuskom originalu, olovke i notes.

Ostavio mi je privatnu biblioteku, čiji sam deo poklonio, uz Kostinu pomoć, biblioteci Goldsmitsa, koled-ža Univerziteta u Londonu na kom predajem, gde studenti i istraživači danas mogu da konsultuju knjige iz specijalne kolekcije nazvane po Ste-vanu K. Pavloviću.P

RIL

OG

: ST

EV

AN

K. P

AV

LOV

IĆ (1

933

– 20

22)

58

sa izbeglom vladom u Londonu.Za vreme vlade Slobodana Jovano-

vića (1942-43), Kosta Pavlović je bio njegov šef kabineta.

Posle rata, Kosta je ostao u Londo-nu, pored Slobodana, koji je osnovao Jugoslovenski narodni odbor sa ci-ljem da okupi viđenije političke emi-grante.

Kasnije je radio kao bibliotekar Slovenske biblioteke univerziteta u Kembridžu, gde je predavao srpsko-hrvatski jezik.

Pored knjige o Dučiću, napisao je i nekoliko vrednih radova iz diplomat-ske istorije.

Ipak, tek će njegov sin da ostvari naučnu karijeru istoričara.

U ličnoj arhivi piše da je Stevan 1956. diplomirao istoriju na univer-zitetima u Lilu, Parizu (Sorboni) i Kraljevskom koledžu Univerziteta u Londonu.

Tamo mu je predavao tada mladi docent Majkl Hauard, koji se sma-tra utemeljivačem savremene vojne istorije i kasnije profesor i na univer-zitetima Oksford i Jejl.

U memoarima objavljenim 2006, Hauard se seća Stevana Pavlovića kao jednog od njegovih prvih stude-nata koji su kasnije ostvarili uspešne akademske karijere.

Stevan je zatim upisao posledi-plomske studije na Školi za sloven-

ske i istočnoevropske studije na Uni-verzitetu u Londonu, gde je prijavio tezu o uspostavljanju srpsko-engle-skih diplomatskih odnosa i rivalstvu Rusije i Engleske na Balkanu tokom 1830-ih.

Inspiraciju da istraži ovu temu i verovatno prve smernice dao mu je tada već sasvim ostareli Slobodan Jovanović, koji je preminuo krajem 1958. godine.

Zvanični mentori su mu bili Hju

Istoričar Stevan K. Pavlović bio je kosmopolita i Evropljanin, koji je govorio da je Jugosloven po rođenju, Srbin po porodičnom poreklu, Britanac po državljanstvu i Francuz po kulturnom afinitetu

PR

ILO

G: S

TE

VA

N K

. PA

VLO

VIĆ

(19

33 –

2022

)

59

Siton-Votson, sin čuvenog istoričara Roberta Vilijama Siton-Votsona, i Fi-lis Oti.

“Razgovarali smo o svemu osim o tezi i obično sam ja plaćao račun jer bi Siton-Votson redovno zaboravljao novčanik”, kasnije mi je pričao Pavlo-vić.

Oti mu je pomogla da popravi en-gleski, tada još pod uticajem francu-skog.

Tokom studija se izdržavao istra-žujući za druge u britanskim i fran-cuskim arhivama.

Radio je i kao prevodilac sa ovih jezika.

Verovatno je iz finansijskih razloga 1958. prihvatio zaposlenje u službi za odnose sa javnošću švedske kom-panije Atlas Kopko, s kojom je bio na Svetskoj izložbi u Briselu.

Narednih godina je živeo u Stokholmu i Milanu, u vreme kada je njegov poslodavac izvodio projekat

tunela kroz Monblan.Puno radno vreme i obaveze na

poslu mu nisu dozvolili da formalno završi doktorske studije u Londonu, pa je rad, koji je inače po svemu osta-lom zadovoljavao kriterijume za dok-torat, predao kao magistarsku tezu.

Teza je kao knjiga Anglo-Russan Rivalry in Serbia, 1837-1839, objav-ljena u Parizu 1961. godine, i danas je ključna za razumevanje ovog peri-oda srpske istorije.

Vraća se Britaniji, i karijeri istori-čara, 1965. godine, kada je dobio me-sto docenta istorije na Univerzitetu u Sautemptonu.

POČASNI DOKTORAT U PENZIJI: Pavlović mi je pričao da se u Britaniji tada smatralo da je doktorska titula u društvenim naukama bio nemački, ili možda američki, običaj, pomalo stran britanskim univerzitetima, gde se nekada sa podsmehom gledalo na

Pisao istoriju Jugoslavije i Srbije

Pavlovićeva istorija Balkana (A History of the Balkans, 1804-1945, 1999) ga je i definitivno svrstala u vodeće svetske istoričare Balkana.

Manje poznata, ali odlična knjiga njegovih ranije objavljenih naučnih članaka Unconventional Perceptions of Yugoslavia, 1940-1945, dobar je primer njegove interpretacije ovog perioda.

Usledila je tematska istorija Ju-goslavije The Improbable Survivor: Yugoslavia and its Problems, 1918-1988, a zatim i kratka biografija Tita 1992. godine (Tito, Yugoslavia’s Gre-at Dictator: A Reassessment).

Deset godina kasnije, izašla je nje-gova sažeta istorija Srbije (Serbia: The History behind the Name), koju je opisivao kao ‘istorijski esej’.

Poslednju knjigu, istorija Jugosla-vije u Drugom svetskom ratu (Hitler’s New Disorder: The Second World War in Yugoslavia), objavio je 2008. godi-ne, a nedavno je dobila novo izdanje.

Pored engleskog, pisao je i na fran-cuskom, italijanskom i srpsko-hrvat-skom; čitao je i rumunski i španski, razumeo je nemački, ali se nikada nije hvalio impresivnim poznava-njem jezika.

Naša zajednička koleginica Itali-janka mi je rekla da iz prepiske sa Pavlovićem nije mogla da zaključi da mu italijanski nije bio maternji jezik.

Bijou d’art (1978), biografiju Boži-dara Karađorđevića, ‘pariskog umet-nika i balkanskog kneza’, napisao je na francuskom. Pre deset godine je objavljena i na srpskom jeziku.

Ovo malo remek delo je istovre-meno i društvena i kulturna isto-rija Evrope 19. veka, pisana kroz perspektivu evropske periferije i istočnoevropskih emigranata u Pa-rizu.

Za svakoga ko želi da ozbiljno izu-čava istoriju Jugoslavije i Balkana, koje je Pavlović uvek stavljao u širi, evropski kontekst, njegove knjige i brojni članci i poglavlja u zbornicima su nezaobilazno štivo.

Lično bih preporučio i njegove izvanredne, uvek sažete i analitički pisane prikaze knjiga, kojima je da-vao poseban značaj.

Govorio mi je da se po rubrici pri-kaza knjiga može oceniti kvalitet na-učnih časopisa.

Pavlović se konačno vratio u Be-ograd tokom 1990-ih, nakon što su mu vrata srpske istoriografije otvori-li profesori Andrej Mitrović i Branko Petranović.

Pored engleskog, pisao je i na francuskom, italijanskom i srpskohrvatskom; čitao je i rumunski i španski, razumeo je nemački, ali se nikada nije hvalio impresivnim poznavanjem jezika

PR

ILO

G: S

TE

VA

N K

. PA

VLO

VIĆ

(19

33 –

2022

)

60

doktorante kao na večite studente koji nisu uspeli da pronađu posao.

Iako je danas u Britaniji doktorat obavezan preduslov za akademsku karijeru, i dalje se smatra nepristoj-nim isticati naučne titule.

Ne računajući gostujuće profesure na univerzitetima u Parizu i Firenci, Pavlović je čitav radni vek proveo u Sautemptonu.

Zahvaljujući njemu, ovaj inače od-lični britanski univerzitet, našao se na međunarodnoj mapi balkanske i istočnoevropske istoriografije, i da-nas ima impozantnu biblioteku za Balkan.

Otišao je u ranu penziju 1996. godi-ne, delimično i zbog rastuće birokra-tije i raznih ‘evaluacija’, kao jedan od samo dvojice istoričara Balkana u Veli-koj Britaniji – drugi je bio Ričard Klog.

Nekoliko godina kasnije, dobio je počasni doktorat univerziteta King-ston u Londonu.

Na ceremoniji dodele, u šali je rekao da će konačno moći da slu-

ša kako ga kolege iz istočne Evrope oslovljavaju sa ‘prof. dr’, a da pritom ne crveni od stida.

Već drugom knjigom, istorijom Ju-goslavije, koja je objavljena u Londo-nu i Njujorku 1971. godine, Pavlović se izdvojio kao vodeći među istoriča-rima svoje generacije.

Knjiga sadrži izvanredno sažeta tumačenja međuratnog i ratnog pe-rioda; bila je to i prva istorija Jugosla-vije koja je analizirala tada najnovije događaje, tokom, pokazaće se kasni-je, ključnih 1960-ih godina.

Pavlovićeva tumačenja istorije

Drugog svetskog rata se nisu ukla-pala u tada dominantne, zvanične interpretacije u Titovoj Jugoslaviji, ali i na mnogim zapadnim univerzi-tetima, još manje u nacionalističke, emigrantske narative.

Pavloviću su bile srodne ideje pro-demokratske srpske i jugoslovenske emigracije, a u Jugoslaviji je pratio rad disidenata Milovana Đilasa i Mi-hajla Mihajlova.

Autor je istoričar i profesor sa koledža Goldsmits Univerziteta u

Londonu, članak je prethodno obja-vio londonski BBC

Kao i Trajan Stojanović, još jedan briljantni istoričar srpskog porekla koji je studirao u Francuskoj i ostvario zavidnu akademsku karijeru na Zapadu, Pavlović je ostao na margini srpske i jugoslovenske istoriografije, makar one zvanične

PR

ILO

G: S

TE

VA

N K

. PA

VLO

VIĆ

(19

33 –

2022

)

61

Pre više od dve decenije sedeo sam u Bernu sa nekim od najvećih muzičara 20. veka. Između ostalih bili su tu i Orel Nikole i Zigfrid Palm, umetnici, ljudi kojima sam

se neizmerno divio i čije reči sam upijao i te večeri. Reč po reč i došli smo do promocije muzičkog stvaralaštva u “istočnim” zemljama. Mađarska se izborila za status Bartoka i Kodaljija, Češka za Dvoržaka i Martinua, Slovaci za Janačeka, Poljaci su na temeljima Šopenove muzike izgradili čitavu nacionalnu kulturu, Rumunija je kroz muziku Eneska dospela do priznanja celog

frankofonskog sveta, ruska klasična muzika je glavno oruđe čitavog naroda u promociji opštih nacionalnih vrednosti.Došli smo tako i do neizbežnog pitanja

– gde je tu Srbija? Postavili su mi sasvim jednostavno pitanje: “Ko je vaš najveći kompozitor?” Sva imena koja sam navodio okupljenima nisu značila ništa. Jednostavno nikada nisu čuli ni za koga i što je još tužnije, zapravo nikada nisu čuli ni jednu jedinu kompoziciju srpskog autora!Ta noć je bila košmarna za mene. Bolelo me je saznanje da moja voljena zemlja nije nikada promovisala svoju muzičku umetnost van granica. Zaspao sam sa čvrstom odlukom da u svom životu učinim sve što je u mojoj moći da doprinesem afirmaciji stvaralaštva srpskih kompozitora i muzičkih umetnika uopšte.Prva istinski velika i značajna pobeda izvojevana je 2006. godine, kada je orkestar Camerata Serbica, koji sam osnovao 2004. godine nastupila u Dvorani Berlinske filharmonije. Te godine je Camerata bila i zvanični promoter Milenijumskih ciljeva Ujedinjenih nacija. Uspeo sam da se izborim da izvedemo program iz mojih snova, onakav kakav sam priželjkivao one večeri u Bernu.Orkestrom je dirigovao srpski dirigent Bojan Suđić, a među delima Baha i Mocarta našli su se i Milan Mihajlović, sa Bagatelama za violinu i solistkinjom

Marijom Špengler, kao i fantastični koncert za flautu Oberon Zorana Erića u izvođenju najboljeg flautiste današnjice Emanuela Paija! Kao solisti pojavili su se još Vilfrid Štrele, solo violista Berlinske filharmonije, Lorenc Nasturika, koncertmajstor Minhenske filharmonije i Marinski orkestra, ali i Vesna Stanković i Ljubiša Jovanović.Bilo je to jedno od najlepših večeri u mom životu. Svi zajedno smo se osećali plemenito, uzvišeno, moćno i kao sastavni deo kulturne Evrope!Naredna velika prilika ukazala se mnogo kasnije, koji mesec pre početka pandemije. Nakon koncerta u Parizu, oktobra 2019. bio sam pozvan na “radni doručak” sa Jorge Šamineom (Predsednik Evropskog centra za muziku) i Sneškom Mihajlović Quaedvlieg (Generalni sekretar Europa Nostra u Briselu). Bio je to nezaboravan susret koji se pretvorio u višesatne konsultacije o načinu na koji se može pomoći jednoj skrajnutoj kulturi u srcu Evrope, kulturi Srbije. Tada smo prvi put ozbiljno spomenuli Stevana Stojanovića Mokranjca, kao jednog od stubova naše muzike koji ima u Negotinu očuvanu kuću kao i festival koji se oslanja na tradiciju muzike koju je ostavio svojoj naciji.Prošle su više od dve godine. Sve vreme su uprkos pandemiji nastavljeni i intenzivirani kontakti. Uz pomoć Sneške smo maštali sve više o lepoj budućnosti srpske kulture. Jorge se pojavio aktivno, kao prijatelj i savetnik predsednika Makrona i tokom zvanične posete srpske Državne delegacije Francuskoj. Polako smo se bližili prvom cilju.U poslednje dve nedelje smo napokon dobili dugo očekivane vesti. EU je dodelila sredstva Negotinu za potpunu rekonstrukciju Mokranjčeve kuće, a Jorge Šamine je dostavio predlog da se Mokranjčeva kuća pridruži “Asocijaciji kuća i muzeja Evropskih kompozitora”. Unutar asocijacije će biti muzeji Mocarta, Betovena, Bramsa, ali i svih velikih evropskih kompozitora u poslednjih nekoliko vekova. Napokon će i jedan naš autor da se ravnopravno pojavi uz najveće!Direktor Ivica Trajković je odmah sa oduševljenjem reagovao na predlog da Muzej Krajine bude potpisnik zajedničkog ugovora, a Ministarstvo kulture je razumelo značaj ovakvog događaja za razvoj i promociju srpske muzičke umetnosti i omogućilo putovanje u Bužival, u kuću u kojoj je Bize napisao operu Karmen, u kojoj će se 3. aprila odigrati čin stvaranja Asocijacije.Večeras je mejlom stigao dokument koji ćemo potpisati. Deluje fantastično ozbiljno, argumentovano, produhovljeno i okrenuto suštini budućeg muzičkog stvaralaštva na tlu Evrope. U srcu sam osetio duboki mir. Shvatio sam da će neke buduće generacije Evropljana možda znati imena srpskih kompozitora, bez pitanja? Možda će slušati dela nastala u Srbiji? Za moje shvatanje bogatijeg, ispunjenijeg života, to bi bilo dovoljno!

Ljubiša Jovanović, flautista, jedan je od najpoznatijih srpskih

umetnika u svetu, redovni profesor flaute

na FMU u Beogradu, gde je diplomirao i

magistrirao u klasi prof. Miodraga Azanjca.

Usavršavao se u klasi prof. Chiristiana Lardéa

u Parizu i Aurele Nicoleta u Bazelu. Nosilac je

Diplome Superieur de Concertiste” na L’Ecole

Normal Superieur de Musique de Paris 1983. Održao je više od 1.500 koncerata u 37 zemalja

sveta i više od 200 masterklasova, dobitnik najprestižnijih nagrada.

Njegovi snimci su zabeleženi na više od 50

CD izdanja, premijerno je izveo više od 120

koncertnih, solističkih i kamernih kompozicija

srpskih autora.

MOKRANJAC PRED VRATIMA EVROPE

U poslednje dve nedelje napokon smo dobili dugo očekivane vesti. EU je Negotinu dodelila sredstva za potpunu rekonstrukciju Mokranjčeve kuće, a Jorge Šamine je dostavio predlog da se Mokranjčeva kuća pridruži “Asocijaciji kuća i muzeja Evropskih kompozitora”. Unutar asocijacije će biti muzeji Mocarta, Betovena, Bramsa, ali i svih velikih evropskih kompozitora u poslednjih nekoliko vekova. Napokon će i jedan naš autor ravnopravno da se pojavi uz najveće!


Ogled > Ljubiša Jovanović

MOGU LI DA POBEDE FANTOMI IZ NAŠEG SOKAKA

Documents

Transcript of MOGU LI DA POBEDE FANTOMI IZ NAŠEG SOKAKA