KWI@EVNOST ZA DECU

I INTERMEDIJALNOST

UDC 74/75:655.533UDC 82–93

� Tijana D. TROPINInstitut za kwi`evnost i umetnostBeogradRepublika Srbija

KAKO PREVODITIILUSTRACIJU?

SA@ETAK: Kwi`evna ilustracija je hibridni `anrna razme|i umetnosti i zanata, a ilustrovawe kwi`evnihdela za decu ilustratora stavqa pred razli~ite probleme,pogotovu kada se radi o jezi~ki inventivnim delima iliklasicima koji su poznati i preko adaptacija (pozori{te,film, strip). Ovaj rad poku{ava da osvetli neke od tihproblema na primerima iz doma}e izdava~ke i ilustra-torske prakse. Posebna pa`wa posve}ena je slu~ajevima ukojima umetnik svojim delom stupa u dijalog sa ranijimilustracijama, ili sa adaptacijama kwi`evnog dela kojepripadaju drugim medijima (igrani i animirani film,strip). Ukazuje se na slu~ajeve u kojima se uporedo sa pre-uzimawem postoje}ih ilustracija vr{e intervencije natekstu, tako da dolazi do nesklada izme|u tekstualnog ivizuelnog dela kwige. Kona~no, razmatra se i fluidnostgranica izme|u oma`a, aproprijacije i plagijata.1

KQU^NE RE^I: ilustracija, prevod, adaptacija, in-termedijalnost, kwi`evnost za decu

Ilustrovawe kwi`evnosti za decu ima dugu ipo{tovawa dostojnu tradiciju koja se`e u najmawuruku do Komenijusa (Comenius), autora prve sli-kovnice eksplicitno namewene deci: Orbis sensu-

alium pictus (Vidqivi svet), objavqene 1658. godi-

3

1 Ovaj rad napisan je u okviru projekta 178008 „Srpska kwi-`evnost u evropskom kulturnom prostoru”, na Institutu zakwi`evnost i umetnost u Beogradu, koji finansira Ministar-stvo prosvete i nauke Republike Srbije.

ne (Barr 1995: 10). Ipak, brojnije slikovnice iilustrovane kwige za decu po~iwu da se pojavqujutek od polovine osamnaestog veka, da bi u devetna-estom ilustracija za decu do`ivela puni procvat.Do danas se razvila u beskona~no mnogo ogranakai smerova, sa najrazli~itijim stilskim pravcima ipredstavnicima. U ovom radu, me|utim, poku{a}uda istra`im pre svega one pojave koje su rezultatilustrovawa prevoda za decu ili preuzimawa ori-ginalnih ilustracija i wihovo adaptirawe za doma-}e tr`i{te.

Ilustracija je kao „namensko” likovno delo naj-~e{}e posmatrana kao mawe vredna od nezavisnogumetni~kog dela, a u konjunkciji sa kwi`evno{}u,odnosno kwigama za decu, tako|e tradicionalno ni-`eg statusa u kwi`evnom polisistemu (kako jeubedqivo pokazala Zohar [avit: Shavit 1986), todovodi do razli~itih aberacija u odnosu premastvarawu, pla}awu, reprodukciji ilustracija. Na-gla{en je pre svega aspekt upotrebqivosti u pre-cizno odre|enom kontekstu: da li }e ilustracijudo`iveti kao podesnu a) deca ~itaoci, b) rodite-qi (kupci) i v) izdava~, koji u prvom redu proce-wuje faktore a) i b). Ovakav pragmati~no orijen-tisani stav doveo je do toga da se prema ilustra-cijama izdava~i i urednici odnose znatno slobod-nije nego {to je to slu~aj sa reprodukcijama umet-ni~kih dela za odrasle i do poplave naru~enih, ma-sovno proizvedenih dela ni`eg kvaliteta. Uprkostome, ilustracija za decu razvila se u osoben li-kovni ̀ anr sa vlastitim konvencijama i povremenosa zna~ajnim umetni~kim rezultatima.

Kao i u svakom drugom poslu, najboqa ostvarewa daju

oni ilustratori koji temeqno poznaju struku, imaju veli-

ku kulturu, u ovom slu~aju likovnu, i naravno talenat. Ta-

kav autor razume tekst, kao i ulogu ilustracije da mu ko-

respondira. On prihvata zadati tekst kao poziv na dija-

log i odgovori}e adekvatno svojim likovnim izrazom (Ma-

leti} 2011: 75).

Slu~aj ilustrovawa dela prevodne kwi`evnostine{to je druga~iji nego kad su u pitawu ilustra-cije ra|ene za tekstove doma}ih autora. Ne anga`u-ju se uvek lokalni umetnici kako bi iznova osmi-slili vizuelni aspekt kwige: naj~e{}e se vodi ra-~una o preuzimawu dovoqno kvalitetnih (ali neisuvi{e skupih) stranih ilustracija. Na taj pro-ces odabirawa i odbacivawa ilustracija za doma}aizdawa oduvek je uticao zbir razli~itih vektora,katkad sa sasvim neo~ekivanim rezultatima. Premanizovima izdawa de~jih klasika, poput Alise u ze-mqi ~uda ili Pinokija, mogu se ne samo pratitismene stilskih epoha i razvoj tendencija u ilustro-vawu de~je kwi`evnosti ve} i odre|ivati fluktu-acije ekonomskog napretka ili ekonomske krize,kao i méne u stavovima o prihvatqivosti, odnosnopodobnosti nekih prizora za de~je ~itaoce. Poku-{a}u da u nastavku grupi{em neke naj~e{}e ilinajzanimqivije pojave.

Ilustracija klasika: preuzimawe, slobodnostvarawe, dijalog sa klasi~nim ilustracijama,

dijalog sa (filmskim) adaptacijama.Na primeru Kerolovih kwiga o Alisi

U slu~ajevima kad postoje klasi~ne ilustracijekoje se poistove}uju sa tekstom, wihovo preuzimawenije uvek izvodqivo: nekad zbog vanliterarnih ra-zloga, pre svega nov~anih (nemogu}nost da se otku-pe prava za ilustracije ili skromna tehni~ka sred-stva za wihovo reprodukovawe), a ponekad i zbogvelikog stilskog raskoraka izme|u vremena wiho-vog nastanka i novog izdawa. Odli~an primer za tojesu Tenijelove (Tenniel) ilustracije za Alisu u ze-mqi ~uda, koje su se od pojavqivawa kwige gotovoizjedna~ile sa Kerolovim delom. Wihov status po-tvr|uje i ~iwenica da je prvo englesko izdawe sanovim ilustracijama (koje su tako|e delo cewenog

4

umetnika, Artura Rekama [Arthur Rackham]) bilopropra}eno novom uvodnom pesmom Ostina Dobsona(Austin Dobson), koji je u stihu pravdao potrebu zanovom likovnom opremom, ~etrdesetak godina posleprvog izdawa: „Enchanting Alice! Black-and-white /Has made your deeds perennial; / And naught save”Chaos and old Night” / Can part you now fromTenniel”; Posle ovog odavawa po~asti, Dobson na-stavqa: „But still you are a Type, and based / In Truth,like Lear and Hamlet; / And Types may be re-drapedto taste / In cloth-of-gold or camlet” (Ostin Dobsonu jesen 1907, citirano prema Barr 1995: 38).

Verovatno zbog promene u ukusu o kojoj Dobsongovori, Tenijelove ilustracije su reprodukovane umalom broju srpskih (i jugoslovenskih) izdawa; pr-vi put su se pojavile 1952. godine u izdawu zagreba~-ke „Mladosti”, a prvo srpsko izdawe koje ih preno-si jeste izdawe beogradskog BMG-a iz 1998. Najve}iprocenat izdawa Alise ima originalne ilustraci-je, svakako zahvaquju}i visokom statusu koji deloLuisa Kerola u`iva me|u prou~avaocima kwi`ev-nosti i pedagozima, ali i ~iwenici da je wegov ma-{toviti svet inspirativan za umetnike. Govore}i ona~inu na koji je Dragana Jov~i} ilustrovala Ali-su u zemqi ~uda, Jasna Jovanov ispravno tvrdi ka-ko je u pitawu „jedan od najte`ih poduhvata za sva-kog ilustratora” (Jovanov 2011: 48). Tako se ilu-strovawe Kerolovog dela pretvara u svojevrstanispit zrelosti za ilustratora koji tome pristupa.Ne za~u|uje {to su brojna izdawa preuzela ve} po-stoje}e ilustracije, bilo doma}ih bilo stranihumetnika; ipak, treba ista}i kako je ve} prva jugo-slovenska ilustratorka Alise u zemqi ~uda, Ev-genija Gaganidze Samonova, stvorila izuzetne ilu-stracije sa izra`enim karakteristikama jugendsti-la (preovla|uje dinami~na, elegantna linija sa do-sta ukrasa), dok su kasniji ilustratori, poput ve}pomenute Dragane Jov~i} ili Miodraga Bate Kne-`evi}a, insistirali na li~nom stilskom pe~atu.

Ovde nas, me|utim, posebno zanima jedan ne{tore|i odnos prema postoje}oj tradiciji ilustrovawanekog klasika, koji bismo pre svega mogli nazvatidijalo{kim. Radi se o neposrednom i vidqivomuticaju ilustracija originalnog izdawa na ilustra-cije ra|ene za prevod. Odli~an primer za to pred-stavqaju ilustracije Marka Krsmanovi}a za Alisuu svetu s one strane ogledala (Kerol 1979) u Pro-svetinoj ediciji „Zlatna kwiga”; one podra`avajuTenijelove crte`e ne samo kad je u pitawu izborscene za ilustrovawe ve} i wihova kompozicija, pa~ak i takvi vantekstualni detaqi kao {to je sli~-nost sporednog lika sa Benxaminom Dizraelijem.

Ovakav postupak je vredan prou~avawa iz vi{erazloga. Tenijelove ilustracije nisu se uklapalekoncepcijski u ediciju „Zlatna kwiga”, orijentisa-nu prevashodno na savremene ilustratore i ilu-stracije u boji. Ipak, bliskost „originalnih” i„prevodnih” ilustracija tolika je da se mo`e govo-riti o odavawu po~asti starijem ilustratoru; vre-di zapaziti da to nije slu~aj sa gotovo dvadeset go-dina starijim Krsmanovi}evim ilustracijama zaAlisu u zemqi ~uda (Kerol 1960) koje, u te`wi zaoriginalno{}u, ne uspostavqaju asocijativne vezeni sa Tenijelom niti sa prethodnim doma}im ilu-stratorima.

U tekstu „How Emil Becomes Michel: On the Tran-slation of Children’s Books” Birgit Stolt (Stolt2006: 67–84) govori o „plagirawu” ilustracija i naprimeru {vedskih i nema~kih ilustracija AstridLindgren pokazuje kako i pored „prevo|ewa” oda-branih prizora, kompozicije i prikaza pojedinihlikova, nove ilustracije uti~u na izmewenu recep-ciju teksta, izostavqaju}i ili mewaju}i oznake lo-kalnog karaktera, koje bli`e odre|uju dru{tveno-istorijski kontekst (ovde je to {vedska seoska ipalana~ka sredina s po~etka XX veka). Tako i Mar-ko Krsmanovi} svojim ilustracijama bri{e najve}ideo istorijskog konteksta Alise, redukuju}i obe-

5

le`ja koja bi ~itaocima ukazivala na to da se ra-di o engleskoj devoj~ici iz viktorijanskog perio-da. Ne radi se o napadnoj modernizaciji ode}e ipredmeta, vremenski i kulturni pomak uspostavqase pre svega stilski, „razigravawem” Tenijelovihpomalo tmurnih slika.

Krsmanovi}eva linija je bla`a, mawe nagla{e-na, usagla{ena sa uglavnom kolorisanim crte`ima.Autor krivudavim, slobodnim potezima nagla{ava„rasku{tranost” pojedinih likova, poput Bele kra-qice i Belog viteza. Vesna Laki}evi} Pavi}evi}o wegovoj ilustraciji iz tog perioda ka`e: „Se-damdesetih godina Krsmanovi} ilustruje u duhuart-bruta robusne, groteskne i grosovski deformi-sane figure, narativne i magritovski nadrealnekompozicije sa elementima pop-artisti~ke ikono-grafije” (Laki}evi} Pavi}evi} 1994: 67). Ovaj ilu-stratorski pristup deluje u sadejstvu sa prevodomIvane Milankov, koji nagla{ava „bezvremene”aspekte teksta, poja~avaju}i prisustvo adresata –deteta mawim i ve}im intervencijama na prevodu.

Kao i kod Krsmanovi}a, ne dolazi do uo~qivog tek-stualnog osavremewivawa prikazanog sveta, ali sesvakako i jezik i ilustracije stilski pode{avajutrenutku nastanka (pozne sedamdesete godine dvade-setog veka) i savremenim shvatawima, kako estet-skim, tako i onima sa podru~ja de~je psihologije.Krsmanovi} se u doba stvarala~ke zrelosti i sa-mostalnosti, tako, upu{ta u svojevrstan dijalog saTenijelom.

Iako ovakvom saglasju prevoda i ilustracije tre-ba te`iti, ono pre spada u izuzetak nego u pravilo.Rita Oitinen (Riitta Oittinen) u svom delu Prevo|e-we za decu (Translating for Children; Oittinen 2010)upravo na primeru ilustracija Alise u zemqi ~udakoje je ostvarila Tuve Janson pi{e o raskoraku ko-ji se pojavquje kad se ilustracije ra|ene za jedanprevod objave uz drugi. Odstupawa slike od tekstavariraju, od sitnih ali vidqivih nepoklapawa kao{to je boja gusenice, u tekstu zelene a na sliciplave (Oittinen 2000: 96), pa do potpunog razila-`ewa tekstualnog i vizuelnog dela, kada se radi o

6

Ilustracija 1 – Tenijelova Alisa Ilustracija 2 – Krsmanovi}eva Alisa

ilustrovawu prevoda parodije (Oittinen 2000: 143–144). Autorka ispravno nagla{ava slo`enost i di-jalogi~nost interakcije teksta i slike:

In a translation, the dialogic constellation expands andinvolves a translator interpreting the text and illustrations,target-language readers with a different cultural background,a new publisher, and even, possibly, a new illustrator parti-cipating in a collaborative dialogue with the translator(Oittinen 2000: 144).

Vredi pomenuti da su ilustracije Tuve Jansonza Ritu Oitinen specifi~ne i funkcionalne samou interakciji sa jednim odre|enim prevodom, pre-uzete i u dva srpska izdawa, gde se pojavquju u kom-binaciji sa prevodom Luke Semenovi}a. Iako jeumetni~ki i izra`ajni nivo wenog dela neprome-weno visok, ~itaocu koji nije upoznat sa konkret-nim, ilustrovanim prevodom (a to je nu`no moralabiti velika ve}ina ~italaca srpskih izdawa) wenicrte`i deluju kao vrlo slobodna varijacija na temuAlise u zemqi ~uda. Mehani~kim uklapawem pre-voda i ilustracija, koji su nastali nezavisno jednood drugog, napu{ten je `eqeni sklad i saradwaprevodioca i ilustratora: „To create a translationwhere parts contribute to the whole, the translatormust take into consideration the illustrator’s inter-pretation of the story” (Oittinen 2000: 101).

Primer neuspelog transfera dela:neprihvatawe klasika, izme{tawe iz konteksta igubitak va`nih aspekata u novim ilustracijama

– Otfrid Projsler2

Slu~aj de~jeg romana Der Räuber Hotzenplotz (Ra-zbojnik Hocenploc) Otfrida Projslera (Preussler)

odli~an je primer za to kako prevod ponekad ne us-peva zbog vantekstualnih okolnosti, odnosno gu-bitka va`nog kulturnog konteksta, i kako prevodneilustracije tome mogu doprineti. U pitawu je de-lo koje, zajedno sa drugim tekstovima ovog autora,u Nema~koj va`i za de~ji klasik i ve} pedesetakgodina se pre{tampava sa originalnim ilustraci-jama, ~esto adaptira za pozori{te itd. Kod nas jepreveden pod naslovom Velika potera, u ve} pome-nutoj ediciji „Zlatna kwiga”. Po tome {to izdawenije pre{tampavano niti obnavqano mo`e se za-kqu~iti da kwiga nije nai{la na posebno dobarprijem kod nas.

U ~emu le`e razlozi wenog neuspeha kod jugo-slovenske publike?

Kao {to je ve} re~eno, pre svega u odsustvu od-govaraju}eg kulturnog konteksta. Naime, Projslerje svoju pri~u zasnovao na likovima koji su ne-ma~koj deci, naro~ito pedesetih godina dvadesetogveka, bili op{tepoznati – na standardnim likovi-ma „Kasperlteatra”, lutkarskog pozori{ta. Kao{to komedija del arte ima standardne likove (Ar-lekin, Pjero, Pantalone), tako su u de~jem lutkar-skom pozori{tu poznati tipovi Kasperla, veselogspadala i obe{ewaka, prepoznatqivog po {iqatojkapi i velikom nosu, wegovog priglupog drugaraSepa ili Sepela (bavarska varijanta imena Jozef)u tirolskom odelu, uobra`enog i nesposobnog poli-cajca i karikirano krvolo~nog razbojnika. Proj-sler daje svoje li~no obojene varijante tih tipova,ali oni su i daqe prepoznatqivi; lakom usposta-vqawu asocijativne veze u Nema~koj su doprinelei kongenijalne ilustracije F. J. Tripa (Tripp), ko-ji je ilustrovao i druge Projslerove kwige (Maliduh).

Umesto naslova Razbojnik Hocenploc, izdawe„Zlatne kwige” nosi nejasniji i ne mnogo podesannaslov Velika potera, preme{taju}i akcenat salikova na zaplet. Prevodilac Marija \or|evi}

7

2 Ovaj deo rada koristi se materijalom iz moje doktorsketeze u izradi, Teorijski aspekti prevo|ewa kwi`evnosti zadecu sa stanovi{ta studija kulture.

odlu~ila se za niz re{ewa koja ne samo da doma}im~itaocima nisu ponudila vezu sa lutkarskim pozo-ri{tem3, ve} su umnogome redukovala komi~nu atmo-sferu kwige. Promene imena su donekle doprinelelokalizaciji, tj. smawile su nema~ki karakter tek-sta, ali nisu bitno doprinele wegovom odoma}iva-wu za publiku na jugoslovenskom podru~ju; u adap-taciji se stalo na pola puta.

U okviru ove teme, me|utim, za nas je interesan-tan specifi~an slu~aj ilustracija ove kwige. „Pro-svetino” izdawe ne prenosi originalne crte`e; me-|utim, ilustrator Jevrem Je{a Milanovi} se te-sno oslawa na Tripove ilustracije kao predlo`ak– izbor ilustrovanih scena u potpunosti pratioriginalne crte`e, na~in prikazivawa likova ikompozicija uglavnom ga se dr`e. Izmene se ogra-ni~avaju na dva aspekta: prigu{ena je komi~na ipovremeno groteskna atmosfera Tripovih crte`a(on Hocenploca ~esto prikazuje sa svih sedam no-`eva za pojasom) u korist ne{to realisti~nijegcrte`a (na po~etku, baka kod Milanovi}a pokazu-je mnogo vi{e straha nego na originalnoj ilustra-ciji). U istom kqu~u, Milanovi} te`i ka kompo-ziciji sa nagla{enim perspektivisti~kim kadrira-wem, tj. razlikom prvog i drugog plana (Trip svo-je likove uglavnom postavqa u istu ravan kompozi-cije). Time se, opet, gubi de~ja neposrednost i be-zazlenost originalnih crte`a.

Op{ti efekat ovakve kombinacije odlika pre-voda i ilustracija jeste neodre|enost, nelokalizo-vanost opisanih doga|aja koje dete ~italac ne mo`eni da pove`e sa sopstvenim okru`ewem, niti da ihprihvati kao autenti~nu stranu bajku koja sa sobomdonosi {arm novine. Nepoznavawe lutkarske tra-dicije tako|e je predstavqalo problem (mawe je ve-rovatno da }e se dete koje ne zna za Kasperla/To{u

zainteresovati za kwigu o wegovim do`ivqajima).I tako su druga Projslerova dela ostala neprevede-na sve do 2004, kada je „Artist” objavio Malu ve-{ticu, u prevodu Gordane Timotijevi} i sa origi-nalnim ilustracijama.

Problem sukoba ideologija i tragovicenzure/adaptacije prevodau preuzetim ilustracijama

Problemom cenzure u kwi`evnosti za decu so-cijalisti~kog perioda bavilo se vi{e razli~itihautora (Pokorn 2012; Thomson-Wohlgemuth 2009).Srpski teoreti~ari i istori~ari i daqe pone{tostidqivo pristupaju prou~avawu te pojave.

Intervencije na tekstu nisu uvek pra}ene odgo-varaju}im intervencijama na ilustracijama jer bito bilo previ{e komplikovano za onda{we stawereprodukcije, a retu{ bi bio previ{e skup iliprevi{e uo~qiv kao izmena. Samo je u istoriji do-ma}eg stripa retu{irawe nepo`eqnih slika i de-taqa s vremena na vreme praktikovano do u osam-desete godine pro{log veka (videti npr. esej Zo-rana \ukanovi}a o Miltonu Kanifu, 1987).

Tako povremeno dolazi do neo~ekivanih spoje-va, kada ilustracija pokazuje tragove onoga {to jeizostavqeno u tekstu, pre svega u slikovnicama: utekstu adaptirane i ilustrovane verzije Hajdi ko-ju je za srpsko tr`i{te priredio Jovan Angelus([piri 1981) govori se o u~itequ, a na slici sejasno vidi protestantski sve{tenik u odori saokovratnikom (vidi o tome i Pokorn 2012). Slikov-nica @ilbera Delaja Maja i godi{wa doba (De-laj 1978) sadr`i ilustraciju na kojoj se vidi ~ini-ja puna uskr{wih obojenih jaja, dok tekst prenosirazgovor {umskih ptica o prole}u – prevodilac jeodustao od poku{aja da uspostavi bilo kakvu vezuadaptiranog teksta sa slikom {arenih jaja (koju je

8

3 Tradicija lutkarskog pozori{ta, wegovih komi~no-gro-tesknih likova, nije sasvim nepoznata kod nas, kako pokazuje iZmajeva Nesre}na Kafina.

bar jedan deo ~itala~ke publike morao prepoznatikao aluziju na uskr{we obi~aje). Ova praksa brisa-wa svakog pomena verskih praznika bila je vrlo ra-{irena, ali ne uvek i ovako neve{to sprovedena io~ita. Tako je sa referencama na Bo`i} bilo lak-{e iza}i na kraj: naj~e{}e su, kao i u tekstu pre-voda, pretvarane u pomiwawe Nove godine. I drugeilustracije sa religioznim elementima su izbaci-vane ili naprosto ostavqane uz adaptirani tekst,u nadi da ih deca ne}e prepoznati. Takav je slu~ajsa adaptacijom poznate bajke Oskara Vajlda Sebi~-ni xin, u slikovnici Marije Paskval (Pascual) na-mewenoj ni`em pred{kolskom uzrastu, Bajke uslici 2 (Paskval 1981). Kqu~na slika ilustrujemomenat pri~e u kome i xin i ~itaoci dete sa ra-nama na dlanovima mogu prepoznati kao malog Isu-

sa: prikazan je de~ak sa stigmatama i oreolom, dokxin pred wim kle~i. Upu}eni ~italac, ~ak i ako ni-je upoznat sa originalnim tekstom Vajldove bajke,lako }e prepoznati uobi~ajeni prikaz malog Isusa,ali jugoslovenski izdava~ je o~ito ra~unao sa timda ni deca ~itaoci, pa ni odrasli koji eventualnobudu vr{ili funkciju posrednika, ne}e primetititaj religijski kontekst. I rane i oreol ostaju ne-obja{weni.

Sli~no re{ewe – mewawe teksta tako da ilu-stracija deluje nerazumqivo za neupu}ene – mo`e-mo na}i i na sasvim neo~ekivanom mestu, u de~jojenciklopediji [ta znam o biqkama i ̀ ivotiwa-ma, u odrednici „So~ivo” (Gabalda – Bolije 1981:129). Kao i u nekim drugim slu~ajevima, ilustra-tor se opredelio da ne pru`i samo crte` biqke,

9

Ilustracija 3 – Marija Paskval Sebi~ni xin Ilustracija 4 – Pjer Probst So~ivo

ve}, na sku~enom prostoru, ~itavu malu ̀ anr-scenu:dva mladi}a u starovremskoj ode}i, jedan sasvimumotan u krzno, zbuwenog izraza lica, dok mu dru-gi sa osmehom pru`a ~iniju ~orbe od so~iva. Pro-pratni tekst ograni~ava se na obave{tewa o hran-qivosti so~iva – ali ilustracija i daqe prikazu-je biblijsku scenu u kojoj Isav Jakovu prodaje svo-je pravo prvorodstva, ba{ za ~iniju so~iva.

Redak slu~aj prevodioca koji je otvoreno govo-rio o ovakvoj praksi i zalagao se za wu jeste Ugqe-{a Krsti}. U tekstu „Osobenosti prevodila~kogzadatka na savremenim kwi`evnim tekstovima zapred{kolski i mla|i {kolski uzrast” (1979) ba-vi se problematikom prevo|ewa slikovnica ~ijitekstualni deo nije adekvatan za jugoslovenske de~-je ~itaoce. Krsti} predla`e – uz navo|ewe prime-ra – da se ilustracije zadr`e, a da se promeni pro-pratni tekst. Time neosetno vizuelnom delu kwi-ge pridaje mawi zna~aj nego tekstualnom; paradok-salno, takvo postupawe dovodi do vi{eg stepena o~u-vawa integriteta ilustracija, koje }e re|e bitimewane:

Suo~en sa takvom konstrukcijom, prevodilac vr{i

prestrukturisawe zabavnog, poslu`iv{i se, recimo, iro-

ni~nim gegom i adekvatnim „{tosom”, kako bi izme|u de-

teta i teksta ustanovio isti intenzitet odnosa {to ga

ima original, ali sad na adekvatno izmewen na~in, no za-

dr`avaju}i i ne izneveravaju}i glavni motiv, na {ta ga –

pored ostalog – obavezuje i ilustrativni deo publikaci-

je, koji se naj~e{}e ne mo`e prestrukturisati. (Krsti}

1979: 36–37)

Uticaj vanliterarnih faktora:filmske i strip-adaptacije i

wihovo odra`avawe na ilustracije kwiga

Teorijska literatura uglavnom kod nas ne po-sve}uje dovoqno pa`we odnosu izme|u razli~itih

vizuelnih umetnosti i wihovom „prelivawu” izjednog vida u drugi. ^esto su u pitawu relativnomehani~ki problemi preno{ewa fotograma iz cr-tanog ili igranog filma u ilustraciju slikovnice,ili ~ak u strip. Ipak, i ovo zahteva razli~ite spo-sobnosti da bi se izvelo kako treba, o ~emu svedo-~e bezbrojne i beskrajno raznorodne adaptacije Di-znijevih crtanih filmova za {tampana izdawa –slikovnice, stripove ili ilustrovane kwige. Wimase u ovom slu~aju ne}emo baviti podrobnije, ve} }e-mo skrenuti pa`wu na slu~aj uticaja gde rezultira-ju}e delo neosporno predstavqa originalnu ilu-straciju.

Zvezde na nebu. Engleske narodne bajke u izda-wu „Zlatne kwige” sadr`e ilustracije BranislavaMojsilovi}a; u pitawu je cewen i plodan ilustra-tor, koji je radio i na drugim kwigama te edicije.^itala~ku pa`wu privla~e razli~iti aspekti ilu-stracija, koje svakako spadaju u modernije iz togperioda – povremeno „filmsko” kadrirawe (krup-ni planovi, neobi~an ugao posmatrawa). Jedna odilustracija, me|utim, ima i neposrednije filmskoporeklo: re~ je o crte`u koji zauzima pune dvestrane i prikazuje Robina Huda i opata Taka kakose, opkoqeni neprijateqem, spremaju na borbu.Kompozicija u potpunosti preslikava kadar iz izu-zetno popularne i vi{e puta pre{tampavane kwige^udesni svetovi Volta Diznija: u toj kwizi je pri-~a o Robinu Hudu ilustrovana fotogramima iz igra-nog filma u produkciji Volta Diznija.

Mojsilovi} bez te{ko}a prilago|ava sliku svomprepoznatqivom crta~kom stilu, izvla~e}i jasnimlinijama konture likova i stilizuju}i ih u blagogrotesknom maniru. Ovde se mo`da sa najvi{e oprav-dawa mo`e govoriti o prevo|ewu slike iz jednogmedijuma u drugi – pa ~ak i tre}i, budu}i da kadariz filma prvobitno nije bio zami{qen kao ilu-stracija; ve} izrada fotograma i wihova nova na-mena predstavqaju aproprijaciju filmske slike.

10

Mojsilovi}eva ilustracija ~isto slikarskim sred-stvima preobra`ava datu foto-ilustraciju.

Druga~ije veze izme|u razli~itih medijuma mo-`emo prepoznati u nekim izdawima „Plave ptice”s kraja sedamdesetih godina: radi se o ilustracija-ma Bo`idara Veselinovi}a za Zvezdane ratove(Lukas 1978) i ilustracijama ve} pomenutog Jevre-ma Milanovi}a za Svemirski brod Galaktika(Larsen – Terston 1980). Veselinovi}, koji je omo-tima za „Plavu pticu” pru`io ujedna~eni stilskipe~at, ne odstupa od svog crta~kog manira ni pri-likom izrada ilustracija, ali se u izvesnoj meriipak oslawa na filmsku verziju. Tako su na wego-vim crte`ima roboti Si Tripio i Artu Ditu, pai Dart Vejder (u prevodu Vader) prikazani uz o~i-to ugledawe na Lukasov filmski predlo`ak; aliprilikom osmi{qavawa kompozicije, razme{taja ipokreta likova unutar we, Veselinovi} se u pot-punosti odvaja od Lukasovog kadrirawa i same este-tike filmske slike.

Na`alost, u slu~aju ilustracija Roberta Kal-marevi}a za omladinski roman Ma~ od [anare Te-rija Bruksa („Plava ptica”, 1979) ne mo`emo govo-riti o transformaciji ili aproprijaciji posto-je}eg materijala, jer i nije re~ o duhovitoj inter-

tekstualnoj igri ve} o plagijatu: Kalmarevi}eveilustracije u vi{e slu~ajeva predstavqaju vernekopije pojedinih scena iz stripa Princ ValijantHala Fostera. Na primer, scena u kojoj [ia razgo-vara sa Panamonom (Bruks 1979: II, 171) uz izvesneizmene prenosi stripski panel u kome se upoznajuprinc Valijant i sir Gaven; prikaz klimakti~nescene kona~nog sukoba [ije i Lorda Vorloka adap-tira stripovski panel u kome Valijant pokazujema~ ve{tici; uz mawe izmene, crte` Valijanta ko-ji silazi niz stepeni{te tamnice pretvoren je ucrte` tamni~ara, itd. Biraju}i one slike koje }ese najboqe uklopiti u narativ Terija Bruksa, Kal-marevi} je pokazao visok stepen dovitqivosti, alina`alost, sem toga nema drugih prepoznatqivo au-torskih ili crta~kih kvaliteta. Uz sve ostalo,ovakva procedura dovodi i do izvesne pometwe: upo~etku (Bruks 1979: I, 47, 63) se javqaju ilustra-cije na kojima princ Valijant igra ulogu [ije, aser Gavejn Flika Omsforda; ta identifikacija po-staje zbuwuju}a kada se u drugoj kwizi pojavi Pa-namon, jer Kalmarevi} ilustracije sa wim i [iomtako|e bazira na panelima sa Valijantom i serGavejnom.

11

Ilustracija 5 – Branislav Mojsilovi} Robin Hud Foto-ilustracija 6

Ako zanemarimo problem autorstva ilustraci-ja, slu~aj Ma~a od [anare otvara niz zanimqivihpitawa. Kao prvo, name}e se pitawe o mogu}nostida se materijal jednog narativnog dela, sme{tenogu odre|eni istorijsko-kulturni kontekst (u slu~ajuPrinca Valijanta radi se o ranom sredwem ve-ku), iskoristi za ilustrovawe sasvim drugog nara-tivnog toka, uz to sme{tenog u druga~ije razdobqe(Ma~ od [anare de{ava se u dalekoj i bajkovitoobojenoj budu}nosti). Obja{wewe se mo`e na}i udva razli~ita faktora – najpre, Kalmarevi} ilu-stracije, uz malobrojne izuzetke, koncipira kaogrupe od dva do tri lika, dok pozadinu, odnosno„scenografiju” po ~ijoj je razra|enosti i preci-znosti Foster bio slavan, svodi na najnu`nije ele-mente ili je u potpunosti izostavqa; kqu~ne deta-qe (recimo, boju kose pojedinih likova) retu{irai mewa u skladu sa ilustrovanim tekstom. To nijedosledno sprovedeno – izmene Kalmarevi} zanema-ruje kad su u pitawu prikazi ~udovi{ta Skula, ta-ko da dolazi do diskrepancije slike i teksta. Sdruge strane, Princ Valijant je bio izuzetno uti-cajno delo popularne kulture, voqeno i ~esto po-dra`avano od strane najrazli~itijih umetnika, nesamo kad su u pitawu strip-autori i ilustratorive} i sa uplivom na generacije autora koji su seokrenuli pisawu fentezija (epske fantastike).

Kao drugo, postavqa se pitawe da li bi se i ka-ko u druga~ijem slu~aju moglo govoriti o legitim-noj aproprijaciji postoje}e ilustracije za nekodrugo delo. Potencijalan odgovor na to pru`io je,recimo, Valter Mers, koji je u svom romanu za de-cu Divqe putovawe u no} (2009) ~itav zaplet iz-gradio oko ilustracija Gistava Dorea, sme{taju}iih u nov, bajkovit, deci primeren kontekst, ali uznagla{avawe autorstva crte`a (glavni junak nosiime ilustratora). Ovakav postupak nadilazi puku„recikla`u” postoje}ih crte`a, koriste}i ih nastvarala~ki i nov na~in, u postmodernom duhu.

12

Ilustracija 7R. Kalmarevi}

Ilustracija 11R. Kalmarevi}

Ilustracija 12Hal Foster

Ilustracija 9R. Kalmarevi}

Ilustracija 10Hal Foster

Ilustracija 8Hal Foster

Zakqu~ak

Kao {to smo videli, u prevodnoj kwi`evnostiza decu interakcija prevedenog teksta i ilustra-cije mo`e doneti neke neo~ekivane probleme, alii dovesti do niza kreativnih, kvalitetnih i zanim-qivih ilustratorskih i prevodila~kih re{ewa tihte{ko}a. Budu}i da se kod nas nije mnogo pisalo otome, ovaj rad se ograni~io na isticawe nekolikozanimqivih pojava, uz nadu da }e se drugi prou~a-vaoci posvetiti temeqnom istra`ivawu doma}eilustracije za decu i wenim plodnim ukr{tawimadoma}ih i stranih uticaja, ali i prou~avawu sa ne-dovoqno istra`enih aspekata – ne samo estetskogi istorijsko-umetni~kog, ve} i intermedijalnog,semanti~kog, pedago{kog i, kako smo videli, tra-duktolo{kog.

IZVORI

Bruks, Teri. Ma~ od [anare. Beograd: Jugoslavija,Prosveta, 1979.

Gabalda, @ak, Rene Bolije. [ta znam o biqkamai ̀ ivotiwama. Beograd: BIGZ, 1981.

Delaj, @ilber. Maja i 4 godi{wa doba. Zagreb:Mladost, 1978.

Zvezde na nebu. Odabrane engleske pri~e. Beograd:Prosveta, 1983.

Carroll, Lewis. Alica u Zemlji ~udesa. Zagreb: Mla-dost, 1952.

Karol, Luis. Alisa u zemqi ~uda. Beograd: Mladopokolewe, 1960.

Karol, Luis. Alisa u zemqi ~uda. Beograd: Pro-sveta, 1971.

Kerol, Luis. Alisa u svetu s one strane ogledala.Beograd: Prosveta, 1979.

Kerol, Luis. Alisa u zemqi ~uda. Beograd: BMG,1998.

Larsen, Glen, Robert Terston. Svemirski brod Ga-laktika. Beograd: Jugoslavija, Prosveta, 1980.

Lukas, Xorx. Zvezdani ratovi. Beograd: Jugosla-vija, Prosveta, 1978.

Mers, Valter. Divlje putovanje u no}. Beograd: Zla-tni zmaj, 2009.

Paskval, Marija. Bajke u slici, knj. 2. Ljubljana, Be-ograd: Partizanska knjiga, 1981.

Projsler, Otfrid. Velika potera. Beograd: Pro-sveta, 1964.

Projsler, Otfrid. Mala ve{tica. Beograd: Ar-tist, 2004.

Foster, Hal. Princ Valijant. Beograd: ^arobna knji-ga, 2013.

^udesni svetovi Volta Diznija. Kw. 1, Svet ma-{te. Beograd: Vuk Karaxi}, 1978.

^udesni svetovi Volta Diznija. Kw. 2, Pri~e izraznih zemaqa. Beograd: Vuk Karaxi}, 1978.

[piri, Johana. Hajdi. Qubqana, Beograd: Jugore-klam, 1981.

CITIRANA LITERATURA

\ukanovi}, Zoran. Paradoksalni klasik.<http://www.stripovi.com/index.asp?page=column-

view&ColumnID=41> (Prvobitno objavqeno u: Stri-poteka, br. 898, Novi Sad, 4.8.1987) 13.1.2014.

Jovanov, Jasna. „Tri modela de~je ilustracije u Sr-biji”. Detiwstvo 34 (2011): 46–54.

Krsti}, Ugqe{a. „Osobenosti prevodila~kog za-datka na savremenim kwi`evnim tekstovima zapred{kolski i mla|i {kolski uzrast”. Prevod-na kwi`evnost, zbornik radova Tre}ih beograd-skih prevodila~kih susreta. Beograd: Udru`e-we kwi`evnih prevodilaca Srbije, 1979, 35–40.

Laki}evi} Pavi}evi}, Vesna. Ilustrovana {tampa za

decu kod Srba. Beograd: ULUPUDS, 1994.Maleti}, Gordana. „Ilustracije po meri deteta”.

Detiwstvo 34 (2011): 74–79.

13

Barr, John. Illustrated Children s Books. London:The British Library, 1995.

Oittinen, Riitta. Translating for Children. New York:Routledge, 2000.

Pokorn K., Nike. Post-socialist Translation Practices:

Ideological Struggle in Children’s Literature. Am-sterdam, Philadelphia: John Bewamins Publish-ing, 2012.

Shavit, Zohar. Poetics of Children’s Literature. Athens,London: The University of Georgia Press, 1986.

Stolt, Birgit. ”How Emil Becomes Michel: On theTranslation of Children’s Books”. Gillian Lathey(ed.), Translation of Children’s Literature. Cleve-don: Multilingual Matters, 2006, 67–84.

Thomson-Wohlgemuth, Gaby. Translation under Sta-te Control. Books for Young people in the German

Democratic Republic. New York, Oxon: Routled-ge, 2009.

Tijana D. TROPIN

HOW TO TRANSLATE ILLUSTRATIONS?

Summary

Literary illustrations represent a hybrid genre, crossingthe boundary between art and artisanship. Illustrating worksof children’s literature poses various problems for the illu-strator, especially when the artist is dealing with linguisti-cally rich and inventive texts, or classics with multiple andwell-known adaptations into other media (theatre, film, co-mic books). This paper attempts to highlight some of thoseproblems using examples from Serbian publishing and illu-stration praxis. Particular attention is devoted to the artist’sdialogue with previous illustrators, or adaptations of thework in case, if they belong to other media (live action filmand animated film, comics). This paper further discusses thefluidity of boundaries between homage, appropriation andplagiarism. Finally, we point out some cases where existingillustrations were used alongside an altered text, resulting in

a dissonance between the textual and the visual part of thebook.

Key words: illustration, translation, adaptation, interme-diality, children’s literature

14