KAKO SE NAŠTIMOVATIUZ POMOĆ BIOFIDBEKA

(Izdavač C.P.P. Društva Psihologa Srbije, 2005)

Čovek kao muzički instrument-bolest je raštimovanost

Ako vam kažem da sam danas nekako sav raštimovan,da li ćete to shvatiti kao metaforu? Pa, nije čovekviolina, da može da se raštimuje! Ili možda jeste? Nebaš violina, već mnogo složeniji muzički instrument.Instrument sa bezbroj struna, zvončića, duvačkihinstrumenata, bubnjeva...Ma, ceo orkestar. Ikompozitor, i instrument, i orkestar...koji svira,“dok ne odsvira svoje”. Ne, to nije metafora, većživa istina. Čovek je živi muzički instrument, kao isva živa bića. Životna energija, kako god je zvali,struji kroz nas i proizvodi kretanje-vibracije. Kadase to strujanje odvija lagano i ritmično, kao kodmačke koja prede, mi doživljavamo zadovoljstvo. Našaosećanja su opažanja tih nevoljnih pokreta koji sedešavaju u telu. Tih vibracija u nama. Da, osećanjasu vibracije. “Dobre vibracije”, ili “loševibracije”, koje proizvodimo u sebi i širimo ih okosebe. Kako mi opisujemo svoja osećanja? Kažemo da:drhtimo od straha, tresemo se od besa, treperimo odsreće...Naši mišići, kao svaka struna koja imaodređeni tonus, ili zategnutost, i kroz koju strujienergija, vibriraju i proizvode neki ton. Mi nečujemo te tonove ušima, jer su vibracije maleamplitude i niske vrekvencije, ali registrujemo tu“muziku” na neki drugi način, drugim čulom koje nemaime. Kako bismo inače znali i osećali da smoraštimovani, ako nemamo čulo za te nečujne tonove, i

1

neki ugrađeni ukus kojim razlikujemo dobru i lošumuziku koja svira u nama.

Nešto od te muzike možemo čuti i običnim ušima.Prislonimo glavu na nečije grudi, i čućemo “tika-taka”. Naš metronom, ili bubnjar, zvani Srce, udararitam. Kao i svaki bubnjar, Srce pravi najviše buke.Možda zato da bismo ga čuli i da bismo vodili računada ne ispadnemo iz ritma. Ako bismo pozajmilislušalice od nekog čika doktora čuli bismo jasnije idrugi deo naše ritam sekcije. Pluća, poput metlicakoje se prevlače preko činela, dopunjavaju overitmičke pulsacije. Kasnije ćemo videti koliko jevažno za naše zdravlje da se usklade ritmovi srca ipluća. Ako poslušamo bolje, čućemo da srce kuca umuzičkom intervalu koji nazivamo kvarta. Pustimo livazduh pri disanju da malo zatreperi glasne žice,čućemo, kao da dolaze od neke duvačke sekcije, tonoveudaha i izdaha između kojih je muzički intervalkvinta (Ako ste opušteni). Prvo što “naučimo” kadapromolimo glavu na ovaj svet je disanje. Srce je većlupalo svoju kvartu i ranije. Da li je slučajno štonaša ritam sekcija svira baš u tim intervalima-kvartii kvinti?

Sećam se da je prvo što sam naučio kada su mepodučavali sviranju gitare kvintni krug. Pošto sambio nestrpljiv, pa sam želeo da me odmah nauče dasviram neke pesme, a ne da biflujem skale...”Vidimali...” govorili su mi, “onda moraš da naučiškvintni krug. To ti je osnova za pratnju. Ako krenešiz C-dura, sledeći akord je G-dur...ako kreneš iz D,sledeći je A...samo izbrojiš pet celih tonova. To tije prosto kao disanje. Prima, kvarta, kvinta...i znašda pratiš na gitari stotinak jednostavnih pesama...”Naučio sam kvintni krug, i prodisao muzički. Oni kojisu me podučavali vezi između kvintnog kruga i disanja(i otkucaja srca) nisu bili teoretičari muzike. To im

2

je palo na pamet tek onako. Intuitivno. Usvakodnevnom jeziku postoje reči i izrazi koji u sebikriju mnoge psihološke i fiziološke istine, aligrešimo u tome što ih, uglavnom, ne shvatamobukvalno. Nemojte i vi da napravite istu grešku. Onošto pišem, shvatite bukvalno.

Da li se čuje krv koja protiče kroz vene?Naravno. Sve što struji kroz nešto čuje se. U stvari,proizvodi neki zvuk. Taj zvuk nije čujan našim ušima,ali je zvuk. Ako bismo imali neku spravu koja bi gapojačala, ili ga transponovala za koju oktavu više,mogli bismo ga čuti. Onda bismo imali povratnuinformaciju o tome kako zvučimo. Na engleskom, imalibismo feedback, ili, po srpski, fidbek, povratnuinformaciju o nekoj našoj biološkoj funkciji. Tako jeskovan naziv biofidbek. I mišići koji trepereproizvode zvuk. Sve što treperi proizvodi zvuk. Naelektričnoj gitari je ispod žica postavljen magnetkoji prenosi impuls preko kabla do pojačala, pa onodatle ide do zvučnika...I mi čujemo ono što se svirana električnoj gitari. Neko čudo tehnike bi to istomoglo da uradi sa treperenjima naših mišića. Moždabismo tada mogli čuti kako zvuče naša osećanja. Kadabismo to mogli, kada bismo imali povratnu informacijuo tome kako zvučimo svakog momenta, da li bismodozvolili da se toliko loše muzike nakupi u nama? Dali bismo na vreme primetili da se postajemoraštimovani ili da ispadamo iz ritma?

Ono što zovemo bolest, nije ništa drugo do taraštimovanost i ispadanje iz ritma. Kada su namstrune previše napete, ili medicinskim rečnikompostajemo hipertonični, može nam se, vremenom, desitida obolimo od raznih “hiper” bolesti. Na primer, odhipertenzije. Struna koja se previše nateže može,opet vremenom, i da popusti, pa da omlitavi. Zavisnood toga koja struna koja je popustila,

3

dijagnostifikovaće nam doktori neku bolest salatinskim imenom koje počinje sa “hipo...”. I hiperi hipo znači da smo ispali iz našeg osnovnogtonaliteta, da falširamo. A to nas, onda, koštazdravlja. Zdravlje je naštimovanost, ritam. Bolest jeraštimovanost, aritmija. Zato je bitno da “imamosluha” za sebe i za druge. I to treba shvatitibukvalno.

Wilhelm Reich, psihoanalitičar i orgonskiterapeut, govorio je o tome da životna energija, kojuje nazivao “orgon”, protiče kroz telo, paralelno satelesnom osom, određenim ritmom. Kada je prolazneometan i ritmičan, kao kod crva, osoba je mentalnozdrava i oseća zadovoljstvo strujanjem života krozsebe. On je takav slobodan ritmički protok energijekroz telo nazivao “refleksom orgazma”. Možda i nijetako loše biti crv. Protok životne energije kroz telodoživljavamo kao osećanja. Znamo da je čovek, zarazliku od životinja, sposoban da potiskuje svojaosećanja. On to ne čini samo mentalno, već i telesno.Da bi se zaštitio od bola, čovek gradi od svojihmišića oklop, kao neki srednjevekovni vitez. Nesvesnehronične tenzije određenih grupa mišića sprečavajuslobodan tok energije, a samim tim i intenzitetosećanja. Oklop ima segmentarnu, kružnu strukturu.Rajh je ustanovio sedam slojeva tog mišićnog oklopa(očni, oralni, vratni, dijafragmatski, trbušni ikarlični), a njegov učenik i nastavljač njegovogdela, Aleksander Lowen, ustanovio je da postoji iosmi segment (noge) koji je funkcionalno povezan saprvim (očnim). Interesantno. Ne podseća li vas to namuzičku skalu od sedam osnovnih tonova, sa osmimtonom, oktavom, koji je, u našem doživljaju, istikao i prima(prvi) samo viši za oktavu. Do, re,mi,fa,sol, la, si do. Zamislite životnu energiju kojapokušava da na našim strunama odsvira neku melodiju

4

osećanja, a tamo neki uplašeni Ego denfuje žice. Zasvaki ton, po jedan denfer, ili kako kaže Reich,segment mišićnog oklopa. Jadne li muzike. A izdravlja. Malo se toga može komponovati sa nekolikoprigušenih tonova. I bolna i prijatna osećanja sesviraju na istim “žicama”, pa nas odbrana od bolakošta i zadovoljstva. Mnogima je, stoga, život čestodosadan i prazan. Sviraju istu, prigušenu i monotonupesmu, dok “ne odsviraju svoje”. Zato bivaju dosadnii drugima. Onu staru “koliko para, toliko i muzike.”,mogli bismo zameniti sa “koliko osećanja, toliko imuzike”.

Svoju životnost moramo platiti spremnošću dapodnosimo bol i ne oklopljavamo se pred njim. Sve sesvira na istim žicama. Ako ih prigušimo da nezasviraju melodije bola i straha, nećemo imati načemu da zasviramo ni melodije ljubavi, radosti izadovoljstva. Na žalost, svi smo oklopljeni uizvesnoj meri. Radost i sreću ne možemo uloviti itrajno pripitomiti kao domaće životinje. Ta osećanjatraže kretanje, stalno menjanje i obogaćivanježivotne simfonije. I najlepša melodija postanedosadna ako je stalno slušamo. Ali, mi želimosigurnost i često smo spremni da tu iluziju platimodenfovanjem svojih struna. To nam je lakše nego dapostanemo majstori koji upravljaju svojim muzičkiminstrumentom i sviraju onako kako oni hoće. Majstorume i da priguši strune kad treba, kad hoće da izvedeneku melodiju za koju odgovara takav ton. Ali, on tone čini nesvesno i hronično. On upravlja svojiminstrumentom. Štimuje ga sam kada se raštimuje. Nezove doktore u pomoć. Ne guta lekove ili neke drugesupstance za “štimung”. On sam stvara svoj štimung.Biofidbek je jedna od veština koje mogu da pomognučoveku da upravlja svojim “instrumentom”, svojimtelom, fiziologijom, osećanjima.

5

Svi se rađamo sa sposobnošću da razlikujemozadovoljstvo od bola. Izgleda da je i ta sposobnostpovezana sa nekim našim muzičkim ukusom, sa osećajemza ritam. Evo kako: Kada smo napeti, vrpoljimo se.Kada osetimo jači bol, trzamo se, grčimo, uvrćemo,krivimo...U agoniji dolazi do konvulzija. Kao i kadaumiremo. Svi pokreti bola su nekoordinisani iaritmični. Sigurno je da bi to ružno zvučalo kadabismo mogli da čujemo. Kada osećamo zadovoljstvopokreti su koordinisani i ritmični. Harmonični. Ustanjima većeg uzbuđenja postaju brži, ali zadržavajuritmičnost i koordinaciju. Orgazam je, kao i smrt,konvulzija. Ali ritmična i jedinstvena konvulzija.Razlika je drastična, mada neke ljude plaši sličnostpa se plaše i orgazma. U reakcijama našeg tela na boli zadovoljstvo možemo tražiti korene našeg osećanjaza lepo. Korene ukusa. Svi se rađamo sa ukusom. Moždabismo mogli i da obrnemo red stvari, pa da sezapitamo zašto osećamo zadovoljstvo u pokretima kojiimaju ritma, a bol u neritmičnim i isprekidanimpokretima. Možda je bol estetska reakcija organizmana aritmiju? Da li naš ukus proističe iz različitogreagovanja tela na bol i zadovoljstvo, ili su, možda,bol i zadovoljstvo estetski doživljaji organizma?Reakcije organizma na lepu ili ružnu unutrašnjumuziku. No, da ne istražujemo sada da li je prvonastala kokoška ili jaje, jer to nije cilj oveknjige. Dovoljno je da razumemo da postoji povezanostnaših telesnih funkcija, osećanja, zdravlja...sa timeda li je naše telo, naš muzički instrument, dobronaštimovan, i da li svirajući na njemu ispadamo izritma ili iz tonaliteta. Ako to razumemo, moći ćemoda shvatimo i važnost koju mogu imati povratneinformacije o našim životnim funkcijama, ilibiofidbek, za učenje veštine vladanja našim muzičkiminstrumentom-telom. Možete ovu priču o biofidbeku kao

6

načinu da se čovek naštimuje shvatiti i kao mali kursiz primenjene muzike. Šta je potrebno prvo naučiti?

Prva preporuka je: Uhvati ritam. Koji ritam?Mogao bih da odgovorim “svoj ritam”, ali veliki brojljudi više ne zna koji je to njihov ritam.Usklađujući se sa ritmovima koje nam nameće društvo,ili naša ambicija, često izgubimo osećaj za svojritam. Videćemo, kasnije, da su svi poremećaji, ilistanja koja zovemo bolesti, samo odraz ili posledicasviranja našeg tela u ritmovima koji nam neodgovaraju, ili ispadanje iz ritma. Lowen jezadovoljstvo definisao kao “svesno opažanje ritmičke,pulsatorne aktivosti tela.”. “Ove nevoljneaktivnosti...”, kaže on, “imaju ritmičnost koja semenja zavisno od stepena uzbuđenja u celom organizmui u pojedinim delovima tela. Različiti ritmovimeđusobno se usklađuju, a odvojeni pokreti se slivajuu jedan, obrazujući spontani pokret u celom telu. Tokosećanja u telu je kao reka koja se formira stapanjemmnogih potoka, od kojih svaki nastaje od brojnihmalih potočića. Ali, proces formiranja reke je samodeo prirodnog ciklusa kretanja vode od mora kaplanini i nazad opet do mora. Koreni zadovoljstvazadiru duboko u čovekovu vezu sa prirodom...Osećanjezadovoljstva koje proističe iz prirodnog i pravilnogritma života prožima sve naše aktivnosti iodnose...Sve telesne aktivnosti su urođeno ritmične.Nisu izuzetak ni voljni pokreti, mada su pod svesnomkontrolom. Ali, pošto su pod kontrolom ega, možemo sekretati neritmički, ako ego ignoriše telesnu potrebuza zadovoljstvom, i postavlja preterani cilj.”

Ritam je, dakle, osnova zadovoljstva, mentalnog ifizičkog zdravlja, a i dobre muzike. Ritam postoji iu makrokosmosu i u mikrokosmosu. U periodičnostikretanja nebeskih tela, kao i pusliranjima u samojstrukturi atoma i molekula. Zdravlje je sposobnost

7

organizma da se uskladi sa tim ritmovima. Reich jeopisao pulsatornu, ritmičku aktivnost kod crvenihkrvnih zrnaca čoveka. Nervno tkivo ispoljavaperiodičnost u svom funkcionisanju, što se odražavakroz ritmičnost moždanih talasa kada ih registrujemoelektroencefalogramom (EEG). Kada budemo govorili oneurofidbeku, videćemo da svaki moždani ritam, teta,alfa, gama, beta...odgovara određenom mentalnom ifizičkom stanju. Od moždanih ritmova zavisi da li smoopušteni, ili napeti, koncentrisani ilirasejani...Čak i običan komad srčanog mišićanastavlja spontano da pulsira kada je stavljen ufiziološki rastvor. Ritmičnost na ćelijskom nivougovori nam o tome da je ritam urođeni kvalitetživota. Izvorno značenje reči persona je takođemuzičko: Per sona znači po zvuku. Mi smo ono štosviramo, muzika koja nastaje treperenjem našegorganizma. To je naša ličnost, naša per-sona.

Seksualna funkcija je, takođe, periodični,ritmični fenomen u čitavom životinjskom i biljnomsvetu. Od cvetanja biljaka, do mesečnog ciklusa žene(periode). Poznata je veza između menstrualnogciklusa i lunarnog meseca. Veza između ove dve pojaveje misterija, kao i mnoge druge pojave vezane zaritmičke aktivnosti života. Astrolozi decenijamapokušavaju da otkriju povezanost naših ritmova saritmovima univerzuma. Neke veze ritmova prirode saritmovima naših aktivnosti su očigledne. Vidljivo jekako se naši ritmovi menjaju u odnosu na dan i noć,leto i zimu, proleće i jesen. U tome smo srodni sabiljnim i životinjskim svetom. Međutim, za razliku odbiljaka i životinja, mnogi od nas ne poštuju svojeprirodne ritmove. Radimo onda kada je organizmu vremeza odmor, ili zgubidanimo kada smo fiziološki spremniza rad, neozbiljni smo u ozbiljnim situacijama, aukočeni kada je vreme za zabavu. Kada bismo oslušnuli

8

samo jedan od naših ritmova, ritam disanja, ubrzobismo uvideli koliko smo van ritma života. Brojniterapijski pravci, metodi relaksacije, joga,bioenergetika...govore nam o tome koliko je važannačin na koji dišemo za naše mentalno i fizičkozdravlje. Zar je to uopšte potrebno reći? Zar tosvako ne zna? Zar čoveka treba opominjati na takvestvari? Očigledno je da treba. I to nam pokazujekoliko smo izgubili sluh za sebe.

Ispričaću vam jedan glupi vic, iz serije glupihviceva o gluposti plavuša. Ne zato što mislim da suplavuše glupe, ili zato što volim tu vrstu viceva,već zato što taj vic, na humoristički način, govori onašem nedostatku sluha za sopstvene ritmove. Vic ideovako: Došla plavuša kod frizera sa slušalicama odvolkmena na ušima. Frizer je pokušavao da sazna kakogospa želi da bude ošišana, ali dotična plavojka niječula njegova pitanja jer je na ušima imala dotičneslušalice. Nesrećni frizer je skinuo plavušeslušalice, ali, avaj, plavuša poče da se guši iizdahnu, nesrećnica, na frizerskoj stolici. Mučenifrizer, sav uspaničen, stavi slušalice na svoje uši,ne bi li čuo šta je to slušala pokojnica. “Udahni,izdahni, udahni, izdahni, udahni, izdahni...”, čuo jezapanjeni frizer. Kada bismo postavili senzore kojisnimaju naš obrazac disanja u toku dana, pa ondapogledali grafikon, ili čuli zvučne signale kojiodgovaraju ritmu i amplitudi našeg disanja, to jestkada bismo dobili biofidbek obrasca disanja, mnogi odnas bi uvideli da bi nam dobro došle neke slušalicesa snimkom, poput onoga koji je slušala plavuša izvica. Nemam nameru da popujem, ili bilo koga vređam.I sam sam “grešnik”, i često “plavuša” kada je mojedisanje u pitanju, ali se barem trudim da ispravimsvoj obrazac disanja.

9

Disanje obezbeđuje kiseonik za metaboliškeprocese i održava vatru života. U svim orijentalnim imističnim filozofijama tajna najvećeg blaženstva je upravilnom, ritmičnom disanju. Udisaj aktivira našsimpatički nervni sistem, a izdisaj parasimpatički.Naše srce reaguje na aktivaciju koja dolazi iz ta dvadela našeg autonomnog nervnog sistema i usporava iubrzava svoj ritam. Što je veća razlika između togusporavanja i ubrzavanja, ili HRV(Heart RateVariability) to je srce zdravije. Dakle, i zdravljenašeg srca zavisi od ritma i dubine našeg disanja. Usamim jezičkim izrazima možemo otkriti povezanostizmeđu odlika ličnosti i načina na koji osoba diše.Za emotivnu, pristupačnu, otvorenu i srdačnu osobubez krutih načela, kaže se da je širokogruda, to jestda diše punim plućima. Za skučene, sitne duše, kažese da su uskogrudi ljudi. Naravno, izraz ne govori oveličini grudnog koša, već o obrascu disanja osobe.Disanje je, očigledno, vezano za osećanja. Bezvazduha nema ni plamena, ni vatrenosti. Nizadovoljstva. Potiskivanje vlastitog disanja je jedanod najčešćih načina suzbijanja osećanja. Utuljivanježivotne vatre da nas ne bi opekla jara bolnihosećanja čini i to da su nam i zadovoljstva mlaka ida jedva tinjaju.

Opasno je izgubiti svoj ritam ili ga pobrkati satuđim. Ispričaću vam jednu pričicu o jednomistraživanju na jadnim bubašvabama. Ne znam zašto ćuvam ispričati baš tu priču, ali ona ne može da vamškodi, a možda nekome bude i od koristi. Možda neko izaključi nešto iz nje. Izvesna Dženet Harker, biolog,htela je da dokaže da se koordinacija između ćelijapostiže posredstvom hemijskih materija koje u sebinose vremenske signale. Ova pomalo sadističkinastrojena naučnica otkinula je jednoj bubašvabiglavu hirurškim putem tako da mučena bubašvaba ne

10

iskrvari. Grešna buba nije crkla, ali je izgubilakoordinaciju i počela da se kreće nasumice i bezcilja. Onda je naučnica na leđa obezglavljenebubašvabe prikačila naopačke okrenutu drugu bubašvabusa glavom, i cevčicom im spojila krvotoke. Ovakospojena bubašvaba sa dva tela i jednom glavomfunkcionisala je gotovo normalno. Opet je pokazivalatipično cirkadijalno (cirkadijalni ritam-dnevniritam) ponašanje u kojem se aktivnost ograničava naperiod nakon sumraka. Nešto je kroz krv davaocaprenosilo poruku o dnevnom ritmu. Harkerova jeutvrdila da je izvor tih informacija o ritmu ivremenu subsofagealni ganglion. Taj subsofagealniganglion se sa lakoćom može presaditi sa člana jednegrupe na obezglavljenog pripadnika druge grupe, ionda nameće primaocu sopstveni ritam. Ali, ako biprimaoc zadržao sopstveni «pejsmejker», sopstvenuglavu, ili taj dotični ganglion, došlo bi do velikenevolje. Dodatni ganglion se pokazao kao smrtonosnooružje. Posedovanje dva merača vremena, ili ritmova,koji šalju dve suprotne poruke, nesrećnog insekta jedovelo do potpune konfuzije, dezorganizovanogponašanja, malignog tumora utrobe, i smrti. Konfuzijaritmova je kod bubašvabe izazvala smrt. Ispada da jojje bolje bilo bez glave, nego sa dva merača ritma.Koje bi moglo biti naravoučenije iz ove «basne»?Dobro, mi ,ljudi, nismo bubašvabe, ali ipak, narode,ne dajte glavu, ali ne dajte ni da vam neko drugidiktira vama stran ritam, pa makar taj drugi bio ivaš sopstveni ego. Uhvatite svoj ritam, i svirajtesvoj život po njemu. No, to je lakše reći negouraditi. Život je težak, i mnogo je toga što nasizbacuje iz ritma. Postoje brojni načini, metodi kojinam mogu pomoći da primetimo kad smo raštimovani ikad ispadamo iz ritma, i uz pomoć kojih možemo danaučimo veštine ovladavanja sopstvenim ritmovima.

11

Biofidbek je jedan od tih metoda, i zato ću vam rećinešto o njemu.

12

Šta je to biofidbek?

Da li je to, možda, neki novi lek?

Biofidbek je proces učenja kontrole nadsopstvenim psihofiziološkim funkcijama. Nadsopstvenim ritmovima. Biofidbek nije lečenje, nijemedicinska procedura, nije lek. On je pre jedanedukacioni proces učenja posebnih um-telo veština.Učenje da se prepoznaju fiziološki odgovori i da semenjaju nešto je slično kao učenje vožnje bicikla,tenisa, ili sviranja klavira. To zahteva vežbanje.Kroz vežbu, upoznajemo sopstvene psihofiziološkeobrasce reagovanja na stres, i učimo da ihkontrolišemo, da ne bi oni kontrolisali nas. Na tajnačin se odvikavamo od loših navika, naviknutihreakcija, i učimo nove, bolje odgovore na život iteškoće koje on nosi. Učimo da se naštimujemo iuhvatimo ritam života.

Zašto bi ljudi uopšte želeli i uložili trud danauče da kontrolišu te nesvesne, fiziološke procese?Zato što na taj način mogu da poboljšaju svojezdravlje bez upotrebe lekova, da se oslobode nekihpsihosomatskih tegoba, i da poboljšaju sopstvenofunkcionisanje i uspešnost u mnogim aktivnostima ioblastima života.

Na čemu se zasniva taj biofidbek?

U suštini, to nije ništa posebno novo. Rečbiofidbek znači povratna informacija o biološkimfunkcijama. Učenje kontrole životnih funkcija naosnovu povratnih informacija. U tom procesu sekoristi savremena tehnologija. Naše životne funkcijese snimaju senzorima, ti signali se prenose u

13

kompjuter, poseban softver obrađuje signale, i namana ekranu pokazuje promene koje se dešavaju u našimmoždanim talasima, pritisku, provodljivosti kože,pulsu...i drugim funkcijama. Ako je neka od našihživotnih funkcija na nezadovoljavajućem nivou, mipokušavamo da je dovedemo do optimalnih vrednosti, ana monitoru vidimo da li u tome uspevamo.

Od samog rođenja mi, zapravo, učimo na osnovupovratnih informacija. Tako učimo sve svoje veštine:govor, socijalna ponašanja, motorne veštine...Danemamo povratnu informaciju o tome da li nešto radimodobro ili ne, ništa ne bismo ni naučili. Ako pogrešnoizgovorimo reč, neko nas ispravi. Ako napravimopogrešan korak, padnemo pa nas zaboli. Ako smo«nevaljali», dobijemo po guzi. I to je povratnainformacija, ili, što bi rekli Englezi, «feedback».Ne bojte se, u biofidbek treningu nema lupanja poguzi. Ja to samo onako, primera radi. Da objasnimproces.

Međutim, naše fiziološke funkcije se odigravajuiznutra, u nama. Ne vidimo ih, ne čujemo, niko nam nanjih ne ukazuje pažnju. Nemamo dobru povratnuinformaciju. A vremenom prestanemo i da obraćamopažnju na ono što se odvija automatski, sve dok nasne zaboli, ili dok ne počnemo da se osećamo loše. Tošto nas boli jeste povratna informacija, ali mi neznamo šta da radimo sa njom. Nismo učili veštinusvesne kontrole tih životnih funkcija. Onda tražimospoljašnju pomoć od čika doktora, ili nekih drugihpomagača, psihologa, psihijatara. Najčešće dobijemolekove koji umesto nas, hemijskim putevima, relativnouspevaju da dovedu te fiziološke funkcije u normalu.Međutim, lekovi mogu imati i negativna dejstva, a,ako ih često uzimamo možemo postati zavisni od njih.Da li je to nužno? Zašto bismo to radili, ako možemobiti «sami svoj doktor» i naučiti da kontrolišemo

14

brojne fiziološke reakcije našeg organizma bezupotrebe lekova? Najefikasniji i najbrži način da tonaučimo je biofidbek. Savremena tehnologija namomogućava da «vidimo sebe iznutra», da u istomtrenutku vidimo da li grešimo ili činimo neštopravilno sa svojim organizmom. To je odlična osnovaza učenje.

Mnoge fiziološke funkcije se mogu svesnokontrolisati. Ovladavanje tim veštinama može imatidalekosežne posledice na zdravlje. I fizičko ipsihičko zdravlje. Bez mnogo napora možemo naučiti dapopravimo našu cirkulaciju, da promenimo ritamdisanja, da razmekšamo napetost mišića, podignemosvoje enegretske potencijale, čak i da treniramo svojmozak da «proizvodi» talase koji su vezani za stanjarelaksacije ili koncentracije, da aktivira levu ilidesnu stranu moždane kore po potrebi...Čak se iindividualni nervi mogu trenirati. Najveća prednostovog metoda leži u tome da kroz uspehe u učenjusamokontrole sopstvenih fizioloških, telesnihfunkcija, osoba uči da samostalno, brzo i efikasnoutiče na sopstveno zdravlje i dobrobit, i takopostaje nezavisna od terapeuta. Brojna istraživanjaukazuju na to da biofidbek kao metod nema premca uučenju samoizlečenja, kao i to da nema nikakvenegativne efekte. Studije su pokazale da mi možemoimati mnogo više kontrole nad takozvanim «nevoljnim»telesnim funkcijama nego što smo ikada mogli dapomislimo. Poznato je šta su sve jogini u stanju dačine sa svojim telima, da mogu da toliko umanje npr.disanje i otkucaje srca da izgledaju kao da su mrtvi,ne daj Bože. Neki od njih mogu čak da budu zakopanipo nekoliko dana u sanduku ispod zemlje, i da, kadaih otkopaju u dogovoreno vreme, vrate svoje funkcijeu normalu, kao da se ništa nije desilo. Naravno, zatakve veštine su potrebne godine posebnog vežbanja,

15

samoposmatranja, majstor učitelj...Ali, i njihovosticanje veština se, u osnovi, zasniva na fidbeku,ili povratnoj informaciji koju dobijaju «dubinskimosluškivanjem i posmatranjem sebe». Većina nas nemavremena ni volje za to. No, srećom, savremena naukanam može pomoći da uz mnogo manje truda i upornostinaučimo neke od tih veština. Nećemo baš postatijogini ili zen majstori, ali možemo u velikoj meriovladati svojim telom i te veštine upotrebiti zakvalitetniji život. Nije nužno da budemo bolesni dabismo učili ove veštine kao sretstvo za prevladavanjebolesti. I ako nam je dobro, možemo, uz pomoć ovihveština, naučiti kako da nam bude još bolje.

Ustvari, mi to često i činimo, ali nismo znali dase to zove biofidbek. Kad pogledamo u toplomer, ividimo da imamo povišenu temperaturu, preduzimamonešto da je smanjimo, pijemo čajeve, jedemo voćke...Kad stanemo na vagu, pa vidimo da smo se ugojili,smanjujemo kaloričnu hranu...Biofidbek instrumenti susamo usavršene sprave za merenje biosignala koje sunapravljene tako da nam služe kao neka vrsta «šetogčula» koje detektuje unutrašnje telesne funkcije iritmove sa većom osetljivošću i preciznošći nego štomi sami to možemo. Mašine nam samo omogućuju da«vidimo» ili «čujemo» šta se dešava unutar našegtela.

Oblici biofidbeka:Da nadgledam sve ritmove svoje, kakve vrste fidbeka

postoje?

Rekli smo da se uz pomoć biofidbeka mogunadgledati mnogi fiziološki procesi i da se moževežbati njihova kontrola. Najčešće su to:

16

Temperatura:

Temperatura se meri senzorima postavljenim nadomalim prstima. Merenje temperature ukazuje i nakontrakciju glatkih mišića koji okružuju kapilare,što utiče na to koliko krvi dolazi do vrhova prstiju.Kada su mišići napeti, temperatura je manja, jer zbogte stegnutosti manje krvi dolazi do prstiju. Tuhladnoću u rukama doživljavamo kad smo pod stresom.Na primer kada idemo na neki razgovor za dobijanjeposla, ili razgovaramo sa nekom osobom od koje namzavise neke važne stvari u životu. Naravno, ruke mogubiti hladne i kad su izložene niskoj temperaturi.Ovde govorimo o hladnim rukama pri normalnojspoljašnjoj temperaturi. Često možemo videti dapostoji znatna razlika u temperaturi izmerenoj naprstima leve i desne ruke. Mozak je organizovan takoda je desna hemisfera povezana sa aktivnostima levestrane tela, a leva sa aktivnostima desne strane.Neki kliničari veruju da razlika u temperaturi leve idesne ruke ukazuje na to da postoji razlika idisbalans u aktivnostima leve i desne hemisfere. Tovaži i za druga bilateralna merenja (ona koja seobavljaju na obe strane tela) kao što su EMG(elektromiogram, meri aktivnost mišića) i BSR(bazični odgovor kože, ili psihogalvanski refleks-GSR, meri aktivnost znojnih žlezda, znojenjedlanova). U slučajevima razlike temperature leve idesne ruke, cilj vežbanja je da se uspostavi balansizmeđu temperature leve i desne strane, kao i da senauči zagrevanje ruku do normalne telesnetemperature. Posledica toga nije samo zagrevanjeruku, već u uvežbavanje relaksacije i adekvatnijegodgovora na stres.

Još 1939 godine su Mittelman i Wolf pokazali daeksperimentalno izazvani afektivni poremećaji dovode

17

do pada temperature u prstima. To je razumljivo, jeraktivacija simpatičkog nervnog sistema (pod stresom)dovodi do sužavanja perifernih krvnih sudova.Nekoliko godina kasnije ovi istraživači su merilipromene temperature vrhova prstiju kod klijenata napsihoanalitičkom tretmanu. Ispostavilo se da jedolazilo do vazokonstrikcije u prstima kad god bi sepojavio neki konflikt. Do vazodiletacije (širenjakrvnih sudova) dolazilo je kada bi klijent prevazišaoneku inhibiciju, slobodno se izrazio. Promena utemperaturi prstiju bila je povezana sa stepenomemotivnog stresa, bilo da ga je osoba svesna ili ne.Pad u temperaturi prstiju bio je najveći kada jeosoba pokušavala da potisne svoja osećanja ili da ihnegira. Onda kada osoba nije svesna svojih emotivnihkonflikata.

Iz navedenih istraživanja mogu se izvući sledećizaključci od značaja za biofidbek:1)Postoji jasna povezanost između emotivne napetostii temperature prstiju. 2)Postoji povezanost izmeđustepena pada temperature prstiju i intenzitetaanksioznosti osobe. 3) Pad temperature prstiju neće sprečiti to što jeosoba nesvesna svojih emotivnih konflikata. “Ako lažekoza, ne lažu rogovi.”, kaže stara narodna poslovica.Temperatura prstiju je mnogo objektivniji pokazateljnivoa stresa ili anksioznosti od toga da li je osobasvesna svog emotivnog stanja. 4) Ako je osoba u stanju da razume svoje emotivneodgovore, ako veruje u svoju sigurnost isuperiornost, može da zadrži višu temperaturu prstijui pod stresom. Čovek može da ima izvesnu voljnukontrolu nad temperaturom prstiju tako što ćeodržavati određeno mentalno stanje.

Ustanovljeno je da 85% osoba koje pate od migreneimaju hladne ruke (25-30ºC). Biofidbek trening koji

18

je dovodio do povišenja temperature prstiju značajnoje bio povezan sa redukcijom migrenozne glavobolje.Neki hipnoterapeuti koriste temepreaturni biofidbekda bi prepoznali u kakvom je stanju njihovhipnotisani pacijent. Kada dođe do naglog padatemperature prstiju, oni znaju da pacijent doživljavaneka snažnije neprijatne emocije, i da će se vratitiu svesno stanje. Po reakcijama temperature prstijuoni saznaju i to koje reči ili fraze pomažu u tome dase osoba dublje opusti i uđe u dublji hipnotičkitrans.

EMG-Elektromiogram

Mišićna aktivnost se meri elektromiogramom kojidetektuje električnu aktivnost određenih mišića,najčešće trapeznih (ramena) i temporalnih (vilice,skalp). Mišićna napetost ukazuje na stres. Na primer,ljudi obično reaguju na stres besom, stežući vilice izube. Psihoanalitičar, i tvorac orgonomije WilhelmRajh, utvrdio je da je nesvesna hronična mišićnanapetost telesni mehanizam kojim se potiskujuosećanja. On je te nesvesne mišićne napetosti nazivaotelesnim oklopom. Prema Rajhu, osećanja su protokenergije kroz telo, vibracije koje ta energijaizaziva. Naši mišići vibriraju kao strune. Tresemo seod straha, drhtimo od besa, treperimo odsreće...Hroničnim mišićnim napetostima sprečavaju sete vibracije, a samim tim i osećanja. Rajh jekombinovao psihoanalizu sa radom na telu. Ustanovioje da otklanjanjem hroničnih napetosti mišića čestodolazi do proboja osećanja i nesvesnih, postisnutihsadržaja. Pod emotivnim stresom, naši mišići se grče.Kad smo besni, na primer, pa se uzdržavamo, stežemovilice, podižemo ramena i povlačimo ih unazad (kao da

19

hoćemo da pokažemo «drž’ me da ga ne ubijem»...Akosmo hronično besni, i još nesvesni toga, i taj grčmišića vilice i ramena postaje hroničan i nesvesan.EMG biofidbek ima sličan cilj kao i tehnike koje jeReich koristio za otklanjanje muskularnih tenzija:otklanjanje mišićnih napetosti, reedukaciju ireanimaciju povređenih mišića. Ukoliko se, prilikomrelaksacije mišića, pojave i potisnuta osećanja ilikonfliktni sadržaji, preporučuje se psihoterapija.Mnogi psihoterapeuti kombinuju psihodinamski rad sabiofidbek treningom.

Da bi se merio EMG, potrebno je da se koža očistii samolepljivi senzori sa provodljivim gelom seprikače na mišiće. Mišićna aktivnost se meri umikrovoltima, i najčešće se kreće u rasponu od 5-40mikrovolta. Cilj relaksacionog biofidbek treninga jeda se smanji mišićna aktivnost na opseg od 0,5-2,5mikrovolta. Potpuno relaksiran mišić pokazujeativnost oko 1-2 mikrovolta. Nesvesne mišićneaktivnosti (povezane sa stresom) na čelu, u vratu,ramenima...kreću se 5-30 mikrovolta. Voljnekontrakcije bicepsa mogu dostići i električnuaktivnost od 100-300 mikrovolta.

EMG biofidbek se pokazao efikasnim u otklanjanjutenzionih glavobolja, bolova u leđima i vratu,reedukaciji i rehabilitaciji mišića posle šloga, kodinkontinencije, bruksizma (škrgutanje zubima u snu),kod bolesti povezanih sa stresom kao što su čir iliastma, kod sportskih povreda...U rehabilitacijipacijenata posle šloga, na primer, EMG možedetektovati izvesnu električnu aktivnost mišića ikada osoba ne oseća nikakve senzacije u paralizovanomudu i ne može da ga pomeri voljno. EMG aparatpojačava signal koji dolazi iz paralizovanogekstremiteta, pretvara ga u zvuk, i pacijent postajesvestan te aktivnosti, svestan da je «tamo nešto još

20

živo». Tada njegov nervni sistem može da stimuliševiše mišićne aktivnosti. Može eventualno doći dopojavljivanja novog nervnog završetka u zahvaćenomregionu, i do toga da pacijent povrati izvesnumobilnost.

EMG se češće koristi da bi se poboljšalarelaksacija mišića koji su se napeli pod stresom.Kada elektrode registruju mišićnu napetost, aparatdaje signal kao što je zvuk ili neko svetlo u boji,tako da možemo da konstantno nagledamo sopstvenumišićnu aktivnost, da se fokusiramo na to kakoosećamo napetost i naučimo da je prepoznamo usvakodnevnom životu čim počne da se stvara. Biofidbektreningom, dakle, možemo naućiti da kontrolišemo temišićne napetosti pre nego što se pojačaju, izazovubol ili druge fizičke probleme. Ljudi su običnosvesni efekata snažnijih aktivnosti mišića, ali ne inižih, hroničnih nivoa aktivnosti koje ne izazivajuvidljive pokrete ili opazive senzacije. Takveaktivnosti uglavnom ostaju neopažene, hronične, idovode do zamora mišića i bola.

EMG biofidbek nalazi sve više oblasti primene.Koristi se i u radu sa slepim osobama za treniranjeprikladne facijalne ekspresije, kod tretiranjablefarospazma (nevoljno treptanje), kod tikova,mucanja, vežbanja gluvonemih da pravilno izgovarajuglasove...Sve više ga koriste i kiropraktičari,ortopedi i fizioterapeuti da bi pokazali efektesvojih terapijskih aktivnosti mereći muskularniimbalans i promene koje se dešavaju u toku tretmana.«Healty computing» , ili prevencija poremećaja kojinastaju usled svakodnevnog i dugotrajnog korišćenjakompjutera, još jedna je oblast u kojoj je EMGbiofidbek pokazao efikasnost.

21

BSR-Basic Skin Response-Bazični odgovor kože, iliGSR-Galvanic Skin Response (ili resistance)-provodljivost kože:

BSR je mera aktivnosti znojne žlezde na površinikože, najčešće na rukama. Mnogi ljudi reagujuhladnim rukama i vlažnim dlanovima na stresnesituacije, kao što su upoznavanje novih ljudi, ilipred neki nastup pred publikom...Vlažnost dlanovanastaje zbog pojačane aktivnosti znojnih žlezda.Znojne žlezde izlučuju slani rastvor kao odgovor naemocionalne i stresne stimuluse. BSR senzori se kačeelastičnim trakama na prvi i drugi prst leve i desneruke. Nije neobično da se izmeri aktivnost 150-500kilooma pre treninga. Cilj treninga je da se smanjiaktivnost znojnih žlezda na opseg između 850-1600kilooma. Kod ove mere, što je veći broj to je telomirnije. Što je osoba opuštenija, ruke su suvlje izato je električni otpor kože veći. Stres ianksioznost stimulišu sekreciju znojnih žlezdi, rukepostaju vlažnije, i opada električni otpor kože.Znamo da je voda dobar provodnik elektriciteta i,samim tim, opada otpor.

GSR biofidbek se pokazao posebno efikasnim utretmanu fobija, anksioznosti, u procesu relaksacijesubjekata za vreme hipnotičke sugestije. GSR se, kodfinijih instrumenata, može razdvojiti u dvekomponente:

-Tonična vrednost, koja je ustvari apsolutnavrednost GSR (izražena u kiloomima) i povezana jeopštim «tonom», ili tonusom organizma. On pokazujekoliko su naše «strune» (ili, kako se kaže u narodu,«živci») napete ili opuštene.

-Fazična vrednost, koja je povezana sa brzim,trenutnim odgovorom na emotivni stimulus. Na primer,neočekivani zvuk, vizualni ili kinestetički stimulus,

22

dovešće do skoka fazičnog odgovora na GSR u roku od3-6 sekundi. Emotivni stimulusi mogu biti iunutrašnji. Na primer neka neprijatna pomisao možedovesti do toga da GSR aparat, za nekoliko sekundi,«propišti»-to jest da da auditivni biofidbek u oblikutona visoke frekvencije koji nas obaveštava kolikonas je misao uzrujala. Biofidbek fazične vrednosti sekoristi u terapiji da bi se smanjila preteranaemotivna reaktivnost osobe i pojačala samokontrola.Takođe se koristi i u psihoterapiji kao sretstvonadgledanja emocionalnog stanja osoba koja je natretmanu.

Normalni opseg Tonične GSR vrednosti kod potpunoopuštene osobe je od 800-2000 Kiloma, a kod umereneopuštenosti oko 300-800. Kod anksioznih stanja dolazido progresivnog sniženja toničnih vrednosti od 300 na70, ili čak i niže. Kod opuštene osobe fazičnavrednost je normalno veoma niska (ispod 10 kilooma) aemocionalna reakcija može dovesti do tipičnog «pika»,naglog skoka GSR faznih aktivnosti.

Zbog ove osobenosti GSR da pokazuje bazičnureakciju na stres u roku od nekoliko sekundi, GSR ječesto sastavni deo takozvanih «detektora laži», ilipoligrafa. Koncept detektora laži je vekovima star.Još su stari Kinezi imali svoj način detektovanjalaži koji se zasnivao na poznavanju fiziološkihreakcija na stres. Optuženima su stavljali suvipirinač u usta za vreme ispitivanja. Nakonispitivanja pregledali bi pirinač. Ako je bio suv, toje značilo da je optuženi kriv. Da laže. Nervnanapetost koja je povišena laganjem, to je danasnaučno potvrđeno, usporava ili blokira lučenjepljuvačke, i usta se suše. Moderni detektori laži,poligrafi, ne koriste suvi pirinač, ali koriste suveruke, ili mokre, oznojene ruke. Poligrafi mere višefizioloških funkcija (zato se i zovu «poli») i

23

zapisuju ih (otuda ono «graf»). To su one funkcijekoje posebno ukazuju na porast uzbuđenja i stres:promene u ritmu disanja, krvnom pritisku ielektričnom otporu kože-GSR. Cilj biofidbek treninga,naravno, nije da se otkrije laž, ali nam povratnainformacija o našim fiziološkim odgovorima možepomoći da otkrijemo, makar kroz igru, kako ponekadalagimo sami sebe. Pa dobro, to radimo i ako sepsihoanaliziramo, samo što se, na ovaj, biofidbeknačin, «šarena laža» može i videti i čuti kadzapišti. Malo smo skrenuli sa osnovne teme, ali nemari. To je zbog ritma. Fokusiramo pažnju na temu, paje onda malo raširimo, pa onda opetfokusiramo...Papir nije skup. Idemo dalje za istepare.

Puls i varijabilnost pulsa (HRV-heart ratevariability):

Puls se meri brojem otkucaja u minutu. Bržiotkucaji srca su često izazvani stresom. Srce može daubrazano lupa kada smo uplašeni. Druge vrste stresa,kao što je to slučaj kod depresije, mogu da dovedu dousporenog pulsa. Da bismo izmerili puls, postavljamona prst senzore koji detektuju svaki otkucaj srca.Takođe se meri i varijabilnost pulsa, i trening seusmerava ka specifičnim, zdravim kardiovaskularnimobrascima. Ta tehnika je poznata kao RSA (Respiratorysinus aritmia) trening. Cilj treninga je da se naučikontrola pulsa u opsegu 56-66 otkucaja u minutu ipojača HRV (promenjivost brzine otkucaja srca). Damalo pojasnimo ove pojmove i važnost HRV za zdravljesrca.

RSA je prirodni ciklus promena ritma srca kojinastaje zbog uticaja disanja na aktivnost simpatičkogi parasimpatičkog nervnog sistema i nerva Vagusa koji

24

reguliše rad srca. Taj dotični nerv, zvani Vagus, jeneka vrsta kočnice za srce. Medicinskim rečnikom, oninhibira brzinu kucanja srca i snagu kontrakcija.Kada udahnemo, smanji se aktivnost Vagusa, i srcepočne da kuca brže. Kada izdahnemo, dešava seobrnuto. Pojača se dejstvo Vagusa, i srce uspori rad.HRV je, dakle, promena ritma srca od otkucaja dootkucaja, i ona može da nam posluži kao indirektnamera zdravlja srca jer pokazuje da li postoji dobarbalans između aktivnosti simpatičkog nervnog sistema(ubrzavanje, aktivacija) i parasimpatičkog dejstvanerva Vagusa (usporavanje, relaksacija). Živ čoveknije mašina, metronom, pa da kuca bez promena uritmu, bez duše. HRV je mera sposobnosti srca daodgovori na normalne, regulatorne impulse kojiodređuju njegov ritam. Nekoliko ozbiljnih studija jepokazalo da na osnovu HRV može dobro da se predvidismrtnost u prve dve godine nakon srčanog udara.

HRV se može meriti i izražavati u vremenskimjedinicama ili u frekvencijama. Kada se izražava uvremenskim jedinicama, milisekundama, ta meraoznačava interval između dva otkucaja srca, ilistandardnu devijaciju od prosečnog vremena kojeprotekne između dva otkucaja srca. Zlatni standard zamerenje HRV u vremenu je da se snima 24 časa Holtermonitorom.

Na varijabilnost srčanog ritma utiče višefaktora, kao što su uzrast i zdravstveni status. HVRopada sa starenjem. Takođe je niži kod ljudi kojiimaju neaktivan stil življenja, i kod onih koji imajukoronarna srčana oboljenja, hipertenziju ilidijabetsku neuropatiju. Viša HRV vrednost pokazuje dapostoji bolji balans između simpatičkog iparasimpatičkog uticaja na srce. Generalno, HRV jeveća kada su ljudi opušteni i kada dišu pravilno isporo. Biofidbek HRV trening pomaže osobama na

25

treningu da umanje povišenu aktivnost simpatičkog(ili simpatetičkog) nervnog sistema koja je povezanasa stresom i anksioznošću.

Razlika između maksimalne brzine kucanja srcaprilikom udisaja, i minimalne prilikom izdisaja,naziva se RSA (respiratorna sinusna aritmija). Što jeveća razlika brzine između udisaja i izdisaja, većaje i dilatacija bronhija i njihova sposobnost daunesu vazduh. Veza između disanja i HRV je tesna.Uspostavljanje harmonije između disanja i rada srcadovodi i do veće RSA, što pozitivno utiče na zdravljeosobe. Razvijeni su brojni metodi usmereni nadostizanje te harmonije od kojih su najpopularnijijoga i autogeni trening. Biofidbek metod je pružionove mogućnosti za sticanje veština usklađivanjadisnja i rada srca jer je omogućio vežbačima da videi čuju kada dođe do promena u RSA, i dobijuinformaciju da li idu ispravnim putem. Prilikom RSAtreninga vežba se dijafragmatsko relaksaciono disanjei pri tome prate i promene RSA. Vežbaču se dajeinstrukcija da diše stomakom. Udisaj je prirodan, aizdisaj spor i lagan, sa malčice zatvorenim usnama.Pri tome, on vidi kako skala merača pulsa skačeprilikom udisaja, i spušta se prilikom izdisaja.Takođe čuje i ton koji postaje viši sa udisajem, aspušta se sa izdisajem. Cilj ove procedure je je dase podigne RSA kroz sinhronizaciju brzine disanja iotkucaja srca. Obično za nekih 10-15 seansi kojetraju po 15-20 minuta, vežbači razviju stabilnenavike dijafragmatskog relaksacionog disanja samaksimalnim RSA.

Respiracija-disanje:

26

Respiracija se takođe meri brojem udisaja uminutu, obično postavljanjem merača oko stomaka igrudi. Disanje postaje brže, pliće i neujednačeno kadsmo pod stresom, iznenađeni ili uplašeni. Neretkoljudi imaju frekvenciju disanja od 16-30 udaha uminutu pre treninga. Cilj treninga je da se smanji taučestalost na 6-12 dubljih i ujednačenih udaha uminutu, i da se uspostavi zdrav obrazac disanja.

Disanje je od suštinskog značaja za ljudskiživot. To je tako očito, da je čudno kako ljudipostanu nesvesni činjenice da način na koji dišemoutiče na našu fiziologiju, emocije, psihološkostanje, pa i na našu podsvest. Mi uglavnom nismosvesni načina na koji dišemo. Za vreme biofidbektreninga posmatra se obrazac disanja kod vežbača.Obrazac disanja se odnosi na nekoliko stvari: na toda li dišemo pretežno grudnim košem ili stomakom, naritam disanja, na brzinu disanja i brzinu kretanjavazduha za vreme udisaja i izdisaja, i na to kolikaje pauza nakon izdisaja. Prosečna učestalost disanjakod osobe koja nije trenirana je oko 12-16 udisaja (iizdisaja) u minutu. Za vreme sporog dijafragmatskogdisanja kroz nos učestalost je od 3-8 u minutu. Nepostoje apsolutne respiratorne vrednosti. Raspon serazlikuje kod svake osobe. Forsiranje osobe da sevežbom uklopi u neku normiranu brzinu disanja ilikoličinu udahnutog vazduha može da izazovepatologiju.

Najčešći nefunkcionalni obrazac disanja jetendencija da se diše gornjim delom toraksa-grudnogkoša bez korišćenja stomaka (taj obrazac se nazivaobrnuto ili paradoksalno disanje). Kod grudnogdisanja se nepotrebno koriste pomoćni mišići i trošiveća energija, a da pri tome ne dolazi do kompletneventilacije pluća. Drugi nefunkcionalni obrazcidisanja su plitko i brzo disanje sa dahtanjem i

27

uzdasima, zadržavanje daha, podizanje gornjeg delagrudnog koša i ramena, kompresija grudnog koša nakraju izdisanja, i redukcija respiratorne sinusnearitmije (RSA). Kada se diše normalno, puls skačeprilikom udisanja i opada prilikom izdisanja.Hiperventilacija i nefunkcionalno disanje umanjuju tuzdravu promenjivost srčanog ritma. Biofidbek treningdijafragmatskog disanja bez napora smanjuje preteranofiziološko uzbuđenje koje izaziva simpatički nervnisistem i potpomaže regeneraciju. Pokazao seblagotvornim u tretmanu različitih problematičnihstanja kao što su astma, koronarni poremećaji srca,hipertenzija, epilepsija, bol, talasi vrućine kodmenopauze, sindrom hiperventilacije i napadi panike.

Biofidbek obrazca disanja uključuje više oblikamerenja i monitoringa: Merenje pokreta širenja iskupljanja stomaka i grudnog koša, EMG-aktivnostimišića stomaka i grudnog koša, količinu udahnutogvazduha, količinu ugljen dioksida u izdahnutomvazduhu, zasićenost kiseonikom u krvotoku, RSA(respiratorna sinusna aritmija)-varijabilnost brzineotkucaja srca...

Figure 1 i 2 pokazuju disfunkcionalan i funkcionalan obrazacdisanja:

28

R espiration C hest

R espiration A bdom en

sE M G Scalene/T rapezius

T H O R A C IC D IA PH R A G M A T IC

slika 1.disanje pretežno u grudi (thoracic)nepotrebno pojačava EMGaktivnost scaleno/trapeznih mišića kada se uporedi sa dijafragmatičnimdisanjem.

29

slika 2.Snimak pre treninga pokazuje brzo grudno disanje sa nedostatkom RSA.. Posletreninga –pokazuje sporo dijafragmatsko disanje bez napora sa prisustvom RSA.

Neurofidbek (EEG):

Moždani talasi se mere elektroencefalogramom.Obično se ti talasi svrstavaju u četri opsegafrekvencija-učestalosti u sekundi: (mada postoje idrugačije klasifikacije) Teta(4-7 Hz), Alfa(8-12Hz),Beta(13-20) i Gama(iznad 20). Cilj treninga je da seuvežba prepoznavanje u kom opsegu mozak funkcioniše,kako doživljavamo koje stanje aktivnosti, i kako davoljno pređemo u ono stanje koje nam je potrebno zaodređenu aktivnost. Generalno, i uprošćeno, Beta iGama su korisni za direktne aktivnosti i obavljanjeodređenih poslova, koncentraciju, Alfa stanja sudobra ako želimo relaksiranu budnost, meditaciju...,a Teta mogu biti korisni za kreativnost, dnevnosanjarenje, maštanje (teta talase ponekad nazivajuputem u nesvesno). Pri merenju moždanih talasasenzori-srebrni diskovi, postavljaju se obično na trilokacije: centar čela, baza skalpa desno od centra(ocipitalna tačka I), i baza skalpa levo od centra

30

Copyright, Peper, 5/16/99

POST TRAININGThorax

Abdom en

H eart rate

BVP

Respiration rate

RJ 2/21/97Copyright, Peper, 5/16/99

Thorax

Abdom en

Heart rate

Respiration rate

BVP

PRE TRAINING

RJ 2/21/97

(ocipitalna II). Kod tretmana ADD senzori se običnopostavljaju na sredini lobanje.

Za razliku od telesnih merenja o kojima smogovorili, EEG je veoma složena pojava. Bitni subrojni podatci koje EEG merenja pokazuju. Procenat ukojem se kod određene osobe pojavljuju određenitalasni opsezi, njihova snaga, zatim odnos EEGaktivnosti između dve hemisfere...Moždani talasireaguju na suptilne psihifiziološke promene, zavise iod toga da li su oči otvorene ili zatvorene, da ligovorimo, od sadržaja naših misli...Zbog toga je EEGbiofidbek daleko komplikovaniji za rad i zahtevamnogo više znanja od stručnjaka koji ga primenjuje.Prilikom treninga relaksacije, najčešće se počinje odreduciranja aktivnosti u opsegu 13-35 Hz (Beta-Gama)jer je taj opseg karakterističan za budno stanje ičesto povezan sa nepotrebnom tenzijom koju održavamou našim telima, kao da stalno moramo da uradimo neštoveoma važno. Ne umemo da se opustimo kad je potrebnojer smo stalno na nekom oprezu. Kad se ovladaumanjivanjem beta i gama aktivnosti mozga, može sepreći na treniranje jačih alfa aktivnosti irelaksacije, a zatim ohrabriti osoba na treningu davežba i ulaženje u teta stanje.

Generalno, fidbek je od najveće koristi kadavežbač prima informacije iz više modaliteta odjednom,mada neki praktičari biraju da za neke posebneprobleme radi primarno sa jednim modalitetom (Naprimer da koriste pretežno trening temperature kadrade sa problemom migrenozne glavobolje.)Multimodalni trening daje informaciju o organizmu kaocelini u kojoj su različiti telesni sistemi u stalnojinterakciji i pokušavaju da dostignu usklađenost,homeostazu. Postoji jedna biofidbek igrica koja jemeni posebno interesantna-igrica sa muzičkim

31

instrumentima. Različite životne funkcije su,softverski, povezane za zvukove različitihinstrumenata i, ako hoćemo da nam zasvira ceoorkestar, moramo da uskladimo sve funkcije koje semere. Da zvučimo kao celina. Postepeno možemo naučitikako je u nama sve povezano, i kako je loš balansizmeđu telesnih funkcija vezan za loša stanja, adobar balans za dobra stanja i zdravlje. Postaje namočigledno da mi tu nismo pasivna žrtva raznih stanjai navika, već da, u velikoj meri, možemo da«dirigujemo svojim orkestrom».

Kako izgleda jedna Biofidbek seansa?Šta će tamo da mi rade!?

Na tipičnoj biofidbek seansi klijent sedi uudobnoj stolici dok su na njega prikačeni biofidbekinstrumenti sa senzorima na površini kože (obično naramenima, prstima, leđima, i glavi). Električniimpulsi sa tih delova tela se snimaju i prikazuju namonitoru kompjutera u obliku grafikona ili drugihvizuelnih predstava kao što su, na primer, mandaleili video animacije. Pored toga, vežbač može primatii zvučne signale kao povratnu informaciju. Povišeneili snižene muzičke tonove, koji pretstavljajupovišavanje ili snižavanje telesnih funkcija koje semere. Pre početka treninga izmere se i snime raznefiziološke funkcije osobe koja se trenira, kako bibiofidbek praktičar imao uvid u vežbačevo opštefiziološko stanje. Ta saznanja mu pomažu da odredišta treba da se vežba i menja, i da prema tomeprilagodi trening. To se radi na prvim sastancima itraje 1-2 sata. Praktičar obično ima svoj ekran, nakojem se uglavnom vide razni grafikoni, a vežbač nasvom egranu gleda interesantnije i njemo razumljivijeprikaze fizioloških odgovora u obliku slika, video

32

igrica i sl. Te igrice su napravljene tako da vežbačapuštaju da napreduje u igri ako uspe da fiziološkufunkciju koja se uvežbava dovede na željeni nivo.

Za šta se sve može koristiti biofidbek?Ima li tu nečega i za mene?

Rekli smo već da je biofidbek metod auto-treninga. Onaj koji trenira uči se da sam ovladasvojim simptomima, ili da poboljša sopstveneaktivnosti. Nakon samo nekoliko seansi, vežbač (takoćemo ga zvati, jer termin pacijent ne odgovara metodukoji se zasniva na učenju, treniranju, iz kojegalečenje samo po sebi proizilazi) može da trenira ibez biofidbek opreme, kao i da primeni svojenovostečene veštine u svakodnevnom životu. Biofidbekje prikladan pristup učenju u svim područjima životagde je poželjna dobra samokontrola i efikasnost. Ukombinaciji sa adekvatnim mentalnim treningom,pokazuje izrazito dobre rezultate u sledećimoblastima:

-Trening uspeha, vrhunskog izvođenja. U sportu,muzici, biznisu...

-Optimizaciji radnih strategija, efikasnosti naradu, motivaciji zaposlenih

-Prevenciji i otklanjanju raznih psihosomatskihsimptoma

-U otklanjanju psiholoških problema (posebnoanksioznosti, depresije,poremećaja spavanja) -Kod problema sa učenjem (loša koncentracija,specifični problemi u učenju, disleksija,hiperaktivnost, školske fobije...)-Burn-out sindrom-sindrom sagorevanja, hroničnogzamora

33

Medicinske indikacije za uspešnu primenubiofidbeka su:-Migrene i glavobolje-loša cirkulacija-Preterana napetost mišića -Cervikalni sindrom-Simptomi stresa-Krstobolja, bolovi u leđima-Seksualne disfunkcije-«Ženski» zdravstveni problemi, bolnamenstruacija...-Srčana aritmija-Hronični bol-Hipo/hiper aktivna tiroidna žlezda-Astma-Dijabetes-Hipertonija/hipotonija-Paraliza-Anksioznost-Raynaud-ov Sindrom (poremećaj cirkulacije kojiizaziva neprijatno hladne ruke)-Epilepsija-Rehabilitacija povreda mišića-Gubitak kontrole bešike i debelog creva-kontrolepražnjenja -Autizam-Bolesti zavisnosti (narkomanija, alkoholizam)-Poremećaji sistema za varenje-Visok ili nizak krvni pritisak-Srčane aritmije

Rekli smo da i zdravi ljudi mogu imati punokoristi od biofidbek treninga. Pokazalo se da jebiofidbek posebno efikasan u:

34

-Optimizaciji uspeha (sport, učenje, radnesposobnosti...)

-Prevenciji bolesti i ojačavanju imunog sistema-Savladavanju teškoća u učenju i disleksije-Treniranju memorije-Redukciji i izbegavanju stresa-Sportskim treninzima-Treninzima relaksacije-Mentalnim treninzima-Razvijanju i održavanju pozitivnog mišljenja,pozitivnog stava prema životu-Razvijanju samokontrole i samosvesnosti-Kontroli stanja meditacije, transa...-Povećavanju energetskih potencijala.

Biofidbek je posebno koristan za decu ! Veoma često,i sa izizetnim uspehom se koristi u školama zaprevladavanje školom izazvanog stresa, treningsamopoštovanja i sigurnosti u sebe, probleme saučenjem i koncentracijom, migrene, glavobolje,tremu...Klincima, a bogami i omladincima, biofidbektrening je zabavan. Učenje kontrole fiziološkihfunkcija se odvija preko brojnih zabavnih videoigrica. Igrice se ne rešavaju džojstikom, mišem,preko tastature...Ne, nema upotrebe ruku. Igra seumom. Uzbudljivo je videti da je misao akcija. Damentalne aktivnosti nisu samu komešanja misli u našojglavi. Sve što pomislimo i osetimo proizvodi nekufiziološku reakciju, i mi to vidimo na ekranu. Igricese rešavaju preko bio signala koje senzori snimaju naglavi i telu deteta. Te signale obrađuje posebansoftver, i «pušta» mlađanog igrača da napreduje uigri i pređe na sledeći nivo samo ako uspe da«naštimuje» svoje telo da proizvodi onakve signalekakvi su poželjni za dostizanje stanja relaksacije,ili koncentracije...ili nekog drugog željenog stanja.

35

Na primer, kod neurofidbeka (vežbanje mozga), majmuniz igrice će uspeti da podigne loptu ako igrač«proizvede» snažnije takozvane «beta» talase, asmanji «teta» moždane talase. Beta talasi su potrebniza koncentraciju, a teta nas uvode u dnevnosanjarenje, maštarije, lutanje misli...Ko od nas,posebno u pubertetu, nije imao takve probleme kada jebilo potrebno da se nateramo na bubanje, a život jetako lep i interesantan...a napolju...Eh. Roditeljisu nam govorili da se učiti mora, i da bismo imaliviše vremena za igru i razonodu kada bismo seskoncentrisali, odradili obaveze što brže, pa posleigranjac. No, to je lako reći, a teško uraditi. E,zato je tu čika Biofidbek. Da malo treniramo mozak,kao što treniramo mišiće. Da ga uključimo do daskekad treba da se zbrza učenje, da pri tome isključimo«pundravce», pa da ga onda pustimo na otavu kad dođevreme za ladovinu. Taj klik-klak prekidač možemo daugradimo u glavu vežbanjem, uz pomoć biofidbeka.

To što zovemo «pundravcima» koji dete obuzmu kadatreba da se koncentriše i nešto uradi, ili ono štozovemo «previše živahno dete», često je odrazproblema koje psiholozi označavaju oznakama ADD iADHD. Šta mu je sad pa to? To su skraćenice zaAttention Defficit Disorders, i Attention DefficitHiperactivity Dissorders. U prevodu na srpski, da nasceo svet razume, to znači Poremećaji Deficita Pažnjei Poremećaji Hiperaktivnosti i Deficita Pažnje.Kasnije ću više govoriti o tim problemima. Bitno jereći to da se biofidbek najčešće koristi kaonajefikasniji metod za prevazilaženje upravo ovihproblema. Zbog toga je blagorodan za upotrebu uškoli. Brojna istraživanja govore nam o tome da oko5-15% procenata dece muči muku sa ovim ADDeovima iADHDeovima. Ova prva muka znači da je dete otsutno,nezainteresovano, sanjari, nepažljivo je i teško uči,

36

ali nije mnogo nemirno, iliti hiperaktivno. A ovadruga muka, sa velikim H, znači da su tu i žestoki«pundravci» koji mu ne daju da se skrasi. Ranije sesmatralo da sve to prođe kad dete poraste, i kad mudođe «iz guze u glavu», ali, novija istraživanja kojasu pratila sudbinu takve dece, govore nam da se takvostanje zadržava i kad se izađe iz detinjstva u oko70% slučajeva. E, to je već ozbiljna stvar! Ono štonam se oprašta dok smo derišta, teško da može daprođe kad omatorimo. Ta istraživanja kažu još i to dasu oni koji ne izađu na kraj sa ovim svojim osobinamačesto skloni impulsivnosti, narkomaniji, alkoholizmu,delikvenciji...Što je mnogo veči problem odnepažljivog i odsutnog deteta, ili nestašnog detetasa hiperaktivnim pundravcima. Lepo je biti živ iživahan. To je zdravom detetu «u opisu radnog mesta».I nije cilj učenja biofidbeka da se umanji životnost.Naprotiv. Cilj je da se stekne sposobnost vladanjasobom, da nas ta životnost ne bi koštala života.Uostalom, to je cilj i svakog vaspitanja.

Još jedna bitna prednost ovog metoda, posebno zadecu, je u tome što ga korisnici ne doživljavaju kaonekakvo lečenje koje im je potrebno zato što subolesni, niti kao prevaspitavanje jer su nevaspitani,niti kao psihoterapiju, jer su malo ćaknuti. Onidolaze da «treniraju mozak», kao što idu na sport dabi trenirali mišiće. Biofidbek seansa im liči naodlazak u igraonicu za kompjuterske igrice. Bitnarazlika između ovih igrica, i običnih kompjuterskihigrica je u tome što su biofidbek igrice zdrave i štose pomoću njih ovladava životno korisnim veštinama.

Koliko «seansi» je potrebno, u proseku?A jel’ može to na brzaka?

37

Dužina trajanja treninga zavisi od raznihfaktora. Pre svega od vrste problema i odnosa vežbačaprema treningu. Ako i kod kuće vežbate ono što steradili na treningu, mnogo brže ćete postići uspeh.Kao i kod svakog drugog učenja. Biofidbek je,generalno, kratkotrajna terapija sa dugotrajnimefektima. Uobičajeno je potrebno oko 15 treninga dabi došlo do značajnog poboljšanja u redukcijisimptoma. Naravno, kod ozbiljnijih problema, kodparalize i neuroloških poremećaja, neophodan jeznatno duži period treninga da bi se postigliznačajniji rezultati. U većini slučajeva, mnogo togase može uvežbati «na brzaka».

Kako biofidbek funkcioniše?Ma, u čemu je tu štos?

To još nije u potpunosti jasno ni naučnicima.Većina njih veruje da je ključna komponenta uspehabiofidbek treninga kod mnogih problema zapravorelaksacija. Posebno kod onih tegoba koje suposledica stresa, ili ih stres pojačava. Poznato jekakav uticaj stres može da ima na telo. Stresnidogađaji izazivaju snažne emocije, koje su praćeneodređenim fizičkim, fiziološkim odgovorima. Mnoge odtih odgovora, fizioloških reakcija kontrolišetakozvani simpatički nervni sistem, mreža nervnogtkiva čija je funkcija da pripremi organizam zaslučaj opasnosti, za borbu ili za beg. Taj tipičniobrazac odgovora nastao je, verovatno, u ona davnavremena istorije ljudske vrste kada je većina ljudibivala suočena uglavnom sa fizičkim opasnostima. Iakosu opasnosti sa kojima se današnji čovek suočavamnogo ređe fizičke, naše telo reaguje kao da jesu.Zenice nam se šire da bi propustile više svetla. Znojizbija na površinu, smanjujući tako mogućnost povredekože. Krvni sudovi bliži koži se skupljaju da bi

38

smanjili krvarenje, dok se oni u mozgu i mišićimašire da povećaju dotok kiseonika. Gastrointestinalnitrakt, uključujući stomak i creva, usporava svojeaktivnosti da bi smanjio količinu energije koja setroši na varenje. Srce kuca jače, a krvni pritisakskače. Normalno, kada se stresni događaj završi,ljudi se smire, posebno ako su mogli da urade neštoda izađu na kraj sa tom opasnošću. Da pobegnu odopasnosti, ili da se izbore sa njom. Ali, šta sedešava ako to nisu u stanju.

Najčešći primer koji se navodi za stresnusituaciju danas je primer sa odvratnim šefom naposlu. Normalno, to je mnogim ljudima stresnasituacija jer su uhvaćeni u konflikt. Šef temalteretira, i ti si, kao normalan čovek, besan nanjega. Telo ti se priprema za borbu. Ali, pošto tiposao zavisi od njega, onda moraš da se kontrolišeš iignorišeš svoj bes. To je već klasika. Opšte mesto.Ćutiš i trpiš, a iznutra sve kuva, dok ne prokuva.Ili, kad se zaglavimo u saobraćaju. Ne možemo ništada uradimo da se izvučemo iz toga. Nema ni napred, ninazad. Takve situacije mogu da učine čoveka bukvalnobolesnim. Telo se pripremi za akciju, a ne možeš daučiniš ništa. To se zove stres. (Možda je toskraćenica od sebe treseš). Dobro, ne reaguju sviisto. Ljudi se razlikuju u načinu na koji reaguju nastres. Kod nekih jedna funkcija, kao što je krvnipritisak, skoči, dok kod drugih ostane normalna.Mnogi eksperti veruju da taj fizički odgovor na stresmože da postane navika. Kada se telo često uzbuđuje,jedna ili više funkcija mogu da postanu permanentnohiperaktivne. Posledica toga može da bude oštećenjetelesnih tkiva.

Ciljevi biofidbek treninga su, uglavnom, usmereniupravo na to da promene tu naviknutu reakciju na

39

stres koja može da izazove bol ili bolest, poremećaj.Mnogi od nas su, jednostavno, zaboravili kako da seopuste. Čak nismo često ni svesni toga, ne obraćamopažnju. Nije ni čudo, kako živimo. Upravo ta povratnainformacija o fizičkom odgovoru kao što je, naprimer, promena temperature kože, ili napetostmišića, pomaže vežbaču da da prepozna relaksiranostanje. Povratna informacija, fidbek signal, možebiti doživljena od vežbača i kao nagrada što je uspeoda nešto uradi ispravno. Na primer, prijatan zvuk kaduspe da spusti pritisak, ili relaksira mišić. To jenešto slično kao kad se učitelj violine konačnonasmeje kad mladi muzikant prestane da škripi, ikonačno proizvede čist ton. Svi smo mi pomalo, ilimalo više, raštimovani muzički instrumenti, abiofidbek može da nam pomogne da «čujemo» te falštonove i da naučimo da se naštimujemo.

Posebnu vrednost takvi povratni signali moguimati u tretmanu pacijenata koji imaju paralizovaneili spastične mišiće. Za takve osobe biofidbek je kaoosnovni oblik treniranja neke veštine. Nešto kaoučenje da se šutne lopta. Umesto da gleda u loptukoju ne može da šutne, osoba zamišlja šut, pokušavada aktivira mišiće koji bi trebali da izvedu šut, igleda u monitor preko kojega dobija informaciju oaktivnosti mišića koji bi trebali da budu uključeni upokret. Tada može videti da neki mišići nisu potpunozahvaćeni paralizom, i pokušati da ih vežba. Samo tošto vidi da u njegovim udovima nije sve mrtvo, možega ohrabriti i uliti mu novu volju da trenira.

Naravno, ne treba imati nerealna očekivanja.Biofidbek nije magija koja može da izleči sve.Trening u ovladavanju fiziološkim funkcijama možebiti od koristi u rešavanju mnogih problema, ali nijelek za sve. Da vidimo kako on može da pomogne kod

40

konkretnih problema. Biofidbek se najviše koristi uradu sa problemima bola i stresa, dok su osnovnapodručja primene neurofidbeka poremećaji pažnje,hiperaktivnost, padavice, manjih povreda glave ibolesti zavisnosti.

Biofidbek za anksioznost i paniku

Kako da iskuliram?

Tradicionalne biofidbek i neurofidbek tehnikemogu biti izuzetno korisni za učenje ovladavanjaanksioznošću. Anksiozni odgovor je još jedan odnačina na koji nervni sistem može da preteranoreaguje pod stresom. Naravno, postoji i normalnaanksioznost kao prikladan odgovor na situaciju.Problem nastaje kada anksioznost postane hronična,naviknuta. Slično je i sa paničnom reakcijom, kodkoje postoji snažna reakcija nervnog sistema na nekuopasnu situaciju, ili situaciju koja se doživljavaopasnom, a koja može takođe postati hronična inaviknuta reakcija i pokretati se na neki beznačajni«okidač», na umišljenu opasnost, ili čak «bezrazloga» (svesnog). Najčešće anksioznost i panikamogu biti izazvani ili pojačani plitkim disanjem.Umirujući efekti konvencionalne biofidbek tehnikemogu biti od velike pomoći u ovladavnju anksioznimstanjima, dok neurofidbek može za kratko vreme pomoćida se stabilizuje nervni sistem kako ne bi olakopravio panična stanja. Bilo bi dobro da sada malorazjasnimo šta je to biofidbek, a šta neurofidbek.

Kakva je razlika između biofidbeka ineurofidbeka?

41

Biofidbek se generalno odnosi na korišćenjesignala dobijenih merenjem periferne fiziologije, kaona primer merenjem temperature kože, napetostimišića, provodljivosti kože, pulsa i disanja. Svimovim funkcijama, naravno, upravlja centralni nervnisistem. U tom smislu se može reći da se kompletanbiofidbek odnosi na mozak. Često čujemo ono «Ma, sveje to u glavi...». Međutim, lakše je objasniti zaštotreniramo anksioznu osobu da zagreje ledene ruke, ilida produbi disanje, nego zašto je potrebno da trenirabaš određene frekfencije moždanih talasa. Blisko jenašem svakodnevnom iskustvu da nam se ruke ohlade,ili da se dlanovi znoje kad smo napeti. Ili da namdisanje postaje pliće. I neurofidbek spada u oblastbiofidbeka. EEG, ili elektroencefalogram, je zapisfrekfencija naših moždanih talasa. Određenefrekfencije moždanih talasa povezane su sa određenimstanjima psihe i tela, i vežbajući da promenimofrekvencije moždanih talasa, ujedno učimo i dapromenimo svoja psihofiziološka, emotivna stanja. Alio tome ćemo kasnije, kada budemo govorili oneurofidbeku detaljnije. Ova napomena služi samo dabih objasnio značenje termina.

Vratimo se na anksioznost i paniku. Svima su nampoznati spoljašnji signali anksioznosti: znojavidlanovi, osećaj skupljanja u grudima, lupanje srca,seksualni problemi, leptiri u stomaku, razdražjivost,drhtanje ruku, osećaj da gubimo kontrolu nad sobom,ili da nastupa panika...Sve su to delovi fiziološkogodgovora na stanja «bori se - beži», o kojima smo većgovorili. Kada postoji stvarna spoljašnja opasnost,naš prirodni odgovor se zove strah. Kada opasnostprođe, organizam bi trebalo da se opusti i vrati unormalno stanje. Međutim, kod anksioznosti jeopasnost stvorena iznutra, u našoj glavi, i plaši nasi onda kada ona ne postoji objektivno, spolja.

42

Međutim, od sebe, od te opasnosti koju smo«utripovali», kako se kaže u žargonu, ne možemo ni dapobegnemo, niti da se borimo sa njom. I zbog togaostajemo u produženom, biološki nepotrebnomuzbuđenju. Još uvek osećamo opasnost, ali ne vidimoda postoji izlaz. Postoje dva moguća puta da seoslobodimo ovih unutrašnjih mora. Jedan putpretstavljaju takozvane «otkrivajuće psihoterapije»,kojima zalazimo u svoje nesvesno i dovodimo u sveststvarne uzroke koji su doveli do toga da nekestrahove zakopamo u tame nesvesnog dela naše psiheodakle nas, kao neki bauci, plaše i kad spoljašnjeopasnosti nema. Taj put može biti efikasan, aliobično dugo traje. Druga mogućnost, (ova dva puta neisključuju jedan drugog. Naprotiv, mogu sedopunjavati), sa istim ciljem, je učenje kontrolevlastitih fizioloških odgovora. Biofidbek je jedan odoblika takvog učenja. To su putevi u kojima koristimosopstvene mogućnosti stvaranja balansa u našem umu itelu. Mnogi od nas, međutim, često biraju «lakšiput», uzimanje nekih spoljašnjih regulatora kao štosu lekovi, koji su često štetni, ili alkohol,droge...i druge vrste sredstava koja bi trebalo daobave posao umesto nas samih, a da nismo ni svesnikoliko ne koristimo sopstvene mogućnosti.

Kada je anksioznost u pitanju, dešava se to dakada spoljašnja opasnost više nije prisutna, našapažnja se fokusira na simptome same anksioznosti.Onda počinjemo da se plašimo, na primer, da ćemoizgubiti svest zato što teško dišemo. Ili postajemoopsesivni, jer nam srce lupa, da možemo dobiti srčaniudar, i slično. Možemo postati anksiozni svaki putkad primetimo kako se naše telo oseća, i takopojačamo anksioznost još više. Tu nastaje «vrzinokolo», ili začarani krug. Što me više svrbi, to seviše češem, što se više češem to me više svrbi...i

43

nikad kraja. Možemo postati anksiozni i kada se samosetimo kako smo bili anksiozni u nekoj situaciji, panešto nismo uradili kako treba...Pa se onda uplašimoda nam se to ne ponovi, jer nemamo kontrolu nadanksioznim stanjima...

Jedan od načina da se neutrališe anksioznost jeda se «isključe» simptomi «borise-beži» odgovora, kaošto isključimo alarm u slučaju lažne uzbune. Samokada bismo znali gde je «dugme» u nama za toisključivanje. Imamo ga, samo ne znamo gde je, i kakoda ga koristimo. Kroz biofidbek trening brze iefikasne relaksacije, mi zapravo učimo da brzoprebacimo «prekidač» sa pozicije «bori se-beži» napoziciju «iskuliraj», ili «opusti se». Naučimo kakose to radi, i gde nam je «prekidač». Time se prekidazačarani krug anksioznosti koje se plašimo kao da jespoljašnji neprijatelj, i time je još višepojačavamo. Teško je zamisliti da neko bude u istovreme relaksiran i anksiozan. Kada jednom naučimo ovoisključivanje anksioznosti relaksacijom, ta veštinanam ostaje zauvek. Kao kada naučimo da vozimo bicikl.I u učenju vožnje bicikla najvažniji je da naučimo dasami održavamo balans. Tako je i sa balansiranjemnašim telom i umom.

Depresija i biofidbek

Kako da se odmrznem?

Slična stvar se dešava i sa depresijom. Depresijaje, izgleda, prihvatanje činjenice da ni borba ni begnisu moguće opcije. Priroda nas je podarilamehanizmom «bori se-beži» kao sredstvom samozaštite.Međutim, postoji i treća mogućnost, koju i nekeživotinje koriste. To je mogućnost «zamrzavanja», ili«kao da je mrtav». Valjda će grabljivica proći ako nevoli lešine. To je često i strategija depresivnih. U

44

sve komplikovanijim socijalnim odnosima mnogipribegavaju baš toj bespomoćnoj zamrznutoj poziciji.Međutim, to može «skupo da košta». Ta vrstapotčinjavanja i bespomoćnosti ima takođe štetnefizičke efekte. Kod depresije dolazi da velikog skokabiohemikalija koje su povezane sa stresom, a kojepotiskuju naš imuni sistem, kao što su ACTH ikortizol. Labaratorijske studije pokazuju dabespomoćnosti dovodi do velikog skoka kortizola.Jasna povezanost između povišenog kortizola, ACTH idepresije, i povezanost između bespomoćnosti, mirenjasa sudbinom, potčinjenosti i depresije, daju namjasan uvid u to kako neurofidbek deluje kao moćanantidepresant:

Prvo, pokazalo se neurofidbek trening smanjujenivo kortizola i ACTH. Drugo, biofidbek direktno idramatično smanjuje bespomoćnost, podređenost iprihvatanje frustracije, i podiže naš nivo svesti damožemo da upravljamo sopstvenim emotivnim stanjima ifiziologijom. Time dobijamo mogućnost da izbegnemopoziciju bespomoćne žrtve koja ne može ni da se bori,niti da beži, već mora da se umrtvi. Život nam moženametnuti mnoge teške situacije, ali mi možemo dautičemo na to kako ćemo da reagujemo na njih. Nismo uvlasti instinktivnih odgovora. Mogu se uvežbati ibolji načini reagovanja na sve složenije usloveživota.

Šta će se i kako vežbati prilikom biofidbektreninga zavisi od individualnog načina ispoljavanjaanksioznosti. Osobe kod kojih se anksioznostispoljava pretežno u mišićnoj napetosti, vežbaće višeuz pomoć elektromiografa (EMG) da bi smanjile mišićnunapetost. Kod onih kod kojih preterano reagujeautonomni nervni sistem, od pomoći će najviše bititrening regulacije periferne temperature ili pulsa.

45

Kod osećanja gubitka kontrole, ili pažnje,izbezumljenosti...dodaće se EEG trening («treningmozga»), zajedno sa treningom provodljivosti kože(EDR ili GSR)...Brojne studije pokazuju da sepoboljšanje i značajno umanjenje simptoma postiže sa6-12 treninga, kada se radi o vežbačima sa voljom dase aktivno uključe u trening, i kada nisu u pitanjukompleksnija i hronična stanja. U tim slučajevimapotreban je duži period treninga.

Kao i kod svakog drugog učenja, proces seuglavnom odvija na nesvesnom nivou. Radnje postajuautomatske, kao kod vožnje bicikla. Nije ni potrebnoda mi ukapiramo baš sve što radimo, kako uspevamo daregulišemo neku funkciju. Kada bismo stalno mislili otome kako hodamo, verovatno bismo se brzo zamorili,ili se pre sapleli i pali. Ni igrač u sportu nijesvestan svih radnji koje obavlja kad izvršava nekuveštinu. Kad bismo pomislili na to šta sve mozakuradi da bi u svakom trenutku regulisao ono što sedešava u našem telu, uplašili bismo se od složenostizadatka. I učenje veština samoregulacije uz pomoćbiofidbeka se uglavnom zasniva na nesvesnimprocesima. Mi negde «ukapiramo» kako se to radi,nesvesno, i nije bitno da li umemo to da objasnimosebi i drugima. Bitno je da funkcioniše i dapostepeno stičemo poverenje u to da smo u stanju da«držimo uzde», da kontrolišemo sopstvene fiziološkereakcije, da ne bi one kontrolisale nas. To poverenjedalje utiče pozitivno na proces regulacije životnihfunkcije i omogućava nam da sve bolje izlazimo nakraj sa životnim teškoćama. I tu se stvara začaranikrug, kao kod anksioznosti, samo u pozitivnom smeru.«Što više verujem u sopstvene sposobnosti kontroleživotnih funkcija, sve mi bolje ide. Što mi boljeide, to više verujem u sebe...» E, kad se setim kakosam uspeo da promenim sopstvene moždane talase na

46

biofidbek treningu, zašto ne bih verovao da to mogu ikad me šef nervira i žena sekira (ili muž, svejedno.A možda i nije svejedno?)

Biofidbek u borbi protiv bola

Kako da postanem fakir?

Ovladavanje reakcijama na bol je jedno odpodručja primene biofidbeka u kojima se ova vrstatreninga pokazala posebno efikasnom. Sve vrstebiofidbeka mogu biti korisne u primeni na ovompodručju, u zavisnosti od toga o kakvom se bolu radi.Na primer, primena vežbanja uz pomoć EMG(elektromiograma) je veoma korisna kod onih koji pateod hroničnih mišićnih tenzija kao što je to kodbolova u krstima, tenzione glavobolje... Dodatnavežbanja kontrole temperature i GSR mogu pomoći urelaksaciji. «Relaksacija» na kauču uz T.V. kakvunajčešće praktikujemo može nas delimično opustiti.Ali, ako su nam ruke pri tome hladne, to jepokazatelj da se nismo opustili dovoljno. Svi znamoda i psihološka stanja direktno utiču na osetljivostza bol. Strah i anksioznost pojačavaju tuosetljivost. Na primer, ako brzo i plitko dišemo,imamo duge pauze u disanju, ili ubrzano dišemo padođe do hiperventilacije, poremeti se odnos kiseonikai ugljen dioksida u krvi, i dolazi do povećanog bolai umanjenja naše sposobnosti da bol podnosimo. Zatoje veoma važan deo biofidbek treninga kod ovladavanjabolom trening disanja.

Biofidbek moždanih talasa je posebno efikasan kodonih mehanizama bola koji potiču iz samog nervnogsistema. To se posebno odnosi na hronični bol koji jevezan za nizak prag osetljivosti na bol, napreosetljivost. Treba znati da osetljivost na bolnije neka apsolutna veličina, kao što je to na primer

47

nivo kiseonika u krvi. Ljudi se razlikuju poosetljivosti na bol. Bol je ono što naš centralninervni sistem doživi kao bol. Ono što naš nervnisistem, ako smo preosetljivi, doživi kao bol, nekodrugi neće ni primetiti jer ima niži pragosetljivosti. Taj prag osetljivosti se može podićivežbanjem uz pomoć biofidbeka. Sami podizanjem pragaosetljivosti neće doći do reakcija kao što su grčenjemuskulature, plitko disanje...pa će se time umanjitii ono što izaziva bol. I tu se stvara cirkularnareakcija u pozitivnom smeru, prekidanjem cirkularnereakcije koja bol izaziva i podstiče njegov daljirazvoj. Da objasnimo, ukratko, kako biofidbek pomažeu smanjivanju nekih posebnih oblika bola.

Tenziona glavobolja i bol u vratu:

Biofidbek treningom se može učiti i smanjivanjemišićne tenzije mišića skalpa i vrata ilipoboljšanje cirkulacije (obično se to radi vežbanjemda se zagreju ruke. To je indirektan, ali lakomerljiv način smanjivanja odgovora na stres.). Uvećini slučajeva biofidbek se kombinuje sarelaksacionim treningom koji uključuje sporoabdominalno disanje, fokusiranje na osećanja težine itoplote u različitim delovima tela ili vizualiziranjeprijatnih slika. Poređenja rezultata različitihstudija efikasnosti pokazuju uspešnost biofidbeka uotklanjanju glavobolja i migrenoznih bolova za 45-60%, što je otprilike i efikasnost poznatih lekova zaglavobolju. Kombinacija lekova i biofidbeka povećavaefikasnost lekova na 79%. Naravno, ovde se radi oproseku. Kod nekih osoba je dejstvo mnogo veće itrajnije, dok drugima biofidbek trening pomaže umanjoj meri. Kao i kod svake druge terapije, efekatzavisi i od motivacije vežbača. Najviše koristi imajuoni koji su spremni da vežbaju i kod kuće, i koji

48

steknu poverenje u vlastite sposobnosti da regulišusvoju fiziologiju, i glavobolju. Može se reći da sute osobe razvile veru u svoj «unutrašnji lokuskontrole» i smanjile potrebu za spoljašnjimregulatorima kao što su lekovi ili druga spoljašnjasredstva.

Vaginizam-bol izazvan grčenjem mišića vagineprilikom penetracije

Pre nego što su se razvili intravaginalnisenzori, najčešći tretman vaginizma satojao se ukorišćenju «raširivača», ili dilatatora-plastičnihcilindara različite večličine, čija je funkcija bilada «nateraju» mišiće oko vagine da se rastegnu irelaksiraju, kako bi dozvolili bezbolnu penetraciju.To se obično radilo u ordinaciji lekara. Kasnije suse razvila i prikladnija sretstva, i pacijentkinje sumogle da «vežbaju» i kod kuće, stavljajući same tediletatore. Prvo manje, pa onda veće. Taj metod sepokazao efikasnim, ali je bilo potrebno mnogo nedeljarada da bi se postigli rezultati. I to nije uspevalokod svih oblika vaginizma. Diletatori pasivno istežukarlične(vaginalne) mišiće za koje se pretpostavljada su se skratili kroz godine hronične tenzije.Problem kod većine osoba koje imaju problem savaginizmom je to što se ne radi o stvarno skraćenimmišićima, već o aktivno zgrčenim mišićima. Nakonizvesnog perioda od upotrebe diletatora, tenzija bise ponovo vraćala.

U poslednjih tridesetak godina postalo je jasnoda je EMG (elektromiografski) biofidbek koji sezasniva na snimanju i prikazivanju aktivnosti (naekranu) zahvaćenih mišića pacijentima, najefikasnijinačin da se pacijentkinje nauče da uspostave voljnukontrolu nad tim posebnim mišićnim grupama. To smo

49

već videli i u tretmanu glavobolja, bolova u vratu iramenima, i mnogim drugim grupama mišića. «Princip jeisti, sve su ostalo nijanse», kako reče ĐokaBalašević. Ono što važi za glavu, važi i za vaginu.Praksa je pokazala da žene koje pate od vaginizmanemaju nikakvih problema kod postavljanja, uvlačenjau vaginu vaginalnih senzora, jer prilikom toga oneimaju kompletnu kontrolu, za razliku od penetracije useksualnom činu. U praksi, osobi se prvo pokaže kakoproces funkcioniše. Na primer tako što joj se senzoripostave na nadlakticu. Kada joj postane jasno kakavje odnos između senzacija, voljnih i nevoljnihkontrakcija, i povratnih informacija koje vidi naekranu kompjutera, i nakon nekoliko sekvenci vežbanjakoncentracije i relaksacije, trening se premešta nakarlične mišiće. Uz pomoć EMG aparata, osoba brzovidi i spoznaje efekat njenih nesvesnih, nevoljnihkontrakcija karličnih mišića na sprečavanjepenetracije tokom seksualnog čina. Zatim nauči da ihvoljno kontroliše. Često se to nauči čak tokom prveseanse. Ponekada je potrebno par nedelja kućne vežbe.U svakom slučaju je mnogo brže i efikasnije odupotrebe «raširivača». Pored toga, ovo je aktivanproces i daje vežbačici samopouzdanje zbog uverenjada može sama da kontroliše svoje mišiće i odstranibol. Ovo važi i za bolove prilikom menstruacije.Posebno je važno reći da je vaginizam problem koji selako leči, Obično je potrebo jedna do dve seanse,možda par nedelja kućnog vežbanja. Najvažnije je dažena shvati da se ne radi o anatomskim problemima.Jednostavno, potrebno je samo da nauči kako da opustivaginalne mišiće. Jedina komplikacija je, ponekad,muški partner koji neće da dozvoli ženi da uspostavičak ni najmanju kontrolu. Međutim, u tom slučaju,psihoterapija je potrebna njemu. Ponekada je potrebnoreći «pacijentkinjama» koje duže pate od ovog

50

problema da, prvih nekoliko nedelja, u tokuseksualnog odnosa zauzmu pozu u kojoj su one gore.Tako imaju veću kontrolu nad penetracijom, i mogu dapostepeno savladaju strah. Neki muškarci to teškoprihvataju. Ali, može biti od pomoći ako im žene kažuda je «doktor tako prepisao». I u toku seansi osobase može pripremati za realnost, seksualni čin, takošto će zatvoriti oči i zamisliti penetraciju, zatimotvoriti oči i pogledati svoj EMG na ekranu.

Vulvalni bol (Vulvadynija)

Mogućnost oslobađanja od ovog bola je potrebnoistaći, baš zato što većina žena koji od njega pateveruju da tu nema pomoći. A nije tako. Vulvalni bolje deo multidimenzionalnog poremećaja vezivnog tkiva.Obično žene sa ovim problemom imaju generalizovan bolkože vulve, pomešan sa drugim neprijatnim senzacijamakao što su peckanje, bockanje, suvoća, otoci...navulvalnoj ili analnoj koži. Karakterističan je gorućibol kao reakcija na pritisak ili rastezanje. Mogu sepojaviti i urološki simptomi, dubok, dosadan bol, iliprobadajući bol u zadnjici. Vestibulitis je posebanoblik vulvalnog bola koji se odnosi na bol na ulazu uvaginu. Istraživanja su pokazala da, uz drugetretmane, promenu ishrane i specifične medikamente,biofidbek može biti od velike koristi u smanjivanjusimptoma kod ovih problema. Vežbanje relaksacijemišića karličnog poda, kada je spazam tih mišićaprisutan, dalo je povoljne rezultate u otklanjanjubola.

Biofidbek se koristi i za otklanjanje hroničnihbolova. Na bol, i upotrebu biofidbeka i neurefidbakeza njegovo otklanjanje, vratićemo se kasnije, kadabudemo govorili o neurofidbeku. Da još malo

51

razmotrimo neke oblasti primene «klasičnog»biofidbeka.

Upotreba biofidbeka kod inkontinencije-gubitkakontrole pražnjenja bešike i creva

Gubitak kontrole nad mokrenjem događa se osobamasvih uzrasta, ali je najčešći kod dece. Takozvano«noćno mokrenje», ili mokrenje u snu je čest problem.Naravno, mnogo veću nevolju pretstavlja nesposobnostzadržavanja mokrenja u svesnom stanju. Osoba satakvim problemom nije u stanju da radi, da bez strahaizađe van kuće...Među osobama sa ovim problemomnajviše je žena (oko 75%). Postoje različite vrstenedostatka urinarne kontrole, od gubitka kontrole podstresom, do refleksnog gubitka kontrole...ali da neidemo sada u detalje. Gubitak kontrole je simptomnekog drugog poremećaja, a ne poremećaj po sebi. Dotoga može doći iz više razloga kao što su gubitakkontrole mišića zbog starenja, porođaja, infekcijebešike, propratnih efekata lekova, povrede kičmenemoždine, prostate, preterane težine, poremećajanervnog sistema (kao što je multipla skleroza),dijabetesa...U velikom broju slučajeva, biofidbekmože da pomogne takozvanom reedukacijom mišića, tojest učenjem pojačavanja voljne kontrole nadmišićima. Kod osobe se prvo senzorima (periometrom)ispita aktivnost i snaga mišića karličnog poda. Zatimjoj se pokaže kako ti mišići rade i kako da vežbaseriju takozvanih «Kegelovih vežbi». Za vreme tihvežbi koje treba da ojačaju mišiće senzori se nalazena mišićima koji se treniraju, a povratnu informacijuo aktivnosti i snazi mišića osoba vidi na monitoru.Osoba treba da vežba i kod kuće. U prvim nedeljamapoželjno je da iznajmi neki portabl biofidbek aparatkao pomoćno sretstvo. Uspeh dosta zavisi odaktivnosti vežbača. Sam biofidbek trening obično

52

traje 3-6 seansi sa stručnjakom, i oko osam nedeljakućnog vežbanja.

Pre nego što pređemo na druge oblasti primenebiofidbeka i neurofidbeka, vreme je da se prvo malobolje upoznamo sa neurofidbekom.

Šta je to neurofidbek? Kako on funkcioniše?

Kako da treniram mozak?

Neurofidbek neki zovu još i «trening mozga». Kadagledamo EEG zapise na monitoru kompjutera, onipotsećaju na igrajuće talase koje vidimo dok gledamografikon neke muzike na monitoru kompjutera. Mogu seprepoznati određeni ritmovi po kojima mozakorganizuje svoje aktivnosti kao dirigent. Međutim,može mu se desiti i da ispadne iz ritma, i ceoorkestar, organizam, deluje raštimovano i aritmično.To se onda zove bolest.

Neurofidbek, ili EEG biofidbek, je tehnika učenjebazirana na tehnologiji koja koristi kompjuter da biosobi koja uči dobila informacije o obrascimasopstvenih moždanih talasa. Cilj toga je da osobanauči kako da modifikuje sopstveni obrazac moždanihtalasa, ako mozak ne funkcioniše kako treba i «ispadaiz ritma». EEG biofidbek tehnika je proces u kojem sesuptilne informacije od moždanih talasa pojačavaju, ipokazuju vežbaču u obliku kompjuterske igre. Ciljtreninga je da se mozak obuči da svojom voljom pravipromene na kompjuterskom grafičkom displeju i nazvučnim signalima, i to takve promene kojepredstavljaju poželjna mentalna stanja. Npr. ako jepoželjno stanje pojačavanje alfa moždanih talasa irelaksacija, vežbač trenira mozak da «podigne» loptuna ekranu, a može je podići samo ako pojača alfa

53

talase...Moždani talasi su «džojstik» kojim se igrajuneurofidbek igrice.

Neurofidbek se koristi u tretmanu brojnihproblema, i obično traje od 20-60 seansi. Generalno,može se podeliti u dve kategorije: Alfa-Teta trening,i SMR-Beta trening. Da razjasnimo šta predstavljajute oznake Alfa, Teta, SMR, Beta...

Poznato je da je ljudski mozak elektrohemijskiorgan. Iako snaga elektriciteta koji proizvodi nijevelika, električna aktivnost mozga se ispoljava uvidu talasa koji se mogu meriti. Talasi kojeproizvodi ljudski mozak su različitih frekvencija(učestalosti). U određenim stanjima dominirajuodređene frekvencije. Određeni opsezi frekvencijamoždanih talasa označeni su pomenutim oznakama.Postoje različite klasifikacije. Navešćemo jednu.Delta talasi-od 0,5-4 Hz (Herca. Oznaka za učestalosttalasa u sekundi), Teta-4-8 Hz., Alfa- 8-13Hz, SMR(senzorimotorni ritam)-12-15HZ, Beta-15-35Hz, Gama-35-50Hz.

Delta talasi su povezani sa dubokim snom.Pojavljuju se u najdubljoj meditaciji i spavanju bezsnova. Izvesne frekvencije u delta opsegu okidajulučenje hormona rasta koji je posebno značajan zaregeneraciju organizma i proces izlečenja. Zbog togaje duboki, okrepljujući san toliko važan za procesizlečenja. Delta talasi su moždani talasi najnižefrekvencije i najveće amplitude. Kada, na primer,odemo u krevet i malo čituckamo neku knjigu pre negošto zaspemo, najverovatnije ćemo biti u stanju nižihbeta talasa. Kada spustimo knjigu, ugasimo svetlo i

54

sklopimo oči, naši moždani talasi će usporiti u alfaritmu, zatim će još sporije zavibrirati u teta ritmu,dok ne utonemo u san i delta stanje. Poznato je i toda ljudi spavaju u ciklusima od 90 minuta. Izdubokog sna u delta talasima tada se prelazi u tetafrekvencije, i dolazi do aktivnog sanjanja. U tojfazi spavanja dešavaju se brzi pokreti očiju (RapidEye Movement, skraćeno REM) zbog kojih se ta faza snai naziva REM fazom. Lada se budimo, polako ulazimo uteta stanje, zatim u alfa (ako ne isključimo dosadnibudilnik i lepo se vratimo u naš slatki delta san).Ako imamo vremena, još malo budni dremkamo u tetastanju dok nam se vraćaju u svest neki doživljaji izprethodnog dana, ili nam dolaze dobre ideje o tomekako da kreativno potrošimo nastupajući dan. E, ondadođe «surova» stvarnost kad moramo stvarno da senapregnemo, i zategnemo naše nerve da zavibrirajubrže i rešavaju životne probleme.

I Teta (4-8Hz) talasi su spori i povezani su sastanjima kao što su dnevno sanjarenje i pospanost.Pojavljuju se najčešće u snu, ali takođe dominiraju iu stanjima duboke meditacije. Optimalni nivo zaduboke misli je opseg teta talasa. U tom opsegu, našačula su povučena iz spoljašnjeg sveta i usmerena naunutrašnje signale. Teta stanja su mistična zona kojuobično doživljavamo kada se budimo iz sna ili padamou san. Teta meditacija pojačava kreativnost,intuiciju i druge ekstrasenzorne sposobnosti. Osobakoja vozi autoputom, i odjednom shvati da se uopštene seća poslednjih dvadesetak kilometara, obično je uteta stanju. Za to vreme, dok opušteno, rutinski voziu teta stanju, padaju joj na pamet obično dobre idejekoje slobodno teku bez cenzure. Teta je, uglavnom,veoma pozitivno mentalno stanje.

55

Alfa talasi su povezani sa stanjima relaksacije inefokusirane pažnje, kreativnim aktivnostima.Prisutni su za vreme sanjanja i lagane meditacijekada su oči zatvorene. U alfa stanjima dolazimo dokreativnosti koja leži neposredno ispod našesvesnosti. Alfa talasi su sporiji talasi većeamplitude. Osoba koja je završila neki zadatak, isela da se odmori, obično je u alfa stanju. Dokšetamo bez obaveza u prirodi, ili nadjemo slobodnogvremena pa meditiramo, ulazimo u alfa stanja.

Beta talasi spadaju u brzotalasne aktivnosti ikarakteristični su za stanja povišene svesnosti,koncentracije i fokusirane pažnje. Dominiraju u našembudnom stanju kada je pažnja usmerena ka saznajnimciljevima i spoljašnjem svetu. Kada je mozak uzbuđeni aktivno učestvuje u nekoj mentalnoj aktivnosti, ongeneriše beta talase. Osoba koja je u nekoj aktivnojkonverzaciji biće u beta stanju. U žustroj debatiproizvodiće visoke beta talase.

SMR talasi su nazvani tako jer se pojavljuju usenzorimotornom regionu, i povezani su sainhibiranjem motornih odgovora. Kada bismo želeli danešto uradimo, da ustanemo sa stolice za vreme časa,ili da igramo, ili obavimo neku drugu fizičkuaktivnost, pa se uzdržimo, pojaviće se SMR talasi usenzorimotornom regionu mozga.

Gama talasi su vezani za više mentalne funkcije,objedinjavanje podataka iz različitih delova mozga ucelinu i višu perspektivu. Vezani su za stanjahipersvesnosti, ali i za stanja intenzivnog stresa,panike, besa...Postoje i moždani talasi izvan ovogopsega, ali da se ne upuštamo u priču o izuzetnimstanjima svesti jer, iako je veoma interesantna,izlazi iz okvira namene ove knjige.

56

Kada govorimo o stanjima alfa, beta, teta,delta...to znači da jedna vrsta talasa dominira. Ali,treba znati i to da su i sve ostale vrste talasnihaktivnosti uvek prisutne, iako umanjene, ili tekjedva prepoznatljive.

Da biste mogli da prepoznate navedene moždanetalase, ako ih sretnete negde, evo vam i jednanjihova sličica.

Trening protokoli

Neurofidbek protokoli se zasnivaju na tome da sepojačaju, inhibiraju ili usklade određeni EEGritmovi. Videli smo da su određeni ritmovi povezanisa određenim subjektivnim stanjima i ponašanjima. No,stvari nisu tako jednostavne. Određeni moždani talasiimaju i svoju dobru i lošu stranu. Na primer, tetatalasi mogu biti povezani sa zbunjenošću i budnimsanjarenjem, a i sa intuicijom i povezanošću sadubljim nivoima svesnosti. Nekada nam mogu smetati dase koncentrišemo i obavimo dnevne poslove, a mogu nasdovesti i do dubokih stanja svesti o sebi. Ili naprimeru beta talasa možemo videti da su povezani safokusiranošću, promišljenim i logičnim mišljenjem,ali takođe mogu biti vezani i za razdražljivost iuznemirenost. Da li će se određeni EEG talasi

57

pojačavati ili suzbijati nije stvar proste logike. Tozavisi od stanja osobe koja trenira, od njenihciljeva, i namera trenera koji je trenira. Pored togašto prisustvo određenih ritmova govori o stanjumozga, i odsustvo ritmova je takođe indikativno zastanje nervnog sistema. Prisustvo EEG ritmova ukazujena to da postoji sinhronizovana, koordinisanaaktivnost većeg broja nervnih ćelija, ali to ne značinužno da je ta populacija ćelija uključena u nekuodređenu obradu podataka. Na primer, kada se mozakbavi nekim aktivnim misaonim procesom, alfa talasi supotisnuti jer su nervne ćelije zauzete radećinezavisno, i nisu u stanju da produkuju zajedničkialfa ritam. To ću malo pojasniti kada budem govorio otakozvanom «sqaush» protokolu neurofidbek treninga.

Postoje dva osnovna pravca neurofidbek treninga.Ako se radi trening niskih frekvencija(alfa-teta),obično dolazi do stanja relaksacije, intuitivnesvesnosti ili dubljih nivoa svesti. Trening uekstremno niskim frekvencijama može dovesti i dostanja sličnih transu. Treninzi visokihvrekvencija(niže beta ili beta) koriste se zadovođenje u stanje budnosti, organizacije, oštrineuma i kontakt sa spoljašnjom stvarnošću. Takvitreninzi se rade u kraćim seansama odniskofrekventnih, sa češćim pauzama. Ako suekstremni, takvi visokofrekventni treninzi mogudovesti do uznemirenosti i razdražljivosti.

 Alfa-Teta trening: (4-12 Hz) najčešće se primenjuje utreningu odvikavanja od zavisnosti, post-traumatskih poremećaja i drugih problema kod kojih je potrebno postići relaksaciju. Promena odnosa između Alfa i Teta talasa (pojačavanje Alfa, smanjivanje Teta) , može pospešiti pozitivne psihološke promene, poboljšati aktivnosti, i osećanje svesnosti.

58

Poseldica alfa/teta treninga je treninga stanje relaksacije. Kada se teta talasi pojačaju dolazi se do stanja dubje svesnosti. Osoba dolazi u dublji kontakt sa autentičnim mislima i osećanjima. Alfa/teta seanse mogu da budu dugotrajne. Čitav sat, ili čak i duže. Kako seansa odmiče, prelazi se sa dominacije alfa talasa na dominaciju teta talasa. Kada osoba provede neko vreme u teta stanju, obično se oseća izuzetno relaksirano, gotovo omamljeno. Ponekad je potrebno podučiti treniranog nakon ovakve seanse kako da se vrati u redovno stanje, da ne ode sa seanse u preterano osetljivom i okrenutom ka unutra stanju svesti.

SMR – niže Beta trening (12-18Hz) koristi se višekod poremećaja uzbuđenja, raspoloženja, pažnje iponašanja. Često se koristi u trtmanu ADD/ADHD,padavice, i drugih poremećaja u kojima postojiindikacija da mozak ima probleme u organizacijisvojih aktivnosti. Obično se radi na desnoj stranimozga (tačka C4), i seanse traju od 15-30 min. NakonSMR treninga osoba se obično oseća relaksirano ienergizovano, podignutog raspoloženja, organizovana iefikasna.

Beta Trening-Koristi se kada je cilj energizacijaosobe, podizanje aktivnosti. Često se javljatakozvano «aha» iskustvo kada osoba otkrije posebnomentalno stanje povezano sa beta talasima. Beta senajčešće trenira na levoj hemisferi (C3 tačka), madamože da se trenira i na bilo kom drugom delu mozga.Postoji i mogućnost negativnih efekata beta treningakao što su razdražljivost, agitacija, iritabilnost,ili osećaj osobe da je sva «hiper». Zato su betatreninzi obično kraći i traju od 5-10 minuta.Uobičajeno se kratkotrajni beta treninzi rade na

59

kraju EEG seanse da bi se trenirana osoba dovela ustanje veće energije i budnosti.

Squash protokoli-protokoli ućutkivanja moždanihtalasa koriste se da bi se osoba naučila da potisneprodukciju moždanih ritmova. Zašto je to dobro!?Fiziološko objašnjenje je povezano sa razumevanjemfenomena koji proizvode merljivu EEG energiju. Naime,moždani talasi se produkuju kada se veći brojkortikalnih ćelija depolarizuje unisono, stvarajućiznačajan površinski potencijal. To sinhronizovanoponašanje dovodi do ritmičnih talasa određenihfrekvencija. Sa druge strane, jasno je da se brojnekorisne aktivnosti mozga odvijaju kada se kortikalnećelije ne ponašaju unisono, već rade individualno.«Svaka vaška obaška». Dobro, ne baš svaka. Ali, to jenormalno stanje stvari kada mozak procesuirainformacije. Zbog toga, kada treniramo mozak dapotisne EEG energiju, mi potstičemo nezavisnoponašanje kortikalnih neurona, suprotno odsinhronizovanog, grupnog. To vam je kao i u ljudskomdruštvu. Nekada je dobro da ljudi umeju da radesinhronizovano u grupi, a nekada je potrebno dasamostalno obavljaju svoje aktivnosti. Treba znati ijedno i drugo, i fleksibilno se prebacivati iz jednogu drugo stanje svesti, po potrebi. Skvoš protokoli semogu raditi na bilo kom delu mozga, mada dobar deopraktičara preferira izvesne delove kao na što sufrontalno ili centralno područje.

Trening nadgledanja uma-cilj ovakvog treninga jeviše upoznavanje i prepoznavanje određenih stanjasvesti. Na displeju kompjutera se vidi kompletan EEGspektar. Osoba, uz pomoć trenera, uči da vizualnoprepozna određena EEG stanja, i da ih poveže sasvojim osećanjima, stilom mišljenja.

60

Oblasti primene neurofidbeka

Napraviću pregled oblasti u kojima se uspešnoprimenjuje neurofidbek, sa kratkim, osnovniminformacijama o tome na čemu se zasniva trening upojedinim oblastima. Počećemo sa primenomneurofidbeka u radu sa decom i omladinom. Najčešćese, sa uspehom, koristi kod sledećih problema:

-Attention Deficit Hyperactivity Disorder (ADHD)& ADD, ili po srpski: Poremećaji slabosti pažnje,sa ili bez hiperaktivnosti:

-Autizam

-Epilepsija

-Problemi sa učenjem

-Poremećaji spavanja

ADD / ADHD

ADHD je problem koji se manifestuje kroznepažljivost, rasejanost, zbunjenost i impulsivnost.Istraživanja su identifikovala tri podvrste ovogproblema, koje se razlikuju po tome šta od navedenihsimptoma dominira u ponašanju. Kod jedne podvrste jeproblem pretežno nedostatak pažnje. Kod druge jedominantna impulsivnost i hiperaktivnost, dok jetreća kombinacija nedostatka pažnje, hiperaktivnostii impulsivnosti. Merenjima moždanih talasa kod decesa ovakvim problemima ustanovljeno je da oni otežano

61

«proizvode» Beta moždane talase iznad 14 Hz, i da kodnjih dominiraju Teta talasi koji se kreću u opsegu od4-8Hz. Da bi mogao da uči, i da se koncentriše, mozakmora da funkcioniše «brže», da emituje viši nivo Betatalasa, i umanji nivo Teta talasa. Poremećaj odnosaemitovanja Beta i Teta talasa dovodi, dakle, do lošekoncentracije. Promena tog Beta-Teta odnosa se možeuvežbati, i to je cilj neurofidbek treninga u radu saklincima koje muči gorespomenuti ADHD. Potrebno je damalo «treniraju mozak», a ne samo mišiće, čemu su onihiperaktivni posebno skloni. Kako se to treniramozak? Kroz neurofidbek video igrice u kojima sudžojstik moždani talasi deteta. Kada se oni ubrzaju,pređu u Beta opseg, napreduje se u igri. To se dešavai kada se umanji snaga Teta talasa. Dete ne znasvesno u čemu je caka, ali uči putem uslovljavanja,pokušaja i pogrešaka. Kada mu u igrici krene, nešto unjemu, nesvesno, kaže: «Aha, u tome je fora...», izapamti šta je urađeno, iako ne bi znalo da to iformuliše svesno. Kao kada se uči vožnja bicikla.Uspeh u igri ga motiviše da ide dalje, i malo pomalo, dete uvežba ovu veštinu i pri tome se slatkonaigra. Ovo su videoigrice od kojih nema štete, samokoristi. Koje ne odvajaju dete od učenja, ispoljašnjeg sveta, već mu pomažu da steknesposobnosti da kontroliše svoj mozak i ponašanje, izbog toga stekne veće samopouzdanje.

Autizam

Pokazalo se da neurofidbek može biti od koristi ideci oboleloj od autizma da poboljšaju verbalnu,fizičku i socijalnu komunikaciju. Rezultati rada sadecom uz pomoć ove metode vidljivi su u poboljšanomgovoru, komunikativnosti, balansu, razumevanju ipoboljšanoj, prikladnijoj facijalnoj ekspresiji. EEGbiofidbek trening očito pomaže takvoj deci da smanje

62

čulnu preosetljivost, i da prikladnije reaguju napromene u okolini. (često su njihove reakcije nasvaku promenu rutine dramatične)

Epilepsija

Epilepsija je jedna od prvih problema na kojimaje isproban neurofidbek, i zato ima najviše kliničkihistraživanja u toj oblasti. Pokazalo se daneurofidbek u velikoj meri koristi u tretmanurazličitih tipova epilepsije, uključujući petit mal,grand mal, i kompleksne parcijalne napade. Uz pomoćneurofidbek treninga znatno se umanjuje količinalekova potrebna da bi se sprečili napadi.

Posebni problemi u učenju

Problemi u učenju se mogu pojaviti kod jednog iliviše osnovnih procesa koji su uključeni u razumevanjepisanog ili izgovorenog teksta. Nedostatci se moguispoljiti u auditornim funkcijama, ili u memorijskim,ili u funkcijama obrade informacija (procesiranju), iizazvati probleme u razumevanju ili sećanju reči, uispoljavanju ili primanju govornog ili pisanogjezika, u pisanju slova, ili kapiranju matematičkihkoncepata. I kod ovakvih problema se ispostavilo dapostoje povišeni Alfa i Teta talasi koji ometajutekuće mentalne aktivnosti. Kada se treningom uspe usmanjivanju Alfa i Teta talasa, dolazi do poboljšanjau sposobnosti čitanja, pisanja, crtanja, matematičkimsposobnostima, pa čak dolazi i do boljih rezultata natestovima inteligencije. Povećava se IQ skor,koeficijent inteligencije. To ne znači da je detepostalo inteligentnije vežbanjem mozga, već da suotklonjene smetnje koje su mu onemogućavale da svojuinteligenciju pokaže na efikasan način.

63

Problemi sa spavanjem

Problemi sa spavanjem uključuju noćno mokrenje,hodanje u snu, pričanje u snu, noćne more, ianksioznosti povezane sa padanjem u san - nesanicu.Neurofidbek trening, čak i kad se koristi zatretiranje drugih problema, može usput da pomaže iproblemima sa spavanjem. Treniranje mozga da preuzmesamoregulaciju fiziološkog uzbuđenja na prvi znakpromene, dovodi i do toga da se poboljša kvalitetspavanja. Mozak koji je savladao veštinu kontrole nemora da bude u svesnom stanju da bi je koristio.Veština je nesvesna, i «uključuje» se po potrebi, naznak poremećaja fiziološke ravnoteže.

I kod odraslih osoba se neurofidbek primenjujekod problema anksioznosti, panike, epilepsije,problema sa učenjem, poremećaja sna...isto kao i koddece. Koristi se i u prevladavanju drugih poteškoćakoje se kod dece ne javljaju ili su retke, kao štosu:

Auto-Imuna Disfunkcija

Chronic Fatigue Syndrome (CFS)(Sindrom hroničnogzamora)

Hronični bol

Depresija

PMS-Predmenstrualni sindrom

Moždani udar/manje traumatske povrede mozga

Post traumatski stres poremećaji

Tourett-ov Sindrom

64

Druge primene u sportu i drugim oblicima«vrhunskog izvođenja» - «Peak MentalPerformance»

Auto-Immune Disfunkcije

Bolesti zavisnosti

Autoimune bolesti

Značajne kliničke potrvrde ukazuju na to daneurofidbek može biti od pomoći kod simptomaautoimunih bolesti, bolesti koje nastaju jer je imunisistem u ratu sa normalnim telesnim ćelijama koje neuspeva da adekvatno razlikuje od stranih tela.Biofidbek ne leči bolest, i ne može da obrne proces,ali može u mnogo čemu da olakša patnje obolelih. Kodporemećaja kao što su dijabetes, reumatoidniartritis, ili lupus, primećeno je da postojepoboljšanja vezana za neurofidbek trening u smisluvišeg nivoa energije, boljeg spavanja, fokusiranepažnje, smanjene oscilacije raspoloženja,normalizacije praga osetljivosti na bol, ipoboljšanja opšteg stanja. U slučaju dijabetesa tipaI, stanja u kojem je gubitak sposobnosti tela daproizvodi insulin posledica autoimunog poremećaja,EEG biofidbek traning može pomoći da se postignebolja tolerancija na varijacije nivoa glukoze.Pacijenti izveštavaju da se osećaju jači ienergičniji, kao i to da manje osećaju bol povezan saperifernom neuropatijom koji se pojavljuje upoodmaklijim stadijumima bolesti. Kod dijabetesa tipaII, gde je problem uglavnom u regulaciji šećera,treningom se može postići da dodatne doze insulina nebudu potrebne, da se umanji potreba za insulinom, ida osoba oseća da je sposobna za bolju samoregulaciju

65

nivoa energije, spavanja, pažnje i promeneraspoloženja.

Kod reumatidnog artritisa osoba koja od njegapati se neurofidbek treningom može osloboditi bola utoj meri da joj nisu potrebni medikamenti protivbolova. Vežbanje je usmereno na podizanje pragaosetljivosti na bol i prekidanje mehanizma hroničnogbola. Pretpostavlja se da postoji i neki direktnijiuticaj na mehanizam bola prilikom neurofidbektreninga jer dolazi do prilično brzih efekata.

U slučaju lupusa, trening može da pomogne usmanjivanju jačine napada, čak i da ima preventivnadejstva, pa se sporovodi bez obzira na to da li jepacijent u akutnoj epizodi. Primećeno je i to da nekežene sa ugrađenim silikonskim grudima mogu damanifestuju simptome koji potsećaju na one kodautoimunih poremećaja kao što su lupus ili multiplaskleroze. Pokazalo se da EEG trening može da koristii u ovakvim slučajevima.

EEG Biofidbeck Trening kod Sindroma HroničnogUmora

Prethodnih nekoliko godina, koliko se neurofidbekprimenjuje u radu sa ovim problemima, ustanovljeno jeda je ovaj metod veoma efektivan kao dodatni način zaotklanjanje simptoma CFG (sindroma hroničnog zamora)i CFIDS-(Chronic Fatigue Immune Deficinecy Syndrome)- sindroma deficijencije imunog sistema povezanog sahroničnim zamorom. Trening kod osoba pogođenih ovimporemećajima pomože u otklanjanju simptomadepresivnosti, kognitivnih deficita, problemima samemorijom i koncentracijom, poremećaja spavanja ihroničnih bolova i glavobolja. Takođe dovodi i dopovećanja energetskog nivoa. Kada je treningprimenjivan na osobama koje nisu bile potpuno

66

onesposobljene ovim poremećajem, mnogi od njih suuspeli da povrate radne sposobnosti i buduproduktivni puno radno vreme. Kod težih slučajevadolazilo je do priličnog napretka, ali nije zabeleženpotpuni oporavak.

Pretpostavlja se da uspesi neurofidbek treninga uovim slučajevima počivaju na vežbanju mozga dareguliše funkciju uzbuđenja. Trening ne utičedirektno na uzroke same bolesti CFS. Međutim,poboljšavanjem samoregulacionih sposobnosti mozga,povećava se sposobnost osobe da podnese teškoće, pasamim tim i teškoće povezane sa ovom bolešću..

Hronični bol

Problem kod hroničnog bola je najčešće u tome štoje povreda koja je bol prvobitno izazvala izlečena,ali bol i dalje postoji i može se čak i pojačativremenom. Ako smo duže vremena izloženi bolu, pragosetljivosti na bol može da se snizi i da se timepoveća opažanje bola. Drugim rečima, «uplašeni» mozakobraća više pažnje na senzacije bola. EEG biofidbektreningom mozak se može uvežbati da podigne pragosetljivosti na bol i dovede ga na normalu.Efikasnost EEG u redukciji hroničnog bola jeneočekivano velika. Mehanizam čula za bol je neštodrugačiji nego kod ostalih čula. Kada su ostala čulaizložena konstantnim stimulusima, postepeno«oguglaju», to jest postepeno se smanjuje njihovodgovor na taj stimulus. Jedini poznati izuzetak odtog pravila je reakcija na konstantni stimulans kojiizaziva bol. U slučaju bolnih i stalnih nadražaja,odgovor mozga je da postepeno pojačava osetljivost nataj stimulus, smanjujući prag nadražaja na bolnommestu. Na tom preosetljivom mestu bol može da se

67

zadrži i kada je otklonjen stimulus koji ga jeprovocirao. Tako nastaje hronični bol.

Često se dešava da osobe podvrgnute EEG treninguzbog hroničnog bola, posle nekoliko seansi, počnu dadoživljavaju živa sećanja na neke dugo potisnutetraumatične događaje. Hronični bol je u velikoj meripovezan i sa traumama i zloupotrebama u detinjstvukoje su i učinile nervni sistem preosetljivim na bol.(Jedna studija je utvrdila da je zloupotreba deteta uranoj mladosti postojala u 85% slučajeva koji su seobratili za pomoć zbog hroničnog bola). Pošto setakva sećanja gotovo redovno javljaju u tokuneurofidbek treninga, osobama se preporučuje da sepodvrgnu istovremeno i nekom obliku otkrivajućepsihoterapije (psihoanaliza, transakciona,geštalt...) kako bi mogla da se bolje suoči sapotisnutim sadržajem koji navire na površinu svesti.Iza hroničnog bola se, najčešće, krije depresivnost.Snižavanje praga osetljivosti na bol uz pomoćneurofidbek treninga u velikoj meri otklanja idepresivnost. Prilični uspesi u otklanjanju bola moguse pojaviti već od prve seanse, dok se potisnutasećanja obično javljaju između 6 i 15 seanse.

Depresija

Neurofidbek trening generalno pomaže u regulacijimehanizma fiziološkog uzbuđenja. Trening ima efekatabez obzira kakvo je poreklo tog uzbuđenja. Da li seradi o genetičkoj predispoziciji, fizičkoj iliemotivnoj traumi, ili o fiziološkim promenamanepoznatog porekla. Bitno je to da, kako treningodmiče, depresivna osoba primećuje da joj je potrebnasve manja doza antidepresiva ili stimulativnihsredstava. Klasičan periferni biofidbek relaksacionitrening pomaže kod stresa i anksioznosti, ali je

68

često neuspešan kod depresivnih stanja, reaktivnihdepresija, sezonskih afektivnih poremećaja i PMS(predmenstrualni sindrom). EEG biofidbek je mnogokorisniji kod tih stanja jer utične na bazičnimehanizam kojim mozak kontroliše fiziološkouzbuđenje. Kada se uspostavi normalna regulacijafiziološkog uzbuđenja, kod depresivne osobe senormalizuje spavanje i osećanja se vraćaju uuobičajeni intenzitet. Ako je utrok depresije nekihronični bol, otklanjanje bola iz pomoć treninga možesmanjiti i depresivnost. Pokazalo se da treningpomaže i u slučajevima depresije izazvane nekimspecifičnim uzrocima kao što je silovanje, posledicehemoterapije ili totalne anestezije. Neurofidbek jeposebno preporučljiv za depresivna stanja kod osobakoje ne reaguju dobro na lekove, ili kod kojih nijepreporučljiva upotreba lekova, kao što je to kodtrudnica. Trening ima i preventivna dejstva, jer sesmanjuje mogućnost ponavljanja depresivnih stanja.Efekti vežbanja mozga utiču i na razna propratnastanja koja idu uz depresiju, kao što je toalkoholizam ili nasilno ponašanje.

PMS-Predmenstrualni sindrom

Iako PMS nije uvršten u «zvanične bolesti»,očigledno je da to stanje postoji i da mnogim ženama,a i onima oko njih, pričinjava znatne probleme. PMSse ne ispoljava kod svih na isti način. To stanje jeobilik nedovoljne regulacije cikličnih hormonskihpromena koje dovode do stresa. Svaka osoba reagujedrugačije, u zavisnosti od nekih posebnih slabostinjenog regulacionog sistema. Jednostavnije rečeno,simptomi se ispoljavaju tamo gde je osoba «najtanja»,gde ima slabe tačke.

69

PMS sindrom uključuje u sebe razne fizičke iemocionalne simptome povezane sa specifičnom fazommenstrualnog ciklusa. Oko 75% žena se žali na tegobePMSa, ali intenzitet tegoba obično nije preveliki.Najčešći emotivni simptomi su razdražljivost, promeneraspoloženja, anksioznost, depresija, opadanjeinteresovanja za svakodnevne aktivnosti, zamor,problemi sa koncentracijom, promene u spavanju iliapetitu, i brojni fizički simptomi. Mnogi od PMSsimptoma su karakteristični i za depresiju. PMS semože posmatrati i kao jedan oblik depresivnogsindroma. Lekovi protiv depresije i anksioznostinajčešće utiču pozitivno i na smanjeje PMS simptoma.

Pokazalo se da EEG biofidbek može biti veomakoristan u postizanju bolje regulacije u organizmu,što u velikoj meri pomaže i u otklanjanju tegobaPMSa. Takve promene su primećene kod većeg brojaosoba koje su došle na neurofidbek trening zbogdrugih problema, ali je, nakon treninga, usput došloi do promena reagovanja u predmenstrualnom ciklusu.Predmenstrualni ciklus je «školski primer» takozvane«kortikalne disregulacije», ili po srpski,nesposobnosti mozga da «sredi stvari» i povratiravnotežu. Neurofidbek trening se usmerava na tuopštu nesposobnost regulacije, a ne na posebnesimptome. Ono što je potrebno utvrditi na početkutreninga je da li je osoba sklona preteranomfiziološkom uzbuđivanju, ili pak jakom padufiziološkog uzbuđenja tokom predmenstrualnog ciklusa.Obično nam izgleda da je žena u PMS preteranouzbuđena i uznemirena. Međutim, i jako snižen nivofiziološkog uzbuđenja može takođe imati simptome kojiizgledaju kao preterana uzbuđenost. PMS sindrom je,uglavnom, povezan baš sa niskim nivoom fiziološkoguzbuđenja. Posledice niskog fiziološkog uzbuđenja uponašanju osobe mogu biti i hiperaktivnost i

70

hipoaktivnost. I kod depresije možemo često videti uponašanju anksioznost, uznemirenost. EEG trening jeusmeren na vežbanje u smanjivanju moždanih talasanižih frekfencija i pojačavanju talasa iz Beta opsega(oko 15Hz). Pojačana aktivnost mozga u nižimfrekvencijama je vezana za nisko fiziološko uzbuđenjei nedostatak kortikalne stabilnosti. Izrazito visokefrekvencije su najčešće povezane sa anksioznošću,alkoholizmom, narkomanijom, hipoglikemijom ilimanijom. Istraživanja pokazuju da je neurofidbektrening bio uspešan u otklanjanju ili smanjivanjusimptoma PMSa u 90% slučajeva, kada su u pitanjuosobe koje su dovršile trening do kraja (od 20-40seansi). Neki neurofidbek praktičari izveštavaju i opozitivnim iskustvima u treningu sa problemima kaošto su dismenoreja ili preterano vaginalno krvarenje,ali nema još metodološki potkovanih studija koje bito i statistički potvrdile.

Bolesti Zavisnosti

Pokušaji da se pacijenti leče «od alkohola», ili« od droga», ili neke druge zavisnosti, veoma čestovode do toga da oni šetaju od jedne zavisnosti dodruge. Biofidbek spada u one metode koje nudeuniverzalni pristup terapiji zavisnosti. Ovaj metodje usmeren na to da osoba na tretmanu postane aktivniučesnik procesa u kojem razvija veštinenormalizovanja funkcija centralnog nervnog sistema.Poremećaj tih funkcija dovodi do nastajanja iodržavanja zavisničkog ponašanja. Njihova kontrola uvelikoj meri olakšava odvikavanje od zavisnosti.Biofidbek tehnologija stvara virtualnu sredinu ukojoj osoba uči nove veštine efektivnog ponašanjanezavisno od toga koju vrstu zavisnosti je razvio.

71

Poznato je da EEG zavisne osobe koja apstinira odalkohola pokazuje smanjenje bioelektrične aktivnostimozga u alfa opsegu. Videli smo ranije da jedominacija Alfa ritmova vezana za stanje opuštenosti.Istraživanja su pokazala da je nedostatak endorfina ijoš nekih neuromedijatora do kojih dolazi kodapstineneta od droga povezan sa lošim funkcionisanjemCNS struktura (pre svega amigdale i hipokampusa) kojesu odgovorne za izazivanje potrebe za drogom i njenoodržavanje. Smanjeno funkcionisanje tih strukturadovodi i do smanjenja snage alfa ritmova. Pojačavanjealfa ritmova koje se postiže kroz biofidbek treningje povezano sa restrukturiranjem tih oslabljenih vezau korteksu i subkorteksu, mobilizacijom endorfina i,moguće, promenama u elektrosenzitivnosti opijatskihmedijatora kao rezultat promena u «električnomstanju» mozga.

Uspevajući da, uz pomoć biofidbek treninga,kontroliše sopstvene fiziološke funkcije, zavisnaosoba stiče poverenje u sopstvene sposobnostikontrole i održavanja dobrog stanja. Vremenom uviđada nije jedini način postizanja relaksacije iprijatnosti onaj uobičajeni, zavisnički način kojitraži spoljašnja sredstva za «sređivanje» stvari, iotklanjanje neprijatnosti. Ovladavanje veštinamasamokontrole životnih funkcija razvija postepenoosećanje sopstvene efikasnosti i sposobnosti kontrolevlastitog psihoemocionalnog stanja, i umanjujeosećanja bespomoćnosti i ropstva drogama.

Moždani udar/manje traumatske povrede mozga

Moždani udar može imati posledice na raznemoždane funkcije. Neurofidbek može biti od pomoći dase povrati neki specifični gubitak funkcije, kao i da

72

se otklone neki sekundarni simptomi kao što sumalaksalost, loše spavanje, depresija,anksioznost...Neurofidbek je koristan kod dugotrajnihoporavaka neke funkcije. Pokazalo se da, kod manjihpovreda mozga, pomaže u otklanjanju stanja kao štosu: gubitak energije, glavobolje, vrtoglavice,vertigo, gubljenje memorije, teškoće u koncetraciji,anksioznost, depresija, oscilacije raspoloženja iproblemi vizualne percepcije. Klinička iskustvapokazuju da se mnogo toga kod udara može popraviti itamo gde druge vrste tretmana ne uspevaju.

Ublažavanje efekata starenja

Podmlađivanja baka i deka uz pomoć neurofidbeka

Program protiv starenja Biokibernaut Instituta izSan Franciska koji se zasniva na EEG Alfa biofidbekupokazao se efikasnim u ublažavanju efekata starenja.U tom programu su osobe od 60-80 godina vežbale da uzpomoć neurofidbek tehnologije koju je razvio tajinstitut povrate obrasce moždanih talasa kakve imajumlađi ljudi. Kada su u tome uspevale, dolazilo je doublažavanja brojnih aspekata starenja. Neke odsedamdesetogodišnjih žena koje su prošle treningvratile su se ponovo na koledž, dobile titule iliotpočele novi posao. Takođe je dolazilo sniženjavisokog krvnog pritiska kod svake starije osobe kojaje uspevala da pojača alfa aktivnosti svojih moždanihtalasa. Stariji muškarci uspešno su koristili takavtrening u rehabilitaciji od srčanog udara. Studi jeBiokibernaut Instituta su pokazale da je Alfabiofidbek trening efikasan za «podmlađivanje». EEGobrazac kod senilnih ljudi pokazuje pojačane teta ibeta talase, i umanjene alfa talase. Kodarterioskleroze se alfa frekvencije usporavaju na 8-10Hz. Kada alfa frenkcencije padnu ispod 8 Hz, iliniže u teta opseg, osoba zapada u senilno stanje.

73

Smanjenje dotoka krvi u mozak je jedan od faktorakoji utiču na to smanjenje frekvencije alfa moždanihtalasa. To sniženje frekvencija umanjuje i sposobnostmozga da reguliše sve važne biohemijske sisteme tela,i dolazi do umanjenja fizičkih, hormonalnih i drugihfizioloških funkcija koje prete opadanje alfaaktivnosti. Neurofidbek tening alfa frekvencija mozgamožđe povratiti sposobnost mozga da reguliše um, teloi emocija na zdraviji način, kao što je to mogao kadaje osoba bila znatno mlađa.

Mogli bismo ovako beskrajno nabrajati u čemu svemože da pomogne bio i neurofidbek, ali ja sam se maloumorio od toga, a verujem i vi. Kada malo boljepogledamo, opet dolazimo do onoga Đokinog «princip jeisti, sve su ostalo nijanse». Zašto bi čitaoca, akonije biofidbek terapeut, zanimalo da detaljnijezalazi u razlike u tretmanu pojedinih problema.Ionako se poboljšanja zasnivaju na sličnim procesima,procesima učenja samoregulacije fizioloških događanjau telu i mozgu. Naše telo neprekidno vibrira, i timestvara neku vrstu muzike koju mi, uglavnom ne čujemo.Mi smo, dakle, živi muzički instrument. Kada su namstrune (mišići) prenapete, ili mlitave, ta muzika je«sačuvaj Bože». Falš. To je ono što zovemo bolest. Inaš mozak igra po određenim ritmovima. Kako on igra,tako se mi i osećamo. Takva su nam stanja svesti.Biofidbek i neurofidbek su neke vrste «plesnihškola», ili «muzičkih škola». Mi učimo da se«naštimujemo», i da «uhvatimo ritam», funkcionišemona pravim frekvencijama, a time i da ozdravimo od«loših vibracija» i životne «raštimovanosti». U tomeje suština ove priče. Sve su ostalo nijanse.

74

Biofidbek trening za vrhunsko mentalno postignuće

Biofidbek i neurofidbek se ne primenjuju samokada imamo nekih problema. Ovaj metod je izuzetnokoristan osobama koje žele da usavrše svoje veštine ipostignu stanja najboljeg izvođenja nekih veština.EEG fidbek se koristi u radu sa vrhunskimsportistima, menadžerima, vojnim osobljem, pilotima,vrhunskim muzičarima...koji žele da postignu višinivo mentalnog funkcionisanja. EEG biofidbek uređajemnogi i nazivaju «trenanžerima mozga». Istraživanjaprimene neurofidbeka u radu sa sportistima pokazalasu da se takozvanim «Peak Achievement» tehnikama(tehnike vrhunskog postignuća) može trenirati:

1)Pojačavanje sposobnosti Izvršne Mreže Pažnje da fokusira pažnju2)Pojačavanje sposobnosti srednjeg mozga da intenzivira budnost-uzbudjenje3)Fokusiranje pažnje na određene delove tela sa kojima trener želi da se radi.4)Treniranje sportiste da načini kratku, relaksirajuću mikropauzu koja ponovo dovodi do energizovanja moždanih talasa.5)Treniranje najboljeg stepena budnosti-uzbuđenja za optimalno izvođenje određenih aktivnosti.6)Usklađivanje sekvenci fokusiranja, budnosti i mikropauza.7)Pronalaženje i primena sekvenci koje su optimalne za posebne aktivnosti.8)Izvođenje tih sekvenci uprkos ometajućim uslovima kao što su buka, navijanje, trema, umor...

Brojna istraživanja pokazuju da primena Biofeedback metoda kod sportista dovodi do sledećih povoljnih rezultata:

75

1)Veća sposobnost da se ostane u «zoni» oštrog fokusapažnje.2)Poboljšanje rafiniranosti sportskih veština i izvođenja.3)Reduciranje problema nediscipline.4)Brže i bolje izvođenje.5)Eliminisanje «glupih» grešaka, grešaka nepažnje, nepotrebnih faulova i kazni.6)Reduciranje stresa.7)Poboljšanje fizičke spremnosti i snage.8)Brži oporavak od povreda.9)Značajno poboljšanje uspeha sportista u školi, ili na studijama.

Na polju sportske psihologije uvek su se tražilinačini da se poboljša efikasnost sportistapoboljšanjem njihovog mentalnog funkcionisanja. Svimakoji prate sport poznate su scene sportiste kojikoristi vizualizaciju da se koncentriše i zamislisvoj sledeći potez, rituali koje izvodi pre nastupa,pokreti tela koji se vide dok, zatvorenih očiju,zamišlja i oseća budući savršeni potez koji se većodvija u njegovoj svesti. On se fokusira u mislima nabudući zadatak. Sve je veći broj studija u sportskojpsihologiji koje proučavaju merljiva unutrašnjastanja koja su povezana sa vrhunskim izvođenjem.Većina tih studija izveštava da su takva stanjaoptimalnog izvođenja veština povezana sa povećanomalfa EEG aktivnošću leve hemisfere baš pred samovrhunsko izvođenje u individualnim sportovima kao štosu streljaštvo ili golf. Pojačavanje alfa aktivnostileve hemisfere ukazuje na to da verbalno, logičko,linearno procesuiranje leve strane mozga malo«oladi», uzme mali odmor, dok vizualna, prostorna,desna strana mozga preuzme vođenje pravog poteza.

76

Pored EEG biofidbeka, pokazalo se da je od velikekoristi za dostizanje stanja vrhunskog izvođenja itrening kardiovaskularne koherencije, HRV i RSA, okojima smo već govorili. To pokazuju i studije nasportistima i studije na vrhunskim muzičarima.Merenja EEG i HRV pre takmičenja pokazuju da se naosnovu ovih funkcija sa priličnom preciznošću možepredvideti efikasnost sportiste na takmičenju.Statistički obrađeni podatci jasno ukazuju na to dase grafikoni koji pokazuju fiziološke aktivnostisportiste pre izgubljenog meča značajno razlikuju odonih pre dobijenog meča.

Sportisti opisuju idealno stanje u kojem sunajefikasniji uglavnom kao stanje u kojem nemastraha, razmišljanja o izvođenju, u kojem je pažnjasužena, fokusirana na dešavanja na terenu, stanje ukojem stvari idu «od ruke» bez napora, oseća se dobrasamokontrola, i postoji neka vrsta promenjenogdoživljaja vremena i prostora. Snimanje fiziološkihfunkcija sportiste u takvim stanjima služi da setakva vrhunska stanja objektivizuju, da se izmeri štase to dešava u organizmu dok ona traju, i zatim, uzpomoć biofidbek opreme, vežba dostizanje takvihstanja po potrebi. I ono što se zove «inspiracija»može se uvežbati ako znamo iz čega se ta«inspiracija» za vrhunsko izvođenje sastoji.Fiziološke aktivnosti sportiste u stanju optimalnogizvođenja služe kao reperi za biofidbek trening.Takvi «reperi» su dobrim delom već ustanovljeni ustudijama sa igračima golfa, strelcima, teniserima,dizačima tegova, plivačima...uglavnom u individualnimsportovima, ali se sve više radi i na primenibiofidbeka u grupnim sportovima.

Optimalno funkcionisanje na poslu i biofidbek

77

Biofidbek trening optimalnog funkcionisanja neprimenjuje se samo na polju sporta već i zapostizanje boljeg funkcionisanja u drugim profesijamakoje zahtevaju bolju koncentraciju, relaksaciju ikontrolu fizioloških funkcija. Studija koju jesproveo NATO na operaterima koji rade za radarom,pokazala je da su kod operatera koji su trenirani dasmanje teta aktivnosti mozga u ocipitalnom režnjubitno smanjene greške. U drugoj studiji koju jetakođe sproveo NATO pokazalo se da je trening usmanjivanju teta aktivnosti u velikoj meri uticao navozačke sposobnosti i sigurnost vozača na dugimrelacijama. NASA je razvila poseban neurofidbekuređaj «Peak Performance Trainer» za trening pilota.Studija sa pilotima je pokazala da postoji jasna vezaizmeđu sposobnosti da se potisnu niskofrekventne alfaaktivnosti mozga i sposobnosti pilota da se snađu uveoma zahtevnim zadatcima kao što je spuštanje avionapod ekstremno teškim uslovima. Sve je više kompanijakoje preporučuju (i plaćaju) EEG biofidbek treningsvojim menadžerima, jer istraživanja pokazuju dadolazi do značajnog poboljšanja efikasnosti menadžeranakon dvadesetak neurofidbek seansi. Poredpoboljšanja efikasnosti, dodatni efekti su ismanjenje reakcije na stres kao i osećanje većegzadovoljstva životom.

Jednostavniji ekonomični oblici biofidbekaBiofidbek za poneti. Uradi sam, za male pare, ili za džabe

Možda ste iz dosadašnje priče stekli utisak da sebiofidbek trening ne može obavljati bez skupoceneaparature. Ma, jok. Ako shvatimo osnovne principe,mnogo toga možemo uraditi i bez instrumenata, sajednostavnim i jeftinim instrumentima, ili sa onimakoje sami sklepamo. Tačno je to da se biofidbek naglo

78

razvio u poslednjih nekoliko decenija kao deokibernetike i teorije informacija. Teorijainformacija i aktivnosti mozga vidi kao jedan kružniproces informacija. Uzmimo jedan primer: Raširiteruke u visini ramena sa strane. Ne savijajućilaktove, pomerite ruke ispred sebe da stojehorizontalno i da se dodirnu samo vrhovima obakažiprsta. Jel vam uspelo? Pa naravno da jeste, kadje prosto k’o pasulj. Probajte sada sa zatvorenimočima, i videćete da je mnogo teže. Ruke mogu i da semimoiđu malčice, i potrebno je da više pažnjeobratimo na druge senzacije, senzacije ravnoteže,kretanja mišića...Mozak nema naviknutu, vizualnupovratnu informaciju, ili fidbek, da li radi dobro.Povratna informacija može biti vizualna,kinestetička, ili proprioceptivna. Kada ne bismoimali nikakvu povratnu informaciju, teško da bi smomogli da izvedemo i najjednostavniji pokret. Dakle,fidbek je kružni tok informacija između različitihaspekata našeg bića i sredine. Taj kružni tokinformacija je suštinski bitan za svaki procesučenja. Biofidbek je samo jedan poseban delić togšireg procesa koji se odnosi na tok informacija štouspostavlja most između naše svesti i drugih fizičkihnivoa ljudskog funkcionisanja. Biofidbek uči iusmerava našu svest da primeti i bolje kontrolišesuptilne promene u našoj psihofiziologiji. Te finepromene se dešavaju ispod našeg uobičajenog nivoasvesnosti, i primetimo ih tek kada se nakupe i pređukritični prag na koji naša svest obraća pažnju. Poštonemamo trenutnu povratnu informaciju, mi nismo ustanju da primetimo te promene niti da naučimo kakoda ih kontrolišemo. Da bi biofidbek bio od koristi zaučenje, potrebno je da se te biološke informacijeodmah detektuju, pojačaju i pokažu. Bitno je da tobude, kako kažu kibernetičari “u realnom vremenu”.

79

Realno vreme znači onda kada se nešto dešava. Bezzadrške. Ako postoji vremenski razmak izmeđufiziološke promene i povratne informacije o njoj, mine znamo šta smo tada uradili, dobro ili loše, pa smotu promenu izazvali. Za takvu preciznu informaciju osuptilnim promenama u realnom vremenu potrebna nam jeskupa biofidbek oprema.

Međutim, možemo naučiti da opažamo i veoma finebiološke promene proprioceptivno (proprioceptorišalju u mozak senzacije iz unutrašnjih organa), bezupotrebe spoljašnjih aparata. Većina nas koristiproprioceptivna čula za koordinaciju brzih i velikihmotornih pokreta. Taj proces se uglavnom odvijanesvesno. Ali, možemo naučiti da izoštriproprioceptivna i druga čula. Za to izoštravanjerazvijene su brojne metode kao što je relaksacionitrening, meditacija, T’ai Chi Chuan...Kada smo mirni,i kada se usporimo, možemo povećati svoju sposobnostda osetimo suptilne promene u pritisku, pokretimamišića, balansu, i drugim fiziološkim dešavanjima unašem telu. Ako vas ne mrzi, probajte da šetatedesetak minuta najsporije što možete. Posmatrajtepokrete noge, članaka i stopala, a u isto vremebudite svesni centra svoje gravitacije u abdomenu(oko pupka). Osluškujte sebe pažljivo. Osetite vazduhkako se kreće i prolazi vam pored ruku i lica.Posmatrajte kako prebacujete težinu tela sa jednenoge na drugu. Onda zažmurite, i “posmatrajte” sebeiznutra. Nakon deset minuta, obratite pažnju na tokako se osećate, koliko ste se usporili i kako su sepromenila vaša osećanja. Videćete da možete bitimnogo osetljiviji na promene u svom telu, ali je tavaša potencijalna osetljivost obično maskirana brzimpokretima i aktivnostima.

Dakle, povratne informacije o svojim fiziološkimfunkcijama možemo dobiti na dva načina: preko

80

aparata, kada se ta povratna sprega kompletira vannervnog sistema individue dolazeći nazad krozeksteroceptore (čula koja primaju informaciju izspoljašnje sredine), ili preko naših proprioceptora.Za ovaj drugi način potrebno je da sedimo ili sekrećemo lagano u tihoj sredini, i vežbamo da pojačamosvesnost signala koji nam dolaze iz naših unutrašnjihsenzora. U tome nam mogu pomoći razni predmeti ilispravice za koje nismo pomišljali da mogu bitibiofidbek “aparati”. I druga osoba može biti našbiofidbek “aparat”.

Kako može drugi čovek da mi bude biofidbek “aparat”?

Ljudska bića mogu da budu najosetljivijibiofidbek “uređaji”, samo kad bi vežbala svojesposobnosti. Eh, šta bi sve ljudi mogli samo kadbi...No, dobro, da vidimo neki konkretan jednostavanprimer kako može neko drugi da nam bude biofidbek“uređaj”. Probajte i vi, ako imate sa kim. Možete lida se prepustite tome da budete potpuno pasivni i daneko drugi pokreće neki deo vašeg tela a da vi u tomene učestvujete uopšte? Recimo, da opustite vilicu ida vam je neko drugi pomera nežno kako mu padne napamet. Levo, desno, gore, dole...Taj drugi može daoseti svaki otpor, svaku malu napetost vaših mišićavilice. On vam dođe EMG senzor. Možda vam vežbaizgleda blesavo, ali govori mnogo toga o vama. Većiniljudi je problem da prepusti kontrolu nad svojimmišićima. Ako biste to probali sa glavom, iopuštanjem mišića vrata...išlo bi još teže. Gde danekome prepustimo svoju glavu u ruke! Neko ćeodržavati kontrolu tako što će pokušavati da pomogneonome koji mu pokreće vilicu, drugi će se opirati.Sve to vaš EMG čovek oseća. Neki ljudi se brane odprepuštanja u odnosima tako što su previše “dobri”,

81

popustljivi, lako pristaju (ali to samo izgleda kaoprepuštanje), drugi su otvoreno kruti...Kada bistestvarno potpuno opustili mišiće vilice, ona bi semogla pomerati u bilo kom pravcu bez otpora. Ako tomožete i sa mišićima vrata dok vam druga osoba okrećeglavu u raznim pravcima, vi verovatno možete da seprepustite i u emotivnim odnosima, i u tu osobu imatepoverenje. Možda ova vežbica može da vam posluži ikao fidbek, ili povratna informacija o nekom vašemodnosu, bliskosti, poverenju... Koga biste zamolilida bude vaš EMG biofidbek “uređaj”?

Ako postanete senzitivniji za vašepsihofiziološke procese, moći ćete da boljedetektujete i to šta ih izaziva u spoljašnjojsredini, šta kod vas izaziva stresnu reakciju.Naravno, uvidećete i to na šta i kako reagujete. Dali, na primer, na iritirajuću situaciju zaustavljatedisanje, ili stiskate vilice...ili nešto drugo činitešto pogoršava vaše psihofiziološko stanje. Upoznaćetevaš “stresni obrazac”. Onda možete vežbati dapromenite svoj odgovor na stres.

Ekonomične biofidbek spravice

82

Kad smo već kod mišića, EMG biofidbeka, i napetostimišić vilice, postoje razne sitne izmišljotine kojenam mogu biti sredstva za fidbek mišićne napetosti.Naviknuta nesvesna tenzija mišića vilice postoji kodproblema kao što su bruksizam ili tenzionaglavobolja. Osoba treba da nauči da prepozna normalannivo mišićne tenzije, i da primeti minimalnu promenutog nivoa. Kako bi mogla da na to obraća pažnju usvakodnevnom životu, da primeti da steže vilice dokobavlja neke druge aktivnosti. Evo nekoliko fidbekštosova: Dok obavljaju izvesne aktivnosti u koje seunose, neke osobe stavljaju čvrsti kolač izmeđukutnjaka. Kad god stegnu zube, kolač krcka, i onedobiju fidbek. Znam da i ovo može da zvuči smešno(Što je dobro. Da makar nekoga nasmejem), ali svakapovećana svesnost neke “loše navike” koja može daizazove ozbiljnije probleme, može pomoći i uodvikavanju od te navike. Za osobe koje imaju problemsa preteranim stiskanjem olovke dok pišu napravljenaje jednostavna jeftina olovka sa alarmom koji zapištikada se stisne jače. Biofidbek peiferne temperatureruku, i učenje zagrevanja ruku, može se trenirati nabrojne načine bez aparata. Možete pratiti porasttemperture upoređujući je sa temperaturom sopstvenogstomaka. Postoje i minijaturni tolpomeri u oblikutrake koja menja boju na promenu temperature.Interesantnije su simpatične izmišljotine kao što je“Prsten raspoloženja”. To je prsten koji u sebi imatakozvani “tečni kristal” osetljiv na temperaturu.Kristal menja boju sa promenom temperature. Kristalse može kupiti i u obliku tankih kružića ili trakakoje možete nalepiti na kožu, i on vam pokazujepromene u temperaturi. Postoje i brojni jeftinibiofidbek uređaji posebno izrađeni za kućnu upotrebu(GSR, temperatura, puls...), kao i konzole sabiofidbek igricama koje se igraju preko GSR i HRV

83

senzora čija cena približna ceni običnih konzola savideoigricama. Ako razumemo i prihvatimo principučenja uz pomoć povratnih informacija, mnogo togamožemo uvežbati u kontroli sopstvene fiziologije ibez skupih aparata i poseta stručnjacima.

Biofidbek i muzika

Počeli smo ovu priču muzikom. Sada možemo muzikomi da je nastavimo jer ste saznali nešto više obiofidbeku, i biće vam lakše da pratite vezu izmeđumuzike i biofidbeka, i upotrebu muzike u biofidbektreningu. Videli smo da je, u suštini, biofidbektrening neinvazivan metod. On je metod učenja, itokom treninga se ne vrši bilo kakav uticaj načoveka. Međutim, postoji i drugačiji pristupi kojise, takođe, zasnivaju na biofidbeku ali u kojima sekoriste i izvesni oblici stimulacije. Posebnokomponovana muzika sa izvesnim tehničkim pomagalimakoristi se za stimulaciju određenih ritmovaorganizma, posebno moždanih ritmova. Izvesni oblicistimulacije, muzičke, svetlosne, vizualne...mogu bitiod koristi za štimovanje osobe, ali pri tome trebabiti oprezan.

Govorili smo već o moždanim talasima i njihovojpovezanosti sa psihofiziološkim stanjima. Govorilismo i o tome šta se desilo jadnoj bubašvabi kada jeobesna naučnica pomešala njene životne ritmove saritmovima druge bube. Crkla je od konfuzije. IzvesniGrej Volter je pokušao da postojećim moždanimtalasima, preko čulnih organa, nametne nove ritmovebljeskanjem svetla u pravilnim vremenskimintervalima. Ustanovio je da pri nekim frekvencijama

84

treptanja svetla dolazi do nasilnih reakcijasubjekata (nalik epileptičnim napadima). Volter sezatim okrenuo proučavanju uobičajenih moždanih talasakod epileptičara, za vreme njihovog mirovanja, iotkrio da se kod njih moždani talasi grupišu okoodređenih frekvencija: «Izgledalo je kao da seodređeni glavni akord javlja na pozadini koju susačinjavali trileri (brzo naizmenično zvučanje dvasusedna tona), i arpeđa (razlaganje akorda nasastavne tonove) normalne aktivnosti...» Ovoharmonijsko grupisanje navelo ga je na zaključak kakoje, da bi se ovi ritmovi sinhronizovali u snažnueksploziju, potreban samo jedan spoljašnjikoordinator, dirigent koji je u stanju da udruži sveove pojedinačne akorde u jednovremenu velikukonvulziju. Treperenje svetla u ritmu alfa talasa,negde između 8-12 bljeskova u sekundi, delovalo je naepileptičare baš tako, izazivajući kod njih napad bašu tom trenutku. Volterova istraživanja na ljudimakoji nisu bili epileptičari davala su sličnerezultate. Većina ispitanika na treperenje svetlaodređenim frekvencijama reaguju nesvesticom,osećanjem plutanja u glavi, trzanjem ekstremiteta uritmu bljeskanja svetla...Ako bi se uspostavilafidbek veza komoću koje bi se bljesci svetla okidalisamim ritmom moždanih talasa, to bi izazivalotrenutne epileptične napade kod više ispitivanihosoba. Iako može biti previše brzo da bismo gavideli, treperenje svetla iste frekvencije kao što jemoždani ritam izaziva rezonancu i alarmantne efekte.

Određeni tonovi, frekfencije, mogu imati izuzetnopovoljan ili nepovoljan uticaj na živa bića, što se,uglavnom, može prepisati fenomenu rezonancije ipozitivnog ili negativnog uklapanja vibracija izspoljašnje sredine sa osnovnim vibracijama organizma.Ova uklapanja mogu biti vezana za poklapanje

85

spoljašnjih vibracija sa osnovnim tonom organa iličitavog organizma, dakle sa rezonancijom, ili zavibriranje u prijatnim ili neprijatnim intervalima uodnosu na osnovni ton ili intervale koji odzvanjajuunutar živog bića. Ova uklapanja, podešenosti,uštimovanosti...odnose se na sve opsege vibriranja, ane samo na na onaj deo skale vibracija kojeprepoznajemo kao zvuk. Kada koristim reč muzika,koristim je u najširem smislu. Zato možemo govoriti osvetlosnim ili elektromagnetnim ritmovima, termalnimintervalima, hemijskim akordima... Međutim, pokušavamda pokažem kako osnovna načela: lepote, prijatnosti,korisnosti, simetrija, proporcija, relacija... važe usvim opsezima, oktavama vibriranja, od materije doduha.

Poznato je da su čoveku prijatne određenepravilne relacije-intervali između tonova, ilifrekfencija uopšte. Dva tona koja su u odnosu oktave,gde jedan ima duplo višu frekfenciju od drugog,odsvirana zajedno, zvuče nam harmonično. Tri tonazajedno, dobro, harmonično zvuče kao akord akonjihove frekvencije stoje u odnosu 4:5:6. Ovo sučisto matematičke relacije, ali nam iskustvo govorida čovek na njih reaguje pozitivno.

Brojna istraživanja govore nam da slične efektemuzika ima i kod biljaka i životinja. Različitevrste, verovatno zbog njihove različite građe iosetljivosti, i rezonantne frekfencije koja od građazavisi, imaju različite muzičke sklonosti. Međubiljkama, na primer, utvrđeno je da Geranijum najbržeraste uz Bahove Branderburške koncerte. Ukoliko sebiljkama emituju frekvencije koje preovlađuju u ovommuzičkom delu, one imaju nekog efekta. Ali, doznačajnog rasta dolazi tek onda kada se ovo deloodvija u vremenu i prostoru, baš onako kako je to Bahi zamislio. Svi znamo da muzika utiče na čovekova

86

osećanja, kao i to da je ona i odraz osećanja. StariGrci su dobro znali koliki može biti uticaj muzike narazvoj omladine. Kod njih su određeni muzički oblicibili zabranjeni, a onaj koji bi ih, uprkos zabrani,koristio, mogao je da ostane i bez glave. Danas decaslušaju sve i svašta. Poznato je da se klinci dele pomuzici koju slušaju, po stilu života koja ona sasobom nosi (ranije su to bili “metalci”, “pankeri”,“padavičari”, “dizelaši”...). Kao u onoj reklami zapričaonicu kada jedan kaže “Za mene je rokenrol neštoviše. Način života.”, a drugi mu odgovara: “Ma, pali,brate, narodnjaci su zakon.”.

U sferi vizuelnog nailazimo na iste pravilnosti.Određene proporcije su mnogo ugodnije od drugih. Akose ljudima izloži veliki broj četvorougaonih oblika,većina će izabrati oblik čija je širina nešto prekojedan i po puta veća od njegove visine. Ovaj oblikkoji većina ljudi smatra najprijatnijim zove seZlatni presek, proporcija širine i visine 1,618. Iljudsko telo je građeno u zlatnom preseku. Brojnatranskulturalna istraživanja likovnog umetničkogizražavanja pokazuju da, pored značajnih razlika unačinu ispoljavanja, izgleda da estetskim ukusimasvih upravljaju slični osnovni zakoni. Zašto vam ovopričam? Svi smo mi neprekidno okruženi raznimvibracijama. Dobrim i lošim po nas. Takođe iproizvodimo vibracije koje su nekada skladne,ritmične, dobre po naše mentalno i fizičko zdravlje,a ponekada neprikladne i loše. Bitno je da shvatimoda mi stvarno jesmo muzički instrumenti, muzičkabića, i da naša dobrobit zavisi od našenaštimovanosti i ritma. Zato ćemo se prošetati ponekim neobičnim istraživanjima u kojima se koristimuzika dobijena iz bioloških signala, i pogledatikakav uticaj takva muzika može da ima na čoveka.

87

«Moždana muzika» je jedan od inovativnih pristupakoji su razvili stručnjaci koji pručavaju fenomen snaiz Klinike za Istraživanje Sna psihijatrijskogodelenja klinike u Torontu, i Psihijatrijskogodelenja Univerzitetske Zdravstvene Mreže WesternHospital iz Toronta. Pod vođstvom Dr. LeonidaKaymova, Direktora centra za istraživanje sna,multidisciplinarni tim sastavljen od kompjuterskihprogramera, neurofiziologa, muzičkih terapeuta,psihijatara i stručnjaka za san, koristio jekompjutere i sintisajzere da kreira individualizovanumuziku iz moždanih talasa snimljenih prilikomrazličitih stanja svesti, kao što su budna pažnja iduboka relaksacija. EEG signale su prenosili ukompjuter gde su obrađivani takozvanom «Fast Fourier-Transform-Analizom», nakon čega su se, preko posebnihalgoritama, izvodili MIDI (MIDI je tehnologijapretvaranja analognih signala u digitalne) podatci ipretvarali u note. To nije direktno prevođenjefrekventnog spektra moždanih električnih talasa mozgau muziku. Muzika nastaje iz relacija između EEGsignala, njihovih proporcija, obrasca električnihaktivnosti mozga u njegovim različitim delovima. MIDIpodatci su poslati u sintisajzer, i muzika koja jetako nastala snimana je na CD, koji su pacijentimogli da ponesu kući i slušaju, sledeći instrukcijekoje su dobijali od istraživača.

Pokazalo se da slušanje te muzike stimulišeelektrične aktivnosti mozga poput onih koje supostojale kod osobe dok je muzika snimana. Ako sutonovi dobijeni iz sporih moždanih oscilacija, dok jeosoba bila opuštena, slušanje te muzike je dramatičnouticalo na nestajanje simptoma nesanice i pomagaloosobi da se relaksira i prevaziđe stres. Jasno je daje ovaj muzički «lek» za nesanicu, anksioznost istres, nastao iz snimaka moždanih talasa osobe koja

88

«lek» koristi, ali snimljen onda kada je opuštena,mnogo bolji nego hemijski lek. Nema nikakvih štetnihdejstava, i ne izaziva zavisnost. Čovek samo slušasvoju ličnu uspavanku, nastalu od njegovih moždanihtalasa, i opušta samoga sebe. U našem mozgu nastaje i«bolest», ali i lek za nju. Potrebno je samo da«uhvati» svoje « dobre vibracije» , da ih snimi,pretvori u muziku, i onda tom muzikom «leči» svojaloša stanja.

Kompozitori kao što su Alvin Lucier, DavidRosenboom, i Richard Teitelbaum komponovali sukoristeći svoje biosignale pojačane elektronskimuređajima.

Teitelbaum je koristi neuro i fiziološke signalesopstvenog tela kao živi muzički materijal. Snimao jesignale koji su dolazili iz mikrofona koji supojačavali otkucaje srca, zvuk disanja iz grudnogkoša i grla, kao i signale dobijene preko elektrodakoje su merile EEG i EKG. Signali iz mikrofona su sedirekno čuli kao zvuk, a signali EEGa i EKGa suslužili kao kontrolori napona Moog sintisajzera itime uticali na jačinu zvuka, tempo kompozicije...

«Mentalni okidači» su još jedan od maštovitihpristupa komponovanja biofidbek muzike gde sebiofidbek signali koriste kao neka vrsta prekidačakoji uključuje ili isključuje zvučne događaje.Simultano se snimaju EEG signali dvojice ili višeizvođača. I onda, zavisno od toga kako se uklapajunjihovi moždani talasi, pojavljuju se različitemuzičke sekvence. Na primer, kada osoba A i osoba Bobe proizvode alfa talase, čuje se muzička sekvencaX. Kada mozak osobe A vibrira alfa talasima, a osobeB beta talasima, čuje se muzička tema Y. Kada obeosobe proizvode beta talase, čuje se tema Z. Ovatehnika daje novu dimenziju živoj biofidbek muzici.Zamislite da ste izvođač pred publikom, i da se vaše

89

«sviranje» sastoji u tome da meditirate, opustite sei proizvedete alfa talase. Elektrode su vam prikačenena glavu, i prenose signale do kompjutera i pojačala.Ako izbegavate racionalizacije i postignetefokusiranu relaksaciju, zasviraćete. Od vašegusklađivanja sa stanjima drugih izvođača zavisi da lićete svirati sami, ili sa drugima. Postoje brojnevarijacije u tome kako se pravi muzika iz našihbiosignala, i neću ih ovde detaljnije opisivati. Onošto je bitno za temu ove knjige je da nam ovakviekspreimenti mogu pokazati da čovek zaista jeste živimuzički instrument, da to nije metafora, već fizičkastvarnost. Ako jesmo muzički instrument, ikompozitori, i izvođači muzike koja nastaje našimživljenjem, onda bi trebalo i da nam bude bliskosvesti to da je bolest stvarno raštimovanost iispadanje iz ritma. Ako i to shvatimo kao realnost, ane kao metaforu, shvatićemo i koliko je važno davodimo računa o svojim ritmovima i napetostima našihstruna.

Svesnost muzičke strukture naše ličnosti i telabitna je i za bolje razumevanje međuljudskih odnosa.Kada je, prilikom biofidbek istraživanja, dolazilo dotoga da dvoje ili više ljudi simultano proizvodi istefrekfencije, dešavale su se interesantne pojave.Osobe su izveštavale da se osećaju euforično, da supostalo izuzetno osetljivi jedni na druge. Da su vezemeđu njima postale tako suptilne kao da su grupa džezmuzičara koji zajedno, sinhronizovano, improvizujuveoma složene teme tako dobro i usklađeno, jer svakood njih zna « kako onaj drugi diše», « zna mu dušu ».Tada nastaje «dobar štimung», zajednička intonacija.Ljudi osećaju da su bukvalno « na istim talasnimdužinama », i da misli slobodno lebde između njih. Nesmatramo mistikom to što radio prenosi i primainformacije na isti način. Kada su dva oscilatora

90

podešena na istu frekvenciju, ili, običnim rečima,kada namestimo radio «na stanicu», na frekvencijuodašiljača, informacije se prenose između oscilatora.Pa i naš mozak je oscilator. Svojim oscilacijamaproizvodi moždane talase. Možda u ovoj činjenici ležii objašnjenje pojava kao što je telepatija.

Veliko interasovanje izazivaju novija neurofidbekisraživanja vezana za upotrebu biofidbeka uispitivanju parapsiholoških fenomena i izmenjenihstanja svesti. Ova istraživanja polaze od ideje da seono stanje nervnog sistema koje se može snimiti ipokazati čoveku, može i menjati, to jest, da se možeuvežbati svesno, namerno postizanje takvog stanja.Andrew Newberg je, na primer, istraživao EEG profilei fiziološke odgovore mladih Zen monaha kada dostignustanje prosvetljenja. Monasi su bili prikačeni nasenzore i zamoljeni da, onda kada osećaju da su navrhuncu svog meditativnog iskustva, samo malo povukukonopac čiji kraj im je bio u ruci. To je bio signalDr. Newbergu da označi i zabeleži električneaktivnosti mozga monaha vezane za takvo stanje.Rezultati su bili zapanjujući: region mozga kojiobrađuje senzorne podatke koji su odgovorni za onošto zovemo samoopažanje, predstava o sebi, pokazivaoje veoma neobično odsustvo aktivnosti. Newberg jeizveo zaključak da: «Mozak nije imao izbor...on jedoživeo sopstvenost kao beskonačnu, kao da je jednosa svime što postoji...» . Da li se, na osnovusličnih merenja, može reći da mističko iskustvo imafiziološko poreklo i da se «okida», kao odgovor,negde u mozgu. Ono je tu, oduvek, kao fiziološkaspremnost, moguće stanje moždanih aktivnosti kojesamo treba, na neki način, izazvati. Meditacijom,biofidbek treningom...možda hemijskim supstancama(mnogi mladi ljudi radoznali da dostignu neobična

91

stanja svesti pokušavaju to upravo hemijskimsupstancama).

Opet, možemo reći da su i ta neobična stanjasvesti, ili parapsihološki fenomeni, zasnovani nadrugačijim, promenjenim ritmovima aktivnosti našegmozga. Poznato je da su budistički monasi koristilirazličite vrste muzičkih instrumenata i zvukova kaosredstva za dostizanje određenih stanja svesti, ilistanja ritmičkog funkcionisanja mozga i tela. Nijemetafora ako kažemo da su određena stanja svestiposebne melodije i ritmovi kojima vibrira naš mozak.Ako je to tačno, nije nelogično verovati da sesviranje tog muzičkog dela može i uvežbati i, uzpomoć biofidbek treninga, naučiti da se izvodivoljno. Možda vernicima ne zvuči dovoljno mistično dase kaže kako je misticizam fiziološki proces. Možemoto da kažemo i drugačije. Misticizam je štimovanjesopstvenog tela i mozga da se otvori, prilagođavajućisvoje frekvencije i ritmove, za muziku univerzuma.Usklađujući se sa muzikom univerzuma, čovek oseća daje deo nečega većeg od sebe, deo simfonije života ipostojanja.

Rekli mi to ovako, ili onako, suština je ista.Sve naše fiziološke funkcije jesu određeni ritmovi,talasi, intervali...jesu muzika, čuli je mi ili ne. Ine samo naše fiziološke funkcije. Sve što postoji jeu neprestanom pokretu, kreće se određenim ritmovima isvira svoju muziku. Čak i stolica na kojoj možda sadasedite i izgleda vam nepokretno. Ona se sastoji odbezbroj sićušnih atoma u okviru kojih se još sitniječestice kreću ogromnim brzinama u određenimritmovima. Ono što ne svira, ne kreće se. Ono što sene kreće, to i ne postoji. Savremena fizika jepokazala da je čestica zapravo talas. A talas jekretanje, vibriranje energije. Ono što vibrira,proizvodi zvuk. Ono što ritmično, pravilno vibrira,

92

proizvodi ton. Hemičar Donald Andrews je napisaopredivnu naučnu knjigu «Simfonija Života» u kojoj jepokazao kako svaki atom ima svoj ton, i kako suhemijska jedinjenja akordi kojima priroda pišesimfoniju života. Proračunavanjem odnosa izmeđufrekvencija, Andrews je ustanovio da je Mendeljejevsistem periodnih elemenata zapravo muzička skala, daje sačinjen po istim principima akustike kao imizičke skale. On je išao i dalje. Nakon što je nanotnom papiru zapisao kako, po njegovim proračunima,zvuče određena hemijska jedinjenja, napravio jesintisajzer koji je proizvodio zvuk niži od opsegakoji mi čujemo. Na jednom sastanku hemičara jedemonstrirao uticaj «hemijske muzike» na čoveka. Kadaje, na tim orguljama, odsvirao akorde nekihjedinjenja koja su toskična za čoveka, kao na primerakord metil alkohola, mnogi su osetili vrtoglavicu inesvesticu iako nisu ništa čuli. Sam odnosfrekvencija je delovao na sličan način kao i hemijskojedinjenje koje je sačinjeno od tog obrascavrekvencija. Mogli bismo zaključiti da sve štounosimo u sebe vibrira nekim frekventnim obrascem, iutiče na našu unutrašnju muziku. Dobro ili loše. Kadabismo mogli da čujemo kako zvuči ono što jedemo ilipijemo, pitanje je da li bismo unosili u sebe mnogotoga što inače unosimo. Uticaj lekova se, takođe,može videti kao muzička bitka sa bolešću. Lekovi saodređenim frekventnim obrascima potiru vibratorneobrasce bakterija i tako ih uništavaju, ili menjajuporemećene vibratorne obrasce u našem telu...ali,možda, remete i neke koji su dobri. To zovemonegativnim efektima. Naše telo i mozak su veoma fini,suptilni, složeni mizički instrumenti, i simfonije, uisto vreme. Kada god možemo, bolje je da sami sebeštimujemo i usklađujemo sa ritmovima i melodijamakoji nam prijaju jer su usklađeni sa ritmovima

93

planete na kojoj živimo. Da bismo to mogli, potrebnonam je da čujemo sebe, svoju muziku i ritmove.Biofidbek je jedan od metoda koji nam mogu pomoći utome.

Pokušaću da vam barem malo približim povezanostnaših telesnih ritmova (i zdravlja) sa ritmovima imelodijama majke Zemlje. Iznad nas, negde izmeđupovršine Zemlje i jonosfere, razleže se neprekidna,našim ušima nečujna muzika. Proizvode je takozvane «Šumanove rezonance». Lewis B. Hainsworth je prvinaučnik koji je ustanovio povezanost moždanihtalasnih frekvencija sa tim prirodnim cirkularnimritmičkim signalima-Šumanovim rezonancama. One su,izgleda, orkestrirajući puls za život na našojplaneti. Hainswort kaže: «Mi svi marširamo po ritmutog kosmičkog bubnjara...našeg planetarnog srčanogritma, koji daje tempo zdravlja i dobrobiti...» Onje postavio hipotezu po kojoj su ti prirodnielektromagnetni signali koji cirkulišu u električnorezonantnom prostoru između površine zemlje ijonosfere, vodili i odredili «evoluciju» i razvojfrekvencija na kojima funkcionišu signali ljudskihmoždanih talasa. Naš mozak se naštimovao po timprirodnim ritmovima. Veće promene u ritmovimajonosfere mogu dovesti do brojnih umerenih iliozbiljnijih poremećaja zdravlja i ponašanja ljudskihbića. Ti talasi , verovatno, pomažu u regulacijinašeg unutrašnjeg časovnika, utiču na obrazcespavanje, lučenje hormona. Čovek je osetljiv napromene tih značajnih spoljašnjih ritmova, i ako seoni bitnije poremete, taj uticaj se može ispoljavatiu drastičnom porastu mentalnih poremećaja,antisocijalnih ponašanja, psihosomatskih problema ineuroloških poremećaja. Hainsworth je ovo isticaopokušavajući da upozori javnost na poremećaje ujonosferi koje izaziva čovek. Posebno je kritikovao

94

američki projekt HAARP (High Frequency Active AuroralResearch Progam), u kojem se, pod parolom zaštitenacije u nekom mogućem «ratu zvezda»,eksperimentisalo sa slanjem snažnih elektromagnetskihzračenja visokih frekvencija u jonosferu. U projektuse koristila tehnologija koju je izumio naš naučnikNikola Tesla (naravno, Tesla je nije izumeo u tesvrhe). Hainswort je upozoravao da ovakvieksperimenti mogu dovesti do poremećaja u jonosferi ipromena u ritmovima Šumanovih rezonanci, a time i donegativnih efekata na zdravlje čoveka koje je ubliskoj vezi sa ovim prirodnim ritmovima.

Na koji način su Šumanove rezonance povezane sanašim moždanim talasima? Još 1957 W.O. Schumann jeproračunao rezonance Zemljine jonosfere, koje sudobile ime po njemu. Utvrdio je da je dominantnafrekvencija tih talasa 7,5 Hz. «Podešeni sistem», ilinaštimovani sistem, kao kod radio aparata nameštenogna «stanicu», sastoji se od dva oscilatora saidentičnim rezonantnim frekvencijama. Ako jedanoscilator počne da emituje, drugi će ubrzo bitiaktiviran signalom preko procesa rezonancije ilipobuđivanja. Pobuđivanje je termin koji se koristi zaaktivaciju neurona u mozgu. Oni se pale ukoherentnom, globalnom obrascu proizvodeći većetalase na široj površini mozga. Možemo se zapitati dali su kada je ljudsko biće u stanju dubljemeditacije, i kada alfa i teta talasi vibrirajunjegovim mozgom, čovek i planeta u rezonanciji.Antropološka istraživanja pokazuju da su ljudiintuitivno pokušavali da se sinhronizuju sa ovomplanetarnom rezonancijom vekovima. Brojni su ritualina raznim stranama sveta, u raznim vremenima ireligijama, koji su usmereni na tu harmonizaciju saplanetarnim ritmovima. Primer može biti bubnjanje iigre u transu kod Šamana, ili lekoviti ples kod

95

Bušmana. U tom plesu se jedna osoba puni životnomenergijom tako da njegovo telo postaje uzbuđeno,toplo, i počinje da vibrira. Zatim ta osoba zagrlidrugu, i ta druga počne da vibrira na isti način.Postoje brojni načini za izazivanje tih telesnihvibracija usklađenih sa prirodnim ritmovima. U svimritualima ove vrste cilj takvih vibriranja je da seizađe iz granica izolovane individue i osetipovezanost sa nečim većim od sebe. Da se doživipovezanost sa drugima i prirodom. Videli smo,govoreći o neurofidbek treningu, da se osoba kojavoljno uspe da pojača alfa moždane talase, koji suiste frekvencije kao Šumanove rezonance, oseća bolje,osveženo, naštimovano i sinhronizovano. To je, upravom smislu reči, sinhronizacija sa životnomsredinom. I sunčeve elektromagnetne oscilacije od10Hz su u frekventnom opsegu ljudskog EEGa. Šumanoverezonance zemljine jonosfere nemaju statičnefrekvencije. Mogu se, kao i moždani talasi,pojavljivati u opsegu od 5-50 Hz. Normalne, prosečneobservirane frekvencije su 7.8, 14, 20, 26, 33, 39 i45Hz. Ove frekvencije odgovaraju frekvencijamamoždanih talasa: 7.8(alfa), 14(niže beta), 20(srednjebeta), 26(visoke beta), 33(visoke beta), 39(gama) i45Hz(gama). Vrekvencija od 7.83 Hz je najsnažnija odnavedenih sedam rezonanci, i odgovara frekvencijialfa moždanih talasa.

Možemo li mi naštimovati naš um? Podesiti ga naodređene frekvencije? Da li naš mozak, po principurezonancije, reaguje i usklađuje se sa vibracijamakoje dolaze do njega? Mogu li nam akustika, studijeharmonijske rezonancije, zvuka ili vibracija, rećinešto više i o načinu funkcionisanja našeg mozga?Odgovor je: mogu. U akustici je poznato da vibracijejednog objekta mogu izazvati da drugi objekt osciliraistom brzinom. To se zove proces sinhronizacije.

96

Istraživanja su pokazala da spoljašnji ritmovi moguda imaju direktan uticaj na psihologiju i fiziologijuslušaoca. Sporiji tempo od 48-70 BPMS, ustanovljenoje, smanjuje brzinu otkucaja srca i disanja, i timemenja i dominantni obrazac moždanih talasa. Jedan odnačina izazivanja određenih stanja svesti i određenogopsega moždanih talasa je takozvani «Binauralni puls»(Binaural beat). Binauralni puls su dva kontinuiranatona neznatno različitih vrekvencija, koji dolaze dosvakod uveta nezavisno kroz stereo slušalice. Ako jevisina tona u levom kanalu 100Hz, a u desnom 108 Hz,razlika između njih je 8 Hz (kao alfa talasi). Kadabi se ta dva tona kombinovala spolja proizvela bipulsirajući ton koji pomalo zavija, kao «wah-wah»efekat na električnoj gitari. Međutim, pošto tonovidolaze do ušiju nezavisno, onda se to mešanje dešavau mozgu. Binauralni puls nije spoljašnji zvuk, većsubsonična frekvencija koja se čuje unutar samogmozga. Frekvencija se stvara tako što obe hemisfererade simultano da bi čule zvukove koji su naštimovanida se razlikuju u određenom matematičkom intervalu.Moždani talasi odgovaraju na te oscilirajuće tonovetako što se usklađuju sa njima, i obe hemisferepočinju da rade zajedno. Komunikacija između dvestrane mozga je povezana sa nastupima kreativnosti,uvida i mudrosti. Binaural beat metod nije biofidbekmetod. Neurofidbek Alfa trening je svesnaautoregulaciona tehnika, dok je binauralni pulstehnika u kojoj je osoba pasivna, i koriste sespoljašnji zvučni stimulatori za izazivanje određenogrezonantnog stanja mozga i odgovarajućih moždanihtalasa. I jedan i drugi način, kada je ciljizazivanje alfa moždanih ritmova, usklađivanje su saprimarnim Šumanovim rezonancama. Koliko je tousklađivanje važno za naše unutrašnje životne ritmovepokazuju i reakcije astronauta koji su duže vreme

97

bili izolovani od prirodnih, zemljinih geomagnetnihritmova. Kod prvih astronauta su primećeni haotičnifiziološki ritmovi koji su se dramatično popraviličim su u njihove kabine ugrađeni generatori veomaslabog električnog polja frekvencije 10Hz.

Mnogo je toga što može da raštimuje tako složen iosetljiv muzički instrument kao što je čovek. Poznatoje da reagujemo na razna elekromagnetna zračenja,spoljašnje ritmove koji dolaze od sunca, iz svemira,od raznih električnih uređaja kojima smookruženi...Haos je sveprisutan. On je zapisan uzakonima termodinamike. Ako se prepusti samom sebi,sve na ovom svetu ima sklonost da povećava stepensopstvene neurednosti do konačnog i prirodnog stanjastvari, pri kome dolazi do potpuno slučajnograsporeda materije. To se zove zakon entropije. Akone verujemo u Velikog Dirignenta, Boga, koji stvara ištimuje svoje muzičke instrumente-živa bića, premanaučnim saznanjima možemo reći da se svaka vrstaorganizacije dešava slučajno...slučajnim sudarimakoji su po svojoj prirodi protivni opštemtrendu...entropiji-haosu. Dalja kombinacija molekulau bilo šta tako složeno kao što je živi organizam,gotovo je neverovatna. Život je retka i nerazumnastvar. Po teoriji verovatnoće, statističkineverovatna. Život crpi svoje sastojke iz okoline. Izvelike mase haotične verovatnoće koja pluta okolo.On izvlači samo određene deliće; one kojipredstavljaju red usled opšte zbrke. Neke od njihkoristii kao izvor energije....od drugih dobijainformaciije potrebne da osigura opstanak. Ovo jenajteži deo: izolovati red iz nereda, razlikovati oneaspekte sredine koji nose korisne informacije od onihkoji jednostavno doprinose opštem haosu. Život u tome

98

useva zahvaljujući izvanrednom osećaju za NESKLADNO.(ILI SKLADNO).

Kosmos je mahnita gomila bučne zbrke. Sve u njemuje podložno stalnom bombardovanju milionimaelektromagnetnih i zvučnih talasa koji se i međusobnosudaraju. Život se štiti od ovog grozničavogpreviranja korišćenjem čulnih organa, koji su poputuzanih proreza što propuštaju samo ograničen rasponfrekfencija. Međutim, ponekad je i ovo previše, takoda postoji dodatna barijera nervnog sistema, kojifiltrira ulazne signale kao "korisne informacije" ili"beznačajni šum"...Ako se mačka izloži elektronskigenerisanom zvuku u početku reaguje a posle gaignoriše...Ogugla na njega. Nerv čak prestaje da domozga prenosi informaciju o tom zvuku. Snimci našihmoždanih talasa pokazuju da, čak i tokom spavanja, mijače reagujemo na dozivanje našeg imena nego na drugezvukove ili reči. Sve živo pokušava da se održi unaštimovanom stanju i da se odbrani od nebitne inapadne zbrke ritmova koji dolaze spolja. Da seodbrani od haosa. I mi, ljudi, nesvesno, automatskirazvrstavamo haos okoline i usredsređujemo se na maloverovatne, uređene događaje skrivene u preovlađujućemneredu. Kada nam to ne uspeva, nastaje bolest. Našamuzikalnost, sposobnost da održimo sopstvene ritmovei izdvojimo red iz nereda, održava nas u životu.

NARAVOUČENIJE

Ne znam da li sam uspeo da vas uverim da stemnogo više od “krvi i mesa”. Da niste samo materijakoja je, nekim čudom, igrom slučaja, uklopljena uneverovatnu strukturu kao što je živo tkivo. Da nistesamo tkivo uklopljeno u celinu kao što je organizamkoja je, opet nekim čudom, svesna sebe. Čak da ste i“samo to”, i to je veliko čudo. Gotovo neverovatno

99

čudo. Pokušao sam da pokažem da je čovek jedanneverovatno složen dinamički obrazac vibracija.Simfonija kakvu još nismo čuli. Ali, želeo sam da meshvatite bukvalno. Priča o čoveku kao muzičkominstrumentu, složenoj muzičkoj formi, nije metafora.Nije pesničko viđenje stvarnosti, već naučnozasnovana teorija. To nije moja teorija. Još jePitagora tvrdio da je univerzum sačinjen od muzike, ane od materije. Savremena saznanja kvantne fizike,hemije, biologije, fiziologije...pokazuju da je onbio u pravu. Sve što postoji je obrazac. Dinamičkiobrazac vibracija energije. I materija je talas.Čestica je vibrirajući talas. Atomi, cigle od kojihsmo sazdani, stalno se menjaju u nama. Kada sretnetenekog svog poznanika kojeg niste videli šest meseci,vi pred sobom vidite osobu koja je promenila svesvoje “cigle” za to vreme. Verovatno da ni jedan atomu njegovom telu nije isti onaj koji ga je gradio prešest meseci. A to je ipak isti čovek. Šta ga to činiistim, kad su mu sve “cigle” promenjene. Obrazac.Dinamički obrazac vibracija po kojem su “cigle”raspoređene. Ali, obrazac je nešto nematerijalno.Čista forma. Možemo li onda reći da je i ona suštinakoja čini čoveka “istim” nematerijalna? Taj obrazacje kao neka partitura, muzički zapis o vibracijama,ritmovima, intervalima i pauzama, proprorcijama iodnosima između tonova u vremenu i prostoru...To smomi. Bitno je da toga budemo svesni. Ako nismo,posmatraćemo sebe mehanicistički, kao mašinu kojamože da se pokvari, i onda joj je potrebna popravkakod nekog majstora. Oslonićemo se na spoljašnjemajstore ili hemijska sretstva koja mogu da popravekvar. Razumevanje naše muzičke strukture, i muzičkeosnove zdravlja i dobrobiti, usmeriće nas na to danaučimo veštinu sviranja na sopstvenom instrumentu.Obratićemo pažnju na sopstvene ritmove, ritmove naših

100

životnih funkcija, i uvideti da mnogo toga zavisi odnas i da mnogo toga možemo sami. Biofidbek nam možepomoći da čujemo i vidimo te svoje ritmove, danaučimo da ih menjamo i uskladimo sa ritmovimaprirode i života. Shvatićemo da bolest i zdravljeuveliko zavise upravo od našeg držanja ritma saživotom i prirodnim ritmovima. Nismo bespomoćni.Koliko god oko nas bilo buke i loše životne muzike,naše čivije su ipak u našim rukama. Naučite da saminategnete ili opustite svoje strune, usporite iliubrzate svog bubnjara...i napravite dobar štimung usebi i oko sebe.

101