Osho-PatanđaliIzreke o jogi

Deset knjiga predavanja Oshoa oPatanjđalijevim Joga sutrama,

održanih od 25.12.1973. do10.5.1976. godine,

izdatih pod nazivom:Yoga, The Alpha and the Omega

Knjiga peta

Prevod:Ivan Antić

Ivana Beker

Lektura, korektura i napomene:Ivan Antić

PREDGOVOR

Kao da je posle više hiljadagodina sam Patanjđali ponovo došaoi progovorio o svojim čuvenim Jogasutrama, ali sada sve što nije prvi putrekao, sve što treba reći tako da ništane preostane, tako da i savremenomčoveku budu savršeno jasne. Takavse utisak stiče dok čitamo ove Osho-ove komentare. Patanjđalijeve Izreke o jogi iliJoga sutre su "Biblija za meditante",apsolutno neophodne svakome konamerava da meditira, ko već medi-tira i onome ko misli da je već savla-dao meditaciju. Samo ovde možesaznati suštinu i svrhu prave medi-tacije i duhovnosti.

Joga sutre su najznačajnije delona svetu koje iznosi ljudsku suštinu ipraksu za njenu aktuelizaciju ilikonačno ostvarenje. Nigde nije takoobjektivno i precizno u reči pretoče-

na suština ljudskog duha i svrhaljudske egzistencije kao u teorijskimpostavkama Sankhye, i nigde nijetako precizno dato rešenje za ostva-renje smisla egzistencije u samomčoveku, korak po korak, usavršava-njem čoveka da on sam bude oličenjeishoda stvarnosti, praktičnom pri-menom postavki Sankhye u jogi, kaošto je to sačinio Patanjđali u ovomdelu, Joga sutre. Ovo je jedini tekst u kome jesuština duhovnosti izneta potpunoobjektivno, kao nauka. Patanjđali jesuštinu duhovnosti i religioznosti - ipraksu njenog ostvarenja u čoveku -izrazio na naučno precizan i izvodljivnačin. Savremena nauka tek danasotkriva neke istine o čoveku i svestikoje je on opisao tako davno. Zapra-vo, u tim vremenima, pre oko pethiljada godina, duhovnost je i bilasamo nauka i praksa: joga. Tek kasni-je je degradirana u religijske kultove,mitove i rituale sa dolaskom Veda na

indijski potkontinent. Vede predsta-vljaju degradaciju i propast duhovneprakse probuđenja koja se razvijalapre toga kod starosedelaca u doliniInda, a ostala je delimično očuvana ispecifično prikazana samo u tradicijisufija, đaina, jogina i budista, kaodoktrina probuđenja, ili čovekovepobede nad nesvesnim uslovljava-njem. Ta degradacija je zatrla tu čistupraksu čovekovog probuđenja, idonela procvat religija i teologija, odhinduizma do judeo-hrišćanstva imasovne kontrole uma koju danasimamo na delu u mnogim oblicima. Zahvaljujući Osho-vim pro-svetljenim uvidima PatanjđalijeveIzreke o jogi su u ovoj knjzi postalenajveća riznica svih znanja i uvida usva iskustva bivstvovanja koja ljud-sko biće mora da prođe da bi došlo dokonačnog uvida, oslobođenja ili pro-buđenja. Onom čoveku koji je dozreodo takvog uvida i oseća neodoljivutežnju za meditacijom i duhovnom

posvećenošću, ova će knjiga pružitikonačnu podršku i nepogrešive,detaljne završne smernice na tomputu oslobođenja. Onima koji jošnisu stigli do kraja tog puta, ali nap-reduju na njemu, koji još uvek imajuneke sumnje i iskustva koja morajuda prožive, ali ih istinska duhovnostsve jače privlači, ova će knjiga pružitineophodan pregled i kontekst celogtog procesa i snažno će ubrzati nji-hovo sazrevanje i buđenje.

Daleko bolje od svih drugihkomentatora Patanjđalijevih Jogasutri, Osho je ovde pokazao da oiskonskom putu čovekovog probu-đenja može da svedoči samo onaj kojiga je prošao. Samo takav čovek možesnažno da povuče i druge da ostvaresopstveno probuđenje. Možda višenego u ijednoj drugoj knjizi svojihgovora, Osho je ovde dokazao da jenajveći, božanski propovednik.Jedinstvenost Oshoa je u tome, uovoj knjzi snažno izražena kao i u

celokupnom njegovom delu, što svedruge tradicije duhovnost nameću uprincipima i okvirima svoje tradicije,dok Osho stalno i na sve načine bes-kompromisno naglašava da se jedinaprava duhovnost nikako ne možeprenositi i nametati tradicijom iverom, da je ona samo rezultat lič-nog probuđenja kroz proces indivi-duacije ili samospoznaje.

I kao da nije slučajno što seovakav savršeni svetionik od knjigejavlja danas, kada je opšte buđenječovečanstva u pogledu svih verskih,ideoloških i političkih manipulacija, iprirode samog sveta u kome živimo,veće i jače nego ikada.

Ivan Antić Swami Anand Kapila

Poglavlje 1

MLADOŽENJA ČEKANA VAS

1. jula 1975. pre podne u Buddha dvorani

II, 18: prakašakriyasthitišilambhutendriyatmakam bhogapavargarthamdršyam.

[Svet] vidljivog poseduje sposob-nost da odbija svetlost (prakasa), da delu-je (kriya), da biva zaustavljen, [odnosnolokalizovan] (sthiti); nalazi se u formielemenata (bhutas) ili organskih čulnihsklopova (indriya); smisao mu je u tomeda bude iskušen (bhoga) ili napušten(apavarga).

II, 19: višešavišeša lihgamatralinganigunaparvani

Momenti (parvani) [u kojima sepojavljuju] »osnovna-konstitutivna-energetska-stanja-bića« (guna) su: kon-kretizovano«, (višeša), [njemu odgovara-juće konkretizujuće ili] »ne-konkretizovano« (avišeša), »samo-sebe-sadržavajuće« (lihgamatra) i »ništa-ne-izdvajajuće« (alinga).

II, 20: drašta dršimatrah šuddho'pipratyayanupašyah.

»Onaj-koji-vidi« nije drugo domoć viđenja koja, čak i potpuno čista,zadržava značenjske poticaje (pratyaya).

II, 21: tadartha eva dršyasyatma.Suština (atman) vidljivog je u smi-

slu [koji vidljivo ima] za onog-koji-vidi.

II, 22: krtartham prati naštamapyanaštamtadanyasadharanatvat.

Iako nepostojeći za onoga ko jedostigao [konačni] cilj - [svet fenomenal-nog], u [univerzalnoj] podržanosti (sad-haranatvat) nastavlja da postoji za [one]druge.

II, 23: svasvamišaktyoh svarupopalabdhi-hetuh samyogah.

»Kon-fuzija« (samyoga) je u osno-vi uzimanja za jedno isto suštinskih obli-ka (svarupa) dvaju različitih energija:»gospodareće« i »zagospodarene«.

II, 24: tasya heturavidya.Uzrok ovoj [svezanosti] je neuvi-

đanje (avidya).

Naučni um po navici misli da posto-ji mogućnost neličnog znanja. Zapravo to jeuobičajeno precizna definicija naučnog gle-dišta. Pod "neličnim znanjem" misli se dasaznavalac može ostati samo posmatrač.

Njegovo učestvovanje nije potreb-no. Ne samo to, nego ako on sudeluje uznanom, samo sudelovanje čini znanjenenaučnim. Naučno znanje treba da ostaneposmatrač, treba da ostane odvojeno, netreba ni na koji način da bude obuhvaćeno uonome što on zna. Ali ovo više nije slučaj.

Sama nauka je do ovoga došla uovom stoleću. Baš iz ovih nekoliko dekada,prošle tri četiri dekade, nauka je otkrila svo-je pogrešno gledište. Ne postoji znanje kojeje impersonalno. Sama priroda znanja jelična. Ne postoji znanje koje je nepristras-no, objektivno, jer da bi se znalo znači da sebude privezan, spojen. Jednostavno ne pos-toji mogućnost da se zna išta kao posmatrač- mora biti sudelovanja. Dakle, sada granicenisu više tako jasne.

Pesnik obično kaže da je ovaj načinsaznavanja ličan. Kada pesnik spoznajecvet, on ga ne spoznaje na stari naučannačin. On nije posmatrač spolja. U izves-nom dubokom smislu on postaje cvet; kreće

se u cvetu, cvet se kreće u njemu, i postojisnažan spoj. U tom spoju, priroda cveta sespoznaje.

Sada nauka takođe kaže da, kadaposmatrate stvar, vi sudelujete. Pesnik obi-čno kaže da kada gledate u cvet, on višenije isti cvet kao što je bio kada u njeganiko nije gledao, jer ste ušli u njega, postaliste deo njega. Samo vaše gledanje je sadadeo njega; nije bio takav ranije. Cvet kojistoji sa strane pored nepoznate staze ušumi, pored koga niko nije prolazio, različitje cvet; onda, iznenada naiđe neko ko gaposmatra - i cvet više nije isti. Cvet menjagledaoca; gledanje menja cvet. Ulazi novikvalitet.

Inače to je u redu za pesnike - nikone očekuje od njih da budu vrlo racionalni,naučni - ali sada čak i nauka kaže da se ovodešava u laboratoriji; gde vi opažate, pos-matrano više nije isto; posmatrač je sudelo-vao u njemu i kvalitet se promenio. Sadafizičari kažu da se atomi kreću na drugačijinačin kada ih niko ne primećuje. Kada ihposmatrate, odmah menjaju svoje kretanje.To je baš isto kao kada se kupate; drugačijaste osoba; a onda kada odjednom shvatiteda vas neko gleda kroz ključaonicu - druga-

čija ste osoba. Kada atom takođe oseti da ganeko gleda, više nije isti, kreće se na druga-čiji način.1

Ovo su bile granične linije: nauka jeučila da je potpuno nelična; granice su pos-tojale upravo u sredini između nauke i reli-gije, i mislilo se da nauka ima delimičnupercepciju, a da religija omogućava totalnupercepciju.

Pesnik gleda u cvet - postoje kratka,letimična viđenja u kojima njega nema više,cvet više ne postoji. Ali to nisu samo leti-mična viđenja. Za nekoliko sekundi postojikontakt, a onda su oni opet razdvojeni, ondanjihova razdvojenost nestaje. Šta se dešavakada mistik, religiozan čovek, gleda u cvet?Sudelovanje je totalno, nije fragmentarno.Oboje, znalac i znano se rastvaraju; samopreostaju vibracije energije između to dvo-je. Iskustvo ostaje; nema više tu onog kojiima iskustvo, niti ima onog što se iskusilo.Polariteti iščezavaju; objekat i subjekat

1 Otkriveno je da se subatomske čestice ponašajukao čista energija ako posmatrač (čovek) nije prisu-tan u eksperimentu, a kao materijalne čestice kada jeprisutan. Izgleda da se priroda samo pred čovekovimsvesnim umom predstavlja kao materijalna. Zatokada svesni um nestane, bilo u komi ili snu, nestaje imaterijalni svet.

iščezavaju, sve granice se gube.Religija je totalno učestvovanje.

Poezija ili umetnost slikanja je delimičnosudelovanje.

Nauka je navikla da uopšte nemasudelovanja - to više nije slučaj. Nauka seponovo vratila bliže poeziji, bliže religiji.Sve granice su sada pomerene. Upravo prepedeset godina, svaki čovek koji bi bioupućen u nauku smejao bi se Patanjđaliju,smejao bi se vrlo glasno Šankari i vedanti,duboko u sebi bi mislio da su ovi ljudipoludeli. Sada je nemoguće smejati sePatanjđaliju; on se pokazuje istinitim.

Kako nauka biva dublja, yoga sepokazuje istinitijom, jer to je uvek bilo gle-dište yogina; da samo jedno postoji. Razd-vajanje, podela granica, privremena je - toje zbog neznanja. To je potrebno; to jeapsolutno nužan trening. Čovek mora daprođe kroz to, mora da propati to i iskusi to- međutim, kroz to mora da prođe. To nijedom; to je samo prolaz. Ovaj svet je prolazkroz razdvajanja, raskide.

Ako prolazite kroz to i ako počneteda shvatate čitavo iskustvo, brak počinje dadolazi sve bliže, bliže i bliže, i jednog danaiznenada vi ste venčani, venčani sa celinom

- svako razdvajanje iščezava. A u tom brakuje blaženstvo. U ovom razdvajanju postojipatnja, jer, odvajanje je neprirodno. Onopostoji samo u vašem nerazumevanju. To jekao san.

Vi spavate; onda sanjate hiljadu ijednu stvar, a ujutru one sve iščezavaju. I viiznenada započinjete da se smejete sebi.Cela stvar izgleda tako smešno. Ne možeteverovati da se to dešava. Ne možete verova-ti da ste bili zavedeni onim što nije realno.Ne možete verovati kako je to bilo mogućeda ste postali tako začarani time što nijebilo stvarno. Ne možete verovati kako jebilo moguće da postanete toliko začaranilikovima koji lebde u umu, koji nisu ništado mehurići misli, a izgledali su tako čvrsti,tako stvarni, tako realni.

Isto se događa kada čovek upoznarealnost, ali realnost tako treba da se spoznakroz duboko sudelovanje. Ako ne sudeluje-te, vi ćete znati realnost iz spoljašnosti, kaostranac, kao autsajder. Ne možete doći uovu kuću; možete se kretati oko kuće i saz-naćete određene stvari o kući, ali ste se kre-tali spolja, na periferiji. Gledali ste na zido-ve spolja - ne znate kuću iznutra.

Ponekad, kao lopov u mračnoj noći,

možete takođe ući u kuću; pesnik je lopov.Naučnik ostaje izvan kao stranac. Religioz-ni čovek je gost; on ne dolazi u mračnojnoći, ne krade u kući. Zato što čovek možeznati određene stvari takođe kao lopov,pesnik će biti bolji nego čovek nauke, kojije lutao okolo i okolo, a nikada unutra. Čaki pesnik će znati nešto što naučnik nikadane može znati, jer je on bio u kući - dodušeu noći, u mraku; iako nepozvan, ne kaogost, ne kroz prednja vrata.

Religiozan čovek ulazi u kuću kaogost. On zaslužuje to. On zna nešto ne samoo kući, nego takođe o domaćinu - jer on jegost. On ne samo da zna o materijalu kućekoja postoji, nego takođe zna o nematerijal-nom duhu koji je tu zaista središte kuće. Onzna njenog vlasnika.

Nauka zna samo materiju. Umetnostponekad ima kratka viđenja nematerijalnog,jer lopov može takođe naići na vlasnika, alion će spavati. On takođe može videti lice,ali samo u tami jer se plaši, uvek je uplašenda nešto može krenuti loše. On je lopov iuvek se plaši i strepi. Inače kada dođete ukuću kao gost - pozvani ste, to ste zaslužili- domaćin vas zagrli; postoji dobrodošlica.Onda vi spoznajete samo središte realnosti.

U Indiji mi imamo dve reči, obeoznačavaju "pesnika". Ni u jednom drugomjeziku ne postoje dve reči za pesnika, jernema potrebe; jedna reč je dovoljna. Onaobjašnjava fenomen poezije, (ime) "pesnik"je dovoljno. Međutim u sanskritu mi imamodve reči, kavi i rishi, a razlika je vrlo suptil-na i vredna razumevanja. Kavi je jedno; onje pesnik koji je postao lopov. On učestvu-je, stoga je on pesnik, ali njegovo znanje jeu fragmentima. U izvesnim momentima...kao da je lopov bio u kući, a onda se nanebu iznenada pojavila svetlost munje, i onje iznutra takođe mogao videti celu kuću -ali samo za jedan trenutak. Munja je nesta-la... sve je postalo kao san.

Pesnik ponekad nailazi na realnost,ali kao da je nije zaradio. Zbog toga ćeteponekad biti iznenađeni, čitate nečiju pes-mu - X, Y, Z - dopada se vama i samomvašem srcu; podstaknuti ste i želeli biste dase sretnete s tim čovekom od koga su pote-kli ti stihovi, ali kada ga sretnete vi sterazočarani - on je upravo neugledan, obi-čan, beznačajan.

U svetlu njegove poezije, on je bioizuzetan, ali ako sretnete pesnika on je obi-čan. Šta se dogodilo? Ne možete verovati

da tako lep dragulj može proizaći od takoobičnog čoveka. To je zbog toga što pesniknije trajni stanovnik hrama. On je lopov.Ponekad uđe, ali u tami. Bolje nego dasamo luta okolo, barem ima letimično viđe-nje. On peva o tom letimičnom sagledava-nju - neprekidno postoji nostalgija u njego-vom biću za unutarnjim viđenjem koje jepostigao. On stalno peva o tome, ali to sadaviše nije njegovo iskustvo. Ono je negde uprošlosti, u pamćenju; to je sećanje, a nerealnost.

Rishi je pesnik koji je primljen kaogost. Reč rishi znači "vidovnjak" - oni obo-je označavaju čoveka koji je imao uvid. Učemu je onda razlika? Razlika je u tome štoje rishi to zaradio. On je ušao u kuću upunom svetlu dana; ušao je na prednja vra-ta. On nije bio nepozvan gost; nije bio pres-tupnik, nije prelazio preko nečije tuđe svo-jine. Njemu je iskazana dobrodošlica.Domaćin ga je primio. Dakle, on takođepeva, ali njegovo pevanje je totalno različitastvar od obične poezije. Upanišade su takvapoezija, vede su takva poezija - one su izsrca rishia. Oni nisu obični pesnici. Oni suizuzetni pesnici - posebni u smislu da suzaradili kratko viđenje; to nije bila ukradena

stvar. Yoga označava sastajanje - yogaoznačava brak; yoga označava jedinstvo.

Ali ovo se može naučiti samo kadaučestvujete totalno - zbog toga postoji yoga.Yoga znači: kako opet da se dođe do zajed-ništva, kako poništi odvojenost, kako da seuklone granice, kako da se dođe do tačkegde su znalac i znano postali jedno. Ovo jetraganje yoge.

Nauka je tokom ovih nekolikodekada postala sve više svesna da je sveznanje lično. Yoga kaže da je sve znanjeapsolutno lično, a što je više lično, bolje je -treba da postanete uključeni, obuhvaćeni unjemu; treba da postanete cvet, treba dapostanete stena, treba da postanete mesec,treba da postanete more, pesak. Gde godpogledate treba da budete oboje, subjekat iobjekat. Treba da postanete uključeni. Tre-ba da sudelujete; samo onda život pulsira,pulsira sa sopstvenim ritmom. Onda muništa ne namećete, ni na šta ga ne prisiljava-te.

Nauka je agresija, poezija je pljačka,religija je sudelovanje.

Sada pokušajte da razumete ove sut-re Patanjđalija.

Viđeno što je sačinjeno od eleme-nata i čulnih organa od prirode je postoja-nosti, delovanja i inercije, a za svrhu priba-vljanja iskustva i na taj način oslobađanjavideoca.

Prva stvar koju treba razumeti jeda svet postoji za vas da biste bili oslobo-đeni. Mnogo puta ste postavili pitanje usvom umu: "Zašto ovaj svet postoji? Zaštoima tako mnogo patnje? Zbog čega? Koja jesvrha toga?" Mnogi ljudi mi dolaze i pitaju:"Ovo je krajnja realnost - ’Zašto smo miuopšte?’ A život je takva patnja, koja jenjegova svrha? Da li postoji Bog, zašto nemože uništiti sav ovaj haos? Zašto ne možeuništiti svu ovu patnju života, ovaj pakao?Zašto nastavlja da prisiljava ljude da žive unjemu?" Yoga ima dva odgovora; Patanjđalikaže: "... za svrhu davanja iskustva i nataj način (za) oslobađanje videoca."

To je trening, patnja je trening - jerne postoji mogućnost da se postane zreobez patnje. To je kao vatra; da bi zlato biločisto mora da prođe kroz nju. Ako zlatokaže; "Zašto!" Onda zlato ostaje nečisto,bezvredno. Samo prolaženjem kroz vatru,sve što nije zlato biće spaljeno, a samo naj-čistije zlato će ostati. Zbog toga postoji

oslobođenje kroz sve: kroz zrelost, kroztakav konačan rast da samo čistoća, samonevinost ostane, a sve što bi bilo beskorisnobiva spaljeno.

Ne postoji drugi način da se realizu-je to. Ne postoji nikakav drugi način da seshvati to. Ako želite znati šta je zasićenost,moraćete da znate šta je glad. Ako želite daizbegnete glad, izbeći ćete i sitost takođe.Ako želite da saznate šta je duboko gašenježeđi, morate poznavati žeđ, duboku žeđ.Ako kažete: "Ja ne želim da budem žedan,"onda ćete propustiti lepotu trenutka dubo-kog gašenja žeđi. Ako želite da znate šta jesvetlost, moraćete proći kroz tamnu noć;tamna noć vas priprema da shvatite šta jesvetlost. Ako želite da znate šta je život,moraćete da prođete kroz smrt: smrt stvaraosetljivost u vama da znate život. Oni nisusuprotstavljeni; oni su komplementarni.

Nema ničega što je protivno u svetu;sve je komplementarno. "Ovaj" svet postojitako da vi možete znati "taj" svet; "ovo"postoji da bi se znalo "ono". Materijalnopostoji da bi se znalo duhovno; pakao pos-toji da bi se došlo na nebo. Ovo je svrha. Aako želite da izbegnete jedno, vi izbegavateoba, jer oni su dva aspekta iste stvari. Jed-

nom kada ovo razumete, nema patnje; znateda je ovo trening, disciplina. Disciplinamora da bude tegobna. Ona mora da budenaporna, jer samo onda će iz toga proizaćiprava zrelost.

Yoga kaže da ovaj svet postoji kaoškola za treniranje, škola za učenje - neizbegavajte to, i ne pokušavajte da pobeg-nete od toga. Bolje živite to, i živite to takototalno da ne treba da budete prisiljavani dato živite. To je značenje kada mi kažemo dase prosvetljen čovek nikada ne vraća natrag- ne postoji potreba. Prošao je sve ispitekoje život pribavlja. On ne treba da se vratinatrag. Treba da budete prisiljeni opet naisti životni obrazac jer ne učite. Nastavljateda ponavljate iskustvo bez učenja. Istoiskustvo ćete ponavljati stalno - istu ljutnju.Koliko, koliko hiljada puta ste bili ljuti?Izbrojte to. Šta ste iz toga naučili? Ništa.Kad god se situacija javi, opet ćete biti ljuti- isto, kao da je to po prvi put da upadate uljutnju.

Koliko puta vas je zaposela žudnja,požuda? Opet će vas zaposesti. Opet ćetereagovati na stari način - kao da ste odlučilida ne učite. A da budete spremni da učite,znači da ste spremni da postanete yogi. Ako

ste odlučili da ne učite, ako želite da ostane-te vezanih očiju, ako želite da ponavljatestalno istu besmislicu; onda ćete morati dabudete bačeni natrag; moraćete da budeteposlati natrag u isti razred - dok ne prođeteispit.

Ne uzimajte život ni na koji druginačin. To je velika škola za obuku, jediniuniverzitet koji postoji. Reč "univerzitet"dolazi iz reči "univerzum". Zapravo nijedanuniverzitet ne treba da se naziva "univerzi-tetom"; to ime je preveliko. Čitav univer-zum je jedini univerzitet. Inače vi ste stvori-li male univerzitete, i mislite da kada steprošli kroz njih da ste postali ovlašćeni, kaoda ste postali znalac. Ne, ovi mali, od ljudistvoreni univerziteti neće delovati. Moraće-te da prođete kroz ovaj univerzitet univer-zuma i samoga života.

Patanjđali kaže: "... za svrhu dava-nja iskustva i na taj način oslobođenja..."Iskustvo je oslobađajuće. Isus je rekao:"Znajte istinu i istina će vas osloboditi."Kad god iskusite stvar, budni, svesni, pot-puno posmatrajući šta se događa - sudeluju-ći u posmatranju zajedno - to je oslobađaju-će. Odmah nešto nastaje iz toga: iskustvokoje postaje istinito. Vi ga niste pozajmili iz

spisa, niste ga pozajmili od nekog drugog.Iskustvo ne može biti pozajmljeno;

samo teorije mogu biti pozajmljene. Zbogtoga su sve teorije prljave, jer su prolazilekroz mnogo ruku, tako mnogo milionaruku. One su baš kao prljave novčanice.Iskustvo je uvek sveže - sveže kao novojutro, sveže kao jutarnja ruža. Iskustvo jeuvek nevino i devičansko - niko ga nikadanije dotakao. Vi nailazite na njega po prviput. Vaše iskustvo je vaše, nije nikoga dru-gog, i niko vam ga ne može dati.

Bude mogu pokazati put, ali vimorate hodati. Nijedan Buda ne može hoda-ti za vas; ne postoji mogućnost. Buda vamne može dati svoje oči tako da vi gledatekroz njih. Čak iako vam Buda da oči, vićete promeniti oči - oči neće moći da pro-mene vas. Kada oči ne odgovaraju vašemmehanizmu, vaš mehanizam će promenitisame oči, ali oči ne mogu promeniti vas.One su delovi, vi ste velika pojava.

Ja vama ne mogu pozajmiti mojuruku. Čak iako učinim, dodir neće biti moj,on će biti vaš. Kada krenete da osećate neš-to - čak i sa mojom rukom - bićete vi kojiosećate, ne moja ruka. Ne postoji moguć-nost za pozajmljivanje realnosti.

Iskustvo oslobađa. Svakog dana nai-lazim na ljude koji kažu: "Kako da se čovekoslobodi ljutnje? Kako da se oslobodi sek-sa, požude? Kako čovek da se oslobodiovoga i onoga?" A kada ja kažem: "Proživi-te to," oni su šokirani. Došli su kod mene upotrazi za metodom da ih potisnu. A da suotišli kod drugih indijskih gurua, oni binašli neke metode da ih s njima potisnu. Alipotiskivanje nikada ne može biti oslobađa-juće, jer potiskivanje označava iskustvosuzbijanja. Suzbijanje označava sečenjesveg korenja iskustva. To nikada ne možebiti oslobađajuće. Potiskivanje je najvećesputavanje koje se igde može naći.

Živite kao u kavezu. Jednog dana mije jedan novi sannyasin rekao: "Osećam sekao životinja u kavezu." Po svoj prilicimoguće je da to znači, da je želeo da mupomognem tako da se životinja ubije, jer mikažemo "životinja" samo kada osuđujemo.Sama reč nosi osuđivanje. Ali kada sam jarekao sannyasinu: "Da, ja ću vam pomoći.Razbiću kavez i potpuno osloboditi životi-nju," malo je bio šokiran; jer kada kažete"životinja" vi ste to već vrednovali, osudiliste to - to nije jednostavna činjenica. Usamoj reči "životinja," ili "animalnost" rekli

ste sve što ste želeli da kažete. Vi to ne pri-hvatate. Ne želite da živite to. Zbog toga stekreirali kavez.

Kavez je obeležje, karakter. Obele-žja su kavezi, zatvori, lanci oko vas. Ljudiobeležja, ili karaktera su uhapšeni ljudi.Zaista probuđen čovek nije čovek obeležja,ili karaktera. On je živ. On je potpuno živ,ali je takođe bez obeležja, jer nema kavez.On živi spontano, on živi kroz svesnost -dakle ništa ne može krenuti pogrešno - alion nema kavez oko sebe da ga zaštiti.

Kavez je zamena za svest. Ako želi-te da živite dremljiv trom život treba vamobeležje, karakter, osobenost, tako da vamosobenost daje smernice. Onda ne treba dabudete budni. Vi biste ukrali nešto - karak-ter vas upravo sprečava, on kaže: "Ne! Toje pogrešno! To je greh! Patićete u paklu!Jeste li zaboravili celu Bibliju? Jeste lizaboravili sve kazne kroz koje čovek morada prođe?" To je karakter, ličnost. To vasupravo sprečava. Želite da kradete; karakterje upravo prepreka.

Čovek svesnosti neće krasti, ali onnema karakter, nema osobenost, a to ječudo i lepota. On nema osobenost, a nećekrasti, jer on razume. On se ne plaši greha -

ne postoji ništa slično grehu; uglavnompostoje greške - ništa kao greh. On se neboji da bude kažnjen, jer kažnjavanje nije ubudućnosti - greh se ne kažnjava; u stvari,gresi su kazna. Nije da ste vi ljuti danas isutra ćete biti kažnjeni, ili u sledećem živo-tu - čista besmislica. Kada stavite svojuruku u vatru danas, mislite li da će izgoretiu sledećem životu? Kada stavite svoju rukuu vatru danas, ona danas izgori; odmah sezapali. Stavljanje ruke i njeno paljenje jeistovremeno. Nema ni jednog jedinog tre-nutka odlaganja. Život ne veruje u buduć-nost, jer život je uvek sadašnjost.

Ne može biti da će gresi biti kažnje-ni u budućnosti, gresi su kazna. Realnounutrašnje kažnjavanje postoji; ukradete ikažnjeni ste. U samoj krađi vi ste kažnjeni -jer ste se sami više zatvorili: bićete u većemstrahu, nećete moći da se suočite sa svetom;neprekidno ćete osećati neku krivicu; uradi-li ste nešto pogrešno, svakog trenutkamožete biti uhvaćeni. Vi ste već uhvaćeni!Možda vas niko nikada nije uhvatio i nije-dan sud vas nije osudio - nigde ne postojinikakav nebeski sud - ali vi ste uhvaćeni.Uhvaćeni ste od sebe samog. Kako ćete tozaboraviti? Kako ćete poništiti stvar koju

ste uradili? To će se razvlačiti i otezati. Toće vas slediti kao senka; to će vas spopadatikao avet. To sámo jeste kazna.

Karakter, narav vas sprečava dačinite loše stvari, ali vas to ne možete spre-čiti da ih zamišljate. Inače krasti ili misliti okrađi jeste isto. Zaista isto je izvršiti ubistvoi misliti o njemu, jer sve dok je u pitanjuvaša svest, vi ste to učinili ako ste mislili otome. Nikada nije došlo do delovanja, jervas je sprečio karakter; a da karakter nijepostojao iz toga bi nastala akcija. Stogačvrst karakter, većinom čini ovo: sprečavamišljenje; ne dozvoljava mu da se preobraziu delovanje.

To je dobro za društvo; ali nije ništadobro za vas. To štiti društvo; vaš karakterštiti društvo. Vaš karakter štiti druge, to jesve. Zbog toga svako društvo insistira nakarakteru, moralnosti, ovome i onome; alito ne štiti vas.

Vi možete biti zaštićeni samopomoću svesnosti. A kako da zadobijetesvesnost? Ne postoji drugi način osim daživite život u njegovoj totalnosti. "... u svr-hu snabdevanja iskustvima i stoga oslobo-đenja videoca."

"Viđeno koje je sačinjeno od eleme-

nata i čulnih organa jeste od prirode..." trigune. Yoga veruje u tri gune: sattva, rađas itamas. Sattva je kvalitet koji čini stvari ura-vnoteženim; rađas je kvalitet koji dajedelovanje; a tamas je kvalitet koji je inerci-ja, nedelatnost. Ova tri kvaliteta su osnov-na. Kroz njih čitav svet postoji. Ovo je troj-stvo yoge.

Savremeni fizičari su spremni da seslože s yogom. Oni su razbili atom i naišlisu na tri stvari: elektrone, neutrone i proto-ne. Ovo troje imaju iste kvalitete, jedan jekvalitet lakoće, svetla - sattva - stabilnosti;drugi je kvalitet rađasa - aktivnosti, energi-je, sile; a treći je od kvaliteta inercije -tamas. Čitav svet se sastoji od ove tri gune;i kroz ove tri gune, čovek svesnosti mora daprođe. On mora da iskusi sve ove tri gune.Ako ih iskusi u harmoniji, što je prava dis-ciplina yoge...

Svako je to iskusio: ponekad osećatelenjost, ponekad se osećate tako dobro ilako, a ponekad se osećate tako zlo i loše;ponekad ste tama, a ponekad svitanje. Viosećate sve ove gune. Mnogi njihovi trenucidolaze neprekidno, vi se krećete u njihovomkruženju, ali oni nisu u istoj srazmeri.Čovek letargije je devedeset posto letargija.

On je aktivan takođe - mora da bude, da biodržavao život letargije moraće malo daradi. Sva njegova aktivnost je upravo daodržava svoju inerciju i lenjost. On moratakođe da bude malo dobar prema ljudima,inače ljudi će biti vrlo, vrlo loši prema nje-mu. Ljudi neće tolerisati njegovu lenjost.

Jeste li posmatrali? Ljudi koji nisuaktivni... Na primer, vrlo debeli ljudi seuvek osmehuju. To je njihova zaštita. Oniznaju da se ne mogu boriti. Znaju da, akodo borbe dođe, ne mogu pobeći, ne mogu se"boriti". Uvek vidite vrlo debele ljude kakose srećni osmehuju. Koji je razlog? Zaštomršavi ljudi izgledaju tužni, a zašto debelinikada ne izgledaju tako tužni, uvek su sre-ćni? Psiholozi i fiziolozi kažu da je to nji-hova zaštita, jer u borbi za život biće imvrlo teško da budu uvek u borbenom raspo-loženju, kao što su uvek mršavi i laki ljudi.Oni se mogu boriti - ako je druga osobaslaba oni će je tući; ako je druga osoba jakaoni će pobeći. Mogu uraditi oba, a debelaosoba ne može učiniti ni jedno ni drugo -ona nastavlja da se smeši, nastavlja da budedobra prema svakome. To je njena zaštita,tako da drugi treba da budu dobri premanjoj.

Lenji ljudi su uvek dobri. Nikadanisu počinili nikakvu rđavu stvar, jer čak ida bi se učinio greh čovek treba da budemalo aktivan. Lenju osobu ne možete nači-niti Hitlerom, nemoguće. Lenju osobu nemožete načiniti Napoleonom ili Aleksan-drom,2 nemoguće. Lenje osobe nisu počini-le nikakav veliki greh; one to ne mogu. Onejesu, na neki način, dobre osobe, jer i da bise počinio greh, ili da se učini nešto loše,one će morati da budu aktivne - to nije zanjih. Onda postoje aktivni ljudi, neuravno-teženi; oni su uvek u opticaju. Oni nisu zab-rinuti ni na koji način dokle će dospeti; nisuzabrinuti kako da idu sa velikom brzinom.Ne mare da li se kvase negde - to uopštenije pitanje. Ako se kreću sa nekom brzi-nom sve je u redu. Ne pitajte ih: "Kuda ide-te?" Oni nikuda ne idu; oni jednostavno idu.Oni nemaju odredište. Imaju samo energijuda budu aktivni. Ovi ljudi su opasni za svet,mnogo opasniji od lenjih ljudi. Iz ove drugekategorije dolaze svi Adolfi Hitleri, Muso-liniji, Napoleoni, Aleksandri. Svi smutljivitrgovci dolaze iz druge kategorije, jer oniimaju energiju, nesrazmernu energiju.

Onda postoji treća vrsta ljudi, koji

2 Misli se na Aleksandra Makedonskog.

se retko nalaze; negde Lao Ce samo sedismireno - ne lenjo, pasivno. Ni aktivno, nilenjo - pasivno; pun je energije ali sedi tiho,smireno. Jeste li posmatrali nekoga ko sedismireno a pun je energije? Osećate poljeoko njega, koje zrači vatrom, ali smireno -ne čineći ništa, on samo jeste, postoji.

Joga postoji da bi se pronašla ravno-teža između ove tri gune. Ako možete naćiravnotežu između njih, odjednom transcen-dirate. Ako je jedne gune više od drugih,onda ona postaje vaš problem. Ako ste višelenji nego aktivni, onda će lenjost biti vašproblem; patićete kroz nju. Ako je aktivnostveća nego lenjost, onda ćete patiti od svojeaktivnosti. A trećeg nikada nema više, uvekima manje; ali ako je čak to teorijski mogu-će - onda je neko previše dobar - to će tako-đe biti za njega patnja, to će takođe stvoritineravnotežu. Ispravan život je život ravno-teže.

Buda ima osam principa za svojesledbenike. Ispred svake discipline on sta-vlja reč sama. Ako kaže: "budi svestan," onne kaže "smriti," on kaže "samyak smriti."U engleskom oni su uvek prevodili to"ispravno pamćenje." Ako on kaže "budiaktivan", uvek kaže "budi ispravno akti-

van." Pod ispravnim on podrazumeva biti uravnoteži. Indijski izraz "samyak" označavaravnotežu. Čak i za samadhi, čak i za medi-taciju, Buda kaže "samyak samadhi." Čak isamadhija može biti previše, a onda će onbiti opasan.

Ravnoteža treba da bude ključnifaktor. Šta god da radite, uvek budite urav-noteženi kao čovek koji hoda na zategnutojžici, neprekidno balansirajući. To je isprav-nost; faktor ravnoteže. Čovek koji želi dadospe do najvišeg venčanja, najviše yoge,mora da bude u snažnoj ravnoteži. U ravno-teži vi transcendirate sve tri gune. Postajetegunanteet; idete izvan sva ova tri atributa.Više niste deo sveta; otišli ste izvan, s onestrane.

Tri gune - istrajnost, delovanje iinercija - imaju četiri stadijuma; konkretan,neodređen, nagovešten, i nemanifestovan.

Ove tri gune imaju četiri stadijuma.Prvi Patanjđali naziva "konkretnim, defini-sanim." Vi to možete nazvati materijom, toje najkonkretnija stvar oko vas. Onda "neo-dređeno, nedefinisano" - to možete nazvatiumom; to je takođe tu, osećate to neprekid-

no, ali je jedan neodređen faktor. Ne može-te definisati šta je um. Vi znate to, vi živiteto, ali ga ne možete definisati. Materijamože biti definisana, ali ne um. Onda "naz-načeno" - naznačeno je čak suptilnije odnedefinisanog; to je sopstvo. Možete gasamo naznačiti. Ne možete čak reći da jeneodređeno; reći da nešto jeste nedefinisa-no, na suptilan način, znači definisati to, jerto je takođe definicija. Reći da je neštoneodređeno... vi ste ga već definisali nanegativan način; rekli ste nešto o tome.Dakle, onda postoji ovaj suptilni sloj egzis-tencije koji je sopstvo, koji je naznačen. Aonda izvan njega postoji opet najsuptilniji,koji je "nemanifestovan" - nenaznačen - toje ne-sopstvo.

Dakle: materija, um, sopstvo, ne-sopstvo - to su četiri stadijuma sve tri gune.

Ako ste duboko u učmalosti, vi ćetebiti slični materiji. Letargičan čovek jegotovo materija, vegetira; ne nalazite da ježiv. Onda postoji drugi kvalitet; um. Ako jerađas prevelik, naime aktivnost, onda pos-tajete previše od uma. Onda ste vrlo, vrloaktivni - um je neprekidno aktivan, opsed-nut aktivnošću, neprekidno u potrazi zanovim zanimanjima. Neko je pitao Hilari

Edmunda, koji je prvi stigao na vrh Everes-ta: "Zašto? Zašto je preuzeo takav rizik?"On je odgovorio: "Zato što je vrh Everestabio tu prisutan, čovek je morao krenuti nanjega." Ne ničega... Zašto čovek ide naMesec? Jer je Mesec tu, prisutan je. Kakomožete to izbegnuti? Morate ići. Aktivančovek neprekidno traga za zanimanjem. Nemože ostati neuposlen, to je njegov prob-lem. Ako je nezaposlen to je pakao; kada jezaposlen zaboravlja sebe.

Ako je previše tamasa, inercije, pos-tajete kao materija. Ako je rađasa previšepostajete um, um je aktivnost. Zbog togaum poludi. Onda ako je sattve previše vipostajete sopstvo, postajete atma. Ali to jetakođe neravnoteža. Ako su sve tri (gune)uravnotežene onda dolazi četvrto, ne-sopstvo, nemanje sopstva. To je vaše stvar-no biće, gde nema čak ni osećanja "ja" pos-tojim, otuda izraz "ne-sopstvo."

Postoje četiri stadijuma - tri nerav-noteže i četvrta ravnoteža. Prvi je definisan,drugi je nedefinisan, treći je naznačen, čet-vrti nije čak ni naznačen, nenaznačen; ičetvrti je najrealniji. Prvi izgleda najrealnijizato što vi živite u prvom. Drugi izgleda daje vrlo blizu, jer vi živite u umu. Treći

izgleda da je čak malo udaljen, ali vi može-te razumeti. Četvrti zgleda da je neverova-tan - ne-sopstvo? Brahman, Bog, kako godda ga imenujete, izgleda da je vrlo udaljen,izgleda da je gotovo nepostojeći; a to jenajpostojanije.

Videlac, premda čista svest, vidikroz izobličenost uma.

A to četvrto, čak iako ga dostigne-te... za vreme dok ste u telu moraćete dakoristite sve slojeve svog bića. Čak i Buda,kada vam govori, mora da govori kroz um.Čak i Buda, kada hoda... mora da hodapomoću tela. Ali sada, kada jednom znateda ste izvan uma, um nikada ne može davas obmane; vi ga možete koristiti, a nikadavas on neće iskoristiti. U tome je razlika.Ne da Buda ne koristi um, on ga koristi; onkoristi um, dok um koristi vas. Ali sada,jednom kada ste saznali da ste izvan uma,um nikada ne može da vas obmane; možetekoristiti njega; a nikada nećete biti isko-rišćeni od njega. To je razlika. Buda koristium; vi ste korišćeni. On živi u telu; i viživite - ali telo je gospodar, a vi ste rob.Događa se totalna promena, totalna mutaci-

ja - ono što je gore ide dole, a ono što jedole ide gore.

Viđeno postoji samo radi videoca.

Ovo je vrhunac yoge ili vedante:"Viđeno postoji samo radi videoca." Kadavidelac iščezne, onda i viđeno iščezava, jerje bilo tu samo za videoca da bude oslobo-đen. Kada se oslobođenje dogodilo ono nijepotrebno. Ovo će stvoriti mnogo problema,jer Buda... za nega je viđeno iščezlo, ali zavas ono još postoji. Ovde postoji cvet, a akoneko među vama postane prosvetljena oso-ba; za njega cvet iščezava, ali za vas on jošostaje. Dakle, kako je to moguće da za jed-nog cvet iščezava, a za vas još ostaje?

To je upravo ovakva stvar: svi odla-zite da spavate ove noći, svi sanjate; onda,se jedna osoba probudi, njeno spavanje jeprekinuto, njen san iščezava - ali snovi svihdrugih se nastavljaju. Iščezavanje sna kodnje ne pomaže ni na koji način da vaši snovibudu ometani; oni se nastavljaju sami odsebe. Zbog toga je prosvetljenje individual-no. Jedna osoba postaje probuđena; svedruge nastavljaju u svom neznanju. Zbogtoga ona može pomoći drugima da se pro-

bude. Ona može stvoriti izume oko vas davam pomognu da izađete iz vašeg spavanja,ali dok ne izađete iz svog spavanja san će senastaviti: "Viđeno postoji samo za video-ca."

Premda je viđeno mrtvo za onogako je postigao oslobođenje, živo je za drugejer je opšte za sve.

U Indiji smo mi načinili samo jednurazliku između sna i onoga šta vi zoveterealnošću, a ovo je razlika: da su snovi pri-vatna realnost, a ova realnost koju vi zovetesvetom jeste opšti zajednički san, to je sve.

Kada sanjate vi sanjate privatni svet.U noći vi živite privatni život; ne možetepozvati nikoga drugog da deli vaš privatniživot. Čak i vaš najbliži prijatelj ili vašažena, ili vaša voljena daleko je udaljena.Kada sanjate vi sanjate sami. Ne možetepovesti nikoga tamo; to je privatni svet. Štaje onda ovaj svet, jer u Indiji smo njeganazvali takođe sličnim snu? Ovo je opšti,zajednički san. Svi sanjamo zajedno jer našiumovi funkcionišu na isti način. Idite nareku. Uzmite prav štap sa sobom; vi znateda je štap prav. Spustite ga u vodu; odmahćete videti da je postao iskrivljen, savijen.

Izvadite ga van; vi znate da je prav. Opet gaspustite u vodu; on je opet postao iskrivljen.Dakle, vi znate dobro da štap ostaje isti, alifunkcionisanje vašeg uma i funkcionisanjesvetlosnih zraka kroz vodu stvara taj feno-men, iluziju da je on postao iskrivljen. Iakosada znate, još uvek će on biti iskrivljen.Vaše znanje neće pomoći. Vi znate dobro,savršeno dobro, on nije iskrivljen, ali izgle-da iskrivljen - jer funkcionisanje očiju isvetla je takvo da se stvara iluzija. Ondauzmite desetinu prijatelja sa sobom; i svićete videti da je iskrivljen. To je opšta iluzi-ja. Svet je opšti zajednički san.

Videlac i viđeno dolaze zajedno,tako da prava priroda svakog može bitiostvarena.

Uzrok ovog jedinstva je neznanje.

Nužno je da budete sjedinjeni saovim svetom, koji je sličan snu, da budetesjedinjeni sa telom, sa umom - koji vi niste.Kroz ovo jedinstvo vi ćete biti pripremljeniza još veće jedinstvo. Kroz ovo jedinstvo,vi ćete shvatiti da je ovo jedinstvo lažno.Onog dana kada shvatite da je ovo jedinstvo

lažno, konačno oslobođenje će se dogoditi.Kada ste se razveli sa svetom, vi ste

se venčali s božanskim. Kada ste venčani sasvetom, vi ostajete razvedeni od Boga.Zbog toga svi mistici, kao Mira, Ćaitanya,Kabir; a na Zapadu Tereza, govore u termi-nima venčanja, u terminima mlade i mlado-ženje. I svi oni čekaju na njihovo konačnosjedinjenje.

Korišćena je alegorija. Psiholozimaje to postalo sumnjivo, jer su mistici koristi-li alegoriju ljubavi, braka, grljenja, ljublje-nja. U Indiji čak je i seksualni odnoskorišćen kao alegorija; kada konačno dođedo venčanja postoji najviši krescendo,totalni orgazam individue sa celinom, talasasa okeanom.

Zašto su ovi ljudi koristili seksualnealegorije? Psiholozi smatraju da mora da jebilo neke represije oko seksa. Oni nisu upravu. Ne postoji potiskivanje oko seksa;ako je seks tako fundamentalna pojava,kako bi religija to mogla izbeći? Mora da sekoristi. A seks je jedini najdublji fenomengde vi gubite sebe. Vi ne znate ništa o dru-gom fenomenu gde sebe gubite u celosti. Au Bogu ili u totalnom, čovek sebe gubi ucelosti - postaje ne-sopstvo. U seksu vam

upravo dolazi malo, kratko sagledavanjetoga. Dobro je koristiti alegoriju venčanja,ili braka; mlade i mladoženje.

Ostanete li venčani sa svetom, osta-jete razvedeni od božanskog. Prođite krozsvetovna iskustva - obogaćeni, oslobođeni -odjednom postaćete svesni da je ovaj brakiluzoran, san. Sada je za vas spreman pravibrak, mladenac vas očekuje.

Poglavlje 2

ODAKLE SMO DOŠLI IKAKO

2. juli 1975. u Buddha dvorani

Prvo pitanje:Kako danas Buda učestvuje u sva-

kodnevnom životu?

Za to ne postoji "kako." Kada stebudni nije potrebno "kako." Kada ste pro-buđeni vi delujete spontano, ne sa planom uumu, jer sada um uopšte ne postoji. Budaodgovara - iz trenutka u trenutak. Šta godda situacija zahteva, bez plana, bez idejekako će delovati, bez tehnike on jednostav-no odgovara. Njegov odgovor je kao eho; viodlazite u brda, pravite buku, a brda odje-kuju. Jeste li se ikada pitali kako brda odje-kuju? Ona odgovaraju. Kada svirate na sita-ru, ima li sitar ikakvo pitanje "kako"?Možete imati tehnike i stvari u umu - šta dasvirate, šta da pevate - ali sitar? On jednos-tavno odgovara na vaše prste.

Buda je prazan. Vi prođete porednjega; on odgovara. Zapamtite reč "odgova-ra;" to nije reakcija. Kada reagujete vi imate

ideju u umu - kako, zašto. Kada reagujete,reagujete iz strasti. Ako dođete kod Bude,on ne reaguje ni iz kakve strasti, on ihnema. On nema predrasude, nema mišlje-nje, nema ideologiju. On odgovara. Onodgovara na situaciju.

Jednog dana jedan čovek je došao ipitao: "Da li postoji Bog?" Buda je pogle-dao u njega i rekao, "Ne". Istog dana popo-dne, drugi čovek je došao i pitao: "Da lipostoji Bog?" Buda je pogledao u njega irekao "Da". Istog dana uveče, došao je trećičovek i postavio isto pitanje, a Buda jeostao u tišini; nije odgovorio.

Da je imao mišljenje u umu, odgo-vor bi bio dosledan, jer to ne bi bio odgovorna situaciju, to bi se uvek rađalo iz ideje uumu; bilo bi uvek saglasno, dosledno. Da jeon bio ateista, koji ne veruje u Boga, ondašta god da se pita ne bi bilo razlike. U stvaričovek ideologije nikada ne gleda u vas,nikada ne gleda u situaciju. On ima fiksira-nu ideju, jednu fiksnu zamisao o realnosti.Da je bio ateista, Buda bi odgovorio "ne,"na pitanja sve tri osobe. Da je bio teista,svima bi rekao "da." U stvari osoba, živasituacija, postaje beznačajna kada imateideologiju, mišljenje, predrasudu, obrazac,

um; onda ne gledate u situaciju. Inačeodgovori će biti totalno različiti. Postojaćeu dubini stabilna radnja - doslednost posto-janja, ne odgovora. Buda je isti i kada jerekao ne. Buda je isti i kada je rekao da.Buda je isti i kada nije rekao ništa ostajućitih, ali situacije su bile različite.

Budin učenik Ananda je bio prisutanu sve tri situacije. Postao je zbunjen. Ove triosobe nisu znale ništa o druga dva odgovo-ra koja je Buda dao, ali Ananda je bio pri-sutan u sve tri situacije. Kada se Buda uve-če spremao da legne u krevet Ananda jerekao: "Jedno pitanje. Zašto ste odgovorilina isto pitanje na tri načina, neusaglašeno,kontradiktorno?"

Buda je rekao: "Nijedan odgovornisam dao tebi - ne treba da brineš. Možešpostaviti svoje pitanje i ja ću ti odgovoriti.Ovi odgovori nisu dati tebi. Ko si ti da ula-ziš u to?" Odgovor je dat prema datoj situa-ciji. Kada se situacija promeni, odgovor semenja. To je odgovor.

Buda je rekao: "Prvi čovek koji jepostavio pitanje bio je ateista. U stvari onnije neki istraživač. Kada sam ga pogledaoon je imao stav, (svoje mišljenje) - on jeveć to postigao, stigao do toga. On je zak-

ljučio; zaključio je da ne postoji Bog.Došao je samo radi potvrde od mene, takoda može otići i pričati ljudima: ’Buda veru-je na isti način kao što ja verujem; da nemaBoga,’ Morao sam mu reći ne. Čovek kojije došao popodne bio je takođe sa zaključ-kom. On je bio teista, čvrsti, ortodoksniteista - on je verovao da Bog postoji. Došaoje takođe s istim umom, da bude potvrđen.

Treći čovek koji je došao bio je bezikakvog stava, bez uma. Bio je tragalac.Nije verovao ni u šta; on nije dospeo. On jebio na putu; bio je čist. Morao sam da osta-nem tih s njim. Dakle, ako imaš isto pitanje,možeš ga postaviti."

Odgovor će uvek biti različit, a ipaku dubini će teći ista struja postojanja. Budauvek pogleda u čoveka, u stanje. Stanjeodlučuje - ne Budin um; on nema nikakavum.

Stoga, vi se možete zapitati: "KakoBuda sudeluje totalno u svakodnevnomživotu?" Ako pokušate da sudelujete totalnoto neće biti totalno; nikakav napor ne moženikada biti totalan. Nikakva tehnika nemože nikada biti totalna, jer ćete manipuli-sati. Vi ćete biti odvojeni od toga; vi ćetepokušavati da budete totalni. Kako možete

pokušati da budete totalni? Morate se opus-titi; samo onda nastaje totalnost. Kada ste upredanosti onda možete biti totalni.

Totalnost nije disciplina. Svaka dis-ciplina je delimična. Zbog toga čovek kojije previše disciplinovan nikada neće dostićiistinu, jer će uvek nositi breme - činiće neš-to neprekidno, grubo ili suptilno, na površi-ni ili u dubini, ali uvek će biti počinilac. Ne,Buda nije počinilac. Zapravo, kada ste opu-šteni, kada nema drugog načina da budete -jedini preostao način je da sudelujete total-no. U tome nema "kako", ali pitanje nastajeu vašem umu, jer ne znate šta je svest. To jebaš kao kada slep čovek pita: "Kako se ljudikoji imaju oči kreću bez štapa u svojimrukama da bi opipali svoj put?" Ako njimakažete da im ne treba nikakav štap, da im netreba opipavanje, neće moći da vam veruju.Oni će se smejati. Reći će: "Vi se šalite.Kako je to moguće? Hoćete reći da čoveksa očima jednostavno hoda bez pipanja?"Slep čovek ne može poverovati u to. Onnema iskustvo toga. On je uvek pipao ipipao, čak se i onda stalno spoticao i padao.Nekako se snalazio. Buda se ne snalazi: onse prepušta i sve pristaje samo od sebe.

Drugo pitanje:Molimo objasnite nam koji je tip

tehnike meditacije posebno podesan zatamas, rađas i sattva osobu. Zašto vi uvekdajete dinamičke tehnike?

Dinamička tehnika je zaista vrloretka pojava. Ona ne pripada nijednom tipu;ona može pomoći sve. Tamas osobu - letar-gičnu, inertnu - ona izvodi iz njenog tama-sa. To će stvoriti toliko mnogo energije uosobi da će tamas biti rasturen; ako ne sav,onda deo njega. Ako je čovek tamasaspreman to da učini, može činiti čuda, jerčoveku tamasa zaista ne nedostaje energija.Energija postoji, ali ne u aktivnom stanju.Energija je tu čvrsto uspavana. Dinamičkameditacija može delovati kao alarm; možepromeniti inerciju u aktivnost; može načini-ti da se energija kreće; može izvesti čovekatamasa izvan tamasa.

Drugi tip čoveka je rađas tip, koji jevrlo aktivan - zapravo previše aktivan, takoaktivan da ne može naći polja gde da izbacisvoju energiju, on je na mnogo načina sabi-jena energija - dinamička tehnika će mupomoći da je izbaci, da bude rasterećen.Posle vršenja dinamičkih tehnika on se ose-

ća bestežinski. A u životu njegova grozni-čava opsesija za delovanjem će se usporiti.Deo njegove opsesivne zauzetosti će serastvoriti.

Naravno on će imati više koristi odčoveka tamasa, jer čovek tamasa prvo morada bude učinjen aktivnim. On egzistira nanižoj lestvici, ali kada jednom postane akti-van, onda sve postaje moguće. Jednomkada on postane aktivan, postaće drugi tip;on će sada biti rađas.

I osobi sattve dinamička meditacijaveoma pomaže. Ona nije u inerciji; nijepotrebno da podiže svoju energiju. Nijeopsesivno aktivna; nije joj nužna nikakvakatarza. Ona je uravnotežena, čistija oddruga dva tipa osobe, lakša od njih. Kakoće onda njoj pomoći dinamička meditacija?To će za nju postati slavlje. To će postatipevanje, ples, sudelovanje sa celinom. Onaće imati najviše dobrobiti.

Ovo je paradoks života. Isus kaže:"Onima kojima je dato više, i onima kojinemaju, čak i to što imaju biće oduzeto."Inertnom čoveku treba više, ali mu se nemože dati više jer on nije sposoban da primito. Dinamička meditacija, u najboljem slu-čaju, će ga izvesti iz njegove inercije na

drugu lestvicu, a to takođe pod uslovom sakojim on sudeluje. Čak i to je njemu teško -da odluči da učestvuje, da vrši toliko mno-go aktivnosti.

Ljudi tog tipa dolaze kod mene - snjihovih lica možete videti da su čvrstouspavani, u dubokom dremežu - i oni kažu:"Nama ne trebaju ove aktivne metode. Daj-te nam nešto smireno." Oni govore o tišini -oni žele neku metodu koju mogu raditiležeći na krevetu, ili u najboljem slučajumogu sesti s velikim naporom. Ni to nijesigurno da će oni uraditi, inače aktivnameditacija izgleda da je za njih previšeaktivna. Ako uopšte učestvuju biće impomognuto; naravno ne toliko kao drugomtipu, jer drugi tip već postoji na drugoj les-tvici. On već ima nešto u tome; njemu semože više pomoći. On će biti opuštenpomoću metode, neopterećen, bestežinski.Polako će početi da se kreće prema prvoj,najvišoj lestvici.

Čoveku sattve, čistoće, nevinosti,najviše će biti od pomoći. On ima mnogo;njemu se može pomoći. Zakon prirode jegotovo kao zakon banke: ako nemate novacone vam neće dati. Ako vam treba novac,načiniće hiljadu i jedan uslov; ako vam ne

treba novac oni će vas tražiti. Ako imatedovoljno svog vlastitog, uvek će biti spre-mni da vam daju onoliko koliko želite.Zakon prirode ja tačno takav: on vam dajeviše kada vam ne treba, a daje vam manjekada vam treba; uzima vam ako nemateništa, a daje vam na hiljadu i jedan načinako imate nešto.

Na površini to izgleda kao da jeparadoksalno - siromašnom čoveku trebadati više. Pod "siromašnim" ja smatramtamas čoveka. Bogatom čoveku, čovekusattve, ne treba uopšte dati. Međutim ne,kada imate određeno bogatstvo vi postajetemagnetska sila da privučete više bogatstvaprema sebi. Siromašan čovek odbija; nedozvoljava bogatstvu da dođe do njega.Duboko dole, siromašan čovek je siroma-šan, jer on ne privlači. On nema magneti-zam da privuče bogatstvo prema sebi; otudaje on siromašan. Niko ga nije učinio siro-mašnim. On je siromašan zato što ne priv-lači; nema magnetizam da privlači. Ovo sujednostavni ekonomski zakoni, da, ako ima-te nekoliko rupija, ti rupiji će privući drugerupije da padnu u vaš džep. Ako je vaš džepprazan, onda će čak i džep iščeznuti, jerneki drugi džep koji ima više će privući vaš

džep. Vi ćete izgubiti sam džep. Što stebogatiji, bogatiji postajete; stoga je osnovnapotreba da imate nešto u sebi.

Čovek tamasa nema ništa. On jesamo grumen zemlje; on vegetira. Čovekrađasa nije grumen zemlje, on je brzopo-kretna energija. Mnogo je moguće sa brzo-pokretnom energijom. U stvari, bez kretanjaenergije ništa nije moguće, onda njegovaenergija postaje ludost - to ide do krajnosti.Zbog previše aktivnosti on gubi mnogo.Zbog previše aktivnosti on ne zna šta dačini, a šta da ne čini. Nastavlja da čini; nas-tavlja da čini kontradiktorne stvari: s jed-nom rukom će uraditi nešto, s drugomrukom će to opovrgnuti, poništiti. On jegotovo lud.

Morate zapamtiti da prvi tip, tamas,nikada ne poludi. Zbog toga na Istokuludost nije tako rasprostranjena. Nije potre-bno toliko mnogo psihoanalitičara, ne trebatako mnogo ludnica, ne. Na Istoku ljudižive kao grudve zemlje. Kako mogu dapolude? U tamasu ludost nije moguća; nečinite ništa da biste poludeli. Na Zapadu jeludost gotovo postala normalna; samo jerazlika u stepenu razlike između normalnihnenormalnih ljudi. Ljudi koji su u ludnici i

ljudi koji su izvan, u istom su svetu - samoje razlika u stepenu. I svako je granični slu-čaj; samo mali pritisak, i vi ste unutra. Bilošta može da krene pogrešno - a postojihiljadu i jedna stvar u vašem životu. Bilošta može da krene loše i vi ste unutra.Zapad je rađas - previše aktivnosti. Brzinaje simbol: nastavljate da se krećete i kreće-te. A ne postoji društvo koje je od sattvaljudi; do sada to nije bilo moguće.

Indija tvrdi, Istok tvrdi, da postojesattva ljudi. Oni to nisu; oni su jednostavnotamas. Retko se dogodi, ponekad Buda, iliKrišna se dogodi, to nije pokazatelj, nijepoenta. Oni su izuzeci; oni jednostavnodokazuju pravilo. Istok je tamas - vrlo, vrlosporo se kreće, takoreći uopšte se ne kreće.

Imao sam običaj da idem u mojeselo. Posle mnogo godina ja bih otišao i sveje gotovo bilo isto. Susreo bih istog vratarana stanici, jer samo vratar je tamo. On pos-taje stariji, ali isti je čovek. Sreo bih istogtangawala, jer samo nekoliko tangi imatamo; a jedan uvek tvrdi da sam ja njegovputnik. On je najjači čovek, tako da se snjim niko ne može boriti; stoga me onzgrabi i prisiljava da idem njegovom tan-gom. A onda iste stvari se otkrivaju, kao da

idem kroz sećanje, ne u stvarnom svetu.Sreo bih istog čoveka na putu. Ponekad bineko umro, i to je velika novost. Inače, tajsvet se kreće u krugu: isti čovek koji dolazida donese povrće, isti čovek koji dolazi dadonese mleko - sve. Gotovo nepokretno.

Na Zapadu ništa nije nepokretno,sve je novo. Vratite se natrag i sve se pro-menilo; majka vam se možda razvela; vašotac, možda je pobegao s nekom drugomženom; vraćanjem kući više nema kuće -porodica uopšte ne postoji. Čitao sam nekepodatke o američkom stilu života. Skorosvaka osoba promeni svoj posao za trigodine, a svoj grad takođe u tri godine. Svese menja. Ljudi su u žurbi. Ljudi jure svebrže i brže, i niko ne brine: "Kuda sve ide?"

A sattva društvo ne postoji. Samo sekod nekoliko individua ponekad desi dabudu tako uravnotežene da su tamas i rađasu istoj razmeri. Imaju dovoljno energije dase kreću, i imaju dovoljan osećaj i da seodmore. Oni stvaraju ritam u svom životu;danju se kreću, rade stvari; a noću se odma-raju.

Na Istoku se i danju odmaraju. NaZapadu takođe rade i noću u svojim glava-ma, u snovima. Svi zapadnjački snovi su

postali noćne more. Na Istoku možete naićina plemena koja ne znaju šta je san. Zaista,to se dešava. Naišao sam na nekoliko staro-sedelačkih plemena u Indiji, ako govorite onjihovim snovima, oni se pitaju: "Šta vamje to, šta pod tim podrazumevate?" Retko seto dešava, a kada se dogodi to je velikanovost u gradu da je neko imao san. Zatošto se ljudi odmaraju. Na Zapadu je spava-nje postalo nemoguće, jer snovi su takobrojni i silno brzi, sve treperi. Ništa neizgleda da je u ravnoteži. Na Istoku, sve jemrtvo.

Sattva je moguća kada su oboje, irađas i tamas u ravnoteži. Kada znate kadada radite, i kada znate kada da se odmarate,kada znate kako da držite posao na poslu, ida ga ne donosite kući; kada znate kako dadođete kući, a da ne nosite svoje fascikle sasobom - onda se sattva dešava. Sattva jeravnoteža; sattva je ekvilibrium.

Za čoveka sattve dinamičke tehnikeće biti od ogromne koristi, jer će one unetiu njegov život ne samo tišinu, nego i bla-ženstvo. On je već smiren, jer ravnotežadaje smirenost, tišinu. Međutim, tišina jenegativan fenomen - dok ona ne postaneplesanje, pevanje, uživanje, nije mnogo

važna. Dobra je dotle dok traje, dobro je bititih, ali ne budite zadovoljni s tim, jer jošmnogo vas očekuje.

Da se bude tih jeste baš kao čovekkoga su pregledali lekari, i ništa pogrešnonije nađeno u njemu. Ali to nije zdravlje. Vimožda nećete biti bolesni, ali to nije potre-bno da bi se bio zdrav. Zdravlje ima druga-čiju aromu, vitalnost. Nemanje bolesti -certifikat za nemanje bolesti nije zdravlje.Zdravlje je pozitivan fenomen. Vi iskrite snjim; vi zračite s njim. Nema ničega sličnocertifikatu da vi nemate bolesti. Samo zdra-vlje nije odsustvo bolesti, to je samo po sebiprisustvo.

Čovek tišine, sattva čovek, već jestesmiren, tih; on živi vrlo tih život. Spokojan,ali u njemu nema smeha. Tih je ali ne zrači.Tišina, ali tamna; svetlost nije prodrla u nju.Sattva čovek može da postane apsolutnosmiren, ali u tišini nada, anahata, božanskapesma nije prodrla. Dinamička meditacijaće pomoći njemu da pleše, da unese ples usvoje srce, da donese pevanje svakoj ćelijisvog bića.

Naravno, sattva čoveku će se mno-go pomoći, imaće najveće koristi, ali ništane može da se učini; takva je priroda zako-

na. Ako imate, više će vam se dati; akonemate, čak i to što imate će vam se uzeti.

Treće pitanje:Rekli ste da je prosvetljenje indivi-

dualno, ali da li individualnost ostaje posleprosvetljenja?

Ne. Individualnost ne ostaje posleprosvetljenja, ali prosvetljenje je individu-alno. To se mora razumeti. Reka se uliva uokean. Kada se ulila u okean, reka je iščezla- nije preostala individualnost reke, alisamo se individualna reka uliva u okean. Vise ulijete u okean prosvetljenja, kao jedanpojedinac, ne možete povesti svoju ženu sasobom ili svog prijatelja, ne postoji način zato. Vi idete sami; nikoga ne možete uzeti sasobom.

Kako ikoga možete uzeti? Kadameditirate vi meditirate sami. Onog trenut-ka kada zatvorite oči i postanete smireni,svi iščeznu - žena, prijatelj, deca. Najbližitakođe više nisu blizu; najbliži su sada naj-dalji. U vašoj dubokoj tišini, unutrašnjojsabranosti, samo vi postojite. Ova osamlje-nost će se uliti u okean.

Dakle, prosvetljenje je individualno.

Naravno, posle prosvetljenja individualnostiščezava; nema individualnosti. Stogazapamtite ovo: ne možete u to ući kolektiv-no i masovno; ne možete ući kao nekaorganizacija; ne možete ući kao sekta. Nemožete reći: "Dođite svi hrišćani," ili"Dođite svi hindusi. Ja idem do prosvetlje-nja i povešću sve hinduse sa mnom." Nikone može povesti nikoga drugog. To je apso-lutno samostalno. U tome je lepota toga,čistota toga. U vašoj apsolutnoj samostal-nosti vi se ulivate u okeansku nirvanu. Bašpre jednog trenutka vi ste bili reka; upravopre jednog trenutka vi ste bili individua -sam vrhunac individualnosti, Buda - aupravo trenutak docnije ništa ne postoji.Više niste reka, postali ste okean. Sada nemožete čak ni reći: "Ja jesam." Okean jeste,vi ste iščezli.

Možete reći to na dva načina: da jereka iščezla - jedan način, budistički način;ili možete reći reka je postala okean - druginačin, način vedante. Inače oba su ista.Reka je postala okean, ili reka je iščezla;samo okean jeste. To su samo načini kazi-vanja iste stvari.

Četvrto pitanje:

Odakle smo došli i kako smo posta-li?

Niotkuda. A ova reč "nigde," ili"nikuda" može da se podeli na dve reči;onda ona postaje: nowhere = now + here =sada + ovde, ili odavde. Ovo su dva mogu-ća odgovora. Oba su istinita, jer oba značeisto. Vi ste došli od "nikuda" ili ste došli"sada odavde."

Kada pitate "odakle" želeli biste daznate o početku. Nema nikakvog početka.Uvek ste bili, postojali; uvek ćete biti. Egzi-stencija je bespočetna, beskrajna. Ona nigdene započinje. To nije moguće, jer ako egzis-tencija počinje negde nekog dana, dana -kao što hrišćani kažu da je počela četirihiljada godina pre Isusa - to znači da jevreme postojalo pre egzistencije. To bi bilobesmisleno, jer vreme je deo same egzis-tencije.

Naučnici kažu, u stvari, vreme-prostor je cela egzistencija. Stoga vreme nemože započeti, jer drugo vreme će biti pot-rebno. Onda ćete pitati: "Kada je vremezapočelo?" Pre četiri hiljada godina? Uponedeljak, u šest sati ujutru? Onda je bilovremena i ranije; inače kako biste saznali daje to ponedeljak, i kako ste saznali da je

prošla nedelja, i kako ste saznali da je bilošest sati ujutru? Ne, vreme ne može započe-ti jer je potrebno drugo vreme. A ako kaže-te: "U redu, mi kažemo da je drugo vreme uredu," onda ni to drugo vreme ne možezapočeti. Onda će i za to drugo vreme ćebiti potrebno neko prethodno vreme. Viupadate u beskonačno vraćanje. Upadate uapsurdnost koja ne vodi nigde.

Početka nema. A ako početka nema,ne može biti nikakvog kraja, jer stvar kojanikada ne započinje, ne može se završiti.Kako će se završiti?

Stoga ste vi došli od nikuda. To jejedan odgovor: da niste morali da dolazite,bili ste ovde. Iz ovoga dolazi drugo i mnogoznačajnije mesto: promenite "niotkuda" u"sada-ovde".

Čuo sam priču. Bio je jedan ateista,on je bio advokat i vrlo logičan čovek. Dabi objavio svoju veru napisao je na zidukrupnim slovima, tako da bi svako ko dođeznao - napisao je velikim slovima: BOGJESTE NIGDE. Onda je on postao otac;rodilo mu se dete. Dete je započelo da učireči, pa mu je bilo teško da izgovori velikureč "nigde." Stoga je dete počelo da čitaBOG JE(ste), a nije moglo da pročita NIG-

DE; bila je to prevelika reč. Stoga je onopodelilo na dva dela. Ono je čitalo, BOG JEOVDE SADA. Čuo sam da kada je otac točuo bio je preobražen. Odjednom se neštoistopilo u njemu; dete je donelo poruku.

Stoga razložite reč u dva dela; pos-tanite dete. Kada ja kažem "nigde," poku-šajte da čujete "sada-ovde (now-here)." Biloda dolazite od "nikuda" ili ste rođeni sva-kog trenutka sada i ovde. Iz trenutka u tre-nutak je rađanje. Iz trenutka u trenutak viumirete i iščezavate, a iz trenutka u trenutakponovo se rađate. Vi ste proces, ne stvar;stvar se rađa - završena je, onda ona umire.Vi niste stvar. Vi niste statični. Vi ste pro-ces, poput reke, tečete. Svakog trenutkabivate obnovljeni; svakog trenutka vi uskr-savate. Svakog trenutka umirete, i svakogtrenutka se rađate.

Ako postanete svesni sadašnjeg tre-nutka postaćete svesni ove pojave takođe:da se svakog trenutka krećete u crnoj rupi,iščezavate, i opet iz toga nanovo izlazite.Svakog trenutka se ovo događa, ali vi nistebudni. Zato to propuštate. Da biste videli tajinterval, potrebna je vrlo jaka budnost.

A onda nećete postaviti drugi deopitanja: "...kako smo mi postali?" Vi uvek

postajete. Postajanje je vaše biće. Vi uvekrastete, uvek i uvek, i tome nema kraja. Nemislite da će doći vreme kada ćete postatisavršeni, i neće biti rasta - jer će to bitismrt. Ni u jedno vreme ne dolazi takav tre-nutak. Čovek nastavlja da transcendira - odjednog savršenstva do drugog savršenstva.

Odete li na Himalaje, videćete vrh iništa više. Odete li onda na vrh, odjednomdrugi vrh ulazi u vaš vidokrug. Onda odetedo drugih vrhova, i opet mnogo drugihvrhova dolaze u vaš vidokrug. Što više ras-tete, više imate mogućnosti da rastete. Štoviše postajete, više vrata se otvaraju za vašepostajanje - novi vidici, nove avenije, novedimenzije.

Život je pojava koja se odvija, con-tinuum. Nikada ne dolazite do tačke gdemožete reći: "Sada sam ja postao." A akopitate za takav trenutak, vi pitate za samou-bistvo. Ne pitajte to. Ostanite sa procesom.Ako možete ostati s procesom to je lepo; dase stalno opet rađate, da budete stalno pod-mlađeni. Ako tražite da budete savršeni -kao mrtva stena - onda nije potrebno nikak-vo postajanje. Vi tražite smrt; vi niste lju-bav za životom; niste živeli ni upoznaliživot.

Živite život, prihvatite život, buditebudni za prolazni trenutak, i sve misterije ćevam biti otkrivene pomoću vašeg vlastitogprisustva svesnosti. Ne postoji drugi način.

Vi dolazite niotkuda, i ne idetenikuda. Vi ste uvek u središtu; vi ste uvekna stazi. Zapravo, želeo bih reći da ste uvekna stazi, jer staza ne postoji odvojeno odvas. Kada kažem da rastete, nemojte mepogrešno shvatiti - možete misliti da steodvojeni i da rastete. Ne, vi ste rast; vi stepostajanje. Ništa drugo ne postoji.

Onda iznenada u celom procesupostajanja, u celom vrtlogu postajanja,nalazite u sebi prazninu, ono što je bezsadržaja, - sunyata. A taj prostor je divan.Taj prostor je ono što mi nazivamo blagos-lovom.

Peto pitanje:Vi ste me načinili potpuno zbunje-

nim i ravnodušnim. Ja sam kao mahnit. Uovom trenutku čak ne osećam ni poverenje.Kažite mi sada šta treba da radim? Gdetreba da idem?

Ovo dolazi od Svabhave. Možda stenaišli i na njegovu ludost. Dakle on sam je

postao svestan toga - ovo je lep trenutak.Ako možete biti zbunjeni, to pokazuje daste inteligentni. Samo budala ne može bitizbunjena; samo glup čovek ne može bitizbunjen. Samo inteligentan čovek može bitizbunjen, stoga ne gledajte u smetenost.Morate imati nešto inteligencije, otuda ovopitanje. Dakle inteligencija dolazi sama odsebe, dolazi od starosnog doba. Zabuna jeuvek bila tu, ali vi niste bili budni, stoga jeniste mogli videti. Sada ste budni i možetevideti. To je baš ovako: vi živite u mračnojsobi. Ima paukovih mreža, miševi jure oko-lo, u uglovima se prljavština umnožava, iodjednom ja uđem u vašu sobu s lampom.Vi mi kažete: "Ugasite lampu, jer činitemoju sobu neurednom. Nikada nije bilatakva; sve je bilo tako lepo u tami."

Kako vas ja mogu učiniti pomete-nim? Ja sam ovde da razrešim sve vašepometnje. Međutim u samom procesu ras-tvaranja, prvi korak će biti da ćete vi moratida postanete svesni svoje pometenosti. Akovaša soba treba da se počisti, onda je prvikorak da se vidi soba kakva jeste; inačekako ćete je očistiti? Ako verujete da je onačista - a u tami nikada niste znali za gomilenečistoće koje su se sakupile u njoj i kakva

čuda čine pauci u vašoj sobi i koliko škor-piona i zmija su načinili svoje stanište unjoj - ako ostanete čvrsto uspavani u tami,onda nema problema. Problem postoji samoza ljude čija inteligencija raste.

Dakle kad god dođete kod mene,prva stvar, prvi utisak ako me razumete bićezbunjenost. To je dobar znak. Vi ste na pra-vom putu, nastavite da idete. Ne budite zab-rinuti. Ako ima zbunjenosti, onda je mogu-ća jasnoća. Ako ne možete videti zbunje-nost, onda nema mogućnosti za jasnoću.Samo posmatrajte to: ko kaže da ste zbu-njeni. Zbunjen um ne može čak ni reći: "Jasam zbunjen." Mora da ste postali maloposmatrač sa strane - vidite zbunjenost okosebe kao dim. Ko je taj koji je postao sves-tan da postoji zbunjenost? Sva nada leži uovoj pojavi: tom delu vas - vrlo malom delunaravno, ali i to je mnogo u početku - trebada se osećate srećni da deo vas može pos-matrati i gledati u celu zabunu. Sada pustiteda ovaj deo izraste više. Ne bojte se zbu-njenosti; inače ćete pokušati da prisiliteovaj deo da se ponovo uspava, tako da bistemogli da se opet osećate sigurno.

Ja poznajem Svabhava od samognjegovog početka. On nije bio zbunjen, to

je istina - jer je bio savršeno glup. Bio jezadrt i tvrdoglav. Znao je gotovo sve, beziskustva. Sada, po prvi put deo njegovogbića je postao inteligentan, budan, svestan,a deo je bio uglavljen okolo; postojala jeočevidna zbunjenost.

Ovo je lepo. Sada su tu dve moguć-nosti: ili slušate ovaj deo koji kaže da jeovo zbunjenost, i uvećavate ga - on postajestub svetla i u tom svetlu sva zbunjenost ćese rastopiti; ili postajete uplašeni i užasnuti- počinjete da bežite od ovog dela koji jepostao svestan; počinjete da ga povlačiteopet natrag u tamu. Onda ćete opet biti zna-lac; tvrdoglav, obrazovan, sve je čisto,izglačano - nema pometnje. Samo osobakoja ne zna mnogo, samo osoba koja nijesvesna, može ostati bez zbunjenosti.

Zaista svesna osoba će osećati,oklevati - na svakom koraku koji preduzmekolebaće se - jer sve izvesnosti se gube. LaoCe je rekao: "Mudar čovek hoda tako opre-zno, kao da se boji smrti na svakom kora-ku." Mudar čovek postaje svestan zbunje-nosti; to je prvi korak.

A onda postoji drugi korak: kada jemudar čovek postao tako mudar da je svaenergija postala svetlost. Dakle, sada iste

energije koja je stvarala zbunjenost i kreta-nje u pometnji više nema; ona je apsorbo-vana. Sva zbunjenost iščezava; odjednom jejutro. A kada je tame previše - zapamtitejutro je blizu. Ali vi možete pobeći, nestati.

"Vi ste me učinili potpuno zbunje-nim..." Savršeno istinito, to je ono šta samučinio. Treba da mi budete zahvalni natome.

"...i ravnodušnim." Da, to je takođeistina... jer, ja znam Svabhava. On je rađastip - previše aktivnosti. Kada je došao prviput da me vidi, bio je pun energije, previšeenergije -rađas tip. Sada, meditacija, razu-mevanje, dovodi njegovu aktivnost na naj-niži nivo, do uravnoteženog stanja. Čovekrađasa će uvek osećati, kada postaje urav-notežen, da postaje letargičan. To je njegovstav. Uvek će osećati "gde je ta energijanestala"; postao je ravnodušan. Šta mu sedogodilo? Došao je ovde da postane velikiratnik, da pobedi ceo svet; a ja, sve što samuradio bilo je da ga vratim natrag od preve-like aktivnosti, od prevelike besmislice. Nazapadu vi imate izreku da je prazan umđavolova radionica. To su stvorili rađasljudi. To nije istina, jer prazan um je Božjaradionica. Đavo ne može delovati tamo, jer

u prazan um đavo uopšte ne može ući.Đavo može ući smo u aktivan um. Stogazapamtite ovo: rađas um je đavolova radio-nica. Previše aktivnosti, onda na vašoj akti-vnosti đavo može da piše.

Videli ste dva svetska rata. Oni sudoši od rađas ljudi. U Evropi, Nemačkapripada rađas tipu - previše aktivnosti. NaIstoku, Japan pripada rađas ljudima - previ-še aktivnosti. Ove dve zemlje su postaleizvor svih besmislica drugog svetskog rata.Previše aktivnosti. Samo zamislite da jeNemačka pripadala tamas ljudima, letargič-nim - šta bi Adolf Hitler mogao da uradi?Kažete im da se okrenu na desno, a oni sto-je. Kažete im da se okrenu jedan za drugim,oni stoje. U stvari oni će sesti dole u tovreme i uspavaće se. Adolf Hitler bi izgle-dao glupavo među tamas ljudima. On biizgledao potpuno luckasto u sattvičkomdruštvu - mahnit. Ljudi bi ga u sattvičkomdruštvu uhvatili i lečili. U tamas društvu onbi izgledao glupo, dosadno. Hmm?... ljudise odmaraju a vi se nepotrebno krećete sazastavama i sloganima, niko vas ne sledi -sami ste. Međutim, u Nemačkoj je on pos-tao vođa, Firer, najveći nemački vođa ikadaznan, jer ljudi su bili rađas.

Svabhav je bio rađas tip, tipkshatriye, spreman na borbu, uvek na ivicida bude ljut; sada je usporio. Jurili smo 100milja na sat, a ja sam ga sveo na deset miljana sat, i naravno on se oseća obamrlo, rav-nodušno. To nije letargija, već svođenjevaše opsesije za aktivnošću na normalnostanje, jer samo odatle sattva postaje mogu-ća; inače ona neće biti moguća. Treba dazadobijete ravnotežu između tamasa i rađa-sa, između letargije i kretanja. Treba daznate kako da se odmarate i kako da deluje-te.

Uvek je lako potpuno se odmarati,takođe je lako potpuno biti aktivan. Ali zna-ti ova dva suprotna polariteta i kretati se unjima, teško je uspostaviti meru, ritam - ataj ritam je sattva.

"Vi ste me načinili potpuno zbunje-nim i ravnodušnim." Istina. "Ja sam kaomahnit." Savršeno je istinito. Vi ste to uvekbili. Sada znate to - a to je definicija čovekakoji nije lud.

Lud čovek nikada ne zna da je lud.Idite u ludnicu, istražite. Nijedan ludak nećereći: "Ja sam lud." Svaki ludak veruje da jeizuzev njega ceo svet lud - to je definicijaludosti. Nikada ne možete naići na ludaka

koji će reći: "Ja sam lud." Ako ima tolikomudrosti da kaže da je lud, on je već mudarčovek; više nije lud. Ludost se nikada neprihvata. Ludi ljudi su vrlo, vrlo uporni,opiru se. Opiru se čak i da odu kod doktora,oni kažu: "Zašto? Zbog čega? Jesam li jalud? Nema potrebe - ja sam savršeno uredu. Vi možete ići."

Mula Nasrudin je otišao kod psihija-tra i rekao: "Sada nešto mora da se uradi -stvari su mi otišle van kontrole. Moja ženaje potpuno poludela, ona misli da je postalafrižider."

Psihijatar se zainteresovao, jer nika-da nije naišao na takav slučaj. Rekao je:"To je ozbiljno. Kažite mi više o tome."

On je rekao: "Eh, nema šta tome dase doda. Ona je postala frižider; veruje da jefrižider."

Psihijatar je rekao: "Ali, ako je tosamo verovanje, u tome nema ničega lošeg.To je bezazleno. Pustite je neka veruje. Onane stvara neki drugi problem?"

Nasrudin je rekao: "Problem? Nemogu spavati uopšte jer noću ona spava saotvorenim ustima - zbog svetla iz frižiderane mogu spavati!"

Dakle, ko je lud? Ludi ljudi nikada

ne misle da su ludi.Svabhava, blagoslov je to što možeš

misliti: "Ja sam lud." Razuman je taj deo utebi koji to shvata. Svako je lud. Što preshvatite to, bolje je.

U ovom trenutku čak ne osećam nipoverenje. Dobro. Jer kada postanete zaistabudni, postaje teško da osećate poverenje.Ima mnogo stupnjeva. Na jednom stupnjuljudi osećaju sumnju. Onda oni suzbijajusumnju, jer poverenje izgleda vrlo obećava-juće: "Predajte se, i postići ćete sve." Janastavljam da vam obećavam: "Prepustitese i vaše prosvetljenje je izvesno." Veraizgleda da je vrlo obećavajuća. Vaša žudnjaje podstaknuta - vi kažete: "U redu. Ondaćemo verovati i predaćemo se." Ali to nijepoverenje, to je žudnja - duboko ispod viskrivate sumnju. Nastavljate da sumnjate -sa strane. Ako ostanete budni u tom pove-renju, to je u redu, ali nemojte imati previšepoverenja, jer, ko zna, ovaj čovek može bitiu pozadini nečega, ili da vara, obmanjuje.Stoga imajte poverenje, ali verujte bezmnogo entuzijazma. A duboko dole je sum-nja.

Kada meditirate, kada zadobijetemalo više razumevanja, kada me slušate

neprekidno i nastavljate da udarate s takomnogo tačaka gledišta, s tako mnogo strana- ja stvaram mnoge rupe u vašem biću. Nas-tavljam da udaram, slamajući vas. Moramslomiti celu vašu konstrukciju. Moram davas razorim, samo onda možete biti izleče-ni. Ne postoji drugi način. Moram komplet-no da vas srušim; samo onda je mogućanova konstrukcija.

Nastavljam da uništavam; onda sejavlja razumevanje - bljeskovi razumevanja.U ovim bljeskovima ćete videti da čak i neverujete; sumnja je tu skrivena. Prvo, visumnjate. Drugo, verujete sa duboko skri-venom sumnjom. Treće, vi postajete svesniskrivene sumnje i poverenja - a kako može-te oboje, i verovati i sumnjati? Oklevate,osećate zbunjenost.

Iz ove tačke se otvaraju dve moguć-nosti: ili padnete natrag u sumnju; to je prvistadijum, pošto ste došli kod mene, ili raste-te u poverenju i otpadaju sve sumnje. Ovoje vrlo, vrlo nestabilno stanje. Ono se možeučvrstiti na dva načina: bilo na nižoj lestvicigde ste opet puni sumnje - čak i lažno vero-vanje je iščezlo; ili izrastate u verovanju ipoverenje postaje kristalizacija - potisnutideo sumnje je iščezao. Dakle ovo stanje je

vrlo, vrlo ranjivo i čovek treba da se krećevrlo oprezno i budno.

"Kažite mi sada šta treba da činim?Gde treba da idem?" Nigde ne treba da ide-te kada ste došli kod mene. Možete ići bilogde, ali ćete morati da se vratite. Opasno jeda se dođe kod mene: onda možete otićibilo gde, ali ja ću vas svuda uloviti. Nemaviše nigde da se ode.

Ništa ne treba da se uradi. Samobudite budni za celu situaciju, jer ako zapo-čnete da činite nešto, ako priželjkujete daučinite nešto, pokvarićete sve. Pustite dabude kako jeste. Zbunjenost je tu, mahnitostje tu, poverenje je nestalo; samo čekajte iposmatrajte, sedite na obali i pustite reku dase staloži sama od sebe. Ona se staloži samaod sebe; ne treba da činite ništa. Uradili stedovoljno - sada se odmarajte. Samo posma-trajte i vidite kako se reka taloži sama odsebe. Ona je postala pomešana; ima blata isuvog lišća koje plovi po površini - ne ska-čite u nju! Vi priželjkujete da skočite u nju,da uradite nešto, tako da voda bude čista -šta god da učinite načinićete je više prlja-vom. Oduprite se tom iskušenju. Ostanitena obali, ne ulazite u vodu, samo buditeposmatrač. Ako možete posmatrati ne čine-

ći ništa... A to je najveće iskušenje uma -um kaže: "Uradi nešto; inače kako će sestvari promeniti?" Um govori da uveksamo s naporom, s činjenjem, nešto možeda se promeni. To izgleda logično, priv-lačno, ubedljivo - a to je apsolutnopogrešno. Ne možete uraditi ništa. Vi steproblem. A što više činite, više osećate dajeste; "ja" postaje ojačano; ego postajejak. Ne radite, ne delujte, samo posmat-rajte. Posmatranjem ego iščezava. Delo-vanjem ego se ojačava. Budite svedok.

Prihvatite to - ne borite se uopšte stim. Šta je pogrešno ako je tu zbunjenost?Kada je oblačno veče, oblaci na nebu - štaje nepravilno u tome? Uživajte u tome. Pre-više sunca takođe nije dobro; ponekad suoblaci potrebni. Šta je neispravno u tome?Jutro je tmurno i vi se osećate pometeno.Šta je pogrešno u tome? Uživajte u maglitakođe. Kakav god da je slučaj, posmatrajte.Čekajte i uživajte. Prihvatite. Ako možeteprihvatiti to, samo prihvatanje menja, samoprihvatanje preobražava.

Ubrzo ćete videti kako sedite tamo,reka je iščezla - ne samo blato, nego celareka - izmaglice više nema tu, oblaci suiščezli, a otvoreno nebo, široki prostor je

dostupan.Inače strpljenje će biti potrebno.

Stoga ako insistirate: "Kažite mi sada šta daradim," ja ću reći: "Radite na strpljenju."Ako insistirate: "Gde treba da idem?" Ja ćuvam reći: "Dođite bliže meni."

Šesto pitanje:Možete li govoriti o navici brahmina

da se nekoliko puta kupaju svaki dan imenjaju odeću? Da li se to preporučujesannyasinima danas?

Brahmini su postali neurotični. Onipate od prinude, opsesije, neuroze. Dobro jebiti čist. Ali ludost je neprekidno se čistiti.A um se može kretati do krajnosti. Ili može-te biti prljavi, onda se ne kupate... poznavaosam jednu italijanku sannyasina, boravila jesa mnom u kampu. Bio sam zaprepašćen,ona se nikada nije kupala. Onda sam jaistraživao i ona je rekla: "Jednom godišnjese kupam." Pitala je začuđeno: "Zar to nijedovoljno? Jednom godišnje?" A onda imabrahmina koji ne rade ništa - samo se kupa-ju.

Ja poznajem osobu, to je blizakrođak; on ima neku opsednutost. Ostao je

neženja celog svog života - vrlo dobarčovek u svemu izuzev jednom, a to je tako-đe nevino, ne šteti nikome, ali je potpunonaškodio sebi. On je siromašan, jer nikadanije mnogo zarađivao. Živeo je sa onim štobi mu ostavio otac; morao je da živi vrlo,vrlo jadno, jer nije imao dovoljno; a to jemoralo trajati celog njegovog života. Nijeimao vremena da zarađuje, zbog te opsesije- a opsesija je bila savršena čistoća. Celogdana je čistio svoju kuću. Nije imalo šta dase čisti; mala soba, a on je nastavljao da ječisti. Onda bi se kupao. I to je bio deo opse-sije; onda ako bi video ženu, odmah bi sekupao jer je bio neženja, savršeni neženja,takav da ga "samo senka žene učini nečis-tim."

Odlazi na javnu česmu da donesevodu. Ide rano ujutru tako da nikoga nesretne na putu, jer ako sretne ženu moraopet čistiti svoj krčag - baciti vodu, očistitilonac, ponovo doneti vodu. Događalo seponekad da ide trideset, četrdeset, šesdesetputa - čitavog dana. Ne možete zaustavitisaobraćaj, ljudi prolaze, a isto toliko imažena koliko i ljudi. To je teško. On ne možeda ih ne primeti - on traži žene. Ako vidiženu s velike udaljenosti, odmah... Čitav

dan je beskorisno izgubljen. On je takoizvanredno čist, ali šta da čini s čistoćom?Čitav život je izgubljen.

Uvek je dobro zapamtiti da je rav-noteža stalno ispravna. Ne budite prljavi; nebudite opsednuti prljavštinom. To je reakci-ja. To nije sloboda, jer reakcija ne moženikada biti sloboda. Hrišćanstvo je insistira-lo previše na čistoti. Oni imaju izreku čisto-ta je najbliža pobožnosti. Oni su previšeinsistirali na čistoti; sada se cela generacija,moderna generacija, pobunila protiv toga.Sada se hipici ne kupaju, ne mare za čišće-nje odeće - kao da je prljavština postalanjihova sadhana; njihova je disciplina dabudu prljavi. Osećaju da su potpuno oslo-bođeni od starog obrasca društva. Ne, viniste slobodni; otpor, revolt, nije revolucija.Možete otići u drugu krajnost, ali ste uhva-ćeni istim obrascem: oni su ludi da budučisti; vi ste ludi da budete prljavi.

A ako me pitaju: "Ako postoji samojedan put... čovek mora da izabere ekstrem-ni!" onda ću ja izabrati ekstremnu čistoću,barem je taj put čist. Inače ja sam uvek zaravnotežu.

Niko ne može načiniti disciplinu zavas; morate osećati svoje telo, svoju ravno-

težu - jer nečistoća postaje opterećenje zavaše telo, vaš um. Čistoća nije za nekogdrugog ili za društvo; ona je za vas - da seosećate lako, da se osećate srećni, da seosećate neokaljano i čisto. Dobro kupanjevam daje krila. Dobro kupanje, i vi ste malonezemaljski, niste deo ove zemlje; možetemalo leteti. Doro kupanje je nužno. Nikodrugi ne može načiniti pravila za vas; mora-te razumeti svoje vlastito telo. Ponekad stebolesni i nema potrebe, jer kupanje možebiti uznemiravajuće, ometajuće; onda nebudite opsednuti s njim. Ponekad situacijanije takva da se možete kupati; onda nebudite neurotični oko toga - ne osećajte sekrivi. Nema ničega u tome da se oseća kri-vica: kupanje nije vrlina; nekupanje nijegreh. Uglavnom je to dobra higijena.

Treba da pazite na svoje telo; telo jehram božanskog. Ono treba da bude čisto;ono treba da bude lepo. Morate živeti unjemu, morate biti s njim. Ono će uticati navas na mnogo načina. U čistom telu, u čis-tom hramu, mogućnost je veća za čist umda se dogodi i da opstane. Ne kažem da jeovo ekvivalentno. Samo iskazujem moguć-nost - u čistom telu ima više mogućnosti.Ne kažem da u prljavom telu nema moguć-

nosti za čist um - mogućnost postoji, ali toće biti malo teže, protiv prirode. Meditacijaje unutrašnje kupanje svesti, a kupanje jemeditacija za telo.

Sedmo pitanje:Zašto ne nastavite da govorite o Lao

Ce-u?3

Ako me razumete, ja uvek govorimo Lao Ce-u. Ako me ne razumete, čak ikada govorim o Lao Ce-u neće biti od kori-sti. U stvari ja nikada nisam nepristrasan -Patanjđali, Isus, Mahavira, Buda. Ne, janikada nisam potpuno pravedan; ne mogubiti. Lao Ce nastavlja da ulazi. Neprekidnogovorim o Lao Ce-u. Kada govorim o LaoCe-u, kada govorim o Patanjđaliju, kadagovorim o Budi ili Isusu, ako me možeterazumeti, Lao Ce ostaje neprekidna strujaispod površine. Inače ako me ne razumete,onda se pitanje javlja: "Zašto ne nastaviteda govorite o Lao Ce-u?"

Za mene Lao Ce nije predmet, Pata-

3 Osho je istovremeno sa ovim govorom o Patanjđa-liju držao i govor o Lao Ce-u u junu 1975 godine. Tigovori su sadržani u knjizi "Tao: The Three treasu-res", volumes -1-4.

njđali jeste. Kada govorim o Patanjđaliju,govorim o Patanjđaliju. Kada govorim oLao Ce-u ja ne govorim o Lao Ce-u, jagovorim kao Lao Ce. Razlika je velika,ogromna.

Osmo pitanje:Da li je Werner Erhard negde blizu

da bude prosvetljen?

Ovo je iz Madhuria. Erhard je blizuMadhiria. Svako je blizu kao Erhard. Ustvari prosvetljenje je skok, ne postepenapojava - upravo u jednom koraku se puto-vanje završava. To je kao kad sedite sa zat-vorenim očima, otvorite oči i sunce je tu;čitav svet je ispunjen svetlom. Neko sedi sazatvorenim očima; čak i onda je svet ispu-njen svetlom i sunce je tu; samo on sedi sazatvorenim očima. A ako on uživa nemaničega pogrešnog u tome, savršeno je uredu; ako je on jadan onda ja kažem zaštone otvoriš svoje oči? Razlika izmeđuneznanja i prosvetljenja je upravo to otva-ranje očiju. Nema mnogo razlike, ako stespremni da otvorite. Ako niste spremni daotvorite, to je ogromna razlika.

Erhard je blizu kao svaki drugi,

"koliba" intelekta izgleda da je njemu prep-reka, kao što je prepreka za vas, za većinuvas. On je razumeo poentu - tačno je torazumeo - ali intelektualno. Kada samgovorio o njegovih nekoliko rečenica prošliput, složio sam se sa njima. One su svesavršeno istinite, ali nisam ništa rekao oličnosti. Sve što je on rekao savršeno jeistinito, ali vi ne možete izučavati Lao Ce-a- intelektualno možete razumeti i možetereći iste stvari. Sve dok reči idu one su isti-nite, ali čovek izgleda da je previše intelek-tualno u tome, ne totalno u tome. A to jeproblem. To je najveći problem s kojim semožete sresti: razumete sve što kažem, čakto možete objasniti drugima; ali prosvetlje-nje će biti isto tako udaljeno kao uvek. Tonije pitanje intelektualnog razumevanja, toje pitanje totalnog razumevanja - vaše total-no biće razume to, ne samo vaš um. Vašesrce razume to. Ne samo vaše srce - vašakrv i vaše kosti, vaša srž razume to. Ništane ostaje u pozadini - celo naše biće torazume, kupa se u razumevanju. Prvo ose-ćate da dolazi miris, onda se dešava ples,zatim cvetate.

Postoji samo jedan korak i putova-nje je gotovo. Između vas i mene rastojanje

je samo jedan korak - ne više od toga. Nisupotrebna ni dva koraka. Ali zaboravite oErhardu. Samo mislite o sebi, jer Erhard jeproblem za sebe; nije vaš posao da brinete otome. Samo mislite o sebi. Niste li mnogoputa osetili da me savršeno razumete, a sta-lno ne uspevate? Zašto? Ako razumetemene, zašto ne uspevate? Vi me razumeteintelektualno; kada ste se udaljili, razume-vanje jednostavno iščezava; opet se vraćatevašem starom gledištu, vašem starom svetui obrascu. Dok sa mnom vi zaboravljatesebe i sve je čisto, kristalno jasno. Udaljeniod mene vi ste opet u vašoj rupi, i sve jenejasno, ništa nije jasno.

Samo jedan korak postoji. Koraktreba da bude preduzet totalnim bićem. Visedite i maštate da ste preduzeli korak.Možete nastaviti da sedite i možete nastavitida zamišljate veliko putovanje. Ako to radi-te za dugo, putovanje postaje tako realno,izgleda tako realno, da možete započeti dagovorite kao prosvetljen čovek - ali to nećepomoći.

Vi morate biti prosvetljeni. To nijemaštanje; to nije zamišljanje. To je bivanje,postojanje.

Poglavlje 3

SVESNOST, A NE ZNANJE3. juli 1975. u Buddha dvorani

II, 25: tadabhavatsamyogabhavo hanamtuddrseh kaivalyam

Uklonivši ovo [fundamentalnoneuviđanje] i »konfuzija« (samyoga) bivauklonjena. To je osamostaljenje »onog-koji-vidi«, potpuna nezavisnost(kaivalya).

II, 26: vivekakhyatiraviplava hanopayah.[Nepogrešivi] razaznavajući uvid

(yivekakhyati) je [jedino] sredstvo togosamostaljenja.

II, 27: tasya saptadha prantabhumih praj-na.

Za onoga [koji počinje da uviđa]Spoznaja (prajna) dostiže svoj najvišinivo u sedam [etapa].4

4 Sedam stupnjeva, odnosno etapa, na joginovomputu ka najvažnijem od događaja što se imaju zbitina planu spasonosnog osvešćivanja veoma podsećana odgovarajuću klasifikaciju u budizmu. Terminkoji označava etapu - bhumi, koji doslovno znači

»zemlja«, »tlo«, pojavljuje se i ovde u svom izvede-nom značenju u smislu nivoa, stepena, etape.

Evo tih sedam etapa kako ih susrećemo usvim klasičnim komentarima. Vacaspatimišra iBhoja ih dele u dve grupe. Prve četiri, koje čine prvugrupu, tretiraju spoznajne aktivnosti i promene nas-tale prema onom spoljašnjem:

- 1. Uočavanje i proučavanje onoga što seželi izbeći predstavlja prvu etapu, prvu stepenicukoja mora biti neprikosnoveno dostignuta da sesumnja u celinu i smisao putovanja više nikada ne bipojavila.

- 2. Na drugom stupnju uočeni su i jednomza svagda postepeno se eliminišu uzroci onoga što seželi izbeći.

- 3. U dubokoj usredsređenosti centriranojoko činjenice eliminisanosti uzroka onoga što sehtelo izbeći i obustavljenosti njegovog ponovnogponavljanja (nirodhasamadhi), obustavljenosti kojaje neposredna konsekvenca te eliminisanosti, joginse »smešta u« (=kontemplira) to potpuno novo sta-nje, odnosno stanovište. Boraveći ovde, proživljava-jući iskustvo pomenute obustavljenosti, on dolazi dočetvrtog stupnja -

- 4. u kome se zbiva sudbonosno razazna-vanje autonomne samosvesnosti i svega što joj jespoljašnje. Tu se događa onaj sudbonosni obrt kojičini da se istina ne traži više u spoznaji spoljašnjegniti u aktima spoznavanja, iskušavanja spoljašnjeg.Nastupa sledeća etapa u kojoj se događaji razvijaju u»s-vesti« i neovisno od njenog obaveštavajućegfunkcionisanja.

Stanje neznanja uzrok je svih obma-na, svih nerealnosti, svih pojava; ali njihovaspoznaja nije stanje znanja. Neznanje je

- 5. U tri sledeće završne faze koje počinjusa prestankom poistovećivanja sa energijom vestipristigle putem obaveštavajućeg (mislećeg, maštaju-ćeg, prisećajućeg...) organa zvanog buddhi (citta ječesto sinonim za buddhi) - nikakav napor niti voljnaaktivnost ne vrši se više. I to iz sledećeg razloga:

- 6. Na nivou osnovnih energetskih kompo-nenata (guna, doslovno - »strukova«) impulsivnost(rajas) i njena suprotnost - tamas obustavljaju svojuuobičajenu borbu dostigavši uravnoteženje u stanjuizvesne inteligibilne »takovosti« (sattva). Da je uslučaju ove gune reč o onome što zaista jeste, očistom biću, sugeriše i njeno ime (sattva je derivat izkorena AS - »biti«). Da bi se uopšte bilo, tačnije, dabi se znalo za bivanje, potrebna je svest o tome(=svetlost bića), te se, prema tome, biće »javlja«samo tamo gde se zbiva ova nepomućenost obaveš-tavanja, a to je guna sattva. Kada je došlo do ovograzbistravanja, kada su pomućenosti i vrtlozi svesno-sti nestali, nastupa nešto novo:

- 7. Izvan svih energetskih vrtloga izranja,ukazuje se sebi samoj, jedna potpuno autonomna isamo-sebe reflektirajuća svesnost (puruša). Jer,obustavljanje partikularnih modifikacija ne značiuništavanje totaliteta sebe-svesne i ničim ne-uslovljene supstancije. Naprotiv, neokrnjen, ovaj setotalitet tek tada ukazuje, nasuprot uslovljavanoj,obradivoj i pokretanju podložnoj materiji (prakrti).(Komentar Z.Z.)

uzrok, ali znanje nije sredstvo za uklanjanjeuzroka - znanje je samo osećaj obrazova-nosti. Možete znati sve više, više i više, aliostajete isti. Znanje postaje jedna zavisnost.Nastavljate da ga dodajete, ali biće kome gadodajete ostaje isto. Znate više, ali nistebolji.

Osnovni uzrok neznanja može bitirastvoren samo kada ste bolji, kada je vašebiće jače, kada je vaše biće moćno, kada sevaše biće probudilo. Osnovni uzrok svepatnje je neznanje, međutim znanje nije lek- buđenje je jedini lek.

Ako ne razumete ovu suptilnu razli-ku, prvo, vi ste izgubljeni u neznanju, ionda ćete biti izgubljeni - još više izgublje-ni u znanju. U upanišadama postoji jednanajtemeljnija tvrdnja ikada izgovorena, tvr-dnja da su u neznanju ljudi izgubljeni, ali uznanju su izgubljeni na dublji način.Neznanje zavodi, znanje zavodi više.5

Neznanje nije odsustvo znanja. Daje ono odsustvo znanja, onda bi stvari bilevrlo, vrlo lake - i jeftine.

Možete pozajmiti znanje; ne možete

5 Brhadaranyaka upanišada IV, 4, 10: U slepu tamuuranja ko neznanje slavi; u još veću tamu kreće ko uznanju uživa.

pozajmiti bivanje. Možete čak i ukrastiznanje; ne možete ukrasti postojanje. Mora-te da rastete u tome. Zapamtite ovo je krite-rijum: dok ne izrastete u nečemu to nikadanije vaše. Kada izrastete u nešto, samo ondato pripada vama. Možete posedovati nešto,ali ne budite zavedeni posedovanjem. Posedostaje odvojen - može vam se oduzeti.Samo vaše bivstvo vam se ne može oduzeti.Dakle dok se spoznaja ne dogodi u vašembiću, neznanje ne može biti rastvoreno.

Neznanje nije odsustvo znanja;neznanje je odsustvo svesti. Neznanje jevrsta pospanosti, neka vrsta dremeža, vrstahipnoze; kao da hodate u snu, radeći stvariu bezdanu, ponoru. Niste svesni šta radite.Niste svetli, celo vaše biće je tamno. Može-te znati o svetlu, ali to znanje o svetlu nika-da neće postati svetlost. Nasuprot tome, toće postati prepreka prema svetlu, jer kadaznate previše o svetlu, zaboravljate da svet-lo treba da se dogodi vama. Vi ste obmanutisvojim vlastitim znanjem.

To je kao da živite u tamnoj ćeliji.Čuli ste o svetlu a niste ga videli. A kakomožete slušati o svetlu? Ono se može samovideti. Uši nisu medijum za spoznaju svet-losti; oči jesu. A vi ste čuli o svetlu. Sluša-

jući stalno o svetlu, počeli ste osećati daznate svetlost. Znate o njemu; ali znati onjemu nije znanje njega. Vi ste čuli. Kakomožete čuti svetlost. To bi bilo kao da nekokaže da je video muziku. To će biti apsur-dno.

Slušajući o svetlu um postaje sveviše i više pohlepan. Vi konsultujete spise.Idete i tražite mudrog, starog čoveka.Možete čak naići na nekoga ko je video, alionog trenutka kada on nešto kaže o tome,za vas to postaje ono što se čulo. U Indijinajstariji spisi su poznati kao shruti, ono štose čulo. To je lepo. To je zaista lepo. Kakoistina može da se čuje? Svi stari spisi sezovu shruti i smriti. Shruti znači "ono što sečulo", a smriti "zapamćeno." Čuli ste izapamtili. Memorisali ste, ali kako možeteznati istinu pomoću slušanja? Morate jeosećati. U stvari, morate je živeti.

Čovek koji živi u pećini, u tami,može sakupiti mnogo podataka o svetlosti.On može postati veliki pandit.6 Možete gakonsultovati i pozivati se na njega. On ćereći sve što je ikada rečeno o svetlu, ali ćeživeti jednako u tami. I on vam ne može

6 Pandit, učenjak, znalac svetih spisa i verskih obre-da kaste bramana u Indiji.

pomoći prema svetlu; on sam je slep. Isus jestalno govorio: "Slep vodi slepog." Kabirkaže: "Ako patite, postanite pažljivi, morada vas vodi slep čovek. Ako slepi ljudi vodeslepe, oni padaju u jarak," kaže Kabir. Sviste vi u jaruzi patnje; možda ste slušali pre-više o istini; možda ste slušali previše oBogu. S hiljada propovedaonica se nepreki-dno propoveda Bog - crkve, hramovi, uče-njaci - neprekidno govore "o".

Bog nije govor. To je iskustvo.Neznanje ne može biti poništeno

pomoću znanja. Znanje možete nastaviti dasakupljate u snu; ali to je deo sna, a san jedeo vašeg spavanja. Neko mora da vas pro-drma. Neko mora da vas šokira. Neko morada vas iznese iz vašeg spavanja; inačemožete produžiti dalje i dalje. Spavanje jealkoholizam. Neznanje je alkoholizam; to jedroga. Morate biti izvučeni iz toga.

Reći ću vam jednu anegdotu, kojusam uvek voleo. To je o Siddha Naropi,učeniku Tilope. Ovo se dogodilo pre negošto je Naropa našao svog majstora, Tilopu.Dogodilo se pre nego što je postao prosvet-ljen. A to je obavezno za svakog tragaoca;to mora da se dogodi svakome. Dakle, biloda se dogodilo Naropi ili ne to nije pitanje -

to je nužnost na putovanju. Dok se to nedogodi prosvetljenje nije moguće. Dakle jane znam istorijski da li se to dogodilo ili ne.Psihološki ja sam siguran, apsolutno samsiguran, to se dogodilo, jer niko ne može dase kreće dalje i izvan bez toga.

Naropa je bio veliki naučnik, velikipandit. Postoje priče da je on bio prorektorvelikog univerziteta - sa deset hiljada vlasti-tih sledbenika. Svuda oko njega su bilerasejane hiljade spisa - drevnih, vrlo drvnih,retkih. Odjednom se uspavao, mora da jebio umoran, i imao je viziju. Ja to nazivamvizijom, ne sanjanjem, jer to nije običansan. To je toliko značajno, da ne bi bilopravedno da se naziva sanjanjem; to je bilavizija, vidovita pronicljivost.

On je video vrlo, vrlo staru, ružnu,užasnu ženu - vešticu. Njena ružnoća je bilatako velika, da je započeo da drhti u svomsnu. Bilo je tako gadno da je želeo da pobe-gne - ali gde da pobegne, gde da ide? Bio jeuhvaćen, kao hipnotisan od stare veštice.Njeno telo je bilo gadno, ali oči su joj bilepoput magneta.

Pitala je: "Naropa, šta radiš?"A on je odgovorio: "Studiram.""Šta studiraš," pitala je stara žena?

On je rekao: "Filozofiju, religiju,epistemologiju, jezik, gramatiku, logiku."

Stara žena je onda opet pitala: "Da liih razumeš?"

Naropa je rekao: "Oh... da, ja ihrazumem."

Žena je opet pitala: "Da li razumešreč, ili smisao?"

Ovo je pitano po prvi put. Hiljadepitanja je postavljeno Naropi tokom njego-vog života. On je bio veliki učitelj - hiljadestudenata je pitalo, istraživalo - ali niko nijepitao ovo: da li razumete reč, ili smisao.Ženine oči su bile pronicljive, pa nije bilomoguće lagati - ona bi to otkrila. Pred nje-nim očima Naropa se osetio potpuno nag,providan. Ove oči su prodirale do samogdna njegovog bića; nije bilo moguće lagati.Svakom drugom bi rekao: "Naravno, razu-mem smisao," ali ovoj ženi, ovoj ženi straš-nog izgleda, nije mogao kazati laž; morao jeda kaže istinu.

Rekao je: "Da, ja razumem reči."Žena je bila vrlo srećna. Počela je da

pleše i da se smeje.Misleći da je žena postala srećna... a

zbog sreće njena ružnoća se preobrazila;više nije bila ružna; suptilna lepota je poče-

la da zrači iz njenog bića. Misleći: "Učiniosam je tako srećnom. Zašto je ne bih učiniojoš malo srećnijom?" Rekao je: "I da, jarazumem takođe i smisao."

Žena je prestala da se smeje. Presta-la je da pleše. Počela da je da plače i jadiku-je, i sva njena ružnoća se vratila - hiljadus-truko uvećana.

Naropa je pitao: "Zašto? Zašto jadi-kuješ i plačeš? A zašto si se ranije smejala iplesala?"

Žena je rekla: "Plesala sam, smejalase i bila srećna jer veliki naučnik kao ti nelaže. Ali sada plačem i jadikujem jer si meslagao. Ja znam - i ti znaš - da ne razumešsmisao."

Vizija je iščezla i Naropa je bio pre-obražen. Pobegao je sa univerziteta. Nikadaponovo nije dotakao spise u svom životu.Postao je potpuna neznalica: shvatio je dase razumevanjem samo reči vi obmanjujete,i da ste samo shvatanjem reči vi postaliružna stara veštica.

Znanje je ružno. Ako priđete blizunaučnika naći ćete kako oni smrde - odmrtvog znanja.

Čovek mudrosti, čovek razumeva-nja, ima svežinu oko sebe, mirisan život -

totalno različit od pandita, od čoveka zna-nja. Čovek koji razume smisao postaje lep;čovek koji samo ima razumevanje reči pos-taje ružan. A žena nije bila niko spolja; onaje samo projekcija unutrašnjeg dela. To jebilo Naropino vlastito biće, kroz znanje jepostalo ružno. Samo ovoliko razumevanja:"Ja ne razumem smisao," i ružnoća će bitipreobražena odmah u lepu pojavu.

Naropa je onda krenuo u potragu,jer sada spisi neće pomoći. Sada je potrebanživi majstor. Onda je posle dugih putovanjanaišao na Tilopu. Tilopa je takođe bio upotrazi za ovim čovekom, jer kada imatenešto, vi želite da podelite; saosećanje sejavlja.

Budistički termin za saosećanje jes-te karuna. Engleska reč ne prenosi tačnoisti smisao - ona ne može preneti. Rečkaruna je vrlo, vrlo značajna. Ona dolazi odiste sanskritske reči kao kriya. Kriya ozna-čava akciju, delovanje. Kriya i karuna -kriya označava akciju, karuna označavasaučešće - obe dolaze iz istok kra. Budisti-čki izraz karuna označava "saosećanje uakciji." A to je razlika između simpatije isaosećanja; kada imate simpatiju nije potre-bno da delujete - jednostavno pokazujete

svoju simpatiju i stvar je završena. Saose-ćanje je aktivno - vi nešto činite. Kada stezaista u saosećanju, moraćete da učinitenešto. Kako možete biti samo u simpatiji?Simpatija će izgledati tako bleda, tako hla-dna. Saosećanje je toplo. Saosećanje značida to mora biti aktivno.

Kada čovek zna, saosećanje se budi.Tilopa je stekao znanje, spoznao. Našao selicem u lice sa najvišim, krajnjim, i sada sesaosećanje probudilo. I on je počeo da tragai traži nekoga ko će biti spreman da primi...jer ne možete baciti ovo saznanje najvišegispred onih koji neće razumeti. Prijemljivosrce, ženstveno srce je potrebno. Učenikmora biti ženstven, jer majstor je da izlije, aučenik samo da to dozvoli.

Oni su se sreli i Tilopa je rekao:"Naropa, sada ću reći sve na šta sam čekao.Reći ću sve zbog tebe, Naropa. Ti si došao;sada mene možeš rasteretiti."

Ova Naropina vizija je vrlo značaj-na. Ova vizija je nužnost. Sve dok ne oseća-te da je znanje beskorisno, nikada nećetebiti u potrazi za mudrošću. Vi ćete nositilažni novčić, misleći da je pravo blago.Morate postati svesni da je znanje lažninovčić - to nije saznavanje, to nije razume-

vanje. U najboljem slučaju ono je intelektu-alno - reč mora da se razume, ali je izgub-ljen smisao. Jednom kada ovo razumete,odbacićete svoje znanje i pobeći ćete u pot-razi za nekim ko zna, jer samo sa nekim kozna prenošenje se dešava - od srca srcu, odbića biću. Inače, ako je učenik već čovek odznanja, prenošenje je nemoguće, jer znanjeće postati zid.

Ja uvek mogu videti oko vas zid.Kad god dođete kod mene, ja vidim mogu livam pristupiti ili ne, da li ste pristupačni iline. Ako vidim vrlo debeo zid znanja, izgle-da potpuno nemoguće da vam se pristupi,moraću da čekam. Ako mogu naći makarmalu naprslinu ja ulazim odatle. Ali uplaše-ni ljudi, puni straha - čak i ne ostavljajupukotinu; oni grade čvrst zid. Oni oko sebeprave tvrđavu od znanja, saznanja, konce-pata - apstraktnih reči. Besplodno, nekoris-no! Upravo baš buka! U stvari, dosada, alivi verujete u njih.

Dakle, ovo je prva stvar koju trebashvatiti: znanje nije znanje. Samo ono zna-nje koje nije znanje nego mudrost, razume-vanje, spoznaja, može preseći korenjeneznanja.

Zapamtite reč "svesnost." Upravo

baš kao što ujutru vi ubrzo postajete pažlji-vi, budni i izlazite iz spavanja i pospanostopada, iščezava; isto se opet događa: izlazi-te iz svog dremeža, uskoro se vaše oči otva-raju, započinjete da vidite, vaše srce postajedostupno, vaše biće se otvara; i odmah višeniste ista osoba koja ste bili dok ste spavali.Jeste li zapazili, u spavanju postajete total-no različita osoba, u snu činite stvari kojene možete ni zamisliti da činite dok stebudni - u snu verujete u stvari u koje nemožete verovati dok ste budni? U snu severuje u svaku vrstu apsurdnosti. Dok stebudni smejete se svojoj vlastitoj ćudljivosti,svojim vlastitim snovima.

Isto se dešava kada se konačno pro-budite. Onda čitav svet koji ste živeli do togtrenutka postaje deo sna, velikog sna. Zbogtoga hindusi govore da je svet maya, mate-rijal od kojeg je načinjen san; on nije rea-lan. Probudite se! I naći ćete da su svi ovifantomi koji vas okružuju iščezli. Postajumoguća potpuno različita viđenja egzisten-cije - to je sloboda. Sloboda je oslobođenostod iluzija. Sloboda je oslobađanje od spa-vanja. Sloboda je oslobađanje od svegaonoga što nije, a izgleda kao da jeste.

Doći do stvarnog je povratak kući;

lutanje u nestvarnosti je biti u svetu.Sada pokušajte da razumete Patanj-

đalijeve sutre.

Razdvajanje videoca i viđenog kojese donosi raspršivanjem neznanja sredstvoje koje daje oslobođenje.

Odakle da se počne?... jer Patanjđalije uvek zainteresovan za početak. Akopočetak nije jasan možemo nastaviti dagovorimo šta je prosvetljenje, ali to će osta-ti razgovor. Početak mora biti apsolutnojasan - svaki korak jasno odsečen, tako dase možete kretati odakle jeste. Ako slušateLao Ce-a, Lao Ce govori s vrha, najvišegmogućeg vrha za ljudsku svest; ako pitateTilopu, on odgovara odakle on jeste. Akopitate Patanjđalija, on govori odakle vi jes-te. On ne kaže ništa o sebi; on jednostavnogovori odakle vi jeste, od početka. On jepraktičniji; Lao Ce je istinitiji. Patanjđali jepraktičniji.

Jednog dana je neko pitao zašto jane nastavljam da govorim o Lao Ce-u.Zbog vas. Da sam ja sam, to bi bilo dobro,savršeno; ali vi ste takođe ovde, a ja vas nemogu zaboraviti. Kada govorim o Lao Ce-u

moram ostaviti vas daleko u pozadini. Ondasam odmah započeo da govorim o Patanj-đaliju, ili nekome ko govori o vama i vašimprvim koracima. To je velika razlika.

U Lao Ce-u možete uživati, ali nemožete vežbati, jer on ne govori ništa opraksi. On je postigao i govori o svom pos-tignuću s tog gledišta. Svari su totalno raz-ličite. Možete biti hipnotisani tim viđenjem,to viđenje može veoma da vas privlači, alito će ostati poezija. To će ostati izmišljoti-na, neće postati empirijsko; neće biti prakti-čno. Nećete moći da nađete put odakle bisteišli kroz Lao Ce-a. Sve je kod njega savrše-no istinito, ali odakle da krenete? Onogtrenutka kada postanete svesni sebe, Lao Ceje negde daleko, tako udaljen...

Patanjđali je baš pored vas. Može davas vodi za ruku. On govori o započinjanju.

"Razdvajanje videoca i viđenog..."Dakle prvi korak je setiti se, obazrivo ipromišljeno, da ste odvojeni od viđenog: štagod da vidite, vi ste odvojeni videlac. Drvoje tu, tako zeleno i lepo, rascvetano - alidrvo je jedan objekat; vi ste subjekat.Odvojite ih. Znajte dobro da je drvo tu a viste ovde; drvo je van, a vi ste unutra; drvo

se vidi, a vi ste videlac. Teško je setiti se,jer drvo je tako lepo i cvet tako privlačan,oni vas hipnotišu. Želeli biste da budeteizgubljeni. Želeli biste da zaboravite sebe.

U stvari vi ste uvek u potrazi zazaboravljanjem sebe; težite da pobegnete odsebe. Tako ste hranjeni sobom... Niko neželi da ostane sa sobom. Hiljadu i jednustazu vi stvarate da biste pobegli od sebe.Kada kažete: "Drvo je lepo" vi ste pobegli;zaboravili ste sebe. Kada vidite lepu ženukako prolazi blizu, vi zaboravite sebe. Vide-lac je izgubljen u viđenom.

Ne gubite videoca u viđenom. Mno-go puta on će biti izgubljen - protivite setome, povratite se natrag. Vraćajte se sta-lno. Ubrzo ćete postati čvrsti. Ubrzo ćeteimati snagu. Šta god da prođe pored, bilošta - čak ako i Bog prođe blizu - Patanjđalikaže: "Setite se da ste vi videlac, a on jeviđeno." Ne zaboravite ovo razlikovanje, jersamo sa ovim razlikovanjem vaše će viđe-nje postati čisto, vaša svest će se usredsre-diti, budnost će postati učvršćena, vaše bićeće postati ukorenjeno i usredišteno.

Idite uvek iznova i iznova, stalno sevraćajte do sebe, do samo-prisećanja.Zapamtite, samo-prisećanje nije ego-

sećanje. To nije sećanje da "ja jesam", ne.Treba zapamtiti da je unutra videlac a spo-lja viđeno. Nije u pitanju "ja"; nego je pita-nje svesti i objekta svesnosti. "Razdvajanjevideoca i viđenog, koje nastaje raspršiva-njem neznanja, je lekovito sredstvo kojedonosi oslobođenje." Što više postajete sve-sni svega što vas okružuje, ubrzo ćete videtida vas ne okružuje samo svet, i vaše vlastitotelo vas okružuje. To je takođe jedan obje-kat. Mogu videti moju ruku, mogu osetitisvoju ruku, stoga moram biti odvojen. Dasam telo, onda ne bi bilo načina da se osećatelo - ko će ga osećati? Za spoznaju neop-hodna je odvojenost. Svaka spoznaja, sva-ko saznanje - razdvaja. Svo neznanje jezaboravnost razdvojenosti. Kada postane-te svesni da je telo takođe (nešto) 'drugo',vaša svesnost se smiruje kod kuće.

Onda postajete svesni da vaše emo-cije, vaše misli - one su takođe 'drugo', neš-to različito od vas, jer možete da ih vidite.Viđaćete ih stalno, ali ne zaboravite da sterazdvojeni. Vidite da misao prolazi naekranu uma. To je baš kao oblak koji prola-zi na nebu; vidite beli oblak prolazi, ili crnioblak prolazi, krećući se prema severu.Kada misao prolazi, samo gledajte kuda ona

odlazi, odakle ona dolazi. Posmatrajte je.Ne budite upleteni, ne uključujte se u to; nepostajte jedno s njom. To postajanje uplete-nim, postajanje jedno s tim, naziva se iden-tifikacija, tadatmya; a to je neznanje. Identi-fikovani, vi ste u neznanju. Neidentifikova-ni - odvojeni, svedočeći, posmatrajući - vise krećete prema svesnosti.

Ovo je metoda koju upanišade nazi-vaju "neti, neti", metoda eliminacije: vividite svet - onda ja nisam svet; vidite telo -onda ja nisam telo; vidite misao - onda janisam misao; vidite emociju - onda ja nisamemocija. Nastavljate s tim, nastavljate… idolazi trenutak kada samo videlac ostaje;sve viđeno iščezava, a sa viđenim i ceosvet.

U čistoj samosvesti7 postoji ogrom-na lepota, neizmerna jednostavnost, ogrom-na nevinost, strogost, uzdržljivost. Sedeći utoj svesnosti, usredsređeni u toj svesti nepostoji zabrinutost, uopšte nema brige -nema uznemirenosti, nema muke, nemapatnje, nema mržnje, nema ljubavi, nemaljutnje. Sve je nestalo; samo vi jeste. Čak iosećaj da 'ja jesam' nije tu, jer ako osećate

7 U transcendentalnoj svesti Sopstva, a ne u samo-svesti ega.

'ja jesam', ako možete postati svesni osećaja- on je odvojen od vas. Vi jeste. Jednostav-no vi jeste. Tako jednostavno da ne postojisvest da 'ja jesam', smo jedno bivanje bezpostojanja 'ja jesam'. To je definicija biva-nja, bitka. Nije pitanje filozofije kako da sedefiniše to; pitanje je iskustva, kako da se toiskusi.

Sve je eliminisano, svi snovi su ras-tvoreni, čitav svet je nestao - vi sedite usebi, ne čineći stvari, čak i bez talasa misli,čak i bez prolaska lahora emocija u vama -sve je smireno i tako tiho; vreme je zaustav-ljeno, prostor je nestao. Ovo transcendenta-lan trenutak. U ovom trenutku, po prvi put,vi više niste neznalica. Tako rastete u bitku,bivanju, biću. Na taj način postajete znalac,ne obrazovana osoba. Niste sakupili nikak-ve informacije; nasuprot tome, odvojili stese do svega što je oko vas. Totalno nagi,goli, kao sunya, praznina, vi jeste.

Patanjđali kaže da je ovo oslobođe-nje od neznanja. Dakle, prvi korak je da senastavi sa razdvajanjem. Šta god da vidite,uvek zapamtite da je videlac odvojen, da "jajesam odvojen," i odmah će vas okružitineka vrsta tišine. Onog trenutka kada sesetite: "ja sam videlac a ne viđeno," odmah

više niste deo ovog sveta - odmah ste tran-scendirali.

Možete zaboraviti opet. U početkuje vrlo teško nastaviti da se sećate, ali akose za dvadeset četiri sata možete setiti najedan jedini trenutak, to će biti dovoljnohrane. Ubrzo će postati moguće više trenu-taka. Dolazi dan kada se sećate tako stalnoda nije potreban ni sam napor da se setite;to postaje baš prirodno, kao disanje - vidišete, vi se sećate. Nije dobro reći 'sećatese' onda, jer ne postoji napor. To se jednos-tavno dešava; to je postalo sahađa, sponta-no stanje budnosti.

Nepokolebljiva praksa razlikova-nja...

Onda drugi korak. Prvi korak je raz-dvajanje, prestanak identifikacije izmeđuviđenog i videoca. Drugi korak:

Nepokolebljiva praksa razlikovanjaizmeđu onoga što je realno i što je nerealnodonosi raspršivanje neznanja.

Ovo je bio prvi korak, sada sledidrugi korak. Oni oboje idu zajedno. Nije

dobro reći da je drugačiji drugi korak - onise kreću istovremeno. Ali je bolje započetiprvo sa razlikovanjem između viđenog ivideoca; onda će drugi biti moguć, jer drugije mnogo suptilniji: razlikovanje izmeđurealnog i nerealnog.

Na primer, u običnom životu vi ima-te potpuni nered. Ne znate šta je realno, ašta je nerealno. U takvom ste neredu dasvaka fantazija može za vas postati realna, akada ona postane realna, taj nered kadauzmete da je realan, započinje da deluje navas; a kada započne da deluje na vas, onizgleda više realan, jer utiče na vas. Tako topostaje izopačen krug.

Noću sanjate da neko sedi na vašimgrudima s nožem, hoće da vas ubije - noćnamora. Vi vrištite. Usled tog vrištanja, spa-vanje se prekida. Otvarate svoje oči; nemanikoga da sedi na vašim grudima. Moždaste u spavanju povukli svoj jastuk na grudi,ili samo svoje vlastite ruke, a pritisak vamje ostavio impresiju; pritisak stvoren usanjanju. Sada znate da je to bio samo san,ali još uvek vaše srce nastavlja brzo dalupa. Vi znate da je to bio san. Sada stepotpuno svesni. Upalili ste svetlo - nije bilonikoga, ništa - ali vaše telo nastavlja još

malo da pulsira, trebaće mu vreme da seponovo smiri.

Kako jedan nerealan san, stvararealnu pojavu u telu? Postoje samo dvemogućnosti. Jedna je, da telo takođe nijevrlo realno. To je hindu tačka gledišta oživotu; jer ako san može delovati na njegato mora da bude kao san; to ne može bitirealno. Druga mogućnost je: zato što uzi-mate san kao realan, on zbog toga utiče navas. Postaje realan. To je samo vaš vlastitium: ako uzmete nešto kao realno to postajerealno. Ako razumete - to je nerealno. Toodmah prestaje bilo kako da utiče na vas.

Samo posmatrajte: vi osećate glad.To je realno, vašem telu treba hrana, iliupravo zato što jedete svakog dana u istovreme, ne kaže li stoga sat da je sada vre-me? "Osećaj glad!" kaže sat, i vi odmahsledite naredbu: započinjete da osećateglad. Je li to prava glad? To nije prava gladu kojoj što više ostanete gladni, više će onarasti. Ako jedete svakog dana u jedan sat, iosećate glad u jedan sat, čekajte: upravoposle deset minuta nećete osećati glad; pos-le jednog sata potpuno ćete je zaboraviti.Šta se dogodilo? Da je glad bila realna, pos-le jednog sata bila bi veća - ali ona je nesta-

la. To je bila tvorevina uma - ne stvarnatelesna potreba, samo jedna imaginarnapotreba, nerealna potreba.

Posmatrajte šta je realno a šta jenerealno, i postaćete svesni mnogih stvari.Onda možete da ih sredite i život će postatisve jednostavniji. To je ono šta označavasannyas: naći šta je nerealno. Ako je neštonerealno, ako ste našli da je to tako, to jed-nostavno nema moć nad vama. Onog trenu-tka kada razumete "ovo je nerealno," moćse gubi i stvar je mrtva, više ne utiče na vas.Život postaje sve više jednostavan, višeprirodan. A onda, ubrzo vi postajete svesnida su devedeset devet procenata stvari nere-alne. Devedeset devet procenata, ja kažem.Ostavljam jedan procenat za završni korak,jer u završnom koraku to takođe postajenerealno - jedina realnost koja je vama pre-ostala. Ubrzo se oseća da je sve nerealno iodbacuje se. Na kraju, samo svest je realna.

Na primer, noću spavate i vidite san.San je tada realan. Uzimate ga kao stvar-nog. Vi živite kroz njega - osećate, ljuti ste,volite - sve vrste emocija, misli, svi obliciživota prolaze kroz vas. Onda ujutru to pos-taje nerealno. Sada idete u kancelariju, uprodavnicu, u svet, idete na tržnicu - sada je

ovaj svet realan. Do večeri se vratite natrag.Odete da spavate - tržnica, prodavnica,pijac - sve opet postaje nerealno. U dubo-kom spavanju se ne sećate tržnice, porodi-ce, kuće, briga - svi su nestali.

Samo jedna stvar ostaje uvek realna:videlac. U noći, dok san prolazi, san možeda bude san, ali videlac nije san - jer čak ida bi nerealan san postojao, realan videlacje potreban. Oboje ne mogu biti snovi.

Vi ste mlad čovek, onda postajetestari, ali videlac ostaje isti. Vi ste bolesni,postajete zdravi; ali videlac ostaje isti. Svestu vama uvek je ista, konstantan faktor -jedina realnost, jer hindusi definišu realnostkao ono što boravi stalno i zauvek. Ovo jedefinicija: "Ono što je večno jeste realno, aono što je prolazno nije realno," jer jedantrenutak je tu, sledećeg trenutka odlazi. Zaš-to to nazivate realnim? To je bio san. Svešto je bilo značajno u jednom trenutku, aonda postalo beznačajno jeste san. Ceoživot, kažu hindusi, jeste san jer kada umre-te ceo život postaje beznačajan, kao danikada nije postojao.

Ubrzo, razlikujući realno od nereal-nog, sortirajući to, sve više će se iz togapodizati autentična svesnost. Zapamtite,

ovo sortiranje, razlikovanje između realnogi nerealnog, metod je koji stvara više sves-nosti. Stvarna poenta nije da se zna šta jerealno a šta je nerealno. Prava poenta je:pokušavajući da razlikujete šta je realno ašta je nerealno, vi postajete više svesni. Toje metodologija. Stoga ne budite uhvaćeni utome; jer ljudi mogu biti uhvaćeni u njiho-voj metodologiji. Uvek pamtite da je tometodologija. To je samo sredstvo, spravaili instrument. Što više postajete prodorniji isvesniji šta je realno a šta nerealno - šta sedogađa između to dvoje? Vaša snaga posta-je sve više i više jaka, živa. Vaše oči posta-ju više prodorne, prodiru do dalekosežnogfenomena života. To je prava svrha oveprakse.

Za yogu sve je instrument. Svrhayoge je da vas čini savršeno svesnim, takoda ne ostane ni delić tame u vašem srcu, nijedan ugao da ne ostane taman - čitava kućada bude osvetljena. "Postojana praksa razli-kovanja između onoga što je realno i što jenerealno donosi raspršivanje neznanja."Stoga poenta je: raspršivanje neznanja.

U Indiji ima nekoliko vrlo, vrlootrovnih zmija, kobri i drugih. Kada kobraujede čoveka, jedini je problem u sledećem:

ako čoveka možete održati budnim za tride-set šest sati, samo telo izbaci otrov. Crvcirkuliše i sama se pročišćava; izbacujeotrov iz sistema. Ali jedina stvar je da se zatrideset šest sati čovek ne uspava. Jednomkada se uspava, onda je to nemoguće. Daklekada zmija ujede čoveka u šumama Indijeili među primitivnim plemenima gde nemadrugih lekova, celo selo se okupi zajedno.Jednom sam bio u selu kada se to dogodilo,posmatrao sam celu pojavu - za trideset šestsati. To je bilo lepo, jer to je ceo procespostajanja svesnim.

Problem je što otrov učini čovekapospanim. On oseća ogromnu pobudu da seuspava. To nije obično spavanje - ogromnanavala pospanosti. Ne sme mu se dozvolitida sedne, ljudi moraju da ga spreče, da gazadrže. Sedeći ili stojeći on mora da budeuznemiravan, i neprekidno takva situacijamora da se stvara, bubnjevi i muziciranje,pevanje i plesanje svuda okolo, urlikanje,vrištanje i vikanje - tako da ne može da seuspava. Onog trenutka kada mu se oči zat-vore, on mora biti šokiran da ih otvori, sta-lno tako. Treba ga čak i tući, udarati. Dolazitrenutak posle dvanaest sati, gotovo jenemoguće da bude budan; vi nastavljate da

vičete, a on ne sluša; njegovo telo postajemlitavo, ne može se držati - stojeći ili sede-ći. Onda ga treba jako tući; samo ga to držibudnim. Ako proteknu trideset šest sati teloodbacuje otrov i čovek ostaje živ. Ako seuspava, makar za nekoliko minuta, on jeizgubljen.

Sav napor yoge je sličan ovome.Mnoge metode se koriste da čovek ostanebudan; a zbog toga mnoge stvari su krenuleloše. Na primer, post. Post je metoda da seostane budnim - nema ništa da čini s telom -jer kad god postite, ne možete se lako uspa-vati. Da biste se uspavali, telu treba hrana.Kada se prejedete, odmah se uspavate. Akoste se prejeli odmah osećate da se sada nemožete kretati, ne možete činiti ništa. Svestgubi sebe. Čitava energija tela ide u stomak,napušta glavu gde ostaje svesna, jer hranamora da bude svarena, i to je prva stvarkoju treba uraditi - odmah, prva potreba.Čitavo telo se usredsređuje oko stomaka, ipočinjete da osećate pospanost.

U postu, ako ste ikada postili, oseti-ćete da se noću ne možete uspavati. Stalnose okrećete, nešto nedostaje. Energija tela jesasvim slobodna - nema potrebe da se ništavari. Slobodna energija se kreće svuda po

telu. Više nije usredsređena na stomak. Ustvari, ona je dostupna, stoga vaš um nasta-vlja da funkcioniše; vi ostajete budni. Spa-vanje je teško. Post je način da se stvorisvesnost. Ako postite za duže vreme, dosti-ći ćete određeni dualitet svesti, koji je teškopostići dok nastavljate da jedete. To možeda se postigne, ali će uzeti više vremena.Post je najkraći za postizanje toga.

Međutim, negde je nešto krenulološe. To se uvek događa sa pospanim lju-dima. Date im nešto, oni postaju zavisni odtoga. Zaborave cilj - metod postaje cilj;sredstvo postaje cilj. Sada ima hiljade đain-skih monaha koji su neprekidno na postu - iništa se ne događa. Lutao sam svuda pozemlji susrećući mnoge tipove ljudi. Pitaosam hiljade đainskih monaha: "Zašto posti-te?" Oni su rekli: "Zato što to pročišćavatelo." Apsolutna besmislica.

To može da pročisti telo, ali touopšte nije poenta. Može ponekad da budedobro za zdravlje, ali ne uvek. Ako se pre-više nakupi masnoća u telu, to će biti koris-no da se ono pročisti; post smanjuje deblji-nu. Ako ste jeli previše tako mnogo godina,pa ste akumulirali mnogo toksina u telu, topomaže pročišćavanju. Inače to je sekun-

darno; to nema ništa sa religijom. To jenaturopatija, nije religija.

Ali zašto bi đainski monah pro-čišćavao telo? On nije bolestan. On nijeotrovan. On je potpuno zaboravio cilj. Ciljje bio svesnost. Sada on nastavlja da spro-vodi sredstva, ne znajući za cilj. On jednos-tavno pati. Dakle post više nije post; to jesamo gladovanje. A to se dogodilo mnogoputa - gotovo uvek se to događa - jer stvarisu date pospanim ljudima. Oni ne mogurazumeti cilj; cilj je postao dalek. Oni pria-njaju uz sredstva.

Mora da ste videli slike, ili ako ihniste videli, možete otići u Benares i videtiljude koji leže na krevetu od trnja. To jebila najstarija metoda za stvaranje svesnos-ti, vrlo stara, najdrevnija. "Da se stvorisvesnost" - ona nema ništa sa podvigom, nijunaštvom. Nema ništa sa ostavljanjem uti-ska na druge. Ti ljudi ne treba da budu naulicama Benaresa; treba da se sakriju ušumi, duboko, gde nikoga nema, jer to nijeneka egzibicija. Ali sada je to postala egzi-bicija.

Videćete ljude kako leže na krevetuod trnja, ali nećete videti čak ni iskru sves-nosti u njihovim očima; nasuprot tome,

videćete da su vrlo tupi, neosetljivi, neinte-ligentni, idioti. To je čudo, jer ovaj metod jetrebao da stvori svesnost. Šta se dogodilo?Oni su potpuno zaboravili za šta je to; to jepostalo cilj za sebe. Oni su "naučili trik." Aako morate naučiti trik, morate postati neo-setljivi; samo onda možete leći na krevet odeksera ili trnja. Telo mora da bude tupo,tako da ne oseća mnogo. Treba da budemrtvo, tako da ga trnje ili ekseri ne mogupovrediti. Treba da sakupite gustu tupostoko svog tela da bi postalo tako neosetljivo.

Cilj treba da bude upravo obrnut: dase postane osetljiviji, da se oseća telo u svojnjegovoj senzitivnosti. Ako ležite na kreve-tu od eksera ili trnja, vi ćete osećati svakuporu tela. Čitavo telo u bolu - a bol vamzadaje šok, bol vas budi, čini vas pažljivimi budnim. To nije za praktikovanje. Akopraktikujete to, ubrzo telo nauči trik. Ondatelo postane mrtvo; telo počinje da stvaramrtva mesta, tako da, gde god ekser udaritelo nastaju mrtva mesta. Telo je moralo dazaštiti sebe. Onda ćete videti da je čovekkoji leži na ekserima apsolutno nesvestan -više je nesvestan nego vi. Ako legnete nataj krevet vrištaćete od bola jer ste višebudni, više ste osetljivi. On leži dole sreć-

no, čak i spava na njemu. Njegovo telo jeviše kameno. On je izgubio nešto što jepotrebno - svesnost. Stoga samo obrnite tošto se njemu događa.

Tako je u svim religijskim praksa-ma: one postaju rituali. Naišao sam načoveka koji je stajao deset godina. On nespava, ne sedi; jednostavno stoji - to jednaod najstarijih hatha yoga metoda za kreira-nje svesnosti, jer telu će trebati spavanje.Telo će reći: "Želim da spavam." Kolikodugo možete stajati? Posle nekoliko sati, ilinekoliko dana, osetićete ogroman podsticajza spavanjem. Da bi se nadvladala ta pobu-da, da bi se prevazišla, a da se ostane budan- za to se koristi metod.

Naišao sam na tog čoveka. On jevrlo slavan, hiljade ljudi dolaze da mu iska-žu poštovanje, ali oni ne znaju šta čine ikome to čine. Taj čovek je potpuno postaotup. Stajao je za dugo, noge su njegove pos-tale gotovo mrtvi delovi. Sada ne može daih savije. One su postale, kao što se todešava kod bolesti zvane elefantitis (slo-novska bolest); noge postaju kao slonovskenoge. Cela telesna težina se premestila unoge. On je mršav čovek. Gornji deo tela jepostao vrlo mršav, a donji deo tela vrlo

debeo i težak. On je izobličen. Njegovo liceje izobličeno, zgrčeno.

Možete videti da je mnogo mučiosebe ali nije postao pažljiv, ni budan; pre jekroz mučenje postao usklađen s tim, akli-matizovan, imun. Sada mu to ne smeta.Kroz to je on izgubio svesnost pre nego štoišta dobio.

Stoga zapamtite, ovo su samo meto-de: za razlikovanje između viđenog i video-ca, za razlikovanje između realnog i onogšto je nerealno, samo su metode. Cilj jesvesnost. Nepokolebljiva praksa razlikova-nja između onoga što je realno i što jenerealno donosi raspršivanje neznanja.

Najviše stanje prosvetljenja se pos-tiže u sedam koraka.

Patanjđali veruje u postepen rast.On kaže da se cilj postiže kroz sedam kora-ka. Ja kažem da se postiže u jednom kora-ku, međutim Patanjđali je podelio jedan istikorak u sedam delova, da vama to učinilakšim, ništa drugo. Možete preskočiti šeststopa, sedam stopa u jednom skoku; amožete isti prostor preći hodom u sedamkoraka. Patanjđali ne veruje u "skok" jer

zna da ste kukavice, plašljivci; nećete bitisposobni da načinite skok. Morate bitinagovoreni, zapravo zavedeni, da činitepostepene male korake. Možete načinitimale korake, jer sa malim koracima možetebiti sigurni da nema opasnosti. Skok je opa-san, jer ne znate gde ćete pasti. S malimkorakom možete gledati okolo i osećatisigurnost; lagano možete koračati; i uvekznate da možete zakoračiti natrag ako neštokrene loše; to je samo pitanje malog prosto-ra. Inače ne možete skočiti natrag ako neštokrene loše. Skok je ogromna, korenita pro-mena.

Patanjđali uvek gleda u vas kad godkaže nešto. Dakle - odmah - nakon opisiva-nja kako da se dostigne svesnost, on kaže:Stoga ne brinite, ne plašite se, možete ićipolako.

Kakvi su ovih sedam koraka? Brojsedam je vrlo važan. Izgleda da je to vrlovažan broj. Sa tako mnogo staza i tolikoputeva taj broj stalno žubori. Ako pitateGurđijeva, on kaže ima sedam tipova ljudi.Ovih sedam tipova su sedam koraka. Akopitate ezoteričnu kabalu ili stare egipatskemisterije, oni kažu ima sedam tela u čove-ku, sedam slojeva tela. Ovih sedam slojeva

tela postaju sedam koraka. Ako pitate jogi-ne, reči će da postoji sedam energetskihcentara ili čakri u telu. One postaju sedamkoraka. Na neki način, sedmica izgleda daje vrlo, vrlo važna. Stalno ćete nailaziti natu sedmicu, ali osnovno značenje je isto.

Dve su mogućnosti - jedna je danačinite skok, kao što zen majstor traži odvas da učinite - kao što sam se ja uveknadao da ćete moći da učinite. U skokuovih sedam koraka su pokriveni u jednomkoraku; ali mnogo hrabrosti je potrebno. Nesamo hrabrosti, nego iracionalne hrabrosti -jer se krećete u nepoznatom. Velika je raz-lika između vas i doline gde ćete sleteti. Nemožete čak ni zamisliti. Od poznatog donepoznatog. Tu nema postepenog rasta,samo iznenadnog bljeska. Druga mogućnostje podela prostora na sedam - tako da semožete kretati lagano, tako da vaš oštroum-ni, pametni um, može biti zadovoljan.

Ljudi dolaze kod mene i ja bih pita-o: "Da li biste želeli da pristupite sannyasibez razmišljanja, ili biste želeli da razmisli-te o tome?" Retko se desilo da neko kaže:"Sit sam mišljenja." Mahesha je rekla tokada je došla. Baš prvog dana kada je došlaja sam je pitao: "Da li bi želela da pristupiš

sannyasi? Da razmisliš? Hoćeš li prvo darazmisliš o tome, da se osetiš sigurno? Ili sispremna odmah sada?" Ona je rekla: "Sitasam razmišljanja." Retko se dogodi da nekokaže: "Sit sam razmišljanja."

Gotovo u svim slučajevima sedogodi da kažu: "Razmislićemo". Oni pro-puštaju priliku; ako razmišljate, vi produža-vate. Ako to odlučujete onda za dugo to nijeskok. Ako vaše razmišljanje prvo tražisigurnost, pokušava da se oseća sigurno, daima svu sigurnost, pokušava sve da razume,onda ostaje u modifikovanoj formi vašegbića. Onda vaša prošlost nastavlja da igraudeo u tome. Sannyas označava odbaciva-nje prošlosti; to nije modifikovano stanjevaše prošlosti. To je totalna revolucija; to jeradikalno. Dakle oni koji kažu: "Razmisli-ćemo," propuštaju nešto. Oni dođu. Pa raz-mišljaju o tome nekoliko dana, onda uzmusannyasu - ali više je moguće, više je dos-tupno. Oni jednostavno propuštaju to. Akomožete načiniti skok, onda načinite skok.Ako želite da se krećete polako, možete sekretati, ali ćete propustiti nešto.

Video sam da se to dešava. Ljudikoji su hrabri za iznenadno prosvetljenje,dosežu vrhunac, koji se nikada ne postiže

postepenim rastom. Ovi takođe stižu dovrha, ali stižu jako postepeno; dele ceo pro-stor u mnoge delove, ali to nikada ne posta-je ekstaza. Oni stižu do samog vrha… Alimorate videti Mirin ples, Ćaitanjine ludeigre i pesme. Jogini? Ne, oni nikada ne ple-šu, oni nikada ne pevaju, jer oni dostižuprosvetljenje tako postepeno da to nikadanije iskustvo ekstatičnog veselja, nikada.Postižu vrhunac tako postepeno da u delo-vima dostižu ekstazu. Postižu to u takomnogo doza - malih doza - homeopatskihdoza - da pre nego što se dâ druga dozaprva je otišla, oni su je apsorbovali, svarili.Onda se daje druga doza - to se takođeapsorbuje pre nego što dođe treća. Oni nemogu plesati. Ne možete videti yogina dapleše. On je propustio nešto. Stigao je doistog vrha, ali na stazi je nešto propušteno.

Ja sam uvek naklonjen iznenadnom,jer kada ćete već dostići, zašto da ne dosti-gnete plešući? Kada ćete već dostići, zaštoda ne dostignete u većoj ekstazi postojanja?Yogini izgledaju poslovno - proračunato,matematički - nisu ludi kao ljubavnici. Aliobe staze su otvorene. Na vama je da izabe-rete.

To je baš kao kada dobijete na lutriji

milion rupija8 - a onda vam se daje jedanrupi, pa još jedan; vi ih brzo dobijate, alinikada vam se ne dozvoljava da imate100.000 rupija i ne dozvoljava vam senikada da znate da ćete imati milion rupija.Dobićete milion, ali vekovi će proći - a vićete uvek ostati prosjak s jednim rupijem udžepu. Pre nego što ga potrošite, drugi vamse neće dati; kada ga potrošite daće vam se.

Neočekivano prosvetljenje imalepotu; divlje lepote ima u tome; iznenadavam je dato milion rupija - možete zaplesa-ti! Ali ako vam je srce slabo, bolje je da sekrećete sporo.

Čuo sam da se dogodilo. Jedančovek je uvek kupovao tiket lutrije, i običnose dešavalo da ne dobije ništa. Godine suprolazile, i to je postala ustaljena praksa.Svakog meseca je odlazio da kupi tiket odsvoje plate. Ali jednog dana se dogodilo.Bio je u kancelariji, a njegova žena je saz-nala da je dobio na lutriji milion rupija.Uplašila se, jer je on bio siromašan; dobijaoje mesečno sto rupija plate. Milion će bitipreviše. Toliko previše da ga može ubiti.

Stoga, šta da uradi? Otrčala je kodjednog od njihovih suseda, koji je bio sveš-

8 Moneta u Indiji.

tenik u crkvi. Bio je mudar čovek, a onanije mogla misliti da bi neko bio mudriji,stoga je otišla kod njega i rekla je svešteni-ku: "Morate učiniti nešto. On će doći izsvoje kancelarije i ako sazna za milion rupi-ja tako iznenada, sigurno je da neće preži-veti. Ja ga znam dobro. On je tvrdica inikada nije video više od sto rupija. Polu-deće ili će umreti, nešto će se dogoditi.Dođite i spasite ga."

Mudar čovek je rekao: "Doći ću, Neplašite se; dolazim."

Planirao je kao što sve račundžiječine. Čovek je došao kući. Sveštenik jesedeo tamo. Rekao je: "Slušajte, dobili stena lutriji. Dobili ste na lutriji sto hiljadarupija."

Mislio je da će to biti mala doza -podelio je dobitak na deset delova. Ubrzoće mu reći da nije samo sto, nego dvestahiljada. Onda će videti kada apsorbuje šok,i reći će trista.

Čovek je rekao: "Sto hiljada rupija!?Je li to istina? Ako je istina, daću vam polaza vašu crkvu."

Sveštenik je pao u umro. Pedesethiljada rupia! Nije mogao da poveruje. Toje bilo previše.

Dakle, morate izabrati; izbor je vaš.Ako osećate da je srce jako, dođite kodmene. Ako osećate da je srce slabo i postojimogućnosti srčanog udara, krećite se saPatanjđalijem.9 On je matematičar. On vamdaje lagane doze, ali zapamtite, nešto ćetepropustiti. Doći ćete do istog stanja stvari,do istoga stanja postojanja - tišine, blažens-tva - ali ekstaze neće biti. Sedećete ispodboddhi drveta, smireno, ali nećete biti spo-sobni da plešete kao Mira ili kao Ćaitanja.A taj ples ima nešto u sebi. Uvek se postig-nuće dešava iznenada.

9 Nije problem samo slabo srce već i sredina u kojojse čovek nalazi. Na Zapadu neće naići na razumeva-nje okoline za svoju ekstazu oslobođenja, i sasvim jeizvesno da će biti prisilno hospitalizovani u odgova-rajuću instituciju za mentalnu represiju i kontrolu(psihijatrijsku kliniku), kao što se to događalo mno-gima koji su imali iznenadno buđenje kundalinija.Mira Bai, Ćaitanja i drugi mistici koji su na Istokudoživeli ekstazu oslobođenja, bili su poštovani zbogtoga jer je okolina razumela šta im se odgodilo. NaZapadu bi se loše proveli. Međutim danas je situaci-ja takva da nigde u svetu ne bi bili sigurni.

Poglavlje 4

VI STE BUDE4. jul 1975. u Buddha dvorani

Pitanje prvo:Vi kažete da čovek može načiniti

skok za brzo postizanje prosvetljenja. Da lije to moguće? Prosvetljenje označava odla-ženje naviše, zar ne? Ali skok može bitinačinjen samo kada želimo da idemo nadole, kao skok sa višespratnog solitera nazemlju. Kako čovek može skočiti sa zemljena soliter? Čovek samo može ići navišeuzdižući nešto. Molimo objasnite.

Vi ste propustili čitavu stvar, a pro-pustili ste to i u svojoj analogiji. Prosvetlje-nje nije "odlaženje negde," ni naviše nitinaniže. Prosvetljenje je da se bude gde vijeste - baš sada, baš ovog trenutka. To nijeodlaženje; to je bivanje. Vi ne idete nigde uprosvetljenju. Buda ne ide, ne penje se naEverest. Vi idete unutra, a ta dimenzija unu-trašnjosti nije ni naviše niti naniže. Ona nepripada ni naniže ni naviše; to su spoljašnjipravci. Unutra, vi ste tačno gde jeste. Pro-svetljenje nije idenje, nego bivanje - bivanje

totalno mirnim. Otuda, skok je moguć.Vi ste u pravu, ako idete unutra,

kako možete skočiti? U stvari, čak i ako toide naniže, da se skoči sa Everesta biće pot-puna glupost. Vi ćete poginuti. Ne, nije toni naniže ni naviše. Vi jednostavno zatvori-te sebe iz svih pravaca. Ubrzo se smeštateunutra.

Grčka reč, grčki koren za engleskureč "mistik" vrlo je lepa. Grčki koren znači"biti smešten u samome sebi." Onda vi pos-tajete mistik - nema idenja, nema kretanja.Baš ovog trenutka vi se uopšte ne krećete niu jednom pravcu - ni dole-gore; levo-desno,u budućnost-prošlost - nigde se ne krećete,onda je vaša svest smirena u ovde-i-sada,bez kolebanja. U tom trenutku postoji pro-svetljenje. Zbog toga je moguć skok. Kakomožete skočiti od Pune do Kalkute? Vimožete skočiti unutra, jer već ste to. Nijepotrebno vreme, samo razumevanje. Nijepotrebno odlaganje, nije potrebno reći "sut-ra."

Samo razumevanje je potrebno. Virazumete i to se događa odmah. Dakle, savnapor postoji zato što nema razumevanja.

Nikada ne pokušavajte s nekom ana-logijom. Poništićete to. Analogija je uvek

indikacija; ne treba da je uzmete doslovno."Skok" ovde ne označava skakanje; "odla-ženje naviše" ne označava penjanje naviše;"odlazak naniže" ne označava silazak nani-že. To su indikacije; ne budite bukvalni.Upravo uzmite miris i zaboravite cvet; ina-če nastavićete da me ne razumete. To sedogodilo tako mnogo puta, milionima puta;sa svim religioznim ljudima se to događalo,jer oni govore u analogijama. Ne postojidrugi način da se govori. Oni govore upoređenjima, parabolama. Onda možeteproširiti alegorije do besmislenosti. Akonastavite da proširujete alegorije, dolazistanje kada se cela stvar izgubi i sve postajedosadna, glupa.10

Zbog toga u rukama neprijatelja svereligije postaju glupe. Čitav trik je da vinastavljate da produžujete analogiju - dolazise do tačke gde to više nije moguće, nijeviše dovoljno. Na primer, Isus kaže: "Mojotac koji je gore na nebu." Sada ovo "gore"ne znači iznad. "Moj otac" ne označavamog oca, jer u tome ne može biti "moj." "...koji je gore na nebu" - sada lako možeteizvrnuti čitavo značenje. Kada hrišćanski

10 Na kraju tog proširivanja alegorije postaju crkvenadogma i institucija.

prijatelji to takođe uništavaju, neprijatelji ćegarantovano to da unište. Oni mole gledaju-ći naviše. To je besmisleno, zapravo u egzi-stenciji ništa nije gore i ništa nije dole. Akouzmete egzistenciju u totalnosti, šta je dole,a šta gore? Može da ne bude ničega gore iničega dole - to su relativni termini.

Ako uzmete reč "otac," onda nastajeteškoća. Neki Aryasamaji - iz fanatičke ibesmislene moderne hinduističke sekte -došao je kod mene i rekao: "Čuo sam da setakođe ponekad pozivate na Isusa. Jeste livi hrišćanin?" Ja sam odgovorio: "Na nekinačin, da." Naravno, on je poludeo. Nijemogao razumeti "na neki način." On jerekao: "Ja mogu dokazati da vaš Isus uopštenije u pravu. On kaže ’moj otac na nebu’ -onda ko je majka?" Dakle takva analogijamože biti... Ko je majka? Bez majke kakomože biti oca? To izgleda jednostavno.Možete osujetiti prigovor, argument.

A onda hrišćani, uplašivši se kažu:"Bog je otac," oni onda moraju razjasniti daje Isus njegov jedino rođeni sin, jer ako jesvako sin onda je poenta izgubljena; što jespecijalnost i jedinstvenost Isusa. Stoga jeon jedinorodni sin. Sada svari idu od lošihdo još gorih. Onda ko su svi drugi? Svi

vanbračni nečisti, lažni? Ceo svet? SamoIsus je sin - onda o vama, šta je sa vama?Šta je sa papama, apostolima, i celim sve-tom? I čitava egzistencija onda postaje van-bračna, nečista, bez oca. Niko ne zna.

Možete nastaviti analogiju. Dolazise do tačke kada to uništava celo svoje zna-čenje - ne samo to, to daje tako glupu sliku,da će se svako smejati. Otuda se religijamože razumeti samo u dubokoj simpatiji,saosećanju. Ako imate saosećanje, možeterazumeti to; ako nemate saučešće to samomožete pogrešno razumeti - jer ceo feno-men je u alegorijama. Da bi razumeli alego-riju nije dovoljno razumevanje jezika;razumevanje gramatike nije dovoljno, jeralegorija je nešto što transcendira gramatikui jezik. Ako ste vrlo saosećajni, samo ondaćete imati mogućnost da uhvatite značenje.

Analogija nije dokaz. Analogija jebaš metoda da se pokaže nešto što se nemože iskazati - da pokaže nešto što se nemože reći. Zapamtite ovo zauvek; inačećete biti uhvaćeni i sputani u vašoj vlastitojpameti.

Drugo pitanje:Zašto su zen monasi morali da žive

blizu svojih majstora za deset, dvadeset, iličak za trideset godina da bi se iznenadnoprosvetljenje dogodilo?

Zbog njihove gluposti. Možete bitiprosvetljeni u jednoj minuti; a možete čeka-ti za četrdeset godina. Zavisi koliko stegrubi. Možete čekati životima, zavisi kolikoprianjate uz svoje neznanje. Zen majstornije odgovoran što učenik treba da čekačetrdeset godina. Učenik je odgovoran.Mora da je bio vrlo tup, mutan i tvrdoglavčovek, budala; ništa ne prodire u njegovum. Ili može da bude intelektualno vrlobistar, tako da šta god se kaže on kreiraintelektualno razumevanje oko toga - i pro-pušta stvar koja se može uhvatiti samo odsrca do srca. U dubokom odnosu, gde sesrce i srce susreću, cvet razumevanja cveta.

Dakle, oni koji su morali da čekajuza četrdeset godina, ili su bili vrlo glupi, ilivrlo obrazovani. Oboje su glupavi tipovi.Oni mora da su ili panditi ili baš idioti. Alioboje su isti.

Pandit čak više propušta od idiota.Čak i idiot ponekad razume, može imatirazumevanje, jer je on jednostavan. Onnema komplikovan um; ako nešto pronikne

on pronikne. Ali kod čoveka od znanja -kod naučnika, logičara, teologa, filozofa -postoje suptilni slojevi koje je gotovonemoguće proniknuti. Ako ste jednostavni,moguće je to sada direktno. Ako niste jed-nostavni, vi ćete morati da čekate; a ondamorate razumeti koje sve to složene prob-leme stvara.

Vi sami ste odgovorni šta god da sedogodi. Majstor je samo prisustvo. Vi gamožete koristiti. On je baš kao sunce, svetlalampa; možete otvoriti svoje oči i možetevideti, ali ako ne otvorite oči, lampa vasneće prisiliti da otvorite oči. Čak ni sunce tone može učiniti. Ali uvek zapamtite: akočekate, to je zbog vas, bilo zbog vaše pame-ti ili glupavosti. Odbacite oboje. Na tajnačin postajete učenik, sledbenik - odbaciteoboje, svoju glupost i svoje znanje. Kadaodbacite oboje, ne postoji barijera; vi steranjivi, vi ste otvoreni. U toj otvorenosti,prosvetljenje je moguće svakog trenutka.

Treće pitanje:Siguran sam da nećete reći semenu:

"Skoči iznenada i cvetaj," ali zašto želitereći čoveku, "Načini iznenadan skok i budiBuda."

Jer seme je seme i ne može razume-ti, a čovek nije seme i može razumeti. Inačeako ste seme, vi nećete slušati; ako stečovek, vi ćete razumeti. To zavisi od vas jermožete izgledati slični čoveku - možete bitibaš seme, ili čak stena. Izgled nije realnastvar. Svi vi izgledate kao ljudi, ali retko jeneko od vas čovek.

Reč "man" (engl. Čovek) je lepa.Ona dolazi iz sanskritskog korena manu.Manu znači "čovek koji može razumeti."Otuda, iz tog istog korena, dolazi indijskareč za čoveka, mansavi, čovek koji možerazumeti. "Man" je lepa reč, ona znači "komože razumeti," "ko ima sposobnost darazume." Stoga ja ne mogu reći semenu:"načini neočekivan skok i procvetaj," ali jakažem čoveku. A ovo je ironija, što pone-kad čak i cvet može čuti to, a čovek nećečuti.

Jeste li ikada čitali o Lutheru Bur-banku; američkom zaljubljeniku u drveće ibiljke? On je izveo ovo čudo: razgovarao jesa biljkama, neprekidno je razgovarao - toje ono šta ja radim - i trenutak je došao kadasu biljke počele da ga slušaju. Radio je nakaktusu sedam godina, govoreći: "Ne treba

da brineš, i ne treba da se braniš, jer nemaopasnosti za tvoj život."

Svaki kaktus ima trnje da zaštitisebe. To je oklop. Nesiguran je u pustinji;kaktus živi u pustinji u velikoj nesigurnostii opasnosti. Čudo je kako kaktus preživljavau pustinji, neki kaktusi žive čak za dvehiljade godina; vrlo stari kaktusi. U pustinjinema vode, život mora biti vrlo velika bor-ba. Oni preživljavaju samo na kapima rose.Zbog toga nemaju listove, jer listovi ispara-vaju previše vode. To je njihov trik, tako dasunce ne može da ispari vodu iz njih. Vodaje tako nedovoljna. Kaktusi nemaju listove,samo trnove; duboko unutar svog tela oninastavljaju da akumuliraju vodu. Mesecimaako nema vode, preživeće; oni su zaistasamo skupljači vode. Nemaju ništa posebno- nemaju listove, ništa. Nikada nije postoja-la nijedna vrsta kaktusa bez trnja.

Taj Burbank je izgledao kao lud.Prijatelji su počeli da misle: "On je polude-o." Čak i njegova porodica je počela damisli: "Ovo je sada previše; svakog danasedi pored kaktusa i govori: "Ne treba da seplašiš, ja sam tvoj prijatelj. Možeš povućisvoje trnove. Nema nesigurnosti - ti si kodkuće s prijateljem, voljenim. Ti nisi u pusti-

nji. Niko te neće povrediti."Sedam godina je dugo... ali se

dogodilo. Posle sedam godina, nova granaje isklijala iz kaktusa bez ikakvih trnova.To je bio prvi ljudski kontakt sa svetomdrveća. To je retka pojava - samo pomoćugovora.

Zbog toga ja nastavljam da govo-rim, nagovarajući vas da skočite, znajućidobro da će možda trebati sedam godina,sedamdeset, ili ko zna? Vi ćete glatko poče-ti da mislite o meni: "On je lud, nastavlja dakazuje stvari svakog dana; niko ne sluša."Međutim, ako je Burbank uspeo sa seme-nom, kaktusima, drvećem, zašto ne bih ja?

Pitanje četvrto:Rekli ste da "govorite" kao Lao Ce a

govorite "o" Patanjđaliju. Da li to zavisi odvas, ili od nas, ili šta?

Da sam ja bio sam, a vi niste biliovde, ja nikada ne bih govorio o Patanjđali-ju; jer to bi bilo apsolutno apsurdno. Da stevi sami bili ovde, a ja nisam, onda bih janeprekidno govorio o Patanjđaliju; jer ondane bi bilo moguće govoriti o Lao Ce-u. Ina-če zato što sam ja ovde i vi ste ovde, to je

slučaj pola-pola, pod uslovom da me slušateo Lao Ce-u, ja ću govoriti o Patanjđaliju.Morate me slušati o Lao Ce-u, onda ćugovoriti o Patanjđaliju; a zato što želite daslušate o Patanjđaliju, moraćete da me slu-šate o Lao Ce-u takođe.

Čitav vaš um će želeti da misli upostepenim koracima. To ja mislim kadakažem Patanjđali. Ja ne kažem ništa o Pata-njđaliju - nemojte me pogrešno razumeti.Patanjđali označava da biste vi želeli darastete postepeno; to znači da biste želeli daodlažete, pripremate. Patanjđali označavaodlaganje, pripremanje. Zapamtite "p’o"(priprema - odlaganje) - Patanjđali i odla-ganje, priprema. Sa Patanjđalijem vreme jemoguće, moguće je sutra, budućnost jemoguća. On vam ne kaže: "Baš sada, upra-vo sada, skoči." On je vrlo, vrlo logičan,naučan, postepen - ne govori besmislice; ongovori smisleno. Možete ga lako razumeti;on započinje odakle vi jeste.

Lao Ce je jednostavno apsurdan;izgleda više kao pesnik a manje kao naučnium; izgleda više kao da možete biti ushiće-ni s njim, ali ne možete učiniti ništa s onim,šta god on da kazuje. Kako možete to učini-ti? Udaljenost je tako velika.

Ja vam govorim o Patanjđaliju takoda postajete ubrzo svesni, budni i pažljivi; inastavljam da govorim o Lao Ce-u takođe,pa ako vi zaista razumete Patanjđalija vićete postati sve više i više pripremljeni.Patanjđali priprema, opet zapamtite "p’o."Patanjđali priprema, on je priprema, ali akonastavite da slušate Patanjđalija možetenastaviti da se pripremate i pripremate, anikada ne dolazi trenutak kada ćete skočiti.To je kao kada čovek koji se uvek pripre-ma, gleda mapu i vodi, a nikada ne odlazina putovanje. Zapravo, to postaje čitav nje-gov posao, ceo hobi. On misli o odlaženju,kupuje knjige o Himalajima - mape, vodiče,ilustrovane knjige - odlazi da gleda filmove,razgovara s ljudima koji su putovali naHimalaje i priprema se - a onda umre. Slu-šajući Patanjđalija postoji ta opasnost:možete postati zavisni od pripreme. Imamnogo ljudi - "mnogo" nije dobar izraz,gotovo svi - koji su zavisnici pripreme,skloni su pripremi. Oni zarađuju novac saidejom da će jednog dana otići da uživaju; anikada ne uživaju. Ubrzo zaboravljaju nauživanje i postaju zavisnici zarađivanjanovca, do tog stepena da novac postaje cilj.Novac je sredstvo. U početku su i oni imali

ideju da, kada bude bilo novca, uživaće,radiće ono što su uvek želeli da rade, a nisujer nije bilo novca, a kada bude bilo novca,oni će stvarno živeti. Vremenom novcaima; sada su disciplinovani da zarađuju azaboravili su kako da troše; onda novacpostaje cilj. Onda nastavljaju da zarađuju izarađuju, i umiru.

Patanjđali može postati loša navika -onda se vi pripremate, onda nastavljate dazarađujete novac, metode, ali nikada nistespremni da plešete i uživate. Zbog toga janastavljam da govorim o Lao Ce-u, tako da,kad god osećate da ste spremni, iznenadavas Lao Ce pogađa duboko u srce, i vinačinite skok.

Kada govorim o Lao Ce-u ja govo-rim kao Lao Ce, jer odakle on govori, jastojim tamo. Sve šta on kaže ja bih želeo dasam sâm rekao. Nisam naišao ni na jednustvar gde mogu reći da se ne slažem s njim.Slažem se totalno. Sa Patanjđalijem se sla-žem uslovljeno, relativno, ne apsolutno, jerPatanjđali je sredstvo, a Lao Ce je cilj.

Ako možete odbaciti sredstva i bašsada načiniti skok, lepo. Ako ne možete,onda se malo pripremite. Priprema nije pri-premanje da se načini skok; ta priprema

samo vas priprema da dobijete hrabrost.Skok je moguć baš sada, ali vi nemate hrab-rosti. Ako imate hrabrost, upravo sada, nijeništa potrebno - možete potpuno odbacitiPatanjđalija. Patanjđali mora biti odbačenjednog dana - putovanje mora da bude osta-vljeno kada se cilj postigne; sredstva mora-ju da se ostave kad postignete cilj - ali vi nemožete nikada ostaviti Lao Ce-a; on je samcilj. Stoga priprema je pola-pola.

Bićete iznenađeni da ćete ponekadtakođe mnogo voleti Lao Ce-a, ali sviđanjenije u pitanju. Možete gledati noću u zvez-de, voleti ih, ali šta da radite? Kako da ihdosegnete? One su tako daleko... Čovekmora započeti odakle on jeste. Patanjđali jezato koristan. Lao Ce je apsolutno beskoris-tan. Koristite Patanjđalija tako da jednogdana koristite beskorisnog Lao Ce-a takođe:to je luksuz, prepuštanje. Zapamtite - on jeluksuz, prepuštanje. Ako možete to dozvoli-ti ili priuštiti, lepo. Ako ne možete priuštiti,to jednostavno stvara želju i frustraciju iništa drugo; želja za time kakve bi stvaribile ako biste mogli načiniti skok. Ogromnaželja se javlja. Vi ga osećate tako blizu uvašoj želji, ali ne možete načiniti skok, jernemate hrabrosti; i odjednom neočekivano,

on je tako udaljen, kao zvezda. Frustracijase javlja u vama.

Patanjđali i Lao Ce su duboka rav-noteža između sredstava i cilja, između putai cilja.

Peto pitanje:Ako smo mi svi Bude, zašto upada-

mo u neznanje i nesvesnost?

Zato što ste Bude. Kamen ne možeupasti u nesvesnost. Zato što ste Bude vimožete pasti; samo svesnost može upasti unesvesnost, samo živa osoba može umreti,samo ljubazna osoba može mrzeti, samosaosećanje može postati ljutnja. Dakle, nepostoji kontradikcija. Ovo pitanje se javljau umu: "Ako svako jeste Buda, i svako jesteBog, zašto smo u tako velikom neznanju?"Zato što ste bogovi, možete pasti.

To se dogodilo: "Sufi mistik, Džu-naid, prolazio je kroz šumu. Video je čove-ka da hoda tamo; baš na obali dubokogjezera. Čovek je bio sasvim pijan, s bocomu svojoj ruci, teturao se kao pijanica - i sva-kog trenutka je mogao pasti u jezero, a to jebilo opasno. Stoga je Džunaid došao donjega, uzeo ga za ruku, i rekao: "Prijatelju,

šta radiš? Ovo je opasno. Hodaš ovde takopijan, pašćeš. Jezero je vrlo duboko, a ovdeokolo nikoga nema. Čak i ako budeš pozi-vao u pomoć i plakao, niko ne bi čuo."

Pijanica je otvorio oči i rekao:"Džunaid, ti mene možda ne znaš, ali jaznam tebe. To što kažeš meni ja bi takođeželeo da kažem tebi: ako ja padnem, najvišešto mi se može dogoditi, najviše - moje teloće biti povređeno, ali ako ti padneš, ondatvoja čitava svesnost..."

Džunaid se vratio natrag svojimučenicima i rekao: "Danas sam našao maj-stora."

Bio je u pravu, pijanica je bio u pra-vu, jer Džunaid je bio na vrhu, krećući se navrhu svesnosti - ako padne odatle sve će bitiuništeno. Što se više krećete, veća je opas-nost. Ljudi koji hodaju na ravnom terenu,čak i ako padnu, šta će se dogoditi? Najvišemali prelom kao Tirtha. Dakle njih odnoseu bolnicu i mogu biti previjeni. Ali ako sekrećete na visini, onda je opasnost vrlovelika.

Zato što ste Bude, zbog toga ste paliu tako veliko neznanje, u tu duboku dolinutame. Dakle, ne budite obeshrabreni zbogtoga. Ako ste tako duboko u dolini, to je

upravo indikacija da opet možete biti navrhu. Sama mogućnost padanja nastajezbog sposobnosti da se bude na vrhu. Dob-ro je - ništa nije pogrešno - jer to je jednoiskustvo. Vaše budinstvo će postati mnogojasnije. Kada ste prošli kroz ovu tamu i pat-nju, i kada ste se vratili natrag kući, nećetebiti isti kao što ste bili pre nego što ste pali.Intenzitet vaše svesti će sada biti različitogkvaliteta; propatili ste i saznali. Bićete višebudni. Vaša svesnost će sada biti više paž-ljiva, intenzivnija, integrisana i kristalisana.

To se dešava; vrlo bogat čovek pos-taje uznemiren svojim bogatstvom - kao štose to dešava. Zapravo to treba da bude kri-terijum da li je čovek bogat ili ne. Ako ječovek zaista bogat, prinuđen je da budeuznemiren zbog svog bogatstva. Ako nijefrustriran svojim bogatstvom, još je siroma-šan; možda ima novac, ali nije bogat - jerbogat čovek nužno saznaje da sve što ima,samo ga malim delom zadovoljava. Slediduboka uznemirenost, praznina; sada toizgleda mnogo intenzivnije - nastupila jejasnoća. Siromašan čovek će se uvek nadatida će sutra biti dobro. Kako se može bogatčovek nadati? Sutra će biti isto. Nada jemrtva. On ima sve što može imati, sutraš-

njica ništa više neće pridodati. Kada jeEndrju Karnedži umro, ostavio je milijardedolara. Šta sutrašnjica može pridodati?Nekoliko miliona više? Ali on ne možekoristiti ovih nekoliko miliona jer sada onne zna šta bi odmah radio sa svojim nov-cem. Već ima više nego što mu je potrebno.

U stvari, što više novca imate,manja je vrednost novca. Vrednost zavisiod siromaštva. Jedan rupi u džepu siromaš-nog čoveka ima veću vrednost nego istirupi u džepu bogatog čoveka, jer siromašančovek može da ga koristi; bogat čovek nemože da ga koristi. Što više novca imate,manja je vrednost. Dolazi stanje zasićenos-ti, kada novac nema vrednost - bilo da gaimate ili nemate, nema razlike; vaš život ćese nastavljati isto. Biti bogat znači uništitivrednost novca; onda je novac bezvredan.Imate kuću koju ste želeli, imate kola kojaste želeli, imate sve što ste želeli - sadanovac nije ništa, upravo samo cifra. Možetenastavljati da stavljate cifre na svom ban-kovnom računu - bez koristi. Iznenada jenada mrtva, odjednom čovek shvata:"Nisam ništa postigao."

Ovaj bogati čovek, ja ću vam reći,bio je zaista bogat, i postao je tako frustri-

ran sa svojim bogatstvom da je napustiosvoju palatu u potrazi za mudrim čovekom;jer je zaista bio proklet, zaista u patnji.Želeo je da se oseća malo srećnije. Išao jeod jednog mudrog čoveka do drugog, ali tonije bilo od koristi. Previše su govorili, aliniko nije mogao da mu išta pokaže. A on jeinsistirao - mora da je bio vrlo empirijskičovek - on je insistirao: "Pokažite mi sreću,onda ću verovati." Mora da je imao naučnium. Rekao je: Ne možete me zavarati pri-čom. Pokažite mi sreću - gde je ona? Ako jevidim, samo onda mogu postati vaš uče-nik." Sada je retko naći majstora koji vamje može pokazati. Ima učitelja, hiljade ihiljade, ali ako im pogledate lica, videćeteda su u većoj patnji nego vi.

Bogat čovek je prispeo u selo, a lju-di su mu rekli: "Da, mi imamo sufi mistika.On može biti od pomoći. Malo je ekscentri-čan, budi malo oprezan s njim. Budi malooprezan, hmm?... jer niko ne zna šta će onuraditi. Inače on je redak fenomen - idi kodnjega."

Bogati čovek je otišao; pokušao jeda ga nađe. On nije bio u kolibi. Ljudi surekli da je upravo otišao prema šumi, stogaje on otišao tamo. Sedeo je ispod ogromnog

drveta, u dubokoj meditaciji. Bogati čovekse tu zaustavio, sjahao s konja. Taj čovekizgledalo je da je bio zaista u velikoj sreći,tako smiren, tako tih: padalo je veče.

Bogati čovek se poklonio pred nje-govim stopalima, i rekao: "Gospodine, jabih želeo da budem srećan. Ja imam sve -osim sreće."

Sufi je otvorio oči i rekao: "Pokaza-ću vam sreću, a vi mi pokažite svojebogatstvo."

Savršeno ispravno. Ako tražite odnjega da vam pokaže sreću, pokažite muvaše bogatstvo. Imao je hiljade dijamanatau vreći na leđima konja, jer se pripremio zato. Uvek je mislio: "Ako ima nekog ko imasreću, on će tražiti; cena mora da se plati.Nema ničega što možete dobiti, a da neplatite za to." Stoga ih je poneo sa sobom.Ovi dijamanti su vredeli milione rupija.

Dao je vreću i rekao: "Pogledajte."Za delić sekunde mistik je zgrabio

vreću svojom rukom i pobegao. Bogatčovek nije mogao poverovati šta se dogodi-lo za sekundu. Kada je pribrao svoj umpojurio je vrišteći i plačući: "Opljačkansam!"

Naravno, poznavao je puteve u selu,

i mogao je da trči brzo. Bio je fakir, jakčovek, a bogat čovek nikada u svom životunije jurio nikoga. Stoga, plačući i pateći... icelo selo se okupilo, ljudi su rekli: "Reklismo vam da ne idete kod njega, on jeekscentrik. Niko ne zna šta će uraditi." Celoselo je postalo uzbuđeno. To je za bogatogčoveka bila prava patnja. Izgubio je sve štoje u životu zaradio - a da nije imao nikakvekoristi.

Trčeći oko celog sela mistik se vra-tio do istog drveta, gde je konj još stajao.Stavio je vreću pored konja, seo ispod drve-ta, zatvorio oči, i utihnuo je. Vratio se boga-ti čovek - trčeći zadihano, dišući teško, zno-jeći se, obliven suzama - čitav njegov životmu je doveden u pitanje. Tada je iznenadaugledao vreću pored konja; privio je nasvoje srce, počeo da pleše, postao je takosrećan.... Mistik je otvorio oči i rekao:"Vidiš, nisam li ti pokazao šta je sreća?"

Morate upoznati patnju; samo ondaćete znati šta je sreća. Vama treba pozadina.Svako iskustvo je iskustvo nasuprot poza-dine. Buda mora da dođe u svet da bi osetioda je on Buda. Morate doći u svet, i patitida biste znali ko ste. Bez toga ne postojimogućnost. Vi ste u stanju u kome je bio

bogat čovek; jureći okolo mistika, sasvimopljačkan, plačući i zapomažući. Moguvideti; sve je opljačkano, vi jurite u seluovog sveta. Staze nisu poznate, ali vi steopljačkani. Vi ste nesrećni do same srži,jadni. Jureći, jureći i jureći... jednog danaćete se vratiti natrag do drveta, naći ćeteopet vreću. Plesaćete; bićete ekstatični.Reći ćete: "Sada znam šta je sreća."

Svet je nužno iskustvo. To je škola.Čovek mora da prođe kroz nju. Da bi sebespoznao, prvo mora sebe da izgubi. Ne pos-toji drugi način; to je jedini put. Ništa se nemože uraditi oko toga. To je to.

Da, zbog toga. Zato što ste Bude,zbog toga patite. Zato što ste Bude, zbogtoga ste pali u nesvesnost. Možete se vratitinatrag kući svakog dana. To je za vas; vitreba da se odlučite da se vratite natragizvoru.

U hrišćanstvu jedna reč je bilapogrešno shvaćena, a to je "pokajanje."Izvorna jevrejska reč za "tugovanje, kaja-nje" označavala je vraćanje, a ne kajanje.To je jedino pokajanje - ako se vi vraćate!Bivajući prevedena kao "kajanje", čitavastvar se gubi. Muslimani imaju sličnu reč,toba. Toba označava povratak. To znači

"vratiti se natrag izvoru." Toba takođeizgleda kao pokajanje; to takođe nije kaja-nje. Đaini imaju reč: oni kažu pratikraman;što znači povratak.

Čitava stvar je kako se vratiti natrag,do izvora odakle ste došli. Zato je meditaci-ja: za povratak, da se vratite natrag do izvo-ra i padnete u njega ponovo. Vi ste Bude,bili ste Bude, ostaćete Bude - ali budinstvoima tri stadijuma: jedan je pre nego što gaizgubili, detinjstvo Bude; onda vi tragate zanjim, mladost Bude; onda, postižete to,doba starosti. Svako dete je Buda, svakimlad čovek je tragalac, a svaki star čovektreba da bude, ako su stvari bile u redu,čovek koji je ostvario to. Zbog toga takomnogo na Istoku cenimo i poštujemo stareljude. Ako sve ide kako valja, mudar čovekoznačava čoveka koji se vratio natrag izvo-ru.

Dete ima nevinost, ali je nesvesnotoga, jer to ima od samog početka. Kakoono može biti svesno toga? Njemu trebaiskustvo suprotnog; samo onda će postatisvesno. A onda će čeznuti da se opet vratinatrag; svako žudi da postane opet dete, dabude tako nevin. Čitavo iskustvo je bilotako divno.

Ali nije bilo tako divno u to vreme!Samo se vratite natrag u svoje detinjstvo.Ne sećajte se toga - ponovo proživite to. Toje bilo patnja. Nijedno dete nije srećno;svako dete želi da postane odraslo, zrelo,veliko, jako - svako dete - jer svako deteoseća sebe bespomoćnim. Ono ne zna štaima. Ono ne može znati, kada to nije izgu-bilo. Ono će morati da izgubi nevinost;moraće da se kreće u svetu pokvarenosti;moraće da uđe duboko u grehe. Ono je bilosvetac, ali ta svetost nije bila postignuće. Toje bio samo prirodan dar.

Ako vam je nešto dato od prirode,ne možete ceniti to. Zbog toga uopšte nistezahvalni.

Čuo sam sufi priču. Jedan čovek jedošao kod sufi mistika i rekao je: "Ja samfrustriran i izvršiću samoubistvo. Baš sampošao da se udavim u reci, i video sam vaskako sedite na obali. Mislio sam, zašto dane uložim zadnji napor? Želeo bih da znamšta vi kažete?"

Mistik je pitao: "Zašto ste frustrira-ni?"

Čovek je odgovorio: "Nemam ništa.Zbog toga sam frustriran - nemam ni jedanjedini posao. Ja sam najsiromašniji čovek

na svetu, i patim. Sve je tako veliki napor -umoran sam od toga. Blagoslovite me dabih mogao umreti, jer imam takvu nesrećuda šta god uradim uvek propadne. Bojim seda čak neću uspeti ni u samoubistvu."

Mistik je rekao: "Pričekajte. Akoćete baš sada izvršiti samoubistvo, i kažeteda nemate ništa, dajte mi samo jedan dan.Sutra ću ja to udesiti!

Sledećeg dana ga je odveo kod cara.Car je bio njegov učenik. Otišao je u palatu,razgovarao sa carem, vratio se natrag,odveo je čoveka kod cara i rekao mu: "Carje spreman da kupi vaša dva oka. Kolikogod da tražite, on će dati."

Čovek je rekao: "Šta vi mislite?Jesam li ja lud - da prodam svoje oči?"

Sufi je rekao: "Rekli ste da nemateništa. Sada, šta god da tražite, koju godcenu - milion rupija, dva miliona rupija,deset miliona rupija, sto miliona rupija -kralj je spreman da kupi oči. Upravo prenekoliko sati ste rekli da nemate ništa - aniste spremni da prodate oči? A i krenuli steda izvršite samoubistvo. Ja sam nagovoriocara da kupi vaše oči, takođe i vaše zube,vaše ruke i noge. Vi kažite cenu i mi ćemoodseći sve i dati vam novac. Bićete najbo-

gatiji čovek na svetu."Čovek je rekao: "Ja sam mislio da

ste mudar čovek - meni izgledate kao ubi-ca!" Čovek je bežao, govoreći: "Ko zna,ako uđem u palatu, a car je isto ovako lud, ipočnu da mi vade oči...!"

On je pobegao, ali po prvi put jeshvatio koju cenu možete tražiti za svojeoči. A nikada niste bili zahvalni za njih.Nikada niste zahvaljivali Bogu što ste živi.Ako ste krenuli da umrete, a neko je bio tuda vam dodeli još jedan dan više, kolikobiste bili spremni da date? Bićete spremnida date sve. Ali nikada niste bili zahvalni...jer dobili ste to bez nadoknade. Dobili ste tokao dar, a niko ne ceni darove.

Detinjstvo je dar. Nevinost postoji,ali dete je nesvesno. Ono će morati da gaizgubi. Kada ga izgubi - u svojoj mladostiće lutati, izmešaće se na putevima sveta,postaće potpuno tamno, uprljano, grešnik -onda će žarko žudeti. Onda će saznati šta jeizgubilo. A onda će ići u crkve i hramove ina Himalaje, i tražiće majstore - a ono netraži ništa; samo traži da mu se vrati nevi-nost. A ako sve ide valjano, i ono postanehrabar čovek, na kraju će on dok ne umreopet postići tu nevinost.

Inače kada star čovek postane dete,to je potpuno različito. To je definicija sve-ca: star čovek opet postaje dete, nevino. Aliova nevinost ima različit kvalitet, jer onsada zna da to može da se izgubi; i on znada, kada se sada izgubi, patnja je ogromna.Sada on zna da bez ove nevinosti sve posta-je pakao. Sada on zna da je ova nevinostjedino blaženo stanje, jedino oslobođenjekoje postoji.

Isto se događa s vašom svesnošću:vi je imate, vi je gubite, ponovo je zadobija-te. To postaje krug. Zbog toga Isus kaže:"Dok niste dete, dok niste kao dete, nećeteući u kraljevstvo božje." To je povratak;krug je zatvoren.

Zaboravite reč "kajanje," zameniteje rečju "povratak," i hrišćanstvo postajeoslobođeno krivice. To "kajanje", reč"kajanje" stvorila je svu nevolju. Vraćanjeje lepo; kajanje je ružna pojava. Religija netreba u vama da stvara krivicu, ona treba dastvori hrabrost. Krivica stvara strah. Jedinastvar koja je potrebna jeste hrabrost - neus-trašivost - da se vratite natrag kući.

Šesto pitanje:Može li čovek načiniti iznenadan

skok uz pomoć droge?

Ne. To će biti skok droge, ne vaš; astvar je u tome da vi načinite skok, ne dro-ga. Droge nisu u potrazi za prosvetljenjem;one su sasvim izvesno kakve jesu. Akouzmete drogu, i nešto se dogodi, to se zaistadogađa jedino kao reakcija tela na drogu, ane vama. To se dešava upravo hemiji tela,ne vašoj svesnosti. To je fenomen sna;halucinacija.

To ponekad može biti lepo, zapam-tite ponekad. Ponekad može biti pravipakao. Zavisi. Zbog toga ja kažem da drogastvara samo situaciju u hemiji vašeg tela, aliako je vaš um prolazio kroz pakao, um ćenastaviti da ide kroz pakao. Sada će pakaobiti jači, to je sve; jer sada je hemija druga-čija. Vi ćete se kretati prema paklu, alinećete ići brže. Droga vam može dati brzi-nu. Dobro je drogu nazvati "ubrzanjem";droge daju samo ubrzanje, ništa drugo. Akoste se osećali lepo i dobro, vi ćete se osećatilepo i dobro "sa brzinom," ali vas ona nemože promeniti. Šta god da ste, ostaćeteisti.

Ali opasnost je da možete s njombiti obmanuti. Jednom kada ste obmanuti i

mislite: "Ovo je ekstaza, ovo je ono što mije trebalo," onda ste izgubljeni. Onda ćeteuvek razmišljati u ovim terminima: da uzi-mate drogu i onda imate iskustvo Boga. Vine doživljavate ništa, jer Bog uopšte nijeiskustvo. To je prestanak svakog iskustva.Kada svi objekti iščeznu - iskustvo je jedanobjekat - i kada samo subjekt ostane kaočista svest - ništa da se saznaje, nego samosaznavalac - onda je tu Bog. Bog nije obje-kat; Bog je čista subjektivnost. Nikakvadroga vam to ne može dati.

Sedmo pitanje:Da li sam u pravu što osećam da ste

prešli stazu postepenog prosvetljenja? Da liste plesali kada se prosvetljenje dogodilo?

Ja još plešem. Ako imate oči možetevideti. Ako nemate oči šta možete učiniti?

Inače ne postoji postepeno prosvet-ljenje; prosvetljenje je uvek neočekivano.Možete pripremati postepeno, možete prip-remati neočekivano, ali prosvetljenje jeuvek iznenadno. Ono se dešava za jedantrenutak. Ne dešava se to da neko bivapedeset posto prosvetljen, šezdeset postoprosvetljen, sedamdeset posto prosvetljen,

ne. Upravo trenutak pre on je bio sto postoneprosvetljen, a baš trenutak posle on je stoposto prosvetljen. To se dešava iznenada,inače na drugi način bilo bi stepena. Nepostoje stepeni.

To je baš kao smrt; to se dešava zajedan trenutak. Ne možete reći da je čovekpola mrtav. Čak i ako izgleda pola mrtav,on je savršeno živ, to je samo naizgled.Čovek može da bude u komi, ležeći nesves-tan, ali onda je takođe savršeno živ, ne polamrtav. Ili ste mrtvi, ili ste živi - ne postojidrugi način - ili ovo ili ono. Prosvetljenje jeuvek iznenadno.

A priprema? To je vrlo suptilnastvar; priprema nije za prosvetljenje; prip-rema je za vašu hrabrost. Hrabar čovekmože to preuzeti upravo sada; kukavici ćetrebati godine da se pripremi. Čitav prob-lem je u strahu. Ako je strah odbačen, vi steu slobodi. Ako nastavite da hranite svojstrah i dvorite svoj strah, nikada nećete bitislobodni. Dakle, načinite tu suštinu jasnomu vašim umovima: prosvetljenje ne tražipripremu; sva priprema postoji samo zatojer se plašite. Stoga to zavisi od vas. Kadgod odlučite da odbacite strah, to se možedogoditi.

To što treba da se postigne nije neš-to izvan vas; vi već to nosite sa sobom. Toje baš kao rađanje deteta: žena nosi dete utrudnoći - dete je već tu, pulsira, živo je,šutira - ali kada je žena mnogo uplašena,rađanje će dugo trajati. Ako je uplašena inapeta, kada dete želi da izađe van iz mate-rice, ona će stegnuti ceo svoj mehanizam ustrahu i neće dozvoliti detetu da izađe.Detetu treba opušten prolaz da izađe napo-lje, a žena je tako napeta da mu neće dozvo-liti da izađe. A dete želi da izađe napolje,jer sada je to njegov jedini život - nekolikodana više i, ako je u materici, ono će umreti.Dakle dete će uložiti sve napore da izađenapolje, a žena je napeta; postoji konflikt.Taj konflikt stvara bol; inače nijedno rađa-nje deteta ne bi trebalo da bude bolno.Nema potrebe; to nije potrebno.

Idite kod starih, drevnih plemena uIndiji. Rađanje deteta se dešava tako lako,prirodno, da ti ljudi nisu čuli ni za kakavbol u tome. Žena bi radila u polju, i dete bise rodilo - ni jedna jedina osoba nije pazilana nju; ona bi to uradila sama. Stavila bidete ispod drveta, obavila celodnevni posao- ne žureći da se vrati kući - onda bi uvečeodnela dete kući. Jednostavno. Baš jednos-

tavno, kao što se događa kod životinja,nema problema.

Majka stvara problem. Majka jenapeta, boji se. Ta napetost, i detetov naporda izađe napolje, stvara borbu; i onda, topotraje. Dete je spremno da izađe napoljesvakog trenutka. Svi ste vi prošli periodgestikuliranja. Kao što ja vidim, svako je udevetom mesecu - svako je uvek bio udevetom mesecu. Dakle, čitav problem jekako da se opusti, i pusti dete da izađenapolje i bude rođeno. Možete se opustitisamo ako se ne plašite. Prihvatite, ne plašitese. Prihvatite život. On je prijatelj, nije nep-rijatelj. Cela ova egzistencija je dom; vi steovde stranci. Zaboravite sve o čemu je Dar-vin govorio - preživljavanje, borba, pobeda.Sve su to besmislice. Slušajte ljude kojikažu da je ovo dom, jer oni su u pravu. Ina-če, drugačije nije moguće. Vi ste rođeni uživotu - kako on može biti protiv vas? Kakomajka može biti protiv deteta? I vi ćete sevratiti natrag tome: baš kao što talas doseževisoko, pleše na suncu, a onda se vraća nat-rag. Kako okean može biti protiv talasa? Ustvari čitava snaga talasa je dar iz okeana;on se uzdiže visoko; ne da se on uzdiže,nego se okean uzdiže u njemu.

Vi ste samo talasi u kosmičkomokeanu svesti. Prihvatite to. Osećajte se kodkuće. Vi niste ovde stranci, vi ste voljeni odegzistencije. A onda, iznenada, sakupljatehrabrost jer nema straha.

Prosvetljenje je uvek iznenadno.Ako morate da se krećete postepeno, to jezbog vašeg neprihvatajućeg uma, straha,obazrivosti.

Osmo pitanje:Vi zaista znate da me izludite. Više

čak ni prosvetljenje nije dovoljno dobro.Ne, ono mora da bude iznenadno; inače mićemo propustiti nešto. Ako ikada sretnemBoga ja ću ga ustreliti. Kako očekujete odmene uravnoteženost ako vi prvi nastavljateda ističete da se zaboravi na prosvetljenje,a ako uopšte išta treba da se uradi to jepraktikovanje strpljenja, a onda iznenadatreba da načinim divovskih sedam koraka ujednom - da budem hrabar i skočim? Da lije sve to upravo da bismo se našli u očaj-nom stanju?

Naravno, i ja bih vam takođe rekao:kad god vidite Boga, upucajte ga... jer to ćebiti poslednja barijera. Ustrelite ga odmah

tako da sami ostanete u svojoj usamljenosti;inače on će postati svet, iskustvo.11

Čitavu stvar ste vi dobro razumeli:to je da vas izludi. Tako izludi da postanetesiti vaše ludosti i iznenada iskočite iz toga;inače nećete iskočiti. Ako ste kao "kodkuće" u vašoj ludosti, kako ćete iskočiti iztoga? Stoga ću ja načiniti čitavu situacijutako očajnom, tako intenzivno očajnom, daiskočite iz svoje kože, i slobodni ste.

Deveto pitanje:Ja sam doživeo centar nebića iz

koga sva bića nastaju kao i ekstazu o kojojgovorite. Ako pitam...

Inače ako ste vi iskusili nebiće, odkakve je potrebe da se pita? Nema "ako"ako ste iskusili. Ako pitate, možda stezamišljali da ste iskusili stanje nebića - jeriz tog stanja nebića, nijedno pitanje ne nas-taje. Ne može nastati, ne postoji mogućnost.Ko će kreirati pitanje u stanju nebića? Jed-

11 Bog je naša autentičnost, suština, zato se kaže dabudemo sami sa sobom, u svojoj suštini jer sve izvantoga je svet objekata i iskustava sa njima, a iskus-tveni svet objekata je moguć samo kada nismo usvojoj Božanskoj suštini, sami sa Sobom.

nom kada ste upoznali tu sunyu, tu prazni-nu, ništa ne nastaje.

Mora da ste zamišljali. A to sedešava; pre nego što čovek dostigne to sta-nje, zamišlja to mnogo puta zbog želje. Slu-šajući mene neprekidno, vi stvarate želju:kako da budete prosvetljeni, kako da budeteoslobođeni sve ove patnje. Ta želja će stvo-riti snove. Ako je želja vrlo jaka, stvorićetako jasne snove, da će izgledati kao vizije.Oni će biti realniji od uobičajene realnosti;onda ćete misliti da ste imali iskustvo. Ne.

Ako se iskustvo nebića dogodi, svapitanja se rastvaraju - ne da se rešavaju, nijedno pitanje nikada se ne rešava, ali zatošto su pitanja apsurdna; ona se ne mogurešiti. Kada ovo kažem ja mislim, ako nekopita; "Kakav je miris crvene boje?" Pitanjeizgleda gramatički ispravno, ali je apsur-dno, jer crvena boja, ili bilo koja boja, nijepovezana sa mirisom. Ali ako neko pita:"Kakav je miris crvene boje?"...to je apsur-dno. Sva pitanja su apsurdna; stoga nijepotrebno da budu rešena.

Jednom kada ste smireni, apsolutnosmireni, odjednom razumete besmislenostsvih pitanja - i svih filozofija, jer sve filozo-fije zavise od stanovišta da su pitanja vred-

na da budu odgovorena.Ne. Možete zamisliti; kada zamislite

ovo će se dogoditi."Ja sam iskusio centar nebića iz

koga sva bića nastaju a takođe ekstazu okojoj govorite. Ako pitam... ŠTA DA UČI-NIM DA BIH SKOČIO U PROSVETLJE-NJE...?

Inače šta je potrebno sada? Vi kaže-te da ste iskusili centar nebića. Kažete daste postigli i iskusili stanje ekstaze. Ovo jeprosvetljenje. Onda svaki skok bi bio iska-kanje iz toga. Stoga, molim vas ne skačite!Sada će skakanje biti opasno. Vi ćete pono-vo iskočiti u svet. Ovo je za svetovne ljude,što (ih) ja potresam - "skočite u prosvetlje-nje" - ne za Bude, one koji su to dostigli.Oni ne treba da skaču. Oni treba da izbegnusvaki skok i sva iskušenja da skaču; inačenaći će se natrag u svetu, a onda će se opetpojaviti nevolja.

Zapamtite da ne postanete žrtveimaginacije. Mašta može da igra ogromneigre - ne samo s vama; ona ih je igrala sasvima. Šta god vi zahtevate, ona vam možesnabdeti.

To se dogodilo: Mula Nasrudin se

prijavio za posao na brodu. On je intervjui-san. Čovek koji je vršio intervju pitao je:"Ako naiđe oluja, šta ćete uraditi?"

On je rekao: "Prvo ću baciti sidro."Čovek je nastavio: "Dolazi druga

oluja, čak i veća od prve, šta ćete uraditi?"On je rekao: "Spustiću drugo sidro."

Nastavio tako dalje..."...deseta oluja!" A Nasrudin je

odgovorio: "Spustiću drugo sidro."Čovek je rekao: "Ali odakle ćete

dobiti ta sidra?"On je rekao: "Odakle vi dobijate

svoje oluje! Sa istog mesta."

Poglavlje 5

OSAM UDOVA YOGE5. jul 1975. u Buddha dvorani

II, 28: yoganganušthanadašuddhikšayejnanadiptiravivekakhyateh.

Kada se u postupnoj ovladanostijogističkim metodama [doslovno »udo-vima« (ahga)] nečisto ukloni - javlja se [usrazmeri sa tom ovladanošću] i svetlostznanja [koja završava u vrhunskom]razaznavajućem uvidu« (vivekakhyati).

II, 29: yama nyama asana pranayamapratyahara dharana dhyana samadhayo'štavangani.

»[Opšta] Pravila [ispravnog pos-tupanja]« (yama), [specifično jogističke]obaveze« (nyama), »[jogističke] seđećepozicije« (asana), »kontrola daha«(pranayama), »uzdržavanje [čula]«(pratyahara), »zadržanost [pažnje]« (dha-rana), kontemplacija (dhyana) i »usred-sređenost [bića]« (samadhi) predstavljajuosam »članova« [joge].

Svetlost koju tražite, u vama je.Stoga će traganje biti unutrašnje traganje.To nije putovanje do nekog cilja u spoljaš-njem prostoru; to je putovanje u unutraš-njem prostoru. Treba da dosegnete svojusrž. Ono što tražite već je u vama. Trebasamo da "ogulite luk;" ima tu slojeva i slo-jeva neznanja. Dijamant je skriven u zemlji;dijamant ne treba da se stvori. Dijamant većpostoji - samo slojevi zemlje treba da buduuklonjeni.

To je pravo osnovno razumevanje;blago je već tu. Možda vi nemate ključ.Ključ mora da se pronađe, ali ne blago. Ovoje osnovno, vrlo korenito, jer sav napor ćezavisiti od ovog razumevanja. Ako blagotreba da se stvara, onda će to biti vrlo dugproces; niko ne može biti siguran da li tomože biti stvoreno ili ne. Samo ključ morada se nađe. Blago postoji, baš u blizini.Nekoliko slojeva brava treba da se uklone.

Zbog toga je traganje za istinomnegativno. To nije pozitivno traganje. Vi netreba da dodate nešto svom biću; pre neštotreba da izbrišete. Morate da odsečete neštood sebe. Traganje za istinom je hirurško.Nije medicinsko; to je hirurško. Ništa netreba da vam se doda; pre, nasuprot tome,

nešto mora da se ukloni od vas, poništi.Otuda metoda upanišada: neti, neti. Znače-nje neti, neti je: nastavi da negiraš, poništa-vaš dok ne stigneš do negatora; nastavi danegiraš dok ne preostane nikakva moguć-nost da negiraš; samo ti ostaješ, ti u svojojsrži, u tvojoj svesti koja ne može biti negi-rana - jer ko će je negirati? Stoga nastaviteda negirate: "Ja nisam ni ovo ni ono." Nas-tavite; "neti, neti..." Onda dolazi tačka gdesamo vi jeste, negator; više nema ničegadrugog da se odseče, operacija je završena;došli ste do blaga.

Ako se ovo ispravno razume, ondateret nije težak; traganje je vrlo lako. Može-te se kretati lako, znajući dobro sve vremeda blago može biti zaboravljeno, ali ononije izgubljeno. Možda nećete biti sposobnida znate gde je ono tačno, ali to je u vama.Možete da se opustite; nema potrebe za tim.Zapravo, čak i ako to želite da izgubite, nemožete izgubiti, jer je to samo vaše biće.Nije za vas to nešto spoljašnje; to je u bitiunutrašnje.

Ljudi dolaze kod mene i kažu: "Mismo u potrazi za Bogom." Pitam ih: "Gdeste ga izgubili? Zašto tražite? Jeste li ganegde izgubili, kažite mi onda gde ste ga

izgubili, jer samo ćete tamo moći da ganađete." Oni kažu: "Ne, mi ga nismo izgu-bili." Onda zašto ga tražite? Onda samozatvorite svoje oči. Možda zbog traganja nemožete da ga nađete. Možda ste previšeusredsređeni na traganje; niste gledali usvoje unutrašnje vlastito biće; da kralj kra-ljeva već sedi tamo, čekajući na vas da sevratite kući. A vi ste veliki tragalac, stogaidete u Meku i Medinu, Kashi i Kailash. Viste veliki tragalac. Idete svuda po svetu,osim na jedno mesto - gde vi jeste. Tragalacje traženo... kada je čovek smiren i tih.

Ništa novo se ne postiže. Čovekjednostavno započinje da shvata da je čitavapogrešna stvar bilo traženje spolja. Tražećiunutra, to se tamo nalazi. To je uvek bilotamo. Nije bilo ni jednog jedinog trenutkakada to nije bilo tamo - i neće biti ni jednogjedinog trenutka - jer Bog nije spolja, za vasistina nije spolja, to ste vi što je obožavano,to ste vi u svom totalnom sjaju; to ste vi usvojoj apsolutnoj čistoti. Ako razumete ovo,onda sutre Patanjđalijeve će biti vrlo jedno-stavne.

Praktikujući različite korake yogeza uništavanje nečistote, javlja se duhovno

prosvetljenje koje se razvija u svesnost orealnosti.

On ne kaže da nešto treba stvoriti;on kaže da nešto treba da bude uništeno. Viste već više od svog bića, svog postojanja -u tome je problem. Sakupili ste mnogo okosebe, dijamant je sakupio previše blata. Bla-to mora da se opere, i odjednom eto dija-manta. "Praktikujući različite korake yogeza uništavanje nečistote,..." To nije stvara-nje čistote ili svetosti, ili božanstvenosti; toje upravo uništavanje nečistoće. Čisti viJeste. Sveti vi Jeste. Čitava staza postajetotalno različita. Onda nekoliko stvari morada se odseku i odbace; nekoliko stvarimoraju biti eliminisane.

U suštini ovo je značenje sannyase;samoodricanja. To nije da se odričete kuće,ne odričete se porodice, ne odričete se dece- to izgleda previše okrutno. Kako saoseća-jan čovek može to učiniti? To nije odricanjeod žene, jer to uopšte nije problem. Žena nezaklanja Boga; niti deca stvaraju prepreke,ni kuća. Ne, ako se vi odreknete njih, ondane razumete. Odreknite se nečega drugogšto ste sakupljali u sebi.

Ako želite da se odreknete kuće,

odreknite se prave kuće: tela u kome živite iboravite. Pod samoodricanjem ja ne podra-zumevam da treba da odete i izvršite samo-ubistvo, jer to neće biti odricanje. Upravoznanje da vi niste telo dovoljno je. Takođenije potrebno da budete okrutni premasvom telu. Vi možda niste telo, ali telo jetakođe Bog. Vi možda niste telo, ali telo ježivo samo od sebe. Ono takođe sudeluje uživotu; ono je deo ove totalnosti. Ne buditeokrutni prema njemu. Ne budite nasilniprema njemu. Ne budite mazohista.

Religiozni ljudi gotovo uvek postajumazohisti. Ili su već bili - religija postajeracionalizacija i oni počinju da muče sebe.Ne budite samomučitelj. Postoje dva tipamučitelja i nasilnih ljudi: jedan je sadistakoji muči druge - političari, Adolfi Hitleri; ipostoje samomučitelji - takozvani religiozniljudi, sveci, mahatme, koji muče sebe - onisu mazohisti. Isti su; nasilje je isto. Bilo damučite telo nekog drugog, ili svoje vlastito,nema razlike - vi mučite sve isto.

Samoodricanje nije samomučenje.Ako je to samomučenje to samo političarstoji na svojoj glavi. Može biti da ste vitakve kukavice da ne možete udesiti damučite druge, tako da možete mučiti samo

svoje vlastito telo. Devedeset devet od stotakozvanih religioznih ljudi su samomuči-telji, kukavice. Oni žele da muče druge, alipostoji strah i opasnost i to ne mogu činiti.Stoga su našli vrlo nevinu žrtvu, ranjivu,bespomoćnu: svoje vlastito telo. I oni gamuče na milion načina.

Ne, odricanje znači znanje; samood-ricanje označava svesnost; odricanje ozna-čava realizaciju - realizaciju činjenice da viniste telo. To je završeno. Vi živite u njemuznajući da niste ono. Kada se ne identifiku-jete (s njim), telo je lepo. Ono je jedna odnajvećih misterija u egzistenciji. Ono jesam hram u kome se kralj kraljeva skriva.

Kada razumete šta je odricanje, virazumete ovo neti, neti. Vi kažete: "Janisam ovo telo, jer sam svestan tela; samasvesnost čini me odvojenim i različitim."Idite dublje, nastavite da ljuštite luk: "Janisam misao, jer misli dolaze i odlaze, a jaostajem. Ja nisam emocija..." Emocijedođu, ponekad vrlo jake, i sebe potpunozaboravite u njima, ali one odu. Bilo jevreme kada one nisu bile, vi ste bili; bilo jevreme kada su one bile, a vi ste bili skriveniu njima. Bilo je opet vreme kada su oneotišle, a vi ste sedeli tu. Vi ne možete biti

one. Vi ste odvojeni.Nastavite da ljuštite luk: ne, telo vi

niste; mišljenje vi niste; osećanje vi niste.Ako znate da niste ta tri sloja, vaš ego jed-nostavno iščezava ne ostavljajući trag izasebe - jer vaš ego nije ništa drugo do identi-fikacija sa ova tri sloja. Onda vi jeste, ali nemožete reći "ja". Reč gubi značenje. Egonije tu; vratili ste se kući.

Ovo je značenje sannyase; to jenegiranje svega što niste, već ste se samoidentifikovali s tim. Ovo je hirurgija. Ovo jerazaranje.

"Pomoću praktikovanja različitihkoraka yoge za razaranje nečistote..." Aovo je nečistota: kada sami mislite da steono što niste. Nemojte me pogrešno razu-meti, jer uvek postoji mogućnost da pogre-šno shvatite da je telo nečisto. Ja ne kažemto. Možete imati čistu vodu u jednoj posudi,a čisto mleko u drugoj. Pomešajte ih; sadamešavina nije duplo čista. Obe su bile čiste;voda je bila čista, tačno iz Gange, i mlekoje bilo čisto. Sada mešate dve čistoće i nas-taje jedna nečistoća - nije se čistoća udvos-tručila. Šta se dogodilo? Zašto nazivate ovumešavinu vode i mleka nečistom? Nečisto-ća označava ulaženje stranog elementa,

onog što ne pripada tome, koje nije prirod-no u tome, što je izvestan nametljivac, štoje prestupilo svoju teritoriju. Ne samo da jemleko nečisto, voda je takođe nečista. Dvečistoće se susreću i postaju nečiste.

Stoga kada ja kažem otklonite nečis-toće, ja ne mislim da je vaše telo nečisto, nemislim da je vaš um nečist, ne mislim ni dasu vaša osećanja nečista. Ništa nije nečisto -ali kada se identifikujete, u identifikaciji jenečistoća. Sve je čisto. Vaše telo je savrše-no ako ono funkcioniše samo od sebe i akonema uplitanja. Vaša svesnost je savršenaako deluje sama od sebe i telo se ne upliće.Ako živite u neupletenoj egzistenciji vi stečisti. Sve je čisto. Ja ne osuđujem telo.Nikada ne osuđujem ništa. Toga se sećajteuvek: ja ne osuđujem. Sve je lepo kao štojeste. Međutim, identifikacija stvara nečis-toću.

Kada započnete misliti da ste telo,vi ste se nametnuli telu. A kada se vi name-tnete telu, telo odmah reaguje i nameće sevama. Onda postoji nečistota.

Patanjđali kaže: "Praktikujući razli-čite korake yoge za razaranje nečistote..."Za uništavanje identiteta, identifikacije; zauništavanje nereda u koji ste upali - haosa,

gde je sve postalo sve drugo. Ništa nije čis-to. Nijedan centar ne funkcioniše sam odsebe; vi ste postali gomila. Sve nastavlja dase upliće u prirodu svega drugog. To jenečistota.

"...uništavanjem nečistote, javlja seduhovno prosvetljenje..." Jednom kada senečistota ukloni, iznenada nastupa prosvet-ljenje. To ne dolazi spolja, to je vaše naju-nutarnije biće u svojoj čistoti, u svojojnevinosti. Svetlost nastaje u vama. Sve jejasno, gužva zbunjenosti nestaje, jasnoćapercepcije nastaje. Sada možete videti svekakvo jeste: nema projekcija, nema mašte,nema iskrivljavanja ikakve realnosti. Jedno-stavno vidite stvari kakve jesu. Vaše oči suslobodne, prazne; vaše biće je smireno.Sada vi nemate ništa u sebi, stoga ne može-te projektovati. Postajete pasivan posmat-rač, svedok, sakshin - a to je čistota bića,postojanja. "...tu se javlja duhovno prosvet-ljenje koje se razvija u svesnost o realnos-ti."

Onda osam koraka u yogi. Slediteme vrlo lagano, jer ovo je središnje učenjePatanjđalija:

Yama, niyama, asana, pranayama,

pratyahara, dharana, dhyana, samadhiyaashto angami.

[Opšta] Pravila [ispravnog postupanja](yama), [specifično jogističke] obaveze"(nyama), [jogističke] seđeće pozicije (asana),kontrola daha (pranayama), uzdržavanje [čula](pratyahara), zadržanost [pažnje] (dharana),kontemplacija (dhyana) i usredsređenost [bića](samadhi) predstavljaju osam članova [joge].

Osam koraka u yogi. To je čitavanauka o yogi u jednoj rečenici, u jednomsemenu. Mnoge stvari su izražene. Prvo,dopustite da vam kažem pravo značenjesvakog koraka. I zapamtite, Patanjđali njihnaziva koracima i udovima, i jedno i drugo.Oni su oboje. Koraci su zato što posle jed-nog sledi drugi, postoji redosled rasta. Alioni nisu samo koraci; oni su udovi telayoge. Imaju oni unutrašnje jedinstvo,organsko jedinstvo takođe, to je značenjeudova, ili grana.

Na primer, moje ruke, moje noge,moje srce - oni ne funkcionišu razdvojeno;oni su organsko jedinstvo. Ako srce stane,ruke se onda neće kretati. Sve je spojenozajedno. Oni nisu nalik stepenicama na les-tvama, jer svaka prečka na lestvama jeodvojena. Ako je jedna prečka slomljena,

cele lestve nisu slomljene. Dakle Patanjđalikaže one su koraci, stepenice, jer imajuodređen, dosledan rast - ali su one takođeange, udovi tela, organski sklop. Ne možeteodbaciti nijednu od njih. Stepenice mogubiti odbačene, udovi ne mogu. Možete pre-skočiti dve stepenice u jednom skoku, aliudovi se ne mogu odbaciti; oni nisu meha-nički delovi. Ne možete ih ukloniti. Oničine vas. Oni pripadaju celini; nisu odvoje-ni. Celina funkcioniše kroz njih kao harmo-nična jedinica.

Dakle ovih osam udova yoge su ikoraci, stepenice u smislu da svaki sledidrugog, oni su u dubokom međusobnomodnosu. Drugi ne može doći pre prvog; prvimora da bude prvi, a drugi - drugi. A osmiće biti osmi - on ne može biti četvrti, nemože biti prvi. Dakle oni su koraci, a tako-đe su i organska celina.

Yama označava samouzdržavanje. Uengleskom ova reč postaje malo drugačija.Ne malo različita; zaista, čitavo značenjereči yama je izgubljeno - jer engleskosamoodricanje izgleda kao obuzdavanje,ugušivanje, posle Frojda, postalo je ružnareč od četiri slova. Samoodricanje nije ugu-šivanje. U danima kada je Patanjđali koris-

tio reč yama, ona je imala totalno drugačijeznačenje. Reči nastavljaju da se menjaju.Čak i sada, u Indiji takođe, samyama, kojadolazi od reči yama, označava kontrolu,ugušivanje. Značenje je izgubljeno.

Možda ste čuli jednu anegdotu. Onagovori o engleskom kralju Džordžu I, kojije otišao da vidi katedralu Svetog Jovanakada se gradila. Bila je remek delo umetno-sti.

Građevinar, arhitekta, umetnik, bioje prisutan tamo; zvao se Christopher Wren.Kralj ga je pogledao i čestitao mu. Rekao jetri reči: "Ovo je zanimljivo. Ovo je strašno.Ovo je izveštačeno." Christopher Wren jebio tako očaran sa komplimentima... ali vićete biti jednostavno iznenađeni. Ove rečiviše nemaju isto značenje. U tim danima,pre tri stotine godina, reč zanimljivo je obi-čno značila zapanjujuće,12 strašno jekorišćena da označi strahopoštovanje i odu-ševljenje,13 a izveštačeno je obično značiloumetnički.14

Svaka reč ima biografiju, i menja semnogo puta. Kako se život menja, sve se

12 Amuzing je obično značila amazing.13 Awful je korišćena da označi awe-inspiring.14 Atificial je obično označavalo artistic.

menja; reči dobijaju nove boje. I zapravo,reči koje imaju kapacitet da se menjaju,samo one ostaju žive; inače na drugi načinone postaju mrtve. Ortodoksne reči, koje seopiru promeni, one umiru. Žive reči, kojeimaju sposobnost da sakupe novo značenjeoko sebe, samo one žive; a one žive u mno-go, mnogo značenja, vekovima. Yama jebila divna reč u Patanjđalijevim danima,jedna od lepih... Posle Frojda reči su postaleružne - ne samo da se značenje promenilo,nego čitav okus, čitav ukus reči.

Za Patanjđalija samouzdržavanje neznači da čovek sebe ugušuje, da potiskuje.To jednostavno znači da usmerava svojživot - ne da ugušuje energije, nego da ihusmerava, da im daje pravac. Ako živitetakav život, koji se kreće u suprotnim prav-cima, u mnogo pravaca - nikada nećete nig-de stići. To je upravo poput kola; vozačvozi nekoliko milja prema severu, onda sepredomisli; ide nekoliko milja na jug, pa sepredomisli; onda ide nekoliko milja premazapadu, onda se predomisli; i nastavlja naovaj način. Umreće tamo gde je rođen.Nikada neće nigde stići. Nikada neće imatiosećanje ispunjenja. Možete nastaviti da sekrećete mnogim putevima, ali dok nemate

pravac krećete se beskorisno. Osećaćete sveveću i veću frustraciju i ništa drugo.

Da se stvori samouzdržavanje znači,prvo, da se dâ pravac vašoj životnoj energi-ji. Životna energija je ograničena. Ako nas-tavite da je koristite na apsurdne, neusme-rene načine, nigde nećete stići. Bićeteispražnjeni od energije pre ili kasnije - a tapraznina neće biti praznina Bude; to će jed-nostavno biti negativna praznina, ništa unu-tra, jedna prazna posuda. Bićete mrtvi prenego što umrete. Inače ove ograničeneenergije koje su vam date od prirode, egzis-tencije, Boga, ili kako god to želite nazvati;te ograničene energije mogu da se koristena takav način da mogu postati vrata zaneograničeno. Vi ćete se kretati ispravnoako se krećete svesno, ako se krećete budni,sakupljajući sve vaše energije i krećući se ujednom pravcu, ako niste gomila već posta-jete individua - to je značenje (pojma)yama.

Obično ste gomila, mnogo glasovaunutra. Jedan kaže: "Idi u ovom pravcu"drugi kaže: "To je beskorisno, idi do ovo-ga." Jedan kaže: "Idi u hram" a opet drugikaže: "Pozorište će biti bolje." Nikada se neosećate opušteno, jer gde god jeste, vi ćete

se žaliti. Ako odete u pozorište, glas koji jebio za hram, nastavljaće da vam stvaranevolju: "Šta činite ovde gubeći svoje vre-me? Trebalo je da budete u hramu... i moli-tva je lepa. Niko ne zna šta se događa tamo- i, niko ne zna, ovo je možda bila prilika zavaše prosvetljenje, a vi ste je propustili."Ako odete u hram, isto - glas koji je insisti-rao da odete u pozorište nastaviće da govo-ri: "Šta radiš ovde: "Kao neozbiljan čoveksediš ovde. A molio si se ranije, i, ništa senije dogodilo. Zašto gubiš svoje vreme?"Svuda oko vas videćete budale kako sede irade beskorisne stvari - ništa se ne događa.U pozorištu ko zna kakvo je uzbuđenje,kakva je ekstaza moguća? Vi propuštate.

Ako niste individua, jedinstvenobiće, gde god da ste, vi ćete uvek biti odsu-tni, izgubljeni. Nikada nećete biti kod kuće.Uvek ćete ići nekuda, a nikada nećete stićinigde. Postaćete ludi. Život koji je protivyama postaće lud. Nije iznenađujuće da naZapadu više ludih ljudi postoji nego naIstoku. Istok - znajući ili ne znajući - jošsledi život malog samouzdržavanja. NaZapadu se misli o samouzdržavanju izgledakao da se postaje rob; da se bude protivsamouzdržavanja izgleda kao da ste slobo-

dni, nezavisni. Inače, dok ste vi individua,ne možete biti slobodni. Vaša sloboda ćebiti obmana, neće to biti ništa do samoubis-tvo. Vi ćete ubiti sebe, uništiti svoje mogu-ćnosti, svoje energije; a jednog dana ćeteosećati da ste čitavog života pokušavalitoliko mnogo ali ništa se nije steklo, nika-kav rast iz toga nije proizašao.

Samouzdržavanje znači na prvommestu: dati pravac životu. Samouzdržavanjeznači postati malo više usredsređen. Kakomožete postati malo više usredsređeni?Jednom kada zadate pravac svom životu,odmah centriranje započinje da se događa uvama. Pravac stvara središte; onda vamcentar daje pravac. Oni su uzajamno ispu-njavajući.

Dok niste samouzdržani, drugo nijemoguće, zbog toga ih Patanjđali nazivakoracima, ili stepenicama. Drugo je niyama,čvrsto pridržavanje; život koji ima discipli-nu, život koji ima urednost u sebi, život kojise živi na vrlo disciplinovan način, ne bole-stan i grozničav. Regularnost, urednost... aliće to vama takođe zvučati kao ropstvo. Svelepe reči iz Patanjđalijevog vremena, sadasu postale ružne. Međutim, ja vam kažem,dok nemate urednost u svom životu, disci-

plinu, bićete rob svih instikata - a mislićeteda je to sloboda, ali vi ćete biti rob svihlutajućih misli. To nije sloboda. Vi moždanemate nekog vidljivog majstora, ali ćeteimati mnoge nevidljive majstore u sebi; aoni će nastaviti da dominiraju vama. Samočovek koji ima urednost oko sebe, možejednog dana postati majstor.

To je takođe previše udaljeno, jerpravi majstor se dešava samo kada se dosti-gnu osam koraka - to je cilj. Onda čovekpostaje đina - pobednik15. Onda čovek pos-taje Buda, onaj ko se probudio. Onda čovekpostaje Hrist, spasitelj, jer ako ste izbavlje-ni, iznenada, vi postajete spasitelj drugih.Ne da vi pokušavate da ih izbavite; samovaše prisustvo je izbavljujući uticaj.

Drugo je niyama, čvrsto pridržava-nje.

Treće je položaj. Svaki korak proizi-lazi iz prvog, prethodnog koraka; kada ima-te regularnosti u životu, samo onda možetepostići položaj, asana. Nekad pokušajteasanu; samo pokušajte da sedite smireno.Ne možete sedeti - telo pokušava da se

15 Đainski pojam đinah označava pobednika naduslovljavajućom prirodom i obmanom. Ideal đainskereligije, kao budinstvo u budizmu.

pobuni protiv toga. Iznenada počinjete daosećate uznemirenost, na mnogim mestimau telu. Nikada niste osetili to. Zašto se jav-ljaju toliko mnogo problema ako se samosedi smireno? Osećate mrave kako gmižunaviše. Pogledajte i videćete da nema mra-va; telo vas obmanjuje. Telo nije spremnoda bude disciplinovano. Telo se pokvarilo,ne želi da vas sluša. Postalo je svoj vlastitigospodar. A vi ste uvek sledili njega.Dakle, sada je čak i smireno sedenje zanekoliko minuta postalo gotovo nemoguće.

Ljudi prolaze kroz tako veliki paka-o, ako im kažete samo da sede smireno.Ako ovo nekome kažem, on odgovara: "Bašda sedim mirno u tišini, ne radeći ništa? -kao da je to "radeći" jedna opsesija. Onodgovara: "Barem mi dajte mantru, tako damogu da je pevam unutra u sebi." Njemutreba neko zanimanje. Izgleda da je teško dase sedi mirno. A to je najlepša mogućnostkoja se može dogoditi čoveku; samo da sedismireno ne čineći ništa.

Asana znači opušten položaj. Vi stetakođe opušteni u njemu, tako ste odmorniu njemu, da uopšte nema potrebe da se telokreće. U tom trenutku, iznenada vi tran-scendirate telo.

Telo pokušava da vas spusti dolekada kaže: "Vidi sada, mnogi mravi gmižuduž tela." Ili iznenada osetite potrebu da sečešate, svrbi vas. Telo govori: "Ne idi takodaleko, vrati se natrag. Kuda ideš?" Jersvest se kreće naviše, idući daleko od teles-ne egzistencije. Hmm?... telo započinje dase buni. Nikada niste radili takvu stvar.Telo vam stvara probleme, jer kada prob-lem postoji, vi ćete morati da se vratite nat-rag. Telo traži vašu pažnju: "Daj tvoju paž-nju." Stvoriće bol. Stvoriće svrab; vi ćeteosećati da želite da se češete. Iznenada teloviše nije obično; telo je u pobuni. To je telopolitičar. Vi ste pozvani natrag: "Ne iditako mnogo daleko, budi zauzet. Ostaniovde" - ostani ograničen na telo i na zemlju.Vi se krećete prema nebu, a telo osećastrah.

Asana dolazi samo osobi koja živiživot uzdržljivosti, čvrsto pridržavanje;onda je položaj moguć. Onda možete jed-nostavno sedeti, jer telo zna da ste discipli-novan čovek. Ako želite da sedite, vi ćetesedeti - ništa ne može da se uradi protivvas. Telo može nastaviti da govori stvari...ubrzo se ono zaustavlja. Nikoga nema tu dasluša. To nije ugušivanje; vi ne ugušujete

telo. Nasuprot tome, telo pokušava da ugu-šuje vas. To nije ugušivanje. Vi ne kažeteništa da telo čini; jednostavno se odmarate.Međutim telo ne zna ni za kakav odmor, jermu nikada niste dali odmor. Uvek ste bilinemirni. Sama reč asana označava odmor,biti u dubokom odmoru; a ako možete ura-diti to, mnoge stvari će vam postati mogu-će.

Ako telo može biti u odmoru, odamožete regulisati svoje disanje. Krećete sedublje, jer disanje je most između tela iduše, od tela do uma. Ako možete regulisatidisanje - to je pranayama - imate moć nadsvojim umom.

Jeste li ikada posmatrali da, kad godse um promeni, odmah se ritam disanjapromeni? Ako radite suprotno - ako prome-nite ritam disanja - um se odmah morapromeniti. Kada ste ljuti, vi ne možete disa-ti smireno; inače ljutnja će iščeznuti. Poku-šajte. Kada osećate ljutnju vaše disanje pos-taje haotično, postaje nepravilno, gubiritam, postaje glasno, nemirno. Ono višenije u harmoniji. Neslaganje nastaje, a sla-ganje se gubi. Probajte jednu stvar, kad godpostajete ljuti, samo se opustite i dopustiteda se disanje odvija u ritmu. Odjednom ćete

osetiti da je ljutnja iščezla. Ljutnja ne možepostojati bez posebnog tipa disanja u vašemtelu.

Kada vodite ljubav disanje semenja, postaje vrlo silovito. Kada ste mno-go ispunjeni seksualnošću, disanje semenja, postaje žestoko. Seks ima malo besau sebi. Ljubavnici znaju da ugrizu jednodrugo i ponekad povrede jedno drugo. Akovidite dvoje ljudi kako vode ljubav, videće-te da se odvija neka vrsta borbe. Ima malonasilja u tome. Oboje dišu haotično; njiho-vo disanje nije u ritmu, nije u skladu.

U tantri, gde je mnogo urađeno upogledu seksa i transformacije seksa, vrlomnogo se radilo na ritmu disanja. Ako dvo-je ljubavnika mogu ostati u ritmičkom disa-nju dok vode ljubav, u skladu, da obojeimaju isti ritam, neće biti ejakulacije. Sati-ma mogu voditi ljubav, jer ejakulacija jemoguća samo kada disanje nije u ritmu;samo onda telo može izbaciti energiju. Akoje disanje u ritmu, telo apsorbuje energiju;nikada je ne izbacuje van. Tantra je razvilamnoge tehnike za promenu ritma disanja.Onda možete voditi ljubav satima, a da negubite energiju. Nasuprot tome, vi je stiče-te, jer ako žena voli muškarca i muškarac

voli ženu, oni pomažu jedno drugom dabudu ponovno napunjeni - jer oni su supro-tne energije. Kada se suprotne energije sre-tnu i varnica kresne, oni pune jedno drugo;inače energija se gubi, a posle vođenja lju-bavi osećate se malo prevareni, obmanuti -toliko mnogo obećanja a ništa ne dođe uruke, ruke ostaju prazne.

Posle asane, dolazi regulacija disa-nja, pranayama. Posmatrajte za nekolikodana i beležite: kada postanete ljuti kakav jeritam vašeg disanja - da li je izdisanje dugo,ili je udisanje produženo, ili su isti, ili jeudisanje vrlo kratko a izdisanje vrlo dugo;ili je izdisanje vrlo kratko a udisanje vrlodugo. Samo posmatrajte razmeru udisanja iizdisanja. Kada ste seksualno uzbuđeni,posmatrajte, zabeležite. Kada ponekad sedi-te smireno i posmatrate nebo u noći, sve jesmireno oko vas, obratite pažnju kako seodvija vaše disanje. Kada se osećate ispu-njeni saučešćem, posmatrajte, zabeležite.Kada ste u borbenom raspoloženju, posmat-rajte, zabeležite. Načinite dijagram svogvlastitog disanja, i onda ćete znati mnogo.

Pranayama nije nešto čemu se vimožete podučiti. Vi morate otkriti to, jersvako ima različit ritam svog disanja. Sva-

čije disanje i svačiji ritam je isto tako razli-čit kao otisci prstiju. Disanje je individualnapojava, zbog toga ja to nikada ne poduča-vam. Vi morate otkriti svoj vlastiti ritam.Vaš ritam možda nije ritam nekog drugog,ili može biti štetan za nekoga drugog. Vašritam - vi morate naći.

A to nije teško. Nema potrebe dapitate nekog eksperta. Samo načinite dija-gram za jedan mesec svih vaših raspolože-nja i stanja. Onda ćete znati koji je ritamgde se osećate najodmornije, opušteno, udubokom prepuštanju; koji je ritam gde sevi osećate mirni, tihi, sabrani, sveži; koji jeritam kada se iznenada osećate blaženo,ispunjeni nečim nepoznatim, preplavljeni -imate toliko mnogo u tom trenutku, možetedati celom svetu, a da to neće biti iscrplje-no. Osećajte i posmatrajte trenutak kadaosećate da ste jedno s univerzumom, kadaosećate da razdvojenosti nema više, pre-mošćena je. Kada osećate da ste jedno sdrvećem i pticama, rekama i stenama, sokeanom i peskom - posmatrajte. Naći ćeteda ima mnogo ritmova vašeg disanja, velikispektar; od najsilovitijeg, ružnog, jadnogpaklenog tipa, do najtišeg nebeskog tipa.

A kada otkrijete svoj ritam, prakti-

kujte ga - načinite ga delom svog života.Ubrzo on postaje nesvestan; onda samodišete u tom ritmu. Sa tim ritmom vaš životće biti život yogina, vi nećete biti ljuti,nećete se osećati tako seksualni, nećete seosećati tako ispunjeni mržnjom. Iznenadaćete osetiti da vam se događa preobražaj.

Pranayama je jedno od najvećihotkrića koja su se dogodila ljudskoj svesti.U poređenju sa pranayamom, odlazak naMesec nije ništa. To izgleda vrlo uzbudlji-vo, ali to nije ništa, jer čak i ako stignete doMeseca, šta ćete tamo raditi? Čak i ako sti-gnete na Mesec, ostaćete isti. Radićete istebesmislice koje radite ovde. Pranayama jeunutrašnje putovanje. Pranayama je četvrti- a ima samo osam koraka. Pola putovanjaje kompletirano na pranayami. Čovek kojije naučio pranayamu, ne od učitelja - jer toje lažna stvar, ja to ne odobravam - već svo-jim vlastitim otkrićem i spremnošću, čovekkoji je naučio ovaj ritam bića, već je posti-gao pola cilja. Pranayama je jedno od najz-načajnijih otkrića.

A posle pranayame, ili regulacijedisanja, je pratyahara, apstrakcija, odvra-ćanje od objekata čula. Pratyahara je istoono o čemu sam vam govorio juče.

Hrišćansko "kajanje" je zapravo na hebrej-skom "povratak" - ne kajanje nego povra-tak, odlaženje natrag. Muslimanska toba jeništa; to je "ne kajanje". To je takođe posta-lo obojeno sa značenjem pokajanja; toba jetakođe povratak natrag. A pratyahara jetakođe vraćanje natrag, dolaženje nazad -ulaženje unutra, okretanje unutra, povratakkući. Posle pranayame to je moguće -pratyahara - jer pranayama će vam datiritam. Sada znate ceo spektar; znate komritmu ste najbliži sebi, a u kom ritmu stenajdalji od sebe. Siloviti, seksualni, ljuti,ljubomorni, posesivni, naći ćete da stedaleko od sebe; u saosećanju, u ljubavi, umolitvi, u zahvalnosti, vi ćete naći sebebližim kući. Posle pranayame, pratyahara,povratak je moguć. Sada znate put, ondaveć znate kako da zakoračite unazad.

Onda dolazi dharana. Poslepratyahare, kada ste počeli da se vraćatenatrag bliže kući, dolazeći bliže svojoj nau-nutarnijoj srži, vi ste upravo na vratimasvog vlastitog bića. Pratyahara vas dovodiblizu kapije; pranayama je most od spolja-šnjeg prema unutra. Pratyahara, povratak,to su vrata, a onda nastaje mogućnost dha-rane, usredsređenosti. Sada možete postati

sposobni da dovedete svoj um do jednogobjekta. Prvo date pravac svom telu; prvodate pravac svojoj životnoj energiji - sadadajete pravac svojoj svesti. Sada se svestine može dozvoliti da ide negde i svuda.Sada mora da bude dovedena do cilja. Ovajcilj je usredsređenost, dharana; vi fiksiratesvoju svest na jednu tačku.

Kada je svest fiksirana na jednu tač-ku misli prestaju, jer misli su moguće samokada vaša svest nastavlja da se koleba -odavde donde, odatle do negde drugde.Kada vaša svest neprekidno skače kaomajmun, onda ima mnogo misli i ceo vašum je upravo ispunjen gomilom - tržnica.Sada postoji mogućnost - posle pratyahare,pranayame, ima mogućnosti - vi se možeteusredsrediti na jednu tačku.

Ako se možete usredsrediti na jednutačku, onda je moguća dhyana. U usredsre-đenosti vi dovodite svoj um do jedne tačke.U dhyana odbacujete i tu tačku. Sada stetakođe usredsređeni, ne odlazeći nikuda -jer ako idete nekuda to je uvek van. Čak ijedna misao u usredsređenosti je nešto spo-lja izvan vas - objekt postoji; vi niste sami,postoje dvoje. Čak i u usredsređenosti pos-toje dvoje, objekat i vi. Posle usredsređeno-

sti objekat mora da bude ostavljen.Svi hramovi vode samo do usred-

sređenosti. Oni vas ne mogu odvesti izvan,jer svi hramovi imaju jedan objekat u sebi,lik Boga je objekat za usredsređivanje. Svihramovi vode vas jedino do dharane, dousredsređenosti. Stoga, što religija ide uviše dimenzije, hram i lik iščezavaju. Onimoraju da iščeznu. Hram treba da budeapsolutno prazan, samo da ste vi tu - niko,niko drugi, nijedan objekat; čista subjektiv-nost.

Dhyana je čista subjektivnost, kon-templacija - ne kontempliranje "nečega," jerako kontemplirate nešto to je usredsređe-nost, koncentracija. U engleskom ne postojebolje reči. Usredsređenost označava da neš-to postoji na šta se koncentrišete. Dhyana jemeditacija; ništa ne postoji, sve je ostavlje-no, ali vi ste u intenzivnom stanju svesnosti.Objekat je odbačen, ali subjekat nije zapaou spavanje. Duboko usredsređen, bez ikak-vog objekta, usredišten - ali još osećaj o"ja" će odoleti, istrajati. On će lebdeti.Objekat je otpao, ali subjekat je još tu. Vijoš osećate da jeste.

Ovo nije ego. U sanskritu mi imamodve reči, ahamkara i asmita. Ahamkara

znači "ja jesam". A asmita znači "jesam".Samo upravo "jestvo". Nikakav ego ne pos-toji, samo senka je preostala. Vi još osećate,na neki način, da vi jeste. To nije misao, jerako je misao da "ja jesam," to je ego. Umeditaciji ego je potpuno iščezao; ali jes-tvo, fenomen poput senke, upravo osećanje,lebdi okolo vas - baš kao stvar nalik izma-glici, koja upravo ujutru lebdi oko vas. Umeditaciji je jutro, sunce se još nije uzdiglo,maglovito je; asmita, jestvo, još je tu.Možete još pasti natrag. Mala smetnja -neko govori i vi slušate - meditacija iščeza-va: vratili ste se natrag na usredsređenost,na koncentraciju. Ako samo ne slušate, većpočnete da razmišljate o tome, čak i usred-sređenost iščezava; došli ste do pratyahare.A ako ne samo razmišljate, nego ste postaliidentifikovani sa mišljenjem, pratyaharaiščezava; pali ste u pranayamu. A ako vasmisli tako mnogo zaposednu da se izgubiritam vašeg disanja, pranayama iščezava;vi ste pali na asanu. Ali ako su misao idisanje tako mnogo ometani da telo započi-nje da se trese ili postane nemirno; asanaiščezava. Ovi (koraci) su (međusobno)povezani.

Čovek može ispasti iz meditacije.

Meditacija je najopasnija tačka u svetu, jerto je najviša tačka odakle možete pasti, imožete pasti vrlo loše. U Indiji mi imamoreč yogabhrasta; čovek koji je otpao odyoge. To je vrlo, vrlo neobično. Ona uvaža-va i osuđuje zajedno. Kada kažemo da jeneko yogin, to je veliko uvažavanje. Kadakažemo da je neko yogabhrasta, to je tako-đe osuda; otpao je iz yoge. Taj čovek jedosegao do meditacje negde u svom proš-lom životu a onda je pao. Iz meditacije jošpostoji mogućnost povratka natrag u svet -zbog asmite, zbog jestva. Seme je još živo.Ono može proklijati svakog trenutka; takoda putovanje nije završeno.

Kada asmita takođe iščezne, kadaviše ne znate da vi jeste - naravno, vi steipak tu, ali nema razmišljanja o tome da "jajesam", ili čak jestvo - onda se dešavasamadhi, trans, ekstaza. Samadhi je odlaže-nje izvan; onda se čovek nikada ne vraćanatrag. Samadhi je mesto bez povratka.Odatle niko ne pada. Čovek u samadhiujeste Bog; mi ga zovemo bog Buda, bogMahavira. Čovek u samadhiu više nije izovoga sveta. On može da bude u ovom sve-tu, ali više nije od ovoga sveta. On ne pri-pada njemu. On je jedan autsajder. On

može biti ovde, ali njegov dom je negdedrugde. On izgleda kao da hoda na ovojzemlji, ali u suštini više nije na ovoj zemlji.Kaže se za čoveka u samadhiu da on živi usvetu, ali svet ne živi u njemu.

Ovo su osam koraka ili osam udovazajedno. Udovi jer su tako međusobnopovezani u organsku celinu; koraci jer ihmorate proći jedan po jedan - ne možetepočeti baš bilo gde; morate započeti odyama.

Sada još nekoliko stvari, jer je ovotakav centralni deo za Patanjđalija da mora-te razumeti još nekoliko stvari. Yama jemost između vas i drugih; samouzdržavanjeznači uzdržavanje u vašem ponašanju.Yama je pojava između vas i drugih, vas idruštva. To je više svesno ponašanje; vi nereagujete nesvesno, ne reagujete kao meha-nizam, kao robot. Vi postajete više svesni;postajete više budni. Reagujete samo kadaje apsolutno nužno; onda takođe nastojiteda reakcija bude odgovor, a ne puka reakci-ja.

Odgovor je različit od reakcije. Prvarazlika je: reakcija je automatska; a odgovorje svestan. Neko vas uvredi; vi odmah rea-gujete - uvredite njega. Nije bilo nijednog

trenutka razmaka da se razume; to je reakci-ja. Čovek samouzdržavanja će sačekati,slušati njegovu uvredu, razmišljaće o tome.

Gurđijev je obično govorio da sečitav njegov život promenio kada mu jededa umro, imao je samo devet godina,pozvao ga je i rekao mu: "Ja sam siromašančovek i nemam ništa da ti dam, ali bih želeoda ti dam nešto. Jedina stvar koju sam nosiokao blago je ova, meni je to dao moj otac...Ti si vrlo mlad, ali zapamti to. Jednog danaćeš razumeti - samo zapamti ovo. Jednogdana ćeš shvatiti. Ne nadam se da će bašsada razumeti, ali ako ne zaboraviš, jednogdana ćeš razumeti." Ovu stvar je on rekaoGurđijevu: "Ako te neko uvredi, odgovorimu nakon što prođu dvadeset četiri sata."

To je postalo transformacija, jerkako možete reagovati posle dvadeset četirisata? Reakcija traži trenutnost. Gurđijevkaže: "Kada me neko uvredi, ili mi nekokaže nešto loše, moraću da mu kažem: ’doćiću sutra, samo posle dvadeset četiri satadozvoljeno mi je da odgovorim - dao samobećanje svom dedi a on je mrtav, a (dato)obećanje se ne može uzeti natrag. Inače, jaču doći’. Taj čovek će biti otkačen. On nećemoći da shvati u čemu je stvar.

A Gurđijev će razmišljati o tome.Što više misli, to će beskorisnije izgledati.Ponekad će se osetiti da je čovek u pravu,sve što je rekao istina je. Onda bi Gurđijevotišao i zahvalio se čoveku: "Ukazao si mina nešto čega nisam bio svestan." Ponekadbi spoznao da čovek uopšte nije u pravu. Akada čovek apsolutno greši, zašto mariti zato? Niko ne mari za laži. Kada se osećatepovređeni, u tome mora biti nešto istine;inače ne biste se osećali povređeni. Ondatakođe nema svrhe u odlasku.

Rekao je: "Dešavalo se da sammnogo puta probao formulu mog dede, iubrzo bi ljutnja nestala" - i ne samo ljutnja -ubrzo bi on postao svestan da ista tehnikamože da se primeni za druge emocije, i sveje iščezavalo. Gurđijev je bio jedan od naj-većih vrhova koji je dostignut u njegovomdobu, Buda. A celo putovanje je započelosa vrlo malim korakom - obećanjem datimstarom čoveku koji je umirao. To je prome-nilo čitav njegov život.

Yama je most između vas i drugih -živite svesno, imajte veze s ljudima svesno.Onda druga dva, niyama i asana - oni sebave vašim telom. Treći, pranayama je opetmost. Kao što je prvi, yama, most između

vas i drugih, druga dva su priprema za jošjedan most - vaše telo je načinjeno sprem-nim kroz niyamu i asanu - onda,pranayama je most između tela i duha.Tada su pratyahara i dharana pripremauma. Dhyana opet, jeste most između uma iduše. Samadhi je postignuće. Oni su među-sobno povezani, lanac; a to je ceo život.Vaš odnos sa drugima mora da se promeni.Kako vaš odnos mora da se promeni? Akonastavite da se odnosite prema drugima naisti način, kao što ste uvek radili, ne postojimogućnost za promenu. Vi morate prome-niti svoj odnos sa drugima. Posmatrajtekako se ponašate sa svojom ženom, sa pri-jateljima ili sa svojom decom. Promenite to.Ima hiljadu i jedne stvari da se promene uvašem odnosu. To je yama, kontrola - alikontrola, ne praznoverje. Kroz razumevanjedolazi kontrola. Kroz neznanje čovek nas-tavlja da prisiljava i ugušuje. Uvek raditesve sa razumevanjem, i nikada nećete pov-rediti sebe niti nekog drugog.

Yama treba da stvori podesnu okoli-nu oko vas. Ako ste neprijateljski premasvakome - borbeni, s mržnjom i ljutnjom -kako možete da se krećete prema unutra?Sve ove stvari vam neće dozvoliti da se

krećete. Bićete toliko ometani na površinida to unutrašnje putovanje neće biti mogu-će. Stvaranje odgovarajuće, prijateljskeatmosfere oko sebe jeste yama. Kada seodnosite prema drugima lepo, svesno, onivam ne stvaraju nevolju u vašem unutraš-njem putovanju. Oni postaju pomoć, neometaju vas. Ako volite svoje dete, ondakada meditirate ono vam neće smetati. Onoće reći drugima: "Tišina, tata meditira." Aliako ne volite svoje dete, vi ste jednostavnoljuti, onda kada meditirate ono će pravitisve vrste neprijatnosti, smetnji. Ono želi davam se osveti - nesvesno. Ako jako volitesvoju ženu, ona će biti korisna; inače nećevam dozvoliti da molite, neće vam dozvolitida meditirate - jer vi tako odlazite izvannjene kontrole.

Ovo ja vidim svakog dana. Mužpreuzima sannyas, a žena dolazi kod meneplačući: "Šta ste uradili mojoj porodici!Uništili ste je!" Ja znam da taj muž nijevoleo svoju ženu, inače ona bi bila srećna.Ona bi slavila što je njen muž postao medi-tativan. Ali, on je nije voleo. Dakle, nesamo da je nije voleo, on se kreće premaunutra; stoga neće biti mogućnosti u budu-ćnosti takođe ni za kakvu ljubav da dođe od

njega. Ako volite osobu, osoba je uvekkorisna za vaš rast jer ona zna, da što višerastete, više ćete biti sposobni za ljubav. Asve meditacije će vam pomoći da voliteviše, da budete lepši na svaki način. Inačeovo se dešava svaki dan.

To se desilo sestri Šili. Bila je ukampu i želela da je preuzme sannyas, alimuž nije želeo. Muž je vrlo, vrlo obrazovančovek, hmm?... direktor istraživačkog insti-tuta negde u Americi. Onda je otišla kući.Neprekidno je bilo borbe. Želela je da uzmesannyas, želela je da bude inicirana, ali onne bi dozvolio. Onda je on došao kod mene,pitajući se: "Ko je taj čovek koji je ometaonaš život?" I on je preuzeo sannnnyas. Sadaje žena stvarala nevolju! Sada je žena bilaapsolutno protiv. A on je vrlo jednostavančovek, zaista divan. Pisao mi je: "Šta daradim? Ja je volim, ali se ona potpuno pro-menila od kada je čula da sam ja uzeosannyas." Na taj način stvari idu. Svakoulaže napor da kontroliše drugog.

Čovek kroz yamu kontroliše sebe,ne druge. Drugima on daje slobodu. Vipokušavate da kontrolišete drugog a nikadasebe. Čovek kroz yamu kontroliše sebe,daje slobodu drugima - voli toliko mnogo

da može dati slobodu, i voli sebe tolikomnogo da kontroliše sebe. Ovo treba razu-meti: on voli tako mnogo sebe da ne možerasipati svoje energije; mora da im dajepravac. Onda, niyama i asana su za telo.Uredan život je vrlo zdrav za telo, jer telo jemehanizam. Vi zbunjujete telo ako voditeneuredan život. Danas ste uzeli hranu ujedan sat, sutra uzimate u jedanaest sati,prekosutra uzmete u deset sati - vi zbunjuje-te telo. Telo ima jedan unutrašnji biološkisat; on se kreće po obrascu. Ako uzimatesvoju hranu svakog dana tačno u isto vre-me, telo je uvek u situaciji da razume šta sedogađa, i spremno je za događaje - sokoviteku u stomaku u pravi trenutak. Inače, kadgod želite da uzmete hranu, možete je uzeti,ali sokovi neće teći. A ako uzmete hranu, asokovi ne teku, onda hrana postaje hladna,onda je otežano varenje.

Sokovi moraju biti spremni da pri-me hranu dok je vruća, onda odmah započi-nje apsorbovanje. Hrana može biti apsorbo-vana za šest sati ako su sokovi spremni,čekajući. Ako sokovi ne čekaju onda totraje dvanaest sati do osamnaest sati. Ondase osećate teški, letargični. Onda vam hranadaje život, ali vam ne daje čist život. On se

oseća kao težina na vašim grudima; nekakoga nosite, vučete. Hrana može da postanetakva čista energija, ali je onda potrebanuredan život.

Idete na spavanje svakog dana udeset sati; telo zna - tačno u deset sati telovam daje alarm. Ja ne kažem da postajeopsesivno - da kada vaša majka umire ondatakođe idete u deset sati. Ne kažem ja to.Jer ljudi mogu postati opsednuti...

Ima mnogo priča o Imanuelu Kantu.On je postao opsednut urednošću; to je pos-tala ludost. Ne stvarajte opsesiju. On jeimao ustaljenu praksu, tako fiksiranu, odsekunde do sekunde; da ako neko, neki gostdođe, on bi gledao u sat i čak ne bi ništarekao gostu, jer za to govorenje bi trebalovreme - on bi uskočio u krevet, pokrio sebećebetom i krenuo da spava dok je gost joštu sedeo. Sluga bi došao i rekao: "Sadamožete ići, jer sada je njegovo vreme..."Sluga je postao tako usklađen sa Kantom danije bilo potrebno reći: "Sada vi idite, jer jevreme." Sluga je bio tako usklađen sa Kan-tom da nije bilo potrebno reći: "Vaša hranaje spremna." Nije bilo ni potrebno da sekaže: "Sada idete na spavanje." Trebalo jereći samo vreme. Sluga bi ušao u sobu i

rekao: "Gospodine, jedanaest je sati."Odmah je sledio rutinu jer nije bilo nužnoda se išta kaže.

Bio je toliko uredan da je sluga pos-tao diktator - jer bi uvek pretio: "Otići ćuako ne podignite moju platu." Odmah seplata morala povećati, jer novi sluga, novičovek, bi smetao. Jednom su to probali:došao je novi čovek, ali to nije bilo mogu-će, jer Kant je živeo od sekunde do sekun-de.

On bi išao na univerzitet; bio jeveliki učitelj i veliki filozof. Jednog danaput je bio blatnjav i padala je kiša, a jednaod njegovih cipela se zabila u blato - stogaje on ostavio tamo. Inače bi zakasnio. Oti-šao je s jednom cipelom. Govorilo se uoblasti univerziteta Koningsberg da su ljudigledajući u njega mogli da podešavaju svo-je satove, jer sve je apsolutno bilo u sladusa kretanjem časovnika.

Novi sused je kupio kuću koja segraničila sa Kantovom kućom i počeo je dasadi novo drveće. Svakog dana tačno u petpopodne Kant je obično dolazio na tu stranukuće, sedeo pored prozora i posmatraonebo. Kada je drveće zaklonilo prozor i nijemogao da gleda nebo, razboleo se. Doktori

nisu mogli otkriti ništa loše kod njega, jer jebio tako uredan čovek. Bio je zaista veomazdrav. Nisu mogli naći ništa; nisu mogliuspostaviti dijagnozu. Onda je sluga rekao:"Ne brinite, ja znam razlog. Ovo drveće senatura u njegovoj urednosti. Sada ne možeotići do prozora, sesti tamo i gledati u nebo.Nije više moguće posmatranje neba." Mora-li su ubediti suseda, drveće se odsečeno, ion je bio u redu, bolest je iščezla.

Inače ovo je opsesija. Nije potrebnoda postanete opsesivni; sve treba da se uradisa razumevanjem.

Niyama i asana, redovnost položaja;oni su dobri za telo. Kontrolisano telo jelepa pojava - kontrolisana energija, sija, iuvek više nego što je potrebno, i uvek živa,a nikada tupa i mrtva. Onda telo takođepostaje inteligentno, telo takođe postajemudro, telo sija s novom svesnošću.

Onda, pranayama je most; dubokodisanje je most od uma do tela. Možetepromeniti telo kroz disanje; možete prome-niti um kroz disanje. Pratyahara i dharana,povratak kući i usredsređenost, pripadajupreobražaju uma. Onda, dhyana je opetmost od uma do Sopstva ili do ne-sopstva -kako god izaberete to da nazivate, oboje.

Dhyana je most do samadhija.Postoji društvo; od društva do vas je

most; yama. Telo je tu; za telo urednost ipoložaj. Opet postoji most, zbog različitedimenzije uma od tela; pranayama. Onda,treniranje uma; pratyahara i dharana; pov-ratak natrag kući i usredsređenost. Ondaopet most, ovo je poslednji most: dhyana.Tada dostižete cilj; samadhi.

Samadhi je lepa reč. To znači da jesada sve rešeno. To znači samadhan: sve jepostignuto. Sada nema želje; ništa nije pre-ostalo da se dostigne. Tu nema dalje, nemaviše; vi ste se vratili kući.

Poglavlje 6

DA LI ME UNIVERZUM VOLI6 jula 1975 u dvorani Buddha

Prvo pitanje:Koja je vaša staza, staza koju nama

pokazujete?To uopšte nije staza. Vi niste za

putovanje na njoj. Pre, to je jednostavnorazumevanje. Morate zaustaviti svako puto-vanje. Staza je da se putuje i da se ide neg-de; staza je da se negde stigne; da se neštopostigne; staza je sredstvo a cilj je neštodaleko udaljeno u budućnosti. To je ono štamislim kada kažem da šta god da vamgovorim nije staza; to je jednostavno razu-mevanje. Ako razumete, već ste dostiglicilj. Ako razumete, uvek ste bili na cilju,nikada ni za jedan jedini trenutak niste biliudaljeni od njega. Možda ste sanjali da steotišli daleko, ali niste napustili svoju kućuni za jedan jedini trenutak.

Ovo je nemanje puta, ne-put. Ili, akoinsistirate za reč, ili ako ste tako fasciniranirečju, nazivajte ga besputnim putem. Alipokušajte da me razumete, ovo nije put. Javam ne dajem sredstvo, već sam cilj.

Drugo pitanje:Od kada sam došao kod vas, življe-

nje meditativnog života postalo je najlakši inajprirodniji fenomen. Međutim, praktičnosam ostavio svaku nadu za prosvetljenjem;jesu li ove tendencije kontradiktorne?

Ne sasvim. Za dostizanje prosvet-ljenja to je nužno - da vi treba da izgubitesvaku nadu i želju za tim. Inače želja zaprosvetljenjem postaje noćna mora u sebi.A što više to želite, veća će biti udaljenost.Ostavite svaku želju za tim, svako nadanjeza tim. Ako ste zaista postali bez želje zaprosvetljenjem, svakog trenutka moguće jeda se dogodi. Dajte širinu; ne budite ispu-njeni željom za tim. Najveća prepreka zaprosvetljenje je čežnja za njim; jer um kojičezne i želi jeste uvek napet. On ima suptil-nu uznemirenost oko toga, nikada nijeopušten. Kako možete biti opušteni akomorate ići negde? Vi možda sedite, ali ste upokretu. Vidljivo se možda odmarate, alinevidljivo vi ste nemirni. Odbacite svakubesmislicu. Niko nije mogao dostići prosve-tljenje kroz želju. Zbog toga sve Bude insis-tiraju: postanite bez želja.

Ne kažem da kada postignete beže-ljnost da ćete dostići nirvanu ili prosvetlje-

nje; ja kažem da kada ste bez želja vi stenirvana, vi ste prosvetljenje. Želja je smet-nja u vama, baš kao talasi na jezeru... talasiiščezavaju, jezero je mirno.

Lako je odbaciti želje za svetovnimstvarima, vrlo lako. Zapravo apsolutno jeglupo prianjati uz njih. Samo glupi ljudi sevezuju za svetovne stvari, jer svako moževideti da vam one mogu biti oduzete. Svakovezivanje je jalovo, besplodno, i svako koima bar malu količinu inteligencije možepostati svestan da vam akumuliranje stvarineće doneti bogaćenje; pre će vas učinitisve više i više siromašnim. Što više stvaribudete imali, više ćete osećati da ste prazni.

Bogat čovek postaje dole u dubinivrlo siromašan. Ne možete naći veće pros-jake nego što su carevi. Znajući dobro damogu imati sve što mogu poželeti, po prviput oni postaju svesni da se ništa nije pro-menilo iznutra; nije se dogodilo zadovolj-stvo, nema zasićenosti. Sve je isto toliko umetežu kao uvek; sav napor je bio beskoris-tan, a čitav život je potrošen u tome.

Ne, nije teško da se odbace svetovneželje, ali kada odbacite svetovne želje, umodmah stvara želje za drugim svetom: mok-sha, nirvana, prosvetljenje, Bog. Sada žudi-

te za tim. Situacija ostaje ista - vi ostajete uželji. Objekat je nevažan; bilo da ga želiteili ne. Prava stvar nije ono šta vi želite. Svivaši duhovni - takozvani duhovni - učiteljipogrešno vas vode jer stalno govore: "Pro-menite objekat želje. Nemojte želeti sveto-vne stvari; želite Boga." Ali ja vam kažemda, ako želite Boga, sam Bog postaje sveto-vna stvar. Za mene je ovo definicija sveta:sve što se može želeti jeste svet.

Bog ne može biti željen. Ne možetenačiniti Boga objektom svoje želje; to jebogohuljenje. Prosvetljenje se ne možeželeti, jer prosvetljenje se događa samokada nema želje. Prosvetljenje nije nešto štodolazi spolja. Kada je um oslobođen želje,iznenada postajete svesni kralja kraljevakoji sedi unutra. On je uvek bio tamo, aliste bili toliko zabrinuti oko želja, dosezanja,sticanja i postizanja.

Postižući um je barijera, stoga jedobro da se odreknete svake nade za pro-svetljenjem.

Međutim, ja ne mislim da ste viostavili sve nade - inače to bi se dogodilo.Možda ste u pravu, međutim ipak, praktič-no, vi ste se odrekli svake nade za prosvet-ljenjem. Ali duboko dole još sanjate o tome,

želite to. Praktično, možda ste se odreklitoga, ali duboko dole želja mora da je prisu-tna. Inače nema pitanja - zašto se prosvet-ljenje nije dogodilo. To treba da se dogodiodmah - bez trenutka razmaka. To je apso-lutno sigurno: kada vas želja potpuno napu-sti, sasvim; prosvetljenje je tu. Zapravo, tonije ništa drugo do vi sami bez želje. Stogatragajte duboko, kopajte malo dublje u sebi;i naći ćete opet želje, slojeve želja; i nasta-vite da ih odbacujete. Ljuštite svoj "luk" dosame srži.

Jednog dana to će se dogoditi. Jed-nog dana je to moguće. Svakog trenutkakada nema želje, čak ni svetlucanje nje -nema strepnje, nema treperenja - svest serazvedrava - nema oblaka želja, samo pla-men svesnosti, vatra svesti... i odjednomzapočinjete da se smejete, iznenada razume-te da je ono što ste tražili uvek bilo unutarvas. U tome je značenje onoga što je Isusstalno insistirao: "Božje kraljevstvo je uvama." Kad bi ono bilo "spolja" ono bi semoglo želeti. Da je ono "izvan" moglo bi sedostići nekom stazom. To ste vi! Zbog togasam rekao da nemam stazu da vam ponu-dim. Ja samo mogu podeliti moje razume-vanje s vama.

Treće pitanje:Da li univerzum voli mene?

Pogrešno je postaviti to pitanje.Treba da pitate na drugi način, okolišno:"Da li volite univerzum?" Jer univerzumnije osoba. On vas ne može voleti. On nemasredište, ili možete reći "svuda mu je cen-tar," međutim to je nelična pojava. Kakomože nelična egzistencija voleti vas? Vimožete voleti.

Ali kada volite, univerzum odgovara- apsolutno odgovara. Ako načinite jedankorak prema univerzumu, univerzum ćenačiniti hiljadu i jedan korak prema vama;to je odgovor.

Moraćete da razumete šta Lao Cekaže: da je priroda egzistencije ženska.Žena čeka; ona nikada ne inicira. Muškaracmora da ide i započne. Muškarac moradoći, boriti se, udvarati i nagovarati. Egzis-tencija je ženska, ona vas čeka da se boriteza nju, da joj se udvarate; morate preuzetiinicijativu i onda vas univerzum zapljusne -zapljusne vas iz beskonačnih pravaca, ispu-njava na beskonačno načina. Baš kao žena;kada ste je ubedili ona vas zapljusne izobil-no.

Nijedan muškarac ne može biti lju-bavnik kao što žena može biti. Muškaracuvek ostaje delimično ljubavnik; njegovototalno biće nikada nije u ljubavi. Žena jetotalno u tome; to je čitav njen život, svakinjen dah. Inače ona čeka. Nikada neće pre-uzeti inicijativu, nikada vas neće loviti; aako vas žena lovi - koliko god da je lepa vićete postati preplašeni od nje. Ona nećeizgledati ženstveno. Biće tako agresivna daće se sva njena lepota preobraziti u ružnoću.Žena je pasivna. Zapamtite ovu reč "pasiv-na", pasivnost.

Univerzum je majka. Bolje je nazva-ti Boga "majkom" nego "ocem". Otac nijetako bitan. Univerzum je majka; ženska,koja čeka na vas - čeka na vas uvek i uvek -ali vi ćete morati da kucate na vrata. Naćićete ih otvorenim ako kucate, ali ako nekucate, možete nastaviti da stojite pred vra-tima. Egzistencija ih neće otvoriti, ona nijeagresivna. Čak ni u ljubavi ona nije agresi-vna. Zbog toga ja kažem da će ona reagova-ti, odgovoriti.

Međutim, ne postavljajte pogrešnapitanja. Ne pitajte: "Da li me univerzumvoli?" Volite univerzum i naći ćete da vašaljubav u odnosu prema njegovoj nije ništa.

Univerzum vam daje takvu beskonačnuljubav, vraća vašu ljubav sa takvim besko-načnim reagovanjem ili odgovorom... Ali toje odgovor - univerzum nikada ne inicira;on čeka. Lepo je da on čeka; inače čitavalepota ljubavi bila bi izgubljena.

Međutim, javlja se ovo pitanje; onoima povezanost s vašim umom. Tako ljud-ski um funkcioniše: on uvek pita: "Da li medrugi voli?" Žena, supruga pita: "Da li memuž voli?" Muž stalno pita: "Da li me ženavoli?" Deca stalno misle: "Da li me majka iotac vole?" Roditelji se stalno pitaju da li ihdeca vole. Uvek pitate o drugom. Postavlja-te pogrešno pitanje. Krećete se u pogreš-nom pravcu. Naići ćete na zid, nećete naćivrata. Osetićete se povređeni, jer ćete sesudariti sa zidom. Sam početak je pogrešan.Uvek treba da pitate: "Da li ja volim ženu?""Da li ja volim muža?" "Da li ja volimdecu?" "Da li ja volim mog oca i moju maj-ku?" Inače uvek započnite od sebe samog -da li vi volite.

Ovo je misterija: ako volite, iznena-da ćete spoznati da svi vole vas. Ako voliteženu, ona voli vas; ako volite muža on volivas; ako volite decu, ona vole vas. Osobikoja voli iz sveg srca, odgovara se odasvud.

Ljubav nikada ne može biti besplodna. Onacveta...

Ali morate započeti ispravno, saispravne tačke; inače svako pita: "Da li medrugi voli?" A drugi takođe postavlja istopitanje. Onda niko ne voli, onda ljubav pos-taje samo fantazija, onda ljubav iščezava sazemlje - kao što se to i dogodilo. Ona jeiščezla; ona postoji samo u poeziji pesnika -fantaziji, mašti, snovima. Realnost je sadaapsolutno lišena ljubavi, jer ste započeli sapogrešnim pitanjem.

Odbacite to pitanje kao da je bolest.Ostavite i bežite od njega i uvek pitajte:"Da li ja volim?" To će postati ključ. Sa timključem možete otvoriti svako srce, i sa timključem, ubrzo ćete postati tako umešni damožete otvoriti samu egzistenciju tim klju-čem; onda to postaje molitva. Samo posta-vite pitanje: "Da li se univerzum molivama?" Tada će to izgledati smešno, tada ćeto izgledati apsurdno. "Da li se univerzummoli vama?" Nećete to čak ni pitati; alimolitva nije ništa do najviše cvetanje ljuba-vi.

Molite se univerzumu, a onda otkri-vate da odasvud potoci ljubavi teku premavama. Postajete ispunjeni. Univerzum ima

mnogo da vam dâ, ali zato vi morate bitiotvoreni. A otvaranje je moguće samo akovolite; onda postajete otvoreni, inače osta-ćete zatvoreni. Čak je i univerzum nemoćanprotiv vaše zatvorenosti.

Četvrto pitanje:Da li je moguće popeti se na najviše

stadijume dok čovek ugušuje ili isključujedelove svog bića spoljašnjim uslovima iiluzijama?

Ne, to nije moguće. Vi me pitate:"Da li je moguće popeti se lestvama samodelimično?" Neki deo vas je ostao dole,neki deo je ostao negde na lestvama, a deovas stiže do samog kraja - kako je to mogu-će? Vi ste jedinstvo. Vi ste jedno organskojedinstvo; ne možete biti podeljeni. To jeznačenje reći "individualno"; ono što se nemože podeliti. Vi ste jedna individua.Morate ići do božanskih vrata u vašoj total-nosti, kompletno, ništa ne može da preosta-ne.

Zbog toga je moje insistiranje, sta-lno, da ako potiskujete svoju ljutnju nećetemoći da uđete u božanski hram - jer evo štavi radite: pokušavate da ostavite ljutnju

izvan hrama i uđete u hram. Kako možeteući? Jer ko će ostati s ljutnjom napolju, jes-te li to vi? Ako pokušavate da potisneteseks, onda nećete moći da uđete u božanskihram, jer šta je seks? To ste vi, vaša energi-ja. Ništa ne može da se ostavi spolja i zatopostoji samo jedna mogućnost: vi ćete osta-ti spolja i sanjaćete da ste ušli. To je ono štačine tolike vaše "mahatme". Oni su izvanhrama sanjajući da su ušli i da vide Boga,oni su na nebu ili u mokshi.

Samo celoviti ćete ući - čak ni jedanjedini deo ne može ostati u pozadini. Štaonda da se radi? Ima ružnih delova, jaznam; i razumem vašu neprijatnu situaciju.Vi ne biste želeli da iznesete ove ružnestvari pred božanskim; ne biste želeli dapredstavite te ružne stvari božanskom.Razumem vašu nevolju, vaš problem. Vibiste želeli da odbacite sav seks, svu ljutnju,svu ljubomoru, mržnju - želeli biste da pos-tanete čista devica, nevinost. Dobro. Vašerazmišljanje je dobro, ali način na kojipokušavate da uradite to nije moguć. Jediniput je preobražaj. Ne odsecajte svoje delo-ve; preobrazite ih. Ružnoća može postatilepota.

Jeste li posmatrali šta se dešava u

bašti? Donesete kravlju balegu - koja smrdi- đubrivo, gnojivo - koje loše miriše - alitokom mesec dana, gnojivo iščezava u zem-lji; sada ono dolazi kao divno cveće sa tak-vim božanskim mirisom oko sebe.

Ovo je preobražaj. Loš miris je pos-tao ugodan miris; ružan oblik đubriva pos-tao je lepo cveće. Životu treba preobražaj.Vi ćete ući u božanski hram totalnog - pre-obraženi. Ne gušite ništa; radije, pokušajteda nađete ključ da ga preobrazite.

Ljutnja postaje saosećanje. Osobakoja nema ljutnju nikada ne može biti sao-sećajna - nikada. To nije koincidencija dasvih dvadeset četiri sata tirthankare kodđaina su se rodili kao kshatriye, ratnici,ljudi ljutnje, a oni su postali propovednicinenasilja i saosećanja. Buda je ratnik, dolaziiz kshatrija porodice, samuraj, a postao jezauvek najveći cvet saosećanja. Zašto? Ima-li su mnogo više ljutnje nego što vi imate.Kada je ljutnja promenjena i preobražena,naravno, ona je postala ogromna energija.Vama treba ljutnja. Vama ona treba kakviste sada jer je zaštitni oklop, i trebaće vamkada ste preobraženi jer onda ona postajegorivo, energija. To je čista energija. Jeste livideli malo dete, ponekad, zaista u ljutnji?

Kako lepota malog deteta izgleda - zračivitalnošću, kao da će eksplodirati i uništiticeo svet. Baš malo, sićušno dete, izgledakao atomska energija - crveno u licu, skačei plače - baš energija, čista energija. Ako neobuzdate dete i ne naučite kako da razumeovu energiju, neće biti potrebe ni za kakvimobuzdavanjem; ista energija može biti pre-obražena.

Posmatrajte: oblaci se sakupljaju nanebu, a onda se vidi velika munja i čujegrmljavina. Ova munja je pre nekoliko sto-tina godina bila zastrašujući faktor u životučovečanstva. Čovek je bio tako uplašenmunjom - ne možete to sada zamisliti, jersada je ista munja postala elektricitet. Pos-tala je sluga u kući, pokreće klima uređaje,pokreće frižider. Ona radi neprekidno danjui noću - nijedan rob ne može raditi na tajnačin. Ista munja je bila velika, strašnačinjenica u životu čovečanstva.

Prvi bog je rođen iz straha odmunje. Indra je bio rođen, bog groma imunje; ljudi su počeli njega da obožavajujer su mislili da ta munja dolazi kao kazna.Ali sada niko ne se brine oko toga, sadaznate tajnu - otkrili ste ključ. Sada isti elek-tricitet, Indrina kazna, deluje kao rob; Indra

radi u pozadini vašeg klima uređaja, Indrapokreće vaš frižider, Indra deluje u vašemventilatoru. Sada Indra više nije bog, negosluga. Takav poslušan sluga - da nikada neštrajkuje, nikada ne traži povećanje plate,ništa - potpuni, totalni rob.

Isto se događa u unutrašnjem čove-kovom nebu - ljutnja je munja, kod Budeona je postala saosećanje. Sada pogledajteBudino lice, tako zračeće. Odakle dolazi tozračenje? To je preobražena ljutnja. Vi sebojite seksa16, ali jeste li ikada čuli da jeijedan impotentan čovek postao prosvet-ljen? Kažite mi. Jeste li ikada čuli o nekomimpotentnom čoveku, koji nije imao seksu-alnu energiju u sebi, da je postao prorok -Mahavira, Muhamed, Buda, Hrist? Jeste ličuli o tome? To se nikada nije dogodilo - nemože se dogoditi - jer nedostaje sama ener-gija. Seksualna energija se uzdiže naviše.Seksualna energija je ta koja dolazeći dotrenutka preobražaja, postaje samadhi.

Seksualna energija postaje samadhi,nadsvesnost. Ja vam kažem: što ste višeseksualni, više je mogućnosti; stoga se neplašite. Više seksualnosti samo pokazuje daimate previše energije. Vrlo dobro. Treba

16 Kao da je seks suprotnost ili negacija duhovnosti.

da budete zahvalni Bogu, a vi niste zahvalni- skoro osećate krivicu; donekle osećate kaoda se žalite protiv Boga: "Zašto mi je daoovu energiju?" Ne znate šta je moguće stom energijom u budućnosti. Buda nijeimpotentan. On je živeo vrlo, vrlo ispunja-vajući seksualni život. Njegov otac je poz-vao sve lepe žene iz kraljevstva da ga služe,sve lepe mlade devojke su služile njega.

Energija je potrebna, a energija jeuvek lepa. Ako ne znate kako da je iskoris-tite, ona postaje ružna; onda ona nastavljada teče pogrešnim putem. Energija mora daide naviše. Seks je najniži centar vašeg bića- ali to nije sve; imate sedam centara vašegbića. Kako se energija kreće naviše, akoznate ključ kako da je otpustite naviše, poš-to se ona kreće od jednog centra do drugog,osećate tako veliki preobražaj. Kada energi-ja dođe do srčane čakre, do središta srca,postajete tako ispunjeni ljubavlju; postajeteljubav. Kada energija dođe do centra trećegoka, vi postajete svesnost, svest. Kadaenergija dođe do poslednje čakre, sahasra-ra, vi cvetate, vaše drvo života je dospelodo ispunjenja; postali ste Buda. Inače ener-gija je ista.

Ne osuđujte; ne gušite. Preobrazite.

Razumite više, budite budniji, pažljiviji;samo onda ćete moći da uđete u totalnost.Nema drugog puta; drugi put je samo da sesanja i zamišlja.

Peto pitanje:Zen kaže: "Jedi kada si gladan i pij

kada si žedan." Patanjđali kaže: "Urediživot - niyama." Kako uskladiti spontanost iregulisanje?

Nije potrebno da se sintetizuje. Akoste već spontani vi ćete postati uredni. Akoste zaista uredni, vi ćete postati spontani.Nije potrebno da se usklađuje. Ako pokuša-te da uskladite, pomirite, postaćete haotični,izaberete jedno, a zaboravite za drugo. Akoizaberete zen, zaboravite na Patanjđalija,kao da nikada nije postojao; onda on nije zavas. Jednog dana ćete iznenada videti da jeurednost usledila spontano.

Kako se to događa? Ako ste sponta-ni, ako jedete kada osećate glad i nikada nejedete protiv svoje želje, nikada ne jedeteviše nego što želite, uvek sledite svoju pot-rebu - ubrzo ćete ustanoviti regularnost, jertelo je mehanizam, vrlo, vrlo lep biomeha-nizam. Onda svakog dana u isto vreme vi

ćete naći da ste opet gladni; svakog dana uisto vreme vi ćete naći da ste opet pospani.Život će postati uredan.

Ali ako se plašite spontanosti... kaošto se ljudi plaše; jer kultura, civilizacija,religija - svi trovači sveta - otrovali su vašum i učinili su da se plašite spontanosti; onikažu da krijete životinju u sebi i ako stespontani možete krenuti pogrešnim putem.Ako se previše plašite spontanosti, ondaslušajte Patanjđalija.

Patanjđali je uvek drugi izbor zamene, nikada prvi. On je za bolesne ljude,iskvarene kulturom, neprirodne, otrovanecivilizacijom i religijom, uništene od sveš-tenika i propovednika. Onda Patanjđali.Patanjđali je terapija. Zbog toga ja kažemda je Patanjđali koristan za devedeset devetposto ljudi, jer devedeset devet posto ljudije bolesno. Ova zemlja je velika bolnica.Patanjđali je lekar, naučnik.

Zen je za normalne ljude, neiskva-rene, za nevinu decu. Ako jednog dana svetpostane lepo mesto, Patanjđali će biti zabo-ravljen; zen će ostati. Ako svet postane svegori i gori, zen će biti zaboravljen, samo ćePatanjđali biti tu. Zen kaže, budite prirodni.Da li posmatrate prirodu? Jeste li videli

prirodinu spontanost i regularnost? Kišedolaze, leto dolazi, zima dolazi - oni slederegularan obrazac.

Ako vidite neke smetnje, to je zbogvas, jer je čovek promenio klimu, promenioje ekologiju. Inače priroda je bila tako pre-dvidljiva - i tako spontana - možete uvekvideti kada je proleće došlo. Mogli ste svu-da čuti prvi korak proleća kako dolazi; upesmama ptica, u drveću i sreći koja se širi.To je bilo apsolutno izvesno, regularno, alisada je sve poremećeno. To nije zbog priro-de. Čovek nije samo otrovao ljude, počeo jeda truje prirodu takođe. Sada je sve neregu-larno; ne znate kada kiša dolazi, ne znate dali će ove godine padati manje ili više, neznate koliko toplo će ovo leto biti. Vi steporemetili prirodnu regularnost, jer ste pre-kinuli ciklus. Inače priroda je apsolutnospontana - prirodi ne treba nikakav Patanj-đali. Sada će joj trebati. Sada da bi se ispra-vno uredila ekologija, Patanjđali je potre-ban.

Stoga treba da izaberete. Ako izabe-rete zen, zaboravite Patanjđalija, inače biće-te veoma zbunjeni. A ja vam kažem da ćePatanjđali doći automatski - ne treba dabrinete. Inače ako osećate da ste jako boles-

ni i ne možete verovati sebi, i ako ne može-te biti spontani, zaboravite o zenu; to nije zavas. To je baš kao da postoji knjiga iskusta-va zdravog čoveka, hmm... koji će učestvo-vati na svetskoj olimpijadi; možete je proči-tati ako želite, ali ne probajte je - bićete uopasnosti. Ležite u bolnici; ne tražite dapomirite ovu knjigu i svoju situaciju. Netraćite. Slušate lekara; sledite. Jednog danakada budete zdravi, kada se vratite u svojeprirodno spontano biće i postojanje, možetekoristiti ovu knjigu, ali odmah sada ona nijeza vas.

Patanjđali je za nezdrave ljude, ina-če gotovo je svako nezdrav. Zen je za vrloprirodne ljude. Morate odlučiti o sebi. Nikodrugi ne može to odlučiti za vas; morateosećati svoju vlastitu energiju. Međutimzapamtite, vi niste da usklađujete - nikadane činite to. Izaberite jedno, drugo sledi.Ako osećate da ste bolesni, da ste većporemećeni, ne možete biti spontani; poku-šajte da uredite život. Regularnost ili ured-nost će vam ubrzo doneti zdravlje i sponta-nost.

Pitanje šesto:Ja želim da vodim propagandu pro-

tiv vas. Hoćete li molim vas da me blagos-lovite?

To je dobra ideja. Apsolutno vasblagosiljam; jer propagirati protiv mene istoje što i propagirati za mene. Svesno ilinesvesno, šta god da drugi kaže protivmene kaže nešto o meni, a to i ne primeću-je; ako govorite nekome protiv mene, onmože da se zainteresuje za mene. Stoganastavi da propagiraš sa svim mojim blago-slovima.

Pitanje sedmo:Nedavno ste rekli da samo prosvet-

ljen čovek može voleti. U drugom vremenuvi ste takođe rekli da dok čovek ne voli nemože postati prosvetljen. Kroz koja vratada se uđe?

Ovo je od Anand Prem. Ona je sta-jala na vratima mnogo godina. Prava stvarje da se uđe; vrata su nevažna. Beznačajnoje kroz koja vrata prolazite. Molim uđite.Ako želite ući kroz vrata ljubavi, onda uđitekroz ta vrata. Prosvetljenje će uslediti; onoje najviši vrh srca punog ljubavi. Ako steuplašeni od ljubavi... Kao što ljudi jesu, jer

društvo vas je učinilo uplašenim od ljubavii života. Društvo misli da je ljubav opasna.I jeste. Čovek nikada ne zna kuda ide. To jevrsta ludosti - lepa, ali je još uvek ludost.Ako se bojite toga onda uđite u meditaciju,postanite meditativni. Ako ste zaista medi-tativni, iznenadan uspon energije će nastu-piti, i vi ćete postati usrdno nežni, srdačnopredani.

Ali, molim vas nemojte stajati navratima. Čak i vrata su umorna od vas. Uči-nite nešto da uđete; dovoljno dugo vremenaste čekali.

Osmo pitanje:Ovih dana štampa u Puni je vršila

mnogo propagande protiv vas, vašeg ašra-ma i vaših sledbenika. To je stvorilo mnogonerazumevanja u umovima običnih ljudi.Kako će se tragalac koji živi među tim lju-dima nositi sa tom situacijom?

Ne treba uopšte da se bavite s tim;treba da se smejete. Ne prihvatajte to ozbi-ljno. Ako možete uživati, uživajte, ali se nebavite s tim, ne reagujte. Ne pokušavajte dame branite - niko me ne može odbraniti. Nepokušavajte da me opravdate - niko me ne

može opravdati. Ne pokušavajte da raciona-lizujete - nema potrebe. Ne treba to da vasse tiče.

Svet ide svojim sopstvenim putem.Ljudi imaju svoje vlastite umove i svojamišljenja... a ja razbijam mišljenja, tradici-je. Ja sam veliki šok, stoga je to prirodno daobični ljudi budu zbunjeni. Štampa uvektraži neke senzacionalne novosti; štampazavisi od njih. Ali onima koji su u potrazi testvari ne treba ništa da znače.

Jednostavno treba da se smejete iuživate; ništa nije pogrešno u tome. Ne tre-ba da se osećate povređeni; nema potrebe.To je prirodno, ja razumem, ako neko kaženešto protiv mene, ko me uopšte ne pozna-je, a vi koji me dugo poznajete čujete to -osećate se povređeni; želeli biste da se bori-te protiv toga. Ne borite se s tim, jer samnapor je beskoristan. Ravnodušnost, totalnaravnodušnost, jedina je stvar koja se zahte-va od vas. Oni koji mene ne shvataju, oni ćenastaviti svojim putem, a ako reagujete viih ohrabrujete. Budite ravnodušni; oni će sesami utišati jer niko ne reaguje; čitavapoenta je izgubljena. Ja nisam ovde da bihubedio obične mase bilo da sam u pravu iline, uopšte nisam zainteresovan za mase.

Samo sam zainteresovan za malo odabra-nih. Ja radim za njih.

Stoga će ova nevolja stalno nailaziti.Oni ne znaju šta se dešava ovde. Ne moguznati; čak i ako dođu, ne bi mogli da razu-meju šta govorim. Pogrešno će me razume-ti. Stoga samo im oprostite i zaboravite.

Deveto pitanje:Vaša tvrdnja da ne osuđujete izgle-

da oprečna sa vašim kritikovanjem SaiBabe, Krišnamurtija, i "američkih gurua."

Kad god osetite da sam u nečemuprotivrečan, neka vam to ne smeta; ja samsamo-kontradiktoran. Vreme je da to razu-mete. Ja stalno protivrečim sebi. To je jedanod načina koji ja koristim. Ako ostajeteneuznemireni, dostigli ste izvesnu kristali-zaciju. Ja ću nastaviti da protivrečim - svešto sam rekao, ja ću protivrečiti tome. Nećuostaviti nijednu tvrdnju da joj nisam protiv-rečio. U tome postoji metoda: ne želim dase vezujete ni uz kakvo gledište. Ne želimni da se vezujete uz moje mišljenje takođe;jedini je način da ja protivrečim svojimsopstvenim mišljenjima. Vreme će doćikada ćete razumeti da vam ovaj čovek ne

daje teorije, jer sve je protivrečno. Nijednateorija ne opstaje, sve protivreči svemudrugom; ostavljeni ste u dubokoj praznini;to je moje nastojanje.

Ja vam ne dajem filozofiju. Da samja filozof, nikada ne bih protivrečio sebi,bio bih dosledan; ali ja nisam filozof. Veći-nom me možete nazivati pesnikom. Odpesnika nikada ne očekujete nikakvu dosle-dnost.. Znate da je pesnik - pesnik; on nijesistematičan. On kaže nešto danas, a drugogdana nešto drugo. Ali ako nastavljate da merazumete, doći će trenutak, sve što samrekao biće protivrečno od mene samog -bićete ostavljeni u praznini ni sa čim uz štabiste se vezali - nema teorija, nema sistema,nema shastre17.

Samo u toj praznini vi ćete moći dame razumete, jer ja ne govorim nešto - ovdesam ja nešto za vas. Nema poruke koju vamja dajem; ja sam poruka. Samo kada stepotpuno prazni, moći ćete to da razumete.

A drugo, ako kažem da je Sai Babačarobnjak a ne mistik, samo kazujem činje-nicu, ne osuđujući ga, uopšte ga ne kritiku-jući. Ako kažem da je ovo jutro, devet sati,ako kažem da je ovo dan, a nije noć, da li ja

17 Spisi teorijskih učenja u hinduizmu.

osuđujem noć, da li kritikujem noć? Jednos-tavno tvrdim činjenicu. Sai Satya Baba ječarobnjak, a ne mistik. Za mene je to činje-nica. Ja ga ne kritikujem; ja nisam protivnjega.

Ako kažem da je Krišnamurti pro-svetljen, ali nije uspeo, on ne može pomoćinikome - on je pokušao najbolje što jemogao; zapravo niko nije pokušao takoozbiljno - on je prosvetljen i sve što on kažeje istinito, ali time nije pomogao, to nijekriticizam. Jednostavno kažem da nikomenije pomogao. Dovedite mi nekoga kome jepomogao, i osporite činjenicu.

Sreo sam hiljade Krišnamurtijevihsledbenika; njima se nije pomoglo. Oni susami došli i rekli mi da su ga slušali dvade-set ili čak trideset, četrdeset godina - stariljudi - i apsolutno su razumeli Krišnamurti-ja šta on govori. Jer on neprekidno govorijednu jedinu stvar. Za četrdeset godina on jesvirao jednu jedinu notu, nije čak promenioni visinu tona, zvuk, ne. On je jedan od naj-ređih, doslednih ljudi ikada rođenih na zem-lji. Monotono on nastavlja da govori stalnoistu stvar. Ti ljudi su došli kod mene i reklida ga razumeju intelektualno, ali se ništa nedešava. Jer kroz intelektualno razumevanje,

ništa ne može da se dogodi.A da se dogodilo nešto nekome slu-

šajući Krišnamurtija, kažem vam, to bi sedogodilo tom čoveku bez Krišnamurtija -jer Krišnamurti ne daje nikakvu metodu; onne daje nikakvu sadhanu. Ako se to dogodi-lo nekome slušajući njega, to se može tako-đe dogoditi onom čoveku koji sluša ptice,ili bi se dogodilo samo slušanjem povetarcakoji prolazi kroz borove. Taj čovek je biospreman; nije Krišnamurti taj koji mu jepomogao.

To je takođe i Krišnamurti shvatio.Naravno, on je razumeo i postao je očajan -čitav njegov život je potrošen u neplodnojzemlji. Ja jednostavno izlažem činjenicu, nekritikujem.

A ako govorim nešto o američkimguruima, ja ne kazujem ništa protiv njih. Naprvom mestu, devedeset devet posto svihgurua su lažni. A kada to dođe do američ-kih gurua, možete razumeti - kod indijskihgurua, devedeset devet posto su lažni, akada se razmišlja o američkim guruima,imitatorima tih lažnih...

Inače ja nisam ni protiv koga. Ovosu jednostavne činjenice; nije zastupljenaosuda. Zapravo ja ne govorim ništa o njima,

samo o situaciji. Ništa nije lično. Neličnetvrdnje.

Deseto pitanje:Taoistički majstor je objasnio neko

pitanje u Tao terminima. Njegovi slušaocisu ga pitali kako je našao Tao, s obziromna činjenicu da nikada nije imao učitelja."Dobio sam ga," rekao je on, "iz knjiga."Da li je to moguće?

Da, to je povremeno moguće. Tajčovek mora da je upravo bio sličan čovekuo kome sam govorio, koji je mogao postatiprosvetljen slušanjem Krišnamurtija. Tajčovek može postati prosvetljen slušanjemptica. Taj čovek može postati prosvetljenčitanjem knjiga. Ali to je jedan izuzetak,nije pravilo. To se događa ponekad, ako ječovek zaista budan i pažljiv, onda čak iknjiga može pomoći; a ako ste čvrsto uspa-vani, onda je čak i Buda pored vas beskoris-tan. Buda takođe ne može pomoći - vi nas-tavljate da hrčete na njegovo lice - šta onmože pomoći? Živi Buda - vi ste pokazalida je beskoristan Ali ako ste budni, ondačak i mrtva knjiga može biti korisna. Tozavisi.

Teško je naći takvog čoveka kojimože postati probuđen samo čitanjem knji-ga - ali mogućnost postoji. Skoro je blizunemogućem, ali čak i nemoguće stvari sedogađaju.

Jedanaesto pitanje:Ako je satsang u prisustvu prosvet-

ljenog bića, nekog ko je sada oslobođen,tako važan, zašto provodimo samo sat i podnevno jedni s drugima?

Više bi bilo previše za vas; to bikreiralo slabo varenje. Ne biste mogli da meapsorbujete više od toga. Ja mogu biti svama dvadeset četiri sata, ali vi ne možetebiti. Vama trebaju homeopatske doze.

Dvanaesto pitanje:Prekjuče ujutru vi ste spominjali

osam stanja yoginskog postignuća i istaklida se krećete od broja jedan do broja osam,u tom redu. Da li je moguće, u individual-nim slučajevima, da pojedinac može postićijedan ili drugi stadijum prvo, a onda da sekreće svojim vlastitim redosledom da bipostigao svih osam?

To je moguće, ali kada kažemmoguće ja mislim samo retko, vrlo retko.Izuzeci su uvek prisutni u svakom pravilu,ali kada Patanjđali govori, on govori o pra-vilu, ne o izuzetku. O izuzecima ne trebagovoriti. Velika masa čovečanstva ne možestići nikuda nijednim drugim putem. Oni ćemorati da slede korak po korak - od jednogdo dva, od dva do tri. Oni se kreću u organ-skom jedinstvu. Inače postoje prohtevi dase ide i skače - ali će onda oni morati da sevrate natrag i apsorbuju preostali deo upozadini. Njihov raspored može biti različit,to je moguće.

Možete započeti sa pranayamom, aonda ćete morati da dođete do asane, mora-ćete doći do yame... Možete započeti sameditacijom, onda ćete morati da se krećetedo drugih delova koji su ostali nazad.Međutim svih osam koraka moraju biti raz-vijeni, i sklad između svih osam, tako da vipostanete jedno organsko jedinstvo.

To se ponekad dešava, osoba možečak stići do sedmog bez kompletiranja svihkoraka, ali niko nije dostigao osmi bezkompletiranja. Do sedmog postoji moguć-nost; možete ostaviti neke korake i možeteizvršiti dosezanje do sedmog - ali onda ćete

visiti tamo. Do meditacije možete stići aline do samadhija, jer za samadhi treba davaše totalno biće bude ispunjeno, ništa dane preostane u pozadini, ništa da ne ostanenepotpuno - sve da bude dovršeno. Ondaćete morati da visite oko sedmog za dugo, imoraćete da se vratite natrag i da uraditestvari koje treba da se urade. Samo kada stekompletirali sve do sedmog, osmi, samadhi,postaje moguć.

Trinaesto pitanje:Kako to da su veliki majstori kao

Chogyam Trungpa postali tako opijeni napovremenim festivalima da su morali bitinošeni kući? Može li upotreba alkohola zauživanje smetati određenoj svesnosti traga-oca?

Ko vam je rekao da je taj čovek biomajstor? On pripada tradiciji u kojoj je bilomnogih majstora, ali on joj pripada kaomrtav teret. A to je nevolja, jer u tradicijikojoj on pripada bili su ljudi kao Marpa,Milarepa, Naropa, Tilopa - velike siddhe - ioni su imali običaj da piju, ali nikada nisubili pijani.

To je jedan od puteva tantre, meto-

da da čovek mora da uvećava količinualkohola i da postaje usklađen s njom, aliostajući svestan. Prvo uzmete samo jednupunu čajnu kašičicu. Vi ostajete svesni;onda dve; onda tri; onda nastavite. Ondaispijete celu bocu. Ali sada ste tako uskla-đeni, vaša svest nije ometana; to alkoholneće uraditi. Onda krenete na opasnije dro-ge.

Bilo je vreme u tradiciji tantre kadasu zmije, otrovne zmije korišćene jer čovekje postao tako usklađen sa svim tipovimadroga. Onda je kobra prisiljena da ujedečoveka za jezik - a on takođe da ostane sve-stan.

To je bio tajni test rasta; sada stepostigli takvu kristalizaciju svesnosti da jecelo telo ispunjeno alkoholom, ali on nedeluje na vas. Poenta tantre je bila da čovekide izvan tela; to je odlazak izvan tela - zatantru.

Ovaj čovek dolazi iz te tradicije,stoga on ima odobrenje iz tradicije da pije,ali ako se napije on je propustio čitavustvar; on nije majstor; on nije svestan. Inačeu Americi je sada sve moguće. Neznajućistaru tradiciju, ovaj čovek može reći ljudi-ma: "čak i naš majstor je pio." U tantri sve

ove stvari koje su obično zabranjene jesudozvoljene. Tantriku je dozvoljeno da jedemeso - obično je to zabranjeno, njemu jedozvoljeno da pije, što je obično zabranje-no; dozvoljeno mu je da ima seks - običnoje tragaocima to zabranjeno. Sve što je obi-čno zabranjeno, u tantri je dozvoljeno, ali jedozvoljeno sa takvim uslovima, da akozaboravite uslove, vi zaboravljate celustvar.

Čovek treba da ide kroz seks, ali netreba da bude ejakulacije. Ako se ejakulaci-ja dogodi, to je običan seks; onda to nijetantra. Ako vodite ljubav i ejakulacija se nedogodi, satima ste zajedno sa ženom, i nije-dnom se ejakulacija ne dogodi, to je tantra.To je postignuće.

Pijenje alkohola je dozvoljeno, alida se bude pijan nije dozvoljeno. Ako senapijete vi ste obična pijanica - nije potreb-no da unosite tantru.

Meso je dozvoljeno, inače vi moratejesti meso - čak ponekad ljudsko meso,ljudsko meso, od mrtvih tela - ali treba daostanete ravnodušni. Treba da ostanete neu-znemireni - čak i bez treptaja u vašoj svestida je "nešto pogrešno..."18

18 Najekstremnija vrsta tantre, Aghori tantra, prakti-

Tantra kaže da svako robovanje tre-ba da bude transcendirano, a poslednjerobovanje je moralnost - to takođe mora dase transcendira. Dok ne transcendiratemoralnost, niste transcendirali svet. Stoga uzemlji kao što je Indija gde je vegetarijans-tvo otišlo vrlo duboko do same srži indijskesvesti, jedenje mesa je dopušteno, ali nijedozvoljeno na način na koji nevegetarijancito čine. Čovek mora da pripremi ceo svojživot za to. On je bio vegetarijanac; kaotragalac on je trebao biti vegetarijanac.

Godine su prolazile - deset godina,dvanaest godina on je ostao vegetarijanac,nije vodio ljubav ni sa jednom ženom, nijepio nikakav alkohol, i nije uzimao nijednudrugu drogu. Onda posle dvanaest godina,petnaest godina, čak i dvadeset godina,majstor će mu dozvoliti da se uzbudi u sek-su, ali da postupa sa ženom s takvim pošto-vanjem da je žena gotovo boginja; to nijetelesno. Muškarac koji se razvija sa ženommora da je obožava, da dodiruje njena sto-pala. Ako se čak i najmanja seksualna željapojavi on je diskvalifikovan; onda nijespreman za to.

To je bila velika priprema i veliki

kuje jedenje leševa.

test - najveći koji je ikada stvoren za čove-ka. Bez želje, bez požude, on mora da osećaprema ženi kao da je njegova majka. Akomajstor kaže, i vidi, da je on pogodan,dobar - odmah kao dete ulazi u ženu, ne kaomuškarac, i kao dete on ostaje unutra u ženibez seksualnog uzbuđenja; njegovo disanjenije uzbuđeno, njegova telesna energija nijedirnuta; satima ostaje zajedno sa ženom,nema ejakulacije; duboka tišina prožima -to je duboka meditacija.

Za dvadeset godina ste bili vegetari-janac, a onda vam je iznenada ponuđenomeso da jedete; čitavo vaše biće će osećatiodvratnost. Ako osećate odvratnost ondatantra kaže: "Vi ste odbačeni. Sada iditeiznad toga. Odmah šta god da je ponuđeno,prihvatite sa dubokom zahvalnošću." Mora-te znati da, ako ste bili vegetarijanac makarjednu godinu i odjednom vam se ponudimeso, počinjete osećati gađenje, povraća-nje. Ako do toga dođe to znači da čovek jošživi u mislima - jer samo je to misao da jeto meso, a ovo je povrće. Povrće je takođemeso, jer dolazi iz tela drveta; meso jetakođe povrće jer dolazi od drveta ljudskogtela ili životinjskog tela. To je transcenden-cija moralnosti.

Onda je on pripremljen da pije jakedroge. Ako on zaista postane budan, ondašta god da mu se da promeniće hemiju tela,ali ne njegovu svest; njegova svest će ostatida lebdi nad hemijom tela.

Gurđijev je imao običaj da pije ono-liko koliko možete zamisliti - ali nikada nijebio nesvestan, nikada pijan. On je bio tan-trički majstor. Ako želite se ugledate nanekoga na Zapadu, onda je to Georgij Gur-đijev, a ne tibetanske izbeglice.

Poglavlje 7

SMRT I DISCIPLINA7. juli 1975. pre podne u Buddha dvorani

II,30:ahimsasatyasteyabrahmacaryaparigraha yamah.

»Uzdržavanje od nasilja« (ahim-sa), »istinoljubivost« (satya) »ne-posezanje-za-tuđim-dobrom« (asteya),»kontrola vlastite čulnosti«(brahmacarya), »odricanje od posedova-nja [svega što nije neophodno]« (apari-graha) predstavljaju »[opšta] pravila[ispravnog ponašanja]« (yama).

II, 31: jatidešakalasamayanavacchinnahsarvabhauma mahavratam.

Ukoliko su [ova pravila] poštova-na bez ograničenja u smislu vrste ili soci-jalnog položaja [doslovno »roda« (jati)],mesta, momenta ili sticaja okolnosti(samaya) u celini (sarvabhauma) - reč jetada o »Velikom zavetu« (mahavrata).

Pet zaveta: ahimsa, satya, asteya,brahmacharya, aparigraha, su sama osno-

va, temelj. Njih treba razumeti što je dubljemoguće, jer postoji mogućnost da se krećebez ispunjenja ovih pet koraka koji sačinja-vaju prvi korak yama.

Možete naći yogine i fakire svuda usvetu koji su se kretali bez ispunjenja ovihpet koraka iz prvog koraka. Onda su onipostali moćni, ali njihova snaga je žestoka,nasilna. Onda su oni vrlo, vrlo moćni, alinjihova snaga nije duhovna. Onda postajuneka vrsta crnih magova; mogu povreditidruge. Snaga je opasna; ona može pomoći,ona može naškoditi. Ne samo da je za drugeona opasna, ona je opasna i za samu osobu.Može vas uništiti; može vam dati ponovnorođenje. Zavisi. Pet zaveta su garancijakako da se snaga koja se pojavi iz disciplinene zloupotrebi.

Možete videti "yogine" koji prikazu-ju svoje moći. Pravom yoginu to nijemoguće, jer je on ispunio ovih pet zaveta,on više neće biti egzibicionista; ne može sepokazivati. Više ne može pokušati da seigra čudima - za njega to nije moguće. Čudase događaju oko njega, ali on više nijepočinilac.

Ovih pet zaveta potpuno ubijaju vašego. Ili ego može postojati ili ovih pet zave-

ta mogu biti ispunjeni. Oba nisu moguća.Pre nego što uđete u svet moći - a yoga jesvet moći, beskonačne snage - veoma,veoma je važno da izbacite ego van hrama.Ako je ego u vama postoji svaka mogućnostda će moć biti zloupotrebljena. Onda savnapor postaje besplodan, ismevanje, zapra-vo smešan.

Ovih pet zaveta su da vas pročiste,da vas učine vozilom sa spuštanje snage ida snaga postane korisnog uticaja, blagos-lov za druge. Oni su obaveza. Niko ne trebada ih zaobilazi. Vi ih možete zaobići. Zap-ravo lakše je zaobići ih nego proći kroz njihjer su teški, ali onda će vaša zgrada biti beztemelja. Ona će se srušiti jednog dana. Onamože pasti na susede; može da ubije i vas.Ovo je prva stvar koju treba razumeti.

Druga stvar: jednog dana je Naren-dra postavio pitanje, vrlo važno pitanje, onje rekao: "Na sanskritu yama znači smrt, ayama takođe označava i unutrašnju disci-plinu. Postoji li neka korelacija izmeđusmrti i unutrašnje discipline?" Postoji. To semora razumeti. Sanskrit je vrlo potencijalanjezik. Zapravo nijedan jezik u svetu nemože se uporediti s njegovim potencijalom.Svaka reč je iskovana s mnogo pažnje i

napora - sanskrit nije prirodan jezik. Svidrugi jezici su prirodni. Sama reč "sanskrit"znači stvoren, profinjen neprirodan. Prirod-ni jezik iz Indije naziva se prakrit; prakritznači prirodan, ono što je nastalo iz upotre-be. Sanskrit je profinjena pojava. To nijekao prirodno cveće; to je kao pročišćenmiris, esencija. Mnogo staranja i napora jeuloženo da se iskuju pojedine reči, o njimase razmišljalo i negovale su se tako da susve mogućnosti sadržane u njima. Ova rečyama mora da se razume. Ona označavaboga smrti; takođe označava unutrašnjudisciplinu. Međutim, koja nužna poveza-nost može biti između smrti i unutrašnjediscipline? Izgleda da nema nikakve, alipostoji.

Na zemlji, do sada, postojala su dvatipa kulture - obe više razvijene na jednojstrani nego na drugoj, obe nejednako urav-notežene. Još nije bilo moguće razviti kul-turu koja je totalna, celovita, i sveta. NaZapadu je, upravo sada, seksu data potpunasloboda; ali možda niste zapazili - smrt jepotisnuta. Niko ne želi da govori o smrti;svako govori o seksu. Ogromna literaturapornografije govori o seksu. Postoje maga-zini kao Playboy - bestidni, morbidni,

bolesni, neurotični. Neurotična opsesijaseksom postoji na Zapadu, ali smrt? Smrt jetabu reč. Ako govorite o smrti, ljudi će mis-liti da ste morbidni - "Zašto govorite o smr-ti?" Jedite, pijte, budite srećni - to je moto."Zašto unosite smrt unutra? Držite je van.Ne govorite o njoj."

Na Istoku je seks ugušen, a o smrtise govori slobodno. Isto kao seksualna, bes-tidna pornografska literatura, na Istoku dru-gačiji tip pornografije postoji. Ja je nazivampornografijom smrti - isto tako je bestidna imorbidna kao pornografija Zapada o seksu.Ja sam naišao na spise... Možete ih naćisvuda; gotovo svi indijski spisi su puni por-nografije smrti. Oni previše govore o smrti.Oni nikada ne govore o seksu; seks je tabu.Oni govore o smrti.

Sve takozvane mahatme u Indiji sta-lno govore o smrti. Nastavljaju neprekidnoda nagoveštavaju smrt. Oni kažu, ako voliteženu: "Šta radiš? Šta je žena? - upravo vre-ća od kože. U njoj su sve vrste nečistihstvari." Oni iznose sve vrste tih prljavihstvari; i izgleda da uživaju. To je morbidno.Oni govore o gnoju u telu, krvi, mesu; onigovore o stomaku, o trbuhu punom izluče-vina, bešici punoj urina. "Ovo je vaša lepa

žena. Vreća prljavštine," a vi se zaljubljuje-te u tu vreću. Budite pažljivi, budni."

Ovo je nešto što treba razumeti: naIstoku kada žele da vas učine svesnim da ježivot prljav, oni opisuju ženu; na Zapadukada žele da vas načine svesnim da je životlep, opet navode ženu. Pogledajte Playboy:plastične devojke, tako lepe. One ne postojeu svetu; nisu realne. One su proizvedenefotografskim trikovima - i sve je urađeno,retuširano opet i opet. One postaju ideali,hiljade ljudi maštaju o njima i sanjaju onjima.

Seksualna pornografija zavisi odtela žene, i pornografija smrti takođe zavisiod tela žene.

Izgleda da su ljudi neprekidno opse-dnuti telom žene - bilo da su plejboji ilimahatme nema razlike.

Ali zašto? To se uvek događa: kadgod društvo potiskuje seks ono izražavasmrt. Jer smrt i seks su dva polariteta živo-ta. Seks znači život, jer život nastaje iz nje-ga. Život je seksualna pojava - smrt je nje-gov kraj.

Ako mislite o oboje zajedno - izgle-da da postoji kontradikcija; ne možetepomiriti seks i smrt. Kako da ih pomirite?

Lakše je zaboraviti jedno, a sećati se dru-gog. Ako se sećate oboje to će biti vrlo teš-ko za vaš um da nadgleda kako oni postojezajedno - a oni i ne postoje zajedno, oni seslažu zajedno. Oni zapravo nisu dvoje, većista energija u dva stanja; aktivnom i neak-tivnom, yin i yang.

Jeste li to posmatrali? Dok voditeljubav sa ženom dolazi trenutak orgazmagde postanete uplašeni, prestrašeni, započi-njete da drhtite; jer u tom najvišem vrhuncuorgazma smrt i život, oboje postoje zajed-no. Iskusite život na njegovom vrhuncu, atakođe iskusite smrt u njenoj dubini. Vrhu-nac i dubina, oboje su dostupni u jednomtrenutku - to je strah od orgazma. Ljudi želeto jer je to život, i ljudi žele to zato što je tosmrt. Oni žele to zato što su to najlepšimomenti, a žele i da pobegnu od toga jer toje takođe jedan od najopasnijih trenutaka;jer smrt otvara svoja usta u tome.

Čovek svesnosti će postati odmahsvestan da su smrt i seks jedna energija; atotalna kultura, cela kultura, sveta kultura,prihvatiće oboje. To neće biti jednostrano,neće se kretati do jedne krajnosti a izbega-vati drugu. Svakog trenutka vi ste oboje,život i smrt. Da bi se razumelo ovo, treba

transcendirati dualnost. Sav napor yoge jekako da se transcendira.19

Yama je značajan jer kada osobapostane svesna smrti, samo onda moguć ježivot samodiscipline. Ako ste samo svesniseksa, života, a izbegavate smrt, bežeći odnje, zatvarajući oči pred njom, držeći jeuvek u pozadini, bacajući je u nesvesno,onda nećete stvoriti život samodiscipline.Zbog čega? Onda će vaš život biti životrazuzdanog prepuštanja - jedi, pij, budi sre-ćan. Ništa nije pogrešno u tome, ali, samopo sebi, to nije cela slika. To je samo deo, akada uzmete deo kao celinu, vi gubite -užasno propuštate.

Životinje postoje bez ikakve svesti osmrti; zbog toga nije moguće da Patanjđaliuči životinje. Nije moguće jer nijedna živo-tinja nije spremna za samodisciplinu. Živo-tinje će pitati: "Zbog čega?" Samo postojiživot, nema smrti, jer životinja nije svesnada će uginuti. Ako postanete svesni da ćeteumreti, odmah započinjete da promišljate oživotu. Onda ćete želeti da smrt budeapsorbovana u životu.

Kada je smrt apsorbovana u životu

19 Iz ovde opisanih razloga u astrologiji osma kuća(polje) označava i smrt i seks, kao i regeneraciju.

rađa se yama: život discipline. Onda vi živi-te, ali uvek živite sa sećanjem na smrt. Kre-ćete se, ali uvek znate da se krećete premasmrti. Uživate, ali uvek znate da to nećetrajati zauvek. Smrt postaje vaša senka, deovašeg bića, deo vaše perspektive. Vi steapsorbovali smrt... sada će samodisciplinabiti moguća. Sada ćete misliti: "Kako da seživi?" jer život nije još prošao, smrt je tako-đe deo njega. "Kako da se živi?" Tadamožete da živite i umrete tako lepo. "Kakoda se živi?" Ne samo da život postanevrhunac blaženstva, nego da smrt postanenajviša, jer smrt je vrhunac života.

Živeti na takav način da postanetesposobni da živite totalno i da umrete total-no, čitavo je značenje samodiscipline.Samodisciplina nije potiskivanje; to je da seživi potpuno svrsishodan život, život sasmislom za pravac. To znači da se živi pot-puno budno, pažljivo i svestan smrti. Ondareka života ima dve obale. Život i smrt, areka svesnosti teče između njih. Svako kopokušava da živi život poričući njegov deosmrti, pokušava da se kreće duž jedne oba-le; njegova reka svesnosti ne može bititotalna. Njemu će nedostajati nešto, neštovrlo lepo će mu nedostajati. Njegov život će

biti površan - neće biti dubine u njemu. Bezsmrti ne postoji dubina.

Ako se krećete do druge krajnostikao što su hindusi uradili - oni neprekidnožive sa smrću; uplašeni, prestrašeni, molećise, rade sve stvari samo kako bi postalibesmrtni - onda sasvim prestaju da žive. Toje takođe jedna opsesija. Oni će takođe tećisamo duž jedne obale, njihov život će tako-đe biti tragedija.

Zapad je tragedija, Istok je tragedija- jer totalan život još nije moguć. Da li jemoguće imati lep seksualni život, sećajućise smrti? Da li je moguće voleti, voletiduboko, znajući dobro da ćete umreti i daće voljeni umreti? Ako je moguće, ondatotalan život postaje moguć. Onda ste apso-lutno uravnoteženi; onda ste kompletni.Onda vam ne nedostaje ništa; onda ćeteimati ispunjenje; duboko ispunjenje će sespustiti na vas.

Život sa yamom je život ravnoteže.Ovih pet Patanjđalijevih zaveta vam dajuravnotežu. Inače vi ih možete pogrešnorazumeti i opet stvoriti drugi neuravnoteženživot. Yoga nije protiv prepuštanja uživa-nju; yoga je za ravnotežu. Yoga kaže: "Budiživ, ali takođe budi spreman da umreš." To

izgleda kontradiktorno. Yoga kaže: "Uživaj.Ali zapamti, ovo nije tvoja kuća. Ovo jesamo noćni boravak. Ništa nije nepravilno;čak i ako uživate u dharmasali a noć jepunog meseca, ništa nije pogrešno. Uživaj-te, ali ne smatrajte da je dharmasala vašakuća, jer sutra mi odlazimo. Bićemozahvalni za ovaj noćni boravak, bićemozahvalni - bilo je dobro dok je trajalo - aline tražite da to traje zauvek. Ako tražite dato traje zauvek, to je jedna krajnost; a akouopšte ne uživate jer to neće trajati zauvek,to je druga krajnost. Na oba načina vi osta-jete polovični.

Ako pokušate da me razumete, ovoje sav moj napor: da vas učinim celovitim ipotpunim tako da se sve kontradikcijeapsorbuju i javi se harmonija. Ne želim dapostanete monotoni. Život obične yoge jetakođe monoton, dosadan. Život koji obu-hvata sve kontradiktornosti u sebi, koji imatoliko mnogo tonova u sebi - ali, ipak su svitonovi u harmoniji - taj život je bogat život.A da bi život postao tako bogat, za mene,postoji yoga.

Svih ovih pet zaveta nisu tu da bivas odsekli od života, oni su tu da vas sje-dine. Taj značaj treba zapamtiti, jer mnogi

ljudi su koristili ovih pet zaveta da odsekusebe od života. Oni nisu namenjeni za to -oni su namenjeni baš za suprotno.

Na primer, prvi je ahimsa, nenasilje.Ljudi su ga koristili da sebe odseku odživota, jer su mislili da ako ste u životu bićejednog nasilja ili drugog. Ima đaina u Indi-ji; oni veruju u nenasilje. To je čitava nji-hova religija. Vidite đainskog monaha, onbeži od svega jer svuda nalazi mogućnostza nasilje. Đaini su prestali da uzgajaju, daobrađuju zemlju - jer ako obrađujete zemljumorate iseći mnogo biljaka, a svaka biljkaje život. Stoga su đaini potpuno odbacilipoljoprivredu. Oni ne mogu ići u rat, jer ćetamo biti nasilja. Svi njihovi učitelji su biliratnici; oni su došli iz klana kshatriya.Mahavira i sve druge tirthankare, svi sudošli iz kshatriya, ali njihovi sledbenici sutrgovci, poslovni ljudi. Šta se dogodilo? Urat oni ne mogu ići; ne mogu stupiti u armi-ju. Stoga ne mogu biti ratnici jer tamo imanasilja; ne mogu biti poljoprivrednici jertamo ima nasilja. Niko ne želi da bude shu-dra, niko ne želi da bude "nedodirljivi" i dačisti nužnike i pere kuće drugih ljudi - nikone želi - tako da oni to ne mogu postati. Nemogu postati brahmini jer je čitava njihova

religija pobuna protiv brahmina. Jedinomoguće što je preostalo je da postanu samotrgovci.

Postoje đainski monasi koji se čakplaše da dišu, jer u disanju se ubijaju mnogiživoti. Vrlo mali životi se kreću u vazduhu.On je pun mikroba, vrlo sićušnih klica; nemožete ih videti golim okom. Kada udišeteoni umiru; kada izdišete vaš topao vazduhizlazi van i ubija ih. Oni su čak postaliuplašeni od disanja. Oni ne mogu hodatinoću, jer možda neki insekt u noći... ondaeto nasilja. Oni ne mogu da se kreću pokišnoj sezoni, jer u kišnoj sezoni mnogiinsekti lete, mnogi mravi se rađaju, i svudaživot vrvi. Ako se krećete po mokroj zemljipostoji mogućnost... Govori se da đainskimonah ne treba čak da se okreće i menjastranu noću dok spava, jer ako se okrećetepreviše možete ubiti nekoliko insekata; tre-ba da ostanete na jednoj strani.

Ovo je kretanje do krajnosti. Ovokretanje je tako apsurdno. Stoga zapamtite,ljudi su koristili nenasilje protiv života.Nenasilje označava tako duboku ljubavprema životu da ne možete ubiti; voliteživot toliko mnogo da nećete želeti da pov-redite nikog. To je duboka ljubav, ne odba-

civanje.Naravno, u bivanju živim, malo

nasilja je nužno, ali to nije nasilje, jer vi tone činite potpuno voljno. Stoga zapamtite:samo je ono nasilje što vi činite sasvimvoljno. Ako dišem, ja ne dišem potpunovoljno. Disanje ide automatski - vi ne diše-te; vi niste počinilac. Pokušajte da ga zaus-tavite i saznaćete. Samo za jednu jedinusekundu ga možete zaustaviti, i ono počinjeda navaljuje van ili unutra. To se događa ada vi niste odgovorni za to. Hrana, vi ćetemorati da je jedete. Šta god da jedete to ćebiti neka vrsta nasilja. Čak i ako kidate voćes drveća, povredićete drveće.

Đaini su počeli da ne jedu meso.Dobro - jer to može da se izbegne. Ono štomože da se izbegne, lepo je. Onda su počelida se plaše da jedu voće sa drveća, jer akouzmete voće, drvo se povredi. Stoga, šta dase učini? Da se čeka... kada je voće zrelo ipadne na zemlju. To je takođe dobro, ništanije pogrešno, ali čak i ako je voće palo nazemlju ono sadrži milione semenki - a sva-ka semenka je mogla postati drvo, a u sva-kom drvetu postoji opet mogućnost da zamilione plodova. Dakle, vi jedete sve temogućnosti - vi ste nasilni.

Možete proširiti princip do apsur-dnosti; a onda postoji samo jedna moguć-nost - izvršiti samoubistvo. Nigde nema dase ode - nije čak moguće ni samoubistvo.

Ovo će postati vrlo apsurdan život,zabrinut, napet. Tragali ste za opuštenim,mirnim i tihim životom; a ovaj život će pos-tati tako napet i takva muka... Možete videti- idite, pogledajte lica đainskih monaha.Nikada nećete naći njihova lica blaženim -nemoguće. Ako živite u takvom totalnomstrahu da sve izgleda da je nepravilno,okruženi ste krivicom i ničim drugim, svešto činite greh je više ili manje... Čak iizgovaranje reči je greh, jer kada govorite,više ili manje vazduh izlazi iz vaših ustiju;to ubija hiljade malih mikroba. Pijete vodu iubijate; ne možete izbeći. Šta onda da radi-te?

Patanjđali nije protiv života; on jeljubavnik. Niko ko zna nije protiv života.Onda nenasilje označava voleti život tolikomnogo - za mene, nenasilje je ljubav, voletiživot toliko mnogo da nećete želeti da pov-redite nikoga, to je sve. Ali u pravom živ-ljenju, mnoge stvari će se dogoditi koje nemožete izbeći. Ne brinite o njima, inačećete poludeti. Ne brinite se o njima. Zapam-

tite samo jednu stvar: da ne ubijate nikogasvojom voljom. A čak i kada morate povre-diti nekoga protiv volje, imajte osećanjeljubavi.

Idite do drveta, i ako morate ubrativoće jer ste gladni i umrećete ako ga neuberete, onda zahvalite drvetu. Prvo zatraži-te dozvolu od drveta: "Uzeću ovaj plod.Ovo je prestup, ali ja umirem i moram toučiniti. Međutim, ja ću te služiti na mnogonačina. Otplatiću to. Daću ti više vode; višeću se starati o tebi. Dakle šta god dauzmem, vratiću ti natrag - čak i više odtoga." Volite život, pomažite život, buditekorisni za život - za sve što je živo buditeblagoslov. Ako nešto morate uraditi, štoosećate da se može izbegnuti, prvo, izbegni-te to; ako ne može da se izbegne ondapokušajte to da otplatite.

Postoji razlika. Sada čak i naučnicikažu da postoji razlika. Ako odete drvetu izatražite dozvolu, drvo se ne oseća povre-đeno. To više nije prestup; zatražena jedozvola. Drvo se zapravo oseća dobro štoste došli. Drvo se oseća srećno što možepomoći nekome u oskudici. Drvo je bogati-je jer ste vi došli i drvo može da deli. Plo-dovi će inače pasti. Drvo može da ih podeli

s nekim - ne samo da ste pomogli sebi,pomogli ste drvetu da raste u svesti.

Da se bude nenasilan znači da sebude koristan, da se bude svakome koristan- sebi i drugima takođe. Ovo je prva yama;prva samodisciplina je ljubav.

Neko je pitao svetog Avgustina: "Jasam vrlo nepismena osoba i ne znam šta daradim a šta da ne radim; spisa je mnogo imiliona učenja, a ja sam zbunjen jer nekokaže nešto, a neko drugi kaže baš suprotno -paralisan sam s tim šta da radim, a šta da neradim. Vi ste veliki čovek, mudrac, svetac;kažite mi samo jednu reč, da je mogu sleditibez ikakve zabune."

Sveti Avgustin je bio veliki propo-vednik. Mogao je govoriti satima, ali nikonije tražio celu religiju u jednoj reči. Zatvo-rio je oči, meditirao, jer je to bilo teško,onda je otvorio oči i rekao: "Idite onda ivolite. Ako volite, onda je sve u redu."

Nenasilje znači ljubav. Ako volite,onda je sve u redu. Ako ne volite, čak i akopostanete nenasilni to je beskorisno.

Zašto je Patanjđali to stavio kaoprvu yama, prvu disciplinu? Ljubav je prvadisciplina, sama osnova. Ako tragovi ostanuu vama da povređujete druge, onda kada

postanete moćni, vi ćete postati opasni. Tajtrag će postati opasan. Ni jedan jedini tragne treba da ostane u vama da povređujete; aon postoji u svakome.

A vi povređujete na milione načina -i vi povređujete na takav način da niko nemože da se odbrani. Nešto povredite na"dobre" načine, s dobrim povodima, racio-nalizacijama. Nešto kažete osobi što možebiti istina, a vi kažete: "Ja kazujem istinu,"ali u dubini je želja da se povredi čovekkazivanjem istine. Onda je istina gora odlaži; ne treba da se kaže. Ako ne možetenačiniti svoju istinu slatkom, ljubaznom ilepom - bolje je ne kazati. Uvek se zagle-dajte unutra i vidite zbog čega je kazujete.Koja je duboka želja? Da li želite povreditidrugog u ime istine? Onda je vaša istina većotrovana; ona više nije religiozna, više nijemoralna - već nemoralna. Bacite tu istinu.

Kažem vam, čak i laž je dobra akose izgovori iz ljubavi, a istina je rđava akose izgovori samo da povredi.

Ovo nisu mrtva načela. Morate ihrazumeti, i morate razumeti smisao i vešti-nu kako da ih koristite. Video sam ljude dakoriste dobre principe u ime rđavih razloga,žive dobar život u ime loših razloga. Može-

te biti vrlo pobožni samo da se osećate ego-istični; onda je vaša pobožnost greh. Može-te biti čovek od karaktera samo da bisteosećali ponos da ste čovek od karaktera.Bilo bi bolje da ste čovek bez karaktera,barem taj ego ne bi bio tu. Ako je karaktersamo osećanje ega, to je lošije nego biti bezkaraktera. Stoga uvek gledajte duboko dole.Uvek budite istraživač dubine svog vlasti-tog bića; šta radite, zašto radite. I ne buditezadovoljni sa površnim racionalizacijama -njih je na hiljade i možete sebe ubediti daste bili u pravu.

Dođete kući. Osećate se ljutito jeršef u kancelariji se nije ponašao ispravno.Upravo zato što je on šef, šta god on uradiizgleda rđavo, pokazuje se loše, jer dubokodole vi ste uvređeni da sve vi podređeni, aneko je nadređen. Vi se bunite na činjenicuda ste podređeni, stoga šta god da kažeizgleda loše, ali vi ne možete reagovati; toće biti previše skupo. Dolazite kući prepuniljutnje, a onda počnete da bijete svoje dete,i govorite: "...jer se igraš sa lošim dečaci-ma." Dete se uvek igralo s lošim dečacima.A ko su rđavi dečaci? Roditelji drugih lošihdečaka biju svoju decu jer se igraju s vašimlišim sinom. Ko su rđavi dečaci? Međutim,

vi racionalizujete. Ljutnja postoji, ključa.Želite da ja bacite na nekoga i, naravno,samo na slabiju osobu se može baciti.

Deca su na taj način vrlo korisna.Otac je ljut, on tuče dečaka; majka je ljuta,ona tuče dečaka; učitelj je ljut, on bijedečaka; svi bacaju stvari na malo dete kojene može baciti nigde drugde.

Ovo je bilo moje osećanje, da akopar živi bez dece više mogućnosti ima zarazvod, ako imaju decu, manje mogućnostiza razvod, jer kad god je žena ljuta namuža, ona može da tuče decu; kad god jemuž protiv žene on može tući decu. Deca sukao terapija. Ona pomažu, veoma pomažu.Zbog toga na istoku gde svaki par ima toli-ko dece, razvod ne postoji. Na Zapadu jesada teško, brak postaje nemoguć, jer decetamo nema. Ona su bila potrebna kao ozbi-ljna terapija. Ona su vezivna sila; onapomažu katarzu.

Zapamtite, nikada ne činite dobrustvar iz rđavog razloga, jer ona onda nijedobra i vi obmanjujete.

Nenasilje je prvo - ljubav je uvekprva. A ako naučite kako da volite, naučiliste sve. Ubrzo sama pojava ljubavi postajejedno okruženje oko vas; gde god da se

krećete, milost se kreće s vama, gde godidete, idete sa darovima, delite svoje biće.Nenasilje nije negativna stvar; to je pozitiv-no osećanje ljubavi. Reč je negativna,"nenasilje". Reč je negativna jer ljudi sunasilni, i nasilje je postalo takva pozitivnasila u njihovom biću da je negativna rečpotrebna da je negira. Samo reč je negativ-na; fenomen je pozitivan; to je ljubav.

"Nenasilje, istinitost..." Istinitostoznačava autentičnost, ta se bude istinit, ada se ne bude lažan - da se ne koriste mas-ke; kakvo god da je vaše pravo lice, pokaži-te ga... i po bilo kojoj ceni.

Zapamtite, to ne znači da treba dademaskirate druge. Ako su srećni s njiho-vim lažima, na njima je da odluče. Nemojteići da demaskirate nikoga, jer na taj načinljudi misle. Oni misle da treba da budu isti-niti, autentični; oni misle da moraju ići inačiniti svakog nagim - "jer zašto skrivatesvoje telo, ova odeća nije potrebna?" Ne,molim da zapamtite, budite istiniti premasebi. Nije potrebno da reformišete nikogdrugog u svetu. Ako možete rasti sami, to jedovoljno. Ne budite reformator, ne pokuša-vajte da učite druge, i ne pokušavajte damenjate druge. Ako se vi menjate, to je

dovoljna poruka.Da se bude autentičan znači: ostati

istinit za svoje vlastito biće. Kako ostatiistinit? Tri stvari mora da se zapamte. Jed-na, nikada ne slušajte nikoga šta vam onikažu da budete, uvek slušajte svoj unutraš-nji glas, šta biste vi želeli da budete. Inačečitav vaš život će biti protraćen. Vaša majkaželi da budete inženjer, vaš otac želi dabudete doktor, a vi želite da budete pesnik.Šta da radite? Naravno majka je upravu, jerje to najekonomičnije, finansijski je najko-risnije da se bude inženjer. Otac je takođe upravu, da budete doktor; to je dobra roba natržištu; to ima vrednost. "Pesnik? Jesi lipoludeo? Jesi li lud?"

Pesnici su ljudi koji su prokleti.Niko ne želi njih. Oni nisu potrebni; svetmože postojati bez poezije. Neće biti nevo-lje ako ne bude poezije. Svet ne može pos-tojati bez inženjera; svetu trebaju inženjeri.Ako ste potrebni vi ste dragoceni; ako nistepotrebni ne nosite nikakvu vrednost. Aliako želite da budete pesnik, budite pesnik.Možete biti prosjak. Dobro. Možde od toganećete biti bogati - ne brinite oko toga, jermožete postati veliki inženjer i zaraditimnogo novca, ali nikada nećete imati neko

ispunjenje. Možda ćete uvek žudeti, vašeunutrašnje biće će žudeti, da budete pesnik.

Čuo sam da kada je jedan velikinaučnik, veliki hirurg koji je dobio Nobelo-vu nagradu, upitan: "Kada vam je dodeljenaNobelova nagrada, niste izgledati mnogosrećni. U čemu je stvar?" On je odgovorio:"Uvek sam želeo da budem plesač. Nikada,na prvom mestu, nisam želeo da budemhirurg, postao sam vrlo uspešan hirurg; a toje teret. Želeo sam da postanem plesač - aostajem loš plesač. U tome je moja bol,moja muka. Kad god vidim nekoga da ple-še, osećam se jadno, u takvom paklu. Šta ćuuraditi s Nobelovom nagradom? To nemože postati ples za mene; to mi ne možedati ples."

Zapamtite, budite verni prema svomunutarnjem glasu. Ako vas to može dovestiu opasnost, onda se izložite opasnosti, aliostanite verni svom unutarnjem glasu. Tadapostoji mogućnost da jednog dana dođete ustanje gde možete plesati sa unutarnjimispunjenjem. Uvek imajte u vidu da je prvastvar vaše biće; nemojte dozvoliti drugimada manipulišu i da vas kontrolišu. Njih jemnogo, svako je spreman da vas kontroliše,svako je spreman da vas menja, svako je

spreman da vam daje pravac koji niste traži-li. Svako vam daje uputstvo za vaš život.Uputstvo postoji u vama samima; vi nositemodel, prototip plana delovanja.

Biti autentičan znači biti istinit pre-ma sebi. To je vrlo, vrlo opasna pojava;retki ljudi to mogu uraditi. Inače kad godljudi to urade, oni postižu najviše. Oni pos-tižu takvu lepotu, takvu milost, takvo zado-voljstvo, da ne možete zamisliti. Ako svakoizgleda frustriran, razlog je što niko ne slu-ša svoj vlastiti unutarnji glas.

Želite da oženite devojku, ali devoj-ka je muslimanka, a vi ste hindu brahmin.Vaši roditelji ne bi dozvolili. Društvo ne biprihvatilo; to je opasno. Devojka je siroma-šna, a vi ste bogati. Dakle, vi oženite bogatuženu, hindu, brahminske kaste, prihvaćenuod svih - ali ne od vašeg srca. Stoga sadaživite jedan ružan život. Sada odlazite kodprostitutke, ali vam čak ni prostitutka nećepomoći. Vi ste prostituisali svoj ceo život.Vi ste protraćili ceo svoj život.

Uvek slušajte unutarnji glas, inemojte slušati ništa drugo. Hiljadu i jednoiskušenje je oko vas, jer mnogi ljudi torbaresvoje stvari. To je supermarket, svet, svakoje zainteresovan da vam proda svoju stvar;

svako je prodavac. Ako slušate previše pro-davaca, postaćete ludi. Ne slušajte nikoga,samo zatvorite svoje oči i slušajte unutarnjiglas. To je prva stvar.

Onda druga stvar - ako ste učiniliprvu stvar, samo tada druga stvar postajemoguća: nikada ne nosite masku. Ako steljuti, budite ljuti. To je rizično, ali ne smejtese, jer to neće biti istinito. Učeni ste, među-tim, da se smešite kada ste ljuti, onda vašosmeh postaje lažan, maska ... samo vežbana usnama, ništa drugo. Srce prepuno ljut-nje, otrova, a usne se osmehuju - vi postaje-te lažna pojava.

Onda se takođe dešava druga stvar:kada želite da se osmehujete ne možete seosmehivati. Čitav vaš mehanizam je izvr-nut, jer kada ste želeli da budete ljuti viniste, kada ste želeli da mrzite niste mrzeli.Sada želite da volite; iznenada nalazite damehanizam ne funkcioniše. Sada želite dase osmehujete; morate se prisiliti na to. Zbi-lja je vaše srce prepuno osmeha, i želite dase smejete glasno, ali ne možete se smejati,nešto se zagušilo u srcu, nešto se zatisnulou grlu. Osmeh ne dolazi, ili čak i ako dođeon je vrlo bled i mrtav. On vas ne čini sreć-nim. Vi ne bujate s njim. On ne zrači oko

vas.Kada želite biti ljuti, budite ljuti.

Ništa nije pogrešno da se bude ljut. Akoželite da se smejete, smejte se. Ničega nemapogrešnog u glasnom smejanju. Ubrzo ćetevideti da čitav vaš sistem funkcioniše. Kadaon funkcioniše, zaista, on stvara brujanjeoko sebe, baš kao auto, kad sve ide dobro,bruji. Vozač koji voli kola zna da sada svefunkcioniše dobro, postoji organsko jedins-tvo - mehanizam funkcioniše dobro. Može-te videti, kad god mehanizam osobe funkci-oniše dobro, možete čuti brujanje oko nje-ga. On hoda, ali njegov hod sadrži u sebiples. On govori, ali njegove reči u sebi nosesuptilnu poeziju. On gleda u vas, i zaistagleda; to nije samo ravnodušno, to je zaistausrdno gledanje. Kada vas dodiruje zaistavas dodiruje, osećate njegovu energiju kakose kreće u vašem telu, struja života bivaprenesena, jer ovaj mehanizam dobro funk-cioniše.

Ne nosite maske, inače ćete stvoritidisfunkcije u vašem mehanizmu - blokade.Ima mnogo blokada u vašem telu. Osobakoja je potiskivala ljutnju, njena vilica pos-taje blokirana. Sva ljutnja dođe do vilice ionda se tamo zaustavi. Njene ruke postaju

ružne. One nemaju graciozno kretanje ple-sača, ne, jer ljutnja dolazi u prste i blokiranisu. Zapamtite, ljutnja ima dva izvora izkojih treba da bude izbačena. Jedan su zubi,drugi su prsti; jer sve životinje kada su ljute- one će vas ugristi zubima ili će vas rastrg-nuti kandžama. Stoga su nokti i zubi dvetačke odakle se ljutnja izbacuje.

Ja imam sumnju da kad god se ljut-nja potiskuje previše, ljudi imaju nevolje sazubima. S njihovim zubima ide loše, jertamo je previše energije i nikada se ne izba-cuje. Svako ko potiskuje bes jede više; ljutiljudi će uvek jesti više, jer zubima trebanešto vežbe. Ljuti ljudi će pušiti više; mogupostati opsesivni govornici, jer na nekinačin, vilici treba vežba tako da se energijamalo izbaci. Ruke ljutitih ljudi će postatikvrgave, ružne. Ako se energija izbaci, rukemogu postati lepe.

Ako potiskujete nešto, u telu jejedan deo, odgovarajući deo, za emociju.Ako ne želite da plačete, vaše oči će izgubi-ti svoj sjaj, jer suze su potrebne; one su vrloživa pojava. Kada jednom povremeno pla-čete i jadikujete, zaista vi ulazite u to - pos-tajete to - i suze započinju da teku u vašimočima; oči su vam očišćene, vaše oči opet

postaju sveže, mlade, i devičanske. Zbogtoga žene imaju mnogo lepše oči, jer jošmogu plakati. Muškarci su izgubili svojeoči jer imaju pogrešno gledište da muškaracne treba da plače. Ako neki mali dečko pla-če, čak roditelji i drugi kažu: "Šta to radiš?Jesi li devojčica-seka?" Kakva besmislica,jer su vam date - muškarcima i ženama -iste suzne žlezde. Ako muškarac ne bi tre-balo da plače, ne bi bilo suznih žlezda. Jed-nostavna matematika. Zašto te suzne žlezdepostoje kod muškarca u istoj srazmeri kaošto postoje kod žena? Očima treba plakanje,i to je zaista lepo ako možete plakati iskre-no.

Zapamtite, ako ne možete plakatiiskreno, ne možete se ni smejati, jer je todruga polarnost. Ljudi koji se smeju mogutakođe i plakati; ljudi koji ne mogu plakatine mogu se ni smejati. Možda ste zapazilinešto kod dece: ako se smeju glasno i dugozapočinju da plaču - jer obe stvari su spoje-ne. Čuo sam da u selima majke govore svo-joj deci: "Ne smejte se previše, inače poče-ćete da plačete." Zaista istina, jer pojavenisu različite - upravo ista energija se krećedo suprotnih polova.

Druga stvar, ne koristite maske -

budite istiniti kolika god da je cena.I treća stvar o autentičnosti: uvek

ostajte u sadašnjosti - jer sva lažnost ulaziili iz prošlosti, ili iz budućnosti. Ono što jeprošlo, prošlo je - ne brinite za to. Ne nositeto kao teret; inače to vam neće dozvoliti dabudete autentični, istiniti u sadašnjosti. Svešto nije došlo, još nije došlo - ne brinitenepotrebno o budućnosti; inače ona će doćiu sadašnjost i uništiti je. Budite verni premasadašnjosti i onda ćete biti autentični. Nemaprošlosti, nema budućnosti; ovaj trenutak jesve, ovaj trenutak je čitava večnost.

Ove tri stvari, i vi postižete ono štoPatanjđali zove istinitost. Šta god ondakažete biće istina. Obično mislite da trebada budete pažljivi da govorite istinu. Ja nekažem to. Ja kažem: vi stvarate autentičnost- šta god da kažete biće istinito. Jedanautentičan čovek ne može lagati; šta god daon kaže biće istinito. U yogi mi imamo tra-diciju - možda nećete moći da poverujete uto; ja verujem jer sam to upoznao, iskusiosam to: ako pravi, autentičan čovek laže, lažće postati istinita, jer autentičan, izvornoistinit čovek ne može lagati. Zbog toga je ustarim spisima rečeno: "Ako praktikujeteautentičnost, budite pažljivi da ne kažete

ništa protiv nekoga - jer to može postatiistinito." Imamo mnogo priča koje govore ovelikim mudracima koji su izrekli nešto uljutnji, međutim oni su bili tako autentični...

Mora da ste čuli ime Durvasa - to jeveliki mudrac, autentičan čovek. Inače akoon kaže nešto, čak ni on to ne može daponišti. Ako vas prokune, kletva će postatiistinita. Ako on kaže: "Sutra ćete umreti!"Vi ćete sutra umreti, jer iz izvora autentič-nosti laž nije moguća. Čitava egzistencijasledi autentičnog čoveka. Čak ni on to nemože izbrisati.

To je lepo. Zbog toga ljudi idu kodvelikih mudraca za njihov blagoslov; akooni blagoslove, to će se dogoditi stvarno.To je značenje, ništa drugo. Ovi idu i tražeblagoslove. Ako mudrac da blagoslove, onise ne brinu; to će se dogoditi sada, jer kakojedan izvorno tačan čovek može izreći laž?Čak i ako je to laž, to će postati istinito.Stoga ja ne kažem: "Govorite istinu." Jakažem: "Budite autentični, izvorno istiniti isve što kažete postaće istinito."

Treće je asteya, achaurya - ne vrše-nje krađe, čestitost. Um je veliki lopov. Namnogo načina on nastavlja da krade. Moždavi ne kradete stvari od ljudi, ali možete

ukrasti misli. Ja vam nešto kažem; vi izađe-te i pretvarate se da su to vaše misli. Vi steih ukrali, vi ste lopov - možda niste svesništa radite.

Patanjđali kaže: "Budite u stanju nevršenja krađe." Znanje, stvari - ništa ne tre-ba da se krade. Vi treba da budete izvorni iuvek treba da budete svesni da "ove stvarine pripadaju meni." Ostati prazan bolje jenego da punite svoju kuću sa ukradenimstvarima, jer ako nastavite da kradete izgu-bićete svu originalnost. Onda nećete nikadanaći svoj vlastiti prostor, bićete ispunjenituđim mislima, stvarima. Na kraju, one seneće pokazati ni od kakve vrednosti. Samoono što dolazi iz vas jeste vredno. U stvari,samo ono što izađe van iz vas možete pose-dovati, ništa drugo. Možete ukrasti, ali nemožete posedovati.

Lopov nikada nije spokojan, nemože biti - uvek se plaši da ne bude uhva-ćen. Čak i ako ga niko ne uhvati, on zna daovo nije njegovo. Ovo ostaje stalan teret unjegovom biću.

Patanjđali kaže: "Ne budite lopov -ni na koji način, ni u kojoj dimenziji! Takoda vaša originalnost može cvetati. Ne tova-rite sebe ukradenim stvarima i mislima,

filozofijama, religijama. Dozvolite svomunutrašnjem prostoru da procveta.

Četvrto je brahmacharya. Ovu rečje zaista vrlo teško prevesti. Ona se prevo-dila kao "seksualna umerenost," celibat. Tonije ispravno, jer brahmacharya je širokpojam, vrlo širok. Seksualni celibat je vrlouska stvar; to je jedan deo značenja te reči,ali ne celog. Reč brahmacharya znači"živeti kao bog." Sama reč znači živeti slič-no bogu, živeti božanskim životom. Narav-no u božanskom životu seks nestaje.

Brahmacharya nije protiv seksa. Daje protiv seksa, onda seks nikada ne bi nes-tao. Brahmacharya je transmutacija energi-ja; to nije da se bude protiv seksa, pre jemenjanje čitave energije iz seksualnog cen-tra do viših centara. Kada ona dostignesedmi čovekov centar, sahasrara, onda sebrahmacharya događa. Ako ona ostane uprvom centru, muladhara, onda je seks;kada dostigne sedmi centar, onda je samad-hi. Ista energija se kreće. To nije da se budeprotiv nje, pre je to umetnost kako da seenergija koristi.

Čovek koji se odaje seksu jestesamoubilački čovek. On uništava svoju vla-stitu energiju. On je kao čovek koji odlazi

na tržnicu, daje svoje dijamante, a kupujekamenje - i dolazi srećan kući kao da jeobavio veliku nagodbu. U seksu vi postižetetako malo - sićušan trenutak sreće, a gubitemnogo energije. Ista energija vam možedati ogromno blaženstvo, ali onda ona morada se podigne na viši nivo.

Seks mora da bude preobražen - nebudite protiv njega. Ako ste protiv njega, nemožete ga preobraziti, jer kada ste neprija-teljski prema nečemu, ne možete to razume-ti. Velika simpatija je potrebna za razume-vanje. Ako ste neprijateljski, kako možeteiskazati naklonost? Kada ste neprijateljskiprema nečemu, ne možete čak ni da zapaža-te niti proučavate nešto; želite da se povu-čete od svog neprijatelja, da pobegnete odneprijatelja. Budite u prijateljstvu sa svojimseksom, jer to je vaša energija, sa ogrom-nim mogućnostima skrivenim u sebi. To jeBog, sirov, izvorni, bez primesa. Seks jesamadhi, sirov, bez primesa. Može biti pre-obražen, može biti promenjen, može bitiučinjen boljim. Čitava yoga je staza zapremeštanje, za promenu, prostih metala uviše metale. Čitava umetnost je kako pro-meniti gvožđe u metal. Yoga je alhemija,alhemija vašeg unutrašnjeg bića.

Brahmacharya znači: pokušavanjeda se razume seksualna energija, pokušaj dase razume kako se kreće u vašem biću,pokušavanje da se razume zašto vam dajeuživanje, pokušavanje da se razume odakleuživanje zaista dolazi - da li dolazi iz sek-sualnog kontakta, seksualnog oslobađanja,ili dolazi od nečega drugog. Ako ste posma-trač, ubrzo ćete shvatiti i otkriti da dolazi odnečega drugog. Kada ste u seksualnomodnosu duboko uzbuđenje se dešava čita-vom telu. To je potres, jer tako mnogoenergije se oslobodi; čitavo telo drhti uuzbuđenju. U tom uzbuđenju misli se zaus-tavljaju. To je baš kao električni šok.

Čovek poludi; ode kod lekara i onmu daje elektro-šok, onda za momenat kadašok prođe kroz um sve se zaustavlja. Naprimer, vi slušate mene. Ipak još neke misliće biti tu. Onda, ako ovde iznenada eksplo-dira bomba, trenutno neće biti ni jedne mis-li. Za sekundu će šok biti preveliki, tako daće ceo sistem prestati da funkcioniše. Elek-tro-šok pomaže ludim ljudima, jer im šokdaje diskontinuitet. Posle šoka oni se nemogu setiti šta su bili pre toga. Praznina,jaz. Ako su mislili ranije da su postali konji- lud čovek može postati bilo šta - ako su

mislili pre da su postali konji upravo nakonšoka ne mogu se setiti kojom idejom su biliopsednuti. Sada novi ciklus započinje. Šokpomaže.20

Seksualna energija je otprilike istoelektrična kao svaka energija. Sve energijesu električne, a seksualna energija je bioe-lektricitet. Ona dolazi iz našeg tela. Jeste ličuli o ženi iz Švedske? Nešto je krenulonaopako u njenom telu. Ona uzme sijalicuod pet vati u svoju ruku i ona svetli. Sijalicaod pet vati ostaje upaljena u njenoj ruci - alinemojte misliti da bi to bilo dobro da vamse dogodi. Ona je u opasnosti, jer kada jenjen muž dodirne on dobije udar. Ne može-te voditi ljubav s tom ženom - bićete utavom šoku da ćete zauvek zaboraviti nasve žene. Sada sud rešava taj slučaj jer rani-je nije postojao neki takav slučaj i nemazakona po kome bi se to rešilo; suprug jetražio razvod jer žena mu je davala takvešokove da se uplašio. Nešto je krenulo nep-

20 Svakako da na osnovu ovoga ne treba zaključiti daOsho odobrava elektro-šokove kao terapiju, samo ihnavodi kao primer za prekid kontinuiteta misli iidentifikacija. Ne treba zaboraviti da je on uveksklon i humoru, pa je i ovakvo poređenje sa elektro-šokovima pre sarkazam nego ozbiljan stav.

ravilno u sistemu - kratak spoj.U seksu vi stvarate energiju; pomo-

ću seksualnih pokreta, fantazije, želje, vistvarate energiju. Cela energija se krećeprema muladhari, seksualnom centru, kon-centriše se tamo; onda kada dođe vrhunacnagomilavanja, dolazi do iznenadne eksplo-zije - potres svuda po telu; onda usledi mir.Ovaj mir je po vrlo velikoj ceni. Vi uništa-vate vrednu životnu energiju - za ništa.

Dakle, sada je jedan naučnik, vrloslavan, i vrlo opasan za budućnost - njego-vo ime je Delgado - stvorio mali mehani-zam; možete ga držati u džepu. On možebiti povezan s vašim seksualnim centrom uumu, odakle se seksualni centar tela kontro-liše - žica ide i povezuje to. Možete ga drža-ti u džepu; kad god želite seksualno uživa-nje samo pritisnete dugme. To vam dajeudar iz baterije prema seksualnom centru uumu; vi imate ogromnu sreću. Ovo je bolje,ali je opasno - opasno zato što se nećetezaustaviti, nastavićete to i dalje da terate.

To se dogodilo. Delgado je radio napacovima, oko deset do dvanaest pacova;postavio je svoje elektrode na njihovimglavama. Mehanizam je baš postavljenispred njih, a on ih je naučio kako da ga

pritisnu. Oni su poludeli. Za jedan sat - šesthiljada puta! Dok nisu pali potpuno iscrp-ljeni i nesvesni, nisu slušali Delgada - nas-tavljali su samo da pritiskaju. Delgadokaže, ako bi se ovo omogućilo ljudima nikone bi bio zainteresovan za žene, niti bi ženebile zainteresovane za muškarce, jer je totakva stvar koja ne stvara uznemirenost,nevolju.

Jednom sam pročitao Marpinu reče-nicu da "žena je stvaralac uznemirenosti,nevolje." Ona to i jeste. Ova kutija je veo-ma ekonomična, nema nevolja. Muškarac jetakođe stvaralac nevolja, jer kad god sedvoje sretnu, dvoje stvaralaca nevolja sesretnu. Ova kutija je vrlo jeftina, ali vrloopasna, jer testirani pacovi ne bi išli da jeduniti da piju, ne bi išli ni da spavaju. Beztroškova - samo jedna električna pojava.

Isto se događa kada vodite ljubav saženom ili s muškarcem. To je detinjasto. Vise smejete pacovu. Jeste li se smejali sebi?Ako se niste smejali, nije vam dozvoljenoni da se smejete pacovu - to nije dobro.Pogledajte u svoj um: pacov je tamo, stalnofantazira.

Brahmacharya je: razumeti celupojavu, šta se događa. Ako uz pomoć potre-

sa postanete smireni i malo postignete leti-mično viđenje sreće... to ne može biti več-no. To samo može biti trenutno. Ubrzo ćese energija izgubiti i onda ćete biti frustri-rani. Ne, nešto drugo mora da se nađe iotkrije, nešto večno, nešto tako da ostaneteblaženi. To se ne može dati pomoću potre-sa, šoka; to samo može kroz preobražajenergije.

Kada se ista energija kreće naviše vipostajete bedem energije. To jebrahmacharya. Nastavljate da akumulirateenergiju. Što više akumulirate, više se onauzdiže. Baš kao brana; sada će padati kiša inivo vode će se podići sve više i više.Međutim, ako postoji curenje, onda se nivovode neće podići visoko. Vaša seksualnostje kao curenje iz vašeg bića.

Ako curenja nema, nivo vode ide naviše, sve više i više, i dolazi trenutak kadaona prolazi kroz mnoge centre. Prvo dolazido centra hara, od muladhare dolazi dodrugog centra. U tom centru vi imate ose-ćanje besmrtnosti; svesni ste da ništa neumire. Strah iščezava. Jeste li zapazili, kadgod osetite strah nešto vas probode baš ublizini pupka? Tamo je centar smrti i bes-mrtnosti. Kada energija prođe kroz taj cen-

tar, dođe do pupka, vi osećate besmrtnost.Ako vas neko ubije, vi znate da niste ubije-ni: "Na hanyate hanyamane sharire" - "ubi-jajući telo vi ne možete ubiti dušu."21

Onda energija ide više i više, dolazido trećeg centra. U trećem centru vi posta-jete vrlo, vrlo smireni. Jeste li ikada prime-tili da, kad god ste smireni, započinjete dadišete iz trbuha a ne iz prsa? Jer centar smi-renosti je baš iznad pupka. Ispod pupka jecentar smrti i besmrtnosti; iznad pupka jecentar smirenosti i napetosti. Ako nemaenergije vi ćete osećati napetost; ako nemaenergije vi ćete osećati strah. Ako imaenergije napetost iščezava; osećate se vrlo,vrlo smireno, blago, spokojno, tiho, sabra-no.

Onda se energija kreće do četvrtogcentra, do srca. Tamo se javlja ljubav. Vi nemožete sada voleti potpuno; šta god danazivate ljubavlju nije ništa do seks kamu-fliran u lepoj reči "ljubav". Ta reč nije isti-nita za vas - ne može biti. Ljubav je mogućasamo kada energija stigne do četvrtog cen-tra srca. Iznenada ste u ljubavi - u ljubavi sacelom egzistencijom, u ljubavi sa svime. Viste ljubav.

21 Citat iz Bhagavad Gite.

Onda se energija kreće do petogcentra, do grla. Taj centar je središte tišine -smirenja misli, mišljenja, govora. Govor,ćutanje - oboje su tu. Sada vaš centar u grluima posao samo da govori. On ne zna kakoda funkcioniše u tišini, kako da uđe u tišinu.Kada energija dođe u njega, iznenada posta-jete tihi. Ne da vi ulažete neki napor, ne daprisiljavate sebe da budete tihi - nalazite daste tihi, puni smirenosti. Čak i ako morateda govorite, morate uložiti napor. Vaš glaspostaje muzički, šta god da kažete postajepoezija, suptilno sijanje života u vašimrečima. Vaše reči u sebi prenose tišinu,svuda oko vas. Zapravo vaša tišina postajeviše bremenita nego vaše reči.

Onda energija odlazi u šesti centar,treće oko. Tamo nalazite svetlost - svest,svesnost. To je tačka gde se dešava spava-nje - hipnoza se događa. Jeste li posmatralinekog hipnotizera? On traži da fiksiratesvoje oči na tačku. Kada fiksirate svoje očina tačku, vaše treće oko odlazi da spava. Toje samo trik da se stvori spavanje u trećemoku. Kada energija stigne do trećeg oka, vise osećate tako ispunjeni svetlošću... svatama iščezava, okružuje vas beskonačnasvetlost. Zapravo onda u vama nema senke.

Najstarija izreka na Tibetu je: "Kada yoginpostane ostvaren u svesnosti, od njegovogtela ne pada senka." Ne uzimajte to bukval-no - telo će stvarati senku. Međutim, dubo-ko unutra, zbog tako mnogo svetlosti svu-da... Svetlosti bez izvora! Ako je svetlostimala izvor biće senke; a kod svetlosti bezizvora, ne može biti nikakve senke.

Život sada ima različita značenja idimenzije. Vi se krećete na zemlji, ali višeniste na zemlji, kao da letite. Došli ste naj-bliže do budinstva. Sada je vrt vrlo blizu;možete osetiti miris. U toj tački, po prviput, uskoro se vama postepeno događajufragmenti, ali ne totalno razumevanje. Uovoj tački vi ste zatvoreni, baš pored vrata.Dospeli ste do hrama, kucate... vrata će seotvoriti i vi sami ćete biti Buda. Dakle sada,tako blizu i u tako intimnim delovima, poprvi put započinjete osećati šta je razume-vanje.

Onda se energija kreće do sedmogcentra, sahasrara. Tamo ona postajebrahmacharya, božanski život. Onda višeniste čovek - onda ste Bog. Dostigli ste dobhagawatta, do božanstvenosti. To jebrahmacharya.

"... neposesivnost." Samo posle

brahmacharye, kada ste dostigli ispunjenje,posedujete svet, bez posedovanja njega.Ubrzo morate trenirati sebe u neposedova-nju. Ne budite posesivni, jer kad god steposesivni jednostavno pokazujete da steprosjak. Kad god pokušate da posedujete,jednostavno pokazujete da to ne posedujete;inače nema nastojanja. Vi ste gospodar; nijepotrebno da pokušavate to.

Na primer, ako volite osobu; akopokušate da posedujete osobu, onda je nevolite. Takođe niste sigurni u pogledu njeneljubavi; zbog toga stvarate sve sigurnosnemere, okružujete je svakakvim trikovima,lukavošću, tako da vas ona ne može ostavi-ti. Međutim, vi ubijate ljubav. Ljubav jesloboda, ljubav daje slobodu, ljubav živi uslobodi - ljubav je u svojoj unutrašnjoj srži,sloboda. Vi ćete uništiti celu stvar. Akozaista volite, nije potrebno da posedujete;zbog kakve potrebe posedujete tako dubo-ko? Vi ne polažete pravo; polaganje pravaće izgledati plitko. Kada zaista posedujete,postajete neposesivni, ali čovek mora datrenira sebe, da bude svestan. Ne pokuša-vajte da posedujete ništa. Uglavnom koristi-te, i budite zahvalni što vam se dozvolilo dakoristite, ali ne posedujte.

Posedovanje je tvrdičluk; a tvrdi-čluk ili škrtost ne može se rascvetati. Škrtobiće je uvek u spiritualnoj konstipaciji.22

Morate se otvoriti, sudelovati i deliti. Delitesve što imate i to će rasti - delite više i višeće rasti. Nastavite da dajete, i neprekidnoste ponovo punjeni. Izvor je večan, ne budi-te škrti. Šta god da jeste - ljubav, mudrost -sve što jeste, delite. Deljenje je značenjeneposesivnosti.

Inače vi možete biti glupavi, kao štosu mnogi ljudi. Oni misle: "Ostavi kuću, idiu šumu, jer kako možeš živeti u kući ako neposeduješ?" Možete živeti u kući; nemapotrebe da je posedujete. Živećete u šumi.Hoćete li posedovati šumu? Hoćete li reći:"Sada sam gospodar ove šume?" Akomožete živeti u šumi bez njenog posedova-nja, šta je problem? Zašto ne možete živetiu kući i u domaćinstvu bez posedovanjatoga? Glupavi ljudi kažu: "Ostavi svojuženu, svoju decu. Pobegni, jer neposesiv-nost treba da se praktikuje." Oni su glupi.

Gde ćete ići? Gde god odete, vašaposesivnost će biti s vama. To neće činitinikakvu razliku. Gde god jeste, samo razu-

22 Zatvor u slučaju slabe probave i ograničenogizlučivanja prerađene hrane.

mite i ostavite posesivnost. Ništa nijepogrešno u vašem životu - nemojte reći"moja" žena. Samo odbacite "moja". Ništanije nepodesno u vašoj deci - lepa deca,deca božja. Data vam je mogućnost da ihslužite i volite - koristite to, ali ne kazujte"moja". Ona su došla kroz vas, ali ona nepripadaju vama. Ona pripadaju budućnosti;ona pripadaju celini. Vi ste bili prolaz, vozi-lo, ali vi niste posednik.

Dakle, zbog čega i gde treba da sebeži? Budite tu gde se desilo da jeste. Budi-te gde god da vas je Bog smestio i živite uneposesivnosti, i iznenada ćete početi dacvetate - energija će teći, nećete biti bloki-rana pojava, postaćete bujica. A bujica jelepa. Da živite blokirani i smrznuti ružno jei mrtvo.

Ovih pet unutrašnjih samodisciplinasu osnovni zahtev "...nezavisno od klase,mesta, vremena ili prilika." Bilo da sterođeni danas ili da ste rođeni pre pet hiljadagodina, ne čini razliku. Ima propovednika uIndiji koji kažu: "U ovoj kali yugi ne može-te postati prosvetljeni." Patanjđali kaže:..."nezavisno od klase, vremena, mesta iliokolnosti." Možete biti prosvetljeni gde godda ste.

Vreme nije važno. Važna je svest.Mesto nije važno. Bilo da ste na Himalaji-ma ili na tržnici, nije važno. Okolnosti nisuvažne - bilo da ste grahasta, domaćin, oso-ba koja se odrekla svega, ne. Klasa nijevažna - bilo da ste bogati ili siromašni,obrazovani ili neobrazovani, brahmin ilishudra, hindu ili musliman, hrišćanin ilijevrejin. Ništa nije važno, jer duboko dolevi ste jedno.

Na periferiji mogu biti razlike, alione su samo na periferiji; središte ostajenetaknuto. Postignite čistotu središta. To jecilj.

Poglavlje 8

MUŠKI UM, ŽENSKI UM,BEZ UMA

8. jul 1975. pre podne u Buddha dvorani

Prvo pitanje:Slušajući vas iz jutra u jutro, ose-

ćam da sam prezasićen mišlju o zabrinutos-ti da gledam unutra i vidim. Zapravo ose-ćam se kao pas koji lovi svoj vlastiti rep, štoviše pokušava, manje ima prilike za uspeh.Ali nije ni odbacivanje pokušavanja mnogopomoglo, jer kada se biva više pažljiv,budan i svestan preobražava se to u drugosuptilno delovanje, i vraćam se na isti kolo-sek.

Ovo je dobro, vi postajete svesni dani delovanje niti nedelovanje ne možepomoći, jer je vaše nedelovanje suptilnodelovanje. Sa ovom svesnošću, nova vrataće se otvoriti jednog dana, jednog trenutka.Kada niti delujete niti ne delujete, kada stejednostavno tu, kada postojite - niti ste čini-lac niti nečinilac, jer nečinilac je takođepočinilac - dualitet nestaje. Onda vi iznena-da nalazite da ste uvek bili u kući, nikada je

niste napuštali - nikada niste išli napoljenigde drugde. Onda pas shvata da nemapotrebe da lovi rep, rep već pripada njemu.Nema potrebe da goni rep, jer ga rep većsledi. Ali čovek mora da čini nešto da bistigao do nedelanja. Onda on treba da čininedelanje da bi dospeo do bića, bivanja.Sve je od pomoći. Čak i neuspesi, frustraci-je - sve pomaže. Konačno, kada dostignete,razumete da je sve pomagalo - odlazak napogrešni put, padanje u stare navike i klop-ke - sve je pomoglo; ništa nije bilo beskori-sno. Sve postaje korak prema drugom.

Baš juče sam čitao članak od SwamiAgehananda Bhartia. On priča da je jednompitao Ravi Šankara kako dobro George Har-rison svira sitar. Ravi Šankar je razmisliomalo pa je rekao: "Dakle, on ga drži dobro."Inače to je takođe veliki početak. Ako želitenaučiti da svirate sitar, držanje sitara morabiti apsolutno kako treba, dobar je početak;to je već nešto. Stoga ne smejte se. RaviŠankar je priznao George Harrisonu da gadrži dobro.

Prvo ćete vi postati činilac. Raditeto dobro, to je cela stvar. Ako to ne činite,moraćete stalno da se vraćate natrag, jerništa ne može ostati nepotpuno; mora da

bude kompletirano. U stvari, treba da bude-te frustrirani tako potpuno, da se nikada nevratite natrag ponovo to da činite. Ondavršite nedelovanje, vršite to tako totalno dato takođe bude završeno. Onda nema načinaza vraćanje natrag. Ne možete pasti unatragako je sve bilo kompletno; samo nekomple-tna iskustva nastavljaju da vas pozivajunatrag.

Nekompletna iskustva u sebi imajumagnetsku silu; ona zahtevaju ispunjenje.Zbog toga se stalno vraćate na isti kolosek.Krećete se nezrelo. Čovekovo iskustvo nijesazrelo - intelektualno započinjete da razu-mete to, ali ne totalno - a vi se krećete. Toneće pomoći. Celo vaše biće treba da razu-me da je to besplodno. Ne zato što ja kažem- to neće pomoći - nego zato što čitavo vašebiće kaže: "Ovo je jalovo. Šta radiš? Ovo jebesmislica." Onda činite nedelanje. I to jedelanje, zbog toga ja kažem: "Činite!" Vrlosuptilno. Grubo je prvo, deo kada delate.Drugo je suptilno; ubrzo ćete realizovati dai ovim nedelanjem opet vi činite - pokuša-vate to da radite, jer to pokušavanje koje jetu, i ono je nastojanje, napor. Vaša nena-pornost je takođe napor. Međutim, vi sadamožete razumeti šta ja govorim, ali to nije

poenta; vi to morate osećati, proći kroz to,realizovati to. Zrelost je potrebna kroz isku-stvo, doživljavanje - onda jednog dana gru-bo i suptilno, oboje nestaju. Iznenada visedite tu - nemate ništa da činite i ništa dane činite.

Šta ćete onda učiniti? Hoćete li jed-nostavno biti, nalaziti se, postojati. Nemapotrebe da lovite rep. Sada, pas zna da reppripada njemu; sada je pas postao Buda.Ovo je prosvetljenje.

Drugo pitanje:Tokom darshana ili vaših predava-

nja ja ponekad bivam preplavljen fenome-nom koji ste vi. Onda mislim da to mora daje kao kada sam sedeo pred stopalimaBude, Hrista, i drugih majstora - a nisamuspeo. Hoćete li mi, molim vas, obećati danećete ostaviti nijedan kamen neokrenut23

da bih bio siguran da ćete biti moj zadnjimajstor?

To zavisi od vas. Neću ostaviti nije-dan kamen neokrenut, ali to neće mnogopomoći - Buda takođe nije ostavio nijedan

23 Misli se da će otkriti svaku skrivenu stvar; da ćesve objasniti.

kamen neokrenut, ni Isus. Nijedan majstornikada ne ostavlja nijedan kamen neokre-nut, ali nijedan vam ne može dati prosvet-ljenje. Dok ne razumete, ništa ne može dase uradi.

Ponekad samo majstorovo nastoja-nje može stvoriti otpor u vama. Ja osećamto mnogo puta. Ako sam ja oko vas, ili savama previše, počinjete da bežite od mene.Ako pokušavam da nešto previše strogo iliteško učinim, vi postajete uplašeni. Moramvam dati doze prema vašoj sposobnosti dasvarite.

To zavisi od vas. Ako želite sve jemoguće; ali u svojoj dubini vi to ne želite.To je problem uz koji se vezujete. Kažeteda biste želeli da budete prosvetljeni, kažeteda ste završili sa svim ovim trulim životomi da biste želeli da ga transcendirate - alijeste li zaista završili s njim? Jeste li zaistaizravnali račune s njim? Nije li unutra neg-de duboko u vama još skrivena želja, jošživi nada, seme koje može proklijati svakogmomenta u drugi život? Ako posmatrate, vićete shvatiti da postoji želja, nada, da mož-da još niste upoznali ceo život, da moždapostoji nešto što ste propustili, da je moždatu bilo neko blaženstvo i da vi niste kucali

na prava vrata. To se nastavlja.Vi dođete kod mene, ali dolazite

mlitavo, neodlučno. To nije dolaženje; uop-šte to nije dolaženje. Samo izgleda da dola-zite meni, ali nikada ne dolazite. Ja vamobećavam da neću ostaviti nijedan kamenneokrenut, ali jeste li vi ovde? Jeste li blizumene? Vi ste vrlo lukavi i bistri; čak i akoste mi blizu nastavljate da štitite sebe nahiljadu i jedan način.

Na primer, čak i vaša pitanja, vašadržanja, zaštitnička su. Vi ne znate šta onaštite. Ja znam jednog od vas, vrlo škrtuženu - ona je ovde da dobije prosvetljenje.Od kad je ovde ona postavlja pitanja, zaštoashram ima tako skupa kola, zašto nosimskupocen sat. Šta ona ima sa kolima isatom? Zašto se ta pitanja javljaju samo unjenom umu? Njen se vlastiti tvrdičluk takoštiti. Znam da je ona jedna velika tvrdica, adok se njen tvrdičluk ne slomi, ona ne možerasti.

Na meni je da odlučim, koja kola daimam ili da nemam. Ja imam svoje sops-tvene razloge, a vi ih ne možete razumeti.Ja ih nikada ne koristim, ali ih imam. Takola samo leže tamo. Međutim, učinila sučudo; ona su promenila mnoge stvari. Bio

sam okružen s nekoliko tvrdica, i oni me nebi ostavili. Kupio sam ova kola - oni su sviotišli. Jednostavno su otišli; nikada seponovo nisu vratili. Bile su samo dvemogućnosti: ili da oni ostave svoj tvrdičluk,onda bi oni bili ovde; ili su morali da odu.Otkada su oni otišli, ashram je dobio novikvalitet. Oni su bili prljavi ljudi, ali ja nemogu reći nekome da ode. Ta kola su učini-la više nego što im je cena, ali vi ne znate.Međutim, te stvari ne treba uopšte da vas setiču.

Gurđijev je imao običaj da kaže:"Dajte mi sav vaš novac." Mnogi ljudi su gajednostavno napustili zbog toga, jer su došlikod spiritualnog majstora, a on odmah onjihovom novcu. Međutim, oni koji su osta-li bili su preobraženi. Nije Gurđijev biozainteresovan za njihov novac - bio je zain-teresovan da slomi njihov tvrdičluk, jer akoste tvrdica ne može se razviti. Čitava svesttvrdice se smanjuje. Tvrdičluk je konstipa-cija bića i postojanja, ne možete se širiti, nemožete deliti, ne možete teći. Tvrdičluk jeneuroza; sve je blokirano. A novac je Bog.Da bi vam se dao pravi Bog, vaš lažni Bogmora biti razbijen. Prva stvar koju bi Gurđi-jev tražio bila je novac.

Čak i da mu se postavi pitanje, nijebilo tako lako kao što se postavlja meni.Imao je običaj da traži sto dolara za jednopitanje, to znači jedna hiljada rupija za jed-no pitanje. A možda bi rekao samo "da" ili"ne". "Dakle, sada ako imate drugo pitanje,dajte opet hiljadu rupija." Kada je napisaosvoju prvu knjiga "All and everything"24 onje nije štampao. Sledbenici su mu govorili:" Štampajte je, to je velika knjiga." On jerekao: "Čekajte". Dozvolio bi nekome dapogleda u rukopis i tražio hiljadu dolara. -samo da pogleda u rukopis.

Šta je on činio? Uopšte nije biozainteresovan za novac; jednom rukom biga uzimao, a drugom bi ga davao. Umro jekao siromašan čovek; Mogao je sakupitimilione dolara da ga je novac zanimao, alinije imao ništa - kada je umro nije nađen nijedan jedini dolar. Gde je novac nestao? Onje uzimao od nekoga, a davao ga je nekomedrugom… On je bio samo posrednik, prolazza novac da teče.

Ljudi bi ga napuštali odmah onogtrenutka kada bi videli da traži novac. Onnije bio kao ja; on bi tražio sav novac - šta

24 Sve i svja - razgovori Belzebuba sa svojim unu-kom

god imate da date, odreknite se i predajte.Oni koji su se predali, bili su blagoslovlje-ni; totalno su bili preobraženi. To je postalopočetak. To je bila prelomna tačka, odakleje sve postalo drugačije. Jer za osobu kojaje bila previše vezana za novac, bila je veli-ka stvar da dâ sve.

Jednom se dogodilo; jedna ženakoja je bila velika muzičarka, došla je kodnjega, i on je tražio sav nakit koji je imalada mu ga preda. Ona je zaista u njega imalaveliko poverenje; dala mu je sav nakit. Dovečeri sav nakit joj je vraćen. Ne samo da jenašla onaj koji je dala, Gurđijev je u vrećicudodao još nekoliko - mnogo vrednijih odnjenih vlastitih dragulja. Nije mogla darazume šta se dogodilo.

Baš posle petnaest dana, došla jedruga žena, vrlo bogata žena, i Gurđijev jojje zatražio sve što je imala - sav nakit inovac, sve - da stavi u vreću i preda mu;samo onda će on započeti rad. Žena seuplašila. Rekla je: "Razmisliću i sutra ćuodgovoriti." Onda je čula o onoj muzičarki.Otišla je kod nje i pitala: "Šta se dogodilo?"Ona je ispričala celu priču. Onda je ova bilavrlo srećna. Rekla je: "Onda je to dobro,dobar posao - nagodba; date malo nakita, a

oni budu gotovo udvostručeni." Odmahtokom noći - nije mogla da čeka sledeći dan- odmah, stavila je nakit u vreću i dala ihGurđijevu… Nikada nisu bili vraćeni. Ženaje čekala i čekala, ali nikada nisu bili vraće-ni.

Vi ne možete razumeti, na površini,šta se dogodilo. Žena koja se predala, nijebila vezana za novac; zato nije bilo svrhe dajoj se uzme. Gurđijev joj je vratio dodavšiviše nakita. Druga žena je oklevala i dalanovac kao nagodbu. Bila je opsednuta nov-cem; zato joj novac nije bio vraćen. Ali čakse i druga žena promenila, razumela je čita-vu pojavu zbog čega joj nije bilo vraćeno.

Ne brinite. Ne marite šta ja radim, ašta ne radim - to nije vaš posao, nije vašabriga. Dovoljno ste u svojim vlastitim bri-gama; imate previše svojih vlastitih prob-lema. Ne sekirajte se oko mene. Ja imamsvoje vlastite puteve, svoje načine. Nepokušavajte da me savetujete - upravozaboravite na to. Mislite samo o svom vlas-titom biću, zbog čega ste ovde. Ne možeteizbeći ni izostaviti male stvari, jer te stvariće zatvoriti vaše oči. "Zašto ovo?" "Zaštoono?" Nije vaše da o tome razmišljate.

Ja znam šta se dešava, svaki korak

koji preduzmem, vrlo je sračunato preduzet.U mom životu nikada se nisam kajao zanešto što sam učinio; bila je to stvar da seuradi.

Ali žena koja nastavlja da traži kola,kuću, ovo i ono - a bogata je, zapravo vrlobogata - ona se plaši za svoj vlastiti novac;štiti svoje vlastito cicijaštvo. Ona misli dapostavlja vrlo važna pitanja. Ali ako ostaneovde ja ću probiti led. Jedina poenta je, imali ona hrabrosti da bude ovde za nekolikodana. Njeno cicijaštvo mora da bude slom-ljeno, jer dok ga ona ne slomi, neće moćinikada da raste. Ako je zaista uplašena, onaće pobeći - treba da pobegne što je premoguće - jer ubrzo neće više biti mogućno-sti da pobegne.

Postavite pitanja koja se tiču vašegvlastitog rasta - vaša pitanja, koja su dubo-ko unutar vašeg bića, treba da budu odgo-vorena.

Treća pitanje:Da li je sav um načinjen od istog

materijala - gluposti?

Da, um je glup. Nema uma koji jeinteligentan. Um ne može biti inteligentan;

um je glupost. Da se kaže "um je glup" nijeispravno; to je ponavljanje jer "glup" i "um"oboje označavaju istu stvar.

Zašto je um glupost? Jer um nijeništa drugo do prošlost, prikupljena prašinakoju ste sakupili na putu - slojevi i slojeviprašine. To ometa vašu inteligenciju. To jebaš kao ogledalo prekriveno prašinom; umje prašina, ogledalo je svest. Kada se svaprašina opere, inteligencija se budi; kadanema uma vi ste inteligentni; kada imauma, vi ste glupavi.

Naravno, postoje dva tipa "glupih" -neuki tupavci i obrazovani tupavci; ljudikoji ne znaju ništa i glupi su, i ljudi kojiznaju previše i jesu glupi. Zapamtite, drugitip je mnogo opasniji od prvog, jer drugi tipima više prašine na ogledalu nego prvi.Neuk čovek se može mnogo brže razvitinego pandit, onaj koji misli da zna. Samomišljenje da on zna postaje prepreka. Umnije inteligencija; inteligencija je nemanjeuma. Um je blokada.

Pokušajte da razumete ovo. Um jesve što ste iskusili, sve kroz šta ste prošli,sve što je već mrtvo - um je mrtvi deovašeg bića. Ali vi nastavljate da ga nosite.On vam ne dozvoljava da budete ovde, on

vam ne dozvoljava da budete prisutni. Onvam ne dozvoljava da budete inteligentni.Pre nego što odgovorite, on započinje dareaguje.25

Na primer, ako ja pitam osobu: "Imali Boga? Da li Bog postoji?" Ako onaodgovori iz uma, biće glupava. Ako kaže:"Da, Bog postoji" to je zato što je bila uče-na na takav način - učena, kultivisana, uslo-vljena da Bog postoji - ona kazuje: "Da,Bog postoji." Međutim, to nije inteligentanodgovor. Ona ne zna; neki drugi su jojrekli. Oni takođe nisu znali; neko drugi imje to rekao. Ona je čula priču, i veruje u tuglasinu. Ne, ona nije inteligentna Ona nijedovoljno inteligentna da razume šta kazuje.Ili čovek može reći: "Ne, Bog ne postoji."

25 Um je gomila nakupljenih utisaka, sa kojima smovezani i nastavljamo da ih preispitujemo i osmišlja-vamo uvek iznova u unutarnjem dijalogu. Korist odtoga je što tako imamo pamćenje. Ali da bismomogli da održavamo tu iluziju, moramo da stvorimoiluziju vremena u kojoj će to obrtanje misli da seodigrava. Cela pojava je fiktivna, i misli u našojglavi i vreme za njihovo projektovanje i obrtanje(baš obrtanje, jer i Patanjđali za um kaže citta vrttišto znači obrtanje misli). Stvarnost je bezvremenasadašnjost. Zato smo u stvarnosti i u sadašnjostisamo bez uma, smirenjem aktivnosti uma (nirodhacitta vrtti - Yoga sutre I,2)

Jer on je odgajan u komunističkoj porodici,u Rusiji ili Kini. To je takođe isti glupi um -uslovljavanjem promenjen, ali glupost jeista; on zna da Bog ne postoji, bez saznava-nja. On nije tragao; nije istraživao. Uopštenije ušao u tu materiju.

Ali ako inteligentna osoba pita…Pod inteligentnom osobom ja podrazume-vam čoveka koji ne posmatra kroz um, kojistavlja na stranu um. Ako ga pitate: "Da libog postoji?" neće biti odgovora. Najčešćeće inteligentan čovek reći: "Ne znam."Kada kažete: "Ne znam," pokazujete odre-đenu inteligenciju, mogućnost. Ona je vrlomala, ali može rasti i postati veliki feno-men. Ili će osoba reći: "Nisam istraživao.Čuo sam da ljudi govore ovo i ono, ali neznam. Što se tiče mene ja nisam svestan dali je jedno ili drugo, da ili ne. Oboje nisumogući; ne mogu reći."

Ovo je inteligencija, i ovaj čovekmože znati jednog dana jer s ovom inteli-gencijom moguće je otkriće. Ako stezamašćeni teorijama, opterećeni spisima,nikada nećete biti inteligentni; uvek ćeteostati tupavi.

Um je prošlost - mrtvo lebdi nadživim. To je kao oblak koji vas okružuje,

kroz njega ne možete videti, viđenje nijejasno, sve je izobličeno. Pustite da taj oblaknestane. Ostanite bez odgovora, bez zaklju-čaka, bez filozofija, bez religija. Ostaniteotvoreni, baš otvoreni; ostanite osetljivi, iistina vam se može dogoditi. Biti osetljivznači biti inteligentan. Znati da ne znate,znači biti inteligentan. Znati da kroz um vipropuštate i promašujete, znači biti inteli-gentan. Znati da se kroz nemanje uma vrataotvaraju, znači biti inteligentan. Inače, umje glupost.

Četvrto pitanje:Rekli ste da niste naišli na ženu koja

je zaista inteligentna. Međutim kako to dasu u ashramu svi izvršioci žene.26

Zato što ne želim da ashramomrukovodi intelekt. Želim da bude vođensrcem. Ne želim da ga vodi muški um.Želim da bude vođen ženskim srcem... jer,za mene, da se bude žensko znači da se pos-tane osetljiv, da se postane prijemljiv. Bitiženski je biti pasivan, biti ženski je dopuš-tanje i primanje; da se bude ženski je da se

26 Sve su žene u izvršnoj (vlasti), naime upraviashrama.

čeka, da se bude ženski je da se ne bude užurbi i napetosti; da se bude ženski je da sebude u ljubavi. Da, ashramom rukovodežene, jer želim da on bude vođen srcem.

Kažem da nisam naišao na ženukoja je zaista inteligentna. Mislim "intelek-tualna" a ne na inteligenciju o kojoj upravosada govorim. Ta inteligencija nije ni muš-ka ni ženska. Inteligencija je od ne-uma.Um je muški, um je ženski - ne-um nije nijedno ni drugo. Ne-um nema pola u sebi.Ne-um je upravo jedna otvorenost, prostor.Tamo sve dualnosti nestaju; muško-žensko,yin-yang, pozitivno-negativno, egzistencija-ne-egzistencija. Sve dualnosti nestaju unemanju uma, ali pre nego što dođe donemanja uma, ako treba da odaberete uumu, izaberite ženski um radije nego muškium - jer muški um ima izvesnu agresivnostu sebi.

To je dobro u svetu; ako želite dauspete u svetu onda je potreban muški um;da bude agresivan, ratoboran - da bude uvekspreman da se bori, da bude uvek spremanda bude takmičarski, da bude uvek spremanda ulovi i ubije - nasilan, ljubomoran - dabude uvek budan i pažljiv, i da živi u svetugde se misli da je svako neprijatelj, čuvaju-

ći se uvek od svakog ko pokušava da posti-gne isto što on pokušava da postigne... a toje ogromna borba.

Ako želite da uspete u svetu, ondamuški um. Ako želite da uspete u unutraš-njem svetu, onda ženski um. Ali to je samopočetak - ženski um je baš početak. To jekorak prema nemanju uma. Ovo je poenta:muški je malo više udaljen od nemanjauma, nego ženski um. Zbog toga ženski umizgleda misteriozno.

Zapravo možete voleti ženu celogsvog života, ali nikada nećete biti sposobnida je razumete. Ona će ostati misterija, nep-redvidiva; živi više kroz ćudi nego krozmisli; više je nalik klimi, manje nalikmehanizmu. Ujutru su bili oblaci a do pod-ne su oblaci nestali i sunčano je. Voliteženu i znaćete. Ujutru su oblaci i ona jetužna i, odmah, ništa se posebno nije dogo-dilo, oblaci su nestali i opet je sunčano iona peva. Neverovatno za muškarca. Kakvase besmislica odvija u ženi? Da, to je bes-mislica jer za muškarca stvari treba da ima-ju racionalno objašnjenje. "Zašto ste tužni?"Žena jednostavno kaže: "Osećam se tužno."Muškarac to ne može da razume. Morateimati neki razlog da budete tužni. Baš da

budete tužni? "Zašto ste srećni?" Žena kažeda ona oseća sreću. Ona živi kroz raspolo-ženja.

Naravno, muškarcu je teško da živisa ženom, ... jer ako su stvari racionalne,stvarima se može upravljati. Ako su stvariiracionalne - odjednom, niotkuda, stvaridođu i odu - onda je vrlo teško upravljati.Nijedan čovek nije nikada bio sposoban daupravlja ženom. Konačno, on se pokorava;konačno, on napušta sav napor da upravlja.

Muški um je više udaljen od nema-nja uma; on je više mehanički, više raciona-lan, više intelektualan - više u glavi. Ženskium je bliži, više prirodan, više iracionalan -ali bliži srcu. A iz srca je lakše pasti utrbuh, gde nemanje uma postoji. Glava jelokacija intelekta; srce je lokacija ljubavi,intuicije; a baš ispod pupka, dva inča ispodpupka život i smrt se susreću, gde sve dual-nosti nestaju. Iz glave vi treba da padneteduboko dole u haru27.

Kada je dete rođeno ono funkcionišeiz hare. U majčinoj utrobi dete deluje izhare, ono nema um, nema misli. Ono je

27 Hara: pojam iz zena, par centimetara ispod pupka,predstavlja gravitacioni centar tela, i stoga centar nakoji se treba osloniti pri svim zbivanjima.

živo - savršeno živo - zapravo ono nikadaneće biti toliko živo opet kao što je u mate-rici. Onda se dete rodi. Onda za nekolikomeseci nastavlja da funkcioniše iz hare.Ono je uspavano dete; diše iz stomaka, nediše iz grudi, grudi su potpuno opuštene.Disanje ide baš do hare, i pogađa haru.Ono funkcioniše iz hare. Zbog toga svakodete izgleda tako nevino. Kad god budeteopet dospeli u haru, opet ćete biti nevini,ogledalo bez prašine.

Žensko nije cilj - žensko je bliže ne-umu, ili nemanju uma. Lao Ce stalno insis-tira: "Postanite pasivni. Čekajte, budite strp-ljivi. Ne budite u žurbi. I ne budite agresiv-ni," jer istina se ne može pobediti. Možetejoj se samo predati.

Stoga ashram će voditi žene, dok nenađem ljude koji imaju ne-um. Kada jenemanje uma dostupno onda neće biti pita-nje muškog i ženskog, onda će ashram bitivođen od ne-umova. Onda drugačija vrstainteligencije funkcioniše. Zapravo samoonda, inteligencija funkcioniše; to nije inte-lektualno; to je totalno.

Peto pitanje:Bivajući ovde s vama u Puni, moj

život je postao veoma obogaćen bez ikak-vog napora s moje strane. Za to osećamduboku zahvalnost. Međutim zbog čega jeovaj lek prijatan samo malom broju ljudikada ceo svet umire?

Ovo je uvek bilo, vekovima, rele-vantno pitanje. Buda je tu, nudeći sve štomože da ponudi, spreman da deli svojebiće, ali izgleda da niko nema potrebu zatim - a svako ima tu potrebu. Svako je bole-stan, a Buda je tu i nudi lek, ali izgleda daniko nije zainteresovan za lek. Mora posto-jati neki uzrok.

Ovo je moje zapažanje: da se budezainteresovan za sreću vrlo je teško, da sebude zainteresovan za zdravlje vrlo je teš-ko. Ljudi imaju morbidnu sklonost zabolest, i morbidnu vezanost za nesreću.Zbog toga ste uvek spremni za nesreću.Nije potrebna priprema, nije potreban Pata-njđali, nije potrebno osam koraka za tugu.Svako je spreman da skoči. Što se tiče pat-nje svako sledi Lao Cea i niko nikada nepita kako. Niko ne dolazi kod mene da pitakako da bude nesrećan; svako zna. Niko vasnije učio tugovanju - niko, uopšte ne. Viznate to pomoću instinkta. Već ste majstori

u tome.Mora da je bilo ozbiljnog ulaganja u

to. Zašto se ljudima sviđa da budu nesreć-ni? Kada kažem "sviđa" ne mislim da oniznaju da im se sviđa. Oni mogu reći da tone vole: "Ko želi patnju!" Oni žele da budusrećni, ali to nije poenta - oni prianjaju uzpatnju. Kažu da žele sreću, ali šta god darade stvaraju patnju. To nije novo; oni suradili to za mnogo života. Opet i opet čineisto - onda su nesrećni. A kažu da žele sre-ću.

Postoji izvesno ulaganje. Želeo bihda vam kažem nekoliko stvari, jer onemogu biti korisne. Kada ste nesrećni lako jeosuđivati čitav svet, lako je bacati odgovor-nost na svakog drugog. Kada ste nesrećnimožete manipulisati drugima koji su poredvas - jer vi ste nesrećni, a oni imaju odgo-vornost da vas učine srećnim. Kada ste nes-rećni, možete tražiti pažnju: ja sam boles-tan; ja sam nesrećan.

Možda ste naišli na hipohondre kojistalno govore o svojim bolestima, i uveliča-vaju ih tako mnogo a da, u stvari, tako veli-ka bolest ne postoji. Ali ako im kažete: "Vipreuveličavate" oni će biti veoma povređe-ni. Zapravo oni su skloni da uživaju u ideji

da su tako bolesni. Idu od jednog doktorado drugog, samo da bi ispričali svoju priču.Niko im ne može pomoći u onome što ima-ju - to oni znaju. Niko nije toliko mudar;niko ništa ne zna. A oni imaju takvu miste-rioznu bolest oko sebe, znaju od samogpočetka da im niko neće pomoći. Šta onirade kada neprekidno govore o svojoj bole-sti - kao da neko nastavlja da vam stalnopokazuje svoju ranu, i nastavlja da prstomdodiruje ranu, igra se s njom i povređujesebe. On traži saučešće, saosećanje, pažnju.

Od samog detinjstva dete nauči trik.Celo društvo, od samog početka, ide pogre-šno. Kad god je dete bolesno, roditelji mupokazuju više pažnje. Kad god je ono nes-rećno, čitava porodica oseća odgovornost, adete u sebi postaje mali diktator. Kada jebolesno ono može diktirati svoje uslove.Ono može reći da se večeras donese ovaigračka, i niko ne može reći ne - jer ono jebolesno. Inače, kada je ono zdravo, niko sene brine oko njega; kada je zdravo, niko nedođe da sedi pored njega. Kada je bolesnootac dođe, veliki tatica, tako važan čovek dase dete oseća srećno, sada je ono mnogovažnije od vas. Vi sedite pored njegovogkreveta, pitajući o njegovom zdravlju; onda

doktori dolaze, veliki doktori, dobro poznatidoktori; susedi dođu; majka je neprekidnousplahirena oko njegove bolesti. Ono posta-je centar čitave porodice, a čitava porodicaje detetov svet. Ceo svet se okreće oko nje-ga, ono postaje sunce a svi ostali postajuplanete. Ono oseća da je to tako lepo. Sadauči trik zbog koga će patiti čitavog života -trik koji je vrlo opasan.

Ako bi mi se dopustilo, ja bih rekaoroditeljima da nikada ne poklanjaju velikupažnju kada su deca bolesna ili nesrećna.Brinite se, ali ne posvećujte preveliku paž-nju. Bolje je posvetiti mu pažnju kada jesrećno i zdravo. Kada je srećno učinite dase oseti središtem porodice. Kada je nesreć-no ostavite ga na stranu, dajte mu lek, ali gapustite da oseća kako niko zaista ne mari zanjega. Ostavljeno je na stranu. To izgledavrlo, vrlo neljubazno, okrutno - ono što jakažem izgleda vrlo okrutno - ali vam kažemda je to prava briga, ako razumete celupojavu, jer će zbog vaše obične brige detepatiti čitavog svog života. Ne samo jednog -to postaje duboko ukorenjeni obrazac; umnogo života će ono nastavljati da ponavljaistu stvar.

Kad god vam u životu treba paž-

nja... Svakome treba pažnja, jer pažnja jehrana za ego. Samo Budi ne treba pažnja -jer ega nema, hrana nije potrebna - inačesvakome treba pažnja. Kad god vam trebapažnja, šta ćete onda uraditi? Vi znate samojedan trik: da budete nesrećni, da se razboli-te. Devedeset posto bolesti nastaje prvo uumu, u nesvesnom. Žena ne brine o vama;naprotiv, kada dođete iz kancelarije čeka daratuje, ili je ostavila tanjire vama da perete.Ali kada ste bolesni, ona vas opseda, posta-je topla, stara se o svakoj maloj stvari, neratuje... Vi se osećate dobro.

Ovo je zaista morbidna stvar: kadavam je loše vi se osećate dobro, a kada vamje dobro, vi se osećate loše. Ali takva jesituacija. Ako je žena u kući bolesna, muždođe sa cvećem i čokoladom. Kada je uredu, on je čak i ne gleda - dođe s novina-ma, otvara svoje novine i započinje da čita.

Svako nastavlja da igra igru da jenesrećan. Vi želite da budete srećni, ali svedok ne presečete ulaganje u nesreću, nemožete biti srećni. Sreća nije odgovornostnekoga drugog prema vama, zapamtite.Niko drugi ne može da vas učini srećnim.Vaš vlastiti rast, vaša vlastita svesnost, kre-tanje vaše vlastite energije - sve više i više -

daje vam blaženstvo. Međutim moraterazumeti duboki nesvesni mehanizam ispod- da vi govorite o sreći, ali želite nesreću.

Zbog toga... sve što želite to sedogađa! Ovaj svet je zaista magično mesto.Ako želite nesreću, ona će se dogoditi. Akoželite sreću, ona će se dogoditi - jer ste viodlučujući faktor; vi ste baza svega što vamse događa. Ovo je čitav zakon karme, štagod da želite vi delujete, i to se događa.Ako ste nesrećni to je zato što to želite.Opet ja izgledam okrutan? ... jer došli stekod mene da budete utešeni, ili ohrabreni.Treba da vam kažem: "Nesrećni ste jer čitavsvet se zaverio protiv vas." Vi se tada ose-ćate dobro, ali onda vam ja nisam od pomo-ći. Pomažem vašu bolest; činim vas više iviše neurotičnim.

Ne, niko nije odgovoran za vašupatnju izuzev vas. To je kategorično tako. Utome nema izuzetaka. To je vrlo naučni,apsolutno naučni - zakon; vi ste odgovorni.Pustite da to duboko prodre u vaš um, daste samo vi odgovorni. Kad se osećate nes-rećno, patite ili ste tužni, dobro znajte da tovi stvarate. A ako želite to da stvarate, dob-ro. Uživajte u tome. Onda ne tražite sreću.Onda se samo opustite u tome; budite tužni,

budite nesrećni, postanite tamna noć. Nekažem da treba da postanete dan; nema pot-rebe. Ako želite biti tamna noć, budite - alionda ne tražite dan. Nevolja se javlja kadavi prianjate uz noć, a tražite dan. Dođetekod mene i ja to vidim. Tražite tišinu - avidim da se vezujete uz buku, misli, razmiš-ljanje. Tražite mir, a prianjate uz stvari kojevam neće dozvoliti da budete smireni. Sto-ga očistite taj nered u sebi.

Ljudi su u bedi, uvek su bili u bedi,ali neće doći zato što se možda boje. Ljudidođu kod mene i ponekad se uplaše od sre-će koja započinje da raste u njima - pone-kad tako nepoznata.

To se jednom dogodilo, GeorgeBernard Shaw je govorio o čoveku vrložučno. Jedan zajednički prijatelj, koji jeznao George Bernard Shaw-a dobro, atakođe je znao drugog čoveka, rekao jeGeorge Bernard Shaw-u: "Znam dobro daga uopšte ne poznajete; osuđujete ga i kriti-kujete u tako određenim i pouzdanim izra-zima - a znam da mu niste bili čak ni pred-stavljeni. Ne poznajete se čak ni iz daleka,stoga ako zaista želite znati čoveka, treba lida ga dovedem i da vam ga predstavim?"George Bernard Shaw je rekao: "Ne, ne -

jer ako ga predstavite biću spreman da mise svidi."

To je nevolja. Ljudi možda pate, alikada ih dovedete kod mene postoji moguć-nost da mogu postati srećni. Od toga ih jestrah. Postoji mogućnost da postanu smire-ni. Toga se plaše. Stoga radije nego da dođukod mene, oni će govoriti protiv mene. Onigovore protiv mene ne da bi ubedili nekogadrugog, oni govore protiv mene da bi ube-dili sebe, stoga ne treba da dolaze kodmene. Um je vrlo lukav i podmukao; nasta-vlja da se igra sa vama, a dok zaista nebudete svesni nikada ne možete izaći izčitavog tog nereda koji jeste um.

Šesto pitanje:Ako se Lao Ce i Patanjđali susretnu

danas mogu li oni pomiriti svoja učenja oduhovnom rastu? Ako u njihovom budinstvune postoji razlika među njima, zašto su nji-hova učenja tako različita? I zašto nije bilomajstora pre vas u svim vekovima koja susjedinjavala i sinhronizovala sva učenjaprošlih Buda?

Pitanje ima tri koraka. Prvi korak:"Ako se Lao Ce i Patanjđali susretnu danas,

mogu li pomiriti svoja učenja o duhovnomrastu?"

Ako se susretnu neće naći ništa štobi trebalo pomiriti - sve je pomireno. Oni bizagrlili jedan drugog, seli držeći se za ruke,ali ne bi razgovarali. Možda su to već negderadili na nebu; jer sve je pomireno. Problemje za vas, nije za njih. Problem je za onekoji su na stazi, ne za one koji su dostiglicilj; jer na cilju je sve pomireno. Cilj jejedan, staza je mnogo. Putujući na stazi viosećate da neko drugi putuje na drugoj sta-zi, ali dospevši do cilja, iznenada postajetesvesni da svi stižu do istog cilja. Istina jejedna.

Stoga nema pitanja ni o kakvompomirenju. Nema potrebe ni za kakvomsintezom; sve je apsolutno sintetizovano.Oni se mogu dobro nasmejati ili popiti šoljučaja, ali neće biti nikakve filozofske raspra-ve - to je sigurno. Mogu igrati karte ili neš-to drugo nevažno, ali racionalne diskusije tuneće biti. Uvek sam razmišljao: na nebu,gde su oslobođeni ljudi, šta oni tamo rade?Možda igraju karte, šah - nevažne stvari.Šta?... šta ćete vi tamo raditi? Igrati. Ovoovde nisu igre, jer su postale ozbiljne. Igraje samo igra. Vi uživate u tome baš kao

deca.Drugi deo pitanja: "Ako u njihovom

budinstvu ne postoji razlika među njima,zašto su njihova učenja tako različita?"

Učenja su različita, ali učitelji nisu.Postoji samo jedan učitelj. Učenja su razli-čita, jer različiti su učenici, sledbenici surazličiti. Patanjđali je govorio drugačijojkategoriji ljudi - morate razumeti ovo. LaoCe je govorio različitom kvalitetu ljudi.

U Indiji je čak i misticizam vrlo,vrlo logična pojava. Indija je vrlo, vrlomisaona zemlja; ona razmišlja o "nezamis-livim" stvarima; ona teoretiše o onome štose ne može teoretisati; definiše ono što sene može definisati. Svi indijski spisi su pre-puni toga... Stalno kazuju: "Bog se ne možedefinisati" - a oni će ga definisati. Reći će:"Istina se ne može definisati - i u kazivanjuovoga, oni će to definisati; oni su pokazalikvalitet nedefinisanosti, neopisivosti. Nas-tavljaju da govore: "Ništa se ne može reći oBogu". I odmah započinju da govore: "Onje unutar vas" ili "on je stvorio sve", ili "onje sve."

Indija je kontemplativna zemlja.Ona voli razmišljanje. Voli razmišljanjetoliko mnogo da je ostala gotovo nepraktič-

na. Ljudi vole da razmišljaju, razmišljali sui razmišljali toliko da su postali nepraktični,gotovo nepraktični. Indija nije proizvelanijednu naučnu tehnologiju. Ako je um pra-ktičan, zainteresovan je za nešto. Indija jejedna nepraktična razmišljajuća zemlja;stalno razmišlja. Izgleda da je čitav posaoživota da razmišlja.

Lao Ce-ova Kina je bila potpunorazličita, a sledbenici Lao Ce-a su se okupilioko njega... Ovo nije bila nova tradicijakoju je Lao Ce propagirao. Postojala jebarem pet hiljada godina pre Lao Ce-a. Bilaje vrlo, vrlo drevna. Kina je tih dana bilanerazmišljajuća zemlja; manje konteplativ-na, a više meditativna. Nije bila zaintereso-vana za razmišljanje, teoretisanje, filozofi-ranje. Kina nije dala lepe filozofije svetu -Indija je dala. Od svih filozofa, ma gde danaiđete na njih, uvek ćete seme naći u Indi-ji. Ponekad to postaje iznenađujući feno-men.

Ne možete zamisliti nijednu filozo-fiju u svetu koja nema paralelu u Indiji. Svešto je igde drugde bilo mišljeno, već je bilomišljeno u Indiji. U razmišljanju ne možetese nadmetati sa indijcima. Ne sa današnjimindijcima - ja ne govorim o današnjim

indijcima. Oni su upravo ruine prošlog sja-ja. U stvari, Indija više ne postoji. IndijaBude, Indija Patanjđalija, Indija iz upaniša-da i veda, uopšte ne postoji. Oni su razmiš-ljali i razmišljali i stvorili su čudesne teorijeo svetu, ali nisu bili empirijski, nisu bilipraktični.

Kina je totalno različita. Oni nisubili zainteresovani za kontempliranje o teo-rijama, nego su bili zainteresovani za živ-ljenje. Oni su bili više zainteresovani zabivanje, postojanje nego razmišljanje. ALao Ce je vrhunac.

Kada je Bodhidharma otišao u Kinute dve struje su se susrele - Lao Ce-ovameditacija i Budina kontemplacija. One suse susrele, i rođena je jedna od najlepšihstvari, to je zen. On ima kvalitet Bude i kva-litet Lao Ce-a. Nije ni budistički, niti taois-tički; i jedno je i drugo. To je najviše ukrš-tanje koje se ikada dogodilo na zemlji.

Patanjđali je vrlo logičan, logičan usvetu misterioznog. Kreće se korak pokorak, analitički. On može zadovoljiti sva-kog Ajnštajna, Vitgenštajna ili Rasela. LaoCe ne bi zadovoljio Rasela ili Vitgenštajna,jer bi izgledao apsurdno. On je govorioočevidne besmislice. Ali Patanjđali bi

zadovoljio svaki naučni um, ma kolikovelik, jer je govorio tako naučno, i kreće setako postepeno, korak po korak, pokazujućisvaku vezu.

Učenja su različita jer Patanjđali jerođen u Indiji, govorio je indijcima - u vrlokonteplativnoj zemlji. Lao Ce je govoriomističarima, u vrlo meditativnoj zemlji onihdana. Obojica su govorili različitim ljudi-ma; različiti tipovi sledbenika skupljali suse oko njih. Učenja se razlikuju, jer učenjasu za učenog. Učitelji se ne razlikuju. Akoostavite Patanjđalija samog, i Lao Ce-asamog; oni bi bili baš isti, ali ako je Patanj-đali sa svojim učenicima, a Lao Ce sa svo-jim, oni bi bili različiti. Ako su Patanjđali iLao Ce tihi, oni su isti, ali ako govorenekome, oni će biti različiti. Učitelj treba dapodučava prema učeniku - njegovom razu-mevanju, njegovom vežbanju, njegovojsklonosti, njegovoj inteligenciji, njegovomuslovljavanju. On mora da iznese svojeučenje na nivo učenika, inače nije učitelj.Zbog toga se učenja razlikuju.

Još jedna stvar: postoje dva tipaljudi. Jedni, koji vrlo, vrlo hrabro i ludonačine skok; zapravo, opasno hrabri, iracio-nalni. U određenom raspoloženju oni mogu

načiniti skok; oni ne brinu za posledice. Ipostoji drugi tip osoba - opreznih, načinićesvaku sigurnost u onome što će se dogoditi,uzimaće u obzir posledice i rezultate; samoonda će se pokrenuti. Patanjđali ima privla-čnost kod onih ljudi koji bi želeli da buduuvereni pre skoka. Lao Ce je za one ljudekoji ne mare ni za kakvo uverenje; oni suspremni da skoče. Za ova dva različita tipa,dva različita učenja postoje, ali učitelji suisti.

Treći deo: "A zašto nije bilo majsto-ra pre vas u svim stolećima koja su sjedi-njavala i sinhronizovala sva učenja prošlihBuda?"

Nije bilo potrebe; sada potreba pos-toji. Svet je bio u prošlosti podeljen. Svet jebio vrlo, vrlo velik. Ljudi su ostajali ograni-čeni u svojim vlastitim zemljama. Učenja senisu susretala; muslimani su živeli kaomuslimani, nikada svesni šta Vede kažu;hindu je živeo kao hindu, nikada ne znajućišta je zaista Zaratustra učio. Ali sada je svetpostao vrlo mali, globalno selo; svet seveoma smanjio. Sada svako zna sve drugo;hrišćanin nije samo hrišćanin - on zna štaGita kaže, on zna šta Kuran kaže. Sada

postoji zbrka, jer Kuran kaže nešto, Biblijakaže nešto drugo. Sada je svako svestansvega drugog što je okolo. Ljudi nastavljajuda se kreću od jedne zemlje do druge, odjednog učitelja do drugog učitelja. Ima ovdemnogih, koji su bili s mnogo učitelja, sadasu oni zbrka.

Velika sinteza je potrebna. U budu-ćnosti, religije neće biti sposobne da postojeodvojeno, ne. To će postati nemoguće. Jasamo stvaram osnovu za novi hram - koji ćebiti crkva takođe, džamija, gurudvara.Stvaram osnovu za religioznog čoveka kojineće biti ni hrišćanin ni hindu, niti musli-man, nego samo religiozan. Vreme je sadasazrelo za najveću sintezu; tako nikada nijebilo.

Buda je govorio ljudima koji nisubili muslimani. Isus je govorio ljudima kojisu bili Jevreji; Isus govori kao da ne postojiniko drugačiji od Jevreja. On je govorioJevrejima, ali kome sada ja govorim? Ovdesu jevreji, hrišćani, muslimani, đaini, budis-ti, sikhi - svi su ovde. Vi ste ovde minijatu-ran svet. Ubrzo, kada ljudi budu jedni drugeviše razumeli, razlike će biti izgubljene.Kada hrišćanin zaista razume Gitu, razlikaizmeđu Gite i Biblije će se izgubiti; one će

postati jedna celina.Zbog toga ja pokušavam da govorim

o svim sistemima i svim majstorima, takoda se može stvoriti osnova. Na toj osnovi ćestajati hram iz budućnosti, religiozni čovekbudućnosti. On neće biti hrišćanin. U stvariu budućnosti, ako je neko hrišćanin on ćeizgledati malo staromodno, ako je nekohindu izgledaće malo budalasto, a ako nekojoš insistira da je musliman, neće biti sav-remen čovek - biće mrtav. Budućnost je zareligiju u kojoj će se sve religije pomešati,sresti i rastopiti.

Zbog toga to nije bilo potrebno uprošlosti. Sada je to potrebno. Sada ječovek baš na najvećoj prekretnici. Uvek sedešava da posle dvadeset pet vekova čove-čanstvo načini zaokret; ciklus je zaokružen.Ljudska svest je načinila jedan obrt u vremeBude. Sada je prošlo dvadeset pet vekova iobrt je upravo u bliskoj budućnosti. Onimakoji su budni najviše će koristiti taj obrt, jermogu iskoristiti tu plimu. Oni mogu bitinošeni tom plimom; mogu dospeti lakokući. Kada je more u opadanju, teško jedospeti do te obale. Kada je plima, talasi sekreću prema obali sami od sebe - samo pos-tavite svoj čamac na njima i oni vas nose.

Jednostavno tokom dvadeset petstoleća, jedna od najznačajnijih tačaka isto-rije će biti dostignuta i ljudska svest ćenačiniti zaokret. Ako ste spremni i medita-tivni u tom trenutku, mnogo toga je mogu-će, što neće biti moguće opet za dvadesetpet vekova. U Patanjđalijevo vreme bio jezaokret; Patanjđali je živeo dvadeset petvekova pre Bude. Uvek je to bilo tako.

To je baš kao što zemlja načinijedan krug oko sunca u određenom vremen-skom periodu; čitava ljudska svest se krećeu krugu i dolazi do iskonskog izvora uodređeno vreme, a to je dvadeset pet veko-va. Taj kritični momenat je blizu. To možepostati vrlo korenito. Ako ste u vašem umusintetizovani, bićete sposobni da iskoristitetaj zaokret. Ako niste sintetizovani - viostajete musliman, ostajete hrišćanin - osta-jete izvan vremena, preostajete iz prošlosti.Niste ovde; niste dostupni za sadašnjost. Dase učinite dostupnim u sadašnjosti, da nači-nite sebe sposobnim za razumevanje šta ćese uskoro dogoditi, radi toga se događasvuda ta sinteza.

Sedmo pitanje:Šta podrazumevate pod tim kada

nam kažete: "Slušajte svoj unutarnji glas, idelajte shodno tome," znajući da mi imamosamo glas uma? Da li praznina ima ikakavglas?

Da. Praznina ima svoj vlastiti glas.Bukvalno, to nije glas; to je pobuda. To nijezvuk, to je tišina. Niko ne kaže da se neštoradi; vi jednostavno osećate kao da radite.Slušanje unutarnjeg glasa znači ostavljanjesvega u unutarnjoj praznini. Onda vas onavodi. Uvek se krećete ispravno, ako se kre-ćete prazni. Ako imate unutarnju prazninu,ništa neće biti neispravno, neće krenutipogrešno. U praznini ništa ne ide nepovolj-no - to je pravi kriterijum da se bude istin-ski ispravan, uvek pravičan.28 Da, prazninaima svoj sopstveni glas, tišina ima svojuvlastitu muziku, nekretanje ima svoj sops-tveni ples; ali moraćete da stignete do toga.

Ja ne kažem da slušate um. Zapravo

28 U ovome je odgovor na sumnju onih koji ne moguda se predaju i načine konačan skok. Oni sumnjajuda će time izgubiti sigurnost i ispravnost. Istina jeupravo suprotna: tek sa predajom sebe postajemopotpuno ispravni, jer tada nismo ograničeni našomindividualnošću već otvoreni za ono što sve omogu-ćava. Ono je inteligencija koja sve omogućava i nemože biti pogrešna.

um nije vaš. Kada kažem: "Slušajte svojglas," mislim da odbacite sve što vam jedruštvo dalo - vaš um vam je dalo društvo.Vaš um nije vaš. On je društvo, uslovljava-nje; on je društven. Praznina je vaša; umnije vaš. Um je hindu, muslimanski,hrišćanski; um je komunista, antikomunista,kapitalista. Praznina nije ničija; nije ni odkoga; to je šunya. U toj šunyi, nepostojanju,devičanstvo je vašeg bića. Slušajte to.

Kada kažem da slušate to, ne mislimda vam neko govori. Kada kažem slušajteto, ja mislim, budite pristupačni tome, pre-dajte svoje uši i svoje biće tome; i to će vasvoditi. To nikada nikoga ne dovodi u zab-ludu. Iz nepostojanja sve što dođe lepo je,istinito, dobro; blagoslov je.

Poglavlje 9

ZAKON JE ZBOG VAS9. jula 1975. pre podne u Buddha dvorani

II,32:šaucasamtošatapahsvadhydyešvarapranidhanani niyamah.

Higijena, zadovoljstvo [u posedo-vanju samo onog neophodnog] (samtoša),askeza (tapas), misaono usvajanje poruketradicionalnih tekstova i formula(svadyaya), predanost Uzvišenom pred-stavljaju [specifično jogističke] »obave-ze«.

II, 33: vitarkabadhane pratipakšabhava-nam.

Ukoliko se javljaju razmišljanjakoja se suprotstavljaju [izvršenju nekogod »pravila« ili »obaveza«], valja uspos-taviti njima suprotna,

II, 34: vitarka ahimsadayah krtakaritanu-modita lobha krodha moha purvakamrdumadhyadhimatra duhkhajnananantap-hala iti pratipakšabhavanam.

[Ova »oprečna«] razmišljanjaodnose se kako na nasilje tako i na ostale[nedozvoljene činove]. Bilo da smo ihsami počinili, bilo da smo ih prouzroko-vati, bilo da se [samo] slažemo sa njima,izvor im je ili pohlepa, ili bes, ili zabluda.Mali, obični ili neuobičajeno veliki [oviprekršaji bez razlike] neprestano pora-đaju patnju i neznanje, te se zato prepo-ručuje uspostavljanje (bhavana) onogašto je ovima suprotno (pratipakša).

Postoje zakoni, i zakoni; zakoni dazabrane čoveku, zakoni da mu pomognuprocvat, zakoni da uskrate, ograniče, izakoni da mu pomognu da se širi, da raste.Zakon koji jednostavno zabranjuje destruk-tivnost; zakon koji pomaže da se raste ipovećava kreativnost. Deset zapovesti izStarog Zaveta, različiti su od Patanjđalije-vih zakona. Ovih deset zapovesti zabranju-ju, ograničavaju, suzbijaju. Sav naglasak jeda vi ne treba da radite ovo, ne smete daradite ono; ovo nije dozvoljeno. Patanjđali-jevi zakoni su totalno različiti; oni su krea-tivni. Ne stavljaju naglasak na onome šta netreba da radite; ističe se ono šta treba daradite. Između toga postoji velika razlika.

U Starom Zavetu izgleda kao da suzakoni cilj, kao da čovek postoji za njih, neda oni postoje za čoveka. Za Patanjđalijaoni imaju upotrebnu vrednost, ali oni ni ukom smislu nisu glavni ili apsolutni. Čovekne postoji za njih; oni postoje za čoveka.Oni su sredstva, čovek mora da ih izvršava- i da ide iznad njih. To treba zapamtiti;inače možete steći pogrešan utisak o Pata-njđaliju.

Redovno su religiozni ljudi bili vrlodestruktivni. Oni su osakatili celo čove-čanstvo. Učinili su svakoga krivim - a to jenajveći zločin koji može biti učinjen protivljudi. Ceo trik je u sledećem: prvo, vi nači-nite ljude krivim; kada oni strepe zbog kri-vice - uplašeni, užasnuti, opterećeni, živećiu paklu - onda ih izbavljate iz toga, dolaziteda ih učite kako da budu slobodni. Naprvom mestu, zašto stvarati krivicu? Kadaje čovek kriv on postaje tako obogaljen itako uplašen od rasta, tako preplašen da sekreće i raste, tako uplašen da ide u nepozna-to, u neobično i novo da postaje statičan,mrtva stvar; onda je sve tu da radi za njego-vo "spasenje".

Patanjđali vas nikada ne čini krivimni zbog čega. U tom smislu, on je više nau-

čan nego religiozan, više je psiholog negoreligiozan sveštenik. Šta god da kaže, jed-nostavno vam daje nacrt kako da rastete; aako želite da rastete, vama treba disciplina.Disciplina ne treba da bude nametnuta spo-lja, jer to stvara krivicu. Disciplina treba dadođe iz vašeg unutarnjeg razumevanja,onda je to lepo. Razlika je vrlo suptilna.Vama se može reći da uradite nešto, i vi touradite, ali to radite kao rob. Može vam sepomoći da razumete određenu pojavu, krozrazumevanje da je sprovedete, onda vi radi-te to kao majstor. Kad god ste majstor, viste lepi; kad god ste rob, vi postajete ružni.

Čuo sam jednu staru jevrejsku šalu.Postojao je krojač po imenu Zumbač.Došao mu je čovek čije odelo je bilo goto-vo, da ga uzme, ali je otkrio da je jedanrukav duži od drugog. Počeo je da se uzru-java i galami oko toga. Zumbač krojač mureče: "Pa šta? Zašto toliko galamite? Pogle-dajte. Ovo delo je umetnost, a vi pravitetoliku galamu oko malog nedostatka. Može-te povući malo svoju ruku unutra, onda ćerukav biti u redu."

Tako je čovek pokušao, ali kada jepovukao ruku unutra, osetio je da se grbaod materijala sakupila na leđima.

Krojač Zumbač je rekao: "Pa šta?"Možete se malo pognuti, ovo je umetničkodelo i nisam spreman da ga menjam. Izgle-da divno."

Stoga se čovek pogurio i izašaonapolje. Upravo napolju dok je išao kućibilo je vrlo teško hodati, jer je jednu rukuuvlačio unutra, a morao je ostati poguren,tako da je odelo ostalo lepo - čovek je ostaopotpuno zaboravljen; kaput je postao važni-ji. Naišao je drugi čovek i rekao je: "Takolepo odelo. Kladim se da ga je sašio krojačZumbač."

Prvo se čovek iznenadio. Pitao je:"Kako znate?"

On je odgovorio: "Kako znam?Samo takva vrsta krojača može sašiti takolepo odelo za bogalja kao što ste vi."

Tako se događalo celom čovečans-tvu kroz sve religije. One su vam načinilelepe zakone. "Pa šta?" kažu oni, "ako se vimalo pogurite. To je u redu. Izgledate takolepo." To je zakon koji mora da se sledi iispuni; vi niste cilj; cilj je zakon. Ako pos-tanete pogureni to je u redu, ako ostanetegrbavac to je u redu, ako postanete bolesnito je u redu - ali zakon treba da bude zado-voljen.

Patanjđali vam ne daje zakone tevrste, ne. On razume više. On razume celusituaciju. Zakoni postoje da vam pomognu.Oni su zaista kao sklop koji se načini prenego što se započne sa izgradnjom zgrade,kao skela. Ona pomaže zgradi da se podig-ne; kada zgrada bude gotova ona se uklanja.Imala je određenu svrhu, ona nije bila cilj.Svi ovi zakoni su za određenu svrhu. Onivam pomažu rast.

Prvo je yama, samodisciplina. Morada ste se pridržavali pet velikih zaveta,ahimsa, satya, itd., oni imaju neobičan kva-litet u sebi: možete ih sprovoditi samo udruštvu. Ako živite sami u šumi, ne možeteih sprovoditi; onda nema potrebe i nemapovoljne prilike. Morate biti istiniti kada jeneko drugi tu. Kada ste sami na vrhu Hima-laja nema pitanja istine, jer kako tamomožete lagati - koga biste lagali? Ne postojiprilika.

Yama je most između vas i drugih, ito je prva stvar; da vi treba da namirite stva-ri između vas i drugih. Ako su stvari nere-šene između vas i drugih, one će neprekid-no stvarati zabrinutost. "Namirite sve dugo-ve s drugima" - to je značenje prvog, yama.Ako se borite s ljudima, napetost i briga će

postojati; čak i u vašim snovima to će stvo-riti noćne more. To će vas slediti kao senka.To će biti gde god da ste. Jedenje, spavanje,meditiranje - ljutnja, nasilje će biti tu. To ćemenjati boju svega. To će uništiti sve. Nemožete biti mirni, kao kod kuće.

Stoga Patanjđali kaže, prvo, s yamavi namirite stvari sa ljudima. Ne budite nei-skreni, ne budite nasilni, ne budite posesiv-ni, tako da između vas i drugih ne postojikonflikt - neka bude harmonija. To je prvikrug vašeg bića - vaša periferija, gde vidodirujete periferije drugih. Ovo treba da sesmiri, tako da ste u dubokom prijateljstvusa celinom. Samo u tom dubokom prijatelj-stvu, rast je moguć. Inače, na drugi način, izspoljašnjosti će biti previše briga, i one ćeprivlačiti pažnju, odvraćati misli i rasipatienergiju; neće vas ostaviti na miru i same.Ako niste u miru sa drugima, ne možete bitiu miru sa sobom. Kako biste mogli biti?

Stoga je prva stvar da se bude umiru s drugima, tako da možete biti u mirusa sobom. Periferija mora da prestane da setalasa; iznenada se dešava pojava smirenesabranosti u vašem biću ili postojanju. Prvoje ono između vas i drugih.

Tada sledi drugi korak: niyama.

Niyama znači "zakon". Tu nema šta da sečini sa drugima; vi to sami odrađujete.Dakle, nešto morate uraditi sa samimsobom. Ako se preselite u pećinu Himalaja,prvi korak neće biti moguć jer tamo nećebiti drugih. Ali moraćete tamo da sleditedrugi korak, jer on se ne odrađuje u druš-tvenoj situaciji - njega odrađujete sami.Yama je između vas i drugih; niyama jeizmeđu vas i vašeg sopstva.

Higijena, zadovoljstvo [u posedova-nju samo onog neophodnog] (samtoša),askeza (tapas), misaono usvajanje poruketradicionalnih tekstova i formula(svadyaya), predanost Uzvišenom predstav-ljaju [specifično jogističke] "obaveze".

Svaki (korak) mora duboko da serazume. Prvi je higijena ili čistota, shaucha.Vi postojite u svetu kao telo; kao otelovlje-ni vi postojite ovde. Ako je vaše telo boles-no kako možete biti zdravi? Ako je vašetelo otrovano, vi ste otrovani. Ako vaše telonosi previše toksina, ako je teško natovare-no, ne možete biti laki, ne možete imatikrila. Dakle, sada morate raditi na svomtelu i njegovoj čistoti.

Ima hrane koja vas čini više ukore-njenim na zemlji; ima hrane koja vas činiorijentisanim ka nebu. Postoji način životagde ste više pod uticajem gravitacije; imanačina života gde postajete više dostupnisuprotnoj pojavi, levitaciji.

Postoje dva zakona: jedan je gravi-tacija, drugi je milost. Gravitacija vas vučedole; milost, vas vuče naviše. Nauka znasamo gravitaciju; yoga zna milost, takođe.Yoga izgleda da je više naučna oko toganego sama nauka, jer svaki zakon moraimati jednu suprotnost. Ako vas zemljavuče na dole, mora takođe postojati neštošto vas vuče naviše; inače zemlja bi vasprivukla kompletno unutra - vi biste moralida iščeznete. Vi postojite na površini zem-lje. To znači da postoji ravnoteža izmeđuzakona privlačenja na dole i zakona vučenjanaviše. Inače bili biste davno uništeni odzemlje - vratili biste se natrag u matericuzemlje i iščezli. Ali vi postojite. Postojiravnoteža između suprotnosti, a svakizakon je moguć samo ako postoji drugi,suprotni. Ime suprotnog zakona je "milost."

Možda ste osetili ponekad, nesves-no, jednog dana ujutro, iznenada, osetitelakoću... kao da možete leteti. Hodate po

zemlji, ali vaše noge ne padaju na zemlju -tako ste bestežinski, poput pera. A drugogdana ste tako teški, tako natovareni, da čakne možete ni hodati. Šta se događa? Ondamorate analizirati čitav vaš stil života.

Nešto vam se dogodi pa budete laki,i nešto vam se dogodi pa budete teški. Svešto vas čini teškim nečisto je, a sve što vasčini lakim jeste čisto. Čistota je bestežinska;jedan nezdrav čovek se oseća tako natova-ren zemljom, previše vučen na dole. Zdravčovek ne hoda, zaista, on trči. Nezdravčovek čak i kada sedi on ne sedi, on spava.

Yoga zna tri reči, tri gune: sattva,rađas, tamas. Sattva je čistota; rađas jeenergija; tamas je težina, tama. Ono štajedete gradi vaše telo, i u određenom smis-lu, stvara vas. Ako jedete meso bićete višeteški. Ako samo živite na mleku i voćubićete laki. Jeste li primetili nekada kada steu postu, kako se osećate bestežinski, kao daje čitava težina tela nestala? Ako stanete navagu ona će pokazati vašu težinu, ali je vine osećate. Šta se dogodilo? Telo nama štada vari; telo je oslobođeno od svakodnev-nog ustaljenog rada. Energija teče, energijamora raditi da bi delovala - za vas je to pra-znik. Vi se osećate opušteno; osećate se

lepo.Čovek treba da posmatra svoju hra-

nu. Šta god da jedete, to nije obična stvar.Treba da budete pažljivi, jer vaše telo jesačinjeno od onoga što ste pojeli u prošlos-ti. Svakog dana vi ste sačinjeni od onoga štajedete. Jesti manje ili više, ili baš ispravno,takođe, čini veliku razliku. Možete bitijedan opsesivan jelac - možete jesti previšeonoga što nije potrebno - onda ćete bitivrlo, vrlo niski, vrlo opterećeni na dole.Možete pojesti baš pravu količinu; osetićetese srećnije, neopterećeni na dole - energijateče, nije blokirana. A onaj čovek koji ćeleteti u unutarnjem svetu, pokušavajući dadosegne unutarnji centar, moraće da budebestežinski; inače putovanje ne može bitipotpuno. Bivajući lenji, nećete moći dauđete u taj unutarnji centar. Ko će zakorači-ti u taj unutarnji centar?

Budite pažljivi šta jedete, buditepažljivi šta pijete - budite pažljivi kako sedržite i starate o vašem telu. Male stvari suvažne. Običnom čoveku one nisu važne, jeron nikuda ne ide. Jednom kada krenete nastazu, sve je važno.

Da li se kupate svakog dana ili ne -to je važno. Obično to nije važno. Za rad na

tržnici, u dućanu, nije važno da li ste sedobro okupali ili ne. Zapravo, ako se dobrookupate svakog dana, može vam smetati natržnici. Možete se osećati tako lagani, dalukavost može biti teška; možete se osećatitako sveži da može biti teško da budetevaralica; možete se osećati tako devičanski,nevini, da je gotovo nemoguće da eksploa-tišete. Bivanje prljavim može biti pomoć natržnici, ali ne u hramu. U hramu morate bitisveži kao kapi rose, tako čisti kao cveće;samo onda možete ući u svetinju. U hramu,gde ostavljate svoje cipele, ostavite ceo sveti sve njegove terete. Ne unosite ih unutra.

Kupanje je jedan od najlepših feno-mena - vrlo jednostavno, ali ako počneteuživati u njemu, to postaje meditacija zatelo. Upravo sedenje ispod tuša, uživanje unjemu, lelujanje ili pevušenje pesme... ilipevušenje mantre - onda ono postaje dvos-truko osnaženo. Ako sedite ispod svog tušai pevušite "aum" a voda pada na vaše telo aaum pada u vašem umu, vi uzimate dvos-truko tuširanje; telo je pročišćeno vodom,ono pripada svetu elemenata, a vaš um jepročišćen pomoću mantre aum. Poslekupanja ćete osetiti spremnost da se molite- volećete da molite. Posle ovog kupanja i

mantre, osetićete se potpuno različito; ima-ćete drugačiji kvalitet i miris oko sebe.

Shaucha, čistoća, označava čistoćuoko hrane, oko tela, čistoću oko uma - trisloja čistoće. A četvrto što je vaše biće ilipostojanje, ne traži čistoću, jer ono ne možepostojati nečisto. Vaša unutarnja srž je uvekčista, uvek devica, ali unutarnja srž je pre-krivena drugim stvarima koje mogu postatinečiste - koje postaju nečiste svakog dana.Vi koristite svoje telo svaki dan; prašina sesakuplja. Koristite um svaki dan; misli sesakupljaju. Misli su baš kao prašina. Živiteu svetu, kako možete živeti bez misli?Morate misliti. Telo sakuplja prašinu, pos-taje prljavo; um sakuplja misli, postajeprljav. Oboje traže dobro, pročišćavajućekupanje. To treba da postane deo vašegstila. To ne treba uzimati kao zakon; trebada se uzme kao način lepog življenja. Akose osećate čisti onda se odmah otvarajudruge mogućnosti, jer sve je povezano sasvim drugim; to je lanac. Ako želite dapromenite život, započnite od početka.

Drugi korak niyame je "zadovolj-stvo," santosha. Čovek koji se oseća zdra-vim, celovitim, lakim, mladim, devičan-skim, biće sposoban da razume šta je zado-

voljstvo. Inače nećete biti sposobni darazumete šta zadovoljstvo znači - ono ćeostati reč. Zadovoljstvo označava sve što jelepo, osećanje svega što je najbolje štomože biti. Osećanje dubokog prihvatanja jesantosha, zadovoljstvo kazivanja 'da' celojegzistenciji - kakva jeste.

Obično um kaže: "Ništa nije isprav-no..." Obično je um negativan; uvek lakokaže 'ne'. Umu je vrlo teško da kaže 'da', jerjednom kada kažete 'da' um se zaustavlja;onda nema potrebe za umom. Jeste li pos-matrali ovu pojavu? Kada kažete 'ne', ummože misliti dalje i dalje jer 'ne' nije kraj.'Ne' nema svoje zaustavljanje u tome; to jebaš početak. 'Ne' je početna pojava; 'da' jekraj. Kada kažete 'da', dolazi do potpunogzaustavljanja; nema ničega o čemu bi ummislio, o čemu bi gunđao, da se žali - ništa.Jednom kada kažete 'da', um se zaustavlja; asámo zaustavljanje uma jeste zadovoljstvo.

Zadovoljstvo nije uteha, zapamtiteto. Video sam mnoge ljude koji misle da suzadovoljni jer teše sebe. Ne, zadovoljstvonije uteha; uteha je lažni novčić. Kada hrab-rite ili tešite sebe vi niste zadovoljni. Ustvari, u sebi imate vrlo duboko nezadovolj-stvo - ali uvidevši da nezadovoljstvo stvara

zabrinutost, videvši da nezadovoljstvo stva-ra uznemirenost, uvidevši da nezadovolj-stvo ne vodi nikuda, logično, vi ste uverilisebe da "to nije put, ni način." Stoga stesebe prisilili na lažno zadovoljstvo tako štostalno govorite: "Ja sam zadovoljan. Ja nežudim za vlašću, ja ne žudim za bogats-tvom, ja ne žudim za ovim i onim...," aližarko želite. Inače odakle dolazi to "neželim?" Vi želite, ali ste otkrili da je gotovonemoguće da dostignete; stoga ste lukavi.Vi ste vešti, pa ne kažete: "Nije moguće todostići." Unutra, znate da to nije mogućepostići, ali ne želite da se osećate pobeđe-nim, ne želite da se osećate nemoćni, neželite da se osećate kao slabić; stoga kažete:"Ja ne žudim za tim."

Mora da ste čuli divnu priču od jed-nog od starih pripovedača, Ezopa. Lisica jedošla blizu vrta. Pogledala je na gore, vide-la je kako visi divno grožđe. Skočila je, aliskok nije bio dovoljan. Nije uspela. Poku-šavala je i pokušavala... ali nije mogla dadosegne. Pogledala je okolo, kako bi seuverila da niko nije video njen poraz. Ondaje krenula sujetno. Mali miš koji se skrivaou žbunu prišao je i pitao: "Tetko, šta sedogodilo?" Video je poraz lisice, pokazala

je svoju nemoć. Lisica je odgovorila: "Ovogrožđe je kiselo."

To je uteha. Nalazeći da ne možetedosegnuti, vi racionalizujete da je grožđekiselo; nije vredno da se dosegne. Ne da stevi nemoćni, slabi - ono nije vredno da sedosegne. Ne da ste vi poraženi, nego ste gase odrekli. Video sam mnoge ljude koji suse odrekli sveta, a oni nisu ništa do predsta-vnici Ezopove basne. Naišao sam na mnogesannyasine, "mahatme," ali vidite u njiho-vim očima... Još uvek ima želje za grož-đem. Inače oni kažu da su se odrekli, jersvet je nekoristan, on je iluzija, maya. Nisučitali Ezopovu basnu. Treba da je pročitaju.Za njih bi to bilo korisnije, nego čitanjeVeda i Gite; treba da pokušaju razumeti štase zaista dogodilo; to je shvatanje ega.

Uteha je trik; zadovoljstvo je preo-kret. Zadovoljstvo ne znači da se vidi neus-peh svuda okolo; zatvorite oči i kažete:"Ovaj svet varljiv; ja ga ne želim." Jedan odnajvećih haiku pesnika u Japanu, Bašo,napisao je mali haiku. Njegovo značenje je:"Blagoslovljen je čovek koji, videvši dakapi rose iščezavaju na jutarnjem suncu, nekaže da je svet prolazan, da je on varljiv."Redak haiku. Ponoviću: "Blažen je čovek

koji, videvši da kapi rose iščezavaju najutarnjem suncu, ne kaže da je svet iluzo-ran, da je svet samo san." Tako je lako ute-šiti sebe kazujući to.

Zadovoljstvo je pozitivno stanjepostojanja; uteha je potiskivanje. Međutimuteha nalikuje na zadovoljstvo. Neko midođe i kaže: "Ja sam čovek zadovoljstva.Čitavog mog života sam ostao zadovoljan,ali ništa se ne dešava." Bio sam iznenađen.Pitao sam: "Šta želite? Zadovoljstvo jedovoljno. Šta još želite?" On je rekao:"Čitao sam u svim tim spisima da ako stezadovoljni, sve će vam se dogoditi. A ništase ne događa. Video sam ljude koji nisuzadovoljni, oni su uspeli. Ja nisam uspeo.Bio sam obmanut."

Ovaj čovek je pokušavao krozzadovoljstvo da ostvari neke želje. Zado-voljstvo je lažno - on je bio lukav, prepre-den. Sa egzistencijom vi ne možete bitilukavi. Ne možete je obmanuti; vi ste deonje. Kako deo može obmanuti celinu? Celi-na zna pre nego što delovi započnu daobmanjuju.

Ja takođe kažem da se sve događačoveku koji je zadovoljan - jer zadovoljstvoje sve. To nije rezultat, da treba da praktiku-

jete zadovoljstvo da bi vam se sve dogodilo- Bog i blaženstvo i nirvana, ne. Zadovolj-stvo samo po sebi jeste to. Zadovoljančovek dolazi do saznanja da je zadovoljstvosve, sve se već dogodilo. Kako sve više iviše njegovo 'da' raste, više i više je njego-vo biće prilagođeno za prihvatanje. Više iviše oseća da su svuda stvari onakve kakvetreba da budu.

Ako ste čisti, zadovoljstvo postajemoguće. Šta je zadovoljstvo? To je viđenje,viđenje celine - kako je ona lepa. Zadovolj-stvo dolazi automatski ako možete videtijutro, kako je lepo; ako možete videti popo-dne, kako je lepo; ako možete videti noć,kako je lepa. Ako možete videti ono što vasokružuje neprekidno; to je takvo čudo,takav kontinuitet čuda, svaki trenutak ječudo... ali vi ste postali potpuno slepi. Cve-će cveta - vi ga nikada ne vidite; deca sesmeju - vi nikada ne čujete; reke pevaju - viste gluvi; zvezde plešu - vi ste slepi; Budedolaze i pokušavaju da vas probude - vi stečvrsto uspavani. Zadovoljstvo nije moguće.

Zadovoljstvo je svesnost svega štoje već tu. Ako samo delimično vidite šta seveć događa, šta još možete više očekivati?Očekivati više biće čista nezahvalnost. Ako

možete videti celinu, bićete jednostavnozahvalni; osećate ogromnu zahvalnost kojase javlja iz vašeg bića ili postojanja. Rećićete: "Sve je dobro, sve je lepo, sve je sve-to. A ja sam zahvalan, jer to nisam zaradioa data mi je mogućnost da živim, da budem,da dišem, da vidim, da slušam - da vidimdrveće kako cveta i čujem ptice kako peva-ju".

Ako možete postati svesni - samomalo svesnosti i nećete videti ništa da semenja, išta da se želi - sve vam je već dato.Zbog žalbi - oblaka žalbi, negativnosti - nemožete videti; vaše oči su pune dima i nemožete videti plamen.

Zadovoljstvo je viđenje - drugačijeviđenje - života: ne viđenje kroz vaše želje,već pokušavanje da se vidi ono što već jes-te. Ako vidite kroz želje, nikada nećete bitizadovoljni. Kako možete biti... jer se željanastavlja i nastavlja? Vi imate deset hiljadarupija; želja kaže potrebno je sto hiljadarupija. Kada imate sto hiljada rupija, željaje otišla daleko; sada želi deset lakha rupi-ja, sto lakha rupija. Kad god dospete doželjene tačke, želja će uvek otići ispred vas.Ona putuje ispred vas. Nikada nije sa vama,nikada je nigde nećete susresti. Gde god da

idete, uvek ćete je naći kao horizont - baštamo, negde u budućnosti. To će uvek bititako. Tada će uslediti nezadovoljstvo; željaje ispred, onda će nezadovoljstvo biti vašestanje. A nezadovoljstvo je pakao. Kada steovo razumeli, gledate na realnost, ne krozekran želje, posmatrate sada, posmatratedirektno, stavljate želju na stranu i upravovidite. Otvarate oči i vidite da sve izgledatako savršeno... Ja sam to video! Zbog togavam ovo govorim. To je tako savršeno da sene može popraviti. Jednostavno je to zadnjastvar. Onda se zadovoljstvo spušta na vaskao veče: sunce, vrelo sunce želje je zašlo,a tihi lahor večeri i tiha tama se spušta navas - ubrzo ćete biti obavijeni njom, utoplini noći, materici zadovoljstva.

Zadovoljstvo ja način viđenja; alisamo kada ste nevini, laki, bez težine, samoonda ono postaje moguće.

A posle zadovoljstva, Patanjđalikaže "strogost, isposništvo," tapas. Ovo jezbilja nešto što treba razumeti, vrlo delikat-no i suptilno. Možete biti isposnik prezadovoljstva, onda će vaše isposništvo bitikroz želju. Onda ćete kroz svoje isposništvoželeti mokshu - oslobođenje - nebo, Boga.Onda će vaše isposništvo ili umerenost

takođe biti sredstvo. Zbog toga Patanjđaliprvo stavlja zadovoljstvo pa onda isposniš-tvo. Kada ste zadovoljni onda isposništvonije sredstvo; to je baš jednostavan, lepnačin življenja. Onda nije pitanje imati jed-nu stvar ili više - onda to nije problem. Toonda uopšte nije pitanje, imati ili nemati.Onda je to jednostavno način života, nekompleksan način življenja.

Ovo je teško razumeti: ako pokuša-vate da budete jednostavni‚ ili askete bezzadovoljstva, vaša jednostavnost će bitikompleks.

Jednom se desilo da sam putovaoprvom klasom u kupeu sa drugimsannyasin-om. Nisam ga poznavao, on nijepoznavao mene, ali mi smo bili jedina dvaputnika u kupeu. Na jednoj stanici bili sumnogi ljudi da mu iskažu svoje poštovanje;mora da je bio veoma poznat čovek. Nijeimao ništa, samo malu torbu, možda jednoili dva odela, i samo mali (lunghi), upravoda prekrije kolena; bio je gotovo nag. Taj(lunghi) je takođe bio načinjen od najjefti-nijeg mogućeg materijala.

Zatim, kako smo putovali zajedno,ubrzo sam postao svestan njegovih komple-ksa; on je bio jednostavan čovek ukoliko se

to ticalo spoljašnje pojave. Kada smo prošlistanicu, ljudi su otišli i voz je krenuo, a onje video da sam zadremao, zatvorio samoči, trenutno je izvukao nešto iz svoje torbe.Nisam spavao. Gledao sam - brojao jenovac, neko mu je možda poklonio. Nemnogo novca, nije moglo biti više od storupija, ali način na koji je brojao - sa tak-vom naklonošću, sa takvom požudom,nisam mogao da poverujem.

Videvši da sam primetio, on jeodmah gurnuo novce unutra u torbu, i seoopet na sedište s telom u Buda stavu. Dakle,ovo je kompleks. Ako brojite, onda brojite.Šta mari da li sam vas video ili ne? Zašto toskrivati? Zašto se osećati krivim zbog toga?Ako uživate u brojanju novca, to nije ništaloše - bezazleno, bezopasno. Međutim ne,on se osećao krivim: zato što sannyasin netreba da dodiruje novce, a on je bio uhva-ćen.

Zatim, on je sišao na stanici u kojusmo prispeli oko šest sati ujutru. Gde god bivoz stao, stalno bi pitao - u dva sata noću senaginjao kroz prozor pitajući - koja je tostanica. Toliko je poremetio moj san, dasam mu rekao: "Ne brinite. Neće stići prešest sati. A ovaj voz i ne ide dalje od te sta-

nice - nemate potrebe da brinete. Čak i akočvrsto spavate, ne možete propustiti stanicu- to je poslednje zaustavljanje". Međutim onnije spavao celu noć. Bio je tako napregnut;a ja nisam mogao da razumem zašto je biotako nespokojan.

Ujutro, kada je stanica bila blizu,video sam ga da stoji pred ogledalom. Ništaza udešavanje, samo jedan mali (langhi), alion ga je vezivao iznova i iznova i posmat-rao u ogledalu da li izgleda dobro ili ne.Onda me je opet zatekao kako ga gledam.Bio je uzbuđen. Kada bih zatvorio oči, onbi činio nešto drugo; ako bih otvorio očionda bi trenutno prestao. Pokazivao je kri-vicu u vezi svega.

Ovaj čovek nije dostigao zadovolj-stvo, a vršio je isposništvo. On je ostao obi-čan čovek od želje. Nisam rekao da imaičega lošeg u gledanju u ogledalo - ništanije loše. Loše se dešava samo kada jošneko drugi gleda - zašto ste šokirani. Lepoje, možete gledati - to je vaše lice. Možetegledati u ogledalo. Vi ste ovlašćeni, uosta-lom, za svoje sopstveno lice. I ništa nijeloše u tome. Čovek treba da uživa - to liceje isto tako Božje lice. Međutim, on osećakrivicu: on je običan čovek koji pozira,

pokušava da bude svetac.Bez zadovoljstva vi možete da pozi-

rate da ste mučenik, možete biti isposnik,možete postati 'jednostavni' - možete danapustite kuću i skinete odeću i budete goliisposnici29; ali u vašoj nagosti će biti kom-plikovanosti, ne može biti jednostavnosti.Jednostavnost dolazi samo kao senka zado-voljstva; onda možete da živite u palati, imožete biti jednostavni. Jednostavnostnema ništa sa onim što imate: jednostavnostzavisi od kvaliteta uma.

Isposništvo je jednostavnost: živetijednostavan život. Šta je jednostavan život?To je poput onog kod deteta - uživate usvemu, ali ne prianjate.

Dogodilo se: Jedan on najvećih sve-taca u Indiji je bio Kabir. On je imao sina;njegovo ime je bilo Kamal. On je bio pod-jednako velik čovek kao otac, ali niko nijeznao o Kamalu mnogo, zato što je on biozaista veoma, veoma retko biće. Mnogiučenici su bili tamo, i mnogo nadmetanja jetakođe bilo sa učenicima. Mnogi ljudi subili protiv Kamalovog življenja sa Kabirom

29 Đainski isposnici koji žive bez odeće, smatraju se'obučeni u prostor'. Većina đaina se oblači u beluodeću.

jer su govorili: "Ovaj čovek je vredan optu-žbe". Ljudi bi donosili mnoge darove,poklone, novac, dijamante pred Kabirovastopala - on ih nikad nije uzimao. Kamal bisedeo napolju, i kad bi oni otišli, ako sunešto ponudili, on bi to uzimao. Stoga suljudi rekli Kabiru. "Tvoj sin je pohlepan".

Kabir je znao veoma dobro da onuopšte nije bio pohlepan; on je bio veomajednostavan čovek. To je razlog zašto ga jeon zvao Kamal. Kamal znači 'čudo'. On jebio čovek koji je stvarno bio čudo, i to takotreba da bude: vezan uz Kabira, on je moraoda bude čovek čuda. Inače on je stvarno biojednostavan - baš kao dete. Ponekad bi čaktražio; kada bi Kabir odbio nečiji poklon -naime neko je jednom doneo dijamante damu ih da, a Kabir ih je odbio - a kada ihčovek uzeo natrag Kamal bi rekao: "Predi-vno kamenje. Odakle ste ih doneli? Dajte ihmeni. Ako moj otac ne može da ih prihvati,ja mogu".

Ovo je bilo loše. Tako su konačnoučenici nagovorili Kabira, protiv njegovihželja, i Kabir je rekao: "U redu, ako takomislite... onda ću ga izbaciti napolje".

Kamal je bio izbačen napolje. Nijerekao ništa; jednostavno je prihvatio; čovek

zadovoljstva. Nije čak ni dokazivao da suljudi koji su se žalili na njega loši, ne. Nepostoji dokaz u takvim ljudima. Jednostav-no je otišao, napravio je malu kolibu u bli-zini Kabira i počeo tamo da živi. Hiljadeljudi bi dolazilo do Kabira, a niko doKamala, jer on uopšte nije bio poznat; asvuda se saznalo da ga je Kabir izbacio,tako da je to bila dovoljna osuda.

Kralj Kashi, koji je bio Kabirovpoklonik, jednom je došao i upitao: "Gde jeKamal?" Kabir mu je ispričao priču. Kraljje rekao: "Ali ja nikad nisam osetio dadečak ima bilo kakvu pohlepu u sebi. On jejednostavan. Otići ću da vidim". Tako jeotišao do Kamalove kolibe sa veoma, veo-ma vrednim dijamantom, najvećim koji jeimao.

Kamal je tog dana bio gladan, i nijeimao hrane, tako da je rekao: "Šta da radimsa tim kamenom? Mogu li ga pojesti?Moram dobiti nešto hrane jer sam gladan".

Kralj je pomislio u svom umu: "Biosam u pravu. Hmm? Tako vredan dijamant,a on je jednostavno odbio. Stoga je kraljuzeo dijamant kada je krenuo natrag. Kamalmu je rekao: "Ako ste razumeli da je ovosamo kamen, zašto opet nosite taj teret?

Možete ga ostaviti. Prvi put ste ga donosiliovde, što je bilo pogrešno. Zašto sada činitiistu grešku? To je samo kamen".

Sada je kralj bio u nedoumici:"Možda je ovo samo kvačica. Možda jeKamal zainteresovan za dijamant, ali jepametniji od mene". Međutim, kralj jepomislio: "Dobro, hajde da vidimo". Stogaje rekao: "Gde da ga stavim"?

Kamal je rekao: "Opet činite istugrešku. Ako je to samo kamen, niko ne pitagde da ga spusti. Možete ga ostaviti bilogde; koliba je dovoljno velika".

Kralj je želeo da sagleda čitavu stvardo samog kraja, tako da ga je stavio na krovkolibe i otišao, dobro znajući da: "Umomentu kad budem otišao malo dalje,Kamal će uneti dijamant natrag u kolibu."

Nakon sedam dana on se vratio daispita šta se dogodilo. Bio je siguran da sedijamant do tada već prodao. Došao je, raz-govarao o drugim stvarima, a onda pitao:"Šta se desilo sa dijamantom"?

Kamal je rekao: "Opet dijamant?Rekao sam vam da je to samo kamen. I zaš-to bih brinuo oko toga šta se dogodilo sanjim"?

Sada je kralj pomislio: "On je stvar-

no... stvarno lukav. Ili ga je prodao, ilisakrio; rekao je: "Zar bi trebalo da brinemzbog njega"?

Tada je Kamal rekao: "Ipak možeteda pogledati tamo gde ste ga ostavili. Akoga neko još nije uzeo, možda je tamo".

I bio je tamo.Ovo je jednostavnost. Ovo je ispos-

ništvo. Međutim teško; čovek može da živiu palati, a ako palata nije u njemu, to jeisposništvo. Vi možete da živite u kolibi, aako je koliba ušla u vaš um to nije isposniš-tvo. Možete sedeti na prestolu poput cara imožete biti sannyasin. Možete bitisannyasin stajati goli na ulici, a ne bitisannyasin. Stvari nisu tako jednostavnekako ljudi misle da jesu, a spoljašnjosti netreba mnogo verovati - treba da pogledateduboko ispod.

Isposništvo je moguće samo nakonzadovoljstva, jer nakon zadovoljstva vašeisposništvo neće biti sredstvo ka nekomcilju; to će jednostavno biti nekomplikovannačin života, jednostavan način života. Zaš-to jednostavan? Jer je srećniji. Što je vašživot složeniji, bićete nesrećniji, jer morateda upravljate sa tako mnogo stvari. Jednos-tavniji život je srećniji, jer nema upravlja-

nja, zaista. Možete živeti jednostavno poputdisanja.

Onda dolazi 'samoispitivanje'(swadhyaya). Samo čovek koji je dostigaočistotu, zadovoljstvo, isposništvo, može daizučava sebe; jer sada je svo smeće izbače-no, sva trulež je izbačena. Inače, samoispi-tivanje neće biti moguće. Vi imate takomnogo smeća u sebi, ako krenete da izuča-vate sebe to neće biti samoispitivanje, jersvo to smeće treba da bude izučeno. Tomože postati Frojdovska psihoanaliza, ovoje razlika između swadhhyaye i Frojdovskepsihoanalize.

Frojdova psihoanaliza može da senastavi godinama - pet godina, tri godine - itada takođe ništa nije dovršeno; smećedolazi, pristiže. Vi možete ići i dalje idalje... smeće je beskonačno, jer se onosámo stvara: danas izbacite smeće, sutraopet dođete radi analize; tokom dvadesetčetiri časa smeće će se opet tamo nakupiti;opet ga izbacite, opet se sakupi. Sve dok secelokupni temelj vašeg života ne promeni,vi ćete gomilati smeće. Nije u pitanju smeće- vi ga gomilate. Vaš način života je takavda ga privlačite, gomilate ga; prianjate mu.Dok se to ne prekine, dok se ne promeni

vaš stil života, ne možete izučavati sebe. Viste gomila ličnosti i vaše biće je izgubljenou masi.

Patanjđali se kreće veoma, veomanaučno. Nakon isposništva, kada ste postalivrlo jednostavni, ne gomilate smeće, kadaste postali tako zadovoljni da nijedna željane živi u vama, kada ste postali tako nevinii čisti da nikakvo neraspoloženje ne postoji,postali ste poput ugodnog mirisa, bez teži-ne, na krilima, u vazduhu, jezdite na vazdu-hu - tada nastupa samoispitivanje. Sadamožete da izučavate sebe.

Samoizučavanje nije samoanaliza;to je posmatranje u sebi. To je meditacija nasebi.

Nakon samoizučavanja dolazi pos-lednji korak na drugom stupnju, to jest,predaja Bogu. Zaista čudesan je način Pata-njđalijevog razvoja. On je godinama moraorazmatrati svaki korak, jer je to tačno tako.Samo kada ste izučavali sebe, onda semožete predati. Jer šta ćete na drugi načinpredati? Biće treba da bude predato. Ako gapoznajete dobro, samo onda ga možete pre-dati. Kako ćete se drugačije predati?

Ljudi mi dolaze i kažu: "Mi želimoda se predamo", ali šta će predati? Vi nema-

te ništa sada. Prazna je stvar koju zovetepredajom. Vi morate biti tu da biste se pre-dali. Na prvom mestu je neophodno da sepreda integrisano biće. Samo govoreći opredaji, ona ne može da se dogodi: moratebiti sposobni za to; to mora biti zasluženo.Nakon samoizučavanja, kada se unutar vaspojavi biće poput stuba svetlosti, i vi garazumete, a sve što nije bilo bitno presečenoje i odbačeno, jer morate proći kroz tuhirurgiju, sada samo Sopstvo postoji u svo-joj drevnoj čistoti i lepoti - može sada da sepreda Bogu.

Patanjđali ima da kaže još jednuveoma, veoma dragocenu stvar, a to je danije važno da li Bog postoji ili ne. Bog zaPatanjđalija nije teorija; Bog ne treba dabude dokazan. Patanjđali kaže da je Bogništa do samo jedan izgovor za predaju.

Inače, gde ćete se predati? Akomožete da se predate bez Boga, to je u redu,za Patanjđalija nema problema. On ne insis-tira da se mora verovati u Boga. On je takonaučan da kaže, kako Bog nije nužan: on jesamo put za predaju. Inače, bićete u teškoćigde da se predate. Pitaćete: "Kome da sepredamo"?

Postojali su ljudi poput Bude i

Mahavire koji su se predali bez Boga, alioni su retka pojava, jer će vaš um uvek pita-ti. Ako vam kažem: "Volite", vi ćete pitati:"Koga"? - jer ne možete da volite bez obje-kta ljubavi. Ako vas zamolim da napišetepismo, pitaćete: "Na koju adresu?" Vi nemožete samo da napišete pismo bez adrese,zato što će izgledati previše smešno. Vašum, ako za njega ne postoji Bog i ako vamse kaže 'predajte se', reći će: "Kome"?

Samo vam se daje adresa - Bog jesamo adresa da vam se pomogne. Bog nijecilj i Bog nije osoba. Za Patanjđalija Bog jesamo pomoć na putu - poslednja pomoć. Uime Boga predaja postaje laka. U ime Bogavaš um nije u nedoumici gde da se preda:imate mesto za predaju, imate prostor zapredaju. Bog je taj prostor, ne osoba.

Patanjđali kaže da ako možete da sepredate bez Boga, mi ne insistiramo natome. Predaja je predmet, ne Bog. Akostvarno razumete šta govorim, onda, preda-ja jeste Bog. Predati se znači postati božan-ski, predati se znači dosegnuti božansko.Međutim, vi morate nestati. Stoga, prvomorate da nađete sebe, tako da možete nes-tati; prvo morate da se integrišete tako damožete doći do hrama i predati se božan-

skim stopalima, izliti se u okean i nestati."Čistota, zadovoljstvo, isposništvo,

samoizučavanje i predaja Bogu su pravilaza pridržavanje". Ovo su pravila za razvoj.Ona ne zabranjuju; ona pomažu. Ona nisuograničavajuća; ona su stvaralačka.

Kada je um ometan pogrešnim mis-lima, razmišljajte o suprotnim.

Ova divna metoda će vam biti vrlokorisna. Na primer, ako se osećate vrlonezadovoljni, šta da činite? Patanjđali kažerazmišljajte o suprotnom; ako osećate neza-dovoljstvo, kontemplirajte o zadovoljstvu,šta je zadovoljstvo. Uvedite ravnotežu. Akoje vaš um ljut, uvedite unutra saosećanje.Razmišljajte o saučešću i odmah se energijamenja. Zato što su one iste, suprotnost jeista energija. Jednom kada uvedete to unut-ra, ona apsorbuje. Ako je ljutnja tu, kon-templirajte o saosećanju.

Uradite jednu stvar: nabavite statuuBude. Jer statua je gest saosećanja, sau-češća. Kad god ste ljuti, uđite u sobu,pogledajte u Budu, sednite kao Buda, i ose-ćajte saučešće. Iznenada ćete videti da setransformacija dešava u vama; ljutnja se

menja, uzbuđenje nestaje... saučešće se jav-lja. A to nije drugačija energija; to je istaenergija - ista energija ljutnje - promenila jesvoj kvalitet, otišla je naviše. Probajte to.

To nije gušenje, zapamtite nije poti-skivanje. Ljudi me pitaju: "Da li Patanjđalipotiskuje? Jer kada sam ja ljut, ako razmiš-ljam o saosećanju, neće li to biti potiskiva-nje?" Ako ste ljuti i potiskujete ljutnju bezrazmišljanja o saosećanju, onda je to potis-kivanje. Nastavljate to da gurate dole, sme-šite se i delujete kao da niste ljuti - a ljutnjaključa tu, vri i spremna ja da eksplodira.Onda je to potiskivanje. Ne, mi ne potisku-jemo ništa, mi ne stvaramo osmeh ili bilošta; samo menjamo unutrašnju polarnost.

Suprotnost je polarnost. Kada oseća-te mržnju, mislite o ljubavi. Kada osećateželju, mislite o beželjnosti i tišini koja dola-zi u njoj. Kakav god da je slučaj, unesitesuprotno unutra i posmatrajte šta se događau vama. Jednom kada znate veštinu toga,postali ste majstor. Sada imate ključ: sva-kog trenutka ljutnja se može promeniti usaučešće, svakog trenutka ljutnja se možepreobraziti u ljubav, svakog trenutka žalostmože postati ekstaza. Patnja može postatiblaženstvo, jer patnja ima istu energiju kao

blaženstvo; energija nije različita. Samomorate znati kako da je usmerite.

Ne postoji potiskivanje, jer celaenergija ljutnje postaje saučešće - ništa neostaje da se potiskuje. Zapravo, vi ste jeizrazili u saučešću.

Postoje dva načina izražavanja. NaZapadu je katarza sada postala vrlo važna.Sukobljava grupe. Osnovna, prvobitnaterapija veruje sasvim u katarzu. Moja vlas-tita dinamička meditacija je metoda katarze,jer su ljudi izgubili ključ do uzvišenog.Zaboravili ste, stoga vas moram naučitikatarzi.

Ljutnja postoji, ona se može preob-raziti u saučešće, ali vi nemate ideju kako toda uradite. To je umetnost koju treba nauči-ti; to je veština. Morate to uraditi, i naučitije kroz njeno vršenje; ne postoji druginačin. To je baš kao plivanje; morate pliva-ti, i grešiti, ponekad se naći u opasnosti,ponekad ćete se osećati izgubljeni, da sedavite. Morate proći sve to, onda dolaziveština, onda znate šta je to. To je tako jed-nostavna stvar; plivanje.

Jeste li posmatrali? Nekoliko stvarimožete naučiti i ne možete ih zaboraviti;plivanje je jedna od tih stvari. Sve drugo

možete naučiti i zaboraviti. Hiljadu i jednustvar ste učili u školi; sada ste ih gotovo svezaboravili. Ako niste išli na reku za pedesetgodina i iznenada ste bačeni u nju, plivaćeteopet kao i uvek - ni jednog jedinog momen-ta nećete oklevati oko toga šta da radite.Zašto se to događa? Jer to je veština. Ona sene može zaboraviti. To nije učenje; to nijeneka umetnost. A učenje, umetnost, moguse zaboraviti, ali ne veština. Veština je neš-to što ide tako duboko u biće i postaje deovas. Veština je sublimacija.

Patanjđali nikada ne govori o katar-zi; ja moram govoriti o tome zbog vas. Alijednom kada razumete, i ako možete subli-misati, onda nema potrebe za katarzom, jerkatarza je na neki način rasipanje energije.Međutim, na nesreću, ništa se sada ne možeuraditi. Vi ste potiskivali toliko mnogo,vekovima, tako da to sublimisanje izgledakao potiskivanje, stoga izgleda da je samokatarza put. Prvo morate da to proživiteponovo - da postanete malo bestežinski,neopterećeni - onda možete biti podučeniumetnosti sublimacije.

Sublimacija koristi energiju na višinačin, u tome se koristi ista energija sa raz-ličitim kvalitetom. Ali možete pokušati.

Mnogi od vas prolazili su kroz dinamičkumeditaciju za dugo vreme. Možete pokuša-ti; sledeći put kada postoji ljutnja, ili postojituga, samo sednite smireno i dopustite da setuga kreće prema sreći - samo pomognite -gurnite malo to. Ne činite previše i ne budi-te u žurbi... jer tuga će se u početku opiratida ide prema sreći. Jer vekovima, za mnogoživota, ako niste dozvoljavali tugi da sekreće tim putem, ona će se opirati. Kao konjkoga prisiljavate da ide novom stazom, nakojoj nikada nije bio, a on se opire. Poku-šavaće da ide starim obrascem, starom sta-zom, starim kolosekom. Ubrzo biva nate-ran. Zaveden. Kažite onda žalosti: "Ne bojse, to je zaista siguran put; pođi ovimputem. Možeš postati sreća, a u tome nemaništa loše i ništa nije nemoguće."

Samo je nagovorite, razgovarajte sasvojom tugom, i jednog dana iznenada ćetenaći da se tuga premestila u novi kanal; onaje postala sreća.

Tog dana se rađa yogin, ne pre. Pretoga, jednostavno se pripremate.

Nužno je razmišljati o suprotnosti-ma jer nepodesne misli, emocije i akcije,takve kao nasilje, imaju za rezultat nezna-

nje i silnu bedu, bilo da se one izvode, pro-uzrokuju, ili odobre kroz pohlepu, ljutnju ilisamoobmanu u slabom, srednjem ili jakomstepenu.

Sve što je negativno, opasno je zavas i za druge. Sve što je negativno većkreira pakao za vas i za druge; stvara beduvama i drugima. Čak i ako pomislite nega-tivnu misao, već je postala realnost u svetu.Ne postaje realnost samo kada delujete;misao je realna kao svaka akcija. Ako misli-te da ubijete čoveka, već ste ga ubili. Čovekmožda živi, ali vi ste obavili svoj posao;čovek neće moći da živi potpuno koliko jeto moguće - kao što je bilo moguće. Maloste ga ubili. Čovek je možda preživeo, aliste vi postali ubica i vaša vlastita energijaće nositi taj kvalitet ubistva u vama.

Misao, emocija ili akcija - ne pra-vimo nikakvu razliku među njima. Oni suisti. Oni su baš kao seme, biljka i plod. Akoseme postoji, već je plod na putu, on dolazi.Stoga kad god vi uhvatite negativnu misao,odmah je sublimirajte, preobrazite je. Onaje opasna. Svaka misao na kraju postajeakcija; svaka misao na kraju postaje stvar.

Jeste li ponekad posmatrali? Dođete

u novu sobu hotela da boravite, i iznenadaosetite promenu u sebi. Ili uđete u novukuću i postoji neobično osećanje, da višeniste sami. To se događa prema određenomzakonu. U hotelskoj sobi mnoge stvari nas-tavljaju da se događaju; mnogi tipovi ljudidolaze i odlaze. To postaje vrlo, vrlo, pretr-pano mesto. Hotelska soba je vrlo, vrlo pre-trpano mesto - hiljade misli su bile ispušte-ne u toj sobi. Ona nije prazna, kao što misli-te da jeste, nije. Te misli vibriraju tamo.Kada uđete unutra, iznenada, pod uticajemste tako mnogo misli.

Preselite se u novu kuću - ona jeneobična, strana. Potrebno je gotovo trisedmice, dvadeset i jedan dan, da se smesti-te i osetite da je to vaša kuća, jer za dvade-set jedan dan, ubrzo, vaše misli isterajumisli koje su već bile tu i zaposele su kuću.Onda stvari postaju lakše, osećate se kodkuće - kao da ste se vratili natrag svom vla-stitom biću.

Ponekad, ako je ubica živeo u sobi ineprekidno mislio o ubistvu i planiranjuovoga i onoga, ako tokom šest minutanakon što je napustio sobu, vi uđete u sobui ostanete tamo; on možda nije izvršio ubis-tvo, ali ćete ga možda vi izvršiti - jer njego-

va misao je tako moćna u tom momentu.Tokom šest minuta misao je tako snažna,kao što je ikada mogla biti. Uskoro onanestaje. Ili, ali ako je čovek razmišljao oizvršavanju samoubistva, neko drugi možeda ga izvrši. Vaša misao može postati akcijaza nekoga drugog.

Inače kad god mislite nešto negativ-no, možete stvarati lošu karmu za sebe idruge; menjate prirodu realnosti. Isto sedešava sa pozitivnom energijom, pozitiv-nim mislima: kad god pošaljete misao sau-češća u svet, to se prima. Stvarate bolji svet- samo razmišljanjem o tome. A ako možetedostići stanje nemanja uma, možete stvoritiprostor oko sebe koji je prazan. U tom pra-znom prostoru neko drugi može postatiBuda jednog dana. Otuda, tako mnogo poš-tovanja i časti je iskazano, i tako mnogonaklonosti nekim mestima u svetu - Meka,Medina, ili Jerusalim, ili Girnar, Kailash.Hiljade ljudi su postali Bude iz tih mesta.Tamo su ostavili vakuum, vrlo živ vakuum,i tako moćan da nijedna misao ne može ućiu taj vakuum. Ako možete naći pravo mestona Kailashu i ako možete sesti na to mesto,iznenada ćete biti preobraženi - vi ste u vrt-logu nemanja uma. To će vas očistiti. Isto

se dešava s negativnim kao što se događa sapozitivnim.

Kad god osećate nešto negativno,odmah promenite to u pozitivno - sublimi-rajte to. Ja ne kažem da prisilite to - kažemdopustite to da postane suprotno; pomozitemu da krene u suprotno. To nije teško!Čovek samo treba da poznaje veštinu.

Poglavlje 10

NEMA ODGOVORA,NEMA PITANJA

10. jul 1975. pre podne u Buddha dvorani

Prvo pitanje:Da li je to vrlo dobar znak kada

čovek nema pitanja da postavi?

Ako se zaista to dogodi da vi nema-te pitanja da postavite, to je ogroman feno-men. To je jedno od najlepših stanja uma;jer kada nema pitanja, ta nepitajuća svest jeodgovor na sva pitanja. Ne da vi dobijateodgovore, nego jednostavno pitanja se ras-tvaraju. Um postaje opušten, jer svako pita-nje je napetost, to je briga; to je izvesnauznemirenost.

Nemanje odgovora će razrešiti pita-nje. Pitajući um je problem, ne pitanje.Vaše pitanje može biti odgovoreno, ali ododgovora vaš pitajući um će stvoriti više odhiljadu i jednog pitanja; vi ćete svesti svakiodgovor na mnogo više pitanja. To nikadane pomaže. To pomaže samo kada sva pita-nja otpadnu, kada svest transcendira ispiti-vanje, kada razumete da nema ničega da se

pita, ništa da se odgovori.Život je misterija, ne problem - ne

možete ništa pitati o tome. Ako se zaistadogodi, to je samadhi. Za to je sav mojnapor. Treba da dođete do tačke gde sepitanja ne javljaju. U toj tišini, u toj totalnojegzaltiranoj sreći, u tom miru, vi ste preob-raženi; sva uznemirenost, svaka muka išče-zava.

Međutim, pitanje je da li je to real-no, jer možda ne postavljate pitanja a pita-nja postoje; onda to nije od koristi. Bolje jeonda pitati. Ako su pitanja u umu, a vi ih nepostavite, onda se osećate neodlučno, stid-ljivo, to neće pomoći. Bolje je pitati i zavr-šiti s njima. Nećete pitajući dobiti odgovor -niko nije dobio odgovor - niko ga nikadanije imao - niko ga nikada neće imati.Odgovor je nemoguć jer život je misterija.On se ne može objasniti. Što ga više objaš-njavate, više nalazite da ga je nemogućeobjasniti. Inače pitajući, ubrzo, postajetesvesni besplodnosti postavljanja pitanja.

Onda jednog dana, u suptilnom tre-nutku svesnosti, u izvesnom integrisanommomentu svesti, transcendirate pitanja. Baškao što zmija izađe iz svoje stare kože -stara koža se ostavlja, a zmija odlazi dalje -

jednog dana vaša svesnost se kreće a kožapitanja ostaje iza. Iznenada ste novi i devi-čanski - dostigli ste. Postali ste Buda. SvestBude nije ona svest koja ima sve odgovore;to je svest koja nema pitanja.

Drugo pitanje:Govorilo se da u vremenima velikog

stresa - društvenog, ekonomskog, religij-skog - veliko dobro jeste moguće. Da li taformulacija podrazumeva ili odražava onošta smo mi u Puni iskusili u vašem prisus-tvu?

Da, vreme kriza je vrlo dragocenovreme. Kada je sve zasnovano i nema krize,stvari su mrtve. Kada se ništa ne menja isavršen je stisak starog, gotovo je nemogu-će da promenite sebe. Kada je sve u haosu,ništa nije statično, ništa nije sigurno, nikone zna šta će se dogoditi sledećeg momenta- u takvom haotičnom vremenu - vi ste slo-bodni, možete se menjati. Možete dospetido unutarnje srži vašeg bića.

To je baš kao u zatvoru: kada je sveutvrđeno, određeno, gotovo je nemoguće dai jedan zatvorenik izađe napolje, da pobeg-ne iz zatvora. Samo zamislite: ako bi došlo

do zemljotresa i sve je u neredu, niko nezna gde su čuvari i niko ne zna gde je stra-ža; a sva pravila su se izgubila, svako jurisam za sebe - u tom momentu ako je zatvo-renik malo budan i pažljiv može pobeći vrlolako; ako je glup, samo onda će propustitipriliku. Kada je društvo u metežu i sve je ukrizi, haos prodire skroz - to je trenutak,ako želite, možete pobeći iz zatvora. To jetako lako, jer vas niko ne čuva, niko nije izavas. Ostavljeni ste sami. Stvari su u takvomobliku da se svako brine o svom sopstve-nom poslu - niko ne gleda u vas. To je pravitrenutak. Ne propustite ga.

U periodima velike krize, mnogoprosvetljenja se događalo. Kada je društvoutvrđeno i gotovo je nemoguće pobuniti se,otići izvan, ne slediti pravila, prosvetljenjepostaje vrlo, vrlo teško - jer je to sloboda, toje anarhija. U stvari to je udaljavanje oddruštva i postajanje individuom. Društvo nevoli individue; ono voli robote koji izgleda-ju kao individua, ali to nisu. Društvo ne voliautentično bivanje, istinito postojanje. Onovoli maske, licemere, dvoličnjake, ali neprave osobe, jer prava osoba je uvek nevo-lja. Ne možete je primorati na stvari; nemožete je učiniti zarobljenikom, ne možete

je podjarmiti. Ona će želeti da izgubi svojživot, ali neće želeti da izgubi svoju slobo-du. Sloboda joj je dragocenija nego samživot. Sloboda je za nju od najveće vred-nosti. Zbog toga smo u Indiji nazvali najve-ću vrednost moksha, nirvana; ove rečioznačavaju slobodu - totalnu slobodu -apsolutnu slobodu.

Kad god je društvo u metežu i svakoje usmeren na svoj vlastiti posao - mora dateži tome - pobegnite. U tom momentu suotvorena vrata zatvora - mnogo pukotinaima u zidovima, stražari nisu na dužnosti...čovek može lako da pobegne.

Ista situacija je bila u vreme Bude,pre dvadeset pet vekova. To uvek dolazi uciklusima; ciklusi se kompletiraju u dvade-set pet vekova. Baš kao što se ciklus zao-kruži u jednoj godini - opet se leto vraćanatrag, postoji veliki ciklus od dvadeset petvekova. Svaki put posle dvadeset pet veko-va, stari temelji se ruše; društvo ima slojsvog novog temelja. Čitava građevina pos-taje bezvredna; mora da bude srušena. Ondasu ekonomski, socijalni, politički, religijski- svi sistemi - poremećeni. Novo treba da serodi; to je porođajni bol.

Postoje dve mogućnosti. Jedna je

mogućnost da započnete da učvršćujetestaru propadajuću konstrukciju; možetepostati društveni sluga i možete početi dačinite stvari stabilnijim. Onda ne postižetecilj, jer ništa ne može da se uradi; društvoumire. Svako društvo ima životni opseg isvaka kultura ima životni vek. Kao što jedete rođeno i mi znamo da će postati mla-dić, postaće starac, i umreće - sedamdesetgodina, osamdeset godina, najviše sto godi-na - svako društvo se rađa, biva mlado, pos-taje staro, i mora da umre. Svaka civilizaci-ja koja je rođena mora umreti. Ovi kritičnimomenti su momenti smrti prošlosti, sta-rog; momenti rađanja novog. Ne treba dabrinete; ne treba da podupirete staru kons-trukciju - ona će umreti. Ako podupirete,možete biti smrvljeni ispod nje. To je jednamogućnost; da započnete podupirati kons-trukciju. To neće delovati. Propustićetepriliku.

Onda postoji druga mogućnost:možete započeti društvenu revoluciju dadonesete novo. Onda, takođe, propustićetepriliku, jer novo će doći. Ne treba da gadonosite. Novo već dolazi - ne brinite otome; ne postajte revolucionari. Novo ćedoći. Ako je staro otišlo, niko ga ne može

prisiliti da ostane, a ako je novo tu, i vremeje dospelo, i dete je sazrelo u materici, deteće se roditi. Ne treba da pokušavate s nika-kvim carskim rezom. Dete će se roditi, nebrinite za to. Revolucija nastavlja da sedešava sama od sebe; to je prirodna pojava.Nikakvi revolucionari nisu potrebni. Netreba da ubijete osobu; ona će sama umreti.Ako počnete raditi za društvenu revoluciju -postajete komunista, socijalista - vi nećetepostići cilj.

Ovo su dve alternative u kojimamožete da ne postignete cilj. Ili možetekoristiti ovo vreme krize i biti preobraženi,iskoristiti ga za svoj individualni rast. Nepostoji ništa kao kritični momenat u istoriji:sve je napeto i sve jako, sve dolazi umomentu do vrhunca, odakle će se točakokrenuti. Koristite ova vrata, ovu priliku, ibudite preobraženi. Zbog toga moj naglasakje na individualnoj revoluciji.

Treće pitanje:Danas je, od samog rođenja pa do

smrti sve kontrolisano, vođeno, diktirano,upravljano, rukovano od politike. Ako seispravno ne uredi i dok se politika ne uredi,svi napori religije i nauke se mogu pokazati

besplodnim, jer je današnji svet mesto hao-sa i zabuna, bola i patnji, samo zbog prlja-ve politike, zar ne?

Pitanje ima dva dela. Čovečanstvonije prljavo zbog prljavih političara; prljavipolitičari postoje zbog prljavog čovečans-tva. Treba dobro da razumete to. Ne bacajteodgovornost na političare. Oni jednostavnoodražavaju vas; ništa drugo. Ovo je apsur-dno: prvo ih vi birate, onda ih nazivateprljavim. A kada birate, birate najprljavije.Glasate za njih, a onda ih nazivate prljavim.Kako oni dolaze? Odakle dolaze? Oni dola-ze od vas. Oni su tu uz vašu podršku; oni ćepasti ako ih ne podržite.

Ne nazivajte ih prljavim. Ovo je sta-ri trik uma: uvek baca odgovornost nanekoga drugog, a vi se osećate oslobođenikrivice. Vi ste pravi krivac. Ako prljavipolitičari postoje, oni postoje zbog vašegprljavog uma. Negde u vašem umu oni ima-ju svoje korenje; odatle su oni hranjeni.Stoga samo promenom političara ništa seneće promeniti. Hiljadama godina ljudi sumenjali političare, ništa drugo, ali ništa sene događa - jer čovek nije promenio sebe.Vi nastavljate da menjate političare, ali ko

će izabrati sledeće? Opet ćete vi izabratisledeće.

Kad god je političar izvan vlasti onizgleda vrlo lepo, dobro, nevino, jer bezvlasti ne možete biti prljavi - vama trebavlast. Tako kad god političar nije na vlastion izgleda ponizan, tako iskren. Samo mudajte vlast, odmah se preobražava, više nijeista osoba - jer politika je put moći. Čovekkoji ide prema vlasti, morao je biti ponizanda bi vas nagovorio, da bi vas zaveo, da jeon ponizan, sveti čovek. Jednom kada je navlasti, on se ne brine za vas. On zapravonije ni ranije nikada brinuo; samo je igraoigru s vama. On vas je zavodio, eksploati-sao. Sada je postigao svoj cilj - zašto bibrinuo o vama? Ko ste vi? On vas ne pre-poznaje. Sada je dugo željena moć u njego-vim rukama; on počinje da je koristi. Ondapočinjete da ga nazivate prljavim.

Vi ste menjali političare stolećima -ništa se nije promenilo. Bolje promenitesebe. Vreme je - dovoljno je vremena sada -morate razumeti da nijedna društvena revo-lucija nije revolucija. Nijedna političkarevolucija ne može biti revolucija. Najviševam može dati privremeno olakšanje, ali tonije ništa, ništa od neke vrednosti. Dok se

vi ne promenite, ništa se ne menja; ljudskaindividua mora da se promeni.

A sada drugi deo pitanja. Vi misliteda je danas, sada, upravo od rođenja, pa dosmrti, sve kontrolisano od strane političara -"vođeno, diktirano, upravljano, vladano."Da li znate neko vreme kada to nije bilotako? Zašto to nazivate "danas, sada?"Uvek je to tako; uvek je čovek bio vođen,kontrolisan. U stvari kontrola danas nijetako jaka; zbog toga se pitanje javlja. URaminim danima pitanje se ne bi javilo -kontrola je bila savršena. Idite dalje unatragi kontrola je tako savršena da ne možete čakni postaviti pitanje. Sada možete postavitipitanje, jer kontrola je malo labava. Možetepostaviti pitanje; barem se toliko slobodedesilo u svetu. Što dalje idete unatrag, naćićete da su ljudi više kontrolisani.

Nikada u prošlosti nije bilo trenutkakao što je ovaj. Najbolji je od svih do sada.Do sada, najbolji je ovo trenutak koji živite,i to treba da bude tako. Prošlost nije bilabolja od sadašnjosti - to ne može biti. Sadabarem u svetu postoji fasada slobode;barem vam je dozvoljeno da govorite;barem vam je dozvoljeno da pitate. Ovo jejedan od najvećih psiholoških uvida koji

treba razumeti.Na primer, u Indiji su nedodirljivi,

shudre, postojali hiljadama godina, alinikada se u prošlosti nije postavilo pitanje onjihovom ropstvu. Zašto? Kontrola je bilasavršena. Kontrola je bila savršena, uslov-ljavanje je bilo apsolutno, nisu mogli čak nida osećaju da su kontrolisani. Ko će osetitito? Kako ćete osećati ako je uslovljavanjetotalno? Mislićete da je to jedini život kojipostoji; nije bilo mogućnosti da nikakavdrugi život bude upoređen s tim. Shudre suprihvatile da je to jedina mogućnost. Živelisu jedan od najružnijih života na zemlji, alinikada nisu bili svesni. Uslovljavanje jebilo savršeno.

Ne možete naći veće uslovljavateljeod brahmina; a oni moraju biti najbolji jersu u tom zanimanju najduže. Oni su bili utom zanimanju najduže - niko ne zna višetrikova od njih. Ceo svet treba da uči odbrahmina kako da uslovljava. Oni su najsta-riji ispirači mozgova. Oni su uslovili takosavršeno te shudre, veliku masu ljudi, jed-nostavno da veruju da je to usled njihovihprošlih karmi; tako da se nije javljalo pita-nje nikakve pobune - morali su da pate.Ako pate tiho postoji mogućnost u slede-

ćem životu da se ne rode kao shudre; akostvaraju nevolje, u sledećem životu će seroditi kao shudre, čak i gore od toga. Oni nesamo da su uslovili jedan život; uslovili suceo lanac života. Shudrama nije bilo dozvo-ljeno da čitaju, jer kada počnete da čitate,započinjete da pitate. Nije im bilo dozvo-ljeno da znaju ništa o Vedama, spisima, jerako znaju iste tajne kao što ih tlačitelji zna-ju, onda bi bilo teško. Nije im bilo dozvo-ljeno da imaju ma kavo razumevanje. Živelisu kao životinje.

To ropstvo je bilo savršeno; i tako jebilo svuda u svetu. Po prvi put je čovekdobio malo slobode, malo duži lanac. Stogane govorite "danas," jer u tom danas postojiosuda sadašnjosti i precenjivanje prošlosti;to nije ispravno. Sadašnjost je uvek bolja.To mora biti jer je izrasla iz prošlosti; s višeiskustva, bogatija, budućnost će biti bolja.Ali uslovljavanje postoji; uvek je postojalo.Društvo živi na uslovljavanju; ono uslov-ljava svakoga. Metode se možda razlikuju -u Kini oni uslovljavaju na drugačiji način, uRusiji na drugačiji način, u Indiji na različitnačin - ali uslovljavanje je isto.

Šta mislite... šta su radili religiozniljudi? Da li mislite da su samo političari

uslovljavali ljude? Religija je bila najvećapolitika u svetu; ona je takođe uslovljavalaljude. Kako ste vi hindu? Šta znači biti hin-du, hrišćanin ili musliman? To je uslovlja-vanje. Dete se rodi; politika će moći da šče-pa dete za vrat vrlo kasno, kada dete pođe uškolu - samo onda. Do tog vremena imaćesedam godina. Sada naučnici kažu, da je dodoba od sedam godina, dete već osamdesetposto uslovljeno. Dakle ko radi to uslovlja-vanje? Roditelji, sveštenik, hram, crkva. Odsamog početka oni tovare vaš um da ste vihindu, da ste musliman, da ste hrišćanin -ili, da ste komunista.

Svaka religija je zainteresovana zadecu, da dopre do njih. Odmah, čim mogurazumeti reči, mora da se nauče. Odmah -jer jednom kada propuste priliku da ihpoduče rano, postoji opasnost; vaše nesves-no treba potpuno da bude uslovljeno. A toće uticati na čitav vaš život. Šta god da pos-tanete, ta uslovljenost će uvek biti tu, bojećivaše stanovište, vaš um. Ako ste bili hindu,rođeni hindu, onda studiranjem, intelektu-alnim razumevanjem, sastajanjem s drugimljudima, upoznajući druge religije, drugespise, možete postati malo svesni da nisusamo hindu ispravni, da ima takođe drugih

ispravnih ljudi - Kuran je takođe dobar, nijesamo Veda dobra - ali ako pogledate dubo-ko dole u nesvesno, uvek ćete naći hijerar-hiju: Veda će uvek biti na vrhu. Možeteceniti Hrista, ali Krišna će biti na vrhu.

Čak i čovek kao Bertrand Russell,koji je postao apsolutni agnostik u svomdocnijem životu, prestao je verovati u Bogaili u budući život - čak i on kaže da znadobro da Buda izgleda najveća osoba ikadarođena na svetu; intelektualno on to možekazati, ali njegovo srce nastavlja da kazuje:"Ne, kako Buda može biti tako velik - većinego Isus? Nije moguće." Stoga on kaže:"Najviše što mogu je da ih stavim na istitron, ali ne mogu Budu postaviti više. Aznam intelektualno da Buda izgleda većifenomen od Isusa" - uslovljavanja iz detinj-stva nastavljaju čvrsto da drže vaše srce.

Religije su vas uslovljavale, politi-čari su vas uslovljavali; vi ste uslovljenimehanizam. Samo kroz meditaciju postojimogućnost da se ukloni uslovljenost uma.Samo meditant ide izvan uslovljavanja.Zašto? Jer svako uslovljavanje deluje krozmisli. Ako osećate da ste hindu, šta je to?Gomila misli vam je data, kada niste bilisvesni šta vam je dato. Gomila misli, i vi ste

hrišćanin, katolik, protestant. Samo se umeditaciji misli rastvaraju - sve misli. Pos-tajete bez misli. U tom stanju uma bez mislinema uslovljavanja; više niste hindu, nitihrišćanin, ni komunista, niti fašista. Višeniste niko - jednostavno ste vi sami. Po prviput svo uslovljavanje je odbačeno. Vi stevan zatvora.

Samo meditacija može da vas oslo-bodi uslovljenosti. Nikakva društvena revo-lucija neće pomoći, jer revolucionari će vasopet usloviti na svoj način. Rusija je 1917.prošla kroz revoluciju. Pre toga, bila je jed-na od najortodoksnijih hrišćanskih zemalja.Ruska crkva je bila više ortodoksna negoVatikan - ali iznenada, Rusi su promenilisve. Crkve su zatvorene, one su preobraže-ne u škole, kancelarije komunističke partije,bolnice - religijska učenja su zabranjena, ioni su započeli da uslovljavaju ljude u imekomunizma. Za deset godina svi su bili ate-isti. Samo za deset godina! Do 1927. svareligija je iščezla iz Rusije; oni su uslovljeniiznova.

Za mene je to isto: bilo da uslovitečoveka kao katolika, hrišćanina, ili ga uslo-vite kao komunistu, za mene nema razlike,jer svo pitanje je u uslovljavanju. Vi uslov-

ljavate, ne dajete mu slobodu - kakva jerazlika da li živite u hrišćanskom paklu ilihindu paklu, ili živite u hrišćanskom rops-tvu ili hindu ropstvu? Kakva je razlika? Nepostoji razlika. Ako živite u hindu zatvoru,to je samo etiketa, nalepnica. Onda jednogdana dođe revolucija; oni poderu nalepnicui stave novu: "Komunstički zatvor". Ondaste srećni i uživate što ste se oslobodili sta-rog zatvora - a i dalje ste u istom zatvoru!Samo se reči menjaju. Prvo ste učeni dapostoji Bog, on je stvorio svet; sada steučeni da nema Boga i niko nije stvorio svet;ali i jednoj i drugoj stvari su vas učili.

Religija se ne može naučiti. Sve štose može naučiti biće politika. Stoga jakažem da je religija bila najveća politika uprošlosti. Ne postoji mogućnost nikakvedruštvene revolucije, jer sve revolucije ćevas opet usloviti.

Postoji samo jedna mogućnost: to jeindividualno cvetanje kroz nadilaženje uma.Postignite nemanje misli, ili nerazmišljanje;onda vas niko ne može usloviti, onda svakouslovljavanje otpada. Tada ste po prvi putslobodni. Onda je čitav prostor vaš, bezikakvih ograničenja, bez ikakvih zidova, uživotu se krećete, živite, volite, veselite se,

uživate.

Četvrto pitanje:U kom trenutku katarza može otpas-

ti?

Ona otpada sama kada je završena.Ne treba vi da je odbacujete. Ubrzo ćeteosetiti da u njoj nema energije. Uskoro ćeteosetiti da vršite katarzu, ali ona je prazangest, energije nema tamo - zapravo, pretva-rate se da je radite; ona se ne dešava. Kadgod osetite da se ona ne događa, a vi morateda je prisilite, ona je već otpala. Samo trebada slušate svoje srce.

Kada ste ljuti, kako znate kada ćeljutnja nestati? Kada ste seksualni, kakoznate da je seksualnost otišla? Jer energijaod misli više nije tu. Misao može ostati, alienergije više nema; to je jedna prazna stvar.Vi ste bili ljuti pre nekoliko minuta; sada jevaše lice možda još malo ljuto, ali dubokodole znate da nema ljutnje, energija se pre-mestila. U stvari, bili ste ljuti na svoje dete;ne možete se smejati, inače dete će vaspogrešno razumeti, stoga se pretvarate daste još ljuti; ali biste sada želeli da se smeje-te, da uzmete dete, da ga ljubite, volite. Ali

se još pretvarate. Inače cela svrha će bitiizgubljena - vaša ljutnja - i dete će početi dase smeje, misliće da nije ništa. Vi se pretva-rate samo na licu, duboko dole energija sepokrenula.

Isto će se dogoditi u katarzi. Vi vrši-te katarzu, to je jedna energetska pojava.Mnoge emocije su potisnute - one se odmo-tavaju, izlaze gore, ključaju. Onda imamnogo energije. Vi vrištite - tu je energija.Posle vrištanja osećate se olakšano, kao daje teret nestao. Osećate se bez težine, oseća-te se mnogo lakše, smireni, usporeni. Akonema potisnute emocije, onda možete vršitipokrete ali posle pokreta osetićete umor, jerste nepotrebno trošili energiju. Nije bilopotisnute emocije, ništa nije izlazilo, nepot-rebno ste skakali i vrištali; osetićete umor.

Ako je katarza prava, vi ćete se pos-le toga osećati podmlađeno; ako je katarzalažna, osetićete umor. Ako je katarza prava,osetićete se vrlo, vrlo živahnim posle nje,mlađi nego ranije, kao da je nekoliko godi-na nestalo - imali ste trideset, sada ste dva-deset osam, ili dvadeset pet. Teret je išče-zao - vi ste mlađi, življi, svežiji. Ali akosamo vršite pokrete, vi ćete osetiti umor -imali ste trideset, sada se osećate da imate

trideset pet.Morate posmatrati. Niko drugi ne

može reći šta se događa u vama. Morate bitiposmatrač. Neprekidno posmatrajući šta sedešava. Ne nastavljajte da se pretvarate - jerkatarza nije cilj; ona je samo sredstvo. Jed-nog dana ona mora da otpadne. Ne nastav-ljajte da je nosite. Ona je kao čamac, tra-jekt; pređete vodeni tok a onda zaboravitena njega; ne nosite ga na svojoj glavi.

Buda je obično stalno kazivao pričuda se jednom dogodilo da su pet budalaprelazili reku. Onda su oni razmišljali otome toliko mnogo, jer im je čamac jakomnogo pomogao. Bila je kišna sezona ireka je bila nabujala, gotovo je bilo nemo-guće preći je bez pomoći čamca, stoga surekli: "Ovaj čamac nam je koristio, kakoonda možemo da ga ostavimo ovde? Trebada pokažemo svoje poštovanje i zahval-nost." Stoga su poneli čamac na svojimglavama na tržnicu. Ljudi su pitali: "Štaradite?" Oni su odgovorili: "Ovaj čamacnam je pomogao tako mnogo, kako sadamožemo da ga ostavimo? Nosićemo gacelog života. Čak ni tada zahvalnost nećebiti dovoljna. Ovaj čamac je sačuvao našeživote."

Buda je obično govorio: "Ne buditeglupi kao ovih pet budala." Religija ječamac; život je cilj. Religija je čamac;ekstaza je cilj. Čitav Patanjđali mora bitiodbačen jednog dana, jer je sve to metodo-logija. A kada je čitav Patanjđali odbačen,onda ćete iznenada otkriti Lao Ce-a skrive-nog u pozadini - on je cilj. Cilj je da sebude. Cilj nije da se nešto čini, cilj je da sebude. Sve metode su da se nešto uradi, onepomažu da vas dovedu kući, ali kada uđeteu kuću zaboravljate na kola koja su vasdovezla ili na magarca na kome ste došli, ilina čamac. Sve metode se odbacuju van; viste dospeli do kuće.

Zapamtite, katarza može da postanevaša opsesija. Možete nastaviti da je spro-vodite, a onda ona može postati brazda,obrazac. Ne treba stvarati obrazac. Posmat-rajte, kada je to potrebno, nastavite da pos-matrate. Ubrzo ćete postati svesni - to jevrlo suptilna svesnost, jer pojava je vrlosuptilna - pošto sada ne postoji energija, vivrištite ali zaista vrisak ne dolazi, skačete,ali morate uložiti napor. Onda dopustitetome da bude odbačeno; ne nosite čamac.

U kom trenutku katarza može bitibačena? Ona pada sama od sebe. Jednosta-

vno ostajete budni i posmatrate. A kada onaželi da padne, ne prianjajte uz nju; pustite jeda padne.

Peto pitanje:Zašto je čovek izgubio sposobnost

sublimacije od Patanjđalijevog vremena?

Zbog previše obuzdavanja. Mehani-zam mora da se razume. Patanjđalijevovreme je bilo vrlo primitivno, prirodno,praiskonsko. Ljudi su bili nevini kao deca.Sada je svako civilizovan, obrazovan. Deteu vama je zgaženo, potpuno smoždeno.Civilizacija je kao monstrum: ona stalnolovi i ubija dete u vama. Sve što je prirodnobilo je izopačeno; sve što je prirodno bilo jeosuđeno.

Za to postoje razlozi. Na primer,svaka kultura, svako društvo, moralo je daprolazi kroz mnoge ratove. Ako seks nijeugušen, onda armija ne može biti stvorena.Vojnik mora da uguši svoj seks; samo ondaista energija postaje borbena energija. Nije-dna armija ne dozvoljava svojim vojnicimada povedu svoje žene i devojke na front -izuzev Amerike. Amerika će biti svudapobeđena, jer onda nema izgrađene energi-

je. Vojniku treba frustrirana energija. Akoima devojku ili ženu sa sobom on je zado-voljan. Zašto bi se borio?

Jeste li posmatrali? Kad god suzbi-jete seks, ima više ljutnje. Idite i pogledajtesvoje monahe, svoje takozvane sadhue,uvek ćete ih naći ljute. Sada je ljutnja nji-hov stil života zato što su potiskivali seks.Ako potiskujete seks, onda energija treba dabude otpuštena nekuda. Ako zatvorite jednavrata, druga vrata se odmah otvaraju - adruga vrata će biti razvratna. Prva su bilaprirodna. Zatvorite druga vrata, onda setreća vrata otvaraju - treća će biti čak jošrazvratnija. Vremenom dok otvorite četvrta,bićete u ludnici.

Dakle društvo koristi seksualnuenergiju; zbog toga su sva društva protivseksa. Ako je svačiji seks zadovoljen, sre-ćan, lep, ko bi se brinuo za borbu? Nemožete poslati hipike u rat. Oni su srećni, toje jedini razlog, žive svoj život tako prirod-no, da ne samo da neće ići, oni će demons-trirati sa plakatima "Ljubav, ne rat." Oni suu pravu. Ako se ljudima dozvoli da vole, ratće iščeznuti iz sveta.

Ovo je vrlo kompleksno. Čak i reli-gije kao đainizam, koje uče nenasilje, tako-

đe uče obuzdavanje seksa. To je apsurdno.Ako je seks obuzdan biće rata, biće nasilja,jer gde će energija ići. Ako zaista ne želiterat u svetu, onda energiji treba dozvoliti dase kreće na prirodan način. Ali nijednodruštvo to ne može dozvoliti, jer rat je pot-reban; inače drugi će skočiti na vas. Onineće misliti da ste vi dobri ljudi tako da netreba da vas uznemiravaju. Ako Indija doz-voli totalnu seksualnu slobodu i postanehipi zemlja, Kina će doći. To nije moguće.Ako Kina to dozvoli, postoji strah, Rusijaće doći. Ako Rusija dozvoli to, Amerika tučeka. Dakle, svako je opasnost premanekome drugom, niko ne može dopustitiživotu da cveta na prirodan način. Da sebude prirodan postala je najteža stvar nasvetu.

Onda, ako želite da učite dete, mora-te potisnuti seks jer oko trinaeste, četrnaes-te, dete postaje seksualno zrelo. Zrelost musada daje ulaznicu, sada može da rađa decu- ali treba završiti koledž. Ako se oženi učetrnaestoj kako će onda postati doktor, iliinženjer? Ne, ono mora da postane doktor, ada bi postalo doktor ono mora da čeka. Dodvadeset četvrte, dvadeset pete postaćeinženjer, doktor ili profesor; onda je dozvo-

ljena ženidba - jer ista energija treba da sekoristi za učenje. Ako dozvolite devojkamai dečacima da žive u istim konačištima,univerziteti će iščeznuti; ne mogu postojati.Oni egzistiraju na suptilnom mehanizmupotiskivanja. Seks treba da bude potisnut;samo onda je dostupna energija za neštodrugo. Onda devojke i dečaci ulažu svojuenergiju u ispite. Oni to ne vole, ali šta darade? Energija je tu.

Zatim celo društvo je protiv mastur-bacije, jer ako ne dozvolite dečacima idevojkama da žive zajedno, dečaci će mas-turbirati, devojčice će masturbirati. Naučni-ci moraju biti protiv toga, jer im ističe ener-gija. Energija mora da bude prisilom usme-rena na univerzitet; oni moraju postati inže-njeri. Oni ne treba da uživaju u sebi. Takosva društva stvaraju krivicu oko masturba-cije. I sva društva nastavljaju da hvale, daako konzervirate seksualnu energiju vi ćetepostati vrlo, vrlo veliki. Naravno, na nekinačin, i postaćete; u svetu ambicije. Akoniste potiskivali seks, ne možete postativeliki politički lider, jer koga je briga za to?To je takva besmislica, da neko želi ići uDelhi ili Belu Kuću, u Vašington. Niko nemari. Šta vam to treba? Vaša mala kuća je

Bela Kuća. Vi živite lepo i uživate, zaštobiste trošili svoj život putujući prema Del-hiju ili Vašingtonu. Ne, onda ne možetepostati veliki politički lider.

Seksualna energija mora biti neiživ-ljena; onda postajete veliki umetnik. Seksu-alna energija mora biti neiživljena, ondapostajete veliki naučnik. Frojd kaže da ljudikoji su vrlo, vrlo obuzdali seksualnu energi-ju postaju naučnici; jer pokušaj da se otkrijetajna jeste seksualna radoznalost - malidečak pokušava da sazna kako gola devoj-čica izgleda, radoznao je. Svi dečaci, svudau svetu, igraju igru zvanu "doktor." Onipostaju doktori, a devojčice postaju pacijen-ti - male devojčice, mali doktori, mali paci-jenti - samo da bi saznali kako devojčiceizgledaju ispod odeće. Doktoru je naravnodozvoljeno; on može proveriti telo. Taradoznalost je ista radoznalost kao naučni-kova radoznalost. Ako je seks potisnut,ubrzo, naučnik će pokušati da gurne svojnos svuda - da ogoli prirodu, da sazna tajne,šta su tajne. On želi ceo svet, čitavu egzis-tenciju, da bude gola tako da može saznatisvaku tajnu, svako skrovište i ugao. Ako jeseks dozvoljen... Na primer, ima primitiv-nih društava svuda u svetu; nekoliko primi-

tivnih društava. Oni nisu stvorili nijednogvelikog naučnika. Oni to ne mogu. U mestuBastar u Indiji, bio sam u maloj zajednicivrlo primitivnih ljudi. Oni imaju malu kuću,zajedničku kuću, u svakom gradu. Svakomdečaku i devojčici posle dvanaeste godinedozvoljeno je da idu u zajedničku kuću ispavaju tamo; sve devojke spavaju tamo,svi dečaci spavaju tamo. Nema sputavanjanjihove seksualnosti - oni uživaju. Postojisamo jedno ograničenje, to je divno, da senijedan dečak ne kreće s jednom devojči-com više od tri dana, tako da on upozna svedevojke iz grada pa može odlučiti, i svakadevojka upoznaje svakog dečka u gradu.Tako mogu odlučiti s kim će živeti čitavogživota. To izgleda vrlo lepo, jednostavno, ivrlo humano. Svakom dečku je dozvoljenapuna sloboda, svakoj devojci je dozvoljenapuna sloboda - nema uzdržanosti. Jednomkada se upoznaju svi dečaci i sve devojčiceiz zajednice, onda mogu odlučiti. Jednomkada odluče, onda nema slobode. Zapravonije ni potrebna. Oni su takvi autentičniljubavnici kakve ne možete naći nigde usvetu. Jednom kada se dečak i devojkaodluče da se ožene, zaboravljaju potpuno nadruge dečake i devojke. Nema svrhe, upoz-

nali su sve i to je njihov izbor. Našli susvog partnera - i gotovo! Nikada nisuneverni jedno drugom - nikada se nijedogodilo u njihovoj istoriji da je muž nađenkako vodi ljubav sa drugom ženom, ili jezainteresovan za neku drugu ženu, ili ženutajno voli neko drugi. Ne, to se jednostavnone događa. Ne treba da se događa.

Ali oni nisu stvorili velike naučnike,velike pesnike, velike umetnike, ili velikeratnike. Ne, oni nisu proizveli nijednogvelikog čoveka, nijedne vrste. Oni su proiz-veli obične, jednostavne, prirodne ljude.Zapravo svaka vrsta veličine je vrstanenormalnosti; a negde seksualna energijamora da se iskoristi, jer to je jedina energi-ja.

U Patanjđalijevim danima ljudi subili jednostavni, prirodni. Nije bilo potrebeza katarzom, ništa nije bilo potiskivano.Nije bilo potrebno ići kroz katarzu. Ali sadasvako nešto potiskuje. Svako potiskuje natako mnogo načina da su godine katarzepotrebne; samo onda opet postajete prirod-ni. Sakupili ste toliko mnogo smeća u pod-svesnom, ono mora da se izbaci napolje. Nemožete se odmah kretati na stazi - prvomorate sebe rasteretiti.

Morate razumeti da društvo imasvoje vlastite potrebe, svaka nacija ima svo-je sopstvene potrebe. One nisu nužno pot-rebe individua; to je problem. Potrebe indi-vidua su da budu srećni, da budu blaženi -da se naslađujete u životu koji vam je dat.To je individualna potreba, ali to nije druš-tvena potreba. Društvo ne brine da li ste visrećni ili nesrećni; društvo želi da budeteviše produktivni, društvo želi da budetenajveći ratnici tako da možete zaštititi zaje-dnicu, društvo želi da vi budete veliki nau-čnik jer nauka je snaga. Društvo ima svojesopstvene potrebe, a individua ima totalnorazličite potrebe.

U savršenom društvu neće biti druš-tva, samo individue. U savršenoj državineće biti države, neće biti vlade, samopojedinci. Najčešće može biti dozvoljenminimum vlade. Na primer, poštansku slu-žbu treba da nadgleda centralna agencija iliželeznicu, to je sve. Vlada će voditi želez-nicu paziti na poštanske službe, i tome slič-ne stvari. Vlada treba da bude negativnasila. Kada kažem "negativna snaga" mislimda pazi da se nijedna individua ne sukoblja-va s nekom drugom individuom, i s bilokojom drugom slobodom pojedinca u živo-

tu, to je sve. Vlada ne treba da natura nika-kva pozitivna pravila ni zakone ljudima.Toliko je dovoljno; svakome je dozvoljenoda živi svoj vlastiti život, da radi svoje vlas-tite stvari, a niko da se ne meša. Ako seneko umeša, onda nastupa vlada, inače ne.Ali to izgleda kao da je utopija. Reč "utopi-ja" je vrlo lepa. Ona znači "ono što se nika-da ne dešava." Utopija označava nedođiju,koja ne postoji, i ne izgleda da postoji;sama ta stvar izgleda da je nemoguća.

Dakle, ja vas ne učim da želite nekuutopiju. Sve što može da se uradi, i sve štoje praktično, jeste da se postane budan ipažljiv, tako da izađete iz nereda. I, molimvas, ne brinete o drugima, jer niko ih nemože izvesti iz njihovog nereda ako oni nežele. Ako oni uživaju, neka uživaju. Ako seosećaju srećni u svoj bedi, pustite ih nekabudu bedni, to je njihova sloboda. Ne poku-šavajte da nametnete nikome ništa - to jekršenje zakona, prekoračenje granice. To jepo meni nasilje. Dopustite svakome njego-vo vlastito biće ili bivanje, i njegovu vlasti-tu slobodu; onda neće biti potrebe za katar-zom. Inače, sada se svako meša u život sva-kog drugog, niko ne želi da vas ostavisame.

Koriste se tako suptilne tehnike, dokniste vrlo, vrlo budni i pažljivi nećete moćida znate koji je tip tehnika korišćen da vasučini robom. Religije kažu da gde god daste, Bog vas posmatra. To znači da nigdenije moguće da budete sami, i da budeteono što sami jeste. Taj Bog izgleda da jevoajer. Gde god da ste - čak i u kupatilu -on vas tamo posmatra. Čak ni tamo nemožete pevušiti pesmu, čak i tamo nemožete se gledati u ogledalu, čak ni tamone možete zaplesati sami sa sobom, ne. Bogposmatra. A "Bog" označava vrlo ozbilj-nog, starog čoveka - bele kose, bele brade -uvek izduženog i ozbiljnog lica; on posmat-ra.

Slušao sam o kaluđerici koja je ima-la običaj da se kupa bez skidanja svoje ode-će. Neko je pitao: "Šta radite? U kupatilumožete skinuti svoju odeću." Ali je onaodgovorila: "Bog gleda svuda, stoga kakomogu biti naga? To će biti uvredljivo."Međutim, ako Bog gleda svuda, on mora dagleda i ispod odeće. Šta je onda poenta?Možete biti goli svuda, to znači, Bog svudaposmatra; ne možete pobeći. Zaboravite nanjega.

Postoje suptilne tehnike. Društvo je

stvorilo savest u vama, stoga šta god daradite, savest nastavlja da funkcioniše uslužbi društva. A društvo vas je učilo: "Ovoje unutrašnji glas." To nije vaš unutrašnjiglas. Ako ste rođeni u muslimanskoj poro-dici onda možete imati četiri žene, i vašapodsvest nikada se neće umešati - do četiri.Sa petom biće opasnosti. Sa petom ženomvaša podsvest će započeti da se komeša,reći će: "To nije dobro." Ali ako ste hindusili hrišćanin, onda je samo jedna žena doz-voljena. Sa drugom ženom javiće se prob-lem. Vaša podsvest započinje da govori:"Ovo je loše, ovo nije dobro, ovo je nemo-ralno. Šta to radiš? Treba da voliš samojednu ženu - zauvek i zauvek."

Šta je podsvest? Ima li muslimandrugačiju podsvest, a hindus drugačiju?

U mom detinjstvu, u mojoj kući,paradajz nije bio dozvoljen, jer sam rođen uđainskoj porodici, a paradajz izgleda kaomeso - samo izgleda slično! Nema u tomeničega… paradajz je nevin i bezopasan, aliu mom detinjstvu nikada nisam jeo paradajzu mojoj porodici jer je to bilo zabranjeno.Kada sam posetivši prijatelja kod njegovekuće bio ponuđen paradajzom, povraćaosam. Čitava podsvest se uzbudila: "Ne

mogu verovati da ljudi jedu paradajz. Para-dajz je tako opasna stvar - izgleda kaomeso; kako to možete jesti?"

Podsvest nije ništa do lukavstvodruštva. Ona daje neke ideje vašem unutra-šnjem umu, i odatle one započinju da funk-cionišu. One su kao Delgadove elektrode.Vrlo suptilne... gde god odete u društvoslede vas, skrivene iza vas. Ako činite neštoprotiv, podsvest probada, tišti.

Ovo nije pravi unutrašnji glas - jerpravi unutrašnji glas ne može biti različit zahindusa i muslimana, đaina i hrišćanina, ne.Pravi unutrašnji glas biće isti, jer pravi unu-trašnji glas nije proizveden od društva. Pra-vi unutrašnji glas dolazi iz vaše najdubljesrži bića; ali da bi se to otkrilo, čovek morada prođe kroz sve faze meditacije. Dok sesve misli ne rastvore, ne možete čuti svojvlastiti glas. Društvo je ispunilo vaš umtoliko mnogo, da šta god da čujete bićedruštvo koje pokušava da manipuliše vamaiznutra. Spolja ono manipuliše kroz policaj-ca i sudiju. Iznutra ono manipuliše krozBoga, podsvest, moralnost, pakao, nebo ihiljadu i jednu stvar.

Otuda potreba za katarzom. Vi nisteprirodni, i samo kroz katarzu moći ćete da

se rasteretite od društva, moći ćete biti slo-bodni od društva. Oslobođeni društva, pos-tajete dostupni prirodi; dostupni prirodi, vipostajete dostupni egzistenciji. A za mene,egzistencija je Bog.

Šesto pitanje:Zašto ističete da čovek treba da

skoči direktno na sedmi korak, to je dhyana,a onda da završi ostale korake kako bi biototalan da ostvari samadhi?

Iz posebnog razloga. Ja insistiramprvo da se skoči u dhyana, u meditaciju, aonda da se kompletiraju svi drugi koraci, jerste izgubili ukus dhyane, meditacije, takopotpuno da dok ne zadobijete ponovo ukusnećete se upustiti u napor ispunjavanja dru-gih stvari.

U Patanjđalijevo vreme meditacijaje bila prihvaćena činjenica. Svako je medi-tirao. Svako dete bi bilo poslato u gurukul,u šumski manastir. Tamo je osnovno učenjebilo meditacija; sve drugo je bilo drugoste-peno. Kada bi navršio dvadeset petu godi-nu, čovek bi se vratio u društvo, ali bi nau-čio meditativnost. Živeo bi na tržnici, ali biživeo meditativno. Od pedesete godine je

opet bio spreman da se vrati natrag u šumu.A od sedamdesete, ne bi radio ništa semmeditacije.

Ako samo pogledate ceo opsegživota, od sto godina: u prvih dvadeset petgodina, u početku, dat je okus meditacije -čovek zna aromu toga, miris toga. Čovekzna lepotu toga, blagoslov toga - i ondaulazi u svet. Sada čovek nikada neće bitideo sveta; zna da nešto lepo egzistira tamou šumi. Čovek je upoznao osamljenost;sada bivajući zajedno u gomili, u svetu,nikada neće biti kod kuće. Okusio je... sadasvi drugi ukusi nisu od ikakve vrednosti.Biće u svetu po dužnosti.

To je ono šta hindu spisi kažu, dačovek mora da bude u svetu po dužnosti.Vaši roditelji su vas rodili; morate ispunitisvoju dužnost i izroditi druge, tako da sedruštvo nastavi i njegov lanac dalje teče -ne treba da zatvorite reku. Inače poziv nas-tavlja da dolazi. Čovek radi u dućanu, živina pijaci, podiže decu, ženi se, hiljadu ijednu stvar radi, ali poziv nastavlja da dola-zi. U određenim momentima, ujutru kada jepijaca tiha a svet još spava - on ustaje...uranja u onu meditaciju koja mu je biladozvoljena da je upozna u svojih prvih dva-

deset pet godina. Noću, kada svako ode daspava, on sedi u svom krevetu ... poziv nas-tavlja da ga sledi kao senka.

Od pedesete godine, mora da kreneponovo, jer deca sada imaju gotovo dvade-set pet godina; ona dolaze iz šume. Sada ćese ona brinuti za svet; sada je njegova duž-nost izvršena. Ali u pedesetoj on, u stvari,ne odlazi u šumu. Sanskritska reč je van-prastha; on okreće svoje lice prema šumi.Ne napušta kuću, jer za nekoliko godina ćetrebati deci koja se vraćaju natrag, da imprenese svoje sopstveno iskustvo iz života,da dopusti njima da se smeste. Inače to bibila vrlo nestabilna pojava - ona dolazekući, a on odlazi, neće onda biti spoja sasvetom. Oni su naučili nešto o egzistenciji;sada treba od oca da nauče nešto o svetu.

Inače sada će otac biti drugorazre-dan; deca će postati primarne sile. Otac ćese povući natrag, majka će se povući nat-rag... snaja dolazi, sin dolazi. Sada oni pos-taju pravi domaćini, a otac i majka su tu,upravo ako im treba neki savet. Savet možebiti dat, ali sada su njihova lica prema šumi;oni se pripremaju.

Kada imaju sedamdeset pet, njihovadeca će biti gotovo pedeset. Sada su otac i

majka spremni da se okrenu prema šumi -oni odlaze, oni idu opet u šumu.

Indijski život je počeo u šumi, ondase završio u šumi; započeo u usamljenosti,završio se u usamljenosti; započeo sa medi-tacijom, završio se sa meditacijom. U stvarisedamdeset pet godina za meditaciju, asamo dvadeset pet godina za svet; sveta nemože biti previše... unutrašnja struja se nas-tavlja. U stvari, čitav život je bio meditati-van - samo za dvadeset pet godina neštočovek preuzima kao dužnost, koju treba daobavi.

U tim danima nije bilo potrebno davam se da ukus meditacije, već ste je upoz-nali, ali sada su stvari totalno drugačije. Vine znate šta je meditacija. Kada kažem"meditacija," reč samo zazvoni u vašimušima - a nema odgovora. Ako kažem"limun" pljuvačka počinje da teče u vašimustima, ali kada kažem "meditacija", ništane odgovara. Kada kažem "Bog" usta ostajusuva. Niste okusili; reč je beznačajna.

Otuda, ja kažem prvo meditirajte.To je da uzmete samo malo ukusa, samokratko sagledate. Onda ćete sami započeti;počećete onda da izvršavate druge korake.Vama treba uvid, letimično viđenje, koje

nije bilo potrebno ranije; otuda se direktnostavlja naglasak na meditaciju. Jednomkada ste meditativni sve će slediti. Ne trebada govorim o tome; sami ćete početi to daradite.

Kada ste meditativni želećete dasedite tiho i smireno; asana će uslediti.Kada ste meditativni, doći ćete do razume-vanja da disanje ima ritam tišine;pranayama će uslediti. Kada ste smireni,meditativni, uživajući u samoći, vaš karak-ter će se promeniti; nećete se mešati u ničijiživot; bićete nenasilni. Bićete iskreni jerkad god niste istiniti vaša unutrašnja ravno-teža će se izgubiti. Bivajući neistiniti može-te uštedeti pet rupija, ali neistinitošću ćeteizgubiti toliko mnogo - unutra, novobogatstvo ćete sada morati da izgubite.Nikada nisam video osobu koja je tako luda- da samo za pet rupija izgubi unutrašnjeblago, koje je mnogo vrednije, beskonačnovrednije. Tako sledi yama. Kako postajetesve više i više tihi, život postaje spontan;niyama, izvesna unutrašnja disciplina, dola-zi automatski. Upravo samo malo pomoćiod vas, malo razumevanja, i stvari se dovo-de u red. Ali prva stvar je da se zna šta jemeditacija; sve drugo sledi.

Isus je rekao: "Tražite prvo carstvonebesko, onda će sve drugo uslediti." Istovam i ja kažem.

Pitanje sedmo:Očigledno ja sam izmakao svim

drugim Budama na koje sam naišao, alisada znam, dok sam u ovom telu, neću ganapustiti. Ali onda, skriveni strah ostaje, dane ostavim telo, ili vi odete pre nego što senetelesna komunikacija uspostavi.

Strah je prirodan, a put je dobar.Ničega se ne treba bojati na njemu; taj strahće pomoći. Svi strahovi nisu loši, a svakaneustrašivost nije dobra. Ponekad je neus-trašivost jednostavno ludost; a strah jeponekad mudrost. Ovaj strah ja nazivammudrošću, jer znate da je ovo moguće. Pro-pustili ste mnoge Bude u prošlosti - višemogućnosti postoji da ćete takođe propustitii mene, jer ste biti trenirani u propuštanju.Strah je dobar. To će pomoći. Strah jemudar; neće vam dozvoliti da se opustite iostanete nesvesni - a to vam neće dozvolitida propustite ponovo.

Budite zahvalni strahu, i uvekzapamtite: strah nije uvek loš. Kada naiđete

na zmiju na stazi, šta radite? Jednostavnoodskočite. Da li se bojite? Jeste li kukavica?Neki idiot vam može reći da ste kukavica,ali šta vi mislite? Šta bi Buda uradio? On biskočio brže od vas, to je sve. Zato što je onviše pažljiv i budan, on će videti zmiju prenego što je vi možete videti. Vama će treba-ti malo vremena, jer ste tako duboko uspa-vani. Buda će skočiti brže, to je sve. Inačeda li se Buda boji zmije? Ne, pitanje nije dase bude uplašen ili ne. On je jednostavnobudan, i deluje iz budnosti. Ovaj strah jeneka vrsta pažljivosti. Ne nazivajte ga"skrivenim strahom"; pre ga zovite "rastućabudnost ili pažljivost," jer način na kojimislite stvar čini mnogo drugačijom. Akoto zovete "strahom" već ste ga osudili. Akoto nazivate "rastućom svesnošću," već steprihvatili to, priznali ste.

A ako ste budni i pažljivi, ovogaputa nećete propustiti. Propustili ste to uprošlosti, jer ste bili u dubokom spavanju, uhipnotisanom stanju. Vaše oči su bile zatvo-rene. Propustili ste to, jer niste mogli razu-meti da je tu bio Buda. Jednom kada razu-mete da tu jeste Buda, kako možete propus-titi? Jednom kada znate da je ovo dijamant,ne možete ga baciti. Možda ste bacili druge

dijamante misleći da su oni samo obluci...Čuo sam sufi priču. Dogodilo se da

je fakir, siroti prosjak, prolazio pored obalemalog jezera. Spotakao se o vreću. Bilo jerano jutro. Sunce nije izašlo, još je bilomračno. Otvorio je vreću, osetio šta je unut-ra; samo kamenje. Sedeći na obali reke,nemajući šta da radi, počeo je da baca tokamenje u jezero. Ono je prskalo, stvaralotalase... on je uživao. Onda, ubrzo, jutro jepočelo da se primiče, tama je iščezla. Dokje došlo dovoljno svetlosti da se dobro vidišta je uradio, ostao je poslednji kamen. Toje bio dijamant. Počeo je da plače. Sve su tobili dijamanti. Ali sada ne može da ga baci.

Vi ste možda odbacili čitavu vrećudragulja i Buda. Ovoga puta ako vam malabudnost dođe i svetlost se uzdigne, kako gamožete odbaciti? To nije moguće.

Kraj pete knjige