ASPEKT BUKE U PROSTORNOM I URBANISTIČKOM ...

IK SRBIJE - RK Kraljevo

ASPEKT BUKE U PROSTORNOM I

URBANISTIČKOM PLANIRANJU

NOISE ASPECT IN SPATIAL AND URBAN PLANNING

Prof.dr Dragan S. Cvetković,dipl.ing

dcdbest @.gmail.com


Milionima godina na planeti zemlji vladala je tišina. Tišinu je remetila

samo grmljavina, fijuk vetrova i rika životinja, a tek odnedavna - od pre

dva miliona godina - i poluartikulisani govor čovekolikih bića.

Održavajući ravnotežu priroda je čoveku podarila jedan jezik , a dva

uva da bi čuo dva puta više nego što govori.

Milonska, ovoplanetarna ljudska

populacija pod bremenom

decibelskih okova, zavisno

podređena konzumiranju užitaka

tehnoloških revolucija, hita po

umirujuću terapiju inženjerske

prakse.


III MERE I USLOVI ZAŠTITE OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI

1. Preventivne mere

Prostorno, urbanističko i akustičko planiranje

Član 11

U prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju se mere i uslovi

zaštite od buke, a naročito:

1) međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih,

stambenih, rekreacionih i drugih zona i objekata;

2) akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih

područja.

Projekti, planovi i programi na koje se primenjuju zakoni kojima se

uređuje postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu, odnosno

procene uticaja projekata na životnu sredinu moraju sadržati procenu

nivoa buke i mere zaštite od buke u životnoj sredini.

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)


III MERE I USLOVI ZAŠTITE OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI I ZVUČNA

ZAŠTITA

1. Mere

Preventivne mere

Prostorno, urbanističko i akustičko planiranje

Član 12

U prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju se mere i uslovi zaštite

od buke, a naročito:

1. međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih,

stambenih, rekreacionih i drugih zona i objekata;

2. projektovanje sistema saobraćaja, planiranje saobraćaja,

smanjivanje buke mere zvučne zaštite i kontrolu izvora buke;

3. akustičko zoniranje.

Planovi i programi na koje se primenjuju propisi kojima se uređuje postupak

strateške procene uticaja na životnu sredinu

sadrže procenu nivoa buke i mere zaštite od buke u životnoj sredini

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 96/2021)


Buka je zvuk, koji ometa, uznemirava i oštećuje fizičke i

psiho-fiziološke funkcije organa ljudskog organizma.

Buka, ima iste fizičke karakteristike kao i zvuk, razlikuje se po

tome što izaziva različite psihofiziološke senzacije (smeta,

uznemirava, ugrožava) i ima štetna dejstva na zdravlje

čoveka.

Buka je samo subjektivan izraz zvuka kao fizičke pojave.

Realno, zvuk postaje buka tek onda kad se pojavi

individua koju taj zvuk uznemirava.

Šta je zapravo buka?


Buka je neželjen i po životnu sredinu štetan

zvuk, u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled

ljudskih aktivnosti Directive 2002/49/EC of the European parliament and of the Council of 25 June 2002

relating to the assessment and management of environmental noise, Offcial Journal of the

European Communities L 189, 2002


Buka u životnoj sredini jeste svaki neželjen ili štetan zvuk

emitovan na otvorenom ili u zatvorenom prostoru (u daljem

tekstu: buka), koji je proizvod aktivnosti ljudi, uključujući buku koju

emituju prevozna sredstva, drumski, železnički i vazdušni

saobraćaj, kao i buku koja nastaje od industrijskih i proizvodnih

aktivnosti uključujući i buku na lokacijama na kojima se obavljaju

industrijske aktivnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje

integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja;

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br.

96/2021)


ZAŠTO JE BUKA TOLIKO VAŽNA ZA

KVALITET ŽIVLJENJA NA PLANETI

ZEMLJI?

“Jednoga dana čovek će morati da se

bori protiv buke kao protiv opasnog

neprijatelja svog zdravlja, isto tako kao

što je nekada morao da se bori protiv

kolere ili kuge”

Robert Koh 1907.


Jedan jedini motorcikl koji prođe ulicama

Pariza usred noći, probudi oko 200 hiljada

ljudi.

Pjer Godar,

Šef odeljenja za zaštitu higijene i sigurnosti građana u

pariskoj policiji

Politika 04. 12. 1971. god.

Kada budemo imali najbolje zakone na svetu,

najbolju tehniku za nalaženje dokaza i najbolje

sudove, moraćemo ipak i dalje da ulažemo velike

napore kako bi smo uhvtili prekršioce na delu


Komisija za buku zemalja OECD ns svom

zasedanju 1980. godine u Parizu, zaključuje da u

zemljama članicama 15% stanovništva (preko

100 miliona) živi u black spots zonama sa

nivoom preko 65 dB(A).

Glavnim generatorom stanja, označena je

saobraćajna struktura.

Prognoza za 2000. godinu:

Trend dvostrukog

uvećanja procenta (na

30%).


U 1992., United Nations Environmental Program (UNEP) -

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu publikovao je

izveštaj “The State of the Environment - Saving our Planet -

Stanje životne sredine – spasavanje naše planete“".

U ovom izveštaju navodi se da je buka postala značajniji problem

nego što je to bila pre deset godina.

Problem je sve izraženiji, posebno u mnogim urbanim centrima

država u razvoju.

Buka je glavni problem u Manili, Bankoku, Kairu i mnogim

drugim gradovima".1 UNEP-Report: The state of the

environment (1972-1992) - Saving our planet. Nairobo, Kenya

1992.

Osnovni i najvažniji razlozi za to su tehnički napredak,

urbanizacija i povećanje saobraćaja.


Pored toga još 170 milina buci izmedju

55-65 dB, što je nivo koji značajno

uznemirava ljude. 2 World Helath

Organization: Community Noise. Environmental

Health Criteria Document. External Review Draft,

1993.

Izveštaj OECD-a (1993), koji uključuje podatke iz 14

Evropskih zemalja, predstavlja da je, 17-22% (oko 80

milina ststanovnika) u EU izloženo kontinualno u toku

dana i noći spoljnoj buci izazvanoj transportom iznad

opšte prihvaćene prihvatljive granice od - 65 dB(A).


U poslednjoj deceniji prošlog veka sve veći je broj

zemalja širom sveta koje su započele aktivnosti za

redukciju buke, delimično i zbog zakona o ugrožavanju

životne sredine.

Broj zemalja koje su donele uredbe o komunalnoj buci se

neprekidno povećava, kako u Evropi tako i u Aziji, a u

državama sa dugogodišnjom i dugoročnom tradicijom

suzbijanja buke, činjeni su dodatni napori da bi se

poboljšala zaštita od buke.


Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj

OECD "Fighting Noise in the 90s - Borba protiv buke

90-ih " pokazao je da je izlaganje uticaju buke u visoko

ugroženim black spots oblastima, u zemljama

članicama ove organizacije stabilizovano na nivo iz

1980-tih godina, ali, za one oblasti sa srednjim

izlaganjem uticaju buke sive zone, situacija je

pogoršana u većini država.

Ovo je posledica prvenstveno naglog rasta obima

saobraćaja.


Preko 20 godina politika buke u životnoj sredini EU se

suštinski bazira na zakonodavstvu koji sankcioniše

maksimalno dozvoljene nivoe za izvore buke - vozila, avioni

i mašine,. …

Zahvaljujući tome, ali i razvoju tehnologije dobijeno je

značajno smanjenje buke individualnih izvora. Na primer

buka putničkih automobila je smanjena za 85% od 1970. a

kamiona za 90%.


U poslednjoj deceniji prošlog veka u zemljama Evropske Unije

usvojena su različita dokumenta koja vode ka usklađivanju propisa

u različitim oblastima, pa i u oblasti buke.

Usvajanjem dokumenta Green Paper on Future Noise Policy -

Zelena knjiga o budućoj politici buke, u novembru 1996., može se

smatrati prekretnicom u evropskoj strategiji borbe protiv buke

kojim je usvojena nova strategija borbe protiv buke čija se vizija za

2020. godinu iskazuje suštinom:

"ni jedna osoba ne treba da bude

izložena nivou buke koji može

ugroziti zdravlje i kvalitet života"

"izbeći štetne efekte buke koja

potiče od svih izvora i sačuvati

tihe zone"


Iznenađujuće malo informacija je na raspolaganju o izloženosti buci

u toku noći. Moguće je da će za nekoliko godina END direktiva

dovesti do kreiranja značajne baze podataka o ovim nivoima, ali do

danas samo dve države imaju na raspolaganju detaljne podatke

(tabela 3.3).

Tabela 3.3 Procenat mesta stanovanja po klasama buke izraženim u Lnight u dB

Lnight [dB]

Država 40–45 46–50 51–55 56–60 61–65+

Švajcarska

(Müller-Wenk, 2002)

– 24% 14% 7% 2%

Holandija

(Nijland and Jabben, 2004)

25% 31% 19% 6% 1%


Prvi rezultati END direktive (vidi tabelu 3.4) dolaze iz studije noćnih

propisa za dva (velika) aerodroma (Wubben i Busink, 2004).

Tabela 3.4 Broj stanovnika unutar 45 Lnight konture

Aerodrom Broj stanovnika Broj noćnih letova godišnje

Noćni letovi kao procenat dnevnih letova

Amsterdam 21 863 23 462 5.8%

Frankfurt 134 651 46 662 10.1%

London 477 289 26 465 5.7%

Pariz 180 184 51 683 10.3%


Sl. 3.3 prikazuje relativni udelo u sveukupnim poremećajima sna

izazvanim bukom iz različitih izvora u Holandiji. Ovi podaci su

izvedeni su iz statističkih pregleda iz 1998. i 2003. (van Dongen et

al., 2004) u kojima su 4000 odnosno 2000 ljudi, nasumično

odabranih, upitani: “U kojoj meri je vaš san poremećen bukom iz

[naveden izvor]…” na skali od 1 do 10.

Pro

cen

at

po

pu

laci

je

Uk

up

no

Dru

msk

i

sao

bra

ćaj

Su

sed

i

Va

zdu

šni

sao

bra

ćaj

Rek

rea

cija

Žel

ezn

ičk

i

sao

bra

ćaj

Gra

đev

ina

Ind

ust

ija


UTICAJI NOĆNE BUKE NA ZDRAVLJE

KARDIOVASKULARNI EFEKTI BUKE

Opšte je poznato iskustvo da je buka neprijatna i da utiče

na kvalitet života.

Ona remeti i upliće se u aktivnosti pojedinaca uključujući

koncentraciju, komunikaciju, relaksaciju i san (WHO

Regional Office for Europe, 2000; Schwela, 2000).

Pored psihosocijalnih efekata komunalne buke, postoji

zabrinutost zbog dejstva buke na javno zdravlje, naročito

u pogledu kardiovaskularnih ishoda (Suter, 1992;

Passchier-Vermeer and Passchier, 2000; Stansfeld,

Haines and Brown, 2000).


Među ostalim ekstraauditivnim zdravstvenim efektima,

ističu se kratkoročne promene u cirkulaciji uključujući

promenu krvnog pritiska, broja otkucaja srca, srčani

kapacitet i vazokonstrikciju, a takođe i hormonalni

stresa (epinefrin, norepinefrin i kortikosteroidi), a

proučavani su mnogo godina u eksperimentalnim

postavkama (Berglund and Lindvall, 1995; Babisch,

2003).


Rizične grupe

Većina epidemioloških studija posmatrala je

kardiovaskularne efekte komunalne buke kod

muškaraca.

To je možda, jednostavno zbog činjenice da je

preovladavanje kardiovaskularnih bolesti kod

sredovečnih subjekata češće kod muškaraca nego kod

žena.

U eksperimentima sa bukom, psihološke reakcije koje

kontroliše autonomni nervni sistem bile su manje

izražene kod žena nego kod muškaraca (Neus et al.,

1980; Ising and Braun, 2000).


EFEKTI NA PSIHIČKE

POREMEĆAJE

Izloženost buci noću može više

da smeta od buke u toku dana

zato što ometa mir i san u vreme

kada ljudi žele da se odmore.

Čini se prihvatljivim da buka u

toku noći može da ima određeni

efekat na mentalno zdravlje


• Biološke posledice buke – povećan srčani rad,

promene u fazama spavanja i pobuđenja

• Samozabeleženi poremećaji spavanja, upotreba

lekova i nesanica

• Smanjena produktivnost u toku dana, umor

• Promena nivoa hormona, depresija i druga mentalna

oboljenja

SPAVANJE KAO BIOLOŠKA

POTREBA – POREMEĆAJ SPAVANJA


PREPORUKE ZA ZAŠTITU ZDRAVLJA

San predstavlja sastavni deo zdravog života i smatra se

osnovnim pravom evropske konvencije za ljudska prava

u skladu sa sistemskim pregledom dokaza propisanim

epidemiloškim i eksperimentalnim studijama, odnos

između izloženosti noćnoj buki i posledica po zdravlje.

• Do 30 dB – nema zapaženih posledica

• 30 do 40 dB – telesni pokreti, buđenje, poremećaji

spavanja

• 40 do 55 dB – prilagođavanje životnih navika zbog noćne

buke

• Preko 55 dB – opasno za zdravlje, kardiovaskularna

oboljenja


Za povezanost izloženosti buci i narušenog mentalnog

zdravlja ne postoje jaki dokazi.

Dokazi koji postoje ukazuju da izloženost buci može

da bude odgovorna za psihološke simptome tek iznad

70 dB(A) Leq.

Skoro sve studije su ispitivale samo efekte buke u

toku dana na mentalno zdravlje, ali je moguće da buka

u toku noći, u vreme spavanja, može da ima efekte na

mentalno zdravlje i pri nižim nivoima nego buka u toku

dana.


Teorija haosa kao metafora za menadžment fenomena

buke, zasnovana je na hipotezi da:

kad nastupi nasumično ponašanje u

determinističkom sistemu, usled osetljive

zavisnosti od inicijalnih uslova, izazove se;

„efekat leptira - koji jednim zamahom svojih

krila može da izazove (ili spreči) uragan

mesec dana kasnije na drugoj strani

planete“

Zbog nedostatka jednog eksera, otpala je

potkovica,

zbog nedostatka potkovice, izgubljen je konj,

zbog gubitka konja, izgubljen je i jahač,

zbog nedostatka tog jahača, izgubljena je bitka,

zbog te izgubljene bitke pala je kraljevina!


ZAKONSKA REGULATIVA


Struktura nove evropske strategije

borbe protiv buke određena je

direktivama koje regulišu emisiju

izvora buke i direktivom 2002/43/EC

koja se odnosi na ocenu i

menadžment bukom u životnoj

sredini .

Direktiva se skraćeno naziva END

"Environmental Noise Directive"

ima za cilj da definiše zajedniči

pristup za zaštitu zdravlja

populacije od negativnih efekata

buke kao i stvaranje uslova za

kreiranje tišeg i prijatnijeg okruženja

za građane.


Implementacija END direktive

podrazumeva jasno definisanje

ciljeva, rokova i institucionalne

odgovornosti u oblasti:

strategijskog mapiranja buke

na lokalnom i nacionalnom

nivou,

izrade akcionih planova na

lokalnom i nacionalnom

nivou,

informisanja i učešća

javnosti


POSTOJEĆI DOKUMENTI O POLITICI BUKE U TOKU

NOĆI

Na međunarodnom nivou postoje tri povezana

dokumenta:

Smernice za komunalnu buku (Svetska

zdravstvena organizacija, 1999)

Direktiva 2002/49/EC koja se odnosi na ocenu i

upravljanje bukom spoljašnje sredine (Evropska

komisija, 2002)

Polazni papir ‘’Position Paper’’ o odnosima doza-

efekat kod buke u toku noći (Evropska komisija,

2004).


Donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini u

Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010) započelo je

proces harmonizacije i implementacije prava EU u oblasti zaštite

od buke.

Jedan od razloga za donošenje ovog zakona je usaglašenost sa

međunarodnim propisima i Direktivom 2002/49/EZ, assessment

and management of environmental noise, poznatom kao END

"Environmental Noise Directive" , zahteva od država članica

sprovode izradu strateških karata buke za glavne aglomeracije, u

blizini glavnih puteva i železničkih koridora i oko glavnih

aerodroma.

Cilj Direktive je:

„da definiše zajednički pristup usmeren na izbegavanje,

sprečavanje ili smanjivanje štetnih efekata, prema prioritetima,

uključujući i uznemiravanje, usled izloženosti buci u životnoj

sredini“


Procena buke

Izrada strateških karata buke korišćenjem metoda

zasnovanim na harmonizovanim indikatorima buke.

Akcioni planovi

Izrada akcionih planova za smanjenje nivoa buke u

“bučnim” zonama i održavanje postojećih nivoa u

“tihim” zonama.

Informisanje javnosti

Formiranje baze podataka o nivou buke i informisanje

javnosti, čime se postiže razvijanje svesti kod

građanja o značaju buke.


Menadžment bukom u životnoj sredini

OSNOVNI

PRINCIPI

MENADŽMENTA

BUKOM

Buku treba redukovati na

najniži nivo koji se može

ostvariti u konkretnoj

situaciji

Sve troškove vezane za

monitoring, menadžment,

snižavanje nivoa i nadzor

snose oni koji su odgovorni

za izvore buke

Akcije za snižavanje nivoa

buke treba preduzimati

kadgod je to moguće na

samom izvoru buke.


Faza 2: Razvoj strategije menadžmenta bukom u životnoj sredini


Directive 2002/49/EC

Assesment and managment of environmental noise

Zakon

o zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010)

Strateška karta buke jeste karta koja predstavlja podatke o nivoima

buke na određenom području i služi za procenu ukupne izloženosti

buci određenog područja od različitih izvora buke ili za predviđanje

ukupne buke na nekom području;

MAPIRANJE BUKE - REGULATIVA


Subjekti zaštite životne sredine od buke na teritoriji

Republike Srbije, u okviru svojih ovlašćenja, su:

Republika Srbija;

Autonomna pokrajina;

Opština, grad, odnosno grad Beograd

(jedinica lokalne samouprave);

privredna društva, pravna lica i preduzetnici

koja u obavljanju privredne delatnosti emituju

buku (u daljem tekstu: pravna i fizička lica);


• Strateške karte buke za aglomeracije sa više od 250.000

stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom

saobraćaja većim od 6.000.000 vozila, za glavne pruge sa

prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 60.000

vozova i za glavne aerodrome, izradiće se najkasnije do 30. juna

2012. godine.

• Strateške karte buke za aglomeracije sa više od 100.000

stanovnika, za glavne puteve sa prosečnim godišnjim protokom

saobraćaja većim od 3.000.000 vozila, za glavne pruge sa

prosečnim godišnjim protokom saobraćaja većim od 30.000

vozova i za aerodrome koji nisu obuhvaćeni stavom 1. ovog

člana, izradiće se najkasnije do 31. decembra 2017. godine.

• Akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini prma

odrebama Zzakona doneće se u roku od godinu dana od dana

izrade strateških karata buke.


Nažalost do današnjeg dana nema strateških karata,

nema naravno ni akcionih planova.

Odluke o određivanju akustičkih zona na teritoriji

lokalne zajednice, su zastupljene u tragovima.

Drugim rečima veoma mali broj lokalnih zajednica je

formalno doneo Odluku o određivanju akustičkih zona,

ali ako i postoje one se suštinski ne inkorporiraju u

plansku dokumentaciju.

Na sceni su samo žalbe građana, kada inspektor

životne sredine zahteva pojedinačna merenja od

“zagađivača”, koga najčešce upozorava policija ili

komunalna milicija.


PREGLED PROCESA IZRADE STRATEŠKIH KARATA BUKE

Struktura smernica za sprovođenja

procedure izrade strateških karata

buke je faznog tipa. Navedeni

pristup se predstavlja kao proces iz

sedam faza, kao što je prikazano na

slici. Svaku fazu procesa definišu

prethodne faze.


Prvi krug mapiranja buke 2007. je pokazao da je veliki broj ljudi u

Berlinu bio izložen visokim nivoom noćne buke koji se smatra

štetnim po zdravlje.

Na osnovu tih nalaza, gradske vlasti su preduzele mere da smanje

drumski saobraćaj u gradu tako što su suzile gradske ulice sa dve

trake u oba smera na po jednu traku u svakom smeru.

Time je oslobođen prostor za biciklističke staze i pešačka ostrva, a

saobraćaj je izmešten na sredinu kolovoza i udaljen od stambenih

zgrada.

Procenjuje se da je ovo redizajniranje ulica omogućilo da se broj

ljudi izložen visokim nivoom noćne buke smanji za više od 50 000.


Strateške karte je potrebno izrađivati u intervalima od 5 godina;

prvi krug karata (R1) je izrađen u EU krajem 2007.godine, drugi

krug (R2) je prijavljen u EU krajem 2012. godine, a treći krug

(R3) krajem 2017. godine

Četvrti krug (R4) izrade strateških karata buke u državama

članicama EU treba da bude završen do 30.juna 2022. godine, a

izveštaji bi trebalo da budu dostavljeni EAŽS i EU u decembru

2022. godine.

Za izradu strateških karata buke nakon 31. decembra 2018.

godine treba koristiti zajedničku metodu ocenjivanja navedenu

u Direktivi EU 2015/996, poznatoj pod nazivom CNOSSOS-

EU:2015.


URBANO AKUSTIČKO PLANIRANJE

Gradovi su stalno između tranzicije i adaptacije, gde je

trenutnom urbanom razvoju potrebno konzistentno strateško

rešenje sposobno da razume i uključi odnose između urbane

forme, životne sredine i urbanog života. Svest o kvalitetu

urbane sredine vodi viziju o otpornosti i održivosti izgrađenog

okruženja, naglašavajući važnost multidisciplinarnog urbanog

okvira.

Jedna od glavnih briga je negativan uticaj spoljašnje buke

zbog saobraćaja na putu.

Važna primena Urbanističke strategije je akciono planiranje u

okviru Evropske direktive o buci (END).

Interaktivna mapa buke omogućava procenu izloženosti buci

kao i formulisanje akcionih planova za smanjenje broja ljudi

koji su štetno pogođeni bukom u životnoj sredini. Različite

mere buke, kao što je primena tihih tipova površine puta ili

snižavanje ograničenja brzine, mogu se interaktivno istražiti sa

sistemom.


PRIMERI DOBRE PRAKSE - 1

Characterizing urban areas with good sound quality: Development

of a research protocol - Karakterizacija urbanih područja sa

dobrim kvalitetom zvuka: Razvoj protokola istraživanja

Elise van Kempen PhD, Jeroen Devilee, Wim Swart, Irene van Kamp

Centre for Sustainability, Environment and Health (DMG), National Institute of

Public Health and the Environment (RIVM), Bilthoven, The Netherlands

Zbog brze urbanizacije, prostorna varijacija između željenih i

neželjenih zvukova će se smanjiti ili čak nestati. Shodno tome,

karakteristike (urbanih) oblasti u kojima se ljudi mogu

privremeno povući od urbanih stresora kao što je buka mogu se

promeniti ili postati sve oskudnije. Jedva da je sprovedeno neko

istraživanje o pozitivnim zdravstvenim efektima provođenja

vremena u oblastima sa dobrim kvalitetom zvuka. Jedan od

problema je što nedostaje pregled o tome koji aspekti određuju

dobar kvalitet zvuka u urbanim sredinama i kako su oni

međusobno povezani.



Ovaj rad daje pregled literature koja se odnosi na kvalitet zvuka

u urbanim sredinama. Cilj je da se sumira ono što se zna o

uticaju društvenih, prostornih i fizičkih aspekata, osim zvukova,

na percepciju urbanih kvaliteta zvuka.

Ocenjivana je literatura kako iz konvencionalnih istraživanja

zvuka tako i iz oblasti takozvanog zvučnog pejzaža, objavljena

između 2000. i početka 2013. na engleskom ili holandskom

jeziku. Iako opšti set validiranih indikatora koji se mogu

direktno primeniti, još uvek nije dostupan, skup indikatora je

izveden iz literature.

Oni čine osnovu studijskog protokola koji će biti primenjen u

"Ka održivom akustičnom okruženju", projektu koji ima za cilj

da opiše kvalitet zvuka na niskom nivou. Ključni elementi ovog

protokola studije, uključujući upitnik i sistematsku reviziju

naselja, predstavljeni su u ovom radu


KVALITET AKUSTIKE I URBANO ZDRAVLJE - VIŠE OD BUKE I TIŠINE Susanne Moebus 1, Dietvald Gruehn 2, Jonas Poppen 3, Robinne Sutcliffe 3, Timo

Haselhoff 3, Brice Lavrence 2

Potrebni su novi pristupi u urbanom razvoju da bi se gradovi transformisali u održiva

mesta. Ovo zahteva veći stepen urbane gustine, što je teško zamislivo bez povećanja

zvuka – uglavnom u obliku buke. Da bi se postigao visok nivo prihvatanja za

zgušnjavanje, od suštinskog su značaja kvalitetni i akustički prijatni urbani prostori.

Mere za smanjenje buke su neophodne, ali nisu dovoljne. Ono što je potrebno je

proširenje perspektive buke. Za gradsko javno zdravlje predlažemo pristup zvučnog

pejzaža iz dve različite naučne discipline. Ovde su zvukovi kvaliteti koji se mogu

dizajnirati u urbanim prostorima i važan su resurs za zdrav grad. Povezivanje znanja o

akustičnom okruženju sa ljudskom percepcijom značajno će poboljšati naše

razumevanje odnosa između urbanih akustičnih sredina, urbanih prostornih konteksta i

njihovih efekata na ljudsko zdravlje, i kvalitativno i kvantitativno. Međutim, još uvek

nedostaje sistematska primena ovih pristupa urbanim zvučnim pejzažima, kao i

zajednička primena pristupa zvučnom pejzažu u uticaju buke i urbanim istraživanjima

javnog zdravlja. Ovaj rad ima za cilj da uvede pojmove zvuk i šum, kao i dva pristupa

zvučnom pejzažu. Zatim su predstavljeni ciljevi i metode pilot projekta kvaliteta akustike

i zdravlja u urbanim sredinama (SALVE). Rad pruža rani uvid u novo polje kvaliteta

urbanog zvuka i zvučnih pejzaža u kontekstu gradskog javnog zdravlja.



DIZAJNIRANJE ZVUČNIH I VIZUELNIH KOMPONENTI ZA POBOLJŠANJE

URBANOG ZVUČNOG PEJZAŽA Joo Ioung Hong 1, Jin Iong Jeon

Cilj ove studije je da se ispita uticaj audio-vizuelnih komponenti na kvalitet životne

sredine kako bi se poboljšao zvučni pejzaž. Prirodni zvuci sa saobraćajnom bukom i

vizuelnim komponentama u gradskim ulicama procenjeni su laboratorijskim

eksperimentima. Zvukovi vodopada i potoka, kao i zvuci ptica, odabrani su da

poboljšaju zvučni pejzaž. Konstruisano je šesnaest fotomontaža uličnog pejzaža u

kombinaciji sa dve vrste vodenih objekata i tri vrste vegetacije koje su izabrane kao

pozitivne vizuelne komponente. Eksperimenti su se sastojali od samo audio, samo

vizuelnih i audio-vizuelnih uslova. Preferencije i ekološki kvaliteti stimulusa

ocenjivani su brojčanom skalom i 12 parova prideva, respektivno. Rezultati su

pokazali da su zvuci ptica bili najpoželjniji među prirodnim zvucima, dok je utvrđeno

da zvuk padajuće vode degradira kvalitet zvučnog pejzaža kada je nivo buke u

saobraćaju visok. Vizuelni efekti vegetacije na estetske preferencije bili su značajni,

ali su efekti vodenih objekata relativno mali. Otkriveno je da se perceptivne

dimenzije okoline razlikuju od nivoa buke. Konkretno, faktor akustične udobnosti

koji se odnosi na kvalitet zvučnog pejzaža značajno je uticao na preferenciju

celokupnog okruženja sa većim nivoom buke drumskog saobraćaja.



PERCEPTIVNA PROCENA KVALITETA URBANIH ZVUČNIH PEJZAŽA SA

KOMBINOVANIM IZVORIMA BUKE I ZVUKOVIMA VODE Jin Iong Jeon 1, Pioung Jik Lee, Jin Iou, Jian Kang

U ovoj studiji, urbani zvučni pejzaži koji sadrže kombinovane izvore buke procenjeni

su putem terenskih istraživanja i laboratorijskih eksperimenata. Zatim je ispitan

efekat zvukova vode za maskiranje urbane buke kako bi se poboljšala percepcija

zvučnog pejzaža. Terenska istraživanja u 16 urbanih prostora sprovedena su kroz

zvučno hodanje kako bi se procenila neugodnost kombinovanih izvora buke.

Sintezne krive su izvedene za odnose između nivoa buke i procenta jako

uznemirenih (%HA) i procenta iznerviranih (%A) za kombinovane izvore buke.

Urađena je i kvalitativna analiza korišćenjem semantičkih skala za ocenjivanje

kvaliteta zvučnog pejzaža i pokazano je da je percepcija akustičkog komfora i

glasnoće snažno povezana sa smetnjom. Zatim je sproveden laboratorijski auditivni

eksperiment kako bi se kvantifikovala ukupna smetnja izazvana bukom od

saobraćaja i četiri vrste građevinske buke. Pokazalo se da se ocene smetnji odnose

na tipove građevinske buke u kombinaciji sa bukom drumskog saobraćaja i nivoom

buke drumskog saobraćaja. Konačno, utvrđeno je da su zvuci vode najbolji zvuci za

poboljšanje urbanog zvučnog pejzaža. Nivo zvuka vode treba da bude sličan ili ne

manji od 3 dB ispod nivoa urbane buke.



STRATEŠKE KARTE


HVALA

OSETI ME UVOM JER MI JE GLAS

POUZDANIJI OD IZGLEDA

ASPEKT BUKE U PROSTORNOM I URBANISTIČKOM ...

Documents

Transcript of ASPEKT BUKE U PROSTORNOM I URBANISTIČKOM ...