Univerzitet u Beogradu

Filološki fakultet

Katedra za španski jezik, hispanske književnosti i

kulture

METRIČKA ANALIZA

Vežbe iz španske versifikacije

Seminarski rad iz predmeta Versifikacija na III godinistudija

Student: Vesna Stamenković 2013/1360

Rukovodilac rada: Željko Donić

2

SADRŽAJ:

I Srednjovekovna epska poezija – XIII vek……………………………………………………….3

Poema de Fernán González (Anónimo) – analiza………………………………………………...4

II Umetnička lirika u Kastilji – XV

vek..............................................................

.............................6

Cantar que fizo el Marqués de Santillana a sus fijas

loando su fermosura (Marqués de Santillana) –

analilza…………………………………….........7

III Romanse – XVI vek…………………………………………………………………………....9

Romance del enamorado y la muerte (Anónimo) – analiza……………………………………..10

IV Barokna poezija – XVII vek………………………………………………………………….12

Soneto de repente (Lope de Vega) – analiza…………………………………………………….13

V Pesništvo romantizma u Hispanskoj Americi – XIX

vek..........................................................15

La vuelta de Martín Fierro – Picardía (José Hernández) –

analiza……………………………..16

Literatura….……………………………………………………………………………………...18

3

I SREDNJOVEKOVNA EPSKA POEZIJA – XIII vek

Epika predstavlja pripovedni rod poezije u kom se objektivno i

smireno, uz mnoštvo opisa, pripoveda neki događaj istorijskog,

legendarnog ili religioznog karaktera (Pavlović-Samurović 1985:

67). Sva dela srednjovekovne španske epske poezije pripadaju

jednoj od dve pesničke veštine, huglarskoj (mester de juglaría) ili

kleričkoj (mester de clerecía), pri čemu prva predstavlja dela

anonimnih autora, a druga dela obrazovanih ljudi, uglavnom

sveštenika (clérigos).

Osnovne odlike španske epske poezije, po kojima se ona

razlikuje od epskih književnosti ostalih evropskih zemalja, jesu

njena istoričnost i realističnost, odnosno činjenica da se bavi

stvarnim događajima, beleži tačne topografske podatke i oskudeva

u fantastičnim elementima kojima obiluje francuska ili germanska

epika. Upravo zbog toga španske su epske pesme, pretočene u

prozu, poslužile kao izvor za zapisivanje prvih istorija na

Iberijskom poluostrvu, u XII veku. Najznačajnijim delom huglarske

pesničke veštine smatra se El Cantar de Mio Cid.

Dok huglarsku pesničku veštinu odlikuje metrička

nepravilnost (asonantska rima, neujednačen broj slogova u

stihovima, grupisanim u rukoveti – tirada ili serie različite

dužine), dela kleričke pesničke veštine, pisali su učeni autori,

koji su se trudili da poštuju određene metričke forme. Strofa

4

kleričke pesničke veštine naziva se cuaderna vía, ili tetrástrofo

monórrimo alejandrino, i sačinjena je od četiri četrnaesterca,

poznata pod nazivom španski aleksandrinac (alejandrino). Rima je

obavezno konsonantska (rima consonante, perfecta, total) i nagomilana. U

značajna dela kleričke pesničke veštine spadaju spevovi Libro de

Apolonio i Libro de Alexandre, kao i spev Poema de Fernán González, kojoj

pripadaju i navedeni stihovi.

5

Poema de Fernán González – Anónimo1

An/tes/ que/ él/ par/tie/se,// u/na/ da/ma/ lo/za/na,//

7+7=14 A

prin/ce/sa/ de/ Le/ón,// del/ rey/ San/cho/ her/ma/na,//

(6+1)+7=14 A

se/ pro/me/tió ͜/al/ buen/ con/de// y/ dio/le/ fian/za/ va/na;//

(8-1)+7=14 A

hi/zo/ co/mo ͜/el/ car/ne/ro// que/ fue /͜a/ bus/car/ la/ la/na.///

(8-1)+(8-1)=14 A Pues/ en/se/ñó/ el/ dia/blo// el/ en/ga/ño/ a/í/na://

7+7=14 B

pro/me/tió ͜/el/ ca/sa/mien/to// al/ con/de/ la/ re/í/na,//

(8-1)+7=14 (diéresis) B

pa/ra ͜/a/ca/bar/ la/ gue/rra// le/ da/rí ͜/a/ su/ so/bri/na,//

(8-1)+(8-1)=14 B

se/rí/a ͜/el/ da/ño/ gran/de// sin/ es/ta/ me/di/ci/na.///

(8-1)+7=14 B

Cre/yó/ el/ buen/ con/de, ͜/así,// que/ se/rí ͜/a/ bien/

ca/sa/do,// (8-1)+(8-1)=14 C

y/ con/ce/dio ͜/a/ la/ rei/na// que/ lo ͜/ha/rí ͜/a/ de/ buen/

gra/do.// (8-1)+(9-1-1)=14 C

1 Preuzeto iz: Anónimo 1965: Poema de Fernán González. Texto íntegro en versión del Dr. Emilio Alarcos Llorach. Madrid: Castalia. pp. 106-107.

6

Lue/go ͜/en/vió/ la/ rei/na// a/ Na/va/rra ͜/un/ man/da/do,//

(8-1)+(8-1)=14 C

U/na/ car/ta/ com/pues/ta// con/ un/ fal/so/ dic/tado.///

7+7=14 C

Es/tas/ son/ las/ ra/zo/nes// que/ la/ car/ta/ de/cí/a://

7+7=14 D

“De/ mí,/ do/ña/ Te/re/sa,// a/ ti,/ el/ rey/ Gar/cí/a://

7+7=14 D

per/dí/ al/ rey/ tu/ pa/dre,// a/ quien/ yo/ bien/ que/rí/a,//

7+7=14 D

si/ yo ͜/y/ no/ tú/ rey/ fue/se// ya/ ven/ga/do/ lo ͜/ha/brí/a.///

(8-1)+(8-1)=14 D

A/ho/ra ͜/o/ca/sión/ tie/nes// de/ ven/gar/ a/ mi ͜/her/ma/no,//

(8-1)+(8-1)=14 E

to/man/do/ buen/ de/re/cho// de ͜/a/quel/ con/de/ lo/za/no;//

7+(8-1)=14 E

con/ es/te/ tal/ en/ga/ño// lo/ co/ge/rás/ en/ ma/no;//

7+7=14 E

no/ le/ de/jes/ con/ vi/da// al/ fuer/te/ cas/te/lla/no.”///

7+7=14 E

...

7

ANALIZA

Rima: konsonantska (rima consonante, perfecta, total), nagomilana

(continua) - AAAA.

Stih: Stihovi su četrnaesterci (alejandrino, verso compuesto de arte

mayor). U pitanju je španski aleksandrinac, tipičan za poeziju

kleričke pesničke veštine kojoj pripada i ovaj spev. Cezura deli

stih na dva polustiha jednake dužine (isostiquios). Svi stihovi

imaju akcenat na drugom slogu od kraja stiha (versos paroxítonos).

Strofa: Stihovi su grupisani u strofe od četiri četrnaesterca sa

nagomilanom konsonantskom rimom (AAAA); ova se strofa zove

cuaderna vía ili tetrástrofo monorrimo alejandrino i tipična je za kleričku

pesničku veštinu.

Pesma: U pitanju je epski spev (cantar de gesta) kleričke pesničke

veštine (mester de clerecía), delo učenog autora. Nastala je u XIII

veku.

8

II UMETNIČKA LIRIKA U KASTILJI – XV vek

Umetnička lirika u Kastilji nastala je pod nesumnjivim

provansalskim uticajem. Kastiljanski jezik sve do početka XIV

veka nije smatran jezikom lirske poezije, te je poezija pisana na

galisijsko-portugalskom jeziku vršila snažan uticaj na

kastiljansku sve do kraja XV veka. Njeno se prisustvo uočava i u

kastiljanskim rukopisnim zbornicima, Cancioneros, čije

sastavljanje počinje sredinom XV veka. Tokom petnaestog veka jača

i uticaj italijanske poezije. U svim dvorskim pesmaricama iz tog

perioda mogu se uočiti neke sličnosti, između ostalih i pevanje o

ljubavi prema nedostižnoj dami, u skladu sa običajima onoga doba,

kao i pridavanje veće pažnje tehničkom savršenstvu i

versifikatorskoj veštini nego sadržini same pesme. Ova je poezija

bila namenjena ograničenom krugu obrazovanih dvorana. Od

metričkih formi, u ovim pesmaricama najbrojnije su canciones i

decires; pored njih, zastupljene su i neke metričke forme prenete

iz usmene lirske poezije, kao što je villancico.

U prvoj polovini XV veka, u prelaznom periodu između

srednjeg veka i renesanse, dvor postaje središte književnog

stvaralaštva, a mnogi se visoki plemići, pored aktivnog

učestvovanja u burnim političkim događajima, bave i poetskim

stvaralaštvom (Pavlović-Samurović, 1985: 59). Jedan od njih je i

Markiz od Santiljane (Iñigo López de Mendoza, Marqués de Santillana).

Santiljana je gajio razne pesničke forme; pisao je narativne

9

pesme alegorijskog karaktera, didaktično-doktrinarne pesme, ali

najveća dostignuća postigao je u lirskoj poeziji. Pokušao je, ne

baš sasvim uspešno, da italijanski sonet prenese u špansku

književnost. Međutim, znatno su uspešnije njegove pesme napisane

u metričkim formama nasleđenim iz tradicije stare galisijsko-

portugalske poezije – canciones, decires i seranillas. U formi seranilje

napisana je i Santiljanina pohvala lepoti svojih kćeri, čije ćemo

prve strofe metrički analizirati u nastavku.

10

Cantar que fizo el Marqués de Santillana a sus fijas

loando su fermosura2

Dos/ se/rra/nas/ he/ tro/ba/do// 8 a

a/ pie/ de ͜/ ás/pe/ra/ mon/ta/ña,// 9-1=8

b

se/gund/ es/ su/ ges/to ͜/ e/ ma/ña// 9-1=8

b

non/ ve/za/das/ de/ ga/na/do.// / 8

a

De ͜/ es/fi/las/ tra/hen/ los/ ve/los// 9-1=8

c

e /de/ o/ro/ las/ cres/pi/nas,// 8

d

sen/bra/das/ de/ per/las/ fi/nas,// 8

d

que/ le ͜/ a/prie/tan/ sus/ ca/be/llos,// 9-1=8

e

ru/vias,/ lar/gos,/ pri/mos,/ be/llos,// 8

e

e/ las/ trun/fas bien/ po/sa/das,// 8

f2 Navedeni stihovi preuzeti iz: Marqués de Santillana 2003. Poesías completas. edición, introducción y notas de M.P.A.M. Kerkhof y A. Gómez Moreno. Madrid: Castalia. pp. 101-102.

11

a/mas/ de/ o/ro ͜/ a/rra/ca/das,// 9-1=8

f

se/gund/ don/ze/llas/ d'es/ta/do./// 8

a

Fru ͜/ en/tes/ cla/ras/ e/ lu/zien/tes,// 9-1=8

g

las/ çe/jas/ en/ ar/co ͜/ al/ça/das,// 9-1=8

h

las/ na/ri/çes/ a/fi/la/das,// 8

h

chi/ca/ bo/ca ͜/ e/ blan/cos/ dien/tes,// 9-1=8

g

o/jos/ prie/tos/ e/ rï/en/tes,// 7+1=8 (diéresis)

g

las/ me/xi/llas/ co/mo/ ro/sas,// 8 i

gar/gan/tas/ ma/ravi/llo/sas,// 8

i

al/tas,/ lin/das/ al/ mi/ gra/do./// 8

a

…

ANALIZA

12

Rima: konsonantska (rima consonante, perfecta, total), u skladu sa

upotrebljenom strofom, u prvoj je obgrljena (rima abrazada – abba),

a u ostalim ima raspored cddeeffa.

Stih: Stihovi su osmerci (octosílabos, versos simples de arte menor).

Svi stihovi imaju akcenat na drugom slogu od kraja stiha (versos

paroxítonos).

Strofa: Prva strofa je redondilja (redondilla, strofa od četiri

stiha de arte menor sa obgrljenom rimom – rima abrazada – abba) –

koristi se u španskoj poeziji od XII, a nezavisno tek od XVI

veka. U srednjem veku koristila se na početku dužih pesama,

canciones i decires. Za njom se nižu oktavilje (octavilla, strofa od

osam stihova de arte menor, nastala spajanjem dve redondilje, česta

u pesmaricama iz XV veka), sa rasporedom rime cddeeffa.

Pesma: U pitanju je seranilja (seranilla), pesma koja u kratkom

metru opisuje susret pesnika i pastirice u idealizovanoj prirodi.

13

III ROMANSE – XVI vek

Reč romance u kastiljanskom jeziku prvobitno se koristila da

označi sve jezike koji su potekli od latinskog, dok u srednjem

veku ona označava prost, narodni jezik. Postoji mišljenje da se u

XIV veku ova reč koristila kao sinonim za cantar de gesta. U XV veku

ona dobija značenje koje je uglavnom sačuvala i danas – označava

epsko-lirsku pesničku formu utvrđenih metričkih oblika.

(Pavlović-Samurović, 1985: 153)

Po nekim teorijama, poreklo romanse je lirsko, a zastupnici

ove teorije definišu je kao niz osmeraca sa asonantskom rimom u

svakom drugom stihu; prema drugoj teoriji, koju između ostalih

zastupa i R. M. Pidal, romanse nastaju fragmentacijom junačkih

epskih pesama (cantares de gesta), te je po njima u pitanju niz

šesnaesteraca sa izraženom cezurom posle osmog sloga i

nagomilanom asonanstkom rimom (Donić, 2011: 13). Postoji i

pretpostavka da je romansa starija od epskih spevova.

Prve zabeležene romanse datiraju iz XV veka, ali M. Pidal

smatra da su one i ranije postojale u usmenoj tradiciji. Od druge

polovine XVI veka pišu ih i učeni pisci. Smatra se da je romansa

svoj vrhunac doživela u baroku, u delima Gongore, Lopea i Keveda,

a u poeziji na španskom jeziku opstala je do današnjih dana.

Možda je i najpoznatija savremena španska romansa Romansa

mesečarka čiji je autor Federiko Garsija Lorka.

14

Romansa predstavlja tipično špansku epsko-lirsku pesničku

tvorevinu utvrđene metričke strukture. Sačinjava je neograničen

niz osmeraca sa asonantskom rimom koja se ponavlja u svakom

drugom stihu. Obično se dele na istorijske romanse, koje se bave

istorijskim događajima, i neistorijske, u koje spadaju viteške i

novelističke romanse. Među novelističke romanse mogla bi se

svrstati i ova čije ćemo početne stihove analizirati u daljem

tekstu.

Romance del enamorado y la muerte - Anónimo3

Yo /me ͜/ es/ta/ba /re/po/san/do// 9 -1=8

0

a/no/che/ co/mo/ so/lí/a,// 8

a

so/ña/ba/ con/ mis/ a/mo/res,/ 8

(encabalgamiento) 0

que ͜/en/ mis/ bra/zos/ se/ dor/mí/an.// 9 -1=8

a

Vi ͜/en/trar/ se/ño/ra/ tan/ blan/ca// 9 -1=8

0

muy/ más/ que/ la/ nie/ve/ fría.// 8

a

3 Navedeni deo romanse preuzet je iz: Menéndez Pidal, Ramón (ed.) 1973. Flor nueva de romances viejos. Madrid: Espasa Calpe. pp. 63-64.

15

- ¿Por/ dón/de ͜/has/ en/tra/do/, a/mor?// 9 -1=8

0

¿Có/mo ͜/has/ en/tra/do,/ mi /vi/da?// 9 -1=8

a

Las/ puer/tas/ e/stán/ ce/rra/das,// 8

0

ven/ta/nas/ y/ ce/lo/sí/as.// 8

a

- No/ soy/ el/ a/mor,/ a/man/te:// 8

0

La/ muer/te/ que/ Dios/ te ͜/en/ví/a.// 9 -1=8

a

- ¡Hay/ muer/te/ tan/ ri/gu/ro/sa,// 8

0

dé/ja/me/ vi/vir/ un/ dí/a!// 8

a

- Un/ dí/a/ no/ pue/do/ dar/te,// 8

0

- u/na ͜/ho/ra/ tie/nes/ de/ vi/da.// 9 -1=8

a

Muy/ de/pri/sa/ se/ le/van/ta,// 8

0

más/ de/pri/sa/ se/ ves/tí/a.// 8

a

Ya/ se/ va/ pa/ra/ la/ ca/lle,/ 8

(encabalgamiento) 0

16

en/ don/de/ su ͜/a/mor/ vi/ví/a.// 9 -1=8

a

- ¡Á/bre/me/ la/ puer/ta,/ blan/ca,// 8

0

á/bre/me/ la/ puer/ta/ ni/ña!// 8

a

- ¿Có/mo/ te/ po/dré/ yo/ a/brir// 8

0

si/ la ͜/o/ca/sión/ no ͜/es/ ve/ni/da?// 10-1-1=8

a

Mi/ pa/dre/ no/ fue ͜/al/ pa/la/cio// 9-1=8

0

mi/ ma/dre/ no ͜/es/tá/ dor/mi/da.// 9-1=8

a

...

17

ANALIZA:

Rima: asonantska (rima asonante, imperfecta, parcial), i-a, ponavlja

se u svakom drugom stihu.

Stih: Stihovi su osmerci (octosílabos, versos simples de arte menor).

Svi stihovi imaju akcenat na drugom slogu od kraja stiha (versos

paroxítonos).

Strofa: Romansa je astrofična pesma (poema no estrófica); sastoji se

od neograničenog broja osmeraca sa asonantskom rimom u svakom

drugom stihu.

Pesma: U pitanju je španska romansa (romance), pesnička vrsta

koja se pojavila u XV veku.

18

IV BAROKNA POEZIJA – XVII vek

Zlatno doba španske književnosti, koja je u XVI i XVII veku

doživela svoj vrhunac, obuhvata i vreme baroka, koji u španskoj

umetnosti traje između 1600. i 1681. godine. Barokni autori u

Španiji od svojih renesansnih prethodnika preuzimali su teme,

motive i metričke forme, koje su, kao i jezik i stil, nastavili

dalje da usavršavaju. Međutim, barokni pogled na svet u velikoj

se meri razlikuje od renesansnog, te barokno pesništvo odlikuju

ironija, sarkazam i pesimistički pogled na svet, kao i

hermetičnost jezika koji odlikuje složenost, višeznačnost izraza.

Osnovnim tokom baroknog stvaralaštva mogao bi se smatrati

konseptizam (conseptismo). U osnovi ovog termina stoji reč el

concepto, koja osim pojma u ono vreme ima i značenje idea dificil. Još

jedan književni tok zastupljen u ono vreme bio je kultizam

(cultismo). Kultisti smatraju jezik svojih savremenika nedovoljno

izražajnim da bi se na njemu pisala poezija; oni smatraju kako bi

prava poezija morala biti pisana učenim jezikom i dostupna samo

malom broju privilegovanih ljudi. Vrhunac kultističkog poetskog

izraza dostigao je u svojim delima Luis de Gongora.

Barokni pesnici upotrebljavali su i razvijali kako

tradicionalne, tako i italijanske metričke forme prilagođene

španskoj poeziji. Od tradicionalnih metričkih formi, korišćene su

romanse, letrilje, hakare, desime, segidilje, viljansiko i

19

romansiljo. Od italijanskih, u španskoj baroknoj poeziji pesnici

su pisali ekloge, silve, madrigale, kao i sonete.

Sonete u Španiji prvi piše Markiz od Santiljane, a uspešno

ih, sledeći Petrarkin model, prvi koriste Huan Boskan i Garsilaso

de la Vega. U baroknom pesništvu dostižu svoj vrhunac, smatra se

da ih je Lope de Vega sam napisao više od 1.500 (Kilis,

1985:134). Čuven po versifikatorskoj veštini i spontanom

sastavljanju stihova, Lope de Vega autor je i soneta čiju ćemo

metričku analizu izneti u nastavku.

20

Soneto de repente – Lope de Vega4

Un/ so/ne/to/ me/ man/da ͜/ ha/cer/ Vio/lan/te;// 12-1=11

A

que ͜/ en/ mi/ vi/da/ me ͜/ he/ vis/to ͜/ en/ tan/to ͜/ a/prie/to,//

15-1-1-1-1=11 B

ca/tor/ce/ ver/sos/ di/cen/ que ͜/ es/ so/ne/to;//  12-

1=11 B

bur/la/ bur/lan/do/ van/ los/ tres/ de/lan/te./// 11

A

Yo/ pen/sé/ que/ no ͜/ ha/lla/ra/ con/so/nan/te//  12-1=11

A

y ͜/ es/toy /a/ la/ mi/tad/ de ͜/ o/tro/ cuar/te/to;//  13-1-

1=11 B

mas/ si/ me/ ve/o ͜/ en/ el/ pri/mer/ ter/ce/to,// 12-

1=11 B 

no ͜/ hay/ co/sa ͜/ en/ los/ cuar/te/tos/ que/ me ͜/ es/pan/te.///

14-1-1-1=11 A

Por/ el/ pri/mer/ ter/ce/to/ voy/ en/tran/do,//  11

C

y/ pa/re/ce/ que ͜/ en/tré/ con/ pie/ de/re/cho,//  12-

1=11 D

pues/ fin/ con/ es/te/ ver/so/ le/ voy/ dan/do./// 11

C4 Pesma preuzeta iz: Lope de Vega 1998: Poesía completa. Edición de Antonio Carreño. Madrid: Cátedra. p. 557

21

Ya ͜/ es/toy/ en/ el/ se/gun/do /͜ y a ͜/ ún/ sos/pe/cho/ 14-1-

1-1=11 D

que/ voy/ los/ tre/ce/ ver/sos/ a/ca/ban/do://  11

C

con/tad/ si/ son/ ca/tor/ce, /͜ y/ es/tá/ he/cho./// 12-

1=11 D

22

ANALIZA:

Rima: konsonantska (rima consonante, perfecta, total), ista obgrljena

rima (rima abrazada – ABBA) ponavlja se u oba katrena, dok je u

tercetima ukrštena (rima encadenada, cruzada o alterna – CDC-DCD).

Stih: Stihovi su jedanaesterci (endecasílabos, versos simples de arte

mayor), i to endecasílabo polirrítmico, budući da su u pesmi

kombinovane različite vrste jedanaesteraca. Svi stihovi imaju

akcenat na drugom slogu od kraja stiha (versos paroxítonos).

Strofa: Prve dve strofe su katreni (cuartetos, strofe od četiri

jedanaesterca sa obgrljenom rimom – rima abrazada – ABBA), a druge

dve terceti (tercetos, strofe od po tri jedanaesterca, sa ukrštenom

rimom – rima encadenada – CDC-DCD).

Pesma: U pitanju je sonet, pesma italijanskog porekla sačinjena

od četrnaest stihova raspoređenih u četiri strofe, dva katrena i

dva terceta.

23

V PESNIŠTVO ROMANTIZMA U HISPANSKOJ AMERICI – XIX vek

Romantizam u Hispanskoj Americi nastaje oko 1830. godine kao

sinteza evropskih uticaja i izvornih tokova u hispanoameričkoj

književnosti, u kojoj će dominirati sve do 1880. godine.

Hispanoamerički romantizam formira se u vreme neposredno posle

ratova za nezavisnost, u doba društveno-političkih prevrata, tako

da je većina autora bila i aktivno uključena u politička zbivanja

(Pavlović-Samurović, 1993: 249).

Prve romantičarske pesme su lirske, a omiljene pesničke

forme su sonet, romansa, desima i korido. Koriste se stihovi

različite dužine, a novinu predstavlja i polimetrija (Pavlović-

Samurović, 1993: 250). Najčešće teme su ljubavne, sentimentalne,

rodoljubive i socijalne. Česti su motivi smrti, kao i opisi

tipičnih američkih pejzaža. U potrazi za temama izvan hispanskog

kulturnog nasleđa, romantičarski pesnici hispanske amerike često

govore o životu Indijanaca i gauča.

Upravo književnost o gaučima predstavlja veoma važan tok

romantizma u Argentini, u kojoj romantizam ima mnoge pristalice,

a romantičarska književnost iz oblasti Rio de la Plate među

najbogatijima je u Hispanskoj Americi (Pavlović-Samurović, 1993:

47). Lik gauča kod nekih autora dobija mitske razmere i simboliše

tradicionalni način života. Smatra se da je književnost o gaučima

dostigla svoj vrhunac u romantizmu, i to upravo u spevu

24

argentinskog pisca Hosea Ernandesa (José Hernández), iz čijeg je

drugog dela, La vuelta de Martín Fierro, preuzet i sledeći odlomak.

25

Picardía XXI – José Hernández5

– Voy/ a/ con/tar/les/ mi /͜ his/to/ria// 9-1=8

a

(per/dó/nen/me/ tan/ta/ char/la),// 8

b

Y/ les/ di/ré ͜/ al/ prin/ci/piar/la,// 9-1=8

b

Aun/que ͜/ es/ tris/te ͜/ ha/cer/lo /͜ an/sí:// 10-1-1-

1+1=8 c

A/ mi/ ma/dre/ la/ per/dí// 7+1=8

c

An/tes/ de/ sa/ber/ llo/rar/la./// 8

b

Me/ que/dé ͜/ en/ el/ des/am/pa/ro,// 9-1=8

d

Y ͜/ al/ hom/bre/ que/ me/ dio ͜/ el/ ser// 9-1-1+1=8

e

No/ lo/ pu/de/ co/no/cer;// 7+1=8

e

An/sí,/ pues,/ den/de/ chi/qui/to,// 8

f

Vo/lé/ co/mo ͜/ el/ pa/ja/ri/to// 9-1=8

f

5 Preuzeto iz: Hernández, José <s.a.>: Martín Fierro: segunda parte, „La vuelta de Martín Fierro“. Habana: Casa de las Américas. pp 207-208.

26

En/ bus/ca/ de/ que/ co/mer.// 7+1=8

e

O/ por/ cau/sa/ del/ ser/vi/cio,// 8

g

Que/ tan/ta/ gen/te/ des/tie/rra,// 8

h

O/ por/ cau/sa/ de/ la/ gue/rra,// 8

h

Que ͜/ es/ cau/sa/ bas/tan/te/ se/ria,// 9-1=8

i

Los/ hi/jos/ de/ la/ mi/se/ria// 8

i

Son/ mu/chos/ en/ es/ta/ tie/rra./// 8

h

An/sí,/ por/ e/lla ͜/ m/pu/ja/do,// 9-1=8

j

No/ sé/ las/ co/sas/ que ͜/ ha/rí/a// 9-1=8

k

Y ͜/ aun/que/ con/ ver/güen/za/ mí/a,// 9-1=8

k

De/bo ͜/ ha/cer/ es/ta ͜/ al/ver/ten/cia,// 10-1-

1=8 l

Sien/do/ mi/ ma/dre ͜/ I/no/cen/cia,// 9-1=8

l

27

Me/ lla/ma/ban/ Pi/car/dí/a./// 8

k

ANALIZA:

Rima: konsonantska (rima consonante, perfecta, total) u rasporedu

abbccb.

Stih: Stihovi su osmerci (octosílabos, versos simples de arte menor).

Preovladava akcenat na drugom slogu od kraja stiha (versos

paroxítonos), mada ima i stihova akcentovanih na poslednjem slogu

(versos oxítonos).

Strofa: Strofa od šest osmeraca (sextilla), sa konsonantskom rimom

abbccb, korišćena je u većem delu ovog speva.

Pesma: U pitanju je lirski spev, vrhunsko dostignuće poezije o

gaučima, namenjeno ne samo čitanju, već i usmenom izvođenju.

28

LITERATURA:

1. ALBORG, Huan Luis 1967: Alborg, Juan Luis, Historia de la

literatura Española. Vol. II Época barroca. Madrid: Gredos

2. ANONIMO 1965: Poema de Fernán González. Texto íntegro en

versión del Dr. Emilio Alarcos Llorach. Madrid: Castalia

3. DONIĆ, ŽELJKO 2011: Stare španske romanse i njihov prepev na srpski jezik

in: Stare španske romanse. Beograd: Partenon

4. ERNANDES, HOSE <s.a.>: Hernández, José. Martín Fierro: segunda

parte, „La vuelta de Martín Fierro“. Habana: Casa de las

Américas

5. KILIS, ANTONIO 1985. Métrica española. Barcelona: Editorial

Ariel.

6. LOPE DE VEGA 1998. Poesía completa. edición de Antonio Carreño.

Madrid: Cátedra

7. MENENDES PIDAL, RAMON 1973. Menéndez Pidal, Ramón (ed.). Flor

nueva de romances viejos. Madrid: Espasa Calpe

8. PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, LJILJANA 1993. Leksikon hispanoameričke

književnosti. Beograd: Savremena administracija

9. PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, LJILJANA i SOLDATIĆ, DALIBOR 1985.

Španska književnost 1. Srednji vek i renesansa. Beograd: Nolit

10. RUŽIĆ, ŽARKO 2008. Enciklopedijski rečnik versifikacije. Sremski

Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića

11. SANTILJANA 2003: Marqués de Santillana. Poesías completas.

Edición, introducción y notas de M.P.A.M. Kerkhof y A. Gómez

Moreno. Madrid: Castalia

29