ČETRDESET I PET VITEZOVAČETRDESET I PET VITEZOVAII

Aleksandar DimaAleksandar DimaČETRDESET I PET VITEZOVAČETRDESET I PET VITEZOVA

 Alexan Alexandre Dudre DumasmasLes QuLes Quaranarante-Cinqte-Cinq

Preveo A. M. PopovićPreveo A. M. Popović1964.1964.

Priredio Ivan Kalnak Priredio Ivan Kalnak ikalnak@hotmail.comikalnak@hotmail.com

2009.2009.

ALEKSANDAR DIMAALEKSANDAR DIMA

ČETRDESET I PET VITEZOVAČETRDESET I PET VITEZOVA

KNJIGA PRVAKNJIGA PRVA

KKOD NEOD NEUSTRAŠIVOG MAČAUSTRAŠIVOG MAČA

7

KAPIJA SENT–ANTOAN

Etiamsi omnes! 

Na dan 26. oktobra 1585. godine kapija Sent-Antoan, protiv-no svima običajima, u jedanaest i po časova pre podne još je bilazatvorena.

U deset i tri četvrt jedan odred od dvadeset Švajcaraca naiđeiz ulice Morteleri i pođe prema kapiji, koja se pred njima otvori,i čim su izašli, zatvori za njima. Po uniormi koju su nosili videlose odmah da su to Švajcarci iz malih kantona, drugim rečima, dasu to najbolji prijatelji kralja Anrija III, koji je tada bio na vlasti.Kada su izišli iz kapije, postrojiše se duž žive ograde koja je, izvanzidina, omeđivala zabrane pored puta i tako svojim prisustvomoni potisnuše mnogobrojne seljake i građane koji su bili došli izMontrea, Vensana ili Sen-Mora sa željom da uđu u grad pre pod-neva, ali to nisu mogli pošto je kapija, kao što smo napomenuli,bila zatvorena.

Ako je tačno da svetina sa sobom donosi i nered, onda se moglo verovati da je preekt ovim odredom garde hteo da spreči nered kojibi se mogao dogoditi na kapiji Sent-Antoan.

I zaista, svetina je bila mnogobojna, dolazila je sa tri strane, ito bez prestanka. Bilo je tu manastirskih kaluđera iz gradskog pred-građa, žena s osamarenim magarcima i seljaka sa kolima. Sve se tostapalo u masu koja je već bila velika, nastala usled iznenadnog neo-tvaranja kapije. Svi su oni, svojim nervoznim pitanjima stvarali neku

 vrstu neprekidnog zujanja i samo se katkad poneki glas izdvajao iz jednolikog brujanja izražavajući svoju pretnju ili svoju žalbu.

Pored te svetine koja je pristizala i želela da uđe u grad, moglose primetiti nekoliko grupica koje su izgledale kao da su iz gradaizišle. Umesto da uprave svoje poglede prema Parizu i zatvorenojkapiji, one su posmatrale netremice vidik koji je bio oivičen jako-binskim i vensanskim manastiromi manastirom Kroa Foben kao da

 je jednim od ta tri puta trebalo da naiđe neki mesija.Te grupe o kojima neprestano govorimo, jer one zaslužuju svaku

pažnju, sačinjavali su većinom pariski građani, koji su bili dobro umo-tani u svoje kabanice, jer, zaboravili smo da kažemo, vreme je bilo

8

hladno. Oštar severac gonio je nisko velike oblake kao da je hteo daskine sa drveća i poslednje požutelo lišće koje se još tužno njihalo.

Tri građanina su međusobno razgovarali, ili bolje reći dvojicasu razgovarala, dok je treći samo slušao. Izrazimo se bolje: treći kaoda uopšte nije ni slušao, sva njegova pažnja bila je usredsređena naposmatranje druma prema Vensanu.

Ovaj treći bio je čovek po kome bi se sigurno odmah videlo da je visokog rasta samo da je stajao. Ali u ovom trenutku njegove dugenoge, sa kojima prosto nije znao šta će da radi, bile su podavijene,dok je ruke, takođe duge i u srazmeri sa nogama, skrstio na grudi-ma. Naslonjen na živu ogradu i ugodno zavaljen u elastično granje,ponašao se kao čovek koji iz obazrivosti želi da ostane nepoznat.Lice je zaklonio šakom. Ostavio je slobodno samo jedno oko kojim

 je stalno virio između velikog prsta i kažiprsta.Pored te neobične ličnosti, drugi omanji čovek, stojeći na vrhu

 jedne humke, razgovarao je sa nekim debeljkom koji se nepresta-no klizao i saplitao na padini te humke i hvatao se stalno za dugmekabanice svoga sagovornika.

To su bila ta dva građanina koja su sa ličnošću koja je sedelačinili grupu od trojice o kojima je ranije bilo reči.

— Jeste, gazda-Mitone, — govorio je omanji čovek debeljku— jeste, kažem vam i ponavljam da će biti sto hiljada duša okoSalsedovog gubilišta, najmanje sto hiljada. Pogledajte, da ne raču-namo one koji su već na trgu Grev i one koji dolaze iz raznih kra-

 jeva Pariza! Pogledajte koliko je ovde ljudi, a samo jedna vrata! Apomislite samo, ima šesnaest takvih kapija!

— Ipak je sto hiljada mnogo, prijatelju Frijare, — odgovori de-beljko. — Mnogi će, verujte, uraditi što i ja! Neće ići da gledajukako kasape onog nesrećnog Salseda iz bojazni od nekog nereda i,

 verujte, imaju pravo.— Ali, gazda-Mitone, gazda-Mitone, pazite šta govorite! — od-

govori omanji čovek. — Vi tu govorite kao neki političar. A neće bitiništa, apsolutno ničega, ja vam tvrdim.

Ali, videći kako njegov sabesednik odmahuje glavom u znaksumnje, on nastavi.

— Zar ne, gospodine?— Molim? — upita ovaj kao da je čuo samo pitanje koje mu je

bilo upravljeno, a ne i ranije reči upućene drugom građaninu.

9

— Kažem da se danas neće ništa dogoditi na trgu Grev.— Mislim da se varate, tamo će da čereče Salseda, — odgovori

mirno čovek sa dugim rukama.— A, to će, bez sumnje, biti, ali ja kažem da neće biti nikakve

gužve povodom toga čerečenja.— Pucaće bičevi kada budu tukli konje.— Vi me ne razumete. Pod gužvom ja smatram neki metež i

tvrdim da neće biti nikakvog meteža na trgu Grev. Jer, ako tu trebada bude nekog meteža, ne bi kralj naredio da se ukrasi jedan balkonna opštinskoj zgradi da bi sa obe kraljice i jednim delom dvorskesvite prisustvovao mučenju.

— Pa zar kraljevi uvek znaju kad će biti nekog meteža? —odgovori čovek sa dugim rukama i nogama i sažaljivo slegnuramenima.

— Oho! — reče gazda-Miton i naže se na uho svome sabe-sedniku. — Ovaj čovek govori nekako čudno; da li ga poznajete,prijatelju?

— Ne — odgovori omanji čovek.— Pa zašto mu se onda obraćate?— Eto, govorim mu onako, da bih govorio.— Grešite; vidite da je to neka ćutalica.— Ipak smatram — odgovori prijatelj Frijar dosta glasno da bi

čuo i čovek sa dugim rukama — da se velika sreća u životu sastojiu tome što čovek može sa drugima da menja svoje misli.

— S onima koje poznaje, to razumem, — odgovori Miton — aline i s onima koje ne poznaje.

Zar nisu svi ljudi braća? Tako kaže popa iz Sen-Lea dodade pri- jatelj Frijar utešnim tonom.

— Pa, bili su u početku, ali u današnja vremena to se srodstvoizgubilo, prijatelju Frijare. Razgovarajte sa mnom, ako baš hoćeteda razgovarate, i ostavite tog stranca sa njegovim mislima.

— Ali ja vas poznajem odavna, kao što sami kažete, i znamunapred šta ćete da mi odgovorite, dok će mi možda ovaj neznanacreći nešto novo.

— Pst, sluša vas!— U toliko bolje, ako sluša, možda će mi i odgovoriti. Dakle,

gospodine, — nastavi Frijar okrećući se nepoznatom — vi misliteda će biti meteža na trgu Grev?