Klasifikacija gljiva Ainsworthu iz 1973.

Carstvo: FUNGI Podraydeo: ASCOMYCOTINAKlase: Hemiascomycetes

Razdeo: MYXOMYCOTA PlectomycetesKlase: Acrasiomycetes Pyrenommycetes

Labyrinthulomycetes LaboulbeniomycetesMyxomycetes Loculoascomycetes

Plasmodiophoromycetes Discomycetes

Razdeo: EUMYCOTA Podrazdeo:BASIDIOMYCOTINAPodrazdeo: MASTIGOMYCOTINA Klase: Hymenomycetes

Klase: Chytridiomycetes GateromycetesHyphochytridiomycetes TeliomycetesOomycetes

Podrazdeo: ZYGOMYCOTINA Podrazdeo:DEUTEROMYCOTINAKlase: Zygomycetes Klase: Hyphomycetes

Trichomycetes CelomycetesBlastomycetes

Myxomycotasluzave gljive

Opšte karakteristike grč. myxa (sluzav) i myketes (gljiva).

Po najnovijim sistematikama svrstavaju se u protozoe – carstvo Protista.

Samostalna, mala grupa primitivnih široko rasprostranjenih organizama.

Filogenetski stare, sa malo poznatim fosilnim ostatcima.

Žive kao saprobi i retko kao paraziti.

Sluzave gljive: ne obrazuju hife, nemaju ćelijski zid u somatskoj fazi, mogu se hraniti fagocitozom.

Fagocitoza i nepostojanje hifa su razlozi što ih mikolozi ne prepoznaju kao gljive.

Tradicionalno se proučavaju u okviru kursa mikologije.

Opšte karakteristike Izdvajaju se dve osnovne grupe sluzavih gljiva:

ćelijske ili agregatne, plazmodijalne ili fuzione.

Ćelijske sluzave gljive nastaju združivanjem ćelija, ameboida, koje zadržavaju individualnost u svim fazama razvoja.

Plazmodijalne sluzave gljive nastaju fuzijom dve kompatibilnemiksamebe, koje se fuzionišu i nakon deoba jedara formiraju stadijum višejedarne protoplazmatične mase.

Jedra ćelijskih sluzavih gljiva su haploidnadok su plazmodijalnih uglavnom diploidna.

Sastav plazmodije čini 79% vode a ostatak: belančevine, glikogen, masti, pigmenti, vitamini, enzimi i dr. organske materije.

Kretenja:

Migratorno kretanje je pomeranje plazmodije po supstratu.

Fluktuacijsko kretanje citoplazme u pravoj plazmodiji odlikuje se talasastim pokretima.

Ishrana:

saprobne sluzave gljive primaju hranljve materije u rastvorenom stanju ili ih uzimaju u obliku čvrstih čestica – fagocitoza,

parazitski predstavnici uzimaju hranu iz ćelija domaćina.

Ameboidni stadijum sluzavih gljiva je sličan amebama – miksamebe.

Miksameba – jednojedarna, haploidna ćelija bez ćelijskog zid.

Fagocitoza je ingestija bakterija pomoću pseudopodija. Membranom obavijena čestica se spaja sa hranljivom vakuolom.

Ćelijske sluzave gljive Karaktriše ih agregatna ili pseudoplazmodija. Od pseudoplazmodije se razvijaju

sporangije sa velikim brojem endospora.

U nepovpljnim uslovima amebe nekih ćelijskih sluzavih gljiva mogu da obrazuju mikrociste koje klijaju u povoljnim uslovima.

Kosmopoliti, nalaze se u zemljištu i šumskoj stelji.

Opisano samo 24 vrste, životni ciklus je studiran kod vrste Dictyostelium discoideum.

Životni ciklus Amebe:haploidno jedro, nizak sadržaj DNK,+hemotaksis za folnukiselinu, ishrana bakterijama.

Pseudoplazmodija:pokretna,+termotaksična,+fototaksična.

Sporonosno telo:bazalni disk,višećeljska drška,sporangija,spore,diskadenin.

Mikrocista Makrocista

Plazmodijalne sluzave gljive Prava ili fuziona plazmodija:

mnogojedarna citopčazmatična masa, okružena ćelijskom membranom i mukopolisharidnim sluznim

omotačem.

Prava plazmodija poseduje mrežu razgranatih kanala koji se označavaju kao venule.

Fluktuacijsko ili talasasto kretanje citoplazme nastaje promenom viskoziteta proteina miksomiozina u prisustvu ATP.

Migracija - sposobnost pomeranja plazmodije po supstratu: + higrotaksis, - fototaksis.

Struktura plazmodije: ektoplazma - spoljašnji sloj protoplasta, viskozniji od

unutrašnjeg. endoplazma – granularnija, u njoj se nlaze diploidna jedra,

mitohondrije, ribozomi, pigmentne granule, vakuole i dr.

Veličina plazmodije je od mikroskopskih dimenzija do nekoliko desetina centimetara u prečniku (faneroplazmodija),

Plazmodija predstavlja kratkotrajnu fazu u životnom ciklusu pravih sluzavih gljiva i u prirodi se ređe sreće od njihovih

sporonosnih tela.

Životni ciklus Physarum polycephalum

Amebe – miksamebe, miksoflagelate, ciste.

Zigot –mitotička deobajedra bez deobe citoplazme.

Plazmodija.

Sklerocije –u mraku i odsustvu hrane - sferule.

Sporonosna tela: mejoza, spore, kapilicijumi.

Transformacija plazmodije u sporonosna tela - holokarpno

miksoamebe u funkciji gameta,izogameti-

Sporangije - različitih oblika, živih boja sa čvrstim omotačem (peridija).

Etalije – krupna sporonosna tela nastala srastanjem većeg broja sporangija.

epore – haploidne.kapilicijumi – končaste strukture koje imaju ulogu rasejavanjaspora.pseudokapilicijumi – ista funkcija kao kapilicijumi, različito poreklo.

Presek kroz sklerociju sagrađenu od manjih jedinica – sferule.

Broj jedara u sferulama varira.

Klasifikacija

Myxomycota Acrasiomycetes – pseudoplazmodija.

Labirintulomycetes – plazmodija formirana u vidu mreže.

Myxomycetes – prava plazmodija, saprobi.LicialesPhysaralesTrichalesStemonitales

Plasmodiophoromycetes –

prava plazmodija, paraziti.

Acrasiomycetes Ćelijske sluzave gljive.

Obrazuju pseudoplazmodiju.

Nalaze se u zemljištu (uglavnom u površinskim slojevima),šumskoj stelji, na kori drveća i na stajskom đubretu.

Kosmopoliti.

24 vrste.Dictyostelium discoideum

Acrasiomycetes

Dictiostelium discoideum

može se naći u zemljištu i opalom vlažnom lišću,model organizam za proučavanje genetike i biohemijskih procesa.

Labyrinthulomycetes

Žive kao saprobi na biljkama u raspadanju ili paraziti na biljkama u morskoj vodi.

Grade kolonije u kojima su

ćelije povezane mrežastim

ekstracelularnim nastavcima.

Tokom životnog ciklusa f

ormiraju ciste.

Biologija ovih organizama

je slabo istražena.

AcrasiomycetesLabyrinthula terrestris

Myxomycetes obuhvata najveći broj vrsta, procenjuje se da je poznato oko

1000 vrsta.

Somatsko telo je prava plazmodija.

Dimenzije plazmodije mogu da budu mikroskopske, pa do nekoliko desetina centimetara.

Predstavnici ove klase žive saprobno,najčešće u šumskim ekosistemima, vlažna i tamna mesta bogata organskim materijama (truli panjevi,

ispod lišća, među mahovinama i sl.)

MyxomycetesDiachea leucopodia

Plazmodija bela, sporangije cilindrične,kapilicijumi ljubičasto-braon granati i anastomozirani.

MyxomycetesFuligo septica

Fanero plazmodija, često se naziva ”umućeno jaje”, u etalijama obrazuje tamne spore i pseudokapilicijume,kosmopolitska vrsta, česta u urbanim sredinama,može izazvati astmu ili alergijske kijavice.

MyxomycetesLycogala epidendeum

plazmodija koralno crvena,etalije različitih boja,izgled sporonosnih tela i boja

spora važni za determinaciju.pseudokapilicijumi cevasti,

anastomozirani.

MyxomycetesMetatrichia vesparium

sporangije u klasterima, tamne i sjajne, otvaraju se “poklopcem”drške srasle,kapilicijumi sa bodljama.

MyxomycetesTrichia spp.

T. favoginea

T. decipiens

sporonosna tela sedeća,kapilicijumi spiralno zadebljali,spore žute.

sporangije uglavnom na dršci, sjajne

MyxomycetesPhysarum spp.

P. cinereum

P. polycephalum

P. nutans

model organizmi za mnoge studije ameboidnog kretanaj i pokretljivosti ćelija.

MyxomycetesStemonitis ferruginea

Plasmodiophoromycetes Obligatni, nekrotrofni endoparaziti biljaka, algi i gljiva.

Izazivaju hipertrofiju i hiperplatiju domaćina.

Plazmodija: primarna – produkuje sekundarne

zoospore, sekundarna – produkuje debelozidne

mirujućim sporama iz kojih nastaju primarne zoospore.

Plazmodija ove grupe gljiva nema sposobnost pomeranja ni

fagocitoze i opstaje samo u ćelijama domaćina

Često imaju ulogu vektora za mnoge biljne viruse.

PlasmodiophoromycetesPlasmodiophora brassicae

Obligatni parazit, izazivač bolesti “kupusna kila”.Simptomi kile su abnormalno povećanje inficiranih biljnih delova -

hipertrofija.Prezimljava u vidu mirujućih spora u zemljištu.

PlasmodiophoromycetesSpongospora subterranea

obligatni parazit, izazivač bolesti “prašna krastavost krompira”.simptomi se javljaju na korenu i krtolamaprezimljava u vidu mirujućih spora u krtolama i zemljištu.