Zbirka radionica za grupni rad sa djecom i mladima ... - UNICEF

Fujitsu

Snapshot

Сва права су задржана. Садржај ове публикације може се користити у некомерцијалне сврхе уз обавезно навођење извора. Публикација је настала у оквиру програма Рефералног механизма подршке дјеци у школама Републике Српске.Израду и штампање ове публикације омогућио је УНИЦЕФ БиХ и партнери Владе Шведске и Швајцарске, а у склопу пројекта "Правда за свако дијете".Ставови и мишљења изнесени у овој публикацији су ставови аутора и не представљају нужно ставове УНИЦЕФ-а у БиХ и његових партнера.

Švicarska agencija za razvoj i saradnju SDC

ИздавачДруштво психолога Републике Српске

УредникСања Радетић Ловрић

Аутори (азбучним редом)Милица Дробац Павићевић, Срђан Душанић, Дијана Ђурић, Ивана Зечевић,

Сања Радетић Ловрић

РецензијаТатјана Марић, Бранко Анђић

Лектура и коректураДраган Драгомировић

Графичка припремаДИГИТАЛУМ

ЦртежиНађа Тривановић

ШтампаГрафомарк

За штампаријуЈелена Милиновић

Тираж300

БАЊА ЛУКА, 2020.

САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР 9

РАДИОНИЦА КАО МОДЕЛ ГРУПНОГ РАДА 11ШТА СУ РАДИОНИЦЕ 12ОБЛИЦИ РАДИОНИЧАРСКОГ РАДА 12СТРУКТУРА, ПРАВИЛА И ТЕХНИКЕ РАДИОНИЦЕ 13ВОДИТЕЉИ И УЧЕСНИЦИ РАДИОНИЦА 16АТМОСФЕРА У РАДИОНИЦИ И НАЈЧЕШЋИ ПРОБЛЕМ У ИЗВОЂЕЊУ РАДИОНИЦА 17

ЗБИРКА РАДИОНИЦА 19

УСПОСТАВЉАЊЕ ПРАВИЛА РАДА 21ПРАВИЛА СИГУРНОГ КРУГА 22УСПОСТАВЉАЊЕ ПРАВИЛА 24ИЗРАЂУЈЕМО ПРАВИЛА 25

КО САМ ЈА? ИЗГРАДЊА ИДЕНТИТЕТА 27ИГРОМ ДО СЕБЕ 28ШТА КОД СЕБЕ ВОЛИМ 29ИЗРАДА БЕЏА 30АУТОПОРТРЕТ 1 31АУТОПОРТРЕТ 2 32НАША ЛИЧНА КАРТА 1 33НАША ЛИЧНА КАРТА 2 34ПРИВАТНО И ЈАВНО ЈА 35ПРИВАТНО И ЈАВНО ЈА – ПРЕДСТАВЉАЊЕ 36ДИЈАМАНТ 37ДИЈАМАНТ – ПРЕЗЕНТАЦИЈА 39

ЕМОЦИОНАЛНО ОПИСМЕЊАВАЊЕ 41КОЦКА ОСЈЕЋАЊА 42ИЗЛЕТ 43ПОТРЕБЕ И ОСЈЕЋАЊА 45КАКО СКРИВАМ ЕМОЦИЈЕ 46КОМПОНЕНТЕ ПОНАШАЊА 48ДА ИМАМ МОЋ 50ЖЕЉЕ И ПОТРЕБЕ 51ХИЈЕРАРХИЈА ПОТРЕБА 52ВОЂЕНА ФАНТАЗИЈА 54ЗАШТО НЕЋЕ СА МНОМ ДА СЕ ДРУЖЕ? (I ДИО) 55ЗАШТО НЕЋЕ СА МНОМ ДА СЕ ДРУЖЕ? (II ДИО) 59

ЗАШТО НЕЋЕ СА МНОМ ДА СЕ ДРУЖЕ? (III ДИО) 61КАКО СЕ ОСЈЕЋАМО КАДА СЕ СУКОБЉАВАМО? (I ДИО) 62КАКО СЕ ОСЈЕЋАМО КАДА СЕ СУКОБЉАВАМО? (II ДИО) 63

ТИМСКИ РАД И САРАДЊА 65АТЛАНТИДА 66АТЛАНТИДА - ПРЕДСТАВЉАЊЕ РАДОВА 67ЕЛЕКТРИЧНИ ЗИД 68КРОКОДИЛСКА РИЈЕКА 69КРОКОДИЛСКА РИЈЕКА ДИСКУСИЈА 71ПУСТО ОСТРВО 72ИЗГРАДЊА КУЛЕ 73ТАНГРАМ 74ЦРТАЈМО ЗАЈЕДНО 75КАМПОВАЊЕ 76

ВЈЕШТИНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ 79НЕПРИЈАТНЕ ПОРУКЕ 80НЕ СЛУШАМ ТЕ 81КРУЖНА ПРИЧА 82КОЦКА ЗА ЕМПАТИЈУ 84ОКРИВЉУЈУЋЕ И НЕОКРИВЉУЈУЋЕ ПОРУКЕ 86КАКО ДА ТРАЖИМО ОНО ШТО ЖЕЛИМО 88

ПРЕДРАСУДЕ, ПОШТОВАЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ, ТОЛЕРАНЦИЈА 91ПРЕДРАСУДЕ – ПОРУКЕ НА ЧЕЛУ 92КО СУ ЖРТВЕ ПРЕДРАСУДА 94СА КИМ ПУТУЈЕТЕ 98ЛИЧНА ИСКУСТВА СА ПРЕДРАСУДАМА 100ДРВО НЕТОЛЕРАНЦИЈЕ 101У ТУЂИМ ЦИПЕЛАМА 102КАКО ЈЕ БИТИ МАЊИНА 104ТОЛЕРАНЦИЈА У ДРУШТВУ 107

ОДРАСТАТИ КАО ДЈЕВОЈЧИЦА, ОДРАСТАТИ КАО ДЈЕЧАК 111ПЛАНЕТА КРИПТОН 112СМИЈЕМ ЛИ ПЛАКАТИ 114КВИЗ ПОЛ – РОД 115ДРУШТВО И ЈА 116КОЛАЖ 118

ЉУБАВ, ЗАЉУБЉЕНОСТ И СЕКСУАЛНА ЗРЕЛОСТ 121ИМАМ ЦРВА У СТОМАКУ 122КОЛИКО ЈЕ ЉУБАВ ВАЖНА 124КАКВА ТРЕБА ДА БУДЕ ПАРТНЕРСКА ВЕЗА 126БИТИ (IN)ФОРМИСАН 129КАДА ЈЕ ПРАВО ВРИЈЕМЕ 132

АКТИВИЗАМ МЛАДИХ 137ДА ЛИ ЈЕ ЧАША НАПОЛА ПРАЗНА ИЛИ ПУНА 138ЛИДЕРИ И МИ 141ЈА БИХ 143АКЦИЈЕ У ЗАЈЕДНИЦИ 144

РЈЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА И КРЕАТИВНО МИШЉЕЊЕ 147ТРАЖИМО ХИТНО РЈЕШЕЊЕ 148ТРАЖИМО ХИТНО РЈЕШЕЊЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈА 150ЈЕДНА ПРИЧА СА ТРИ КРАЈА 152ЈЕДНА ПРИЧА СА ТРИ КРАЈА ПРЕЗЕНТАЦИЈА 153КОПЧА НА КАИШУ 154ПОМОЗИТЕ МИ ДА РИЈЕШИМ ПРОБЛЕМ 156ТАЈАНСТВЕНИ ПРЕДМЕТ 157

РЈЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА КОЈИ НАСТАНУ У ОДЈЕЉЕНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ 159НАШЕ ДРВО ПРОБЛЕМА (I ДИО) 160НАШЕ ДРВО ПРОБЛЕМА (II ДИО) 162НА ГЛАВАМА НАМ ШАРЕНИ ШЕШИРИ (I ДИО) 164НА ГЛАВАМА НАМ ШАРЕНИ ШЕШИРИ (II ДИО) 167ЈА САМ ЗА, И ЈА САМ ЗА (I ДИО) 168ЈА САМ ЗА, И ЈА САМ ЗА (II ДИО) 170

КОНФЛИКТИ И РЈЕШАВАЊЕ КОНФЛИКАТА 173ШТА ЈЕ КОНФЛИКТ 174ЖИВОТИЊИЦЕ У КОНФЛИКТУ 175ШТА ОСЈЕЋАМ ТОКОМ КОНФЛИКТА 178ТРИ НАЧИНА 180ФАБРИКА 182

ПРЕВЕНЦИЈА РИЗИЧНИХ И ДРУШТВЕНО НЕПРИХВАТЉИВИХ ПОНАШАЊА 185ТАЈНИ ПРИЈАТЕЉ 186БЛАМ! УЖАС! АЛ', ПРЕЖИВЈЕЋУ! 188РИЗИКУЈЕМ ЛИ (ПРВИ ДИО) 191РИЗИКУЈЕМ ЛИ (ДРУГИ ДИО) 193

КАРАКТЕРИСТИКЕ НАСИЛНИХ ПОНАШАЊА И ЊИХОВА ПРЕВЕНЦИЈА 201ШТА ЈЕ СВЕ НАСИЛНО ПОНАШАЊЕ 202ЗАПЕТЉАЛИ СМО СЕ РАСПЕТЉАЈТЕ НАС (I ДИО) 204ЗАПЕТЉАЛИ СМО СЕ РАСПЕТЉАЈТЕ НАС (II ДИО) 206НЕВИДЉИВИ СУ И ЗАТО СУ ОПАСНИ (I ДИО) 207РАДИОНЦА НЕВИДЉИВИ СУ И ЗАТО СУ ОПАСНИ (II ДИО) 208

УВОДНЕ И ЗАВРШНЕ РАДИОНИЧАРСКЕ ИГРЕ 211

ФОКУС ГРУПА КАО МОДЕЛ ГРУПНОГ РАДА 221КАРАКТЕРИСТИКЕ ФОКУС ГРУПА КАО ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА 222ТЕМЕ ФОКУС ГРУПА 224

КОРИШТЕНА И ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА 226

БИОГРАФИЈЕ АУТОРА (АЗБУЧНИМ РЕДОМ) 227

9

ПРЕДГОВОР

Festina lente (Пожури полако) публикација која је пред вама, представља збирку радионица као модела групног рада са дјецом и младима у васпитно-образовним установама. Иако су радионице чест модел групног рада, постојала је потреба и захтјев колега професионалаца: педагога, психолога, социјалних радника и дефектолога који раде у школама широм Републике Српске да се на једном мјесту обједини већи број радионица на различите теме, а које стручним сарадницима у школама и другим установама и организацијама могу пружити идеје за групни рад са ученицима. Збирка радионица је сачињена на основу издвојених најбољих пракси у радионичарском раду модификовањем већ публикованих радионица из наведених извора, као и из дугогодишњег искуства аутора који су радили на одабиру, припреми, прилагођавању и осмишљавању радионица које би на адекватан начин одговориле на професионалне потребе стручних сарадника у школама. Ова збирка је настала као подршка Програму рефералног механизма подршке дјеци у школама Републике Српске у жељи и настојању да пружимо што потпунији одговор на препознате индикаторе који могу довести до неповољних промјена у социјално-емоционалном развоју дјеце и младих, али примарно да оснажимо превентивне програме бриге о дјеци у школама.

Надамо се да ће садржај ове публикације подстакнути стручњаке у школама да што више користе моделе групног рада у васпитању и образовању дјеце. Први дио публикације посвећен је објашњењу радионичарског модела рада, док други дио представља збирку радионица на различите актуелне теме, значајне за оптималан психолошки развој дјеце. Трећи дио публикације говори о фокус групама као моделима групног рада који могу бити корисни да се стекне увид у одређена питања и да се она истраже, а нуди и приједлоге одређених тема за организовање фокус група.

Ова публикација израђена је уз подршку УНИЦЕФ-а Бих и партера Влада Шведске и Швајцарске. Програм Рефералног механизма подршке дјеци у школама Републике Српске као саставни дио Програма „Брига о дјеци - заједничка одговорност и обавеза” у партнерству проводе Републички педагошки завод Републике Српске и Друштво психолога Републике Српске уз пуну подршку Министарства образовања и културе, Министарства здравља и социјалне заштите, Министарства унутрашњих послова и Министарства локалне управе и самоуправе у Влади Републике Српске и тиме представља национални програм од значаја у области васпитно-образовног рада.

Искрено се надамо да ће ова публикација наћи своју примјену у нашим школама и да ће бити процијењена као корисна стручна подршка у професионалном раду стручних сарадника и наставника у школама.

Ауторски тимБања Лука, октобар 2020.

РАДИОНИЦА КАО МОДЕЛ ГРУПНОГ РАДА

ШТА СЕ РАДИ НА РАДИОНИЦИ

Основе радионичарског рада у васпитно – образовним установама

РАД

ИО

НИ

ЦА

КАО

МО

ДЕЕ

Л Г

РУП

НО

Г РА

ДА

12

ШТА СУ РАДИОНИЦЕ

Често сам назив „радионица” може да дјелује збуњујуће јер подсјећа на мајсто- рску радионицу у којој је циљ производња неког материјалног продукта. Иако психолошке радионице као исход немају ту врсту производње, материјалну, то не значи да у радионичарском процесу не постоји производња. Постоји, и те како, у виду нових сазнања, емоционалних увида, информација и компетенција. Данас, када је израз „радионица” широко прихваћен у нашој средини више сам назив не изазива отпор нити погрешно схватање њене природе.

Не постоји једна општеприхваћена дефиниција радионице. Међутим, стручња-ци су углавном сагласни да радионице представљају савремени модел групног рада чији је крајњи циљ добит за учесника, а коју одликује: јасна, циљу усмјерена структура извођења; подстицајна и пријатна социјално-психолошка атмосфера; лична афирмација и залагање; отворена, активна комуникација, као и прихва-тање свих различитости међу учесницима. Радионице су добар начин рада у гру-пи, одређеној проблематици и с правом заслужују своју примјену у васпитно-об-разовном систему.

ОБЛИЦИ РАДИОНИЧАРСКОГ РАДА

У зависности од тога шта је циљ радионице оне могу бити креативне, едукативе, психолошке радионице, социјално – психолошке и когнитивне радионице. Креативне радионице имају за циљ подстицање стваралачког мишљења и креативности (ликовне, драмске, вајарске и многе друге радионице). Едукативне радионице имају за циљ стицање нових знања и вјештина (ненасилно рјешавање сукоба, вјештине комуникације, учење о равноправности полова, асертивност у комуникацији и слично). Психолошке радионице су усмјерене на подстицање развоја психичких процеса и стања, очување менталног здравља, стицање идентитета (емоционална писменост, изградња идентитета, повећавање резилијентности код учесника и слично). Овај облик радионица треба разликовати од психотерапијског групног рада, који се значајно разликује према својим групним процесима и компетенцијама. Социјално-психолошке радионице су усмјерене ка стицању пожељних социјалних и комуникацијских вјештина уз подстицање развоја психичких стања и процеса (развој говорничких способности и стицање самопоуздања у циљу задовољења потребе за прихваћеношћу од стране других, превенција друштвено неприхватљивих и ризичних понашања младих и др.). Когнитивне радионице су радионице које су усмјерене на подстицање когнитивних процеса (стратегија планирања, конвергентног и дивергентног учења), стицање конкретних знања и вјештина (рјешавања проблемских задатака у групи).

РАД

ИО

НИ

ЦА

КАО

МО

ДЕЕ

Л Г

РУП

НО

Г РА

ДА

13

СТРУКТУРА, ПРАВИЛА И ТЕХНИКЕ РАДИОНИЦЕ

Радионица има јасну, циљу усмјерену структуру активности и правила која се унутар радионице поштују. Свака радионица се састоји од уводног, средишњег и завршног дијела. Сваки дио има јасан план активности по којем се изводи. Ријетко када се ради само једна радионица. Најчешће се изводи низ радионица са одређеним циљем и на одређену тему. У том случају прва радионица је намијењена представљању теме и циља, као и представљању водитеља и учесника. Уколико радионицу изводе наставници и учитељи који су познати учесницима, односно својим ученицима, ипак је потребно упознавање јер је радионичарски процес значајно другачији од извођења редовне наставе. Сада се водитељи (просвјетни радници) и учесници (ученици) упознају на један другачији начин, неформалнији. На радионици сви учесници, укључујући и водитеље, сједе на столицама распоређеним у облику круга или потковице, како би сваки учесник имао једнаку видљивост ситуације и могућност јасног прегледа цијеле групе. На овај начин сви учесници су физичким положајем равноправни у групи. Такође, за разлику од редовне наставе, током радионице није потребно дизати руку и устајати са столице када се говори.

На првој радионици веома је важно упознати се са очекивањима учесника, што ће на крају радионице, или цијеле едукације, послужити као својеврстан вид евалуације рада. У уводном дијелу, водитељи радионица упознају учеснике са правилима радионичарског рада. Препорука је да водитељи заједно са учесницима креирају правила рада, како сама правила не би била схваћена као ограничења већ управо као средство за стварање позитивне и сигурне радне атмосфере. Примјери неких корисних правила радионице су сљедећи: • правило„даље” које сваком учеснику даје на избор да ли ће изнијети своје

мишљење и став или рећи „даље”, уколико не жели, неће или не може говорити о нечему. Поштујући ово правило радионице, учесници ће се осјећати опуштено када знају да не морају говорити о нечему што не желе. Иако је то у пракси ријетка ситуација, може се десити да један или више учесника понављано користе правило „даље”. У том случају, водитељ треба охрабрити учеснике, изнијети свој властити став или усмјерити питање на цијелу групу. Свакако је важно да водитељ прихвати да учесници о нечему не желе говорити и да то примјерено прокоментарише.

• правило„повјерења”односно дискреције које подразумијева да оно што се дешава у кругу и остаје у кругу. Водитељ треба да заједно са учесницима прокоментарише важност поштовања овог правила како би и сами учесници стекли повјерење у заједнички рад и слободно износили сопствене ставове.

• правило „активног слушања” према којем учесници треба да пажљиво слушају једни друге, јер пажљиво слушање ставова и мишљења других нам омогућава да боље упознамо друге, да увидимо да ли су наши ставови слични или различити од ставова других, те да мијењамо или задржимо своје ставове. Када се правило активног слушања представи учесницима на овај начин, учесници га радо прихватају и не схвате га као строг захтјев за класичном ученичком дисциплином која је пожељна у школи.

РАД

ИО

НИ

ЦА

КАО

МО

ДЕЕ

Л Г

РУП

НО

Г РА

ДА

14

• правило да нема посматрача, него су сви учесници. На примјер уколико стручни сарадници у школи изводе радионицу у једном разреду, разредни старјешина тог разреда не може посматрати своје ученике у радионици. Он може бити учесник или напустити радионицу.

• поштовањедоговореногвремена, односно да нема кашњења на радионице, уласка након почетка радионице и сл. Такође, водитељ треба да нагласи учесницима да уколико морају због других обавеза напустити радионицу могу да то ураде када год желе.

Поред ових класичних правила, водитељи и учесници договарају и нека заје- дничка правила која сматрају важним за њихов рад. То на примјер може бити пра-вило да нема употребе мобилних телефона, да је у току радионице дозвољено (или није) грицкање, пијење сокова и друга правила. Водитељ и учесници се могу договорити и за евентуалне санкције уколико се правила крше. Најчешће казне су да се отпјева једна пјесма, уради пет чучњева и слично. Договорене санкције или казне вриједе за све, како за учеснике тако и за водитеље.

Након упознавања се темом и циљем радионице, међусобним упознавањем водитеља и учесника, те договора око поштовања правила и очекивања учесника, сваки уводни дио радионице подразумијева одигравање уводне игру чија је функција да побољша динамику и функционалност групе, те направи смислен прелаз ка структурисаним активностима у средишњем дијелу радионице. Уводне и завршне игре су многобројне, те се обично бирају у односу на циљ радионице или атмосферу у групи. Игре могу да се односе на упознавање, опуштање, „раздрмавање”, зближавање, подјелу учесника у мале групе, процјену успјешности радионице и друге. Вјероватно ће водитељи одабрати неку од моторичких игара уколико им је циљ да покрене учеснике на што већу активност (нпр. динамика у групи је слаба, учесници су успавани), или уколико се жели створити блиска атмосфера између учесника одабраће се игра која доприности таквој атмосфери и слично. Уводне игре имају улогу да покрену учеснике на активност и код њих изазову лични доживљај, што је веома важно за улазак у средишњу фазу радионице. Суштина средишњег дијела радионице је да се одабиром оптималних техника радионичарског рада изазове лични доживљај учесника, те кроз предвиђене активности исти уобличи и омогући размјена међусобних доживљаја учесника. Средишњи дио углавном започиње кратким коментаром водитеља и давањем јасних инструкција учесницима примјеном одређене технике радионичарског рада. Најчешће технике радионичарског рада су брејнсторминг [brainstorming] (изношење идеја), рад у паровима, рад у малим групама, рад са цијелом групом, цртање, вајање, акваријум, вођена фантазија, играње улога и театар. Популарни „брејнсторминг” или „бујица идеја”је незаобилазна техника радионичарског рада и са техникама рада у паровима и малим групама је најчешће кориштена техника у радионичарском раду. Рад у паровима се бира обично када је потребно вршити размјену искустава у односу на личне или интимније теме или када то захтјева одређена игра (нпр. игра огледала). Рад у малим групама обично подразумијева рад у групама од три до шест учесника и најчешће се користи када је потребно проширити расправу о више аспеката једног проблема (теме) или различитим погледима о једној појави.

РАД

ИО

НИ

ЦА

КАО

МО

ДЕЕ

Л Г

РУП

НО

Г РА

ДА

15

Рад у великој групи је незаобилазан почетак и крај сваке радионице. То је прилика за групну дискусију, сумирање искустава, ставова, мишљења, али и упознавање групе која се не познаје. Цртање и вајање нису само технике за рад у креативним радионицама. Ове технике се врло често користе и у едукативним радионицама као алтернатива изношењу ставова, мишљења и осјећања. Наиме, неки учесници су спремнији изразити своја мишљења кроз цртеж или покрет, те стога ова техника налази оправдање за све оне који су склони бољем изражавању кроз цртеже него ријечи. Када су у питању интимне теме као предмет радионичарског рада, на примјер, превенција сексуално ризичних понашања младих, показало се да су млади спремнији изразити своја осјећања и мишљења помоћу ове технике него обичном употребом ријечи. Вођена фантазија је добар начин побуђивања маште учесника, а подразумјева да у опуштеној атмосфери, крајње опуштене учеснике, водитељ јасним инструкцијама води причом кроз машту. Акваријум, играње улога и театар су технике које омогућавају учесницима да се уживе у улоге других или сагледају другачије ситуације како би разумјели осјећања, мишљења и понашања других, те стекли увид о постојању различитих гледања на исте ситуације.

Водитељ ће при креирању радионице, одабрати технику за коју сматра да ће најбоље одговарати структури активности и постављеном циљу радионице. На примјер, уколико замислимо да се наша радионица односи на ненасилно рјешавање конфликата међу ученицима, водитељ може одабрати технику вођене фантазије у којој ученици замишљају себе у облику омиљене животиње, а особу са којом су у сукобу у облику неке друге животиње. Примјеном технике вођене фантазије настоји се изазвати лични доживљај ученика. Након примјене ове технике, водитељ у круг разговара са ученицима о томе која су животиња били у сопственој фантазији, у облику које животиње је била особа са којом су имали сукоб, те шта се десило када су се у машти срели. Одговором испитаника на ова питања, водитељ покушава уобличити лични доживљај ученика. Након уобличавања слиједи размјена личних доживљаја. Један од начина размјене јесте рад у мањим групама чији крајњи продукт могу бити цртежи, приче и сл. У случају нашег примјера (ненасилног рјешавања конфликата), ученици се могу подијелити у мање групе и разговарати о различитим начинима разрјешавања конфликтних ситуација које могу исписати на пано, те презентовати остатку групе. Функција размјене личних искустава омогућава истовремену спознају властитог искуства и искустава других. Увиђање сличности и разлика између властитог искуства и искустава других доприноси искуственом учењу што свакако подстиче и критичко мишљење према властитом животном искуству. Овај дио радионичарске активности је од суштинске важности и водитељи требају бити нарочито обазриви како не би пожуривали ученике или задавали нове активности у вријеме размјене искустава. Размјена омогућава спознају, односно учење, а обично се одвија кроз разговор у круг или групну дискусију. Сама спознаја треба бити потпомогнута од стране водитеља који обликују, анализирају и сажимају сва искуства ученика кроз давање коментара и омогућавање ученицима да још једном прокоментаришу продукт радионичарске активности.

РАД

ИО

НИ

ЦА

КАО

МО

ДЕЕ

Л Г

РУП

НО

Г РА

ДА

16

У завршном дијелу радионице учесницима се пружа прилика за изношење општег утиска, коментара о ономе што им се свидјело или им се није свидјело у току радионице. Завршни дио је и прилика за процјену оствареног циља радионице, односно утврђивање испуњености очекивања учесника, која су постављена у уводном дијелу радионице. Поред општих утисака и процјене остварених очекивања, водитељи радионице могу уприличити и посебан евалуациони лист који би им служио не само као вид процјене оствареног учинка радионице, већ и као начин побољшања квалитета сопственог рада у наредним извођењима радионице.

Свака радионица, као што је и започела, завршава завршном игром. Обично су завршне игре игре опуштања и игре „затварања радионице“. Завршна игра ће обезбједити учесницима употпуњавање, сумирање личних доживљаја, доживљаја које је побудила сама радионица и прихватање њеног краја.

ВОДИТЕЉИ И УЧЕСНИЦИ РАДИОНИЦА

Радионица може да се изводи у групи од 12 до 25 чланова. Оптимална величина групе за рад састоји се од 15 до 20 чланова. Премали или превелики број чланова понекад може негативно утицати на групну динамику и тако онемогућити остваривање циља радионице.

Радионице у школама најчешће воде едуковани професионалци (педагози, психолози, социјални радници, дефектолози, просвјетни радници). Радионица је добра прилика да се стручни сарадници и наставници у школама упознају са ученицима на један другачији начин. Поред наведних професионалаца, водитељи радионица могу бити и едуковани вршњаци. Досадашња пракса је показала да су се млади спремни много више отворити својим вршњацима него одраслима, те овакви видови радионичарског рада постају све учесталији.

Препорука је да радионицу увијек воде два водитеља. Сарадња два водитеља радионице поспјешује динамику рада групе. Водитељима се савјетује да се претходно припреме за извођење радионице тако што ће се упознати са постављеним циљевима, упутствима, материјалима и актовностима како бих њихов сараднички однос био спонтан и подржавајући. Само добро припремљени водитељи могу на адекватан начин водити рачуна о радионичарском процесу јер их садржаји неће у томе ометати.

Радионице уобичајено трају 90 до 120 минута. Стручни сарадници у школама често су наводили да дужина трајања радионица представља препреку за њену примјену, узимајући у обзир дужину трајања школског часа (45 минута). Како би се превазишла наведена баријера, у нашем приручнику све радионице су прилагођене дужини трајања једног школског часа.

РАД

ИО

НИ

ЦА

КАО

МО

ДЕЕ

Л Г

РУП

НО

Г РА

ДА

17

АТМОСФЕРА У РАДИОНИЦИ И НАЈЧЕШЋИ ПРОБЛЕМ У ИЗВОЂЕЊУ РАДИОНИЦА

Атмосфера у радионицама треба да буде угодна, опуштена, подстицајна (мотивишућа) и охрабрујућа. Овакву атмосферу својим вјештинама и умјећем успостављају водитељи радионица. Водитељи треба да буду пријатни, да постављајући сократовска питања (зашто, како, да ли неко мисли другачије) подстакну жељу учесника да слободно износе своја мишљења. Иако требају бити пријатни и сусретљиви, водитељима се препоручује да задрже ауторитет својим знањем и стеченим вјештинама вођења радионица. Угодна, подстицајна атмосфера у којој нема мјеста критици туђег мишљења, него подржавању и прихватању разлика ће омогућити поштовање инструкција датих од стране водитеља, те ће свакако водити ка оставаривању циља радионице.

Понекад се водитељи сусрећу са проблемима у току извођења радионице јер учесници могу бити пасивни, да не износе своја мишљења, или су тзв. „минери“ (учесници који својим понашањем или говором нарушавају ток извођења радионице, на примјер, стално нешто критикују), да недостаје адекватан простор, вријеме или материјал за рад.

Већина ових проблема може да буде спријечена пажљивим креирањем и одређењем структуре радионице, добро одабраним техникама, савјесном организацијом и претходном најавом радионице. Важно је и да се јасно, али не и строго, наметну правила радионице. Стога се водитељима савјетује да у уводном дијелу радионице, заједно са учесницима, посвете вријеме успостављању правила радионичарског рада. За несметано одвијање радионице важно је учеснике заинтересовати за тему, јасно поставити циљ и дозволити учесницима да се изјасне о сопственим очекивањима. Уколико у радионици имамо учеснике који стално нешто запиткују, свађају се са другима, мисле да о свему све и најбоље знају, имају потребу да стално причају и прекидају друге (тзв. минери) већи дио тих проблема можемо ријешити јасним одређивањем правила, позивањем на поштовање правила, комуникацијским вјештинама водитеља или задавањем задатака минерима (нпр. записују на пано, лијепе паное, припремају материјал за наставак рада). Оно што водитељ треба да зна у суочавању са минерима и разрјешењу тог проблема, јесте да у основи минери желе да скрену пажњу на себе. Уколико вам се деси да вам недостаје материјал за извођење радионица, није се одазвао довољан број учесника, непредвиђено сте смјештени у мали простор или вам је скраћено вријеме извођења радионице, водитељ треба да процјени да ли ће одложити извођење радионице или ће вршити импровизацију. Међутим, уколико сте добро планирали, требали би избјећи овакве проблеме. Свакако све недоумице у извођењу радионице могу бити у будућности отклоњене добро припремљеном евалуацијом.

ЗБИРКА РАДИОНИЦА

РАДИОНИЦЕУспостављање правила рада

Ко сам ја? (Изградња идентитета)Емоционално описмењавање

Тимски рад и сарадњаВјештине комуникације

Предрасуде, поштовање различитости и развој толеранцијеОдрастати као дјевојчица, одрастати као дјечак

Љубав, заљубљеност и сексуална зрелостАктивизам младих

Рјешавање проблема и креативно мишљењеРјешавање проблема који настају у одјељенској заједници

Конфликти и рјешавање конфликатаПревенција ризичних и друштвено неприхватљивих понашања

Карактеристике насилних понашања и њихова превенцијаУводне и завршне радионичарске игре

УСПОСТАВЉАЊЕ ПРАВИЛА РАДА

Ово поглавље нуди радионице за ефикасно успостављање правила рада. С обзиром на то да радионица није традиционални облик рада у образовању, те се значајно разликује од редовног наставног процеса, успостављање правила рада представља моћан механизам за управљање радионичарским процесом. Водитељи кроз наведене радионице стичу алат у раду захваљујући којем могу, како створити позитивну радну климу, тако и управљати самим процесом учења. Свака радионица је прилагођена узрасту јер се начин успостављања правила рада разликује код ученика нижих разреда од ученика виших разреда основне школе и средњошколаца.

РАДИОНИЦЕПравила сигурног кругаУспостављање правила

Израђујемо правила

УСП

ОСТ

АВЉ

АЊЕ

ПРА

ВИЛ

А РА

ДА

22

ПРАВИЛА СИГУРНОГ КРУГА

Циљ радионице: Успостављање правила рада током радионичарског процеса.

Трајање радионице: 45 минута (прилагођена једном школском часу)

Учесници: ученици од 6 до 10 година

Материјал: • Радни лист – правила сигурног круга, • флипчарт папир и • селотејп.

Структура радионице:

Уводни дио (5 минута): Представљање теме и циља радионице. Водитељ пита дјецу да ли знају шта значи бити безбједан или сигуран у различитим ситуацијама (на примјер: Шта значи бити безбједан кад се игра фудбал? Шта значи безбједно прећи улицу? Шта значи бити безбједан код куће? Шта значи бити безбједан у школи?...). Кроз наведена питања водитељ уводи ученике у тему сигурности.

Средишњи дио (30 минута): Водитељ разговара о значају успостављања и поштовања правила због наше сигурности. Подсјећа ученике на правила у школи, као и на правила код куће (на примјер: Да ли постоје нека правила у школи? Да ли дижемо руку када желимо нешто питати? Да ли постоје нека правила код куће?). Водитељ објашњава зашто су важна правила (да се осјећамо сигурно) и кроз активност успоставља правила сигурног круга користећи Радни материјал – правила сигурног круга, тако што показује једну по једну слику и објашњава ученицима зашто је важно поштовати показана правила:а) СЛУШАЈ. ПОДИГНИ РУКУ. (Ово значи да треба чекати свој ред. Зашто мислите да ово правило постоји? Ако свако сачека свој ред, сви можемо бити саслушани и учествовати у игри.)б) ПОДРЖИ ДРУГОГА. НЕМОЈ ВРИЈЕЂАТИ. (Вријеђати друге значи давати им погрдна имена, изазивати их, правити гримасе или испољавати било које понашање које повређује осјећања друге особе. Шта је супротно од вријеђања? Подржавање. Како можемо показати некоме да га подржавамо?)в) ЧУВАЈ СВОЈ ПРОСТОР. (Сви имамо наш сопствени простор. Замислимо да свако од нас има један магични балон око себе. То је наш сопствени простор. Хајде да вјежбамо прављење замишљеног простора, нашег магичног балона. Нико не треба да угрожава наш простор додирујући нас или гурајући нас док траје радионица уколико ми то не желимо.)г) ИМАШ ПРАВО ДА НЕ КАЖЕШ НИШТА. (Сваки пут када не желите нешто да учините или кажете имате право да вас прескоче. Обично ће свако жељети да нешто каже или на неки начин учествује. Понекад ће неко пожељети да остане тих и не каже ништа. То је саасвим у реду. Тада можеш да кажеш „прескочите ме“.)

УСП

ОСТ

АВЉ

АЊЕ

ПРА

ВИЛ

А РА

ДА

23

д) ПРЕУЗМИ РИЗИК. ПОШТУЈ ДРУГЕ. (Можете да са другима подијелите ваше мисли и осјећања. Добро је да кажете родитељима или другим људима шта сте научили. Када дијелите нешто са другима или други ученици нешто подијеле са вама, важно је да не говорите имена те друге особе уколико она то не жели. Треба да будемо пажљиви и да поштујемо онога ко нам је нешто рекао у повјерењу.) Да би ученици запамтили Правила сигурног круга могу да их изрежу и обоје. Овај дио ученици могу урадити и кући. Водитељ свако појединачно правило лијепи на зид тако да су правила видљива свим ученицима током радионичарског процеса.

Завршни дио (10 минута): Испуњеност очекивања учесника. Завршна игра по избору водитеља.

Прилог:Правила сигурног круга (било би добро убацити слике за наведена правила за ниже узрасте основне школе):• Слушај. Подигни руку.• Подржи другога. Немој вријеђати.• Чувај свој простор.• Имаш право да не кажеш ништа.• Преузми ризик. Поштуј друге.

Извор: Мирољубиви партнери, програм превенције насиља. Превеле и адаптирале: Татјана Поповић и Биљана Лакић

УСП

ОСТ

АВЉ

АЊЕ

ПРА

ВИЛ

А РА

ДА

24

УСПОСТАВЉАЊЕ ПРАВИЛА

Циљ радионице: Успостављање правила рада групе.


Учесници: ученици од 11 година

Материјал: • стикери, • флипчарт папир и • маркер.


Уводни дио (5 минута): Представљање теме и циља радионице. Уводна игра по избору водитеља.

Средишњи дио (30 минута): Водитељ позива ученике да заједно дефинишу и усвоје правила рада у групи која су им важна да би се добро и сигурно осјећали током радионица. Своје приједло-ге ученици пишу индивидуално, прво на стикере, а затим их појединачно пред-стављају у групи. Водитељ има задатак да на основу датих приједлога ученика дефинише правила. О сваком појединачно дефинисаном правилу се заједно у групи дискутује прије него се усвоји, како би сви разумјели зашто је предложено правило важно. Сва усвојена правила се напишу на великом папиру (флипчарт). Правила треба да буду постављена на видном мјесту током радионица. Водитељ може помоћи и понудити нека правила са објашњењима. Битно је да се правила на крају прочитају и да се цијела група усагласи око тога. Током радионице се могу додавати и нова правила, након што се о томе продискутује у групи и група прихвати то правило.


Прилог:Примјери правила:• Док један прича остали слушају• Дигнути руку за ријеч• Правило „даље”• Дискреција• Нема вријеђања• Не сједи на својим потребама

Извор: „Зашто радим то што радим?” Приручник за групни рад са дјецом и младима. Удружење грађана „Vive žene”.

УСП

ОСТ

АВЉ

АЊЕ

ПРА

ВИЛ

А РА

ДА

25

ИЗРАЂУЈЕМО ПРАВИЛА

Циљ радионице: Успостављање правила рада групе.



Материјал: • флипчарт папир, • маркери и • селотејп.



Средишњи дио (30 минута): Ученици се подијеле у три групе. Свака група добије по један папир А3 формата. На једном од тих папира на врху пише: У ОВОЈ УЧИОНИЦИ БИХ ВОЛИО/ЛА ДА ЧУЈЕМ, на другом: У ОВОЈ УЧИОНИЦИ БИХ ВОЛИО/ЛА ДА ОСЈЕТИМ, а на трећем: У ОВОЈ УЧИОНИЦИ БИХ ВОЛИО/ЛА ДА ВИДИМ. Задатак сваке групе је да у року од 2 минута дају што више идеја на задату тему. Након што прође 2 минута папири се заротирају удесно и ученици поново имају 2 минута да дају идеје на другу тему. Послије тога слиједи још једна ротација након које ученици у року од 2 минута дају идеје на трећу тему. Када се папири врате на почетне позиције водитељи их покупе и слиједи формулисање правила. Приликом формулисања правила на основу датих идеја, потребно је да се поштују сљедећи принципи:1. Правила би нам требала дати смјернице и упутства како да функционишемо

у одјељењу.2. Правила треба дјетету да пруже сигурност и дефинишу личне слободе без

нарушавања слободе других.3. Правила треба формулисати позитивно, без наредбодавног тона и тако да

буду примјењива. 4. Правила се морају односити на реалне ствари, она не треба да буду сама себи

сврха већ треба да служе увођењу реда као заштитног средства у заједници. 5. Правила треба да буду јавна и разумљива, једнака за све и подложна промјени

уколико постану неадекватна из било ког разлога.


Прилог:нема

КО САМ ЈА? ИЗГРАДЊА ИДЕНТИТЕТА

Ово поглавље нуди сет радионица на тему изградње идентитета. Према теорији психосоцијалног развоја Ерика Ериксона идентитет се формира од рођења до смрти, с тим да је најинтензивнија фаза за обликовање идентитета пета фаза, у периоду од 12. до 18. године живота, што се поклапа са школским и средњошколским узрастом. Радионице у овом поглављу нуде наставницима низ активности захваљујући којима ученици могу лакше пребродити ову развојну кризу и из ње изаћи са позитивним исходом. Радионице нуде ученицима да посредно и непосредно упознају сами себе, спознају своје слабости и снаге, али једнако тако упознају и друге своје вршњаке из одјељења. Садржај радионица је прилагођен узрасту ученика.

РАДИОНИЦЕИгром до себе

Шта код себе волимИзрада беџа

Аутопортрет IАутопортрет II

Наша лична карта IНаша лична карта IIПриватно и јавно Ја

Приватно и јавно Ја – представљањеДијамант

Дијамант - презентација

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

28

ИГРОМ ДО СЕБЕ

Циљ радионице: Развити позитивну слику о себи, осјећај личне вриједности.



Материјал: • оловке, • селотејп и • Радни лист Јасам… .



Средишњи дио (30 минута): Свако добије Радни лист Ја сам… на којем је нацртан људски лик. У поља означена бројевима свако упише нешто о себи.

1 – волим размишљати о ….2 – радо гледам….3 – волим слушати ….4 – радо гурам нос у ….5 – волим причати о ….6 – моја изрека (мој мото) …..

Након што свако у свој лик упише своје основне особине, нека поразговара о њима са особом која му сједи најближе.

Напомена водитељу: У нашој култури се сматра самохваљењем, односно непримјереним понашањем, када позитивно говоримо о себи. Понекад ће неко од учесника почети говорити о негативним особинама блиских људи или ће сам о себи говорити критички. О томе не треба расправљати, него једноставно објаснити да у овим играма то није потребно.


Извор: Uzelac, М., Bognar, L., Bagić, А. (1997). Budimo prijatelji. Priručnik odgoja za nenasilje i suradnju. Pedagoške radionice za djecu od 6 do 14 godina.

Прилог:Радни лист Јасам…

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

29

ШТА КОД СЕБЕ ВОЛИМ

Циљеви радионице: Лични раст и развој перцепције о себи. Развој међусобног повјерења, поштовања и разумијевања.



Материјал: • папирићи - картице, • оловке, • шешир или кутија.



Средишњи дио (30 минута): Свако напише на једну картицу коју своју особину највише воли. Водитељ мора напоменути да није ријеч о особини коју бисмо вољели да имамо, већ о особини коју имамо. Водитељ тражи да се на тренутак замисле јер је понекад најтеже видјети себе самог. Ако неко не зна шта би написао може тражити помоћ групе тако што ће казати: „Требам огледало!”. Онда се неко из групе јави сам (уколико ученик не именује особу која ће бити „огледало”), а онај ко је тражио помоћ „огледала” пита: „Шта код мене највише волиш?”. „Огледало” му шапне одговор и ученик га записује на своју картицу. Заправо, често знамо шта волимо код себе али нисмо навикли о томе причати другима. Картице се стављају у шешир, а затим свако извуче по једну и свима прочита. Како се редом читају особине, сви погађају о коме се ради, коме та особина припада.



Извор: Uzelac, М., Bognar, L., Bagić, А. (1997). Budimo prijatelji. Priručnik odgoja za nenasilje i suradnju. Pedagoške radionice za djecu od 6 do 14 godina.

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

30

ИЗРАДА БЕЏА

Циљеви радионице: Представљање и упознавање. Изградња идентитета.


Учесници: ученици од 11 година до 15 година

Материјал: • Радни лист Мојбеџ



Средишњи дио (30 минута): Ученици добију Радни лист Мојбеџ. Сваки је обликован као четвородјелна пузла. У сваку од њих ученик треба написати: 1. своје име, 2. своју позитивну особину, 3. свој мото или поруку која му је значајна и 4. како проводи своје слободно вријеме. Након израђеног личног беџа ученици се представљају једни другима у паровима, тако што круже кроз групу и бирају коме се желе представити а кога желе упознати. Оснажити ученике да се упознају са што већим бројем ученика.


Прилог:Радни лист Мојбеџ

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

31

АУТОПОРТРЕТ 1

Циљ радионице: Изградња идентитета.



Материјал: • новински папир (магазин), • разгледнице, • слике, • љепило, • фломастери, • А4 папир, • оловке и • маказе.



Средишњи дио (30 минута): На средини просторије се налази радни материјал (новине, магазини, часописи, разгледнице, слике, љепило, маказе, оловке). Свако од ученика узме један А4 папир. Водитељ даје сљедеће упутство: „Правићете колаж о себи. На листу папира требате налијепити слике, новинске наслове или текстуалне поруке које вас на најбољи начин приказују. Можете се послужити свим материјалима. Нема правила шта све требате рећи о себи нити како колаж треба изгледати.” Уколико нема довољно времена да се на радионици направи колаж ученици ову активност могу завршити код куће.


Прилог: нема

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

32

АУТОПОРТРЕТ 2

Циљ радионице: Изградња идентитета.



Материјал: • селотејп.



Средишњи дио (30 минута): Ученици представљају своје колаже. Други учесници могу постављати питања. Сваки колаж након представљања се залијепи на зид.



Извор: Napan, K. B., Ivković, Đ., Janković, Ј., Penava Pejčinović, А. (1998). Igrom do sebe. Zagreb: Alinea.

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

33

НАША ЛИЧНА КАРТА 1

Циљеви радионице: Упознавање себе и других. Уочавање сличности и разлика.



Материјал: • А3 папир, • маказе, • часописи или новине са много фотографија и • љепило.



Средишњи дио (30 минута): Ученици раде у малим групама по четири ученика. Из припремљених материјала (различите слике и ријечи из часописа, магазина, новина) ученици изрезују оно што мисле да би могло представљати или описивати неку особину сваког члана њихове мале групе. На празним папирима могу се налијепити називи, слике или ријечи које су заједничке за сваког члана група, а не њихове појединачне. Након што су завршили, сви ученици сједну у круг и свака група само покаже осталима свој колаж. Представљање колажа се ради на сљедећој радионици.



КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

34

НАША ЛИЧНА КАРТА 2

Циљеви радионице: Упознавање себе и других. Уочавање сличности и разлика.



Материјал: • селотејп.



Средишњи дио (30 минута): Ученици представљају своје колаже тако што објашњавају разлоге због којих су одабрали управо ту слику или ријеч за свој групу. Сваки колаж након представљања се залијепи на зид.



КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

35

ПРИВАТНО И ЈАВНО ЈА

Циљ радионице: Да се ученици упознају са начинима на које се формира слика о сопственој личности у периоду адолесценције.



Материјал: • А4 папир, • фломастери, • бојице и • оловке.



Средишњи дио (30 минута): Ученици цртежом представљају своје приватно Ја, тј. оно какви су у ствари и своје јавно Ја, то јест оно што показују другима у складу са чиме их други опажају. Када заврше цртање, устану и шетају се по просторији, размјењујући са осталима своје цртеже уколико буде времена.



Извор: Od svađe slađe, GTZ http://odskoledoposla.org/wp-content/uploads/2018/12/Od-svadje-sladje.pdf

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

36

ПРИВАТНО И ЈАВНО ЈА – ПРЕДСТАВЉАЊЕ

Циљ радионице: Да се ученици упознају са начинима на које се формира слика о сопственој личности у периоду адолесценције.



Материјал: • радни материјали са прошле радионице, • селотејп и • флипчарт папир.



Средишњи дио (30 минута): Ученици представљају своје Приватно и Јавно ЈА тако што устану и шетају се по просторији, размењујући са осталима своје цртеже. Током размјене у паровима ученици се међусобно представљају те на такав начин упознају себе и друге ученика. Водитељ може примијенити технику рада у паровима гдје сви ученици сједе у два круга тако што су окренути једни ка другима. На сваке три минуте долази до промјене парова тако што ученици који сједе у вањском кругу остају на свом мјесту, а ученици који сједе у унутрашњем кругу се помјерају за једно мјесто у правцу казаљке на сату. Водитељ прати вријеме и јавља ученицима када је вријеме за мијењање парова.

Завршни дио (10 минута): Испуњеност очекивања учесника. Водитељ води дискусију питањима како се формира слика о самом себи и о другима, зашто имамо Јавно и Приватно Ја, и слично.



КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

37

ДИЈАМАНТ

Циљ радионице: Да се ученици упознају са темама вриједности и увјерења.



Материјал: • А4 папир, • љепило, • маказе, • Радни лист Дијамант и • Радни лист Листавриједности.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ даје сваком ученику листу вриједности (Радни лист Листа вриједности) и тражи од њих да је допуне оним што им је важно у животу, а не налази се на листи. Када ученици допуне списак, водитељ од њих тражи да са те листе издвоје девет за њих најважнијих вриједности те да их изрежу, поредају и залијепе у одговарајуће коцкице које имају структуру дијаманта:

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Радионица се завршава када сваки ученик направи свој дијамант од девет вриједности које је издвојио.


Прилог:Радни лист Дијамант 1 2 3 4 5 6 7 8 9

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

38

Прилог:Радни лист Листавриједности • Имати слободу да радим шта желим • Бити дио групе• Бити добра/добар у школи• Бити популаран/популарна • Имати добар однос са родитељима • Имати пријатеље• Имати девојку/момка• Мој углед/репутација • Бити добар у спорту, музици, глуми..... • Имати новац• Бити ненасилан• Расна и национална једнакост • ____________________________• ____________________________• ____________________________• ____________________________• ____________________________

Извор:Od svađe slađe, GTZ http://odskoledoposla.org/wp-content/uploads/2018/12/Od-svadje-sladje.pdf

КО С

АМ ЈА

? И

ЗГРА

ДЊ

А И

ДЕН

ТИТЕ

ТА

39

ДИЈАМАНТ – ПРЕЗЕНТАЦИЈА

Циљ радионице: Да се ученици упознају са темама вриједности и увјерења.



Материјал: • А4 папир, • љепило, • маказе и • Радни лист Листавриједности.



Средишњи дио (30 минута): Ученици приказују своје „дијаманте” и размјењују их у групи. Ученици говоре о томе чега су се најлакше одрекли, око чега су се двоумили, које су то вриједности које су најтеже одбацили, шта је то чега се не би одрекли ни по коју цијену. Водитељ води дискусију питањима: • Да ли уочавају сличности између различитих листа вриједности? Да ли

постоје неке вриједности које су за већину у групи значајне? Шта је најчешће одабрано као најважнија вриједност?

• Од чега све зависи хијерархија вриједности?• Да ли се хијерархија мијења са временом и од чега то зависи? Да ли ће те

вриједности имати исти значај за њих и за пет, или десет година? • Да ли се вриједносни систем лако/тешко мијења? • Шта радимо у ситуацијама сукоба вриједности?



ЕМОЦИОНАЛНО ОПИСМЕЊАВАЊЕ

Ово поглавље нуди радионице о емоцијама. Кроз њих дјеца уче о емоционалном реаговању, али и о ситуацијама у којима се јављају поједине емоције. За емоционално описмењавање је важно да су дјеца свјесна у којим ситуацијама и под којим условима они доживљавају поједине емоције, како би разумјела емоционално реаговање других.

РАДИОНИЦЕКоцка осјећања

ИзлетПотребе и осјећања

Како скривам емоцијеКомпоненте понашања

Да имам моћЖеље и потребе

Вођена фантазијаЗашто неће са мном да се друже (I дио)Зашто неће са мном да се друже (II дио)Зашто неће са мном да се друже (III дио)

Како се осјећамо када се сукобљавамо (I дио)Како се осјећамо када се сукобљавамо (II дио)Како се осјећамо када се сукобљавамо (III дио)

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

42

КОЦКА ОСЈЕЋАЊА

Циљ радионице: Ученици ће моћи да идентификују најмање пет врста осјећања.



Материјал: • Коцка осјећања. Коцка је направљена од било ког материјала са по једним

основним осјећањем исписаним на свакој страни коцке: љут, срећан, тужан, уплашен, постиђен, а на шестој страни коцке је исписано неко име.


Уводни дио (5 минута): Ученицима се каже да направе израз лица који одговара љутњи, срећи, страху, туги, стиду. Кратак разговор о томе какав је осјећај кад се прави одређени израз лица, који мишићи се напрежу...

Средишњи дио (30 минута): Подијелите одјељење у двије или више група. Дајте свакој групи велику коцку осјећања Нека сваки ученик баци коцку. Осјећање на горњој страни коцке одређује о чему ће ученик да говори. Сваки ученик може да каже нешто о ситуацији када је имао осјећање које је испало на горњој страни коцке. Уколико се окренула страна са именом, ученик може да исприча нешто о било ком осјећању са коцке.Када је сваки ученик прошао кроз вјежбу, питајте неколико добровољаца да понове шта су рекли њихови другови. (Примјер: Петар је рекао да је био тужан кад је његов најбољи пријатељ преселио у други град). Оставите сваком дјетету довољно времена да каже што жели. Сјетите се права сваког ученика да буде заобиђен у овој активности, ако то жели. Уколико ученик не може да смисли о чему би говорио након бацања коцке, позовите другог ученика да учествује. Вратите се на ученике који су заобиђени, дајући им још једну прилику за одговор.

Завршни дио (10 минута):Заједничка скулптура. Ученици се групишу по осјећањима која су добили бацањем коцке. Свака група одабере једно осјећање и прави склуптуру која га најбоље описује.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

43

ИЗЛЕТ

Циљ радионице: Ученици ће моћи да идентификују најмање пет врста осјећања



Материјал: • табла, • креда.


Уводни дио (5 минута): Ученици се подијеле у парове. Једном члану пара се каже да направи израз лица који изражава неки осјећај. Други из пара треба погодити о којем осјећању се ради.Питања:• Шта би се десило када не бисмо имали осјећања?• Како дијелите своја осјећања са другима?• Зашто је важно да се осјећања подијеле?

Објасните ученицима „Осјећања су важна јер утичу на то како размишљамо и како се понашамо. Свака особа има осјећања и то стално, у сваком тренутку/сваки дан. Важно је да знамо како се осјећамо.”

Средишњи дио (30 минута): За сљедећу причу можете користити лутку за играње улога, претварајући се да сте ученик. Користите слиједећи сценарио и прочитајте ученицима (одиграјте). „Јуче је мој разред ишао на излет и ја сам био јако срећан. Али мој учитељ је промијенио распоред сједења у аутобусу, тако да ја нисам сједио са мојим најбољим пријатељем са којим сам планирао да сједим. Био сам страшно љут током цијелог пута. Када смо почели шетати кроз шуму видио сам прекрасан цвијет. Застао сам да га боље погледам. Када сам боље погледао, схватио сам да никога нема у близини. Изгубио сам се. Био сам јако уплашен! Слиједећа ствар које се сјећам је, да ме је пронашао мој наставник и да сам осјетио велико олакшање! Наставник се дерао на мене пред свима зато што сам одлутао. Сви из разреда су гледали у мене, а ја сам био постиђен. Затим су сви пожурили до клупа са столовима да поједу сендвич/ручак. Међутим, док сам ја стигао тамо, остао ми је само један поломљени колач. Био сам јако разочаран.”Питајте ученике: • „Каква осјећања је лутка или дијете осјетило/проживјело?”Напишите та осјећања на табли.Разговарајте са ученицима о пет осјећања: љут, срећан, тужан, уплашен, постиђен. Сјетите се још неких ријечи за осјећања која би се уклапала у ових пет основних осјећања.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

44

Питајте ученике :• Какав би био свијет када не бисмо имали осјећања?• Зашто је важно да се осјећања подијеле са другима?

Завршни дио (10 минута): Објасните ученицима. „Важно је да будемо свјесни наших осјећања, тако да можемо научити како да се носимо с њима и како да их изразимо. То такође чини да људи боље разумију једни друге. Сасвим је у реду да имамо различите врсте осјећања, сва она су дио нас. Ми смо одговорни за сва наша осјећања. Као и са понашањем и са осјећањима требамо управљати тако да не повриједимо себе или друге.”

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

45

ПОТРЕБЕ И ОСЈЕЋАЊА

Циљ радионице: Повезивање осјећања са потребама и прихватање одговор-ности за сопствена осјећања.


Учесници: ученици свих узраста

Материјал:


Уводни дио (10 минута):Ученици се слободно крећу по простору. Водитељ/ица поставља питање: „Како се осјећаш када…?” па наводи кога су срели, што су видјели и сл. Након тога ученици требају пантомимом показати како су се осјећали. На примјер, срели сте ванземаљца, пријатеља/пријатељицу кога/ју нисте видјели годину дана, слона, дјечака/дјевојчицу који/а вам се допада, своју симпатију са другим/ом, добили јединицу из контролног, видиш Лејди Гагу, поломљени омиљени CD, итд. ... Послије сваког задатка дјеца остану неко вријеме „замрзнута” да би погледала како други изгледају.Напомена: примјери се прилагођавају узрасту ученика.

Средишњи дио (30 минута): Вратити се на неки од примјера за који су учесници показивали различита осјећања и разговарати о томе зашто су се тако осјећали. (На примјер: обрадовао сам се кад сам видио ванземаљца јер…или Уплашио сам се кад сам видео ванземаљца јер…). У истим ситуацијама људи реагују различито, исте ситуације код нас подстичу различита осјећања.

Завршни дио (10 минута): Коментар водитеља о вези осјећања и потреба:Како се осјећамо у некој ситуацији не зависи само од тога шта се десило, него и од тога шта је нама потребно, шта је нама важно у тој ситуацији и да ли то што се дешава помаже или одмаже да наше потребе буду задовољене или незадовољене.Дискусија.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

46

КАКО СКРИВАМ ЕМОЦИЈЕ

Циљ радионице: Постати свјестан својих емоција и како и зашто их скривамо.


Учесници: ученици од 8 и више година

Материјал: • Папири са нацртаним круговима за емотиконе.


Уводни дио (5 минута): Сву ученици стоје у кругу. Водитељ позива једног од ученика да стане у средину и покаже како се понаша кад је љут. Сви остали то понове да би играч могао видјети себе „у огледалу”. Водитељ може мијењати осјећаје које играчи показују.

Средишњи дио (30 минута): Ученици треба да се присјете три емоције за које знају да њихово показивање није пожељно (На примјер: љутња, завист, страх или нека друга зависно од ситуације…). Сваки ученик треба да испуни радни листић, односно у кругове нацрта стилизоване ликове, емотиконе који изражавају наведене емоције. Затим у групи препричају које емоције су сакривали и са којима су их маскирали. На табле попишу емоције које се маскирају у један ступац, а у други са којим емоцијама се маскирају. Повести дискусију зашто маскирамо емоције; није пристојно, бојим се реакције других, љутње, казне…

Завршни дио (5 минута): Завршна игра по избору водитеља.

Прилог: Сви ми понекад носимо „маске” да сакријемо своје осјећаје.Можеш ли препознати којом маском сакриваш коју емоцију?

ЕмоцијакојасесакриваЕмоцијакојасепоказује

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

47

На крају објаснити ученицима да су емоције неизоставни дио људског постојања. Оне су природне, еволуцијски условљене реакције на одређене подржаје и нормално ја да су стално присутне а да су одређене емоције везане за одређене ситуације.Међутим у нашој култури се често налазимо у ситуацији да смо присиљени да прикривамо или потискујемо наша осјећања. Колико пута нам се догодило кад кажемо: „Страх ме је ….”, да добијемо одговор: „Нема те чега бити страх…Па ниси мало дијете да се бојиш…” или кад смо тужни и/или плачемо: „Немој плакати биће све у реду… Немој бити тужан…” , или кад смо љути: „То је ружно….”. Па чак и кад неко показује радост, можемо чути коментаре попут: „Баш је неозбиљан… Претјерује”. Као да влада мишљење да је боље да немамо емоција, да их не показујемо, а кад их показујемо да то бар не буде јаког интензитета или не јавно. Дугорочно потискивање емоција, поготову оних које сврставамо у групу „негативних, непријатних” може довести до различитих психичких и физичких сметњи. Зато је битно да научимо да прихватамо своје емоције, покушамо разумјети њихове узроке те како оне дјелују на друге особе. Наша осјећања, мисли тјелесне реакције и понашање су повезани и чине један „зачарани круг”.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

48

КОМПОНЕНТЕ ПОНАШАЊА

Циљ радионице: Освијестити све компоненте понашања, с нагласком на оне компоненте које се могу контролисати, те освјештавање посљедица догађаја.



Материјал: • таблица за рад, • папир и • оловке.


Уводни дио (10 минута): Водитељ позива чланове групе да: • чине ствари које иначе чине када су љути (вичу, лупају вратима, дуре се…) –

затим их пита могу ли одглумити и је ли у њиховој контроли.• убрзају откуцаје срца, убрзају дисање, потакну лучење адреналина – те их

пита могу ли учинити, је ли у њиховој контроли.• замисле ситуацију која их је наљутила и нека мисле о томе – питање могу ли

то и је ли то у њиховој контроли.• укључе емоцију љутње – пита их могу ли то и је ли то у њиховој контроли.Након тога водитељ закључује да двије од ове четири ствари можемо лако призвати, то су компоненте понашања које су под нашом контролом док друге двије можемо непосредно и са лакоћом призвати преко друге двије компоненте. Учесници најлакше призову осјећај љутње кад се присјете неког догађаја који их је наљутио – дакле, путем мисли.

Средишњи дио (30 минута): Водитељ даје упутство да свако замисли неки догађај који их је наљутио или уплашио. Затим у таблицу требају попунити све компоненте понашања које су примијетили те додати које посљедице су имала понашања која су изабрали. Ученици затим презентују своје таблице (заједно или у мањим групама) и расправљају о томе што су могли учинити уколико нису задовољни посљедицама догађаја.


ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

49

Прилог:

Таблицекомпонентипонашања

Што се догодило

Како сам се осјећао/ла

Мисли које су ми прошле кроз главу

Тјелесне промјене

Што сам учинио/ла

Посљедице догађаја

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

50

ДА ИМАМ МОЋ

Циљ радионице: Упознати разлику између потреба и жеља те да се оне могу задовољити на различите начине.


Учесници: ученици старији од 10 година

Материјал: • папири А4 и • оловке.


Уводни дио (5 минута): Уводна игра по избору водитеља.

Средишњи дио (30 минута): Водитељ замоли ученике да се удобно смјесте на своја мјеста, да затворе очи и да се на тренутак опусте. Затим даје слиједеће упутство: „Замислите да сте ви моћна и важна особа. Замислите како бисте изгледали и како бисте се понашали.“Након кратке паузе настављате: „Сад кад сте тако важни и моћни завршите реченицу: „Да сам ја моћан/на у ја бих….”. Отворите очи и запишите или нацртајте шта сте замисли.”Затим ученици описују што су записали или нацртали (уколико је већи број, подијелите их у мање групе). Водитељ/ица поставља питања: зашто то желите; како се осјећате у вези тога; како бисте се осјећали да се то оствари…Након овога поставите питање: „Што сад можете да урадите у вези с тим да се то оствари?Ученици настављају дискусију у великом кругу или мањим групама.

Завршни дио (10 минута): На таблу се записује што је то што могу учинити. Водитељ/ица групе даје резиме у смислу да пут до остварења циља води преко малих корака и да у већини случајева можемо учинити нешто да бисмо се приближили свом циљу.Напомена: Питања се прилагођавају узрасту ученика.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

51

ЖЕЉЕ И ПОТРЕБЕ

Циљ радионице: Да ученици стекну разумијевање разлика између ствари које желе или би жељели и оног што им стварно треба, односно жеља и потреба.

Трајање радионице:45 минута (прилагођена једном школском часу)


Материјал: • папир, • оловке, • маказе и • љепљива трака.


Уводни дио (5 минута): Ученици стају у круг. Водитељ даје упутство: „У руци имам једну златну рибицу. Као и свака златна рибица, она ће нам испунити жељу ако је пустимо. Ту жељу изговори кад рибица буде у твојим рукама па је додај особи до тебе.” Водитељ „даје” рибицу првом ученику, игра се наставља док свако не каже своју жељу.

Средишњи дио (30 минута): Задајте ученицима да нацртају неке ствари за које мисле да им требају. Сваки ученик треба нацртати од 8 до 10 цртежа. Кад заврше подијелите их у групе. Чланови сваке групе требају одабрати пет цртежа које ће оставити а остале ће склонити. Ових пет цртежа остаје на столу и групе требају другима објаснити шта и зашто су одабрали управо те цртеже. Да ли су одабрали исто?Затим цртеже изложите да их сви виде. Продискутујте са ученицима који још цртежи се могу уклонити, које ствари им заиста требају. На крају треба остати само пет цртежа. Могу ли дјеца одлучити којих пет?

Завршни дио (10 минута): Закључци о томе да наше жеље не одражавају увијек наше потребе. Завршна игра по избору водитеља.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

52

ХИЈЕРАРХИЈА ПОТРЕБА

Циљ радионице: Разумијевање властитих и туђих потреба и њихова улога у понашању.


Учесници: ученици виших разреда и средњошколци

Материјал: • папир А4, • флипчарт и маркери или • табла и креда, • слика Пирамидепотреба.



Средишњи дио (30 минута): Сада бих вас замолио/ила да се присјетите једне ситуације из свог живота кад сте би веома љути, тужни, повријеђени или сте се осјећали лоше на неки други начин. Учесници записују ту ситуацију на папир. Водитељ даје упутство: „Размислите што је узрок таквог осјећања. Зашто сте се тако осјећали. Размислите о томе и запишите.”Дати учесницима мало времена па наставити: „Погледајте сад ову пирамиду. Према психологу А. Маслову, људи имају одређене потребе и уколико нису задовољене долази до љутње, туге, фрустрације или неких других лоших осјећања. Погледајте сад ваш примјер кад сте се осјећали лоше и покушајте открити која је ваша потреба у том тренутуку била угрожена.”Дати времена ученицима да размисле и кажу о којој или којим потребама се ради. Да ли је уопште била угрожена или је нешто друго у питању?Да ли сте некад ви својим понашањем угрозили потребу неке друге особе? Терминологију прилагодити узрасту учесника, на примјер, код објашњавања појма „самоактуализација”.Уколико се не сјете примјера за потребе других наведите их да размисле. На примјер: Кад су родитељи уморни а ви нећете да будете тихи, нећете да поспремите за собом, оговарали сте пријатеља…

Завршни дио (10 минута): Дискусија и закључци о томе да требамо имати у виду да ли су у неким ситуацијама наше потребе стварно угрожене и да увијек треба имати у виду да и ми својим поступцима можемо угрозити потребе других.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

53

Прилог:

СликаПирамидепотреба

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

54

ВОЂЕНА ФАНТАЗИЈА

Циљ радионице: Усвајање технике смиривања физиолошких реакција на непријатне емоције


Учесници: ученици виших разреда и средњошколци

Материјал:


Уводни дио (5 минута): Ученике подсјетити како су тијело и психа повезани и како поједине снажне емоције изазивају и снажне физиолошке реакције. Међутим, исто тако физиолошко стање утиче на наша осјећања и мисли. Сад ћемо вам показати како можемо утицати на своје физиолошко стање да бисмо ублажили ефекте снажних, негативних емоција.

Средишњи дио (30 минута): Замолити ученике да се удобно смјесте, затворе очи и умире. Затим им дати упутство да полако и дубоко дишу. Кад примјетите да су ученици мирни дајте слиједећа упутства.„Замислите да се налазите на неком мјесту крај неке ријеке, мора или језера, може бити неко мјесто гдје сте били или замишљено… Лежите на обали… сасвим сте мирни и опуштени… лагано дишете… осјећате топлину сунца како вас грије, а лагани повјетарац доноси свјежину… слушате повјетарац, шум воде… мирни сте и опуштени... повјетарац и вода односе напетост из вашег тијела… мисли и бриге… лагано дишемо, мирни и опуштени… останите мало на том мјесту.”

Ученицима оставити десетак минута да остану у својој фантазији.Након тога реците да полако отворе очи, дубоко издахну.

Затим ученици у кругу дијеле своја искуства. Да ли су се успјели опустити, да ли су успјели замислити мјесто и које, како има је било, што им је отежавало... Да ли би могли некад то сами практиковати код куће. Како им изгледају њихове емоције након вјежбе.


ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

55

ЗАШТО НЕЋЕ СА МНОМ ДА СЕ ДРУЖЕ? (I ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви радионице су разумијевање емоција које се јављају у одређеним ситуацијама и разумијевање емоционалног реаговања других особа.



Материјал: • писма читалаца и • графички организери.


Уводни дио (5 минута):Водитељ уводи ученике у радионицу једном уводном игрицом. На почетку ове игре ученици се подијеле у групе од по 5 чланова и свака група заузме неко своје мјесто у просторији. У својим малим групама учесници направе кругове. Након тога водитељ каже: „Сада нека у свакој групи један члан уђе у мали круг и нека у њему мирно стоји. За то вријеме остали чланови круже око њега, одмјеравајући, загледајући, мјеркајући га. Ову активност проводите без приче, мирно. Када свако у себи изброји до 30 нека се окрене леђима од особе која стоји у центру круга. Оног тренутка када особи у центру круга сви окрену леђа, врши се замјена позиција. Сада нека друга особа улази у центар круга. Требате водити рачуна да се сви једном нађете у центру круга.”

Средишњи дио (30 минута):Када све групе заврше са вјежбом, враћају се у велики круг и почиње дискусија, гдје водитељ поставља сљедећа питања:а. Како сте се осјећали када сте били у центру круга?б. Шта вам је било теже, када су вас мјеркали или када су вам окренули леђа?в. Како сте се осјећали док сте у кругу, заједно са осталима, мјеркали оног ко је био у центру круга?г. Шта вам је било теже, док сте били у центру круга или док сте са осталима мјеркали онога ко је у центру?Након ове дискусије, водитељ закључује. „Сада сте имали прилику да искусите како се осјећате када сте изложени непријатељским погледима групе, али и то како је бити онај који припада групи која се непријатељски односи према другима.”У сљедећој активности дјеца се дијеле у 6 група. Свака група добија по једно „писмо читалаца” (налази се у прилогу). Постоје три писма читалаца, што значи да ће по двије групе да имају исто писмо. Водитељ их уводи у игру, након подјеле писама, на сљедећи начин: „Сада замислите да сте ви стручњаци за односе међу

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

56

вршњацима и да сте добили ова писма од дјеце, која имају одређене проблеме са својим вршњацима. Ви треба да одговорите на та писма, тј. да смислите најбољи савјет за њих. За сада анализирајте ситуације које сте добили. На сљедећем часу ћете се овим детаљније позабавити. За овај рад имате 20 минута.”

Када групе заврше свој рад, читају своје анализе добијених ситуација. Овај корак је битан да бисте видјели да ли су обратили пажњу на све битне елементе.


ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

57

Прилог:

ПРВО ПИСМО ЧИТАЛАЦАДраги савјетници,Зовем се Ален, идем у седми разред основне школе и врло добар сам ученик. Имам један проблем, који ме дуго мучи. Група од неколико дјечака и дјевојчица из мог одјељења, стално ме малтретира. Када год прођу поред мене, лупају ми клепке, отимају ми наочаре, а када их замолим да ми врате, они ме зезају, јуре са наочарима по учионици и већ су ми једне тако поломили. То није све. Зову ме Ћора, Зрики и слично. Ја не видим разлог за овакво њихово понашање, јер сам са свима добар друг. Некима од њих сам помогао и на писменом из математике. Али ево, шта ме је навело да вам се обратим за помоћ. Прошлог понедјељка, када сам се вратио са великог одмора, намјестили су ми канту за отпатке изнад врата, тако да ми је пала на главу, када сам улазио у учионицу. Сви су ми се смијали, а ја само што нисам заплакао. Али, ово није био крај малтретирања. Када сам дошао на своје мјесто, двојица из поменуте банде су ми пришла и отела ранац са књигама. Почели су да се добацују са њим, чак и да га шутирају. Њима су се придружили и остали чланови ове групе и моја торба је летила по цијелој учионици, а књиге су поиспадале и било их је свуда. Остали из одјељења су све ово без ријечи посматрали и нико није ништа урадио да их спријечи. Ја сам био потпуно немоћан. Врхунац је био када је Марина, једна од њихових, дохватила оно што је остало од торбе и бацила кроз прозор. У том тренутку је ушао наставник, сви су се вратили на своја мјеста, као да се ништа није десило. Ја сам дигао руку да се пожалим наставнику, међутим, прије него што ме је наставник и угледао, добио сам ћушку из клупе иза мене и пријетњу: „Само пробај, видјећеш шта те још чека!” Молим вас, помозите ми. Шта да радим, како да изађем на крај са овим проблемом? Живот у школи ми је постао прави кошмар и само страхујем шта ће ми још урадити.Ален

ДРУГО ПИСМО ЧИТАЛАЦАДраги савјетници,Зовем се Кики. Идем у седми разред основне школе и врло добар сам ђак. Мој проблем је укор разредног старјешине, који сам добио, а немам појма зашто и зашто баш ја. Све је почело тог понедјељка, када смо другови и ја, након великог одмора, наставили да се зезамо у учионици. Неко је видио како са ходника стиже онај туњави Ален и пошто се тога дана ништа интересантно није дешавало, одлучили смо да се мало нашалимо са њим. Ставили смо празну канту за отпатке изнад врата и када је улазио, пала му је на главу. Био је ужасно смијешан, са чим су се и остали сложили, јер су умирали од смијеха. Касније смо се мало додавали тенис лоптицом, а у једном тренутку је ту лоптицу замијенила нека торба са књигама. Послије се испоставило да је то Маркова торба. Он је ударио у дреку, само што није заплакао. Толико је био биједан, да не могу да разумијем, да неко са 13 година може да буде такав јадник и да не умије да прихвати добро зезање. На крају је Ника бацила ту чувену торбу кроз прозор. Све у свему, није било ништа страшно, а послије шта? Кики добио укор. Е, то је већ страшно. Прво, зашто само ја, када смо се сви добро забављали, а друго, зашто укор? Ја треба да се за годину дана упишем у гимназију и овај укор ми уопште не треба.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

58

Покушао сам да причам са разредником, али он неће да разговара о томе. Шта да радим? Како да исправим цијелу ствар?Кики

ТРЕЋЕ ПИСМО ЧИТАЛАЦАДраги савјетници,Зовем се Ирена и идем у седми разред основне школе и одлична сам ученица. Већ неко вријеме сам у дилеми шта је требало да учиним у једној ситуацији и молим вас да ме посавјетујете. Прошлог понедјељка вратила сам се са великог одмора и наставила да ћаскам са другарицом из клупе. Утом се чуо неки тресак, окренуле смо се према вратима, кад тамо Ален, коме је канта са отпацима пала на главу. Канта је била тако намјештена на вратима, да је, када их је Ален отворио, директно пала на њега. У први мах нисмо могле да одолимо, а да се не насмијемо, али је он изгледао толико тужно, да то више није било за смијех. Посматрала сам шта ће даље да се деси. Групици која је све ово смислила, изгледа није било доста. Отели су Аленов ранац са књигама и почели њиме да се добацују. Књиге су испале из торбе, Ален је био очајан, а ја, као и остали, нисам знала шта треба да урадим, па сам остала на свом мјесту и само гледала. Да ли је можда ипак требало да се умијешам и пробам да зауставим ове ученике или да ништа не предузимам. С једне стране, Ален је на то ионако навикао (њему се често дешавају сличне незгоде са овом групом). С друге стране, мало сам се уплашила да и ја не паднем у немилост ових ученика, ако станем на Аленову страну. Шта је требало да урадим и шта ви мислите да треба радити у овим ситуацијама? Молим вас, одговорите ми.Ирена

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

59

ЗАШТО НЕЋЕ СА МНОМ ДА СЕ ДРУЖЕ? (II ДИО)




Материјал: • писма читалаца и • графички организери.


Уводни дио (5 минута): Водитељ подсјећа ученике на активности које су имали на прошлој радионици, како би их увео у сљедећу. Овом приликом доносите са собом графичке организере, које су ученици у групама попуњавали прошли пут и формирате опет исте групе у којима они настављају рад.

Средишњи дио (30 минута):Групама се подијеле писма читалаца и графички организери које су попуњавали прошли пут и дају им се нови, како би радили на рјешавању проблема. Ученици треба да те организере попуњавају на сљедећи начин:а. Прво одговарају на питање шта је проблем дјетета које им је писало.б. Затим размишљају о томе зашто је то проблем.в. Сљедећи корак је да предложе најмање два или три потенцијална рјешења проблема, које има дијете које им се обратило. Након што их предложе, морају да наведу ЗА и ПРОТИВ аргументе том рјешењу. г. Након претходног корака прелазе на избор рјешења које им се чини најадекватније од предложених. Након што га одаберу, размишљају о могућим посљедицама, уколико би дијете које им се обратило прихватило то рјешење.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

60

Након што групе заврше рад, материјали се предају водитељу, јер се ова радионица наставља на сљедећем часу.


ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

61

ЗАШТО НЕЋЕ СА МНОМ ДА СЕ ДРУЖЕ? (III ДИО)




Материјал: писма читалаца и графички организери.


Уводни дио (5 минута): Водитељ подсјећа ученике на активности које су имали на прошлој радионици, како би их увео у сљедећу. Овом приликом доносите са собом графичке организере, које су ученици у групама попуњавали прошли пут и формирате опет исте групе у којима они настављају рад.

Средишњи дио (30 минута):У групама се ученици присјећају рада од претходног часа читајући своје записе. У току ове активности они имају задатак да заврше рад на графичком организеру на сљедећи начин:а. Задњи корак јесте да они предлажу коначно рјешење, тј. одговор који би дали дјетету које им се обратило. Ово коначно рјешење може да буде производ мијешања више рјешења, која су имали на уму и која су разматрали.б. Када се одлуче за завршно рјешење, група пише писмо дјетету и одговара на његово питање.Након што напишу писмо сљеди презентација групног рада. На презентацији након излагања сваке групе, остале имају право да интервенишу са неким својим сугестијама.

Напомена водитељима: Овдје је врло битно подстицати дискусију, јер на тај начин ученици уче како се дају конструктивни приједлози и исто тако како се примају.

ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

62

КАКО СЕ ОСЈЕЋАМО КАДА СЕ СУКОБЉАВАМО? (I ДИО)




Материјал: • листићи за записивање осјећања.


Уводни дио (5 минута): Водитељ уводи ученике у активности и задаје им уводну игрицу.

Средишњи дио (30 минута):Учесници добијају од водитеља по десет цедуља на које исписују сва осјећања која знају, и то тако да на сваку цедуљу напишу по једно осјећање. За то вријеме и сам водитељ попуњава десет цедуља, али тако што на њих исписује само осјећања ЉУТЊУ и БИЈЕС, како би тиме повећао њихову учесталост у скупу цедуља. Када учесници заврше са исписивањем осјећања, водитељ их покупи и добро промијеша.Затим се учесници дијеле у групе од по 4-5 чланова, по сопственом избору. Водитељ цедуље дијели насумично у онолико група колико их има. Свака група добија по једну хрпу цедуља и задатак: „Сада ћете ове цедуље да разврстате на двије групе, гдје ће се у једној групи налазити цедуље са осјећањима која су везана за сукобе, а у другој она која то нису. Вјероватно се нека осјећања на цедуљама понављају. Те цедуље одвојите са стране да вам не сметају. Код овог груписања не постоје тачна и погрешна груписања.” Учесници за ову активност имају 5 минута.Након тога сваки од учесника за себе одговара на сљедећа питања за сваку емоцију коју осјећа у сукобу.а. О којој емоцији је ријеч?б. У којим ситуацијама осјећа ту емоцију, осим у сукобу?в. Како се понаша када осјећа ту емоцију?г. Како се његово/њено тијело понаша када осјећа ту емоцију?Након што сваки ученик одговори на претходна 4 питања за сваку емоцију коју осјећа у сукобу, слиједи дискусија у мањима групама у оквиру које сваки ученик представи своје емоције и одговоре које је давао на питања. Овдје требају да закључе да се у одређеним ситуацијама осјећају исто или слично и да слично и реагују, али да има ситуација када се осјећају и другачије.


ЕМО

ЦИ

ОН

АЛН

О О

ПИ

СМЕЊ

АВАЊ

Е

63

КАКО СЕ ОСЈЕЋАМО КАДА СЕ СУКОБЉАВАМО? (II ДИО)




Материјал: • листови са нацртаним дрвећем, по два за сваку групу.


Уводни дио (5 минута): Водитељ уводи ученике у активности и подсјећа их на претходну радионицу.

Средишњи дио (30 минута):Водитељ ученике подијели на групе у којима су били претходну радионицу и зада им по један лист са нацртаним дрветом. Затим каже: „Када смо у сукобу са неким, најчешће осјећање које имамо јесте бијес. Сигурно сте то осјећање изоловали у групу осјећања у ситуацијама сукоба. Да сада видимо који су то коријени, односно узроци бијеса, шта је то што нас по правилу разбјесни. Који су то поступци, поруке, ситуације, које изазивају бијес? Записујте све одговоре на гране коријена вашег дрвета.” Након тога водитељ каже: „Сада размислите шта све могу да буду посљедице вашег бијеса. Када сте бијесни, шта све може да се деси? То записујте на крошњу дрвета, тј. њене гране.” Када заврше писање, водитељ каже: „Сада ћу вам дати други цртеж дрвета. На његово стабло ћете да упишете емоцију ЉУТЊА. И њу знамо да осјећамо у сукобу. Урадите све кораке које сте урадили за емоцију бијеса, па ћемо да видимо има ли разлике.”Напоменаводитељима: Емоције љутња и бијес се разликују по интензитету, па је битно да се ту код ученика направи разлика међу њима и да им се каже како је важно да се у животу учимо да чешће осјећамо љутњу, него бијес, јер смо у емоцији љутње конструктивнији и можемо да контролишемо своје понашање, за разлику од емоције бијеса.

Када групе заврше рад, слиједе презентације и дискусија у којој водитељ треба да подсјети како у одређеним ситуацијама можемо да се осјећамо исто или слично, а у неким другим потпуно другачије.


ТИМСКИ РАД И САРАДЊА

Ово поглавље нуди радионице за успостављање тимског рада и сарадње у групи. Кроз наведне активности у радионицама ученици стичу знања о томе како се сарађује у групи, како се треба понашати у групи да би се постигао заједнички циљ, те која је њихова улога у тиму. Радионице могу послужити за изградњу групне кохезије и побољшања односа између ученика у одјељењу. За радионичарски процес је важно да постоји повезаност чланова групе, односно да постоје позитивни односи између ученика јер се тако ствара сигурна атмосфера за учење. Сарадничко понашање је важно за даљи рад и живот ученика и ван школских активности.

РАДИОНИЦЕАтлантида

Атлантида – представљање радоваЕлектрични зид

Крокодилска ријекаКрокодилска ријека – дискусија

Пусто острвоИзградња куле

ТанграмЦртајмо заједно

Камповање

ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

66

АТЛАНТИДА

Циљеви радионице: Доношење заједничких одлука и тимски рад. Развијање сарадње и кооперативног понашања.



Материјал: • Радни материјал Атлантида, • фломастери, бојице, • А4 папир, А3 папир и• селотејп.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ подијели ученицима А4 папир за цртање и прочита причу о Атлантиди из Радног материјала Атлантида. Затим ученици добију упутство да нацртају заставу Атлантиде. Сваки ученик за себе црта заставу (10 минута). Водитељ формира групе 4-5 ученика и подијели им А3 папир (свака група добије 1 лист А3 папира). Ученици имају задатак да у малим групама прво представе једни другима своје заставе Атлантиде, а затим да се сви заједно договоре како ће изгледати заједничка застава Атлантиде. За тај задатака имају 20 минута.

Завршни дио (10 минута): Испуњеност очекивања учесника. Постављање цртежа у галерију.

Прилог:

Радни лист АтлантидаГеолошко чудо поновног јављања изгубљеног континента Атлантиде још увијек запањује и узбуђује научнике, политичаре и читаву јавност. Сада када се лава охладила и биљке почеле расти, Уједињене Нације су ријешиле проблем сталних препирки око суверенитета новог континента приједлогом да овај континент колонизују интерконтинентални становници. Као што знате, Атлантида се појавила на пола пута између Марока и Флориде и отприлике је величине Исланда. Планирано је да сваки континент изабере 100 мушкараца и жена волонтера да населе Атлантиду и створе цивилизацију. Ових 500 пионира ће бити очеви и мајке оснивачи нове планетарне културе – представници мира и хармоније. Као један од првих циљева Уједињене Нације траже од ваше групе да дизајнира заставу Атлантиде.Сви који направе заставу Атлантиде добиће као награду путовање и обилазак Атлантиде када се успостави нормалан живот.

ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

67

АТЛАНТИДА ПРЕДСТАВЉАЊЕ РАДОВА

Циљ радионице: Доношење заједничких одлука и тимски рад. Развијање сарадње и кооперативног понашања.



Материјал: • Радни материјал са претходне радионице и • селотејп.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ техником Обилазак галерије организује представљање ученичких радова – застава Атлантиде. Из сваке групе по један или два ученика представљају симболику своје заставе. Након обиласка галерије ученици се враћају у круг и разговарају о начину доношења одлуке при цртању заставе. Водитељ води дискусију кроз слиједећа питања:• Која понашања су помогла а која одмогла групи при доношењу одлуке о

идејном рјешењу цртежа (шта ћете нацртати)?• Ко је преузео вођење групе и какав је његов стил вођења?• Који чланови групе су имали најмање односно највише учешћа и зашто?• Како је група излазила на крај са супротним мишљењима?


ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

68

ЕЛЕКТРИЧНИ ЗИД

Циљеви радионице: Развој међусобног повјерења и поштовања, повезаности и сарадње. Изградња тима. Доношење одлука у групи.



Материјал: • ластиш (гума, ластика) дужине 10 м.



Средишњи дио (30 минута): Водитељи држе ластиш на висини свог кука (мало изнад уколико процјене да је то одговарајућа висина у односу на просјечну висину учесника). Сви учесници стоје са једне стране електичног зида држећи се за руке тако да формирају један ланац. Задатак је да сви учесни пређу са једне стране електричног зида на други, а да при томе испуне два критерија: не додирну зид и не пусте руке. Док размишљају о могућим идејама могу се кретати и пробавати положаје на разне начине, али када пређу на извршавање задатка онда се ланац руку не смије прекидати нити смију мијењати мјеста унутар ланца који су формирали. Задатак је завршен када сви чланови формираног ланца пређу са једне на другу страну електричног зида а да га при томе нити један од учесника не додирне нити им се прекине ланац. Охрабривати учеснике током саме активности да могу испунити овај задатак. Рећи им да је до сада свака група била успјешна у овој активности. Усмјеравати их на рјешење проблема. Не попуштати у могућем притиску групе да се зид „спусти” на нижи ниво.

Завршни дио (10 минута):Испуњеност очекивања учесника. Водитељ развија дискусију сљедећим питањима: • Како сте се осјећали на почетку ове вјежбе? Да ли сте вјеровали да можете

успјети?• Како сте дошли до рјешења? Шта вам је помогло да пређете електрични зид?• Сматрате ли да је било неко боље рјешење? Шта вас је спријечило да дођете

од њега?• Када бисте поновили ову вјежбу, шта би сада другачије урадили?


ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

69

КРОКОДИЛСКА РИЈЕКА

Циљеви радионице: Развијање сарадње и кооперативног понашања. Доношење одлука. Изградња групе тимским радом.



Материјал: • оловка и • радни материјал Крокодилскаријека.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ ученицима подијели Радни материјал Крокодилска ријека и прочита причу Крокодилска ријека, а затим им да сљедеће упутство: „У причи се налази пет ликова. Сваки од њих је поступио на одређен начин, мање или више исправан. Ваш задатак је да у табелу која се налази испод приче унесете имена ликова тако што ћете на прво мјесто уписати име лика који је према вашем мишљењу најисправније поступио, затим на друго мјесто име лика који је мање исправно поступио и тако до посљедњег петог мјеста гдје ћете уписати име лика који је, према вашем мишљењу, најлошије поступио. Задатак радите самостално и имате 5 минута да направите своју листу.“ Сваки ученик за себе направи своју листу ликова из приче Крокодилска ријека у табели која се налази у Радном листу. Затим се формирају групе по 4-5 ученика у којима требају упоредити своје листе и договорити заједничку листу ликова из приче поштујући мишљење свих чланова групе о исправности поступака рангираних ликова. За рад имају 20 минута. Група која не састави своју листу ликова није испунила задатак. (У сљедећој радионици се прдстављају листе и води дискусија о начину договора и сарадње при изради овог задатка.)


Прилог: Радни лист Крокодилскаријека Једном давно живјела је дјевојка Номса која је била заљубљена у младића Табу. Живјели су на супротним странама ријеке која је била пуна крокодила људождера. Номса је хтјела прећи ријеку да би била са Табом али је бујица однијела мост.Зато је Номса отишла питати Синбада, власника мале ријечне барке да је преведе преко ријеке. Одговорио јој је да ће је радо превести ако она буде спавала с њим прије пута. Номса је рекла НЕ. И отишла је свом пријатељи Симбу да му се пожали.

ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

70

Симбо јој је одговорио да се не жели уплитати у ситуацију. Номса је мислила да нема другог избора него да прихвати Симбадове услове. Симбад је испунио своје обећање Номси и превео је преко ријеке у Табин загрљај. Када је Номса испричала Таби шта је морала урадити да би прешла ријеку, Табо је био запрепаштен и згађен, па ју је отјерао. Номса је била јако повријеђена и осјећала се одбаченом и испричала је своју тужну причу Слуги. Слуг, пошто му је било жао Номсе, пронашао је Табу и претукао га је. Номси је било јако драго да види да је Табо добио оно што је заслужио. И док је дан трајао могао се чути Номсин смијех упућен Таби. Табелазалистуимена:

Ранг Ликови из приче

1

2

3

4

5

ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

71

КРОКОДИЛСКА РИЈЕКА ДИСКУСИЈА

Циљеви радионице: Развијање сарадње и кооперативног понашања. Доношење одлука. Изградња групе тимским радом.



Материјал: • оловка и• испуњен Радни материјал Крокодилскаријека.



Средишњи дио (30 минута): Ученици представљају своје листе ликова рангиране према исправности њихових поступака тако што на прво мјесто стављају лика који је поступио најисправније, док на посљедње мјесто стављају лика који је поступио најлошије. Представљање листа се изводи без коментара ученика из других група, док листу могу коментарисати сви чланови групе која врши презентацију. Презентација свих листа траје до 10 минута. Након тога, водитељ развија дискусију сљедећим питањима: • Како сте се осјећали на почетку ове вјежбе? Да ли сте имали потешкоћу да

направите своју листу?• Како сте дошли до рјешења? Шта вам је помогло да испуните задатак?• Сматрате ли да је било неко боље рјешење? Шта вас је спријечило да дођете

од њега?• Када бисте поновили ову вјежбу, шта би сада другачије урадили?



ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

72

ПУСТО ОСТРВО

Циљеви радионице: Тимски рад и сарадња. Развијање кооперативног понашања. Доношење одлука.



Материјал: • А4 папир и • оловка.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ замоли ученике да свако за себе запише на папир пет ствари које би понијели са собом на пусто острво. За самостални рад ученици имају 5 минута. Након тога, водитељ их подијели у мале групе од 4-5 ученика и замоли их да у својим групама размијене своје пописе ствари а затим направе своју заједничку листу (15 минута). Водитељ кроз дискусију помаже ученицима да препознају кооперативно понашање и поступке у доношењу одлука. Питања за дискусију су:• На који начин сте састављали листу?• Које су биле олакшавајуће, а које отежавајуће околности?• Како сте се осјећали током израде заједничке листе ствари које бисте носили

на пусто острво?• Да ли сте задовољни са коначном листом?

Завршни дио (10 минута): Водитељ може искористити ово вријеме за дискусију уколико буде потребно. Испуњеност очекивања учесника.


ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

73

ИЗГРАДЊА КУЛЕ

Циљеви радионице: Кооперативно понашање. Креативно рјешавање пробле-ма. Сарадничко понашање и тимски рад.



Материјал: • новински папири, • маказе и • селотејп.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ подијели ученике у групе до 5 чланова. Свака група добије исти материјал (једнак број новинског папира, маказе, селотејп). Затим водитељ даје сљедеће упутство: „Ваш задатак је да за три минуте направите што већу и што стабилнију кулу од папира. Од материјала можете користити оно што сте добили.” Ученици имају 10 минута за разраду идеја и у том периоду не смију дирати материјал нити испробавати идеје већ само правити стратегију како ће ријешити проблемску ситуацију. Након тога водитељ даје знак и група почиње са израдом свог идејног рјешења при прављењу куле од папира. Водитељ води рачуна о времену и даје знак ученицима када могу почети са смишљењем идеја а када са израдом. Такође даје знак кад престају са радом. Након урађеног задатка бира се кула која је највиша и најстабилнија. Водитељ кроз дискусију развија код ученика значај сарадње и кооперативног понашања у циљу успјешног рјешавања проблемских ситуација. Питања за дискусију:• Како сте дошли до рјешења? Да ли бисте били успјешнији да сте радили сами? • Да ли сте имали неко боље рјешења? Зашто није усвојено?• Шта вам је било ометајуће, а шта олакшавајуће у овом задатку?• Шта бисте урадили другачије сљедећи пут?



ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

74

ТАНГРАМ

Циљеви радионице: Изградња сарадње међу ученицима. Тимски рад. Кооперативност у раду.



Материјал: • Радни материјал Танграм.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ подијели ученике у мале групе по 4 ученика. Свака група има задатак да сваки њен члан од дијелова направи квадрат а да при томе не смију међусобно комуницирати, ни вербално ни невербално. Затим, сваки ученик ће добити коверту у којој се налази једнак број дијелове за израду квадрата али с њима неће моћи направити свој квадрат. Тако ће дијелове који му не одговарају морати ставити на средину стола. Ученик мора пратити како и остали чланови групе састављају своје квадрате како би могао увидјети да ли је са својим квадратом спријечио да остали саставе своје. Иако је циљ да свако за себе у групи направи свој квадрат, такође је циљ да сваки ученик у групи направи свој квадрат. Сви састављени квадрати морају бити исте величине.Када све групе ураде задатак, водитељ води дискусију сљедећим питањима:• Како сте дошли до рјешења?• Да ли су и остали у групи дошли до рјешење? Ако нису, шта је био проблем?• Да ли је био проблем што нисте могли међусобно да комуницирате?• Колико је важно да трагамо за рјешењима да помажемо једни другима? Зашто

је сарадња битна?


Прилог:Радни лист Танграм

ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

75

ЦРТАЈМО ЗАЈЕДНО

Циљеви радионице: Учење о сарадњи. Тимски рад. Кооперативно понашање у групи.



Материјал: • А4 папир и • фломастери.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ подијели ученицима лист А4 папира за цртање уз инструкцију да сваки ученик на позадини папира напише своје име. Сваки ученик на свом листу папира треба започети неки цртеж према својој жељи. Након 5 минута водитељ затражи од ученика да престану цртати и да додају свој започети цртеж ученику са његове десне стране. Ученици требају погледати цртеж који су добили и наставити га цртати према својим жељама. Након две минуте поново се прослиједе цртежи другом ученику који се налази са његове десне стране. Овај поступак се понавља док свако не добије свој цртеж са својим именом назад. Водитељ прати вријеме и даје знак ученицима када се треба цртеж прослиједити другом ученику. Уколико одјељење има више од 20 ученика онда се могу направити двије групе по 10 (или више) ученика како би сви ученици стигли доцртати цртеж својих другара.

Завршни дио (10 минута): Испуњеност очекивања учесника. Водитељ пита ученике: • Како вам се допадају ваши завршени цртежи?• Да ли се ваша првобитна идеја промијенила?• Шта сте с тим добили, а шта сте изгубили? Уколико водитељ процијени да би се развила дискусија дуже од 10 минута, посебно код ученика виших разреда, препорука је да се активност заврши са цртањем, а дискусија да се развије на сљедећој радионици. Приликом вођења дискусије нагласити значај сарадње и дијељења са другим члановима групе.



ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

76

КАМПОВАЊЕ

Циљ радионице: Учење кооперативном понашању и сарадњи у групи.



Материјал: Радни материјал Камповање.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ ученицима подијели Радни материјал Камповање, затим им да сљедеће упутство: „Идеш на петодневно камповање на планину. Не можеш да понесеш све ствари које би желео и треба да одлучиш шта ћеш да понесеш. Рангирај ствари по важности. Поред те ствари напиши број 1, поред сљедеће по важности број 2 и тако редом, до најмање важне ствари гдје ћеш уписати број 10. Можете да понесете 5 ствари са списка.” Прво, сваки ученик за себе треба да направи своју листу ствари приказаних у Радном листу (5 минута). Затим се формирају групе по 4-5 ученика у којима требају упоредити своје листе и договорити заједничку листу поштујући редослијед важности ствари са листе за све чланове групе. За рад имају 10 минута. Група која не састави своју листу ствари за камповање неће ићи на камповање. Након формираних спискова предмета који се носе на камповање водитељ води дискусију питањима:• Да ли је било лако одлучити који је предмет најважнији?• Да ли је у групама било неслагања? Како сте их рјешавали? • Да ли је неко одустао од своје листе да се уклопи у групу? Зашто?


Прилог: Радни лист Камповање_____ Посуда за 5л воде_____ Лампа_____ Храна_____ Врећа за спавање_____ Шибице_____ Тава_____ Шатор_____ Свјетиљка_____ Спреј за комарце_____ Компас

ТИМ

СКИ

РАД

И С

АРАД

ЊА

77


ВЈЕШТИНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

Ово поглавље нуди сет радионица којима је циљ унапређење комуникацијских вјештина код ученика. Комуникација је неизбјежан дио људског живота. Успостављање квалитетног односа међу људима често зависи од квалитетне комуникације. Комуникација је двосмјеран процес који укључује изражавање себе и слушање других. Кроз ове радионице ученици могу да савладају вјештину активног слушања других, те да освијесте своје емоције, жеље и потребе, да науче да имају право да их изразе на начин који друге особе неће схватити као напад, увреду или угрожавање.

РАДИОНИЦЕНепријатне поруке

Не слушам те Кружна прича

Коцка за емпатијуОкривљујуће и неокривљујуће поруке

Како да тражим оно што желим

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

80

НЕПРИЈАТНЕ ПОРУКЕ

Циљеви радионице: Освијестити своје реакције на непријатне поруке.Упо-знати се са врстама непријатних порука.



Материјал: • папир, • оловке, • табла и • креда.



Средишњи дио (30 минута): Водитељи траже од ученика да узму времена и сконцентришу се на себе („да се повежу са собом”), те да се сјете једне ситуације кад су разговарали са неком особом (то може бити неко од чланова њихове породице, пријатељ, случајни пролазник...), разговора који им није пријао, након кога су се осјећали лоше. Треба да се сјете једног карактеристичног исказа те особе који их је повриједио. Дословно треба да запишу тај исказ/реченицу. Након тога треба да напишу како су они на то одговорили. Објаснити да буду што искренији у писању исказа и одговора, јер то могу задржати само за себе, то јест, само уколико то они желе могу своја размишљања подијелити са групом.Водитељ групе пише на таблу категорије: наредба, дијагноза, осуда, критика, етикетирање, интепретација, пријетња..., а ученици наводе у коју групу спаде исказ који су они записали.


Напомена: Поруке наведене у радионици које укључују наредбе, дијагнозе, осуде, критике, етикетирање, интепретације, пријетње и сл., спадају у категорију агресивних порука које имају за циљ да особу понизе, застраше, наруше јој самопоштовање, натјерају да се понаша на одређени начин.

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

81

НЕ СЛУШАМ ТЕ

Циљ радионице: Разумијевање значаја слушања саговорника и упознавање са врстама неслушања.



Материјал: • самољепљиви папирићи и • оловке.


Уводни дио (5 минута):Уводна игра по избору водитеља.

Средишњи дио (30 минута): Ученици се подијеле у групе по троје. Један члан групе добије задатак да исприча неку причу из живота, на примјер, како је провео љетовање, да опише занимљив филм који је гледао или књигу коју је прочитао или да исприча неки значајан догађај из свог живота. Други члан на самољепивом папирићу добије задатак (који крије од осталих да у току приче, прекида саговорника, показује досаду, ингнорише, паралелно прича и сл.) трећи члан је посматрач. Након обављеног задатка, чланови групе износе своје доживљаје и опажања дате ситуације.Водитељ наводи врсте неслушања и ученици упоређују са „неслушањем” које су имали у задатку.

Завршни дио (10 минута): Водитељ објашњава предуслове за активно слушање и значај слушања саговорника. Игра по избору водитеља.

Прилог:Врсте неслушања:1. Лажно слушање (слушалац невербално показује да не слуша, гледа около,

гледа кроз особу…).2. Једнострано слушање – слушалац не обраћа пажњу на невербалне поруке.3. Селективно слушање – слушалац обраћа пажњу само на оно што је њему

важно.4. Отимање ријечи.5. Дијељење савјета.6. Запиткивање.

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

82

КРУЖНА ПРИЧА

Циљ радионице: Да се освијесте начини и нивои комуницирања те да се направи јасна разлика на нивоима слушање/неслушање те да се упозна са парафразирањем као једном од компоненти активног слушања.



Материјал:



Средишњи дио (30 минута): Ученици се подијеле у двије групе. Поредати столице у два концентрична круга на које сједају парови окренути једно према другом. Затим се задају слиједеће варијанте:1. Вањски круг не слуша а унутрашњи прича.2. Унутрашњи круг има „камено лице” док вањски прича.3. Оба круга причају и наизмјенично си постављају питања.4. Парафразирање уз кориштење одговарајућих реченица као: „Ако сам те

добро чуо ти се рекао/ла да...”.Питања за дискусију:• Да ли је било лако само сједити и слушати?• Да ли сте жељели постављати питања и давати коментаре док је друга особа

говорила?• Да ли сте имали жељу исказати своја неслагања и незадовољство?• Да ли је тешко не мислити на друге ствари док друга особа говори?• Како се осјећате док говорите без прекидања?


Прилог: Активно слушање је чин којим показујете да указујете пажњу некоме, да сте заинтересовани за оно што особа говори и да вам је стало до тога шта та особа говори, мисли и осјећа. За активно слушање је потребно да:• Одлучите да ћете слушати.• Одржавајте контакт очима.• У разговор унесите и неке невербалне знакове попут климања главом или

говором тијела.• Питајте; размишљајте о ономе што чујете и постављајте питања.

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

83

• Парафразирајте; властитим ријечима поновити оно што сте чули нпр. „Ако сам вас добро разумио, ви кажете да...?” или „значи ли то да...?”.

• Немојте превише говорити – колико пута сте се ухватили да не слушате него размишљате што ћете рећи када друга особа престане говорити?

• Немојте прекидати. • Искористите шутњу. Периоди шутње могу помоћи да размислите или да дате

другој особи шансу да каже нешто за што јој треба времена.• Избјегавајте покрете који ометају.

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

84

КОЦКА ЗА ЕМПАТИЈУ

Циљ радионице: Разумјети елементе слушања са емпатијом.



Материјал: • картонске коцке, • папир и • оловке.



Средишњи дио: (30 минута): Ученици се подијеле у групе по 6 и свако за себе запише поруку коју не може да поднесе, нешто што не воли чути, нешто што му/јој нека друга особа говори често или је једном рекла а порука је оставила јак негативан утисак. То размијене у групи и ставе папирић са написаним на средину стола без гледања у садржај туђих папирића. Водитељ/ица групе узима папириће и на сваку страну коцке преписује по једну реченицу.Затим се коцке врате групи. Сваки члан групе баца коцку и на основу онога што је написано на страни коју је добио одговара на питања. На примјер, како се осјећа особа која то изговара, шта је претходило тој реченици, како се осјећа особа којој је то изречено, што је потреба особе која то изговара, која је потреба онога коме је то речено, шта жели особа којој је то упућено, шта жели особа која то изговара... Остали чланови групе могу износити своје идеје.

Завршни дио (10 минута): Позвати ученике да изнесу како им је било током ове активности, што им је било тешко, да ли су дошли до неких закључака, да ли им је било прихватљиво оно до чега су дошли. Водитељ/ица закључује да су се бавили слушањем са емпатијом и да је битно да све ове елементе везано за неку изјаву повежемо, што није увијек лако поготово у ситуацијама кад смо повријеђени.

Прилог:Потребни услови за активно слушање/слушање са емпатијом:• Слушајте бистрог ума; настојте да одмах не реагујете и процјењујете ко је у праву;

не нудите одговоре и рјешења проблема; не трагајте за аргументима; не судите.• Нека окружење буде сугурно и безбједно; без телефона, прекидања. • Својим говором тијела покажите да слушате; успоставите контакт очима,

нагните се према говорнику без да нарушавате његов приватни простор, фокусирајте се на саговорника.

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

85

• Своје емоције ставите у други план, ако нисте у могућности реците саго- ворнику како се осјећате и да можда тренутно нисте у могућности да слушате.

• Допустите „вентилирање” ако је то ономе ко говори потребно: нека особа прича све што је за њу битно.

• Саслушајте до краја; не покушавајте да ријешите проблем док не саслушате цијелу причу.

• Пратите и невербалну комуникацију: говор тијела, тон, став, поглед, гестику-лацију, пустите особу и да ћути.

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

86

ОКРИВЉУЈУЋЕ И НЕОКРИВЉУЈУЋЕ ПОРУКЕ

Циљ радионице: Ова вјежба служи као увод у структуру „ја поруке” а циљ је препознавање елемената „ја поруке” као обрасца који је примјењив у свакодневној комуникацији.



Материјал: • картице окривљујућих и неокривљујућих порука.



Средишњи дио (30 минута): Ученике подијелити у групу по троје. Особе А, Б и Ц. Особе А и Б добију картице (припремељена је иста тема али различит начин комуникације, односно окривљујућа или неокривљујућа порука). Прво особа А чита картицу особи Ц, особа Ц каже како се осјећа и шта би урадио/ла. Затим особа Б прочита своју картицу особи Ц и особа Ц поново говори како се осјећа и шта би урадио/ла. За то вријеме остали учесници пажљиво слушају. Кад се заврши читање свих картица постављају се питања за групу; које разлике сте уочили у току вјежбе, шта су чули, има ли разлика. Које елементе садржи картица Б а које нема картица А.


Напомена: У свакодневном животу разликујемо три стила комуникације: Пасивни стил почива на недостатку поштовања према себи. Другим особама се не откривају властити осјећаји, жеље и потребе које због тога често остају неподмирене и изазивају незадовољство, љутњу на друге и депресију. Агресивни стил укључује понашања и изражавања која долазе до изражаја када се људи у интеракцији понашају агресивно, под сваку цијену желе достићи свој циљ без обзира на могућност да повреде друге. Долази до доминације те ослабљења других да заступају своје интересе и потребе. Дугорочно гледајући агресивним стилом се често стварају непријатељи и изазива љутња код других. Асертивност је вјештина која омогућује да се изборимо за своја права (способност искреног, јасног, отвореног и директног изражавања властитих ставова) осигуравајући да се наше мишљење и осјећаји узму у обзир, а при томе се не нарушавају права других. Асертивни стил подразумијева поштовање себе и својих потреба као основу поштовања других. Асертивност, као најприхватљивији начин понашања се може научити, вјежбати и побољшати. У том случају ваља

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

87

обратити пажњу на комуникацијске вјештине – активно слушање, вербална и невербална комуникација, „ја” поруке и сл.

Прилог:

Картице А - Окривљујуће поруке Картице Б - Неокривљујуће поруке

Прекршио/ла си наш договор........Преварио/ла си ме............

Осјећам се (тужно, повријеђено ) јер нијеиспоштован наш договор..........Ти ниси од повјерења!

Ти никад/увијек....................(догађај) Када ти већ пети пут (одређено понашање, опсервативно)

Теби се не може вјеровати! Збуњен/а сам; не знам у шта да вјерујем; добијам измијешане поруке.

Не поштујеш ме! Када сам доживио/јела да (описати понашање) осјетио/ла сам се повријеђено јер ми је потребно уважавање и прихватање.

Ти ме тјераш да........(описати радњу). Када кажеш да морам да... (описати радњу), ја се осјећам...

Ти си ме наљутио/ла Кад откријем да... заиста се наљутим.

Не може да ти изгледа као да...Не схваћаш да...

Ми имамо проблем око разумијевања...

Никада те није брига! Оно што мени недостаје је да видим да ти је стало.

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

88

КАКО ДА ТРАЖИМО ОНО ШТО ЖЕЛИМО

Циљ радионице: Ученици ће бити спремни да траже оно што желе користећи 5 корака.


Учесници: ученици виших разреда

Материјал:


Уводни дио (5 минута): Поставите питање ученицима, на који начин траже нешто што желе? Који начин им се показао за најуспјешнији? Да ли уопште траже кад нешто желе? На таблу напишите двије колоне са насловима успјешниначини и безуспјешниначини. У колоне категоришите слиједеће изразе: бити искрен, цмиздрити, директно тражити, плакати, викати, преклињати, љутите се, молити, бјеснити, околишати...Питајте ученике „Који је најбољи начин да добијете оно што желите?”, а затим поставите питања: „Да ли се увијек осјећамо добро кад тражимо на одређени начин. Постоји ли начин на који кад тражимо, ми се осјећамо добро и мислимо лијепо о себи?”

Средишњи дио (30 минута): Напишите на таблу или дајте ученицима наштампане кораке „Како тражити оно што желимо?”1. Требате знати да су ваше потребе важне. Имате право да тражите оно што желите.2. Држите се усправно (сједите или стојите исправљених леђа).3. Гледајте директно у очи.4. Говорите нормалним тоном гласа.5. Будите искрени и директни.Изаберемо неколико парова ученика у којима ће један тражити нешто што жели по властитом избору од другог, користећи неведних пет корака. Ученик опише што жели и зашто му је то тешко питати. Зашто му је то важно и зашто можда избјегава да то тражи. Затим то тражи од ученика који је с њим у пару. Остали ученици прате да ли се тражење одвија у складу са 5 корака.Вјежбу поновити са више парова.

Завршни дио (10 минута): Резимирати да је сасвим у реду да тражимо оно што желимо али да не требамо очекивати да то увијек и добијемо. Али ми се осјећамо боље кад на достојенствен начин нешто тражимо. Кад се према другима односимо са поштовањем, и други се обично тако понашају према нама.

ВЈЕШ

ТИН

Е КО

МУН

ИКА

ЦИ

ЈЕ

89

Напомена: Са обзиром на број ученика, радионица се може подијелити у два школска часа.

Прилог:АсертивнаправаИмам право:• дјеловати тако да штитим свој углед и самопоштовање, све док тиме не

угрожавам друге,• тражити оно што желим – чак и ако то некад не добијем,• изрећи своје идеје – чак и ако други мисле да су глупе,• на своје осјећаје – чак и ако други мисле да се не требам тако осјећати,• гријешити – особито ако сам све покушао,• покушавати увијек и изнова – чак и ако други мисле да нећу успјети,• предомислити се понекад – чак и ако други мисле да не би требао,• бити третиран с поштовањем – чак и ако ме критикују,• рећи „не” и не осјећати због тога кривњу,• жалити се кад нешто није праведно – чак и кад то морам прогутати,• бити поносан на своје успјехе – чак и ако то узнемирује људе од којих сам бољи.

ПРЕДРАСУДЕ, ПОШТОВАЊЕ

РАЗЛИЧИТОСТИ, ТОЛЕРАНЦИЈА

У оквиру овог поглавља обрађују се радионице које се односе на предрасуде, дискриминацију те развој толеранције. Кроз неколико радионица ученици ће се упознати са појмом предрасуда, а имаће и прилику да кроз различите вјежбе и сами освијесте сопствене предрасуде. У оквиру овог поглавља постоји и неколико радионица које ученике подстичу на размишљање према којим групама имамо највише предрасуда. Поред ових тема, радионице обрађују и питања, с једне стране, који су узроци и посљедице предрасуда; саосјећање, а с друге стране, како је бити мањина. Поглавље се завршава радионицама како развијати толеранцију у друштву.

РАДИОНИЦЕ Предрасуде – Поруке на челу

Ко су жртве предрасудаСа ким путујете

Лична искуства са предрасудамаДрво нетолеранције

У туђим ципеламаКако је бити мањина

Толеранција у друштву

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

92

ПРЕДРАСУДЕ – ПОРУКЕ НА ЧЕЛУ

Циљ радионице: Циљ ове радионице је да код ученика освијести склоност груписању на основу разних карактеристика, понекад и баналних.



Материјал: • припремљене наљепнице са порукама описаним у садржају радионице.


Уводни дио (5 минута): Представљање теме и циља радионице. Уводна вјежба: КруговиначелуВодитељ треба припремити по један комад љепљивог папира за сваког учесника, а које ће залијепити на њихово чело. Већина ових папирића би требала бити означена црвеним, плавим или зеленим круговима (а који означавају групе) итд. Један папирић би требао бити означен са дуплим кругом у двије боје (означавајући могућност прикључивања у двије групе), а један би требао бити означен са неким потпуно различитим знаком (означавајући аутсајдера). Група се замоли да сједну у круг и да не праве никакве коментаре, и ако могу гледати које папириће други имају на челу. Затим водитељ замоли учеснике да устану и објасни им да је то игра у којој требају формирати групе, а могу комуницирати само невербалним знацима.

Средишњи дио (30 минута): Припреме се наљепнице са сљедећих 8 порука на чеоном дијелу (или обичне наљепнице). Четири поруке су са позитивним предзнаком, а четири са негативним, да се тиме добије баланс унутар саме групе:• Поштуј ме.• Похвали ме.• Реци ми да сам у праву.• Брани ме.• Избјегавај ме.• Критикуј ме.• Реци ми да нисам у праву.• Исмијавај ме.Учесници се замоле да напусте просторију, и затим се позива један по један учесник. Сваком од учесника се ставе наљепнице на чело, тако да други виде шта пише на њима, али да они сами не виде поруку на њиховим капама. Такођер им се каже да не говоре један другом шта им пише на челу.Учесници сједну у круг тако да сваки од учесника може добро видјети поруке на главама осталих учесника. Затим добију упутство да покушају да развију расправу на тему „Да ли сматрате да је биљна храна здравија од оне животињског

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

93

поријекла?”, те да се осталим учесницима у току расправе обраћају и понашају с обзиром на поруку коју имају на челу. Након што учесници почну дискусију о задатој теми, водитељ се не укључује у дискусију и даље има само улогу посматрача.Након највише 10 минута водитељ прекида дискусију. Од учесника се тражи да покушају да погоде коју су поруку имали на челу, те да кажу како су се осјећали. Након тога могу погледати која је порука била на челу. Од свих учесника тражи да кажу и како су се осјећали док су се другима обраћали у складу са њиховим порукама, те какви су били њихови одговори на такво обраћање. Након овога им се објасни да су у овој вјежби могли да виде типичан примјер дјеловања предрасуда. Даља дискусија иде у правцу:• Да ли знате шта су предрасуде? (ако не водитељ појасни)• Наведите примјер предрасуда?• Шта мислите, како се предрасуде према неким људима могу умањити?


Прилог:Основне информације о предрасудама

Напомена: Теоријски дио који слиједи је потребно прилагодити узрасту учесника.

Шта су предрасуде?1. Врсте позитивних и негативних ставова који настају према некој особи на

основу њене припадности одређеној групи. 2. Емотивно су обојене.3. Логички неосноване.4. Отпорне на промјене, упорно се одржавају.5. Утичу на понашање.6. Стичу се учењем, најчешће учењем по моделу.

Како настају?• Раслојеност у друштву• Традиционална схватања и начин живота.• Конформирањем. • Личне особине појединца, лична несигурност, нагомилана агресија (помоћу

њих се покушавају ублажити личне потешкоће и ове се најтеже сузбијају).

Сузбијају се:1. Непосредни позитивни контакти са групама.2. Системским информисањем о неоправданости предрасуда.3. Исправним васпитањем у породици.4. Равноправним законским регулативама, итд.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

94

КО СУ ЖРТВЕ ПРЕДРАСУДА

Циљеви радионице: У овој радионици циљ је да се ученици упознају са појмом и појавама предрасуда, дискриминације, поштовања различитости, толеранције и то из теоријске и искуствене перспективе. Освијестити код ученика постојање предрасуда према одређеним категоријама људи.



Материјал: • картице на којима су написани појмови које учесници требају да погоде у

вјежби пантомиме а касније и појасне,• велики папир и• маркери.


Уводни дио (10 минута): Представљање теме и циља радионице. Уводна игра: ПантомимаВодитељ најави игру пантомиме, те тражи добровољце који ће да пантомимом објашњавају појаве или појмове које добију. Добијене појаве: појмови су, на примјер, расизам, национализам, хомосексуалац, мигрант, Ром, странац, сељак, слијепа особа, Арапин итд. Они који објашњавају могу и да цртају. Смију цртати само слике ријечи, никако бројеве или слова. Нема разговора, осим потврде да ли је нека констатација тачна или нетачна. Група може погађати, не испитивати.Након што су учесници завршили са погађањем појмова кроз пантомиму, треба да у оквиру истих група попричају о значењу неких од тих појмова те зашто према неким од тих категорија људи имамо предрасуде. Водитељ надопуњава њихова тумачења својим сазнањима о настанку предрасуда.

Средишњи дио (30 минута): ПричаоМаркуиАхмедуЗамолите ученике да сједну у круг. Задатак је да заједничким снагама креирају причу. У томе ће им помоћи лопта. Тада почните: „Ово је прича о Марку, младићу из Италије.” При томе лопту додајте једном од учесника у кругу који ће наставити причу са једном реченицом и прослиједити лопту сљедећем који онда треба да настави реченицу. Лопта кружи између учесника као подстицај за сарадњу и означава ко има ријеч. Након 10-ак учесника, поново узмите лопту и реците: „Марко зна Ахмеда, младића из Египта, који такође има своју причу”, те вратите лопту неком од ученика са циљем да настави причати Ахмедову причу. Ахмедову причу такође креира 10-ак ученика. Када заврше дискутујте и питајте их: • Шта вам је прича о Марку и Ахмеду показала у погледу односа према

различитим људима и земљама из којих они долазе?

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

95

• Да ли смо током креирања прича испољили неке предрасуде према тим људима и земљама? Због чега?

• Да ли те предрасуде могу имати везе са истином или су чешће нетачне? • Према којим групама људи најчешће имамо позитивне или негативне ставове?


Прилог: Објашњење кључних појмова у области предрасуда, дискриминације и толеранције

У овом прилогу представићемо шта су предрасуде, дискриминација те други сродни појмови (расизам, етноцентризам, ксенофобија итд.) али и неки позитивни попут толеранције.

Предрасуде и стереотипиПод појмом предрасуде подразумијевамо ставове који постоје о неком појединцу, а да нису засновани на основу стварног искуства са том особом. Основне карактеристике предрасуда јесу да су емотивно обојене, углавном неосноване, отпорне на промјене, те утичу и на понашање. Узроци предрасуда су најчешће:• Учење у породици, окружењу;• Као резултат разних културних разлика; • Посљедица раслојености и неједнакости у друштву; • Сиромаштво у друштву продукује веће предрасуде;• Традиционална схватања, начин живота;• Личне особине појединца, лична несигурност, нагомилана агресија

(предрасудама се покушавају ублажити личне потешкоће).Предрасуде могу да се формирају на основу расе, нације, пола, старости, физичког и менталног стања, изгледа... Најизраженије су оне на основу пола (према женама) и расе (црнцима...).Постоји неколико начина за сузбијање предрасуда:• Директни контакти са онима према којима имамо предрасуде;• Васпитање; • Системско информисање и образовање о неоправданости предрасуда;• Законском регулативом (нпр. забрана дискриминативног говора у медијима,

итд).

СтереотипиСтереотипи су распрострањена увјерења о неким групама људи. На примјер, за неке групе људи често кажемо да су лијени, вриједни, прљави, весели, заводници, шкрти, дивљаци и сл. Стереотипима поједностављујемо стварност тако што субјекте из окружења стављамо у одређене категорије.

ДискриминацијаДискриминација се уобичајено означава различитим терминима: неједнак третман и поступање, обесправљивање, стављање у гори положај, привилеговање,

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

96

повлашћивање и сл. Дискриминација је уско повезана са предрасудама, може да се посматра и као „предрасуда у акцији”.Обично се дискриминација одређује као неоправдано прављење разлике према једном лицу или групи с обзиром на њихова лична својства. Тако су најчешћи облици дискриминације према полу, вјерском или политичком опредјељењу, старости, полном идентитету и сексуалном опредјељењу, дискриминација особа са инвалидитетом, дискриминација националних мањина и сл.

Када је у питању критериј „неједнак третман, прављење разлике”, можемо разликовати дискриминацију с обзиром на садржину прављења разлике, други на природу различитог третмана, а трећи на његове појавне облике, односно форму. По својој садржини, прављење разлике огледа се најчешће у искључивању, ограничавању или привилеговању. По својој природи, неједнак третман може да се састоји или у чињењу или у нечињењу. По својој форми, дискриминација има веома много облика, односно видова. Некада је она видљива, директна, односно непосредна, а некада је скривена, индиректна или посредна. Некада се састоји у обесправљивању, односно ускраћивању права једнима, или у привилеговању, односно признавању права другима. Некада се састоји у предузимању или непредузимању неког материјалног акта, а некада у увредљивом говору.

РасизамРасизам је вјеровање да су неки људи супериорни зато што припадају посебној раси. Расизам се темељи на теорији о расној чистоћи или вишој и нижој раси. Расисти разликују поједине расе на основу физичких карактеристика као што су боја коже или косе. У суштини, јасних разлика нема, а посебно разлика које су од значаја. Најновија истраживања показују да је раса замишљен ентитет који нема биолошку основу. Не постоји научни доказ о постојању различитих раса. Биологија је утврдила само једну расу: људску расу. Ријеч расизам се користи при опису злостављачког и агресивног понашања према припадницима тзв. „инфериорних раса”. Расизам мотивише друштвену дискриминацију, расну сегрегацију, насиље, погроме и масакре, до геноцида и етничког чишћења. Расизам може упућивати на легализовани систем доминације једне етничке групе над другом, као што је институционализовани расизам.

Етноцентризам Етноцентризам је уздизање и величање властите културе и нације, а непоштовање и омаловажавање других. Чак ако су нам неке културе атрактивне и егзотичне, не сматрамо да су једнако вриједне нашој. Реакција одбијања других култура преобликује се понекад у дискриминацију, ксенофобију, нетолеранцију, антисемитизам и расизам.

КсенофобијаКсенофобија је ријеч грчког поријекла и у буквалном смислу значи страх од странаца. То је страх од оних који су другачији и које не познајемо. Ова ријеч се употребљава да би се описало непријатељство према људима који долазе из других земаља или других етничких група, као и недостатак поштовања према њиховим традицијама и културама.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

97

Анти-семитизамАнти-семитизам је је комбинација моћи, предрасуде, ксенофобије и нетолеранције према Јеврејима. Анти-семити погрешно вјерују да су Јевреји фундаментално другачији од осталих, да желе да владају свијетом и да покушавају достићи тај циљ уз помоћ свјетске завјере. Ова форма ксенофобичне нетолеранције води ка дискриминацији према индивидуама, као и прогону Јевреја као групе.

ФашизамФашизам је насилни реакционарни десничарски политички покрет, који се крајње манифестује отвореном терористичком диктатуром. Фашисти вјерују у праведну владавину јаког човјека, умјесто парламентарне демократије. Основа фашизма је јак национализам који се често претвара у расизам. Прва фашистичка диктатура успостављена је 1919. у Мађарској, а најбруталнија форма фашизма јавила се током национал-социјалистичке диктатуре у Њемачкој од 1933. до 1945. године.

Толеранција Толеранција није ни трпљење ни одрицање, толеранција је разумијевање за друге и другачије. Толеранција се подиже знањем, отвореношћу, комуникацијом, слободом мишљења, свијешћу и увјерењима. Толерантан значи бити оно што јеси без наметања мишљења другима. Толеранција не значи предати се или повлађивати. Развоју толеранције у савременом друштву погодује постојање саосјећања, моралних вриједности, као и нека специфична знања, попут познавања темељних људских права и темељних сличности које постоје међу свим људима. Толеранција и склоност толеранцији зависи од још неколико фактора: а) од васпитања појединца, ако су родитељи испољавали нетолеранцију, већа је вјероватноћа да и дјеца буду таква;б) од расположења појединца – неко може генерално бити толерантна особа, али ако је данас баш нерасположен, уморан, преоптерећен теже ће толерисати нека понашања која му иначе не сметају; в) зависи и о другим емоцијама, првенствено од страха. Уколико је особа у страху за себе или за ближње, смањује се склоност ка толерисању неких ствари или особа које могу или се мисли да могу изазвати страх;г) зависи и од друштва у којем се крећемо. Најчешће смо толерантни према онима који су нам слични - зато јер је тако најлакше (нема пуно тога што морамо толерисати), а код особа које су другачије од нас долази до смањене толеранције.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

98

СА КИМ ПУТУЈЕТЕ

Циљ радионице: У овој радионици циљ је да ученици препознају различите предрасуде према различитим етничким и другим групама.



Материјал: • радни материјал Листапутника.



Средишњи дио (30 минута): Водитељи подијелите радни папир са Листом путника свим ученицима. Реците им да замисле да треба да путују возом и да имају прилику да одреде са која три путника са листе би најрадије путовали, а са која три не би. Када су се сви одлучили, формирајте мале групе од 4-5 ученика који требају да сада донесу заједничку одлуку на нивоу групе. Када донесу одлуке, представници сваке групе представљају своје изборе образлажући и разлоге који су утицали, те у којим „случајевима” је било највише несугласица унутар групе. Након представљања малих група водитељ подстиче дискусију: • Колико вам се ситуација чинила реално остваривом?• Који су били главни разлози који су одредили ваше појединачне одлуке?• Око којих ликова сте се највише спорили? • Које предрасуде су биле најснажније? • Како бисте се осјећали када са вама нитко не би желио дијелити купе у возу?


Прилог: ЛистапутникаКрећете на пут из Бањалуке до Москве возом „Balkan Express” који траје неколико дана. Путујете у спаваћим купеима које треба дијелити са још 3 особе. Са које 3 особе бисте најрадије путовали, а са које 3 бисте најмање жељели путовати? 1. Страни војник.2. Дебели швајцарски банкар. 3. Африканка која продаје кожне производе.4. Млади умјетник који има сиду.5. Ром.6. Слијепи пијаниста из Аустрије.7. Украјински студент који се не жели вратити кући.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

99

8. Румунка са бебом.9. Набилдана и феминистички настројена Холанђанка.10. Енгески рокер видљиво алкохолизиран.11. Навијач из Ирске који иде на утакмицу.12. Пољска проститутка из Берлина.13. Француски сељак који говори само француски, са корпом смрдљивог сира.14. Курдски избјеглица који живи у Њемачкој, на повратку кући из Либије.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

100

ЛИЧНА ИСКУСТВА СА ПРЕДРАСУДАМА

Циљеви радионице: У овој радионици циљ је да се ученици упознају са појмом и појавама предрасуда, дискриминације, поштовања различитости, толеранције, интеркултуралности и то из теоријске и искуствене перспективе.


Учесници: ученици различитих узраста

Материјал:



Средишњи дио (30 минута): Водитељ подијели ученике у мале групе. У истим групама ученици требају да разговарају о личним искуствима са дискриминацијом и предрасудама по било којој основи. Свака особа у малим групама треба да врло кратко опише своје искуство цијелој групи. Након тога ученици треба унутар групе да изаберу једну ситуацију за расправу и сликовито представе кроз играње улога. Дакле, унутар група чланови групе се договоре коју ситуацију ће да представе и ко ће коју улогу да глуми. Пожељно је да сви учествују. Након тога групе представљају своје игроказе. Након сваке сцене водитељ подстиче кратку дискусију:• Како је ситуација настала и шта се у ствари догодило?• Како сте се ви осјећали?• Како се осјећао онај ко је вршио радњу?• Како сте ви реаговали након тог догађаја?• Како бисте сада реаговали и да ли је то најоптималнија реакција?

Након представљања група предавач завршава радионицу дискусијом на питања: • Који су најчешћи разлози предрасуда или дискриминације? • Зашто људи дискриминишу друге који су другачији? Гдје су научили такво

понашање?• Колико је важно супротставити се предрасудама и дискриминацији и да ли је

то у стварности увијек могуће?


ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

101

ДРВО НЕТОЛЕРАНЦИЈЕ

Циљ радионице: Анализирати најчешће облике дискриминације и нетоле-рантности у друштву те се упознати са њиховим узроцима и посљедицама до којих води.



Материјал: • велики папири и • маркери.


Уводни дио (5 минута): Представљање теме и циља радионице. Уводна игра: Уђиукруг Предавач тражи три добровољца. Сви остали устану и формирају круг, ухвативши се за руке. Добровољци су иван круга и њихов задатак је да индивидуално покушају наћи начин и стратегију како да постану дио круга. На крају вјежбе се кратко продискутује понашање особа у кругу и изван њега, те како су се осјећали у тим улогама.

Средишњи дио (30 минута): Предавач каже ученицима да самостално доврше реченицу: „У мојој школи најчешћи облици нетолеранције су...”Активност: ДоврширеченицуНакон што доврше, ученици појединачно читају шта су написали. Кроз дискусију се испитује шта се тешко толерише, а шта скоро никако. Током разговора, предавач сумира који су најчешће спомињани облици нетолеранције и дискриминације. Активност: ДрвонетолеранцијеПредавач појашњава шта је „дрво нетолеранције”. Дакле, нацрта се дрво, проблем је у средини стабла, коријење су узроци проблема, а гране и крошња посљедице. Предавач дијели ученике у мале групе (4-7).Ученици треба да у малим групама преко „дрвета нетолеранције” анализирају је-дан примјер нетолеранције (нпр. према полу, одијевању, мјесту живљења, нацији, итд.). Треба да напишу на средини дрвета облик нетолеранције и дискриминације који су изабрали да анализирају. Након тога кроз дискусију у малим групама треба да идентификују који су све узроци, а које су могуће посљедице. Узроке записују на коријење, а посљедице на гране. Пожељно је да имају што више идеја. Након што се заврши рад унутар малих група, почиње представљање рада малих група у пленуму. Предавач модерира дискусију и послије сваке групе пита да ли постоје још неки узроци и посљедице који нису споменути. Радионица се завршава сумирањем најчешћих узрока и посљедица нетолеранције и дискриминације на нивоу свих група.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

102

У ТУЂИМ ЦИПЕЛАМА

Циљ радионице: Подстаћи код ученика боље разумијевање друге стране.



Материјал: • радни лист Зливук (у прилогу) • маркери.



Средишњи дио (30 минута): ЗливукВодитељ кратко најави и појасни тему радионице. Након тога он или неко од ученика прочита ученицима причу Зли вук (у прилогу). Ово је прича о Црвенкапици са вукове тачке гледишта. На крају приче водитељ продискутује са ученицима о смислу причу, да ли сматрају да неке конфликтне ситуације у којима су учествовали такође могу имати другу верзију те да ли размишљају о тој другој верзији. Водитељ замоли ученике да се и они сјете неког доживљаја који би могао да има потпуно другачију верзију, из угла друге стране. Замоли ученике да подијеле своја искуства.

Прилог: Прича ЗливукШума је била мој дом. Живио сам ту и волио је. Настојао сам да је очувам уредном и чистом. А онда једног сунчаног дана, док сам чистио смеће које је за собом оставио неки кампер, чуо сам нечије кораке. Сакрио сам се иза дрвета и угледао малу дјевојчицу како иде стазом и носи кошару. Одмах ми је ова дјевојчица била сумњива јер је била чудно обучена - сва у црвеном, а глава јој је била прекривена као да није хтјела да људи виде ко је она. Као што је нормално, зауставио сам је да је испитам. Питао сам је ко је она, гдје иде, одакле је дошла и слично. А она ми је испричала неку причу као иде она до куће своје баке јер јој носи ручак. Чинила ми се у принципу као поштена особа, али она је била у мојој шуми и заиста је изгледала сумњиво у тој чудној одјећи коју је имала на себи. Зато сам одлучио да јој одржим лекцију колико је опасно тек тако скакутати по шуми ненајављен и обучен тако чудно. Пустио сам је да иде својим путем, али сам отрчао прије ње до бакине куће. Кад сам видио ту красну старицу, објаснио сам јој у чему је мој проблем и она се сложила са тиме да њена унука заиста треба да научи лекцију. Старица се сложила са тиме да се држи по страни док је ја не зовнем. Заправо се сакрила испод кревета. Кад је дјевојчица стигла, позвао сам је у собу у којој сам ја лежао у кревету обучен као бака. Дјевојчица је ушла у собу сва зарумењена

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

103

и рекла је нешто грозно за моје велике уши. И прије сам био вријеђан, те сам настојао да пређем преко тога на најбољи могући начин тиме што сам рекао да ће ми моје велике уши помоћи да је боље чујем. А оно што сам мислио тиме да кажем јесте да ми је она симпатична и да сам хтио да обратим посебну пажњу свему што она каже. Али она је онда направила још један увредљив коментар на рачун мојих буљавих очију. Сад вам је јасно шта сам почео да осјећам према овој дјевојчици која се правила да је фина, али у ствари је била веома гадна особа. Али, како се ја понашам по начелу да ако ме неко ошамари ја му окренем други образ, тако сам јој рекао да ће ми моје велике очи помоћи да је боље видим. Али кад ме је поново увриједила, то ме је заиста заболило. Имам тај проблем да су ми зуби заиста велики, а та мала дјевојчица је управо направила увредљив коментар на рачун мојих зуба. Знам да сам се требао боље контролисати, али сам скочио из кревета и прорежао да ће ми моји зуби помоћи да је лакше поједем. Да буде свима јасно - нити један вук не би могао појести малу дјевојчицу - и то сви знају - али та луда дјевојчица је почела да трчи по кући и да вришти, а ја сам трчао за њом да бих је смирио. Скинуо сам бакину одјећу, али је то само погоршало ствар. Изненада, врата су се отворила са треском и на њима је стајао крупни дрвосјеча са сјекиром. Погледао сам га и изненада ми је постало јасно да сам у невољи. Иза мене је био отворен прозор и искочио сам кроз њега ван. И хоћу да вам кажем да је то све што се десило. Али та бака никад није испричала шта се у ствари десило. Није пуно прошло, а прочуло се да сам ја злобни, зли вук. Сви су ме почели избјегавати. Не знам шта се десило са том малом дјевојчицом у чудној црвеној одјећи, али ја послије тога нисам живио сретно до краја свог живота.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

104

КАКО ЈЕ БИТИ МАЊИНА

Циљеви радионице: У овој радионици се ученици суочавају са доживљајем искључености и дискриминације групе којој припадају. Циљ је освијестити код ученика какве емоције и ставове изазива таква позиција и положај. Такво освјештавање може за посљедицу да има и већи ниво емпатије и саосјећања према групама које се у стварности суочавају са стигматизованошћу.



Материјал: • један комплет позитивних и негативних картица за сваку групу,• два велика листа папира (по један за сваку групу). На једном написати

ОСЈЕЋАЊА, а на другом АКЦИЈЕ и• маркери.



Средишњи дио (30 минута): Учесници се подијеле у мале групе (4-6). Свакој групи треба дати један комплет од 3 позитивне картице (у прилогу), нешто за писање и два листа папира за цртање. Тражити да именују особу која ће на папире забиљежити коментаре и реакције групе.Након тога објаснити учесницима да током вјежбе не представљају саме себе, него чланове једне мањинске групе. Замолити их да за сада не питају ко су они, него да мисле на поруке које се налазе на картицама, као да оне описују њих и њихову ситуацију.Тражити од учесника да редом прочитају једну по једну картицу члановима групе. Када прочитају свих 4, упитати их: „Како се осјећате као чланови те мањинске групе?” Одговор на то питање треба написати на лист са назнаком ОСЈЕЋАЊА.

Након тога свакој групи дати по 3 негативне картице и тражити да поступе исто као са позитивним. Сада их упитати: „Шта бисте учинили да се нађете у таквој ситуацији?” Одговор на ово питање треба написати на лист са ознаком АКЦИЈА. Подсјетите их на то да су још увијек она иста група која је своја осјећања написала на први лист. Можда им нешто, што су написали на тај лист, може помоћи да пронађу акцију коју треба подузети. Након рада у малим групама прелази се на разговор у цијелој групи. Водитељ затражи од сваке групе да остатку разреда представи своја осјећања са листа А.Затим, када су све групе завршиле овај први дио, од њих се затражи да поднесу извјештај о потврђеним акцијама на листу Б (20 минута). Радионица се завршава дискусијом, а нека од питања су:

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

105

• Шта сте научили кроз ову вјежбу: о себи самима, о својим реакцијама, о групи? • Да ли можете установити везу између мањинске групе коју сте представљали

и других група које познајете? • Која група одговара карактеристикама које сте добили? (најприближнији

одговор је Роми) • Да ли описана ситуација одговара стварности у вашем окружењу? • Које мјере бисте предложили да се то превазиђе?


Прилог : Комплет позитивних и негативних карактеристика

Позитивне картице

Имамо бројне таленте.

Ми вршимо мануелне и умјетничке послове сваке врсте.

Наш рад је велики допринос за земље у којима живимо.

Наш народ је у прошлости извршио бројна јуначка дјела.

Ми се волимо сјећати наших доживљаја.

Многи познати људи припадају нашем народу.

Ми смо јако независни.

Ми се волимо бавити само собом.

Никоме ништа не дугујемо.

Ми волимо да се састанемо да причамо приче и пјевамо пјесме.

За нас је уживање у животу веома важно.

Много се дружимо.

Покушавамо да живимо уз наше породице и пријатеље.

Ми се добро бринемо о старијим људима из наше заједнице.

Ми обожавамо дјецу.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

106

Негативне картице

Телевизијски програми и новине не говоре истину о нама.

Они кажу да смо ми проблем.

Они нам не дозвољавају да кажемо наше виђење догађаја.

Извјесна лица се лоше опходе према нама и дају нам увредљива имена.

Нема томе давно како су на хиљаде наших убијени у иностранству.

Понекад нас нападају без разлога.

Никада немамо текуће воде.

Наше смеће се ријетко купи.

Наше куће су веома трошне и често без правих зидова и крова.

Извјесни љекари нам не желе помоћи кад смо болесни.

Кориштење социјалног осигурања је за нас тешко.

Ријетко нас запошљавају.

Људи не желе нашу близину.

Извјесни људи нам не желе дати посао због оног шта смо.

Друга дјеца бјеже од наше дјеце.

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

107

ТОЛЕРАНЦИЈА У ДРУШТВУ

Циљеви радионице: Циљ ове радионице је да се код ученика освијесте јединствености, али и бројне сличности које повезују људе. Поред тога циљ је и да ученици предложе што више приједлога како развијати и подстицати толеранцију, повјерење, те поштовање различитости у цијелом друштву.



Материјал: • самољепљива трака или шпага, • флипчарт,• велики папири и• маркери.


Уводни дио (5 минута): Представљање теме и циља радионице. Уводна игра: ЈединственеизаједничкесклоностиПредавач самољепљивом траком или шпагом на поду подијели просторију на два дијела. Замоли учеснике да стану на ту линију. Након тога им каже: „Нека линију пређу он који ...”. Неки од понуђених одговора могу бити: они који имају кућног љубимца; који воле плаву (или неку другу) боју; воле кухати; који трче; који воле природу; који су религиозни; који подржавају права хомосексуалних особа; којима је важна сопствена нација, итд. На крају вјежбе продискутовати: Како сте се осјећали кад сте сами прелазили линију показујући своју јединственост, другачију од свих других? Како сте се осјећали када сте видјели да неке карактеристике дијелите са остатком скупине? У свакодневном животу, када то волимо бити јединствени и другачији, а када имамо потребу бити исти или једнаки са осталима? Средишњи дио (30 минута): ЗамишљеназемљаУчесници требају да у малим групама размисле о креирању пројекта замишљене земље у којој би владала толеранција. Треба да осмисле приједлоге неких правила који би владали у тој земљи и која треба да омогуће свима: да се осјећају сигурним и поштованим; подједнаку шансу за успјех (запослење, образовање итд.); да учествују у друштвеном и политичком животу, итд. Такође могу да кроз презентацију дају одговоре на питања шта би све као потенцијални лидери у земљи толеранције: створили, наставили, зауставили или затворили... Даје им се одређено вријеме (15-ак минута) да уобличе своју презентацију и онда свака група треба да представи свој рад (пожељно је да буде представљен на плакатима или кроз неки други вид визуелне презентације). Након представљања група водитељ надопуњује дискусију својом теоријском презентацијом у којој

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

108

наводи приједлоге за развој толеранције како на личном нивоу, тако и на нивоу заједнице (неки приједлози су у прилогу).


Прилог: Идеје за развој толеранције на персоналном и друштвеном нивоу

У овом дијелу изложићено неке конкретне идеје за развој културе повјерења и толеранције у заједници: • Организовање мултикултуралних изложби које на оригиналан начин

представљају теме из заједничке историје и културе народа са ових простора; • Организовање дружења и спортских такмичења младих из различитих

крајева (најбоље да се млади потпуно измијешају унутар тих тимова);• Организовање радионица у школама на тему толеранције;• Квиз „Колико се познајемо?” у којем се екипе такмиче у знању о другим

културама;• Медијска кампања „Мултикултурализам и толеранција” - реализација кратких

видео клипова и другог видео материјала, са садржајима из традиције, културе и историје различитих националних и етничких заједница;

• Етно дани: организовање презентација појединих етничких заједница које живе на нашим просторима, са својим културним, фолклорним, историјским, гастрономским и другим карактеристикама;

• - Када чујете клевету о некој особи која је другачија, оповргнуте је и покушајте спријечити ширење;

• Размислите понекад, како би изгледао ваш живот да сте друге нације, пола, сексуалне оријентације и слично;

• Размислите какав утисак остављате на друге. Колико имате особина које вас чине толерантним, а колико сте нетолерантни;

• Промовишите у вашем окружењу равноправно учешће дјеце и људи са посебним потребама у школи, игри, раду, итд;

• Направите листу свих поступака која одражавају предрасуде или мржњу. Упитајте се да ли ви понекад тако поступате?

• Читајте књиге и гледајте филмове који говоре о другим кутурама;• Покушајте упознати неку особу која живи у другој држави, покушајте се

дописивати с њом.• Прочитајте дјеци из свог окружења неку причу са толерантном тематиком;• Набавите себи неку умјетнину или предмет из друге кутуре (фотографија,

књига, музички CD и сл.);• Разговарајте са мањом дјецом ко су њихови јунаци, да ли су њихови јунаци

агресивни? Укажите им да су обични и поштени људи можда и већи јунаци;• Поклоните нешто социјално угроженим особама;• Немојте пред дјецом испољавати бијес, агресивност, мржњу;• Немојте куповати ствари или музику којом се велича мржња или насиље

према другима;• Направите јело које је из неке друге културе и пробајте какво је;

ПРЕ

ДРА

СУД

Е, П

ОШ

ТОВА

ЊЕ

РЗЛ

ИЧИ

ТОСТ

И, Т

ОЛ

ЕРАН

ЦИ

ЈА

109

• Упознајте мању дјецу о томе да су људи разнобојни и различити и да је то нормално;

• Уочите и будите свјесни предрасуда које могу да шире медији; • Прославите на неки начин дан толеранције, 16. новембар.

ОДРАСТАТИ КАО ДЈЕВОЈЧИЦА,

ОДРАСТАТИ КАО ДЈЕЧАК

Радионице које слиједе у овом поглављу имају за циљ да ученици стекну увид у родне стереотипе, да схвате колико процес социјализације утиче на полне разлике, улоге и положаје и како друштвена заједница дефинише те разлике. Радионице подстичу свијест о разликама у полним улогама у циљу учења толеранције и равноправности међу половима.

РАДИОНИЦЕПланета Kриптон

Смијем ли плакатиКвиз пол-родДруштво и ја

Колаж

ОД

РАСТ

АТИ

КАО

ДЈЕ

ВОЈЧ

ИЦ

А, О

ДРА

СТАТ

И К

АО Д

ЈЕЧА

К

112

ПЛАНЕТА КРИПТОН

Циљ радионице: Освјешћавање полних улога, учење толеранције и равно-правности међу половима.



Материјал: • питања за разговор.



Средишњи дио (30 минута): Ученици сједну у два концентрична круга, дјевојчице у унутрашњи круг а дјечаци у вањски. Ако број дјечака и дјевојчица није подједнак, разврстати их у двије групе (унутрашњи и вањски круг тако да су у једном претежно дјечаци а у другом претежно дјевојчице). Они се окрену једни према другима и разговарају на три различите теме. При промјени теме, мијењају се саговорници тако да се свако помјери за једно мјесто удесно.Најприје нека замисле да се налазе на планети Криптон. Ту својства и квалитете постају супротне. То значи да се одмах мијења пол; мушки постају женски и обрнуто. Поразговарајте у пару:1. Како бисте провели данашње поподне као особа другог пола?2. Како бисте се облачили да сте другог пола?3. Које бисте занимање одабрали и зашто?4. Каквог бисте мужа/жену одабрали?Након вјежбе поставите питања за разгвор: Како сте се осјећали као особа супротног пола? Да ли вам је било тешко уживјети се у особу супротног пола и зашто? Да ли вам је саговорник својим питањима помогао у томе? Ко се више шалио, зафркавао док сте разговарали о својим новим улогама? Што мислите, коме је лакше, дјевојчицама или дјечацима? Што мислите, зашто смо играли ову игру? Што значи бити добар дјечак, добра дјевојчица?

Завршни дио (10 минута): Коментари ученика. Завршна игра по избору водитеља.

Напомена:Односи међу половима и традиционално изграђене родне улоге су углавном обиљежене стереотипима о томе какве су жене а какви мушкарци. На примјер, мушкарци су снажни, они не плачу, неуредни, агресивни, способни, док су жене,

ОД

РАСТ

АТИ

КАО

ДЈЕ

ВОЈЧ

ИЦ

А, О

ДРА

СТАТ

И К

АО Д

ЈЕЧА

К

113

слабе, њежне, домаћице, нису способне да се баве политиком. Ови стереотипи утичу на интерпретацију мушког и женског понашања, јер исто понашање код жена и мушкараца тумачи се на различите начине

Обично се прича о равноправности полова доживљава као женска тема јер је у већини друштава родна неједнакост основа за насиље над женама. Међутим, треба имати у виду да изложеност стереотипима и код мушкараца и жена, понекад представља оптерећење и препреку за развој свих потенцијала личности и често доводе до дискриминације или насиља над особом која на било који начин излази ван оквира стереотипа.

Циљ ових радионица је да ученици стекну разумијевање како настају родне улоге и стереотипи, да увиде њихово присуство у свакодневном животу те да се наведу да размишљају ван ових оквира у циљу учења толеранције и равноправности међу половима;ПОЛ – људи се рађају као припадници одређеног пола; присутне су билошке разлике као што су хормони и тјелесна грађа. РОД – друштвено обликовање биолошког пола путем социјализације; то је понашање које је научено и чини родни идентитет и одређује родне улоге.

ОД

РАСТ

АТИ

КАО

ДЈЕ

ВОЈЧ

ИЦ

А, О

ДРА

СТАТ

И К

АО Д

ЈЕЧА

К

114

СМИЈЕМ ЛИ ПЛАКАТИ

Циљ радионице: Освјешћавање друштвеног учења полних улога, учење толе-ранције и равноправности међу половима.



Материјал: упитник „Смијемлиплакати”.



Средишњи дио (30 минута): Свим ученицима се подијели упитник „Смијемлиплакати”. Водитељ им остави довољно времена да га испуне. Затим се дијеле у групе по четворо гдје погледају и упореде своје одговоре. Свака група извијести на које реченице у групи су сви одговорили „Не слажем се”. О тим се примјерима накратко разговара са свима.

Завршни дио (10 минута): Коментари ученика. Завршна игра по избору водитеља.

Прилог: Упитник „Смијемлиплакати”Прочитајте ове реченице и означите одговор са којим се слажете.

• Дјечаци не смију плакати• Дјевојчице не смију плакати• Дјевојчице се не смију смијати• Дјечаци се не смију смијати• Дјечаци морају бити одлучни• Дјевојчице морају бити одлучне• Дјевојчице воле вриштати• Дјечаци воле вриштати• Дјечаци воле грепсти и штипати• Дјевојчице воле грепсти и штипати• Дјевојчице морају прати суђе• Дјечаци морају прати суђе• Дјечаци су њежни• Дјевојчице су њежне• Дјевојке се морају удати и бити вјерне• Момци се морају оженити и бити

вјерни

• Жене нису паметне али су лијепе• Мушкарци нису паметни али су

лијепи• Жене треба вољети• Мушкарце треба вољети• За мушкарце је важно да буду лијепи• За жене ја важно да буду лијепе

ОД

РАСТ

АТИ

КАО

ДЈЕ

ВОЈЧ

ИЦ

А, О

ДРА

СТАТ

И К

АО Д

ЈЕЧА

К

115

КВИЗ ПОЛ – РОД

Циљ радионице: Освијестити родне стереотипе.



Материјал: • текст са питањима за квиз.


Уводни дио (5 минута): Представљање теме и циља радионице. Посљедњих неколико деценија термин род је ушао у широку употребу, нарочито као синоним за пол. Међутим, израз пол означава анатомску структуру, док се род односи на очекивана, наметнута или усвојена друштвена понашања полова. Дакле, род се најчешће користи у друштвеном и културном контексту, чиме прави разлику од биолошког. Мушкарци могу преузимају неке женске улоге и обрнуто без обзира колико је то уобичајено у њиховом друштву.

Средишњи дио (30 минута): Водитељ чита једну по једну тврдњу и позива ученике да се изјасне о томе да ли се ради о полној карактеристици или родно одређеној улози. Уколико и постоје неслагања унутар групе, дозволити онима који имају другачије мишљење да образложе свој став. Навести тачан одговор. Уколико је потребно, објаснити га.

Завршни дио (10 минута): Дискусија о резултатима квиза

Прилог: Питања за квиз1. Жене рађају дјецу, мушкарци не. (П)2. Дјевојчице су њежне а дјечаци чврсти. (Р)3. Већина радника на градилишти су

мушкарци. (Р)4. Мушка дјеца су жељенија од женске дјеце.

(Р)5. Жене могу дојити, мушкарци не. (П)6. По природи жене боље подижу дјецу него

мушкарци. (Р)7. Мушкарци у пубертету мијењају глас. (Р)8. У једној студији проведеној у 224 различите

културе, пронађено је 5 култура у којима једино мушкарци кухају и 36 култура у којима жене граде куће и насеља. (Р)

9. Жене су лоше политичарке, слабо преговарају и не могу штити државне интересе. (Р)

10. Близу 60% дјеце која не похађају школу су дјевојчице. (Р)

11. На глобалном југу жене традиционално једу посљедње и најмање. (Р)

12. Мушкарци у кући воде главну ријеч. (Р)13. Менструални циклус код жена траје 28

дана. (П)14. Мушкарци и жене имају исте хормоне

прогестерон, естроген и андроген али је разлика у пропорцији тих хормона. (П)

15. Језичке школе нису за дјечаке. (Р)

ОД

РАСТ

АТИ

КАО

ДЈЕ

ВОЈЧ

ИЦ

А, О

ДРА

СТАТ

И К

АО Д

ЈЕЧА

К

116

ДРУШТВО И ЈА

Циљ радионице: Утврдити како породица, школа, пријатељи, медији и други друштвени сегменти утичу на формирање свијести о родним улогама и њихово понашање.



Материјал: • флипчарт папири и • маркери.



Средишњи дио (30 минута): Након теоријског увода у појмове пол и род, те социјализацију, утицају друштва на формирање наше личности, ученике подијелити у мјешовите групе од по 4 члана. Свака група треба да одреди извјештача који ће по завршетку презентовати резултате.

Свакој групи дати један од задатака: Група1Сјетите се шта су вам родитељи или родбина причали о данима кад сте дошли на свијет. Да ли су жељели дјечака или дјевојчицу? Како су вас дочекали? Да ли се сјећате неких порука у каснијем дјетињству, којима су вам стављали до знања како треба да се понашате и што да радите?

Група2На какве родне поруке сте наилазили у школи? Да ли сте морали радити нешто или вам је нешто било дозвољено само зато што сте дјечак односно дјевојчица. На који начин су вам стављали до знања како треба да се понашате?

Група3На какве родне пруке наилазите у медијима? Како медији извјештавају о женама, како о мушкарцима? Колико су заступљени једни а колико други? Размислите о рекламама.

Група4Да ли и како са својим пријатељима/цама разговарате на ову тему? Да ли сте у свом друштву разговарали, да ли сте чули неке поруке о родним улогама, стеротипима и сл.? Да ли је ваше друштво некад имало нека очекивања од вас само зато што сте дјечак или дјевојчица?

ОД

РАСТ

АТИ

КАО

ДЈЕ

ВОЈЧ

ИЦ

А, О

ДРА

СТАТ

И К

АО Д

ЈЕЧА

К

117

Група5Да ли добијате поруке како треба да се понашате зато што сте мушкарац или жена. Ко вам упућује те поруке. Да ли данас играте родно одређене улоге?Испишите кратке поруке на флипчарт.

Сваки извјештач нека сумира рад своје групе.


Напомена:Зависно од времена теме се могу подијелити на два или више часова.

ОД

РАСТ

АТИ

КАО

ДЈЕ

ВОЈЧ

ИЦ

А, О

ДРА

СТАТ

И К

АО Д

ЈЕЧА

К

118

КОЛАЖ

Циљ радионице: Освијестити родне стереотипе и указати на то како се они пројектују кроз медије.



Материјал: • разне дневне и седмичне новине, • мушки и женски часописи, • маказе, • маркери и • флипчарт папир.



Средишњи дио (30 минута): Ученике подијелити у мјешовите групе по четворо. Свакој групи дати два флипчарт папира, папир и љепило, маказе и маркере, часописе. Упутство је да из новима изрежу фотографије жена и мушкараца и да на један папир налијепе слике жена, а на други слике мушкараца.Тако ће направити плакат који јасно илуструје како се мушкарци и жене представљају у медијима, да ли и који стереотип они промовишу. Након што су плакати завршени и представљени отворити дискусију о утисцима након гледања плаката.


ЉУБАВ, ЗАЉУБЉЕНОСТ И СЕКСУАЛНА ЗРЕЛОСТ

Кулура друштва у којем живимо склона је да избјегава причу о емоцији љубави и сексуалној зрелости, јер је прича на те теме обавијена стидом као доминантном емоцијом. Поред стида, родитељи и други одрасли су склони да приче о љубави, заљубљивању и сексуалности одлажу, сматрајући да је за такву причу прерано, да ће прича подстакнути дјецу и младе да се прерано упусте у сексуалне односе. За то вријеме, дјеца и млади се развијају и природно, развојно почињу да трагају за одговорима на питања о сексуалности и љубави. Студије показују да је најбоља превенција ризичних сексуалних односа управо слободан разговор са родитељима и дозвола да се о тој теми учи у школском окружењу. Радионице о љубави имају за циљ да утичу на рјешење стигме стида када се прича о темама љубави и сексуалности, да упознају младе о разликама између љубави и заљубљености и важности емоције љубави у животу, као и да укажу на важност правовременог информисања и најбољег извора добијања информација. Радионице о сексуалности имају за циљ да укажу на потребну физичку и психичку зрелост доношења одлука о ступању у сексуалне односе.

РАДИОНИЦЕ

Имам црва у стомаку Колико је љубав важна

Каква треба да буде партнерска везаБити (IN)формисан

Када је право вријеме

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

122

ИМАМ ЦРВА У СТОМАКУ

Циљеви радионице: Разумјевање сложености емоције љубави у партнерским односима. Препознавање одлика љубави на емоционалном и понашајном нивоу.Предочавање различитости између заљубљености и љубави.



Материјал: • прилог, • пано папир и• маркери (фломастери).



Средишњи дио (30 минута): Водитељ користећи технику брејнстоминга [brainstorming] поставља ученицима питања, те њихове одговоре биљежи на паноу: ВРСТЕ ЉУБАВИ: Које све љубави постоје? Указати ученицима да ће се радионица односити на партнерску љубав, љубав између дјевојке и младића.ЗАШТО НАМ ЈЕ ЉУБАВ ПОТРЕБНА: Зашто заволимо младића или дјевојку? КАКО ИЗГЛЕДА ЉУБАВ: Зашто људи који се воле имају потребу тјелесне блискости, да се додирују, милују, љубе? Шта то за њих представља?Указати ученицима да се љубав не мора само изражавати вербално, већ да се врло често љубав изражава невербалним путем и уопште свеукупним односима са вољеном особом.ИГРА АСОЦИЈАЦИЈА – Која ријеч вам прва падне на памет када чујете ријеч „љубав”? Након исписа асоцијација на паноу, водитељ врши заједно са ученицима класификацију асоцијативних ријечи, на примјер, које ријечи исказују осјећање, понашање, мисао или негацију љубави. Класификација се изводи усмено и служи за отварање дискусије и указивање на сложеност емоције љубави. Коментарводитеља: Љубав је сложено осјећање. Љубав се тешко дефинише, јер подразумијева склоп различитих осјећања и понашања, пријатних и непријатних, као што су: повјерење, поштовање, њежност, разумијевање, подршку, бригу, упознавање, одговорност, али и стрепњу, бригу, страх, љубомору, тугу, неспоразуме, конфликте, итд. Љубав можемо схватити као однос између двије особе, од који свака истовремено воли и бива вољена. Дати дефиницију љубави покушали су многи, писци, пјесници, вољени, невољени. Чини се, напосљетку, да свако од нас може дати своју дефиницију љубави. Такође, врло често љубав не можемо препознати; а понекад тешко можемо да је одвојимо од заљубљености.

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

123

ЉУБАВ И ЗАЉУБЉЕНОСТ: Да ли су љубав и заљубљеност исто?Водитељ позива ученике да замисле младића и дјевојку како изговарају неке реченице које говоре о љубави или заљубљености (Реченице дате у прилогу). Задатак ученика је да се одлуче да ли њихове изјаве одликују љубав или заљубљеност. Водитељ на паноу креира три категорије одговора: Љубав, Заљубљеност, Не могу да се одлучим, те у складу са усаглашености мишљења већине учесника уписује изјаву у одговарајућу категорију. Постизање консензуса између учесника није обавезно. Неке изјаве могу остати у категорији „Не могу да се одлучим”.

Дискусија учесника се завршава питањима: • Због чега је важно разликовати љубав и заљубљеност?• Шта се дешава када заљубљеност прође?• Колико и на какав начин треба да познајемо неку особу да би били сигурни да

је у питању љубав?Након одговора и дискусије, водитељ резимира најважније дијелове дискусије.


Прилог: Изјаве младића и дјевојке: • Кад је/га видим застане ми дах!• Када год смо заједно, срце ми лупа тако јако!• Не могу да живим без њега/ње!• Када би он/она нашла другу/другога, умро/ла би!• Тресем се у њеном/његовом присуству!• Ни један дан не могу издржати а да је/га не видим. • Не би могла/о да замислим живот без њега/ње. • Волим када шетамо заједно. • Значи ми када ме загрли. • Осјећам се сигурно уз њега/њу. • Она/он је идеална/на за мене иако то нико не схвата. • Не могу рећи да је он/она идеалан/на за мене. • Иако смо заједно, волим када имам вријеме сам/а са својим пријатељима. • Док сам у школи, не могу престати мислити на њу/њега. • Када ми брани да се видим са својим ранијим друштвом, знам колико јој/му је

стало до мене. • Знам да ме воли, јер ме жели само за себе. • Неке ствари ми код ње/њега сметају. • Када ми каже да не може престати мислити о мени, знам да је то права љубав. • Због ње/њега би учинила/о све на свијету!• Када сам са њим/са њом имам осјећај као да лебдим.

Напоменазаводитеље: Учесници и водитељ могу да осмисле и своје изјаве о љубави и покушају да одреде да ли оне означавају љубав или заљубљеност.

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

124

КОЛИКО ЈЕ ЉУБАВ ВАЖНА

Циљеви радионице: Демистификовање појединих представа о љубави. Разумијевање значаја љубави за живот човјека.



Материјал: • пано папир, • папирићи 10 x 10 цм и• маркери (фломастери).



Средишњи дио: Водитељ поставља питање ученицима: Да ли је заљубљивање у периоду младалаштва важно и зашто? Ученици износе своје одговоре техником брејнсторминга [brainstorming]. Водитељ их пажљиво слуша и прихвата сваки њихов одговор.

ЗНАЧАЈ ЉУБАВИ: Водитељ на паноу исписује реченицу „Љубав је једини смисао живота”. Водитељ користи технику слагалице, тако што на једном крају просто-рије исписује потпуно се слажем, а на супротном крају исписује потпуно се неслажем, док позиције између два краја просторије означавају мањи степе сагла- сности, односно несагласности са задатом реченицом. Ученици треба да се према свом мишљењу опредијеле на коју страну ће да стану, односно коју ће позицију заузети у просторији. Након заузимања позиција, водитељ констатује да постоје различитости или дјелимичне усаглашености између ставова, те замоли ученике да објасне своје заузете позиције у просторији. Водитељ подстиче ученике да што више аргументују свој став и тако убједе друге у свој став. Након аргументације, водитељ предложи да ученици промјене своју позицију, односно степен слагања са претходним ставом уколико су се након изношења аргумената предомислили.

Водитељ исписује „Губитак љубави = губитак смисла живота”, те пита ученике да ли су сагласни са таквом изјавом! У зависности од тока и динамике аргументације, водитељ може да пита ученике: Шта поред љубави још може да буде смисао живота?, те повлачи паралелу између изјава да је љубав једини смисао живота и да је губитак љубави губитак смисла живота.

Коментарводитеља: Не постоји само једини смисао живота. Све што је вриједно у животу чини његов смисао. Љубав је свакако веома важна и вриједна, али није једина важност у животу.

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

125

Водитељ на паноу црта дрво, те позива ученике да запишу своју дефиницију љубави на папирић, прочитају је и окаче на крошњу дрвета као листове. Након ишчитаних дефиниција, водитељ констатује да је љубав једна сложена емоција, да партнерска љубав даје смисао животу, али да живот неће изгубити смисао због неостварене љубави или губитка једне љубави.


ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

126

КАКВА ТРЕБА ДА БУДЕ ПАРТНЕРСКА ВЕЗА

Циљеви радионице: Разумијевање да изградња парнерских односа подра- зумијева обострану размјену пријатних социјално-емоционалних односа. Асоци-рање емоције љубави и партнерских односа са личним растом и развојем.



Материјал: • прилог Скалапроцјене, • пано папир и • маркери (фломастери).



Средишњи дио (30 минута): Водитељ замоли ученике да се удобно смјесте и зажмире, те да замисле своју идеалну партнерску везу: Каква она треба да буде? Како је замишљају?

Након што су ученици, свако за себе, размислили, водитељ поставља питање: „Каква партнерска веза треба да буде? Шта одликује једну квалитетну везу?”, а затим задаје задатак ученицима да на скали од 1 до 5 процијене колико је свака од наведених ставки важна за изградњу квалитетне партнерске везе. Оцјена 1 значи уопште није важно, 2 – није много важно, 3 – нити је важно, нити је неважно, 4 – важно је и 5 – од пресудне је важности. Ученици могу да допишу и сопствене ставке и процијене их. (Скалапроцјене „Каква партнерска веза треба да буде?” се налази у Прилогу)

Процјене, ученици задржавају код себе, а водитељ их подстиче да анализирају своје одговоре на начин да сагледају које ставке су процијенили као најважније, да ли има већи број ставки којима су дали исти ниво важности, а које ставке су процијенили као неважне или мање важне за изградњу квалитетне партнерске везе. Уколико ученици желе могу да упореде своје процјене.

Након процјена, водитељ ученицима чита причу1, а затим причу2.

Прича1:Данило и Маја су већ 1 годину у вези. Заљубљени су и вријеме углавном проводе заједно. Маја се знатно мање виђа са својим другарицама него раније. Данас је одлучила да иде са старим друштвом на базен. Обавијестила је Данила да иде на

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

127

базен са другарицама и да се враћа до 6 сати. Након неког времена на базену се појавио и Данило, те је Маја убрзо поздравила другарице и отишла са Данилом.

Прича2: Коста и Бланка су већ 5 мјесеци заједно, иду у исту школи. Сваки одмор су заједно, као и вријеме послије школе. Суботу вече је Бланка изашла са пријатељима из насеља, јер су јој недостајали и дуго се није састала са њима, међутим Кости није рекла, јер је мислила да ће се љутити и неће одобрити њен излазак. Коста је то вече срео Бланку у граду док је шетао свог пса.

Водитељ отвара дискусији питањима: • Каква је веза описана у причи 1, те у причи 2?• Како су поступили актери приче? • Шта треба да промијене како би њихова веза била боља? • Које су одлике квалитетних партнерских веза? Упоредите приче са вашим процјенама из претходног задатка! Шта сте сазнали?

Коментарводитеља: Партнерске везе у којима нешто морамо скривати, да се партнер не бих наљутио, јер се плашимо да ћемо повриједити његова осјећања није квалитетна веза. Квалитетне партнерске везе су оне у којима можемо отворено и искрено рећи своје жеље и ставове, без бојазни од осуђивања или условљавања друге стране.


Прилог:

Скалапроцјене Каква партнерска веза треба да буде?

Ставка Процјена

прихватање аргумената партнера ако је у праву 1 2 3 4 5

мијењање себе како би се вољеној особи у потпуности свидјели

1 2 3 4 5

стално провођење времена заједно 1 2 3 4 5

признавање погрешних поступака 1 2 3 4 5

провјеравање партнера када негдје иде или сам нешто ради

1 2 3 4 5

разговор са пријатељима о проблемима у партнерским односима

1 2 3 4 5

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

128

отворен разговор партнера о проблемима који се јављају у вези

1 2 3 4 5

обиљежавање заједничких важних датума 1 2 3 4 5

испуњавање захтјева партнера како би се осјећао добро

1 2 3 4 5

препирке и свађе о којим се разговара 1 2 3 4 5

отворено признавање свих тајни партнеру 1 2 3 4 5

скривање истине како би се одржали добри односи 1 2 3 4 5

искључиво заједничко провођење времена 1 2 3 4 5

повјеравање пријатељима о свађама са партнером 1 2 3 4 5

заједничко рјешавање проблема 1 2 3 4 5

вријеме које један партнер има само за себе 1 2 3 4 5

заједничка дружења са пријатељима 1 2 3 4 5

уважавање разлика у мишљењима 1 2 3 4 5

потреба да се упознају жеље и интереси партнера 1 2 3 4 5

подржавање партнера у оном што жели остварити 1 2 3 4 5

попуштање партнеру како би остали у вези 1 2 3 4 5

1 2 3 4 5

1 2 3 4 5

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

129

БИТИ (IN)ФОРМИСАН

Циљеви радионице: • Уочити колико учесници радионице имају прилике отворено разговарати,

тражити савјете и информисати се о сексуалном и репродуктивном здрављу у својој породици, школи и мјесту у којем живе.

• Указивање на значај начина на који се стичу информације и знања о сексуалности.

• Подстицање учесника да користе стручне изворе информација и отворено постављају питања о теми сексуалности.

• Подстицања учесника да о питањима сексуалности разговарају отворено са стручњацима или одраслим особама од повјерења.

• Омогућити учесницима да стекну увид у разлоге због којих се млади ријетко или нерадо обраћају за помоћ или тражење савјета у области сексуалног и репродуктивног здравља.

• Омогућити учесницима да доживе водитеља као особу од повјерења којој се могу обратити за помоћ.

• Умањити евентуалне стрепње и страхове младих од сарадње са стручним лицима у школи, савјетовалишту за младе и другим релевантним институцијама.

• Вјежбање толерантног разговора о теми сексуалног и репродуктивног здравља.



Материјал: • прилог, • кутија за питања, • пано папир и• маркери (фломастери)



Средишњи дио (30 минута): Ученици редом у круг одговарају на постављена питања од стране водитеља:• Колико често имате могућности да отворено постављате питања и разговарате

са старијима о сексуалности ?• Када имате одређена питања о сексуалности, како долазите до одговора? • Да ли се понекад устручавате поставити питање одраслима? Ако да, зашто се

устручавате?• Колико отворено можете разговарати са родитељима и наставницима?• Да ли о томе треба разговарати? Да ли о томе желите или имате потребу

разговарати?

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

130

Коментар водитеља: Указати ученицима да управо са Вама (стручним тимом школе) могу отворено разговарати, тражити помоћ или савјет, на радионицама или могу доћи у вашу канцеларију.

АРГУМЕНТИ ЗА И ПРОТИВ: Ученици се подијеле у двије групе. Једна група разматра аргументе ЗА сарадњу са стручним лицем (ЗА тражење помоћи и савјета). Она добија папир на коме треба да наведе разлоге „Због чега је корисно, важно, потребно, добро и неопходно разговарати са стручњаком?“. Друга група разматра аргументе ПРОТИВ, односно зашто се млади не обраћају за помоћ или савјет стручним лицима. Ова група на папиру треба да наведе „Разлоге због којих се млади не обраћају за помоћ стручним лицима?“.Свака група извјештава о својим одговорима, а водитељи их записују на паноу у двије колоне. Прво се износе разлози ПРОТИВ, а затим разлози ЗА.

ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА: Ученици у кругу разговарају о томе како би помогли својим пријатељима да побију аргументе ПРОТИВ и да се посавјетују са стручним лицем.

ПОМОЋ СТРУЧЊАКА: Ученици сједе у кругу. Свако од њих оцјеном од 1 – 10 процјењује колико је у том моменту спреман да се обрати стручном лицу за помоћ.

Коментар водитеља: Након процјена ученика, водитељ износи кратку констатацију о добијеним процјенама (На примјер, видимо да су неки ученици спремнији од других да траже одговоре на своја питања од стручњака).

АНОНИМНА КУТИЈА: Водитељ се обраћа ученицима: „Како би вас подстакли да се обратите стручњаку за питања сексуалности, а уважили ваше процјене, припремили смо за вас анонимну кутију”. Замолите ученике да вам напишу питања на која желе одговоре о сексуалности; али из неког разлога (на примјер, стида) не могу да их поставе! Обезбједите им вријеме и подстакните их да напишу своја питања и убаце их у кутију. Нагласите им да се питања не потписују и да ће њихова приватност бити заштићена. Такође, нагласите ученицима да ћете погледати питања и одговорити на њих, те организовати радионицу или час на којем ће се одговарати на њихова питања. Касније погледајте питања! У заједничкој сарадњи стручног тима школе и мултисекторског тима, одговорите на питања, те организујте час на којим ћете ученицима одговорити на постављена питања. Можете да позовете и организујете разговор са стручњаком (нпр. љекар-гинеколог, инфектолог и сл.). Приликом организације размислите и да ли је потребно да се ученици раздвоје у двије групе према полу (дјечаци и дјевојчице), те о томе постигните стручни консензус.

ОДЛАЗАК КОД САВЈЕТНИКА: Водитељ констатује да се због различитих разлога одлаже савјетовање са стручњаком или одраслом особом, али да сарадња доноси тачне одговоре и вишеструку добробит. Кажите ученицима да су заправо само њихове мисли о томе оно што ствара непријатност, а да након обраћања стручњаку све постаје лакше. Водитељ позива ученике да одиграју улоге. Потребно је само да

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

131

покуцају на врата, да кажу добар дан, потребан ми је ваш савјет! Подстакните све ученике да прођу кроз ту ситуацију. Одговорите им са „Добар дан, изволите, ту сам да вас саслушам!” Похвалите све ученике за храброст што су дошли по свој савјет! Завршнидио(10минута): Испуњеност очекивања учесника. Завршна игра по избору водитеља.

Прилог :

Група ЗА

ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ КОРИСНО, ВАЖНО, ПОТРЕБНО, ДОБРО И НЕОПХОДНО РАЗГОВАРАТИ СА СТРУЧЊАКОМ .

*

*

*

*

*

*

Група ПРОТИВ

НАВЕДИТЕ РАЗЛОГЕ ЗБОГ КОЈИХ СЕ МЛАДИ НЕ ОБРАЋАЈУ ЗА ПОМОЋ СТРУЧНИМ ЛИЦИМА.

*

*

*

*

*

*

*

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

132

КАДА ЈЕ ПРАВО ВРИЈЕМЕ

Циљеви радионице: Указивање на одговорност доношења одлуке о ступању у сексуалне односе. Указивање на једнаку важност физичке и психичке зрелости за ступање у сексуалне односе. Разумијевање разлога пријевременог ступања у сексуалне односе.



Материјал: • прилог, • пано папир и• маркери (фломастери).



Средишњи дио (30 минута): Ученици редом у кругу потврдно или одрично, без давања образложења, одговарају на питање водитеља: „Да ли претпостављате да су сви ваши вршњаци имали сексуалне односе?”Одговори ће вјероватно бити различити. Водитељи ће кратко констатовати ту различитост и рећи да је то вјероватно и чињенично стање.

Коментарводитеља: Многи млади људи нису имали сексуалне односе и то није ништа необично, неприродно, срамно или нездраво. Неки млади су ступили у полне односе, а то су урадили из различитих разлога.

КАДА? Водитељ отвара дискусију питањима:• У којим годинама млади достижу сексуалну зрелост и на основу којих

показатеља ми то можемо знати?• Да ли је физичка зрелост једино што нам говори да су млади спремни на

сексуални однос?• Шта за вас значи „рано ступање у сексуалне односе”?• Да ли тај узраст можете да искажете бројем година?

Коментарводитеља: Право вријеме за прво сексуално искуство тешко може да зависи само од узраста. То што млади достигну полну, физичку зрелост не мора још значити и да је потпуно емотивно, интелектуално и морално спреман на сексуалне односе. У добу адолесценције интензивно (јако) се развијају различити аспекти личности (физички, интелектуални, емотивни, социјални). Зрелост личности је неопходан услов за ступање у сексуалне односе. Њу не достижу сви адолесценти у истим годинама. Неко нешто прије неко нешто касније. Важно је

ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

133

знати да то не значи да су они мање вриједни и способни, већ да достижу своју зрелост. Хајде да видимо шта је зрелост?

ЗАШТО? Формирају се мање групе од по 4 до 8 чланова. Свака група добија радни лист (прилог), на којем треба да одговори на питање „Зашто неки млади рано ступају у сексуалне односе?” Представници сваке групе излажу своје одговоре, а водитељ их записује на паноу. Када сви ученици заврше, водитељи заједно са ученицима расправљају о потребама које стоје иза наведених разлога и начинима како се те потребе могу још задовољити осим ступањем у сексуалне односе (Прилог).

Напоменазаводитеља: Ученицима треба приближити значење појма потребе, кроз објашњење да је то разлог због којег неко нешто жели, тражи, захтјева или чини. Водитељ свакако може да допуни наводе ученика. (На примјер, разлози: да би видјели како је то; потреба: из радозналости; алтернативни начин задовољавања потребе за радозналошћу: разговор са одраслом особом, учешће на радионици, савјетовање са стручњаком). Коментарводитеља: Млади, који се нађу пред доношењем одлуке за ступање у сексуалне односе прије свега треба да буду искрени једни према другима и сами према себи. Треба отворено да разговарају о разлозима ступања у сексуалне односе, потом да препознају која осјећања и које стварне потребе стоје иза жеље да се ступи у полне односе. У томе им може помоћи и стручно лице. Млада особа је досегла зрелост када може да схвати односе између узрока и посљедице, онда када може схватити посљедице својих одлука, и када може да се носи са посљедицама својих одлука, када може да препозна непријатна осјећања и суочи се са њима, када може да искрено и отворено разговара о својим осјећањима са партнером и другим особама, када је изградила партнерске односе у којима се осјећа добро и пријатно, када има отворену и искрену комуникацију са својим партнером, када је у стању да разликује љубав и заљубљеност и када може да се заљуби али и да воли. Уколико се одлука да се ступи у сексуалне односе доноси зато што мислите да су то сви ваши вршњаци урадили, зато што би то причинило задовољство партнеру, да вас партнер не би оставио, да би се доказали да сте зрели, знајте да то нису исправни разлози за ДА одлуку. У тим ситуацијама сачекајте, одложите вашу одлуку и нећете погријешити.

ПИТАМ СЕ, ПИТАМ СЕ… Водитељ поставља питање ученицима: „Која питања би млади требали себи да поставе прије него ступе у сексуалне односе?”Сваки ученик пише за себе питање на папиру, не чита га и задржава га за себе.

ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉУ: Шта би савјетовали својим пријатељима прије него што се одлуче да ступе у сексуалне односе? Водитељ записује одговоре на пано. На крају водитељ констатује да су ученици дали многе савјете пријатељима, те да и себи могу да их упуте и да имају на уму да је за ступање у сексуалне односе једнако битна и физичка и психичка зрелост.


ЉУБ

АВ, З

АЉУБ

ЉЕН

ОСТ

И С

ЕКСУ

АЛН

А ЗР

ЕЛО

СТ

134

Прилог:

Зашто неки млади рано ступају у сексуалне односе?

Разлози Потребе Алтернатива

АКТИВИЗАМ МЛАДИХ

Често смо свједоци пасивности и песимизма младих који се огледа кроз недовољно учешће младих у волонтерским и хуманитарним организацијама, неспремност младих да јавно изразе своје незадовољене потребе, масовни одлазак младих из државе итд. Наведени проблеми песимизма и пасивности младих су вјероватно и најважнији проблеми у друштву јер они условљавају бројне друге социјалне проблеме. Сврха радионица у овом поглављу је управо да подстакне ученике на активније дјеловање у свом окружењу, породици, школи и уопште друштву. У почетним радионицама се ученици подстичу на размишљање и испитују се њихови ставови о сопственим правима те могућностима да се нешто мијења у окружењу. Разматрају се и права и одговорности обичних људи – грађана, те лидера у заједници. У једној од радионица акцент је на идејама шта би у заједници требало спречавати, а шта подстицати и градити, те које грађанске акције могу да донесу позитивне промјене у окружењу.

РАДИОНИЦЕДа ли је чаша напола празна или пуна

Лидери и миЈа бих

Акције у заједници

АКТИ

ВИЗА

М М

ЛАД

ИХ

138

ДА ЛИ ЈЕ ЧАША НАПОЛА ПРАЗНА ИЛИ ПУНА

Циљеви радионице: Главни циљ радионице је да се учесници подстакну и охрабре да буду активни млади људи, који ће се према проблемима у свом окружењу постављати активно, а не пасивно. Циљ је и да се учесници упознају са видовима друштвеног активизма те који психолошки и социјални фактори утичу на активну партиципацију у друштву.



Материјал: • А4 папири, • оловке, • велики папири и• маркери.



Средишњи дио (30 минута): На почетку радионице водитељ теоријски упознаје ученике са друштвеним учешћем које се манифестује кроз разне видове грађанског и политичког ангажмана. Представља и који све социјални и психолошки фактори утичу на друштвено учешће (прилог). Након тога водитељ даје увод за вјежбу процјене ставова. У овој вјежби ученици треба да испоље у којој мјери су сагласни или нису са тврдњама и ставовима које водитељ прочита. У четири угла просторије водитељ стави, односно налијепи по један папир, а на њима су исписане различите поруке: потпуно нисам сагласан/а; углавном нисам сагласан/а; углавном сам сагласан/а; потпуно сам сагласан/а. Ако ово није могуће организовати у простору, алтернатива је да ученици замисле скалу од 1 (апсолутно неслагање) до 10 (апсолутно слагање). Након тога водитељ каже ученицима да у зависности од степена сагласности са прочитаним ставом стану по-ред папира и одговора који им највише одговара (уколико то није могуће органи-зовати у простору, онда ученици могу да се изјашњавају о тврдњама и са мјеста на којем сједе). Послије тога водитељ чита једну по једну тврдњу. Након сваке тврдње водитељ пита по неколико ученика који имају различите ствавове да образложе свој став. Дозвољено им је и да међусобно постављају питања једни другима. Тврдње и ставови који могу бити понуђени су:• Млади немају будућности у овом друштву;• У нашој школи ученици не могу да утичу на било какве промјене; • Нема смисла укључивати се у рад омладинских организација јер оне не могу

ништа да промијене; • У нашој заједници млади могу да утичу на побољшање свог положаја;

АКТИ

ВИЗА

М М

ЛАД

ИХ

139

Након расправе о ставовима, водитељ поставља још неколико питања за дискусију:• Да ли знате неке примјере из вашег окружења да су млади својим дјеловањем

нешто промијенили?• Шта можемо закључити, да ли млади својим дјеловањем могу да утичу на

одређене промјене у свом окружењу (школи, насељу, граду, итд.)?• У којим све сферама млади могу најприје да дјелују (екологија, хуманитарни

рад, култура, спорт, људска права, помирење, итд.)?• На који начин млади могу лакше да остваре промјене у заједници? Који су

предуслови за то? Да ли је то воља појединаца, материјални ресурси, знање о функционисању система у оквиру којег дјелујемо и сл.?

Завршни дио (10 минута): Испуњеност очекивања ученика. Завршна игра по избору водитеља.

Прилог: ПојамдруштвеногучешћаифакторикојиутичунањегаЧесто смо свједоци изјава: „Овдје нема будућности”, „Нема шансе да овдје могу наћи посао”, „Одавде треба што прије отићи”, „Нема смисла учествовати у било каквим грађанским иницијативама јер ионако неће ништа промјенити”, „Нема смисла излазити на изборе јер су сви они исти”, итд. Дакле, веома често се испољава проблем пасивности и песимизма младих који се огледа кроз недовољно учешће младих у волонтерским и хуманитарним организацијама, мали излазак на политичке изборе, низак ниво запослености младих, неспремност младих да јавно изразе своје незадовољене потребе, масовни одлазак младих из државе, итд. Наведени проблеми песимизма и пасивности младих су вјероватно и најприоритетнији проблеми у друштву јер они условљавају бројне друге социјалне проблеме. Друштво у којем становништво не вјерује у своју будућност нема ни енергију за даљи развој. Из тог разлога је веома важну да се развија лидерство, веће друштвено учешће и активизам младих. У литератури се обично наводе два главна облика друштвеног учешћа: грађанско и политичко.

Грађанскоучешће може да се остварује самостално или организовано, у склопу рада неког неформалног или регистрованог удружења. Има за циљ побољшање положаја и рјешавање проблема грађана и заједнице у разним сферама као што су екологија, култура, хуманитарни проблеми, људска права, спорт, итд. Подразумијева осмишљене акције којима се надлежним институцијама указује на актуелне друштвене проблеме, праћење рада надлежних власти, заговарање и лобирање за доношење или провођење политика које су важне за живот, притисак на надлежне органе, контакте са политичарима, потписивање петиција, учешће у јавним кампањама, протестима, итд.

Политичко учешће обухвата дјеловање кроз политичку сферу друштва. Подразумијева учешће у разним политичким активностима од излазака на изборе до неких интензивнијих активности као што су: чланство у политичкој странци, учешће у политичким кампањама, политички утицај на познанике, подржавање и лобирање за одређеног политичког кандидата или странку, учешће у политичким скуповима, кампањама, политичким медијским емисијама и сл.

АКТИ

ВИЗА

М М

ЛАД

ИХ

140

Којипсихолошкиисоцијалнифакториутичунаактивноучешћеудруштву?Бројни фактори одређују пасивније или активније учешће у друштву. Они се могу сврстати у неколико главних категорија: психолошке карактеристике, утицај ужег социјалног окружења (породица, вршњаци), социјални статус и друштвене околности. Психолози наглашавају психолошке и индивидуалне варијабле које директно или индиректно одређују ниво друштвеног учешћа. У психолошким истраживањима су потврђене хипотезе да особе са вишим самопоштовањем и унутрашњим локусом контроле имају виши ниво друштвеног учешћа.Самоостварени адолесценти показују већу волонтерску и грађанску дјелотворност, те имају снажније тежње да допринесу развоју заједнице. У неким истраживањима утврђена је веза грађанског и политичког учешћа са цртама личности. Црта отворености према искуству и екстровертност обично је повезана са већим друштвеним учешћем. Већи доживљај политичке самоефикасности и компетентности, то јест, свијести да се личним способностима и акцијама може утицати на политички систем, се такође показало као важна личносна одредница нивоа друштвеног учешћа. Овај податак указује да грађанско образовање може бити важан фактор за развој грађанског учешћа јер оно унапређује доживљај личне компетентности. Социјални психолози наводе још неке факторе из домена важности социјалног идентитета и групне психологије уопште. Свијест и спознаја о постојању евентуалних неправди у друштву може да мобилише младе и људе да се активније укључе и „исправе неправду”. Активније учешће чланова заједнице се дешава и ако постоји њихова већа унутаргрупна повезаност и осјећај заједништва, те приврженост заједници и друштву у којем се живи. У неколико истраживања је установљено да грађани показују виши ниво друштвеног учешћа, ако имају доживљај веће повезаности и поистовјећивања са својом заједницом. Повјерење у владине институције те увјерење како оне третирају грађане, лидерски стил у друштву, такође могу бити важан фактор активнијег учествовања у друштву. Значајни могу бити и социјални макрофактори попут миграција, економског стања друштва, религијске припадности, статуса етничке групе, те неке конкретније карактеристике као што су пол, старост, образовање и социјални статус породице. Особе са вишим социо-економским статусом као што су веће образовање и финансијска примања, активније дјелују у друштву. Такве особе имају више потенцијала за политичко учешће, имају више социјалних контаката, образовања које је корисно у процесима грађанског и политичког учешћа. Они се такође у већој мјери осјећају дужним и обавезним да учествују и утичу на политичке и друштвене процесе.

АКТИ

ВИЗА

М М

ЛАД

ИХ

141

ЛИДЕРИ И МИ

Циљеви радионице: Поимање улога лидера у друштву и грађана је често испуњено субјективношћу и разним заблудама. Грађани често сматрају да су лидери одговорни за све, да грађани не треба и не могу било шта да промијене, да лидери могу да раде шта хоће а да притом грађани не могу да утичу на њих, итд. Због тога, главни циљ ове радионице је да код учесника омогући преиспитивање одговорности и улога које имају лидери заједнице (начелници општина и др.), али и грађани у смјеру реалнијег схватања ових улога те одговорнијег дјеловања у заједници.



Материјал: • самољепљиви папири, • оловке, • велики папири и• маркери.



Средишњи дио (30 минута): УлогалидераиграђанаУ групи се одабере, на добровољном нивоу, једна особа која треба да представља лидера у локалној заједници (на примјер, начелника). Потом се одабере једна особа која треба да представља грађанина. Водитељ треба да појасни да се под појмом грађанина не подразумијева неко ко живи у граду, већ неко ко је свјестан својих права и одговорности те се активно у складу са тим и понаша. Те особе сједну на столице испред остатка групе.Остали чланови добију више самољепљивих папирића и на њих треба да напишу по три очекивања која имају од лидера и грађанина. Након тога један по један ученик појединачно прилази „лидеру” и „грађанину” и лијепи своја очекивања на њихову одјећу и тијело. Сваку наљепницу лидер и грађанин треба да прокоментаришу и да кажу да ли заиста сматрају да је то што је написано њихова улога и одговорност, то јест, да ли је очекивање ученика реално и утемељено. Када сви ученици налијепе своје наљепнице, водитељ започиње дискусију на нивоу цијеле групе. Могућа питања за дискусију су:• Шта можемо закључити у којој мјери су очекивања од лидера реална? Да ли

сте према лидерима спустили „љествицу очекивања” или сте им приписали нешто што је и одговорност грађана?

АКТИ

ВИЗА

М М

ЛАД

ИХ

142

• Колико су очекивања од грађана објективна, да ли имате претјерана очекивања?

• Да ли сте можда занемарили неке могуће улоге грађана? У којим аспектима грађани могу бити лидери те треба да преузму активнију улогу?

• Каква је ситуација у стварности у нашим заједницама? Које улоге у стварности обављају лидери и грађани, а које најчешће занемарују?

Водитељ завршава радионицу сумирајући главне налазе из вјежбе која је урађена. Важно је у закључку указати на важност погрешних увјерења о улогама лидера и грађана из којих често произилази пасивност и слијепа покорност. Другим ријечима, грађани треба да схвате да и они имају лидерски потенцијал уколико се активно и организовано укључе у рјешавање одређених проблема у заједници.


АКТИ

ВИЗА

М М

ЛАД

ИХ

143

ЈА БИХ

Циљ радионице: Главни циљ радионице је подстаћи активно грађанско учешће кроз освјештавање сопствених капацитета и свијести шта би у заједници требало спречавати, а шта подстицати и градити.



Материјал:



Средишњи дио (30 минута): Активност: Промјене у заједнициУ овој вјежби ученици идентификују акције које могу да спроведу у заједници. На почетку вјежбе водитељ каже ученицима да замисле да су они ти који управљају заједницом и да доврше сљедеће реченице.Да имам велику моћ у својој заједници (школи, насељу, граду):• ја бих створио/ла...• ја бих промјенио/ла ...• ја бих се супротставио/ла...Након тога, ученици у великој групи сажето саопштавају своје одговоре. Када сви или неки ученици прочитају одговоре, водитељ сумира које идеје су се најчешће спомињале. Ако су неке идеје биле посебно иновативне или интересантне, додатно их разрађује.


АКТИ

ВИЗА

М М

ЛАД

ИХ

144

АКЦИЈЕ У ЗАЈЕДНИЦИ

Циљеви радионице: Главни циљ радионице је да се учесници подстакну и охрабре да буду активни млади људи, који ће се према проблемима у свом окружењу постављати активно, а не пасивно. Ово подразумијева да учесници осмисле одређене грађанске акције које могу да донесу позитивне промјене у окружењу.



Материјал: • А4 папири, • оловке, • велики папири и• маркери.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ дијели ученике у мале групе (4-7 ученика). Ученици требају да у групама, на бази претходне радионице продискутују о могућим акцијама у заједници које могу допринијети изградњи боље заједнице. Треба да идентификују бар пет акција које се реално могу остварити у њиховом окружењу, а не захтијевају велика материјална улагања. Ове идеје треба записати на велики папир. Када је завршен рад у малим групама, представници група представљају идеје из малих група пред свим ученицима. Након тога ученици још мало дискутују које од свих наведених акција су им најреалније за реализацију. Радионица се завршава тако што водитељ охрабрује грађане/ученике да вјерују у себе и могућност промјена у свом окружењу те да у сарадњи са другима пробају реализовати неку од споменутих акција.


РЈЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА И КРЕАТИВНО

МИШЉЕЊЕ

Ово поглавље нуди сет радионица помоћу којих учесници уче на који начин да рјешавају проблемске ситуације. Овдје је акценат на стратегијама рјешавања проблема а не на тимском раду и сарадњи, иако је често сарадња важна за рјешавање проблема. Радионице нуде технике рјешавања проблема у неколико корака који воде ка ефикасном суочавању са проблемским ситуацијама. Поред стратегије рјешавања проблема, у овом поглављу се налазе и радионице које подстичу развој креативног мишљења. Стратегије рјешавања проблема и креативно мишљење су од изузетног значаја за успјешан живот у одраслом добу и веома је важно почети са њиховим развојем на што ранијем узрасту.

РАДИОНИЦЕТражимо хитно рјешење

Тражимо хитно рјешење – презентацијаЈедна прича са три краја

Једна прича са три краја – презентацијаКопча на каишу

Помозите ми да ријешим проблемТајанствени предмет

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

148

ТРАЖИМО ХИТНО РЈЕШЕЊЕ

Циљеви радионице: Вјежбање рјешавања проблемских ситуација. Доношење одлука у кризним ситуацијама.



Материјал: • А4 папир, • оловка и • радни лист Тражимохитнорјешење.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ подијели ученике у групе до 4 члана. Свака група добије по једну ситуацију која тражи хитно рјешење. Ситуације су различите. Ученици имају 20 минута да одлуче шта ће учинити. Првих 5 минута наводе што већи број идеја, док других 15 минута бирају најбоље од њих. Водитељ треба водити рачуна о времену и процесу. У првој фази генерисања рјешења нагласити ученицима да је циљ навести што већи број идеја без коментарисања, а у другој фази преговарати о најбољем (или најбољим ако их је више) понуђеном рјешењу унутар своје мале групе. Активност је завршена када свака група има бар једно рјешење (пожељно је и више рјешења).


РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

149

Прилог:

Радни лист Тражимохитнорјешења

1

Ближи се екскурзија и један ученик из разреда се није пријавио да иде на планирану екскурзију јер његови родитељи немају новца да је плате. Рекао је да му се не иде, јер га је срамота да ико зна прави разлог његовог одбијања да оде. Такође не жели да га ико сматра сиромашним и скупља прилоге за њега. Како бисте помогли ученику да иде на екскурзију а да рјешење није давање добровољних прилога? Имате 15 дана до рока за уплату новца.

2

У току је акција сакупљања старог папира. Одјељење које у школи сакупи највећу количину старог папира добиће наградно путовање на Јахорину. Међутим, нисте на вријеме сазнали за ту акцију и касните за осталим одјељењима 5 дана. Остало вам је још 7 дана до краја акције. Како можете сустићи остала одјељења у сакупљању старог папира и освојити прво мјесто те отићи на заслужени излет?

3

Марија је дошла у школу уплакана. Рекла је да јој је то јутро њена мачка изашла из куће и није се вратила. Плаши се да је неко однио или да се изгубила. Мачка се одазива на име Лили, има црвену траку око врата и јако је умиљата. Како можете помоћи Марији да што прије врати своју Лили кући?

4

На љетњем распусту си и желиш камповати уз ријеку са својим другарима. Међутим, твоји родитељи те не желе пустити јер са вама неће бити ниједна одрасла особа. Плаше се да би се могло нешто лоше десити. На који начин можете увјерити своје родитеље да вас пусте да идете са друштвом на камповање?

5

Најбоља пријатељица се повјерила Сањи да ће данас побјећи од куће. Сања се плаши се да би то могло бити опасно и жели некоме рећи. Међутим, Сања зна да ако неко сазна да ће њена пријатељица знати да је она одала јер се само њој повјерила. Сања је ипак одлучила да каже некој одраслој особи, али још трага за начином да се не сазна да је то била она. Шта бисте савјетовали Сањи како да саопшти намјере своје пријатељице, с циљем да је заштити а да се не ода?

6

Милош, Ацо и Иван су ученици другог разреда средње школе. Желе купити нови Play Station 4 али немају довољно новца. Одлучили су преко љетњег распуста радити сезонске послове да зараде новац за PS4. Шта бисте им савјетовали да ураде како би зарадили новац?

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

150

ТРАЖИМО ХИТНО РЈЕШЕЊЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈА

Циљеви радионице: Вјежбање рјешавања проблемских ситуација. Доношење одлука у кризним ситуацијама.



Материјал: • испуњен материјал Радног листа Тражимохитнорјешење.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ организује презентацију најбољег једног (или више) рјешења пробле- мске ситуације. Свака група има 5 минута да образложи своје рјешење – зашто је оно најбоље и како су до њега дошли. Водитељ води дискусију питањима1:• Како сте дошли до рјешења? Шта вам је помогло? • Да ли сте задовљни рјешењем? Да ли сте могли нешто друго урадити?• Које кораке сте подузели при рјешавању проблемске ситуације?


Прилог:СтратегијарјешавањапроблемаЏон Брансфорд и Бери Стајн (1993) користе акроним IDEAL којим представља 5 корака у рјешавању проблема. I (Identify) – идентификовање проблема и прилике. Овим кораком се започиње процес и није увијек једноставан иако тако изгледа. Препознавање проблема је кључни први корак. Истраживања показују да људи често прескоче овај корак и рјешавају онај проблем који им падне на памет. Важно је да је идентификовани проблем рјешив.D (Define) – дефинисање циљева и представљање проблема. У овом кораку је врло важно усмјерити пажњу на важне информације, размумијети ријечи којима се про-блем формулише и активирати праву шему (знања) за разумијевање проблема – да разумију шта проблем заиста тражи. Наше знање је од изузетног значаја за препо-знавање проблема јер од њега зависи како ћемо проблем и циљеве дефинисати.E (Explore) – истраживање могућих стратегија. Најчешће се користе две опште процедуре у истраживању могућих стратегија: алгоритам и хеуристика.

1. Фокус дискусије је на корацима у рјешавању проблемске ситуације, а не на сарадњи и тимском раду (иако је он саставни дио ове вјежбе). Теоријски оквир о стратегији рјешавања проблема се налази у прилогу.

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

151

Алгоритам представља инструкцију за постизање циља корак по корак и често је везан за одређену предмету област. Хеуристика представља општу стратегију која се примјењује код животних проблема, проблема који имају слабо дефинисане исказе и немају очигледне алгоритме. А (Ancipate and Act) – антиципирање исхода и полазак у акцију. Одабрана стратегија се пријењује у пракси.L (LookbackandLearn) – осврт назад и шта смо научили. Иако је посљедњи корак од изузетног је значаја. У овом кораку се ради еваулација резултата тако што тражите доказе који потврђују или оспоравају ваше рјешење. Људи су склони да престану са радом прије него што дођу до најбољег рјешења јер су дошли до доброг. Зато се и каже да је добро увијек препрека бољем.

Извор: Vulfolk, A., Hjuz, M., Volkap, V. (2014). Psihologija u obrazovanju II. Beograd: Clio.

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

152

ЈЕДНА ПРИЧА СА ТРИ КРАЈА

Циљеви радионице: Развој креативног мишљења. Развој маште. Развој флекси-билности мишљења. Развој оригиналности у мишљењу.



Материјал: • А4 папир и • оловке.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ подијели ученике у групе од 4 до 5 чланова. Свака група добије наслов приче коју треба измислити, али тако да прича има три различита краја. Уводни дио је исти док је сваки крај различит и не треба личити на друга два. Осталих препрека ученици немају. Такође могу изабрати на који начин ће другим ученицима испричати своју причу (игра улога, писањем састава, цртањем стрипа, луткарском представом…). За рад имају 30 минута, односно за прављење једне приче имају 10 минута. Уколико не буде довољно времена, задатак могу завршити кући. Наслови: • Прича 1: Облак, сунце и киша• Прича 2: Срна, вук и ловац• Прича 3: Два пса и кост• Прича 4: Коза, вук и купус• Прича 5: Ватра и вода • Прича 6: Вјетар и птица



РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

153

ЈЕДНА ПРИЧА СА ТРИ КРАЈА ПРЕЗЕНТАЦИЈА




Материјал: • припремљене приче са прошле активности.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ организује презентацију прича са три различита краја. Свака група изложи своју причу редослиједом и на начин како жели. Након свих урађених презентација водитељ води дискусију о креативном процесу и колико је ученицима било тешко смислити три различита рјешење једне приче: • Шта је било тешко при писању прича? • Шта вам је помогло?• Да ли бисте сада нешто другачије урадили када сте видјели приче и других

ученика?• Колико често трагамо за више тачних рјешења када рјешавамо проблемске

ситуације? Зашто?



РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

154

КОПЧА НА КАИШУ




Материјал: • Радни лист Бродолом, • А4 папир, • љепило и • фломастер.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ подијели ученике у групе од 5 до 6 чланова. Свака група изабере једног ученика који ће бити записничар. Када су се сви смјестили, водитељ им чита причу из Радног листа Бродолом. Ученици имају 7 минута да запишу све своје идеје без критике било које идеје. Водитељ води рачуна о времену и процесу – да ли се само генеришу идеје или се и критикују.

У сљедећем дијелу активности ученици требају одабрати три најкреативније идеје. За тај задатак имају 7 минута. Водитељ води рачуна о времену и процесу – да се поштују правила рада у групи. По истеку времена група бира ученика који ће представити њихове идеје.

Уколико вријеме дозвољава водитељ води дискусију о креативном процесу:• Како сте се осјећали када сте радили и при том сте знали да вас или ваше

идеје нико неће критиковати?• Да ли је критика увијек лоша? Зашто нам она помаже?• Да ли се десило да су вас неке необичне идеје довеле до неких других, бољих

идеја?


Прилог:Радни лист Бродолом„Ви и ваша група од четири - пет људи сте претрпили страшно невријеме и море вас је избацило на пусто тропско острво. Све сте изгубили осим купаћих костима које имате на себи. Све што је остало од брода јесте каиш са металном копчом

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

155

којег је море избацило на обалу. Имате седам минута да смислите што више идеја о томе на који начин бисте могли искористити овај каиш. Молимо вас да не критикујете ничије идеје. Најважније је навести што већи број идеја.”

Извор: Скрипта – Келава, В., Душанић, С., Дробац, М. (2001): Једно је дрво. Бања Лука: Омладински комуникативни центар

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

156

ПОМОЗИТЕ МИ ДА РИЈЕШИМ ПРОБЛЕМ

Циљ радионице: Развој стратегија рјешавања проблема.



Материјал: • А4 папир, • селотејп и • оловка.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ даје ученицима упутство да десном руком, обрисном линијом, оцртају лијеву руку раширених прстију у облику лепезе. У средишту нацртаног длана уписати један свој горући проблем. Затим се сви обриси руку са написаним проблемима изложе на пано. Ученици прошетају учионицом и прегледају изложене дланове са проблемима. Одаберу коме ће помоћи да ријеши свој проблем тако шта на обрис једног прста напишу могуће рјешење. Треба „попунити” све прсте могућим рјешењима. Када су сви прсти попуњени сваки ученик узима лист са нацртаним својим дланом. Водитељ води дискусију о томе како сада ученици виде свој горући проблем када имају наведних пет могућих рјешења. Како се сада осјећају док гледају у свој проблем? Да ли се нешто промијенило?



Извор: Скрипта – Келава, В., Душанић, С., Дорбац, М. (2001): Једно је дрво. Бања Лука: Омладински комуникативни центар

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

И К

РЕАТ

ИВН

О М

ИШ

ЉЕЊ

Е

157

ТАЈАНСТВЕНИ ПРЕДМЕТ

Циљеви радионице: Развој креативног мишљења. Развој маште.



Материјал: • непровидна кеса (најбоље платнени џак), • различити предмети који немају оштре ивице и не могу повриједити руку, • флипчарт папир и • маркер.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ доноси са собом врећу пуну непознатих предмета. Врећа не смије бити провидна нити смије на било који начин указати на то шта је садржај вреће. Водитељ ученике уводи у причу о тајанственом предмету тако што тражи два добровољца и даје им упутство. Један ученик треба да стави руку у врећу и ухвати само један предмет. Други ученик стоји испред флипчарт папира на који ће цртати тајанствени предмет преко описа који му да ученик који у руци (у врећи) држи тајанствени предмет. Ученик који држи тајанствени предмет не смије рећи шта држи у руци (на примјер, оловку или спужву или лутку или лоптицу...), већ описивати преко његових карактеристика што јасније да би га ученик могао разумјети и нацртати тајанствени предмет (уско, округло, има шпиц на врху, има два крака, има бодље и слично). Када ученици погоде шта је тајанствени предмет јављају се друга два добровољца и игра се даље наставља. Пожељно је да сви ученици стигну учествовати у игри.



РЈЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА КОЈИ НАСТАНУ

У ОДЈЕЉЕНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ

Ово поглавље нуди сет радионица помоћу којих се ученици уче да на креативан начин рјешавању проблеме са којима се сусрећу на нивоу одјељенске заједнице. Радионице нуде технике рјешавања проблема у неколико корака, којима се ученицима подстиче развој критичког мишљења, али их се учи на који начин они могу да разматрају и проблеме на које наилазе у свом животу, мимо школе и одјељења којем припадају. Технике које се нуде у овом поглављу могу да се примјењују и у настави, у сврху подстицања развоја критичког мишљења.

РАДИОНИЦЕ Наше дрво проблема (I дио)Наше дрво проблема (II дио)

На главама нам шарени шешири (I дио)На главама нам шарени шешири (II дио)

Ја сам ЗА, и ја сам ЗА (I дио)Ја сам ЗА, и ја сам ЗА (II дио)

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

160

НАШЕ ДРВО ПРОБЛЕМА (I ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици науче користити стратегије рјешавања проблема и да их користе у сврху развоја адекватне атмосфере унутар одјељења.

Трајање радионице: 45 минута (прилагођена за један школски час)


Материјал: • флипчарт папир са нацртаним дрветом, • маркери или табла.



Средишњи дио (30 минута): Напомена водитељима: Ова радионица је прва од шест у низу, којима своје ученике можете да подучавате да приликом рјешавања неког сложенијег проблема, приступе његовој детаљној опсервацији и анализи.

Водитељ користи технику под називом Дрво проблема како би са својим ученицима радио на рјешавању неког проблема, који имају у одјељењу.Дрво проблема је техника која нам помаже да визуелно представимо и анализи-рамо одређени проблем, откријемо узроке и посљедице до којег нас може дове-сти тај проблем. Први корак у извођењу ове технике јесте формулација проблема. Приликом формулације проблема потребно је да се води рачуна да се проблем по-стави неутрално, као опсервација. На примјер, „Ученици све рјеђе пишу задаћу”, а не као интерпретација „Ученици су лијени и непослушни па не пишу задаћу”.Ова техника је корисна јер омогућава ученицима да промишљају о узроцима и посљедицама неких проблема, а том приликом морају да анализирају проблеме, те да изводе узрочно-посљедичне односе. Приликом израде дрвета проблема ученике је важно подстицати на дубљу анализу постављајући им додатна питања; „А шта узрокује ово?”. Важно је да њихова анализа проблема не остане на површини и да се не идентификују само примарни, очигледни или лако видљиви узроци, већ и они секундарни. Што више пута поставите питање „Шта узрокује ово?”, то ћете улазити дубље у коријене проблема. Исто тако потребно је да поновите питање са тежиштем на посљедицама, а питање може гласити; „А до чега ће довести ово?”. Мотивишите ученике да сагледају и краткорочне, али и дугорочне посљедице проблема.Сви, и водитељ и ученици, раде ову активност заједно, тако да водитељ подстиче ученике да дају своје идеје, али и да их образлажу, како би свима биле јасне. На првом од два часа, на којима би требала да се ради ова активност редослијед подактивности је сљедећи:

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

161

а. Формулација проблема (10 мин.) – У овој активности водитељ брејнсторминг [brainstorming] методом са ученицима договара који проблем у одјељењу би жељели да рјешавају, као би атмосфера била што боља. У току саме активности водитељ, без анализе и коментарисања, биљежи њихове идеје. Након што се исцрпе идеје иде се ка томе да се формулише проблем, према критеријима наведеним у опису технике.

б. Проналажење узрока проблема (20 мин.) – Након формулације проблема, водитељ проблем испише на стаблу дрвета и повлачећи жиле коријена уписује идеје које се односе на то шта би све могли да буду узроци проблема. Водитељ има улогу да подстиче дискусију и да ученике мотивише да што дубље промишљају о проблему, постављајући питања која су сугерисана у опису активности. Овом приликом водитељ треба да размишља о томе шта су примарни, а шта секундарни узроци1.

Напоменаводитељима: Веома је важно бити стрпљив и не нудити одговоре, већ пустити дјецу да сама промишљају. Ваше интервенције су неопходне тек онда када су ученици пасивни, или када им можда понестане идеја, а ви сматрате да су заборавили да наведу неки важан узрок. Ово је активност која претходи оној у оквиру које ученици раде на рјешавању проблема.

Утврђивањем узрока се активност не завршава, али како на једном часу нисте у могућности да примијените цијелу технику, савјетујемо да овдје станете и ура-дите неку завршну вјежбу, а да рад на посљедицама наставите на сљедећем часу.


1. За сљедећу радионицу неопходно је да се припреми преглед узрока и њихова подјела на примарне и секундарне, како би ученицима било прегледније.

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

162

НАШЕ ДРВО ПРОБЛЕМА (II ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици науче користити стратегије рјешавања проблема и да их користе у сврху развоја адекватне атмосфере унутар одјељења.

Трајање радионице: 45 минута (прилагођена за један школски час)


Материјал: • флипчарт папир са нацртаним дрветом, • маркери или табла.


Уводни дио (5 минута): Представљање садржаја претходне радионице, на којој су ученици радили на идентификацији проблема у одјељењу и на откривању његових узрока. Овдје се ученицима може дати прилика и да допуне узроке са неким новим идејама.

Средишњи дио (30 минута): Напомена водитељима: Ова радионица је друга од шест у низу, којима своје ученике можете да подучавате да приликом рјешавања неког сложенијег проблема, приступе његовој детаљној опсервацији и анализи.

Водитељ наставља да користи технику под називом Дрвопроблема како би са својим ученицима радио на рјешавању неког проблема, који имају у одјељењу и у овој активности ради са ученицима на формулацији посљедица.Водитељ, након подсјећања о томе шта је био проблем на којем су радили претходни час, као и које су узроке тог проблема идентификовали, усмјерава ученике да размишљају о посљедицама овог проблема. У току радионице је потребно што више пута поставити питање; „А до чега ће довести ово?”. Када на добијену посљедицу поновимо ово питање то се улази дубље у коријене проблема. Мотивишите ученике да сагледају и краткорочне, али и дугорочне посљедице проблема.Сви, и водитељ и ученици, раде ову активност заједно, тако да водитељ подстиче ученике да дају своје идеје, али и да их образлажу, како би свима биле јасне. На другом од два часа, на којима би требала да се ради ова активност редослијед подактивности је сљедећи:а. Проналажење посљедица проблема (20 мин.) – Водитељ сада исцртава

крошњу дрвета и повлачи линије из стабла, које имају функцију грана. На њих исписује посљедице које ученици наводе. Након што се наведу све потенцијалне посљедице, неопходно је да водитељ покуша да их групише у краткорочне и дугорочне, заједно са ученицима.

б. За крај (10 мин.) – Ово је дио активности у којем се сада прелази цијели процес кроз који је водитељ прошао са ученицима. Веома је битно да ученици схвате

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

163

како се формулише проблем, одређују узроци и посљедице, те колико је битно на овај начин започети рад на рјешавању неког проблема.

Напоменаводитељима: Веома је важно бити стрпљив и не нудити одговоре, већ пустити ученике да сами промишљају. Ваше интервенције су неопходне тек онда када су ученици пасивни, или када им можда понестане идеја, а ви сматрате да су заборавили да наведу неки важан узрок. Ово је активност која претходи оној у оквиру које ученици раде на рјешавању проблема.


РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

164

НА ГЛАВАМА НАМ ШАРЕНИ ШЕШИРИ (I ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици науче користити стратегије рјешавања проблема и да их користе у сврху развоја адекватне атмосфере унутар одјељења, као и учење да приликом рјешавања проблема нужно тај проблем требамо да сагледамо из различитих углова.


Учесници:ученици од 6 до 19 година

Материјал: • флипчарт папир, • маркери или табла, • шест шешира различитих боја (плава, жута, зелена, црвена, бијела и црна).



Средишњи дио (30 минута): Напомена водитељима: Ова радионица је трећа од шест у низу, којима своје ученике можете да подучавате да приликом рјешавања неког сложенијег проблема, приступе његовој детаљној опсервацији и анализи.

Водитељ користи технику под називом Шестшешира како би са својим ученици-ма радио на рјешавању неког проблема, који имају у одјељењу, али у фази када се тај проблем разматра из различитих углова.Шестшешира је стратегија која омогућава сагледавање различитих аспеката проблема, узимање у обзир више перспектива, подстичући истовремено лате-рално и креативно мишљење. Шестшешира није стратегија за директно рјеша-вање проблема, она нам помаже да сагледамо и анализирамо могућа рјешења или се боље припремимо за наступајуће промјене.Шест шешира је стратегија која подстиче развој креативности, критичког мишљења, унапређује комуникацију у тиму, помаже у рјешавању проблема и доношењу одлука. Она нас учи како да:• дијелимо мишљење на шест различитих начина,• истражимо сваку ситуацију или проблем из шест различитих углова, и• уштедимо на времену када је рад на сагледавању неког проблема, појма,

теорије, задатка у питању.У стратегији Шестшешира, сваки од шешира има, осим своје боје и своју функцију и угао сагладавања проблема, ситуације, задатка и томе слично. Боја и функција су међусобно повезане.

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

165

Бијели шешир – бијела боја је неутрална и објективна, зато је бијели шешир заокупљен чињеницама и бројевима. Када ставимо бијели шешир тада постављамо нека од сљедећих питања: „Шта знамо о томе?”, „Које информације требамо?”, „Шта бисмо требали да питамо?”, „Да ли је то чињеница или мишљење?”, „Имамо ли доказ за ту тврдњу?” Бијели шешир се користи како бисмо усмјерили пажњу на информације које имамо или нам недостају.Црвени шешир – црвено је индикатор љутње, бијеса, то јест емоција, па нам зато овај шешир омогућава да ствар сагледамо из угла емотивне стране. Када је црвени шешир у употреби, имамо прилику исказати своје емоције и интуицију без било каквог објашњавања. Наше емоције постоје и црвени шешир вам даје дозволу да их искажемо. Нa примјер, „Осјећам узбуђење при помисли на…”, „Ова идеја ме плаши”, „Љутњу ми изазива помисао да…”. Црни шешир – црна је негативна боја, па нам у овој стратегији црни шешир обухвата негативне аспекте, то јест разлоге због којих нешто не може да се учини. Црни шешир нас позива на опрез. Он нас чува од непромишљених одлука које би могле бити штетне. Црни шешир нас упозорава на ризик и на могуће недостатке наших одлука и размишљања. Без црног шешира ми бисмо све вријеме били у невољи. Без обзира на то, црни шешир не треба сувише често да се користи, јер тада може бити опасан по идеје и креативност.Жути шешир – жута боја је сунчана и позитивна, па је жути шешир оптимиста и подразумијева наду и позитивно мишљење. Под жутим шеширом настојимо про-наћи све оно што је позитивно. То можемо учинити постављајући нека од сље-дећих питања: „Шта су предности?”, „Ко ће имати користи од тога?”, „Како ће се корисни ефекти одразити на кориснике?”, „Које су остале вриједности ове идеје?”.Зелени шешир - зелено је боја траве, вегетације, која је обилна, па самим тим зелено подразумијева креативност и рађање нових идеја. Зелени шешир је креативни шешир. Он је намијењен планирању и стварању нових идеја. Под зеленим шеширом можемо предлагати промјене и алтернативе предложеним идејама. Он нам омогућује расправу о различитим могућностима. Када користимо зелени шешир сви стварамо.Плави шешир – плава боја је хладна и боја неба, које је изнад свега другог, зато је плави шешир задужен за контролу и организацију процеса мишљења, као и ко-ришћења осталих шешира. Плави шешир је намијењен разматрању самог проце-са мишљења. На примјер, можемо се запитати шта ћемо сљедеће учинити или у чему смо до сада успјели. Плави шешир можемо да користимо на почетку распра-ве како бисмо одлучили о чему ћемо расправљати и шта очекујемо од расправе, те на који начин ће расправа да тече. Он нам може помоћи у договарању распо-реда коришћења осталих шешира. Плави шешир може послужити за разматрање учињеног на крају расправе, то јест, за евалуацију цијелог процеса расправе.Ова стратегија може да се проводи на два начина. Један је да се ученици подијеле у шест хомогених група, те да свака група буде један шешир и да онда се ученици који су добили плави шешир распореде, по један у сваку од осталих група, како би контролисали процес расправе. Након тога им се зада тема на коју расправљају и они добијају задатке, да свака група, једно краће вријеме, води расправу из пози-ције свога шешира. Овај први корак служи да се ученици уиграју, то јест, да се ужи-ве у улоге својих шешира. Овај начин примјене стратегије је добар за млађу дјецу, али и старију уколико нису навикли на ову стратегију и немају искуства са њом.

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

166

Други начин примјене ове стратегије јесте да се ученици одмах дијеле у хетерогене групе. Овај начин рада савјетујемо код оних ученичких група, које су већ уигране и добро владају овом стратегијом и шеширима.

Напоменаводитељима: У овој радионици плави шешир треба да носи водитељ. Уколико ученици нису упознати са шеширима и њиховим функцијама, онда водитељ са њима разговара о сваком шеширу, а савјетујемо и да припреми картице на којима су шешири објашњени.

Након представљања технике и подсјећања на проблем који је анализиран преко узрока и посљедица на претходна два часа, водитељ дијели ученике у 5 група, по бојама шешира. Свака група је једна боја шешира и има задатак да на проблем гледа из угла свога шешира. Овдје је врло битно да се ученицима напомене да они у овој активности НЕ ТРАЖЕ РЈЕШЕЊЕ, већ на проблем гледају из различитих углова. Ова активност се изводи у неколико корака, од којих се први корак проводи на овој радионици. У оквиру њега свака група сагледава проблем из угла свог шешира. Своје погледе на проблем треба да записују на листове папира, које ће онда презентовати једни другима.

Напомена водитељима: Након што заврше рад у малим групама, водитељ треба да сакупи листове на које су уписивали своје углове гледања, како би им их подијелио сљедећи час. Водитељ у овој активности треба да обилази свих пет група и да надгледа процес рада у њима. Унутар група ученици разговарају и идеје записују без анализе и критике, дакле користећи се брејнсторминг [brainstorming] методом.


РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

167

НА ГЛАВАМА НАМ ШАРЕНИ ШЕШИРИ (II ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици науче користити стратегије рјешавања проблема и да их користе у сврху развоја адекватне атмосфере унутар одјељења, као и учење да приликом рјешавања проблема нужно тај проблем требамо да сагледамо из различитих углова.



Материјал: • флипчарт папир, • маркери или табла, • шест шешира различитих боја (плава, жута, зелена, црвена, бијела и црна), • листови са идејама са прошле радионице.



Средишњи дио (30 минута): Напоменаводитељима: Ова радионица је четврта од шест у низу, којима своје ученике можете да подучавате да приликом рјешавања неког сложенијег проблема, приступе његовој детаљној опсервацији и анализи.

Водитељ ученике дијели у 5 група, у којима су били прошлу радионицу и даје им листове са њиховим идејама да се присјете о чему су размишљали. На овој ради-оници групе се мијешају и праве нове, у којима учествује по један члан из сваке групе, то јест, по један шешир. Након што се направе нове групе, ученици, једни са другим размјењују виђење проблема из угла сваког шешира и о томе разговарају. Разматрајући различите идеје, увиђају у ком правцу би могло да иде трагање за рјешењем овог проблема. Водитељ је ту да обилази групе и да прати њихов рад.

Напоменаводитељима: У овој радионици плави шешир треба да носи водитељ. Уколико ученици нису упознати са шеширима и њиховим функцијама, онда водитељ са њима разговара о сваком шеширу, а савјетујемо и да припреми картице на којима су шешири објашњени.Након што свака новоформирана група размотри све идеје и одлучи у ком правцу би требали да иду са рјешавањем проблема, све идеје се стављају на флипчарт папир и након завршетка процеса врши се презентација у великој групи.


РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

168

ЈА САМ ЗА, И ЈА САМ ЗА (I ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици науче да у ситуацијама када имамо више идеја не морамо их одбацивати трагањем за аргументима против њих, већ и за аргументима за њих. Поред тога и ова радионица има за циљ разумијевање проблема из различитих углова и развој адекватне атмосфере унутар одјељења.



Материјал: • флипчарт папир, • маркери или табла, • картице за модел ПРОПРО.


Уводни дио (5 минута): Водитељ уводи ученике у претходно изведене кораке ове активности.

Средишњи дио (30 минута): Напомена водитељима: Ова радионица је пета од шест у низу, којима своје ученике можете да подучавате да приликом рјешавања неког сложенијег проблема, приступе његовој детаљној опсервацији и анализи.

Водитељ ученике уводи у даљи рад тако што их кроз овај модел води корак по корак. Про про модел је стратегија која се користи када се жели доћи до рјешења одређеног проблема. Како је врло тешко радити на нивоу велике групе, савјетујемо да ученике подијелите у мање групе да би били ефикаснији и активнији. Углавном стратегија Пропро модел се састоји од 5 корака, од којих се у првој радионици ради на прва два:а. Идентификација проблема и формулација два супротстављена модела

– На овом кораку радите на идентификацији проблема (ако већ нисте идентификовали, ви јесте тако да одмах прелазите на формулисање два супротстављена модела) и након што идентификујемо проблем, радимо на формулацији два супротстављена модела унутар тог проблема. На примјер, проблем нам је Мали број пријављених ученика на ликовну секцију. Из овог проблема можемо да извучемо два супротстављена модела: (1) Организовати промотивну кампању по одјељењима у школи, и (2) Организовати изложбу ученичких радова и активности које се проводе на тој секцији. И проблем и моделе ученици записују на флипчарт папиру, који је подијељен на два једнака дијела вертикално.

б. Анализа модела – Након идентификације проблема и модела, сљедећи корак јесте анализа сваког модела и давање описа за сваки од њих: шта он подразумијева, како би тај модел изгледао када би се усвојио. Ово је врло

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

169

важан корак и у оквиру њега ученици треба да се потруде да што детаљније промисле о сваком моделу. Ова анализа мора да буде прилично детаљна, како би се даље могло ићи ка избору потенцијалног рјешења проблема.


РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

170

ЈА САМ ЗА, И ЈА САМ ЗА (II ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици науче да у ситуацијама када имамо више идеја не морамо их одбацивати трагањем за аргументима против њих, већ и за аргументима за њих. Поред тога и ова радионица има за циљ разумијевање проблема из различитих углова и развој адекватне атмосфере унутар одјељења.



Материјал: • флипчарт папир, • маркери или табла, • картице за модел ПРОПРО.


Уводни дио (5 минута): Водитељ уводи ученике у претходно изведене кораке ове активности.

Средишњи дио (30 минута): Напомена водитељима: Ова радионица је шеста од шест у низу, којима своје ученике можете да подучавате да приликом рјешавања неког сложенијег проблема, приступе његовој детаљној опсервацији и анализи.Водитељ ученике подсјећа на активности које су имали претходни час и прелази на сљедеће:а. Анализа различитих перспектива и истраживање разлога ЗА – Ово је корак

који подразумијева да ученици размишљају о томе на кога се све тај модел односи, то јест, рефлектује. Циљне групе су групе, али могу да буду и појединци, који могу да имају користи од примјене тог модела. Наравно, једну од њих чине и сами ученици. За сваку од идентификованих циљних група или појединаца, ученици треба да размисле на који начин модел тој циљној групи доприноси. Том приликом попуњавају картице, које су припремљене за њих, и лијепе их испод назива модела. Картице могу да изгледају као ова испод представљена картица.

РЈЕШ

АВАЊ

Е П

РОБЛ

ЕМА

КОЈИ

НАС

ТАН

У У

ОД

ЈЕЉ

ЕНСК

ОЈ З

АЈЕ

ДН

ИЦ

И

171

б. Тражење везе унутар модела – Након што су идентификовали све предности за сваку циљну групу, затражите од ученика да, анализирајући све наведене разлоге, сумирају сваки од модела у једну ријеч, то јест, да модел именују у виду једне ријечи. Они једним појмом треба да сумирају оно на чему се заснивају све предности тог модела, што није једноставно, али им помаже да дођу до суштине тог модела.

в. Преформулација проблема – Ово је корак који се предузима тако што се од ученика тражи да размишљају о преформулацији самог проблема, након што су детаљно разрадили предложене моделе. Након преформулације проблема, прелази се на давање нових, креативних рјешења. Ово је корак који не морају да раде ученици нижег школског узраста сами, већ уз помоћ водитеља.

Презентација идеја рјешавања проблема.Напомена водитељима: У овој радионици будите уз сваку групу, посебно на корацима б и в, јер им је ту неопходна помоћ. Уколико су ученици нижег узраста или видите да им не иде, онда им помозите ви својом идејом.

КОНФЛИКТИ И РЈЕШАВАЊЕ КОНФЛИКАТА

У овом поглављу се разматрају основне идеје о поимању конфликата те њиховом рјешавању и уопште поступању у конфликтним ситуацијама. У почетним радионицама ученици ће се упознавати са појмом конфликта, позитивним и негативним аспектима конфликта, реаговањима на конфликте. У неколико радионица и вјежби ученици ће моћи да освјештавају сопствене емоције и потребе које се јављају у конфликтним ситуацијама. Завршни дио је резервисан за размишљање о рјешавању конфликата између двије стране, то јест, групе.

РАДИОНИЦЕШта је конфликт

Животињице у конфликтуШта осјећам током конфликта

Три начинаФабрика

КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

174

ШТА ЈЕ КОНФЛИКТ

Циљеви радионице: Циљ ове радионице да разјаснимо шта подразумјевамо под појмом конфликта и дођемо до заједничког разумијевања појма конфликта. У оквиру ове радионице се указује и на позитивне и негативне аспекте конфликта.



Материјал: • оловка и • папир.



Средишњи дио (30 минута): Ова вјежба је погодна да буде увод у тему о конфликтима. Сваком ученику у групи додијелите једно слово, можете почети редом по абецеди или азбуци. Након тога замолите ученике да појединачно смисле ријечи које их асоцирају на конфликт, а да почињу на то слово које су добили. На примјер: А-агресија, Б-бруталност, итд.

Када осмисле ријечи, ученици их један по један саопштавају пред осталима у групи. Једна особа из групе записује ријечи на велики папир. Када су сви рекли своје асоцијације, водитељ допушта да ученици могу да питају један другог зашто су баш ту ријеч одабрали, шта та ријеч значи, у каквој је она вези са конфликтом, итд. Никакво пресуђивање није дозвољено.

Након тога водитељ дискутује са ученицима. Могућа питања за дискусију:• Да ли можемо уз помоћ споменутих ријечи да дефинишемо конфликт? • Како се све конфликти испољавају, које врсте познајете? • Које су позитивне и негативне стране конфликта? • Да ли сте нешто научили о конфликту из ове вјежбе? • Да ли мислите да смо заборавили на неки важан аспект?


КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

175

ЖИВОТИЊИЦЕ У КОНФЛИКТУ

Циљ радионице: Циљ радионице је да се ученици детаљније упознају са различитим стиловима реаговања у конфликтној ситуацији, те да препознају када је који стил пожељан, а када не.



Материјал:



Средишњи дио (30 минута): Ученици затворе очи, обрате пажњу на своје дисање, опусте се и покушају визуализовати оно што водитељ прича. „Замислите се у облику неке животиње. Како изгледа та животиња у чијем сте облику... Обратите пажњу на околину у којој се налазите. Како се крећете? Шта вас окружује?... Сада замислите особу с којом сте у неком сукобу, такође у облику животиње?... Та животиња вам се сада приближава... што чините? Шта се догодило? Сада отворите полако очи, опет смо овдје, у соби.”Након вјежбе визуализације водитељ подстиче дискусију међу учесницима:• У облику које животиње сте се замислили?• Која друга животиња је ступила на сцену и шта је учинила?• Како сте ви реагирали на њезин долазак?• Јесте ли задовољни оним што сте учинили?• Да ли на сличан начин реагујете и у реалним ситуацијама?• Које су мане и предности таквих начина реаговања?На крају, али и током дискусије водитељ сумира оно што је речено и уклапа то у теоријски дио о стиловима реаговања у конфликтним ситуацијама (у прилогу).


Прилог: Стилови реаговања у конфликтним ситуацијама

Надметање и отворено сукобљавање Одборавајусе:• У хитним ситуацијама.• Кад сте сигурни да сте у праву и кад вам је битније доказати да сте у праву

него сачувати добре односе.• Кад је проблем безначајан и другима није битно о чему се ради.

КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

176

Неприхватљивису:• Кад се није нити покушало са примјеном сарадње.• Кад је сарадња од сваке стране битна.• Кад се ове три методе користе рутински за готово сваки проблем.• Кад се непотребно умањује самопоштовање код других укључених у

конфликтну ситуацију.

Сарадња и кооперативностОдобравајусе:• Кад јесу проблеми битни, али исто тако и кад је битно сачувати добре односе

међу свим странама.• Кад је кооперација веома битна.• Кад је битно доћи до креативног рјешења.• Кад постоји оправдана нада да ће рјешење до ког се дође овим стилом да

задовољи све стране.

Неприхватљивису:• Кад нема довољно времена.• Кад проблеми нису од великог значаја.• Кад сте претрпани материјалом који треба да се разматра да би се дошло до

рјешења.• Кад су циљеви друге особе укључене у сукоб очито погрешни.

Компромис Одобравасе:• Кад је сарадња битна, али ју је тешко примијенити због ограниченог времена

и недостатка података.• Када ће доћи до неког рјешења, чак ако и није најбоље могуће, боље него

остати без рјешења.• Кад би се инсистирање на сарадњи погрешно схватило, или сматрало наметањем.

Неприхватљивје:• Кад је веома битно да се нађе што је могуће креативније рјешење.• Кад не можете прихватити посљедице овог рјешења.

Избјегавање/повлачењеОдобравасе:• Кад је проблем од мање важности.• Кад је однос између странaкa безначајан.• Кад нема довољно времена, а одлука није од велике важности.• Кад немате много утицаја, али још увијек желите да се барем некако

супроставите свом супарнику.

Неприхватљивоје:• Кад вам је стало и до односа између странaкa и кад је проблем битан за вас.• Кад се овај модел пречесто користи.• Кад би посљедица употребе овог стила била негативна осјећања с друге стране.

КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

177

Прилагођавање Одобравасе:Кад вам заиста није стало до проблема.Кад немате никаквог утицаја, али исто тако немате намјеру да се супротставите супарнику.

Неприхватљивоје:Кад ће овакво ваше понашање да изазове презир.Кад је уобичајена пракса да се овај модел користи са циљем да вас људи прихвате. Кад друга страна жели да оствари сарадњу, и због вашег излажења у сусрет чини се да они намећу своје рјешење.

КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

178

ШТА ОСЈЕЋАМ ТОКОМ КОНФЛИКТА

Циљеви радионице: Разумијевање како знање о томе шта осјећамо, те које су наше потребе и страхови, утичу на начин наставка конфронтације или сарадње. Вјежбање пажљивог слушања, брзе анализе добијене ситуације и јасна и кохерентна комуникација.



Материјал: • парови карата за полемику.



Средишњи дио (30 минута): 1. Потребно је да унапријед припремите парове карата за полемику. Подијелите ученике у неколико малих група, при чему група од петоро је идеална за извођење ове вјежбе. Два члана сваке групе биће полемичари. Сваки од њих ће добити карту на којој је написан кратки сценарио у вези са којим треба да импровизује. Карте морају да буду смишљене као компатибилни пар. На примјер, почиње:• Ваш пријатељ упорно касни кад год треба да се састанете са њим. • Твој пријатељ воли да намеће своје ставове и начин понашања. Друга два члана групе су придодати сваком од полемичара као „савјетници”. Пети члан групе је посматрач и „судија”.

2. Два члана почињу са расправом, користећи сценарио са добијене карте. Када „судија” осјети да су се добро загријали, узвикује: „Стоп”, и савјетници ступају на сцену и интервенишу тако што саопштавају свом партнеру шта осјећају, у чему се налази повријеђеност друге стране. Судија узвикује „Акција!”, и расправа се наставља с новим аргументима. Пошто је дискусија напредовала, судија поново узвикује: „Стоп!”. Овога пута савјетници саопштавају својим партнерима шта они виде као потребу друге стране. Након команде „Акција!”, полемика се наставља до сљедећег „Стоп!”, када се савјетници поново укључују, али овог пута са фокусом на страхове друге стране. Полемика се наставља. На овај начин вјежба је комплетирана са могућношћу да се у завршној рунди дође до споразума под условом да је посљедња интервенција савјетника утицала на било који начин на особе које су водиле полемику. Ако желите да ученици промијене улоге и да се вјежба понови, мораћете да обезбједите додатно вријеме.

КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

179

3. Дискусија• На који начин су размијењене информације између савјетника и полемичара

утицале на наставак расправе?• Колико је тешко усред борбе направити бржу и тачнију анализу ситуације?• Да ли су савјетници лоцирали кључне елементе - повређивање, потребе и

страхове?


КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

180

ТРИ НАЧИНА

Циљеви радионице: Током ове радионице ученици требају боље да се упознају са позитивним, негативним и најчешћим облицима одговора у тешким ситуацијама. Садржај радионице треба да допринесе бољем проналажењу одговарајућих одговора на ситуације за које смо заинтересовани.



Материјал:



Средишњи дио (30 минута): Замолите ученике да размисле и запишу један инцидент или ситуацију са којом су се суочили, било у школи, код куће или друштву, а да осјећају да нису ефикасно поступили. Након тога подијелите ученике у мале групе (по 4 до 5 ученика). Унутар групе ученици заједнички одлучују на чијем примјеру ће радити. У односу на изабрану ситуацију, они треба да истраже: • највјероватнији одговор; • најпровокативнији одговор; • најуспјешнији одговор (то значи одговор који је дјелотворан за ту особу у тој

ситуацији – не представља универзални успјешни одговор). Групе требају кроз технику играња улога да представе сва три одговора. Уколико највјероватнији одговор одговара провокативном одговору тада ће група имати да изведе само двије ситуације. Након што су све групе представиле и одглумиле своје сценарије водитељ наставља радионицу дискусијом. Током дискусије водитељ износи и неке теоријске приступе о рјешавању и управљању конфликтима (у прилогу).

Питања за дискусију:• Због чега и када реагујемо провокативно односно исправно? • Шта дјелује позитивно и зашто?• Које вјештине или тактике користимо да бисмо избјегли провокативне

одговоре?• Колико често је наш одговор провокативан, а колико успјешан?


КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

181

Прилог: Пет корака за излазак из сукоба

1. Препознати конфликтМожда ћеш мислити у себи: „Хеј, овдје нешто није у реду!”Препознај када се осјећаш повријеђеним, љутим, када се стидиш или имаш неки други неугодан осјећај и питај се: „Има ли ово везе са конфликтом?”

2. Наши осјећајиАко мислиш да си у сукобу, питај се:• „Како се осјећам? Зашто?”• „Како се осјећа друга особа? Зашто?”

3. Шта желимоПрепознај шта ти и друга особа желите од конфликта питајући се:• „Зашто је дошло до конфликта? Шта желим од њега?”• „Шта друга особа жели од њега?”• „Како те друга особа онемогућава да постигнеш оно што желиш?”При томе покушај да твоје жеље не буду хирови већ разумне потребе које су ти истински важне.

4. Анализирање опција за рјешењеМисли о идејама помоћу којих обоје можете постићи оно што желите у исто вријеме. Прво именуј што више идеја, а онда размисли које су најбоље. Анализирај их, покушај да идентификујеш за сваку позитивне и негативне стране.

5. Наш планНађи рјешење које задовољава обје стране. Дјелуј према рјешењу. Одвоји вријеме за разговор с другом особом и учврсти ваше међусобне односе.

КОН

ФЛ

ИКТ

И И

РЈЕ

ШАВ

АЊЕ

КОН

ФЛ

ИКА

ТА

182

ФАБРИКА

Циљеви радионице: У овој радионици ће ученици усавршити вјештине преговарања и рјешавања конфликта који постоји између двије групе из сфере екологије. У том конктексту ученици ће боље разумјети позиције и интересе учесника у конфликту.



Материјал:



Средишњи дио (30 минута): 1. Подијелите ученике у парове.2. Реците половици парова да се ставе у улогу представника велике фабрике.

Фабрика производи много корисних ствари за друштво. Много људи је запослено у фабрици и ако би се икада затворила, многе породице не би више имале довољно новца за живот.

3. Реците другој половици парова да се ставе у улогу као да су становници мјеста званог Драгоград. Они држе да би се фабрика требала затворити. „Фабрика ствара велику загађеност”, тврде они. Баца свој отпад у ријеку у близини које становници Драгограда црпе питку воду. Загађена вода би могла нашкодити здрављу становника.

4. Реците свим учесницима да припреме своју улогу, то јест, аргументе којим ће заступати позицију стране коју представљају.

5. Сваки пар треба да дискутује да ли затворити фабрику или не. Реците ученицима да се одлука мора донијети одмах, у наредних 10 минута.

6. Након рада у паровима, учесници у комплетној групи треба да кратко представе и размијене своја искуства о току дискусије и преговора који се одвијао у паровима.

7. Током дискусије водитељ поставља сљедећа питања: • Да ли је било лако или тешко одлучити о рјешењу сукоба? Зашто?• Каква су била стајалишта и интереси становника Драгограда, а шта су

жељели представници фабрике?• Који су интереси били заједнички објема групама?• Који је био најтежи дио процеса преговарања?• Како је дошло до евентуалне одлуке? Ако није, који су проблеми спријечили

доношење одлуке?


ПРЕВЕНЦИЈА РИЗИЧНИХ И ДРУШТВЕНО

НЕПРИХВАТЉИВИХ ПОНАШАЊА

Дјеца и млади путем свог понашања шаљу сигнале о задовољењу својих потреба. Незадовољена потреба за сигурношћу, љубављу или припадањем одразиће се на дјечије мишљење о себи, непријатне емоционалне доживљаје и рефлектоваће се у њиховом понашању. Друштвено неприхватљиво се не понашају дјеца чије су потребе задовољене, дјеца која су испуњена радошћу и срећом. Ове радионице помажу да се учесници упознају на другачије начине, да се ослободе осјећања стида, да препознају ситуације социјалних притисака и да се подуче ефикаснијим начинима изласка из ризичних ситуација, које су готово неминовне на путу одрастања, те да се на такав начин спријечи и развој друштвено неприхватљивих понашања.

РАДИОНИЦЕТајни пријатељ

Блам! Ужас! Ал', преживјећу! Ризикујем ли (Први дио)

Ризикујем ли (Други дио)

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

186

ТАЈНИ ПРИЈАТЕЉ

Циљеви радионице: Јачање кохезивности групе, групне динамике и интер-персоналних веза између ученика у одјељењу. Стварање позитивне социјално -психолошке климе у одјељењу.



Материјал: • папирићи са именима ученика смјештени у врећу или кутију, плутана табла

(или друга врста мјеста) на којем ученици могу остављати поруке и знакове пажње за свог тајног пријатеља (опционо, по избору водитеља),

• прилог.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ радионице упућује ученике у правила игре „Тајног пријатеља” на сљедећи начин: „Сада ћу вам дати кутију у којој су имена ваших другарица и другова из одјељења. Ваш задатак је да извучете једну цедуљицу, прочитате име које пише на цедуљици на начин да га нико осим вас не види, те да цедуљицу сачувате на мјесту на којем је други не могу наћи. Ту цедуљицу сачувајте до краја игре. Игра траје 5 до 7 дана (на примјер, од понедјељка до петка). Уколико се деси да извучете ваше име, вратите цедуљицу у кутију и извуците другу. Име написано на цедуљици је име вашег тајног пријатеља у наредних 5 до 7 дана. Ваш задатак је да тајном пријатељу чије име је написано на цедуљици чините различите пријатне знаке пажње, али да ваш тајни пријатељ никако не открије ко сте ви. Пазите, морате бити као детектив, ваш тајни пријатељ не смије знати да сте то ви! На вама је да осмислите шта све може бити знак пажње. Будите креативни! Размисли о томе који знак пажње би тебе учинио радосним и учините то вашем тајном пријатељу. Порука, загонетка, бомбона, помоћ око школских задатака,... и много других малих, али креативних знакова пажње. Немојте да вам буде тешко! Сви смо у игри! И сви имамо тајног пријатеља! И сви смо нечији тајни пријатељи!”

Повремено подсјетите ученике на игру током њеног трајања. Можете им и помоћи! Подсјетите их и да морају остати тајни! Подстакните их у налажењу креативних рјешења у смислу гдје све могу оставити знаке пажње свом тајном пријатељу! Подсјетите ученике да чувају цедуљицу са натписом имена!

Након 5 до 7 дана трајање игре, окупите се са ученицима. Сваког ученика питајте: • Да ли је примијетио знаке пажње? Који су то знаци? • Како се осјећао?

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

187

• Шта мисли каква је особа његов тајни пријатељ?• Шта мисли ко може бити његов тајни пријатељ? Подстакните ученика да

погађа! На крају ученик који је био тајни пријатељ се јавља и каже: Погодио си или ниси погодио!

Напомена за водитеље: Након спроведене радионице ћете примјетити да се социјална клима у разреду побољшала. Неки ученици никада нису имали прилику да се упознају, зближе са неким ученицима из разреда. Ово је начин да их упознају! У случају да се деси да неко од ученика није испунио свој задатак и да је због тога неко од учесника остао ускраћен за знаке пажње, можете за тог ученика организовати пар или мању групу која ће му у наредним данима остављати знаке пажње!


Прилог:У којим ситуацијама радионица „Тајни пријатељ” може бити веома корисна?

Радионица „Тајни пријатељ” може бити веома корисна када је живот и рад у школи оптерећен кризним ситуацијама, као на примјер у случајевима процеса туговања, у случајевима када су разреди подијељени на групе због пандемије вирусом корона или других разлога. Такође, може бити корисна када желите да побољшате социјално-психолошку климу у одјељењу, када сматрате да би ученици могли да унаприједе квалитет својих интерперсоналних веза или када примјећујете да се разред недовољно познаје, када се одвајају мање групе у одјељењу.

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

188

БЛАМ! УЖАС! АЛ', ПРЕЖИВЈЕЋУ!

Циљеви радионице: Препознавање стида као осјећања. Повезивање осјећања са конкретном ситуацијом (емоционално описмењавање). Указивање да смо сви у одређеним ситуацијама осјећали стид. Указивање на начине превазилажења осјећаја стида. Указивање да поступцима и размишљањима можемо утицати на наша осјећања и поступке.



Материјал: • пано папир, • маркери (фломастери).



Средишњи дио (30 минута): Ученици сједе у кругу. Водитељ даје инструкцију: „Сада се сјетите неке ситуације у којој сте осјетили стид или вас је било срамота.” Водитељ подстиче ученике да се сјете одређене ситуације говорећи да сви људи пролазе кроз такве ситуације. Водитељ може користити и свој лични примјер како би подстакао ученике да се присјете сопствених ситуација. Пошто су се сви ученици сјетили сопствених ситуација, водитељ пита ученике: „Да ли су сви замислили неку ситуацију?” Након постављеног питања, водитељ уздигнуте руке са испруженим прстом, хода по унутрашњости круга, гледајући ученике у очи, говорећи: „Реци ми, реци ми, на примјер, … ти! Не, не, могао би ти?...” Водитељ наравно, не тражи од ученика да му открију замишљену ситуацију која је изазвала осјећање стида, али ствара напетост да ће некога прозвати, како би ученици то и осјетили. Након завршетка игре водитељ констатује: „Наравно да не морате подијелити са нама вашу причу, али хајде да разговарамо док размишљате о таквим ситуацијама”.

Питања за дискусију: • Како сте се осјећали у тим ситуацијама? • О чему сте размишљали док је водитељ ходао по кругу?• Како су реаговали други који су посматрали ту ситуацију? • Ако неку ситуацију не можемо да промијенимо, шта можемо урадити да би се

осјећали боље?

Након одговора ученика, водитељ констатује: „Сви смо некада у животу били у ситуацији када нас је због нечега било стид или срамота. Понекад нас наш стид или срамота онемогући да нешто урадимо, питамо или учинимо. Слично може да

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

189

нам се деси и када нас је страх од нечега. Тада нам се често деси и да одлажемо (одгађамо) неке обавезе или да избјегавамо такве ситуације.”

Ново питање за ученике гласи: „Шта можемо урадити да неке непријатне ситуације учинимо мање непријатним?” Водитељ записује одговоре ученика на паноу, након чега позива ученике да заједно анализирају једну ситуацију и нађу рјешење како се лакше могу пребродити непријатне ситуације.

Водитељ представља ученицима схему, односно везу између мисли, осјећања и понашања у одређеној ситуацији. Ради лакшег разумијевања повезаности, водитељ представља једну ситуацију кроз коју пролазе три различите особе.

Ситуација: Крај је школске године. Данас у јутарњој смјени први час, ученик треба да одговара математику. Добро је научио, спремио се и ишао на инструкције с обзиром да је претходно добио двије лоше оцјене. Осјећа трему, али увјерен је да је добро научио. Ово му је прилика да исправи оцјену и избјегне поправни. Родитељи су му обећали вриједну награду за исправљену оцјену. Ученик је устао ујутро на вријеме и стигао на аутобуску станицу. Аутобус је каснио, а он је постао нестрпљив. Никако није смио да закасни на час, јер је ово посљедња прилика. Након што је аутобус стигао, ишао је споро због саобраћајне гужве. Сада ће дефинитивно да закасни. Аутобус стиже са закашњењем. Ученик размишља, ако пожурим, и трком пређем преко ливаде, можда стигнем на вријеме. Прескочи ограду, трком кроз ливаду и угази цијелом ногом у коњску балегу и блато. ОсобаАразмишља: Па ово је ужасно. Лош знак. Знао сам да треба да преспавам овај дан. Сад још и смрдим. Нема шансе да стигнем прије наставника, сигурно је већ ушао. Треба очистити ову ципелу. Смрдим. Сви ће осјетити мој смрад. Зезаће ме. Имаћу 1 из математике. Ништа од награде. Старци ми неће вјеровати да сам одустао због коњске балеге. Шта да радим, шта да радим? Одустајем од свега. Нећу да ме ико види у овом смраду. Ја сам несрећник. Ово нема смисла. ОсобаБразмишља: Ужас! Знао сам да је мој труд био узалуд! Идем кући!ОсобаВразмишља: Их, балега, нема везе! Срећа! (у трку очисти ципелу од траву и настави трчати). Стижем на вријеме. Ово је мој дан.

Водитељ констатује и пита: „Иста ситуација! Шта је различито? (Начин размишљања о ситуацији – наше мисли) Како се осјећа особа А, а како се осјећа особа Б и В? Ко има веће шансе да окрене ситуацију у своју корист? Како се понаша особа А (одустаје, предаје се), како особа Б (одустаје), а како особа В (дјелује, налази рјешење проблема)”.Затим, водитељ исписује на паноу везу између мисли осјећања и понашања:

МИСЛИ – ОСЈЕЋАЊА – ПОНАШАЊА

Водитељ ученицима поставља питање: Какву поуку можемо извући из овог примјера? (водитељ са пажњом слуша одговоре ученика).

Коментарводитеља: О истим ситуацијама можемо да размишљамо на различите начине. Наше мисли повезане су са нашим осјећањима. Ако мислимо позитивно,

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

190

осјећања ће бити пријатнија, а наше понашање боље! Ако мислимо негативно, осјећања ће бити непријатна, и то ће се неповољно одразити на наше понашање! Настојте да у свакој ситуацији препознате негативне мисли и да их прекинете! Замјените их са позитивним размишљањима! Неке ситуације су веома тешке или нам се чине тешке, и тада треба да се о својим мислима повјеримо одраслој особи којој вјерујемо.


ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

191

РИЗИКУЈЕМ ЛИ (ПРВИ ДИО)

Циљеви радионице: Препознавање ризичних ситуација које могу да нам учине непријатности и одведу у различита неприлагођена, непожељна или неприхватљива понашања. Указивање на неповољност посљедица ризичних ситуација социјалног притиска. Асоцирање ризичних ситуација са непријатним осјећањима и неповољним посљедицама. Оснаживање ученика да правовремено препознају ризичне социјалне ситуација.



Материјал: • пано папир и• маркери (фломастери) и• прилог.

Напомена за водитеље: У прилогу ове радионице је приказано неколико карактеристичних ситуација у којима дјеца и млади могу бити изложени ситуацијама социјалног притиска, а чији исходи могу да буду различита ризична понашања. Водитељи могу за свако ризично понашања (сваку описану ситуацију) извести по једну радионицу. Такође, радионица је подијељена у два дијела која су логички повезана, те се могу изводити кроз двије радионице или једну радионицу подијељену у два блока (Ризикујем ли – први и Ризикујем ли - друго дио). Поред приказаних ситуација у прилогу, водитељи могу да осмисле другачије приче или да са заједно са ученицима радионице осмисле своје приче. Те приче могу бити измишљене или приче које су се некоме десиле.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ се обраћа ученицима: „Сви ми некада дођемо у ситуацију која је за нас нова, непозната. Када нам је нека ситуација нова, ми немамо довољно вјештина и знања да се суочимо са таквом ситуацијом. Ми у ствари не желимо бити у таквој ситуацији, али се једноставно нађемо. То су ситуације у којима нас други на различите начине наговарају да учинимо нешто што може бити неприхватљиво или чак опасно по нас или друге. У таквим ситуацијама се можемо осјећати различито: збуњено, уплашено, љуто, узбуђено. Многи ваши вршњаци у жељи да буду прихваћени од друштва или из радозналости, ипак одаберу да остану у таквим ситуацијама. Шта можемо учинити да сачувамо себе, да избјегнемо проблем, ризик или „фрку”?”Водитељ ученицима чита једну од прича у прилогу А. Затим, водитељ дијели ученике у 5 група и свакој од група задаје по једно питање.

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

192

Групе имају на располагању 10 минута да продискутују о одговорима на питања. Питања о свакој ситуацији се односе на: поступке, разлоге, посљедице, рјешења, осјећања, а гласе: • Шта мислите да ће лик (или ликови) из приче урадити? - ПОСТУПЦИ• Зашто ће то урадити? (Који су разлози прихватања?) - РАЗЛОЗИ• Које су посљедице поступка? - ПОСЉЕДИЦЕ • Шта могу да ураде како би избјегли ситуацију ризика? - РЈЕШЕЊА• Како се осјећају ликови? – ОСЈЕЋАЊАГрупе дискутују, представник групе износи одговоре, а водитељ приједлоге група пажљиво слуша и записује на пано, те пита и друге ученике да допуне приједлоге.

Коментар водитеља: Водитељ констатује да у истим ситуацијама можемо различито поступити, односно прихватити или одбити приједлог. Затим, да разлози прихватања неке ризичне ситуације могу да буду различити. На примјер, жеља да се буде прихваћен од групе, жеља да се докаже у групи, тежња да се избјегне срамота, радозналост. Свака ризична ситуација која се прихвати носи са собом посљедице које су непријатне и ризичне. Зато рјешење може бити да се одбије прихватање ризичних ситуација. Различити су начини одбијања. На примјер, директно и одлучно одбијање, напуштање ситуације, одлагање за касније, кориштење шала, вријеђање или неки други облик агресивног вербалног или невербалног понашања, објашњавање и давање образложења и др. Неки од тих начина су више, а неки мање ефикасни.На крају, водитељ ученицима даје задатак да до сљедеће радионице „Ризикујем ли? (други дио)” напишу једну реченицу, односно приједлог шта се може урадити или рећи у таквој ситуацији.


ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

193

РИЗИКУЈЕМ ЛИ (ДРУГИ ДИО)

Циљеви радионице: Јачање самопоуздања ученика у погледу препознавања и избјегавања ризичне ситуације. Подучавање одлучности при пружању отпора различитим ситуацијама притиска од стране вршњачке групе. Подучавање ефикасним начинима изласка из ризичних ситуација. Препознавање ситуација социјалних притисака. Стицање увида у самостално одлучивање и сопствену одговорност у ситуацијама ризика. Сагледавање посљедица ризичних ситуација.



Материјал: • прилог А, прилог Б, прилог В,• пано папир и • маркери (фломастери).


Уводни дио (5 минута): Представљање закључака првог дијела радионице и циљева. Уводна игра по избору водитеља.

Средишњи дио (30 минута): Водитељ подсјећа ученике на одабрану причу из претходне радионице, те закључке о поступцима, разлозима, посљедицама и осјећањима у ризичним ситуацијама. Затим позива ученике да изговоре реченице које су предложили као рјешење изласка из ситуације (задатак из прадионице Ризикујем ли – први дио). Водитељ записује реченице на пано.

Коментар водитеља: Водитељ констатује да у истим ситуацијама можемо различито поступити, односно прихватити или одбити приједлог. На примјер: директно и одлучно одбијање, напуштање ситуације, одлагање за касније, кориштење шала, вријеђање или неки други облик агресивног вербалног или невербалног понашања, објашњавање и давање образложења и др. Неки од тих начина су више, а неки мање ефикасни.

Након што саслуша ученичке приједлоге и напише их на паноу уз кратку констатацију, водитељ подстиче критичко мишљење о дјелотворности сваког приједлога. На примјер, уколико је приједлог да се нешто слаже или да се изнесе нека шала или увреда на рачун особе која предлаже ризичну ситуацију, водитељ треба да постави сљедећа питања: „Уколико некога лажемо, да ли ризикујемо да будемо откривени?” или „Уколико будемо груби према некоме, шта можемо очекивати заузврат?” „Ако одложимо неку ризичну ситуацију за други пут, да ли можемо очекивати да опет будемо у истој или сличној ситуацији?” „Да ли ћете непознатој особи која вас наговара на нешто давати образложења?” (Прилог Б)

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

194

Напоменаводитељима: Постављање оваквих или сличних питања има за циљ да ученике доведе до увида да су директни, одлучни одговори без увреда, исмијавања, правдања и додатних образложења, заправо најдјелотворнији и да одражавају самопоуздање!

Водитељ позива ученике да вјежбају одлучан и самопоуздан начин одбијања да учине или учествују у нечему што може бити ризично. Ученици устану и уобичајеним гласом изговарају: Не, не могу, нећу, не жели, а након тога их водитељ охрабрује да одлучним и самоувјереним гласом сви заједно у глас кажу: Не, нећу! Не желим!

Коментарводитеља: На крају водитељ констатује да у ситуацијама у којима смо изложени притиску да урадимо нешто што нећемо или не желимо, вјероватно ћемо осјетити низ непријатних осјећања: љутњу, бијес, немоћ, очај, страх, стрепњу, итд. Та осјећања су уобичајена и сви их осјећају. Тако ћемо се осјећати уколико не умијемо да искажемо своје жеље, мишљења и ставове. Најчешће и друга страна има слична осјећања. Важно је рећи свој став. Одлучно одбијање одражава ваше самопоуздање и прекида или ублажава непријатна осјећања.

Водитељ пита ученике колико се након ове радионице осјећају спремни да у ризичним ситуацијама изговоре одлучно, самопоуздано и директно НЕ. Ученици своју спремност исказују процјеном на скали од 1 до 10, при чему 1 представља да уопште нису спремни, 10 да су потпуно спремни, а бројеви између означавају нијансе.


Прилог А:Ситуације социјалног притиска које могу водити ка ризичним понашањима

Ситуација1Лео се доселио из мањег града у већи. Промијенио је школу. Никога не познаје. Веома је друштвен и воли спорт, али већ мјесец дана нико га није позвао да изађу. На путу од куће до школе Дејан, друг из разреда га је питао да оде са њим и његовим друштвом до старог парка. Радо је пристао. Дејанови другови су га одлично прихватили. Након неког времена, један од њих је отворио боцу алкохола и сви су пили. Лео је био спортиста и није обичавао пити алкохол. Убрзо му је понуђена и марихуана. Лео се осјећао непријатно. Сви су пили и пушили марихуану. Није знао шта да уради у том моменту.

Ситуација2Мирјана се налази на журки. Веома јој је пријатно и лијепо. Музика је супер, има доста њених пријатеља и познаника, али и нових лица. Управо је упознала Синишу, који је врло привлачан младић и прилично популаран код дјевојака. Неко вријеме, они воде необавезан разговор, а онда јој Синиша ставља до знања да би желио да има сексуални однос са њом. Мирјана то не жели, али не зна

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

195

како да га одбије. Она има утисак да би га одбијање наљутило, да би је исмијао, промијенио утисак о њој и никада јој више не би пришао, а прилично јој се свиђа. Шта да уради?

Ситуација3Никола сједи са друговима и другарицама у кафићу. Међу њима је Дајана. Дајана отворено показује своје симпатије према Николи и свим присутнима је јасно да се ту нешто дешава. Дајана замоли Николу да је отпрати кући. Он пристаје, а Дајана му на путу до куће отворено предложи да пођу до ње јер јој се он веома свиђа и жељела бих да имају полне односе. Никола то не жели, јер не познаје Дајану довољно. Наиме, познају се површно, иако су дуго познаници. Он не зна како да је одбије, а све су ближи Дајаниној кући.

Ситуација4Младић и дјевојка се забављају око пола године. Веома су заљубљени једно у друго. Једно од њих јасно ставља до знања да жели да ступи у полне односе, али друга страна то не жели.

Ситуација5Тина и Ела су другарице из насеља. Иду заједно у школу. У њихов разред је дошла нова ученица Марта, која је веома успјешна ученица и спортискиња. Марта је својим другарским понашањем веома брзо стекла симпатије осталих другарица и другова у разреду. Након неког времена, Тина је предложила Ели да направи Мартин лажни профил на инстаграму и да га пошаљу остатку разреда како би упознали другачију Марту.

Ситуација6Милош је креирао вибер групу другара из разреда из које је искључио Небојшу, те направио анкету у којој даје на гласање да се Небојша игнорише и у разреду. Како гласате!

Ситуација7Након школе Каћа, Филип, Марија и Богдан су свратили у маркет по ужину. Нису имали довољно новца, те су сви предложили да Каћа украде боцу сока и стави је у торбу, уз образложење да ће у њу најмање посумњати.

Ситуација8Горан сваки дан послије школе одлази у спортску кладионицу да одигра тикет. Увјерен је да ће зарадити велики новац. Иако је малољетан у кладионици га нико не пита за године. Заправо, познају га. Понекад у школи посуђује новац од другара да одигра тикет. Данас је позвао и Стефана да оду заједно да одиграју тикет, те да Стефан од свог џепарца изврши уплату. Убјеђује га да ће добитак бити сигуран.

Ситуација9Максима сви познају и желе да се нађу са њим у друштву. Веома је популаран. Милици се веома свиђа, али јој се чини да не обраћа пажњу на њу. Једне вечери,

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

196

нашли су се заједно у друштву. Максим је показао заинтересованост за Милицу. Размијенили су бројеве телефона и наставили да размјењују поруке у којима су јасно изразили своје симпатије. Максим је тражио од Милице да му пошаље једну своју слику на којој га заводи, те слику на којој је гола. Обећао је да ће је задржати само за себе. Милица је у недоумици, стало јој је до Максима.

Прилог Б:Могући начини одбијања ситуација у којима постоји социјални притисак да се понашамо на ризичан начин

ДИРЕКТНО ОДБИЈАЊЕ: Одлучним гласом и озбиљног израза лица, кратко и јасно, гледајући директно у очи саговорника одбијемо ситуацију користећи ријечи: Не! или Не желим! или Не долази у обзир! или Нећу!

ИЗБЈЕГАВАЊЕ: Скретање са теме, правимо се као да ништа нисмо чули, налазимо начина да напустимо ситуацију.

ОБРАЗЛОЖЕЊА И ОБЈАШЊАВАЊА: Саговорнику почињемо да дајемо образложења и износимо своје виђење ситуације, наводећи различите разлоге зашто то не би требало да се уради и сл.

КОНФРОНТАЦИЈА: Саговорнику почињу да се постављају питања.

ДАВАЊЕ ДРУГИХ ПРИЈЕДЛОГА ИЛИ ОДЛАГАЊЕ: Саговорнику се предлажу неке друге активности или му се предлаже да се ствар помјери за неко друго вријеме и мјесто.

ХУМОР И МАШТА: Начини у којима се користе шале или се измисли нешто маштовито како би се избјегла ризична ситуација.

КОРИШТЕЊЕ ЛАЖИ: Саговорнику се каже лаж, неистина.

НАПАДАЊЕ: Вербално или физички се користи агресија према саговорнику (саговорник се напада).

Напомена за водитеље: Ученицима је потребно скренути пажњу да лагање, одлагање и вријеђање јесу могући, али да нису препоручљиви начини да се изађе из различитих ризичних ситуација, нарочито ако се ради о особама које се недовољно познају. У случају да се примијени вријеђање, ризикујемо да будемо и сами увријеђени или физички нападнути. Ако се одлучимо за лагање, биће нам много теже да се извучемо из ситуације уколико се лаж открије, а ако употријебимо одлагање, друга страна ће вјероватно схватити да хоћемо улазак у ризичну ситуацију, прије или касније, те ћемо и тада морати да примијенимо неки ефикаснији начин одбијања. Дакле, савјетујте дјеци директан и јасан начин одбијања. Помозите им да вјежбају такав начин кроз глуму или играње улога. Охрабрите их, јер такав начин одражава самопоуздање.

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

197

Прилог В:О друштвено неприхватљивим понашањима

Дјеца и млади на свом путу одрастања и сазријевања уче и стичу искуства кроз различите интерактивне односе. Њихово понашање је производ заједничког дјеловања њихових урођених потенцијала и услова социјализације у којој се васпитавају. Понашање дјеце и младих је увијек одраз њихових потреба. Уколико су основне људске потребе, као што су физиолошке потребе, потреба за сигурношћу, љубављу и припадањем незадовољене, то ће се неповољно одразити на дјечији социјално-емоционални развој, а манифестоваће се кроз различита неприлагођена, ризична или неприхватљива понашања. Уколико, ми одрасли који радимо са дјецом не примјетимо, не препознамо и не одреагујемо на промјене у њиховом понашању и не откријемо која потреба стоји иза манифестног понашања дјеце и младих, они ће остати ускраћени за подршку и спознаће да их ми одрасли не штитимо, те ће кренути сама, онако како умију и знају кроз пут свог одрастања. У нас одрасле, и свијет око себе, неће имати повјерења и то ће нам показати. Треба знати да иза сваког неприхватљивог понашања дјетета стоји разлог који осујећује његове основне потребе. Дјеца и млади се не понашају неприхватљиво зато што су задовољна, срећна и испуњена. Управо, својим понашањем нам шаљу сигнал за помоћ. Дјеца и млади, су когнитивно незреле особе које не могу вербализовати и препознати суштинске разлоге свог понашања. Али, ми одрасли, који радимо са дјецом, то можемо.

Да би се спријечио настанак друштвено неприхватљивих понашања, сигнале које нам шаљу дјеца треба правовремено препознати. Управо је модел групног рада веома учинковит начин да завиримо у свијет дјеце и младих, да им искажемо поштовање, да им се приближимо.

У ризична, неповољна и друштвено неприхватљива понашања убрајамо: • Све видове агресивног понашања:

- агресивна понашања према себи, као на примјер, самоповрјеђивање или покушај самоубиства;

- агресивна понашања према другима, као што су вршњачко насиље, насиље у породици, социјално или релационо насиље, сајбер [cyber] насиље, сексуално насиље, вербално насиље, емоционално насиље;

- насиље према материјалним добрима као што је уништавање школског намјештаја, јавних добара, споменика културе и различити видове разбојништва, вандализма и др.;

- агресивна понашања према животињама и природи; • све типове понашања која могу да представљају ризик за поремећаје

понашања у вези са зависностима, као што су зависност од игара на срећу, од интернета, од алкохола, од дрога. Ова понашања представљају деструктивна понашања усмјерена ка себи, а некада могу бити рефлектована ка другима;

• сексуално ризична понашања као што су ступање у сексуалне односе без достигнуте физичке и психичке зрелости, ступање у сексуалне односе под притиском или ради очекивања инструменталне добити и др.;

• бескућништво, просјачење, лутање без циља.

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА Р

ИЗИ

ЧНИ

Х И

ДРУ

ШТВ

ЕНО

НЕП

РИХВ

АТЉ

ИВИ

Х П

ОН

АШАЊ

А

198

Друштво у којем живимо се веома динамично развија и напредује, тако да се и видови друштвено неприхватљивих понашања мијењају и постају веома различити. Прије само десетак година нисмо ни размишљали о сајбер [cyber] насиљу (насиљу путем интернет мрежа), а данас је ово најраширенији вид насиља међу дјецом и младима.

Најефикаснији вид превенције свих облика друштвено неприхватљивих пона-шања је управо отворен разговор, дискусија са дјецом и младима о њиховим емоцијама, доживљајима, искуствима и мишљењима. Модел радионичарског рада на једноставан и систематичан начин пружа могућност спознаје дјечијег поимања свијета око себе, подстиче и развија равноправан дијалог и размјену мишљења између одраслог и дјеце/младих, омогућава правовремено дјеловање и спрјечавање ризика од развоја озбиљнијих облика друштвено неприхватљивих понашања, позитивно утиче да дјеца и млади изграде повјерење у спољашње окружење и да вјерују у подршку одраслих. Наша је морална и професионална обавеза да упознамо дјечије начин поимања свијета око себе и да им помогнемо.

КАРАКТЕРИСТИКЕ НАСИЛНИХ ПОНАШАЊА И ЊИХОВА ПРЕВЕНЦИЈА

Ово поглавље нуди сет радионица којима се на један посебан начин разматра насилно понашање и ученицима указује на његове узроке и посљедице. Врло је важно да се има на уму да је указивање на узроке и посљедице насилног понашања нешто што једним дијелом превенира и његову појаву. Дјецу је неопходно учити и указивати им на то да њихово понашање има ефекте на друге људе. Овим радионицама се утиче и на развој емпатије код ученика, како би чешће реаговали на спречавање насиља, у ситуацијама у којима су посматрачи. Поред тога, један дио радионица говори и о превенцији насиља путем интернета, као облика насиља који је све чешће присутан у животима наше дјеце.

РАДИОНИЦЕШта је све насилно понашање

Запетљали смо се – распертлајте нас (I дио) Запетљали смо се – распертлајте нас (II дио)

Невидљиви су и зато су опасни (I дио)Невидљиви су и зато су опасни (II дио)

КАРА

КТЕР

ИСТ

ИКЕ

НАС

ИЛ

НИ

Х П

ОН

АШАЊ

А И

ЊИ

ХОВА

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА

202

ШТА ЈЕ СВЕ НАСИЛНО ПОНАШАЊЕ

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици разумију различите врсте насилних понашања међу дјецом и уоче и разумију њихове карактеристике.


Учесници: ученици од 6 до 15 година (с тим да се број насилних облика понашања, о којима се дискутује, повећава са узрастима)

Материјал: • папир А4 формата са откуцаним питањима, • флипчарт папир или табла.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ користи брејнсторминг [brainstorming] (бујица идеја) методу рада уз помоћ које од ученика прикупља одговоре на питање: „Која понашања ви сматрате насилним понашањима?”. У току навођења водитељ их записује на флипчарт папир или таблу. Након што ученици наведу различита понашања, водитељ их, заједно са њима, групише у сљедеће врсте насилних понашања: физичко, психичко, социјално, сексуално, дигитално насиље. Број група ће да зависи од узраста дјеце.

Напомена водитељима: Код ученика нижег школског узраста потребно је искључити причу о сексуалном насиљу, док се оно уводи код ученика виших разреда основне школе и у средњој школи. Такође, уколико вам одговара нека друга подјела насилних облика понашања, можете слободно да је користите.

Водитељ ученике дијели у онолико група колико има врста насиља. Свака група добије по једну врсту насиља и има задатак да одговори на сљедећа питања:а. Која понашања се још могу додати овој врсти насиља?б. Када се ова врста насиља дешава међу вршњацима? Који су узроци оваквих

понашања међу дјецом и младима?в. Које све посљедице могу да оставе оваква понашања, код дјеце и младих који

су жртве?г. Да ли постоји разлика између дјечака и дјевојчица када је ова врста насиља у

питању (и када су насилни и када су жртве)?

Након што заврше рад у својим групама, учесници се враћају у велику групу и укратко излажу одговоре на питања, а водитељ и остали у групи слушају.Напоменаводитељима: У овом дијелу рада је врло битно да водитељ не буде

КАРА

КТЕР

ИСТ

ИКЕ

НАС

ИЛ

НИ

Х П

ОН

АШАЊ

А И

ЊИ

ХОВА

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА

203

особа која константно исправља ученике и допуњава њихов рад. Пустите их да искажу своје мишљење. Интервенишите само онда када они дају неки потпуно нетачан одговор, али и тада пазите на који начин дајете повратну информацију. Такође, водитељ је ту да допуни ону групу, која није дала потпун одговор.

Врло је битно да након излагања ученицима буду јасне карактеристике сваке врсте насилног понашања, као и узроци и посљедице.

Завршни дио (5 минута): Завршна игра под називом „Лијепа ријеч и гвоздена врата отвара“.

КАРА

КТЕР

ИСТ

ИКЕ

НАС

ИЛ

НИ

Х П

ОН

АШАЊ

А И

ЊИ

ХОВА

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА

204

ЗАПЕТЉАЛИ СМО СЕ РАСПЕТЉАЈТЕ НАС (I ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици разумију узроке и посљедице насилних понашања међу дјецом и да трагају за адекватним начинима понашања.



Материјал: • папир А4 формата са откуцаним питањима, или • графички приказ који се налази у прилозима.



Средишњи дио (30 минута): Водитељ учесницима исприча једну причу која гласи: „Марко је дјечак који има 13 година и који свира клавир. Веома је талентован и своје слободно вријеме воли да проводи за клавиром. Већина ученика у његовом одјељењу га воли, али проблем који има је тај да никако са њима не налази неку заједничку активност, јер га не интересују ни спорт ни игрице. Зато он након школе иде кући, учи и свира клавир. Док траје настава њему не смета овакав начин живота, али на распусту има проблем што нема с ким да се игра. Овог распуста је одлучио да истражује неке занимљивости на интернету и отворио је Инстаграм налог. На том свом налогу почео је да ставља фотографије клавира и неких композитора које воли. У међувремену се повезао са својим друговима из одјељења. Видјевши шта он поставља на свом налогу, неколико дјечака су почели ружно да коментаришу те фотографије и да га исмијавају. Једног дана су га усликали у учионици и у фотошопу су му лице изобличили, те поставили на Инстаграм. Марко је то све видио и почео је јако да плаче. Није могао да се заустави цијелу ноћ. Ујутро није знао шта да ради, па је одлучио да их игнорише. Међутим, фотографије са његовим ликом су свакодневно излазиле на Инстаграму и доста дјеце им се смијало и ружно их коментарисало. Марко је сада заиста постао усамљен у школи. Нико није хтио са њим да се дружи, јер су се бојали да ће се ова група дјечака и њима светити. На крају је Марко почео да одбија да иде у школу, попустио је са школским успјехом и родитељи су одлучили да га одведу код психолога, да му помогну да се избори са свим тим. Тек је код психолога признао и родитељима шта му се дешавало. Родитељи су били изненађени, јер су сматрали да имају искрен однос и да им Марко вјерује. Марко им је објаснио да се бојао да им то призна, јер су га раније осуђивали што се не дружи са другом дјецом и сматрали су да је он крив за то.

КАРА

КТЕР

ИСТ

ИКЕ

НАС

ИЛ

НИ

Х П

ОН

АШАЊ

А И

ЊИ

ХОВА

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА

205

Зато је Марко вјеровао да му родитељи неће повјеровати да он тим дјечацима није урадио ништа лоше.”

Након читања водитељ учеснике дијели у групе од по максимално 5 чланова. Свака група добија задатак да одговори на сљедећа питања:а. О ком проблему у овој причи је ријеч? Опишите га!б. Који су узроци, а које посљедице овог проблема?

Након што заврше рад у својим групама, учесници материјале предају водитељу, како би их сачувао за сљедећи час.

Напоменаводитељима: У овом дијелу рада је врло битно да водитељ не буде особа која константно исправља ученике и допуњава њихов рад. Пустите их да искажу своје мишљење. Интервенишите само онда када они дају неки потпуно нетачан одговор, али и тада пазите на који начин дајете повратну информацију. Такође, водитељ је ту да допуни ону групу, која није дала потпун одговор. Подстичите дјецу да промишљају, а немојте им нудити готове одговоре.


КАРА

КТЕР

ИСТ

ИКЕ

НАС

ИЛ

НИ

Х П

ОН

АШАЊ

А И

ЊИ

ХОВА

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА

206

ЗАПЕТЉАЛИ СМО СЕ РАСПЕТЉАЈТЕ НАС (II ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици разумију узроке и посљедице насилних понашања међу дјецом и да науче да препознају адекватне начине понашања.



Материјал: • папир А4 формата са откуцаним питањима, или • графички приказ који се налази у прилозима.


Уводни дио (5 минута): Водитељ подсјећа ученике на причу на којој су радили прошли час, као и на кораке које су прошли и питања на која су одговорили, како би могли да наставе рад.

Средишњи дио (30 минута): Ученици се дијеле у своје групе и имају задатак да одговоре на сљедећа питања:а. Наведите неколико рјешења овог проблема, па за свако рјешење промислите

о могућим препрекама за његово остварење!б. Размислите на крају о томе које од разматраних рјешења је набоље по Марка

и онда реците зашто је то рјешење најбоље!Након што заврше рад у својим групама, ученици се враћају у велику групу и укратко излажу одговоре на питања, а водитељ и остали у групи слушају.

Напоменаводитељима: У овом дијелу рада је врло битно да водитељ не буде особа која константно исправља ученике и допуњава њихов рад. Пустите их да искажу своје мишљење. Интервенишите само онда када они дају неки потпуно нетачан одговор, али и тада пазите на који начин дајете повратну информацију. Такође, водитељ је ту да допуни ону групу, која није дала потпун одговор. Подстичите дјецу да промишљају, а немојте им нудити готове одговоре.

Врло је битно да након излагања ученицима буде јасан принцип рјешавања проблема, гдје морају да узму у обзир узроке и посљедице јављања тог проблема


КАРА

КТЕР

ИСТ

ИКЕ

НАС

ИЛ

НИ

Х П

ОН

АШАЊ

А И

ЊИ

ХОВА

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА

207

НЕВИДЉИВИ СУ И ЗАТО СУ ОПАСНИ (I ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици разумију значај познавања сигурних понашања на интернету, као и да науче који то све облици сексуалног насиља на интернету постоје.


Учесници: ученици виших разреда основне школе

Материјал: • лаптоп (компјутер), • пројектор и добра интернет конекција, • филм са линка: https://www.medijskapismenost.hr/kratki-film-otkriva-kako-

djeca-postaju-zrtve-seksualne-ucjene-na-internetu/


Уводни дио (5 минута): Водитељ уводи ученике у активност, тако што најављује да ће разговарати о њиховим активностима на интернету и онда играју неку уводну игрицу.

Средишњи дио (30 минута): Водитељ ученицима поставља сљедећа питања (20 мин.):а. Колико налога на друштвеним мрежама имате?б. Колико пријатеља или пратилаца имате на тим налозима?в. Колико пријатеља и пратилаца ви знате добро и имате са њима контакт и у живо?г. Знате ли како се можете заштитити на интернету, како можете да заштитите

своје налоге?Напоменаводитељима: Покушајте да подстакнете своје ученике да разговарају и одговарају на ова питања. Њихова функција јесте да ви видите колико су они свје- сни броја пријатеља и пратилаца, као и да ли су свијесни да давањем информација о себи свим тим контактима, могу потенцијално да доведу себе у опасност.Након дискусије, водитељ пушта филм са линка који је дат у материјалима (10 мин.).Након што су одгледали филм, водитељ од ученика тражи само прве утиске о филму (8 мин.)Напомена водитељима: У овој активности је важно да ученике пустите да слободно комуницирају, да их не критикујете уколико негирају могућност да се њима деси ово што се десило актерима филма. Када видите да се час приближава крају одиграјте завршну игрицу. Линк за филм подијелите електронском поштом [e-mail] са ученицима и задајте им задатак да га још једном погледају, јер ћете на сљедећем часу наставити даље са радом на њему.

Завршни дио (2 минуте): Једна ријеч као утисак након одгледаног филма.

КАРА

КТЕР

ИСТ

ИКЕ

НАС

ИЛ

НИ

Х П

ОН

АШАЊ

А И

ЊИ

ХОВА

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА

208

НЕВИДЉИВИ СУ И ЗАТО СУ ОПАСНИ (II ДИО)

Циљеви радионице: Циљеви ове радионице су да ученици разумију значај познавања сигурних понашања на интернету, као и да науче који то све облици сексуалног насиља на интернету постоје.



Материјал: • папир А4 формата, • лаптоп (компјутер), • пројектор и добра интернет конекција, • филм са линка: https://www.medijskapismenost.hr/kratki-film-otkriva-kako-

djeca-postaju-zrtve-seksualne-ucjene-na-internetu/


Уводни дио (5 минута): Водитељ уводи ученике у активност, тако што их подсјећа на филм који су гледали на прошлом часу и који су добили путем електроске поште [e-mail] да још једном прегледају, како би били спремни за данашњу активност.

Средишњи дио (30 минута): Водитељ пушта филм и иде у лагану анализу истог. Филм зауставља на неколико мје-ста и поставља питања за дискусију. У наредном дијелу текста идемо корак по корак:а. Водитељ заустави филм на 2,35 мин. и пита ученике:

1. Шта актери филма, младић и дјевојка раде? С ким се повезују и дописују?Напоменаводитељима: Овдје је врло битно указати на то да се повезују и дописују са људима које не познају. Такође је битно указати на то да те особе са којима се они дописују се лажно представљају.

2. Како изгледа њихово дописивање?Напомена водитељима: Овдје водитељ, уколико то ученици не кажу, указује на то да особа која комуницира са нашим главним актерима има намјеру да их придобије, па им говори ствари које им годе, пријају. Ово је тзв. GROOMING1 („груминг”), или прва фаза у сексуалном насиљу на интер- нету. О овим врстама насиља можете да прочитате у документу испод.

б. Након дискусије водитељ наставља са филмом и ученици га гледају до краја. Након што филм заврши водитељ пита: 1. Шта смо у наставку филма могли да видимо? 2. Шта мислите зашто се ово двоје младих овако понашало у комуникацији

са непознатом особом?

1. https://www.sigurnodijete.ba/awareness-centar/kategorija-roditelji/resursi/dokumenti/https://www.sigurnodijete.ba/centar-za-sigurni-internet/

КАРА

КТЕР

ИСТ

ИКЕ

НАС

ИЛ

НИ

Х П

ОН

АШАЊ

А И

ЊИ

ХОВА

ПРЕ

ВЕН

ЦИ

ЈА

209

3. Знате ли да је ово једна врста насиља на интернету? Знате ли како се зове? Напоменаводитељима: У овом дијелу дискусије требате да имате на уму да разговарате о још једном облику насиља на интернету који називамо SEXTING2 („секстинг”). И о њему, као и о грумингу, можете да прочитета на линковима, који су дати испод текста, на дну странице.

Завршни дио (5 минута): Завршна игрица по избору водитеља.

2. https://www.sigurnodijete.ba/awareness-centar/kategorija-roditelji/resursi/dokumenti/https://www.sigurnodijete.ba/centar-za-sigurni-internet/

УВОДНЕ И ЗАВРШНЕ РАДИОНИЧАРСКЕ ИГРЕ

УВО

ДН

Е И

ЗАВ

РШН

Е РА

ДИ

ОН

ИЧА

РСКЕ

ИГР

Е

212

КОД ТЕБЕ МИ СЕ СВИЂА

Сви сједе у кругу и водитељ каже: „Сада покушајте да особу са десне стране представите на позитиван начин. Реците њено име и нешто што вам се код ње свиђа. На примјер, ово је Драгана, код ње ми се допада што је весела.”

ИМЕНА

Водитељ каже: „Идемо у круг и свако треба брзо да каже своје име.”

ИМЕНА И ПРИДЈЕВИ

Водитељ каже: „Хајде сада нека свако каже своје име или надимак и придјев који почиње са истим словом као и име или надимак. На примјер, цвркутава Цеца, распјевана Рада.”

ИМЕНА, А-ХА

Сви сједе у кругу и водитељ каже: „Сада ћемо се играти својим именима. Ево како ћемо то радити. Онај који почиње игру учиниће сљедеће: десном руком се лупи по лијевом рамену и каже „А”, затим лијевом руком по десном рамену и каже „ХА”, па десном руком по десној бутини и каже своје име, онда лијевом руком по лијевој бутини и каже име оног кога ће да прозове. На примјер, А-ХА, Сњежана-Зоран. Затим Зоран понови А-ХА, каже своје име, па име онога кога прозива и тако редом. Битно је да се држи ритам и да се изводи релативно брзо.”

ИНТЕРВЈУ 1

Водитељ каже: „Подијелите се у парове, тако да будете са неким кога добро не по-знајете или с ким се не дружите често. Особа А има задатак да у року од три минута сазна што више ствари о особи Б. Затим ћете замијенити улоге. Када А и Б обаве ин-тервју, вратићемо се опет у круг и тада ће свако представити свога партнера. Притом ће устати и стати иза њега, а оно што буде говорио, говориће у првом лицу једнине.”

ИНТЕРВЈУ 2

Водитељ каже: „Подијелите се у парове тако да будете са неким кога добро не по-знајете или са ким се не дружите често. Особа А има задатак да у року од пет минута сазна што више необичних ствари о особи Б. Затим, на мој знак, оне замијене улоге.”Када буду обављени сви интервјуи, вратићемо се у круг и свако ће рећи оно што је сазнао о свом партнеру.

НАДИМАК

Водитељ каже: „Сада ће нам свако рећи своје име, да ли зна како га је добио, да ли га воли или не и зашто. Ако имате надимак, реците како сте га добили, да ли га волите или не и зашто. Да ли бисте вољели да се другачије зовете и зашто?”

УВО

ДН

Е И

ЗАВ

РШН

Е РА

ДИ

ОН

ИЧА

РСКЕ

ИГР

Е

213

ПИТАЈ МЕ - ПИТАМ ТЕ

Ученици се поредају у два концентрична круга, гдје свако има свога пара и окренути су лицем у лице. Водитељ каже: „Сада имате прилику да од свога пара сазнате нешто што до сада нисте знали о њему. Можете га питати шта год хоћете, а ваш пар ће вам одговорити. Прво ће питати они који стоје у унутрашњем кругу. Потрудите се да на питања одговарате кратко и јасно.”Када сваки пар заврши са питањем и одговарањем, спољашњи круг се ротира за једно мјесто удесно. Сада питања постављају они који стоје у спољашњем кругу. Овај поступак се понавља још два пута тако да свако буде у прилици да два пута поставља питања и два пута одговара.Затим се сви враћају у круг и слиједи расправа о томе како су се осјећали у улози испитивача и испитаника. Разговор се води у том правцу да се укаже на тешкоће које постоје приликом успостављања комуникације те на различитости која се огледа у томе да је неком лакше да започне комуникацију а некоме да одговара. Треба да се избјегне да се у дискусији препричавају питања и одговори.

ЛЕЂА УЗ ЛЕЂА

Водитељ каже: „Устаните и прошетајте по учионици разгледајући једни друге. Трудите се да запамтите што више детаља. Послије неколико минута, на мој знак стаћете уз особу која вам је најближа, леђа уз леђа. Ваш сљедећи задатак је да наизмјенично опишете једно другог на основу онага што сте запамтили.”

ПРАВЉЕЊЕ БЕЏЕВА СА СЛИЧИЦАМА

Водитељ каже: „Да бисмо лакше памтили имена, напишите на овим папирићима своје име или надимак, или име којим бисте вољели да вас зовемо на радионици. Да би беџ љепше изгледао, нацртајте на њему свој лични печат.”

ПРАВЉЕНЕ БЕЏЕВА СА ПОРУКАМА ЛИЧНЕ ПРИРОДЕ

Водитељ каже: „Сада ћемо покушати да се упознамо на један нов начин и да тако једни о другима сазнамо што више. На овим папирима напишите три ствари по који-ма мислите да сте различити од свога партнера и слични са њим. Када то урадите замијените листиће са својим партнером и разговарајте о написаном садржају.”Игра се наставља тако што се сви враћају у велики круг и размјењују своје сличности и разлике.

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

Водитељ каже: „Подијелите се у парове, а при том изаберите некога из групе кога не познајете добро. На папиру напишите три ствари по којима мислите да сте различити од свог партнера и слични са њим. Када то урадите замијените листиће са својим партнером и разговарајте о написаном садржају.”

УВО

ДН

Е И

ЗАВ

РШН

Е РА

ДИ

ОН

ИЧА

РСКЕ

ИГР

Е

214

Игра се наставља тако што се сви враћају у велики круг и размјењују своје сличности и разлике.

ЗНАМ ШТА ВОЛИМ

Водитељ каже: „Сада нека свако на папиру напише три ствари које јако воли. То може бити било шта. Када напишете одговоре покушајте да нађете једног друга или другарицу који има одговоре који су слични вашим, а затим са њим/њом тражите трећег за којег мислите да вам је сличан.” Игра се може продужити тако што се стварају четворке, петорке, итд. На крају се групе представљају и говоре које су њихове карактеристике, шта воле, шта чланове међусобно повезује.

ЗНАМ ШТА ВОЛИМ И ШТА НЕ ВОЛИМ

Водитељ каже: „Напишите на папиру три ствари које волите и три које не волите (остало је све исто као и у претходној игрици „Знам шта волим”).”

РУКОВАЊЕ

Водитељ каже: „Ово је веома једноставна игра у којој ће ваш задатак бити да се рукујете са сваким чланом групе и при том не изговарате нити једну ријеч. Пазите, у овој игри се не говори!”

ГРИМАСЕ

Дјеца стоје у кругу. Водитељ каже: „Предлажем да мало раздрмамо своја лица. Свако од нас ће да направи неку смијешну гримасу, да искриви лице колико год може. Остали треба да пажљиво гледају и да понове исту гримасу. Када онај ко приказује гримасу заврши са приказивањем онда треба да пљесне што је знак за остале да треба да почну са копирањем.”

ИМИТИРАЊЕ

Водитељ каже: „Сада ћемо да ходамо у круг, али на посебан начин. Имитираћемо ход који вам предложим”. У игрици се могу имитирати сљедеће ствари:• како хода фудбалер који се враћа са утакмице;• како хода робот;• како хода пијаница;• како хода дијете од двије године;• како хода жена која се враћа са пијаце; итд.

ЧУДЕСНИ ПОКЛОН

Ученици стоје у кругу и водитељ каже: „Сада ћемо играти једну игру у којој ће свако од вас моћи да поклони другарици или другу нешто што зажели. Услов је само да име поклона не каже, већ да покуша да га представи пантомимом. Онај ко прими поклон ће се захвалити, а затим ће свој поклон додијелити сљедећем.”

УВО

ДН

Е И

ЗАВ

РШН

Е РА

ДИ

ОН

ИЧА

РСКЕ

ИГР

Е

215

ТАЛАС

Сви ученици стоје у кругу и водитељ каже: „Ова игра се зове талас. Ја ћу сада направити један покрет, на примјер, махнућу руком. Чим га завршим, онај који стоји до мене са десне стране ће га поновити. У тренутку када га буде завршавао онај са његове десне стране ће почети са понављањем и све тако редом. Затим ће неко направити неки други покрет који ће се ланчано преносити.”

ЈА ШАПАТОМ, А ТИ ГЛАСНО

Водитељ каже: „Сада ће свако од нас да се присјети шта га је обрадовало током протекле недјеље и нека то буде нешто што би волио/ла да подијели са нама. То ћемо учинити на један необичан начин. Ја ћу рећи шта ме је обрадовало, шапатом, а затим ћу позвати некога из групе да гласно понови то што сам ја рекао/ла. Након тога ће он шапатом рећи шта је њега обрадовало током недјеље и прозвати другога да то понови гласно.”

ТРАЖИШ МЕ – ТРАЖИМ ТЕ

Водитељ подијели дјецу тако да сједну у два концентрична круга и каже: „Сада нека сви који сједе у унутрашњем кругу пронађу у својим торбама или џеповима неку стварчицу, ситницу коју ће ставити у центар круга. Затим ће они који сједе у вањском кругу, један по један, узимати по један предмет из центра круга који им се допада.“ Када су сви изабрали по један предмет водитељ каже: „Сада ће власник предмета који сте изабрали да буде ваш пар.”

АТОМ

Водитељ каже: „Слободно се крећите по цијелом простору на начин који вам одговара. Ако викнем Атом! зауставићете се, а ако викнем Атом 3! зауставићете се и ухватити за руке прве двије особе до себе и тако направити тројку, а то је Атом 3. Ако викнем Атом 5! направићете групу од пет чланова.”

ПОМИЈЕШАЈ СЕ

Водитељ каже: „Слободно се крећите по учионици на начин који вам одговара. Кад кажем Сад!, ухватите се за руке са најближом особом до вас. Затим ћете тако у паровима наставити шетњу. Када поново кажем Сад! прићи ћете најближем пару до себе и формирати четворке.” Поступак се понавља све док водитељи не формирају групе од онолико чланова колико је потребно да сачињава једна група.

ГОДИШЊА ДОБА

Водитељ каже: „На мој знак подијелићете се у четири групе, тако што ће свака група представљати једно годишње доба. Нека они који су се родили у љето стану овдје (водитељ покаже мјесто), рођени у јесен овдје (водитељ покаже мјесто), рођени у зиму овдје (водитељ покаже мјесто) и рођени у прољеће овдје (водитељ покаже мјесто).”

УВО

ДН

Е И

ЗАВ

РШН

Е РА

ДИ

ОН

ИЧА

РСКЕ

ИГР

Е

216

ЈЕДАН, ДВА ИЛИ ТРИ

Водитељ каже: „Замислићете у себи један број: један, два или три. Рецимо да је један од та три броја ваш омиљени број. Јесте ли замислили? Добро, имајте га на уму. Сада ћу вам показати како можемо одгонетнути да ли је друга особа замислила исти број као и ми, а да при том не говоримо. Открићемо то руковањем. Ево како. Ако сам замислила број један протрешћу руку особе са којом се рукујем једом, ако сам замислила број два протрешћу је два пута, а три, три пута. Уколико је особа са којом се рукујете протресла вашу руку исто колико и ви њему, онда ћете једно другоме стиснути руку и самим тим престати да се рукујете. Ако нисте наишли на особу са истим бројем наставите је тражити. Када сви открију бројеве онда се подијелите у групе тако што ће једну групу да сачињавају јединице, другу двојке и трећу тројке.”

ДА – НЕ

Водитељ каже: „Подијелићемо се у парове и стаћете једно наспрам другог. Један члан пара ће стално изговарати ДА, а други НЕ. Свако треба да убиједи оног другог у своје мишљење, тако што ће користити различита средства: интонацију, јачину гласа, положај тијела и др. Када кажем Стоп! престајете и мијењате улоге.” Иста игра може да се уради са варијацијама: ХОЋУ-НЕЋУ, МОЖЕШ – НЕ МОЖЕШ, СМИЈЕМ – НЕ СМИЈЕМ и сл.

НЕ ВОЛИМ КАДА МИ НЕКО

Водитељ каже: „Сада ћемо да сједнемо у круг и свако од нас ће да каже шта му смета у комуникацији са другима, али тако што ће да почне реченицу са: „Не волим када ми неко ...” Након овог, када завршимо круг, идемо још једном, али са задатком да кажемо како се понашамо, то јест, како реагујемо у тој ситуацији.”

ОСОБИНЕ КОЈЕ ЦИЈЕНИМ КОД СЕБЕ

Водитељ каже: „Узмите оловке у руке и ставите папире испред себе. Када кажем Сад!, почећете да пишете одговор на питање „Које особине цијените код себе?” Писаћете један минут, без подизања оловке са папира. Слободно пишите све особине које вам падну на памет. Када кажем Стоп! престајете са писањем.”

ДОДИРИВАЊЕ ДЛАНОВА

Водитељ каже: „Одаберите себи пара и станите једно наспрам другог са рукама испруженим у висини рамена, тако да се додирујете длановима. Помијерајте руке у различитим правцима, тако да не изгубите контакт. На мој знак имате задатак да у свој пар уведете најближу особу до вас и да направите тројку, па затим четворку.” Када се игра заврши можете прокоментарисати како им је било радити у пару, тројкама или четворкама.

УВО

ДН

Е И

ЗАВ

РШН

Е РА

ДИ

ОН

ИЧА

РСКЕ

ИГР

Е

217

ХАЈДЕ ДА СЕ ОПУСТИМО

Водитељ каже: „Ево начина на који можемо помоћи једни другима да се мало опустимо и смањимо нервозу. Станите сви у круг. Окрените се надесно. Напетост највише осјећамо у раменима и врату. Покушаћемо да је смањимо масирањем у тим предјелима. Свако ће то да ради особи која стоји испред њега. Након неколико минута ћемо се окренути на другу страну.”

СТОНОГА

Ученици стану у круг и водитељ каже: „Окрените се на лијево тако да једни другима гледате у потиљак. Станите што је више могуће близу једни другима. На мој знак полако сједите једни другим у крило. Ако ово успијемо, почећемо лагано да се крећемо, прво лијевом, па десном ногом, као стонога.”

ВРБА

Водитељ каже: „Хајде да играмо једну њежну игрицу. Треба ми добровољац да ста-не у средину круга, који ћемо ми да направимо. Он ће да буде врба, коју ће остатак група, као вјетар да таласа. Сада ћемо сви да ставимо дланове испред себе и да их благо ослонимо на врбу. Врба треба да се опусти и пусти вјетру да је њише.”

ЧВОР

Водитељ каже: „Сада ћемо сви да станемо у круг и чврсто да се ухватимо за руке. Лагано ћемо да се крећемо једни према другима у сусрет и затим да се упетљавамо, тако што ћемо да се провлачимо испод руку, чврсто се и даље држећи за руке. Када се сасвим упетљамо, лагано ћемо да се почнемо распетљавати. Веома је важно да не испуштамо руке једни другима, све док се не вратимо у почетни положај.”

ОГЛЕДАЛО

Водитељ каже: „На цијелој површини папира нацртајте огледало и потпишите се на њему. Овај свој папир са нацртаним огледалом пошаљите у круг. На њему ће вам сви остали чланови групе написати неку лијепу поруку. Тако ће свако од вас да добије пуно лијепих порука.”

ВЕЛИКИ ВЈЕТАР ДУВА

У круг се поставе столице за једну мање од броја ученика. Сви посједају на столице, само један добровољац остане у кругу и почиње да изговара реченицу, којом прозива друге ученике да замијене столице. Након што се у реченици пронађу поједини ученици, они морају да устану и замијене мјеста. Реченица коју добровољац изговара је: „Велики вјетар дува за све оне који ... (овдје може да каже, нпр. имају фармерке, плаву косу, бицикл, и сл.)”. Ученик који остане без столице поново изговара ту реченицу, али мијења критериј одабира ученика који мијењају столице.

УВО

ДН

Е И

ЗАВ

РШН

Е РА

ДИ

ОН

ИЧА

РСКЕ

ИГР

Е

218

ЗУМ – ШКРИП

Сви сједе у кругу и водитељ каже: „Замислите да је ЗУМ звук који стварају тркаћа кола. Ја ћу почети тако што ћу рећи ЗУМ, као да су поред мене прошла једна таква и окренути се на лијево. Онда ће особа до мене, којој сам се окренула рећи исто ЗУМ и окренути се налијево према сљедећој особи. И тако ће се тај звук преносити све док неко не каже ШКРИП. То значи да су се кола зауставила и да почињу да се крећу у супротном смијеру, то јест, надесно. Звук ЗУМ треба да изговори особа која се налази са десне стране особе која је рекла ШКРИП. Игра се игра тако да испада онај ко се не огласи на прави начин или не окрене у правом смијеру.”

ДРАГА ДА ЛИ МЕ ВОЛИШ?

Сви ученици сједе у кругу и водитељ каже: „Идемо сада да се играмо једне шаљиве игрице. Свако од вас ће се особи са лијеве стране обратити са питањем „Драга да ли ме волиш?”, а та особа му одговара: „Да драги волим те, али никако не могу да ти се насмијем.” Ово се наравно изговара без смијања. Они ученици који се насмију испадају из игре.”

ЛИНИЈА ДОПАДАЊА

Ова игрица се игра обично на крају радионице, када ученици треба брзо да ева-луирају радионицу са истицањем колико им се допала. Тада одредите један крај учионице као крај који значи УОПШТЕ МИ СЕ НИЈЕ ДОПАЛА, а други, супротни, као У ПОТПУНОСТИ МИ СЕ ДОПАЛА. Простор између је континуум, на којем се ученици редају, сходно њиховој процјени колико им се радионица допала.

ДА ЛИ САМ ТО ЈА?

Ученици добију комад папира и сљедеће упутство: „Сада ћете на овим папирима да напишете три особине које не волите код других људи. За овај задатак имате 3 минута.” Након истека времена, ученици читају особине које су написали на своје папириће. Након тога се разговара о томе да ли они међу особинама које су навели налазе неке које препознају код себе. Циљ игрице је да ученици спознају како је једна од карактеристика човјека и то да неке особине, које не воли код других људи, и сам посједује.

ФОКУС ГРУПА КАО МОДЕЛ

ГРУПНОГ РАДА

КАРАКТЕРИСТИКЕ ФОКУС ГРУПА КАО ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА

ТЕМЕ ФОКУС ГРУПА

ФО

КУС

ГРУП

А КА

О М

ОД

ЕЛ Г

РУП

НО

Г РА

ДА

222

КАРАКТЕРИСТИКЕ ФОКУС ГРУПА КАО ТЕХНИКЕ ИСТРАЖИВАЊА

Фокус групе спадају у квалитативне технике истраживања. Упроштено речено, ова техника се заснива на прикупљању података кроз групну дискусију коју структурира водитељ фокус групе. У фокус групама најчешће учествује око 6 до 12 учесника, који у временском периоду од 90 до 180 минута разговарају на одређену тему.

Фокус групе су у прошлости нешто рјеђе кориштене, али у скорије вријеме постају све значајнија техника за испитивање разних социјалних и психолошких појава. Главна карактеристика и предност фокус група је интеракција између учесника. Ова техника се и користи у прикупљању података онда када је за квалитет података и одређене увиде битна интеракција између учесника.

Фокус групе у одређеном смислу подсјећају на интервју. Највећа разлика између фокус групе и дубинских интервјуа је у томе што се код фокус група форсира групна дискусија и интеракција, као и њен утицај на промјену ставова. У фокус групама учесник дискутује са другим учесницима, док у интервјуу дискутује заједно са интервјуером. Зато је фокус група динамичнија, јер истраживач посматра како се формирају и супротстављају ставови, у интеракцији са другима.

Улога модератора у фокус групама је веома битна. Модератор треба да буде спреман за дискусију тако што ће унапријед припремити истраживачка питања. тј. водич за дискусију. Тај водич може бити мање или више структурисан. Према Фајгељу (2004) максимум три теме могу бити покривене у водичу, а минимум једна. За сваку тему треба припремити и одређени број потпитања. Питања требају да буду тако осмишљена да одговори на њих испуне циљ одржавања фокус групе. Уколико је тема мање позната учесницима, корисно је припремити већи број и то што конкретнијих потпитања. Модератор треба да обезбиједи конструктивну дискусију у којој ће сваки учесник бити у могућности да изнесе своје ставове. Веома је битно да модератор зна како да стимулише дискусију и обезбиједи интеракцију између учесника. Модератор при томе треба да превенира било какве сукобе или омаловажавања између учесника. Поред тога, модератор треба да буде способан да подстакне учеснике на дискусију уколико је група пасивна, те да усмјери учеснике према теми уколико они скрену с теме.

Фокус групе се обично снимају кроз аудио или видео запис. Прије тога, неопходно је да учесници дају свој пристанак за снимање, а он се углавном документује и по-тврђује писменим потписом. Ови записи су нужни због тога што се анализа фокус група заснива на транскрипту, односно прекуцавању дискусије са фокус група.

Једна од важних тема у фокус групама је и селекција учесника. Фокус групе нису репрезентативне, нити је њихов основни циљ добијање репрезентативних података. Сама суштина је фокусирање на одређене унапријед дефинисане циљне групе. Понекад су критеријуми за селекцију минимални, па тако било ко

ФО

КУС

ГРУП

А КА

О М

ОД

ЕЛ Г

РУП

НО

Г РА

ДА

223

може учествовати, тј. сви они који имају нешто да кажу на задату тему. Међутим, најчешће су учесници оне особе које су на неки начин повезане са циљем и темом фокус групе, или које су неком својом карактеристиком (психолошком, демографском итд.) интересантне за истраживање. У том случају селекцији обично претходи попуњавање упитника за избор учесника у којима ћемо добити сазнања о заступљености за нас битних варијабли. Учесници могу понекад да се међусобно и познају. То може бити олакшавајућа околност имајући у виду да је за фокус групе битна интеракција и међусобна дискусија учесника, али и отежавајућа уколико дискусија прерасте у неозбиљно „чаврљање”. Понекад инсистирање на сачињавању група од људи које се међусобно не познају, узрокује мање интензивну и продуктивну дискусију (Ђорђевић, 2005).

Већ смо навели да број учесника у фокус групама може да варира. Тај број учесника које ћемо позвати највише зависи од очекиваног степена емоционалне везаности учесника за тему, те њихове спремности и отворености да и дискутују. Гдје очекујемо већу емоционалност и спремност за дискусију, позваћемо мањи број учесника. Приликом одређивања броја учесника треба имати у виду да се одређени број позваних учесника обично не појави па се због тога позове више учесника него што нам треба.

Број фокус група у оквиру одређених истраживања је различит. Он прева- сходно зависи од броја фактора (варијабли) чији ефекат желимо да испитамо. Што је већи број битних варијабли, потребан је и већи број фокус група, будући да ће критериј за састав фокус група бити заступљеност одређене варијабле коју детаљније испитујемо. Број фокус група зависи и од дубине и сложености резул-тата који се очекују добити. Ако је фокус група основна техника у истраживању и ако кроз њу очекујемо добити кључне податке, логично да ћемо спровести већи број фокус група.

Када је у питању анализа фокус група, истраживач може да има два приступа. У једном приступу посматра се ниво консензуса и сагласности око неких тема и питања. У другом је већи акценат на различитостима и несугласицама које обично резултирају и богатијом интеракцијом и информацијама. У сваком случају у анализи је корисно користити оба присупа, тј. нагласити око којих питања је постојала општа и већинска сагласност, а око којих подијељеност између чланова. Свако тумачење је праћено и одређеним карактеристичним изјавама учесника. Треба напоменути да се не препоручује квантификација података добијених из фокус група (Ђорђевић, 2005).

Фокус групе имају своје предности и недостатке. Предност је свакако то што добијамо детаљније одговоре о одређеном феномену. У могућности смо да детаљније упознамо динамику неке појаве, да добијемо одговоре на питања зашто и како се нешто дешава или постоји. Учесницима се даје и могућност да га у контакту са другим људима објашњавају и евентуално бране. При томе је истраживачу могуће и да види колика је отпорност и чврстоћа неких ставова код испитаника. Додатна предност је и да су ставови обично живописно представљени и објашњени кроз примјере и искуства из живота.

ФО

КУС

ГРУП

А КА

О М

ОД

ЕЛ Г

РУП

НО

Г РА

ДА

224

Мана фокус група је теже и компликованије организовање. Потребно је окупити групу људи у тачно одређено вријеме које свима одговара, организовати простор, обезбиједити друге техничке и логистичке услове који могу бити и финансијски скупи. Понекад није једноставно ни модерирати групну дискусију те наћи праву мјеру између активног и пасивног стила модерирања. Структура учесника ако није пажљиво селекционирана може проузроковати да се неки учесници повуку и буду пасивни, док други имају предоминантну улогу. Проблем је и тај да учесници због присуства чланова групе на нека питања одговарају неискрено и у складу са социјалном пожељношћу.

ТЕМЕ ФОКУС ГРУПА

Област: УчењеПитања: • Шта за вас представља учење? На који начин учите?• Примјењујете ли неке стратегије учења? • Како гледате на садржаје које учите у школи?• Колико вам користе у свакодневном животу?

Област: Подучавање Питања:• Шта за вас представља подучавање?• Користе ли ваши наставници/професори методе рада, које вас подстичу на

промишљање?• Колико сте задовољни начином на који ваши наставници/професори са вама

обрађују нове садржаје?• Шта за вас значи оцјена? Колико је она за вас битна? Зашто? • Сматрате ли да је овај начин оцјењивања који имамо у школама адекватан?

Имате ли идеју како би се ученици још могли оцјењивати?

Област: Конфликти и рјешавање конфликатаПитања:• Како спречавати вршњачке конфликте?• Зашто је неко насилник, а како је бити жртва насиља?

Област: Превенција вршњачког насиља Питања:• Зашто нека дјеца и млади имају потребу да буду насилни?• Колико родитељско васпитање утиче да дјеца буду насилна?• У каквом су односу физичко кажњавање дјеце и насиље?• Који су ефикасни начини да се спријечи вршњачко насиље?• Зашто нека дјеца и млади подржавају насилнике? Толеришемо ли насиље?• Шта можемо учинити да спријечимо насиље?

ФО

КУС

ГРУП

А КА

О М

ОД

ЕЛ Г

РУП

НО

Г РА

ДА

225

Област: Предрасуде, поштовање различитости, толеранцијаПитања:• „Свака птица своме јату лети” или „Супротности се привлаче”• Да ли имам предрасуде?

Област: Активизам младихПитања:• Права и одговорности ученика у школи?• Како бити активан у школи?

Област: Превенција кориштења психоактивних супстанци Питања: • Који су разлози зашто млади користе дроге?• Које потребе стоје иза тих разлога?• На које начине се потребе могу задовољити, а да то не буде дрога?• Које су посљедице узимања дрога?

Област: СексуалностПитања: Да ли је важно разговарати о сексуалности?Зашто млади избјегавају питати стручњаке или одрасле о сексуалности?Колико су провјерене информације које добијамо путем интернета?Које су предности посједовања тачних и правовремених информација о сексуалности?Шта се дешава када имамо нетачне информације о сексуалности?

226

КОРИШТЕНА И ПРЕПОРУЧЕНА

ЛИТЕРАТУРА

• Dušanić, S., Zečević, I., Lovrić, S., Drobac, M. (2004). Festina lente. Rukopis napravljen za potrebe projekta Stručne službe u školama implementiranog od strane Društva psihologa Republike Srpske.

• Gomes, R. (2000). Svi različiti. Svi jednaki. Obrazovni paket. Ideje, izvori, metode i aktivnosti za neformalno interkulturalno obrazovanje mladih ljudi i odraslih. Slavonski Brod: Europski klub Slavonski Brod.

• Kovač – Cerović, T., Rosandić, R., Popadić, D. (1996). Učionica dobre volje. Uvod. Beograd: Grupa most, Unicef.

• Krkeljić, Lj., Slobig, J. (2001). Kreativno rješavanje konflikata u učionici. Podgorica: Ministarstvo prosvjete i nauke. UNICEF.

• Lobodok Štulić, I., Krivačić, M., Kijevčanin, S., Jovanović, D., B. Stojanović, D. (1998). Umeće odrastanja. Beograd: Udruženje za kreativni razvoj.

• Plut, D., Marinković, L., Živković, D. (2004). Konflikti i šta sa njima. Beograd: Kreativni centar.

• Popadić, D., Mrše, S., Kovač – Cerović, T., Pečujlić – Mastilović, S., Kijevčanin, S. (1998). Pametniji ne popušta. Vodič kroz sukobe do sporazuma. Beograd: Grupa most i centar za antiratnu akciju.

• Priručniku o zaštiti seksualnog i reproduktivnog zdravlja „Sačuvajmo zdravlje“ (2002). Beograd: UNICEF.

• Radetić Lovrić, S. (2013): Radionica kao model rada sa grupom u okviru vaspitno-obrazovnog sistema. U: Gavrilović, A., i sar., (Ur.), Socijalni rad u školi. Laktaši: Grafomark, str. 243-255.

• Uzelac, M. (1997). Za Damire i Nemire. Zagreb: Mali korak – Centar za kulturu mira i nenasilja.

227

БИОГРАФИЈЕ АУТОРА (АЗБУЧНИМ РЕДОМ)

др Милица Дробац - Павићевић (р. 1979. године, Бачка Паланка). Дипломи-рала, магистрирала и докторирала је психологију на Филозофском факултету у Бањалуци. Запослена је као ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, при Катедри за психологију. Као одговорни настав-ник изводи наставу из предмета који припадају ужој научној области Педагошка и школска психологија на Студијском програму психологија, Студијском програ-му педагогија и Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци. Учествовала је на неколико научних скупова и конференција са међународним учешћем, као и у неколико пројеката из области образовања, креативности и даровитости. Члан је струковног удружења Друштва психолога Републике Српске. Сарадник је у Астро-номском друштву Вишњан (Хрватска) и Знанствено едукацијском центру Вишњан (Хрватска). Такође је званични психолог МЕНСА (БиХ). Њен научни, истраживачки и стручни рад доминантно је усмјерен на области даровитости и креативности. Аутор је књиге „Шта је то креативност”. Мајка. Удата.Контакт: [email protected]

др Срђан Душанић (р. 1974. године, Градишка). Дипломирао је и магистрирао психологију на Филозофском факултету у Бањалуци, а 2009. године докторирао на Филозофском факултету у Београду. Запослен је као професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, при Катедри за психологију. Објавио је једанаест књига, те значајан број научних радова. Највише се бавио проучавањем психологије религиозности, али се издвајају и истраживачке монографије о мигрантској проблематици, грађанској и политичкој партиципацији, екстремизму младих, фудбалским навијачима, родним односима, социјалним идентитетима. Учествовао у изради неколико приручника за интерактивне радионице из области насиља, комуникације, активизма младих итд. Водио је велики број обука за различите институције из области развоја људских потенцијала. Професионална и животна искуства стицао у 50-ак земаља широм свијета. Отац. Контакт: [email protected]

др Дијана Ђурић (р. 1962. године, Сисак). Дипломирала је психологију на Фи-лозофском факултету Универзитету у Ријеци, а магистрирала и докторирала из области Клиничке психологије и психотерапије на Филозофском факултету у Бањалуци. Запослена је у ЗФМР „Др Мирослав Зотовић”, Бања Лука, на посло-вима и радним задацима психолога. У току свог професионалог рада је ангажо-вана на бројним пословима и пројектима државних институција и невладиних организација у планирању активности, организацији и вођењу едукација и тре-нинга, супервизији и евалуацији различитих пројеката, те као консултанткиња из

228

области психологије и психосоцијалне подршке. У току свог рада стекла је зна-чајно искуство у раду са припадницима различитих вулнерабилних група: особе са инвалидитетом, жртве рата и њихове породице, жртве породичног насиља и другим маргинализованим групама. Тренутно је ангажована као предавач на Независном универзитету - Бања Лука. Предсједница је Друштва психолога Ре-публике Српске. У раду је посвећена мултидисциплинарном и мултисекторском приступу у промоцији менталног здравља и унапређењу добробити грађана. Мајка и будућа бака.Контакт: [email protected]

др Ивана Зечевић (р. 1977. године, Бања Лука) је ванредна професорица на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, на Катедри за педагошку и школску психологију. Своје интересовање за дјечију и адолесцентску психологију усмјерава већ 18 година, радећи на пољу менталног здравља дјеце и младих у васпитно – образовном систему, како у научно – истраживачком раду, тако, посљедњих неколико година и као РЕБТ психотерапеут под супервизијом. У оквиру научно – истраживачког рада посљедњих година посебну пажњу усмјерава на наставне планове и програме за основну школу и њихову анализу, као и на наставне планове и програме за образовање будућих наставника. Поред тога се бави испитивањем интернализујућих и екстернализујућих реаговања дјеца и младих у школској средини. Осим на пољу научно – истраживачког рада, активна је на пољу превенције, те ради на томе да школа постане сигурно мјесто за раст и развој сваког дјетета. Мајка. Контакт: [email protected]

Сања Радетић Ловрић (р. 1977 године, Бања Лука). Дипломирала је, маги-стрирала и докторирала психологију на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци. Ванредни је професор на Катедри за психологију Универзитета у Бањој Луци. Њен научни, истраживачки и стручни рад је, у највећој мјери, по-свећен васпитању дјеце и младих и проучавању везе између процеса социјали-зације и понашања дјеце у ризику, контакту и сукобу са законом, те примјени социјалне психологије у праву и социјалној заштити. Креатор је и награђивани аутор програма за унапређење квалитета живота младих, те покретач значајних едукативних програма за професионално усавршавање психолога и других ху-манистичких професија. Предсједница је Управног одбора Друштва психолога Републике Српске од 2011. године. Аутор и коаутор већег броја научних чланака, монографија и стручних публикација. Мајка. Контакт: [email protected]

Fujitsu

Snapshot

Zbirka radionica za grupni rad sa djecom i mladima ... - UNICEF

Documents

Transcript of Zbirka radionica za grupni rad sa djecom i mladima ... - UNICEF