UPRAVLJANJE PROMENAMA I INOVACIJAMA U PREDUZETNIŠTVU I predavanje

1

1

UPRAVLJANJEPROMENAMA I INOVACIJAMA

U PREDUZETNIŠTVUI predavanje

Organizacione promene

• Organizaciona promena predstavlja svaku promenu uorganizacionom sistemu koja dovodi do višeg nivoa efikasnostii efektivnosti funkcionisanja, odnosno, sve što dovodi do višegnivoa iskorišćenosti ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa,kao i usklađenosti sa okruženjem.

• U današnjem turbulentnom okruženju organizacione promenesu neminovnost.

• Razlikuju se unutrašnaje i spoljašnje snage organizacionihpromena.

2

2

Organizacione promene

• U spoljne snage promena se ubrajaju tehnologija, tržište,promene na tržištu rada, ekonomske promene, državni zakonii propisi i slično.

• Unutrašnje snage se uglavnom odnose na nove poduhvate uorganizaciji ili su pod uticajem spoljnih promena. Ove snagemogu biti: promene strategije, radne snage, uvođenje noveopreme i odnos zaposlenih, odnosno njihovo nezadovoljstvoposlom može biti pokretač promena.

3

Vrste organizacionihpromena

4

3


• Promenom strukture smatra se svaka promena u odnosima savlastima, mehanizmu koordinisanja, opisa radnog mesta iilipromena u davanju ovlašćenja zaposlenima.

• Naglasak je na promenama pojedinih dimenzija strukture dabi se povećala efikasnost organizacije. Menjanje strukturepredstavlja promene strukturalnih komponenti, kao što suspecijalizacija, centralizacija, decentralizacija, formalizacija,raspon kontrole, lanac komandovanja ili formiranje odeljenja.

5


• Menadžeri moraju pokretati tehnološke promene kako bi sepovećala efikasnost proizvodnje.

• Danas se tehnološke promene uglavnom odnose na:

uvođenje nove opreme, automatizaciju ili kompjuterizaciju.

6

4


• Menjanje ljudi se odnosi na promenu njihovih stavova,ponašanja, znanja i slično, sa ciljem da se unapredifunkcionisanje organizacije.

• Ovaj pristup se naziva bihejvioristički ili „humani“.

• Baziran je na promenama u kulturi, kao i individualnim iliorganizacionim kompetentnostima.

7

Organizaciono -razvojne tehnike

8

5

• Organizacioni razvoj se, pre svega, odnosi na tehnike razvojaljudi i međuljudskih odnosa u organizaciji. Najprimenljivijetehnike su:

obuka osteljivosti - metod za promenu ponašanja puteminterakcije nestrukturiranih grupa;

izgradnja tima - aktivnosti koje pomažu članovima tima danauče kako svaki član razmišlja i radi;

9


razvoj međugrupa - promena pristupa, stereotipa i percepcijakoje radne grupe imaju međusobno;

proces konsultacija - konsultant izvan kompanije pomažemenadžeru da razume kako međuljudski procesi utiču naizvršavanje rada;

feedback pregled - tehnika za procenjivanje pristupa ipercepcija, identifikovanje u ovim, i rešavanje razlikakorišćenjem informacionog pregleda u feedback grupama.

10


6

11


U PREDUZETNIŠTVUII predavanje

Upravljanje otporom napromene

• Prilikom pokretanja promena u organizaciji menadžeri vrločesto nailaze na otpor od strane zaposlenih.

• Ljudi obično ne vole promene iz razloga kao što su: neizvesnost, navika, briga za lični gubitak i verovanje da promena nije u najboljem interesu za

organizaciju.

12

7

Upravljanje otporomna promene

• Akcije menadžera za smanjivanje otpora prema promenamasu:

1. Obrazovanje i komunikacija Razgovor sa zaposlenima da bi videli logiku promena. Obrazovanje zaposlenih metodom jedan-na-jedan,

memorandumima, grupnim sastancima ili izveštajima. Obrazovanje i komunkacija su prikladni ukoliko je izvor

promena loša komunikacija ili dezinformacija. Postojanje obostranog povrerenja i kredibilnosti između

menadžera i zaposlenih.13

2. Učešće

Dozvoliti onima koji pružaju otpor promenama da učestvuju uodlukama.

Pretpostaviti da ljudi koji pružaju otpor imaju dovoljno znanjada daju značajan doprinos.

Involviranost može da smanji otpor, obezbedi obavezivanje dase promena uspšeno sprovede i poveća kvalitet odluke zapromenu.

14


8

Upravljanje otporom napromene

3. Obezbeđivanje sredstava i podrške Obezbediti održive napore kao što su savetovanja za

zaposlene ili terapije, obuka novim sposobnostima ili kratkaplaćena odsustva.

Mogu da zahtevaju mnogo vremena i da budu skupi.

4. Pregovori Razmena nečega vrednog da bi se smanjio otpor. Potrebni su ukoliko otpor dolazi iz moćnog izvora. Mogu biti

skupi i možda će se morati pregovarati i sa ostalima kojipružaju otpor.

15

5. Manipulacija i preuzimanja

Manipulacija je prikriven pokušaj da se utiče na uvođenjepromena, kao što je izvrtanje činjenica, zadržavanje štetnihinformacija ili stvaranje lažnih glasina.

Preuzimanje je forma manipulacije i učešća. Jeftin i lak način da se dobije podrška onih koji pružaju otpor. Promene mogu da propadnu ukoliko ciljne grupe osete da su

prevarene.

16


9

6. Prinude

Korišćenje direktnih pretnji ili sile. Jeftin i lak način da se odbije podrška. Mogu da budu protivzakonite. Čak zakonska prinuda može biti

ocenjena kao nasilništvo.

• Ukoliko se menadžment ne angažuje na prevazilaženju otporapromenama, postoji opasnost da radnici kroz neformalnukomunikaciju ozbiljno ugroze nastavak procesa započetihreformi tj. promena.

17


Promene, kreativnost iinovacije

• U svakodnevnom govoru, kreativnost i inovacija su pojmovikoji se često koriste kao sinonimi. Međutim, ta dva pojma seipak razlikuju pa ih zbog toga treba preciznije objasniti.

• Inovacija je transformacija novih ideja u korisne proizvode iliusluge. Kreativnost je, dakle, podloga za inovacije, a inovacijesu rezultat primenjene kreativnosti. Svaka kreativna ideja nemora postati inovacija, ali nema inovacije bez kreativnosti.

18

10

Sistemski pogled nainovacije

19

Sistemski pogled nainovacije

• Sa slike se vidi da se do inovativnih proizvoda dolazi prekoinputa i njihovog menjanja.

• Inputi predstavljaju kreativne pojedince u organizaciji.Inovativne organizacije kroz aktivno promovisanje obukesvojih članova i kroz sigurnost radnog mesta ohrabrujupojedince da budu „šampioni“ promena. `„Šampioni“promena (ideja) aktivno i sa entuzijazmom podržavaju noveideje i stvaraju uslove za njihovu primenu.

• Oni imaju visoko samopouzdanje, istrajnost, energiju,spremnost za preuzimanje rizika i vođenje.

20

11

21


U PREDUZETNIŠTVUIII predavanje

Promene,kreativnost i inovacije

• Kreativni pojedinci uz adekvatno poslovno okruženjezapočinju proces inoviranja.

• Adekvatno poslovno okruženje karakterišu tri seta varijabilnihvrednosti koji podstiču inovacije:

organizaciona struktura, kultura i promena ljudskih resursa.

22

12

Promenljive vrednostiinovacija

23

Karakteristikeinovativne kulture

Prihvatanje predrasuda - preveliko insistiranje na objektivnosti iposebnosti ograničava kreativnost.

Tolerancija nepraktičnosti - pojedince koji daju nepraktičneodgovore na pitanja „šta- ako“, ne treba sputavati, jer ono što naprvi pogled izgleda kao smešno, može dovesti do inovativnihrešenja.

Slaba spoljna kontrola - pravila, propisi, politika i slične vrstekontrole su minimalni.

Tolerancija rizika - zaposleni se ohrabruju da eksperimentišu bezstraha od posledica ako dožive nesupeh. Greške se shvataju kaomogućnost za učenje.

24

13

Karakteristikeinovativne kulture

Tolerancija konflikta - podstiče se različitost mišljenja. Sklad isaglasnot među pojedincima, ne smatra se dokazom visokogradnog učinka.

Težište na ishodu, a ne na sredstvima - ciljevi su jasno izneti, apojedinci se podstiču da razmotre alternativne pravce kapostizanju ciljeva. Može biti nekoliko pravih odgovora za bilokoji problem.

Težište otvorenog sistema - menadžeri strogo prate okruženjei reaguju na promene čim se one pojave.

Pozitivan „feedback“ - menadžeri obezbeđuju pozitivanfeedback, a daju podsticaj i podršku zaposlenima da osete dase njihovim kreativnim idejama posvećuje pažnja.

25

Inovacije upreduzetništvu

• „Preduzetništvo je menadžment koji podrazumeva stalnubrigu za šanse i izazove bez obzira da li se radi o razvojuposlova već uspostavljene organizacije ili o stvaranju novogposla i nove organizacije“.

• Preduzetništvo je menadžment koji prepoznaje prilike iizazove, te uvodi inovacije kao normalno prirodno stanje, dokse „klasični“ menadžment bavi održavanjem stabilnog stanjabez poremećaja koje donose radikalne inovacije ili promene.

26

14

Inovacije upreduzetništvu

• Inovacija obično proističe iz neke od sledećih situacija:

neočekivani događaj, uspeh ili neuspeh, nepodudarnost pretpostavljenog i stvarnog, procesi ili zadaci koji zahtevaju poboljšanja, promene strukture tržišta ili privredne grane, demografske promene, promene značenja ili gledanja na stvari i novostečeno znanje.

27

Preduzetnik kaoinovator

• Istorijski posmatrano, termin preduzetnik je imao duguevoluciju, a tek ga je Shumpeter povezao sa pojmominovacije, definišući preduzetnika kao nekoga ko proba novekombinacije i neistražene tehnologije.

• S akcentom na profitno delovanje, preduzetnik je „osoba kojaprimenom nove ideje ili inovacije i preduzimanjem poslovnogrizika u PPS-u, plasira proizvode, usluge, ideje na tržištu radisticanja dobiti.“

28

15

29


U PREDUZETNIŠTVUIV predavanje

Klasifikacija inovacija

• Schumpeter je, uzimajući u obzir prirodu inovacije, identifikaopet osnovnih oblika „kreativne destrukcije“:

Razvoj novog proizvoda ili značajno poboljšanje kvalitetapostojećeg;

Uvođenje novog metoda proizvodnje (npr. inovacije procesa); Otvaranje novih tržišta (naročito izvoz na inostrana tržišta); Pronalaženje novih izvora nabavke sirovina ili poluproizvoda; Stvaranje novog tipa organizacije (inovacije u administraciji).

30

16


31


• Imajući u vidu da inovacija obuhvata postupak od otkrića donjegove primene, jasno je da se za njeno potpunorazumevanje, osim merenja izlaza, mora razumeti i samproces inovacije.

• Iz ovoga može da se zaključi da inovacija, kao komercijalnifenomen, može da se prikaže kao linearni proces koji počinjenaukom, a završava prodajom; ili započinje prepoznatompotrebom kupaca koji se kasnije razvija u proizvod koji jemoguće prodati. Na ovaj način inovacija može da se javi kao”tehnolgy push” ili “market pull”.

32

17


• ”Tehnology push” inovacija, gde nove tehnologije stvarajunove šanse kojima se vodi proces prikazana je na sledećoj slici.

33


• „Market pull” inovacije se ogledaju u više standardizovanojtehnologiji i vođene su potrebama tržišta.

34

18


• Rothwell ove linearne pristupe naziva procesom inovacija prvei druge generacije i navodi da postoje sistematski i empirijskidokazi da su ova dva modela isuviše ekstremni i atipičniprimeri opšteg procesa interakcije tehnoloških sposobnosti, sajedne strane, i potreba tržišta sa druge.

• Ovaj pristup inovacijama, kao procesu kompleksnogmehanizma povratnih veza, je najbolje opisan lančanimmodelom Klina i Rozenberga i uparenim modelom Rothwell iZegvelda, koji je prikazan na sledećoj slici.

35


36

Upareni model

19


• U oba ova modela inovacija je prikazana mreža inter -organizacionih i ekster - organizacionih linija komunikacija,koja povezuje različite unutrašnje finkcije i koje omogućavajupreduzeću da komunicira sa tržištem i širom naučnom itehnološkom zajednicom.

• Osnovna razlika između ovih modela se odnosi na izvorinovativniih ideja. U prvom modelu proces počinje saidentifikacijom tržišne potrebe, a u drugom ideja nastaje kaorezultat interakcije tržišta i tehnologije. Nezavisno od ovihrazlika, zajedničko za ove modele jeste bilateralna interakcija isistem povratnih veza.

37

Implementacijainovacija

• U pogledu reakcije na inovacije, zaposleni se dele u pet grupa:inovatori, kreatori mišljenja, prva većinska grupa, drugavećinska grupa i tvrdo jezgro.

38

2.5 %13.5 %

34 % 34 %16 %

Inovativnagrupa

Grupakreatoramišljenja

Prvavećinskagrupa

Drugavećinskagrupa

Tvrdo jezgrokoje pružaotpor

20

Implementacijainovacija

• Rukovodstvo, obično predsednik u firmi, predstavlja inicijatorakampanje za uvođenje inovacija.

• Program inovacija sprovodi se samo onda kada je u njegauspešno uključeno svih pet grupa.

• Proces uključivanja cele kompanije naziva se ciklusominovacija. Kada se inovacije uvode u relativno brzim ciklusima,organizacije se mogu nazvati inovativnim.

39

Studija slučaja

• Faktori koji utiču na preduzetnike a oni ih ne mogu kontrolisativariraju od promene ukusa potrošača i tehnološkog napretka,pa sve do promena ekonomskih uslova, društvenih trendova iličak promena vremenskih prilika.

Primer 1. Novi trend u ishrani• Jedan od nedavnih trendova koji je imao veliki uticaj na

prehrambenu industriju jeste ishrana koja je podrazumevalaunošenje niske količine ugljenih hidrata.

• Kada je ovaj način ishrane postao popularan, najveći deotržišta je bio snabdevan od strane manjih preduzetnika, jer jeovaj deo tržišta smatran nišom.

40

21

Studija slučaja

• Dok su određeni preduzetnici razvijali proizvode specijalnonamenjene manjim prehrambenim radnjama, drugi su otvaralirestorane ili prodavnice koje su nudile proizvode pomenutogtipa.

• Ovaj trend je uticao na proizvođače u prehrambenoj industriji• Poljoprivrednici koji su se bavili proizvodnjom mesa zabeležili

su povećanje prodaje, a oni koji su gajili krompir i pšenicusuočili su se sa smanjenjem prodaje svojih proizvoda

41

Studija slučaja

• Kako je tražnja za proizvodima sa niskim sadržajem ugljenihhidrata doživela vrhunac, značajan broj velikih kompanijaušao je na ovo tržište, što je imalo negativan uticaj na jedanbroj nezavisnih preduzetnika

• Velike korporacije, kao što je Kellog’s, počele su sa prodajomžitarica sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i u radnjama semogao naći širok spektar proizvoda tog tipa

• Došlo je do pada prodaje nezavisnih preduzetnika koji su biliprvi proizvođači na ovom tržištu, pri čemu su mnogi zatvorilisvoje biznise

42

22

Studija slučaja

Primer 2. Elektronski otpad• Dok za jednu grupu ljudi elektronski otpad predstavlja

problem, za druge predstavlja šansu• Godišnje se reciklira u proseku preko jedne milijarde

kilograma starih kompjutera, telefona i drugih električnihaparata

• Tokom devedesetih godina ovo je stvorilo šansu za mnogepreduzetnike

• Stamp Korbin bio je tehnološki konsultant koji je 1996. godineprodao 200 kompjutera kompaniji Cincinati Bell

43

Studija slučaja

• Kao deo ugovora korporacija je zahtevala od njega dapreuzme njihove stare mašine

• Tada je Korbin došao na ideju da osnuje kompaniju koja ćeprodavati polovne kompjutere i nazvao je RetroBox

• Pravna regulativa je dodatno povećala tražnju zakompanijama kao što je RetroBox

• Retrobox je razvio softver koji u potpunosti briše podatke sapreuzetih polovnih računara

• Drugi propisi se odnose na ilegalno odlaganje elektronike naotpad, što je stvorilo nove šanse za preduzetnike koji se baverecikliranjem elektronskog otpada

44

23

Viđeno u časopisuEntrepreneur

Savetujte preduzetnika o tome kako biti kreativniji• Odlučili ste izgradite kreativnu agilnu kompaniju temeljem

čvrstog uverenja da će kreativnost pomoći i vama i vašojkompaniji da procvetate

• Učiti kako biti kreativniji jednako je učenju bilo koje drugeveštine: stručnost stičete kroz vreme

• Počnite samostalno ili sa nekoliko kolega isprobavati pojedinetehnike

• Da li je razmišljanje izvan stereotipa uvek pomalo neugodno?• Kako možete navesti druge da Vas shvate ozbiljno?• Koje biste kreativne tehnike preporučili?

45


Savetujte preduzetnika o tome kako biti inovativniji

• Neil Franklin je 1998. godine počeo nuditi celodnevnutelefonsku službu za korisnike i kupci su bili oduševljeni

• Ponuda se uklapala u strateški smer koji je Franklin zacrtao zaDataworkforce, kompaniju za pronalaženje kadrova utelekomunikacijskom inženjeringu, sa sedištem u Dallasu

• Napravio je telefonski sastav u kome su se telefonski poziviizvan radnog vremena preusmeravali na fiksne i mobilnetelefone njegovih 10 zaposlenih

46

24


• Danas Franklin, tridesetosmogodišnjak, ima gotovo 50zaposlenih i nastavlja istraživati načine kako poboljšati uslugeDataworkforce-a

• Telefonska usluga 24 sata je opstala, ali neki drugi pokušajinisu uspeli. Jedan od neuspelih pokušaja bio je osmišljavanjepersonalizovanih internet stranica za svakog od klijneta.„Preterali smo sa tom idejom i potrošili 30000 dolara a zatimodustali“ – Franklin

• Odustali su i od pokušaja da globalno prošire brendoglašavanjem u velikim svetskim gradovima. PremaFranklinovim rečima: „sve je išlo poprilično dobro sve doknismo izračunali troškove“

47


• Strategija „Portfolio inicijativa“ (tvorac Lowel Bryan – direktorkonsultantske kompanije McKinsey & Co iz New York-a) – uvekje dobro imati u vidu određeni broj ideja za ponudu novihproizvoda i usluga, pa za napad na nova tržišta ili na neki druginačin implementirati te strategije i aktivno upravljati timeksperimentima kako ne biste propustili neku priliku ili sepreviše posvetili ideji koja ne funkcioniše

• Franklinov rad sličan je pristupu „Portfolio inicijativa“

48

25


Zamisao sa eksperimentisanjem ima smisla, ali ako se svi tineuspesi zbroje i ako ih ima dovoljno, onda se sve skupa možezavršiti jednim velikim neuspehom i kompanija može propasti.Koji je najbolji način da preduzetnik ostvari prednostieksperimentisanjem sa inovacijama, a da u isto vreme smanjitroškove kako ne bi rizikovao propast kompanije?

Zamislite da u jednoj kompaniji zaposleni sa zadovosjtvomrade u njoj jer ostvaruje uspehe. Kako bi reagovali kada bikompanija počela nizati neuspehe (pa čak iako su mali)? Kakobi preduzetnik trebao da se postavi prema ovomkompromisu?

49


Da li su preduzetnici okrenuti ka ovakvim strategijama?

Kada projekti ne uspeju, da li ih to emocionalno pogađa? Da limislite da neke osobe jednostavno nisu za ovakav pristup?

50

Izvor: Hisrich, R, Peters, M, Shepherd, D: „Poduzetništvo“, Mate, Zagreb, 2011.

26

Praktična iskustva predavača

51

Pitanja za diskusiju

Kakav je Vaš stav o promenama? Da li zaposlen na nižem nivou može biti agent promena? Objasnite vezu između inovacija i kreativnosti. Inovacije dopuštaju da se pogreši. Međutim, ukoliko se često

greši, posledice mogu biti nepovoljne po organizaciju. Šta Vimislite o tome?

Pojedinci razmišljaju jer imaju mozak, ali da li razmišljaju iorganizacije? Imaju li one ličnost i filozofiju? Mogu li one učiti ičuvati znanje? Drže li se zapravo ove stvari u glavamapojedinaca pa prema tome nisu fenomen stvarno vezan zaorganizacije?

52

UPRAVLJANJE PROMENAMA I INOVACIJAMA U PREDUZETNIŠTVU I predavanje

Documents

Transcript of UPRAVLJANJE PROMENAMA I INOVACIJAMA U PREDUZETNIŠTVU I predavanje