STUDIJA O PRISUTNOSTI STIGME I DISKRIMINACIJE PREMA OSOBAMA SA PROBLEMIMA U MENTALNOM ZDRAVLJU/...

��

� ��

� ��

��

� � � � � ��

� � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � ��

� � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

��

� �

��

� � � � � � � � � � ��

�� !��"�!�� !��#$% �� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� � ��!&��$�"�'��% ��%$�

��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$�

� “-��%�"�”� “-��%�"�”��:��:

$� �,%&!�"�� .�/$� �,%&!�"�� .�/�.�'� ��"�'&�)�/�.�'� ��"�'&�)�/

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

� � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � ��

��

� � � � � � � � � � � � � � � � � �

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

��

ИМПЛЕМЕНТАТОР ИСТРАЖИВАЧКОГ ПРОЈЕКТАУдружење грађана „Заједно“ Бања Лука

ИСТРАЖИВАЧКИ ТИMмр Александар Божић, водитељ истраживања

Атанацковић Ружица

АНКЕТАРИОсобље запослено у центрима за ментално здравље и центрима за социјални

рад у локалним заједницама Републике Српске које су укључене у истраживање

ПОДРШКА ТОКОМ ИМПЛЕМЕНТАЦИЈЕ ИСТРАЖИВАЊА Министарство здравља и социјалне заштите, тим за мониторинг и евалуацију

Центар за социјални рад Бања ЛукаЦентри за социјални рад у РС и центри за ментално здравље у РС

СТАТИСТИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКАдр Лазар Тењовић, Филозофски факултет Београд

мр Сања Малић

ТЕХННИЧКА ОБРАДА ПОДАТАКАМилена РитанБожана Грујић

ИЗВЈЕШТАЈ ПРИПРЕМИЛИмр Александар Божић

Атанацковић РужицаКонсултантска подршка:

др Лазар Тењовић, Филозофски факултет БеоградЛЕКТОР

Зинаида Шехић

ГРАФИЧКИ ДИЗАЈН И ПРИПРЕМАCreative Studio Form

www.csform.com

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

4

ЗАХВАЛНИЦАСви имамо способности јер оне су унутрашња димензија човјека. У којој мјери их користимо не зависи само од нас, него и од одговорности друштва да створи услове за оптимално кориштење радних и других способности свих људи.

Оснивањем УГ “Заједно“ – удружење за подршку породицама, лицима и заједници у менталном здрављу, створени су услови да душевно обољела лица изразе своје могућности и тиме утичу на промјену мишљења других о њима.

Захваљујемо Центру за социјални рад Бања лука и Борки Вукајловић, директорици овог центра на подршци у оснивању и раду УГ “Заједно”. Тиме није изражена само емпатија и повјерење према душевно обољелим лицима, него и друштвена одговорност за допринос у побољшању квалитета услуга за ова лица и квалитета њиховог живота.

Захваљујемо Министарству здравља и социјалне заштите РС на подршци у реализацији овог истраживања.

Захваљујемо сарадницима истраживања, укљученим центрима за социјални рад и центрима за ментално здравље у РС, као и учесницима истраживања.

Посебно се захваљујемо Лазару Тењовићу, доценту на предмету Статистика у психологији на Одсјеку за психологију Филозофског факултета у Београду, који је прихватио да изврши статистичку обраду овог пионирског рада. Овим гестом др Лазар Тењовић исказао је истинску приврженост струци којој припада, а наш је закључак да у свијету пољуљаних вриједности, постоје велики који подржавају мале да порасту.

Захваљујемо и свима другима који су подржали истраживачки тим да истраје у намјери да се истраживачки пројекат доведе до краја.

Захваљујемо Фондацији за социјално укључивање у БиХ која је финансијском подршком, омогућила штампање и издавање овог истраживања.

УГ “Заједно“ Бања Лука

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 5

РЕЦЕНЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Сажетак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Abstract . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

1. УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121.1. Теоријске основе истраживања о стигми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131.2. Митови и погрешне представе о менталном здрављу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141.3. Однос друштва према менталном здрављу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162.1. Разлог истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162.2. Циљеви истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162.3. Специфични циљеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162.4. Истраживачки инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172.5. Пробно тестирање инструментарија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172.6. Опис мјеста истраживања и учешћа учесника истраживања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172.7. Узорак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182.8. Поступак бирања испитаника у узорак и поступак испитивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182.9. Мониторинг и евалуација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182.10. Анализа података . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192.11. Дисеминација добијених резултата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203.1. Регионална социодемографска структура испитиваних група . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 3.1.1. Регионална структура група . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 3.1.2. Старост испитаника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 3.1.3. Школска спрема испитаника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 3.1.4. Брачни статус испитаника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3.1.5. Радни статус испитаника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.1.6. Пол испитаника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

4. ЛИЧНА ПЕРЦЕПЦИЈЕ СТИГМЕ КОД ЛИЦА КОЈА ПАТЕ ОД ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264.1. Лична перцепција стигме код душевно обољелих лица исказана преко укупних резултата на скалама дискриминације и само откривања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 4.1.1. Показатељи стигме на основу личне перцепције дискриминације код душевно обољелих лица доживљене од стране других . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 4.1.2. Показатељи стигме на основу личне перцепције дискриминације од стране професионалних лица (наставници, полиција, медицински радици, послодавци) код обољелих од душевне болести . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 4.1.3. Показатељи стигме који се односе на властито самооткривање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 4.1.4. Показатељи стигме који се односе на самостигматизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 4.2. Разлике у личној перцепцији стигме с обзиром на мјесто пребивалишта, пол, узраст, брачни статус, образовни ниво и радни статус испитаника . . . . 39 4.2.1. Утицај мјеста пребивалишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 4.2.2. Полне разлике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 4.2.3. Узрасне разлике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 4.2.4. Брачни статус и лична перцепција стигме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 4.2.5. Образовни ниво и лична перцепција стигме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 4.2.6. Радни статус и лична перцепција стигме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

5. САМПОПОШТОВАЊЕ ДУШЕВНО ОБОЉЕЛИХ ЛИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .445.1. Самопоштовање лица са проблемима у душевном здрављу у односу на самопоштовање лица из опште популације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .455.2. Самопопштовање душевно обољелих лица с обзиром на њихове социо-демографске карактеристике (пол, узраст, брачни статус, образовни ниво и радни статус) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 5.2.1. Полне разлике. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 5.2.2. Брачни статус и ниво самопоштовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 5.2.3. Образовни ниво и самопоштовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 5.2.4. Радни статус и самопоштовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .465.3. Самопоштовање и лична перцепција стигме код душевно обољелих . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47

6. ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .486.1. Дискриминација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 6.1.1. Извори дискриминације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 506.2. Самооткривање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 516.3. Самостигматизација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 526.4. Самопоштовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 526.5. Повезаност доживљаја дискриминације, самооткривања и самопоштовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

7. ЗАКЉУЧАК И ПРЕПОРУКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

8. ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

9. ПРИЛОЗИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Росенбергова скала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Скала Majkl King-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

�� 0��

6

Иако је одавно прихваћен био-психо-социјални приступ третману менталних поремећаја, ригидност медицинског модела и актуелна доминација биолошке психијатрије представљаjу озбиљну препреку психосоцијалној рехабилитацији и социјалној интеграцији душевних болесника. „Студија о присутности стигме и дискриминације према душевно обољелим лицима“ већ самим насловом наговјештава искорак из анахроног, али у нашим условима још увијек доминантног медицинског модела, који постаје база касније социјалне дискриминације, јер полази од једностране тезе да је БОЛЕСТ- У - ПАЦИЈЕНТУ. Фокус овог истраживања – доживљај стигматизираности, самопоштовање психијатријских пацијената и њихова спремност на самоокривање - враћа обољеле у социјални контекст, у коме поремећај настаје и одржава се накнадним етикетирањем, девалуацијом и одбацивањем. Европска пракса социјалне психијатрије већ 3 деценије ради на дестигматизацији душевних болесника и отклањању негативних посљедица претјеране медикализације услуга менталног здравља. Па ипак, осим углавном „папирнатих“ реформи система услуга , мало је тога промијењено у локалној пракси, која се ријетко евалуира, углавном на захтјев

��0��1�� „�� “��: � �� 0�2 � 0�� 2

међународне заједнице. Аутори као социјални радници већ трећу године успјешно раде на подршци психијатријских пацијената и њихових породица у Дневном центру Удружења грађана „ЗАЈЕДНО“ у Бањалуци. Инспирисани сарадњом са Центром за интердисциплинарне студије менталног здравља из Birmingham-а у Енглеској, изложили су у овој студији вриједне податке о неким, за процес социјалне рехабилитације важним искуствима психијатријских пацијената. У краћем теоријском уводу аутори се осврћу на утицај стигматизације, те митова и предрасуда о душевној болести на мотивацију за правовремено тражење помоћи и процес опоравка. Слиједи опис методологије истраживања, а потом излагање резултата добијених на узорку од 280 корисника услуга у 13 центара за ментално здравље широм РС. Истраживање је фокусирано на испитивање доживљаја дискриминације обољелих од стране окружења,утврђивање спремности на самооткривање, феномен самостигматизације и утврђивање нивоа самопоштовања. У погледу нивоа самопоштовања упоређени су резултати циљне и компаративне групе, а затим је у циљној групи испитана повезаност доживљаја стигматизираности, самооткривања и самопоштовања.

Од 55 страна текста, 43 стране се односе на резултате истраживања, а анализа укључује 16 графикона и 16 табела. Веома интересантни (али и забрињавајући) резултати изложени су следећим редосљедом: лична перцепција стигме код душевно обољелих лица, са почетним приказом укупних резултата на скалама дискриминације и самооткривања. Слиједе подаци о различитим показатељима стигме на основу личног доживљаја дискриминације (усамљеност, доживљај омаловажавања и вријеђања од стране окружења, тенденција повлачења као заштита од стигматизације, доживљај животне неправде). Посебна пажња је посвећена перцепцији дискриминације од стране полиције, здравствених радника и послодаваца. У наставку су приказани резултати који се тичу спремности на самооткривање, односно показатељи самостигматизације, да би на крају били приказани резултати везани за ниво самопоштовања.Дискусија резултата укључује анализу утицаја различитих социо-демографских варијабли на доживљај дискриминације, спремност за самооткривање и самопоштовање : мјеста пребивалишта,пола, образовног нивоа, радног и брачног статуса. У завршном дијелу истраживања изнесене су препоруке акција на

��-��

%'%"3��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 7

локалном и националном нивоу у циљу смањења стигматизације и самостигматизације, те побољшања статуса и друштвеног доприноса лица са текоћама на плану менталног здравља. Преглед литературе открива да су у раду консултоване 32 референце, теоријски и истраживачки радови савремених страних и домаћих аутора релевантни за тему истраживања,.Двије скале понуђене у прилогу истраживања, Скала за мјерење перцпеције стигме (Michael King и сарадници) и Скала самопоштовања (Rosen-berg) корисне су будућим истраживачима заинтересованим за продубљивање проблема самопоштовања и социјалне стигматизације. Али, ови инструменти корисни су и практичарима у свакодневном раду за сагледавање цјеловитости пацијентове егзистенције, коју ригидни медицински приступ игнорише.Изложени резултати указују да око половине испитаног узорка има доживљај социјалне дискриминисаности, да се не осјећају социјално прихваћени, те да им је значајно снижено самопоштовање у односу на општу популацију. Дакле, њихово функционисање очито није отежано само примарним, већ и тзв. секундарним оштећенима до којих долази због неадекватног одговора друштва. Клиничари и социјални радници су одавно свјесни најчешће неоправдане социјалне маргинализације својих клијената, али тек сада, захваљујући ентузијазму аутора, располажемо првим подацима о томе како сами корисници услуга перципирају сопствену вриједност и однос друштва према њима. Истраживање сугерише да је за изолацију ове популације одговорност двосмјерна, те да без ангажовања медицинског сектора и сектора социјалне заштите на јачању резилијенције и асертивности пацијената, али и толеранције и разумијевања друштва не можемо очекивати хуманији третман душевно обољелих нити побољшање квалитета њиховог живота, а ни њихов већи допринос друштву.

Читалац који преферира социјални и хуманистички приступ проблему поремећеног менталног здравља у изложеним ће подацима наћи индиректну потврду да постојећа медикализација услуга несумњиво доводи до тзв. деконтекстуализације појединца, не водећи много (или нимало?) рачуна о оном што је есенцијално за реконструкцију идентитета након болести: доживљају стигматизованости, самопоштовању и спремности пацијената на самооткривање у социјалним контактима. Полазно (и закључно) становиште аутора је да од цјеловитости услуга које нуде здравствени и социјални сектор, те од одговора друштва као цјелине зависи да ли ће онеспособљеност као посљедица душевне болести постати хендикеп, а самим тим и друштвени терет. Истраживање потврђује да лијечење и напори рехабилитације не смију бити усмјерени само на очување и унапређење компетенција појединца, већ и на промјену става друштва према корисницима услуга менталног здравља.Пионирским практичним радом на поственцији менталних поремећаја у нашој средини, а сада и истраживачким доприносом, Удружење грађана „ЗАЈЕДНО“ придружило се савременим европским трендовима у заштити менталног здравља. Вриједност овог рада је првенствено покушај да се сензитизира локална заједница за проблем положаја душевних болесника. Добијени подаци имају још једну важну функцију: да инспиришу психијатре и психологе медицинских установа да обогате свакодневни рад са пацијентима темама есенцијалним за реконструкцију идентитета након појаве душевне болести. Препоруке изнесене на крају истраживања покушај су наглашавања важности мултидисциплинарног приступа рехабилитацији и неопходности координације медицинског и социјалног сектора (који су током истраживања нажалост изостали!). Будући да рехабилитациони напори у нашој средини готово да и не постоје, изложени

подаци опомињу стручњаке који преферирају медицински приступ на ограничења које приступ типа БОЛЕСТ- ЈЕ -У- ОСОБИ има у пракси. Уколико услуге нису орјентисане на осмишљавање живота и реконструкцију идентитета кроз преузимање и очување радних,социјалних и породичних улога, рјешење проблема ситигматизације остаје социјална утопија. Истраживање као пилот студија комплексног проблема стигматизације сигнализира неопходност комплетирања медицинског модела лијечења психосоцијалним услугама, усмјереним на развој и очување социјалне и професионалне компетенције, социјалних вјештина и вјештина рјешавања проблема, подстицање спремности да се задрже или поново преузму породичне, радне и социјалне улоге. Без преузимања и очувања тих улога, те максималне физичке, психолошке и економске независности обољелог нереално је очекивати потпунију социјалну (ре)интеграцију, задовољство собом и самопоштовање, ма како хуман приступ социјална средина имала.Са становишта медицинског, али и системског приступа, истраживању би се могло приговорити да не уважава податке о врсти, тежини и трајању поремећаја, реаговању породице, као ни о одговорности и активностима самих пацијената за бољу социјалну интеграцију. Но, и поред тога, овај пионирски подухват заслужује пажљу, тим прије што истаживачки приступ представља једину шансу планирања цјеловитих услуга у области заштите менталног здравља, а тим и дугорочног растерећења друштва. Надамо се да ће постојећа методолошка ограничења у даљим истраживањима бити отклоњена мултидисциплинарношћу приступа овако сложеном проблему и већом подршком надлежних институција. Рецензент: мр НАДЕЖДА САВЈАК, специјалиста клинички психолог, Бањалука

Бањалука, март 2011.

�(%)"� *�,%!� "��% "�(�� 4%#� !% ��%*� !��%��, "%#� !� !��#$� � ��%��!��% !��$�� !)�6 "�!.

Fran Lebowitz, �$%��4&� &8�.%)"�'�

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 9

а ди ја ча ња ре сур са за за шти ту и по др шку ли ци ма са про бле ми ма у мен тал ном здра вљу, Цен тар за со ци јал ни рад Ба ња Лу ка је са јед не стра не због на ра слих по тре ба уоче них у прак си у ра ду са ду шев но бо ле сним ли ци ма и њи хо вим по ро ди ца ма, а са дру-ге стра не, због не до стат ка ка па ци те та за јед ни це, у на мје ри да по кре не то чак про мје на са пар ти ци па ци јом ко ри сни ка, ини ци рао осни ва ње Удру же ње гра ђа на «За јед но»-удру жењe за по др шку по ро-ди ца ма, ли ци ма и за јед ни ци у мен тал ном здра вљу. Осни вач ка скуп шти на овог удру же ња одр жа на је 30.3.2006. го ди не.

По сво јој струк ту ри ово Удру же ње чи-не ко ри сни ци, чла но ви њи хо вих по ро ди-ца, про фе си о нал ци, во лон те ри и гра ђа ни ко ји же ле да ти до при нос раз во ју со ци јал-них и здрав стве них услу га у мен тал ном здра вљу.

Ми си ја ове не вла ди не ор га ни за ци је има ши ро ки спек тар дје ло ва ња.

ГЛОБАЛ НИ ЦИЉЕВИ СУ:• Ин те гри са ти по ро ди це и ко ри сни ке у си стем из град ње по ли ти ке мен тал ног здра вља, јер су они нај бо љи по зна ва о ци сво јих по тре ба;

• Сен зи би ли са ти за јед ни цу за бо љу зашти ту мен тал ног здра вља као основ квали тет ни јег жи во та љу ди и пре вен ци ју на стан ка ду шев них и ор ган ских обо ље ња;

• Про ми је ни ти ми шље ње оних ко ји су обо ље ли и њи хо вих нај бли жих да се обо ли је ва њем не за вр ша ва њи хов жи вот;

• Ути ца ти на ми шље ње за јед ни це да ове осо бе не мо ра ју и не сми ју би ти те рет дру штва.

��

Удру же ње «За јед но» је 5.4.2007. го ди не отво ри ло пр ви Дне вни цен тар за ли ца ко ја па те од ду шев не бо ле сти у Ба њој Лу-ци, ко ји је да нас про ши ре на услу га Цен-тра за со ци јал ни рад Ба ња Лу ка.

Днев ни цен тар је у ма ју мје се цу 2008. го ди не по сје ти ла Ан Де вис, ди рек тор Цен тра за ин тер ди ци пли нар не сту ди је у мен тал ном здра вљу Бир мин гем (Cen-tre of Ex cel len ce in In ter di sci pli nary Stu-di es in Men tal He alth Bir ming ham). Та да је на осно ву про ци је ње них ка па ци те та ово Удру же ње по зва но да се укљу чи у европ ску мре жу за ис тра жи вач ке сту ди је у мен тал ном здра вљу.

Оп шти циљ ове мре же је са рад ња са ма њим бро јем ин сти ту ци ја и ор га ни за-ци ја на европ ском ни воу, ко је се за ла-жу за ин тер ди сци пли нар ни при ступ у обла сти мен тал ног здра вља, те уна при-је ђење ин тер ди сци пли нар не ак тив но-сти у међународним истраживачким пројектима.

Учешћем Удружења грађана “Заједно” на семинару у Бирмингему (Birmingham) 2008. и 2009. године, у организацији поменутог Центра за интердисциплинарне студије у менталном здрављу, ово Удружење је са другим земљама учесницама семинара прихватило сарадњу у истраживачким пројектима као представник Републике Српске - БиХ.

Ис тра жи вач ки про је кат «Сту ди ја о при сут но сти стиг ме и дис кри ми на ци је пре ма ду шев но обо ље лим ли ци ма“ је ре зул тат ове са рад ње, али и мно го ви ше, на што од го вор тре ба да да ју бу ду ће ак-тив но сти Удру же ња.

10

Ис тра жи ва ње је ре а ли зо ва но у ло кал ним за јед ни ца ма Ре пу бли ке Срп ске, ко је има ју цен тре за мен-тал но здра вље, у вре мен ском пе ри-о ду од фе бру а ра до но вем бра 2009.го ди не. Ти ме је об у хва ће но три на-ест цен та ра за мен тал но здра вље и исто то ли ко цен та ра за со ци јал ни рад у укљу че ним ло кал ним за јед ни-ца ма.

У ис тра жи ва њу је уче ство ва ло укуп но 560 ис пи та ни ка, од ко јих 280 ис пи та ни ка ко ји па те од ду шев не бо ле сти и ко ји су ко ри сни ци услу-га у цен три ма за мен тал но здра вље и 280 ис пи та ни ка из оп ште по пу ла-ци је.

Ре зул та ти ис тра жи ва ња по твр-ди ли су прет по став ке о при су ству со ци јал не стиг ме пре ма ду шев ној бо ле сти, од но сно пре ма ли ци ма ко-ја бо лу ју од ове бо ле сти. По твр ђе-но је да осо бе ко је има ју про бле ме у мен тал ном здра вљу до жи вља ва ју дис кри ми на ци ју од стра не дру гих на раз ли чи те на чи не, да има ју по-те шко ће у оства ри ва њу со ци јал не при хва ће но сти, као и да је са мо по-што ва ње ових осо ба ни же у од но су на са мо по што ва ње осо ба из оп ште

по пу ла ци је. Утвр ђе на је и по ве за-ност со цио-де мо граф ских ка рак те-ри сти ка обо ље лих ис пи та ни ка са стиг мом.

Ис тра жи вач ки тим, због то га што ис тра жи вач ки про је кат ни је фи на-нсијс ки по др жан, ни је имао мо-гућ ност да се осло ни на смјер ни-це дру гих струч ња ка и са рад ни ка, због че га су све евен ту ал не гре шке у овом ис тра жи ва њу ис кљу чи во гре шке овог ти ма. Ис тра жи ва ње је ба зи ра но на ен ту зи ја зму чла но ва ис тра жи вач ког ти ма и са о сје ћа њу пре ма про бле ми ма ко је но се ду-шев но бо ле сне осо бе и њи хо ве по-ро ди це.

�� 0� ��

тиг ма ти за ци ја осо ба ко је бо лу ју од пси хич ке бо ле сти де фи ни ше се као не га тив но оби ље жа ва ње, мар ги на ли зо ва ње и из бје га ва ње ових осо ба, упра во за-то што има ју пси хич ку бо лест.

Има ју ћи у ви ду да се стиг ма ка-рак те ри ше као глав на коч ни ца за раз вој здрав стве них и со ци јал них услу га у мен тал ном здра вљу, Удру-же ње гра ђа на «За јед но» од лу чи ло је да при о ри тет да ис тра жи ва њу о стиг ми у окви ру про јек та „Сту ди ја о при сут но сти стиг ме и дис кри ми на-ци је пре ма ду шев но обо ље лим ли-ци ма.“

Циљ овог ис тра жи ва ња је утвр ди-ти при су ство стиг ме пре ма ду шев-ној бо ле сти и њен ути цај на по на ша-ње ли ца ко ја па те од пси хич ке бо ле-сти, окру же ње и про фе си о нал на ли ца у ин сти ту ци о нал ном си сте му.

У ис тра жи ва њу су ко ри ште не дви је ис тра жи вач ке ска ле, ауто ра из Ен гле ске, због њи хо ве прет ход-но по твр ђе не ва лид но сти, ска ла за мје ре ње перц пе ци је стиг ме Мај кла Кин га (Mic hael King) и ска ла за про-цје ну са мо по што ва ња Мо ри са Ро-зен бер га (Mor ris Ro sen berg).

��.%��&

�

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 11

ackground: National confl ict and post-war periods in Bos-nia and Herzegovina (BiH)

were characterized by massive dis-placement, economic instability, dis-ruption and loss of life, relatives and property. Health and psychosocial well-being were aff ected in a number of ways, which have resulted in greatly increased the number of people who suff ering from mental health prob-lems. On the other hand, poor imple-mentation of community based ap-proach practice, the lack of research and public campaigns have made the mental health practice in BiH in-adequately responded towards fi ght against stigma and discrimination.

Objectives: To explore mental health service users’ views on stigma and discrimination. To compare and analyse of self-esteem level among the service users and members of the general population.

Subjects and methods: The se-lection of the service users (n=280) included patients who visited com-munity-based mental health centers in each of 13 municipalities during a week in September 2009. They specifi ed their level of agreement to

ABSTRACT

a statement stated in two scales- Stig-ma scale of Michael King and Rosen-berg Self-Esteem scale. The selection process of respondents from the general population (n=280) was made by a national telephone survey. This group of participants only answered on Rosenberg Self-Esteem scale.

Results: 53% service users replied positively regarding feeling of loneli-ness which is associated with their mental health problems. Most of the participants 45% reported they have experienced some troubles from people because of their mental health problems. Half of included par-ticipants (56%) reported that at some point in their lives felt they were be-ing discriminated against by employ-ers. Regarding self-esteem issues, 45% of the service users agreed that there were not many reasons to be proud of, while only 17% respondents from the general population feel the same way. 75% of the service users agreed that they would like to have more respect for themselves, while 41% of respondents from the general population think the same way. Conclusions: It is confi rmed that peo-ple who have mental health prob-

lems can experience discrimination and stigmatization in diff erent ways. Most of the service users reported they have faced with limited life op-portunities due to their mental health problems, such as getting into the system of employment. Most of the service users expressed a signifi cant fear of self-disclosure to the others as a result of their earlier negative expe-riences. Analysing levels of personal self-esteem between the service users and the general population, evidence indicates that people with mental health problems show much lower self-esteem in comparison with respondents from the general popu-lation.

Key words: mental health, mental health service users, stigmatization, stigma, discrimination, self-disclosure, self-esteem, social acceptance, social exclusion.

B

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1. � � 1. � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

Мен тал но здра вље и бла го-ста ње су од су штин ског зна-ча ја за ква ли тет жи во та и ому-гу ћу ју љу ди ма да во де осми-шљен жи вот и да бу ду кре а-тив ни и ак тив ни гра ђа ни. Све су за сту пље ни ја ми шље ња да је мен тал но здра вље од раз ста ња у јед ном дру штву, укљу-чу ју ћи и по ли ти ку. Мо гло би се ре ћи да мен-тал но здра вље, а са мим тим и мен тал ни по ре ме ћа ји, пред-ста вља ју те ме ко је не при вла-че до вољ но па жњу дру штва у ко јем жи ви мо. Иако да нас пре ма по да ци-ма Свјет ске здрав стве не ор-га ни за ци и је од раз ли чи тих мен тал них по ре ме ћа ја бо лу је око 450 ми ли о на љу ди у сви-је ту, са зна ња о свој стви ма и по тре ба ма ли ца са мен тал ним по ре ме ћа ји ма и њи хо вим по-те шко ћа ма ма ње су по зна та. Си стем бри ге о мен тал ном здра вљу мо ра за шти ти људ ска пра ва и ефи ка сно од го во ри ти на ра зно вр сне по тре бе по пу-ла ци је и мо ра би ти до вољ но ефи ка сан и при хва тљив. По зна то је да стиг ма не угро жа ва са мо мен тал но здра-вље и мен тал но бо ле сне, већ и оп ште здра вље љу ди. Стиг ма ни је са мо пре пре ка за из град њу ре сур са у мен-тал ном здра вљу и њи хов раз-вој, она је по вод за не сре ћу мно гих љу ди и њи хо вих по-ро ди ца, а ње не дру штве не по сље ди це су ви ше стру ке.

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 13

тиг ма је не га тив но оби-ље жа ва ње оних чла но ва дру штва ко ји су по го ђе ни

од ре ђе ним ста њем. Та кав не га ти-ван став дик ти ра да „оби ље же ни“ чла но ви дру штва бу ду чу ва ни на дис тан ци због уври је же них пред-ра су да и сте ре о ти па, што за уз врат до во ди до раз во ја дис кри ми на тор-не прак се пре ма њи ма. Док стиг ма пред ста вља став, дис кри ми на ци ја је по на ша ње ко је је усмје ре но на пра вље ње раз ли ка ме ђу чла но ви-ма дру штва, што до во ди до по вре де основ них људ ских пра ва код стиг-ма ти зо ва них осо ба.

Ри јеч стиг ма је пре у зе та из грч ког је-зи ка, чи ји ко ри јен има зна че ње „на гла-сти ти, ис так ну ти, озна чи ти.“ У по чет ку је ри јеч има ла по зи тив но зна че ње и пред-ста вља ла је озна ку ча сти у вој ној слу-жби. Не га тив но зна че ње по ја вљу је се у ла тин ском је зи ку, гдје је грч ка ри јеч пре-у зе та ме та фо рич ки и пред ста вља ла је озна ку сра ма или де гра да ци је, знак ко ји је на но шен уси ја ним гво жђем и ко јим су се озна ча ва ли кри ми нал ци или ро бо ви, ка ко би се мо гли иден ти фи ко ва ти у слу-ча ју би је га. (Ro se i Kas sam, 2007).

„Ка сни је, са хри шчан ством, стиг-ма до би ја два но ва зна че ња: нај при-је, озна ча ва тје ле сну на ка зност као по сље ди цу бо жи је во ље, а за тим и про мје не на ко жи ре ли ги зон сих хи-сте ри ка, ко је се ја вља ју упра во на оним дје ло ви ма ти је ла на ко ји ма је Хри стос био фик си ран за крст“ (Стој ко вић, 1985:95).

На осно ву на ве де ног, стиг ма се мо же де фи ни са ти као: „По сту пак со-ци јал ног оби ље жа ва ња не ке осо бе, уда ра ње мо рал ног жи га, да би се де-гра ди ра ла и свр ста ла у дру штве но не по жељ ну ка те го ри ју не мо рал них, штет них и опа сних осо ба.“ (Ви да но-вић, 2006).

Кон цепт стиг ме је сте као по пу-

лар ност у со ци јал ним на у ка ма кроз рад аме рич ког со ци о ло га Ир вин га Гоф ма на (Er ving Goff man). Он је ме-ђу пр ви ма об ја вио књи гу „Стиг ма: За би ље шке о оп хо ђе њу са на ру ше-ним иден ти те том.“ (Stig ma: No tes on the Ma na ge ment of Spo lied Iden tity, 1963). По Гоф ма ну (1990), стиг ма је ду бо ко дис кре ди ту ју ћи атри бут и стиг ма ти зо ва на осо ба је ма ње вред но ва на или “за тро ва на” стиг ма-ти зо ва ним про це сом на три на чи на: “аб нор мал но сти ма на ти је лу”, као што су фи зич ки де фор ми те ти, “ро-дов ским иден ти те том”, као што је на ци о нал ност, пол, или ре ли ги ја и “спе ци фич ним ин ди ви ду ал ним ка-рак те ром”, као што су мен тал ни по-ре ме ћа ји или не за по сле ност. Овај ста тич ни кон цепт је ка сни је про ши-рен, па да нас стиг му по сма тра мо у сми слу пре по зна ва ња раз ли чи тих зна ко ва и де вал ва ци је оних ко ји га но се.

По Гоф ма ну, стиг ма се мо же по-сма тра ти и кроз дво ди мен зи о нал-ни фак тор пре ма на чи ну на ко ји ће ис по љи ти у ин тер ак ци ји из ме ђу оби ље же них и они ко ји се сма тра ју „нор мал ним.“ У за ви си но сти од ка-рак те ра стиг ме (вр ста не до стат ка) и дру штве не си ту а ци је у ко јој се она по ја вљу је, стиг ма се мо же ис по љи-ти на на чин да по ста је уоч љи ва на пр ви по глед, ко ју Гоф ман на зи ва као „di scre dity,“ а обич но се ра ди о тје ле сним не до ста ци ма или бо ји ко же. У овом слу ча ју став „нор мал-них“ се ис по ља ва као на сто ја ње да се не по ка же за па жа ње дис кре ди-ту ју ће осо би не, што је пра ће но за-јед нич ким осје ћа њи ма дво сми сле-но сти, на пе то сти и не си гур но сти. Кoд дру гог на чи на или „di scre di ta-ble“, стиг ма се ис по ља ва са мо као мо гућ ност ко ја се тек у од ре ђе ној дру штве ној си ту а ци ји ис ка зу је на ви дљив на чин. „Стиг ма ти зи ра ни ко-ји су свје сни чи ње ни це да се њи хов

хен ди кеп или жиг не ви ди на пр ви по глед, у ин тер ак ци ји са „нор мал-ни ма“ по ку ша ва ју да одр же при вид нор мал но сти ко ри сте ћи се раз ли-чи тим тех ни ка ма„ (Ју го вић, 2008:13).

Пре ма ауто ри ма Flo rez i Sar to ri us (2008) од нос ко је окру жње мо же има-ти пре ма про бле ми ма у мен тал ном здра вљу, че сто по ла зи из пер спек ти-ве стра ха и пред сра су да. На и ме, код ве ћи не љу ди по сто ји ира ци о нал ни страх од гу бит ка кон тро ле ко је мо же ре зул ти ра ти по ја вом лу ди ла, од но-сно да ће се због то га по ка за ти сла би-ма и ма ње ври јед ни ма. Ка ко би се тог не свје сног стра ха осло бо ди ли, љу ди ће у све му што је по ве за но са ду шев-ним обо ље њем ви дје ти гу би так кон-тро ле, сла бост и опа сност. Због то га ће ре ак ци ја ве ћи не би ти из бје га ва ње ду шев но обо ље лих, пер ци пи ра ју ћи их као ма ње ври јед ним осо ба ма.

Та ко страх и не зна ње о на стан ку и ли је че њу пси хич ких по ре ме ћа ја до-во ди до се гре га ци је мен тал но обо-ље лих, гдје се не по зна ни це о пси хич-кој бо ле сти че сто за сни ва ју на ста ву „но си ти ти се са не по зна тим,“ ства ра-ју ћи со ци јал ни та бу пре ма овој по пу-ла ци ји. (Ad di son i Thor pe, 2003).

Се гре га ци ја ли ца са про бле ми ма у мен тал ном здра вљу ауто мат ски их ста вља у по ло жај гру пе, а свр ста ва-ње мен тал но обо ље лих у јед ну ве ли-ку гру пу ути че на де ху ма ни за ци ју и де пер со на ли за ци ју њи хо ве ли чо сти. Ова кав про цес раз вр ста ва ња ујед но ути че и на то да сви ду шев ни бо ле-сни ци бу ду јед на ко стиг ма ти зо ва ни, без об зи ра на обо ље ње или по ре-ме ћај, као и да „при пад ност“ гру пи по ја ча ва и учвр шћу је по ја ву стиг ме пре ма овој по пу ла ци ји.

�� 0� �� ;� � ��

�

1.1.

14

стра ха да ће би ти од ба че ни, обо-ље ле осо бе и са ме из бје га ва ју ко-му ни ка ци ју.

Та ко се че сто ства ра си ту а ци-ја ме ђу соб ног из бје га ва ња у ко јој они ко ји су здра ви са тим не ма ју про бле ма, док они ко ји су бо ле сни до дат но па те. На овај на чин до ла зи до изо ла ци је обо ље лих, уса мље-но сти, што сма њу је шан су за њи хов опо ра вак и има ути ца ја на њи хо во већ на ру ше но пси хич ко здра вље. Уса мље ност, со ци јал на изо ла ци ја, као и гу би так лич ног до сто јан ства ути чу на раз вој осје ћа ња без ври-јед но сти код мен тал но обо ље лих осо ба (Hin shaw, 2007). Они оста ју ван сви је та у ко јем жи ве, јер се не ува жа ва ју њи хо ве по тре бе и ми-шље ња, у име њих од лу чу ју дру ги, а ти ме се не по шту ју и њи хо ва људ-ска пра ва.

Је дан од нај при сут ни јих и нај и-зра же ни јих ми то ва у обла сти мен-тал ног здра вља од но си се на прет-по став ку да су мен тал но обо ље ла ли ца ве о ма опа сна. Иако прак са по ка зу је да су ма ње од 3% па ци-је на та од укуп ног бро ја обо ље лих у САД ока рак те ри са на као по тен-ци јал но опа сне осо бе, ана ли за ТВ про гра ма у Аме ри ци по ка за ла је да 77% осо ба, ко је су у од ре ђе ним ТВ фор ма ти ма при ка за не као осо бе са про бле ми ма у мен тал ном здра вљу, пред ста вље не су као вр ло опа сне.( Fink i Ta sman, 1992).

До дат но ства ра ње „стиг ме опа-сно сти“ по др жа но је и сен за ци о на-ли стич ким на сло ви ма у штам па ним и елек трон ским ме ди ји ма, ка да су по је ди на кри вич на дје ла по чи ње на од стра не осо бе са про бле ми ма у

мен тал ном здра вљу.

Ли те ра ту ра али и прак са су по-ка за ли да дис кри ми на тор ни и стиг-ма ти зо ва ни од нос пре ма ду шев но обо ље лим ли ци ма мо же да ре зул-ти ра : ни ским ни во ом са мо по што-ва ња обо ље лих, со ци јал ном изо ла-ци јом и со ци јал ним ис кљу чи ва њем, као и не а де кват ном со ци јал ном и здрав стве ном бри гом пре ма обо-ље ли ма.

Стиг ма ти за ци ја, као дру штве ни про цес, ства ра не га тив не по сље ди-це за обо ље лог и чла но ве ње го ве по ро ди це, те пси хиј та ри ју као стру-ку и ци је лу за јед ни цу. Не ма ни ка кве сум ње да та ква вр ста пред ра су де има зна ча ја не не га тив не дру штве-не, по ли тич ке, еко ном ске и пси хо-ло шке по сље ди це за љу де ко ји су стиг ма ти зо ва ни (Do vi dio at al., 2003).

е по сто ји за јед ни ца на сви-је ту у ко јој осо бе са про-бле ми ма у мен тла ном здра-

вљу не до жи вља ва ју не ки об лик стиг ма ти за ци је и дис кри ми на ци је. Прак са и ли те ра ту ра по твр ђу ју да су осо бе са про бле ми ма у мен тла-ном здра вљу кроз исто ри ју стиг ма-ти зо ва не.

На сто ја ња да се по ја сне раз ло зи због че га стиг ма то ли ко ду го оп ста-је у обла сти мен тал ног здра вља, и по ред број них на по ра ко ји су учи-ње ни у ци љу по ди за ња здрав стве-не и со ци јал не за шти те обо ље лих и да нас су ак ту ел на.

Ме ђу уоче ним раз ло зи ма сто ји да се при хва та ње чла на у со ци јал-ну гру пу ба зи ра на дру штве но при-хва тљи вом по на ша њу, ко је је код осо ба ко је има ју про бле ме у мен-тал ном здра вљу, мо же би ти дру га-чи је, не пред ви ђе но, па као та кво уз не ми ра ва ју ће и за стра шу ју ће.

Је дан од на чи на на ко ји се по-је дин ци и дру штво но се са не чим што је раз ли чи то и не по зна то је да та ко не што из дво је, оту ђе и смје сте из ван окви ра дру штве ног окру же-ња. Упра во због то га, окру же ње по ку ша ва да се со ци јал но дис тан-ци ра од љу ди са про бле ми ма у ду-шев ном здра вљу, та ко што ре ду ку је со ци јал не кон та ке са овим осо ба ма и со ци јал но их ис кљу чу је (Fink i Ta sman, 1992).

Због све га на ве де ног, стиг ма-ти зо ва не осо бе мо гу се осје ћа ти не си гур ни јим у од но су на чи ње-ни цу ка ко ће их «нор мал ни» љу ди иден ти фи ко ва ти или при хва ти ти, (Goff man, 1990). То мо же иза зва ти кон стант ну бри гу код стиг ма ти зо-ва них по је ди на ца о ути ску и сли ци ко ју они ша љу свом окру же њу. Због

�� - � ��

)��

�

1.2.

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 15

дру штву пре о вла да ва оп-шти не га ти ван став пре ма мен тал ној бо ле сти и ли је че-

њу мен тал но обо ље лих осо ба, због ми шље ња да су про бле ми у мен тла-ном здра вљу хро нич ни, не из ље чи-ви, без ве ли ке мо гућ но сти пот пу ног опо рав ка, те да ме ди ци на не мо же пу но по ну ди ти обо ље лим.

Исто вре ме но, ула га ње у мен тал-но здра вље је мно го ни же и не у јед-на че но у по ре ђе њу са ула га њи ма за здрав стве ну за шти ту ор ган ских и фи зич ких обо ље ња, што ума њу-је ре сур се за ква ли тет не услу ге у си сте му мен тал ног здра вља. На ве-де на огра ни че ња ути чу да услу ге у мен тал ном здра вљу по ста ју стиг ма-ти зо ва не и не до вољ но ин те ре сант-не јав ној по ли ти ци и ути цај ним по-је дин ци ма ко ји кре и ра ју про мје не.

Док су у по гле ду ор ган ских обо-ље ња вид на зна чај на ула га ња и по-бољ ша ња у пре вен ци ји и трет ма ну, исто вре ме но у обла сти мен тал ног здра вља и да ље се одр жа ва до ми-нан тан тра ди ци о нал ни „ме ди цин-ски мо дел мен тал не бо ле сти“, за-сно ван на ли је ко ви ма и ру тин ским трет ма ни ма. Pe ter Be res ford (2009) проф. са Си ти уни вер зи те та у Лон-до ну, ко ји је и сам имао ис ку ства као ко ри сник услу га си сте ма мен-тал ног здра вља у свом ра ду кри-тич ки се освр ће на до ми нант ни ме ди цин ски на чин раз ми шља ња у мен тал ном здра вљу. Он сма тра да се на тај на чин мен тал на обо ље ња до жи вља ва ју као „ин ди ви ду а ли зо-ва на па то ло ги ја“ од ре ђе них по је ди-на ца, гдје се ма ли, од но сно ско ро ни ка кав зна чај да је со ци јал ним фак-

то ри ма као узро ку обо ље ња и ути-ца ју со ци јал ног мо де ла у про це су опо рав ка.

„Ме ди цин ски мо дел ру тин ски ста вља ко ри сни ке и па ци јен те у па-то ло шки по ло жај, во де ћи их пре ма стиг ма ти за ци ји и ди скри ми на ци ји.“1 (Be res ford, 2009: 48).

Са мо ме ди цин ски по глед на бо-ле сни ка не су сре ће бо ле сног, не го ње го ву бо лест. Гле да но та ко, симп-то ми бо ле сти по ста ју јед но став ни зна ци ко ји не при па да ју дру штве-ном сви је ту, не го са мо оно ме што је па то ло шко. Ло гич но би би ло да се симп то ми бо ле сти сма тра ју из ра-зом пат ње и не до ста ком рав но те же у усло ви ма жи во та јед не осо бе, од-но сно као слом од брам бе них ме ха-ни за ма у по сто је ћим усло ви ма.

Стиг ма ти зо ва ње пси хич ки бо ле-сних осо ба мо же до ве сти до то га да осо ба од га ђа тра же ње по мо ћи или по ку ша ва при кри ти бо лест, ка ко би из бје гла срам, изо ла ци ју, дис кри ми-на ци ју, ома ло ва жа ва ње и пот цје њи-ва ње.

За кључ но се мо же ре ћи да ме ђу на ма вла да ју ин тен зив не пред ра су-де, од но сно за блу де да се за шти та и уна пре ђе ње лич ног мен тал ног здра вља од но си са мо на оне ко ји су „лу ди и оне ко ји ма ни је до бро!“. Та ко је на ша ре ал ност да у фо кус ра да и за шти те мен тал ног здра вља до ла зи чо вјек, ка да су ње го ви ду шев ни по-ре ме ћа ји хро нич ног и уз на пре до-ва лог ка рак те ра, те с об зи ром на то да та да већ бо лест вла да њи ме, а не

1. Примјена социјалног модела у ментал-ном здрављу је даље у раној фази развоја. У Лондону су током 2002/3. у организацији «Greater Social Action on Disability“ одржане двије конференције на тему примјена со-цијалног моделу у менталном здављу, које су изазвале поприлично интересовање кори-сника услуга у систему менталног здравља. У току истог периода паралелно се одвијала професионална дискусија на националном нивоу о разумијевању термина “ социјално” у објашњавању утицаја социјалних фактора у поремећајима менталног здравља. Наведени приједлози су уврштени и усвојени у нацрту За-кона о менталном здрављу Енглеске (Sieff , 2003).

� �� - � ��

1.3.

он њо ме, на ли је че ње их нај че шће до во ди по ро ди ца, че сто и про тив њи хо ве во ље. У при лог на ве де ном го во ри и чи ње ни ца да без об зи ра на не под но шљи вост пат њи, ко је осје ћа обо ље ли, он и да ље не при-хва та ли је че ње, као да је у на шем дру штву до сто јан стве ни је уни шти ти се бе и сво ју по ро ди цу, па и уби ти, не го при зна ти да имаш про бле ме у мен тал ном здра вљу.

� � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � 2 . � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; �2 . � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � � 0 ��;�� 0��;�

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 17

2.1. �3 ,�# �! �� .� )� 8� Ли те ра ту ра и прак са ука зу ју на при су ство стиг ме у од но су на мен-тал на обо ље ња и ли ца ко ја па те од ду шев не бо ле сти као и не до ста так ис-тра жи ва ња у тој обла сти на ло кал ном ни воу, у Ре пу бли ци Срп ској и БиХ.

2.2. ��+ • Испитати личну перцепцију стигме душевно обољелих лица, на подручју Републике Српске, тј. испитати у којој мери душевно обољела лица опажају постојање стигме у њиховом контакту са другим особама, окружењем и професионалним лицима (медицинским радницима, полицијом и послодавцима).

• Установити постоји ли код душевно обољелих лица повезаност стигме и самопоштовања; испитати постоје ли разлике у нивоу самопоштовања, између лица која пате од душевне болести и лица из опште популације која немају душевну болест.

2.3. ��% '� >�4 "� '� +% )� • Утвр ди ти ути цај стиг ме на по-тен ци јал ну ди с кри ми на ци ју ду шев-но обо ље лих ли ца. • Утвр ди ти спрем ност вла сти тог са мо от кри ва ња ду шев но обо ље лих ли ца, да отво ре но по ди је ле ин фор-ма ци је о се би, сво јим ис ку стви ма и раз ми шља њи ма о бо ле сти од ко је бо лу ју. • Утвр ди ти на ко ји на чин стиг ма-ти за ци ја ути че на са мо стиг ма ти за-ци ју обо ље лих.

• Утврдити постоји ли повезаност стигме са социо демографским карактеристикама испитаника који пате од душевне болести (узрастом, полом, школском спремом, брачним стањем и радним статусом). • Упо ре ди ти ни во стиг ме из ме ђу ло кал них за јед ни ца у ко ји ма је вр-ше но ис тра жи ва ње.

2.5. ��*"� �% !�� 8% �" !�� $%" �� Пи лот-те сти ра ње ин стру мен та ри ја оба вље но је са ко ри сни ци ма Днев-ног цен тра УГ «За јед но» на узор ку од 15 ко ри сни ка са ци љем да се утвр ди ја сно ћа тврд њи на ве де них у ска ла ма за ис тра жи ва ње. Пра те ћи ток по пу не ска ла и ре зул та те ко ји су до би је ни, ис-тра жи вач ки тим је про ци је нио да су тврд ње ја сне за са мо стал ну по пу ну од стра не ис пи та ни ка, без по тре бе за ди-рект ном аси стен ци јом.

2.6. ��! $�% !�� ! �� .� )� 8� � �4% (/� �4% !"� &� �! �� .� )� 8�Мје сто ис тра жи ва ња су ло кал не за-јед ни це у Ре пу бли ци Срп ској ко је има ју цен тре за мен тал но здра вље. У ис тра жи ва ње је би ло укљу че но три на ест ло кал них за јед ни ца у Ре-пу бли ци Срп ској, од но сно три на-ест цен та ра за мен тал но здра вље и исто то ли ко цен та ра за со ци јал ни рад. Ло кал не за јед ни це у ко ји ма је вр ше но ис тра жи ва ње су: При је дор, Гра ди шка, Дер вен та, До бој, Со ко-лац, Ис точ но Са ра је во, Вла се ни ца, Тре би ње, Ба ња Лу ка, Пр ња вор, Мо-дри ча, Би је љи на и Ми ли ћи.Об у хва та њем у ис тра жи ва њу ви-ше ло кал них за јед ни ца до би јен је ре пре зен та тив ни ји узо рак и за до-во ље но на че ло ши ре де мо граф ске укљу че но сти . Ис тра жи вач ки про је кат је у пот-пу но сти ре а ли зо ван ан га жо ва њем ис тра жи ва чог ти ма УГ «За јед но». По др шку про јек ту да ло је Ми ни-стар ство здра вља и со ци јал не за-шти те Ре пу бли ке Срп ске и Цен тар за со ци јал ни рад Ба ња Лу ка. Ми ни стар ство здра вља и со ци јал-не за шти те Ре пу бли ке Срп ске је, по да том упут ству ис тра жи вач ког ти ма, пи сме но упо зна ло цен тре за мен-тал но здра вље о ци ље ви ма ис тра-жи ва ња, по ступ ку би ра ња узор ка, на чи ном по пу не упит ни ка и за тра-жи ло њи хо ву са рад њу. На по ме ну то је и да ће тим за мо ни то ринг и ева-лу а ци ју овог Ми ни стар ства вр ши ти про вје ру ва лид но сти про во ђе ња ис тра жи ва ња на те ре ну у слу чај но ода ба ра ним ло кал ним за јед ни ца ма.

2.4. �! �� .� )�4 &� �" !�� $%" �� За при ку пља ње по да та ка ко ри-ште не су дви је стан дар ди зо ва не ска ле као ис тра жи вач ки ин стру-мен ти: а) Ска ла /упит ник/ за мје ре ње стиг ме (Stigma scala) ко ју је кре и-рао 2007. го ди не проф. Мајкл Кинг, са одје ље ња за мен тал но здра-вље Кинг уни вер зи те та у Лон до-ну заједно са својим сарадницима (King et al., 2007). Са др жи 28 тврд-њи, а по ди је ље на је на три ди је ла: дис кри ми на ци ја (12 тврд њи), са мо-от кри ва ње (11 тврд њи) и са мо стиг-ма ти за ци ја (5 тврд ње). Ис пи та ни ци су има ли за да так да за сва ку по је-ди ну тврд њу, на ве де ну у овој пе то-сте пе ној ска ли, из ра зе сте пен свог сла га ња или не сла га ња (уоп ште се не сла жем, не сла жем се, ни ти се сла жем ни ти не сла жем, сла жем се, у пот пу но сти се сла жем). Ова ска ла је при ми је ње на у ис тра жи ва њу код ли ца ко ја па те од ду шев не бо ле-сти. Ис тра жи вач ки тим је овој ска-ли до дао и пи та ња ко ја се од но се на со ци јал на оби љеж ја ових ли ца (пол, мје сто пре би ва ли шта, ста-рост, брач ни ста тус, обра зо ва ње и рад ни ста тус). Поузданост укупног резултата на субскалама Упитника за мјерење стигме на узорку Кинга и сарадника (исказана Кронбаховим коефицијентом алфа) кретала се од 0.64 за самостигматизацију и 0.85 за самооткривање до 0.87 за дискриминацију. б) Ро зен бер го ва ска ла /упит ник/ за про цје ну са мо по што ва ња, та ко-ђе ауто ра из Ен гле ске, ко ја са др жи де сет тврд њи за ис пи ти ва ње са мо-по што ва ња. Ова ска ла се ду го при-мје њу је у ис тра жи ва њи ма и оп ште је при хва ће на за про цје ну са мо по-што ва ња. Ис пи та ни цу су има ли за-да так да у овој че тво ро сте пе ној ска-ли, за сва ку по је ди ну тврд њу из ра зе сте пен свог сла га ња или не сла га ња (уоп ште се не сла жем, не сла жем се, сла жем се, у пот пу но сти се сла жем).Розенбергова скала је при ми је њена код обје гру пе ис пи та ни ка (ис пи та-ни ка ко ји па те од ду шев не бо ле сти и ис пи та ни ка из оп ште по пу ла ци је)

18

Том при ли ком сва ком цен тру за мен тал но здра вље до ста вље на су по 22 при мјер ка ис тра жи вач ких ска ла (Мај кло ве ска ле за про цје-ну стиг ме и Ро зен бер го ве ска ле за про цје ну са мо по што ва ња) и за тра-жен по врат истих на кон по пу не, а нај ка сни је у ро ку од 20 да на од да-на при је ма ма те ри ја ла за ис тра жи-ва ње. Ми ни стар ство здра вља и со ци-јал не за шти те је на исти на чин за-тра жи ло са рад њу са цен три ма за со ци јал ни рад из ло кал них за јед ни-ца у ко ји ма је вр ше но ис тра жи ва ње, до ста вља ју ћи им по 22 при мјер ка Ро зен бер го ве ска ле о са мо по што-ва њу за оп шту по пу ла ци ју. Цен тар за со ци јал ни рад Ба ња Лу ка је у ис тра жи вач ки тим де ле ги-рао струч ног рад ни ка ко ји је у из-вр ша ва њу сво јих по сло ва и рад них за да та ка у овом Цен тру ан га жо ван у ра ду са ли ци ма ко ја па те од ду шев-не бо ле сти. Овај Цен тар је ста вио на рас по ла га ње ис тра жи вач ком ти му ли це за кре и ра ње ба зе по да та ка, а три ан га жо ва на во лон те ра Удру же-ња «За јед но», сту ден ти це од сје ка за со ци јал ни рад, уни је ле су до би је не по дат ке за об ра ду.

2.7.

3��& Циљну гру пу ис пи та ни ка чи ни-ло је 280 ли ца ко ја па те од ду шев-не бо ле сти, раз ли чи ти тог сте пе на обра зо ва ња, ста ро сти, по ро дич ног и со цио-еко ном ског ста ту са, а ко ји су ко ри сни ци здрав стве них услу га у цен три ма за мен тал но здра вље. У сва ком цен тру за мен тал но здра-вље у ис тра жи ва њу су уче ство ва ла по 22 ко ри сни ка са про бле ми ма у ду шев ном здра вљу, ко ји су по пу ња-ва ли оба ис тра жи вач ка ин стру мен-та, од но сно Кин го ву и Ро зен бер го ву ска лу. Компаративну групу за процјену нивоа самопоштовања испитаника чинило је уједно и 287 лица из опште популације. Ови испитаници попуњавали су Розенбергову скалу за процјену нивоа самопоштовања. Укључени центри за социјални рад, ангажовањем запослених, прикупили су податке за 22 испитаника из опште популације у свакој од укључених локалних заједница (укупно 287).

2.8. �� !�� & *��8� �!��"�&� � �3�� & � ��!��& �!��)�8� Би ра ње узор ка из гру пе ли ца са про бле ми ма у ду шев ном здра вљу (280 ис пи та ни ка) вр ше но је у ло кал-ним цен три ма за мен тал но здра вље Ре пу бли ке Срп ске.Ло кал ни цен три за мен тал но здра-вље су у из бор ис пи та ни ка укљу-чи ли па ци јен те ко ји су се обра ти-ли овим цен три ма за здрав стве не услу ге то ком три да на у сед ми ци (по не дје љак, сри је да и пе так), укљу-чу ју ћи и па ци јен те у то ку дру ге сед-ми це у истим да ни ма и то са мо он да уко ли ко у пр вој сед ми ци ни је обез-би је ђен по тре бан број ис пи та ни ка.Па ци јен ти за ко је је пси хи ја тар на-кон пре гле да утвр дио да мо гу ва-лид но по пу ни ти упит ни ке би ли су упу ће ни за по пу ну упут ни ка код осо бља ко је је ло кал ни Цен тар од-ре дио као са рад ни ке у ис тра жи ва-њу (ме ди цин ска се стра или со ци-јал ни рад ник). Са рад ник у ис тра жи ва њу је ода-бра не па ци јен те упо знао о ци ље-ви ма ис тра жи ва ња и са са др жа-јем упит ни ка, те за тра жио њи хо ву са гла сност да до бро вољ но и што па жљи ви је по пу не упит ни ке, из ра-жа ва ју ћи при то ме сво је сло бод но ми шље ње и став по пи та њи ма у упит ни ку. Са рад ник у ис тра жи ва њу је ис пи та ни ци ма био на рас по ла га-њу за евен ту ал не не ја сно ће и по-ста вље на пи та ња. Сва ком уче сни ку у про сје ку би ло је по треб но 10-15 ми ну та за по пу ну јед ног упит ни ка (ска ла). Опре дје ље ње ис тра жи вач ког ти-ма да у ис тра жи ва ње укљу чи цен тре за мен тал но здра вље и цен тре за со ци јал ни рад про и за шло је из не-до стат ка сред ста ва за ис тра жи вач-ки про је кат, на сто ја ња да ис тра жи-вач ки узо рак бу де ре пре зен та ти ван и прет по ста вља ју ћи да ће струч ни рад ни ци ових ин сти ту ци ја пру жи ти нај бо љу аси стен ци ју за ва лид ну по-пу ну ска ла. Та ко ђе је ци је ње но да су на ве де не ин сти ту ци је за ин те ре-со ва не за пред мет ни ис тра жи вач ки про је кат, као ин сти ту ци је си сте ма ко је ра де са стиг ма ти зо ва ним ли ци-ма, што се пре но си и на за по сле не. Би ра ње узор ка из гру пе ли ца из

оп ште по пу ла ци је из вр шио је ис-тра жи вач ки тим УГ „За јед но“, та ко што је за по тре бе ис тра жи ва ња ре-ги стро вао име и пре зи ме сва ког де се тог прет плат ни ка са спи ска-те ле фон ског име ни ка Ре пу бли ке Срп ске из ло кал не за јед ни це у ко-јој се вр ши ис тра жи ва ње. То зна чи да је уку пан број ис пи та ни ка (287) иза бран си стем ским, слу чај ним би-ра њем унутар одабраних локалних заједницаиз којих су регрутовани и испитаници са проблемима у душевном здрављу. Уз ре ги стро ва но име и пре зи ме ис пи та ни ка озна чен је и ње гов те-ле фон ски број, адре са ста но ва ња, што је до ста вље но цен три ма за со ци јал ни рад, као са рад ни ци ма у ис тра жи ва њу. Ис тра жи вач ки тим је ре ги стро вао и ре зер вни број ис-пи та ни ка-прет плат ни ка за сва ку ло кал ну за јед ни цу, по пет до дат них ис пи та ни ка, због по тен ци јал не не-при сту пач но сти од ре ђе ним ис пи-та ни ци ма (усљед смр ти, пре се ље-ња, бо ле сти или ели ми ни са ња ис-пи та ни ка за ко је се утвр ди да бо лу ју од ду шев не бо ле сти и сл.) Струч ни рад ни ци цен та ра за со-ци јал ни рад у ло кал ним за јед ни ци-ма сту пи ли су у кон такт са ис пи та-ни ци ма, ре ги стро ва ним на спи ску и упо зна ли их о раз ло зи ма ис тра жи-ва ња и са др жа јем упит ни ка, те за-тра жи и ли њи хо ву са гла сност да до-бро вољ но и што па жљи ви је по пу не упит ни ке, из ра жа ва ју ћи при то ме сво је сло бод но ми шље ње и став по пи та њи ма у упит ни ку. Струч ни рад-ни ци цен тра за со ци јал ни рад ис пи-та ни ци ма су би ли на рас по ла га њу за евен ту ал не не ја сно ће и по ста-вље на пи та ња.Сва ком уче сни ку у про сје ку би ло је по треб но 10-15 ми ну та за по пу ну упит ни ка (ска ле).

2.9. �� "� �� "# � %)� ,� � '� ��Ми ни стар ство здра вља и со ци јал не за шти те Ре пу бли ке Срп ске пред ви-дје ло је мо ни то ринг и ева лу а ци ју пре ма пред ви ђе ној на мје ри у по-гла вљу о уче шћу уче сни ка ис тра-жи ва ња.

�%��,�#�� !��.�)�8�

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 19

2.10. �"� ,� 3� �� &�При ку пље ни од го во ри об ра ђе ни су у ро ку од мје сец да на на кон по вра-та по пу ње них упит ни ка при мје ном СПСС про гра ма за ста ти стич ку об-ра ду по да та ка, а ана ли зи ра ни у ро-ку од два мје се ца. У об ра ди по да та ка ко ри ште ни су сље де ћи ста ти стич ки по ступ ци: фре квен циј ска ана ли за, хиквадрат тест, t-тест за независне узорке и корелациона анализа. До би је ни по-да ци су гра фич ки пред ста вље ни по-сред ством штапићастих дијаграма.

2.11. �!%$�"�'�� *��%"�6 �%3�,��

На кон ста ти стич ке об ра де и ана-ли зе по да та ка, ис тра жи вач ки тим је кра јем но вем бра 2009. го ди не у ор га ни за ци ји Цен тра за со ци јал-ни рад Ба ња Лу ка пре зен то вао пр-ви пут ре зул та те ис тра жи ва ња на окру глом сто лу на ко је му су би ли по зва ни цен три за со ци јал ни рад, ко ри сни ци, чла но ви по ро ди ца, пред став ни ци не вла ди них и ме-ђу на род них ор га ни за ци ја, те ло-кал них здрав стве них ин сти ту ци ја. За кључ ци са овог окру глог сто ла ушли су у пре по ру ке и смјер ни це овог ис тра жи вач ког ра да. Во ди тељ ис тра жи вач ког про јек та је ре зул та те овог ис тра жи ва ња пре-зен то вао на ме ђу на род ном се ми на-ру за ин тер ди сци пли нар не ак тив-но сти у обла сти мен тал ног здра вља ко ји је одр жан у но вем бру мје се цу 2009. го ди не на Уни вер зи те ту Бир-мин гем у Ве ли кој Бри та ни ји. По за вр шет ку ис тра жи вач ког про це са и до ста вља ња из вје шта ја Ми ни стар ству здра вља и со ци јал-не за шти те, ис тра жи вач ки тим ће за тра жи ти од овог Ми ни стар ства да ор га ни зу је окру гли сто са пред-став ни ци ма ин сти ту ци ја из ло кал-них за јед ни ца ко је су уче ство ва ле у ис тра жи ва њу, пред став ни ци ма ко ри сни ка, чла но ва њи хо вих по ро-ди ца, не вла ди них и ме ђу нард них ор га ни за ци ја, те ин сти ту ци ја ко је се ба ве со ци јал ном и ме ди цин ском за-шти том мен тал ног здра вља у Ре пу-бли ци Срп ској.

Свр ха ор га ни зо ва ња овог окру-гло глог сто ла је упо зна ва ње уче-сни ка ис тра жи ва ња и јав но сти о до би је ним ре зул та ти ма ис тра жи ва-ња и отва ра ње рас пра ве о бу ду ћим про це си ма у бор би про тив стиг ме. Ре зул та ти ис тра жи ва ња би ће пу-бли ко ва ни и ме диј ски пре зен то ва-ни. До би је ни по да ци у ис тра жи ва њу би ће на рас по ла га њу Ми ни стар ству здра вља и со ци јал не за шти те за раз вој мје ра по ли ти ке под сти ца ња про је ка та ко је су у ве зи са су зби ја-њем со ци јал не стиг ме, на прет ка у за шти ти мен тал ног здра вља, за шти-те ли ца ко ја па те од ду ше ве не бо ле-сти и њи хо вих по ро ди ца.

� � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � 0 � ; � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � �� ; � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ;� � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � 0 � ; � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � �� ; � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ;� � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � 0 � ; � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � �� ; � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ;� � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � � � � � � � � � � � 0 � ; � � � � � � � � � � � � � � 0 � � � ; � �

� - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � 3 . � - � � � � � � � � � 0 � � � ; �3 . � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � � � � � 0 � � � ; � � - � � � � � ��0��;� �-�� 0��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 21

�� J�� K ��3.1.

3.1.1. �� У Табели 1 приказана је расподјела испитаника из двију група према мјесту пребивалишта. Као што се из Табеле може видјети планирана регионална расподјела испитаника готово у цјелости је реализована, а

расподјеле у двије групе су практично идентичне. Када се узме у обзир регионална расподјела мјеста из којих су испитаници укључени у узорак може се рећи да су у узорку заступљени сви региони Републике Српске.

J��

��

��

��

��

��

��. 1��

��%!�� %*�)�,�(�� &+�4%"�6 �!��"�&�

��;� ��

��

21

280 287

23 7,5% 8,0%

�� 22 22 7,9% 7,9%

�� 22 22 7,9% 7,9%

�� 22 23 7,9% 8,0%

�� 22 22 7,9% 7,9%

�. �� 22 23 7,9% 8,0%

��2� 17 22 6,1% 7,9%

�� 1� 22 19 7,9% 6,6%

�� 22 22 7,9% 7,7%

�;�� 22 22 7,9% 7,7%

�� 22 22 7,9% 7,7%

��;� 22 22 7,9% 7,7%

�� 22 23 7,9% 8,0%

100% 100%

22

��. 2��

��!� �!��"�&�

��

41 - 50

31 - 40

26 - 30

22 - 25

18 - 21

51 - 60

60+

��

J��

4

9

38

71

91

52

15

280

1,4%

3,2%

13,6%

25,4%

32,5%

18,6%

5,4%

100%

С друге стране, узрасна расподјела испитаника у групи из опште популације била је битно другачија и знатно равномјернија. Највећи проценат испитаника у овој групи био је у узрасним групама од 31 до 40 година (17.1%), од 41 до 50 година (16.8%) или од 51 до 60 година (18.9%). У овој групи скоро подједнако су били

релативно заступљени испитаници узраста од 18 до 21 године (11.4%), од 22 до 25 година (11.7%), од 26 до 30 година (11.1%) и они старији од 60 година (12.8%). Дакле, у погледу расподјеле узраста постоји статистички значајна и јасно изражена разлика између двију група(χ2 (6) = 63.33, p < 0.001, Крамеров коефицијент V = 0.34).

%3�,�� !��.�)�8�

3.1.2. ��

Прегледом података који се односе на старосну доб обољелих испитаника (Табела 2), може се уочити да су у истраживању учествовали испитаници старосне доби од 18 до преко 60 година. Највећи број обољелих

испитаника је старосне доби од 41 до 50 година (32.5%), затим од 31 до 40 година (25.4%) и од 51 до 60 година старости (18.6%).

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 23

Обољели испитаници и испитаници из опште популације нису представљали хомогене групе у погледу школске спреме (χ2 (2) = 10.76, p < 0.01, Крамеров коефицијент V = 0.13). Наиме, у групи испитаника из опште популације било је релативно више испитаника који су имали

образовање ниже од средњег (30.7%), а релативно мање (6.4%) оних са вишим или високим образовањем. Као и у групи обољелих и у групи из опште популације најзаступљенији су били испитаници са средњим образовањем (62.9%).

3.1.3. ��

Табеларни преглед података у погледу школске спреме за обољела лица (Табела 3) показује да су у истраживању учествовала лица различитог степена образовања. Највећи број ових испитаника посједује

средњу стручну спрему и то 67,1%, док вишу и високу стручну спрему посједује 12,2% испитаника. Проценат од 20,8% чине испитаници до завршене основне школе.

��. 3��

�&�,!&� !��%$� �!��"�&�

��

J��

5

10

43

188

22

12

280

1,8%

3,6%

15,4%

67,1%

7,9%

4,3%

100%

��

��(� (&�,�

��%�8� (&�,�

4 ��3�%� �!"�)"% (&�,%

�%3 (&�,%

J�&�,�%�

8 ��3�%� �!"�)"% (&�,%

24

3.1.4. ��1��

��. 4��

��4"� !��! �!��"�&�

��

J��

125

102

25

21

7

280

44,6%

36,5%

8,9%

7,5%

2,5%

100%

��1��

��1�� -��

��- ��

��0�;��-��

�-�� /A

��

Група обољелих значајно се разликује према брачном статусу од групе испитаника из опште популације(χ2 (4) = 40.98, p < 0.001, Крамеров коефицијент V = 0.27). У групи испитаника из опште популације релативно су заступљенији испитаници који су у браку (52.5%),

удовци/удовице (13.2%) и они који живе у ванбрачној заједници (10%), релативно мање су заступљени неудати/неожењени (16.1%), док су разведени испитаници скоро подједнако релативно заступљени као и у групи обољелих (8.2%).

%3�,�� !��.�)�8�

Расподјела брачног статуса у групи обољелих испитаника приказана је у Табели 4. Сумирајући податке о брачном статусу, констатује се да 44,6% испитаника живи у брачној заједници, а 55,3% нема

заснован брачни статус. Највећи проценат испитаника који немају засновану брачну заједницу припада групи који се нису женили-удавали 36,5%.

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 25

3.1.5. � ��

С друге стране, у групи испитаника из опште популације релативно је више оних који немају стални посао (75.4%) било да је ријеч о испитаницима који су незапослени, налазе се „на чекању“, никад се нису запошљавали или повремено раде „на црно“, а релативно је мање стално запошљених (11.1%) и пензионера (13.6%). Групе обољелих лица и испитаника из опште популације статистички се значајно разликују

Према радном статусу (Табела 5), највећи број душевно болесних лица је незапослен (36,8%). Овај податак се односи на лица која су се запошљавала. Када се томе додају испитаници који се никада нису запошљавали (6,1%), налазе се “на чекању” (5,6%), те повремено

у погледу расподјеле радног статуса (χ2 (4) = 27.21,p < 0.001, Крамеров коефицијент V = 0.22). Разлике двију група у погледу радног статуса треба посматрати у свијетлу већ изложених разлика између група у узрасној структури: у групи испитаника из опште популације релативно су заступљенији испитаници млађи од 25 година него у групи душевно обољелих лица.

раде на црно (6,1%), укупан проценат незапослених испитаника износи 54,6%. Према добијеним подацима, запослено је 23,6% испитаника, а право на пензију остварило је 21,8% испитаника.

3.1.6. ��

У истраживању је у групу обољелих била укључена 141 особа мушког пола (50,4%) и 139 особа женског пола (49,6%), што показује подједнаку полну заступљеност. У групи испитаника из опште популације било је 47.1%

мушкараца и 52.9% жена. Разлика у полној структури двију група није статистички значајна (χ2 (1) = 0.58 ,p = 0.447, Крамеров коефицијент V = 0.03)

��. 5��

��"� !��! �!��"�&�

��

J��

103

66

61

17

17

280

36,8%

23,6%

21,8%

6,1%

6,1%

100%

� ��

16 5,6%

��&�� !% "�!�$ 3��(+�)��/,a

��)�%$%"� �� "� '�"�

-��!,%"/a

�%"3��

�%3��!,%"/a

�� 4%&�8�

� � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � 4 . 4 . � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 1 � � � � � � � � � � � ��

26

У приказу резултата анализа личне перцепције стигме код душевно обољелих лица користићемо расподјеле одговора на појединим ставкама из Упитника за испитивање стигме (King’s stigma scale) и укупне резултате само са двију субскала овог упитника и то скале дискриминације и скале самооткривања. Наиме, психометријске провјере упитника на нашем узорку показале су да је поузданост укупног резултата на овим двјема скалама задовољавајућа (Кронбахов коефицијент алфа за скалу дискриминације износи 0.86, а за скалу самооткривања 0.77). Ове провјере, међутим, не оправдавају рачунање укупног резултата на скали самостигматизације будући да је Кронбахов коефицијент за ову „скалу“ износио -0.09! При посматрању добијених резултата на скалама дискриминације потребно је водити рачуна и о томе да, због начина на који су бодовани одговори на овим скалама, виши резултат на скали дискриминације говори о израженијем доживљају непријатељског и дискриминаторског односа околине према душевно обољелом док виши резултат на скали самооткривања заправо говори о неспремности да се другима открије сопствена болест због страха од њихових реакција.

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 27

Аритметичке средине и стандардне девијације укупних резултата на скалама дискриминације и самооткривања

Аритметичке средине за узорак душевно обољелих лица из Републике Српске мање су од аритметичких средина на овим двјема скалама које су Кинг и сарадници добили на узорку испитаника из Лондона, а који су чиниле 193 особе са разноврсним психијатријским дијагнозама (King et al., 2007). Аритметичка средина на скали дискриминације у истраживању Кинга и сарадника износила је 28.1 (стандардна девијација = 9.5), а на скали самооткривања 24.1 (стандардна девијација = 8.0). Будући да је узорак Кинга и сарадника ограничен на само један град и да је по многим социодемографским обиљежјима различит од нашег узорка не би било упутно на основу ових поређења изводити закључке о мање израженом осећају стигме код обољелих у Републици Српској.Значење укупних резултата добијених на нашем узорку постаје јасније уколико се узму у обзир теоријски распони двију скала: укупни резултат на скали

за узорак душевно обољелих лица из Републике Српске приказане су у Табели 6.

дискриминације може се кретати у распону од 0 до 48, а на скали самооткривања од 0 до 44. Када се добијене аритметичке средине посматрају у односу на теоријске распоне скала може се рећи да је код обољелих лица у Републици Српској онај аспект стигме који се односи на самооткривање израженији од оног аспекта који се односи на дискриминацију. Дакле, стигма се овдје манифестује унеколико више као прикривање своје болести због страха од тога како ће други реаговати, а унеколико мање као доживљај непријатељског и дискриминаторског понашања других. Међутим, то никако не значи да доживљај дискриминисаности није присутан: о присуству овог доживљаја код душевно обољелих у Републици Српској јасно говоре расподjеле одговора на поједине ставке из скале дискриминације које ћемо приказати у наредним одјељцима (4.1.1. и 4.1.2).

��1�� K �� -�� K �-�� ;A

4.1.

��. 6�� $%��4&% !�%��"% � !��"��"% �%)��'��%

�&��"�6 �%3�,�� "� !&�,�$� ��!&��$�"�'��%� !�$��&��)�8� "� �3��&� ��(%)"� �*�+%,�6�3 %��*,�&% ��!&% (n = 280)

��1��

��

��

��

17,68 10,31

��;� 20,63 8,67%

28

Анализирајући податке из Графикона 2, по основу одговора испитаника који изражавају њихов став о осјећају усамљености, може се уочити да је више од половине укључених испитаника (53,2%) одговорило

позитивно на тврдњу да се веома често осјећају усамљено због психичких проблема које имају, Мањи проценат испитаника (7,9%) је неопредијељен, док се 38,9% не осјећа усамљено.

0

5

10

15

20

25

30

35

�%�$� 4%!�� !% �!�%/�$ �!�$+%"� 3*�# 3��)!�)%"�6 ��*,%$� &��% �$�$

25.7%

13.2%

24.3%

28.9%

7.9%

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 2��J��

Дискриминација је безразложно поступање према лицима и групи лица која се налазе у истој, сличној или упоредивој ситуацији. То подразумијева прављење разлика у поступцима према људима, а могу је чинити

појединци, групе људи или институције. Нажалост, многе особе су дискриминацију прихватиле као нешто против чега не могу урадити ништа, или још горе, као појаву из свакодневног живота.

На основу анализе података по тврдњи ”понекад осјећам да сам омаловажаван од стране других због мојих проблема на психичком плану” (Графикон 1), потврдне одговоре дало је 45% испитаника, одричне 42,9% испитаника, док је 12,1% испитаника дало неутралан одговор. Иако значајан број душевно обољелих лица осјећа повремено омаловажавање од стране других, могло се очекивати да ће проценат ових одговора бити

већи. Није познато да ли је овакав резултат повезан са избјегавањем људи да омаловажавају душевно обољеле особе због сажаљења,страха од могућег неконтролисаног реаговања, или неког другог разлога који је повезан са стигматизованим односом. Супротна претпоставка је да други сматрају да нема разлога да омаловажавају обољеле особе само зато што оне имају проблеме на психичком плану.

0

5

10

15

20

25

30

35

26.8%

16.1%14.6%

30.4%

12.1%

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 1��J�� "%&�� !�%/�$ �� !�$ �$�,�)�.�)�"/� �� !��"%

��#�6 3*�# $��6 ��*,%$� "� �!�6�4&�$ �,�"�

4.1.1. ��-�� 1�� K �� 0�� K

��4"� �%�'%�'�� !��#$% &�� ,�'� &�� % �� (%)"% *�,%!��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 29

Резултати истраживања по тврдњи “нисам имао/ла никаквих проблема од стране других људи, због мојих проблема у психичком здрављу“ (Графикон 4) показују да су обољела лица у значајном проценту (45%)

имала проблеме од стране других људи, због проблема на психичком плану, док се њих 39,3% изјаснило да такве проблеме нису имали, а 15,7% испитаника дало je неутралан одговор.

0

5

10

15

20

25

30

35

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 4��J�� !�$ �$��/,� "�&�&)�6 ��*,%$� �� !��"% ��#�6 +��,

3*�# $��6 ��*,%$� � �!�6�4&�$ 3��)+�

17.5%

21.8%20.7%

24.3%

15.7%

Подаци приказани на Графикону 3 који се односе на тврдњу «због реакције људи у вези са мојим проблемима у душевном здрављу, највише времена проводим сам/а са собом«, показују да се од укупног броја испитаника, њих 31.1 % изјаснило да највећи дио свог времена проводе сами са собом, док се 57,9% испитаника са предњом тврдњом не слаже. Поредећи ове податке са подацима из Графикона

2, може се закључити да се већи број испитаника често осјећа усамљено, иако највећи дио времена не проводе сами. То може бити повезано са осјећајем неразумијевања и неприхваћености од стране других,али и њиховим избјегавањем да разговарају о болести од које болују. Око трећине испитаних због стигматизације бира самоћу као начин редукције непријатних осјећања.

0

5

10

15

20

25

30

35

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

-*�# �%�&'��% +�� )%3� !� $��$ ��*,%$�$� � ��(%)"�$ 3��)+�, "��)�(% )�%$%"� ��)��$ !�$/� !� !�*�$

22.5%

35.4%

10.7%11.1%

��. 3��J��

20.4%

30 ��4"� �%�'%�'�� !��#$% &�� ,�'� &�� % �� (%)"% *�,%!��

�� $�� 3�$�%)�8� 3� $��% 3��)!�)%"% ��*,%$% &��% �$�$ "� �!�6�4&�$ �,�"�

20.0%

9.6%13.9%

32.9%

23.6%

0

5

10

15

20

25

30

35

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 5��J��

Подаци из Графикона 5. показују да се највећи број испитаника (42,2%) слаже се да су наилазили на разумјевање код других људи за своје здравствене проблеме које имају на психичком плану. С друге

стране, одређени број испитаника (29,6 %) другачијег је мишљења, јер су увјерени да људи немају разумјевање за оне који пате од психичких болести, док њих 23,6% нема конкертан став по питању ове тврдње.

-*�# ��*,%$� &��% �$�$ � �!�6�4&�$ 3��)+�, �!�%/�$ !% $"�#� ��6)�4%"��$/�$ �� !��"% ��#�6 +��

21.4%

9.3%

17.1%

29.6%

22.5%

0

5

10

15

20

25

30

35

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 6��J��

Анализирајући податке из Графикона 6, по основу одговора испитаника који изражавају њихов став о осјећају прихваћености, нешто мање од половине

испитаника (46,8%) не осјећају се прихваћено од стране других људи, управо због проблема које имају у психичком здрављу.

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 31

Подаци из Графикона 8 показују да више од половине испитаника (57,9%) сматра да их људи не избјегавају због

проблема које имају на психичком плану. Овакво искуство нема 31,1% испитаника , а 11,1 % нема јасан утисак о томе.

�� $% �3*�%#�)�� 3*�# $��6 ��*,%$� &��% �$�$ "� �!�6�4&�$ �,�"�

22.5%20.4%

11.1%

35.4%

10.7%

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

0

5

10

15

20

25

30

35

��. 8��J��

Подаци из графикона 7 показују да чак 70% испитаника изражава мишљење да нису били вријеђани од стране

других због проблема које имају у душевном здрављу, што охрабрује.

��/*�,� !�$ )��%W�"/� �� !��"% ��#�6 +�� 3*�# ��*,%$� &��% �$�$ � ��(%)"�$ 3��)+�

20.0%

9.6%13.2%

50.0%

7.4% ��"�!��

!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

0

10

20

30

40

50

60

70

��. 7��J��

32 ��4"� �%�'%�'�� !��#$% &�� ,�'� &�� % �� (%)"% *�,%!��

За оцјену укупне субјективне перепције испитаника о дискриминаторном односу окружења према њима, значајно је споменути и податак о степену слагања са тврдњом “због психичких проблема које имам мишљења сам да је живот заиста неправедан.” На основу добијених одговора (Графикон 9) може се закључити да психички обољеле особе у великом проценту (45,7%) катастрофично гледају на свој живот зато што су погођене психичком болешћу, што може дијелом бити и посљедица стигматизованог односа према овој болести и људима који болују од те болести.

Овакав став их чини несретним, вјероватно погоршава стање менталног здравља и због имплицитне научене беспомоћности смањује могућност за опоравак и социјално функционисање. Није занемарив податак да знатан број испитаника (40,3%) прихвата стање такво какво јесте, „не сматрајући живот неправедним“. Могуће је да они не виде живот, тј. друге људе као повод и узрок своје болести и њеног одржавања, већ да прихватају и своју одговорност за сопствено стање (а самим тим и моћ да нешто промијене). 13,6% испитаника дало је неутралан одговор.

-*�# �!�6�4&�6 ��*,%$� &��% �$�$, $�(+%8� !�$ �� % .�)�� 3��!�� "%��)%��"

18.2%

27.5%

20.7% 19.6%

13.6%

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 9��J��

0

5

10

15

20

25

30

35

На основу анализе података по тврдњи „Осјећам се љутито због начина на који људи гледају на моје проблеме у душевном здрављу“ потврдне одговоре дало је 28,2 % испитаника. Ипак више од половине испитаника (57,1 %) не слаже се са наведеном тврдњом, док неодређен став

показује 14,6 % испитаника. Љутња као реакција може бити не само показатељ постојеће дискриминације, већ и очуваног доживљаја личне вриједности, свијести да не заслужују нехуман третман, па и потенцијалне спремности да се супроставе и асертивно реагују, што се у процесу рехабилитације може конструктивно каналисати.

�!�%/�$ !% +�� 3*�# "�4�"� "� &�� +�� #,%�� "� $��% ��*,%$% � ��(%)"�$ 3��)+�

22.7%

34.3%

18.2%

10.0%

14.6%

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 10��J��

0

10

15

20

25

30

35

40

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 33

Облици дискриминације у великом мјери зависе од извора стигме. Ранија истраживања (Burne, 1997; Corrigan, 2000) потврдила су да извори стигме према особама са проблемима у менталном здрављу могу бити различити: пријатељи, породица, ближе окружење,

колеге али и послодавци, медицински радници, полиција и други представници институционалног система. Сви они могу имати значајну улогу у процесу стварања дискриминаторног односа према ментлано обољелим лицима.

4.1.2. ��-�� 1�� J��K �� (��, ��, �� , �� ) �� K � ��

Анализа добијених података (Графикон 11), показује да велики проценат испитаника (73,2%) не сматра да су

били дискриминисани од стране полиције, док 16,4%, сматра да су искусили дискриминацију из овог извора.

-*�# �!�6�4&�6 ��*,%$� &��% �$�$, *��/,� !�$ ��!&��$�"�!�"/� � �$�,�)�.�)�"/� �� !��"% ��,�'��%

39.6%

33.6%

6.4%

10.0%10.4%

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 11��J��

0

5

10

15

20

25

30

35

40

34 ��4"� �%�'%�'�� !��#$% &�� ,�'� &�� % �� (%)"% *�,%!��

Када су у питању медицински радници (Графикон 12), највећи број испитаника у проценту од 81,1% одговорио је негативно на тврдњу да су били дискриминисани и омаловажавани од медицинских радника, а само њих 9,6% потврђује да је доживјело дискриминацију.

Треба имати у виду да је анкетирање корисника обављено у центрима за ментално здравље, па је могуће да ови подаци одражавају искуства испитаника у односу на медицинске раднике ових центара.

-*�# �!�6�4&�6 ��*,%$� &��% �$�$, *��/,� !�$ ��!&��$�"�!�"/� � �$�,�)�.�)�"/� �� !��"% $%��'�"!&�6 ��"�&�

14.64%

66.43%

5.71%3.93%9.29%

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 12��J��

0

10

20

30

40

50

60

70

Подаци из Графикона 13 показују да се 56.0% укључених испитаника слажу да су били дискриминисани и омаловажавани од стране послодаваца, због психичких проблема које имају, док се њих 34,28% са овом тврњом не слаже, а 9,64% испитаника дало је неутралан одговор. Потенцијалну дискриминацију према душевно обољелим особама на тржишту рада потврђују подаци у овом истраживању, који илуструју радни статус анкетираних. Већина анкетираних особа са проблемима у менталном

здрављу није запослена (54,6%).Очито је да су особе са психичким проблемима у неповољнијем положају приликом запошљавања, због изражених предрасуда и увјерења послодаваца да ови здравствени проблеми доводе до потпуног и трајног губитка радне способности.Због високе незапослености у Босни и Херцеговини држава није системски дјеловала на смањење дискриминације у области запошљавања.

��/,� !�$ ��!&��$�"�!�"/� �� !��"% ��!,��)'� 3*�# �!�6�4&�6 ��*,%$� &��% �$�$

46.07%

10.00%16.07%

18.21%

9.64%

0

10

20

30

40

50

60

70

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 13��J��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 35

��. 7�� %�"� �"�,�3� ��!�%4"�# 3*�� !��*�'��% ��$%��4&�6

!�%��"� � !��"��"�6 �%)��'�� 3� !)�6 11 !��)�)� � !�$��&��)�8��3 ��"�&� 3� $�%�%8% !��#$%, &�� &��"�# *�� !��"�&� !��*,%$�$� � $%"��,"�$ 3��)+�

�� K �� /�� -� �� , �� K �� /��

- ��

��1��

��

� �� K�1��K ��, ��/�� K �� 0��

�� - �� 0�� 0�;� (��) -��

- ��

�� -�� K�1��

�� 1�� K�1�� .

�� 2�� -�� - ��

�-�� K�1��

�� 0�� K�� 2

��/� �� 2� �� -�� K�1��K ��

2.25

2.21

2.20

2.20

1.94

1.90

1.79

1.66

1.63

1.493

1.525

1.432

1.441

1.442

1.346

1.259

1.420

1.538

1

2

3

4

5

6

7

8

9

��2�� K �� 1�;��

- ��

1.54 1.49310

4.1.3. ��-�� ;�

Вла сти то са мо от кри ва ње (енгл. self-di sclo u ser) је тер-мин ко ји под ра зу ми је ва спо соб ност да осо бе са про бле-ми ма у ду шев ном здра вљу иден ти фи ку ју и са гле да ју сво ја ис ку ства, до жи вља је, раз ми шља ња, ста во ве и ври јед но-сти и спрем ност да отво ре но по ди је ле ин фор ма ци је о се-

би са дру ги ма. Оно та ко ђе под ра зу ми је ва и рад на се би, спрем ност и мо ти ва ци ју за ли је че њем, као и упо зна ва ње бо ле сти од стра не осо бе ко ја је бо ле сна. Са мо от кри ва ње је ва жно јер под сти че са го вор ни ке на ме ђу соб но упо зна-ва ње и збли жа ва ња, а тре ба би ти ускла ђе но са со ци јал-

36 ��4"� �%�'%�'�� !��#$% &�� ,�'� &�� % �� (%)"% *�,%!��

ним нор ма ма, ни во ом ме ђу соб них од но са, оче ки ва њи ма са го вор ни ка и си ту а ци јом у ко јој се са го вор ни ци на ла зе (SAM HSA, 2008). Са мо от кри ва ње има сво је пред но сти, по ма же осо би да от кло ни бри гу због кон стант ног скри ва ња чи ње ни це да има здрав стве них про бле ма, по ма же да се по ве же са дру гим љу ди ма ко ја има ју слич на ис ку ства у окви ру раз-ли чи тих са мо по ма жу ћих гру па у ли је че њу и опо рав ку, као и дру ги ма да бо ље ра зу ми ју про бле ме у мен тла ном здра вљу. Са мот кри ва ње мо же да има и од ре ђе ни ри зик. Осо ба тре ба раз мо три ти и са гле да ти мно ге окол но сти при је не-го што се од лу чи на ко рак са мот кри ва ња. То укљу чу је лич-но раз ма тра ње ко ли ко је дру га осо ба по вјер љи ва, с об зи-ром на мо гу ћа прет ход на ло ша ис ку ства и по тен ци јал ни дис кри ми на тор ни од нос, ко ји окру же ње ства ра пре ма ли ци ма са про бле ми ма у мен тла ном здра вљу. Cor ri gan and Lun din (2001) на во де по сто ја ње дви је вр-сте са мо от кри ва ња: а) се лек тив но б) не ди скри ми на тор но са мо от кри ва ње. Се лек тив но са мо от кри ва ње под ра зу ми-је ва да обо ље ла осо ба би ра од ре ђе ну осо бу и ври је ме ка да ће ре ћи не што ви ше о свом обо ље њу и ис ку стви ма опо рав ка. Оно под ра зу ми је ва да је осо ба до шла у фа зу ка да ви ше не осје ћа симп то ме сво је бо ле сти и ка да о то ме мо же сло бод но да при ча, а да то ком ин тер пре та ци је не ево ци ра осје ћа ња сра ма или устру ча ва ња. Не ди скри ми-на тор но са мо от кри ва ње је сло бод но из ра жа ва ње о сво-јим осје ћа њи ма и ис ку стви ма ко ја пра те бо лест, без стра-ха да ће те би ти ди ср ки ми ни са ни. Упоредном анализом аритметичких средина просјечног збира ставова о самооткривању у табели 7, видљив је негативан став душевно болесних лица у пружању информација о својој болести другим људима, односно самооткривању.

Из табеле 7. може се видјети да се вриједности аритметичких средина за самооткривање крећу од 1.54 до 2.25. Када испитаници треба да открију другим људима да пате од душевне болести, диструбуција одговора је негативна, што се констатује по резултатима истраживања на тврдње по тачкама од 1 до 6. Корисници су најмање спремни да спомињу своје здравствене проблеме приликом запошљавања (средња вриједност од 2.25), што је логично, јер статус запосленост утиче на

квалитет социјалног живота сваке особе. Високо изражена средња статистичка вриједност (од 2.21) по тврдњи бр. 2 указује на претпоставку корисника да уколико не би имали психичке проблеме, живот би им пружио много боље прилике. Такође, иденитификоване високе средње вриједности за одговоре по тврдњама бр. 3 и 4 (и 2.20) јасно говоре о лошем искуству које обољеле особе доживљављју од стране окружења, односно свијесну су негативних реакције које друштво испољава према душевно обољелим лицима. Из тог разлога, обољеле особе избјегавају другима да причају о својим здравственим проблемима (1.94), и уплашени су да другима признају како добијају психолошку помоћ (1.90).

С друге стране, двије тврдње под редним бројевима 7 и 8 у предњем графичком приказу односе се на лични осјећај корисника према својим проблемима у менталом здрављу. Када су у питању психички проблеми које имају, одговори већина корисника показују нижу средњу вриједност аритметичких средина (у распону од 1.66 до 1.79), што значи, да корисници имају мање проблема са личним осјећајем прихватања болести од које болују (њих лично није срамота, нити се осјећају лоше због психичке болести). Када је у питању однос испитаника према особама из ближег окружењу, нижа средња вриједност показује да се већина њих не осјећа потребу да крије од својих пријатеља чињеницу да имају проблема на душевном плану (1.54), а није им ни непријатно да признају другим људима како узимају таблете због здравствених проблема које имају (1.51)На основу предњег може се констатовати да корисници услуга у систему менталног здравља имају потребу да прикривају своју болест због страха од тог како ће други реаговати према њима. Због тога, нису вољни открити другим људима да пате од душевне болести, претпостављајући да ће бити дискиминисани (или су већ имали таква искуства), што ће имати утицаја на њихове односе са другим људима и животне

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 37

4.1.4. ��-�� -��

Са мо стиг ма ти за ци ја као опа жа ње спе ци фич них по ру ка ко је окру же ње ис по ља ва пре ма ли ци ма са про бле ми ма у мен тал ном здра вљу, а ко је по је ди нац усво ји још то ком „здра ве“ фа зе, мо же има ти по зи тив не или не га тив не ефек-те на осо бу на кон што обо ли. Тра ди ци о нал на ли те ра ту-ра о стиг ми углав ном у фо кус ста вља на иден ти фи ко ва ње спољ них фак то ра ко ји до при но се штет ном ути ца ју стиг ме на жи вот стиг ма ти зов них по је ди на ца.

Ме ђу тим, аутор Mar ga ret Shih (2004) у свом ра ду ис тра-жу је и про це се ко је стиг ма ти зо ва не осо бе успје шно ко ри-сте да би са вла да ле штет не по сље ди це стиг ме. Кон крет но у пи та њу су про це си ком пен за ци је, стра те шког ин тер-пре ти ра ња со ци јал ног окру же ња и ви ше стру ки иден ти-те ти, уз по моћ ко јих стиг ма ти зо ва не осо бе пре ва зи ла зе

пред ра су де и стиг ма ти за ци ју. Успје шни по је дин ци усва ја ју мо дел „осна жи ва ња“ у од но су на мо дел „су о ча ва ња„ ка да ула зе у бор бу про тив стиг ме, што су по зи тив ни ефек ти.

С дру ге стра не, са мо стиг ма ти за ци ја мо же има ти не га-ти ван ефе кат у лич ној бор би по је дин ца про тив стиг ме. Стиг ма и стиг ма ти за ци ја ства ра ју осје ћај ни ског са мо по-што ва ња и страх да ће би ти од ба че ни, због че га обо ље ле осо бе и са ме из бје га ва ју ко му ни ка ци ју са дру ги ма. На овај на чин до ла зи до изо ла ци је обо ље лих, што сма њу је шан су за њи хов опо ра вак и ли је че ње.

У графиконима број 14 и 15 приказани су резултати истраживања о самостигматизацији.

Више од половине испитаника 54,46% позитивно се изјаснило на тврдњу ‘‘психичке проблеме које имам утицали су да постанем много разумнији као особа’’. Овај став испитаника изражава позитивне ефекте стигме са

покушајем личног оснаживања. На ову тврдњу негативно се изјаснило 29,65% испитаника док је њих 15,71% дало неутралан одговор.

�!�6�4&� ��*,%$� &��% �$�$ ��'�,� !� �� !��"%$ $"�#� ��3�$"��/� &�� !�*�

36.78%

17.86%

9.29%

20.36%

15.71%

0

5

10

15

20

25

30

35

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 14��J��

38 ��4"� �%�'%�'�� !��#$% &�� ,�'� &�� % �� (%)"% *�,%!��

Веома висок проценат испитаника (42.15%) слаже се са тврдњом да «одређене особе, које имају проблема у душевном здрављу су опасне особе,» што указују на негативне ефекте стигме код обољелих. Несумњиво је да су на овакво изјашњавање испитаника утицале

увријежене предрасуде окружења, да су душевно болесна лица «опасне особе». Ово само потврђује увјерење да особе још прије оболијевања усвоје негативне ставове које окружење испољава према душевно болесним особама.

��%W%"% �!�*% &��% �$�� *,%$� � ��(%)"�$ 3��)+� !� ��!"% �!�*%

25.71%

15.00%

12.86%

29.29%

17.14%

0

5

10

15

20

25

30

35

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 15��J��

-��)!�)%"� ��*,%$� ��'�,� !� "� $%"% �� !��"%$ 4)�(/� �!�*� "%#� (�� !�$ ��"��% *��/*�,�

19.6%

26.4%

17.1%

22.1%

14.6%

0

5

10

15

20

25

30

35

��"�!��!% !,�.%$

�,�.%$ !%

�� !% !,�.%$"�� "% !,�.%$

�% !,�.%$ !%

��(�% !%"% !,�.%$

��. 16��J��

Резултати истраживања по тврдњи „Здравствени проблеми утицали су на мене да постанем чвршћа особа него што сам раније био/била“ показују да се на ову

тврдњу позитивно изјаснило 39,2% док се 46% испитаника са овом тврдњом не слаже, а 14,6% испитаника има неутралан одговор.

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 39

��. 8�� $%��4&% !�%��"% (M) (� !��"��"% �%)��'��%-SD- "�

!&�,�$� ��!&��$�"�'��% � !�$��&��)�8� ! �*3��$ "� $�%!�� %*�)�,�(�� !��"�&�

��&�,� ��!&��$�"�'��%

M (SD)�&�,� !�$��&��)�8�

M (SD)

30.73 (9.96)

21.23 (7.11)

18.00 (5.38)

19.94 (5.37)

22.36 (6.21)

22.59 (8.74)

18.29 (7.07)

18.68 (8.27)

21.0 0(9.30)

17.86 (9.71)

19.00 (9.01)

20.09 (10.22)

18.18 (7.14)

26.32 (12.26)

22.68 (7.32)

20.50 (8.37)

20.00 (9.04)

19.73 (9.75)

19.64 (9.26)

17.14 (9.81)

16.86 (10.67)

15.73 (10.67)

15.18 (9.51)

15.05 (10.40)

11.09 (6.49)

10.45 (9.75)

��;� �� (n = 21)

�� (n = 22)

�� (n = 22)

�� (n = 22)

�� (n = 22)

�. �� (n = 22)

��2� (n = 17)

�� 1� (n = 22)

�� (n = 22)

�;�� (n = 22)

�� (n = 22)

��;� (n = 22)

�� (n = 22)

Аритметичке средине и стандардне девијације резултата на скалама дискриминације и самоооткривања из Упитника

за мјерење стигме, приказане у Табели 8, варирају зависно од локација на којима је истраживање рађено.

�-�� 1�� -�� , ��, -��, ��1�� , ��-��

4.2.

40

4.2.2. �� -��

4.2.3. -�� -��

Нису добијене никакве полне разлике у погледу личне перцепције стигме. Аритметичке средине мушкараца и жена на свакој од скала су скоро идентичне (аритметичка средина на скали дискриминације за мушкарце износила је 17.77 /стандардна девијација = 10.43/, а за жене 17.59

/стандардна девијација = 10.21/; аритметичка средина на скали самооткривања за мушкарце једнака је 20.66 /стандардна девијација = 8.60/, а за жене 20.63 /стандардна девијација = 8.67/).

Аритметичке средине и стандардне девијације укупног резултата на скалама дискриминације и самоооткривања

из Упитника за мјерење стигме по узрасним категоријама приказане су у Табели 9.

��. 9�� $%��4&% !�%��"% (M) (� !��"��"% �%)��'��%-SD- "�

!&�,�$� ��!&��$�"�'��% � !�$��&��)�8� ! �*3��$ "� �3��!� �!��"�&�

��&�,� ��!&��$�"�'��%

M (SD)

*-*�# $�,�# *�� !��"�&� &��%#��% „�� 18 �� 21 #��"%“ � „�� 22 �� 25 #��"�“ !�.%�% !% � �%�"� &��%#��.

�&�,� !�$��&��)�8� M (SD)

24.69 (9.51)

22.00 (7.73)

21.08 (9.22)

20.54 (8.26)

19.37 (8.94)

16.47 (7.82)

19.08 (12.59)

17.37 (9.16)

17.58 (10.65)

18.66 (11.01)

17.44 (9.58)

12.67 (6.61)

31 � 40 (n = 71)

51 � 60 (n = 52)

�� 60 �. (n = 15)

� 25 �. (n = 13)

41 � 50 (n = 91)

26 � 30 (n = 38)

Резултати анализе варијансе показују да међу испитаницима из различитих мјеста Републике Српске постоје разлике у личној перцепцији стигме (скала дискриминације: F (12,267) = 4.66, p < 0.001; скала самооткривања: F (12,267) = 3.90, p < 0.001). На основу прегледа аритметичких средина може се констатовати да испитаници са проблемима у менталном здрављу из источног дијела Републике Српске (Источно Сарајево, Власеница, Бијељина и Милићи), у односу на испитанике из других градова, осјећају већу дискриминацију од стране људи из окружења. Занимљиво је да је ниво

доживљене дискриминације нижи у градовима који имају капацитете за трајније институционално збрињавање лица са менталним поремећајима, као што су Соколац, Модрича и Приједор.

У погледу самооткривања најизраженију доживљај стигме постоји код обољелих из Источног Сарајева, Дервенте и Градишке, потом слиједе општине Власеница, Приједор, Добој, Требиње, Бања Лука и Соколац, док је тај доживљај најмање изражен код обољелих из Прњавора и Бијељине.

��4"� �%�'%�'�� !��#$% &�� ,�'� &�� % �� (%)"% *�,%!��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 41

Из Табеле 9 може се видјети да се вриједности аритметичких средина за дискриминацију крећу од 12.67 до 19.08, а за самооткривање у распону од 16.47 до 24.69. Испитаници који припадају млађој животној доби много су опрезнији у пружању информације о својој болести и имају нешто израженији доживљај дискриминације , у односу на испитанике који припадају средњој и старијој животној доби. Дакле, неспремност

властитог самооткривања код лица са проблемима у менталном здрављу показује тренд опадања са порастом старосне доби испитаника. Ипак, без обзира на овакав тренд, добијене разлике између обољелих различитог узраста не достижу статистичку значајност ни на скали дискриминације (F (5,274) = 0.93, p = 0.459), нити на скали самооткривања F (5,274) = 1.74, p = 0.126).

4.2.4. ��1�� 1��


Између брачног статуса и доживљаја дискриминисаности постоји статистички значајна повезаност (F (3,276) = 3.07, p < 0.05): као што се прегледом аритметичких средина у Табели 10 може уочити, обољели који живе са брачним или ванбрачним партнером имају мање изражен

из Упитника за мјерење стигме за душевно обољеле различитог брачног статуса приказане су у Табели 10.

доживљај дискриминисаности од оних обољелих који немају „животног сапутника“. Брачни статус,међутим, није повезан са спремношћу за откривање сопствене болести другим људима због страха од њихових реакција (скала самооткривања: (F (3,276) = 0.58, p = 0.626)).

��. 10�� $%��4&% !�%��"% (M) (� !��"��"% �%)��'��%-SD- "�

!&�,�$� ��!&��$�"�'��% � !�$��&��)�8� ! �*3��$ "� *��4"� !��! �!��"�&�

��1�� *�&�,� ��!&��$�"�'��%

M (SD)

*-*�# $�,�# *�� !��"�&� � &��%#�� „.�)�$ � )�"*��4"�� 3��%�"�'�“ &��%#��% „� *��&�“ � „.�)�$ � )�"*��4"�� 3��%�"�'�“ !��%"% !� � �%�"�

&��%#��.

�&�,� !�$��&��)�8� M (SD)

21.40 (8.46)

20.15 (9.34)

19.33 (8.12)

21.12 (8.67)

19.39 (11.40)

15.73 (9.74)

19.76 (7.44)

19.28 (9.18)

��/ �� (n = 21)

��0�;��/�� (n = 102)

�-�� /� (n = 25)

�� 1�� -�� (n = 132)

42

Доживљај дискриминације најмање је изражен код обољелих са средњошколским нивоом образовања док је код оних мање образованих, али и код најобразованијих душевно обољелих овај доживљај унеколико израженији. С друге стране, неспремност

на самооткривање подједнака је у свим образовним категоријама (Табела11; скала дискриминације: (F (3,276) = 3.98, p < 0.05), скала самооткривања: (F (3,276) = 0.546, p = 0.651)).

4.2.5. ��-�� 1��


из Упитника за мјерење стигме за обољеле различитог нивоа образовања приказане су у Табели 11.

��. 11�� $%��4&% !�%��"% (M) (� !��"��"% �%)��'��%-SD- "�

!&�,�$� ��!&��$�"�'��% � !�$��&��)�8� ! �*3��$ "� �*��3�)"� "�)� �!��"�&�

��-�� *�&�,� ��!&��$�"�'��%

M (SD)

*-*�# $�,�# *�� !��"�&� &��%#��%“�� 4 ��3�%�� !"�)"% (&�,%“ � „4%�� 3�%�� !"�)"% (&�,%“ !��%"% !� � �%�"� &��%#��, &��

&��%#��% „)�(� (&�,�“ � „>�&�,�%�“.

�&�,� !�$��&��)�8� M (SD)

21.80 (5.96)

21.98 (7.26)

20.29 (8.84)

20.29 (10.33)

19.33 (8.52)

21.40 (10.20)

16.51 (10.11)

18.74 (11.30)

�� ;� �� (n = 188)

� 1�� -� � �� (n = 15)

�� J�� (n = 34)

�� ;� �� (n = 43)

��4"� �%�'%�'�� !��#$% &�� ,�'� &�� % �� (%)"% *�,%!��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 43

4.2.6. � �� 1��


из Упитника за мјерење стигме с обзиром на радни статус обољелих лица приказане су у Табели 12.

��. 12�� $%��4&% !�%��"% (M) (� !��"��"% �%)��'��%-SD- "�

!&�,�$� ��!&��$�"�'��% � !�$��&��)�8� ! �*3��$ "� ��"� !��! �!��"�&�

� �� *�&�,� ��!&��$�"�'��%

M (SD)�&�,� !�$��&��)�8�

M (SD)

21.24 (9.22)

25.50 (9.82)

24.76 (7.06)

19.98 (8.41)

17.15 (10.68)

21.06 (11.44)

22.24 (8.77)

17.21 (10.12)

�� -�� „�� “ (n = 17)

-�� (n = 66)

��-�� (n = 103)

18.85 (8.00)

19.88 (8.67)

17.90 (10.09)

14.06 (10.21)

��-�� (n = 61)

�� -��/�� (n = 17)

�� 1��; (n = 16)

На скали дискриминације разлике између обољелих лица различитог радног статуса не достижу статистичку значајност (Табела12; (F (5,274) = 1.52, p < 0.05) док за скалу самооткривања постоји статистички значајан ефекат радног статуса (F (3,276) = 2.98, p < 0.05). Као што се из

Табеле 12 може уочити, они обољели који повремено раде „на црно“ или су на листи чекања показују мање изражену спремност да другима дају информације о својој болести.

� � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A 5. � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � 5. � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � � ; � � � � � � � � � � � � � K � � � A � � � � � � � � � � �;� �� K ��A��

тога што се поштује човјек, идеологија се шири и на поштовање живота у најширем значењу те ријечи, па и на поштовање планете као човјековог окружења.Поштовање и као однос и као емоција, јесте знак позитивног, пријатељског односа. Супротност поштовању су различита осјећања која су продукт дехуманизоване представе о другом човјеку, попут презира, мржње, зависти и сл. (Миливојевић, 2008).Пракса и литература показују да се особе са проблемима у менталном здрављу често суочавају са ситуацијама у којима се осјећају непожељне у друштву и одбачене због болести. То утиче на њихово осјећање мање вриједности, коју посебно препознају када су у ремисији болести. Према Wright-у, Gronfein-у и Owens-у (2000) осјећање мање вриједности код особа обољелих од психичке болести доводи до губитка самопоуздања, док повлачење од друштва доводи до мањка социјалних вјештина. То узрокује пад на социјалној љествици, њихово даљње и дубље разликовање од околине, што утиче на стигму. Тиме се стигматизираност интензивира по моделу зачараног круга, а утиче на то да особе са проблемима у менталном здрављу све мање постају спремне за сарадњу у лијечењу.

Самопоштовање представља личну процјену самога себе и оцјењивање сопствене вриједности, засновано на личним особинама, способностима или поступцима. Самопоштовање се састоји од самопоуздања и осјећања сопствене вриједности. Самопоштовање особа осјећа кад процјењује да посједује квалитете које сама високо цијени. Поштовање је ријеч која се не односи само на осјећање већ и на врсту односа према другом човеку или објекту. Сваки човјек има право на људскост и на људско достојанство. Самим тим што је човјек, свако има право да буде уважен. Када је однос међу људима дефинисан на овај начин, у питању је однос минималног поштовања. Синтагма “људско достојанство” позива такву менталну слику у којој двије особе, стоје један поред другог на истој висини. На то указује именица достојанство (од стајати до). Тако се наглашава да ниједан од њих није ни изнад ни испод, већ да су на истом нивоу. Људскост је дакле безусловна- сваки човјек, ма шта урадио или не урадио, самим тим што је човјек, заслужује хуман однос. Западни човјек, који углавном живи у зони квалитетног живота, дошао је до идеологије људских права и покушава да је рашири и на просторе у којима људи живе у зони преживљавања. Поред

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 45

5.1. ��;� �� - �� ;� �� - ��

Да би се утврдило да ли постоји разлика у нивоу самопоштовања између обољелих особа (у овом случају, корисника услуга центара за ментално здравље) и особа из опште популације које немају менталне проблеме, t-тестом за независне узорке тестирана је значајност разлика између аритметичких средина двију група на Розенберговој скали за процјену самопоштовања.(Због нехомогености варијанси двију популација коришћена је Велч-Сатервајтова модификација t-теста). Резултати

ове анализе показују да се аритметичке средине душевно обољелих лица и лица из опште популације статистички значајно разликују (t(523.52) = 11.41, p < 0.001). Душевно обољели имају, просјечно гледано, изразито ниже самопоштовање од лица из опште популације (душевно обољели: аритметичка средина = 23.54, стандардна девијација = 7.24; лица из опште популације: аритметичка средина = 29.74, стандардна девијација = 5.57).

5.2. ��;� �� K �� -�� ;�K�� - ��J�� /��, -��, ��1�� , ��-�� /Неспорно је да социјална обиљежја утичу на самопоштовање свих нас. У наставку текста приказаћемо резултате испитивања повезаности појединих социодемографских обиљежја и нивоа самопоштовања. Ниво самопоштовања у анализама које ћемо приказати исказанo је укупним резултатом

на Розенберговом упитнику самопоштовања. Поузданост укупног резултата на овом упитнику била је задовољавајућа у свакој од испитиваних група: Кронбахов коефицијент алфа у групи душевно обољелих износио је 0.81, а у групи испитаника из опште популације 0.80.

5.2.1. �� -��

5.2.2. ��1�� ;�

Душевно обољели мушкарци и душевно обољела жене готово се нимало, просечно гледано, не разликују у нивоу самопоштовања (мушкарци: аритметичка средина

= 23.43, стандардна девијација = 7.58, жене: аритметичка средина = 23.64, стандардна девијација = 6.91).

Аритметичке средине и стандардне девијације укупног резултата на Розенберговом упитнику самопоштовања

с обзиром на брачни статус душевно обољелих лица приказане су у Табели 13.

��. 13�� $%��4&% !�%��"% (M) (� !��"��"% �%)��'��%-SD- "�

�3%"*%�#�)�$ ��"�&� !�$��(��)�8� ! �*3��$ "� *��4"� !��! ��(%)"� �*�+%,�6 �!�*�

��1�� * �-�� ;� M (SD)

*-*�# $�,�# *�� !��"�&� � &��%#�� „.�)�$ � )�"*��4"�� 3��%�"�'�“ &��%#��% „� *��&�“ � „.�)�$ � )�"*��4"�� 3��%�"�'�“ !��%"% !� � �%�"�

&��%#��.

23.19 (7.11)

24.16 (7.44)

23.19 (6.51)

22.00 (7.39)

��/ �� (n = 21)

��0�;��/�� (n = 102)

�-�� /� (n = 25)

�� 1�� -�� (n = 132)

Резултати анализе варијансе не показују статистички значајну повезаност брачног статуса душевно

обољелих лица и нивоа њиховог самопоштовања(F (3,276) = 0.74, p = 0.498).

46

5.2.3. ��-�� ;�

5.2.4. � �� ;�


с обзиром на образовни ниво душевно обољелих лица приказане су у Табели 14.


с обзиром на радни статус душевно обољелих лица приказане су у Табели 15.

Образовни ниво душевно обољелих лица је у статистички значајној вези са њиховим самопоштовањем (F(3,276) = 4.34, p < 0.01). Као што се из Табеле 14 може

видјети обољели са средњим, вишим или факултетским образовањем показују нешто виши ниво самопоштовања од мање образованих особа.

��. 14�� $%��4&% !�%��"% (M) (� !��"��"% �%)��'��%-SD- "�

"� �3%"*%�#�)�$ ��"�&� !�$��(��)�8� ! �*3��$ "� �*��3�)"� "�)� �!��"�&�

��-�� * �-�� ;� M (SD)

*-*�# $�,�# *�� !��"�&� &��%#��%“�� 4 ��3�%�� !"�)"% (&�,%“ � „4%�� 3�%�� !"�)"% (&�,%“ !��%"% !� � �%�"� &��%#��, &��

&��%#��% „)�(� (&�,�“ � „>�&�,�%�“.

21.27 (6.22)

20.65 (7.12)

24.55 (6.94)

22.59 (8.37)

�� ;� �� (n = 188)

� 1�� -� � �� (n = 15)

�� J�� (n = 34)

�� ;� �� (n = 43)

��$��(��)�8% ��(%)"� �*�+%,�6 ,�'�

��. 15�� $%��4&% !�%��"% (M) (� !��"��"% �%)��'��%-SD- "�

�3%"*%�#�)�$ ��"�&� !�$��(��)�8� ! �*3��$ "� ��"� !��! �!��"�&�

�-�� ;�M (SD)

23.58 (7.26)

23.13 (9.03)

-��(n = 66)

� �� *

�� 1��; (n = 16)

23.94 (6.46)

23.02 (7.89)

�� -��

„�� “(n = 17) ��-��

(n = 103)

24.82 (4.98)

21.94 (9.04)

��-�� (n = 61)

��

-��/�� (n = 17)

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 47

Упоређивањем нивоа самопоштовања обољелих лица различитог радног статуса не добијају се статистички значајне разлике (F (3,274) = 0.67, p = 0.647.Дакле, од свих социодемографских обиљежја чију

везу са нивоом поштовања смо испитивали једино је образовни сатус душевно обољелих лица повезан у извесној мери са нивоом самопоштовања.

Као што се из Табеле 16 може видјети код душевно обољелих лица између изражености доживљене дискриминације и неспремности на самооткривање постоји позитивна повезаност, а сваки од ових аспеката личне перцепције стигме негативно је повезан са нивоом самопоштовања. Резултати који су добијени у овом истраживању по својој основној структури веома су слични онима које су добили Кинг и сарадници (King et al., 2007) с тим што је коефицијент корелације између доживљене дискриминације и самооткривања у истраживању Кинга и сарадника био нешто нижи (0.43), а коефицијент корелације између самооткривања и нивоа самопоштовања нешто виши (-0.54).

Дакле, генерално посматрано, душевно обољели код којих је доживљај дискриминисаности од стране других особа израженији, мање су спремни да другима откривају природу своје болести. С друге стране, што је ниво самопоштовања код обољелих нижи, утолико је код њих мање изражен доживљај дискриминације, а истовремено, мање су спремни да другима открију природу своје болести. Mогуће је да је код ове категорије присутно самостигматизирање и наглашен доживљај инфериорности, те да кад се суоче са дискриминаторским реакцијама других, очекују да такав третман и заслужују

5.3. ��;� � ��1�� K

Ради испитивања међусобне повезаности дискриминације и самооткривања као одвојених аспеката стигме, као и повезаности ових аспеката стигме са нивоом самопоштовања на узорку душевно обољелих лица

израчунати су Браве-Пирсонови коефицијенти корелације између укупних резултата на скалама дискриминације, самооткривања и самопоштовања. Резултати ове анализе приказани су у Табели 16.

��. 16�� %>�'��%"�� ,�"%��"% &��%,�'��% �3$%W� �&��"�6

�%3�,�� "� !&�,�$� ��!&��$�"�'��%, !�$��&��)�8� � !�$��(��)�8� "� �3��&� ��(%)"� �*�+%,�6 ,�'� (n = 280)

�-��

��

**p < 0.001

�-��

��;�

�-��

��;�

0.58**

-0.41**

-0.48**�-��

�-�� ;�

� � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � 6 . � � � � � � � � - � � � � �6 . � � � � � � � � - � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - �� -��

Истраживање је било фокусирано на сљедеће циљеве:

• испитивање доживљаја дискримнације обољелих од стране окружења због врсте болести од које болују;• утврђивање спремност на самооткривање;• испитивање самостигматизације; • испитивање самопоштовања обољелих у поређењу са општом популацијом • повезаност доживљаја дискриминације, самооткривања и самопоштовања

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 49

Анализа социо-демографских карактеристика испитаника који болују од душевне болести , потврдила је постојање повезаности неких карактеристика са личном перцепцијом стигме, односно доживљајем дискриминације. Пол и узраст нису статистички значајно повезани са доживљајем дискриминисаности, али регионална припадност, брачни и образовни статус јесу.1. У првом реду, показало се да постоје регионалне разлике у личној перцепцији дискриминације у оквиру циљне групе. Занимљиво је да ниво доживљене дискриминације прогресивно опада у заједницама које имају смјештајне капацитете за збрињавање и институционалну заштиту лица са менталним проблемима, као што су Соколац, Модрича и Приједор. Обзиром да у истраживању нису контролисане важне варијабле које би могле утицати на доживљај дискриминиције (нпр. број хоспитализација, трајање хоспитализације), није могуће са сигурношћу закључити шта доводи до ове разлике. Могуће је да су овакви резултати посљедица процјене испитаника да их амбулантни вид лијечења не изолује из социјалног миљеа, не прекида континуитет живљења, те их самим тим мање дискриминише у односу на пацијенте који су смјештени у институције за дуготрајно збрињавање, а које егзистирају у њиховој непосредној близини (логика типа „има и горе“).Могуће је такође да је мањи доживљај дискриминисаности посљедица позитивног искуства локалног становништва са трајније хоспитализованим пацијентима установа у Соколцу, Јакешу и Ћиркин пољу, те да учесталије интеракције умањују њихов страх

У истраживању је учествовало 567 испитаника (280 лица са проблемима у душевном здрављу и 287 лица из опште популације). С обзиром на регионални састав узорка вјерујемо да резултати који су добијени у овом истраживању адекватно одсликавају актуелно стање у Републици Српској у погледу испитиваних карактеристика. Испитаници који болују од душевне болести лијече се у тринаест центара за ментално здравље на ширем територију Републике Српске. Различите су старосне доби, а 71,5% испитаника је у старосној доби од 26 до 50 година. Што се образовне структуре тиче, 79.3% испитаника посједује средњу, вишу или високу стручну спрему. У браку живи 44,6 % испитаника, а 51,5% испитаника има приходе по основу рада (23,6% запослено, 21,8% у пензији, 6,1% ради на црно). Према полној структури, готово подједнако су заступљени мушкарци и жене (50.4%

мушкараца и 49.6% жена).Ипак, подаци које смо до сада приказали сугеришу да су у истраживању учествовала лица са проблемима у душевном здрављу већег степена социјалне укључености, што треба имати у виду приликом интерпретације резултата . Исто тако, с обзиром на то да су душевно обољели сами попуњавали упитнике нису прикупљени прецизни подаци о њиховим психијатријским дијагнозама, трајању болести, броју хоспитализација и степену очуваности функционисања, који су потенцијално релевантни за испитиване феномене. Иако се узорак из опште популације статистички значајно разликовао од циљне групе у погледу узрасне и образовне структуре, брачног стања и радног статуса, статистичка обрада је ипак допустила поређење разлика у погледу нивоа самопоштовања.

од психијатријског пацијента, а самим тим су и мање спремни на дискриминацију оних особа који се лијече амбулантно.2. Брачни статус статистички значајно утиче на доживљај дискриминисаности. Реализација улоге (ван) брачног партнера, независно од квалитета брачне интеракције и задовољства њом вјероватно резултира већим прихватањем обољеле особе од стране окружења, јер се, макар у том аспекту не разликују од већине. Брак у нашој култури остаје потврда личне вриједности, пожељности и спремности на преузимање одговорности. 3. Када је у питању образовни ниво и лична перецеција стигме, доживљај дискриминације најмање је изражен код обољелих са средњошколским нивоом образовања, док је код оних мање образованих али и најобразованијих душевно обољелих доживљај дискриминације израженији. Овакав тренд не изненађује, јер „нормални“ су због стереотипа и предрасуда склони да душевно обољелог девалуирају, често стављајући знак једнакости између душевног обољења, неспособности, ниске интелигенције и незнања. Овај стереотип свакако представља додатну нарцистичку повреду за високообразоване, а обољелима нижег образовања одузима квалитете који су независни од нивоа едукације, а које болест није нарушила. Будући да се компаративна група статистички значајно по многим обиљежјима разликује од циљне групе, не знамо да ли оваква повезаност важи само за обољеле, или се у нашем друштвиу најобразованији и најмање образовани осјећају дискриминисано, свако из својих разлога.

6.1. ��

50

Анализирани подаци о изворима дискриминације, који се односе на професионална лица у институцијама система (послодавци, полиција, медицински радници), показали су да испитаници немају доживљај да су дискриминисани од полиције и медицинских радника. Одређена законска правила по којима је полиција дужна поступати једнако према свим грађанима вјероватно утичу на постојећа искуства и став испитаника. Неочекивани су резулати истраживања који се односе на изјашњавање испитаника о постојању евентуалне дискриминације од стране медицинских радника. Подаци истраживања која су реализована у Енглеској, Шкотској, Италији и Грузији потврђују високо стигматизирајући однос медицинских радника према душевно обољелим лицима. Наши испитаници саопштавају да се не осјећају дискриминисанима. Чињеница да је анкетирање вршено од стране запослених у центрима за ментално здравље, доводи у питање степен искрености испитаника. Остаје нејасно да ли се стварно ради о позитивним искуствима испитаника у односу на медицинске раднике запослене у здравственим установама у којима се лијече, или је у питању страх испитаника да би потврђивањем евентуалне дискриминације негативно утицали на комуникацију са здравственим радницима. Ови су резултати неочекивани, тим прије што постоје честе жалбе и примједбе обољелих и њихових породица на постојеће медицинске услуге. У оквиру пројекта о људским правима, финансираног од Шведске агенције за развој СИДА «Све једнако, све различито» који је УГ «Заједно» реализовало током 2008 год., особље Дневног центра је организовало фокус групу од 30 корисника Дневног центра. Намјера је била да корисници изнесу мишљење, како они виде непоштовање људских права, када су у питању медицинске и социјалне услуге. Више од 70% корисника изјаснило се да се њихова мишљења и приједлози у процесу лијечења не узиимају у обзир, или се не разматрају озбиљно.

6.1.1. �-��

Такав однос са медицинским особљем карактеришу као неравноправан и дистанциран, заснован само на фармаколошком приступу, што доживљавају као дискриминацију. Такође су се изјаснили да медицински радници не обраћају довољно пажње на друге болести од којих болују психички болесници, фаворизујући психичку болест у негативном смислу, чиме се њихово опште лијечење омаловажава и здравље запоставља. Када су у питању социјалне услуге, корисници у проценту од 87,32% сматрају да социјални радници са њима имају равноправан однос, али не располажу ресурсима за пружање квалитетних социјалних услуга у циљу задовољавања њихових основних животних потреба, чиме се такође крше људска права. Такође, сматрају да је Закон о социјалној заштити Републике Српске, својом регулативом, ускратио остваривање права овим обољелим лицима, кроз оштре критеријуме и занемарен однос према овој категорији лица, не разматрајући посљедице које могу настати на личном и друштвеном плану. Дакле, није потврђено очекивање истраживача да су медицински радници и полиција извори активне стигме, односно да у њиховом односу према душевно обољелима постоји дискриминација. Међутим, околности истраживања и степен повјерења испитаника у анонимност и дискрецију, доводе у питање валидност овог дијела налаза. Остаје да се тај проблем додатно истражи.Испитаници у високом проценту сматрају да је дисикриминација према њима највише изражена од стране послодаваца. Због велике незапослености у Босни и Херцеговини, држава није системски дјеловала на смањење дискриминације у области запошљавања према ментално обољелим и физички инвалидним лицима. Право на једнакост и забрана дискриминације у запошљавању особа са менталним поремећајима не остварује се у пракси, иако је то дио међународних докумената које је усвојила Република Српска и БиХ.

�!&�!�� %3�,��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 51

Из добијених резултата може се констатовати да корисници услуга у систему менталног здравља имају потребу да прикривају своју болест због страха од реакција околине. Претпостављају да ће бити дискриминисани (или су већ имали таква искуства), изолују се и пасивизирају, што може негативно утицати на социјалне односе и животне прилике. Увјерење да би имали много боље прилике у животу да немају психичке проблеме изражава већина испитаника.

1. Регионалне разлике у спремности на самооткривање су статистички значајне. Најизраженију доживљај стигме постоји код обољелих из Источног Сарајева, Дервенте и Градишке, потом слиједе општине Власеница, Приједор, Добој, Требиње, Бања Лука и Соколац, док је тај доживљај најмање изражен код обољелих из Прњавора и Бијељине. Будући да нису контролисане многе варијабле релевантне (психијатријска дијагноза, број и дужина хоспитализација, степен функционалности, подршка породице и сл.) објашњења ових разлика треба потражити у будућим истраживањима)

2. Иако наше истраживање не показује статистички значајну повезаност , узраст је важан фактор у спремности за самооткривање. Испитаници који припадају млађој животној доби много су опрезнији у пружању информације о својој болести и имају нешто израженији доживљај дискриминације , у односу на испитанике који припадају средњој и старијој животној доби. Овај резултат је вјероватно повезан са већим степеном самоприхватања и порастом самопоуздања са протицањем година. Постоји такође могућност да појава душевне болести у старијем животном добу, када су личност и њене социјалне улоге већ формиране, доводи до мањих оштећења у функционисању, а самим тим и веће спремности да се тешкоће саопште другима. Ипак, будући да не располажемо подацима о животном добу у којем је болест настала, одрживост ове претпоставке неопходно је провјерити у будућим истраживањима.За претпоставити је да код особа који оболе у периоду адолесценције криза идентитета израженија, те су рањивији на негативне коментаре околине, теже прихватају себе због проблема које имају и анксиознији су у погледу успјешности преузимања социјалних улога у будућности.. Кад болест и разградња личности коју она потенцијално носи наступи у фази док процес формирања идентитета још траје, потребна је додатна помоћ обољелом да разумије разлоге тешкоћа и насталих промјена, те усмјерење у процијени кад,

како и колико може саопштити другима о проблемима са којима се суочава. Ово не смије бити занемарена тема у процесу лијечења и рехабилитације.

3. С друге стране, неспремност на самооткривање подједнака је у свим образовним категоријама и независна од брачног статуса. Када је у питању радни статус, може се уочити да они обољели који повремено раде „на црно“ или су на листи чекања показују мање изражену спремност да другима дају информације о својој болести.

У сваком случају, чињеница да постоји већа неспремност на самооткривање, релативно независна од пола, узраста, образовања, брачног и радног статуса показује да је овај аспект стигме израженији од оног аспекта који се односи на доживљај дискриминације. Сви добијени подаци сугеришу да особе са проблемима менталног здравља антиципирају стереотипе, предрасуде и негативну реакцију околине на саопштења о постојању и природи психичких сметњи, те да прикривање проблема представља дјелимично адаптивну реакцију. Но, одговорност за стигматизацију није једносмјерна и не смије се адресирати само на окружење, које мало зна о природи и посљедицама психичких поремећаја. За едукацију и припремање окружења да адекватно реагује дио одговорности сноси и медицински сектор, па и сами обољели. Наиме, поставља се питање да ли су пацијенти током процеса лијечења и рехабилитације припремани од стране професионалаца за процес реконструкције идентитета и суочавање са околином, првенствено члановима породице, пријатељима и евентуално радним колегама. Дио посла ментално здравствених радника је да помогну пацијенту да разумије свој проблем (што најчешће није случај), да процијени особе и ситуације погодне за саопштавање проблема, те да развије резилијенцију на негативне реакције околине. Ово није брз и једноставан процес, али без заинтересованостри, разумијевања, иницијативе и асертивног става обољелог није могуће рачунати да ће окружење само од себе промијенити однос и постати емпатичније, толерантније и хуманије. Игноришући ове теме током лијечења, припреме за отпуст и рехабилитације психијатри, психолози и социјални радници постају тихи саучесници у процесу стигматизације, јер препуштају душевно обољелог привидно најлакшој опцији- да скрива психички проблем као битан аспект сопствене егзистенције и стрепи од откривања сопствене рањивости као „страмоте, слабости и безвриједности“.

6.2. ��;�

52

Чињеница је да лоше мишљење о самом себи утиче на повлачење и редукцију социјалних вјештина. Пасивност и искључивање привлаче пажњу других. који не знају шта обољела особа мисли и шта се од ње може очекивати, па своје реакције заснивају на стереотипима и предрасудама, а оне су обично негативни и застрашујући када је душевна болест у питању.Истраживањем је утврђено да душевно обољели имају генерално значајно ниже самопоштовање од испитаника компаративне групе. Када је пол у питању, није било статистички значајних разлика између мушкараца и жена у погледу самопоштовања. Од свих социодемографских обиљежја чију везу са нивоом поштовања смо испитивали једино је образовни статус душевно обољелих лица повезан у извесној мери са нивоом самопоштовања. Као што је и било за очекивати, обољели са средњим, вишим или факултетским образовањем показују нешто виши ниво самопоштовања од мање образованих особа.

Неочекиван је резултат да радни статус није битно повезан са овом варијаблом, будући да би се могло претпоставити да ће остварење у улози радника и статус особе која привређује утицати на пораст

самопоштовања. Али, ако имамо у виду тренутну друштвену ситуацију, коју карактерише огромна стопа незапослености и здравих особа, ниске зараде и општа атмосфера невредновања уложеног рада, добијени подаци не изненађују. Када је у питању брачни статус, добијени резултати не показују статистички значајну повезаност брачног статуса душевно обољелих лица и нивоа њиховог самопоштовања. Поставља се питање због чега је остварење брачне заједнице значајно повезано са мањим доживљајем дискриминације, али не утиче битно на пораст самопоштовања обољелих? Иако остварење у улози брачног партнера за већину људи у нашој култури представља вриједност и може потенцијално утицати на пораст самопоштовања, сложеност брачних интеракција, могући конфликти и тешкоће да се прихвати повећана одговорност за партнерство и родитељство могу имати и обрнут ефекат на самопоштовање и код ментално здравих, а поготово код лица са тешкоћама на плану менталног здравља. Ма колико да брак потенцијално штити од доживљаја дискриминације, обавезама које намеће он представља и ризик за самопоштовање уколико се те обавезе не испуне.

6.4. ��;�

Највећи број испитаника не осјећа се прихваћено од стране других људи, управо због проблема које имају у психичком здрављу. Парадоксално, готово половина пацијената саопштава да им је самопоштовање ниско и да су дискриминисани, али већина такође саопштава да су „гледано у цјелини задовољни собом“! Овај податак говори не само о унутрашњој неусклађености, већ свједочи о пасивизацији, ниском нивоу аспирација и мирењу са сопственом маргинализацијом, у којој улога душевног болесника постаје доминантна одредница идентитета.Очигледни су такође и негативни аспекти самостигматизације, јер велики дио узорка дијели предрасуде које остатак популације има о душевним болесницима: чак 42,2% се слаже са тврдњом да су «одређене особе које имају проблема у душевном здрављу опасне особе,» Међутим, евидентни су и неки аспекти психичког

раста као резултат психичких тешкоћа. Margaret Shih (2004) у свом истраживању о савладавању штетних пољедица стигме тврди да су они који усвајају позитивне ефекте стигме «успјешни појединци ». Неки подаци добијени о самостигматизацији као одговору на постојећу стигму су у нашем узорку позитивни: 54.6% испитаника наводи да су психички проблеми које имају утицали на то да постану много разумнији као особе. Очито да добијени подаци нису једнозначни и указују на велике индивидуалне разлике у нашем узорку. Лица са проблемима менталног здравља очито нису хомогена група, тако да би у идућим истраживањима требало повести рачуна о психијатријској дијагнози, утицају броја и дужине хоспитализација, степену психосоцијалне функционалности, као и ефекту постојања породичне подршке.

6.3. ��-��

�!&�!�� %3�,��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 53

Ниво самопоштовања негативно је повезан са израженошћу доживљаја стигме од стране других и са спремношћу да се другима открије природа сопствене болести. У којој мјери самопоштовање и лична перцепција стигме код душевно обољелих бивају одређени самом природом болести, а колико је самопоштовање код ових особа „нагрижено“ због постојања социјалне стигме није могуће одговорити на основу расположивих података и може представљати важну тему за будућа истраживања. Оно што се за сада може претпоставити јесте да душевна болест може водити паду самопоштовања, и то не само због природе саме болести већ и због постојања социјалне стигме. С друге стране, ниско самопоштовање али и измјењена перцепција због природе саме болести могу водити „препознавању“ социјалне стигме и тамо гдје је објективно нема .Дакле, генерално посматрано душевно обољели код којих је доживљај дискриминисаности од стране других особа израженији мање су спремни да другима откривају природу своје болести. С друге стране, што је ниво поштовања код ових особа нижи утолико је код њих мање изражен доживљај дискриминације од стране других људи (став „ Како да ме поштују кад сам безвриједан“). Истовремено, низак ниво самопоштовања праћен је и мањом спремношћу да се другима открије природа своје болести.

Анализом је потврђено да код обољелих лица у Републици Српској онај аспект стигме који се односи на самооткривање израженији од оног аспекта који се односи на дискриминацију. Дакле, стигма се овдје манифестује унеколико више као прикривање своје болести због страха од тога како ће други реаговати, а унеколико мање као доживљај непријатељског и дискриминаторског понашања других. Међутим, то никако не значи да доживљај дискриминисаности није присутан. Наиме, присуство стигме по основу дискриминације душевно болесна лица доживљавају на сљедеће начине: - осјећају да су понекад омаловажавани од стране других због проблема које имају на психичком плану(45%). Такав осјећај може бити повезан са различитим искуствима у њиховом животу, односима са окружењем, члановима породице и другима који знају да они болују од душевне болести.

- имали су проблема од стране других људи због проблема у психичком здрављу (45%). Пракса указује да особе са психичким проблемима доживљавају различите проблеме па и малтретирање, искориштавање и злоупотребу од стране других. Стога готово трећина узорка бира повлачење као начин избјегавања непријатних искустава.- често се осјећају усамљени због здравствених проблема које имају (53.2%). Проблеми у менталном здрављу директно утичу на развој осјећања усамљености . Док је самоћа ствар избора, усамљеност је осјећај да смо сами; желимо контакте са другим људима, али их нисмо у стању квалитетно остварити. Интересантно је да испитаници имају доста изражен осјећај усамљености, јер половина узорка потврђује да их људи избјегавају због проблема које имају на психичком плану. Не треба изгубити из вида да осјећај усамљености може бити и посљедица теденције за изолацијом и пасивизацијом, као саставног дијела многих душевних обољења. Осјећај усамљености може бити показатељ недостатка социјалних вјештина, па самим тим, незадовољства квалитетом односа које се остварује са другима. Значајан број душевно обољелих лица ужива бригу и заштиту породице, са којом проводе највише времена. Постојећа породична мрежа помаже обољелом лицу, даје осјећај припадности, утиче на смањење социјалне изолације и бољу комуникацију са окружењем, због чега немају осјећај да их људи избјегавају.

- мишљења су да је живот заиста неправедан према њима због психичких проблема које имају. Осјећај да је живот према њима заиста неправедан због психичке болести од које болују има 45,7% испитаника, што може бити показатељ о укупном доживљају квалитета њиховог живота. Са овом тврдњом се не слаже 40,4% испитаника, што је порука да живот може бити квалитетан и када болују од душевне болести.

Порука обољелих другима, а на основу расподјеле одговора на тврдњу “осјећам да сам особа која је вриједна пажње, бар на једнаким основама као други“ (са потпуним слагањем 92% испитаника) довољан је разлог да темељније испитамо наше ставове и постојеће стереотипе о душевној болести и о душевно болеснима.

6.5. ��-�� 0�� , ��;� � ��;�

� � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � 7. 7. - � � � 1 � � � � � � � � �- � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � � � � - � � � 1 � � � � � � �

стигме и дискриминације према душевно обољелим лицима“ биће на располагању Министарству здравља и социјалне заштите и центрима за социјални рад, као и другим субјектима у Републици Српској и БиХ, заинтересованим за развој мјера политике подстицања пројеката који су у вези са сузбијањем стигме, унапређивањем заштите менталног здравља и заштите лица која пате од душевене болести и њихових породица.

Борбу против стигме треба да проводе грађани свих група, нарочито млади, медији, те професионалци који учествују у лијечењу и рехабилитацији пацијената, као и сами болесници и чланови њихових породица. У свијету се региструје повећаван број организованих програма борбе против стигме психичке болести, у склопу којих долази до реакције на стигматизовано и дискриминисано понашање. Методе борбе против стигме, које су се показале успјешне, састоје се од комбинације едукација, сарадње са представницима стигматизованих група и протеста. Контакт са особама према којима имамо предрасуде мијења ставове, због чега особе са искуством психичке болести треба обавезно укључити у програме борбе против стигме.Такође је важно истаћи етичку димензију борбе против стигме која се односи на то да се мијењањем негативних ставова помогне обољелима у њиховом лијечењу. Тако упознајемо непознато, постајемо бољи и хуманији. Морална је обавеза медицинског и другог особља које ради са душевно болесним лицима, да раде на програмима борбе против стигме и помажу људима који се стиде своје болести, тј. да утичу на промјене њихових усвојених негативних ставова према психичкој болести.

Стигма је у нашој средини очигледан друштвени, медицински и етички проблем.Недостатак знања и разумијевања психичке болести и проблема које доживљавају особе које од ње пате , као и њихове породице, као и посљедица утицаја стигме на друштво у цјелини, утиче на стигматизацију у менталном здрављу. Порука коју примају обољели од менталних болести о томе како их друштво вреднује сигурно додатно утиче на доживљај стигматизованог односа других према овим лицима. Препозната је кроз расположиве смјештајне капацитете, кадровску и другу неопремљеност, недостатак лијекова савремене генерације, оскудне терапијске и рехабилитационе садржаје, мале могућности за запошљавање, те прилике за њихову интеграцију уопште. Оваква порука има посљедице и на стигматизујући однос друштва према професионалним лицима која раде са овим особама. Стога је једна од намјера овог истраживања да унесе више знања о искуствима и ставовима болесних у односу на окружење, када је у питању њихова дискриминација и поштовање њихових вриједности, односно да допринесе да сви преиспитамо своја вјеровања и понашања, која често смањују могућности особама са душевним поремећајима. Дакле, овим истраживањем жељели смо не само потврдити постојање стигме и њен утицај на лијечење и квалитет живота обољелих, него и покренути научна и практична разматрања о различитим аспектима стигме и њеног утицаја на ментално здравље, што би било од користи, како онима који су обољели и који ће обољети, и њиховим породицама, тако и за лијечење и превенцију оболијевања, за психијатрију као струку, те цијелу заједницу. Добијени подаци у истраживању „Студија о присутности

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 55

��

��

Пре по зна ти про бле ме кроз ис ку ства ко ри-сни ка и чла но ва њи хо вих по ро ди ца, те увр-сти ти их у кре и ра ње си стем ских ло кал них и на ци о нал них стра те ги ја и по ли ти ка, са ак цен-том на бо љу здрав стве ну и со ци јал ну за шти ту.

1.

9. По др жа ва ти кул тур не про јект не ак тив но сти, ко је би под сти ца ле кре а тив не и ко му ни ка циј-ске вје шти не ли ца са про бле ми ма у мен тал-ном здра вљу, а у ци љу сма њи ва ња стиг ме и пред ра су да.

1. У на ци о нал ној по ли ти ци за мен тал но здра-вље про мо ви си ти парт нер ство из ме ђу над ле жних ми ни стар ста ва, ин сти ту ци ја и не вла ди ног сек то ра кроз ко ор ди ни са ни и мул ти сек тор ски про грам дје ло ва ња за про-мо ци ју со ци јал не укљу че но сти осо ба са про-бле ми ма у мен тал ном здра вљу.

4. Из мје на за кон ских ре гу ла ти ва, при мје на ан-ти ди скри ми на тор них за кон ских рје ше ња у обла сти за по шља ва ња, ре гу ли са ње пра ва из си сте ма со ци јал но-здрав стве не за шти те пре-ма по тре ба ма обо ље лих.

4. Ре а ли зо ва ти пре вен тив не еду ка тив не про-гра ме о стиг ми са уче ни ци ма и сту ден ти ма.

6. Под сти ца ти по вра так на по сао и за др жа ва ње рад них мје ста за ли ца ко ја има ју про бле ме у мен тал ном здра вљу.

6.

2. Про мо ци ја со ци јал ног мар ке тин га, ка ко би се уз ко мер ци јал не мар ке тин шке тех ни ке про во ди ле ан ти стиг ма кам па ње за дру шве не про мје не.

2. Офор ми ти струч не ко ми си је ко је ће вр ши ти ре дов ну ева лу а ци ју ква ли те та им пле мен ти ра-них про гра ма.

5. Про у чи ти пра ва и за кон ске окви ре ко је се од но се на осо бе са ин ва ли ди те том ка ко би се оси гу ра ло рав но прав но по кри вање пра ва осо ба са про бле ми ма у мен тал ном здра вљу.

5. Ус по ста ви ти ло кал ни и на ци о нал ни про грам обу ке, пре ква ли фи ка ци је и по мо ћи при за по-шља ва њу ли ца ко ја има ју про бле ма у мен тал-ном здра вљу.

8. Обез би је ди ти мо ни то ринг ло кал них и на ци-о нал нихн штам па них и елек трон ских ме ди ја, про мо ви сањем по зи тив ног из вје шта ва ња при ли ком по кри ва ња те ма ко је се од но се на мен тал но здра вље.

8. Под сти ца ти про гра ме и про јек те мен тал ног здра вља у за јед ни ци.

3. Кре и ра ти ан ти стиг ма ин тер вен ци је за уче-ни ке и сту ден те ме ди цин ских и со ци јал них за ни ма ња.

3. Обез би је ди ти при сту пач не пси хо со ци јал не трет ма не обо ље лим ли ци ма у ци љу уна пре-ђе ња са мо по што ва ња и са мо по у зда ња.

7. Кре и ра ти раз ли чи те про гра ме еду ка ци ја и ин тер вен ци ја, ко је ће би ти фо ку си ра не на спе-ци фич не циљ не гру пе као што су: но ви на ри, прав ни ци, прак ти ча ри, вла ди ни слу жбе ни ци.

7. Подстицати оснивање корисничких удружења, самопомажућих група, дневних боравака у циљу оснаживања социјалних и радних капацитета корисника.

Под сти ца ти ис тра жи вач ке ак тив но сти у ве зи са стиг мом, као и ре дов но пра ти ти и ана ли зи ра ти про цје ну оп ста ја ња стиг ме у оп штој јав но сти.

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 8. � � � � � � �8. � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 57

• Ad di son, S.J. and Thor pe, S.J. (2003) Fac tors in vol ved in the for ma tion of at ti tu des to wards tho se who are men tally ill,

So cial Psychi a try and Psychi a tric Epi de mi o logy, Ste in kopff , UK.

• Be res ford, P. (2009) De ve lo ping a so cial mo del of mad ness and dis tress to un der pin sur vi vor re se arch in This is Sur vi vor

Re se arch, PCCS Bo oks: He re for dshi re, Gre at Bri tain.

• Bryman, A. and Bec ker, S. (2004) Un der stan ding Re se arch for So cial Po licy and Prac ti ce: The mes, Met hods and Ap pro ac hes,

the Po licy Press: Bri stol, UK

• Bryman, A. (2008) So cial Re se arch Met hods, Uni ver sity Press: Ox ford

• Byrne, P. (1997) Psychi a tric stig ma: past, pas sing and to co me. Jo ur nal of the Royal So ci ety of Me di ci ne, 90, 618 –621.

• Camp, D. L., Fin lay, W. M. L. & Lyons, E. (2002) Is low self-este em ine vi ta ble in stig ma? So cial Sci en ce and Me di ci ne, 55, 823 -834.

• Cor ri gan, P. (2004) How stig ma in ter fe res with men tal he alth ca re. Ame ri can Psycho lo gist, 59, 614 -625.

• Cor ri gan, P. W. & Wat son, A. C. (2002) The pa ra dox of self-stig ma and men tal il lness. Cli ni cal Psycho logy: Sci en ce and Prac ti ce, 9, 35 -53.

• Cor ri gan, P. and Lun din, R. (2001) Don’t call me nuts, Co ping with Stig ma of men tal il lness, Tin ley Park, Il li no is, Re co very Press

• Do vi dio, J. (2003) In ter gro up Con tact: The Past, Pre sent, and the Fu tu re, Gro up Pro ces ses & In ter gro up Re la ti ons, Vol. 6, No. 1, 5-21.

• Fink.P.J. and Ta sman, A. (1992), Stig ma and men tal il lness, Ame ri can Psychi a tric Press, Was hin gotn, USA

• Flo rez, J. and Sar to ri us, N. (2008) Un der stan ding the stig ma of men tal il lness : the ory and in ter ven ti , Chic he ster, West Sus sex, En glandons

• Goff man, E. (1990) Stig ma: no tes on the ma na ge ment of spo i led iden tity, Re print; Pen guin Bo oks

• Han tris, L. (2007) So cial Po licy in the Euro pean Union, 3rd edi tion, Pal gra ve: Lon don, UK

• Ha vel ka, N. (2008) So ci jal na per cep ci ja, Za vod za udžbenike, Be o grad, Sr bi ja

• Hin shaw, S. (2007) The mark o f shame: sti gm a of mental illness and an agenda for ch an ge , O xford University Pre ss.

• Ja ho da, M. (1981) ̀ Work, Employment and Un employ ment: Va lue s, Theories an d A pp roache s i n Social Resea rch’, Ame rican Psychologist 3 6: 184– 91 .

• Jugović, A. (2008) Stigmatizacija kao društveni proces, TEMIDA, str. 5-19

• King, M. (2007) The Stigma Scale: development of a standardised measure of the stigma of mental illness, The British

Journal of Psychiatry 190: 248-25, The Royal College of Psychiatrists.

• Milivojević, Z. (2008). Psihoterapija i razumevanje emocija, Psihopolis institut Beograd

• Milosavljević, M. (2003) De vi ja ci ja i društvo, Izdavačka kuća Draganić, Be o grad, Sr bi ja

• Milosavljević, B. (2001) So ci jal na psi ho lo gi ja ljud skih gru pa, Bi bli o te ka udžbenici, Uni ver zi tet u Ba nja Lu ci

• Ro se, D. & Kas sam, A. (2007) Di scri mi na tion in he alth ca re aga inst pe o ple with men tal il lness, International Review of

Psychiatry, Volume 19, Issue 2 April 2007 , pages 113 – 122.

• Sas, T. (2008) Men tal na bo lest kao mit, Clio, Be o grad, Sr bi ja

• Shep pard, M. (2007) Ap pra i sing and Using So cial Re se arch in the Hu man Ser vi ce, JKP: Lon don, UK

• Shih, M. (2004) Po si ti ve Stig ma: Exa mi ning Re si li en ce and Em po wer ment in Over co ming Stigm, The AN NALS of the

Ame ri can Aca demy of Po li ti cal and So cial Sci en ce, Vol. 591, No. 1, 175-185

• Sieff , A. (2003) The Mental Health Bill – The right prescription? Conference paper, Community Care Live, London: 21 May

• Stoj ković, B. (1985) Stig ma ili o dru štvenoj funk ci ji obe le že nih oso ba, Kul tu ra, br. 70, str. 113-122.

• Sub stan ce Abu se and Men tal He alh Ser vi ces Am di ni stra tion (SAM HSA) Self-di sclo su re and its im pact on in di vi du als

who re ce i ve men tal he alth ser vi ces, U.S De part ment of he alth and hu man ser vi ces.

http://download.ncadi.samhsa.gov/ken/pd f/SMA08-4337/Se lf Disclosur e_5 0p.pdf ( pristu pljeno 09. 12.2009)

• Taylor, M. (2003) Public Po licy in the Comm un ity, Palgrave Macmilla, Engl and, United Kingdo m

• UNDP (2009) Veze me đu nama, dr uštveni ka pit al -izvještaj, UNDP BiH

• Wa ll craft, J . and Am ering, M. (2009) H andbook of Service User Involvement in Mental Health Research, Wiley-Blackwell, United Kingdom

• Wright, E.R.,Gronfein, W.P. and Owens, T.J. (2000) Deinstituti on alization, social rejection, and the self-esteem of former

mental patients, Journal of Health and Social Behaviour,No. 41, 68-90. USA

� � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � 11. � � � � - �11. � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � � � � � � � � � � � � � ( M I � � � � � � � � � � � � � � � � ( M I C H A E L K I N G S C A L E )C H A E L K I N G S C A L E )� � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � - � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � - � � � � � � � � � � � � � � � � � � ; � ( R O S E N B E R G ’ S S E L F - E S T E E M S C A L E ); � ( R O S E N B E R G ’ S S E L F - E S T E E M S C A L E )� � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � � � � � - � ��-� ��-� ��-� ��-�

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 59

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

Осјећам да сам особа вриједна пажње, барем на

једнаким основамакао и други. Р

Осјећам да посједујем велики број добрих

карактеристика личности. Р

Све у свему,ја сам склон/а осјећати се

неуспјешним/ном.

У стању сам да радим исте ствари као и већина

других људи. Р

Имам позитиван однос према самом/самој себи. Р

Осјећам да нема пуно разлога да будем

поносан/на на себе

У цјелини, ја самзадовољан/на са собом. Р

Волио/вољела бихда имам више

поштовања према себи

Понекад мислим да ни у чему нисам добар/добра

Свакако да се осјећам бескорисно, с времена

на вријеме

4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

3

3

3

3

3

3

3

3

3

3

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

У потпуностисе слажем Слажем се Не слажем се Уопште се

не слажем��

��

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

60

Због мојих проблема у психичком здрављу био/ла сам дискриминисан/а

током школовања (Дц)

Страх ми је да кажемљудима да добијам

психолошку помоћ (Д)

Био/ла сам дискриминисан/а одстране послодаваца због психичких

проблема које имам (Дц)

Понекад осјећам да сам омаловажаван/а од стране других због мојих проблема на

психичком плану (Дц)

Одређене особе којеимају проблема у душевном

здрављу су опасне особе (П)

Због проблема које имам у душевном здрављу осјећам се много

прихваћенијим/ом од стране других људи (П)

Психичке проблеме које имам,утицали су да постанем много

разумнији/а као особа (П)

Људи из окружења показујуразумјевања за здравствене проблеме

које имам на душевном плану (П)

Веома често се осјећамусамљено због здравствених

проблема које имам (Дц)

Да немам психичких проблема, имао/ла бих много боље

прилике у животу (Д)

Не осјећам се лоше збогтога што имам проблема

у душевном здрављу (Д)

Због психичких проблема које имамбио/ла сам дискриминисан/а и

омаловажаван/а од стране полиције (Дц)

Уплашен/а сам како ће други људи реаговати уколико сазнају да имам

психичких проблема (Д)

Смета ми да људи из мог ближег окружења (комшилук) знају да имам

проблема у душевном здрављу (Д)

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

0 1 2 3 4

0 1 2 3 4

0 1 2 3 4

У потпуности се слажем Слажем се

Нити се слажем, нити се не слажем

Не слажем се Уопште се не слажем

MICHAEL KING SCALE

1.

5.

9.

2.

6.

10.

3.

7.

11.

13.

4.

8.

12.

14.

��,�3�

Када бих се пријављивао/ла за неки посао,отворено бих рекао-ла да имам

проблема у душевном здрављу (Д)

Нисам имао/ла никаквих проблемаод стране других људи због

мојих проблема у психичком здрављу

Здравствени проблеми утицали су на мене да постанем чвршћа особа

него што сам раније био/била (П)

Мучи ме да признам другим људимакако узимам таблет због проблемакоје имам на психичком плану (Д)

Због психичких проблема које имам био/ла сам дискриминисан/а и

омаловажаван/а од стране медицинских радника

Није ме срамота збогпроблема које имам

на психичком плану (Д)

Због реакције људи у вези са мојим проблемима у душевном здрављу највише

времена проводим сам/а са собом (Дц)

Људи ме избјегавају због мојих проблема

на психичком плану (Дц)

Избјегавам људимаговорити о мојим

психичким проблемима (Д)

Осјећам потребу да кријем од својих пријатеља чињеницу да болујем од проблема у душевном здрављу (Д)

Осјећам се љутито због начина на који људи гледају на моје проблеме

у душевном здрављу (Дц)

Био/ла сам вријеђан/а од стране других људи због мојих проблема

које имам у душевном здрављу (Дц)

Због психичких проблема које имам, мишљења сам да је живот

заиста неправедан (Дц)

Није ми нимало лако људима причати како имам проблеме

на психичком плану (Д)

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

4 3 2 1 0

0 1 2 3 4

0 1 2 3 4

0 1 2 3 4

0 1 2 3 4

У потпуности се слажем Слажем се

Нити се слажем, нити се не слажем

Не слажем се Уопште се не слажем

MICHAEL KING SCALE

15.

19.

23.

16.

20.

24.

17.

21.

25.

27.

18.

22.

26.

28.

�� !��"�!�� !��#$% � ��!&��$�"�'��% ��%$� ��(%)"� �*�+%,�$ ,�'�$� 61

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � �

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � ��

STUDIJA O PRISUTNOSTI STIGME I DISKRIMINACIJE PREMA OSOBAMA SA PROBLEMIMA U MENTALNOM ZDRAVLJU/...

Documents

Transcript of STUDIJA O PRISUTNOSTI STIGME I DISKRIMINACIJE PREMA OSOBAMA SA PROBLEMIMA U MENTALNOM ZDRAVLJU/...