Visoka škola strukovnih studija za informacione ikomunikacione tehnologije

Seminarski rad iz predmeta “Uvod u saobraćaj itransport”

Tema:”Drumski saobraćaj“

Student: Profesor:

Drumski saobraćaj

Krstić Katarina 202/13 Milutinović Jelena

Beograd, decembar 2013. god.

2

Drumski saobraćaj

Sadržaj

Uvod……………………………………………………..3

Istorijski razvoj drumskog saobraćaja…………………...4

Pojam i podela drumskog saobraćaja……………………5 -Podela drumskog saobraćaja……………………….6 -Podela drumskih transportnih sredstava…………...7

Organizacija drumskog saobraćaja………………………10 -Pojam puta…………………………………………..11

Bezbednost u drumskom saobraćaju……………………..13 -Inteligentni transportni sistemi……………………...15

Zaključak………………………………………………...16

Literatura………………………………………………....17

3

Drumski saobraćaj

1.Uvod

U ovom seminarskom radu će se govoriti o pojmu drumskogsaobraćaja kao obliku saobraćaja koji je vrlo važan za ljudskodruštvo u pogledu transporta robe, ljudi, privrednih dobara…

Takođe će se govoriti o istorijskom razvoju drumskog saobraćaja,o mehaničarima koji su projektovali SUS motore bez kojih drumskimotorni saobraćaj ne bi mogao funkcionisati, o načinu odvijanjadrumskog saobraćaja, o putevima i vrstama puteva kojipredstavljaju osnovu za odvijanje drumskog saobraćaja, zatim osamom načinu organizovanja drumskog saobraćajai saobračajnihpravila i propisa bez kojh bi organizacija drumskog saobraćajabila nezamisliva. O samim tehnološkim karakteristikama drumskogsaobraćaja, o njegovim prednostima i nedostacima kao i mogućnošćukombinacije sa drugim vidovima transporta. Posebno ćemo govoritio bezbednosti u saobraćaju kojoj se danas posvećuje najvišepažnje, kao i o svremenim sistemima za pomoć vozačima isigurnosnim sistemima koji se ugrađuju u nove automobile kako bise zaštitili učesnici u saobraćaju i kako bi se smanjio brojstradalih u saobraćajnim nezgodama.

Biće i reč o inteligentnim transportnim sistemima koji radepomiću softvera I imaju za cilj da u potpunosti olakšaju vozačimaupravljanje motornim vozilima pa čak ih I zamene u potpunosti. U

4

Drumski saobraćaj

to su uključeni senzorski sistemi I sistemi komunikacije izmeđusvakog pojedinačnog vozila.

2.Istorijski razvoj drumskog saobraćaja

Prvi automobil sa SUS motorom konstruisao je mehaničar Markus1875. godine a prvi automobil savremenog tipa konstruisao jeDaimler 1885. godine i Benc 1886. godine. Nemci Dizel i Oto sudali veoma veliki doprinos razvoju automobilizma jer su onikonstruisali dizel i benzinski motor koji se danas koriste unašim motornim vozlima.

Drumski saobraćaj se kao javni saobraćaj pojavio početkom 20-ogveka, gde se proizvodnja automobila u Evropi uglavnom vršila uFrancuskoj i Nemačkoj. Prateći privredni razvoj zemlje,

5

Drumski saobraćaj

energetskog bogatstva, jačine industrije kao i stanja drumskemreže, paralelno je rastao i broj automobila u pojedinimzemljama. Zahvaljujući prednostima drumskog saobraćaja u odnosuna druge vidove javnog saobraćaja, njegovom razvoju se posvećujevelika pažnja u svim zemljama pa tako i u onim gde je razvijenamreža, železnice, rečnih plovih puteva i cevovoda.

Slika 1. Oldtajmeri, prvi atomobili sa četiri točka

Slika 2. Prvi kamion koji se koristio u drumskom transportu.

3. Pojam i podela drumskog saobraćaja

6

Drumski saobraćaj

Saobraćaj je organizovano kretanje transportnih jedinica na mrežisaobraćajnica. On je neželjena posledica transporta i postojisamo ako postoje transportne jedinice koje se kreću pozajedničkoj mreži.

Drumski saobraćaj je saobraćaj koji se odvija na putevima.Učesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pešice, jašućiživotinje i uz pomoć raznih vrsta vozila. Drumski saobraćaj jeregulisan saobraćajnim propisima koja moraju poštovati sviučesnici u saobaraćaju. Osnovna pravila drumskog saobraćaja suusvojena 1968. godine na Bečkoj konvenciji o drumskom saobraćaju.Nisu sve države usvojile ovu konvenciju, a I medju njenimpotpisnicama se javljaju određena odstupanja.

3.1 Podela drmskog saobraćaja

Drumski saobraćaj se može podeliti na grupe i podgrupe:

Prema nameni : Javni saobraćaj (prevoz)- prevoz koji je pod

jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga I obavlja se na osnovu ugovora o prevozu;

Saobracaj (prevoz) za vlastite potrebe- prevoz koji se vrši u cilju zadovoljivanja potreba vezanih za obavljanje osnovne delatnosti koja je iz oblasti proizvodnje, trgovine, usluga…

Prema teritorijalnim obeležajima : Unutrašnji saobraćaj- prevoz pri čijem se

obavljanju ne prelazi državna granicam odnosno prevoz koji s eobavlja na teritoriji jedne drževe, a on može biti:

Lokalni prevoz;

7

Drumski saobraćaj

Gradski prevoz; Prigradski prevoz; Međumesni prevoz; Međurepublički prevoz;

Međunarodni saobraćaj, prevoz pri čijem seobavljanju prelazi najmanje jedna državna granica,a može biti:

Bilateralni; Pogranični; Tranzitni; Multilaterlani; Prevoz za treće države i iz

trećih država

Prema načinu organizacije : Linijski saobraćaj se obavlja na određenom

prevoznom putu po određenom redu vožnje,sajednim ili više polazaka,odnostno povrataka.

Vanlinijski prevoz- prevoz za koji se relacija i drugi uslovi prevoza utvrđuju posebno za svaki prevoz,a može biti:

Povremeni prevoz; Naizmenični prevoz;

Prevoz u drumskom saobraćaju se obavlja vozilima koja ispunjavajuuslove utvrđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima i propisima o standardima za pojedine vrste vozila.Vozila kojima seobavlja javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe moraju se redovno održavati I kontrolisati radi obezbeđivanja njihove stalne tehničke ispravnosti i bezbednog korisćenja u saobraćaju.

3.2. Podela drumskih transportnih sredstava

8

Drumski saobraćaj

Drumska motorna vozila(transportna sredstva) se prema nameni mogu podeliti na sledeće grupe:

Vozila za prevoz putnika; Vozila za prevoz tereta; Vozila za vuču priključnih vozila (tegljači); Vozila za vršenje rada; Drumska priključna vozila: Prikolice; Poluprikolice; Specijalna priključna vozila

Vozila za prevoz putnika:

Vozila za prevoz putnika služe za prevoz putnika,bilo da se radio pojedinačnom ili organizovanom prevozu. Ova vrsta vozila sedalje standardom razvrstava u podvrste prema obliku karoserijena: limuzine, kupe, caravan, specijalni putnički automobile islično. U ovu grupu vozila za prevoz putnika svrstavaju se iautobusi, kao posebna podgrupa, koji se dalje razvrstavaju umale,međugradske , turističke, socijalne autobuse, zglobneautobuse i trolejbuse.

9

Drumski saobraćaj

Slika 3. Putnički autobus iautomobil

Vozila za prevoz tereta:

Vozila za prevoz tereta se primenjuju za prevoz različitih vrstakomandnih i rasutih tereta. Ova vrsta vozila se dalje standardomrazvrstava u podvrste prema obliku karoserije I vrsti tereta na:vozila sa otvorenim ili zatvorenim tovarnim sandukom, platformaza kontejnere, damper i slično. Ukoliko je tovarni prostornamenjen prevozu određenih tereta, takva teretna vozila senazivaju specijalnim vozilima ( hladnjača, cisterna, mešalica zabeton, odvoz smeća, automobile radionica i slično).

Slika 4. Kamion-kiper I kamion zaprevoz životinja

10

Drumski saobraćaj

Vozila za vuču priključnih vozila (tegljači)

Vozila za vuču priključnih vozila, odnosno tegljači, su vozilakoja se koriste za vuču različitih vrsta priključnih vozila Ikoriste se za formiranje vučnog voza. Ova podgrupa se daljerazvstava u normalne tegljače opremljene vučnim sedlima za vučupoluprikolica I specijalne tegljače opremljene poteznicom idodatnim teretom radi povećanja athezione sile, namenjenih zavuču velikih I vangabaratnih tereta.

Slika 5. Volvo tegljači sa pogonom 2x4 i 6x6

Vozila za vršenje rada:

Ova grupa vozila obuhvata vozila specijalne konstrukcije kojaimaju specijalnu opremu i uređaje za vršenje određenog rada( kamion dizalica, vatrogasna vozila, vozila cisterne za pranjeulica, vozila čistači snega, idr). Ova grupa vozila nijeograničena s obzirom das u specijalni uređaji i oprema navozilima, takođe nisu ograničeni po nameni, svaka gripa Ipodgrupa vozila ima svoj poseban klasifikacioni broj.

11

Drumski saobraćaj

Slika 6. Specijalna vozila: vatrogasno vozilo i kamion-dizalica

Drumska priključna vozila:

Ovom podvrstom vozila su obuhvaćena drumska vozila bez motornogpogona koja su po konstrukciji, uređajima i opremi sposobna da sepriključe za vučno vozilo i namenjena prevozu lica ili tereta ilivršenju određenog rada. Podela ove vrste vozila je mnogobrojna sobzirom da je konstrukcija istih uređaja i opreme koja se moženalaziti na njima neograničena.

Prikolica sa jednom, dve ili više osovina, konstruisana tako dasamo delom svoje mase opterećiju vučno vozilo. Ova vrsta vozilase dalje razvrstava u podvrste prikolica putničkih I prikoliceteretnih automobile, autobusa, specijalne prikolice za prevoztereta I prikolice za vršenje rada.

Poluprikolice kojima se: podrazumevaju vozila sa jednom, dve iliviše osovina (bez prednje upravljajuće osovine), i sa višetragova, konstruisana tako da samo svojim prednjim delomopterećuju vučno vozilo posredstvom specijalnog vučnog sedla,peko koga se znatan deo mase poluprikolice prenosi na vučnovozilo odnosno tegljač . Ova vrsta vozila se dalje razvrstava napoluprikolice putničkih i prikolice teretnih automobila, autobusaspecijalne poluprikolice za prevoz tereta i poliprikolice završenje rada.

12

Drumski saobraćaj

Specijalna priključna vozila koja obuhvataju prikolice ipoluprikolice specijalne konstrukcije, namenjena specijalnimtransportnim namenama ( niskonoseće platforme, spratneplatforme..).

Slika 7. Prikolica sa dve osovine.

4. Organizacija drumskog saobraćaja

U saobraćaju mogu učestvovati vozila na motorni pogon, vozila bezsopstvenog pogona (bicikli) i pešaci.

Organizovani saobraćaj drastično smanjuje vreme putovanja, iakovozila čekaju na raskrsnicama, a ušteda u vremenu je velika.Organizovani saobraćaj može preći u dezorganizovan nastajanjem

13

Drumski saobraćaj

vandrednog događaja, bilo da su u pitanju radovi na putu, nekanezgoda ili prepreka kao što je životinja koja se nađe na putu,odroni, sneg bez ovoga

Na izuzetno prometnim autoputevima ometanje može potrajati svedok se saobraćaj ne uredi.

4.1. Pojam putaPut je deo zemljišta (najčešće traka) koje je namenjena zaodvijanje saobraćaja i koji povezuje dve destinacije. Putem sesmatra svaka površina na kojoj se odvija saobraćaj.

Prema značaju za saobraćaj, putevi se razvrstavaju na:

Auto-puteve; Brze puteve, ili ekspres puteve; Magistralne puteve; Regionalne puteve; Lokalne puteve; Ulice u naselju; Nekategorisane puteve.

Auto-put predstavlja najvišu saobraćajnu klasu puteva. To je putnamenjen isključivo brzom motornom saobraćaju koji se obavlja pofizički jednosmernim kolovozima, odnosno kolovoznim trakamauobučajene širine 2,75 metra, sa najmanje saobraćajne trake zasvaki smer vožnje i po jednom zaustavnom. Na njima vlada režimneprekinutih tokova. Ovaj režim sa visokim stepenom bezbednosti,udobnosti i brzine, ostvaruje se konfornim, projektnim ikonstruktivnim rešenjima.

Ukrštanje sa drugim putevima i železničkim prugama izvedena suiznad ili ispod nivoa autoputa. Ne postoje pešački prelazi, većpešaci moraju da koriste podzemne ili nadzemne pešačke prelaze.Na delovima auto-puta gde postoji opasnost od utrčavanja divljihi domaćih životinja, stavljaju se zaštitine ograde. Maksimalna

14

Drumski saobraćaj

dozvoljena brzina varira od države do države, ali je brzinaograničena na 120km/h.

Sika 8. Auto-put

Brzi put: ekspres put ili put rezervisan za saobraćaj motornih vozila je javni put rezervisan za saobraćaj motornih vozila koji svojim saobraćajno-tehničkim karakteristkama omogućava brzo odvijanje saobraćaja u smislu dostizanja većih brzina kretanja iostvarene propusne moći puta.

15

Drumski saobraćaj

Slika 9. Brzi put

Magistralni put: je međunarodni i javni put koji povezuje glavnegradove ili važnija privredna područja republika ili autonomnihpokrajina. U praksi, magistralni putevi su najvažniji putevi udržava čija su izgadnja i održavanje obaveza republike.Magistralni putevi moraju ispunjavati standarde koje se odnose naširinu trake, stanje kolovoznog zastoja, broj i vrstupriključaka, elemente puta ali u nekim državama ti standardi nanajvećem broju puteva nisu ispoštovani.

Magistralni putevi treba da ispunjavaju sledeće kriterijume:

deo su mreže evropskih puteva; saobraćajno povezuju teritoriju države sa mrežom

evropskih puteva; povezuju teritoriju države sa teritorijom susednih

država; povezuju celokupnu teritoriju države;

16

Drumski saobraćaj

Regionalni put je put koji povezuje bliska privredna područijavršeći distribuciju saobraćaja i napajanje magistralnih puteva ispada u nadležnost republičke uprave.

Lokalni put je javni put koji povezuje teritorije dve opštine, ilinaseljena mesta na područiju opštine. Lokalni put je značajan zasaobraćajnu povezanost naselja unutar opštine.

Izgradnja i održavanje lokalnih puteva vrši opština na čijoj seteritoriji nalazi lokalni put.

Slika 10. Magistralni put

5. Bezbednost u drumskom saobraćaju

17

Drumski saobraćaj

Bezbednost u saobraćaju je od samog razvoja drumskog saobraćajazauzimala važno mesto u ljudskom društvu. Samom organizacijomdrumskog saobraćaja vodilo se računa o tome da se učesnici usaobraćaju zaštite jedni od drugih, odnosno propisane su brzinekretanja vozila na svakom delu puta, tako da učesnici usaobraćaju u okviru te propisane brzine mogu bezbedno da prođukrivinu, a da pri tome ne ugroze ni sebe a ni druge učesnike.Doneseni su saobraćajni propisi koji definišu ponašanje učesnikau saobraćaju na putevima, kao i kazne za kršenje tih propisa.Ukoliko se učesnici ne ponašaju u skladu sa propisima, odnosnoukoliko prekrše neki propis, oni bivaju kažnjavani novčano ilikaznenim bodovima koji mogu da dodvedu do oduzimanja vozačkedozvole, gde učesnik u saobraćaju gubi pravo da upravlja drumskimmotornim vozilom ili se vozačka dozvola oduzima na licu mestazavisno od „težine“ kazne.

Broj stradalih učesnika u saobaćajnim nezgodama je svakim danomsve veći. Zbog toga se kontrola vozača i ispravnosti automobilapovećala, kako bi se na sve moguće načine smanjila mogućnostnastanka saobraćajne nesreće. Uzroci saobraćajnih nezgoda mogubiti različiti, počev od neispravnosti vozila, opijenosti vozača,umora vozača, bolesti koje utiču na psiho-motorne sposobnostivozača.

18

Drumski saobraćaj

Slika 11.“ Broj poginulih- Slika 12. „ Upoznatost sa novim zakonima-

u saobraćajnim nesrećama“ u saobraćaju“

Autoindustrija je razvila različite uređaje i softverske paketekoji se fabrički ugrađuju u sva motorna vozila kako bi se vozačuomogućilo lakše upravljanje motornim vozilom i povećalabezbednost vozača u saobraćaju. Jedan od prvih uređaja koji jeugrađivan u motorna vozila, a kojim bi se zaštitili učesnici usaobraćaju jeste sigurnosni pojas. Zatim su se počeli ugrađivativazdušni jastuci koji se nazivaju „airbagovi“ a koji su imaliulogu da iskoče iz svog ležišta u toku sudara kako bi zaštitiliosobe u motornom vozilu od udara. Danas se ugrađuju savremenisistemi kao što su: ABS, ESP, ASR, TSR, EDC, DSC, PSM, PTM, kojipružaju pomoć vozačima prilikom upravljanja motornim vozilom.Ovakvi sistemi praktično prate ponašanje vozača i ukoliko primeteda je pospan ili da je pod dejstvom alkohola automatskizaustavljaju vozilo i „zabranjuju“ vozaču da ga pokrene i da gavozi.

To su sistemi koji omogućavaju lakše kočenje i upravljanjeautomobilom, kao i sistemi da senzorima koji detektuju podlogu pokojoj se vozilo kreće.

19

Drumski saobraćaj

Slika 13. Saobraćajna nezgoda

6. Inteligentni transportni sistemi

Inteligentni transporni sistem (ITS) je sistem sastavljen odhardvera, softvera i omogućava bolje nadgledanje i kontrolusaobraćaja radi optimizacije saobraćajnog toka.

20

Drumski saobraćaj

Broj pređenih kilometara u toku jedne godine nastavlja da raste,a dužina izgrađenih puteva jednostavno ne može da uhvati korak satom tendencijom. To dovodi do sve većih zastoja u saobraćaju. Kaojedno od najjeftinijih rešenja u pogledu optimizacije saobraćaja,ITS objedinjuje brojne tehnologije koje imaju za cilj smanjenjezastoja u saobraćaju praćenjem saobraćajnih tokova posredstvomvideo kamere i senzora. Zahvaljujući povratnim informacijamasaobraćaj se preusmerava davanjem obaveštenja preko tekstualnihporuka ili radio-talasa.

Savremena tehnologija može pomoći i vozaču povećanjem sigurnostii efikasnosti u saobraćaju. Jedan od sistema koji ovo omogućavaje Driver Assistance, koji se oslanja na senzore koji prate ono štookružuje vozilo, pomažu u nepovoljnim uslovima, registruje ostaleučesnke u saobraćaju na osnovu toplote koju pešak na prelazuemituje, daje se znak vozaču), pomažu u gužvi, automatskiparkiraju vozilo, automatski upozoravaju na opasnost od sudara, apostoji mogućnost i automatske kontrole nad automobilom u slučajuda vozač izgubi kontrolu nad vozilom.

Postoji i inteligentni sistem koji se montira u vozilo a sastojise iz kamere postavljene pored retrovizora automobila, kompjuterana tabli i kamera za posmatranje samog vozača. Neprekidno seprikazuje put, prate se slike, identifikuju znaci i moguće jepreuzimanje komandi ukoliko se Npr. detektuje znak za ograničenjebrzine koje vozač nije ispoštovao.

21

Drumski saobraćaj

Slika 14. „Inteligentni transportni sistem“

7. ZaključakDrumski saobraćaj je pogodan za disperzivni transport tereta iputnika. On se sastoji od pojedinačno manjih zahteva za prevozommanjih količina robe i putnika na različitim relacijama i urazličitim vremenima.

Drumski saobraćaj karakteriše elastičnost i prilagođavanje svakojvrsti zahteva- od veličine tereta do razdaljine.

Kao i svaki vid saobraćaja tako i drumski saobraćaj ima svojeprednosti a i nedostatke. Prednosti nad ostalim vidovimatransporta su: velika gustina drumske mreže (puteva), prevoz „odvrata do vrata“, male i elastične transportne jedinice, niskitermnalni troškovi, visoka ukupna elastičnost, konkurentni ukupnitroškovi kod prevoza na kratkim i srednjim udaljenostima, dobrapouzdanost i urednost, komercijalna brzina prevoza,fleksibilnost, ekonomičnost i pouzdanost, mali troškovi ukolikonastane šteta...

Nedostaci, odnosno mane koje karakterišu drumski saobraćaj su:velika potrošnja goriva, niska produktivnost rada, niska

22

Drumski saobraćaj

efikasnost iskorišćenja pogonske sange, osetljivost na vremenskeprilike odnosno neprilike ( sneg, kiša..)

Drumski saobraćaj je pravno regulisan na osnovu međunarodnihsporazuma i konvencija, bilateralnih sporazuma koji se potpisujuizmeđu dve države kao i zakona koji se donosi u okviru jednedržave.

Propisi u pogledu oragnizacacije drumskog saobraćaja se takođedonose na nivou države, gde vozači moraju najpre da polažuvozački ispit kao dokaz da poznaju saobraćajne propise i da su ustanju da upravljaju drumskim motornim vozilom. Vozački ispit sepolaže za različite kategorije motornih vozila kao i priključnihvozila.

U današnje vreme se posebna pažnja obraća na oblast bezbednosti usaobraćaju, zbog povećanja broja stradalih u saobraćajnimnezgodama. U cilju zaštite učesnika u saobraćaju pojačavaju sekontrole saobraćajne policije u pogledu ispravnosti vozila,učešća alkohola u krvi vozača, poštovanju propisanih ograničenjabrzine, vezivanja sigurnosnog pojasa. Razvijeni su različitisisitemi koji se ugrađuju u vozila kako bi zaštitili putnike utom vozilu. To su ABS sistemi, ASR sistemi, ESP sistemi i mnogidrugi koji imaju za cilj da smanje kočioni put vozila, da zaštiteputnike u toku sudara, da onemoguće okretanje i zanošenje vozilana putu, da analiziraju ponašanje vozača i spreče da napravigrešku ukoliko je umoran, pospan ili pijan.

Slika 15. ESP(electronic stabilitu program) Slika 16. ABS(anti-lock breakingsystem)

8. Literatira

23

Drumski saobraćaj

1. Ovo je primer Petković M, Janićijević N, Bogićević, Milikić B. Organizacija, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2008

2. R. Perišić, „ Savremene tehnologije transporta“ Saobraćajni fakultetUniverziteta u Beogradu, Beograd, 1994. godina

3. http://www.wikipedia.org/4. http://www.google.com/imghp

24