-Увод

Тема овог рада јесу сличности и разлике између речи

„chief“ и „teste“ у старофранцуском, као и њихове

појединачне еволуције до данас, које су и узрок различитих

значења тих речи. Данас се њихова значења прилично

разликују, али у прошлости није било тако – наиме, оба

термина су означавала главу. Међутим, чак и тада, када им

је основно значење било исто, ипак су постојале одређене

разлике у неким специфичним значењима, тзв. семима – један

термин је, између осталог, могао имати узвишеније значење

од другог, имати и апстрактна значења, а други само

конкретна, и тако даље.

Наравно, свака од ових речи има своје порекло. Прво

ћемо се, дакле, осврнути на етимологију сваке од ове две

речи, упоредити француски с неким другим европским језицима

кад је оваква промена значења у питању, затим ћемо се

бавити свакoм речју појединачно, значењима у

старофранцуском, еволуцијом кроз векове, све до коначног

расцепа између значења, тј. потпуног губитка сема „глава“

из значења речи „chef“.

Будући да овде делују одређени лексички механизми, и

на њих ће бити обраћена пажња – почев од времена кад су ове

две речи имале потпуно различита значења, преко јако дугог

периода током ког су постајале и биле синоними, па све до

тренутка кад су поново почеле да се одвајају, стекавши

сасвим другачија значења од првобитних, пре много векова.

Међутим, како овде није у питању само синонимија, него и

1

полисемија, као и проширење, односно сужење, а онда и

губљење значења, и о овим механизмима ће бити речи.

Значења речи су веома подложна променама – језик живи

с људима који га говоре, и тако се мења и развија. Постоји

више начина промене значења речи, као и доста различитих

узрока за то. У случају латинске речи „caput“, прво је

дошло до стварања полисемије путем метонимије – осим

основног значења „глава“, реч је још означавала и вођу и

главни град. Метонимија је лексички механизам преношења

значења с једне речи на другу на основу некакве логичке

повезаности између појмова које те речи означавају. У

средњем веку, у старофранцуском и средњефранцуском, реч

„chief“, поред већ наведених значења речи „caput“ добија и

значење „почетак или крај неког конкретног или апстрактног

појма“, што је метафора. Лексичка метафора је пренос

значења с једне речи на другу на основу неке сличности,

било по облику, боји, положају, улози итд. (приметити да су

метафоричке повезаности између двеју речи углавном физичке,

док су метонимијске везе махом апстрактне). Реч „chief“ је

паралелно с тим значењима и даље носила своје основно

значење „глава“. Међутим, у 17. веку, реч потпуно губи то

основно значење, које, пак, преузима реч „tête“, али

задржава већину значења која је раније стекла метонимијом и

метафором.

Реч „testa“ је још у латинском, поред свог основног

значења „ћуп, предмет од глине, глинена плочица“, могла

пејоративно означавати главу – овде је у питању метафора –

ћуп по облику подсећа на главу, а, будући да је тада

2

контекст коришћења речи „testa“ за главу био увредљив,

могуће је да се такође узимала у обзир шупљост, тј.

празнина ћупа као посуде.

Овде ваља дефинисати и значење појма „сем“. Како га

одређује речник CNRTL (Centre National de Ressources

Textuelles et Linguistiques), сем је основна јединица

значења неке речи, релевантна семантичка одлика при анализи

дате речи: на пример, семи речи „дрво“ су „биљка“, „стабло

покривено тврдом кором“, „гранање“, „висине углавном веће

од једног метра“. То су све семи чији скуп чини семем

„дрво“. Сем ништа не значи сам за себе, он се мора

посматрати као део целине, у корелацији с осталим семима

једног семема. За одређену врсту дрвета може постојати још

посебних сема, рецимо, врста цвета или плода, доба године

кад цвета, кад зри плод, и ти семи, сабрани са ова прва

четири наведена, чинила би семем те одређене врсте дрвета.

Семем је еквивалент лексему, с тим што је семем семантичка

категорија, а лексем лексичка. Дакле, лексем „дрво“ садржи

семе „биљка“, „стабло покривено тврдом кором“, „гранање“,

„висине углавном веће од једног метра“. Позната је

семантичка анализа комада намештаја намењених седењу коју

је извршио Бернар Потје у свом раду „Du très général au

trop particulier en analyse linguistique“ (Travaux de

linguistique et de littérature (TraLiLi), Strasbourg, I, P.9-16.).

Из овог можемо извести значење појма полисемије:

полисемија, или вишезначност речи, представља појаву кад

један лексем означава више различитих семема – реч „глава“

је и у српском језику полисемична, јер може означавати више

3

ствари: 1) горњи део људског тела и одговарајући део

животињског у коме је мозак (семи: „део тела“, „људски“

(опционо), животињски“ (опционо), „горњи“ (опционо, ако се

ради о човеку), „предњи“ (такође опционо, ако се ради о

животињи), „садржи мозак“). Парови сема „људски“ и

„животињски“, као и „горњи“ и „предњи“, функционишу тако

што један члан пара мора да постоји, и он аутоматски

искључује постојање другог, а постојање одређеног члана

првог пара повлачи за собом и постојање одговарајућег члана

другог пара („људски“ увек иде уз „горњи“, а „животињски“

увек уз „предњи“); 2) ум, разум, памет (семи: „људска

способност размишљања“, „део свести којим се поима свет“);

3) живот (семи: „физичко постојање“, „одсуство смрти“

(нажалост, пошто се још увек не може научно дефинисати

живот, једини начин на који га за сада можемо објаснити

јесте управо „одсуство смрти“); 4) личност која управља

нечим, која је на челу (семи: „људско биће“,

„предводилац“); 5) проширени или задебљали део нечега

(семи: „део предмета“, „већи у односу на остатак“, „налази

се на једном од крајева предмета“) – као нпр. глава ексера,

или глава печурке; 6) део књиге или списа (семи: „текст“,

„део већег текста“, „чини некакву целину у оквиру тог већег

текста“).1)

Сви ови семеми, као и још неки, о којима ће касније

бити говора, постоје и у речима „chief“ и „teste“, и оне су

такође полисемичне.

4

1) – Граматика српскога језика; Живојин Станојчић, Љубомир Поповић; Завод

за уџбенике и наставна средства, Београд,

1.поглавље – реч „teste“

Сама реч „testa“ је имала следећа значења у латинском:

„земљана посуда, ћуп“, „предмет од печене глине“, „крхотина

(парче сломљеног или окрњеног предмета од глине) “, „цигла,

плочица (такође од глине)“, „шкољка, љуштура“. Први писани

траг употребе речи „testa“ у значењу „глава“ налази се у

епиграму римског песника Аусонија, у 4. веку нове ере.

Међутим, већ је поменуто да је реч „testa“ много раније

почела да се користи у значењу „глава“, дакле, да је

5

парцијална синонимија много раније настала. Није тачно да

је узрок томе прича по којој су Варвари користили лобање

својих убијених непријатеља као посуде из којих су пили.¹)

Механизам по ком је она уопште почела да се користи са

значењем „глава“ је прилично занимљив – наиме, још у старом

Риму су људи колоквијално, и чак помало увредљиво, уместо

„caput“ говорили „testa“ за главу.

Иначе, управо та појава, да се уместо стандардне речи

за главу колоквијално и пејоративно употребљава нека друга,

која по облику подсећа на главу, и данас постоји у

француском језику, и то не само у француском, него и у

многим другим језицима: санскриту (већ је поменута реч

„kapala“, која има значење лобање, али понекад и диње),

италијанском („pera“ - „крушка“, „boccia“ - „чинија“),

шпанском („calabaza“ - „бундева“), српском (често кажемо

„тиква“ за нечију главу кад хоћемо да га увредимо или да се

нашалимо).

Што се фонетског развоја ове речи тиче, он је прилично

једноставан у односу на фонетски развој речи „chief“, о

коме ће касније бити речи: финално А је прешло у централно

[е], које је све више слабило, да би на крају постало немо

[ə], које је и данас остало симбол женског рода именица и

придева; [s] се из говора изгубило у 11. веку, док је у

писању опстајало све до појављивања речника Француске

академије 1740. године, када је одлучено да се на све

вокале испред којих је до 1066. (та година се сматра

оквирном тачком губљења [s] из говора) стајало [s], сада

стави цирконфлекс.

6

1) Dictionnaire historique de la langue française, Alain Rey, 2012,

Dictionnaires LE ROBERT, Paris

Речи „chief“ и „teste“ су јако дуго биле синоними. Заправо,

« Dictionnaire historique de la langue française » Алена

Реа тврди да је синонимија потпуно престала тек у 17. Веку,

а да је реч „teste“ јако рано постала конкурент речи

„chief“ у значењу главе. Међутим, две речи су јако ретко

потпуни синоними, најчешће се појам синонимије односи на

истоветност већег или мањег броја сема двеју речи. Тако су

и ове две речи имале многе (али не и све) семе заједничке.

У доба када су обе речи означавале главу као део тела,

њихов архисемем је био управо тај, „део тела човека или

животиње на врху врâта, који садржи мозак, на коме се

налазе лице, уши и понекад коса; живот бића чија је глава

(метонимијски добијено)“; међутим, и у то време, ове две

речи су имале и многе међусобно различите употребе.

Семеми речи  „tête/teste“ које даје „Dictionnaire

historique de la langue française“:

1. Горњи део људског тела:

„...en la teste ad e dulor e grant mal“ (Roland, 2101)

„...desur les espalles ad la teste clinee“ (Roland,

7

3727)

Lanche droite et fu sans doute

Plus grant de moi la teste toute. (Yvain, le chevalier

au lion, 519-520)

2. Седиште мисли, идеја и расуђивања (такође почев од

1080):

„Li osterons nos de la teste

Tote la rage et la tempeste“ (Yvain, le chevalier au

lion, 2943-2944)

Одатле и речник старофранцуског Годфроа наводи израз

„faire a sa teste“ – „радити по својој вољи, не слушати

друге“, као и „de sa teste“, који има проближно исто

значење са првим изразом, али углавном значи „сам,

који самостално нешто ради“.

3. Осетљиви део особе. Иако речник описује ову употребу

као модерну, могуће ју је проширити на значење „живот“

(упоредити са српским „изгубити главу, држати главу у

торби“), а таква употреба постоји у старофранцуском:

„Et si meteroit pour lui sa teste

Et cil la siue ausi pour lui,

8

Anchois qu’en li feïst anuy“ (Yvain, le chevalier au

lion, 6001-6003)

Ово значење се лако може помешати с првим наведеним

значењем („горњи део људског тела“), међутим, из

наведених примера се јасно види да се овде није поменула

глава тек као горњи део тела, већ је ту много битнија

чињеница да су повреде главе одувек биле сматране

најтежима, и да су најчешће смртоносне, па је тако и

глава постала синоним за живот, поготово у ратним

временима, када је било врло лако задобити такве

повреде.

4. Валута (метонимијски), оно што се данас у француском

зове „face“, а у српском „глава“.

5. Глава животиња (од 11. века, поготово кад се говорило

о роговима дивљих животиња):

„...Blanche la cue e la crignete jalne

Petites les oreilles, la teste tute falve“ (опис коња)

(Roland, 1494-1495)

Такође о коњима:

„A lur chevals unt toleites les seles

Les freins a or e metent jus des testes“ (Roland, 2490-

2491)

9

О змији:

„Li couvint trenchier du leon,

Pour la teste au serpent felon

Qui engoulee li avoit“ (Yvain, le chevalier au lion,

3377-3379)

6. Предњи или горњи крај неког предмета. Ово је класични

пример лексичке метафоре, и присутан је у многим

језицима, наиме, људи су одувек полазили од делова

свог тела, које им је физички и психолошки најближе,

да би дали назив одређеним сличним предметима који их

окружују. Тако, многи предмети имају „главу“,

„ручицу“, „ногу“, „врат“ итд. Један од најпознатијих

примера је, можда, ексер, који има главу не само у

француском или старофранцуском („la teste/tête de

clou“), него и у српском, енглеском („head of the

nail“, постоји и израз „to hit the nail on the head“ у

значењу „погодити, доћи до тачног одговора“,

италијанском („la testa di chiodo“) и можда у свим

осталим језицима чији говорници знају за појам ексера.

7. Супериорни, владајући, управљајући положај, као и

особа која се налази на том положају (врло блиско с

речју „chief/chef“, која је данас синоним у многим

језицима за то значење). Одатле израз „à la tête de“

(ми за ту употребу користимо „чело“, што је занимљиво,

могуће да је чело узето као најистакнутији део главе,

или пак део главе који је повезан с мозгом). Упоредити

10

са српским „глава куће, глава предузећа“, као и с

придевом „главни“.

8. Oно што не постоји у речнику, а што се често јавља у

средњевековним делима, јесте значење главе као седиштa

очију, тј. огромна повезаност очију с главом –

многобројни су примери помињања очију и главе у истом

контексту, истој реченици, поготово кад се ради о

вађењу очију:

„Et cil Alexis si prist son frere, si li trest les eulz

de la teste, et fist empereeur de soi en tel traïson

conme vous avez oï“ (La conquête de Constantinople,

Geoffroi de Villehardouin, 70. 3)

„Car viel home estoit, et si avoit biax eulz en la teste

et n’en veoit goute...“ (La conquête de Constantinople,

67. 3)

Nous – avons euz es testes, et si n’en veons gote (Li

Diz des Cordeliers, Rutebeuf, 1249)

У својој књизи „Sémantique structurale“, Грема (A. J.

Greimas) нуди детаљнију анализу речи „tête“, додуше, он се

бави модерним језиком, али су многи резултати применљиви и

на старофранцуски. Прво, прави дистинкцију између главе као

дела тела покривеним кожом и косом (или без косе), и

лобање, тј. коштаног дела главе, који као такав може бити

разбијен, или симболизује смрт. Ту се ваља подсетити

11

чињенице да је и сама реч „testa“, од које је настало

„tête“, првобитно означавала глинену посуду, плочицу,

уопште предмет од глине, а такви предмети могу својом

структуром, обликом, могућношћу да садрже и истовремено

заштите нешто и, свакако, ломљивошћу, подсећати на лобању.

На ова запажања је лако надовезати још једну анализу истог

аутора, по коме глава, у разним значењима, може садржати

семе сферичности, чврстине и садржаја. Даље, он метафоричне

употребе речи „tête“ подвргава детаљној просторној анализи:

разликује хоризонтални и вертикални положај дела предмета

који носи тај назив (tête d’un arbre vs. tête de nef).

Поменуто је већ да је у свакој језичкој заједници присутна

појава давања назива деловима предмета по сличним деловима

тела. Међутим, није увек могуће имати упориште у усправном

људском телу, јер многи предмети нису усправни и не

подсећају на њега, али подсећају на тела животиња које се

крећу водоравно, главом напред, а које су такође врло

блиске људима, и углавном имају сличне делове тела као и

људи, главу у сваком случају, те тако предњи делови тих

предмета такође „заслужују“ назив „глава“. Још једна

занимљива анализа коју је аутор поменуте књиге извршио

јесте анализа антонима појму главе у француском језику, а

до ње је дошао путем сема просторне врховности који глава

има - ако је глава на врху, нешто мора да буде на дну. Као

примере је навео речи „queue“ (он је искористио пример

комете, али и многи други појмови могу имати реп као

супротност од главе: на пример, све животиње, као и

предмети који, како је већ поменуто, својим водоравним

12

положајем подсећају на животиње – „la queue de la poêle“,

израз „tenir la queue de la poêle“ – „водити домаћинство“)

и „pointe“ („pointe d’épingle“), али је свакако антоним

који можда први пада на памет „pieds“, баш зато што он

одговара људском телу. Упоредити са српским „од главе до

пете“, или енглеским „from head to toe“. Наравно, увек је

могуће да, кад су у питању метафоричне употребе, антоним од

„tête“ буде „la fin“. Будући да је и реч „chief“ јако дуго

имала значење „глава“, реч „pieds“ је коришћена и као њен

антоним:

„Leur trambloit li corps et les james

En la presence de leurs dames,

Voire, dès le piet jusqu' en chief,

Tant avoient il de meschief;“ (Le dit dou lyon, Guillaume

de Machaut, стр. 196)

Рекавши ово, прелазимо на реч „chief“.

13

2. поглавље – реч „chief“

Кренимо од порекла ове речи. Она је настала од

латинске речи „caput“, која такође значи „глава“, проласком

кроз разне фонетске промене током векова. За саму реч

„caput“ сматра се да је повезана са санскритским речима

„kapala“ (лобања, било шта везано за лобању или оклоп,

љуску; такође „паметна жена“, а понекад и сама глава или

воће које подсећа на главу) и „kapucchalam“ (коњски реп), а

14

с тим речима су, осим речи „caput“, повезане и још неке

индоевропске речи које означавају главу (староенглеско

„heáfod“, данас „head“). Што се саме фонетске еволуције

речи од латинског до француског тиче, десиле су се следеће

промене: сматра се да је почетна тачка био облик народног

латинског „capum“, први пут посведочен у 7. веку, који је,

наравно, настао од класичног облика „caput“ претварањем

акузатива те речи у акузатив на „um“, и затим коришћењем

тог акузатива уместо номинатива. Прва промена, која се

систематично дешавала у свим романским језицима, и то још у

класично доба, јесте губљење акузативног наставка и, често

(али не увек) и вокала који му је непосредно претходио.

Будући да се велики број акузатива завршава на М, тај глас

се увек први губио. Дакле, оно што је остало од „capum“ je

„capu“. Почетно С, које се изговарало као К, палатализовало

се, што је посебна карактеристика француског језика у

односу на остале романске језике, наиме, кад год би се [k]

и [g] нашли на почетку речи, а иза њих дошло [а], десила би

се палатализација – [k] је постало [t ], a ∫ [g] је постало

[dʒ]. Ова промена се дешава крајем петог века . Касније ти

тврди палатални гласови омекшавају, тј. прелазе у африкате

[ ] ∫ и [ʒ].

Реч „chief“, односно „chef“, је само један од

многобројних примера за то, а још неки су „cheval“,

„chien“, „jambe“, „jaune“ итд.1)

1)та палатализација се извршила само у неким северним областима данашње Француске,

док, рецимо, у окситанском и пикардском није, што објашњава данашње речи у

француском које почињу са [ka] и [ga] - Précis de phonétique historique du

15

français (avec exercices corrigés), Gilles Quentel - Uniwersytet Gdanski 2012

Даље, и вокалске промене у овој речи имају везе с

претходно извршеном палатализацијом; наиме, постоји

одређени скуп правила промене вокала услед палатализације

применљив само на француски језик, такозвани Барчев закон

(la loi de Bartsch)1), који објашњава, између осталог, да

се после палатализованог С [k] акцентовано и слободно А

дифтонгује у [iε], затим, да се први део дифтонга природно

консонантизује у Ј, и тако дифтонг прелази у [је]. Данас је,

међутим, од тог дифтонга остало само [ε], што значи да се

редуковао.

Речник Годфроа (Dictionnaire de l’ancienne langue

française, Frédéric Godefroy) наводи разне писане облике ове

речи, који су били у оптицају у старофранцуском: chef, cief, kief, quief,

chep, chept, chieup, chup, chier, cap. Ова појава је, највероватније,

последица масовне средњевековне неписмености и непостојања

стандардног језика, због чега је сваки дијалекат имао свој начин

писања и изговора неке речи.

Реч је у латинском, поред значења „глава“, имала још

неколико значења добијених метонимијом и метафором: „врх“,

„вођа“ (у поетском регистру), „извор реке“, „поглавље“,

„главни град“, „живот“. Већину тих значења је задржала и у

старофранцуском.

Семи речи „chief/chef“ које даје „Dictionnaire

historique de la langue française“ Алена Реа:

1. Глава људи и животиња

16

La siet li reis ki dulce France tient.

Blanche ad la barbe e tut flurit le chef. (Roland)

Li empereres tent se mains vers Deu,

Baisset sun chef, si cumencet a penser. (Roland)

Cors unt gaillarz e fieres cuntenances;

Les chefs fluriz e les barbes unt blanches (Roland)

2) није могуће тачно објаснити узрок ове гласовне промене, ГастонЗенг и многи други су покушавали да је одгонетну, међутим никоније имао успеха; претпоставља се да је ова промена последицакелтског утицаја - Précis de phonétique historique du français(avec exercices corrigés), Gilles Quentel - Uniwersytet Gdanski2012

O коњима:

Noz chevals sunt e las e ennuez.

Tolez lur les seles, lé freins qu’il unt es chefs.

(Roland, 2484-2485)

2. Из овог првог значења је убрзо произашло значење целе

особе и њеног живота:

Asez est mels qu’ils perdent lé chefs

Que nus perduns l’onur ne la deintet (Roland, 44-45)

...Ço est de Basan e de sun frere Basile

Dunt pris les chefs as puis de Haltoïe (Roland, 208-

209)

„membre d'icelle abbaye, estans en la sauvegarde du

17

roy tant en chef comme en menbres“ (Chartes de

l’Abbaye de Saint-Magloire, T.3, 1330, стp. 538, 246)

Одавде је настала и заклетва:

Dist l’arcevesque: „Jo irai, par mun chef!“ (Роланд,

799)

Par mon chief, dist mesire Yvains

Vous estes mes cousins germains (Yvain, le chevalier

au lion, 579-580)

3. Врх нечега, крошњу, географски врх (одалте „сар“ у

значењу рта)

„Aigrez, qui estoit au   chief  de la nef, commença

a regarder de toutes pars pour savoir se il pourroit

aucune terre adviser.“ (Berinus T.)

„Et au   chief  du chevalier avoit une moult bonne

espee, envelopee en un chier paille, et gisoit

le corps sur un bel drap soustivement ouvré et

une dame encoste lui...“ (Berinus T.)

4. Онај ко влада, ко је на челу, што може бити конкретно

и пренесено, одатле и разне фразе (en chef, au chef,

tout au premier chief...)

18

„Voir est les heritages tien,

Mais le basme ne puis pas bien

Avoir se n' est par grant dangier,

Saint pére, et pour ce vous requier:

Vous estes le   chief  de l' eglise,

Ordenez en par telle guise

Qu' en soie exemps.“ (Miracle de un pape qui vendi le

basme)

„Laquele chose fu vraie demonstrance que celi lieu

seroit la auciece de l' empire et le   chief   souverain

des choses de cest munde“ (Les decades de Titus Livius,

Pierre Bersuire)

„Or me mès a destruction

Et entrepiez

Qui deüsses estre mes chiés“ (Guillaume de Machaut,

Remède de Fortune, стр. 49)

Tout au premier chief, metre tout l’empire de Romenie

a l’obedience de Rome si conme ele fu autrefoiz (La

Conquête de Constantinople, 188. 1) – у савременом

француском постоји израз „au premier chef“, који

значи „пре свега, најважније“.

5. Почетак или крај нечега (та именица може бити и

апстрактна):

19

„A chief de la salle en .i. banc

Ou la dame s’ala seoir“ (Yvain, le chevalier au lion,

2070-2071)

„Paris comme ailleurs et, entre les autres, la riviere

et l'eaue de Saine en la

dicte ville de Paris, depuis le chief de l'ille Nostre

Dame jusques a Grant

Pont“ (Chartes de l’Abbaye de Saint-Magloire, T.3,

1330, стp. 469, 213 )

Et prirent .I. parlement au chief dou mois a Soisons

pour savoir qu’il porroient fere – преведено као „à la

fin du mois“ (La Conquête de Constantinople, Geoffroi

de Villehardouin, 40. 2)

„Mout en est a boin chief venus,

Qu’il est armés et chiers tenus

De sa dame, et ele de luy“ (Yvain, le chevalier au

lion, 6790-6792)

„Il vit que par forche ne droit

N'en poroit il a   chief  venir;“ (Le dit du prunier,

стp. 74)

Одатле „чело стола“:

„Entre celles que plus ot chieres,

20

Les deux damoiselles premieres

Qui en quief   de table seoient,

Quy bien enfourmees estoient“ (Le dit du prunier, 1330, стp. 61 )

Може означавати и само предњи крај неког објекта:

...que li dus de Venice qui viel home estoit et

gouteus et goute ne veoit, fu touz armez au chief de

la soe galie... (La Conquête de Constantinople,

Geoffroi de Villehardouin, 173. 1)

Такође и фраза „с краја на крај, с једног краја на

други; од почетка до краја; сасвим, потпуно“ – „de

chief en chief“:

„Tenez, ma dame:

Je vous promet par ma foy et par m' ame

Que le penser qui m' esprent et enflame

Et qui souvent mon cuer mort et entame

Vous gehiray

De chief en   chief , ne ja n' en mentiray“ (Le jugement

dou roy de Behaingne, стр. 61)

„Et je qui fui desirans d' oïr la,

La verité

De   chief   en chief li ay dit et conté“ (Le jugement

dou roy de Behaingne, стр. 104)Речник Годфроа даје још неке семе ове речи, које

21

потврђује примерима:

1.Главни град (и данас се ово значење може приметити уизразу „chef-lieu“, који означава главни град неке

области):

„Bourges estoit comme le chef d’Aquitaine“ (Claude

Fauchet, Declin de la maison de Charlesmagne, 1602)

„...qui estoit a une journee de Niqué, qui estoit

chief de la terre Todres li Ascres„ (La Conquête de

Constantinople, Geoffroi de Villehardouin, 455. 1)

„De Cluvie fu li oulz victorieus menez a Bouvan, qui

estoit le   chief  des Pentrons et li plus riches lieux

qui fust en Samnie...“ (Les decades de Titus Livius, Pierre

Bersuire)

„si sembloit bien que li Latin confessoient estre Rome

le

chief dez chosez, c' est a dire le chief de l'

empire;“ (Les decades de Titus Livius, Pierre Bersuire)

2.Придев „главни“:

„chief cens et rente, par quoy trois annees leur

estoient deus ... d'arrerages desdiz chief cens et

disme et de la ditte rente vint cinq livres“ (Chartes de

22

l’Abbaye de Saint-Magloire, T.3, 1330, p. 625, 278 )

Семи којих нема у речнику:

1. Речник Алена Реа за реч „tête“ даје значење седишта

мисли и осећања, али за реч „chef“ не:

„Lors li monta .i. troubeillons

El chief, si grant que li forsenne“ (Yvain, le

chevalier au lion, 2804-2805)

„Dont print son espee sanz plus dire et fery Aigres

de si grant vertu que tout le   chief  lui estourdi,

ne il ne sçot en quel point il fut.“ (Berinus T.)

"Comment t' est? Que me diras tu

Ay je ton   chief  bien debatu?

Que te samble de ma chanson?“ (Guillaume de Machaut,

Remede de Fortune, стр. 74)

2. Kао што ни за „tête“ није поменуто у речнику, ни овде

није поменута глава као седиште очију, а појављује се

у текстовима (у мањој мери додуше него „tête“, али се

23

појављује)

Fruisset l’acier e la teste e les os,

Amsdous les oilz del chef li ad mis fort (Roland, 2289-

2290)

Oчи, наравно, симболишу чуло вида, па тако и глава у

неким контекстима:

Ja ne murret en estrange regnet

Ne trespassast ses humes e ses pers;

Vers lur païs avret sun chef turnet (Roland, 2864-

2866)

Очи су, такође, извор суза, па се тако понекад може

употребити „chief“ уместо „oilz“:

„Et en lieu de joliveté

Pour porter chapelès de flours

Ist de son chief larmes et plours;“ (Le jugement dou

roy de Navarre contre le jugement dou roy de

Behaingne, Guillaume de Machaut)

3. Глава као место за круну, њено седиште:

24

„Car une couronne d' or fine

De la plus riche perrerie

Que veïsse onques en ma vie

Avoit assis dessus son chief“ (Le dit dou lyon,

Guillaume de Machaut, стр. 176)

Jo li toldrai la corune del chef (Roland, 2684)

4. Глава као седиште косе:

"et si est blont de   chief  et a les yeulx chastains

et avoit en son doy ung moult riche anel

d' or" (Berinus T.)

5. Израз „el premer chef devant“, који се преводи као

„испред, не самом челу неке колоне или поворке“:

...L’un porte l’espee e l’altre l’olifant,

Si chevalchez el premer chef devant (Roland, 3017-

3018)

Veez cum gentes cumpaines de pèlerins erraund

E hitantes milies sunt el premer chef devant

(Charlemagne)

25

3.поглавље – упоређивање речи „chef“ и „teste“

Као што се може видети из примера наведених у

претходним поглављима рада, постоји много заједничких

сема између речи „chef“ и „teste“, као што су већ

наведени архисемем „горњи део људског тела“ и „седиште

мисли и осећања“. У реченицама

„desur les espalles ad la teste clinee“

и

„ Dous de voz cuntes à l’ païen tramesistes,

L’uns fut Basanz e li altre Basilies ;

 Les chiefs en prist es puis suz Haltoïe.“ (207-209)

које, иначе, обе потичу из „Епа о Роланду“, могуће је

уместо „chef“ ставити „teste“ и обрнуто, што је јасан

показатељ да је овде реч о потпуном поклапању значења.

Међутим, како је већ поменуто на самом почетку, једна од

две речи које су тема овог рада могла је имати сем

„узвишено“ (наглашавамо – могла, јер то није увек важило).

То је реч „chief“. Најбоља илустрација ове појаве види се

управо у „Епу о Роланду“, где се веома често користи

„teste“ кад се описују крваве сцене боја и обезглављивања :

„Fiert un paien, Justin de Val Ferree

Tute la teste li ad par mi sevree“ (Roland,

26

1370-1371)

а „chief“ када се говори о глави Карла Великог, према коме

аутор дела и сви слушаоци осећају огромно поштовање, и

његова глава ни у једном стиху није означена речју „teste“:

„La siet li reis ki dulce France tient.

Blanche ad la barbe e tut flurit le chef“

(Roland, 116-117)

Такође се користи „chef“ када се описују узвишене

сцене, као што је Роландова смрт (ту се појављује анђео

Габријел, и чињеница да је Роландова глава исказана речју

„chef“ а не „teste“ говори у прилог претпоставци да је

„teste“ могло бити исувише обично и ниско, и да у овом

контексту не би пристајало):

„Seint Gabriel de sa main l'ad pris.

Desur sun braz teneit le chef enclin; (2390-2391)

или кад се говори о круни, која је сама по себи симбол

узвишености (ни у једном пронађеном примеру није се

поменула реч „teste“ у контексту везаном за круну):

„Car une couronne d' or fine

De la plus riche perrerie

Que veïsse onques en ma vie

Avoit assis dessus son chief“

27

„Jamais n’avrat el chef corone d’or“

Када није неопходна узвишеност, и Роландова глава се може

означити речју „teste“:

:

„...en la teste ad e dulor e grant mal“ (Roland, 2101)

Будући да је глава део тела на коме се налазе разни

други делови тела, поклапање се јавља и кад се „глава“ у

тексту јавља као седиште тих других делова:

„Car viel home estoit, et si avoit biax eulz en

la teste et n’en veoit goute...“ и

„Fruisset l’acier e la teste e les os,

Amsdous les oilz del chef li ad mis fort“

Ови примери показују да се обе речи, и „chef“ и

„teste“ јављају кад се говори о очима. У другом

примеру се види и да је у претходном делу исте

реченице за главу употребљена реч „teste“, док није

било реч о очима, а већ у наставку се каже „chef“.

Поново је могуће на место једне речи ставити другу, а

да се ништа битно не промени.

Глава је место где се налази мозак, а у њему се

28

одвијају сви људски интелектуални и емотивни процеси,

па је тако реч „глава“ у многим језицима повезана с

мислима и емоцијама. Већ је речено да су речи „chef“ и

„teste“ синоними и кад је ова употреба у питању, што

се може видети из следећих примера:

„Li osterons nos

de la teste

Tote la rage et la tempeste“

„Lors li monta .i. troubeillons

El chief, si grant que li forsenne (Yvain, le

chevalier au lion, 2804-2805)

И овде се ради о реченицама узетих из истог дела,

само што је сада у питању Yvain, le chevalier au lion. Видимо

да су и реч „chief“ и реч „teste“ употребљене у

значењу „извор емотивних процеса једне особе“, и, као

и у претходним примерима, могуће је заменити једну реч

другом а да се тиме ништа у значењу не промени, с тим

што би се сада пореметила рима првог примера.

Међутим, нека друга значења, која на први поглед

делују исто, нису потпуно иста, и у овом делу рада ће

бити речи о томе, тј. о сличности и, првенствено,

разликама између употреба двеју речи.

1) Сем „онај ко је на челу, главни, ко управља“ није

једнак за „chief“ и за „teste“ – иако је речник

29

Алена Реа навео „teste“ као особу која предводи и

управља, у речнику Годфроа таквог значења нема, сем

тога, нема ни примера из књижевности тог времена

који би га поткрепили, тако да се

изрази наведени у речнику Алена Реа више могу

сматрати модернима, док је таква употреба речи

„chief“ подупрта великим бројем примера:

„...Saint pére, et pour ce vous requier:

Vous estes le   chief  de l' eglise...“

где је очигледно да се „le chief“ односи на особу која

управља црквом, или има у њој највећи ауторитет, или

и једно и друго.

2) Обе речи могу да означавају почетни део нечега,

врх, али само реч „chief“ може да означава било

који крај неког конкретног предмета, или временског

периода, или било чега другог апстрактног, одатле и

изрази „de chief en chief“ – „од почетка до краја, од

А до Ш“, и „venir a chief“ – „изаћи на крај, завршити

с нечим, завршити се, извући се из неке ситуације“:

пример „la teste/tête de clou“ је очигледна

демонстрација значења „врх“ (као што је већ речено, и

у српском се користи метафорично „глава“ за врх

ексера), док за реч „chief“ постоји доста примера из

књижевности:

„Aigrez, qui estoit au   chief  de la nef, commença

30

a regarder de toutes pars pour savoir se il

pourroit

aucune terre adviser.“

Овде је очигледно да се ради о јарболу, који је

највиши део брода, на ком се налази осматрачница са

које неко гледа пучину не би ли спазио други,

потенцијално непријатељски брод, или, у овом случају,

копно.

Међутим, разлика у значењу између „chief“ и

„teste“ у овом контексту, као што је већ речено, јесте

што „chief“ може да означава и горњи и доњи крај

нечега конкретног, као и почетак и крај нечег

апстрактног:

„A chief de la salle en .i. banc

Ou la dame s’ala seoir“ (Yvain, le chevalier au

lion, 2070-2071)

Овде је немогуће знати о ком крају дворане се

ради, (може се само претпоставити да је реч о оном

крају који се налази прекопута улаза), тако да је

могуће превести синтагму као „на крају дворане“, где

није ни важно о ком се крају ради, само је важно да

читаоци стекну представу да се клупа налазила близу

неког зида, а не негде у средини просторије. Уосталом,

просторија и нема прави почетак или крај, све зависи

31

од перспективе посматрача.

Исти механизам се примењује и на апстракне употребе:

„Et je qui fui desirans d' oïr la,

La verité

De   chief   en chief li ay dit et conté“

Овде је јасно да фраза „de chief en chief“ значи

„од А до Ш, од почетка до краја, истинито, детаљно“, и

односи се на препричавање неког догађаја, који је сам

по себи апстрактан појам. Реч „chief“ овде означава и

почетак и крај тог догађаја, а не само почетак.

Затим, реч „chief“, за разлику од речи „teste“,

може означавати и крај у смислу завршетка нечега.

Одатле и фраза „venir a chief“:

„Il vit que par forche ne droit

N'en poroit il a   chief   venir ;“

„Mout en est a boin chief venus,

Qu’il est armés et chiers tenus

De sa dame, et ele de luy“ (Yvain, le chevalier

au lion, 6790-6792)

Иако су ове реченице истргнуте из контекста, може се

наслутити да „a chief venir“ значи „изаћи на крај с

32

неким/нечим, добро се завршити, извући се, постићи циљ“,

што све имплицира (повољан) завршетак неке ситуације. У

другом примеру се чак и каже „a boin chief venus“, дакле,

повољност је и експлицитно исказана.

3) Даље, само реч „chief“ означава главни град (већ је

поменуто „chef-lieu“ као данашњи траг овог значења).

Томе је можда узрок чињеница да је и „caput“ на

латинском, између осталог, значило „главни град“, док

реч „testa“ није.

4) Значење које се везује само за реч „teste“ jeсте

„рогови дивљих животиња“, иако и „chief“ и „teste“

подједнако означавају главу.

33

4. поглавље – породице речи „chief“ и „teste“

У овом делу рада ће бити обрађене породице речи

„chief“ и „teste“.

Основна јединица сваке речи је морфем. То је „најмања

језичка јединица која је носилац или значења, или

граматичке службе у реченици“.1) Морфеми се деле на корене и

афиксе. Кореном речи се сматра најмањи део који носи

лексичко значење, и који се не може раставити на простије

чиниоце. Корен речи често сам није реч, већ само носилац

основног значења, које је срж сваког члана једне породице

34

речи, а породица речи је скуп свих речи насталих од истог

корена. У самом корену често долази до гласовних промена

кад се на њега додају афикси - корен речи „руке“ је „рук“,

али је у речи „ручни“ тај исти корен претрпео

палатализацију пре додавања суфикса „ни“, и та гласовна

промена се губи кад се уклони суфикс, па је тако „рук“

корен и ове речи, и обе речи, и „руке“ и „ручни“, припадају

истој породици.

Гласовне промене су веома заступљене у породици речи

„chief“, заправо, и сама латинска реч „caput“ настала је

превојем вокала: некадашњи супин глагола „capere“ гласио је

„capitum“, па је услед превоја вокала „i“ прешло у „u“ и

добило се „caputum“, а од тога даље „caput“.

Иначе, пошто глагол „capere“ између осталог значи

„садржати“, како каже Етимолошки речник латинског језика2),

глава је дефинисана као „део животиње (не помиње се човек)

који садржи мозак или орган за осете и размишљање“.

1) Граматика српскога језика, уџбеник за 1, 2, 3. и 4. разред средње школе; Живојин Станојчић, Љубомир

35

Поповић, ЗУНС Београд, 2000.

2) An Етymological Dictionary of the Latin Language by the Rbv. F. E. J. Valpy, A.M; London, 1828

4. 1. Породица речи „chief“

„Dictionnaire historique de la langue française“

наводи следеће речи као породицу речи „chief“: „achever“,

„biceps“, „cadeau“, „cadet“, „cap“, „capitaine“, „capital“,

„capituler“, „chapiteau“, „chapitre“, „chef-lieu“, „chef-

d’œuvre“, „cheftaine“, „cheptel“, „chevet“, „décapiter“,

„derechef“, „méchef“, „occiput“, „précipiter“. У многима од

тих речи се може приметити промена самог корена. Биће

објашњене неке од њих тако што ће прво бити речи о самом

њиховом пореклу, затим укратко и о значењу, и на крају ће

речи бити илустроване примерима.

-Achever: како каже „Dictionnaire historique de la

langue française“, у самом корену ове речи се налази

синтагма „a chief“ (већ поменуто „venir a chief“ – завршити

(се), доћи до краја), на коју је додат суфикс за грађење

глагола „-er“ – дакле, основно значење овог глагола је

„завршити, привести крају, употпунити“. У класичном језику

је значио „уништити нечије здравље, упропастити некога“.

Могао је значити и „убити из самилости“, што је задржао и

данас, али само кад су болесне животиње у питању, дакле

„успавати“. Речник Годфроа наводи и значење „избијати на,

излазити на, граничити се с нечим“. И сам овај глагол има

своју породицу речи, у коју спадају „achevage“ (термин

везан за вајарство, „завршити скулптуру“), „achèvement“

36

(„привођење крају неког дела, завршавање“), партицип

„achevé, ée“ који функционише као придев, често с погрдним

значењем „потпуни, комплетни“ (un sot achevé), и

„упропашћен“, мада је доминантно значење „савршен“.

Последња реч из ове породице коју речник наводи је

„parachever“, који се користи од 1213. године са значењем

„потпуно завршити“.

„Frére, pour le vray roy poissant,

Je cuidoie cy demourer

Pour ma penitence achever“ – „довршити,

употпунити“ („Мiracle de l'enfant donne au

diable“

„le roy en eüst eü honte et vergoingne, quant

mendres de lui

eüst achevé et conquiz cellui par qui il estoit

miz au dessoubz“ – „поразити, упропастити“

(„Berinus T.“)

-Cadeau: долази од провансалског „capdel“, које, пак,

води порекло од латинског „capitellum“, деминутива од

„caput“. „Capdel“ је означавало „особу која је на челу,

вођу“, а према „Историјском речнику“ Алена Реа, може се

веровати да је већ у провансалском та реч имала значење

украшеног почетног слова у текстовима, иницијала. То јој је

дуго било главно значење у француском, да би се временом

променило у „дворске свечаности које се приређују дамама“,

затим у „ситнице које се чине у нечију част, да би се неком

37

удовољило“, да би тек у 17. веку реч добила данашње значење

поклона. Речник Годфроа даје неколико примера за ову реч, и

она у свима има значење украшеног великог почетног слова, а

такође наводи и породицу речи, коју чине „cadelure“

(„плакат исписан великим словима“) и „cadeler“ („писати

иницијалима, великим словима“).

-Cadet: реч позајмљена из гаскоњског дијалекта, врло

сродна с провансалским „capdel“, заправо, изворна значења

су им идентична – „вођа, онај који је на челу“ (оба значења

уско повезана са самом речју „chief“), једина је разлика у

суфиксима, наиме, према речнику Алена Реа, „-еt“ је

гаскоњска варијанта провансалског суфикса „-el“. Данашње

значење најмлађег детета добила је у 18. веку, а оно је

дошло од значења из 15. века, наиме, гаскоњске војсковође,

које су служиле у франачкој војсци, били су махом

другорођени синови, и то се значење касније модификовало у

„најмлађе дете“, а такође може да значи „млађи/а“, и кад

нема сродства. Реч може да се користи и као придев.

„et vindrent

devant une place nommée Malannoy, dedens laquelle

estoit ung cappitaine gascon nommé le   Capdet   Remonnet “

(Roye, Chronique scandaleuse) – овде је очигледно у

питању војни чин, види се и да се ради о особи

гаскоњског порекла.

“Sy fut mis devant ce   cadés

38

Pour estre jugiez a mourir.“ (François Villon, Le

Testament) – овде је реч о Александру Великом, што

значи да је „cadés“ употребљено у значењу

„вођа“, што је, пак, првобитно значење и речи „cadet“

и речи „capdel“, директно повезано с речју од које обе

воде порекло, а то је „chief“. Дакле, овај пример

показује да је било могуће употребити хипоним „cadet“

уместо хиперонима „chief“.

„e filz d' ung

medecin de Paris appellé maistre Jehan Cadet“

(Philippe de Commynes, Memoires T. 1) – текст је с краја

15. века, и јасно је да се овде ради о презимену, које

и данас постоји у Француској и другим франкофоним

земљама.

-Сар: како каже „Dictionnaire historique de la langue

française“, реч је провансалског порекла, настала од

латинског „caput“, као и „chief“, и у провансалском је

такође означавала главу, међутим, у француском се и у

средњем веку, а и данас, користи с другим значењима:

средњевековни изрази „de cap a/en ped“ – „од почетка

до краја“, затим, фигуративно „онај ко управља“, и

значење које је данас у француском остало примарно, и

које се и у средњем веку најчешће користило,

39

„узвишица, врх“, данас „рт“. Оригинално значење

„глава“ реч је задржала само у појединим фразама, као

што су „de pied en cap“ („од главе до пете“), затим у

поморском изразу „cap-de-mouton“ (кружни предмет на

броду кроз који се провлачи коноп), и у изразу„cap de

more“, који означава коња који има црну главу и ноге.

„Car d'estre armés de piet en   cap ,

Ce n'est mie a porter de drap

Un garnement fet par revel.“ (Јean Froissart, La

Prison amoureuse) – већ поменута фраза „од главе до

пете“.

„dont le cappitaine fut moult joyeux et

leur dist comment Sarrasins ont prins terre et comment

leur navire

estoit ou hable du cap   Saint Andrieu .“ (Јеаn d’Arras,

Comment le roy de Chippre trespassa de ce siecle) – oвде је очигледно да је реч о некаквом географском појму, и

без остатка текста могло би се превести као „рт“, а да

текст има смисла.

-Capitaine: има сличан развојни пут као „cadeau“,

односно „capdel“, с тим што им је порекло различито,

наиме, „capitaine“ је настало од каснолатинског

„capitaneus“, што је изведеница од „caput“, а

означавало је „оног ко је на челу, ко је главни“.

Сличност између „capdel“ и „capitaneus“ се огледа у

томе што су обе речи у почетку означавале велико

40

почетно слово неког текста, а касније су помериле

значење на војног заповедника, војсковођу. Истог

порекла је и реч „chevetain“, која је такође

означавала неког вођу или капетана флоте (Geoffroi de

Villehardouin, La Conquête de Constantinople)

„ li Gabin ont eu en lui tant de fianceque il l' ont esleu ducteur et capiteyne de leur

guerre.“ (Pierre Bersuire, Les decades de Titus Livius) –

„војсковођа“

-Chapitre: порекло води од другог деминутива латинске

речи „caput“ – „capitulum“. Означавала је део неког

списа, и, метонимијски, скуп свештених лица, монаха,

на чијем почетку се читало поглавље из Библије. Данас

ова реч означава и поглавље књиге, и скупштину

свештеника и монаха.

-Chevet: од латинског „capitium“, најпре је гласила

„chevez“, и означавала је женски корсет који се

облачио преко главе; у средњем веку добија значење

„узглавље кревета“ и „део цркве на крају црквеног

брода“, што значи и данас, с тим што данас још има и

значење сточића који стоји код узглавља кревета.

„A mon chevet ay ceste lettre

Trouvé.“ (Guillaume de Machaut, La Prise d’Alexandrie) –

сточић поред кревета (текст је из 1369. године)

41

„et print en sa bource, qui estoit soubz le chevet de

son lit,

où il dormoit“ (Registre criminel du chatelet, Guillaume de

Bruc) – узглавље кревета (текст из 1389. године)

-Meschief: састоји се од речи „chief“ и префикса

„mes“, који означава нешто лоше, неповољно, зло.

Oксфордски интернет речник

(http://www.oxforddictionaries.com) тврди да је у

речима француског порекла, као што је ова, префикс

„mes“ настао од латинског „minus“, али да се често

поистовећује с германским префиксом „mis“, тим пре што

су им значења слична, понекад и иста – оба префикса

означавају негативност, несрећу, баксуз или некакву

погрешку. Присутан је у многим другим речима

(„mesdire“, „mescontent“, „mescheant“; данас се [s]

изгубило, па те речи гласе „médire, mécontent,

méchant). Сама реч „ meschief“ означава несрећу,

катастрофу, неправду. Речник Алена Реа наводи да се

реч први пут појављује око 1165, а речник CNRTL

(Centre National de Ressources Textuelles et

Lexicales)1) сматра да је „meschief“ именица настала

од глагола „meschever“, који је, пак, сродан са

„achever“, али са супротним значењем – „не успети“,

„лоше проћи“. Речник Годфроа даје многе писане

варијанте (mechef, mescief, meschiet, meuchif,

myschief), а у делу Yvain, le chevalier au lion појављују се

42

облици „mescheü“ и „meschiés“:

„- Sire, ne vous iert pas teüe,

Fait mesire Gauvains, ses niés,

La meskeance et li meschiés

Dont ceste bataille a esté“ (Yvain, le chevalier au lion, 6319-

6322)

„Еt bien tesmoingne li livres que onques a plus grant

meschief ne se combatirent .XL. chevaliers...“

(Geoffroi de Villehardouin, La Conquête de Constantinople,

464. 5) – „теже, у горим условима“.

-Derechief: према речнику Алена реа, реч се појавила

1138. као термин вишег регистра за „поново“; настала

од фразе „de rechief“, у којој „chief“ има значење

латинског „caput“ – „главни део“. И овде су могуће

варијације у писању речи – поново, у делу Yvain, le

chevalier au lion имамо „derekief“:

„Lors dist la dame derekief:

„Encore, s'il ne vous estoit grief,

Du remanoir vous prieroie.““ (Yvain, le chevalier au lion,

4613-4615)

4. 2. Породица речи „teste/tête“

„Dictionnaire historique de la langue française“ наводи

следеће речи као породицу речи „teste/tête“: „têtière“,

43

„têtu, ue“, „têtard“, „tétoir“, „têteau“, „testard, arde“.

Као што је на почетку рада већ речено, фонетски развој ове

речи је много једноставнији у односу на фонетски развој

речи „chef“, много мање гласовних промена се одвило,

данашња реч „tête“ много више личи на првобитно латинско

„testa“ него што „chef“ личи на „caput“, стога не

изненађује чињеница да у породици речи „teste/tête“ има

много мање гласовних промена. Као и са речју „chief“,

навешћемо неке од речи из породице„teste“ које даје

„Dictionnaire historique de la langue française“ Алена Реа:

- Тêtière: настала око 1175, реч „testière“ је

означавала оклоп који је покривао главу ратника и

његовог коња, а од 1680. и дечју капицу. Данас

означава коњске узде и узглавље столице или фотеље

(Dictionnaire historique de la langue française)

- Тêtu, ue: настало око 1237; реч је најпре

означавала неког ко има велику главу, да би

касније добила значење „тврдоглав/а“; данас ова реч

такође означава врсту чекића, и одатле глагол

„têtuer“.

- Têtard: првобитно је био придев са значењем

„тврдоглав“, али је то значење преузео придев

„têtu, ue“; у 15. веку значи „глават“, а затим се

потпуно губи као придев. Опстаје у поимениченим

облицима са значењем рибе с великом главом, одакле

44

је потекло и савремено значење ове речи

„пуноглавац“.

-Entêter: реч је настала око 1175. и првобитно је

значила „ударити по глави“ и „ставити на главу“, да

би временом почела да развија значење „опити,

ударити у главу“ кад се говори о вину (1275); у 14.

веку је реч добила значење најближе данашњем –

„изазвати сметње особи путем

винских испарења и мириса (опет је реч о вину)“.

Повратни облик овог глагола, „s’entêter“, настао је у

13. веку, и има значење „заинатити се, бити

тврдоглав“.

45

-Закључак

Циљ овог рада било је испитивање сличности и разлика

између речи „chief“ и „teste“ у средњевековном француском

језику. Методе испитивања које су у раду коришћене су

појединачне анализе обеју речи уз помоћ историјских речника

француског језика („Dictionnaire historique de la langue

française“ и „Dictionnaire Godefroy“) упоредо са анализом

примера из корпуса, који је састављен од дела средњевековне

француске књижевности и хронике. Многи примери су преузети

46

са сајта www.frantext.com. Међутим, пре било какве анализе

значења, било је потребно објаснити шта је сем, поменути

метафору и метонимију као лексичке механизме проширења

значења, и објаснити појам полисемије, будући да је

полисемија речи „chief“ и „teste“ заправо и разлог што је

оваква анализа уопште могућа.

Појединачне анализе обеју речи започете су објашњењем

порекла (обе речи имају латинско порекло) и фонетских

промена до којих је дошло да би од латинског „testa“ и

„caput“ настали „teste“ и „chief“. Затим је, као што је већ

речено, коришћењем дефиниција из поменутих историјских

речника, поткрепљивањем дефиниција датих у речницима

примерима из дела на старофранцуском, и уочавањем одређених

значења која нису била поменута ни у једном речнику, такође

поткрепљених примерима, вршена појединачна анализа значења

речи. У раду се настојало да се свако значење поткрепи

макар једним примером из старофранцуске књижевности.

После појединачних анализа, прешло се на упоредну

анализу значења двеју речи, тј. на испитивање када се

њихова значења поклапају, а када не. Две речи се могу

сматрати синонимима кад се на место једне речи може ставити

друга, а да се смисао реченице не промени. То је понекад

могуће и код речи „chief“ и „teste“, што је показано на

примерима када обе речи означавају главу као горњи део

људског тела (што и јесте било основно значење тих речи у

старофранцуском, па је и логично да је ту присутна

синонимија). Затим, синонимија се јавља и кад се глава

помиње као седиште других органа који се налазе на/у њој –

47

очију, косе, ушију, мозга итд. Мозак, који се налази у

глави, јесте место где се одвијају људски когнитивни,

интелектуални и емотивни процеси, и, пошто је синонимија

могућа кад се глава користи као седиште мозга, такође је

могућа и кад се користи као седиште свих тих процеса.

Међутим, ту синонимија престаје, и уочавају се разлике у

значењима ових речи: сем „узвишено“ који поседује реч

„chief“ није присутан код „teste“, и у одређеним

контекстима ће се за главу увек рећи „chief“, баш зато да

би се исказала узвишеност особе чија је глава у питању, или

узвишеност саме ситуације; затим, синонимије нема ни у

значењима „онај ко је на челу“ - иако „Dictionnaire

historique de la langue française“ у дефиницији речи

„tête“, између осталог, наводи и значење „онај ко управља“,

није било примера из старофранцуске књижевности и хронике

да се то значење поткрепи. Даље, реч „chief“ је имала

значење било ког краја неког предмета или нечег апстрактног

(„de chief en chief“ – „од почетка до краја, од А до Ш“),

док је реч „teste“ могла имати значење само горњег краја

неког предмета („teste de clou“); још један показатељ да је

реч „chief“ могла означавати и крај, а не само почетак

нечега, јесте израз „a (bon) chief venir“ – „добро се

завршити“. Последње значење где је уочено одсуство

синонимије јесте значење главног града – то је означавала

искључиво реч „chief“.

Последњи део рада чине породице ове две речи, где се

примећује да је породица речи „chief“ већа од породице речи

„teste“ – вероватан узрок томе јесте што је реч „chief“ у

48

значењу „глава“ много старија од речи „teste“ у том истом

значењу, много се чешће користила од „teste“ (у „Епу о

Роланду“ је реч „chief“ употребљена 34 пута, а реч „teste“

15) и, логично, много раније је почела да прави своју

породицу речи.

Закључак рада је да су речи „chief“ и „teste“ у

старофранцуском језику у одређеним ситуацијама биле

синоними (значење главе као горњег дела тела и сва остала

значења која су директно везана за ово), док је синонимија

одсутна у случају кад реч „chief“ поседује сем „узвишено“,

као и у значењима насталим метафором и метонимијом („онај

ко је на челу“, „било који крај нечега“, „главни град“).

49

50