Rationality, mental causation and social sciences

Ivan Mladenoviæ �� !"#$�� ! ��!%

RACIONALNOST, MENTALNA KAUZALNOSTI DRUŠTVENE NAUKE�

��

��

��

��

��

Osnovni cilj ovog rada jeste ispitivanje uloge mentalne kau-zalnosti u okvirima teorije racionalnog izbora. Glavna polazištaistra�ivanja jesu da model objašnjenja karakteristièan za teoriju ra-cionalnog izbora predstavlja osnovu za objašnjenje u društvenimnaukama, ili bar u veæem delu društvenih nauka, i da taj modelpodrazumeva redukciju slo�enih društvenih fenomena na njihoveelementarne delove. U tom pogledu je metodološki individualizamrešenje za objašnjenje slo�enih društvenih pojava. Meðutim, obepretpostavke u velikoj meri dovedene su u pitanje aktuelnom natura-listièkom tendencijom i novim talasom redukcionizma koji imajusvoje implikacije i u vezi s pitanjem društvenih nauka. Naime, racio-nalnost se tradicionalno odreðivala kao specifièno ljudska karakteri-stika koja razlikuje èoveka od ostalih �ivotinja i daje mu posebanstatus u poretku prirode.� Danas, na razvijenom stupnju teorije racio-

193

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� �� !

�� !"#$%!&� �� '�� (�� )�� *�� +� � � *�� !! �� ,$$# �� )��

� -�� ) �� .�� !#/0&� 1��,$$!2!#3,&� 4�� !#0#&� !35,3

nalnog izbora, situacija je sasvim obrnuta. Tako se, na primer, modelteorije igara, jedan od karakteristiènih modela teorije racionalnogizbora, uveliko razvija u naturalistièkom okviru teorije evolucije.

Zajedno sa naznaèenim procesom naturalizacije na delu je inovi talas redukcionizma koji intencionalnost kao standardni okvirracionalnosti svodi na fizièka svojstva koja jedina igraju kauzalnuulogu. Grubo gledano, ova vrsta redukcionizma poèiva na nauènojslici sveta koja se sastoji od nekoliko razlièitih nivoa, pri èemu svakiviši nivo mo�e da bude sveden na onaj ni�i. Tako se, na primer, nanajni�em nivou nalaze subatomske èestice, na najvišem slo�eni dru-štveni fenomeni, a izmeðu njih je èitav niz posredujuæih planova.Teorija racionalnog izbora zaustavlja se na redukciji najvišeg planaslo�enih društvenih fenomena na intencionalni okvir. Meðutim, iza-zov redukcionizma za teoriju racionalnog izbora sastoji se u tomeda, ukoliko se u redukciji ide dovoljno daleko, onda i sam plan inten-cionalnosti koji pru�a okvir za racionalnost individua mo�e biti re-dukovan na ni�i i u tom pogledu bazièniji nivo. Drugim reèima,nema razloga da se objašnjenje racionalnosti zaustavi na planu indi-vidua, veæ ono kao svoju istinsku osnovu ima prouèavanje kauzalneuloge mo�danih procesa. Sama tendencija naturalizacije, kao i opi-sani talas redukcionizma, sami po sebi predstavljaju pojave koje sudobrodošle ukoliko vode veæoj eksplanatornoj unifikaciji razlièitihvrsta fenomena. Ipak, postavlja se pitanje koje su posledice ovih ten-dencija kada je reè o uobièajenom shvatanju racionalnosti i specifiè-nosti društvenih nauka, koje na tom shvatanju poèivaju. U tom po-gledu posebnu va�nost igra koncept mentalne kauzalnosti. Naime,ukoliko je moguæe redukovati intencionalna stanja i njihovu kauzal-nu ulogu na odreðena neurološka stanja onda se postavlja pitanje dali još ostaje mesta za specifièna obele�ja racionalnosti i da li mo�ebiti garantovana posebnost društvenih nauka. To su, ukratko, pitanjakoja æe biti razmotrena u ovom radu.

S obzirom da æe analiza biti sprovedena u okvirima teorije ra-cionalnog izbora, trebalo bi preciznije odrediti koji je njen aspektposebno pogodan za razmatranje pomenutih pitanja. Na teoriju ra-cionalnog izbora mo�e se gledati kao na teoriju koja integriše razli-èite domene prouèavanja ljudske racionalnosti u rasponu od filozo-fije delovanja, teorije igara, teorije odluèivanja, pa sve do proširenjau pravcu normativnosti na Kantovom (I. Kant) tragu ili prouèavanja

194

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

normi u pravcu koji je predlo�io Vitgenštajn (L. Wittgenstein). Uovom radu posebna pa�nja biæe posveæena ispitivanju racionalnogobjašnjenja kao integralnog dela teorije racionalnog izbora. Ovoogranièenje motivisano je èinjenicom da je u razmatranjima priroderacionalnog objašnjenja detaljna pa�nja bila posveæena psihološkimstanjima u èijem svetlu se postupci pokazuju kao racionalni, kao injihovoj kauzalnoj ulozi.

Ovaj aspekt usmerenosti na mentalna stanja mo�e se nazvatipsihološkim aspektom teorije racionalnog izbora i ne treba ga mešatisa psihologijom kao posebnom naukom. �elje i verovanja se obiènonavode kao karakteristièna mentalna stanja koja figuriraju u racional-nom objašnjenju. Ukoliko se na �elje gleda kao na ciljeve, a na vero-vanja kao na izbor najboljih sredstava, onda se psihološki aspekttransformiše u oblik koji se obièno naziva instrumentalnom racional-nošæu.� Koncept instrumentalne racionalnosti zajedno sa pretpostav-kom da su �elje individua ogranièene na liène interese predstavljaosnovno polazište ekonomskog aspekta racionalnosti. Iako ekonom-ski aspekt èini sr� teorije racionalnog izbora, on æe, ipak, u ovom raduzbog prirode razmatranja koje se ima u vidu ostati u drugom planu.

Racionalno objašnjenje poèiva, dakle, na pretpostavci da sepostupci individue najbolje mogu objasniti �eljama i verovanjimakoje ta osoba ima. S obzirom da se za antecedense uzimaju izvesnamentalna stanja (�elje, verovanja, namere), ovo polazište se s pra-vom mo�e oznaèiti kao psihološki aspekt teorije racionalnog izbora.Racionalno objašnjenje je najpre bilo razmatrano u okvirima filozo-fije delovanja, a kasnije je postalo poseban domen istra�ivanja u ok-virima teorije racionalnog izbora. Pod racionalnim objašnjenjempostupka podrazumeva se navoðenje razloga zašto je izvesna osobapostupila na taj-i-taj naèin. Samo objašnjenje moguæe je shvatiti udvostrukom smislu. U prvom, kvaziteorijskom smislu, racionalnoobjašnjenje odgovara zdravorazumskom naèinu gledanja na stvari.Pojmovi �elja, verovanja, namera, pripadaju vokabularu „zdravora-zumske psihologije“ (folk-psychology) i koriste se kako bi u svakod-

195

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� 4�� .� �� 6*�� '�� 7�� 8 �4�� !##/� ,"& � �� 7� �� 6+�� ) �� '�� .�� )��9�� 7�� 8 �4��'�� !##/� ,,&

nevnim situacijama bile objašnjene razlièite vrste postupaka.� Zdra-vorazumski gledano, ukoliko je neka osoba imala odreðene �elje iverovanja onda ona mogu da se navedu kao razlozi ili uzroci zašto jeona postupila na odreðeni naèin. U suštini, racionalno objašnjenjepredstavlja neku vrstu odgovora na pitanje zašto („Zašto si to ura-dio?“ ili „Zašto je neko postupio na taj-i-taj naèin?“).

Racionalno objašnjenje u drugom, teorijskom smislu, oslanjase na termine „zdravorazumske psihologije“, s tom razlikom što onizadobijaju svoje mesto u okviru teorijske konstrukcije. Pošto se teo-rijska konstrukcija, koliko god je to moguæe, pribli�ava nauci, ostajeotvoreno pitanje u kojoj meri je moguæe vokabular „zdravorazumskepsihologije“ zameniti jednim više nauènim vokabularom. Paradoksal-na posledica redukcionistièkog programa, ukoliko se u njemu idedovoljno daleko, jeste to što bi zajedno sa „zdravorazumskom psiho-logijom“ mogla da bude eliminisana i sama teorija racionalnog obja-šnjenja. Još radikalniji izazov predstavlja teza da je sama èinjenicaeventualne nesvodivosti „zdravorazumske psihologije“, najbolji ra-zlog za njenu eliminaciju, jer se ona ne uklapa u sliku koju o mental-nom pru�a razvijena neuronauka.� Imajuæi ovo u vidu mo�e se reæi da

196

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

� -� 6�� )�� 8 � �� )�� ) �� :�� '�� ) � �� -�� :� �� 6�� )�� 8 � ��'�� 6�� )�� 8 ;� �� 6�� )�� 8 �� '�� ;�� '�� 6�� )�� 8 �� :�� '�� . � �� :�� 6��'�� )�� 8 <� � �� 6�� )��'�� 8 �� +��) �� *�� !##/� !!=5!%=

� <� �� .� �� 6>��

�� ) �� 7�� )�� 7� � �� ) �� )�� )�� . � �� 7�� <; ?��'�� )�� @ � �� 9�� :�� '�� >�� .� �� '�� . ��7� � �� ) ��'��) ��

psihološki aspekt racionalnog objašnjenja ili teorije racionalnog iz-bora stoji ili pada zajedno sa tezom o autonomiji mentalnog, koja jepritom u stanju da garantuje kauzalnu efikasnost mentalnih stanja. Udaljem tekstu biæe branjeno stanovište da vokabular teorije racional-nog izbora koji sadr�i termine kao što su �elje, verovanja, namere, nemo�e da bude odstranjen, a da se time ne eliminiše i sama teorija, štopodrazumeva, na ovaj ili onaj naèin, autonomiju mentalnog. U tompogledu kljuènu va�nost ima ne samo odbrana teze o specifiènojvrsti vokabulara veæ i teze o kauzalnoj efikasnosti mentalnih stanja.

Na racionalno objašnjenje u teorijskom smislu mo�e se tako-ðe gledati kao na pokušaj da se definiše domen racionalnih postupa-ka tako što bi se implicitne pretpostavke zdravorazumskog tipa obja-šnjenja uèinile eksplicitnim. To podrazumeva odreðenje nu�nih idovoljnih uslova koji moraju da budu zadovoljeni kako bi neki po-stupak mogao da bude opisan kao racionalan. Donald Dejvidson (D.Davidson) je u èuvenom èlanku „Delovanja, razlozi i uzroci“ ponu-dio nekoliko uslova koji u tom pogledu treba da budu zadovoljeni irasprava koja sledi uglavnom æe se oslanjati na njegova razmatranja.Uslovi koje je Dejvidson predlo�io su nu�ni, ali ne i dovoljni, i otome æe biti više reèi kasnije. Neki postupak je, dakle, racionalanako su zadovoljena sledeæa tri uslova:

1. R je razlog zašto je delatnik D izveo postupak P samo akose R sastoji od delatnikove �elje i verovanja da postupak P dovodi doostvarenja �elje.

2. Razlog za neki postupak je uzrok datog postupka.3. Razlog uzrokuje postupak na ispravan naèin.

(Modifikovano prema: Davidson, 1980;Elster, 1985: 60–1; Mele, 1992: 9)

197

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

�� <; �� .� �� - �� '�� (� � � ��'�� .� �� . <; �� 7� � �� .� �� '�� .� � �� >�� )�� )�� '�� )�� 7�� )�� 8 �A)��)��!#3!� 0=& <� �� B�� C��D�� !#3=& -�� 1�� 6�� )�� 8� �� .�� 7� �� 7�� .� � �� )�� 1�� !##3� =0� /053&

Prvi uslov se mo�e interpretirati tako da izra�ava zahtev inten-cionalnosti. Razloge (R) koji se navode kao racionalno objašnjenjeDejvidson naziva primarnim razlozima i ka�e da „znati primarni ra-zlog zbog koga je neko postupio na odreðeni naèin znaèi znati name-ru (intention) sa kojom je postupak izvršen“ (Davidson, 1980/1963:7). Treba istaæi da pod pojmom namere Dejvidson podrazumeva ge-neralno obele�je intencionalnosti, dok je namera u uobièajenom smi-slu samo jedno od mentalnih stanja poput �elja, verovanja, straho-vanja ili nekog sliènog stanja. S obzirom na ovo obele�je prvi uslovse mo�e nazvati uslovom intencionalnosti. On sugeriše da racionalnoobjašnjenje poèiva na brentanovskoj pretpostavci o intencionalnostikao specifiènoj karakteristici mentalnog i Dejvidson se na nju ekspli-citno poziva.� Imajuæi u vidu raznovrsnost mentalnih stanja, fokusi-ranje na �elje i verovanja je korisno jer se time jasno naznaèava razli-ka izmeðu kognitivnih karakteristika primarnih razloga koje seodnose na verovanja i motivacionih karakteristika koje se odnose na�elje. Intencionalnost podrazumeva usklaðenost kognitivnog i moti-vacionog aspekta na takav naèin da odreðeni par �elje i verovanjadovodi do odreðenog postupka. Ovaj uslov tako integriše viðenjeljudskog delovanja koje podrazumeva da je nešto delovanje samoukoliko mo�e da bude opisano kao intencionalno.�

Formulacija prvog uslova je prilièno slaba i on se mo�e formu-lisati znatno stro�e, tako da zahteva verovanje da je postupak P naj-bolji naèin da se ostvari delatnikova �elja. Zato Elster (J. Elster) pred-la�e da se prvi uslov formuliše na sledeæi naèin (Elster, 1985: 60):

1’. R je razlog zašto je delatnik D izveo postupak P samo akose R sastoji od delatnikove �elje i verovanja da je postupak Pnajbolje sredstvo za ostvarenje �elje.

198

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

� E�� 1�� !#3$2!#0$� ,!!& �� 7�� 6+�� )�� '�� & �� 7� ��.� �� & �� '�� +�� 7� �� > �� :�� ' �� 7� � �� 7�� 7�� 8 �� !#0%� 33&

� 1� �� 7�� 6-�� :� � �� 7�� 8 �1�� !#3$2!#0"� ,,#&17�� B�� 7� ��.� �� 6-�� :� ��'�� 8 �B�� F� !###� /,/&

Ipak, u obe verzije (1 i 1’) moguæe su, kako ih Elster naziva,„koincidencije prvog reda“ koje dovode do toga da delatnik imarazloge da postupi na izvestan naèin, ali da uzrok zbog koga izvršavapostupak nisu ti razlozi, veæ neki drugi kauzalni faktori. (Elster,1983: 3) On navodi primer glumca na sceni kome je reèeno da trebada drhti, koji ima odgovarajuæe �elje i verovanja, ali nije u stanju daproizvede odgovarajuæe ponašanje. Meðutim, prizor zmije na scenimogao bi da uèini da on odjednom zadrhti. U tom sluèaju namera bibila ostvarena, ali posredstvom ne-intencionalnih kauzalnih faktora.

Obrnutu vrstu sluèajeva imamo kada je namera zaista kauzal-ni faktor, ali za rezultat ima nenameravane posledice. Oèigledno je,naime, da neko mo�e imati odreðene �elje i verovanja, a da rezultatne bude, ili ne bude jedino, radnja koja je bila nameravana. Na pri-mer, strelac mo�e da ima �elju da pogodi metu, odgovarajuæa uvere-nja kako to da uradi, ili kako to da uradi na najbolji naèin, da zatimpogodi metu, a da pritom strela koja je prošla kroz metu pogodi pro-laznika koji se iza nje nalazio. Pošto su za Dejvidsona objašnjenjaodreðene vrste deskripcija, on na greške i nenameravane posledicegleda kao na intencionalna delovanja pod drugim opisima. To znaèida objašnjenja odreðenih postupaka obuhvataju kako one opise kojisu karakteristièni za intencionalno delovanje, tako i pojedine drugeopise istih radnji. Analiza delovanja sastojala bi se, dakle, iz dvadela – jednog u svetlu namera, i drugog u svetlu opisa nenamerava-nih posledica, na primer, da je pogaðajuæi metu strelac istovremenopogodio i sluèajnog prolaznika koji se iza nje nalazio.� Ovaj drugideo ne odnosi se na neki novi dogaðaj, veæ na istu radnju koja seopisuje na drugaèiji naèin. Na postupak se, dakle, gleda kao da jeprouzrokovan odreðenom namerom, èak i kada je njegov ishod ne-nameravana posledica. Da bi se izbegle „koincidencije prvog reda“neophodan je drugi uslov koji ustanovljava kauzalni karakter inten-cionalnosti. Isti taj uslov je ujedno poslu�io Dejvidsonu za objašnje-nje nenameravanih posledica.�

199

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

� 4�� 7�� '�� E�� 4�� !#3%� "%5!$3&

1� �� .� �� 6�� A�� 7�� A�� "�� #�� 7�� '�� #�� "��

Drugim uslovom eksplicitno se tvrdi da su mentalna stanjauzroci postupaka i zbog toga æe ovom uslovu biti posveæena veæapa�nja, posebno s obzirom na redukcionistièki izazov koji osporavatu pretpostavku. Osnovna ideja koja stoji iza drugog uslova jeste dasu razlog i delovanje povezani kao uzrok i posledica. Zbog te karak-teristike mo�e se nazvati uslovom kauzalnosti. Uslovom kauzalnostiDejvidson se suprotstavio tada dominantnoj neovitgenštajnovskojtradiciji u teoriji delovanja za koju je reprezentativan stav Enskom-bove (G. E. M. Anscombe) da „motivi (koji æe naravno inter alia

ukljuèivati �elje i namere) mogu da nam objasne delovanje, ali to neznaèi da oni “odreðuju„ delovanje u smislu uzrokovanja“ (Anscom-be, 1963: 19). Dejvidsonov drugi uslov, nasuprot tome, ustanovljavada su upravo (primarni) razlozi uzroci. Dejvidson smatra da su u po-jam postupanja na osnovu razloga ugraðene ideje racionalnosti i uz-roènosti. Zbog toga izraz „razlozi su uzroci“ dopunjava tvrdnjomkako je razlog racionalni uzrok (Davidson, 1980/1974: 233). To zna-èi da kauzalna analiza postupanja na osnovu razloga treba da identi-fikuje ona stanja koja racionalizuju postupak, odnosno u èijem svet-lu se on pokazuje kao racionalan. Najbolji kandidati za kauzalnoobjašnjenje ljudskog delovanja koji ga istovremeno racionalizujujesu prethodno naznaèena mentalna stanja – �elje i verovanja:

Najprikladnija takva stanja ili dogaðaji su verovanja i �eljenekog delatnika koja racionalizuju delovanje u smislu da nji-hovo izra�avanje u vidu propozicija prikazuje delovanje u po-voljnom svetlu, obezbeðuju stanovište o razlozima koje je de-latnik imao i omoguæavaju nam da rekonstruišemo namerukoju je imao kada je delovao.

(Davidson, 1980/1973: 72)

Reèeno u terminima primarnih razloga, to bi znaèilo da racio-nalno objašnjenje ima za zadatak da odredi koji je taèno par �elje iverovanja iz klase potencijalnih parova koji su mogli da prouzrokujuodreðeno delovanje, bio u datom sluèaju uzroèno delotvoran. Da bise izbegle „koincidencije prvog reda“ nu�no je, dakle, da razlozizaista uzrokuju odreðene postupke, odnosno da budu kauzalno de-

200

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

9�� '�� :� �� 8 �1�� !#3$2!#0!� "3&

lotvorni. Pošto se kao razlozi navode �elje i verovanja koja je delat-nik imao to znaèi da prva dva uslova uzeta zajedno ustanovljavajuono što se obièno naziva intencionalnom kauzalnošæu. Racionalnoobjašnjenje je kauzalno jer je upravo namera (intention) uzrok delo-vanja (Davidson, 2004: 105). Meðutim, Dejvidson u prethodno citi-ranom odlomku još ka�e da �elje i verovanja racionalizuju delovanjetako što izra�eni u vidu propozicija prikazuju izvesne njegove po-�eljne aspekte.

Na ovom mestu treba se još jednom prisetiti kljuènih obele�jabrentanovski shvaæene intencionalnosti. Po Brentanu (F. Brentano)intencionalnost podrazumeva usmerenost na neki predmet. Vero-vanje je verovanje da je nešto na delu, �elja je �elja da se nešto ostva-ri itd. Da bi se izbegla konfuzija oko toga da li je intencionalnostusmerena na neku predstavu ili predmet u smislu referenta, uvedenje pojam mentalnog sadr�aja. Mentalnim sadr�ajem predstavljeno jeneko stanje stvari, a sam sadr�aj mo�e se vrednovati semantièki –verovanja mogu da budu istinita ili la�na, �elje ispunjene ili neispu-njene itd., pa se otud fokus stavlja na propozicije.

Serl (J. Searle), koji takoðe prihvata tezu o uzroènom obja-šnjenju postupaka, odnosno intencionalnoj kauzalnosti, predlo�io jenekoliko pojmovnih distinkcija kako bi se uvidela veza izmeðu po-menutih aspekata intencionalnosti. Po njemu, intencionalna stanjase sastoje od sadr�aja i psihološkog modusa. On navodi primer kakoneko mo�e da se nada da æe osoba X da napusti prostoriju, da verujeda æe osoba X da napusti prostoriju, da strahuje da æe osoba X napu-stiti prostoriju itd. Ono što je zajednièko za sve ove sluèajeve jesteda imaju identièan propozicionalni sadr�aj (da æe osoba X napustitiprostoriju), ali se razlikuju po psihološkim modusima (nadanje, ve-rovanje, strahovanje). Imajuæi ovu razliku u vidu, Serl je predlo�ioformalno predstavljanje opšte strukture intencionalnosti u vidu –S(p), pri èemu S oznaèava modus psihološkog stanja, a p propozicio-nalni sadr�aj stanja (Searle, 2001: 35). Jasno je da isti propozicional-ni sadr�aj mo�e da figurira u mnoštvu razlièitih psiholoških modusa,ali i da isti psihološki modus mo�e da ima beskonaèno mnogo propo-zicionalnih sadr�aja. Aspekt semantièkog vrednovanja mentalnihstanja Serl objašnjava èinjenicom da propozicionalna intencionalnastanja imaju uslove zadovoljenja. Intencionalna stanja su zadovolje-na u zavisnosti od toga da li se stanje stvari u svetu poklapa sa njiho-

201

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

vim propozicionalnim sadr�ajem. Neko verovanje je zadovoljenoako je istinito, �elja je zadovoljena ako je ispunjena, namera je zado-voljena ako je ostvarena itd. Uloga intencionalne uzroènosti sastojise upravo u kauzalnoj relaciji izmeðu nekog intencionalnog stanja injegovog uslova zadovoljenja. Na primer, ako �elim da pijem Coc-

ktu, onda moja �elja ima sadr�aj da pijem Cocktu, a sama ta �elja do-vodi do toga ili uzrokuje da pijem Cocktu. Po Serlu, dakle, u sluèajuintencionalne uzroènosti sadr�aj ima dvostruku ulogu – da pred-stavlja posledicu zahvaljujuæi propozicionalnom sadr�aju, ali i da donje dovede.

Ono što je zajednièko za pomenute koncepcije intencionalneuzroènosti jeste pretpostavljeno zdravorazumsko shvatanje da men-talna stanja uzrokuju postupke. Ipak, specifiènost racionalnog obja-šnjenja po Dejvidsonovom sopstvenom samorazumevanju sastoji seu tome da se kauzalno objašnjenje koje je karakteristièno kako zanauèno istra�ivanje, tako i za zdravorazumsko shvatanje sveta, pri-meni na oblast ljudskog delovanja. Meðutim, u tom sluèaju se javljaproblem koji je naznaèen na poèetku, u vidu tenzije izmeðu obja-šnjenja u svetlu „zdravorazumske psihologije“ i izgradnje teorijekoja bi racionalno objašnjenje pribli�ila nauènom tipu objašnjenja.Dejvidson naime prihvata princip nomološkog karaktera uzroènostipo kome tamo gde postoji uzroènost postoje i strogi deterministièkizakoni. Prihvatanje ovog principa ima tu nezgodnu posledicu da ot-vara put ili ka eliminativistièkom bihejviorizmu ili ka redukcioni-stièkom materijalizmu, što u krajnjoj instanci vodi odbacivanju obauslova na kojima poèiva racionalno objašnjenje ljudskog delovanja.Drugim reèima, trebalo bi nekako uskladiti nomološki karakter uz-roènosti koji se primenjuje na telesne pokrete ili mo�dane procese akoji bi bio karakteristièan za nauèno objašnjenje, sa intencionalnomuzroènošæu koja je karakteristièna za zdravorazumsku sliku sveta.Ovde treba naglasiti da je pojam mentalne uzroènosti širi od pojmaintencionalne uzroènosti, jer pored mentalnih obuhvata i fizièkasvojstva. U tom pogledu pojam mentalne uzroènosti, za razliku odintencionalne uzroènosti, ne podrazumeva iste ontološke obaveze upogledu mentalnih stanja. Drugim reèima, moguæe je govoriti omentalnoj kauzalnosti, a da se pritom kauzalna efikasnost u potpu-nosti pripiše fizièkim svojstvima, pa èak i da se bude podozriv po pi-tanju egzistencije mentalnih stanja. Redukcionistièki orijentisan

202

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

materijalista bi tako govoreæi o mentalnoj kauzalnosti imao u viduprvu stvar, dok bi eliminativistièki nastrojen materijalista imao uvidu drugu stvar, pod pretpostavkom da æe i sama ideja o mentalnojkauzalnosti koja ima svoje poreklo u „zdravorazumskoj psihologiji“vremenom biti izbaèena iz jezièke prakse zahvaljujuæi jeziku koji biviše odgovarao razvijenoj neuronauci.

Dejvidsonovo èuveno rešenje za gore naznaèeni problem jeforma neredukcionistièkog materijalizma koju je nazvao anomièkimmonizmom. Osnovna zamisao ovog gledišta jeste da se u vidu jed-nog hibridnog stanovišta u filozofiji duha saèuva nešto od oba(nauènog i zdravorazumskog) tipa objašnjenja, što bi za uzvrat ga-rantovalo intencionalnu kauzalnost racionalnog objašnjenja onakvukakva je koncipirana u filozofiji delovanja. Monizam sugeriše ma-terijalistièku sliku sveta karakteristiènu za nauèno bavljenje psihiè-kim stanjima, dok anomiènost znaèi prihvatanje odreðene vrsteuzroènih objašnjenja koja nisu nomološkog tipa a koja su karakteri-stièna za zdravorazumski shvaæenu intencionalnu uzroènost koja fi-gurira u racionalnom objašnjenju.

Sa�eto prikazan, argument u prilog anomièkog monizma sa-stoji se od tri premise: a) neki mentalni dogaðaji uzrokuju neke fiziè-ke dogaðaje i obrnuto (Dejvidson to naziva principom uzroènogdejstva), b) kada su dogaðaji povezani kao uzrok i posledica ondapostoji deterministièki sistem zakona u koji se ovi dogaðaji uklapa-ju, odnosno jednostavnije reèeno, tamo gde ima uzroènosti mora dapostoji i neki zakon (to je veæ evocirani princip nomološkog karakte-ra uzroènosti) i c) ne postoje striktni psiho-fizièki zakoni, odnosnonije moguæe predvideti i objasniti mentalne dogaðaje na osnovu de-terministièkih zakona (princip anomiènosti mentalnog). Zakljuèakkoji Dejvidson izvodi jeste da ove tri premise impliciraju monizam,što znaèi da ne postoje dve odvojene realnosti metalnih i fizièkihdogaðaja. Premise a) i b) tvrde da gde ima kauzalnosti (bilo kojevrste) ima i strogih deterministièkih zakona, a pošto premisa c) ka�eda nema psiho-fizièkih zakona, oni moraju da budu èisto fizièki. Topo Dejvidsonu znaèi da su mentalni dogaðaji zapravo fizièki, i otudpremise, u ontološkom smislu, imliciraju monizam i materijalizam.Meðutim, premisa c) takoðe podrazumeva da nije moguæe predvide-ti i objasniti mentalne dogaðaje striktnim zakonima, što implicira(nomološku) nesvodivost mentalnog na fizièko, te ovo gledište s

203

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

pravom zaslu�uje da se nazove neredukcionistièkim materijali-zmom, odnosno, anomièkim monizmom.

Ali kako je moguæ neredukcionistièki karakter mentalnogako monizam implicira upravo suprotno? Dejvidsonov odgovor opetle�i u u intenzionalnom karakteru objašnjenja, odnosno u èinjenicida stvari mogu biti opisane na razlièite naèine. Pošto su mentalnidogaðaji identièni sa fizièkim, oni mogu da budu opisani terminimakarakteristiènim za ovu vrstu dogaðaja. To, ipak, ne znaèi da nemogu da budu opisani mentalnim terminima. Dejvidson zastupa ijaèu tezu da su zapravo „dogaðaji mentalni samo ako su tako opisa-ni“ (Davidson, 1980/1970: 215). Tezu o razlièitim naèinima opisi-vanja Frenk D�ekson (F. Jackson) je nazvao gledištem o „dva jezi-ka“. Po D�eksonu, ona vodi u jaku autonomiju zato što bez obzira nabroj fizièkih informacija, odnosno fizikalistièkih opisa o tome kakofunkcioniše mentalno, iz njih nije moguæe do kraja izvesti prièu opsihološkom aspektu, odnosno, ona pokazuje da „fizièka prièa nijeèitava prièa“ (Jackson, 1996: 382).

Dejvidson posebno naglašava va�nost svog gledišta za dru-štvene nauke, jer ako dogaðaji opisani u terminima �elja, verovanja idelovanja, odnosno intencionalnosti, imaju obele�je nomološke ne-svodivosti to onda znaèi da njihovo praktikovanje nije zavisno odegzaktnih nauka, odnosno da se one mogu razvijati krajnje autonom-no. To bi ujedno znaèilo da bi društvene nauke mogle da nastave dase oslanjaju na psihološki vokabular bez obzira na razvoj i tok istra-�ivanja, na primer, neuronauke koja bi ponudila alternativna obja-šnjenja u terminima mo�danih procesa. Dejvidson ka�e sledeæe:

Ukoliko sam u pravu, nomološka nesvodivost psihološkogznaèi da ne mo�emo oèekivati da se društvene nauke razvija-ju na sasvim paralelan naèin sa fizièkim naukama, niti mo-�emo oèekivati da one ikada budu u stanju da objasne i pred-vide ljudsko ponašanje sa onom vrstom preciznosti koja je, uprincipu, moguæa kada je reè o fizièkim fenomenima. To neznaèi da postoje neki dogaði koji su sami po sebi neobjašnjiviili ih nije moguæe predvideti. Dogaðaji se odupiru inkorpori-ranju u zatvoreni deterministièki sistem jedino kada su opisa-ni vokabularom misli i delovanja. Isti ti dogaðaji, opisani

204

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

� <� �� 1�� !#3$2!#0$& �1�� !#3$2!#0"� ,%!&

odgovarajuæim fizièkim terminima jednako su podlo�ni pred-viðanju i objašnjenju kao i bilo koji drugi.

(Davidson, 1980/1974: 230)

Ostaje, meðutim, pitanje da li društvene nauke ili, specifiènije,teorija racionalnog izbora mo�e da se osloni na koncept intencional-ne uzroènosti, odnosno da li argument u prilog anomièkog monizmaosigurava drugi uslov za racionalno objašnjenje postupaka. Svakakopada u oèi da ono što se tvrdi drugim uslovom (da mentalna stanjauzrokuju postupke, da su kao razlozi uzroci) figurira kao premisa a) uargumentu iz koga je izveden zakljuèak u prilog anomièkog moni-zma. Meðutim, problem u vezi sa intencionalnom uzroènošæu javljase ako se zajedno sa monizmom prihvati teza o „dva jezika“. U tomsluèaju Dejvidson zastupa neku vrstu epifenomenalizma u filozofijiduha, jer bi strikno gledano materijalistièki monizam implicirao dapostoji samo nomièka vrsta uzroènosti, što se eksplicitno i tvrdi pre-misom b) Pošto je nešto mentalni dogaðaj samo ako je tako opisano,onda iz toga proizlazi da je mentalno kauzalno inertno. To ujednoznaèi i da bi premisa a) morala da bude odbaèena, a zajedno sa njom iideja o razlozima kao uzrocima, bar onakva kakvom je vidi Dejvid-son. Dejvidsonov odgovor na kritiku koja je ukazala na epifeno-menalistièku crtu anomièkog monizma bio je da su:

205

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

�� 9�� & �� 7� �� '�� -�� &� �� '�� )�� '�� '� �� ) �� :�� :�� 5 �� 7 � �� :� � �� 1�� 7� � �� '�� ) �� ) �� A��D��)�� ,$$0� ""& G�� .� ��'��) �� ;�� & � �� '�� )�'�� + � �� 1� �� .�� '�� ) � ��'��) ��:� �� F��'�F�� '�� -�� '�� & �� '�� !##3� =&

Dogaðaji ti koji imaju moæ da menjaju stvari, a ne naši razlièitinaèini da ih opišemo. Pošto èinjenica da je neki dogaðaj menta-lan, što znaèi da mo�e da bude opisan psihološkim reènikom,ne menja ništa po pitanju uzroka i posledica tog dogaðaja,nema nikakvog smisla pretpostavka da njegovo opisivanjepsihološkim reènikom mo�e da otuði od njega [kauzalnu] moæ.

(Davidson, 2003: 12)

Ovim stavom Dejvidson je zapravo negirao tvrdnju da zastu-pa epifenomenalistièko gledište, jer su mentalni dogaðaji ti koji suuzroèno delotvorni. Slièno gledište zastupa i Majkl Smit (M. Smith)kada ka�e da ukoliko neki par verovanja i �elje mo�e da objasni nekodelovanje, onda je prirodno da se pretpostavi kako je sam razlog„psihološki realan“ (Smith, 1994: 96). Meðutim, ako je intencional-na kauzalnost zaista realna i operativna onda je odbranjen drugiuslov, ali i uvedena neka vrsta kauzalnog dualizma koja je u suprot-nosti kako sa premisom b) za anomièki monizam, tako i sa samomidejom monizma. U tom sluèaju bi Dejvidsonovo stanovište pre mo-glo da bude oznaèeno kao gledište koje je on nazvao „anomièkimdualizmom“. U svakom sluèaju moralo bi da se odustane ili od spe-cifiènih obele�ja intencionalne kauzalnosti ili od ideje monizma.Èitava prièa o anomièkom monizmu evocirana je kako bi se obezbe-dila podrška za drugi uslov racionalnog objašnjenja koji tvrdi inten-cionalnu kauzalnost. Ako se uzmu u obzir primedbe kojima je ovostanovište izlo�eno èini se da anomièki monizam u tom pogledupru�a rðavu uslugu. Umesto da poslu�i kao podrška za drugi uslovizgleda da anomièki monizam implicira ili epifenomenalizam (teza odva jezika), ili ako se to odbaci na naèin na koji je Dejvidson uèiniorealistièkim gledanjem na mentalnu uzroènost, neku vrstu dualizma(barem kauzalni dualizam), koja je onda u suprotnosti sa moni-zmom. Da bi teza o monizmu bila odr�iva trebalo bi odustati bar odjednog tipa kauzalnosti, ako je reè o materijalizmu, onda od toga dasu mentalna stanja uzroèno delotvorna. I konaèno, èak i ako se pris-tane na ovu vrstu monizma, anomiènost mentalnog sugeriše da samateorija nema nikakvu eksplanatornu vrednost bar kada je reè o priro-di odnosa izmeðu mentalnog i fizièkog. Sreæom, zadatak preduzetogistra�ivanja nije da se u potpunosti odbrani dejvidsonovska verzijaanomièkog monizma, veæ da se poka�e u kojoj meri ona podr�avapretpostavku kauzalnosti u kontekstu racionalnosti postupaka.

206

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Izgleda da dobar deo problema nastaje zato što u razmatranjuproblema mentalne kauzalnosti oblasti filozofije delovanja i filozo-fije duha nisu dovoljno razgranièene, èemu je u dobroj meri dopri-neo i sam Dejvidson. Naime, premise u prilog anomièkog monizmatako su formulisane da imaju istovremeno implikacije i za oblastljudskog delovanja i za prirodu odnosa izmeðu duha i tela. Otud jeneophodno nekoliko pojmovnih razgranièenja koja su karakteristiè-na za svaku od ovih oblasti. Najpre, Dejvidson pravi jasnu razlikuizmeðu toga da jedan dogaðaj uzrokuje neki drugi (mentalni uzroku-je fizièki i obrnuto) i kauzalnih pojmova koje koristimo kako bismoopisali ove dogaðaje. Èini se da je sa ovom distinkcijom sve u redu.Meðutim, implikacije ove distinkcije nisu iste u filozofiji delovanjagde se neko delovanje koje je po Dejvidsonu u krajnoj liniji telesnipokret, objašnjava kauzalnom ulogom mentalnih stanja (�elja i vero-vanja) i filozofiji duha gde treba uzroèno objasniti odnos izmeðumentalnog i fizièkog, koje ne podrazumeva ljudsko delovanje, veæodreðene mo�dane procese i mentalna stanja (i tek izvedeno telesnipokret). U prvom sluèaju se pitamo koje su karakteristike mentalneuzroènosti kada je reè o objašnjenju ljudskih postupaka, i tada govo-rimo o intencionalnoj uzroènosti a u drugom koje su karakteristikementalne uzroènosti u sluèaju objašnjenja odnosa mentalnih stanja injihove fizikalne osnove (to objašnjenje duguje svako ko ne zastupaneku verziju krajnjeg dualizma u filozofiji duha). Zamagljivanje overazlike, pogotovo kada se radi o kritici anomièkog monizma iz per-spektive redukcionistièkog materijalizma, proizlazi iz nedovoljnojasnog razgranièenja ove dve oblasti, kao i uloge mentalne kauzal-nosti i mentalnih termina u svakoj od njih.

Da bi se objasnila oblast ljudskog delovanja, bar onakvakakvom je vidi Dejvidson, neophodno je uvesti dodatnu razlikuizmeðu perspektive prvog lica i perspektive treæeg lica. Racionalnoobjašnjenje, po Dejvidsonu, podrazumeva uzimanje u obzir obe per-spektive. Prethodno ustanovljena razlika intencionalne kauzalnosti ikauzalnih pojmova podrazumeva da iz perspektive treæeg lica mi naodreðeni naèin opisujemo postupak, ali taj opis je uzroèno objašnje-nje upravo zato što je osoba èiji se postupak objašnjava zaista imalaodgovarajuæe �elje i verovanja. Ona bi na pitanje zašto je uradiladatu stvar mogla iz perspektive prvog lica da odgovori – „Zato štosam �elela to-i-to“ ili „Zato što sam verovala to-i-to“. Èini se da bi, s

207

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

obzirom da podrazumeva obe perspektive, Dejvidsonovo stanovišteu filozofiji delovanja moglo da bude oznaèeno kao neeliminativi-stièki bihejviorizam. Bihejviorizam zato što o onome šta osoba �eli iveruje zakljuèujemo na osnovu njenih telesnih pokreta, neeliminati-vistièki zato što to ne znaèi da su mentalna stanja irelevantna zaobjašnjenje, veæ upravo suprotno, da su ne samo relevantna nego ikauzalno delotvorna. U suprotnom imali bismo objašnjenje ponaša-nja, ali ne i ljudskog delovanja, odnosno postupak ne bi mogao dabude objašnjen kao racionalan. Zapravo bi to podrazumevalo nekuvrstu eliminativizma, jer èak i ako bi �elje i verovanja figurirala uobjašnjenju, uzroèna veza više ne bi bila neophodna (taènije odba-cuje se pretpostavka da je mentalna uzroènost nešto realno, što ukrajnoj instanci vodi eliminisanju i samih mentalnih stanja). Da bi seizbegle ove posledice, Dejvidson smatra da se postupak mo�e obja-sniti iz perspektive treæeg lica, ali da bi imao smisla mora da se pret-postavi da je osoba, fenomenološki gledano, imala odgovarajuæe�elje i verovanja i da su upravo one dovele do postupka tj. bile kau-zalno efektivne. Otud realizam po pitanju �elja i mentalne kauzal-nosti. Kada se nekom delatniku pripisuju verovanja, �elje ili drugaslièna mentalna stanja, onda to, po Dejvidsonu, nu�no podrazumevaoperisanje pojmovima koji su delom odreðeni strukturom verovanjai �elja samog delatnika i otud je perspektiva prvog lica neizbe�na.Ljudski postupci jesu samo telesni pokreti, ali da bi moglo da im sepripiše svojstvo racionalnosti, neophodno je da budu uzrokovani ne-kim mentalnim stanjima.� Ova stanja su nesvodiva upravo zbog ka-raktera dostupnosti u prvom licu. Ali to ne znaèi da treba ostati samona fenomenološkoj ravni. Ovaj plan tek dopunjen perspektivomtreæeg lica biva kompletiran jer je upravo telesni pokret najbolje sve-doèanstvo da su odreðena mentalna stanja bila kauzalno delotvorna.Dakle, u oblasti filozofije delovanja termini koji figuriraju u racio-nalnom objašnjenju dobijaju svoj smisao na pozadini realizma upogledu mentalnih stanja i njihove uzroènosti.

208

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

�� 17�� B�� 1� �� .'�� 1� �� )� �� '�� && � ��.�� :�� .� 9�� :� �� '�� 6�� 7� � �� 7�� 8 � � �� B�� F� ,$$%� !/3&

Èinjenica da u premisama u prilog anomièkog monizma, od-nosno u filozofiji duha, ne figurira perspektiva prvog lica trebalo bida bude jasan pokazatelj o razlièitosti domena i tipova objašnjenja usvakom od njih. Ovo je još oèiglednije u svetlu èinjenice da su upra-vo argumenti iz perspektive prvog lica gotovo redovno bili korišæenikako bi se ukazalo na nesvodivost mentalnih fenomena na fizièkasvojstva. Dejvidsonov monizam u filozofiji duha ogleda se u tomeda su mentalni dogaðaji u isto vreme fizièki dogaðaji. On dodatnopodrazumeva da izmeðu mentalnih i fizièkih dogaðaja postoji odnossupervinijencije i da neurološki dogaðaji uzrokuju mentalne doga-ðaje (zakljuèak o monizmu na osnovu premisa a) i b)). Relacija su-pervinijencije, grubo gledano, podrazumeva da ukoliko su mentalnekarakteristike zavisne od fizièkih i ukoliko postoje dva mentalna do-gaðaja, M i M’, oni ne mogu da se razlikuju u mentalnom pogleduukoliko u svojoj osnovi imaju fizièke dogaðaje F i F’ koji su u sva-kom pogledu slièni. Drugim reèima, nešto ne bi moglo da se promeniu mentalnom pogledu a da se ne promeni i u fizièkom (Davidson,1980/1970: 214). Pod pretpostavkom supervinijencije moguæe jetakoðe tvrditi da je „svaki mentalni dogaðaj koji je kauzalno pove-zan sa fizièkim dogaðajem zapravo fizièki dogaðaj“ (isto: 224). Aliako tako stoji stvar sa kauzalnošæu, onda za razliku od upotrebementalnog vokabulara u oblasti filozofije delovanja, u filozofijiduha jedino što preostaje jeste mentalistièki jezik kojim se opisujuizvesni dogaðaji, jer je kauzalnost odreðena fizikalistièki. Jedini iz-laz koji preostaje Dejvidsonu u pravcu intencionalne uzroènosti je-ste anomiènost mentalnog. Zato psiho-fizièki identitet, po Dejvidso-nu, nije nomološkog karaktera, odnosno identitet tipova (type-type

identity), veæ identitet pojedinaènih sluèajeva (token-token identity).Meðutim, problem sa identitetom pojedinaènih sluèajeva ogleda seu tome što je ovakvo jedno stanovište samo na korak od redukcioni-stièkog materijalizma i što izgleda da tek u njegovim okvirima mo�eda bude sasvim koherentno. Naime, ako se odustane od pretpostavkeo identitetu pojedinaènih sluèajeva, onda se u skladu sa premisom b)mo�e ustanoviti identitet svojstava ili tipova koji je nomièkog karak-tera, što onda za uzvrat objašnjava kauzalne moæi fizièkih svojstava irelaciju supervinijencije.

Kim (J. Kim) je ponudio argument koji bi na pretpostavkamasupervinijencije, monizma (nomološke zatvorenosti fizièkog) i uzroè-

209

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

nog delovanja fizièkih svojstava koje, grubo gledano, odgovarajupretpostavkama Dejvidsonove filozofije duha, objasnio status mental-ne kauzalnosti. Ovaj argument nazvao je argumentom iskljuèivanja(exclusion argument) i njegov zadatak je da ponudi rešenje za problemiskljuèivanja. Problem iskljuèivanja grafièki je prikazan crte�om 1.

Crte� 1: Problem iskljuèivanja (Preuzeto iz: Block, 2003: 135)

Ako se ima u vidu da u grafikonu M oznaèava mentalno svoj-stvo koje svojim instanciranjem uzrokuje drugo mentalno svojstvoM1, da svako od mentalnih svojstava ima svoju fizièku osnovu na ko-joj poèiva odnos supervinijencije (F i F1), vertikalna strelica oznaèavarelaciju supervinijencije, a horizontalna relaciju uzrokovanja, onda seproblem iskljuèivanja mo�e formulisati na sledeæi naèin:

1. Pretpostavimo da instanciranje svojstva M uzrokuje instan-ciranje nekog drugog svojstva M1.

2. M1 ima fizièku osnovu odnosa supervinijencije F1.3. M1 je u tom sluèaju instancirano zato što je (a) ex hypothesi,

M uzrokovalo da M1 bude instancirano, odnosno zato što je (b) F1, fi-zièka osnova odnosa supervinijencije bila tom prilikom instancirana.

Prvim stavom ustanovljava se odreðeni tip mentalne kauzal-nosti (mentalna-mentalna kauzalnost) i taj stav je ujedno pretpostav-ka koju Kim �eli da ospori. Drugim se tvrdi da ukoliko ima odnosasupervinijencije, onda to znaèi i da mentalno svojstvo ima svoju fi-zièku osnovu, u ovom sluèaju instancirano svojstvo M1, osnovu F1.Problem iskljuèivanja koji sledi iz prva dva stava prikazan je treæimstavom koji ka�e da je M1 istovremeno uzrokovano instanciranjemmentalnog svojstva M i fizièke osnove F1. Problem iskljuèivanjasastoji se u tome da bi ukoliko se M i F1 shvate kao mentalna i fiziè-ka svojstva, svojstvo M1 bilo predeterminisano ili dvostruko uzro-kovano, jer bi instanciranje bilo jednog bilo drugog svojstva bilo

210

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

M M1

F F1

samo po sebi dovoljno da M1 bude instancirano. Postojala bi, dakle,dva podjednako valjana objašnjenja mentalne kauzalnosti koja bi seistovremeno pozivala na instanciranje razlièitih svojstava. Kim sma-tra da problem iskljuèivanja nije moguæe rešiti u okvirima nereduk-cionistièkog materijalizma. Neredukcionistièki materijalista suoèa-va se sa sledeæom dilemom – ili prihvata tezu o uzroènoj ulozimentalnog i u tom sluèaju zastupa neku vrstu emergentizma (M uz-rokuje F1), što je u grafikonu prikazano dijagonalnom strelicom, iliodbacuje tu tezu i brani odreðenu vrstu epifenomenalizma (taènijeprihvata redukcionizam). Kimov argument iskljuèivanja usmeren jena to da poka�e kako prva alternativa nije realna opcija, tako da osta-je izbor da se prihvati epifenomenalizam tj. redukcionistièki materi-jalizam. Ovaj drugi izbor, meðutim, ima tu prednost što mentalnukauzalnost objašnjava kauzalnim moæima fizièkih svojstava, a natim osnovama onda i relaciju supervinijencije. Princip iskljuèivanjapoèiva na sledeæim pretpostavkama:

4. M je uzrokovalo M1 uzrokujuæi F1. Time je u datom sluèa-ju M uzrokovalo instanciranje M1.

5. M takoðe ima fizièku osnovu supervinijencije F.

Stavom èetiri se pretpostavlja neka vrsta emergentizma, jermentalno svojstvo uzroèno deluje na neko fizièko svojstvo F1. Timebi se izbegao problem dvostruke uzrokovanosti, ali je to takoðe tezakoju Kim �eli da ospori. Za razliku od poèetne teze (1), sada se tvrdida mentalna svojstva mogu da uzrokuju fizièka (mentalna-fizièkakauzalnost). Time se zapravo tvrdi da mentalna-mentalna kauzal-nost u uslovima supervinijencije poèiva na mentalno-fizièkoj kau-zalnosti. Meðutim, stavom pet se konstatuje da i mentalno svojstvoM koje bi trebalo da je uzroèno delotvorno ima sopstvenu osnovuodnosa supervinijencije F. Ali ako instanciranje svakog od mental-nih svojstava podrazumeva instanciranje korelativnih osnova super-vinijencije, onda iz toga proizlazi da:

6. F uzrokuje F1, M je supervinijentno u odnosu na F i M1 uodnosu na F1.

7. Kauzalne relacije M–M1 i M–F1 su prividne relacije, kojezapravo poèivaju na istinskom kauzalnom procesu koji polazi od F izavršava se sa F1. (Stavovi 1–7 navedeni prema: Kim, 1998: 41–47).

211

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

Princip iskljuèivanja podrazumeva da, ukoliko instanciranjesvojstva F uzrokuje F1, onda, kako to Kim voli da ka�e, ne preostajenikakav kauzalni posao za mentalno svojstvo M. Redukcionistièkimaterijalista tako mo�e da tvrdi identitet mentalnih i fizièkih svoj-stava, odnosno na mentalnu kauzalnost mo�e da gleda kao na pose-ban sluèaj fizièke kauzalnosti. Reèeno primerom, kao što neka pilulanema svojstvo da uspavljuje povrh svog hemijskog sastava, isto takoni mentalno svojstvo M1 nije neko svojstvo koje se mo�e identifiko-vati povrh fizièkih svojstava F–F1. Kim zakljuèuje da „ukoliko jementalno svojstvo M identièno sa fizièkim svojstvom F, onda imasamo jedno realno postojeæe svojstvo, a ne dva, i kauzalne moæi Msu identiène sa moæima F“ (Kim, 1993: 171). Za razliku od Dejvid-sonovog identiteta mentalnih i fizièkih dogaðaja, ovo dalje impliciraidentitet tipova (type-type identity). Iako se èini da je dejvidsonovskimonizam time uèinjen koherentnijim, postavlja se pitanje koja jecena za to plaæena u pogledu filozofije delovanja, kao i koje su im-plikacije ovog gledišta po pitanju društvenih nauka.

Priseæanja radi, pošlo se od toga da zarad sticanja uvida u to štase podrazumeva pod mentalnom kauzalnošæu oblasti filozofije duha ifilozofije delovanja treba jasno razgranièiti kako bi se razjasnila ulogamentalne uzroènosti i mentalnih termina u svakoj od njih. Izazovredukcionistièkog materijalizma sastoji se u tezi da na neredukcioni-stièkim pretpostavkama nije moguæe objasniti kauzalnu efikasnostmentalnih dogaðaja. Meðutim, kada je kauzalna efikasnost na reduk-cionistièkim pretpostavkama jednom objašnjena, onda više nema po-trebe za specifiènim mentalnim svojstvima, odnosno za onim što senaziva intencionalnom kauzalnošæu. Iako se ovaj argument odnosiprvenstveno na filozofiju duha, on ima svoje implikacije i u filozofijidelovanja, odnosno za racionalno objašnjenje. Ukoliko se ospori uz-roèna delotvornost mentalnog, onda je eliminativistièki bihejviorizamu filozofiji delovanja prirodni produ�etak redukcionistièkog materija-lizma u filozofiji duha. Meðutim, redukcionistièki materijalizam bi utom sluèaju trebao da ponudi opravdanje za adekvatnost ovog tipaobjašnjenja u filozofiji delovanja. Drugim reèima, ako se redukujumentalna svojstva i eliminiše intencionalna uzroènost, redukcionistiè-ki materijalista trebao bi da objasni zašto je objašnjenje ljudskog delo-vanja po modelu neurološki procesi-telesni pokret adekvatnije odobjašnjenja u terminima �elja i verovanja kao uzroka ili razloga.

212

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Kim smatra da se proširenje redukcionistièkog materijalizmana filozofiju delovanja i objašnjenje ljudskih postupaka takoðe mo�esprovesti zahvaljujuæi argumentu iskljuèivanja. Naime, za neki postu-pak, na primer, uzimanje èaše sa vodom, mo�e se ponuditi objašnjenjeu svetlu �elja i verovanja kao razloga, ali i paralelno objašnjenje kojebi kauzalni lanac koji dovodi do telesnog pokreta pratilo sve do odre-ðenog dogaðaja u centralnom nervnom sistemu, odnosno do aktivi-ranja neurona. U tom sluèaju jedno objašnjenje postupka se poziva naodreðeno stanje neurona kao uzrok telesnog pokreta, a drugo na po-stojanje �elje. Ako se pretpostavi da izmeðu �elje da se uzme èašavode i odreðenog stanja neurona postoji odnos supervinijencije, ondase i u oblasti filozofije delovanja javlja problem iskljuèivanja. Pošto jeargument iskljuèivanja primenjiv i na filozofiju delovanja, Kim se pitazašto neko neurološko stanje nije „kandidat, i to bolji kandidat (zaobjašnjenje), kao uzrok pokreta noge?“ (Kim, 1995: 133).

Meðutim, èitav problem sa primenom argumenta iskljuèiva-nja u oblasti filozofije delovanja je to što njen primarni zadatak nijeda se objasni sam telesni pokret na primer, pokret noge, veæ telesnipokret koji se raèuna kao ljudsko delovanje. Argument iskljuèivanjaje slep za razliku izmeðu objašnjenja ponašanja u smislu telesnogpokreta i telesnog pokreta u smislu delovanja. Drugim reèima, makoliko se redukcionistièki materijalizam èinio ubedljivim u oblastifilozofije duha, cena koju mora da plati u oblasti ljudskog delovanjaje previsoka, jer se zajedno sa eliminacijom intencionalne uzroèno-sti odstranjuje moguænost specifièno ljudskog delovanja, a time ipretpostavka da je delovanje racionalno.

Objašnjenje u duhu redukcionistièkog materijalizma nije boljikandidat od racionalnog objašnjenja u svetlu �elja i verovanja kao ra-zloga zato što ono uopšte ne mo�e da objasni postupke kao racionalne.U tom smislu je ono samopora�avajuæe, odnosno samo diskvalifikujesopstvenu kandidaturu za objašnjenje racionalnog delovanja. Uz svuprivlaènost redukcionistièkog materijalizma u filozofiji duha, ostajeda se zakljuèi kako ovo stanovište ne nudi bolje objašnjenje ljudskogdelovanja od racionalnog objašnjenja koje se zasniva na intencional-noj uzroènosti, jer nije u stanju da oèuva pretpostavku racionalnosti.

Du�e zadr�avanje na drugom uslovu za racionalne postupkebilo je neophodno zbog njegovog centralnog znaèaja. Veæ je sugeri-sano da prvi uslov ima smisla jedino na pozadini uzroènih moæi

213

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

mentalnih stanja. Slièno tome, treæi uslov – da mentalna stanja uzro-kuju postupke na pravi naèin – nema nikakvog smisla ukoliko se neodbrani teza o intencionalnoj kauzalnosti. Meðutim, jednom kada jedrugi uslov odbranjen, treæi uslov je neophodan zato što je moguæeda uslovi intencionalnosti i kauzalnosti budu zadovoljeni, a da ipakdoðe do „koincidencija drugog reda“. Moguæe je, naime, da odgova-rajuæe �elje i verovanja budu razlozi za postupak, da ga uzrokuju, alida ga ne uzrokuju na pravi ili ispravan naèin. Prilikom objašnjenjauslova intencionalnosti sugerisano je da mentalna stanja mogu dauzrokuju neki postupak na pogrešan naèin, odnosno da dovedu done�eljene posledice. Ovde se, meðutim, radi o tome da postupakzaista dovodi do �eljene radnje, ali da je pravi razlog zašto je doradnje došlo neki drugi kauzalni lanac dogaðaja. Ovaj uticaj alterna-tivnih kauzalnih dogaðaja u literaturi se naziva devijantnim kauzal-nim lancima. Treæi uslov trebalo bi da iskljuèi ovakvu vrstu kauzal-nih lanaca i zato se mo�e nazvati uslovom nedevijantnosti.

Uticaj devijantnih kauzalnih lanaca mo�e se pokazati slede-æim primerom. Zamislimo mladiæa koji �arko �eli da stupi u kontakti razgovara sa devojkom u koju je zaljubljen. Saznavši da æe ona bitiprisutna na veèernjoj zabavi odluèuje da se sa njom upozna. Me-ðutim, te veèeri u njenom prisustvu on nije u moguænosti da izusti nireè i s obzirom da je stidljiv jako se zacrveni u licu. Devojka mu pri-lazi i pita ga zašto je tako pocrveneo i prièa dobije sreæan završetak.U navedenom primeru mladiæ je, dakle, imao odreðene �elje i name-re koje su dovele do �eljene radnje (da se upozna i razgovara sa de-vojkom), ali istinski razlog zašto je do toga došlo je njegova stidlji-vost, odnosno èinjenica da je pocrveneo u devojèinom prisustvu.Problem je u tome što se s obzirom na uticaj devijantnih kauzalnihfaktora, ne mo�e reæi da je ostvarenje �elje bilo intencionalno. Mla-diæ svakako nije nameravao da se zacrveni u devojèinom prisustvu.

Dejvidson odreðuje problem devijantnih kauzalnih lanaca nasledeæi naèin:

Ako delatnik radi X intencionalno, onda je njegovo èinjenjestvari X prouzrokovano njegovim stavovima koji racionali-zuju X. Ali zbog moguænosti nepredviðenih kauzalnih lanacane mo�emo da ka�emo da ako stavovi koji bi racionalizovaliX uzrokuju da delatnik uradi X, onda on intencionalno radi X.

(Davidson, 1980/1973: 79)

214

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

A rešenje za problem devijantnih kauzalnih lanaca po Dejvid-sonu se sastoji u tome da se uz prva dva uslova doda treæi koji ka�eda postupak, ukoliko je racionalan, treba da bude uzrokovan na pravinaèin:

Problem je u tome da nije bilo koja kauzalna veza izmeðu sta-vova koji racionalizuju i �eljene posledice dovoljna da garan-tuje da je dola�enje do �eljene posledice bilo intencionalno.Kauzalni lanac mora da sledi ispravan put.

(Davidson, 1980/1973: 78)

Sam Dejvidson nije bio u potpunosti zadovoljan ovom formu-lacijom, ali mu se èinilo da bi cena koja bi morala da se plati kako bise izbegla neinformativnost bila neka vrsta cirkularnosti.

Konaèno, treba istaæi da su uslovi intencionalnosti, kauzal-nosti i nedevijantnosti, nu�ni, ali ne i dovoljni za pripisivanje racio-nalnosti postupcima. Razlog zašto je to tako le�i u prethodno ista-knutoj anomiènosti mentalnog. Da bi uslovi za racionalne postupkebili nu�ni i dovoljni bilo bi neophodno da veza izmeðu razloga i po-stupka instancira neki strogi zakon. To bi podrazumevalo da æe kadgod neka osoba ima odreðene �elje i verovanja, i kada su zadovolje-ni neki dodatni karakteristièni uslovi, ona postupiti na odreðeni na-èin. Dejvidson smatra da ne postoje ozbiljni zakoni koji bi na taj na-èin objašnjavali ljudske postupke. Da bi se uvidelo zašto je to takonajbolje je, ukratko, uporediti Dejvidsonovo shvatanje racionalnogobjašnjenja sa Hempelovim (C. G. Hempel) koje poèiva na instanci-ranju zakona. Hempel, naime, smatra da se objašnjenje racionalnogdelovanja mo�e specifikovati sledeæom shemom:

Osoba O je bila u situaciji tipa C.O je racionalni delatnik.U situaciji tipa C svaki racionalni delatnik æe uraditi X.

Dakle, osoba O je uradila X.

(Prema: Hempel, 1965: 471)

Prva premisa po Hempelu podrazumeva da je osoba imalaodreðene �elje i verovanja. To je taèka od koje polaze kako on, tako iDejvidson. Meðutim Hempel drugom premisom uvodi dodatnu pret-postavku da je osoba racionalni delatnik. Po njemu, ovu pretpostavkutreba shvatiti u deskriptivno-psihološkom smislu. Kada za nekoga

215

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

ka�emo da je racionalan to znaèi da poseduje neku vrstu dispozicijeda u odreðenim uslovima postupi na odreðeni naèin. Mada pripisi-vanje racionalnosti podrazumeva da æe osoba postupiti na odreðeninaèin u odreðenoj situaciji, za ovu situaciju je, po Hempelu, karakte-ristièno upravo da osoba ima odgovarajuæa verovanja i odgovarajuæeciljeve. On ka�e kako „pripisati nekoj osobi odreðeno verovanje ilicilj koji ima u vidu implicira da æe se ta osoba u izvesnim okolnosti-ma ponašati na naèin koji ukazuje na njena verovanja i ciljeve kojeima u vidu, ili je za njih simptomatièan“ (Hempel, 1965: 473). Treæapremisa je empirijska generalizacija kojom se konstatuje na koji na-èin æe racionalni delatnik postupiti u datom tipu situacije. Ova premi-sa ukazuje da je racionalno objašnjenje s obzirom na instanciranjezakona nalik tipiènom nauènom objašnjenju, taènije da odgovaranomološko-deduktivnoj shemi. Do explananduma (postupak X) sedolazi dedukcijom koja se izvodi iz opisa antecedentnih stanja i spe-cifikacije odreðenog zakona. Hempelovo shvatanje racionalnogobjašnjenja tako se u najveæoj meri pribli�ava zahtevu da teorija ra-cionalnog objašnjenja bude izgraðena na nauènim osnovama.

S obzirom da oko prve premise postoji slaganje, Dejvidson jesvoju kritiku Hempelovog shvatanja racionalnog delovanja usmeriona drugu i treæu premisu. Dejvidson smatra da objašnjenje u termini-ma racionalnosti, kako je to pretpostavljeno drugom premisom,nema nikakvu eksplanatornu snagu zato što se karakteristika racio-nalnosti odreðuje upravo ustanovljavanjem nekog zakona u skladusa kojim delatnik postupa (Davidson, 2004: 110–11). Pretpostavkaracionalnosti time gubi bilo kakav empirijski sadr�aj. Jedina empi-rijska generalizacija koja figurira u objašnjenju jeste da je odreðenaosoba imala odreðene �elje i verovanja. Hempel je pokušao dapoka�e da pretpostavka racionalnosti nije prazna dodatnim tvrdnja-ma da je empirijsko pitanje to da li su ljudi uvek na visini zahteva ra-cionalnosti ili ponekad propuštaju da postupe racionalno, da li je ra-cionalnost crta njihovog karaktera itd. Meðutim, Dejvidson smatrada ove dodatne pretpostavke dovode u pitanje opštost koja se zahte-va za racionalno objašnjenje. Ukoliko neko poseduje, a neko neposeduje datu crtu karaktera, ukoliko je jedna ista osoba ponekad navisini zahteva racionalnosti, a ponekad propušta da se ponaša racio-nalno, onda racionalnost ne mo�e da bude pretpostavka koja va�i zasva racionalna objašnjenja.

216

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Kljuèna meta Dejvidsonove kritike je, ipak, treæa premisa jerse njome dovodi u pitanje anomiènost kao specifièno obele�je men-talnog, odnosno društvenih nauka koje svoju autonomiju dugujutom obele�ju. Prema Dejvidsonovom gledištu, glavna taèka nesla-ganja izmeðu njega i Hempela sastoji se u tome na koji naèin su za-koni ukljuèeni u racionalno objašnjenje. On razlikuje dva smisla pokojima se mo�e reæi da su zakoni ukljuèeni u ovaj tip objašnjenja.Prvi, slabi smisao, podrazumeva da ukoliko A uzrokuje B onda mo-raju da postoje opisi A i B koji pokazuju da A i B potpadaju pod nekizakon. Ovaj smisao je slab zato što se prilikom objašnjenja delovan-ja mo�emo pozvati na razloge, odnosno na uzroènu vezu, a da neznamo koji je zakon ukljuèen u samo objašnjenje. Dovoljna je pret-postavka da neki takav zakon postoji. Jaèi smisao podrazumeva dakauzalne relacije ukljuèuju striktne zakone, odnosno ono što Dejvid-son naziva nomološkim karakterom uzroènosti.

Kada je reè o racionalnom objašnjenju, Dejvidson prihvataprvi smisao ukljuèenosti zakona, a odbacuje drugi. On smatra da akou racionalnom objašnjenju prihvatimo vrstu zakonitosti koju zahte-va nomološko-deduktivni pristup, onda se sam zakon ispostavljakao pogrešan. Naime, ljudi èesto ne uspevaju da urade stvari koje suu skladu sa �eljenim ciljevima, niti da urade sve ono za šta veruju daje neophodno da bi se do tog cilja došlo. Ako postoji bilo kakva vrstazakonitosti, onda ona ima svoje va�enje za odreðene individue uodreðenim trenucima, a ne za sve ljude kako je to pretpostavljenoHempelovom shemom. Razlika bi bila sledeæa: u prvom sluèaju za-kon bi glasio da ukoliko bi u odreðenom trenutku gospodin X imao�elju da ode u bioskop i verovao da æe zahvaljujuæi odeðenimradnjama dospeti tamo, onda bi gospodin X obavio te radnje, dok biu drugom objašnjenje postupka podrazumevalo da ako gospodin Xima odreðene �elje i verovanja i ako svaka osoba koja ima date �eljei verovanja, na primer cilj da ode u bioskop i verovanje kako da tamostigne, ide u bioskop, onda æe i gospodin X otiæi u bioskop. S obzi-rom da se ne mo�e oèekivati da ljudi uvek postupaju u skladu sa na-vedenim zakonom, taènije èešæe se dešava upravo suprotno, èini seda je prvi vid ukljuèenosti zakona znatno primereniji objašnjenju ra-cionalnih postupaka. Ovaj argument s jedne strane ukljuèuje zakoni-tost, ali s druge strane ne govori u prilog moguænosti neke nauènepsihologije koja bi se zasnivala na nomološko-deduktivnim pretpos-

217

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

tavkama. Dejvidson navodi sledeæi primer koji bi trebalo da uka�ena razliku izmeðu njegovog i Hempelovog gledišta, a koji ujednoukazuje na znaèaj metodološkog individualizma u kontekstu racio-nalnog objašnjenja. Zamislimo da treba da ponudimo neka buduæapredviðanja na osnovu objašnjenja da je D�erald Ford (Gerald Ford)napravio kompromis u pogledu energetskog zakona kako bi stekaošto više glasova. Hempelovski i dejvidsonovski shvaæena racionalnaobjašnjenja pru�aju dve opcije:

Ako je pretpostavka racionalnosti va�an empirijski zakon,onda dato objašnjenje Fordovog postupka treba da nam ka�ešta (uslovno) da oèekujemo od svih ljudi. Ali ako sam ja upravu, ono nam samo kazuje šta (uslovno) da oèekujemo odD�eralda Forda. Jer ono što sam ja predlo�io jeste da su rele-vantne generalizacije samo one koje izra�avaju dispozicijekao što su �elja da se stekne što više glasova ili verovanje daæe kompromis u pogledu energetskog zakona doneti naklo-nost glasaèa. Meni se èini da je stvar tu jasna – to što imamoobjašnjenje Fordovog postupka kazuje nam puno toga o nje-mu, ali skoro ništa o ljudima uopšte.

(Davidson, 1980/1976: 273–74)

U ovom radu Dejvidsonovom gledištu bila je posveæena po-sebna pa�nja zato što je on ponudio verziju racionalnog objašnjenjakoja kombinuje zdravorazumske pretpostavke sa nauènim tipomobjašnjenja. Njegovo gledište je utoliko va�no što predstavlja nekuvrstu srednjeg puta izmeðu odbacivanja zahteva nauènosti u oblastiljudskog delovanja, kako su to hteli neovitgenštajnovci koji su tu-maèenje smatrali primerenijim metodom u ovoj oblasti od objašnje-nja, i isuviše strogih zahteva nauènosti koji podreðivanjem ljudskogdelovanja pod striktne zakone, kako je to predlo�io Hempel, dovodedo ukidanja specifiènosti društvenih nauka. Ovo je posebno oèigled-no u kontekstu filozofije duha gde instanciranje strogih zakona, kaona primer u argumentu iskljuèivanja, dovodi u pitanje bilo koju vrstuobjašnjenja ponašanja koje ne bi predstavljalo potpunu redukciju namo�dane procese i telesne pokrete, a time i pretpostavku da je ljud-sko delovanje racionalno. Rezultat toga je opet, samo drugim putem,ukidanje specifiènosti društvenih nauka.

218

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Dejvidsonovski neredukcionizam u filozofiji duha, ma kolikose èinio nestabilnom pozicijom, uz dodatne pretpostavke vezane zaintencionalnu kauzalnost ipak pru�a dobre razloge da se prihvatespecifièna obele�ja mentalnog, a time i odreðena vrsta racionalnogobjašnjenja kakva je razvijena u okviru filozofije delovanja. Drugimreèima, ono pru�a sna�nu podršku u pogledu autonomije mentalnogkoja je neophodna da bi odreðene ljudske postupke mogli da obja-snimo u svetlu racionalnosti. U tom pogledu Dejvidsonovo gledišteopet predstavlja neku vrstu srednjeg rešenja izmeðu potpunog odba-civanja intencionalne kauzalnosti u oblasti ljudskog delovanja ka-rakteristiènu za neovitgenštajnovski orijentisane filozofe i njenogpodvoðenja pod stroge zakone u filozofiji duha koje garantuje opsta-nak mentalnih stanja, ali ih lišava njihove kauzalne moæi. U meri ukojoj se teorija racionalnog izbora koristi kako bi objasnila ljudskepostupke u svetlu racionalnosti, ona i dalje mo�e da se oslanja naneku vrstu intencionalne kauzalnosti i autonomije mentalnog. Obja-šnjavalaèka moæ teorije racionalnog izbora poèiva na dejvidsonov-skim pretpostavkama da su metalna stanja, kao što su �elje i vero-vanja, nešto realno, da ona uzrokuju i racionalizuju postupke i da ihuzrokuju na pravi naèin. Ona, takoðe, poèiva na pretpostavci meto-dološkog individualizma jer se racionalnost s pravom mo�e pripisatijedino osobama. Ukoliko su analize preduzete u ovom istra�ivanjuispravne, onda se mo�e reæi da uprkos redukcionistièkom izazovu upogledu mentalne kauzalnosti, postoje dobri razlozi da pretpostavkeintencionalne kauzalnosti, kao i metodološkog individualizama, nakojima poèiva teorija racionalnog izbora budu saèuvane. U tom po-gledu teorija racionalnog izbora pru�a ne samo model objašnjenjaveæ i èvrstu osnovu za dalji autonomni razvoj društvenih nauka.

Literatura

&� '�()�*+� ,� %� -�!�.* ��* /�()��*%&� 0�� 1

�2 3��

��* 4� -�!��.* �� * 5��

6�� 7 �� 3��

��'8* 9� - .* :�� /�� 3�;�� &;�2<=* ��

�� * >�� 5?>��* 9�� * @@� �A�B �

219

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

��* $� -�!�.* �� * 5��

6��

/��;��C�* 9� - �.*��

�� * /�()�� /�()�� 2 3��

/C��'C��* 3� %� -�!"�.* :,��(��%�� (�� 3��@� ��&��1

�� =* �� * >�� "* 9�� * @@� ��A! �

�� * �� - D.* ��!�� * �E�� /�� 3��

�� * �� - .* :FC��8�� /�� =* �� 0��* 4� �� &� %�� -�� .

- .* @@� A�"�

�� *�� - �#�!".* :6�� &��(�� =* �� !"��#�$ ��!"��

��#�$ %!"��#�* �E�� /�� 3�� * @@� !BA� ��

�� * �� -�!" #�!�.* :&'�� * 6�� /�� =* �� *

�� -�!" .* @@� A �

�� *�� -�!" #�!��.* :&��'2=* �� *�� -�!" .* @@� DA��

�� * �� -�!" #�!�.* :$��( �� &'�=* �� * �� -�!" .*

@@� �A"�

�� * �� -�!" #�!� . :%�� ,�� =* �� * �� -�!" .*

@@� �AD�

�� * �� -�!" #�!�D.* :3 2'C��2 � 3C�� @C2=* �� * ��

-�!" .* @@� !A"�

�� * �� -�!" #�!��.* :0�(@�� ,E@�� &'��=* �� *

�� -�!" .* @@� ��A��

�� * �� -�!" .* �� #��* �E�� /�� 3��

��*�� /� -�!!".*�� * /�()��*%&�%�F3��

,� ��* 4� -�!!�.* &�� '�� * /�()�� /�(1

)�� 2 3��

,� ��* 4� -�!"B.* :FC� 9�� G'�@� �� 6��1/C��'�,E@�� =*

�� 5�3�� ,� �� 3� %'5��C�� -�� . �� #��

��#�� (�� (�#��* �E�� '1

8;��* @@� � A��

,� ��* 4� -�!".* �� )�� !#�� *

/�()�� /�()�� 2 3��

,� ��* 4� -�!�!.*��

��* /�()�� /�()�� 2 3��

0��* 4� �� &� %�� -�� .* - . *�� * �E�� /��

3��

0�(@��* /� +� -�!�B.* �� +�� %��

�� * 9�; H��8� FC� $�� 3��

0�� F� �� 4�I��;�� -�!"B.* :$��8 3 2'C��2 � 0�� G��2=* ��

�� #��* >�� !D* 9�� * @@� �!�A��

220

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

0�� )2* 4� - .* :&��'2 �� /�� ,E@��=* �� 0��* 4� �� &�

%�� -�� . - .* @@� ��A�""�

0�� )2* 4� -�!!!.* :&��(�� &'��=* �� 0�C�* 5� ,� -��.

-�!!!. �� (�� (�#��* /C�'�� @�� /��*

@@� �A�B�

4�'8 ��* $� -�!!�.* :%�� /�� =* *��* >�� B* 9�� D�!* @@�

��AD��

��(* 4� -�!!".**�� ,�� *��'��!��

�� *�� * /�()��* %&� %�F 3��

��(* 4� -�!!B.* :%�� /�� IC��< %� I��2<=* ��

��* >�� * /��* @@� �A�B��

��(* 4� -�!!.* :%�� /�� 3C2 �'�� I��<= ��

��* >�� * G'��'� �� ;��* @@� �B�A��

%��* &� 6� -�!!.* �� '��#��*

�E�� E�� 2 3��

G��* 4� 6� - �.* �� * /�()��* %&� %�F 3��

G(��C* %� -�!!D.* �� *�� !��* �E�� '8;��

G��'C* G� 3� �� 6�� '�� -�!!�.* :IC�� $��8 3 2'C��2<=* ��

G��'C* G� 3� -�!!�.(��*��* 9�;H��8��E��1

�� 2 3�� * @@� ��BA�B�

Ivan Mladenoviæ

RATIONALITY, MENTAL CAUSATIONAND SOCIAL SCIENCES

��

��

��

��

��

��

221

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

9

Rationality, mental causation and social sciences

Documents

Transcript of Rationality, mental causation and social sciences