0

FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

UNIVERZITET U BEOGRADU

T E M A : NASILJE PREMA ŽENAMA U INTIMNIM PARTNERSKIM

ODNOSIMA – KARAKTERISTIKE, FAKTORI I POSLEDICE

Seminarski rad

STUDENT : MENTOR:

Aleksandra Stevanović prof. Dragana Popović

Master socijalni rad

Januar 15, 2013

1

UVOD :

Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između

muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane

muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od

osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj

poziciji u odnosu na muškarce1.

Nasilje ostavlja posledice na psihički , fizički i seksualni integritet žena , čineći ih

višestruko diskriminisanim , na osnovu pola i porekla , korestiće tradiciju i običaje kao

opravdanje za kršenje njihovih prava, što je protivno stvaranju jednakosti i mira i čini

ogromnu prepreku građanskoj sigurnosti i demokratiji.(Ignjatović T. , 2011 : 20)

Rodno zasnovano nasilje je usmereno prema ženi zato što je žena ili zato što

disproporcijalno pogađa žene. Uključuje dela kojima se nanosi fizička, psihička ili

seksualna šteta ili patnja , pretnje ovakvim delima, prinude i druga ograničenja

slobode.(UN Komitet za ukidanje diskriminacije žena, Opšta preporuka br. 19 )

Ključne reči : nasilje, žene, rod, posledice, diskriminacija, ograničenje slobode

1.1.NASILJE U PORODICI

U pokušaju da ponude rešenja, kriminiloški koncepti uključuju objektivne i subjektivne

kriterijume nasilja : upotrebu sile i pretnju silom (objektivno ponašanje), ali i svaki akt

koji se doživljava/percipira kao namera da se druga osoba povredi (subjektivni osećaj

manifestacije akta), što bi obuhvatilo i okolnosti koje su uticale na ovakav doživljaj

(Lukić, 2003:6). Svaki disbalans u porodici i partnerskim relacijama, potencijalna

situacija je njene zloupotrebe, a da li će ona rezultirati nasiljem zavisi od niza faktora.

Istovremeno se naglašava da onaj koji ima tu moć , ima izbor (slobodu) da bira kako će je

upotrebiti , što implicira isključivu odgovornost za nasilno ponašanje (Ajduković,

2000c:11 ; Ostojić, 1999:103; Pence, 1996).

U kontekstu nasilja u porodici jasna manifestacija sile, može da izostane , ali se kontrola

može vršiti „prećutnim, prepoznatljivim oblicima prinude“, preko psihičkog i verbalnog

nasilja, što težište pažnje pomera sa zloupotrebe moći na prinudu (da se nešto učini ili ne

učini) kao oblik prisile, za koji je karakteristično postojanje namere, odnosno odsustvo

dobrovoljnosti onoga ko je prisiljen (Adams, 1998, prema Lukić, 2003:8).

Ono što je posebno karakteristično kod nasilja u porodici , jeste da tuča, kao pojedinačni

ili povremeni fenomen može da izostane, iako kad se ona dogodi smatra se krivičnim

delom.

1 Definicija po dokumentima UN-a

2

Nasilje prema ženama u porodičnom kontekstu je obrazac neprekidnog nastavljanja

nasilja i zloupotrebe , situacija ponovljenje viktimizacije, gde je žrtva ranjiva baš zbog

toga što deli dom sa svojim zlostavljačem, a ima i osećaj lojalnosti , ili čak ljubavi prema

njemu ( Kelly, 2003 : 55-8).

Nasilje u porodici ili domaćinstvu, uključujući, između ostalog, fizičku i mentalnu

agresiju , emocionalno i psihološko zlostavljanje, silovanje i seksualno zlostavljanje,

incest, silovanje supružnika, stalnog ili povremenog partnera i nevenčanog supružnika,

zločin počinjen u ime časti, genitalno sakaćenje i druge tradicionalne obrede koji ženama

nanose štetu, kao što su prisilni brakovi (Mrščević, 2012 :19).

Nasilje u porodici postalo je sinonim za nasilje nad ženama. Nasilje koje se čini van

porodice uvek se razlikuje od onog koje se čini u porodici, zato što porodično nasilje

predstavlja zloupotrebu moći i kontrolisanja članova porodice koji imaju manje moći ili

raspolažu manjim resursima. Nasilje nad ženama prisutno je u svim društvima, naročito u

zemljama u tranziciji u kojima je ispoljavanje nasilja povećano a odnosi u društvu u

znatnoj meri poremećeni. U većini društava, naročito u tradicionalnim i patrijahalnim

zajednicama, muškarci imaju znatno više moći , ne samo fizičke nego i ekonomske i

društvene ( Mrščević, 2012:24)

2. KARAKTERISTIKE NASILJA PREMA ŽENAMA U INTIMNIM

PARTNERSKIM ODNOSIMA

Partnerska relacija2 , bračna i vanbračna, predstavlja jedan od najsloženijih i najintimnijih

ljudskih odnosa, koji zahteva prilagođavanje, stalnu interakciju i promene kroz razvojne

procese i krize , razmenu pozitivnih ali i negativnih emocija i destrukcija (Jojić-

Milenković, 1997). „Nažalost, praksa svakodnevnog rada sa klijentima uverava nas da je

nasilje u braku i u porodici mnogo češće nego što mislimo, po posledicama mnogo

nepovoljnije nego što pretpostavljamo, i mnogo manje sankcionisano nego što bi zdrav

razum i stručni argumenti nalagali“ (Whitaker and Kate, 1981:133 , prema Polovina,

1997:140).

O nasilju u intimnim partnerskim odnosima teško se govori zbog brojnih manevara

zaštite, poricanja i izbegavanja zbog lične (zavere ćutanja, stid), društvene (tradicionalna

verovanja i dozvole za agresivnpst muškaraca ) i službene (nedorečene nadležnosti unutar

službi i međusobna nepovezanost institucionalnog sistema) odbojnosti da se prizna o

kakvom je ponašanju reč. (Polovina, 1997:140).

U narednom tekstu prikazaću vam najznačajnije karakteristike nasilja prema ženama u

intimnim partnerskim odnosima.

Univerzalnost Globalni karakter nasilja prema ženama odražava se kroz njegovo

prisustvo u svim vremenima i prostorima , u svim kulturama i društvenim sistemima, što

potvrđuje sistemski i sistematski karakter ovog vida nasilja. Sličnost fenomena ukazuje

na jednako značenje, odnosno da je to nasilje prema ženama kao grupi a ne prema

2 Ovaj seminarski rad bavi se problemom nasilja samo u heteroseksualnim partnerskim relacijama.

3

pojedinim ženama na osnovu njihovih individualnih karakteristika. Univerzalnost pojave

ne znači zanemarivanje konteksta, kulturoloških i istorijiskih razlika i osobenosti kao ni

lokalnih događaja koji utiču na promene u ispoljavanjima i reakcijama na nasilje prema

ženama (Yick, 2001 ; Piispa, 2002 ; Hester, 2004 ; Lybecker Jense and Nielsen, 2005 )

Rodni karakter nasilja u intimnim partnerskim odnosima Iako postoje tendencije da se

žene u partnerskoj relaciji prikažu jednako fizički agresivne kao i muškarci (Archer,

2000, 2002), da iniciraju nasilje, svete se i da koriste smrtonosnu silu gotovo isto kao i

muškarci (Sewel and Sewel, 1996, prema Dasguupta, 1999),brojna istraživanja

prevalencije i konsekvenci potvrđuju da je nasilje muškaraca prema ženama ozbiljnije, da

ga čine teža i učestalija dela, većeg raspona manifestacija i sa težim posledicama.

Autorke feminističke orijentacije ne tumače nasilje kao deficit sposobnosti nošenja sa

problemima, nedostatak veština rešavanja konflikta, nedostatak komunikacijskh veština

ili nisku samokontrolu. Ono nije, ni u najvećem broju slučajeva, ni rezultat bolesti i

psihičkog poremećaja, već socijalno prilagođeno ponašanje koje dovodi do željenih

efekata, a time i svesno izabrano ponašanje ( Adams, 1988, prema Lukiću, 2003; Pence,

1996). Kao to navodi Elen Pens, nasilje muškaraca prema ženama nije posledica

nemogućnosti kontrole besa, već je bes posledica nemogućnosti uspostavljanja

zadovoljavajuće kontrole žene (Pence and Paymar, 1993). Muško nasilje nije samo zločin

protiv tela žene već i protiv njene slobode, nezavisnosti i autonomije (Stark,2004).

Konstatuju se različiti uticaji nasilja u porodici u odnosu na poli ozbiljnost posledica,

žene su više uplašene, više su kontrolisane i lako ih je kontrolisati zbog straha, povrede

su češće i ozbiljnije uključujući tu i smrtne ishode, veće je prisustvo patnje, traumatskog

iskustva i gubitka slobode. Postoje razlike i u hapšenju, optuživanju i osuđenju između

muškaraca i žena. Iako je primetno da broj žena koje su prijavljenje ili hapšene zbog

nasilja lagano raste, podaci potvrđuju da je znatno veći broj muškaraca uhapšeno.

Veoma je bitno naglasiti razliku u muškim i ženskim stavovima kada je nasilje u pitanju.

Muškarci nasilje opisuju kao “običan” nedramatičan događaj, umanjujuči time svoju moć

i uticaj, odnosno , normaliziraju nasilje. Oni ga uglavnom opisuju kao specifičan događaj 3 , kao incident, a ne shvataju ga kao ženin svakodnevni život koji joj onemogućuje da

izađe iz sistema zloupotreba. ( Hearn, 1998) . Žene naglašavaju da je njihova motivacija

za učinjeno nasilje bila, zaustavljanje već trpljenog nasilja od strane muškaraca.

Rezultati postojućih istraživanja pokazuju da nasilje nije biološki determinisano4 već da

je “proizvedeno” u zajednici što naglašava važnost kulturalne razlike. (Greig, 2001 ;

Hearn, 2007: 2009 ).

Razlika između partnerskog konflikta i nasilja . Problemi u partnerskim odnosima

mogu biti brojni i mogu imati različite uzroke/povode. Dinamika odnosa u situaciji

partnerskog sukoba5 uključuje nekoliko faza. Počinje postojanjem različitih očekivanja,

uočavanjem razlika i “borbom” za ostvarenje svog ideala, zbog čega će se oba partnera

3 Događaj koji ima određeno vreme i određeno mesto 4 Muškarci se ne sagledavaju kao „po prirodi nasilni“ 5 Sukob se definiše kao kolizija ili neslaganje,kontradiktornost, nesaglasnost, sudar različitih mišljenja ili

ponašanja

4

osećati kritikovanim, a tipične reakcije biće ili napad ili povlačenje.(Van Lawick i Groen,

1998, prema Van Oosten i Van der Vlugt, 2004 ). Međutim, ono što sukob razlikuje od

nasilja je reciprocitet uloga i odgovornosti (doživljaj oba partnera das u odgovorni za

odnos), nasuprot disbalansu moći i odgovornosti u nasilnom odnosu. Nesigurnost, strah,

nemogućnost (slobodnog) izbora i zabrinutost za vlastitu dobrobit i život ili decu, jesu

dominantni doživljaji žrtve nasilja koji nisu karakteristični za partnerski sukob. Pokušaj

da se sukob izjednači sa nasiljem visoko je rizično zato što ignoriše pitanje bezbednosti

žrtve pa mogu rezultirati teškim posledicama.

Učestalost i rasprostranjenost nasilja Nasilje prema ženama je najučestaliji, široko

rasprostanjen vid nasilja u porodici. Mnogobrojna istraživanja iskorenjuju dobro poznat

mit o nasilniku kao “strancu koji vreba iza žbuna”. To potvrđuje da će žena najčešće biti

povređivane i silovane ili ubijene od strane muškaraca koje znaju i koje često vole. Grupe

žena koje su posebno osetljjive na nasilje u intimnim partnerskim odnosima su mlade

žene , koje žive u uslovima ekonomske ugroženosti i žene tokom perioda odvajanja od

nasilnog partnera (Bachaman, 2000; Gelles, 2000 ; Smith, et.at, 2002).

Istraživanja : Ispitivanje koje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije 2001. godine , na

uzorku od 700 žena6 , pokazalo je da je svaka druga žena (46,1%) doživela neki oblik

psihičkog nasilja , a svaka treća (30,6%) doživela neki oblik fizičkog nasilja od nekog

člana porodice. Njviše fizičkog nasilja prema ženi učinio je njen suprug ili partner

(45,5%), ali i svih drugih oblika nasilja psihičkog (63,5%), pretnji (74,8%), seksualnog

(88,5%) (Vidaković, 2002) .

Trajanje nasilja Sva znanja potvrđuju da se ne radi o izolovanom incident (kao posledica

nekih specifičnih okolnosti ) i prolaznom problem. Naime , nasilje je prisutno dugi niz

godina pre nego što se prijavi i razreši, to je veoma važno imati na umu prilikom

intervencija i izbora mera kojim će se nasilje zaustaviti (Ignjatović T. , 2011:35) Postoje

brojna ne razumevanja od strane profesionalaca, zašto žene dugo ostaju u nasilnim

relacijama, ali žene to opravdavaju ekonomskim razlozima, roditeljstvom, stavovima šire

porodice i rodbine, poricanje, ljubav, osećanje krivice, odgovornosti i dužnosti, sramota,

poniženje, nisko samopoštovanje, prihvaćene polno/rodne uloge, religijska uverenja i

običaji, itd (Mamula i Ajduković, 2000 : 86-87 ) , kao i specifične strategije

preživljavanja (izbegavanje, separacija, identifikacija sa počiniocem ) razvijene u

okolnostima opasne po život . (Van der Ent , et. Al, 2005: 24-33).

Rodni stereotipi Nasilje u porodici praćeno je nizom uverenja, tipičnih stavova i

pretpostavki o pojavi, zasnovanih na neposrednim ili posrednim , manje ili više

pouzdanim činjenicama i pojednostavljenim objašnjenima složenih fenomena (Srna i

Tenjović, 2006:35) . Reagovanje žena variraju od negiranja problema i njegovog

„preoblikavanja“ preko samooptuživanja i traženja opravdanja za nasilnika ,

samokontrole i kontrole drugih (najčešće dece), do traženja socijalne podrške

(neformalne i formalne) i rešavanja problema . ( Pavleković, 2000:18-19) . Međutim,

često se u literaturi može pronaći da je težnja za očuvanjem porodice i privatne

6 Obuhvaćene su žene koje starije od 18 godina sa teritorije opština : Beograd, Subotica, Novi Sad, Užice,

Zaječar, Niš, i Vrnjačka Banja

5

privatnosti jedna od značajnih faktora koji utiču žene ne izlaze iz začaranog kruga nasilja

i nastavljaj život sa nasilnikom. Socijalna disocijacija, kao univerzalna potreba ljudi da se

katastrofe (posebno one koje čine ljudi ), zlo i nasilje „ne vide, ne čuju i da se o njima ne

govori“ , doprinosi tome da ono „nestane iz sećanja“.

Ciklična dinamika nasilja Za nasilje u partnerskoj relaciji karakteristična je određena

pravilnost u nastajanju , trajanju i prestanku . „Ciklus zlostavljanja“ obuhvata nekoliko

međusobno povezanih faza, a najčešće se opisuju tri faze (Walker, 1979 ). Prva faza

karakteriše se rastom napetosti koje nastaje iz različitih razloga , javljanjem „manjih

incidenata“ , svesti žene da je napad/nasilje neizbežan , kao i ponašanjem kojim ona

nastoji da „smiri“ situaciju i da izbegne nasilje. U drugoj fazi („eskalacija nasilja“)

dolazi do nekontrolisanog oslobađanja akumullirane napetosti i ispoljavanje različitih

oblika nasilja. Kod žene se nakon nasilja javlja šok, neverica, i poricanje, tako da u ovoj

fayi najčešće ne traži pomoć , osim ako nema povrede koje zahtevaju medicinsku

intervenciju i obično se vraća partneru nakon primljene pomoći. Može se javiti i

privremeni odlazak iz doma ili napuštanje partnera. Treća faza predstavlja fazu „žaljenja i

izvinjavanja“ , koje je u funkciji obnavljanja veze. Žena se u ovoj fazi najčešće vraća

nasilniku , verujući da se stvarno pokajao , da će se promeniti i da će sve biti u redu. (T.

Ignjatović , 2011) . Ciklična dinamika nasilja kao karakteristika nasilja u partnerskim

odnosima govori o tome da se nakon treće faze nasilnik obavezno vraća na prvu, tenzija

ponovo počinje da raste i ciklus se započinje iznova. Ono što je jako bitno pomenuti je da

stalna prisutnost dominacije i kontrole, zato što treća faza (izvinjavanja i žaljenja ) ne

podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveno ponašanje , ono je funkcionalno u

odnosu na cilj i predstavlja „manipulativni manevar“, odnosno specifičan mehanizam

uspostavljanja kontrole , a ne nagoveštaj promene ponašanja. Kako se ciklusi nasilja

ponavljaju tako se smanjuju periodi izmedju faze 1 i faze 2 , incidenti postaju sve češći ,

nivo stresa sve viši a žaljenje sve kraće dok skroz ne iščezn

7

7 Ciklična dinamika nasilja skinuta sa internet stranice

http://www.google.rs/imgres?q=dinamika+nasilja&um=1&hl=en&tbo=d&biw=1366&bih=594&tbm=isch

&tbnid=ylopCp0MILlf5M:&imgrefurl=http://www.mup.hr/1134.aspx&docid=Lh1jlrnf7w0aWM&imgurl=

http://www.mup.hr/UserDocsImages/DinamikaNasilja.gif&w=400&h=268&ei=2X31UPivL8fjswbC6IDg

6

Specifične strategije i taktike nasillja U literaturi se ponašanja kojima patner ostvaruje

tj, zloupotrebljava kontrolu i ispoljava moć opisuje kroz model „točka nasilja“ ili „točak

moći i kontrole“ (Pence, 1993 : 1995) .

8

Centar “točka” pokazuje cilja nasilnog ponašanja , koji se ogleda u demonstraciji moći i

uspostavljanju kontrole nad nad partnerkom. Spoljašnji krug označava različite vidove

ispoljavanja fizičkog i seksualnog nasilja , kao i krajnju strategiju održavanja kontrole, a

unutrašnji krug predstavlja taktike kojima se nasilnik služi da bi se postigao željeni cilj.

Pomenute taktike mogu biti korišćenje istovremeno , u različitim kombinacijama, a

njihov izbor, način primene, intenziteta , u čestalost, zavise od ličnih svojstva nasilnika,

procene situacija i ćeljenih efekata. (T. Ignjatović , 2011).

DA&zoom=1&iact=hc&vpx=4&vpy=136&dur=6247&hovh=184&hovw=274&tx=83&ty=86&sig=10296

5644713285570765&page=1&tbnh=148&tbnw=220&start=0&ndsp=18&ved=1t:429,r:0,s:0,i:76 8 http://www.google.rs/imgres?um=1&hl=en&client=firefox-a&tbo=d&rls=org.mozilla:en-

US:official&biw=1366&bih=594&tbm=isch&tbnid=wNljcF2Y68kU-

M:&imgrefurl=http://www.csrsu.org.rs/article.php%3Flg%3Dsr%26id_article%3D63&docid=-

gsMP_DTRF1DuM&imgurl=http://www.csrsu.org.rs/templates/articles/images/63_2.jpg&w=515&h=492

&ei=SX_1UP-

mIs2LswbPiYDwDQ&zoom=1&iact=hc&vpx=4&vpy=112&dur=1226&hovh=219&hovw=230&tx=130&

ty=85&sig=102965644713285570765&page=1&tbnh=135&tbnw=141&start=0&ndsp=19&ved=1t:429,r:0

,s:0,i:76

7

Ono što je jako bitno pomenuti kada govorimo o karakteristikama nasilja u intimnim

partnerskim odnosima jeste da je često napuštanje nasilnog partnera potencijalno opasnije

nego ostanak u vezi. Istraživanja kao primaran motiv ovog fenomena identifikuju težnju

da se održi kontrola, ali i vlasništvo prema partnerki. Verbalne pretnje, psihološko nasilje,

borba za roditeljstvo , uznemiravanja, strah da žena postane beskućnica, zdravstveni

problemi samo su neke od formi nasilja kojima žena može da bude izložena u period

separacije od nasilnika. Žena takođe može biti izložena riziku od napada i tokom

ostvarivanja kontakta između dece i nasilnog partnera.

3. FAKTORI KOJI DOPRINOSE NASILJU PREMA ŽENAMA

Nasilje u porodici predstavlje jedan veoma složen fenomen na idividualnom,

partnersko/porodičnom, društvenom i globalnom planu , pa je teško zamisliti da se

fenomen nasilja prema ženama u intimnim partnerskim odnosima objasni tako što ćemo

pobrojati uzroke koji dovode do njegove pojave, jer bi u tom slučaju izbegavanje tih

uzroka uslovilo i nepostojanje nasilja, što često u praksi nije slučaj. Postoji mnogo

razvijenih teorijskih koncepcija kojima se objašnjava nasilje prema ženama, o čemu ću u

daljem tekstu govoriti.

Istraživanja potvrđuju značaj međusobno isprepletanih činilaca, koji doprinose pojavi

nasilja prema ženama, grupisanih na različite načine, najčešće u četiri široke kategorije :

a) Kulturalni faktori – ključni činioci faktora culture su : “dupli standardi” za polove,

norme “časti” i “vernosti”primenjivane samo za žene, shvatanja nasilja kao načina da se

kontroliše žensko telo i seksualnost, kulturni, društveni i religijski standardi o izgradnji

“dobre” i kažnjavanju “loše” žene , prihvatanje agresivnosti kao “muškosti” i

potvrđivanje nasilja kao prihvatljivog načina rešavanja konflikta.

b)Socijalni i ekonomski faktori - Strukture domaćinstava koje izoluju i dovode do

ekonomsk ezavisnosti žene, manjak uslova i prilika za obrazovanje, imovinski zahtevi

prema ženama, ekonomske promene, siromaštvo i široko rasprostranjena klima nasilja u

društvu koja došrinosi nasilju prema ženama.

c)Nekažnjivost i nedostatak restriktivnih mera – Podrazumeva toleranciju zajednice na

nasilje u porodici prema ženama, nepostojanje društvenih akcija i sankcionisanje

ponašanja nasilnika (kao što su imigracija, izbeglištvo ili diskriminacija na osnovu drugih

ličnih svojstava).

d)Individualni faktori – Imaju udela kao faktori rizika za pojavu nasilja a uključuju :

(patološku) potrebu potvrđivanja dominacije i kontrole, psihološki disbalans i manjak

samopoštovanja, traumatična iskustva,mladost, nisko obrazovanje,

nezaposlenost,mentalni poremećaj, izloženost nasilja u dečjem dobu , zloupotreba

alkohola i drugih supstanci i prisustvo različitih stresora u okruženju za koje nepostoji

dobar individualni odgovor . (Jacobs, 2003 : 61-63).

8

Druge teorije ističu četiri vrste faktora : u društvu, zajednici , relacijama in a

individualnom nivou u obliku četiri koncentrična kruga. Unutrašnji krug reprezentuje

unutrašnja svojstva (od biologije do lične istorije) koja svaka osoba unosi u

interpersonalne odnose. Drugi krug reprezentuje trenutni kontekst u kojem nasilje

zauzima mesto u relacijama (u porodici, intimnim, prijateljskim/poznaničkim vezama).

Treći krug ukazuje na institucionalne i društvene structure (formalne i neformalne) u

koje su uključene relacije susedi, radno mesto, “socijalna mreža” , vršnjačke grupe.

Najzad, četvrti krug reprezentuje ekonomsko i društveno okruženje/sredinu i kulturne

norme. (Heise, Ellsberg and Gottemoeller, 1999 ) .

Dakle, koreni nasilja su mnogobrojni, zakonski , istorijski, socijalni , psihološki ali su

prisutni i u politikama i praksi i nisu statični nego su dinamični i akumulativni. (Hearn,

2007). Odnosi među faktorima nemaju jednoznačno dejstvo a nekada ni očekivani smer

uticaja (Puchert and Busche, 2006).

4. POSLEDICE NASILJA NAD ŽENAMA

Rodno zasnovano nasilje po pravilu ostvaruje , često dugotrajne fizičke, psihičke i

socijalne posledice po žrtvu. Žene ne samo das u daleko češće žrtve nasilja nego one

usled ranjivosti trpe i teće poslesdice ovog nasilja. Pored toga što negativne posledice

pogađaju samo žrtve nasilja, ono zahvata i šire društvo (ugrožava porodičnu strukturu,

deca trpe emocionalne povrede posmatrajući nasilje nad ženskim članovima porodice,

raspad porodice rezultuje porastom broja samohranih majki koje se suočavaju sa rizikom

siromaštva, itd. ).

Posledice nasilja nad ženama mogu biti :

Fizičke : uključuju smrt, telesne povrede i narušavanje zdravlja, odnosno nastupanje

invaliditeta ili hroničnih zdravstvenih problema. Žrtve silovanja mohu pretrpeti neželjenu

trudnoću, krvarenja, HIV , hepatitis, različite infekcije, itd.

Psihičke: Zlostavljane žene u visokom procentu mogu da razviju psihijatrijsku

simptomatologiju uključujući i psihotične epizode. Brojna istraživanja pokazuju da

stepen zlostavljanja određuje jačinu i učestalost psihičkih problema. Nije retko da se strah

prisutan kod zlostavljanih žena pripisuje paranoji, a ne situaciji nasilja i

zloupotrebe u kojoj žena u stvari živi. Statistike ukazuju da je pokušaj samoubistva

prisutan kod 29% žena koje su zlostavljane (Gelles i Harrop, 1994).

Preživljavanje psihološke traume ostavlja posledice na planu fiziološke reakcije,

emocija, procesa saznanja i pamćenja, što dovodi do nepovezanosti između tih,

uobičajeno integrisanih funkcija. Raspad ili fragmentacija ovog sistema je osnova na

kojoj se formiraju traumatski simptomi. Traumatski simptomi imaju tendenciju da se

odvoje od svog uzroka i da nastave da se samostalno razvijaju, pa mogu da seispoljavaju i

u odsutnosti traumatskog događaja. Oni predstavljaju sliku razorenog sistema

samozaštite, koji samostalno funkcioniše i u situacijama koje ne predstavljaju direktnu

opasnost.

Posebno treba naglasiti da je seksualno zlostavljanje jedno od najintenzivnijih

9

traumatskih iskustava i da njegove psihološke posledice mogu biti razorne po

mentalno zdravlje žene, zbog čega je potrebna posebna pažnja okoline i

profesionalki/ca kojima se žena obrati. Posledice seksualnog zlostavljanja uključuju

fiziološke, psihičke i reakcije ponašanja uslovljene pretnjom telu i životu.

Najčešći znaci i stanja koji ukazuju na psihološke posledice zlostavljanja su:

napetost, uznemirenost, osećanje opšte slabosti, strah, osećanje krivice,

samozanemarivanje, neurotske reakcije (depresivnost, napadi panike i sl.),

poremećaji spavanja i ishrane, nedostatak tolerancije i strpljenja, rastresenost,

problemi sa koncentracijom, agresivno ponašanje prema sebi i drugima, zloupotreba

alkohola, lekova i droga, pokušaj samoubistva i poremećaji u seksualnom životu.

Nasilje u porodici može da pogorša postojeće psihijatrijske poremećaje, međutim

uvek treba imati na umu da psihijatrijski simptomi mogu da se jave kao normalan

odgovor na opasnost i strah, i da nestaju kada se obezbedi sigurnost žrtvi nasilja. (D.

Matijašević i S. Otašević Nasilje nad ženama i posledice po zdravlje ,

http://www.womenngo.org.rs/zensko-zdravlje/Prirucnik_za_zdravstvene_radnike.pdf,

pristupljeno, 15.01.2013 ).

Simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja su: stalno iščekivanje opasnosti, teskobe

pri spavanju, razdražljivost, problem sa koncentracijom, lupanje srca, znojenje, sušenje

usta, drhtanje, noćne more, fleš-bekovi, izbegavanje situacija i mesta koje podsećaju na

traumatski poremećaj, nesposobnost prisećanja delova događaja, udaljavanje od drugih.

Sindrom zlostavljanje žene je psihološka reakcija ljudi koji su izloženi traumama, koje se

ponavljaju. Ovaj sindrom obuhvata tri modela reakcija:

Model borbe-organizam postaje preosetljiv na nasilje, te je preuveličan prvi odgovor na

nasilje, nervni sistem se fokusira na samoodbranu, povećan je stepen napetosti, paničan

strah i fobični poremećaji, iziritiranost, plač.

Model let-kada je fizičko bekstvo nemoguće ili se čini nemogućim, dolazi do mentalnog

bekstva, minimizacije, negiranja i racionalizacije kao psihološkog bekstva od pretnji.

Gubitak memorije-žrtva počinje da potiskuje sećanje na zlostavljanje, razvija čak

amneziju, ne seća se bitnih delova događaja, ima problem u praćenju sopstvenih misli,

ima fleš-bekove, izoluje se od ljudi. (T. Nikolić , Nasilje u porodici ,

http://www.centarzadevojke.org/index.php/tekstovi/nasilje-u-porodici.html, pristupljeno ,

15.01.2013).

Socijalne posledice ukljčuju stigmatizaciju i odbacivanje od strane socijalne okoline,

snićenu radnu sposobnost i spremnost za uključivanje u socijalne aktivnosti , gubitak

zaposlenja zbog odsustva sa posla i redukovanje prihoda. Nasilje dovodi do rasturanja

porodica, ugrožavanja njenih funkcija, ekonomskog blagostanja i emocionalnog razvoja

njenih članova , narušavanja sposobnosti žrtava da se adekvatno brinu o deci. Majke koje

su zrtve nasilja su manje na “raspolaganju” svojoj deci i imaju nedosledniji stil

roditeljstva. Često se mogu prepustiti zloupotrebi neke vrste psihoaktivnih supstanci ,

alkohola, tablet za smirenje kako bi se na taj način prividno izborile sa uznemirenošću i

10

pobegle od realnosti. Dešava se da se uzrok i posledica obrnu, pa tako umesto da je

zloupotreba PAS posledica nasilja, nasilje postaje posledica zloupotrebe, pa su žene

upućivane na različite individualne i grupne terapije gde su njihovi mućevi nasilnici

morali da se staraju o njima in a taj način se zatvara začarani krug koji je započeo

zlostavljač i zbog kojeg su žene zatražile pomoć . ( T. Ignjatović, 2011).

5. ZAKLJUČAK

Nasilje prema ženama je obrazac neprekidnog nastavljanja nasilja i zloupotrebe, situacija

ponovljene viktimizacije, gde je žrtva ranjiva baš zbog toga što deli dom sa svojim

zlostavljačem a ima i osećanje lojalnosti ili čak i ljubavi prema njemu. Žena je na ovaj

način diskriminisana od strane svog partnera. Nasilje prema ženama koje čine njihovi

aktuelni ili bivši partneri jedan je od najprisutnijih oblika nasilja u intimnim relacijama.

Sagledavano kroz njegove karakteristike , faktore i posledice nasilje nad ženama tkz. je

“javni problem” koji je definisan u međunarodnim dokumentima kao kršenje osnovnih

ljudskih prava. Univerzalnost, rodni karakter, ciklična dinamika, trajanje, rodni stereotipi

neki su od pomenutih karakteristika koje mogu da budu faktor nasilja nad ženama i da

dovedu do teških posledica po ženu i njeno okruženje. Ukoliko žrtva nije adekvatno

zbrinuta onog trenutka kada je zatražila pomoć dolazi do sekundarne viktimizacije gde se

uzroci i posledice nasilja neprekidno ponavaljaju do trenutka kada će samo prisustvio

žene biti dovoljan razlog za nasilje.

11

LITERATURA :

Ignjatović , T. (2011) . Nasilje prema ženama u intimnom partnerskom

odnos : model koordiniranog odgovora zajdnice . Beograd : Rekonstrukcija

ženski fond .

Matijašević, D i Otašević, S. Nasilje nad ženama i posledice po zdravlje ,

http://www.womenngo.org.rs/zensko-

zdravlje/Prirucnik_za_zdravstvene_radnike.pdf, pristupljeno, 15.01.2013 ).

Milošević, G. (2012) Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje – priručnik . Beograd : Kriminalističko-policijska akademija

Mršević, Z. (2001) . Ka demokratskom društvu – rodna ravnopravnost . Beograd : Institut društvenih nauka .

Nikolić , T. Nasilje u porodici ,

http://www.centarzadevojke.org/index.php/tekstovi/nasilje-u-porodici.html,

pristupljeno , 15.01.2013).

12

S A D R Ž A J

Strana

1.Uvod ……….………………………………………………………………………1

1.1 Nasilje u porodici ……………………………………………………………….1

2. Karakteristike nasilja prema ženama u intimnim partnersim odnosima……..2

3.Faktori koji doprinose nasilju prema ženama …………………………………..7

4.Posledice nasilja nad ženama ……………………………………………………..8

5.Zaključak ………………………………………………………………………….10

6.Literatura…………………………………………………………………………..11