Modeli povezivanja stvaralastva u kulturi sa turistickim organizacijama Subotice

МОДЕЛИПОВЕЗИВАЊАСТВАРАЛАШТВАУКУЛТУРИСА ТУРИСТИЧКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМАНАФОH У РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗИМА

САДРЖАЈ:

УВОД 21. КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ – ПОЈМОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ 4 1.1. РЕСУРСИ У КУЛТУРНОМ ТУРИЗМУ - СТВАРАЛАШТВА И ИНСТИТУЦИЈЕ КУЛТУРЕ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ВОЈВОДИНУ

6

1.2. ОД КУЛТУРНОГ РЕСУРСА ДО КУЛТУРНО-ТУРИСТИЧКОГ ПРОИЗВОДА 9 1.3. ДЕФИНИСАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА ВОЈВОДИНЕ 11 1.3.1. Кључне туристичке атракције и доживљаји у дестинацијама Војводине 12 1.3.2. Број долазака и ноћења туриста у периоду јануар-октобар 2010. године у Суботици

12

2. TУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА КАО СУБЈЕКТ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА - УЛОГА И ДЕЛАТНОСТ

15

2.1. САРАДЊА КУЛТУРНОГ И ТУРИСТИЧКОГ СЕКТОРА, ПРИСУТНИ ПРОБЛЕМИ И НАЧИНИ ЊИХОВОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА

18

3. САРАДЊА КУЛТУРНОГ И ТУРИСТИЧКОГ СЕКТОРА СУБОТИЦЕ У ЦИЉУ РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

21

3.1. КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ У ФУНКЦИЈИ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА СУБОТИЦЕ 21 3.1.1. Културна стваралаштва/институције у Суботици 24 3.2. ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СУБОТИЦЕ 29 3.3. КУЛТУРНИ ОДНОСИ, УМРЕЖАВАЊЕ И САРАДЊА 33ЗАКЉУЧАК 36ЛИТЕРАТУРА 38

1 |


УВОД

Војводинa представља изузетно важан део не само националне, него и светске културне баштине. У оквиру Војводине, Суботица је место сусрета неколико историјских епоха од којих је свака оставила свој траг. То даје могућност да се различити простори на овом подручју, али и у ширем појасу, повежу у културно-историјске целине, националне и међународне руте и пласирају као туристички производ.

У оквиру овог рада пружиће се увид у културне капацитете и потенцијале овог града који на неки начин може се рећи могу бити мотор привредног развоја овог дела земље. Односно указаће се на модел како култура може допринети општем развоју једног подручја (и у ту сврху представља преглед капацитета и потенцијала).

Овај рад уједно представља и промотивни документ о културном наслеђу и институционалним носиоцима културног сектора Суботице, такође, пружа и увид у могућности дефинисања путева културе у региону, као потенцијала развоја сектора културе али и осталих ресора.

Тренутно, према степену развијености Војводина/Суботица спада у регион изузетно богат природном и културном баштином. Зато је јако важно искористити постојеће капацитете из домена културе, односно ставити културу у функцију економског и одрживог развоја региона.

Туризам је, без сумње, значајан друштвени и економски феномен са бројним позитивним ефектима, али и негативним последицама своје нерегулисане експанзије. У вези са тим противречним утицајима, од 80-их година XX века све више се говори о друштвеним трошковима развоја туризма. Друштвени трошкови туризма и заштита природних и културних ресурса у основи су одрживог туризма. У маркетиншком смислу туризам је у зрелој фази развоја и нови туризам заправо тражи промене у квалитативном смислу, које се проналазе у културном туризму. Како културни туризам обухвата материјалну и духовну културу, али укључује и живот рецептивне заједнице, нема сумње да ће у будућности бити све присутнији у савременом животу.

У овом раду на темељу истраживања модела повезивања стваралаштва у култури са туристичким организацијама, изложиће се хипотеза да културни туризам може бити фактор развоја туризма конкретно Суботице, уз разматрање помоћних хипотеза:

− Суботица поседује потенцијале за развој културног туризма;− културни туризам је релевантан облик туризма, који доприноси одрживости

туризма;− сарадњом туристичког и културног сектора остварује се адекватнија односно

конкурентнија туристичка понуда Суботице.

Циљ рада је да укаже на то да културни туризам промовише одрживост која се темељи на очувању и поштовању културе рецептивне заједнице и као савремени облик туризма значајан је у развоју туризма у граду, па може представљати могућност опоравка и развоја града. Будући да културни туризам није препознат као развојна

2 |


стратегија градске политике и да у Србији још увек нема довољно сарадње између сектора културе и туризма, нити континуиране мултисекторске сарадње на плану развоја културног туризма, ова проблематика треба да се реализује у будућности.

Сврха рада је управо да нагласи потребу реализације туристичког производа као целине, онако како га доживљава и посетилац, односно на неопходност интердисциплинарног приступа, као и сарадње сектора туризма и сектора културе као кључног односа за културни туризам и туризам у целини.

У погледу степена истражености ове проблематике може се рећи да се у свету она доста изучавала и изучава, а код нас врло мало јер у нашој литератури културни туризам се не обрађује целовито и комплексније, већ углавном успутно и делимично у оквиру других облика туризма. Поготово из области одрживог културног туризма код нас не постоји довољно литературе.

Структуру рада чини пет поглавља:

− у првом поглављу рада дато је појмовно одређење културног туризма и ресурса културног туризма, с посебним освртом на Војводину и Суботицу;

− у другом делу рада говори се о улогама туристичких организација, и сарадњи културног и туристичког сектора, присутним проблемима и начинима њиховог превазилажења;

− у трећем делу говори се о културном развоју Суботице и сарадњи културног и туристичког сектора у развоју културног туризма Суботице, тј. о улози туристичке организације Суботице која кроз дизајнирање и маркетирање стваралаштва и институција културе као туристичког производа утиче на развој културног туризма у Суботици у одрживом правцу.

Од методолошких поступака коришћени су поступци квантитативне и квалитативне анализе доступне литературе и документације, компаративна и статистичка анализа, док је каузалном методом утврђиван степен повезаности појава.

На основу целокупног излагања на задату тему, у оквиру завршних закључних разматрања укратко су изведена конкретна запажања, тј. запажања и перспективе датог проблема, и дат је приказ адекватних савета за будућност.

3 |


1. КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ – ПОЈМОВНЕ ОДРЕДНИЦЕ Култура јесте један од основних разлога постојања туризма. Она обухвата животне стилове, основна права људског бића, системе вредности, традиције и веровања. То је ризница великог блага, сећања, историје и изворног разноликог националног и интернационалног наслеђа. Она мења друштво, покреће нове правце развоја, гради мостове комуникације и дијалога између тако различитих, а тако блиских.

Култура се у односу према туризму посматра као: духовна (вредности, спознаје, норме), материјална (резултат човековог рада и понашања), и као процес/начин живота (константна, динамична промена). Култура пружа човеку меру могућности само рефлексије. Она нас чини људским бићима, рационалним и етичним. Кроз културу се човек изражава, постаје свестан себе, препознаје себе као недовршен подухват, преиспитује сопствена достигнућа, неуморно трага за новим значењима стварајући дела која га превазилазе.

Културни туризам спада у групу туризма посебних интересовања и дефинише се као посета особа ван места њиховог сталног боравка, мотивисаних интересовањем за историју, уметност, културно историјско наслеђе или стил живота локалитета, регије, групе или институције. То је модел за остваривање транснационалности, савременог и отвореног система привређивања и убрзаног развоја одређене регије, при чему посетитељи добијају увид у нови и другачији начин материјалног и духовног живљења. Управо то ново искуство разлог је успеха те врсте туризма.1

− Са економског становишта, културни туризам подразумева присуство производа културе на туристичком тржишту са уметничким вредностима које доносе профит, а пре свега, општу корист;

− Са туризмолошког становиштва, се дефинише као кретање појединаца мотивисано културним потребама и односи се на места која нису туристички развијена и културолошки довољно афирмисана. Потребно је да туриста у једном таквом месту проведе најмање један дан активно истражујући потенцијале и оствари потрошњу, што је предуслов за културни туризам;

− Са културолошког становишта, то је сав онај скривени културни потенцијал који један град или регион има, и који доноси културни и уметнички доживљај локалној публици и посетиоцима;

− Са едукативног становишта, то је туристичко путовање са жељом да се истражује, упозна и научи о националним и локалним културним вредностима средине која се посећује. Све чешће се у оквиру туристичко-културне понуде организују школе, курсеви и разни други образовно-васпитни садржаји;

− Са организационог становишта, то је интерсекторско повезивање културе и туризма - две комплементарне гране које се удружују у креирању заједничког производа. Резултат је производ културе који остварује профит на туристичком тржишту.2

1 Lee, J. (1999): Strategic Directions for Culture and Heritage Tourism in British Columbia, Ministry of Small Business, Tourism and Culture & Tourism British Columbia, цитирано у оквиру: http://www.mint.hr/UserDocsImages/muzeji-t-1.pdf, датум приступа 10.10.2012.2 Ђукић-Дојчиновић, В. (2005): Културни туризам, Клио, Београд, стр. 23.

4 |


Како год посматрали, нема туризма у одсуству културе, а ни културе без кретања кроз простор и време. Спајањем туризма и културе долази до промена унутар њих појединачно, али и до промена које се односе на целину, "туризма културе", где је култура у фокусу интересовања, и културног туризма, где је туризам у центру тражње. Туризам не може да егзистира без културе, јер је култура један од основних мотива која покреће људе на путовања. Поред тога, било који облик туризма изазива културни ефекат и код госта и код домаћина.

1.1. РЕСУРСИ У КУЛТУРНОМ ТУРИЗМУ - СТВАРАЛАШТВА И ИНСТИТУЦИЈЕ КУЛТУРЕ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ВОЈВОДИНУ

Геополитички положај, социјална сложеност и вишенационална структура војвођанског подручја, и свеукупна збивања у њему и око њега, условили су да се

5 |


специфичности и особености, традиције и култура људи и народа, који су се ту нашли, сусретали и укрштали, испољавају, не само кроз процесе етничке интеграције и идентификације сваког од њих појединачно, у мање-више чврстој спрези са својим матицама, већ и кроз изграђивање јасне и препознатљиве физиономије. Она је резултат и последица заједничког живота, стваралачко-конкурентске сарадње, прожимања, коегзистенције и међусобног и сопственог подстицања на унапређивање већ достигнутих вредности. Међузависност, у миру и толеранцији, раду и стваралаштву, са циљем да се допринесе сопственом и укупном привредном, друштвеном и културном развоју показала се плодотворном чињеницом живота.

Култура живљења и култура међусобних односа житеља Војводине, грађанске традиције и менталитета становништва формирани су под утицајем и дејством историјских фактора економске и културолошке природе, природе тла и простора. Развијана и негована вековима у специфичним условима вишенационалне заједнице, култура у Војводини повезана је многобројним нитима са културама суседних земаља и народа и истовремено је израз општег цивилизацијског домета, специфична и распознатљива међу другим регионалним културама.

Захваљујући постигнутим резултатима и достигнућима у развоју културе више народа и народности које заједнички живе од најстаријих времена до скорашњих дана, Војводина је постала врло интересантна за бројне посленике у култури, као пример, како се успешно може организовати равноправан развој култура у вишенационалној заједници. У новијој историји најзначајнији резултати су постигнути у периоду када је Војводина имала пуну самосталност и одговорност (1970-1990) у утврђивању концепта укупног развоја културе, као и у њеном финансирању. У том периоду Војводина је обезбеђивала материјалну основу и усвајала нормативну регулативу помоћу којих је изграђена постојећа мрежа институција у култури, и у том периоду су уложена значајна средства у изградњу објеката, набавку опреме, образовање кадрова. Изграђене су и реконструисане зграде скоро свих професионалних позоришта, обезбеђен је простор за покрајинске институције – музеји, архиве, заводи за заштиту споменика културе, започета је ревитализација манастира, изграђено је око 40 и реконструисано око 100 домова културе. За издавачку делатност издвајана су наменска средства и дат снажан замах издаваштву. Улагано је у ликовне колоније и атељее уметника, развиле су се бројне манифестације културе, европског и светског значаја. Формирана је Академија уметности, која је постала позната и изван граница наше земље, а врло значајна средства су уложена у филм, радио и телевизију. На тој основи развијали су се богати програми активности у свим гранама културе и уметности, а њихови резултати доживели су општејугословенску и међународну афирмацију.

Међутим, бурна и разнородна збивања последњих година оставила су тешке последице и још увек делују дестабилизационо и еродирајуће на већину кључних културних система (уметност, наука, привреда, здравство, образовање, државна управа, локална самоуправа), на такозвану општу културу, а још продубљеније на њене сегменте и области. Сви извори, ослонци, мотиви и циљеви, морал, а посебно материјална подлога културе и стваралаштва као њене претпоставке, уздрмани су у темељу.

Константе културне историје и збиље у суочењу са актуелним променама и њиховим деловањем на културу и стваралаштво у Војводини, упућују на потребу да се

6 |


реинвентарише стање и ревалоризују вредности, да се изразе немирења, неслагања и критике, али и да се артикулишу циљеви и идентификују могућности доласка до њих. Управо ту долази до значаја и изражаја културни туризам.

Ресурси у културном туризму представљају културне атрактивности, потенцијале који су учињени доступним за туристе. То су материјална добра и духовне вредности које привлаче туристе, али које је потребно активирати.

Културни ресурси могу бити3:

археолошка подручја; архитектура (рушевине, познати објекти, читави градови); музеји, уметност, скулптуре, занати, галерије, фестивали, разни догађаји; музика и плес (класични, фолклор и савремени) драма, театар и филм; језик и литература; верске светковине, ходочашћа; целокупна народна култура и субкултура.

По другој подели то су4:

материјална културна добра; свакодневне културне активности; специјални догађаји или места од посебног историјског значаја.

Код материјалних културних добара разликују се производи уметности и уметничких заната. Културне активности свакодневног живота укључују кухињу и одевање, језик и посебне начине забаве-плеса живота и рада. Специјални изрази културе се заснивају на јединственој културној историји, архитектури и специфичној традицији.

Ови фактори су свугде различити и управо они чине специфичност неког места, регије или земље, па зато могу представљати привлачност за туристе и бити елеменат у формирању туристичке понуде. У томе су и велике могућности и значај културног туризма, јер су ти елементи културе заправо неисцрпни. Тако култура од дела туристичке понуде има потенцијал да постане детерминанта туристичке дестинације.

Будући да културни ресурси представљају елементе који разликују поједине дестинације они учествују у стварању њиховог идентитета. Оптимално коришћење доприноси јачању тог идентитета, чини живот у дестинацији динамичнијим не само за госте већ и за локално становништво и наравно доноси зараду. Зато је неопходно планско обликовање културних ресурса у туризму. Ресурсе треба селектовати, односно валоризовати, затим интерпретирати, при чему интерпретација као креативан и интерактиван процес чини главни садржај туристичког производа. Ресурсе треба даље развијати пазећи на њихово очување, односно временску одрживост.

Путем повезивања ових ресурса са туристичким организацијам утиче се на развој културног туризма у градовима, које је иначе повезан је са одрживим урбаним развојем, то јест развојем града који неће угрозити будуће генерације. Градови који успешно

3 Richards, G. (2005): Cultural Tourism in Europe, Atlas, стр. 23.4 Cook, J., Yale, J., Marque, J. (2005): Tourism the business of trave, Prentice-Hall, London, стр. 374.

7 |


реализују свој развој имају шансу да у савременим условима буду и атрактивне туристичке дестинације.

Са једне стране град је ресурс и то динамичан и комплексан ресурс за културни туризам, а са друге стране културни туризам је начин, економски изводива опција за урбану регенерацију, односно оптимални развој и обнову града. Не улазећи у теоријску расправу да ли је урбани (градски) туризам посебна врста туризма или је град амбијент за различите врсте туризма, за град као ресурс у културном туризму може се рећи да представља и јесте место и извор различитих културних активности. Град карактерише бројност и разноврсност садржаја који се великим делом могу укључити у туристичку понуду и истовремено служити домицилном становништву. Стара градска језгра или нове амбијенталне целине привлаче посетиоце као и специфични догађаји, манифестације и атмосфера.

Адекватно стање културних добара, њихова заштита и оптимална експлоатација представљају предуслов за укључење у туристичку понуду.

1.2. ОД КУЛТУРНОГ РЕСУРСА ДО КУЛТУРНО-ТУРИСТИЧКОГ ПРОИЗВОДА

Само постојање културних институција и великог броја културних манифестација није показатељ развијености културног туризма јер треба осмислити пут од културног ресурса до културно-туристичког производа.

8 |


У тој „припреми" производа веома је значајна његова интерпретација, која је истовремено и есенција производа. Она треба на прикладан начин да пружи аутентичан доживљај и приближи културни идентитет, уз антиципирање знања о савременим карактеристикама постмодеме културе туристичке тражње.

Различитим културним групама су интересантни различити културни садржаји. Неки туристи се задовољавају обиласком и посматрањем, док други желе да учествују у животу локалне заједнице. Дакле, различите атракције привлаче различите посетиоце, односно сваки тип културе има своје тржиште. Ту је од највећег значаја истраживање тржишта да би се планирала одговарајућа активност, односно формирао одговарајући туристички производ. У процесу припреме треба да учествује већи број стручњака поред туристичких и културних радника, будући да је тај процес врло комплексан. Томе доприноси и сам посетилац јер је његово учествовање у активностима и доживљају често наглашеније него код друге врсте производа.

При коришћењу атрактивности, треба колико је могуће, избегавати претерану комерцијализацију културе, подстицање вештачке аутентичности, сукобе вредности и неспоразуме у вези са тим. У том циљу код формирања туристичке понуде засноване на култури требало би између осталог сагледати оно што је јединствено у тој култури поштујући своје обичаје и културу, не претварати важне верске и културне догађаје у пуку забаву, већ објаснити посетиоцима њихов смисао и значај, те неговати и са мером користити традиционалне архитектонске стилове, уметност и занате.

Када је у питању нпр. Суботица унутар ове туристичке дестинације конкретно фестивали представљају значајне потенцијалне покретаче догађаја, али су углавном оријентисани на суботичку публику. За њихову анимацију у културно-туристичком смислу био би потребан дугорочнији плански приступ у погледу финансирања, организације и развоја догађаја. Ту је неопходна сарадња јавног и приватног сектора уз претходно добро истражене сегменте тражње. Фестивали за млађу публику добијају све већу привлачну моћ и имају посетиоце из региона и европских земаља. Ипак, ови фестивали, као и низ концерата који се као део европских и светских збивања одржавају у Суботици имају првенствено забавни карактер. Другачији профил имају манифестације у оквиру независне културне сцене, која је често међународно препозната у сличним круговима првенствено од млађе публике, али намењени и стручној, професионалној публици. У том смислу туристичка организација Суботице у циљу промовисања амбијентабиих вредности Суботице и отварања градског језгра организује разне манифестације које су локалног карактера али са добрим потенцијалом, великим бројем домаћих посетилаца и развијањем осећања за властиту историју и културу и укључење значајног броја уметника. Међутим детаљније о дејству и утицају туристичке организације Суботице у даљем тексту – ТОС, на развој културног туризма Суботице, биће у наредном делу овог рада.

Наиме, сви елементи туристичког производа морају бити избалансирани и најважније је да се константно ради на развоју укупног квалитета туристичког производа, односно укупног боравка у дестинацији. Појединачне услуге нису изоловане и не може се говорити о квалитетном културно-туристичком производу града, а да и остали елементи производа нису адекватно развијени и укључени. Потребно је радити на унапређењу квалитета укупне инфраструктуре, комуникација и информација. То се посебно односи

9 |


на квалитет хотелијерског производа, где хотелијерски објекти и њихови садржаји морају бити прецизно „адресирани" одговарајућим сегментима гостију и уклопљени са осталим садржајима истога квалитета у дестинацији. Треба водити рачуна о њиховој стандардизацији, едукацији и тренингу запослених, категоризацији хотела у складу са европским стандардима и увек имати у виду структуру посетилаца тј. посетиоце средње и ниже платежне категорије.

1.3. ДЕФИНИСАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА ВОЈВОДИНЕ

Према многим истраживања спроведеним међу Европљанима, главни критеријуми који утичу на избор дестинације за коришћење одмора, поред већ традиционалних природних атрибута, као што су “лепи предели” и “повољна клима”, финансијски разлози (трошак путовања и цена смештаја), појавили су се и неки други критеријими,

10 |


који раније нису били важни, попут очуване околине, интереса за историјско-културну баштину, жеље за потпуном променом, уживања у храни и пићу и жеље за упознавањем домаћег становништва. У складу с таквим променама у понашању савременог човека, било да је реч о домаћој популацији или страним држављанима, може се са сигурношћу тврдити да данас на тржишту постоји латентна тражња за врстом туристичког доживљаја којег је могуће осмислити у дестинацији.

За креирање кључних производа Војводине (интегрисани туристички производ) полази се од три најзначијнија фактора, која представљају основу за њихово креирање:

атрактивност дестинације, приступачност дестинације, услови боравка на дестинацији.

Атрактивност дестинације (одређеног места, регије и земље) мери се квалитетом садржаја. Једна дестинација може бити привлачна по својим лепотама и клими, али и због фолклора, културно-историјских споменика, различитих народних обичаја и других антропогених карактеристика. Такође дестинација може бити интересантна и због погодних услова за спорт, рекреацију, забаву, добрих услова за куповину, добре инфраструктуре, саобраћајне повезаности итд. Привлачност се може огледати у погодности цена (смештаја, исхране, превоза идр.), пријатељском односу становништва према туристима и сл. (види следећу табелу). Који фактори ће у туристичкој дестинацији добити на значају, зависи од њихове расположивости, с једне и од мотива туриста, с друге стране. Туристима се у сваком случају мора понудити интересантна комбинација „ствари које ће видети и ствари које ће радити”.

Туристичка атракцијска основа сваке дестинације представља услов за креирање оптималног туристичког производа. Обележја и јединственост природних и културних ресурса пружају дестинацији Војводина недвосмислено позитивна полазишта за туристички развој у будућности. Речно и каналско водено благо, наутички туризам и бање, диверсификоване атракцијске структуре урбаних насеља, салаши, ловишта, чарде и активности специјалних интереса, неке су атрактивности Војводине, за будући наступ на међународном туристичком тржишту.

Атракцијска синтеза представља механизам који даје програмске податке за просторну пројекцију туристичких производа, идентификовање врста атракција, појединачних атракција, као и њихове међусобне просторне односе.

1.3.1. Кључне туристичке атракције и доживљаји у дестинацијама Војводине

Севернобачки округ - Луксуз, култура, толеранција различитости, чардаш-боемија, тамбураши:

11 |


културно-историјске и археолошке вредности, легенде и митови, стазе за шетњу, јахање, вожња кочијама, бициклизам, једрење на палићком језеру, етно села, ергеле, ветрењаче, салаши и чарде, активан одмор у природи, познати људи и догађаји, манифестације и фестивали, гастрономија и енологија (пут вина Палић).

1.3.2. Број долазака и ноћења туриста у периоду јануар-октобар 2010. године у Суботици

Статистички подаци о броју долазака и ноћења туриста у периоду јануар – октобар 2010. године показују пад у оба сегмента на територији Р. Србије. Пад у броју долазака износи 3%, а пад у броју ноћења износи 8%. Број остварених долазака у Србији износи 1.744.088, а број остварених ноћења износи 5.613.925.

Број остварених долазака у туристичком месту Суботица које обухвата насеља Суботицу, Келебију, Шупљак и Хајдуково износи 29.468 и за 1% је мањи него у истом периоду прошле године, док је број остварених ноћења 51.172 и за 5% је већи него у истом периоду 2009. године. Број остварених долазака у туристичком месту Палић је 15.914 и за 13% је мањи него у истом периоду прошле године, док је број остварених ноћења 35.522 и за 23% је мањи него у истом периоду 2009. године. Укупан број долазака на дестинацији Суботица-Палић је 45.382, а број ноћења 86.694. Наведени подаци Републичког завода за статистику, показују да у Републици Србији постоји пад туристичког промета и у сегменту долазака и у сегменту ноћења туриста.

Када се пажљивије сагледају подаци уочиће се да удео домаћих и страних гостију у броју ноћења има однос 78 : 22 у % у корист домаћих гостију, а да је пад у у сегменту ноћења домаћих гостију 9% док је у сегменту ноћења страних гостију 3%, на нивоу Републике. С обзиром на високо учешће домаћих гостију у туристичком промету и на већи пад броја ноћења у том сегменту, реално је закључити да је економска криза узроковала да се много мањи број домаћих гостију ове године одлучи на путовања унутар Србије, и при том се мисли на све облике туризма од пословних до породичних путовања. Наравно детаљније закључке тек треба донети, али горе наведени је сигурно један од главних узрока оваквих података.

Слика бр.1. Суботица

12 |


Анализирајући промет туриста у Суботици и Палићу у протеклом периоду, према Туристичкој организацији града Суботице, „туристичка дестинација Суботице и Палића има пад од око 10% на нивоу броја ноћења за 10 месеци 2010. године у односу на исти период прошле године. Али ако се погледају подаци добијени од Републичког завода за статистику види се да је туристичко место Суботица остварило већи број ноћења него прошле године, док је туристичко место Палић у паду који је много већи од републичког просека.

Слика бр.2. Палић

Туристичко место Суботица са заустављањем пада броја ноћења 2012. године, има добру шансу да са новим туристичким програмима, бољом сарадњом давалаца услуга и сарадњом са другим градовима у региону тај број ноћења у следећој години повећа.

С обзиром да је на Палићу број долазака у мањем паду од пада броја ноћења што јасно указује да су и гости који су боравили на Палићу ове године скраћивали свој боравак.

13 |


Оволики пад броја гостију на Палићу није резултат који своје корене има у раду туристичких радника ове године већ је то један тренд који траје уназад неколико година и представља резултат нечињења у развијању садржаја Палића.

Решење је у интензивирању инвестиција на Палићу које ће довести до подизања квантитета и квалитета понуде и у паралелном раду на повезивању давалаца услуга, отварању нових тржишта и позиционирању дестинације. На тим пословима су ангажована предузећа „Парк Палић“ и „Туристичка организација“ која су активно почела са радом ове године и сматра се да ће се први већи резултати видети током 2012. године. Нажалост, исто тако све би могло бити много безболније по туристичке раднике да је тај процес инвестирања и правилног управљања туристичком дестинацијом почео бар 2007. године како је било наговештаја.

У складу са свим претходно наведеним у наредном делу овог рада биће речи уопште о туристичким организацијама и њиховој улози у оквиру културног туризма, као и конкретно о томе каква је улога туристичке организације Суботице у развоју туризма и одрживог развоја туристичке дестинације.

2. TУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА КАО СУБЈЕКТ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА - УЛОГА И ДЕЛАТНОСТ

14 |


Данашња организованост на нивоу туристичке дестинације Србије у основи је регулисана Законом о туризму из 1994. године, уз касније измене и допуне.5 Тим законом основана је Туристичка организација Србије (ТОС). ТОС се налази под пуном контролом јавног сектора, као Владина организација за промоцију и, како је наведено у тадашњем Закону о туризму, за унапредење туризма Републике Србије. С обзиром на начин именовања директора, одређивање садржаја активности и плана финансирања, ова организација има све одлике јавне службе. Кроз избор Управног и Надзорног одбора, допуштен је утицај туристичке оперативе, али само на саветодавној основи јер оба одбора именује и разрешава Влада Републике Србије, као и директора ТОС-а. Новим законским решењем из 2009. године, изостављени су послови унапређења туризма Србије, као посебна област деловања, пошто су исти иначе уткани у све активности ТОС-а. Примарни циљ је афирмација туристичких вредности и могућности Србије. Законом је регулисан рад и туристичке организације аутономне покрајине, као и туристичких организација јединица локалне самоуправе.

У свету је уобичајено да се оснивају туристичке организације на нивоу региона, подручја или области. Из непознатих разлога, решење о регионалним туристичким организацијама, према закону из 2005. године, изостављено је у Закону о туризму из 2009. године и уместо тога предвиђено само постојање покрајинске туристичке организације. Оснивање локалних туристичких организација (ЛТО) у Србији иде веома споро. До 2009. године у Србији су укупно формиране 103 туристичке организације јединица локалне самоуправе (ЛТО), од чега у Војводини 31 организација, што је прилично недовољно према искуствима других земаља.

Туристичка организација Војводине (ТОВ), као и ТОС, има искључиво маркетиншку мисију. Свој програм и планове промотивних активности усклађује са Стратегијским маркетинг планом и плановима и програмима ТОС-а. Она треба да координира активности привредних и других субјеката на територији Војводине, али искључиво у вези промоције туризма, затим прикупља све врсте туристичких информација ради обавештавања јавности, обезбеђује информативнопропагандни

5 Закон о туризму, "Сл. гласник РС" br 35/94, 48/99, 45/05 i 36/09.: Закон о туризму регулише деловање у овој области: начин планирања развоја туризма, организације за промоцију туризма, рад туристичких агенција, као и друге активности од значаја за развој туризма. Овим Законом дефинисана је форма организација за промоцију туризма (Национална и локалне туристичке организације), њихов делкруг рада и могућност повезивања и координације рада. Чланом 29. Закона о туризму прописано је да промоцију туризма обављају: Туристичка организација Србије, туристичка организација аутономне покрајине и туристичка организација јединице локалне самоуправе. Промоцију туризма могу обављати и туристичке организације регије које оснивају две или више јединица локалне самоуправе.Туристичке организације из члана 29. овог закона послују у складу са прописима којима се уређују јавне службе. У погледу права, обавеза и одговорности запослених у туристичким организацијама из става 1. овог члана, примењују се прописи који се односе на установе из области јавних служби.Чланом 40. Предвиђено је да Туристичка организација, уз сагласност оснивача, у циљу планирања, координације и управљања туристичким активностима, може са другом туристичком организацијом, привредним друштвом, другим правним лицем и предузетником који обавља делатност из области саобраћаја, туризма, угоститељства, промета робе и услуга, културе, спорта, информисања, конгресних и сајамских активности, основати организацију за оперативне, маркетиншке и промотивне послове. Делокруг рада и начин финансирања, као и међусобна права и обавезе туристичке организације и оснивача из става 1. овог члана уређују се уговором.

15 |


материјал и предузима друге активности на промоцији туризма у складу са оснивачким актом и статутом.

На локалном нивоу, мисија ових туристичких организација законски је постављена према моделу локалне дестинацијске менаџмент организације (ДМО) што се може сматрати изузетно добрим решењем. Поред маркетиншких активности, туристичке организације јединица локалне самоуправе (ЛТО) све више уводе и функције и задатке који су од великог утицаја на унутрашњи развој дестинације, односно на раст конкурентности и одрживост дестинације.6

Законом о туризму остављена је могућност да туристичка организација, у циљу планирања, координације и управљања туристичким активностима, може са другом туристичком организацијом, привредним друштвом, другим правним лицем и предузетником који обавља делатност из области саобраћаја, туризма, угоститељства, промета робе и услуга, културе, спорта, информисања, конгресних и сајамских активности, да оснује организацију за оперативне, маркетиншке и промотивне послове. Предвиђено је да ови субјекти (стејкхолдери) међусобне односе уређују посебним уговором, што није ништа друго него уговор о партнерству на дестинацији субјеката из различитих сектора.

И док на националном и покрајинском нивоу постоје туристичке организације које су искључиво организације за промоцију и маркетинг, дотле на локалном нивоу постоје ДМО које су формално, такође, маркетиншке, али по делокругу послова које обављају, све више постају организације за менаџмент, јер уз послове промоције туризма локалне самоуправе, већ обављају и одређене менаџмент активности. Важно ће бити да се ове, законом утврђене активности, конзистентно проводе у пракси и да се временом проширују на све аспекте раста, јачања конкурентности и одрживог развоја дестинације. Решење у будућности треба тражити у јавно-приватним партнерствима према најуспешнијим моделима дестинацијске менаџмент организације у свету. Међусекторска партнерства најчешће и почињу успостављањем маркетинг алијанси на дестинацији, а онда се продубљују и проширују на друге области.

На територији АП Војводина, од укупно 45 градова и општина, локалне туристичке организације су формиране у 33 града и општине (73% јединица локалне самоуправе), и то у свим градовима - Нови Сад, Панчево, Сремска Митровица, Сомбор, Суботица и Зрењанин, и у следећим општинама: Алибунар, Апатин, Бач, Бачка Паланка, Бачка Топола, Бачки Петровац, Бечеј, Бела Црква, Инђија, Ириг, Кањижа, Кикинда, Ковачица,

6 Занимљиво је мишљење Ен Полок (Dr Ann Pollock, извршни директор, The Pembridge Group (UK)), која туризам упоређује са великим организмом без мозга, па каже да су организације које се баве дестинацијским маркетингом у јединственом положају јер могу одиграти улогу "мозга", али ће за то бити потребно развити "памћење" (садржај), "нервне путеве" (везе) и "аналитичке способности" (софтверска средства помоћи). "Дестинације које могу развити "дигитални нервни систем" јесу оне које могу еволуирати од остарелих диносауруса у окретне сисаре који су способни прилагодити се свим претњама и приликама новог миленијума." (Другим речима, туристичке организације задужене за дестинацију морају своју донедавно основну, али често и једину маркетиншку функцију, заменити управљачком функцијом у којој ће наравно маркетинг и даље имати важну улогу, али свакако не и једину); CISET међународна конференција (1999): Од дестинације према дестинацијском маркетингу и менаџменту: обликовање и репозиционирање туристичких производа, Венеција, Италија, цитирано у: Добре, Р. (2004): Менаџмент туристичке дестинације, Шибеник, стр. 21.

16 |


Ковин, Мали Иђош, Нови Бечеј, Оџаци, Опово, Сента, Србобран, Сремски Карловци, Шид, Темерин, Тител Вршац, Жабаљ и Житиште.

2.1. САРАДЊА КУЛТУРНОГ И ТУРИСТИЧКОГ СЕКТОРА, ПРИСУТНИ ПРОБЛЕМИ И НАЧИНИ ЊИХОВОГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА

17 |


Уколико се говори о развоју туризма у Војводини, треба превасходно поћи од тога да су у протеклих неколико деценија, обележене бројне осцилације. У будућности би требало очекивати да туризам у Војводини подстакне позитивне утицаје на стање животне средине у ширем смислу, односно, на еколошке, друштвене и економске компоненте. То се односи на афирмацију и популаризацију природних вредности, пре свега кроз очување заштићених природних добара и хидролошких ресурса. Туризам би требало да уређењем простора приближи кључне природне вредности свим заинтересованим категоријама. Неопходно је и уређивање споменичког наслеђа Војводине, пре свега руралних и градских амбијенталних целина, које су посебно осетљиве на стихијске реализације урбанизма. Потенцијално негативне утицаје би требало избегавати кроз пажљиво планирање туристичко-угоститељских садржаја и активности. У будућности би се озбиљније требало бавити питањем носећег капацитета, нарочито у заштићеним природним добрима. Предмет анализа не би требало базирати само на бројном стању туриста и излетника, већ и на квалитету доживљаја. Такође, неопходно је више пажње посветити зонирању туризма, кроз потребу да се у циљу заштите средине издвоје зоне смештајних капацитета и туристичких активности.

Иако је самом карактеру туристичког производа иманентна потреба сарадње сектора културе и сектора туризма та чињеница се посебно наглачава од 80-тих година 20. века, од када се и употребљава синтагма културни туризам. Може се рећи да је то време постмодерног туристе, када се све више брише граница између културе и туризма. С друге стране и на културу се гледа на један нови начин када се култура не посматра само као буџетски трошак, већ се покушавају пронаћи начини да и она буде извор прихода.

У пракси се показују проблеми у планирању и имплементацији квалитетних културно-туристичких програма услед фрагментације одговорности за културно-туристички сектор, недеовољне организованости сарадње на свим нивоима, несигурности у финансирању пројеката и недовољној креативносту у развоју културно туристичких пројеката. Разлози се донекле налазе у релативној „младости“ овога сектора па је ту значајнија улога државе још увек неопходна. Као све присутни осећају се проблеми у вези са недовољно развијеним системом културних статистика и тек у новије време се придаје већи значај праћењу културних статистика, али не постоји целовито, чак ни периодично праћење броја посетилаца културних установа међу којима има доста туриста. Недовољно је знање о сопственој баштини и недовољна свест о њеној вредности, а још више недостаје осећање баштине као туристичког ресурса. С тим у вези је и непостојање одговарајућих саветодавних институција за организаторе културних пројеката, односно никад довољно едукације из обе области и сарадње да би се одговорило захтевима нових тржишта која траже све комплексније производе, а тиме и мултидисциплинарни приступ.

У области културног сектора је нужно да се схвати да културни ресурси имају велики значај у туризму, да туристичка индустрија делује према тржишним начелима пословања, али да не врши пуку комерцијализацију културних добара, већ је она и начин комуникације и привлачења већег броја посетилаца. Културна добра могу служити посетиоцима на исти начин као и локалној заједници, што у великој мери повећава њихов домет. У области туристичког сектора треба схватити да сви

18 |


културни локалитети нису културно-туристичке атракције, и идентификовати оне који то јесу и одредити прикладност њихове понуде за туристе.

Туристичке организације постоје у скоро три четвртине општина у Војводини док њих око 14 нема ове туристичке субјекте (од преко четрдесет општина).7 У приказу бр.1. у наредном делу овог рада биће представљена структура поменутих градова/општина према ономе што се од стране представника туристичких организацаија сматра имиџом, с тим што су добијени подаци резултат анкете спроведене међу представницима туристичких организација у Војводини.

Приказ бр.1. Структура градова/општина у Војводини према ономе што се од стране представника туристичких организација сматра имиџом8

26.4%

10.3%3.5%

18.4%10.3%

2.3%

6.9%3.5%

2.3% 16.1% фестивали и манифестацијенематеријална баштинајединствена гастрономијаспоменици културе, налазиштацркве и манастиригостопримљивостбогата и значајна историјазначајне историјске личностибогат и динамичан културни програмприродна богатства

Манифестације и фестивали према мишљењу туристичких организација граде имиџ већине општина и градова у овом региону, док се знатно ређе у тој улози види нематеријална баштина, и све оно што би могло да чини специфичан културно-туристички амбијент (историјске личности, гостопримљивост, гастрономија).9

Туристичке организације Војводине сматрају да су оне боље упознате са радом културних актера него што су субјекти у култури упознати са радом организација, те сматрају да би установе културе требало више да се отворе ка туристичкој промоцији, што је и представљено у приказу бр. 2.

Приказ бр.2. Отвореност сектора културе ка туризму и обратно и сарадња туристичких организација и установа културе10

7 https://www.naslovi.net/2009-02-05/dnevnik/anticevi-dani-zasenili-regulacione-planove/1027605, датум приступа 05.10.2012.8 http://www.spriv.vojvodina.gov.rs, датум приступа 06.10.2012.9 http://www.spriv.vojvodina.gov.rs/spriv_files_for_download/MSTV-revizija.pdf, датум приступа 06.10.2012.10 Исто, http://www.spriv.vojvodina.gov.rs

19 |


Упознатост туристичке организације са културним актерима

Упознатост културних актера са радом туристичких организација

79.3%

62.1%

20.7%

37.9%

добра недовољна

22.2%

26.4%

19.4% 8.3% 23.6

%креирање туристичке понудезаједнички наступи на сајмовимарад на заједничким пројектимаконкурисање са пројектима код потенцијалних финансијера

Сарадња туристичких организација и установа културе у највећем делу односи се на заједничке наступе на сајмовима и сличним манифестацијама и промотивне активности као што су: штампање водича, интернет презентације и слично. Тек на трећем месту према броју одговора налази се сарадња на креирању туристичке понуде, а на четвртом сарадња на пројектима најмање заступљени вид сарадње конкурисање са заједничким пројектима код других финансијера.

Готово све туристичке организације опредељују се за развој културног туризма, а као најразвијеније његове области наводе се манифестациони и културно-историјски туризам, што се и види у приказу бр. 3. у наредном делу овог рада.

Приказ бр.3. Најразвијеније области културног туризма према представницима туристичких организација11

18.9%

9.8%

6.1%9.1%19.7%

12.9%

4.5%3.0%

11.5%4.5% Културно-историјскиМузејскиУметничкиВерскиМанифестациониЕтно-туризамЕдукативни/конгресни

Ови подаци су посебно интересантни и битни пре свега за даље изучавање на тему повезивања стваралаштва и институција културе са туристичким организација, односно за сарадњу културног и туристичког сектора у Суботици као једној од најпожељнијих туристичких дестинација у Војводини, и о томе ће детаљније бити речи у наредном делу овог рада.

3. САРАДЊА КУЛТУРНОГ И ТУРИСТИЧКОГ СЕКТОРА 11 Исто, http://www.spriv.vojvodina.gov.rs

20 |


СУБОТИЦЕ У ЦИЉУ РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА3.1. КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ У ФУНКЦИЈИ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА СУБОТИЦЕ

Туристичка привреда општине Суботице, према основним економским индикаторима, даје маргиналан допринос укупном економском развоју. Наиме, статистички показатељи за претходних пар година упућују на могућности да се туризам као грана привреде општине Суботица, сврста у директне и мултипликоване генераторе економског развоја12.

Развој културног туризма Суботице омогућује активирање традиционалне и савремене културне баштине. У том смеру се креће и развој туризма у Суботици. Наиме, Суботица је културни центар и град културних манифестација. Културни туризам има велику улогу и важност у креирању туристичког производа Суботице. Током године у Суботици се одржи неколико стотина културних манифестација и оне имају најзначајнију и доминантну улогу у туристичкој промоцији града и које су углавном намењене домаћим посетиоцима, а могу да имају улогу у међународној туристичкој промоцији, уобличавањем у туристички производ.13

Културни идентитет града представљају историјске чињенице, тј. историја настанка и развоја града, васпитање, традиција, архитектура, установе културе, универзитети, културне манифестације и догађаји, креативни и познати уметници који представљају овај град и у свету. Тако су међународне и друге културне манифестације део културног идентитета града и једна су од кључних и полазних тачака у промоцији Суботице као туристичке дестинације, а имајући у виду атрактивност манифестација, атмосферу, различиту публику, разноврсност програма, стваралачко богатство и модерне уметничке тенденције.

Како би се стекао увид колика је посећеност Суботице у односу на друге градове у Србији, у наредном делу рада биће представљена табела у којој су дати подаци о укупном броју посета и ноћења, како домаћих тако и иностаних туриста.

12 У току 2011 год. посете страних и домаћих туриста дестинацији Суботица, у односу на претходних десет година, увећане су за 53 индексна поена, док је у истом периоду на нивоу Републике Србије остварен пораст од само једног индексног поена. Категорија ноћења домаћих и страних туриста наведене дестинације, показује пораст од 12 индексних поена, са релативним већим растом код иностраних гостију, док је на нивоу Србије остварен пад од 2 индексна поена: s.tims.edu.rs/sr/.../67-menadzment-turisticke-destinacije?...subotica&start, датум приступа 10.10.2012.13 Туристичка организација града Суботица се током марта 2012. године представила на два сајма: Међународном сајму туризма у Будимпешти и на највећем светском сајму туризма и туристичкој берзи у Берлину. Туристичка организација града Суботица је у току марта, преко партнера из Сегедина, делила свој пропагандни материјал и на Сајму туризма у Печују. Такође, планира да преко Туристичке организације Војводине пошаље свој пропагандни материјал и на сајмове туризма који ће се организовати током марта у Нишу и у Сарајеву чиме би се заокружиле сајамске активности пред летњу туристичку сезону, а све у циљу привлачења туриста у Суботицу и на Палић; на интернет страници: http://www.subotica.com/vesti/turisticka-organizacija-subotica-ceka-turiste-id10262.html, датум приступа 10.10.2012.

21 |


Табела бр.1. Остварена ноћења иностраних и домаћих туриста у изабраним туристичким местима

Табела бр.2. Остварена ноћења иностраних и домаћих туриста у Суботици у 2011. год.

22 |


Изабрана места Доласци домаћих туриста

Ноћења домаћих туриста

Доласци иностраних

туриста

Ноћења иностраних

туристаСуботица 22543 35145 13004 26215

Палић 11584 23969 5463 8830

О томе, колико манифестације и фестивали као и поједина стваралаштва и институције Суботице појединачно доносе туриста, домаћих и страних биће разматрано у наредном делу овог рада.

3.1.1. Културна стваралаштва/институције у Суботици

Богатство компактних урбаних и руралних историјских средина, материјално и нематеријално наслеђе различитих историјских епоха, етничких и верских заједница, представља значајну предност у погледу развоја културног туризма Суботице. Међутим, музеји и галерије, представљају најатрактивније институције за понуду туризма, и за њих постоје одређене летке и брошуре дистрибуиране у туристичким организацијама, туристичким информативним центрима и хотелима, међутим требало би их издавати у већем броју да би се потпуније задовољиле туристичке потребе.

Музеји носе највећи потенцијал у развоју културног туризма, и подизању конкурентности дестинације. Они су ти који воде бригу о непокретном наслеђу, али истовремено могу испричати и причу о легендама, обичајима и митовима краја у ком се налазе. Како би се урадила компарација Суботице са осталим градовима у наредном делу рада у табели бр.3. је дат приказ броја посетилаца у најзначајнијим музејима у Војводини.

Табела бр.3. Укупан број посетилаца годишње у најзначајнијим музејима у Војводини за период од 2005-2009 године

МУЗЕЈ 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.музеј Војводине у

Новом Саду 42670 110836 67000 83497 57700

Музеј града Новог Сада 52127 60207 46638 40987 39829

Градски музеј у Суботици 11028 7810 пресељење од јуна 6955 10687

Народни музеј у Зрењанину 32534 85556 82647 82964 67522

Градкси музеј у Сомбору 9500 10000 6500 9000 6000

Народни музеј Кикинда 14377 18642 14124 16382 24115

Музеј Срема у С. Митровици 13435 23095 16893 14890 11831

Извор: Подаци из евиденције музеја

Слика бр.3. Градски музеј Суботица

23 |


Градски музеј Суботице је музеј комплексног типа са археолошком, етнолошком, историјском, уметничком, природњачком збирком и збирком легата. Музеј редовно припрема различите изложбе, или је домаћин гостијућим изложбама. Музеј се налази у сецесијској палати. Поред овог музеја у Суботици је још посебно интересантна и Галерија модерне уметности, која је утемељена пре више од 40 година и чува око 1200 дела значајних југословенских аутора друге половине XX века (сликарство, графика, скулптура, керамика). Галерија приређује самосталне и колективне изложбе, ауторске пројекте, програме из међународне сарадње. Галерија се налази у једној од најлепших сецесијских палата у Суботици, у Палати Рајхл. Затим ту су још и Галерија Отвореног универзитета, званична галерија Винко Перчић, Продајна галерија-сувенирница... Када је у питању сарадња ових институција културе са локалном туристичком организацијом, у бројним спроведеним истраживања објављених у разним часописима, дневној штампи и на интернету, ова сарадња се оцењује као задовољавајућа, с тим што је занимљиво да не постоји институција која сарадњу културе и туризма у свом граду оцењује као одличну.

Из табеле бр.3. се види да је градски музеј у Суботици у периоду од 2008-2009. године после пресељења удвостручио број посетилаца, међутим број посетилаца у Суботици као и у Сомбору налази се у знатно мањем броју у односу на остале градове Војводине. Поставља се питање: Зашто? Због занемареног маркетинга. Иначе занемарен маркетинг у институцијама културе тј. недостатак атрактивних вишејезичних брошура, занимљивих сувенира и боље коришћење интернета за промоцију и продају програма-производа институција, може да има врло негативне последице на развој туризма одређене дестинаце. Исто као и не довољно развијене стратегије привлачења публике-туриста. Те проблеме решава тржишно оријентисана филозофија културних установа, и њихов менаџмент који треба да препознаје културни туризам као грану индустрије културе.

С друге стране када су у питању манифестације и број туриста које оне доносе Суботици, првобитно треба истаћи да у постојећој туристичкој понуди, манифестациони туризам представља врсту туризма која може да допринесе повећању обима туристичке потражње, посебно према природним и антропогеним вредностима туристичког места или региона.14 Свака заједница, пратећи процес идентификације

14 Бјељац, Ж. (2006): Теоријско методолошке основе манифестационог туризма, Београд, Штампано финансијским средствима Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије, Београдна: http://www.gi.sanu.ac.rs/pdfpi/GIJC_PI_67_Zeljko_Bjeljac_srp.pdf, стр.7.

24 |


својих различитости, капацитета и наслеђа има услова да успешно организује уникатну манифестацију.

Слика бр.4. Манифестације у Србији

У зависности од тога шта се прославља, манифестације у Суботици имају свој специфичан карактер и садржину (организовање приредби са уметничким, забавним, спортским, привредним, верским и образовним садржајем од локалног (у оквиру туристичког места) до глобалног, светског значаја.

Пример је фестивал „Summer3p“ који се први пут одржао 2003. са циљем да се младима у окружењу пружи квалитетан забавни програм и омогући продор светских трендова у области музике, филма, моде и стила. Од свог оснивања па до 2012. године одржано је десетак фестивала. Осим квалитетног музичког програма по коме је фестивал постао познат, садржи и велики друштвени и културни пројекат од којих се нпр. издваја пројекат „Насмеши се Суботици“ који је обухватао шетњу градом стазама сецесије са намером да се промовише историјат, културно и архитектонско богатство стила сецесије као и очување аутентичности традиције и културне баштине. Фестивал сваке године посети неколико хиљада људи и то свакако значи да је фестивал после свих година успео да створи одређен позитиван имиџ и вредност пре свега за Суботицу.

Од осталих посећених манифестација у Суботици истакла се и манифестација поводом обележавања 15. октобра „Међународног дана сеоских жена“. Након Новог Сада, Сомбора и Инђије, Суботица је четврти град у коме се одржава „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“. На манифестацији је учествовало око 150-женских сеоских удружења из 40 општина и градова Војводине које својим производима и аутентичним рукотворинама представљају туристички, економски и привредни потенцијал руралних средина у Војводини. Уколико се каже да се Војводина највише поноси лепотом различитости, мултикултуралношћу, шаренилом свега онога што чине и остварују њене националне заједнице, онда су управо „сеоске жене“ најбољи промотери свега тога, а туристичке организације најбољи начин њихове презентације.

25 |


Неколико манифестација „отвореног типа“ у Суботици имају међународни карактер, и привлаче велики број страних туриста, а то су: Фестивал европког филма Палић, или Међународни фестивал позоришта за децу, који се рангира међу пет најуспешнијих и најзначајнијих у тој бранши на свету. Захваљујући овим свим осталим манифестацијам у Суботици према подацима Републичког завода за статистку, долазак туриста у Суботицу је од јануара до маја 2011. године повећан за чак 23,4% у односу на исти период прошле године, и износи укупно 15.253 туриста, а број ноћења повећан је за 16.2%, са укупно 26.325 ноћења. То значи да туристи у просеку остају у граду 1,73 дана. Најинтересантије од свега је што је од укупног броја туриста који дођу у Суботицу број странаца највише скочио. Тај број је повећан за 49,7%.

Сматра се да се мањи приходи остварују у пансионској од оних у ванпансионској потрошњи. Она остварује велике приходе током различитих врста манифестација, које у општини Суботица почивају на основама потенцијала етнографског наслеђа (ЈП “Палић-Лудош”, 2000). Најпосећеније трају само један дан, као што је, на пример, традиционални Првомајски уранак на Палићу. На другом месту по посећености су спортске манифестације на пример, палићки Пливачки маратон, Традиционални међународни риболовачки куп, Отворено првенство Суботице у једрењу на води. Од манифестација које трају више од једног дана, најпосећенија је Међународни филмски фестивал и Суботички сајам (Бјељац, 1999).

Бројеви посетилаца се процењују, јер званична статистика нема начина да их у потпуности региструје. Процене су субјективне и непоуздане, али у недостатку других података драгоцене. Званична статистика публикује податке о броју долазака туриста и остварених ноћења, на основу чега се рачуна туристички промет. Она не поседује методологију по којој би се могли идентификовати облици туризма, мотиви због којих би се одређени туриста задржао на одређеном месту.

Највећи број иностраних посетилаца долази из средњеевропских држава: Мађарске, Чешке, Словачке, Немачке, Пољске и Аустрије (ЈП “Палић- Лудош, 2000). Од регистрованих туриста у Србији 2002. године сваки 42. страни и сваки 54. домаћи туриста је остварио ноћење или у Суботици или на Палићу према Републичком заводу за статистику.

Страни туристи су до увођења економских санкција остваривали више ноћења у односу на домаће туристе. Дуже задржавање страних туриста у односу на домаће настављено је након НАТО агресије, 1999. Дужине боравка регистрованих туриста крећу се између једног и два дана, што указује да већину чине транзитни туристи, а не они који су ту дошли да проведу одмор. Регистровани промет граничног прелаза Хоргош у време постојања СФРЈ, 1990, за годину дана је износио 12.635.846 путника. Транзитни туризам ипак није толико развијен. На пример, за време одржавања летњих олимпијских игара 2004. године у Атини, очекивао се велики број туриста из средње, али и из других крајева Европе, који су требали да прођу кроз општинску територију. До тога није дошло. Балкански магистрални путни правци остали су празни. Непопуларне цене олимпијских улазница смањиле су број потенцијалних туриста. Туристи веће платежне моћи су били у могућности да приуште и удобнији, ваздушни саобраћај. Аутопут углавном користе превозници људи и добара, чије намере нису туристичке природе.

26 |


Статистика их бележи само онда када остваре ноћење. Будућност транзитног туризма је неизвесна, с обзиром на то да се савремени европски трендови крећу у правцу развијања брзих пруга, које настоје да превезу у што краћем временском интервалу путнике, пружајући им све услуге у возу, без потребе заустављања15. Само агресивна маркетиншка активност, атрактивна и квалитетна понуда са присупачном ценом могу да привуку и задрже “туристе на друмовима Србије”. Ове године 2012. у првих пет месеци повећао се број туриста у Суботици, док на Палић долази мање туриста него лане показали су подаци Републичког завода за статистику. За првих 5 месеци 2011. године, Палић је посетило 6473 туриста, што је пад од 3,7 одсто у односу на исти период прошле године, објавио је Републички завод за статистику.

Колики је допринос туристичке организације у свему томе, као и улога манифестација, музеја и осталих ствалаштва у Суботици, биће детаљније речи у наредном делу овог рада.

3.2. ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СУБОТИЦЕ

Када је у питању град Суботица, првобитно треба истаћи да је овај град „Бренд лидер“ 2012. године. Наиме, град Суботица добитник је признања „Бренд лидер“ за 2012. годину у категорији „Град будућности у југоисточној Европи“. Награда је уручена у оквиру Бренд конференције, осме по реду, која је маја 2012. године у београдском

15 Ковачевић, Т. (2006): Монографија општине Суботица, Универзитет у Новом Саду, ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад

27 |


Сава центру окупила лидере туристичке индустрије из региона под слоганом „Туризам - прогресивни бренд региона“.16

У Суботици је одржан и радни састанак за израду заједничке стратегије развоја туризма у Суботици, Сомбору и Сегедину. У току је и реализација прекограничног ИПА пројекта под називом: “Удружене иницијативе развоја туризма заснованог на заједничком наслеђу, сецесији”. Иницијатор пројеката је Туристичка организација града Суботице у даљем тексту ТОС17, а носиоци су Непрофитни туристички д.о.о. “Сегедин и регија” и град Суботица. У оквиру пројеката је планирана израда Заједничке стратегије развоја туризма микро-регије која је поверена Отвореном универзитету.

Активности ТОС-а су подељене у три категорија:

1. Информативно-пропагандне и промотивне (организације спецајлних радио и TВ емисија о туризму, наступи на сајмовима и берзама туризма, сервисирање сајта са туристичким информацијама...);

2. Издавачка делатност (издавање туристичких водича и информатора за округ и општину, издара туристичких и промо филмова, планова града, разгледница, сувенира са обележјима града и околине...);

3. Манифестације (организација привредно-туристичких и културно-забавних манифестација...).

Туристичка организација Суботице је иницирала израду концепта промоције културних манифестација Суботице у склопу кандидатуре за Европску престоницу културе. То довољно говори о добро уоченој туристичкој предности Суботице у промоцији кроз културне манифестације и фестивале који су својим квалитетом и бројним посетиоцима, учиниле Суботицу препознатљивом културном дестинацијом на туристичкој мапи Европе.

Туристи када дођу у Суботицу обично се одушеве центром града. Сецесија је посебан уметнички правац који се одразио пре свега у високој уметности архитектуре, сликарства и скулптуре али у примењеној и декоративној уметности. Настао је када је нагло почела да се развија привреда и као реакција против привредне цивилизације крајем XIX века. Доминирају форме у орнаменту као што су цвет, лист, људска и животињска тела. Суботица и Сегедин су градови богати културним наслеђем, где се посебно истичу зграде грађене у стилу сецесије. Представници туристичких организација, локалних самоуправа, хотелијери и други туристички радници окупили су се у Суботици како би израдили стратегију за развој туризма. Циљ је да се туристи задрже више од два дана у Суботици и Сегедину. Суштина пројекта је културно наслеђе као заједничка основа за креирање јединственог туристичког микро-региона Сегедин-Суботица-Сомбор са заједничком развојном стратегијом, презентацијом и наступом.

16 http://www.suboticainvest.com/vesti/subotica-brend-lider-2012-godine.html, датум приступа 06.10.2012.17 У жељи да помогне свим посетиоцима који долазе у Суботицу, Скупштина града је основала Туристичку организацију града Суботице и она од марта 2010. представља полазно место за све посетиоце, туристе и учеснике разних манифестација; http://meetinsubotica.rs/sr/o-nama, датум приступа 05.10.2012.

28 |


Да ли туристичка организација Суботице води евиденцију посећености? Одговор се може добити у евиденцијима свих туристичких организација које су Републичком заводу за статистику18 доставиле податке о посећености, у периоду од 2008. до 2010. године у културним богатствима и природним лепотама Војводине уживало је 1.838.834 посетилаца. Од тога највећи део, чак 87,6% чине домаћи туристи. Број туриста у овом региону стално расте, и то како домаћих тако и страних, и највећи део се односи на Суботицу и Палић. У 2010. је забележен пораст од чак 15%. Можда је и одговор на то постојање туристичких рута које представљају установљен или одабран правац путовања који се састоји од места значајних у културном и историјском смислу, као и природних или геолошких богатстава, и укључује видиковце, места за одмор и интерпретацију значаја и карактеристика локалитета. Иначе, за развој туризма уопште, те тако и за унапређење културног туризма неопходно је да постоје руте које се нуде туристима и на занимљив начин представљају и воде посетиоце кроз све значајне тачке и периоде на туристичкој мапи једног града/општине, али и шире, кроз више градова или кроз читав регион.

Када је реч о културном туризму Војводине, највећи број културно-туристичких рута има Суботица као културно-историјски центар са веома богатом историјом. Приметно је да градови који имају културно-туристичке руте не излазе из граница локалних капацитета. У 18 градова/општина туристичке организације нису развиле своје културно-туристичке руте, али је 15 организација изнело предлоге развоја рута.

Ипак, чини се из приложеног да туристички делатници често нису сигурни шта се подразумева под појмом туристичке руте. Међутим, Србија је млада туристичка земља па су и сами појмови још недовољно коришћени у свакодневном раду организација.

Следеће питање које се може поставити је какво је задовољство представника туристичке организације Суботице смештајним капацитетима? Задовољство је као и код већег броја трустичких организација Србије, у границама задовољавајућег. Иначе, највећи број туристичких организација није задовољно бројем кревета које имају на располагању, а потом и стањем у којем се постојећи капацитети налазе. Једна од највећих потешкоћа је и немогућност смештаја већих туристичких група (преко 50 особа).

Када је у питању промоција, туристичка организација Суботице има своју интернет презентацију, као и активности на друштвеним мрежама на Facebook-у и Twiter-у. Поред тога садржај је доступан на на српском и енглеском језику.

Међутим, поред наведених предности постоје и одређени проблеми организације, а то су питања везана за буџет и буџетирање. Иначе општи проблеми за развој културног туризма из угла туристичких организација у нашој земљи су следећи:

непостојање стратешких докумената у сферама културе и туризма; недовољно средстава за туристичку промоцију баштине; не(пре)познавање целокупног културног богатства у граду/општини; непостојање тема културног туризма које би биле основ за креирање идентитета

града/општине;

18 webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/.../Turizam/.../SMET015030C.p, датум приступа 10.10.2012.

29 |


недовољно атрактивни програми и презентације; недовољна сарадња установа културе, организација у култури итуристичких

организација на промоцији наслеђа; недовољна сарадња са приватним сектором; недовољни/неадекватни смештајни капацитети.

Туристичка организација Суботице издала је свој програм са 20 манифестација које имају најдужу традицију на овом просторима. Међународно такмичење у стандардним и латино плесовима, Гитар опен фестивал, Ноћ музеја, Етно фест, Фестивал европског филма, Дужијанца, Интеретно фестивал, Дан града, Бербански дани су само неке од манифестација које година привлаче туристе у Суботици и на Палић својим занимљивим и добро осмишљеним програмима. На Агенди која је урађена за целу земљу као најстарија манифестација обележена је “Смедеревска јесен“ од 1888. године, а Суботица се везује за 1893. године када последњег викенда августа више хиљада људи креће на молитву на “Проштење на Бунарићу”. Агенда ће омогућити грађанима да знају где и када се која културна манифестација одржава.

Агенда, која садржи детаљне описе и фотографије манифестација урађена је на српском језику за сада, а у плану је да се преведе на енглески. Манифестације са националним значајем које доприносе презентацији наше културе у свету и ће имати подршку министарства и државе.

Јединствену базу културних манифестација је креирао Завод за проучавање културног развитка. Агенда омогућава да се на једноставан начин претражују манифестације према називу, месту или времену одржавања, као и години оснивања и врсти манифестације. Највећи проценат одиграва се на простору Војводине, а више од половине ових догађаја 56,9 одсто основано је током претходне деценије.

Туристичка организација Суботице у јануару 2012. године, организовала је и изложбу "Слика од сламе"19 у просторијама Туристичке организације Србије и туристичку презентацију дестинације са нагласком на „Пут вина“. „Слика од сламе“ је аутентичан ликовни изражај, израстао на темељима традиционалног начина плетења предмета од сламе, који се и данас развија у Суботици и њеној околини. Зачетак те врсте стваралаштва веже се за вештину плетења украса од сламе - перлица и прстења, којом су се забављале девојке чувајући животиње на стрништима након жетве. Оно што слике од сламе чини јединственим је тродимензионални ефекат и специфичан начин израде плетива сачуван у изворном облику. Слике настају грађењем рељефних облика плетењем, линеарним низањем и лепљењем сламе на подлогу. Теме су везане за салаше, буњевачке обичаје и равничарске призоре. Дела сламарки обишла су свет, а од својих почетака побуђују велико занимање стручњака и љубитеља наиве али и свих посетилаца Суботице који сувенире, израђене у тој техници препознају као аутентично дело карактеристично само за подручје Суботице. Слике, честитке, накит, слике, украсне предмете веома радо купују и носе у свет, представљајући тиме традицију тог града и онима, који остану затечени лепотом и прецизношћу вредних руку суботичанки.

19http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/izlozba-subotickih-slika-od-slame-ubeogradu_296451.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvKultura+%28RTV+Kultura%29, датум приступа 10.10.2012.

30 |


Туристичка организација града Суботице утиче на одрживи развој културног туризма и на основу појединих конкурса, као што је био нпр. конкурс за избор еколошко-туристичког сувенира града, у 2010. год.20 Овим путем, Туристичка организација Суботице је покушала да добије једну нову линију производа која би задовољила нове захтеве туристичког тржишта, а који би истовремено били одраз традиције, културе, историјске и материјалне баштине града Суботице и околине. Према туристичкој организацији града Суботице ови сувенири требали су да буду рађени по еколошким стандардима и на тај начин би се патентирали сви сувенири града, као еколошки.

Туристичка организације Суботице представља и друге најзначајније манифестације и најављује дешавања на свом штанду, путем своје интернет презентације, путем штампаног материјала и других видова промоције, и на тај начин утиче на унапређење културног туризма Суботице.

3.3. КУЛТУРНИ ОДНОСИ, УМРЕЖАВАЊЕ И САРАДЊА

Културни односи успостављају се спорадично, већином засновани на иницијативама уметника, појединачним манифестацијама или културним институцијама, без јасне визије значаја презентације културног стваралаштва и његове афирмације у регионалном, националном и међународном контексту. Један број манифестација и пројеката не показује систематичност у приступу, нити артикулисане наративе у односу на промовисање специфичног локалног уметничког израза. Културна дешавања (фестивали, програми, манифестације и сл) често се одвијају неплански, тако да долази

20 http://www.srbija.travel, датум приступа 10.10.2012.

31 |


до временског преклапања, што се одражава на посећеност и друге пратеће ефекте. Већина манифестација усмерена је на представљање и покушај вредновања ужичког стваралаштва на регионалном, националном и међународном плану, а изоставља се потреба анимације и промоције у циљу стварања одрживих тржишних система за валоризацију стваралаштва (нпр. филмског, књижевног стваралаштва). Значајно ограничење ефикаснијем регионалном укључивању ужичке културне сцене представља затвореност Града за ширење културних садржаја и недостатак умрежености са туристичким атракцијама у непосредној околини и ближем окружењу.

Потребан је нови приступ у развоју стратегија успостављања културних односа, умрежавања и сарадње, где креативна продукција носи велики потенцијал у презентацији вредности и специфичног креативног израза својственог ужичком стваралаштву. Треба тежити ревидирању досадашње праксе у области културних односа и настојати да се канали дифузије прошире, као и облици учешћа на регионалном, националном и међународном плану у виду форума, дебата, конференција, те интегришу савременије и опсежније анимационе технике у њиховој реализацији.

Претпоставке за унапређење стања у овом погледу су већа отвореност Суботице за ширење културних садржаја на регионалном нивоу, те стварање системских услова за повећање мобилности уметника, културних ствараоца и програма (нпр. формирање фонда за мобилност у култури или конкурс за већу мобилност уметника). У наредном периоду највећи значај првенствено треба дати преласку са пасивних и промотивних активности регионалне и међународне културне сарадње, на системски осмишљену и активну политику културне дипломатије. С тим у вези, треба тежити увођењу различитих начина планирања и подстицања краткорочних и дугорочних програма и пројеката међународне сарадње (подједнако на нивоу појединачних иницијатива релевантних културних актера, мрежа, партнерстава, а потпом институционализовано, као и путем програма моблиности-конференције, усавршавање, семинари, предавања, такмичења и сл.

Такође је неопходно тежити успостављању боље комуникације са Комисијом за сарадњу са градовима при Скупштини Града Суботице и Службом протокола, те јачању културне компоненте како у постојећим програмима братимљења/сарадње са другим градовима како у земљи тако и у иностранству тако и у будућим иницијативама које се на нивоу града на овом пољу предузимају.

Према истраживањима Европског института за туризам из Трира (Немачка), критеријум за избор туристичке дестинације од стране туриста иде овим редом: пејсаж, клима, трошкови путовања, трошкови и квалитет смештаја, историјско наслеђе. заштита, степен промене у односу на место живљења, храна и пиће. трошкови живота, упознавање са људима, забава, посета пријатеља, сигурност, удаљеност од места сталног боравка, спорт, активности за децу. језик и остало. Ове чињенице говоре у прилог културног туризма, јер је већина критеријума за избор дестинације које туриста жели да посети, истовремено саставни део културног туризма. Осим трендова у развоју културног туризма које прате Светска туристичка организација WТО и UNESCO, посебну пажњу овом сегменту туризма посвећује Европска комисија за туризам (основана 1948. године, са 33 националне туристичке организације, и седиштем у

32 |


Бриселу). Према истраживањима WТО туризам у свету учествује са 10,9% у укупном друштвеном производу, 11,4% у укупној потрошњи, 12,6% у укупном извозу, а у туристичкој привреди света ради 220 милиона људи. Европа је најпосећенији континент, а на топ листи најпосећенијих туристичких дестинација се налазе: Француска. Шпанија, Италија, Велика Британија. Аустрија и Немачка.

Туризам у укупном друштвеном производу Европе учествује са 5,5%.21. Чак 37% међународних путовања укључује неки од облика културног туризма, а до 2020. се предвиђа пораст тражње за културним туризмом од 15 % годишње. Истраживања Европске комисије за туризам користећи се подацима WТО објављују да је просечна потрошња по сваком доласку 620 евра. Основни мотив путовања у ове водеће туристичке дестинације је потреба туриста да се упознају са богатом културом и наслеђем, традицијом и начином живота, а затим следе послови и посета пријатељма.

Пример Суботице - Генерално, сваки грађанин Суботице старији од 15 година посети у просеку 2,5 културна догађаја годишње. Пасиониране посетиоце културних догађаја чине млади, као и испитаници у оквиру старосних група 30-39 и 40-49. Око 45% испитаника из обе групе посетило је у просеку 4 и више културних догађаја. Оно што је интересантно јесте да је значајан број испитаника који уживају у већем броју активности у слободном времену, односно да је присутна значајна диферзификација културних активности у свим старосним групама. Интересантно је да је активна партиципација доминантнија у млађим старосним структурама, а пасивнији облик задовољавања културних потреба у старијим старосним групама (50-59, 60+). Међу најпосећеније културне догађаје у јавној сфери налазе се концерти поп/рок или џез музике (56%), позориште (45%), биоскопи и уметничке галерије (32%). С друге стране, културни догађаји који бележе веома ниску посећеност су концерти класичне музике, балетске представе, оперске представе, музеји и архиви. Као најчешћи узроци смањене партиципације у културним догађајима наводе се: недостатак времена (48%), високе цене карата (33%) лични/економски положај (31%) и неодговарајући програми (30%). У односу на старосну структуру испитаника, већи број њих наводи као први разлог недостатак времена, док је код најстаријих узрок смањене партиципације њихово финансијско стање. Неодговарајући програми се најчешће јављају код најмлађих испитаника.21

2001. године 54% страних гостију посетило је културне знаменитости Суботице, 29% музеје и изложбе, 25% концерте, 18% позоришта и представе, а више од 60% посетилаца из Британије, Пољске, Словачке и Мађарске разгледало је културне знаменитости. Главне замерке које су инострани посетиоци изнели односиле су се на незадовољство културном понудом, недовољне информације о понуди дестинација и организованих излета и малим могућностима за куповину.

Туристичка организација града Суботице 2012. године има у плану да доведе туристичку инфраструктуру града макар до оне мере коју то имају други градови у Србији, већином мања туристичка места од Суботице и Палића.

21 Поређења су извршена са резултатима анкете спроведене 2009. године у оквиру истраживања Локалне културне политике, Завод за проучавање културног развитка, 2009.

33 |


Овде се под инфраструктуром мисли на туристичку сигнализацију која помаже туристима и потенцијалним туристима лакше сналажење и проналажење одређених локација као и информисање о туристичким знаменитостима.

Програм развоја инфраструктуре у туризму којим је туристичка оргнанизаца Суботице конкурисала код Министарства економије и регионалног развоја, подразумева:

1. израду пројекта за постављање туристичке сигнализације за означавање винског пута и вођење туристичког саобраћаја на подручју Суботице и

2. постављање туристичке сигнализације за означавање винског пута и пешачке зоне у Суботици

Суботица, укључујући и језеро Палић, као административни, културни и привредни центар Севернобачког округа има велики туристички значај у овом делу Војводине. С обзиром да на подручју Суботице не постоји пројекат и постављена туристичка сигнализација, осим на једној тачци уласка са међународног пута Е75 и у једном делу пешачке зоне Палића, сматра се да је израда пројекта и постављање туристичке сигнализације за означавање винског пута и вођење туристичког саобраћаја на подручју Суботице од великог значаја за даљи развој туризма на овом подручју. Како се ова дестинација налази на европском коридору и пролази велики број и страних туриста, постављањем туристичке сигнализације омогућиће се лакше оријентисање туриста, повећати туристички промет, подићи имиџ дестинације и отклонити примедбе гостију које се односе на потешкоће које су до сада имали због непостојања исте.

Поред овог пројекта, туристичка оранизација Суботице ради и на пројекту оснивања Конгресног бироа Суботице, који ће постојати као институција у оквиру Туристичке организације, а бавиће се пословима координисања угоститељских објеката и институција које организују велике конгресе, поседоваће базу података великих конгреса и олакшавати хотелијерима успостављање сарадње и комуникацију са њима.

У том смислу може се видети улога туристичке организације Суботице у укупном броју од 22543 долазака домаћих, и 13004 страних туриста, као и укупног броја ноћења домаћих 35145 и 26215 страних туриста, која није занемарљива.

ЗАКЉУЧАК На основу целокупног излагања на тему модела повезивања стваралаштва у култури са туристичким организацијама на фору развоја културног туризима, могу се извући одређени закључци.

Првобитно, културни туризам схваћен као свеобухватан појам за материјалну и духову културу и живот рецептивне заједнице, значајан је извор понуде, а културни туристи који посећују културне атракције, без обзира да ли је њихова мотивација примарног, секундарног или случајног карактера актуелно су тржиште туристичке

34 |


тражње. Културни туризам представља међународни тренд, и као селективни облик туризма има дугорочнију конкурентску предност.

Не само да је културни туризам релелевантан облик туризма, већ сарадња културе и туризма која се остварује посредством туристичких организација, представља средство одрживог туризма, што показује значај културног туризма за туризам уопште, будући да се одрживи и друштвено одговоран туризам представља као императив у даљем развоју туризма.

Туристичка организација Србије је искључиво надлежна за послове маркетинга, односно промоције туристичких производа и кластера на професионалној основи и за то постоје добре законске претпоставке. Кључни послови треба да буду промоција туризма, стварање брендова и креирање имиџа. Покрајинска туристичка организација Војводине, осим послова промоције туризма Војводине, који су утврђени законом, треба да обавља и одређене менаџмент активности везане за унутрашњи развој и раст конкурентности туристичких дестинација Војводине, што подразумева и питања иницирања и успостављања ефикасних међусекторских партнерстава на одрживом развоју туризма Војводине и њених микродестинација, односно туристичких производа. Локалне туристичке организације (самим тим и туристичка организација Суботице), имају сасвим задовољавајуће законско утемељење као будуће дестинацијске менаџмент организације, са нагласком у првој фази на промотивне активности. У извршавању тих активности потребна је боља вертикална координацијја са покрајинском, односно регионалним организацијама (које треба предвидети) и са туристичком организацијом Србије.

Код сарадње културе и туризма, која се остварује посредством туристичких организација, важно је да се уз узајамно поштовање ових сектора, синтетишу знања из обе области и сачини заједничко полазиште за даља истраживања тржишта са интегрисаним маркетиншким планом културног туризма.

Културни туризам као суштинска и функционална веза културе и туризма, део је ланца вредности у туризму Суботице и као такав, уз сарадњу са другим секторима у приватно-јавном партнерству доприноси његовом развоју.

Захтеви одрживости у економској, друштвеној и социјалној области су управо захтеви и за развој културног туризма, који поред тога што треба да оствари економске ефекте, има и шире значење у очувању социјалне структуре и идентитета локалне заједнице и промовисању међукултурног разумевања и толеранције. За то је неопходна примена међусекторске политике и партнерство јавног и приватног сектора, где ефикасна сарадња доприноси побољшању квалитета културно-туристичких услуга, повећава привлачност дестинације и утиче на њену одрживост.

Будући да култура може бити носилац одрживог развоја туризма дестинације, начела одрживог туризма од изузетног су значаја у планирању културно-туристичке понуде туристичке организације. При креирању те понуде неопходан је креативан али утемељен приступ на знању и истраживању свих актуелних културних институција и ствалаштва у датој туристичкој дестинацији. Поред тога, културни туризам захтева

35 |


и стратешки приступ, промишљено и селективно планирање, управљање и контролу развоја да би био одржив.

Напослетку, одрживи културни туризам Суботице је циљ коме треба дугорочно тежити. Неопходно је континуирано кретање у том правцу јер једино оно омогућава очување основног ресурса на којем почива развој туризма – природе, односно животне средине. Упоредо са променама понашања и захтева туриста неопходан је и процес прилагођавања Суботице као туристичке дестинације условима турбуленције и глобализације. То ће и бити основа која ће предодредити могућности за постизање одрживе конкурентске предности и одрживог културног туризма у Суботици.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Бјељац, Ж. (2006): Теоријско методолошке основе манифестационог туризма, Штампано финансијским средствима Министарства за науку и заштиту животне средине Републике Србије, Београд

2. Добре, Р. (2004): Менаџмент туристичке дестинације, Шибеник

36 |


3. Ђукић-Дојчиновић, В. (2005): Културни туризам, Клио, Београд4. Јовичић, Д. (2002): Менаџмент туристичке дестинације, Желнид, Беогад5. Јовичић, Д., Илић, Т. (2010): Индикатори одрживог туризма, Гласник Српског

географског друштва, Београд6. Ковачевић, Т. (2006): Монографија општине Суботица, Универзитет у Новом Саду,

ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад7. Максин-Мићић, М. (2009): Менаџмент природних и културних ресурса у туризму,

Универзитет Сингидунум, Београд

Коришћени закони, прописи, часописи и интернет странице:

Закон о туризму, "Сл. гласник РС" br 35/94, 48/99, 45/05 i 36/09.− Journal of Hospitality & Tourism Research 32(1):108-34.− Кларић, В. (2006): Заједница културног туризма Хрватске, Изазов окренут

посетитељима, Зборник Међународног знанственог-стручног скупа, Загреб− Cook, J., Yale, J., Marque, J. (2005): Tourism the business of trave, Prentice-Hall, London − Chang, J. C. (20089: Tourists`s Satisfaction Judgments: An Investigation of Emotion, Equity

and Attribution− Lee, J. (1999): Strategic Directions for Culture and Heritage Tourism in British Columbia,

Ministry of Small Business, Tourism and Culture & Tourism British Columbia− Seale-Ronald G. (1996): A perspective from Canada on heritage and Tourism anals off

Tourism research, vol.23.− Петровић, Ј. (2007): Директни макроекономски ефекти развоја туризма у водећим

туристичким државама Медитерана, Зборник радова Географског факултета, Београд− Reisinger, Y. (1994): Tourist – Host contact as a part of cultural tourism, World Leisure and

Recreation− Richards, G. (2005): Cultural Tourism in Europe, Atlas− Richards, G. (2002): Од културног до креативног туризма, Европске перспективе,

Институт за Туризам, Загреб, Vol 50/3.s.tims.edu.rs/sr/.../67-menadzment-turisticke-destinacije?...subotica&startwww.unwto.org/index.phpwaste-environment.vin.bg.ac.rs/docu/agenda_21.pdfwww.kultura.gov.rs/lat/node/21075www.savesubotica.org/...suboticka-deklaracija/171-subotika-deklaracija-o-zatiti-kulturnog-naslea-u-okvirima-urbanistikog-razvoja.htmlwww.singipedia.com/attachment.php?attachmentid=2660&dwebrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/.../Turizam/.../SMET015030C.phttp://meetinsubotica.rs/sr/o-namahttp://www.srbija.travelhttps://www.naslovi.net/2009-02-05/dnevnik/anticevi-dani-zasenili-regulacione-planove/1027605http://teme.junis.ni.ac.rs/teme2-2012/teme%202-2012-20.pdfhttp://www.mint.hr/UserDocsImages/muzeji-t-1.pdf http://www.suboticainvest.com/vesti/subotica-brend-lider-2012-godine.html

37 |


http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/izlozba-subotickih-slika-od-slame-ubeogradu_296451.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvKultura+%28RTV+Kultura%29http://www.lsvsu.org.rs/dokumenti/program_turizam.htmhttps://www.naslovi.net/2009-02-05/dnevnik/anticevi-dani-zasenili-regulacione-planove/1027605http://www.spriv.vojvodina.gov.rs, датум приступа 06.10.2012.http://whc.unesco.org/en/conventiontexthttp://www.spriv.vojvodina.gov.rs/spriv_files_for_download/MSTV-revizija.pdfhttp://www.spriv.vojvodina.gov.rshttp://www.razvojturizma.rs/project-profile.clnkhttp://www.subotica.rs/sr/4965/slor-strategija-lokalnog-odrzivog-razvoja-grada-suboticehttp://www.subotica.rs/doc/vizija_slor_2012.pdfhttp://www.subotica.com/vesti/turisticka-organizacija-subotica-ceka-turiste-id10262.html

38 |

Modeli povezivanja stvaralastva u kulturi sa turistickim organizacijama Subotice

Documents

Transcript of Modeli povezivanja stvaralastva u kulturi sa turistickim organizacijama Subotice